ни били из „<title>В. Журнала</title>“, а овоме да се понуди није имала куражи због Павића.{S} |
ређен претрес по „штампарској кривици“, а по тужби тога и тога владике, или тога и тога официра |
у <pb n="114" /> лоју и да се излежава, а сад кад се бедни муж вратио из рата, измучен и исцеђе |
ретура тамо-амо, голица је и засмејава, а ова се, заценивши се од смеха, немоћно брани.{S} И та |
леда да сви спавају.{S} А она не спава, а не спава зато што је тишти општа друштвена несрећа.{S |
реме проводио је у читању разних књига, а учио је и свршио празничну школу.{S} Тако је дошао до |
чима заиграли његово лице и црна брада, а његове загонетне очи гледале би је прекорно.</p> <p>Ј |
водите у кварт.</p> <p>— Муж сам ти ја, а не „овај човек“, викао је Севић.</p> <p>— Може, госпо |
>Чисто стидећи се онога што је урадила, а осећајући да је крива, није тражила ничије друштво, в |
ње време, кад се она онолико променила, а од оцена је само слабе и имала.</p> <p>Али сад шта је |
а ми је све опроштено.</p> <p>— А мама, а деца? питала сам.</p> <p>— Остали су... у Крагујевцу, |
/> <p>— С ким станујеш?</p> <p>— Сама, а с ким бих?</p> <p>— Онако, питам.</p> <p>Кад је капиј |
е казне, осуђен по неколиким кривицама, а доста кривица имало је тек да се пресуде.</p> <p>Јеле |
другарица, помоћник у свима пословима, а има ли таквих у нас?{S} Све мисле само на тоалете и н |
јатељима, код куће је био само обедима, а остатак времена био му је за одмор или читање новина. |
атност према њему нагонила да се отима, а опет јој је у његовим рукама било тако пријатно.{S} Н |
.{S} Љубави је имао само за свога коња, а за своју жену и децу само по који грош, псовке и бати |
неправо.{S} Мушкарац има права да бира, а женска чека и године често прођу док се нађе какав чо |
о у своме животу доста тешких момената, а и ти такође.{S} Да знаш само колико сам се мучио у ро |
вета, ваљда за то што је био анархиста, а анархисте убијају краљеве, турпијама убијају царице, |
месеца како она трчи око њега и Севића, а он још није доспео да је примети.</p> <p>— Како само |
.</p> <p>Али је требало књига и новаца, а она тога није имала.{S} Како да повећа своје приходе? |
ога је некада мислила да је веже љубав, а који јој је сада био не само равнодушан, већ и терет. |
иотеку треба преводити само с немачког, а плаћаће се четрдесет динара од табака.{S} Јелена прис |
Све мисле само на тоалете и на провод, а не и да помогну мужу у његовој мучној борби.{S} Па ба |
о! дрекну Јелена, лупнувши ногом о под, а очи јој севаху.</p> <p>— Па, добро... да одем... али |
десет-тридесет динара употреби на себе, а ја ћу гледати да ти се одужим за све што си учинила д |
стичним идејама које је сејао око себе, а које нису хватале корена.{S} Важио је као опасан чове |
рно једе, поче да кипи у души.{S} Једе, а и не упита је како је издржала две године оваквог жив |
духовни суд, ваљало је да и Севић дође, а он је бежао од тога.{S} Тако се ствар протезала у бес |
а је да ће је дочекати сасвим друкчије, а оно нити јој ко рече „добар дан“ ни „збогом“.</p> <p> |
е, а од другарица неке су јој завиделе, а неке је се клониле.</p> <p>Једном Јелена баш да уђе у |
ти саветовала, наставнице су се чудиле, а од другарица неке су јој завиделе, а неке је се клони |
е.{S} Била је начисто да је по њу боље, а можда и по њега, да се не везују понова, кад их већ и |
своје жеље, које су биле тако скромне, а она и не мисли о њему.{S} А он је толико воли, да, ос |
гова шегртовања млађа му сестрица умре, а старија побеже од куће и ступи у службу.</p> <p>Петар |
е, ако не онако умно како ви замишљате, а оно бар расположено за борбу.{S} Таквоме женскињу ваљ |
којој је Јелена становала, она скрете, а он за њом.{S} Тако су дошли до њеног стана.{S} Кад он |
ного штошта гледала је деци кроз прсте, а кад су ова поодрасла, нису је већ много ни питала.</p |
талом нека ради са служавкама шта хоће, а ја ћу рећи брату да га мало преслиша.</p> <p>Јелена н |
е вратила, али није умела да се извуче, а да каже да јој је доцкан није хтела, јер како би она |
> <p>— Куда бих?{S} Уморна сам од јуче, а и овај роман ме јако занима, па ћу данас остати код к |
ој је косу, прислањао главицу уз груди, а Јелена се подавала томе умиљавању. </p> <pb n="47" /> |
о жена ? не могаде Јелена да се уздржи, а да не упита. </p> <pb n="93" /> <p>Он заусти да каже |
Сањин</title>...{S} Забрањено у Русији, а ово је потпуно издање.{S} Ванредно.</p> <p>— Чудна ми |
ђе ни на кога ко би је упитао шта жели, а сама није знала на коју ће страну.{S} Кад је пролазил |
ни „збогом“.</p> <p>— Јазбина! помисли, а пред очи јој изађе све оно што је читала о мукама рад |
х води кроз живот, да их храни и брани, а оне да рађају децу, перу и кувају.</p> <p>Затим се оп |
ка је у стању да разуме и такве ствари, а ја сам се наљутила на њу што није хтела да изађе у ше |
упита Мица.</p> <p>Јелена не одговори, а Мица извади из џепа конац и поче да слаже цвеће у вен |
намештај и материјал, ваљало је живети, а и Петар ју је већ доста коштао.{S} Она је међутим бил |
ну ћу ти дати пре него што уђемо проти, а другу половину кад будемо изашли.</p> <p>— Не може, н |
прође ни месец дана од материне смрти, а отац доведе у кућу једну младу жену, која га је, изгл |
<pb n="80" /> он о њиховој будућности, а и о њој самој али, сиромах, нема времена да га провод |
рилику да вам досади.{S} Ви можете ићи, а он остаје овде. </p> </div> <pb n="116" /> <div type= |
ца ми је казала да не воли жене у кући, а овде нисмо ни комотни.</p> <p>Стан брзо нађоше, собу |
ост.</p> <p>— Једва те нађох, рече јој, а чуо сам да си дошла.{S} Како само дивно изгледаш, пра |
лакше, јер не мора водити рачуна о њој, а њој ће бити поможено, јер ће своју зараду имати само |
/> тако рано, долазио је кући на ручак, а увече није псовао онако као раније.{S} Па је и чистиј |
<p>— Па ти имаш новаца.{S} Да ја имам, а да ти немаш, ја бих купио теби.</p> <p>— Напоље, одма |
е.{S} Ја нисам могла ништа да га питам, а он није знао како да почне.</p> <p>— Па сад? упитах б |
а одеш одмах, остави ме да се приберем, а и време је рада.{S} Иди, ако си икада имао за мене ма |
аше, задубљена у снове о своме будућем, а Мица настави плетење венца.</p> <p>Другарице, пошто с |
ис, па сам хтела да видим шта је с њим, а донела сам и један превод.</p> <p>— О чему је тај рук |
дна ме не би ни хтела.{S} Ја сам ружан, а за душу и срце нико и не пита.</p> <p>Јелена је ћутал |
вет види с њим.{S} Био јој је одвратан, а и стидела га се. </p> <pb n="95" /> <p>Ишли су неко в |
сад тек почети.{S} Ти имаш диван стан, а ја немам ни где да легнем.{S} Па кад ме неће венчана |
е и у црно завио.{S} Сад ће бити суђен, а нема сумње да ће бити и осуђен.{S} Неће више имати пр |
не околине нико их није лично познавао, а сви су о обојици говорили само ружно.</p> <p>— Мрзе г |
{S} Муж је ишао у уредништво, на посао, а жена је остајала код куће, у постељи, из које би уста |
руштву, па би Севић опет ишао на посао, а она кући, да би пред вече опет изашла у шетњу, на веч |
и рад као да ти у опште ниси ни дошао, а теби до воље стоји да потражиш себи другу какву друга |
о најпре у Крушевац, па онда у Краљево, а кад нам ни ту није било станка, наставимо пут.{S} Нећ |
једва намолила Севића да купе све ново, а не половно у Фишеклији.{S} Чудио се он зашто она хоће |
о ме је стид да уђем у своје надлештво, а било је особа које су ме гледале или сажаљиво или пре |
>Једном Јелена баш да уђе у уредништво, а Севић испаде пред њу.</p> <p>— Боли ме нешто глава, п |
јој си свакако слушала.{S} Света много, а на броду ничега.{S} Послуга се понашала према нама ск |
ненађен, што ју је тобож случајно срео, а тако је много мислио <pb n="62" /> о њој и чудио се и |
спит зрелости, који се све више ближио, а који јој је изгледао као замахнут нож.</p> <p>Осећала |
угарским властима.{S} Многе је оштетио, а многе је и у црно завио.{S} Сад ће бити суђен, а нема |
е осећала да више ни она не може овако, а и испит ју је испуњавао ужасом.{S} Али како да се то |
или претећи.{S} Сажаљење ме је вређало, а крива нисам била.</p> <p>Евакуација баци то питање у |
и.{S} Дете врисну, зачуђено и уплашено, а она га брзо спусти и утрча у своју собу, па се онако |
јем ниједну, настави Севић скоро тужно, а тако бих желео да имам добру другарицу, какву ја у се |
ранила га је Јелена.</p> <p>— Случајно, а што тако не удари кога човека, него само нас девојчић |
Журналу</title>“ имам 120 дин. месечно, а као свој газда зарадићу три-четири пута више.{S} А, д |
ац ме посаветова да учим што практично, а да не траје дуго.{S} Реших се за зубно лекарство.{S} |
а рада.{S} Отац му је међутим био умро, а кућица продата за дугове.{S} Од сестре ни трага ни гл |
маћина.{S} Одмах би бацио на сто динар, а једио од деце узимало би новац и боцу и трчало по рак |
о са Јеленина лица на разголићени врат, а одатле на пуна, узбуркана прса.{S} Очи су му играле, |
ебе.{S} Навикла је већ на овакав живот, а и он је ваљда већ био излечен од брака.</p> <p>Пред в |
сам само о вама мислио! уздахну Севић, а глас му је био тужан, тужан.</p> <p>И Севић, уздрхтал |
{S} Осећала је у себи неку чудну снагу, а у исто време и потребу да ту снагу употреби, истроши. |
еразијама.{S} Осећала се као у вртлогу, а неко миље прожимало ју је од пете до перчина.{S} У уш |
сасвим да сакрију кривину његових ногу, а кад је ишао, изгледало је да на обући нема потпетица. |
да попушта, довикну другарицама да иду, а оне ће за њима.</p> <p>— Шта ти је, Јелена? питала је |
нило јој се да је у Севићевом загрљају, а оно дотле непознато осећање поново би ју обузимало, д |
мислила је.{S} Анархисти, сви то знају, а они онако куражно иду кроз свет, високо дижући главу. |
</p> <pb n="39" /> <p>Она мора у школу, а кад хоће у школу мора и учити.{S} А за сутра није ниш |
чаробни штапић, па само удари по столу, а ручак или вечера тек долете.</p> <p>— Имаћемо служавк |
Он ће целога дана бити на своме послу, а ја на <pb n="13" /> своме, у школи.{S} Ујутру свако о |
радозналцима.{S} Једни су осуђивали њу, а други су тврдили да је онај човек пијан и да јој није |
е они мушкарци понашају према женскињу, а ово се још смеје!</p> <p>Али, помислила је, то су још |
Паризу.{S} Ја сам примала своју плату, а могла сам остати с оцем, јер Министарству нисам била |
ад сам почела сарађивати на оном листу, а од, онда је већ добрих шест година.</p> <p>Знаш да са |
свега никога не познајем, <pb n="58" /> а ниједна ме не би ни хтела.{S} Ја сам ружан, а за душу |
ди који су били корисни, <pb n="109" /> а овакав се вратио кући.{S} Морална лешина, која се рас |
округла прса и упитао с ким станује!{S} А он је муж, њен муж, који би имао права да стави и рук |
ањ-дана.</p> <p>— И не мислим на то!{S} А ако ми неко баш и украде венац, то су или ђаци, из не |
м баш потребан, али из пријатељства.{S} А каже ми да и ти радиш код њега, на издањима.{S} Ниси |
тира се већ са три хиљаде примерака.{S} А растураће се.</p> <p>— Умећу ја да га испуним и учини |
је усхићено, овако ништа ни довека.{S} А са штампаријом ће ићи боље, више ће се зарађивати, па |
ер сам уза се имала оца, заштитника.{S} А и њему, старом већ, била сам од користи, јер га је ва |
и по њеноме смеху, била и задовољна.{S} А можда јој је заиста и било пријатно то задиркивање, т |
су оне глупе церемоније око венчања.{S} А у случају да не пристају једно уз друго, није им тешк |
Гледа он, добро гледа испод наочара.{S} А споредним стазама шета због тога, што има служавки и |
оних калемегданских вечери, пролећа.{S} А ево га опет пролеће.{S} Само је она сада умртвљена... |
ко зна како, једва десетак реченица.{S} А сутра треба да је рукопис у штампарији!{S} То предвеч |
о живети и стара се да им буде боље.{S} А живот је међутим тако тежак.</p> <p>И Јелени се чињаш |
посао, тихо и не сметајући другоме.{S} А оно место тога некаква мрачна пећина, у којој се чују |
ктор, репортер и попуњавао празнине.{S} А „случајних“ сарадника и „пријатеља“ лист је имао дост |
газда зарадићу три-четири пута више.{S} А, да, како сам увек у послу, заборавих да те питам тре |
, да нико ништа није могао доказати.{S} А и наш свет, који тако воли да прети, не воли да иде п |
тније читати такве ствари него лети.{S} А шта сте нам сад донели?</p> <p>После онако ласкаве по |
лу, а кад хоће у школу мора и учити.{S} А за сутра није ништа научила!</p> <p>Устаде, упали све |
ући главу.{S} Не плаше се опасности.{S} А већ два пута пролазе поред мене и не опажајући ме.{S} |
је себичан, да не води рачуна о њој.{S} А он, видиш није такав.{S} Мисли <pb n="80" /> он о њих |
изгледао је бедно као какав просјак.{S} А био је, рекло би се, и малко напит. </p> <pb n="111" |
, кад ми је жива жена коју обожавам.{S} А и ти ваљда ниси тамо нашла некога, па би сад хтела да |
јој није бранио да се воли с другим.{S} А можда није био сигуран да би и она волела њега истом |
м имао прилику да се ваљано одморим.{S} А и ти изгледаш добро, много боље него раније.{S} При п |
х, нема времена да га проводи с њом.{S} А она шта је већ мислила о њему!{S} И сам увиђа да не и |
и се за руке и пиљећи једно у друго.{S} А њен муж једва је и гледа.{S} Увек се нешто жури или ј |
ао сам по вароши, не бих ли те срео.{S} А тебе нигде није било.{S} Ти на мене ниси ни мислила.{ |
ити онолико колико је било потребно.{S} А свакога месеца ваљало је нешто новца слати и Севићу.< |
.{S} Тишина, изгледа да сви спавају.{S} А она не спава, а не спава зато што је тишти општа друш |
одне парнице, каткад, годинама вуку.{S} А док се парница не сврши, колико ће јој пута још Севић |
ко скромне, а она и не мисли о њему.{S} А он је толико воли, да, осећа, не може више без ње.{S} |
и смели рад, намењена само уживању.{S} А ја бих им тако помогла у пропагирању великих идеја.{S |
p>Јелена напрћи усне.</p> <p>— Пара?{S} А што се онда девојкама даје мираз!{S} Колико будем има |
о добрим путем. </p> <pb n="42" /> <p>— А да ли ћете га штампати? упита Јелена бојажљиво.{S} У |
нама двома је да га обновимо!</p> <p>— А шта је с Јовом? упита она.</p> <p>— Славно пропао у р |
>— Имаћемо служавку, куварицу!</p> <p>— А да ли ћете имати пара?</p> <p>Јелена напрћи усне.</p> |
о формално раскидање брака...</p> <p>— А, не!{S} Немам намеру да се по други пут женим, кад ми |
> <p>— О њему, моме будућем...</p> <p>— А зар га знаш?</p> <p>— Не знам га, али га замишљам. </ |
?</p> <p>— Наслов је „О Богу“.</p> <p>— А, да, добио сам га.{S} Мило ми је, госпођице, да вас п |
е ваљда десети пут да ме гура.</p> <p>— А што се и ти мало не склониш с пута ?</p> <p>— Па добр |
то.{S} Разговараћемо доцније.</p> <p>— А што не бисмо одмах разговарали? изазиваше Јелена.</p> |
зађемо из протине канцеларије.</p> <p>— А не, дај сад бар половину.</p> <p>Она му даде двадесет |
и загледаше и даље око машине.</p> <p>— А шта је ?{S} Поезија, проза ? упита не осврћући се. </ |
постави он одређеније питање.</p> <p>— А, тако!{S} О томе се, мислим, нема много разговарати.{ |
</p> <p>— Било ми је немогуће.</p> <p>— А да ли сте бар помислили који пут на мене? питаше он д |
руку.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— А ја сам само о вама мислио! уздахну Севић, а глас му ј |
ну, са некаквим новим романом.</p> <p>— А ти не мислиш да излазиш? упита Јелена.</p> <p>— Куда |
или за кога другог, свеједно.</p> <p>— А што Јелена? питала је Мица, чисто заплашена тугом кој |
сећала да ми је све опроштено.</p> <p>— А мама, а деца? питала сам.</p> <p>— Остали су... у Кра |
азви рукопис и предаде Севићу.</p> <p>— А, причица, врло добро, врло добро, повлађиваше Севић л |
о сте се ућутали, пријатељски поздрав!“ А у Београду има доста људи, сарадника са улице, случај |
водила би у својој соби, час смејући се а час јецајући, час певајући, да се одмах затим стане в |
ј излазили сви тренуци среће, којих је, авај, било тако мало, — и долазећи до закључка да је та |
ишла од куће, рекавши да ће на излет до Авале, нашла се са Севићем на железничкој станици и сел |
че, у размишљању, да тражи краја својој авантури.{S} Није јој остајало ништа друго, него да тра |
га је осигурала, зар сад да јој се јави авет прошлости!</p> <p>— Толики дивни људи мислила је, |
али смо лађу, која је била свакога дана авизирана, али која никако није долазила.{S} Почела сам |
S} Ја сам уосталом данас разговарала са адвокатом, написала сам и представку за свештеника, сам |
Јелени у атеље.</p> <p>— Говорио сам са адвокатом и он ми рече да је најлакше ако обоје изјавит |
тешко, рече најзад.{S} Видећу са којим адвокатом, па да гледамо да те некако спасемо тога мужа |
рече отац размишљајући.{S} Отиди сутра адвокату Н., ја сам већ говорио са њим.{S} Он ће ти нап |
мате какав оглас?{S} Онда идите лево, у администрацију.</p> <p>Јелена немаде кад да што помисли |
да се свет мане тих глупости.{S} Жена, ако одговара твојим идејама, дражи те и изазива.{S} И ј |
рите.{S} Има и у нас женскиња, које је, ако не онако умно како ви замишљате, а оно бар располож |
тиме да мирно потпише тромесечне оцене, ако није било слабих, или да се разгоропади ако би <pb |
се приберем, а и време је рада.{S} Иди, ако си икада имао за мене ма и искрицу љубави.</p> <p>— |
ри, онда....</p> <p>— То би могло тако, ако би твој муж имао какав чаробни штапић, па само удар |
де у иностранству, бар се тако мислило, ако се о томе уопште мислило.{S} Због тога пријатељства |
о будућности.{S} Чинило јој се страшно, ако тако узмора да проведе век.{S} И да ли ће моћи овак |
не склониш с пута ?</p> <p>— Па добро, ако му се ја не склањам с пута друге му се склањају, па |
не дајем ни пару за твој</p> <p>живот, ако те се само дотакнем.{S} Одлази!</p> <p>— Плати прво |
би му приметила да би у таквоме браку, ако човек не би имао високо развијену свест о дужностим |
S} Ванредно.</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Ако је у Русији као код нас, онда је књига забрањена са |
увек у циљу да јој извуче који грош.{S} Ако му Јелена не би отворила, он би бесомучно лупао у в |
ам се задржала око неких речи.</p> <p>— Ако је само то, идем одмах по речнике.</p> <p>И оде, да |
-дана.</p> <p>— И не мислим на то!{S} А ако ми неко баш и украде венац, то су или ђаци, из нест |
а адвокатом и он ми рече да је најлакше ако обоје изјавите да се не трпите, да обоје желите раз |
ксавала, остајала у његовом загрљају, и ако је он више није онако чврсто држао. </p> <pb n="59" |
ивала своје троје дечице.{S} Деца су, и ако таљигашева и праљина, била увек чисто одевена.</p> |
а она сестра или сродница уопште ?{S} И ако платиш прописану таксу, можеш се оженити и сродницо |
није било слабих, или да се разгоропади ако би <pb n="71" /> била која неповољна.{S} Кривио је |
су те онда дочекали.{S} Уосталом ти иди ако ти се иде, само мене више не зови.</p> <p>Није се и |
pb n="45" /> <p>— Идемо до књижаре, али ако хоћеш можемо и до Калемегдана.</p> <p>И уђоше у Кне |
а.</p> <p>— Да видимо, па ћемо штампати ако је добро.{S} Хвала, госпођице!</p> <p>И уредник при |
м идејама, дражи те и изазива.{S} И још ако је и лепа <pb n="24" /> или и врло лепа!{S} И као з |
о дуже ван куће!</p> <p>Прођоше главном алејом до шеталишта према Сави.{S} Ту, испред киоска, п |
ампу, леже.</p> <p>Није могла да спава, али је затварала очи, враћала се на Калемегдан, на ону |
p>Није била лепа та Јелена Ђорђевићева, али није била ни ружна.{S} Омалена раста, девојка <pb n |
p>— А зар га знаш?</p> <p>— Не знам га, али га замишљам. </p> <pb n="14" /> <p>— Па какав је? у |
припомоћ сарадника које је ангажовала, али је лист падао све ниже, и два и по месеца после поч |
и шта да ради?{S} Хукала је и плакала, али јој то не поможе.</p> <p>Како би било да се обрати |
— Волела бих да ту борбу нисам познала, али шта је ту је.</p> <p>Дођоше до Државног Савета.{S} |
требна, јер има на „лагеру“ доста дела, али ће он за њу већ наћи згодан посао.{S} Намеран је да |
</p> <p>Јелена би се најрадије вратила, али није умела да се извуче, а да каже да јој је доцкан |
ила је до капије, чак је једном и ушла, али се, уплашена, одмах извукла.{S} Чинило јој се нечув |
а, у свако доба, под разним изговорима, али увек у циљу да јој извуче који грош.{S} Ако му Јеле |
руке.{S} Тражимо га већ неколико дана, али безуспешно.{S} Он је оптужен по § 85.{S} Чуда је, в |
у, која је била свакога дана авизирана, али која никако није долазила.{S} Почела сам све више м |
офије бројева“.{S} Читала је то Јелена, али некако тешко и с муком.{S} Није ту било јасности и |
дима и идејама.{S} Мица рече да не зна, али ће упитати брата, који се о Јови не изражава баш на |
о је да и овде има врло умног женскиња, али <pb n="56" /> мислим да нема ниједне која не одбацу |
ио.{S} Штампарија је била мала и стара, али је Павић дао Севићу све што му је било потребно да |
иромашније одевен, без браде и цвикера, али такође са уметничком машном и косом.{S} Панталоне н |
се чинило да би требало да га то пита, али оћута.</p> <p>— Ниси се променио, изгледаш чак и бо |
дила.{S} Врати се столу и поче да чита, али јој се учини огромна неправда што мора да учи ове г |
озора виде Севића.{S} Срце јој задрхта, али ипак уђе.{S} Није видела никога сем Севића.</p> <p> |
алишана.</p> <p>Мати не одговори ништа, али и она некако расејано махаше главом. </p> </div> <p |
ју је Севић.{S} Она хтеде да га прође, али он пристаде уз њу.</p> <p>— Само тако, то је лепо, |
рчао у полицију, да покуша шта се може, али се није могло ништа више.{S} Севић је спремио докум |
притрчах му руци.{S} Он ми је не трже, али се очевидно колебаше.{S} Најзад ме загрли и осетих |
војој деци нисам могао спремати миразе, али сам могао и хтео сам да им дам комад хлеба у руке.{ |
рукопис у руку.</p> <p>Уредник га узе, али загледаше и даље око машине.</p> <p>— А шта је ?{S} |
о никаквих великих идеја.{S} Читала је, али јој у глави није ништа остајало.{S} Поче неке, по с |
="23" /> сама.{S} Радним даном ишла је, али празником је било врло много шетача.</p> <p>Одједно |
да.{S} Говор овога човека вређао ју је, али она не хтеде да буде груба.</p> <p>— Да се удајем н |
{S} Осећала је и сама да за друго није, али је осећала да није ни за кување.</p> <p>И за њу поч |
а да се окане Јове и његове филозофије, али би јој увек пред очима заиграли његово лице и црна |
</p> <p>По вечери седе да ради лекције, али су јој у глави били уредништво и штампарија.{S} Луп |
а вратима.</p> <p>Он изађе у предсобље, али не оде као што је она мислила, већ, по одласку паци |
, не знајући да ли да се рукује или не, али немаде храбрости да први пружи руку. </p> <pb n="72 |
Она покушаваше да се окрене, да устане, али у колико се више отимала, у толико ју је Севић чврш |
p> <pb n="45" /> <p>— Идемо до књижаре, али ако хоћеш можемо и до Калемегдана.</p> <p>И уђоше у |
бе чују.{S} Врло често ништа не говоре, али им очи светле жаром, блистају младалачким заносом.. |
а је девет сати.{S} Истина задржала се, али је бар и све задатке израдила.</p> <p>Одби да вечер |
а не волим, ја га не волим! бранила се, али би брзо клонула, чинило јој се да је у Севићевом за |
, тако да се видело да он то тако хоће, али да му то није и урођено.</p> <p>Становали су у соби |
аздуха, како се гуши.{S} Хтеде да виче, али јој глас застајаше у грлу.{S} Притисну обема рукама |
ату.{S} Она је покушавала да се извуче, али ју је он држао чврсто, да је била немоћна и да мрдн |
е све више.{S} Она покуша да се повуче, али он као да се прилепио уз њу.{S} Већ је осећала њего |
поред њих на више, па се онда вратише, али не бејаху срећне да привуку поглед чувених анархист |
не може без ње, да је он све више жели, али да буде његова, сасвим његова.</p> <p>И очи би му с |
S} Била је начисто с тим да га не воли, али јој је ипак било пријатно, и преко дана, кад затвор |
p> <p>Јелена немаде кад да што помисли, али осети дубоко разочарење.</p> <p>— Донела сам један |
не зови.</p> <p>Није се ишло ни Јелени, али је ипак горела од жеље да оде још једном, последњи |
није смела пред њим ни уста да отвори, али се после ослободила и врло често су њих троје претр |
це, не задржаваше је и Јелена се врати, али убрзо скрете ка уредништву „В. Журнала“.</p> <p>Сев |
брака.{S} Нема сумње да ће га и добити, али кад ?{S} Знала је како се бракоразводне парнице, ка |
ишта особито: ни љубави ни одвратности, али у својим мислима, на оној клупи, осећала се врло пр |
ли, нешто да јој каже.{S} Она га пусти, али се одмах покаја.{S} Био је трештен пијан.{S} Једва |
ена уздахну дубоко.</p> <p>— Не спавам, али сневам.</p> <p>— О чему?</p> <p>— О њему, моме буду |
а из гласа Јелениног.</p> <p>— Не знам, али бих се тако радо удала.</p> <p>И две другарице заћу |
/p> <p>— Па ја могу и брже да преводим, али немам речник, па сам се задржала око неких речи.</p |
атом.{S} Вели да му нисам баш потребан, али из пријатељства.{S} А каже ми да и ти радиш код њег |
и ју је палио, није јој био непријатан, али навика да такве погледе сматра непристојним није јо |
аса, који је, свакако, нешто наређивао, али услед лупе машина Јелена није могла ништа разабрати |
лим!</p> <p>Севић је и даље декламовао, али га она није слушала.{S} Била је као скамењена, свес |
д, који ју је још увек палио и сажизао, али јој није био непријатан.{S} Навикла се и на његов н |
<p>Јелена је од брака очекивала много, али шта управо није знала ни сама.{S} Место свега добил |
чавао.</p> <p>Зараде је било, не много, али тек више него раније.{S} И Севић поче да се заноси, |
ив, он је чинио све што је знао и умео, али све то на један неспретан начин, тако да се видело |
тво.{S} Она није волела Севића, нимало, али су је к њему вукли навика да редовно буде са њим и |
т.{S} Ваљало је радити да би се живело, али ма колико да се радило, није се могло зарадити онол |
т био обезбеђен.{S} Лако јој није било, али, мислила је, то је испаштање. </p> </div> <pb n="90 |
ју сам имала код Павића није више било, али како у свакој несрећи има и среће, имала сам доста |
аваш.{S} Чинила си то док сам био тамо, али је сад и томе крај.{S} Тих двадесет-тридесет динара |
а ми смо муж и жена!</p> <p>— Били смо, али више нисмо! одговори она гадећи се. </p> <pb n="105 |
или.{S} Опет јој беше некако нелагодно, али не непријатно.{S} Тај поглед, мушки и дрзак, поглед |
Јова ипак мораде да скрене мало десно, али се очеша о ону која је била с његове стране.</p> <p |
ослу, по вароши.{S} Зарађивао је добро, али је добро и пио.{S} Љубави је имао само за свога коњ |
о ја њега нећу?</p> <p>— Доста је и то, али црква покушава све да брак очува.{S} Твој муж може |
незадовољна, не знајући ни сама зашто, али осећајући да то што је она имала није она срећа о к |
b n="93" /> <p>Он заусти да каже нешто, али се предомисли, махнувши само руком.</p> <p>— Остави |
питала је нежно.</p> <p>— Ништа, Мицо, али бих се радо удала.</p> <p>— За онога твог што га он |
itle>“ није давало богзна какву зараду, али се исплаћивало. </p> <pb n="84" /> <p>Ну, почеше ст |
а Павићем, тако да он прими штампарију, али да прими и Севићеве дугове за хартију, прекиде све |
је за руку.</p> <p>Јелена повуче руку, али осети како јој под ногама задрхташе рушевине, раскл |
е није ишло много брже.{S} Севић плану, али не рече ништа, већ оде на вечеру и не позвавши Јеле |
се.{S} Обраћала се полицији за заштиту, али шта је ова могла.{S} Ваљда да јој постави жандарма |
опет Севића.{S} Јелена му пружи петицу, али он рече да хоће унутра, јер има да разговара с њом. |
ајући се да је бар неко од њих у Драчу, али никога не нађох.</p> <p>По св. Јовану дође очекиван |
еваху.</p> <p>— Па, добро... да одем... али дај ми бар који грош за ручак.{S} Долазим из Бугарс |
о великог листа као што је „Журнал“.{S} Али се не усуди, знала је да јој другарице не би после |
н био оптужен олакшала развод брака.{S} Али после три месеца Севића пустише испод суђења, јер с |
воју несрећу, и не тражећи јој лека.{S} Али не, она не спава, не спавају ни Севић, ни Дугић, и |
аци се ногом да удари непристојника.{S} Али и једно и друго били су далеко од тога да покажу ка |
д оне слике, какву је она замишљала.{S} Али није имала куда.</p> <p>— Шта ћемо за ручак ? упита |
мршавоме преводу који је сад донела.{S} Али није имала куда, разви рукопис и предаде Севићу.</p |
та врати са потребним јој речницима.{S} Али ни са њима превођење није ишло много брже.{S} Севић |
ће нам ваша сарадња бити драгоцена.{S} Али извините, ја вам се нисам ни представио: ја сам Сев |
и посла, па ће све ићи само од себе.{S} Али поче да се спотиче већ код првих реченица.{S} Обрни |
на рушевинама поставити нове основе.{S} Али треба <pb n="36" /> свет убедити у потребу преображ |
учинити друкчији утисак него књиге.{S} Али се прилика није указивала.{S} Виђала их је кад год |
ији, само да она буде на његово име.{S} Али што је било, било.{S} О прошлости нећемо говорити.{ |
ик имао за њу још увек својих тајни.{S} Али како су то биле дечје књиге, она се није много брин |
јалан ни према мени ни према матери.{S} Али што је учињено не мења се.{S} Ја нећу да она икада |
, не бих му, чини ми се, умела рећи.{S} Али је у мени било нешто, што ме је гонило.{S} Можда са |
а на милости и немилости мужевљевој.{S} Али је ћутала, бојећи се да не изгледа глупа у очима та |
док си мојих упињања да се подигнем.{S} Али и ту се показало да велики мрзе мале, да их даве, д |
пред својим <pb n="77" /> уредником.{S} Али шта је знао.{S} Заседе, узе текст и диктираше Јелен |
о, а и испит ју је испуњавао ужасом.{S} Али како да се то изведе?{S} Родитељи неће хтети ни да |
и, бар само док не сврши са испитом.{S} Али ју је он уместо одговора, привлачио себи, обасипао |
ледам: пре одвратан него симпатичан.{S} Али ја сам скупо платила своју лудост: данас сам обогаћ |
јући да више не мисли на уредништво.{S} Али у колико је више дана пролазило, све ју је нешто ви |
а дође опет с Мицом пред уредништво.{S} Али је требало и ући унутра.{S} Застала је пред капијом |
итет, није се могло, јер није радио.{S} Али сам ја ипак била задовољна што сам свршила најтежи |
ти раднике и да нешто дотури и мужу.{S} Али њено неискуство у пословима одби муштерије. </p> <p |
она, јер га не разумеју и завиде му.{S} Али је он, Јова, велики, већи од свију њих.</p> <p>— Па |
>Јелена приклопи врата и закључа их.{S} Али Севић удараше бесомучно у врата.{S} Хтела не хтела, |
авно раскинут. </p> <pb n="106" /> <p>— Али ја нећу.{S} Ја имам жену која ми је врло добра, ја |
није потребна толика реклама.</p> <p>— Али ово је нешто ванредно!{S} Слушај само.</p> <p>И Миц |
вљајући причање и милујући је.</p> <p>— Али од тога нема ништа, настављао је Севић, јер ја пре |
ака, били су позвани обоје „на мирење.“ Али Севић не хтеде никако да дође.{S} Најзад га некако |
н о њиховој будућности, а и о њој самој али, сиромах, нема времена да га проводи с њом.{S} А он |
уметничка машна, одевен некако немарно али отмено, мушка држања.{S} Глас му је звонак, тон убе |
имала при себи. </p> <pb n="120" /> <p>Али пред вече ето га опет.{S} Хоће унутра, има, вели, н |
ма женскињу, а ово се још смеје!</p> <p>Али, помислила је, то су још остаци старога друштвенога |
јим радовима испуњују те новине!</p> <p>Али очекујући ту замишљану будућност она не наиђе ни на |
од оцена је само слабе и имала.</p> <p>Али сад шта је ту је.</p> <p>Увиђајући да није само Јел |
ам!{S} Хајд’ сад, па дођи сутра.</p> <p>Али се није могла отрести.{S} Он је тражио новац и она |
ак поздрава и окрете се да пође.</p> <p>Али, у забуни, пође вратима која су водила у унутрашњос |
отићи, ма само и једном годишње.</p> <p>Али су највернији посетиоци, и најзахвалнији, ђаци свих |
ојој маштају девојке? питала се.</p> <p>Али она је имала прилике да види и друге младе парове, |
ли које друго вечерње забавиште.</p> <p>Али и такав живот досади, па га се и Јелена засити.{S} |
договоримо, повика Мица за њом.</p> <p>Али Јелена изађе и залупи врата за собом.</p> <p>Занета |
ствар протезала у бесконачност.</p> <p>Али је за то Севић био врло ревностан у посетама Јелени |
који практикантишу и уче школу.</p> <p>Али је требало књига и новаца, а она тога није имала.{S |
викао је Севић.</p> <p>— Може, госпоја, ама морате и ви у кварт.</p> <p>— Дабогме, и она у квар |
али је у траву, па је онда претура тамо-амо, голица је и засмејава, а ова се, заценивши се од с |
овце, добила сва дела Јовина, почев од „Анархизма као филозофске доктрине“ до „Филозофије броје |
да је и он неки паметан човек, и он је анархиста.{S} Почео је од слагачког шегрта, па се, као |
м гура каменчиће и одбацује их.{S} Онај анархиста, зар га не знаш?</p> <p>Јелена начини гримасу |
ростијега света, ваљда за то што је био анархиста, а анархисте убијају краљеве, турпијама убија |
бејаху срећне да привуку поглед чувених анархиста, бар је тако изгледало. </p> <pb n="18" /> <p |
та, ваљда за то што је био анархиста, а анархисте убијају краљеве, турпијама убијају царице, ба |
<p>— Велике су то душе, мислила је.{S} Анархисти, сви то знају, а они онако куражно иду кроз с |
иђала да сад има начина да се позна са „анархистима“.</p> <p>Пошто је дуго лупала главу како и |
ликим књижицама филозофске садржине, по анархистичним идејама које је сејао око себе, а које ни |
јатељства ваљда и Севића су сматрали за анархисту.{S} Јова се дружио са Севићем за то, што га ј |
ист сама, уз припомоћ сарадника које је ангажовала, али је лист падао све ниже, и два и по месе |
S} Доносићу дописе и из најмањих места, ангажоваћу дописнике — ситне чиновнике, који су срећни |
а и његова дела.{S} Мица ју је одвела у антикварницу Томе Јовановића и ту је Јелена, за незнатн |
{S} Толстој, Гогољ, Достојевски, Горки, Арцибашев ређали су се пред њеним очима.{S} Није просто |
Каква ти је опет та купусара ?</p> <p>— Арцибашев... <title>Сањин</title>...{S} Забрањено у Рус |
>Пред вече стари Ђорђевић дође Јелени у атеље.</p> <p>— Говорио сам са адвокатом и он ми рече д |
премала да лође на ручак, упаде Севић у атеље.{S} У дроњцима, он који никада није изгледао сјај |
кући на ручак.{S} На десетак корака од атељеа чекао ју је Севић.{S} Она хтеде да га прође, али |
о све више.{S} У Русији је учествовао у атентату на цара, или на неког великог кнеза, па је поб |
викла се и на његов начин говора — више ачења него озбиљности.</p> <p>Севић је био син једнога |
есет динара, које он пусти из руке, као багателишући.</p> <p>— То није ништа, рече.</p> <p>— Па |
грен, запахњивала ју је ракија, која је баздила из њега.</p> <p>— Натраг! врисну она, осећајући |
11"> <head>XI.</head> <p>Срећно свршени Балкански рат донео је слободу многима који су чамили у |
јаше као скамењена.{S} Пара није имала, бар не толико.{S} Имала је да отплаћује намештај и мате |
не да привуку поглед чувених анархиста, бар је тако изгледало. </p> <pb n="18" /> <p>Јелена и М |
која га је, изгледало је, довела у ред, бар за неко време.{S} Није више одлазио <pb n="51" /> т |
миром, да буде човек те да је се клони, бар само док не сврши са испитом.{S} Али ју је он умест |
Болело ме је само то, што сам још увек, бар по имену, била везана за њега.{S} Било ме је стид д |
са.{S} Не би то <pb n="94" /> њој било, бар не више сада, пријатно, и она би се понашала као пр |
Дугићем се познао негде у иностранству, бар се тако мислило, ако се о томе уопште мислило.{S} З |
није имала ни воље ни времена за шетњу, бар не онолико као раније.{S} Са мужем би једва једном |
ролазило, све ју је нешто више вукло да бар оде у уредништво, само да види шта је са њеним радо |
ине канцеларије.</p> <p>— А не, дај сад бар половину.</p> <p>Она му даде двадесет динара, које |
ојима, <pb n="102" /> надајући се да је бар неко од њих у Драчу, али никога не нађох.</p> <p>По |
вет сати.{S} Истина задржала се, али је бар и све задатке израдила.</p> <p>Одби да вечера, река |
жања.{S} Рад је несумњиво добар, или је бар писац пошао добрим путем. </p> <pb n="42" /> <p>— А |
ло ми је немогуће.</p> <p>— А да ли сте бар помислили који пут на мене? питаше он даље, хватају |
<p>— Па, добро... да одем... али дај ми бар који грош за ручак.{S} Долазим из Бугарске... из ро |
, којој си загорчао живот?</p> <p>— Дај бар нешто сад?{S} Видиш какав сам! тражио је он без ика |
не онако умно како ви замишљате, а оно бар расположено за борбу.{S} Таквоме женскињу ваља још |
тога, што на Јелену није обратио пажњу бар ове године, у последње време, кад се она онолико пр |
се сместити.</p> <p>Била је то „Чита ди Бари“, лађа о којој си свакако слушала.{S} Света много, |
жену и децу само по који грош, псовке и батине.</p> <p>У мркли мрак долазио је кући, тамо близу |
јају краљеве, турпијама убијају царице, бацају бомбе . . .</p> <p>Прођоше крај девојака и не по |
враћала се на Калемегдан, на ону клупу, бацала се Севићу у загрљај, слушала га.</p> <p>Па би се |
, а крива нисам била.</p> <p>Евакуација баци то питање у запећак.{S} Побегли смо најпре у Круше |
утрча у своју собу, па се онако обучена баци на постељу, грцајући у сузама.</p> <p>— Ово треба |
е, скоро за груди.{S} Ова се закикота и баци се ногом да удари непристојника.{S} Али и једно и |
ао и овај рат.{S} Бомбардовање Београда бацило ме је са мојим надлештвом у Ниш, где сам, Бога м |
ње него на улазак домаћина.{S} Одмах би бацио на сто динар, а једио од деце узимало би новац и |
ће јој пута још Севић доћи и церећи се, бацити јој у лице да је она његова жена.{S} Осећала је |
испит зрелости.</p> <p>„Велики Журнал“, баш у то време, ваљда да би појачао своју продају, одво |
реба да обратиш пажњу.</p> <p>Сутрадан, баш кад се Јелена спремала да лође на ручак, упаде Севи |
о светлуцају, час засветле, час гасну — баш као људи који гамижу по полутами.{S} Запази и друге |
итати брата, који се о Јови не изражава баш најлепше.</p> <p>Сад Мица, која је већ била прочита |
} Узгред јој напомену да му радна снага баш није потребна, јер има на „лагеру“ доста дела, али |
еке је се клониле.</p> <p>Једном Јелена баш да уђе у уредништво, а Севић испаде пред њу.</p> <p |
може више без ње.{S} Он осећа да је она баш онаква какву је он жену себи желео.</p> <p>Јелена ј |
огну мужу у његовој мучној борби.{S} Па баш и да се нађе нека, да ли би се одважила да пође за |
деца неби се никада преварили да ли је баш он или не.{S} Псовка и</p> <p>само псовка.{S} Севић |
еспослена, проводила у размишљањима, не баш најпријатнијим.</p> <p>Жалила је само што није могл |
епознатога, коме је пало на памет да се баш сад шета по Калемегдану. </p> <pb n="66" /> <p>— Мо |
Хоћеш ли још?</p> <p>— Не, хвала, нисам баш ни гладан.{S} Јутрос сам добро доручовао са Дугићем |
мо са мањом платом.{S} Вели да му нисам баш потребан, али из пријатељства.{S} А каже ми да и ти |
p>— И не мислим на то!{S} А ако ми неко баш и украде венац, то су или ђаци, из несташлука, или |
ави и један радознали жандарм, случајно баш са те линије.</p> <p>— Шта је, што се скупљате ? уп |
одевена.</p> <p>Петар је изгубио матер баш кад је свршио основну школу.{S} Две сестрице биле с |
Ипак ћу отићи још једном.{S} И тражићу баш самога Севића. </p> <pb n="38" /> <p>У том се сети |
ској, па женскиње у Русији.{S} И ја бих баш могла!{S} Ја сам сасвим друкчија од ове Мице, која |
о сам свршила најтежи део посла.</p> <p>Баш у то време претрпела сам још један удар.{S} Севића, |
pb n="11" /> већ по развијености прса и бедара, густе смеђе косе, која је у увојцима падала око |
/> лоју и да се излежава, а сад кад се бедни муж вратио из рата, измучен и исцеђен, госпођа не |
икада није изгледао сјајно, изгледао је бедно као какав просјак.{S} А био је, рекло би се, и ма |
е успомене на месеце или године ранијег бедног живота. </p> </div> <pb n="81" /> <div type="cha |
слим на своју удају, што је управо било бежање од среће.{S} Ну, то сам учинила ни сама не знам |
суд, ваљало је да и Севић дође, а он је бежао од тога.{S} Тако се ствар протезала у бесконачнос |
је сам становао.</p> <p>Стари Ђорђевић, бежећи од свога друштва, сећао се тек сада како је сам |
" /> довољно заклона.{S} Јелена поче да бежи од школе, у којој је незадовољство према њој бивал |
ећ причали.{S} Да ме је ко упитао зашто бежим, не бих му, чини ми се, умела рећи.{S} Али је у м |
се тако што само нама могло десити.{S} Бежимо и склањамо се од света, ма да нико ништа и не зн |
цу и — показа јој врата.</p> <p>Јелена, без речи и ван себе, изађе.</p> <p>Сутрадан јој дође ма |
ј други, мало мањи, сиромашније одевен, без браде и цвикера, али такође са уметничком машном и |
а, на себи је имао неко овештало одело, без <pb n="33" /> прсника, на грудима распучена плаветн |
ти куражи, па се отрести лажи и убеђења без основа.{S} Ваљало би да се свет мане тих глупости.{ |
ћемо и разговарати.</p> <p>Она пристаде без речи, ма да јој је било непријатно да је свет види |
саше и запечатише.</p> <p>Јелена остаде без игде ичега, само са својим разочарењем и очајањем.< |
ушла у његов живот, да он више не може без ње, да је он све више жели, али да буде његова, сас |
d> <p>Јелена поче да чита.{S} Читала је без избора и разбора, све руске писце који су јој дошли |
овек“ као заједничко име људске јединке без обзира на пол — зар човек нема права да бира себи д |
је толико воли, да, осећа, не може више без ње.{S} Он осећа да је она баш онаква какву је он же |
ише оно што би се могло санкционисати и без њега.{S} Требало би само имати куражи, па се отрест |
о сад?{S} Видиш какав сам! тражио је он без икаква стида.</p> <p>— Немам, разумеш ли!{S} Немам! |
неће друкчије.</p> <p>— Ја више не могу без тебе, говорио је.{S} Хоћу да будеш увек уз мене.</p |
ећи у руци штап као они слепци који иду без вођа, ишао је не гледајући ни лево ни десно, никоме |
спред врата!{S} Састанци њихови били су без речи: он би само протурио руку кроз одшкринута врат |
в живот пре брака, па онда узимају нас, безазлене и срећне што нас узимају.{S} Па још траже да |
расклопише се, и она и Севић полетеше у бездан.</p> <p>Пробуди се окупана у зноју.{S} Превуче р |
е.{S} Тражимо га већ неколико дана, али безуспешно.{S} Он је оптужен по § 85.{S} Чуда је, веле, |
њих на више, па се онда вратише, али не бејаху срећне да привуку поглед чувених анархиста, бар |
>XIII.</head> <p>У пролеће 1919. године Београд је добио једну нову зубну лекарку — Јелену.</p> |
ове године завршићу, па ћу онда и ја у Београд.</p> <p>Хвалиш се својим браком!{S} Ја ти од ср |
то.</p> <p>Јелена се вратила са мужем у Београд после два — три дана, у стан у коме је Севић ра |
када о томе говорио.{S} Кад се вратио у Београд, после неких десетак година, био је већ зрео чо |
<p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАЊЕ СВЕСЛОВЕНСКЕ КЊИЖАРНИЦЕ</p> <p>19 |
<p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАЊЕ СВЕСЛОВЕНСКЕ КЊИЖАРНИЦЕ</p> <p>М. |
је затекао и овај рат.{S} Бомбардовање Београда бацило ме је са мојим надлештвом у Ниш, где са |
је пријатно у пролеће и у лето отићи из Београда трамвајем до Топчидера, надисати се свежа вазд |
е се ућутали, пријатељски поздрав!“ А у Београду има доста људи, сарадника са улице, случајних, |
а, коју ремети само цвркут тица.</p> <p>Београђани, читаве породице и друштва, одлазе у Топчиде |
евојака беше се растурила по Кошутњаку, берући цвеће за венце.{S} Све тако око седамнаест-осамн |
ека непојмљива снага, распињаше је неки бес.{S} Собни ваздух гушио ју је.{S} Стаде крај отворен |
била ван себе.{S} Дрхтала је од једа и беса.{S} Као жену вређало ју је понашање Севићево.{S} Д |
само равнодушан, већ и терет.</p> <p>У бесаници, ноћу, разгледала је свој брак са Севићем, сећ |
о од тога.{S} Тако се ствар протезала у бесконачност.</p> <p>Али је за то Севић био врло ревнос |
јој Мица, којој је већ било досадило то бескорисно долажење.{S} И скоро је угура у велику, гвоз |
се одмах затим стане ваљати по поду као бесомучна.</p> <p>Мати и отац забринуто би вртели главо |
рата и закључа их.{S} Али Севић удараше бесомучно у врата.{S} Хтела не хтела, пусти га унутра, |
{S} Ако му Јелена не би отворила, он би бесомучно лупао у врата.</p> <p>Једнога дана, пошто га |
ладине.{S} Било је вешто срачунато и на бесплатну сарадњу и на већу продају.{S} Уређивање тога |
ајлову улицу, у којој је већ било доста беспослена света.</p> <p>Пред њима се одједном указа Ду |
испуњавао јој је време, које би, иначе беспослена, проводила у размишљањима, не баш најпријатн |
а, којих је било лево и десно.{S} Једна беху отворена и Јелена спази колутове штампарске хартиј |
и Ивањ-дана једна група младих девојака беше се растурила по Кошутњаку, берући цвеће за венце.{ |
заборавите нас, одговори Севић, који је беше допратио до врата.</p> <p>Изишавши на улицу, Јелен |
који као да су је свлачили.{S} Опет јој беше некако нелагодно, али не непријатно.{S} Тај поглед |
им загрљајима и пољупцима.</p> <p>Једва би чекала да падне сумрак, па би трчала својој клупи.{S |
.</p> <p>— Што би било страшно?{S} Чега би ту било страшно?{S} Зар човек, — „човек“ као заједни |
евић опет ишао на посао, а она кући, да би пред вече опет изашла у шетњу, на вечеру, па онда у |
к сам био здрав, радио сам као марва да би госпођа могла да живи као бубрег у <pb n="114" /> ло |
елики Журнал“, баш у то време, ваљда да би појачао своју продају, одвоји два ступца за радове о |
рак.{S} Па онда радо би му приметила да би у таквоме браку, ако човек не би имао високо развије |
а, својих родитеља...{S} Рачунала је да би и она сада била на универзитету...{S} Овако је практ |
ињава што је онако поступио.{S} Вели да би он пристао, онда, да ти и даље радиш у штампарији, с |
му поставила питање, да ли он мисли да би се код нас нашла девојка која би смела да закључи та |
оче мучан живот.{S} Ваљало је радити да би се живело, али ма колико да се радило, није се могло |
другим.{S} А можда није био сигуран да би и она волела њега истом љубављу ...</p> <p>Дугић и С |
е одмах дошао, већ што јој се чинило да би требало да га то пита, али оћута.</p> <p>— Ниси се п |
ржавати тражењем правог израза, само да би посао био што пре готов.{S} Брзо је сасвим ушла у по |
од нас, онда је књига забрањена само да би јој се начинила реклама.{S} Стварно добрим књигама н |
а покуша лепим.{S} Паде јој на памет да би га могла наговорити на развод брака.</p> <p>— Слушај |
оцу, већ би је дало матери.</p> <p>Онда би отац, и не гледајући децу, сео за сто, јео и пио и п |
пред доношењем такве једне одлуке, која би имала да из основа промени њен живот.{S} Помишљала ј |
овде наћи жена, одговори Севић.{S} Која би и пошла за нас?</p> <p>— Немојте тако говорити.{S} И |
сли да би се код нас нашла девојка која би смела да закључи такав брак, који се код нас не би у |
осећање поново би ју обузимало, дрхтала би од узбуђења.</p> </div> <pb n="61" /> <div type="cha |
ају.{S} Уређивање тога омладинског дела би додељено Севићу. </p> <pb n="30" /> <p>Јелена је уви |
цу у постељу, велику и заједничку, села би у угао и не би скидала поглед са свога мужа, готова |
све остало време, ван школе, проводила би у својој соби, час смејући се а час јецајући, час пе |
кад јој лежање већ досади.{S} Спремила би се и изашла у варош, у шетњу, па би пред само подне |
вом, у којем је себе замишљала, учинила би она много.{S} Мисли јој и нехотице пређоше на Јову Д |
од својих школских другарица, скренула би одмах у прву споредну улицу. <pb n="87" /> Чинило јо |
рио руку кроз одшкринута врата и Јелена би му у њу ставила динар-два, после чега је он одлазио, |
волим ову дубоку тишину.</p> <p>Јелена би се најрадије вратила, али није умела да се извуче, а |
било, бар не више сада, пријатно, и она би се понашала као према ма коме туђинцу.{S} Болело ју |
А и ти ваљда ниси тамо нашла некога, па би сад хтела да се удаш за њега?</p> <p>Јелена гризаше |
ла, сложила на столицу крај постеље, па би и сама легла, да већ зором устане, скува кафу и отпр |
не очи.{S} Отац би седео неко време, па би легао и он, разбацавши делове одеће по соби.{S} Мати |
<p>Једва би чекала да падне сумрак, па би трчала својој клупи.{S} Какве све изговоре није нала |
S} Ручак у кавани, у мушком друштву, па би Севић опет ишао на посао, а она кући, да би пред веч |
ила би се и изашла у варош, у шетњу, па би пред само подне отишла пред мужа.{S} Ручак у кавани, |
тету...{S} Овако је практикант...{S} Па би се сетила мужа, оних калемегданских вечери, пролећа. |
Севићу у загрљај, слушала га.</p> <p>Па би се тек тргла. </p> <pb n="60" /> <p>— Та ја га не во |
p> <p>— Ствар стоји друкчије.</p> <p>Па би онда он почео причати о нечему што је њега интересов |
колу бих могла свршити и по удадби, шта би ми то сметало!</p> <p>И младе девојке почеше да дока |
нећу ја! одговори Севић хладно.{S} Шта би радила, кад не би кувала ?{S} Шта знаш друго? </p> < |
> <p>Јелена оћута, јер и није знала шта би му одговорила.{S} Осећала је и сама да за друго није |
е смета довршењу школе.</p> <p>— Па шта би то сметало, што бих се удала? изазиваше Јелена.</p> |
едеље дана потражи Дугића и рече му шта би хтела.{S} Овај обрече да ће разговарати са Павићем и |
и.{S} Ствар би се онда отезала и најзад би развод био изречен на твоју штету.</p> <p>— Па нека |
већ је избегавала све и свакога.{S} Кад би видела коју од својих школских другарица, скренула б |
ољан њом.{S} Извежбала се у послу и сад би могла да ради код куће, увече.{S} Ну, где да потражи |
није указивала.{S} Виђала их је кад год би изашла на Калемегдан.{S} Увек високо дигнуте главе, |
о колико сам се мучио у ропству!{S} Све би ми било лако, да сам знао где си, да сам имао неколи |
/p> <p>Јелена га је слушала и најрадије би му поставила питање, да ли он мисли да би се код нас |
Ви велите дакле да у нас има жена, које би везале своју судбину за људе као што смо.{S} Дугић и |
п приход и испуњавао јој је време, које би, иначе беспослена, проводила у размишљањима, не баш |
блиотеку за децу, јевтине књижице, које би излазиле два пута месечно, на једном табаку.{S} За т |
е остајала код куће, у постељи, из које би устајала кад јој лежање већ досади.{S} Спремила би с |
а брада, а његове загонетне очи гледале би је прекорно.</p> <p>Јелена је горела од жеље да се у |
Мицу да и оне прошетају.</p> <p>— Боље би било да идемо кући, нудила је Мица. </p> <pb n="17" |
n="37" /> „добротвори човечанства“, не би ни сама себи умела да одговори.</p> <p>Загледа се у |
е би могла да издржи сусрет са њима, не би знала шта да одговори ни на само питање „како си?“</ |
ито од Мице.{S} Кад јој, понеки пут, не би пошло за руком да се састане са Севићем, читаву ноћ |
права да стави и руку на та прса.{S} Не би то <pb n="94" /> њој било, бар не више сада, пријатн |
лицу. <pb n="87" /> Чинило јој се да не би могла да издржи сусрет са њима, не би знала шта да о |
абрањено женити се!{S} Зашто се онда не би избацила та глупа такса, тај груби новац, који санкц |
је само, и онда она по два-три дана не би долазила у трпезарију; у кујни би, стојећи, испила м |
ј извуче који грош.{S} Ако му Јелена не би отворила, он би бесомучно лупао у врата.</p> <p>Једн |
Севић хладно.{S} Шта би радила, кад не би кувала ?{S} Шта знаш друго? </p> <pb n="78" /> <p>Је |
познајем, <pb n="58" /> а ниједна ме не би ни хтела.{S} Ја сам ружан, а за душу и срце нико и н |
не усуди, знала је да јој другарице не би после дале мира.</p> <p>— Хоћете ли на Калемегдан? у |
елику и заједничку, села би у угао и не би скидала поглед са свога мужа, готова да скочи чим ов |
ила да би у таквоме браку, ако човек не би имао високо развијену свест о дужностима, жена, нато |
ли и врло лепа!{S} И као зашто Сањин не би могао волети своју сестру друкчије него што су га уч |
а је од оца што друго и чуо, као што не би знао да каже да ли га је икада видео трезна или пија |
а смо и живели свако за себе.{S} Зар не би било боље и за мене и за тебе да ту везу, која нас в |
ајући се Јелени, упита:</p> <p>— Зар не би било пријатније да изађемо, па ћемо разговарати шета |
закључи такав брак, који се код нас не би уопште сматрао <pb n="55" /> као брак.{S} Па онда ра |
да се састане са Севићем, читаву ноћ не би имала мира.</p> <p>У то дође и пролеће, дивно и мири |
> <p>Дете, познавајући оца, никад му не би само предало боцу, већ би је дало матери.</p> <p>Онд |
да се говори. </p> <pb n="75" /> <p>Не би се могло рећи да Севић није био нежан и пажљив према |
Добро је што није тако у животу, иначе би било страшно.</p> <p>— Што би било страшно?{S} Чега |
станује!{S} А он је муж, њен муж, који би имао права да стави и руку на та прса.{S} Не би то < |
да сам имао неколико твојих редака који би ме храбрили.{S} У животу ме је држала само помисао н |
рби.{S} Па баш и да се нађе нека, да ли би се одважила да пође за човека мојих убеђења?{S} Несу |
се окане Јове и његове филозофије, али би јој увек пред очима заиграли његово лице и црна брад |
волим, ја га не волим! бранила се, али би брзо клонула, чинило јој се да је у Севићевом загрља |
о пре стигну.{S} Тек овда-онда измењали би по коју реч.</p> <p>Калемегдан је био исто онако пус |
и напољу. </p> <pb n="112" /> <p>Јелени би јасно да ће с њим тешко изаћи на крај.</p> <p>— Чове |
пођице, за мене овде нема жене.{S} Мени би жена била другарица, помоћник у свима пословима, а и |
на не би долазила у трпезарију; у кујни би, стојећи, испила млеко; све остало време, ван школе, |
сам ти казала да останемо код куће, ти би навалила да изађемо.</p> <p>— Е, кад тако говориш, о |
азбацавши делове одеће по соби.{S} Мати би све покупила, сложила на столицу крај постеље, па би |
јело или је јео уз ракију.</p> <p>Мати би за то време потрпала децу у постељу, велику и заједн |
уде његова, сасвим његова.</p> <p>И очи би му севнуле при тим речима чудно, животињски, да се Ј |
ји још никако није био штампан.{S} Увек би одложила и оставила за сутра.</p> <p>Мица више није |
новац и боцу и трчало по ракију.{S} Док би се дете, после неколико минута, вратило, отац би пит |
бар не онолико као раније.{S} Са мужем би једва једном у недељи изашла куда, јер је он сад био |
само муж, правичан и паметан, за којим би оне ишле и у ватру и у воду.</p> <p>Тако у разговору |
ош.{S} Ако му Јелена не би отворила, он би бесомучно лупао у врата.</p> <p>Једнога дана, пошто |
S} Састанци њихови били су без речи: он би само протурио руку кроз одшкринута врата и Јелена би |
је случај сачувао најгорега.{S} Наишао би неко и Севић би одмах седао на пристојно одстојање.< |
у, а оно дотле непознато осећање поново би ју обузимало, дрхтала би од узбуђења.</p> </div> <pb |
<pb n="55" /> као брак.{S} Па онда радо би му приметила да би у таквоме браку, ако човек не би |
ле са усана да се јелена чудила.{S} Био би то најидеалнији брак у свету, прави узор.</p> <p>Јел |
ну будућност она не наиђе ни на кога ко би је упитао шта жели, а сама није знала на коју ће стр |
онда....</p> <p>— То би могло тако, ако би твој муж имао какав чаробни штапић, па само удари по |
било слабих, или да се разгоропади ако би <pb n="71" /> била која неповољна.{S} Кривио је себе |
пред свршетак гимназије.</p> <p>— Како би било да свршимо то и не питајући никога?{S} Ја ћу сп |
их све то — и Јелена рукама показа како би све то изврнула.</p> <p>— Него, хајде, остави књигу, |
е да јој је доцкан није хтела, јер како би она била способна за што веће од тога да се задржи м |
кала, али јој то не поможе.</p> <p>Како би било да се обрати оцу!</p> <p>И она, дршћући од узбу |
о за сто, јео и пио и пио и јео и тешко би <pb n="50" /> било рећи да ли је пио ракију уз јело |
ло санкционисати и без њега.{S} Требало би само имати куражи, па се отрести лажи и убеђења без |
ти лажи и убеђења без основа.{S} Ваљало би да се свет мане тих глупости.{S} Жена, ако одговара |
орити.{S} И за вас и за г. Дугића имало би жена и у нас, само што их ви не видите или можда нећ |
о на сто динар, а једио од деце узимало би новац и боцу и трчало по ракију.{S} Док би се дете, |
о Бог!{S} Убити тако красну женицу било би страшно.</p> <p>— Па шта онда хоћеш?</p> <p>— Видиш, |
врло ћудљиву.{S} Запиткивати је значило би дражити је само, и онда она по два-три дана не би до |
о као какав просјак.{S} А био је, рекло би се, и малко напит. </p> <pb n="111" /> <p>— Како си |
посао, до вечери, онда....</p> <p>— То би могло тако, ако би твој муж имао какав чаробни штапи |
бесомучна.</p> <p>Мати и отац забринуто би вртели главом.</p> <p>— Ово треба што пре удавати, р |
ту, иначе би било страшно.</p> <p>— Што би било страшно?{S} Чега би ту било страшно?{S} Зар чов |
ј груби новац, који санкционише оно што би се могло санкционисати и без њега.{S} Требало би сам |
да руши традицију о сродству, зато што би тиме, по конвенцијама које владају у друштву, убио с |
емо чврсто на ноге.{S} Не разумем зашто би се иначе девојкама давао мираз!</p> <p>Мица ућута, з |
да настави живот у заједници.{S} Ствар би се онда отезала и најзад би развод био изречен на тв |
.{S} Молила се Богу да буде осуђен, јер би осуда по онаквим делима за каква је он био оптужен о |
е, не везујмо оно што је прекинуто, јер би нас чвор увек жуљио.{S} Боље је да будемо добри приј |
} Она није ништа радила.{S} По неки пут би са ужасом помислила на испит зрелости, који се све в |
, никад му не би само предало боцу, већ би је дало матери.</p> <p>Онда би отац, и не гледајући |
ао најгорега.{S} Наишао би неко и Севић би одмах седао на пристојно одстојање.</p> <p>Једнога д |
авање него на улазак домаћина.{S} Одмах би бацио на сто динар, а једио од деце узимало би новац |
е, после неколико минута, вратило, отац би питао по десетак пута, љутито и вичући:</p> <p>— Шта |
скочи чим овај само дигне очи.{S} Отац би седео неко време, па би легао и он, разбацавши делов |
згодан посао.{S} Намеран је да покрене библиотеку за децу, јевтине књижице, које би излазиле д |
ута месечно, на једном табаку.{S} За ту библиотеку треба преводити само с немачког, а плаћаће с |
сно увече.</p> <p>Јелени је све јасније бивало да између стварности и снова има врло велике раз |
оле, у којој је незадовољство према њој бивало све веће.{S} Она није ништа радила.{S} По неки п |
S} Деца су, и ако таљигашева и праљина, била увек чисто одевена.</p> <p>Петар је изгубио матер |
т о дужностима, жена, натоварена децом, била на милости и немилости мужевљевој.{S} Али је ћутал |
а, заштитника.{S} А и њему, старом већ, била сам од користи, јер га је ваљало неговати.{S} Он ј |
амо то, што сам још увек, бар по имену, била везана за њега.{S} Било ме је стид да уђем у своје |
ојника, већ је, судећи по њеноме смеху, била и задовољна.{S} А можда јој је заиста и било прија |
да се разгоропади ако би <pb n="71" /> била која неповољна.{S} Кривио је себе нарочито због то |
декламовао, али га она није слушала.{S} Била је као скамењена, свесна опасности која јој је пре |
удеси живот: с њом или сам за себе.{S} Била је начисто да је по њу боље, а можда и по њега, да |
на његове загрљаје, речи и погледе.{S} Била је начисто с тим да га не воли, али јој је ипак би |
х како ми његове сузе покапаше лице.{S} Била сам срећна, јер сам осећала да ми је све опроштено |
него у радионици, запахну је у лице.{S} Била је као у бунилу, сва разочарана.{S} Мислила је да |
анску улицу.</p> <p>Осећала се лако.{S} Била је чак и радосна што се овако свршило.{S} Чинило ј |
</p> <p>Једнога дана, пошто га се једва била отресла, Јелена пође кући на ручак.{S} На десетак |
теља...{S} Рачунала је да би и она сада била на универзитету...{S} Овако је практикант...{S} Па |
пагирању великих идеја.{S} И зар бих ја била прва у томе ?{S} Ено сифражеткиња у Енглеској, па |
<p>— Онако, питам.</p> <p>Кад је капија била откључана, он јој пружи руку у знак поздрава.</p> |
за мене овде нема жене.{S} Мени би жена била другарица, помоћник у свима пословима, а има ли та |
вић некако пригушено и за час је Јелена била у његовим рукама.{S} Љубио ју је по коси, по лицу, |
ј је доцкан није хтела, јер како би она била способна за што веће од тога да се задржи мало дуж |
акав сродник?{S} Зар жена није жена, па била она сестра или сродница уопште ?{S} И ако платиш п |
а се врло пријатно крај њега.{S} Сва је била испуњена само мислима о Севићевим загрљајима и пољ |
звуче, али ју је он држао чврсто, да је била немоћна и да мрдне.{S} Он ју је стезао на своје гр |
своје приходе?{S} Па се онда сети да је била сарадник „<title>Народног права</title>“ и да је С |
нин живот се променио.{S} Штампарија је била мала и стара, али је Павић дао Севићу све што му ј |
пасења.</p> <p>Чекали смо лађу, која је била свакога дана авизирана, али која никако није долаз |
мало десно, али се очеша о ону која је била с његове стране.</p> <p>— Клипан, рече ова.</p> <p |
ок је Севић био у затвору.{S} Јелена је била мирна.{S} Молила се Богу да буде осуђен, јер би ос |
на</title>“.</p> <p>Те вечери Јелена је била некако радосна и задовољна сама собом.{S} Чинило ј |
климну влавом и изађе.</p> <p>Јелена је била ван себе.{S} Дрхтала је од једа и беса.{S} Као жен |
се ускоро опет врати.</p> <p>Јелена је била у очајању.{S} Докле ће то тако трајати и докле ће |
свака оде својој кући.</p> <p>Јелена је била разочарана у својим идеалним замишљањима о уредниш |
уђе понова у кабинет.</p> <p>Јелена је била ван себе од љутине.</p> <p>— Јелена, поче Севић, ј |
рукчије него што су га учили.{S} Она је била лепа девојка, пред њим се није устручавала, није м |
показа јој како да води књиге, и она је била пресрећна што може да буде корисна.</p> <p>Севић с |
а метну руку на горњи део груди, где је била ударена.</p> <p>— Па случајно, бранила га је Јелен |
што је мати и могла да је упита где је била досада, Јелена, чинећи се расположена, исприча как |
цвеће, прилазећи све ближе месту где је била Јелена, па најзад седе уз њу.</p> <p>— Шта си хтел |
огу приметно су се тресле.{S} Где ли је била Јелена да види свога јунака!</p> <p>Севић, сав пре |
ува кафу и отправи мужа.</p> <p>Мати је била добра жена.{S} Лице њено, жућкасто и свело пре вре |
пити раду за испит зрелости.{S} Ипак је била задовољна, јер јој је живот био обезбеђен.{S} Лако |
а мислити о испиту зрелости.{S} Ипак је била незадовољна, не знајући ни сама зашто, али осећају |
чинећи се расположена, исприча како је била код Мице, радиле су математику, па су се и саме зг |
више од три године затвора.{S} То му је била рента од „<title>Народног права</title>“. </p> </d |
е на некаквој високој планини, не, није била планина него рушевине.{S} Гле, није сама, нешто ка |
и за заједнички живот, знаш добро, није била изгледа да ћу ја овако рђаво проћи.{S} Видела си д |
ла лепа та Јелена Ђорђевићева, али није била ни ружна.{S} Омалена раста, девојка <pb n="11" /> |
{S} И тако са сваком редом.</p> <p>Није била лепа та Јелена Ђорђевићева, али није била ни ружна |
“ и „ситнице“, писала о женском свету и била коректор листа.{S} Дугић је писао уводне чланке и |
рекао се Севић.{S} Веруј да никада ниси била лепша, нити сам те икада више волео него сада.{S} |
гло, јер није радио.{S} Али сам ја ипак била задовољна што сам свршила најтежи део посла.</p> < |
ам за тим доживела.{S} Главно је да сам била задовољна и скоро срећна, јер сам уза се имала оца |
добрих шест година.</p> <p>Знаш да сам била у Министарству Финансија, где ме је затекао и овај |
} Сажаљење ме је вређало, а крива нисам била.</p> <p>Евакуација баци то питање у запећак.{S} По |
ар.{S} Севића, с којим већ одавно нисам била <pb n="101" /> у заједници, ухапсише као непријате |
м остати с оцем, јер Министарству нисам била потребна.{S} Хтела сам да искористим време и да по |
је већ доста коштао.{S} Она је међутим била тек почетница.{S} Ипак се реши да му да, само да о |
на брак, — све што је Јелена већ давно била чула из његових уста.</p> <p>— Буди сад уз мене, м |
најлепше.</p> <p>Сад Мица, која је већ била прочитала Сањина, предложи да се прошетају мало.</ |
т попусти и пођоше.</p> <p>Пред њима су била два шетача: један висок, крут, правих рамена, друг |
ла да утечем од своје прошлости!</p> <p>Била сам у друштву госпођа наших чиновника.{S} Море, у |
да видимо како ћемо се сместити.</p> <p>Била је то „Чита ди Бари“, лађа о којој си свакако слуш |
суђења, јер су све оптужбе противу њега биле сведене на просто причање.{S} Он је тако вешто уде |
свакако заборављене, јер су све остале биле однесене.{S} Прошеташе два-три пута горе-доле, пог |
е свршио основну школу.{S} Две сестрице биле су млађе од њега.{S} Не прође ни месец дана од мат |
ма падала око главе.{S} Само су јој очи биле некако упадљиве.{S} Крупније, црне као угљен, одав |
рад или не.{S} Те посете су јој толико биле прешле у навику, да се, кад дође уобичајено време, |
рчина.{S} У ушима су јој још непрестано биле речи Севићеве.{S} Па се сети Севићевих погледа, ко |
ош увек својих тајни.{S} Али како су то биле дечје књиге, она се није много бринула за тачност, |
е у шетњу са другарицама.{S} Кад су већ биле у Кнез-Михајловој улици, она повуче Мицу у страну, |
имала његовим пољупцима.{S} Онде где су биле његове руке на њеном телу, пекло ју је и жегло.</p |
писује своје патње, своје жеље, које су биле тако скромне, а она и не мисли о њему.{S} А он је |
у, како почињу парнице за развод брака, били су позвани обоје „на мирење.“ Али Севић не хтеде н |
венчала са Петром Севићем, публицистом, били су ван себе.{S} Отац је одмах отрчао у полицију, д |
<p>Сасвим се ослободила са Севићем.{S} Били су постали добри другови.{S} Навикла се и на његов |
нас више не веже, раскинемо сасвим.{S} Били бисмо обоје слободни.{S} Ја сам уосталом данас раз |
Де, де, та ми смо муж и жена!</p> <p>— Били смо, али више нисмо! одговори она гадећи се. </p> |
еде да ради лекције, али су јој у глави били уредништво и штампарија.{S} Лупа машина зујала јој |
ндарма испред врата!{S} Састанци њихови били су без речи: он би само протурио руку кроз одшкрин |
је упознала поред Севића.{S} Сви су они били из „<title>В. Журнала</title>“, а овоме да се пону |
и непристојника.{S} Али и једно и друго били су далеко од тога да покажу какав гњев; не обоје с |
нити језиве призоре који су нам једнако били пред очима.{S} То су ти други већ причали.{S} Да м |
Није чула ништа интересантно, или су то били изрази које она никако није могла да схвати и да р |
ватру и у воду.</p> <p>Тако у разговору били су дошли пред Калемегдан.{S} Неосветљен, разголиће |
је, идући ногу пред ногу.</p> <p>Кад су били испред каване „Губеревац“ она предложи да се врате |
а се срећа могла читати с лица, који су били заједно колико су год могли, који шетају држећи се |
ица VIII разред и матуру уз оне који су били на течају.{S} Па се и то сврши.{S} Даље, на универ |
је, изгинуше у овоме рату, људи који су били корисни, <pb n="109" /> а овакав се вратио кући.{S |
означено време.{S} Са г. Ђорђевићем су били у канцеларији још два господина, Севићу непознатих |
ости предмета.{S} Није ту, сем наслова, било никаквих великих идеја.{S} Читала је, али јој у гл |
зили сви тренуци среће, којих је, авај, било тако мало, — и долазећи до закључка да је тај брак |
горела од жеље да се упозна било с њим, било са Севићем.{S} Веровала је да ће лично познанство |
буде на његово име.{S} Али што је било, било.{S} О прошлости нећемо говорити.{S} Нисмо криви ни |
ио и пио и јео и тешко би <pb n="50" /> било рећи да ли је пио ракију уз јело или је јео уз рак |
грудима, сва клонула од задовољства.{S} Било јој је угодно што је сасвим уз њега, није се отима |
, бар по имену, била везана за њега.{S} Било ме је стид да уђем у своје надлештво, а било је ос |
двоји два ступца за радове омладине.{S} Било је вешто срачунато и на бесплатну сарадњу и на већ |
требу да ту снагу употреби, истроши.{S} Било јој је јасно да јој ваља много радити.{S} Са друшт |
ко тренутака? испитивао је он.</p> <p>— Било ми је немогуће.</p> <p>— А да ли сте бар помислили |
ме је стид да уђем у своје надлештво, а било је особа које су ме гледале или сажаљиво или прете |
о непријатељског шпијуна.{S} Није ми га било жао, далеко од тога.{S} Болело ме је само то, што |
е отима, а опет јој је у његовим рукама било тако пријатно.{S} Неко дотле непознато осећање исп |
p>Јелена је горела од жеље да се упозна било с њим, било са Севићем.{S} Веровала је да ће лично |
а је могао испричати својој жени шта је било. </p> </div> <pb n="74" /> <div type="chapter" xml |
ан раније и предала га пошти.{S} Све је било врло просто.</p> <p>Јелена се вратила са мужем у Б |
е љубави посведочавао.</p> <p>Зараде је било, не много, али тек више него раније.{S} И Севић по |
а.{S} Чула је већ и његово име, које је било већ доста познато по новинарским чланцима и по нек |
<p>Она пристаде без речи, ма да јој је било непријатно да је свет види с њим.{S} Био јој је од |
е шта јој Севић говори.{S} Доста јој је било да чује његов глас, тужни глас, који је јадиковао. |
пшта друштвена несрећа.{S} Чудно јој је било да читави човечји род спава, не осећајући своју не |
само на испит зрелости.{S} Јасно јој је било да га неће положити, да уопште неће ни доћи до њег |
упита где је ноћио, не за то што јој је било криво да јој није одмах дошао, већ што јој се чини |
хтеде више да говори о томе, јер јој је било непријатно да слуша те неоправдане нападе.{S} Опро |
едаш, права париска дама!</p> <p>Њој је било одвратно то што је он посматра, разгледа као нешто |
Радним даном ишла је, али празником је било врло много шетача.</p> <p>Одједном се однекуд поја |
саучешће пријатеља мало.</p> <p>Тако је било и са Јелениним родитељима.{S} Кад су поштом добили |
ије се могло зарадити онолико колико је било потребно.{S} А свакога месеца ваљало је нешто новц |
>Он ћуташе размишљајући.{S} Очевидно је било да ни њега ништа више није везивало за ову жену, ч |
а она буде на његово име.{S} Али што је било, било.{S} О прошлости нећемо говорити.{S} Нисмо кр |
друго сем равнодушности.{S} Стид ју је било да се она, ни сама не зна како, некада просто напр |
n="62" /> о њој и чудио се и жао му је било што је никако нема.</p> <p>— Имала сам много посла |
, али је Павић дао Севићу све што му је било потребно да може да ради.</p> <p>Како-тако, тек шт |
екаше га стојећи, озбиљно.{S} Севићу је било као да улази у лавовски кавез, подрхтавао је, нога |
ју, пажљиво загледајући врата, којих је било лево и десно.{S} Једна беху отворена и Јелена спаз |
пред први час и између часова.{S} Није било чудо што је првога тромесечја имала више двојака н |
ајно, узе књиге и поче да ради.{S} Није било лако као што је замишљала, јер је немачки језик им |
е од тројице-четворице.{S} Послова није било великих: плакате за концерте, биоскопске листе, по |
новом положају.{S} Никаква изгледа није било да ће се што поправити.{S} Понеки пут, у сумрак, Ј |
тампарија поче да ради.{S} Радника није било више од тројице-четворице.{S} Послова није било ве |
не бих ли те срео.{S} А тебе нигде није било.{S} Ти на мене ниси ни мислила.{S} Та ја те волим, |
е живот био обезбеђен.{S} Лако јој није било, али, мислила је, то је испаштање. </p> </div> <pb |
ирно потпише тромесечне оцене, ако није било слабих, или да се разгоропади ако би <pb n="71" /> |
лена, поче најзад Севић, зашто вас није било ово неколико дана?</p> <p>— Па казала сам вам већ, |
па онда у Краљево, а кад нам ни ту није било станка, наставимо пут.{S} Нећу да ти описујем тего |
аде коју сам имала код Павића није више било, али како у свакој несрећи има и среће, имала сам |
и задовољна.{S} А можда јој је заиста и било пријатно то задиркивање, та мушка рука.</p> <p>Јел |
цу да и оне прошетају.</p> <p>— Боље би било да идемо кући, нудила је Мица. </p> <pb n="17" /> |
мо и живели свако за себе.{S} Зар не би било боље и за мене и за тебе да ту везу, која нас више |
ћи се Јелени, упита:</p> <p>— Зар не би било пријатније да изађемо, па ћемо разговарати шетајућ |
бро је што није тако у животу, иначе би било страшно.</p> <p>— Што би било страшно?{S} Чега би |
ед свршетак гимназије.</p> <p>— Како би било да свршимо то и не питајући никога?{S} Ја ћу спрем |
а, али јој то не поможе.</p> <p>Како би било да се обрати оцу!</p> <p>И она, дршћући од узбуђењ |
иначе би било страшно.</p> <p>— Што би било страшно?{S} Чега би ту било страшно?{S} Зар човек, |
ко сам се мучио у ропству!{S} Све би ми било лако, да сам знао где си, да сам имао неколико тво |
ини ми се, умела рећи.{S} Али је у мени било нешто, што ме је гонило.{S} Можда сам хтела да уте |
мало, као очекујући некога.{S} У ствари било јој је незгодно да иде <pb n="23" /> сама.{S} Радн |
, већ само из чулности.</p> <p>Није јој било јасно шта Севић сад намерава и како мисли да удеси |
та прса.{S} Не би то <pb n="94" /> њој било, бар не више сада, пријатно, и она би се понашала |
то с тим да га не воли, али јој је ипак било пријатно, и преко дана, кад затвори очи и пренесе |
а, мислим на своју удају, што је управо било бежање од среће.{S} Ну, то сам учинила ни сама не |
овати овде, рече јој Мица, којој је већ било досадило то бескорисно долажење.{S} И скоро је угу |
у Кнез-Михајлову улицу, у којој је већ било доста беспослена света.</p> <p>Пред њима се одједн |
али некако тешко и с муком.{S} Није ту било јасности и лакога стила великих руских писаца, нит |
<p>— Што би било страшно?{S} Чега би ту било страшно?{S} Зар човек, — „човек“ као заједничко им |
ни дао Бог!{S} Убити тако красну женицу било би страшно.</p> <p>— Па шта онда хоћеш?</p> <p>— В |
у Београд, после неких десетак година, био је већ зрео човек, дуге косе, обријаних бркова, са |
} Она га пусти, али се одмах покаја.{S} Био је трештен пијан.{S} Једва се држао на ногама, спот |
лизиле са усана да се јелена чудила.{S} Био би то најидеалнији брак у свету, прави узор.</p> <p |
ло непријатно да је свет види с њим.{S} Био јој је одвратан, а и стидела га се. </p> <pb n="95" |
очела је рад и први који јој је дошао — био је Севић.</p> <p>За све време од одласка из Србије |
гледао је бедно као какав просјак.{S} А био је, рекло би се, и малко напит. </p> <pb n="111" /> |
раш.{S} Отац, таљигаш, није дању никада био код куће, од ране зоре до мркла мрака на послу, по |
ла да је веже љубав, а који јој је сада био не само равнодушан, већ и терет.</p> <p>У бесаници, |
лађега сарадника, који је у њеним очима био нешто врло велико.</p> <p>Читаву недељу дана није с |
је био само обедима, а остатак времена био му је за одмор или читање новина.{S} Бригу о деци о |
риповедања.{S} Зар човек није човек, па био он отац, брат или макакав сродник?{S} Зар жена није |
ном у недељи изашла куда, јер је он сад био врло заузет.{S} Час је остајао дуже у уредништву, р |
р би се онда отезала и најзад би развод био изречен на твоју штету.</p> <p>— Па нека буде и на |
В. Журнал</title>“ као сарадник, где је био примљен не због каквих великих способности, већ збо |
и гласа.{S} Пође и он у свет.{S} Где је био и шта је радио — то нико није знао, нити је он икад |
ало у кавани с пријатељима, код куће је био само обедима, а остатак времена био му је за одмор |
рзо је сасвим ушла у посао, који јој је био <pb n="89" /> двојако користан, доносио јој је леп |
ухвати за гушу и задави, толико јој је био мрзак.{S} Ипак га замоли: </p> <pb n="107" /> <p>— |
икада видео трезна или пијана — увек је био једнак.</p> <p>Његов улазак у кућу личио је пре на |
не, и прво одлази пријатељу, с којим је био у завади.{S} Њу међутим не упита ни „како си“, ни „ |
ли би по коју реч.</p> <p>Калемегдан је био исто онако пуст као и пре.{S} Ветар је цвилео кроз |
или ђаци, из несташлука, или неко ко је био лењ да оплете себи венац.{S} Знаш врло добро да се |
ликих способности, већ због тога што је био задовољан малом наградом.</p> <p>Са Дугићем се позн |
ма простијега света, ваљда за то што је био анархиста, а анархисте убијају краљеве, турпијама у |
ао уводне чланке и „чланчиће.“ Севић је био директор, репортер и попуњавао празнине.{S} А „случ |
>— Пардон, за тренутак!</p> <p>Севић је био пријатно изненађен, што ју је тобож случајно срео, |
редништву „В. Журнала“.</p> <p>Севић је био сам, читао је неке коректуре. </p> <pb n="63" /> <p |
ачења него озбиљности.</p> <p>Севић је био син једнога таљигаша, који је свог коњића и таљиге |
ама мислио! уздахну Севић, а глас му је био тужан, тужан.</p> <p>И Севић, уздрхтала гласа, приб |
ио да се воли с другим.{S} А можда није био сигуран да би и она волела њега истом љубављу ...</ |
S} Појави се некакав дебељко, који није био црн као остали.{S} Необријана лица, храпава гласа, |
уге ствари.{S} Поступак моје кћери није био нимало лојалан ни према мени ни према матери.{S} Ал |
још увек палио и сажизао, али јој није био непријатан.{S} Навикла се и на његов начин говора — |
у глави.</p> <p>— Ја мислим да он није био лењ, прихвати Севић.{S} Он није хтео да руши традиц |
је са њеним радом, који још никако није био штампан.{S} Увек би одложила и оставила за сутра.</ |
/> <p>Не би се могло рећи да Севић није био нежан и пажљив према својој жени; напротив, он је ч |
о оближње село, где је Севић већ раније био спремио свештеника и уредио формалности.{S} Венчали |
ао онако као раније.{S} Па је и чистији био.</p> <p>То затишје мало је трајало.{S} После два-тр |
и чак и певуши.{S} Па је и према Јелени био сад много пажљивији и много више јој је љубави посв |
рзак, поглед који ју је палио, није јој био непријатан, али навика да такве погледе сматра непр |
— и долазећи до закључка да је тај брак био само кобан по њу, уздрхтавала је при помисли да ће |
овако рђаво проћи.{S} Видела си да сам био пун идеала и нада.{S} Веровао сам да ће се моћи што |
да скрене пажњу пролазника.{S} Док сам био здрав, радио сам као марва да би госпођа могла да ж |
даље издржаваш.{S} Чинила си то док сам био тамо, али је сад и томе крај.{S} Тих двадесет-триде |
ви од свога рада.{S} Отац му је међутим био умро, а кућица продата за дугове.{S} Од сестре ни т |
па га се и Јелена засити.{S} Читав дан био јој је неиспуњен и она зажеле да и она што ради.{S} |
осуда по онаквим делима за каква је он био оптужен олакшала развод брака.{S} Али после три мес |
а, дошло јој је да зарида, толико је он био далеко од оне слике, какву је она замишљала.{S} Али |
матрао онаквим очима.{S} Само што је он био тром, лењ, да и изведе оно што је имао у глави.</p> |
ражењем правог израза, само да би посао био што пре готов.{S} Брзо је сасвим ушла у посао, који |
пак је била задовољна, јер јој је живот био обезбеђен.{S} Лако јој није било, али, мислила је, |
ећ на овакав живот, а и он је ваљда већ био излечен од брака.</p> <p>Пред вече, излазећи из кан |
e>Народног права</title>“ и да је Севић био задовољан њом.{S} Извежбала се у послу и сад би мог |
_C15"> <head>XV.</head> <p>Док је Севић био у затвору.{S} Јелена је била мирна.{S} Молила се Бо |
бесконачност.</p> <p>Али је за то Севић био врло ревностан у посетама Јелени, која већ није зна |
.{S} Прво лице које сам видела на броду био је — мој отац.{S} Остарео, у овешталу оделу, погрбљ |
упи у службу.</p> <p>Петар је на занату био врло вредан.{S} Све своје слободно време проводио ј |
р га је ваљало неговати.{S} Он је одмах био одређен на службу у самом Паризу.{S} Ја сам примала |
шетњу, на вечеру, па онда у позориште, биоскоп или које друго вечерње забавиште.</p> <p>Али и |
није било великих: плакате за концерте, биоскопске листе, посетнице...</p> <p>Јелена је свако п |
обзира на пол — зар човек нема права да бира себи друга према своме инстинкту?{S} Треба једном |
То је неправо.{S} Мушкарац има права да бира, а женска чека и године често прођу док се нађе ка |
шкоћа има око развода брака, знао је да бирократизам све увлачи у некакве форме, не хајући за в |
својој близини.</p> <p>По неком чудном бирократском пропису ваљало је ићи „на мирење“ и проти |
азговараћемо доцније.</p> <p>— А што не бисмо одмах разговарали? изазиваше Јелена.</p> <p>— За |
кад си дошао из Пожаревца.{S} Зашто не бисмо издејствовали о формално раскидање брака...</p> < |
више не веже, раскинемо сасвим.{S} Били бисмо обоје слободни.{S} Ја сам уосталом данас разговар |
и у нас има одважна женскиња.{S} Да ли бисте ви могли да одбаците од себе своје досадашње васп |
а да ми смета муж?{S} Он ће целога дана бити на своме послу, а ја на <pb n="13" /> своме, у шко |
, будите уверени да ће нам ваша сарадња бити драгоцена.{S} Али извините, ја вам се нисам ни пре |
} Сад ће бити суђен, а нема сумње да ће бити и осуђен.{S} Неће више имати прилику да вам досади |
о, а многе је и у црно завио.{S} Сад ће бити суђен, а нема сумње да ће бити и осуђен.{S} Неће в |
р не мора водити рачуна о њој, а њој ће бити поможено, јер ће своју зараду имати само за себе.{ |
их већ иначе ништа не веже.{S} Њему ће бити лакше, јер не мора водити рачуна о њој, а њој ће б |
к тада поче мислити о томе, како ће јој бити могуће да настави живот са човеком, за кога је нек |
S} Тешке године су прошле, сад ћемо тек бити срећни!{S} Ох, та ја те волим, волим!</p> <p>Севић |
другарица, молио је он, и живот ће нам бити леп и ведар...</p> <p>— Никад! викну Јелена.{S} Ра |
пучена плаветна цицана кошуља.</p> <p>— Биће да је ово неки надзорник, помисли Јелена и приђе м |
аје мираз!{S} Колико будем имала мираза биће доста док не станемо чврсто на ноге.{S} Не разумем |
да излазиш? упита Јелена.</p> <p>— Куда бих?{S} Уморна сам од јуче, а и овај роман ме јако зани |
оваца.{S} Да ја имам, а да ти немаш, ја бих купио теби.</p> <p>— Напоље, одмах, или ћу те...</p |
њихове стране будемо и захвалне.{S} Ја бих све то — и Јелена рукама показа како би све то извр |
својим убеђењима ?</p> <p>— Ја ?{S} Ја бих, мислим! одговори Јелена после малог затезања.</p> |
> <p>Неко време ћутаху обе.</p> <p>— Ја бих се, Бога ми, удала, поче опет Јелена.</p> <p>— Пре |
ели рад, намењена само уживању.{S} А ја бих им тако помогла у пропагирању великих идеја.{S} И з |
Данској, па женскиње у Русији.{S} И ја бих баш могла!{S} Ја сам сасвим друкчија од ове Мице, к |
отна борба прекалила...</p> <p>— Волела бих да ту борбу нисам познала, али шта је ту је.</p> <p |
исам нашла ничега примамљивог.{S} Хтела бих само да на известан начин легализујемо положај у ко |
ед њу.</p> <p>— Боли ме нешто глава, па бих да прошетам.{S} Хајдемо заједно, позва је.</p> <p>— |
стране табачића, то је због слагача, па бих вас молио да и ви тако чините.{S} Хвала, госпођице, |
уд за тобом.{S} Лутао сам по вароши, не бих ли те срео.{S} А тебе нигде није било.{S} Ти на мен |
.{S} Да ме је ко упитао зашто бежим, не бих му, чини ми се, умела рећи.{S} Али је у мени било н |
гласа Јелениног.</p> <p>— Не знам, али бих се тако радо удала.</p> <p>И две другарице заћуташе |
ала је нежно.</p> <p>— Ништа, Мицо, али бих се радо удала.</p> <p>— За онога твог што га онако |
С ким станујеш?</p> <p>— Сама, а с ким бих?</p> <p>— Онако, питам.</p> <p>Кад је капија била о |
едиште, јер, право да ти кажем, женирао бих се да сам ја то учинио.{S} Грубости живота су нас р |
едну, настави Севић скоро тужно, а тако бих желео да имам добру другарицу, какву ја у себи зами |
оле.</p> <p>— Па шта би то сметало, што бих се удала? изазиваше Јелена.</p> <p>— Прво, муж...</ |
а у пропагирању великих идеја.{S} И зар бих ја била прва у томе ?{S} Ено сифражеткиња у Енглеск |
е него што свршиш школу?</p> <p>— Школу бих могла свршити и по удадби, шта би ми то сметало!</p |
ви дрвета; после шума трамваја и кола — блага тишина, коју ремети само цвркут тица.</p> <p>Беог |
а у очима тако паметна човека.</p> <p>— Благо вашој жени, кад је будете имали! рече.</p> <p>— М |
не одбацује и помисао да у браку, место благостања, нађе борбу за опште добро.{S} Наше женскиње |
, блистају младалачким заносом...{S} О, блажена младости, о срећне године идеалисања и чедности |
шена да не изађе, и из саме лењости, из блаженства које јој је причинило читање „<title>Сањина< |
сећала неку неисказану лакоћу, као неко блаженство.</p> </div> <pb n="40" /> <div type="chapter |
Мица настави брати цвеће, прилазећи све ближе месту где је била Јелена, па најзад седе уз њу.</ |
ила на испит зрелости, који се све више ближио, а који јој је изгледао као замахнут нож.</p> <p |
га гледа, да га не може трпети у својој близини.</p> <p>По неком чудном бирократском пропису ва |
езда — водиља?</p> <p>Шљунак зашкрипа у близини, Јелена и Севић се тргоше и седоше као шетачи к |
е сам потражио стан.{S} Нашао сам брзо, близу тебе, у Југ-Богдановој улици.{S} Затим сам отишао |
га.{S} Јелена је често, с Милицом, ишла близу њих, само да улови коју њихову реч.{S} Није чула |
> <p>У мркли мрак долазио је кући, тамо близу Новога Гробља.{S} Жена и деца неби се никада прев |
.{S} Она се врати и седе на једну клупу близу изласка.</p> <p>— И они говоре о „<title>Сањину</ |
шта не говоре, али им очи светле жаром, блистају младалачким заносом...{S} О, блажена младости, |
ш ли да ме убијеш !</p> <p>— Не, ни дао Бог!{S} Убити тако красну женицу било би страшно.</p> < |
о време ћутаху обе.</p> <p>— Ја бих се, Бога ми, удала, поче опет Јелена.</p> <p>— Пре него што |
је са мојим надлештвом у Ниш, где сам, Бога ми, једва излазила на крај са својом платом.{S} За |
м.{S} Иди ми испред очију, јер, тако ми Бога, не дајем ни пару за твој</p> <p>живот, ако те се |
н.{S} Нашао сам брзо, близу тебе, у Југ-Богдановој улици.{S} Затим сам отишао Павићу.{S} Он се |
itle>Народно право</title>“ није давало богзна какву зараду, али се исплаћивало. </p> <pb n="84 |
дметнувши руке под чело.</p> <p>— Хвала Богу да се и ти смириш! добацише јој две-три другарице |
.{S} Јелена је била мирна.{S} Молила се Богу да буде осуђен, јер би осуда по онаквим делима за |
ме да почне, изабра филозофију, идеју о Богу.{S} Прелиста неколико брошурица о истоме питању, п |
је тај рукопис ?</p> <p>— Наслов је „О Богу“.</p> <p>— А, да, добио сам га.{S} Мило ми је, гос |
>Јелена горко заплака.</p> <p>— Зар је, Боже, мој грех тако велики, да је казна овако тешка!</p |
{S} Море, у Драчу, угледали смо на сами Божић.{S} Посматрајући драчку луку, од црквице на брегу |
А да ли ћете га штампати? упита Јелена бојажљиво.{S} У ствари, у грудима јој се разлевало миље |
> <p>— Па зар ја да кувам? упита Јелена бојажљиво и с неверицом.</p> <p>— Па ваљда нећу ја! одг |
како да почне.</p> <p>— Па сад? упитах бојажљиво.</p> <p>— Куд сви, ту и ми! уздахну отац.{S} |
у себи замишљам.</p> <p>И он поче живим бојама да слика живот какав је желео.{S} Речи су му кли |
е. </p> <pb n="85" /> <p>Павић, који се бојао да штампарија не оде на покриће кривичних трошков |
немилости мужевљевој.{S} Али је ћутала, бојећи се да не изгледа глупа у очима тако паметна чове |
Није ми га било жао, далеко од тога.{S} Болело ме је само то, што сам још увек, бар по имену, б |
понашала као према ма коме туђинцу.{S} Болело ју је да у томе човеку није према себи изазивала |
иштво, а Севић испаде пред њу.</p> <p>— Боли ме нешто глава, па бих да прошетам.{S} Хајдемо зај |
на повуче Мицу у страну, рече јој да је боли глава и да ће кући.{S} Она нека продужи са другари |
ница вечито трајати, настави Јелена.{S} Боље ми је да се и кад-тад ослободим тога човека, него |
а до краја свога или његовог живота.{S} Боље икад него никад!</p> <p>— Готово имаш право, рече |
екинуто, јер би нас чвор увек жуљио.{S} Боље је да будемо добри пријатељи.{S} Веруј ми да те ја |
њу што није хтела да изађе у шетњу.{S} Боље <pb n="25" /> да сам остала код ње, па да сам чита |
позва Мицу да и оне прошетају.</p> <p>— Боље би било да идемо кући, нудила је Мица. </p> <pb n= |
т.{S} У колико је имовно стање родитеља боље, у толико је живот њихове деце ружичастији; у коли |
иде овако живети и стара се да им буде боље.{S} А живот је међутим тако тежак.</p> <p>И Јелени |
боље, више ће се зарађивати, па ће се и боље живети.{S} Као сарадник у „<title>В. Журналу</titl |
> <p>— Ниси се променио, изгледаш чак и боље.</p> <p>— Вероватно да изгледам мало боље, јер сам |
а ни довека.{S} А са штампаријом ће ићи боље, више ће се зарађивати, па ће се и боље живети.{S} |
дморим.{S} А и ти изгледаш добро, много боље него раније.{S} При последњим речима поглед му се |
ље.</p> <p>— Вероватно да изгледам мало боље, јер сам имао прилику да се ваљано одморим.{S} А и |
живели свако за себе.{S} Зар не би било боље и за мене и за тебе да ту везу, која нас више не в |
за себе.{S} Била је начисто да је по њу боље, а можда и по њега, да се не везују понова, кад их |
нсија, где ме је затекао и овај рат.{S} Бомбардовање Београда бацило ме је са мојим надлештвом |
аљеве, турпијама убијају царице, бацају бомбе . . .</p> <p>Прођоше крај девојака и не погледавш |
ма се одједном указа Дугић.{S} Прав као бор, држећи у руци штап као они слепци који иду без вођ |
више ценим него пре, јер те је животна борба прекалила...</p> <p>— Волела бих да ту борбу ниса |
деца у детињству мање осете да је живот борба, у толико је њихово разочарење веће кад буду прин |
а не и да помогну мужу у његовој мучној борби.{S} Па баш и да се нађе нека, да ли би се одважил |
ад буду принуђена да и сама учествују у борби за опстанак.</p> <p>Јелена је од брака очекивала |
ви замишљате, а оно бар расположено за борбу.{S} Таквоме женскињу ваља још само муж, правичан |
исао да у браку, место благостања, нађе борбу за опште добро.{S} Наше женскиње није тако васпит |
прекалила...</p> <p>— Волела бих да ту борбу нисам познала, али шта је ту је.</p> <p>Дођоше до |
но сифражеткиња у Енглеској, па како се боре жене у Данској, па женскиње у Русији.{S} И ја бих |
ен.</p> <p>И обоје заћуташе.{S} Ишли су Босанском улицом.{S} Кад дођоше до улице Краљевића Марк |
имнувши главом у знак поздрава скрете у Босанску улицу.</p> <p>Осећала се лако.{S} Била је чак |
нар, а једио од деце узимало би новац и боцу и трчало по ракију.{S} Док би се дете, после некол |
вајући оца, никад му не би само предало боцу, већ би је дало матери.</p> <p>Онда би отац, и не |
до њеног стана.{S} Кад она тури кључ у браву, он је упита: </p> <pb n="92" /> <p>— С ким стану |
пред очима заиграли његово лице и црна брада, а његове загонетне очи гледале би је прекорно.</ |
уги, мало мањи, сиромашније одевен, без браде и цвикера, али такође са уметничком машном и косо |
г је она замишљала.{S} Само што је имао браду и наочаре.{S} Онај други, мало мањи, сиромашније |
</p> <pb n="105" /> <p>— Јесмо, јесмо, брак још постоји.{S} Ти си још увек моја женица! церека |
оста је и то, али црква покушава све да брак очува.{S} Твој муж може да изјави, да он тебе воли |
еалима, о својим погледима на живот, на брак, — све што је Јелена већ давно била чула из његови |
девојка која би смела да закључи такав брак, који се код нас не би уопште сматрао <pb n="55" / |
ољава, да му пере и кува.{S} Идеалан је брак кад у њега обе стране уносе добру вољу за заједнич |
о раде на добру породице.{S} Идеалан је брак од прилике као неко удружење, у коме сви чланови и |
ети место крај ње као њен муж, да ће се брак наставити, иако је он већ раскинут по осећањима ко |
војака није ни имала других оцена.{S} И брак јој се учини као котва спасења. </p> </div> <pb n= |
елена чудила.{S} Био би то најидеалнији брак у свету, прави узор.</p> <p>Јелена га је слушала, |
улогу родитељски пристанак.{S} Данашњи брак није заснован на слободи удруживања, већ се девојк |
ралан по читаво човечанство.{S} Данашњи брак није удруживање двеју јединки, сродних по физичким |
тање брака.{S} Севић је нападао данашњи брак, наводећи да је неправедан по жену и неморалан по |
сасвим природно да се и формално уништи брак, који је стварно већ одавно раскинут. </p> <pb n=" |
ало, — и долазећи до закључка да је тај брак био само кобан по њу, уздрхтавала је при помисли д |
<p>У бесаници, ноћу, разгледала је свој брак са Севићем, сећала се и најситнијих појединости, п |
не би уопште сматрао <pb n="55" /> као брак.{S} Па онда радо би му приметила да би у таквоме б |
е решио.{S} Ми ћемо живети заједно, наш брак ће управо сад тек почети.{S} Ти имаш диван стан, а |
знао каквих све тешкоћа има око развода брака, знао је да бирократизам све увлачи у некакве фор |
борби за опстанак.</p> <p>Јелена је од брака очекивала много, али шта управо није знала ни сам |
ко га више није читао, И тако Јелени од брака остаде муж у затвору, дуг за хартију за лист и шт |
вот, а и он је ваљда већ био излечен од брака.</p> <p>Пред вече, излазећи из канцеларије, нађе |
ештенику, како почињу парнице за развод брака, били су позвани обоје „на мирење.“ Али Севић не |
каква је он био оптужен олакшала развод брака.{S} Али после три месеца Севића пустише испод суђ |
мет да би га могла наговорити на развод брака.</p> <p>— Слушај, Петре, рече му.{S} Ти знаш да с |
ајало ништа друго, него да тражи развод брака.{S} Нема сумње да ће га и добити, али кад ?{S} Зн |
исмо издејствовали о формално раскидање брака...</p> <p>— А, не!{S} Немам намеру да се по други |
ећи о овоме и ономе, дођоше и на питање брака.{S} Севић је нападао данашњи брак, наводећи да је |
о велике разлике, као и између људи пре брака и људи у браку.</p> <p>— Па зар је то та срећа у |
ом.{S} Мушкарци проживе читав живот пре брака, па онда узимају нас, безазлене и срећне што нас |
нека буде и на моју штету!{S} Сита сам брака.</p> <p>Стари Ђорђевић махаше главом.</p> <p>— Не |
S} Треба једном пресећи обичај мираза и бракова из рачуна.{S} Срце треба да води прву реч.{S} М |
аку корист.{S} У Русији има пуно таквих бракова и сви су срећни.{S} Споразумеју се двоје и то ј |
и ја у Београд.</p> <p>Хвалиш се својим браком!{S} Ја ти од срца желим да увек будеш срећна и д |
и добити, али кад ?{S} Знала је како се бракоразводне парнице, каткад, годинама вуку.{S} А док |
да радо би му приметила да би у таквоме браку, ако човек не би имао високо развијену свест о ду |
ниједне која не одбацује и помисао да у браку, место благостања, нађе борбу за опште добро.{S} |
вредност него и сама девојка.{S} Жена у браку није равноправна, већ је изложена ћефу и прохтеви |
браку.</p> <p>— Па зар је то та срећа у браку, о којој маштају девојке? питала се.</p> <p>Али о |
у њима је тражила утеху за разочарење у браку.{S} Док је муж таљигашио по вароши и зараду испиј |
е, као и између људи пре брака и људи у браку.</p> <p>— Па зар је то та срећа у браку, о којој |
руба.</p> <p>— Да се удајем нећу, јер у браку с тобом нисам нашла ничега примамљивог.{S} Хтела |
уж да их води кроз живот, да их храни и брани, а оне да рађају децу, перу и кувају.</p> <p>Зати |
ова се, заценивши се од смеха, немоћно брани.{S} И тако са сваком редом.</p> <p>Није била лепа |
<p>— Та ја га не волим, ја га не волим! бранила се, али би брзо клонула, чинило јој се да је у |
" /> <p>— Мрзи ме, Јелена, остани овде, бранила се другарица.</p> <p>— Увек ти тако, никад неће |
ао неваспитан.</p> <p>— То није могуће, бранила га је Јелена.{S} Он је толико озбиљан, да и не |
је да идемо кући, ено сунце већ залази, бранила се Мица.</p> <p>— Свеједно, још само мало.</p> |
у му руку.</p> <p>— Не знам, нећу моћи, бранила се она.</p> <p>— Дођите, на сваки начин!{S} Ско |
је била ударена.</p> <p>— Па случајно, бранила га је Јелена.</p> <p>— Случајно, а што тако не |
ћу својој сестри.{S} Видиш, он јој није бранио да се воли с другим.{S} А можда није био сигуран |
.{S} Деца у родитељској кући, храњена и брањена, друкчије посматрају живот него њихови родитељи |
} Зар човек није човек, па био он отац, брат или макакав сродник?{S} Зар жена није жена, па бил |
{S} Мица рече да не зна, али ће упитати брата, који се о Јови не изражава баш најлепше.</p> <p> |
! увераваше Јелена.</p> <p>Мица настави брати цвеће, прилазећи све ближе месту где је била Јеле |
з тело.</p> <p>Поче да се игра са малим братићем.{S} Малишан, ненавикнут на милошту своје велик |
ди са служавкама шта хоће, а ја ћу рећи брату да га мало преслиша.</p> <p>Јелена не хтеде више |
Посматрајући драчку луку, од црквице на брегу више Драча, чинило ми се као да сам најзад приспе |
ођења.{S} Из дана у дан у дан радила је брже и сигурније.</p> <p>— Морамо тражити други стан, р |
се пише из главе.</p> <p>— Па ја могу и брже да преводим, али немам речник, па сам се задржала |
да обоје желите развод.{S} На тај начин брже се свршавају предходне формалности.{S} Само да ли |
ли ни са њима превођење није ишло много брже.{S} Севић плану, али не рече ништа, већ оде на веч |
само да би посао био што пре готов.{S} Брзо је сасвим ушла у посао, који јој је био <pb n="89" |
си сад из казана? упиташе је.</p> <p>— Брзо сам ишла узбрдо, па сам се задихала, одговори Јеле |
е врисну, зачуђено и уплашено, а она га брзо спусти и утрча у своју собу, па се онако обучена б |
та, одговори Мица просто.</p> <p>Јелена брзо седе. </p> <pb n="16" /> <p>Недалеко од њих, стазо |
ко смо сви песници у тим годинама, које брзо оду у неврат!</p> <p>У очи Ивањ-дана једна група м |
лим, ја га не волим! бранила се, али би брзо клонула, чинило јој се да је у Севићевом загрљају, |
а свакодневнога листа мора се преводити брзо, као да се пише из главе.</p> <p>— Па ја могу и бр |
а скочи.</p> <p>— Лаку ноћ, рече, морам брзо кући.</p> <p>Потрча и не водећи рачуна о њему.</p> |
а собом Севића.</p> <p>— Сама ћу, морам брзо.{S} И Јелена потрча.</p> <p>Стигла је кући сва зад |
најпре сам потражио стан.{S} Нашао сам брзо, близу тебе, у Југ-Богдановој улици.{S} Затим сам |
и, а овде нисмо ни комотни.</p> <p>Стан брзо нађоше, собу и кујну, негде на Врачару.{S} Купише |
ио му је за одмор или читање новина.{S} Бригу о деци оставио је жени.{S} Тако су се и деца одби |
то биле дечје књиге, она се није много бринула за тачност, често се и намерно није хтела задрж |
је већ зрео човек, дуге косе, обријаних бркова, са дугом црном лепршавом машном, <pb n="52" /> |
ох.</p> <p>По св. Јовану дође очекивани брод и укрцасмо се.{S} Прво лице које сам видела на бро |
и свакако слушала.{S} Света много, а на броду ничега.{S} Послуга се понашала према нама скоро н |
смо се.{S} Прво лице које сам видела на броду био је — мој отац.{S} Остарео, у овешталу оделу, |
био једног војника.</p> <p>И тако сваки број.</p> <p>Лист се продавао, пролазио је, јер има све |
као филозофске доктрине“ до „Филозофије бројева“.{S} Читала је то Јелена, али некако тешко и с |
имао доста.</p> <p>Лист је већ у првоме броју, у врло дугом чланку, напао владу што, не давањем |
ију, идеју о Богу.{S} Прелиста неколико брошурица о истоме питању, преписа читаве ставове из ми |
о марва да би госпођа могла да живи као бубрег у <pb n="114" /> лоју и да се излежава, а сад ка |
{S} Он је тако вешто удешавао ствари са Бугарима, да нико ништа није могао доказати.{S} А и наш |
и бар који грош за ручак.{S} Долазим из Бугарске... из ропства...</p> <p>Јелена узе са стола де |
инио у Нишу, ортакујући са окупаторским бугарским властима.{S} Многе је оштетио, а многе је и у |
потребно, па да жена, ма и за тренутак, буде срећна!{S} Неколико љубазних речи могу у њој да из |
ињала је Севића да је пусти с миром, да буде човек те да је се клони, бар само док не сврши са |
овека вређао ју је, али она не хтеде да буде груба.</p> <p>— Да се удајем нећу, јер у браку с т |
ге, и она је била пресрећна што може да буде корисна.</p> <p>Севић се такође променио.{S} Целог |
Јелена послуша и г. Н. Н. јој изради да буде постављена — за практиканта у Министарству Финанси |
без ње, да је он све више жели, али да буде његова, сасвим његова.</p> <p>И очи би му севнуле |
и лекар, морала се много савлађивати да буде довољно прибрана око оно двоје-троје посетилаца.{S |
ена је била мирна.{S} Молила се Богу да буде осуђен, јер би осуда по онаквим делима за каква је |
зречен на твоју штету.</p> <p>— Па нека буде и на моју штету!{S} Сита сам брака.</p> <p>Стари Ђ |
и даље радиш у штампарији, само да она буде на његово име.{S} Али што је било, било.{S} О прош |
Мучила се да измисли шта да му каже кад буде дошао, како да се понаша према <pb n="91" /> њему. |
да не иде овако живети и стара се да им буде боље.{S} А живот је међутим тако тежак.</p> <p>И Ј |
ли су је к њему вукли навика да редовно буде са њим и сећање на његове загрљаје, речи и погледе |
кад-тад ослободим тога човека, него да будем везана за њега до краја свога или његовог живота. |
се онда девојкама даје мираз!{S} Колико будем имала мираза биће доста док не станемо чврсто на |
наш га; уосталом, показаћу ти га кад га будемо среле. </p> <pb n="15" /> <p>Јелена ћуташе, заду |
р би нас чвор увек жуљио.{S} Боље је да будемо добри пријатељи.{S} Веруј ми да те ја сад више ц |
о што уђемо проти, а другу половину кад будемо изашли.</p> <p>— Не може, него дај сад половину. |
траже да им за ту жртву с њихове стране будемо и захвалне.{S} Ја бих све то — и Јелена рукама п |
века.</p> <p>— Благо вашој жени, кад је будете имали! рече.</p> <p>— Мојој жени?{S} Ја је нећу |
Јелена? питао је Севић.{S} Хоћеш ли да будеш моја звезда — водиља?</p> <p>Шљунак зашкрипа у бл |
кло ју је и жегло.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја, Јелена? питао је Севић.{S} Хоћеш ли да буде |
е могу без тебе, говорио је.{S} Хоћу да будеш увек уз мене.</p> <p>Јелена је осећала да више ни |
браком!{S} Ја ти од срца желим да увек будеш срећна и да се каткада сетиш другарице која те ув |
р нећемо вечерати заједно? упита он.{S} Буди мој гост.</p> <p>Она одговори одлучно:</p> <p>— Не |
вно била чула из његових уста.</p> <p>— Буди сад уз мене, моја другарица, молио је он, и живот |
упољцима и зеленилом.{S} Сва се природа будила из зимњега сна, све је певало химну животу и љуб |
и ви тако чините.{S} Хвала, госпођице, будите уверени да ће нам ваша сарадња бити драгоцена.{S |
, као да се увери да ли је заиста жива, будна.{S} Сети се последње сцене у сну и згрози се.{S} |
} Не спавају они који ће имати права да буду слављени као највећи добротвори човечанства.</p> < |
нила од насртаја, Севић јој предложи да буду муж и жена, да се венчају кад је већ такав обичај |
због глупог друштвеног уређења и морала буду лишене живота само зато, што, немајући мираза, не |
у толико је њихово разочарење веће кад буду принуђена да и сама учествују у борби за опстанак. |
их права на живот.{S} И зар да женскиње буду ропкиње, да због глупог друштвеног уређења и морал |
че Мица.</p> <p>— Кога ?</p> <p>— Твога будућег и његовог сателита, одговори Мица просто.</p> < |
елена ћуташе, задубљена у снове о своме будућем, а Мица настави плетење венца.</p> <p>Другарице |
</p> <p>— О чему?</p> <p>— О њему, моме будућем...</p> <p>— А зар га знаш?</p> <p>— Не знам га, |
то она увиђала и шта су управо хтели ти будући <pb n="37" /> „добротвори човечанства“, не би ни |
вине!</p> <p>Али очекујући ту замишљану будућност она не наиђе ни на кога ко би је упитао шта ж |
ним лепотама, утапајући се са свим у ту будућност.{S} Није ни осетила како ју је Севић ухватио |
ав.{S} Мисли <pb n="80" /> он о њиховој будућности, а и о њој самој али, сиромах, нема времена |
неки пут, у сумрак, Јелена је мислила о будућности.{S} Чинило јој се страшно, ако тако узмора д |
коше пламенови место крви.{S} Телом јој бујаше нека непојмљива снага, распињаше је неки бес.{S} |
предајући се слатким сањаријама младе, бујне девојке.</p> <p>И од њених идеја остаде само обич |
њим речима поглед му се устави на њеним бујним прсима.{S} Њу намах обли румен.</p> <p>И обоје з |
ци, запахну је у лице.{S} Била је као у бунилу, сва разочарана.{S} Мислила је да ће је дочекати |
идеалисања и чедности!{S} Како се груди бурно надимају, како срце немирно игра у својој тескобн |
м до уредника омладинскога дела „<title>В. Журнала</title>“.</p> <p>Севић подиже главу и, спази |
ога дана изађе у онако обимноме „<title>В. Журналу</title>“.</p> <p>Једнога дана дође опет с Ми |
д Севића.{S} Сви су они били из „<title>В. Журнала</title>“, а овоме да се понуди није имала ку |
а је постала ревностан сарадник „<title>В. Журнала</title>“, ревноснија него да су је плаћали.{ |
боље живети.{S} Као сарадник у „<title>В. Журналу</title>“ имам 120 дин. месечно, а као свој г |
мачког језика.{S} Ступи одмах у „<title>В. Журнал</title>“ као сарадник, где је био примљен не |
врати, али убрзо скрете ка уредништву „В. Журнала“.</p> <p>Севић је био сам, читао је неке кор |
евдонимом.{S} Јелена је из разних књига вадила „мисли“ и „ситнице“, писала о женском свету и би |
ко себе, а које нису хватале корена.{S} Важио је као опасан човек, наравно само у очима простиј |
н седе.</p> <p>— Важно? упита.</p> <p>— Важно, одговори Јелена.</p> <p>— Посао? упита он опет.< |
арамо озбиљно.</p> <p>Он седе.</p> <p>— Важно? упита.</p> <p>— Важно, одговори Јелена.</p> <p>— |
амвајем до Топчидера, надисати се свежа ваздужа у Кошутњаку, одморити плућа и очи у ономе зелен |
снага, распињаше је неки бес.{S} Собни ваздух гушио ју је.{S} Стаде крај отворена прозора.{S} |
, кроз који дан.{S} И извуче је.</p> <p>Ваздух на улици, свежији него у радионици, запахну је у |
</p> <p>Јелена осети како јој недостаје ваздуха, како се гуши.{S} Хтеде да виче, али јој глас з |
дрве, меснате, шириле су се при удисању ваздуха.{S} Лице обично, округло, са нечим мушким у црт |
и, истроши.{S} Било јој је јасно да јој ваља много радити.{S} Са друштвом, у којем је себе зами |
сположено за борбу.{S} Таквоме женскињу ваља још само муж, правичан и паметан, за којим би оне |
„на мирење“ и проти и у ду-духовни суд, ваљало је да и Севић дође, а он је бежао од тога.{S} Та |
а је да отплаћује намештај и материјал, ваљало је живети, а и Петар ју је већ доста коштао.{S} |
е отрести лажи и убеђења без основа.{S} Ваљало би да се свет мане тих глупости.{S} Жена, ако од |
<head>X.</head> <p>Поче мучан живот.{S} Ваљало је радити да би се живело, али ма колико да се р |
о је било потребно.{S} А свакога месеца ваљало је нешто новца слати и Севићу.</p> <p>Пошто је у |
ром већ, била сам од користи, јер га је ваљало неговати.{S} Он је одмах био одређен на службу у |
ђе у VIII разред.{S} За неколико месеци ваљало је полагати испит зрелости.</p> <p>„Велики Журна |
<p>По неком чудном бирократском пропису ваљало је ићи „на мирење“ и проти и у ду-духовни суд, в |
м мало боље, јер сам имао прилику да се ваљано одморим.{S} А и ти изгледаш добро, много боље не |
онки смех и кикот.{S} Трчање и скакање, ваљање по трави.</p> <p>Једна међу њима одвајаше својим |
, час певајући, да се одмах затим стане ваљати по поду као бесомучна.</p> <p>Мати и отац забрин |
наравно само у очима простијега света, ваљда за то што је био анархиста, а анархисте убијају к |
/p> <p>„Велики Журнал“, баш у то време, ваљда да би појачао своју продају, одвоји два ступца за |
ји за заштиту, али шта је ова могла.{S} Ваљда да јој постави жандарма испред врата!{S} Састанци |
ући:</p> <p>— Шта ради тај магарац ?{S} Ваљда је неће тек сад пећи!</p> <p>Дете, познавајући оц |
ила досада за мене.{S} Збогом!</p> <p>— Ваљда до виђења?</p> <p>— До виђења!</p> <p>И он дохват |
пште мислило.{S} Због тога пријатељства ваљда и Севића су сматрали за анархисту.{S} Јова се дру |
на бојажљиво и с неверицом.</p> <p>— Па ваљда нећу ја! одговори Севић хладно.{S} Шта би радила, |
у уживале са швапским официрима.{S} Сад ваљда нисмо довољно фини...</p> <p>И Севић трпаше гомил |
ти неку велику друштвену реформу, па је ваљда хтео да се и он уз њега прослави.{S} Њихову прија |
викла је већ на овакав живот, а и он је ваљда већ био излечен од брака.</p> <p>Пред вече, излаз |
ека, него само нас девојчиће.{S} Ово је ваљда десети пут да ме гура.</p> <p>— А што се и ти мал |
и Ђорђевић махаше главом.</p> <p>— Неће ваљда ни та парница вечито трајати, настави Јелена.{S} |
и је жива жена коју обожавам.{S} А и ти ваљда ниси тамо нашла некога, па би сад хтела да се уда |
јер треба наћи посла и стан.{S} Не могу ваљда захтевати да ме ти и даље издржаваш.{S} Чинила си |
е лупа машина.</p> <p>— Та улази, нећеш ваљда вековати овде, рече јој Мица, којој је већ било д |
Мени је све то одвратно.{S} Нећу чак да вам речем ни једне речи прекора.{S} Звао сам вас ради д |
и осуђен.{S} Неће више имати прилику да вам досади.{S} Ви можете ићи, а он остаје овде. </p> </ |
дња бити драгоцена.{S} Али извините, ја вам се нисам ни представио: ја сам Севић, публициста.</ |
осле малог затезања.</p> <p>— Ох, хвала вам, Јелена, хвала! викну Севић некако пригушено и за ч |
о неколико дана?</p> <p>— Па казала сам вам већ, имала сам много посла код куће и у школи, одго |
} Са Јеленом је испало друкчије.{S} Ево вам, господине, три хиљаде динара, то је Јеленин део ма |
е или можда нећете да их видите, јер су вам, можда мислите, недорасле.</p> <p>— Не, госпођице, |
а не одговори.</p> <p>— А ја сам само о вама мислио! уздахну Севић, а глас му је био тужан, туж |
тојећи, испила млеко; све остало време, ван школе, проводила би у својој соби, час смејући се а |
у влавом и изађе.</p> <p>Јелена је била ван себе.{S} Дрхтала је од једа и беса.{S} Као жену вре |
понова у кабинет.</p> <p>Јелена је била ван себе од љутине.</p> <p>— Јелена, поче Севић, ја сам |
што веће од тога да се задржи мало дуже ван куће!</p> <p>Прођоше главном алејом до шеталишта пр |
за јој врата.</p> <p>Јелена, без речи и ван себе, изађе.</p> <p>Сутрадан јој дође мати и рече ј |
са Петром Севићем, публицистом, били су ван себе.{S} Отац је одмах отрчао у полицију, да покуша |
о у Русији, а ово је потпуно издање.{S} Ванредно.</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Ако је у Русији ка |
лика реклама.</p> <p>— Али ово је нешто ванредно!{S} Слушај само.</p> <p>И Мица поче да чита, т |
ве увлачи у некакве форме, не хајући за вапаје душе.</p> <p>— Ићи ће тешко, рече најзад.{S} Вид |
ећ досади.{S} Спремила би се и изашла у варош, у шетњу, па би пред само подне отишла пред мужа. |
ти покажем штампарију, па ћемо после у варош да купиш шта ти треба.</p> <p>Јелена му се обисну |
у мраку и незнању.{S} У допису из једне вароши говорило се о једном владици, који је трчао за с |
д ране зоре до мркла мрака на послу, по вароши.{S} Зарађивао је добро, али је добро и пио.{S} Љ |
а, ја сам луд за тобом.{S} Лутао сам по вароши, не бих ли те срео.{S} А тебе нигде није било.{S |
ење у браку.{S} Док је муж таљигашио по вароши и зараду испијао по разним крчмицама, мати је пр |
а та промена!{S} После зажарене калдрме варошких улица — шљунком насуте стазе; после дугих низо |
ио сам га.{S} Мило ми је, госпођице, да вас познам.{S} Рад ми се необично свидео.{S} Чак сам га |
/p> <p>— Немојте тако говорити.{S} И за вас и за г. Дугића имало би жена и у нас, само што их в |
да је Јелена тиме потпуно измирена и од вас тражим признаницу на обе суме и изјаву да Јелена не |
ечем ни једне речи прекора.{S} Звао сам вас ради друге ствари.{S} Поступак моје кћери није био |
, што сте урадили урадили сте.{S} Нисам вас звао да овде приређујемо сцене измирења и праштања. |
. </p> <pb n="63" /> <p>— Седите, молим вас, док само ово довршим, па ћемо онда мало разговарат |
овај човек ме напада и вређа.{S} Молим вас да га водите у кварт.</p> <p>— Муж сам ти ја, а не |
та орган јавног поретка.</p> <p>— Молим вас, обрати му се Јелена, овај човек ме напада и вређа. |
> <p>— Јелена, поче најзад Севић, зашто вас није било ово неколико дана?</p> <p>— Па казала сам |
уку и придружи се Мици.</p> <p>— Чекаћу вас! добаци јој он, делећи реч на слогове и наглашујући |
не табачића, то је због слагача, па бих вас молио да и ви тако чините.{S} Хвала, госпођице, буд |
опште добро.{S} Наше женскиње није тако васпитано.</p> <p>— Значи да не познајете наше женскиње |
гли да одбаците од себе своје досадашње васпитање, па да учините по срцу и својим убеђењима ?</ |
p> <p>Осећала је како је подухвата нека ватра, као да јој по жилама потекоше пламенови место кр |
чан и паметан, за којим би оне ишле и у ватру и у воду.</p> <p>Тако у разговору били су дошли п |
ћ, пошто сте ви сад измирени, ни ви, ни ваша супруга <pb n="73" /> не смете ми се никад више не |
ла, госпођице, будите уверени да ће нам ваша сарадња бити драгоцена.{S} Али извините, ја вам се |
иса Севићу: „Господине,</p> <p>У ствари ваше женидбе имам и ја да речем своју реч.{S} Изволите |
у данас у 2 часа по подне.{S} Присуство ваше супруге непотребно је.“</p> <p>Севић дође у означе |
има тако паметна човека.</p> <p>— Благо вашој жени, кад је будете имали! рече.</p> <p>— Мојој ж |
немојте напуштати.{S} Ја већ рачунам на вашу помоћ.</p> <p>Говорећи ово Севић ју је пажљиво заг |
молио је он, и живот ће нам бити леп и ведар...</p> <p>— Никад! викну Јелена.{S} Радије у смрт |
овеком, за кога је некада мислила да је веже љубав, а који јој је сада био не само равнодушан, |
езују понова, кад их већ иначе ништа не веже.{S} Њему ће бити лакше, јер не мора водити рачуна |
и данас у подне показао да нас ништа не веже, већ да свако има свој пут.{S} Врло добро си учини |
и за тебе да ту везу, која нас више не веже, раскинемо сасвим.{S} Били бисмо обоје слободни.{S |
велите дакле да у нас има жена, које би везале своју судбину за људе као што смо.{S} Дугић и ја |
о, што сам још увек, бар по имену, била везана за њега.{S} Било ме је стид да уђем у своје надл |
ад ослободим тога човека, него да будем везана за њега до краја свога или његовог живота.{S} Бо |
Севићеве дугове за хартију, прекиде све везе са дотадањим животом.{S} Ишла је у канцеларију пре |
идно је било да ни њега ништа више није везивало за ову жену, чији је живот он разорио, можда н |
би било боље и за мене и за тебе да ту везу, која нас више не веже, раскинемо сасвим.{S} Били |
S} Грубости живота су нас раставиле, не везујмо оно што је прекинуто, јер би нас чвор увек жуљи |
по њу боље, а можда и по њега, да се не везују понова, кад их већ иначе ништа не веже.{S} Њему |
се страшно, ако тако узмора да проведе век.{S} И да ли ће моћи овако издржати.</p> <p>Једнога |
машина.</p> <p>— Та улази, нећеш ваљда вековати овде, рече јој Мица, којој је већ било досадил |
.{S} Он је оптужен по § 85.{S} Чуда је, веле, починио у Нишу, ортакујући са окупаторским бугарс |
вече ето га опет.{S} Хоће унутра, има, вели, нешто да јој каже.{S} Она га пусти, али се одмах |
у уредништву, само са мањом платом.{S} Вели да му нисам баш потребан, али из пријатељства.{S} |
н се извињава што је онако поступио.{S} Вели да би он пристао, онда, да ти и даље радиш у штамп |
ена је замишљала да је уредништво листа велика и права радионица, висока, пространа и светла.{S |
ову Дугића и његовог трабанта.</p> <p>— Велике су то душе, мислила је.{S} Анархисти, сви то зна |
S} Малишан, ненавикнут на милошту своје велике сестре, радо је пристајао уз њу.{S} Својим ручиц |
узбуђено скакутало.{S} Из унутрашњости велике куће допирала је лупа машина.</p> <p>— Та улази, |
атетура, изгуби равнотежу.{S} Паде крај велике зубарске столице, удари главом о тешко, гвоздено |
мете, кад су јој у глави и у срцу онако велике ствари.</p> <p>Снажним покретом руке склопи књиг |
о да између стварности и снова има врло велике разлике, као и између људи пре брака и људи у бр |
зумеју и завиде му.{S} Али је он, Јова, велики, већи од свију њих.</p> <p>— Па се онда сети дан |
се подигнем.{S} Али и ту се показало да велики мрзе мале, да их даве, да реакција мрзи слободу. |
ако за слабашна створења, неспособна за велики и смели рад, намењена само уживању.{S} А ја бих |
Севић.{S} И ова двојица учинише јој се велики, врло велики.</p> <p>По вечери седе да ради лекц |
а.</p> <p>— Зар је, Боже, мој грех тако велики, да је казна овако тешка!</p> <p>Пошто је пустил |
ова двојица учинише јој се велики, врло велики.</p> <p>По вечери седе да ради лекције, али су ј |
интензивније светлости.</p> <p>— То су велики умови, помисли, па јој опет изађе пред очи Јова, |
ало је полагати испит зрелости.</p> <p>„Велики Журнал“, баш у то време, ваљда да би појачао сво |
, држећи је у загрљају, причао о својим великим плановима, говорио је како ће уз њену помоћ ств |
S} Није ту било јасности и лакога стила великих руских писаца, нити њихове занимљивости предмет |
и Севићу.</p> <p>Пошто је успела, после великих мука и дугих преговарања, да се наравна са Пави |
тројице-четворице.{S} Послова није било великих: плакате за концерте, биоскопске листе, посетни |
А ја бих им тако помогла у пропагирању великих идеја.{S} И зар бих ја била прва у томе ?{S} Ен |
дник, где је био примљен не због каквих великих способности, већ због тога што је био задовољан |
{S} Није ту, сем наслова, било никаквих великих идеја.{S} Читала је, али јој у глави није ништа |
а, који је у њеним очима био нешто врло велико.</p> <p>Читаву недељу дана није се усуђивала да |
дола, веровао је да ће он учинити нешто велико, да ће извести неку велику друштвену реформу, па |
le>Сањину</title>.“ То је свакако нешто велико.{S} Мица уосталом рече да је роман веома занима. |
твовао у атентату на цара, или на неког великог кнеза, па је побегао овамо.{S} Виђала си га већ |
у о томе како је постала сарадница тако великог листа као што је „Журнал“.{S} Али се не усуди, |
их пријатеља.{S} Он је сарадник „<title>Великог Журнала</title>“.{S} Кажу да је и он неки памет |
на руку и Јовино сарадништво на „<title>Великом Журналу</title>“.</p> <p>Долазећи у уредништво, |
би за то време потрпала децу у постељу, велику и заједничку, села би у угао и не би скидала пог |
корисно долажење.{S} И скоро је угура у велику, гвоздену капију.</p> <p>После неколико корака у |
чинити нешто велико, да ће извести неку велику друштвену реформу, па је ваљда хтео да се и он у |
ријатељу г. Дугићу, који назире у писцу велику јачину духа и јаку моћ опажања.{S} Рад је несумњ |
лепо, Јелена, настави поново Севић, ви велите да и у нас има одважна женскиња.{S} Да ли бисте |
буђује, да јој уставља дах.</p> <p>— Ви велите дакле да у нас има жена, које би везале своју су |
угих низова кућа, разнога стила и разне величине — дуги низови дрвета; после шума трамваја и ко |
им на то!{S} А ако ми неко баш и украде венац, то су или ђаци, из несташлука, или неко ко је би |
, или неко ко је био лењ да оплете себи венац.{S} Знаш врло добро да се ни ја ни ти нећемо удат |
на.</p> <p>— Какве враџбине ?{S} Плетем венац за кућу, као и сваке године.{S} Зар ту има какве |
него ко зна још колико, па украо нам ко венац или не.{S} Догодине имамо матуру, па после универ |
и из џепа конац и поче да слаже цвеће у венац.</p> <p>— Шта то радиш, Мицо, зар верујеш у те вр |
Шта се чиниш као да не знаш?{S} Плетеш венац и говориш чаролије, гаташ хоћеш ли се удати до ид |
о своме будућем, а Мица настави плетење венца.</p> <p>Другарице, пошто су набрале цвећа и испле |
растурила по Кошутњаку, берући цвеће за венце.{S} Све тако око седамнаест-осамнаест година.{S} |
арице, пошто су набрале цвећа и исплеле венце, враћаху се, зовући и њих.</p> <p>— Да останемо, |
јој предложи да буду муж и жена, да се венчају кад је већ такав обичај и кад већ она неће друк |
еленино писмо, којим их извештава да се венчала са Петром Севићем, публицистом, били су ван себ |
мио свештеника и уредио формалности.{S} Венчали <pb n="70" /> су се одмах.{S} Писмо родитељима |
мам ни где да легнем.{S} Па кад ме неће венчана жена примити, ко ће?</p> <p>У Јелени је све кип |
документа за обоје.{S} Јелена је на дан венчања раније отишла од куће, рекавши да ће на излет д |
Изостављене су оне глупе церемоније око венчања.{S} А у случају да не пристају једно уз друго, |
потребна документа за обоје, па ћемо се венчати у некоме селу, преко.</p> <p>Јелена се колебала |
а моја Мицо,</p> <p>Твоје писмо ме је и веома изненадило и веома обрадовало.{S} Изненадило ме ј |
>Твоје писмо ме је и веома изненадило и веома обрадовало.{S} Изненадило ме је што ми пишеш, пос |
лико.{S} Мица уосталом рече да је роман веома занима.{S} Видиш, молим те, мислила је Јелена, та |
е и раније дошла, увераваше је да је он веома цени.{S} Узгред јој напомену да му радна снага ба |
упозна било с њим, било са Севићем.{S} Веровала је да ће лично познанство учинити друкчији ути |
је веровао у Јову као у каквога идола, веровао је да ће он учинити нешто велико, да ће извести |
ела си да сам био пун идеала и нада.{S} Веровао сам да ће се моћи што учинити.{S} Сведок си мој |
аку његову реч, сваки гест.{S} Севић је веровао у Јову као у каквога идола, веровао је да ће он |
променио, изгледаш чак и боље.</p> <p>— Вероватно да изгледам мало боље, јер сам имао прилику д |
} Боље је да будемо добри пријатељи.{S} Веруј ми да те ја сад више ценим него пре, јер те је жи |
увек моја женица! церекао се Севић.{S} Веруј да никада ниси била лепша, нити сам те икада више |
н сан.{S} Каткада ни сама није могла да верује да се у истини збило оно што се збило.</p> <p>Чи |
угић и ја? упита најзад Севић.</p> <p>— Верујем да има, одговори Јелена.</p> <p>— Ја не познаје |
венац.</p> <p>— Шта то радиш, Мицо, зар верујеш у те враџбине? упита одједном Јелена.</p> <p>— |
<p>Јелена, сва срећна, приону на посао, верујући да почиње онај живот о коме јој је Севић <pb n |
другарице код трамвајске чекаонице.{S} Весело су ћаскале о овоме или ономе, задиркујући једна |
јала на страни, не учествујући у општој веселости.</p> <p>— Мани је, опет су јој дошле лутке, з |
Севићу.{S} Кад је прочитала у новинама вест о помиловањима, Јелена тек тада поче мислити о том |
ан је био исто онако пуст као и пре.{S} Ветар је цвилео кроз голо грање и витлао суво лишће.</p |
ени која не само да сама себе издржава, већ је помагала и њега у затвору.</p> <p>— Па хајд’! ре |
о није наљутила на онога непристојника, већ је, судећи по њеноме смеху, била и задовољна.{S} А |
врат, не за то што га је силно волела, већ као да му се извини што је мислила да је себичан, д |
бље, али не оде као што је она мислила, већ, по одласку пацијента, уђе понова у кабинет.</p> <p |
емегдану никад не шета главним стазама, већ увек најспореднијим, увек удубљен у своје мисли, ни |
b n="54" /> и интелектуалним особинама, већ стидна трговина.{S} Девојка чека да је неко запроси |
и да прети, не воли да иде по судовима, већ радије прашта и кажњавање оставља небеском судији.{ |
ојка.{S} Жена у браку није равноправна, већ је изложена ћефу и прохтевима мужа, има просто да г |
ак није заснован на слободи удруживања, већ се девојка просто напросто продаје и уз њу се често |
рже.{S} Севић плану, али не рече ништа, већ оде на вечеру и не позвавши Јелену.{S} Вратио се ка |
ико због неспособности Јеленине за рад, већ због тога што се обрукао пред својим <pb n="77" /> |
ампаћемо, то је несумњиво, само не сад, већ доцније, зимус, кад је много пријатније читати такв |
с у подне показао да нас ништа не веже, већ да свако има свој пут.{S} Врло добро си учинио што |
росто подала томе човеку, не из љубави, већ само из чулности.</p> <p>Није јој било јасно шта Се |
и, Јелени се стеже срце, не од радости, већ од страха.{S} Он јој приђе као што се прилази добро |
љен не због каквих великих способности, већ због тога што је био задовољан малом наградом.</p> |
оји јој је сада био не само равнодушан, већ и терет.</p> <p>У бесаници, ноћу, разгледала је сво |
је било криво да јој није одмах дошао, већ што јој се чинило да би требало да га то пита, али |
је крива, није тражила ничије друштво, већ је избегавала све и свакога.{S} Кад би видела коју |
јој Павић дати посла, само не на листу, већ на издањима, т. ј. на књигама које је издавао поред |
оца, никад му не би само предало боцу, већ би је дало матери.</p> <p>Онда би отац, и не гледај |
S} Омалена раста, девојка <pb n="11" /> већ по развијености прса и бедара, густе смеђе косе, ко |
њу поче живот кувања и прања судова.{S} Већ више није имала ни воље ни времена за шетњу, бар не |
че, али он као да се прилепио уз њу.{S} Већ је осећала његов дах, ужагрен, запахњивала ју је ра |
и главу.{S} Не плаше се опасности.{S} А већ два пута пролазе поред мене и не опажајући ме.{S} О |
а, па је побегао овамо.{S} Виђала си га већ свакако.{S} Лети носи црну руску рубашку, преко кој |
ајно пао полицији у руке.{S} Тражимо га већ неколико дана, али безуспешно.{S} Он је оптужен по |
цу крај постеље, па би и сама легла, да већ зором устане, скува кафу и отправи мужа.</p> <p>Мат |
је већ на овакав живот, а и он је ваљда већ био излечен од брака.</p> <p>Пред вече, излазећи из |
ђице, само нас немојте напуштати.{S} Ја већ рачунам на вашу помоћ.</p> <p>Говорећи ово Севић ју |
врло ревностан у посетама Јелени, која већ није знала како да га се отресе.{S} Обраћала се пол |
на живот, на брак, — све што је Јелена већ давно била чула из његових уста.</p> <p>— Буди сад |
, још само мало.</p> <p>Мица, навикнута већ да попушта, довикну другарицама да иду, а оне ће за |
и са другарицама.</p> <p>Мица, свикнута већ на ћуди своје другарице, не задржаваше је и Јелена |
рај девојака и не погледавши их.{S} Кад већ одмакоше, Јелена позва Мицу да и оне прошетају.</p> |
е венчају кад је већ такав обичај и кад већ она неће друкчије.</p> <p>— Ја више не могу без теб |
сарађивати на оном листу, а од, онда је већ добрих шест година.</p> <p>Знаш да сам била у Минис |
баш најлепше.</p> <p>Сад Мица, која је већ била прочитала Сањина, предложи да се прошетају мал |
араду имати само за себе.{S} Навикла је већ на овакав живот, а и он је ваљда већ био излечен од |
је виђала тога Јову Дугића.{S} Чула је већ и његово име, које је било већ доста познато по нов |
на да га проводи с њом.{S} А она шта је већ мислила о њему!{S} И сам увиђа да не иде овако живе |
а буду муж и жена, да се венчају кад је већ такав обичај и кад већ она неће друкчије.</p> <p>— |
вековати овде, рече јој Мица, којој је већ било досадило то бескорисно долажење.{S} И скоро је |
ђоше у Кнез-Михајлову улицу, у којој је већ било доста беспослена света.</p> <p>Пред њима се од |
м треба ли ти што од одела.{S} Јесен је већ на прагу.{S} После подне ћемо отићи да ти покажем ш |
рад, после неких десетак година, био је већ зрео човек, дуге косе, обријаних бркова, са дугом ц |
ају других дана.{S} Уосталом и касно је већ, ја ћу кући.</p> <p>Спремајући се за одлазак замоли |
где или управо где стигнем.{S} Скоро је већ лето, па је лепо и пријатно и напољу. </p> <pb n="1 |
еља“ лист је имао доста.</p> <p>Лист је већ у првоме броју, у врло дугом чланку, напао владу шт |
ијал, ваљало је живети, а и Петар ју је већ доста коштао.{S} Она је међутим била тек почетница. |
прсте, а кад су ова поодрасла, нису је већ много ни питала.</p> <p>После много уздисања и хукт |
ни је, опет су јој дошле лутке, знаш је већ! убаци друга.</p> </div> <pb n="19" /> <div type="c |
ељи, из које би устајала кад јој лежање већ досади.{S} Спремила би се и изашла у варош, у шетњу |
мпа толико, свега толико.{S} Рентира се већ са три хиљаде примерака.{S} А растураће се.</p> <p> |
видети? упита он.</p> <p>— Видећемо се већ, одговори му она, гурајући га према вратима.</p> <p |
>— Па време је да идемо кући, ено сунце већ залази, бранила се Мица.</p> <p>— Свеједно, још сам |
само од себе.{S} Али поче да се спотиче већ код првих реченица.{S} Обрни-осврни не иде.{S} Од п |
нако били пред очима.{S} То су ти други већ причали.{S} Да ме је ко упитао зашто бежим, не бих |
ј, Петре, рече му.{S} Ти знаш да смо ми већ давно раздвојени.{S} Свакако да ниси заборавио шта |
колико дана?</p> <p>— Па казала сам вам већ, имала сам много посла код куће и у школи, одговори |
ући.{S} Отиди сутра адвокату Н., ја сам већ говорио са њим.{S} Он ће ти написати представку за |
слим, нема много разговарати.{S} Ја сам већ тако навикла на свој начин живота, да ни најмање не |
вала се она.{S} И сад се журим, јер сам већ, чини ми се, задоцнила.</p> <p>И хтеде да пође.</p> |
сам још један удар.{S} Севића, с којим већ одавно нисам била <pb n="101" /> у заједници, ухапс |
ла оца, заштитника.{S} А и њему, старом већ, била сам од користи, јер га је ваљало неговати.{S} |
уж, да ће се брак наставити, иако је он већ раскинут по осећањима које је имала.</p> <p>Мучила |
шао до своје седамнаесте године, постао већ свој човек, способан да живи од свога рада.{S} Отац |
сли само о преображају друштва, јер ево већ скоро три месеца како она трчи око њега и Севића, а |
ој се груди подигоше у вис.</p> <p>Како већ нису знали ни једно ни друго о чему да говоре, Јеле |
Чула је већ и његово име, које је било већ доста познато по новинарским чланцима и по неколики |
> <p>Питаш откуда ја овде?</p> <p>Давно већ нисам никоме писала, давно никоме нисам отворила ср |
и формално уништи брак, који је стварно већ одавно раскинут. </p> <pb n="106" /> <p>— Али ја не |
ишли у једно оближње село, где је Севић већ раније био спремио свештеника и уредио формалности. |
на „лагеру“ доста дела, али ће он за њу већ наћи згодан посао.{S} Намеран је да покрене библиот |
пође у шетњу са другарицама.{S} Кад су већ биле у Кнез-Михајловој улици, она повуче Мицу у стр |
по њега, да се не везују понова, кад их већ иначе ништа не веже.{S} Њему ће бити лакше, јер не |
ј је незадовољство према њој бивало све веће.{S} Она није ништа радила.{S} По неки пут би са уж |
от борба, у толико је њихово разочарење веће кад буду принуђена да и сама учествују у борби за |
а, јер како би она била способна за што веће од тога да се задржи мало дуже ван куће!</p> <p>Пр |
гом чланку, напао владу што, не давањем већег кредита на просвету, одржава народ у мраку и незн |
завиде му.{S} Али је он, Јова, велики, већи од свију њих.</p> <p>— Па се онда сети данашњег св |
акву робу.{S} То „приде“ врло често има већу вредност него и сама девојка.{S} Жена у браку није |
о срачунато и на бесплатну сарадњу и на већу продају.{S} Уређивање тога омладинског дела би дод |
т ишао на посао, а она кући, да би пред вече опет изашла у шетњу, на вечеру, па онда у позоришт |
и себи. </p> <pb n="120" /> <p>Али пред вече ето га опет.{S} Хоће унутра, има, вели, нешто да ј |
е некако спасемо тога мужа.</p> <p>Пред вече стари Ђорђевић дође Јелени у атеље.</p> <p>— Говор |
а већ био излечен од брака.</p> <p>Пред вече, излазећи из канцеларије, нађе га на истом месту п |
и све задатке израдила.</p> <p>Одби да вечера, рекавши да је добро ужинала код Мице.{S} Оде у |
ић, па само удари по столу, а ручак или вечера тек долете.</p> <p>— Имаћемо служавку, куварицу! |
хтеде да пође.</p> <p>— Хоћете ли доћи вечерас! питао је он, задржавајући пружену му руку.</p> |
одлучно:</p> <p>— Не, имам још да радим вечерас.{S} Кад смо одлучили да живимо овако како смо у |
скрене својој кући.</p> <p>— Зар нећемо вечерати заједно? упита он.{S} Буди мој гост.</p> <p>Он |
још једном, последњи пут.</p> <p>Једне вечери Јелена заседе и преведе, с тешком муком, с немач |
ајми „<title>Сањина</title>“.</p> <p>Те вечери Јелена је била некако радосна и задовољна сама с |
, по ручку опет свако на свој посао, до вечери, онда....</p> <p>— То би могло тако, ако би твој |
{S} Обрни-осврни не иде.{S} Од подне до вечери превела је, ко зна како, једва десетак реченица. |
е јој се велики, врло велики.</p> <p>По вечери седе да ради лекције, али су јој у глави били ур |
би се сетила мужа, оних калемегданских вечери, пролећа.{S} А ево га опет пролеће.{S} Само је о |
нда у позориште, биоскоп или које друго вечерње забавиште.</p> <p>Али и такав живот досади, па |
да би пред вече опет изашла у шетњу, на вечеру, па онда у позориште, биоскоп или које друго веч |
ић плану, али не рече ништа, већ оде на вечеру и не позвавши Јелену.{S} Вратио се касно, сав је |
свим престаде да излази, сем на ручак и вечеру.{S} Све остало време мучила се око превођења.{S} |
авом.</p> <p>— Неће ваљда ни та парница вечито трајати, настави Јелена.{S} Боље ми је да се и к |
како је сам занемарио своју кућу.{S} У вечној трци за унапређењем није на децу ни обраћао пажњ |
а ступца за радове омладине.{S} Било је вешто срачунато и на бесплатну сарадњу и на већу продај |
ведене на просто причање.{S} Он је тако вешто удешавао ствари са Бугарима, да нико ништа није м |
Па лепо, Јелена, настави поново Севић, ви велите да и у нас има одважна женскиња.{S} Да ли бис |
ће више имати прилику да вам досади.{S} Ви можете ићи, а он остаје овде. </p> </div> <pb n="116 |
аћати ма за што, него ни приближити.{S} Ви за мене не постојите.{S} Сад идите.</p> <p>Севић ниј |
узбуђује, да јој уставља дах.</p> <p>— Ви велите дакле да у нас има жена, које би везале своју |
ли Јелена и приђе му.</p> <p>— Шта ћете ви, госпођице ? упита је он чим је спази и не чекајући |
Господине, настави Ђорђевић, пошто сте ви сад измирени, ни ви, ни ваша супруга <pb n="73" /> н |
ас има одважна женскиња.{S} Да ли бисте ви могли да одбаците од себе своје досадашње васпитање, |
је због слагача, па бих вас молио да и ви тако чините.{S} Хвала, госпођице, будите уверени да |
ћ.</p> <p>— Може, госпоја, ама морате и ви у кварт.</p> <p>— Дабогме, и она у кварт, да се расп |
Ђорђевић, пошто сте ви сад измирени, ни ви, ни ваша супруга <pb n="73" /> не смете ми се никад |
нскиња, које је, ако не онако умно како ви замишљате, а оно бар расположено за борбу.{S} Таквом |
гића имало би жена и у нас, само што их ви не видите или можда нећете да их видите, јер су вам, |
поче да разазнаје предмете око себе.{S} Виде да има и мушких и женских.{S} Женскиње је стајало |
а, односе пакете хартије или доносе.{S} Виде и неколико девојчица, које су својим прстићима хит |
одговори.</p> <p>Загледа се у небо.{S} Виде милионе звезда како мирно светлуцају, час засветле |
а, крај машина, и убацивало хартију.{S} Виде људе, необријане и црне од штампарског црнила, как |
једне машине која још није радила, она виде како један од оних црних људи ухвати једну девојку |
ове штампарске хартије.{S} Крај прозора виде Севића.{S} Срце јој задрхта, али ипак уђе.{S} Није |
је он очекивао њен пролазак.</p> <p>Кад виде да јој он прилази, Јелена се одвоји од Мице, добац |
рушење, огромне пожаре.{S} Одједном се виде на некаквој високој планини, не, није била планина |
S} Неко је дошао.{S} Она отвори врата и виде пацијента, првог пацијента, у пракси коју је тек п |
че испод њених ногу.{S} Спусти поглед и виде Севића, који јој се поклони, говорећи:</p> <p>— Го |
вић дође кући, затече Јелену очајну.{S} Видев у чему је ствар, набра незадовољно обрве.</p> <p> |
међу оне пропалице? говорила јој је.{S} Видела си како су те онда дочекали.{S} Уосталом ти иди |
који нису живели као она и њен муж.{S} Видела је младенце, којима се срећа могла читати с лица |
изгледа да ћу ја овако рђаво проћи.{S} Видела си да сам био пун идеала и нада.{S} Веровао сам |
селише се и наместише.{S} Кад је Јелена видела како јој стан изгледа, дошло јој је да зарида, т |
Срце јој задрхта, али ипак уђе.{S} Није видела никога сем Севића.</p> <p>— Господине, дошла сам |
је избегавала све и свакога.{S} Кад би видела коју од својих школских другарица, скренула би о |
од и укрцасмо се.{S} Прво лице које сам видела на броду био је — мој отац.{S} Остарео, у овешта |
матику, па су се и саме згрануле кад су виделе да је девет сати.{S} Истина задржала се, али је |
то на један неспретан начин, тако да се видело да он то тако хоће, али да му то није и урођено. |
то не би знао да каже да ли га је икада видео трезна или пијана — увек је био једнак.</p> <p>Ње |
евићу, имам посла.</p> <p>— Кад ћемо се видети? упита он.</p> <p>— Видећемо се већ, одговори му |
Кад ћемо се видети? упита он.</p> <p>— Видећемо се већ, одговори му она, гурајући га према вра |
</p> <p>— Ићи ће тешко, рече најзад.{S} Видећу са којим адвокатом, па да гледамо да те некако с |
змучен и исцеђен, госпођа неће ни да га види.{S} Док смо се ми мучили за отаџбину, госпође су у |
се тресле.{S} Где ли је била Јелена да види свога јунака!</p> <p>Севић, сав преплашен и једва |
се.</p> <p>Али она је имала прилике да види и друге младе парове, који нису живели као она и њ |
вукло да бар оде у уредништво, само да види шта је са њеним радом, који још никако није био шт |
ма да јој је било непријатно да је свет види с њим.{S} Био јој је одвратан, а и стидела га се. |
редништво, који су задовољни да их свет види како улазе у штампарију.</p> <p>Дугић је често дол |
ићу један свој рукопис, па сам хтела да видим шта је с њим, а донела сам и један превод.</p> <p |
ад затворим очи, чини ми се да га јасно видим.{S} Висок, витак, високога чела, дуге уметничке к |
емо, повуче је Мица.</p> <p>— Па ... да видимо хоће ли штампати!...</p> <p>— Видиш да сад има д |
отепа Јелена.</p> <p>Пауза.</p> <p>— Да видимо, па ћемо штампати ако је добро.{S} Хвала, госпођ |
сви, ту и ми! уздахну отац.{S} Него да видимо како ћемо се сместити.</p> <p>Била је то „Чита д |
мало би жена и у нас, само што их ви не видите или можда нећете да их видите, јер су вам, можда |
их ви не видите или можда нећете да их видите, јер су вам, можда мислите, недорасле.</p> <p>— |
ичан, да не води рачуна о њој.{S} А он, видиш није такав.{S} Мисли <pb n="80" /> он о њиховој б |
вет убедити у потребу преображаја, јер, видиш, она девојка се не само није наљутила на онога не |
талом рече да је роман веома занима.{S} Видиш, молим те, мислила је Јелена, та гуска је у стању |
у друштву, убио срећу својој сестри.{S} Видиш, он јој није бранио да се воли с другим.{S} А мож |
о живот?</p> <p>— Дај бар нешто сад?{S} Видиш какав сам! тражио је он без икаква стида.</p> <p> |
да видимо хоће ли штампати!...</p> <p>— Видиш да сад има друга посла.{S} Доћи ћеш сутра, кроз к |
Сад ће почети рад самостално.</p> <p>— Видиш, говорио је усхићено, овако ништа ни довека.{S} А |
о.</p> <p>— Па шта онда хоћеш?</p> <p>— Видиш, Јелена, ја сам имао у своме животу доста тешких |
е.{S} Али се прилика није указивала.{S} Виђала их је кад год би изашла на Калемегдан.{S} Увек в |
великог кнеза, па је побегао овамо.{S} Виђала си га већ свакако.{S} Лети носи црну руску рубаш |
ени скоро застаде дах.{S} Сети се да је виђала тога Јову Дугића.{S} Чула је већ и његово име, к |
Па то личи на онога што га сваког дана виђамо на Калемегдану, насмеја се Мица грохотом.</p> <p |
богом, рече. </p> <pb n="44" /> <p>— До виђења, госпођице, и не заборавите нас, одговори Севић, |
!</p> <p>— Ваљда до виђења?</p> <p>— До виђења!</p> <p>И он дохвати шешир, климну влавом и изађ |
а за мене.{S} Збогом!</p> <p>— Ваљда до виђења?</p> <p>— До виђења!</p> <p>И он дохвати шешир, |
<p>— Муж сам ти ја, а не „овај човек“, викао је Севић.</p> <p>— Може, госпоја, ама морате и ви |
уз њу.</p> <p>— Само тако, то је лепо, викао је, као да је хтео намерно да скрене пажњу пролаз |
</p> <p>— Ох, хвала вам, Јелена, хвала! викну Севић некако пригушено и за час је Јелена била у |
нам бити леп и ведар...</p> <p>— Никад! викну Јелена.{S} Радије у смрт</p> <p>— Немој тако, Јел |
р знала само по имену.</p> <p>Најзад чу вику неког храпавог гласа, који је, свакако, нешто наре |
топлина, као да јој се груди подигоше у вис.</p> <p>Како већ нису знали ни једно ни друго о чем |
Петар Севић.{S} Ишли су полако.{S} Он, висок, укрућен, Севић као да је потрчкивао за њим.{S} П |
м очи, чини ми се да га јасно видим.{S} Висок, витак, високога чела, дуге уметничке косе, лепе |
<p>Пред њима су била два шетача: један висок, крут, правих рамена, други мањи, шепав, коме као |
су двојица младих људи.{S} Један од њих висок, онакав од прилике каквог је она замишљала.{S} Са |
дништво листа велика и права радионица, висока, пространа и светла.{S} Замишљала је ту неколико |
ају, а они онако куражно иду кроз свет, високо дижући главу.{S} Не плаше се опасности.{S} А већ |
ад год би изашла на Калемегдан.{S} Увек високо дигнуте главе, говорили су само за себе, не глед |
и у таквоме браку, ако човек не би имао високо развијену свест о дужностима, жена, натоварена д |
паријама, које је она сматрала за нешто високо, нешто узорито, за некакво гнездо културе и прос |
а, завидећи помало Јелени, што ова, кћи високог чиновника, има мираз, па јој је могуће и да се |
се да га јасно видим.{S} Висок, витак, високога чела, дуге уметничке косе, лепе очи увек уморн |
пожаре.{S} Одједном се виде на некаквој високој планини, не, није била планина него рушевине.{S |
, час је имао састанак са овом или оном високом личности, — тек кући је долазио касно увече.</p |
чини ми се да га јасно видим.{S} Висок, витак, високога чела, дуге уметничке косе, лепе очи уве |
е.{S} Ветар је цвилео кроз голо грање и витлао суво лишће.</p> <p>Као по неком прећутном спораз |
таје ваздуха, како се гуши.{S} Хтеде да виче, али јој глас застајаше у грлу.{S} Притисну обема |
отац би питао по десетак пута, љутито и вичући:</p> <p>— Шта ради тај магарац ?{S} Ваљда је нећ |
овека.{S} А са штампаријом ће ићи боље, више ће се зарађивати, па ће се и боље живети.{S} Као с |
p> <p>Она му пружи петицу.</p> <p>— Не, више, треба ми много више.{S} За одело.</p> <p>— Па зар |
S} Навикла се и на његов начин говора — више ачења него озбиљности.</p> <p>Севић је био син јед |
о месеца после почетка излажења нико га више није читао, И тако Јелени од брака остаде муж у за |
ек уз мене.</p> <p>Јелена је осећала да више ни она не може овако, а и испит ју је испуњавао уж |
ла своје лекције, силом се отимајући да више не мисли на уредништво.{S} Али у колико је више да |
када ниси била лепша, нити сам те икада више волео него сада.{S} Ужелео сам те се.</p> <p>Она п |
кад већ она неће друкчије.</p> <p>— Ја више не могу без тебе, говорио је.{S} Хоћу да будеш уве |
аспитан и дрзак.{S} И другарица наброја више случајева, да се Јова показао неваспитан.</p> <p>— |
ило чудо што је првога тромесечја имала више двојака него свих осталих оцена.{S} Отац се љутио |
p>Наше две ученице прођоше поред њих на више, па се онда вратише, али не бејаху срећне да приву |
као свој газда зарадићу три-четири пута више.{S} А, да, како сам увек у послу, заборавих да те |
и.{S} Очевидно је било да ни њега ништа више није везивало за ову жену, чији је живот он разори |
обе суме и изјаву да Јелена нема ништа више да тражи.{S} Изволите за онај сто и пишите.</p> <p |
ша шта се може, али се није могло ништа више.{S} Севић је спремио документа за обоје.{S} Јелена |
ложила и оставила за сутра.</p> <p>Мица више није хтела ни да чује да је прати.</p> <p>— Шта ће |
руга <pb n="73" /> не смете ми се никад више не само обраћати ма за што, него ни приближити.{S} |
бри пријатељи.{S} Веруј ми да те ја сад више ценим него пре, јер те је животна борба прекалила. |
омислила на испит зрелости, који се све више ближио, а који јој је изгледао као замахнут нож.</ |
здрхтала гласа, приближујући јој се све више, поче да јој описује своје патње, своје жеље, које |
и је за мишицу, приближујући јој се све више.{S} Она покуша да се повуче, али он као да се прил |
никако није долазила.{S} Почела сам све више мислити о својима, <pb n="102" /> надајући се да ј |
да он више не може без ње, да је он све више жели, али да буде његова, сасвим његова.</p> <p>И |
гачког шегрта, па се, као Твен, пео све више.{S} У Русији је учествовао у атентату на цара, или |
а мало преслиша.</p> <p>Јелена не хтеде више да говори о томе, јер јој је било непријатно да сл |
А он је толико воли, да, осећа, не може више без ње.{S} Он осећа да је она баш онаква какву је |
мисли на уредништво.{S} Али у колико је више дана пролазило, све ју је нешто више вукло да бар |
овела у ред, бар за неко време.{S} Није више одлазио <pb n="51" /> тако рано, долазио је кући н |
} Зараде коју сам имала код Павића није више било, али како у свакој несрећи има и среће, имала |
ена није мислила о њему.{S} Уопште није више рачунала са могућношћу да ће се још срести.{S} Сад |
ла и у Топчидер, јер им Калемегдан није више давао <pb n="67" /> довољно заклона.{S} Јелена поч |
Не би то <pb n="94" /> њој било, бар не више сада, пријатно, и она би се понашала као према ма |
осталом ти иди ако ти се иде, само мене више не зови.</p> <p>Није се ишло ни Јелени, али је ипа |
а се окрене, да устане, али у колико се више отимала, у толико ју је Севић чвршће грлио и махни |
нема сумње да ће бити и осуђен.{S} Неће више имати прилику да вам досади.{S} Ви можете ићи, а о |
p> <p>— Нећу.</p> <p>— Онда идем сама и више никад ти нећу ни доћи.</p> <p>Рекавши ово Јелена д |
дари главом о тешко, гвоздено постоље и више се не маче.{S} Крв из разбијеног потиљка поче да к |
ји је по свима пресудама имао да издржи више од три године затвора.{S} То му је била рента од „ |
смо муж и жена!</p> <p>— Били смо, али више нисмо! одговори она гадећи се. </p> <pb n="105" /> |
p> <p>Зараде је било, не много, али тек више него раније.{S} И Севић поче да се заноси, да <pb |
а тако дубоко ушла у његов живот, да он више не може без ње, да је он све више жели, али да буд |
стајала у његовом загрљају, и ако је он више није онако чврсто држао. </p> <pb n="59" /> <p>Сев |
Јелени био сад много пажљивији и много више јој је љубави посведочавао.</p> <p>Зараде је било, |
тицу.</p> <p>— Не, више, треба ми много више.{S} За одело.</p> <p>— Па зар ја да ти купим одело |
рија поче да ради.{S} Радника није било више од тројице-четворице.{S} Послова није било великих |
о свега добила је у првоме реду то, што више није морала мислити о испиту зрелости.{S} Ипак је |
рада.{S} Хтела је да чита, да научи што више, да схвати друштвене доктрине, да се умеша међу љу |
је више дана пролазило, све ју је нешто више вукло да бар оде у уредништво, само да види шта је |
за мене и за тебе да ту везу, која нас више не веже, раскинемо сасвим.{S} Били бисмо обоје сло |
оче живот кувања и прања судова.{S} Већ више није имала ни воље ни времена за шетњу, бар не оно |
рајући драчку луку, од црквице на брегу више Драча, чинило ми се као да сам најзад приспела у п |
ивота...</p> <p>— Доста, доста, не могу више ни да те гледам ни да те слушам.{S} Иди ми испред |
им мушким у цртама.</p> <p>— Е, не могу више! рече и леже потрбушке у траву, подметнувши руке п |
као читајући.{S} Његове способности су више него у осталих људи.{S} Кад затворим очи, чини ми |
чићу“ регистровано је како је тај и тај виши официр пребио једног војника.</p> <p>И тако сваки |
њавали.</p> <p>— То је по мојем мишљењу виши човек, говорио је Јова, човек који се отресао пред |
ђења!</p> <p>И он дохвати шешир, климну влавом и изађе.</p> <p>Јелена је била ван себе.{S} Дрхт |
зато што би тиме, по конвенцијама које владају у друштву, убио срећу својој сестри.{S} Видиш, |
ка!</p> <p>Севић, сав преплашен и једва владајући собом, клањаше се лево и десно, не знајући да |
арској кривици“, а по тужби тога и тога владике, или тога и тога официра или трговца.{S} Севић |
су из једне вароши говорило се о једном владици, који је трчао за световним уживањима.{S} У јед |
рвоме броју, у врло дугом чланку, напао владу што, не давањем већег кредита на просвету, одржав |
који цени само оне листове што нападају владу, што грде све и свакога, што „крешу“. „<title>Нар |
у, ортакујући са окупаторским бугарским властима.{S} Многе је оштетио, а многе је и у црно зави |
че, морам брзо кући.</p> <p>Потрча и не водећи рачуна о њему.</p> <p>— Чекај, отпратићу те! чу |
а и бракова из рачуна.{S} Срце треба да води прву реч.{S} Мушко, женско, све је једно, обоје им |
коректуре, ревизије, показа јој како да води књиге, и она је била пресрећна што може да буде ко |
ини што је мислила да је себичан, да не води рачуна о њој.{S} А он, видиш није такав.{S} Мисли |
" /> <p>— Таквима је потребан муж да их води кроз живот, да их храни и брани, а оне да рађају д |
<p>Али, у забуни, пође вратима која су водила у унутрашњост куће.</p> <p>— Овуда, госпођице, п |
вић.{S} Хоћеш ли да будеш моја звезда — водиља?</p> <p>Шљунак зашкрипа у близини, Јелена и Севи |
к ме напада и вређа.{S} Молим вас да га водите у кварт.</p> <p>— Муж сам ти ја, а не „овај чове |
еже.{S} Њему ће бити лакше, јер не мора водити рачуна о њој, а њој ће бити поможено, јер ће сво |
тан, за којим би оне ишле и у ватру и у воду.</p> <p>Тако у разговору били су дошли пред Калеме |
у руци штап као они слепци који иду без вођа, ишао је не гледајући ни лево ни десно, никоме се |
ићем на железничкој станици и сели су у воз до Земуна.{S} Одатле су отишли у једно оближње село |
је кад је излазила из канцеларије, код Вознесенске цркве.{S} Кад га спази, Јелени се стеже срц |
анцеларије, нађе га на истом месту пред Вознесенском црквом.</p> <p>— Хајдемо овуда! позва је о |
је тај и тај виши официр пребио једног војника.</p> <p>И тако сваки број.</p> <p>Лист се прода |
е времена, показивало је дугу патњу.{S} Волела је своју децу и у њима је тражила утеху за разоч |
је животна борба прекалила...</p> <p>— Волела бих да ту борбу нисам познала, али шта је ту је. |
S} А можда није био сигуран да би и она волела њега истом љубављу ...</p> <p>Дугић и Севић скре |
тако, Јелена!{S} Сети се да си ме некад волела, сети се како смо се узели.{S} Помисли само да с |
ала да не оде у уредништво.{S} Она није волела Севића, нимало, али су је к њему вукли навика да |
обисну о врат, не за то што га је силно волела, већ као да му се извини што је мислила да је се |
ниси била лепша, нити сам те икада више волео него сада.{S} Ужелео сам те се.</p> <p>Она премиш |
лепа!{S} И као зашто Сањин не би могао волети своју сестру друкчије него што су га учили.{S} О |
за човека, на коме се ништа није могло волети.{S} Као да га и сад гледам: пре одвратан него си |
ко полиције.{S} Он изјави свештенику да воли своју жену, да је задовољан њом, да жели да продуж |
{S} Твој муж може да изјави, да он тебе воли, да противу тебе нема ништа, да он хоће да настави |
и наш свет, који тако воли да прети, не воли да иде по судовима, већ радије прашта и кажњавање |
леде.{S} Била је начисто с тим да га не воли, али јој је ипак било пријатно, и преко дана, кад |
Петар.{S} Газдарица ми је казала да не воли жене у кући, а овде нисмо ни комотни.</p> <p>Стан |
три.{S} Видиш, он јој није бранио да се воли с другим.{S} А можда није био сигуран да би и она |
се каткада сетиш другарице која те увек воли —</p> <p>Јелена. </p> </div> <pb n="104" /> <div t |
ао доказати.{S} А и наш свет, који тако воли да прети, не воли да иде по судовима, већ радије п |
на и не мисли о њему.{S} А он је толико воли, да, осећа, не може више без ње.{S} Он осећа да је |
тек бити срећни!{S} Ох, та ја те волим, волим!</p> <p>Севић је и даље декламовао, али га она ни |
да прођемо мало и по Калемегдану.{S} Ја волим ову дубоку тишину.</p> <p>Јелена би се најрадије |
60" /> <p>— Та ја га не волим, ја га не волим! бранила се, али би брзо клонула, чинило јој се д |
ла. </p> <pb n="60" /> <p>— Та ја га не волим, ја га не волим! бранила се, али би брзо клонула, |
д ћемо тек бити срећни!{S} Ох, та ја те волим, волим!</p> <p>Севић је и даље декламовао, али га |
Ти на мене ниси ни мислила.{S} Та ја те волим, толико те волим, да то не могу исказати!</p> <p> |
и мислила.{S} Та ја те волим, толико те волим, да то не могу исказати!</p> <p>Јелена је, затвор |
и дадиља, које „случајно“ гура до миле воље и којима добацује разне непристојности.{S} Уостало |
прања судова.{S} Већ више није имала ни воље ни времена за шетњу, бар не онолико као раније.{S} |
да ти у опште ниси ни дошао, а теби до воље стоји да потражиш себи другу какву другарицу.</p> |
ек ти тако, никад нећеш да ми учиниш по вољи.{S} Да сам ти казала да останемо код куће, ти би н |
ешка!</p> <p>Пошто је пустила сузама на вољу, поче, у размишљању, да тражи краја својој авантур |
брак кад у њега обе стране уносе добру вољу за заједнички живот, кад обе стране подједнако рад |
клизио са Јеленина лица на разголићени врат, а одатле на пуна, узбуркана прса.{S} Очи су му иг |
гледајући младе девојке некако извивши врат.{S} Да немате какав оглас?{S} Онда идите лево, у а |
ти треба.</p> <p>Јелена му се обисну о врат, не за то што га је силно волела, већ као да му се |
н би само протурио руку кроз одшкринута врата и Јелена би му у њу ставила динар-два, после чега |
S} Ваљда да јој постави жандарма испред врата!{S} Састанци њихови били су без речи: он би само |
</p> <pb n="118" /> <p>Јелена приклопи врата и закључа их.{S} Али Севић удараше бесомучно у вр |
а њом.</p> <p>Али Јелена изађе и залупи врата за собом.</p> <p>Занета својим мислима, Јелена ни |
звонце.{S} Неко је дошао.{S} Она отвори врата и виде пацијента, првог пацијента, у пракси коју |
> у познату капију, пажљиво загледајући врата, којих је било лево и десно.{S} Једна беху отворе |
чита Севићеву признаницу и — показа јој врата.</p> <p>Јелена, без речи и ван себе, изађе.</p> < |
чаницу у џеп и изађе залупивши за собом врата. </p> </div> <pb n="108" /> <div type="chapter" x |
рече му заповеднички, показујући руком врата.</p> <p>Петар стрпа новчаницу у џеп и изађе залуп |
на тек сад пође изласку.{S} Кад дође до врата, окрете се и климну главом.</p> <p>— Збогом, рече |
дговори Севић, који је беше допратио до врата.</p> <p>Изишавши на улицу, Јелена није знала на к |
косе, лепе очи увек уморне од рада, око врата лепршава уметничка машна, одевен некако немарно а |
не би отворила, он би бесомучно лупао у врата.</p> <p>Једнога дана, пошто га се једва била отре |
ча их.{S} Али Севић удараше бесомучно у врата.{S} Хтела не хтела, пусти га унутра, само да јој |
д каване „Губеревац“ она предложи да се врате и окрете се не обзирући се на њега.{S} Он пође за |
и да ништа од задатака није урадила.{S} Врати се столу и поче да чита, али јој се учини огромна |
> <p>И оде, да се после неколико минута врати са потребним јој речницима.{S} Али ни са њима пре |
другарице, не задржаваше је и Јелена се врати, али убрзо скрете ка уредништву „В. Журнала“.</p> |
их Јелена није могла пратити.{S} Она се врати и седе на једну клупу близу изласка.</p> <p>— И о |
е чега је он одлазио, да се ускоро опет врати.</p> <p>Јелена је била у очајању.{S} Докле ће то |
у тишину.</p> <p>Јелена би се најрадије вратила, али није умела да се извуче, а да каже да јој |
е је било врло просто.</p> <p>Јелена се вратила са мужем у Београд после два — три дана, у стан |
се да сам овде и радујеш се што сам се вратила школи!{S} То си свакако чула <pb n="100" /> од |
Док би се дете, после неколико минута, вратило, отац би питао по десетак пута, љутито и вичући |
већ, одговори му она, гурајући га према вратима.</p> <p>Он изађе у предсобље, али не оде као шт |
се да пође.</p> <p>Али, у забуни, пође вратима која су водила у унутрашњост куће.</p> <p>— Ову |
глим покретом покри главу и жустро пође вратима.</p> <p>— Јелена, чекај да се договоримо, повик |
оде на вечеру и не позвавши Јелену.{S} Вратио се касно, сав једак не толико због неспособности |
и вратио ?</p> <p>— Сад пошто сам се ја вратио.</p> <p>— Да ти право кажем, о томе сам једва и |
или корисни, <pb n="109" /> а овакав се вратио кући.{S} Морална лешина, која се распада и својо |
и је он икада о томе говорио.{S} Кад се вратио у Београд, после неких десетак година, био је ве |
да се излежава, а сад кад се бедни муж вратио из рата, измучен и исцеђен, госпођа неће ни да г |
?{S} Сада одмах или сада пошто си се ти вратио ?</p> <p>— Сад пошто сам се ја вратио.</p> <p>— |
е прођоше поред њих на више, па се онда вратише, али не бејаху срећне да привуку поглед чувених |
ма.{S} Љубио ју је по коси, по лицу, по врату.{S} Она је покушавала да се извуче, али ју је он |
е могла да спава, али је затварала очи, враћала се на Калемегдан, на ону клупу, бацала се Севић |
пошто су набрале цвећа и исплеле венце, враћаху се, зовући и њих.</p> <p>— Да останемо, Мицо, м |
тан брзо нађоше, собу и кујну, негде на Врачару.{S} Купише и ствари.{S} Јелена је једва намолил |
? упита одједном Јелена.</p> <p>— Какве враџбине ?{S} Плетем венац за кућу, као и сваке године. |
као и сваке године.{S} Зар ту има какве враџбине? </p> <pb n="12" /> <p>— Шта се чиниш као да н |
>— Шта то радиш, Мицо, зар верујеш у те враџбине? упита одједном Јелена.</p> <p>— Какве враџбин |
жбу.</p> <p>Петар је на занату био врло вредан.{S} Све своје слободно време проводио је у читањ |
робу.{S} То „приде“ врло често има већу вредност него и сама девојка.{S} Жена у браку није равн |
ти му се Јелена, овај човек ме напада и вређа.{S} Молим вас да га водите у кварт.</p> <p>— Муж |
сажаљиво или претећи.{S} Сажаљење ме је вређало, а крива нисам била.</p> <p>Евакуација баци то |
Дрхтала је од једа и беса.{S} Као жену вређало ју је понашање Севићево.{S} Долази из затвора, |
аше усне од једа.{S} Говор овога човека вређао ју је, али она не хтеде да буде груба.</p> <p>— |
</head> <p>Сутрадан Јелена једва дочека време за шетњу, после подне.{S} Нешто ју је вукло да из |
мо, Мицо, молила је Јелена.</p> <p>— Па време је да идемо кући, ено сунце већ залази, бранила с |
је дошао — био је Севић.</p> <p>За све време од одласка из Србије Јелена није мислила о њему.{ |
ио јој је леп приход и испуњавао јој је време, које би, иначе беспослена, проводила у размишљањ |
братио пажњу бар ове године, у последње време, кад се она онолико променила, а од оцена је само |
елени прођоше четири месеца, за које се време она једва снашла у новом положају.{S} Никаква изг |
еш одмах, остави ме да се приберем, а и време је рада.{S} Иди, ако си икада имао за мене ма и и |
говорила.{S} Ја нисам милионер да губим време... нити филантроп, да...</p> <p>— На, само иди, — |
ла потребна.{S} Хтела сам да искористим време и да почнем студије на универзитету.{S} Отац ме п |
изгледало је, довела у ред, бар за неко време.{S} Није више одлазио <pb n="51" /> тако рано, до |
ј само дигне очи.{S} Отац би седео неко време, па би легао и он, разбацавши делове одеће по соб |
да одморимо ноге.</p> <p>Седели су неко време ћутећи.{S} Јелена је осећала да је он посматра по |
се. </p> <pb n="95" /> <p>Ишли су неко време ћутећи, док она не запита:</p> <p>— Шта си дакле |
b n="35" /> <p>Мица и Јелена иђаху неко време ћутећи, па се растадоше и свака оде својој кући.< |
е, уздахну из дубине груди.</p> <p>Неко време ћутаху обе.</p> <p>— Ја бих се, Бога ми, удала, п |
после навикну.{S} За децу настаде тешко време.{S} Петар побеже од куће поче да учи типографски |
и би, стојећи, испила млеко; све остало време, ван школе, проводила би у својој соби, час смеју |
и, сем на ручак и вечеру.{S} Све остало време мучила се око превођења.{S} Из дана у дан у дан р |
био врло вредан.{S} Све своје слободно време проводио је у читању разних књига, а учио је и св |
ле у навику, да се, кад дође уобичајено време, није могла отргнути.{S} Наравно да код куће нико |
ребно је.“</p> <p>Севић дође у означено време.{S} Са г. Ђорђевићем су били у канцеларији још дв |
је јео уз ракију.</p> <p>Мати би за то време потрпала децу у постељу, велику и заједничку, сел |
лости.</p> <p>„Велики Журнал“, баш у то време, ваљда да би појачао своју продају, одвоји два ст |
шила најтежи део посла.</p> <p>Баш у то време претрпела сам још један удар.{S} Севића, с којим |
ла је у себи неку чудну снагу, а у исто време и потребу да ту снагу употреби, истроши.{S} Било |
сти, а и о њој самој али, сиромах, нема времена да га проводи с њом.{S} А она шта је већ мислил |
и има и среће, имала сам доста слободна времена и понова ме обузе мисао да полажем матуру.{S} Р |
ена.{S} Лице њено, жућкасто и свело пре времена, показивало је дугу патњу.{S} Волела је своју д |
дова.{S} Већ више није имала ни воље ни времена за шетњу, бар не онолико као раније.{S} Са муже |
код куће је био само обедима, а остатак времена био му је за одмор или читање новина.{S} Бригу |
телом, из раширених ноздрва посукта дах врео као пламен.</p> <p>И Јелена склопи очи, предајући |
ја је баздила из њега.</p> <p>— Натраг! врисну она, осећајући како јој пуцају кости под његовим |
ко да чу како му крцнуше кости.{S} Дете врисну, зачуђено и уплашено, а она га брзо спусти и утр |
и предаде Севићу.</p> <p>— А, причица, врло добро, врло добро, повлађиваше Севић листајући рук |
S} И ова двојица учинише јој се велики, врло велики.</p> <p>По вечери седе да ради лекције, али |
евићу.</p> <p>— А, причица, врло добро, врло добро, повлађиваше Севић листајући рукопис.{S} Сам |
не веже, већ да свако има свој пут.{S} Врло добро си учинио што си нашао стан.{S} Ја ћу настав |
скоро шапатом, једва сами себе чују.{S} Врло често ништа не говоре, али им очи светле жаром, бл |
иш себи другу какву другарицу.</p> <p>— Врло добро, упаде јој он у реч.{S} Слажем се са твојом |
риде“, као уз какву робу.{S} То „приде“ врло често има већу вредност него и сама девојка.{S} Же |
Своје школске предмете Јелена је радила врло мало: пред први час и између часова.{S} Није било |
бивало да између стварности и снова има врло велике разлике, као и између људи пре брака и људи |
убеђења?{S} Несумњиво је да и овде има врло умног женскиња, али <pb n="56" /> мислим да нема н |
пане табаке.</p> <p>Јелени се учини све врло познато.{S} Осети силно узбуђење при помисли, да ћ |
капијом, притиснула руком срце, које је врло узбуђено скакутало.{S} Из унутрашњости велике куће |
Али ја нећу.{S} Ја имам жену која ми је врло добра, ја сам тобом задовољан и нећу да се раздвај |
ојим мислима, на оној клупи, осећала се врло пријатно крај њега.{S} Сва је била испуњена само м |
та да отвори, али се после ослободила и врло често су њих троје претресали друштвене прилике у |
И још ако је и лепа <pb n="24" /> или и врло лепа!{S} И као зашто Сањин не би могао волети свој |
едништво, Јелена је за Севићевим столом врло често затицала и Јову.{S} Спочетка Јелена није сме |
пажњу укућана, јер су је сви знали као врло ћудљиву.{S} Запиткивати је значило би дражити је с |
у недељи изашла куда, јер је он сад био врло заузет.{S} Час је остајао дуже у уредништву, радећ |
оначност.</p> <p>Али је за то Севић био врло ревностан у посетама Јелени, која већ није знала к |
у службу.</p> <p>Петар је на занату био врло вредан.{S} Све своје слободно време проводио је у |
није и предала га пошти.{S} Све је било врло просто.</p> <p>Јелена се вратила са мужем у Београ |
им даном ишла је, али празником је било врло много шетача.</p> <p>Одједном се однекуд појавише |
адника, који је у њеним очима био нешто врло велико.</p> <p>Читаву недељу дана није се усуђивал |
а.</p> <p>Лист је већ у првоме броју, у врло дугом чланку, напао владу што, не давањем већег кр |
е био лењ да оплете себи венац.{S} Знаш врло добро да се ни ја ни ти нећемо удати не само ове г |
омучна.</p> <p>Мати и отац забринуто би вртели главом.</p> <p>— Ово треба што пре удавати, рече |
и, ово треба удавати, рече отац матери, вртећи главом и умирујући расплаканога малишана.</p> <p |
S} Целога дана трчи по пословима или се врти по штампарији и чак и певуши.{S} Па је и према Јел |
пође ка Теразијама.{S} Осећала се као у вртлогу, а неко миље прожимало ју је од пете до перчина |
пламен, како је сажиже, како је обузима вртоглавица.</p> <p>— Не, само то не! цвилела је Јелена |
волела Севића, нимало, али су је к њему вукли навика да редовно буде са њим и сећање на његове |
е за шетњу, после подне.{S} Нешто ју је вукло да изађе.{S} Гушила се у кући.{S} Замишљена и рас |
ше дана пролазило, све ју је нешто више вукло да бар оде у уредништво, само да види шта је са њ |
бракоразводне парнице, каткад, годинама вуку.{S} А док се парница не сврши, колико ће јој пута |
тања, после многих „Ти си крива, жено!“ г. Ђорђевић је ипак морао, сам пред собом, признати, да |
Немојте тако говорити.{S} И за вас и за г. Дугића имало би жена и у нас, само што их ви не види |
ирекцијом г. Петра Севића, са прилозима г. Јове Дугића, госпође Јелене Севић и још неколицине у |
> <p>Севић дође у означено време.{S} Са г. Ђорђевићем су били у канцеларији још два господина, |
да јој помогне.</p> <p>Јелена послуша и г. Н. Н. јој изради да буде постављена — за практиканта |
н јој дође мати и рече јој да се обрати г. Н. Н., пријатељу њенога оца, који ће наћи начина да |
ога дана лист се појави, под дирекцијом г. Петра Севића, са прилозима г. Јове Дугића, госпође Ј |
сам пре неколико дана предала уреднику г. Павићу један свој рукопис, па сам хтела да видим шта |
S} Чак сам га показао и своме пријатељу г. Дугићу, који назире у писцу велику јачину духа и јак |
и таљиге купио новцем што <pb n="49" /> га је стекао као тестераш.{S} Отац, таљигаш, није дању |
лена, која га је чекала на улици, једва га стиже.{S} Дуго је требало док се Севић мало прибрао, |
b n="117" /> да не може да га гледа, да га не може трпети у својој близини.</p> <p>По неком чуд |
да ни најмање не желим <pb n="97" /> да га мењам.{S} Ти си данас у подне показао да нас ништа н |
S} А растураће се.</p> <p>— Умећу ја да га испуним и учиним интересантним, мислио је.{S} Повлађ |
е све кипело.{S} Једва се уздржавала да га не ухвати за гушу и задави, толико јој је био мрзак. |
њој самој али, сиромах, нема времена да га проводи с њом.{S} А она шта је већ мислила о њему!{S |
и смо обоје.{S} Ја нисам могла ништа да га питам, а он није знао како да почне.</p> <p>— Па сад |
ељеа чекао ју је Севић.{S} Она хтеде да га прође, али он пристаде уз њу.</p> <p>— Само тако, то |
и и изјави <pb n="117" /> да не може да га гледа, да га не може трпети у својој близини.</p> <p |
пао, живео свет!{S} На нама двома је да га обновимо!</p> <p>— А шта је с Јовом? упита она.</p> |
уди.{S} Кад затворим очи, чини ми се да га јасно видим.{S} Висок, витак, високога чела, дуге ум |
Она премишљаше шта да ради.{S} Да ли да га просто истера или да покуша лепим.{S} Паде јој на па |
, измучен и исцеђен, госпођа неће ни да га види.{S} Док смо се ми мучили за отаџбину, госпође с |
е!</p> <p>— У сваком случају покушај да га приволиш да пристане.{S} Макар му дали и који грош, |
и погледе.{S} Била је начисто с тим да га не воли, али јој је ипак било пријатно, и преко дана |
е се ништа није могло волети.{S} Као да га и сад гледам: пре одвратан него симпатичан.{S} Али ј |
ама Јелени, која већ није знала како да га се отресе.{S} Обраћала се полицији за заштиту, али ш |
већ што јој се чинило да би требало да га то пита, али оћута.</p> <p>— Ниси се променио, изгле |
испит зрелости.{S} Јасно јој је било да га неће положити, да уопште неће ни доћи до њега, јер с |
а ћефу и прохтевима мужа, има просто да га задовољава, да му пере и кува.{S} Идеалан је брак ка |
овек ме напада и вређа.{S} Молим вас да га водите у кварт.</p> <p>— Муж сам ти ја, а не „овај ч |
о си тражила посла, кад ниси у стању да га радиш ?{S} За уредништво једнога свакодневнога листа |
жавкама шта хоће, а ја ћу рећи брату да га мало преслиша.</p> <p>Јелена не хтеде више да говори |
pb n="60" /> <p>— Та ја га не волим, ја га не волим! бранила се, али би брзо клонула, чинило јо |
ек тргла. </p> <pb n="60" /> <p>— Та ја га не волим, ја га не волим! бранила се, али би брзо кл |
з топа и полете улицом.{S} Јелена, која га је чекала на улици, једва га стиже.{S} Дуго је треба |
ац доведе у кућу једну младу жену, која га је, изгледало је, довела у ред, бар за неко време.{S |
Јелена је написала дан раније и предала га пошти.{S} Све је било врло просто.</p> <p>Јелена се |
пу, бацала се Севићу у загрљај, слушала га.</p> <p>Па би се тек тргла. </p> <pb n="60" /> <p>— |
им.{S} Био јој је одвратан, а и стидела га се. </p> <pb n="95" /> <p>Ишли су неко време ћутећи, |
питан.</p> <p>— То није могуће, бранила га је Јелена.{S} Он је толико озбиљан, да и не мисли на |
ударена.</p> <p>— Па случајно, бранила га је Јелена.</p> <p>— Случајно, а што тако не удари ко |
није им тешко растати се.</p> <p>Јелена га је слушала и најрадије би му поставила питање, да ли |
брак у свету, прави узор.</p> <p>Јелена га је слушала, опијајући се насликаним лепотама, утапај |
а, има, вели, нешто да јој каже.{S} Она га пусти, али се одмах покаја.{S} Био је трештен пијан. |
Дете врисну, зачуђено и уплашено, а она га брзо спусти и утрча у своју собу, па се онако обучен |
уз њену помоћ стварати чуда.</p> <p>Она га је слушала као кроз сан.{S} На Саборној Цркви искуца |
ом, око поноћи, одговори он.</p> <p>Она га умало не упита где је ноћио, не за то што јој је бил |
своју руку на њеном рамену.</p> <p>Она га одгурну нервозним покретом, окрећући се од њега.</p> |
те.</p> <p>Али и такав живот досади, па га се и Јелена засити.{S} Читав дан био јој је неиспуње |
куће поче да учи типографски занат, па га и изучи.{S} За његова шегртовања млађа му сестрица у |
у тутну у шаке једну новчаницу и изгура га.</p> <p>Севић поче да прогони Јелену.{S} Долазио је |
знак поздрава.</p> <p>— Куда ћеш? упита га.</p> <p>— На ручак.</p> <p>— Па зар нећеш ... ?</p> |
евић не хтеде никако да дође.{S} Најзад га некако добавише преко полиције.{S} Он изјави свештен |
друкчији кад га осећамо непосредно, кад га гледамо својим очима.{S} Деца у родитељској кући, хр |
е успела да из основа измени живот, кад га је осигурала, зар сад да јој се јави авет прошлости! |
целарије, код Вознесенске цркве.{S} Кад га спази, Јелени се стеже срце, не од радости, већ од с |
а знаш га; уосталом, показаћу ти га кад га будемо среле. </p> <pb n="15" /> <p>Јелена ћуташе, з |
I.</head> <p>Како је живот друкчији кад га осећамо непосредно, кад га гледамо својим очима.{S} |
троп...</p> <p>— Слушај, Петре, прекиде га Јелена, ја сам од јуче до сада размишљала о себи и т |
ред вече, излазећи из канцеларије, нађе га на истом месту пред Вознесенском црквом.</p> <p>— Ха |
хта сва, стеже малишана на груди, стеже га толико да чу како му крцнуше кости.{S} Дете врисну, |
јици говорили само ружно.</p> <p>— Мрзе га, мислила је она, јер га не разумеју и завиде му.{S} |
м. </p> <pb n="42" /> <p>— А да ли ћете га штампати? упита Јелена бојажљиво.{S} У ствари, у гру |
тражи развод брака.{S} Нема сумње да ће га и добити, али кад ?{S} Знала је како се бракоразводн |
ина, Севићу непознатих.</p> <p>Дочекаше га стојећи, озбиљно.{S} Севићу је било као да улази у л |
окуша лепим.{S} Паде јој на памет да би га могла наговорити на развод брака.</p> <p>— Слушај, П |
је звонак, тон убедљив — чини ми се сви га слушају, нико се у његову присуству не усуђује ни да |
и чуо, као што не би знао да каже да ли га је икада видео трезна или пијана — увек је био једна |
А зар га знаш?</p> <p>— Не знам га, али га замишљам. </p> <pb n="14" /> <p>— Па какав је? упита |
</p> <p>Севић је и даље декламовао, али га она није слушала.{S} Била је као скамењена, свесна о |
ском чиновнику у чему је ствар и замоли га да је узме у заштиту од мужа, који јој чини неприлик |
као непријатељског шпијуна.{S} Није ми га било жао, далеко од тога.{S} Болело ме је само то, ш |
неза, па је побегао овамо.{S} Виђала си га већ свакако.{S} Лети носи црну руску рубашку, преко |
<p>— Та знаш га; уосталом, показаћу ти га кад га будемо среле. </p> <pb n="15" /> <p>Јелена ћу |
мучно у врата.{S} Хтела не хтела, пусти га унутра, само да јој се не скупља свет.</p> <p>— Шта |
ећемо се већ, одговори му она, гурајући га према вратима.</p> <p>Он изађе у предсобље, али не о |
Шта ћеш, казуј? питаше она не пуштајући га унутра.</p> <p>— Пусти ме, па ћеш чути. </p> <pb n=" |
адави, толико јој је био мрзак.{S} Ипак га замоли: </p> <pb n="107" /> <p>— Петре, молим те да |
му утури рукопис у руку.</p> <p>Уредник га узе, али загледаше и даље око машине.</p> <p>— А шта |
p> <p>— А зар га знаш?</p> <p>— Не знам га, али га замишљам. </p> <pb n="14" /> <p>— Па какав ј |
} Рад ми се необично свидео.{S} Чак сам га показао и своме пријатељу г. Дугићу, који назире у п |
је „О Богу“.</p> <p>— А, да, добио сам га.{S} Мило ми је, госпођице, да вас познам.{S} Рад ми |
алемегданских вечери, пролећа.{S} А ево га опет пролеће.{S} Само је она сада умртвљена...</p> < |
и по месеца после почетка излажења нико га више није читао, И тако Јелени од брака остаде муж у |
миље због похвале.</p> <p>— Штампаћемо га, штампаћемо, то је несумњиво, само не сад, већ доцни |
лучајно пао полицији у руке.{S} Тражимо га већ неколико дана, али безуспешно.{S} Он је оптужен |
/p> <pb n="120" /> <p>Али пред вече ето га опет.{S} Хоће унутра, има, вели, нешто да јој каже.{ |
S} Јова се дружио са Севићем за то, што га је овај хвалио до небеса и преувеличавао сваку његов |
овори.</p> <p>— Па то личи на онога што га сваког дана виђамо на Калемегдану, насмеја се Мица г |
радо удала.</p> <p>— За онога твог што га онако замишљаш?</p> <p>— За њега или за кога другог, |
елена му се обисну о врат, не за то што га је силно волела, већ као да му се извини што је мисл |
пао у врата.</p> <p>Једнога дана, пошто га се једва била отресла, Јелена пође кући на ручак.{S} |
е и одбацује их.{S} Онај анархиста, зар га не знаш?</p> <p>Јелена начини гримасу као да не зна |
О њему, моме будућем...</p> <p>— А зар га знаш?</p> <p>— Не знам га, али га замишљам. </p> <pb |
.</p> <p>— Мрзе га, мислила је она, јер га не разумеју и завиде му.{S} Али је он, Јова, велики, |
у, старом већ, била сам од користи, јер га је ваљало неговати.{S} Он је одмах био одређен на сл |
и је зарадила као зубни лекар.{S} Гурну га Севићу у руку.</p> <p>— Одлази! рече му заповеднички |
м рукама.{S} Учини крајњи напор и гурну га што је могла јаче.{S} Он се затетура, изгуби равноте |
олети своју сестру друкчије него што су га учили.{S} Она је била лепа девојка, пред њим се није |
о коме то Мица говори.</p> <p>— Та знаш га; уосталом, показаћу ти га кад га будемо среле. </p> |
Били смо, али више нисмо! одговори она гадећи се. </p> <pb n="105" /> <p>— Јесмо, јесмо, брак |
а смех оне девојке, па уредник и његова гадна псовка.{S} Згрози се.</p> <p>— Друштво треба разр |
мрачна пећина, у којој се чују и онако гадне речи, и то још од уредника!{S} Па како се они муш |
tle>“ имам 120 дин. месечно, а као свој газда зарадићу три-четири пута више.{S} А, да, како сам |
други стан, рече једнога дана Петар.{S} Газдарица ми је казала да не воли жене у кући, а овде н |
засветле, час гасну — баш као људи који гамижу по полутами.{S} Запази и друге звезде, јаче, инт |
ако мирно светлуцају, час засветле, час гасну — баш као људи који гамижу по полутами.{S} Запази |
аш?{S} Плетеш венац и говориш чаролије, гаташ хоћеш ли се удати до идућега Ивањ-дана.</p> <p>— |
зубарске столице, удари главом о тешко, гвоздено постоље и више се не маче.{S} Крв из разбијено |
долажење.{S} И скоро је угура у велику, гвоздену капију.</p> <p>После неколико корака уђоше у ј |
ш да сам била у Министарству Финансија, где ме је затекао и овај рат.{S} Бомбардовање Београда |
о Хајдучке Чесме и до Кнежеве Погибије, где има стаза и где их нема, свуда групице или парови м |
девојка метну руку на горњи део груди, где је била ударена.</p> <p>— Па случајно, бранила га ј |
ановали су у соби за самце, у Савамали, где је Севић становао и пре женидбе.{S} Муж је ишао у у |
<title>В. Журнал</title>“ као сарадник, где је био примљен не због каквих великих способности, |
ући да она њега ослови.</p> <p>— Молим, где је канцеларија уредништва? упита Јелена, прибирајућ |
Одатле су отишли у једно оближње село, где је Севић већ раније био спремио свештеника и уредио |
и могла да ради код куће, увече.{S} Ну, где да потражи посла.{S} Пребројала је људе које је упо |
бацило ме је са мојим надлештвом у Ниш, где сам, Бога ми, једва излазила на крај са својом плат |
о кривих ногу приметно су се тресле.{S} Где ли је била Јелена да види свога јунака!</p> <p>Севи |
је потребно да наведем и твој стан.{S} Где станујеш?</p> <p>— Ја?{S} Нигде или управо где стиг |
трага ни гласа.{S} Пође и он у свет.{S} Где је био и шта је радио — то нико није знао, нити је |
емегдан и одмах скренуше десно, стазама где нема много света.</p> <p>Јелена, ништа не мислећи, |
ре него што је мати и могла да је упита где је била досада, Јелена, чинећи се расположена, испр |
говори он.</p> <p>Она га умало не упита где је ноћио, не за то што јој је било криво да јој ниј |
е се отимала његовим пољупцима.{S} Онде где су биле његове руке на њеном телу, пекло ју је и же |
и до Кнежеве Погибије, где има стаза и где их нема, свуда групице или парови младих људи.{S} И |
и.{S} Ти имаш диван стан, а ја немам ни где да легнем.{S} Па кад ме неће венчана жена примити, |
ву!{S} Све би ми било лако, да сам знао где си, да сам имао неколико твојих редака који би ме х |
нујеш?</p> <p>— Ја?{S} Нигде или управо где стигнем.{S} Скоро је већ лето, па је лепо и пријатн |
како његове дрхтаве руке продиру и тамо где их Јелена није желела.{S} Осећала је како и њу обух |
ше у једну полумрачну просторију.{S} По где-где гореле су електричне сијалице.{S} У полутами Је |
брати цвеће, прилазећи све ближе месту где је била Јелена, па најзад седе уз њу.</p> <p>— Шта |
једну полумрачну просторију.{S} По где-где гореле су електричне сијалице.{S} У полутами Јелена |
и преувеличавао сваку његову реч, сваки гест.{S} Севић је веровао у Јову као у каквога идола, в |
ито не сад, на два месеца пред свршетак гимназије.</p> <p>— Како би било да свршимо то и не пит |
вуче Мицу у страну, рече јој да је боли глава и да ће кући.{S} Она нека продужи са другарицама. |
испаде пред њу.</p> <p>— Боли ме нешто глава, па бих да прошетам.{S} Хајдемо заједно, позва је |
а на Калемегдан.{S} Увек високо дигнуте главе, говорили су само за себе, не гледајући ни у кога |
ра се преводити брзо, као да се пише из главе.</p> <p>— Па ја могу и брже да преводим, али нема |
еђе косе, која је у увојцима падала око главе.{S} Само су јој очи биле некако упадљиве.{S} Круп |
великих идеја.{S} Читала је, али јој у глави није ништа остајало.{S} Поче неке, по своме мишље |
лупе и сувопарне предмете, кад су јој у глави и у срцу онако велике ствари.</p> <p>Снажним покр |
чери седе да ради лекције, али су јој у глави били уредништво и штампарија.{S} Лупа машина зуја |
ром, лењ, да и изведе оно што је имао у глави.</p> <p>— Ја мислим да он није био лењ, прихвати |
м ручицама чупао јој је косу, прислањао главицу уз груди, а Јелена се подавала томе умиљавању. |
.{S} Ето и на Калемегдану никад не шета главним стазама, већ увек најспореднијим, увек удубљен |
свега онога што сам за тим доживела.{S} Главно је да сам била задовољна и скоро срећна, јер сам |
држи мало дуже ван куће!</p> <p>Прођоше главном алејом до шеталишта према Сави.{S} Ту, испред к |
ништа, али и она некако расејано махаше главом. </p> </div> <pb n="48" /> <div type="chapter" x |
сам брака.</p> <p>Стари Ђорђевић махаше главом.</p> <p>— Неће ваљда ни та парница вечито трајат |
</p> <p>Мати и отац забринуто би вртели главом.</p> <p>— Ово треба што пре удавати, рече једном |
аде крај велике зубарске столице, удари главом о тешко, гвоздено постоље и више се не маче.{S} |
треба удавати, рече отац матери, вртећи главом и умирујући расплаканога малишана.</p> <p>Мати н |
и мој начин живота.</p> <p>И климнувши главом у знак поздрава скрете у Босанску улицу.</p> <p> |
и друго о чему да говоре, Јелена климну главом у знак поздрава и окрете се да пође.</p> <p>Али, |
} Кад дође до врата, окрете се и климну главом.</p> <p>— Збогом, рече. </p> <pb n="44" /> <p>— |
архистима“.</p> <p>Пошто је дуго лупала главу како и чиме да почне, изабра филозофију, идеју о |
. Журнала</title>“.</p> <p>Севић подиже главу и, спазивши лепу престрашену девојку, устаде несп |
хвати свој шешир, наглим покретом покри главу и жустро пође вратима.</p> <p>— Јелена, чекај да |
ко куражно иду кроз свет, високо дижући главу.{S} Не плаше се опасности.{S} А већ два пута прол |
.</p> <p>Јелена је ћутала.{S} Забацивши главу на наслон клупе она се није трудила да разуме шта |
p>Јелена лежаше на страни, савивши мало главу, затворених очију.</p> <p>— Ти спаваш, Јелена? уп |
и још?</p> <p>— Не, хвала, нисам баш ни гладан.{S} Јутрос сам добро доручовао са Дугићем.</p> < |
ко немарно али отмено, мушка држања.{S} Глас му је звонак, тон убедљив — чини ми се сви га слуш |
да прозру Јелену скроз, кроз хаљину.{S} Глас му је лако подрхтавао и скоро сваку фразу понављао |
ам само о вама мислио! уздахну Севић, а глас му је био тужан, тужан.</p> <p>И Севић, уздрхтала |
ори.{S} Доста јој је било да чује његов глас, тужни глас, који је јадиковао.{S} Она је очекивал |
а јој је било да чује његов глас, тужни глас, који је јадиковао.{S} Она је очекивала нешто што |
како се гуши.{S} Хтеде да виче, али јој глас застајаше у грлу.{S} Притисну обема рукама горњи д |
као остали.{S} Необријана лица, храпава гласа, на себи је имао неко овештало одело, без <pb n=" |
тужан, тужан.</p> <p>И Севић, уздрхтала гласа, приближујући јој се све више, поче да јој описуј |
у.</p> <p>Најзад чу вику неког храпавог гласа, који је, свакако, нешто наређивао, али услед луп |
сто заплашена тугом која је избијала из гласа Јелениног.</p> <p>— Не знам, али бих се тако радо |
ата за дугове.{S} Од сестре ни трага ни гласа.{S} Пође и он у свет.{S} Где је био и шта је ради |
само.</p> <p>И Мица поче да чита, тихим гласом, као прибојавајући се да је ко не чује.</p> <p>Ј |
само се чује, једва, како пера клизе по глаткој хартији.{S} Даље је замишљала да ће је стати тр |
не, није била планина него рушевине.{S} Гле, није сама, нешто као да се миче испод њених ногу.{ |
своје мисли, нити икога гледа.</p> <p>— Гледа он, добро гледа испод наочара.{S} А споредним ста |
изјави <pb n="117" /> да не може да га гледа, да га не може трпети у својој близини.</p> <p>По |
увек удубљен у своје мисли, нити икога гледа.</p> <p>— Гледа он, добро гледа испод наочара.{S} |
једно у друго.{S} А њен муж једва је и гледа.{S} Увек се нешто жури или је забринут о овоме и |
и икога гледа.</p> <p>— Гледа он, добро гледа испод наочара.{S} А споредним стазама шета због т |
је отишла у канцеларију.</p> <p>Јелени, гледајући Севића како мирно једе, поче да кипи у души.{ |
а сам уредник, Павић, одговори дебељко, гледајући младе девојке некако извивши врат.{S} Да нема |
уте главе, говорили су само за себе, не гледајући ни у кога.{S} Јелена је често, с Милицом, ишл |
ни слепци који иду без вођа, ишао је не гледајући ни лево ни десно, никоме се не уклањајући с п |
дало матери.</p> <p>Онда би отац, и не гледајући децу, сео за сто, јео и пио и пио и јео и теш |
лази доброј пријатељици.{S} Руковаше се гледајући се радознало.</p> <p>— Кад си дошао? питала ј |
од њега.{S} Мати као мати, много штошта гледала је деци кроз прсте, а кад су ова поодрасла, нис |
е надлештво, а било је особа које су ме гледале или сажаљиво или претећи.{S} Сажаљење ме је вре |
це и црна брада, а његове загонетне очи гледале би је прекорно.</p> <p>Јелена је горела од жеље |
а није могло волети.{S} Као да га и сад гледам: пре одвратан него симпатичан.{S} Али ја сам ску |
p>— Доста, доста, не могу више ни да те гледам ни да те слушам.{S} Иди ми испред очију, јер, та |
кчији кад га осећамо непосредно, кад га гледамо својим очима.{S} Деца у родитељској кући, храње |
ад.{S} Видећу са којим адвокатом, па да гледамо да те некако спасемо тога мужа.</p> <p>Пред веч |
седећи крај отвореног прозора, који је гледао у двориште, сећала се својих дана у школи, своји |
идесет динара употреби на себе, а ја ћу гледати да ти се одужим за све што си учинила досада за |
} Скоро ју је преклињао Севић.</p> <p>— Гледаћу, одговори она, повуче руку и придружи се Мици.< |
какав гњев; не обоје се мирно, издаље, гледаху и смејаху.</p> <p>— Као „<title>На дну</title>“ |
овек који се отресао предрасуда и уског гледишта локалног морала и поповског приповедања.{S} За |
намером и мило ми је да си ти изнела то гледиште, јер, право да ти кажем, женирао бих се да сам |
Али је ћутала, бојећи се да не изгледа глупа у очима тако паметна човека.</p> <p>— Благо вашој |
се!{S} Зашто се онда не би избацила та глупа такса, тај груби новац, који санкционише оно што |
ни огромна неправда што мора да учи ове глупе и сувопарне предмете, кад су јој у глави и у срцу |
воје и то је све.{S} Изостављене су оне глупе церемоније око венчања.{S} А у случају да не прис |
И зар да женскиње буду ропкиње, да због глупог друштвеног уређења и морала буду лишене живота с |
је толико озбиљан, да и не мисли на те глупости.{S} Ето и на Калемегдану никад не шета главним |
снова.{S} Ваљало би да се свет мане тих глупости.{S} Жена, ако одговара твојим идејама, дражи т |
здо културе и просвећености.{S} Из тога гнезда, замишљала је, излетале су идеје о слободи, љуба |
нешто високо, нешто узорито, за некакво гнездо културе и просвећености.{S} Из тога гнезда, зами |
били су далеко од тога да покажу какав гњев; не обоје се мирно, издаље, гледаху и смејаху.</p> |
</p> <p>Јелена гризаше усне од једа.{S} Говор овога човека вређао ју је, али она не хтеде да бу |
ријатан.{S} Навикла се и на његов начин говора — више ачења него озбиљности.</p> <p>Севић је би |
нису знали ни једно ни друго о чему да говоре, Јелена климну главом у знак поздрава и окрете с |
сами себе чују.{S} Врло често ништа не говоре, али им очи светле жаром, блистају младалачким з |
дну клупу близу изласка.</p> <p>— И они говоре о „<title>Сањину</title>.“ То је свакако нешто в |
.</p> <p>И Севић се пренемагаше и даље, говорећи о својим идеалима, о својим погледима на живот |
лед и виде Севића, који јој се поклони, говорећи:</p> <p>— Госпођице, свет је пропао, живео све |
>Пођоше мрачним улицама у разговору.{S} Говорећи о овоме и ономе, дођоше и на питање брака.{S} |
S} Ја већ рачунам на вашу помоћ.</p> <p>Говорећи ово Севић ју је пажљиво загледао.{S} Поглед му |
реслиша.</p> <p>Јелена не хтеде више да говори о томе, јер јој је било непријатно да слуша те н |
ни гримасу као да не зна о коме то Мица говори.</p> <p>— Та знаш га; уосталом, показаћу ти га к |
није она срећа о којој је слушала да се говори. </p> <pb n="75" /> <p>Не би се могло рећи да Се |
се није трудила да разуме шта јој Севић говори.{S} Доста јој је било да чује његов глас, тужни |
> <p>— Шта ћеш тамо међу оне пропалице? говорила јој је.{S} Видела си како су те онда дочекали. |
екао да се плати тај посао о коме си ми говорила.{S} Ја нисам милионер да губим време... нити ф |
лемегдан.{S} Увек високо дигнуте главе, говорили су само за себе, не гледајући ни у кога.{S} Је |
није лично познавао, а сви су о обојици говорили само ружно.</p> <p>— Мрзе га, мислила је она, |
и незнању.{S} У допису из једне вароши говорило се о једном владици, који је трчао за световни |
ају, причао о својим великим плановима, говорио је како ће уз њену помоћ стварати чуда.</p> <p> |
ије.</p> <p>— Ја више не могу без тебе, говорио је.{S} Хоћу да будеш увек уз мене.</p> <p>Јелен |
<p>— То је по мојем мишљењу виши човек, говорио је Јова, човек који се отресао предрасуда и уск |
почети рад самостално.</p> <p>— Видиш, говорио је усхићено, овако ништа ни довека.{S} А са шта |
живот о коме јој је Севић <pb n="76" /> говорио раније.{S} Она је мислила да треба само да се п |
Ђорђевић дође Јелени у атеље.</p> <p>— Говорио сам са адвокатом и он ми рече да је најлакше ак |
жује, она срећа о којој је Севић раније говорио.</p> <p>О, како је мало потребно, па да жена, м |
нико није знао, нити је он икада о томе говорио.{S} Кад се вратио у Београд, после неких десета |
{S} Отиди сутра адвокату Н., ја сам већ говорио са њим.{S} Он ће ти написати представку за свеш |
да не познајете наше женскиње кад тако говорите.{S} Има и у нас женскиња, које је, ако не онак |
и и пошла за нас?</p> <p>— Немојте тако говорити.{S} И за вас и за г. Дугића имало би жена и у |
а мене ред да кажем: о прошлости нећемо говорити.{S} Пређи одмах на ствар.</p> <p>— Лепо, шта м |
то је било, било.{S} О прошлости нећемо говорити.{S} Нисмо криви ни ти ни ја што је све онако и |
чиниш као да не знаш?{S} Плетеш венац и говориш чаролије, гаташ хоћеш ли се удати до идућега Ив |
валила да изађемо.</p> <p>— Е, кад тако говориш, онда остајем код куће.{S} Или ти ја попуштам и |
који су јој дошли до руку.{S} Толстој, Гогољ, Достојевски, Горки, Арцибашев ређали су се пред |
ика није указивала.{S} Виђала их је кад год би изашла на Калемегдан.{S} Увек високо дигнуте гла |
с лица, који су били заједно колико су год могли, који шетају држећи се за руке и пиљећи једно |
е вратио у Београд, после неких десетак година, био је већ зрео човек, дуге косе, обријаних брк |
е.{S} Све тако око седамнаест-осамнаест година.{S} Сукње им ни дуге ни кратке.{S} Звонки смех и |
ом листу, а од, онда је већ добрих шест година.</p> <p>Знаш да сам била у Министарству Финансиј |
како се бракоразводне парнице, каткад, годинама вуку.{S} А док се парница не сврши, колико ће |
ној тамници, како смо сви песници у тим годинама, које брзо оду у неврат!</p> <p>У очи Ивањ-дан |
> <head>XIII.</head> <p>У пролеће 1919. године Београд је добио једну нову зубну лекарку — Јеле |
е, а и не упита је како је издржала две године оваквог живота.</p> <p>— Хоћеш ли још?</p> <p>— |
вићево.{S} Долази из затвора, после две године, и прво одлази пријатељу, с којим је био у завад |
се за зубно лекарство.{S} До краја ове године завршићу, па ћу онда и ја у Београд.</p> <p>Хвал |
се ни ја ни ти нећемо удати не само ове године, него ко зна још колико, па украо нам ко венац и |
то на Јелену није обратио пажњу бар ове године, у последње време, кад се она онолико променила, |
?{S} Плетем венац за кућу, као и сваке године.{S} Зар ту има какве враџбине? </p> <pb n="12" / |
.</p> <p>Тако дође почетак нове школске године.{S} Јелена пође у VIII разред.{S} За неколико ме |
овољан и нећу да се раздвајам.{S} Тешке године су прошле, сад ћемо тек бити срећни!{S} Ох, та ј |
сом...{S} О, блажена младости, о срећне године идеалисања и чедности!{S} Како се груди бурно на |
.{S} Тако је дошао до своје седамнаесте године, постао већ свој човек, способан да живи од свог |
арац има права да бира, а женска чека и године често прођу док се нађе какав човек који се смил |
у њој да изгладе успомене на месеце или године ранијег бедног живота. </p> </div> <pb n="81" /> |
ма пресудама имао да издржи више од три године затвора.{S} То му је била рента од „<title>Народ |
школу и све што је доживела за последњу годину дана чинило јој се као мучан сан.{S} Каткада ни |
дан.{S} Мора се отићи, ма само и једном годишње.</p> <p>Али су највернији посетиоци, и најзахва |
е у траву, па је онда претура тамо-амо, голица је и засмејава, а ова се, заценивши се од смеха, |
пуст као и пре.{S} Ветар је цвилео кроз голо грање и витлао суво лишће.</p> <p>Као по неком пре |
о довољно фини...</p> <p>И Севић трпаше гомиле лажи, знајући да ће му то његово причање стећи с |
{S} Али је у мени било нешто, што ме је гонило.{S} Можда сам хтела да утечем од своје прошлости |
иле однесене.{S} Прошеташе два-три пута горе-доле, погледаше мало Саву и Дунав, <pb n="57" /> п |
е Мица. </p> <pb n="17" /> <p>— Само до горе, наваљивала је и скоро молила Јелена.</p> <p>Мица |
ледале би је прекорно.</p> <p>Јелена је горела од жеље да се упозна било с њим, било са Севићем |
<p>Није се ишло ни Јелени, али је ипак горела од жеље да оде још једном, последњи пут.</p> <p> |
ну полумрачну просторију.{S} По где-где гореле су електричне сијалице.{S} У полутами Јелена јед |
о руку.{S} Толстој, Гогољ, Достојевски, Горки, Арцибашев ређали су се пред њеним очима.{S} Није |
19200_C14"> <head>XIV.</head> <p>Јелена горко заплака.</p> <p>— Зар је, Боже, мој грех тако вел |
тајаше у грлу.{S} Притисну обема рукама горњи део прса и сруши се крај мртва мужа. </p> </div> |
ми одвали раме, и девојка метну руку на горњи део груди, где је била ударена.</p> <p>— Па случа |
је стари Ђорђевић диктирао.{S} Она два господина потписаше се као сведоци.{S} Севић узе новац. |
орђевићем су били у канцеларији још два господина, Севићу непознатих.</p> <p>Дочекаше га стојећ |
Јеленом је испало друкчије.{S} Ево вам, господине, три хиљаде динара, то је Јеленин део материн |
рви пружи руку. </p> <pb n="72" /> <p>— Господине, поче одмах Јеленин отац, што сте урадили ура |
Није видела никога сем Севића.</p> <p>— Господине, дошла сам до уредника омладинскога дела „<ti |
о сведоци.{S} Севић узе новац.</p> <p>— Господине, настави Ђорђевић, пошто сте ви сад измирени, |
г размишљања и колебања написа Севићу: „Господине,</p> <p>У ствари ваше женидбе имам и ја да ре |
муж вратио из рата, измучен и исцеђен, госпођа неће ни да га види.{S} Док смо се ми мучили за |
ам био здрав, радио сам као марва да би госпођа могла да живи као бубрег у <pb n="114" /> лоју |
је прошлости!</p> <p>Била сам у друштву госпођа наших чиновника.{S} Море, у Драчу, угледали смо |
ра Севића, са прилозима г. Јове Дугића, госпође Јелене Севић и још неколицине угледних новинара |
и.{S} Док смо се ми мучили за отаџбину, госпође су уживале са швапским официрима.{S} Сад ваљда |
лена и прими пружену јој руку.</p> <p>— Госпођица је студенткиња, не ? упита Севић.</p> <p>— Ни |
ила у унутрашњост куће.</p> <p>— Овуда, госпођице, прискочи Севић и Јелена осети како је једна |
ас молио да и ви тако чините.{S} Хвала, госпођице, будите уверени да ће нам ваша сарадња бити д |
а ћемо штампати ако је добро.{S} Хвала, госпођице!</p> <p>И уредник приђе другој машини.</p> <p |
ече. </p> <pb n="44" /> <p>— До виђења, госпођице, и не заборавите нас, одговори Севић, који је |
p>— А, да, добио сам га.{S} Мило ми је, госпођице, да вас познам.{S} Рад ми се необично свидео. |
можда мислите, недорасле.</p> <p>— Не, госпођице, за мене овде нема жене.{S} Мени би жена била |
елена и приђе му.</p> <p>— Шта ћете ви, госпођице ? упита је он чим је спази и не чекајући да о |
расклиматане столице.</p> <p>— Ја сам, госпођице, шта желите? упита он ужурбано.</p> <p>— Ја с |
анткиња. </p> <pb n="43" /> <p>— Дивно, госпођице, само нас немојте напуштати.{S} Ја већ рачуна |
који јој се поклони, говорећи:</p> <p>— Госпођице, свет је пропао, живео свет!{S} На нама двома |
ј чини неприлике и уцењује је.</p> <p>— Госпођо, рече јој чиновник, он је сад случајно пао поли |
човек“, викао је Севић.</p> <p>— Може, госпоја, ама морате и ви у кварт.</p> <p>— Дабогме, и о |
вечерати заједно? упита он.{S} Буди мој гост.</p> <p>Она одговори одлучно:</p> <p>— Не, имам јо |
ог израза, само да би посао био што пре готов.{S} Брзо је сасвим ушла у посао, који јој је био |
о и не би скидала поглед са свога мужа, готова да скочи чим овај само дигне очи.{S} Отац би сед |
вота.{S} Боље икад него никад!</p> <p>— Готово имаш право, рече отац размишљајући.{S} Отиди сут |
вић скренуше једном стазом, крај самога градског платна, куда их Јелена није могла пратити.{S} |
као и пре.{S} Ветар је цвилео кроз голо грање и витлао суво лишће.</p> <p>Као по неком прећутно |
" /> <p>ШТАМПАРИЈА „ТИПОГРАФИЈА“ Д. Д., ГРАЧАНИЧКА 12</p> </div> <div type="titlepage"> <pb n=" |
амо оне листове што нападају владу, што грде све и свакога, што „крешу“. „<title>Народно право< |
свих осталих оцена.{S} Отац се љутио и грдио, мати саветовала, наставнице су се чудиле, а од д |
рко заплака.</p> <p>— Зар је, Боже, мој грех тако велики, да је казна овако тешка!</p> <p>Пошто |
хтела да се удаш за њега?</p> <p>Јелена гризаше усне од једа.{S} Говор овога човека вређао ју ј |
а, зар га не знаш?</p> <p>Јелена начини гримасу као да не зна о коме то Мица говори.</p> <p>— Т |
у, преписа читаве ставове из митологије Грка и Римљана, заокружи све то како је знала и умела и |
ше отимала, у толико ју је Севић чвршће грлио и махнитије љубио.</p> <p>— Ох, Јелена, шапутао ј |
што је очекивала осети најзад, на своме грлу.{S} Севић поче махнито да је љуби.{S} Она покушава |
Хтеде да виче, али јој глас застајаше у грлу.{S} Притисну обема рукама горњи део прса и сруши с |
мрак долазио је кући, тамо близу Новога Гробља.{S} Жена и деца неби се никада преварили да ли ј |
виђамо на Калемегдану, насмеја се Мица грохотом.</p> <p>— На кога? упита Јелена мало зачуђена< |
има, али увек у циљу да јој извуче који грош.{S} Ако му Јелена не би отворила, он би бесомучно |
иш да пристане.{S} Макар му дали и који грош, да му се замажу очи. </p> <pb n="110" /> <p>— Па |
ња, а за своју жену и децу само по који грош, псовке и батине.</p> <p>У мркли мрак долазио је к |
добро... да одем... али дај ми бар који грош за ручак.{S} Долазим из Бугарске... из ропства...< |
вређао ју је, али она не хтеде да буде груба.</p> <p>— Да се удајем нећу, јер у браку с тобом |
онда не би избацила та глупа такса, тај груби новац, који санкционише оно што би се могло санкц |
ико могу, не дају да осете сву тежину и грубост.{S} У колико је имовно стање родитеља боље, у т |
женирао бих се да сам ја то учинио.{S} Грубости живота су нас раставиле, не везујмо оно што је |
ухвати једну девојку за раме, скоро за груди.{S} Ова се закикота и баци се ногом да удари непр |
Одједном уздрхта сва, стеже малишана на груди, стеже га толико да чу како му крцнуше кости.{S} |
и да мрдне.{S} Он ју је стезао на своје груди све силније, да јој је дах застајао.{S} Њу је одв |
а још дуго школовање, уздахну из дубине груди.</p> <p>Неко време ћутаху обе.</p> <p>— Ја бих се |
руји нека слатка топлина, као да јој се груди подигоше у вис.</p> <p>Како већ нису знали ни јед |
одине идеалисања и чедности!{S} Како се груди бурно надимају, како срце немирно игра у својој т |
чупао јој је косу, прислањао главицу уз груди, а Јелена се подавала томе умиљавању. </p> <pb n= |
раме, и девојка метну руку на горњи део груди, где је била ударена.</p> <p>— Па случајно, брани |
ло одело, без <pb n="33" /> прсника, на грудима распучена плаветна цицана кошуља.</p> <p>— Биће |
је, затворених очију, лежала на његовим грудима, сва клонула од задовољства.{S} Било јој је уго |
упита Јелена бојажљиво.{S} У ствари, у грудима јој се разлевало миље због похвале.</p> <p>— Шт |
у неврат!</p> <p>У очи Ивањ-дана једна група младих девојака беше се растурила по Кошутњаку, б |
ије, где има стаза и где их нема, свуда групице или парови младих људи.{S} Иду полако, разговар |
у, па се онако обучена баци на постељу, грцајући у сузама.</p> <p>— Ово треба удавати, ово треб |
ногу.</p> <p>Кад су били испред каване „Губеревац“ она предложи да се врате и окрете се не обзи |
си ми говорила.{S} Ја нисам милионер да губим време... нити филантроп, да...</p> <p>— На, само |
има служавки и дадиља, које „случајно“ гура до миле воље и којима добацује разне непристојност |
јчиће.{S} Ово је ваљда десети пут да ме гура.</p> <p>— А што се и ти мало не склониш с пута ?</ |
м стазама.{S} Увек је замишљен и штапом гура каменчиће и одбацује их.{S} Онај анархиста, зар га |
<p>— Видећемо се већ, одговори му она, гурајући га према вратима.</p> <p>Он изађе у предсобље, |
ац који је зарадила као зубни лекар.{S} Гурну га Севићу у руку.</p> <p>— Одлази! рече му запове |
његовим рукама.{S} Учини крајњи напор и гурну га што је могла јаче.{S} Он се затетура, изгуби р |
Видиш, молим те, мислила је Јелена, та гуска је у стању да разуме и такве ствари, а ја сам се |
једне клупе, седоше, скинувши капе.{S} Густа дуга коса лепршаше се на поветарцу.</p> <p>Наше д |
" /> већ по развијености прса и бедара, густе смеђе косе, која је у увојцима падала око главе.{ |
елена, прибирајући сву своју храброст и гутајући пљувачку.</p> <p>— Шта желите?{S} Ја сам уредн |
пре да чита.{S} Све ју је интересовало, гутала је све.</p> <p>Није заборавила ни Јову Дугића и |
на страни.{S} Јелена је не слушала него гутала Јовина разлагања о разним идејама, о женском пок |
.</p> <p>— Ох, Јелена, шапутао је Севић гушећи се пољупцима, ја сам луд за тобом.{S} Лутао сам |
ети како јој недостаје ваздуха, како се гуши.{S} Хтеде да виче, али јој глас застајаше у грлу.{ |
одне.{S} Нешто ју је вукло да изађе.{S} Гушила се у кући.{S} Замишљена и расејана целога дана, |
распињаше је неки бес.{S} Собни ваздух гушио ју је.{S} Стаде крај отворена прозора.{S} Тишина, |
Једва се уздржавала да га не ухвати за гушу и задави, толико јој је био мрзак.{S} Ипак га замо |
n="4" /> <p>ШТАМПАРИЈА „ТИПОГРАФИЈА“ Д. Д., ГРАЧАНИЧКА 12</p> </div> <div type="titlepage"> <pb |
pb n="4" /> <p>ШТАМПАРИЈА „ТИПОГРАФИЈА“ Д. Д., ГРАЧАНИЧКА 12</p> </div> <div type="titlepage"> |
да зарадићу три-четири пута више.{S} А, да, како сам увек у послу, заборавих да те питам треба |
p> <p>— Наслов је „О Богу“.</p> <p>— А, да, добио сам га.{S} Мило ми је, госпођице, да вас позн |
вима мужа, има просто да га задовољава, да му пере и кува.{S} Идеалан је брак кад у њега обе ст |
{S} И другарица наброја више случајева, да се Јова показао неваспитан.</p> <p>— То није могуће, |
то да је по њу боље, а можда и по њега, да се не везују понова, кад их већ иначе ништа не веже. |
<pb n="117" /> да не може да га гледа, да га не може трпети у својој близини.</p> <p>По неком |
ступио.{S} Вели да би он пристао, онда, да ти и даље радиш у штампарији, само да она буде на ње |
ној борби.{S} Па баш и да се нађе нека, да ли би се одважила да пође за човека мојих убеђења?{S |
олицу крај постеље, па би и сама легла, да већ зором устане, скува кафу и отправи мужа.</p> <p> |
тако вешто удешавао ствари са Бугарима, да нико ништа није могао доказати.{S} А и наш свет, кој |
Севић јој предложи да буду муж и жена, да се венчају кад је већ такав обичај и кад већ она нећ |
после великих мука и дугих преговарања, да се наравна са Павићем, тако да он прими штампарију, |
живот, живот рада.{S} Хтела је да чита, да научи што више, да схвати друштвене доктрине, да се |
већ тако навикла на свој начин живота, да ни најмање не желим <pb n="97" /> да га мењам.{S} Ти |
ше мислио.</p> <p>И он уздахну и ућута, да после неколико корака настави.</p> <p>— Павић ми је |
тебе воли, да противу тебе нема ништа, да он хоће да настави живот у заједници.{S} Ствар би се |
казало да велики мрзе мале, да их даве, да реакција мрзи слободу...</p> <p>— Остави се, молим т |
о, идем одмах по речнике.</p> <p>И оде, да се после неколико минута врати са потребним јој речн |
у је стезао на своје груди све силније, да јој је дах застајао.{S} Њу је одвратност према њему |
} Осећала је да је тај поглед узбуђује, да јој уставља дах.</p> <p>— Ви велите дакле да у нас и |
и и ту се показало да велики мрзе мале, да их даве, да реакција мрзи слободу...</p> <p>— Остави |
е љуби.{S} Она покушаваше да се окрене, да устане, али у колико се више отимала, у толико ју је |
што више, да схвати друштвене доктрине, да се умеша међу људе који <pb n="26" /> раде на препор |
његов живот, да он више не може без ње, да је он све више жели, али да буде његова, сасвим њего |
ала и најрадије би му поставила питање, да ли он мисли да би се код нас нашла девојка која би с |
свакога дана примао по које саопштење, да му је за тај и тај дан одређен претрес по „штампарск |
вот.{S} И зар да женскиње буду ропкиње, да због глупог друштвеног уређења и морала буду лишене |
кше ако обоје изјавите да се не трпите, да обоје желите развод.{S} На тај начин брже се свршава |
добио сам га.{S} Мило ми је, госпођице, да вас познам.{S} Рад ми се необично свидео.{S} Чак сам |
S} Хтела је да чита, да научи што више, да схвати друштвене доктрине, да се умеша међу људе кој |
нова заузети место крај ње као њен муж, да ће се брак наставити, иако је он већ раскинут по осе |
брак очува.{S} Твој муж може да изјави, да он тебе воли, да противу тебе нема ништа, да он хоће |
да његово присуство не може да издржи, да је оно подсећа на нешто што се она трудила да забора |
p>— Зар је, Боже, мој грех тако велики, да је казна овако тешка!</p> <p>Пошто је пустила сузама |
внуле при тим речима чудно, животињски, да се Јелена ужасавала, осећајући како његови загрљаји |
ој муж може да изјави, да он тебе воли, да противу тебе нема ништа, да он хоће да настави живот |
е мисли о њему.{S} А он је толико воли, да, осећа, не може више без ње.{S} Он осећа да је она б |
о.{S} Осети силно узбуђење при помисли, да ће ускоро и <pb n="32" /> она с правом долазити у ов |
ве би ми било лако, да сам знао где си, да сам имао неколико твојих редака који би ме храбрили. |
о раније.{S} И Севић поче да се заноси, да <pb n="82" /> почне да издаје свој лист.{S} Чим оста |
е ипак морао, сам пред собом, признати, да је добар део кривице ипак његов, јер никада није обр |
Јасно јој је било да га неће положити, да уопште неће ни доћи до њега, јер сем двојака није ни |
је при помисли да ће Севић ускоро доћи, да ће понова заузети место крај ње као њен муж, да ће с |
мејући се а час јецајући, час певајући, да се одмах затим стане ваљати по поду као бесомучна.</ |
и Севић опет ишао на посао, а она кући, да би пред вече опет изашла у шетњу, на вечеру, па онда |
ље, одмах, или ћу те...</p> <p>— Чекај, да се погодимо...</p> <p>— Нећу да се погађам, одмах на |
бријан, учинио је на ме страшан утисак, да ми се срце стегло.{S} Ништа не мислећи притрчах му р |
ла.{S} Та ја те волим, толико те волим, да то не могу исказати!</p> <p>Јелена је, затворених оч |
а воли своју жену, да је задовољан њом, да жели да продужи заједнички живот.{S} Јелена одби и и |
еклињала је Севића да је пусти с миром, да буде човек те да је се клони, бар само док не сврши |
га је Јелена.{S} Он је толико озбиљан, да и не мисли на те глупости.{S} Ето и на Калемегдану н |
се извини што је мислила да је себичан, да не води рачуна о њој.{S} А он, видиш није такав.{S} |
очима.{S} Само што је он био тром, лењ, да и изведе оно што је имао у глави.</p> <p>— Ја мислим |
и која се стара да научи домаћи посао, да кува и плете...</p> <p>И Јелена с презирањем помисли |
ла динар-два, после чега је он одлазио, да се ускоро опет врати.</p> <p>Јелена је била у очајањ |
учио у ропству!{S} Све би ми било лако, да сам знао где си, да сам имао неколико твојих редака |
ровао је да ће он учинити нешто велико, да ће извести неку велику друштвену реформу, па је ваљд |
а се извуче, али ју је он држао чврсто, да је била немоћна и да мрдне.{S} Он ју је стезао на св |
ионер да губим време... нити филантроп, да...</p> <p>— На, само иди, — и Јелена му тутну у шаке |
.</p> <p>И Јелена поче, као практикант, да од свога рада издржава и себе и свога мужа, који је |
је она тако дубоко ушла у његов живот, да он више не може без ње, да је он све више жели, али |
је потребан муж да их води кроз живот, да их храни и брани, а оне да рађају децу, перу и кувај |
огу да те уведе <pb n="113" /> у живот, да сам ти управо ја показао радости живота...</p> <p>— |
кварт.</p> <p>— Дабогме, и она у кварт, да се расправимо пред полицијом. </p> <pb n="115" /> <p |
е свако по подне одлазила у штампарију, да што помогне мужу.{S} Он је научи да чита коректуре, |
бе.{S} Отац је одмах отрчао у полицију, да покуша шта се може, али се није могло ништа више.{S} |
ете су јој толико биле прешле у навику, да се, кад дође уобичајено време, није могла отргнути.{ |
мах да је нашао једну штампарију, малу, да ју је купио за мале новце, за остатак новца добивено |
н изјави свештенику да воли своју жену, да је задовољан њом, да жели да продужи заједнички живо |
ила сузама на вољу, поче, у размишљању, да тражи краја својој авантури.{S} Није јој остајало ни |
чини да смо ми најнесрећнији на свету, да се тако што само нама могло десити.{S} Бежимо и скла |
ожила испите, отишла у Ницу, своме оцу, да се мало одмори, па ће онда кући, у Србију.</p> <p>Пи |
пристане.{S} Макар му дали и који грош, да му се замажу очи. </p> <pb n="110" /> <p>— Па зар ни |
ајдемо, повуче је Мица.</p> <p>— Па ... да видимо хоће ли штампати!...</p> <p>— Видиш да сад им |
а очи јој севаху.</p> <p>— Па, добро... да одем... али дај ми бар који грош за ручак.{S} Долази |
да изађе у шетњу.{S} Боље <pb n="25" /> да сам остала код ње, па да сам читала ту паметну књигу |
{S} Јелена одби и изјави <pb n="117" /> да не може да га гледа, да га не може трпети у својој б |
а, да ни најмање не желим <pb n="97" /> да га мењам.{S} Ти си данас у подне показао да нас ништ |
ите да и у нас има одважна женскиња.{S} Да ли бисте ви могли да одбаците од себе своје досадашњ |
Јелена.</p> <p>— Па ти имаш новаца.{S} Да ја имам, а да ти немаш, ја бих купио теби.</p> <p>— |
оста тешких момената, а и ти такође.{S} Да знаш само колико сам се мучио у ропству!{S} Све би м |
.</p> <p>Она премишљаше шта да ради.{S} Да ли да га просто истера или да покуша лепим.{S} Паде |
чима.{S} То су ти други већ причали.{S} Да ме је ко упитао зашто бежим, не бих му, чини ми се, |
о, никад нећеш да ми учиниш по вољи.{S} Да сам ти казала да останемо код куће, ти би навалила д |
и младе девојке некако извивши врат.{S} Да немате какав оглас?{S} Онда идите лево, у администра |
ли она не хтеде да буде груба.</p> <p>— Да се удајем нећу, јер у браку с тобом нисам нашла ниче |
протепа Јелена.</p> <p>Пауза.</p> <p>— Да видимо, па ћемо штампати ако је добро.{S} Хвала, гос |
тави пред заборављеном клупом.</p> <p>— Да седнемо мало, колико тек да одморимо ноге.</p> <p>Се |
>— Сад пошто сам се ја вратио.</p> <p>— Да ти право кажем, о томе сам једва и мислила.{S} Не ра |
нце, враћаху се, зовући и њих.</p> <p>— Да останемо, Мицо, молила је Јелена.</p> <p>— Па време |
Милошеву улицу.</p> <p>— Куда?</p> <p>— Да прођемо мало, па ћемо и разговарати.</p> <p>Она прис |
вратила, али није умела да се извуче, а да каже да јој је доцкан није хтела, јер како би она би |
жена ? не могаде Јелена да се уздржи, а да не упита. </p> <pb n="93" /> <p>Он заусти да каже не |
p>— Па ти имаш новаца.{S} Да ја имам, а да ти немаш, ја бих купио теби.</p> <p>— Напоље, одмах, |
ме посаветова да учим што практично, а да не траје дуго.{S} Реших се за зубно лекарство.{S} До |
добрим путем. </p> <pb n="42" /> <p>— А да ли ћете га штампати? упита Јелена бојажљиво.{S} У ст |
Имаћемо служавку, куварицу!</p> <p>— А да ли ћете имати пара?</p> <p>Јелена напрћи усне.</p> < |
p> <p>— Било ми је немогуће.</p> <p>— А да ли сте бар помислили који пут на мене? питаше он даљ |
едва десетак реченица.{S} А сутра треба да је рукопис у штампарији!{S} То предвече, први пут од |
раза и бракова из рачуна.{S} Срце треба да води прву реч.{S} Мушко, женско, све је једно, обоје |
шта треба даље да радиш и на што треба да обратиш пажњу.</p> <p>Сутрадан, баш кад се Јелена сп |
да је и самом њему јасно да нема права да се понаша као муж, према жени која не само да сама с |
ез обзира на пол — зар човек нема права да бира себи друга према своме инстинкту?{S} Треба једн |
S} То је неправо.{S} Мушкарац има права да бира, а женска чека и године често прођу док се нађе |
.{S} Не спавају они који ће имати права да буду слављени као највећи добротвори човечанства.</p |
он је муж, њен муж, који би имао права да стави и руку на та прса.{S} Не би то <pb n="94" /> њ |
били Јеленино писмо, којим их извештава да се венчала са Петром Севићем, публицистом, били су в |
на универзитету.{S} Отац ме посаветова да учим што практично, а да не траје дуго.{S} Реших се |
би скидала поглед са свога мужа, готова да скочи чим овај само дигне очи.{S} Отац би седео неко |
Док сам био здрав, радио сам као марва да би госпођа могла да живи као бубрег у <pb n="114" /> |
бухвати око паса, као хотећи да је чува да се не спотакне.</p> <p>Ишли су најкраћим путем ка Ка |
м чиновнику у чему је ствар и замоли га да је узме у заштиту од мужа, који јој чини неприлике и |
онако као што чинимо кад хоћемо некога да пропустимо испред себе.</p> <p>Јелена тек сад пође и |
и она била способна за што веће од тога да се задржи мало дуже ван куће!</p> <p>Прођоше главном |
и једно и друго били су далеко од тога да покажу какав гњев; не обоје се мирно, издаље, гледах |
њен посао, јер она није никад стигла да да довољно рукописа, час је имао састанак са овом или о |
ај отворена прозора.{S} Тишина, изгледа да сви спавају.{S} А она не спава, а не спава зато што |
ки живот, знаш добро, није била изгледа да ћу ја овако рђаво проћи.{S} Видела си да сам био пун |
>„Велики Журнал“, баш у то време, ваљда да би појачао своју продају, одвоји два ступца за радов |
заштиту, али шта је ова могла.{S} Ваљда да јој постави жандарма испред врата!{S} Састанци њихов |
а кратко.</p> <p>— Е кад је посао, онда да се плати, јер ја ништа не радим онако, нити сам неки |
а је већ мислила о њему!{S} И сам увиђа да не иде овако живети и стара се да им буде боље.{S} А |
</p> <p>У ствари ваше женидбе имам и ја да речем своју реч.{S} Изволите доћи у моју канцеларију |
о више.{S} За одело.</p> <p>— Па зар ја да ти купим одело? цикну Јелена.</p> <p>— Па ти имаш но |
првога дана ујутру.</p> <p>— Па зар ја да кувам? упита Јелена бојажљиво и с неверицом.</p> <p> |
а.{S} А растураће се.</p> <p>— Умећу ја да га испуним и учиним интересантним, мислио је.{S} Пов |
а, већ стидна трговина.{S} Девојка чека да је неко запроси, па и ту игра улогу родитељски прист |
p> <pb n="20" /> <p>Јелена једва сачека да прође највећа жега, па оде Мици.{S} Затече је раском |
ио, није јој био непријатан, али навика да такве погледе сматра непристојним није јој давала да |
, нимало, али су је к њему вукли навика да редовно буде са њим и сећање на његове загрљаје, реч |
ило тако мало, — и долазећи до закључка да је тај брак био само кобан по њу, уздрхтавала је при |
а о себи и теби и дошла сам до закључка да ми нисмо једно за друго.{S} То смо уосталом одавно о |
еде сматра непристојним није јој давала да дуго о њему мисли.</p> <p>Кад изби код сата, срете д |
и је све кипело.{S} Једва се уздржавала да га не ухвати за гушу и задави, толико јој је био мрз |
по лицу, по врату.{S} Она је покушавала да се извуче, али ју је он држао чврсто, да је била нем |
<p>Читаву недељу дана није се усуђивала да пође у уредништво, управо долазила је до капије, чак |
</p> <pb n="30" /> <p>Јелена је увиђала да сад има начина да се позна са „анархистима“.</p> <p> |
а дана Петар.{S} Газдарица ми је казала да не воли жене у кући, а овде нисмо ни комотни.</p> <p |
ми учиниш по вољи.{S} Да сам ти казала да останемо код куће, ти би навалила да изађемо.</p> <p |
има и пољупцима.</p> <p>Једва би чекала да падне сумрак, па би трчала својој клупи.{S} Какве св |
лепше могла.</p> <p>Јелена је замишљала да је уредништво листа велика и права радионица, висока |
о глаткој хартији.{S} Даље је замишљала да ће је стати труда и муке да дође и до најмлађега сар |
<p>Сутрадан, баш кад се Јелена спремала да лође на ручак, упаде Севић у атеље.{S} У дроњцима, о |
шењем такве једне одлуке, која би имала да из основа промени њен живот.{S} Помишљала је само на |
уком Јелена се за неколико дана отимала да не оде у уредништво.{S} Она није волела Севића, нима |
а према послодавцима.</p> <p>Није знала да ли да иде или да чека.</p> <p>— Хајдемо, повуче је М |
неко време ћутећи.{S} Јелена је осећала да је он посматра погледом који ју је палио.{S} Осећала |
увек уз мене.</p> <p>Јелена је осећала да више ни она не може овако, а и испит ју је испуњавао |
и сама да за друго није, али је осећала да није ни за кување.</p> <p>И за њу поче живот кувања |
це.{S} Била сам срећна, јер сам осећала да ми је све опроштено.</p> <p>— А мама, а деца? питала |
имала није она срећа о којој је слушала да се говори. </p> <pb n="75" /> <p>Не би се могло рећи |
ћи њен посао, јер она није никад стигла да да довољно рукописа, час је имао састанак са овом ил |
радио сам као марва да би госпођа могла да живи као бубрег у <pb n="114" /> лоју и да се излежа |
учан сан.{S} Каткада ни сама није могла да верује да се у истини збило оно што се збило.</p> <p |
пила око њих, тако да Јелена није могла да изађе из круга који се образовао око ње.</p> <p>Најз |
били изрази које она никако није могла да схвати и да разуме.</p> <p>Тако дође почетак нове шк |
е палећи лампу, леже.</p> <p>Није могла да спава, али је затварала очи, враћала се на Калемегда |
дувана.{S} Пре него што је мати и могла да је упита где је била досада, Јелена, чинећи се распо |
{S} Извежбала се у послу и сад би могла да ради код куће, увече.{S} Ну, где да потражи посла.{S |
n="87" /> Чинило јој се да не би могла да издржи сусрет са њима, не би знала шта да одговори н |
дође.{S} Ни пред самом собом није смела да призна да је једва и жељно очекивала оно што <pb n=" |
се код нас нашла девојка која би смела да закључи такав брак, који се код нас не би уопште сма |
би се најрадије вратила, али није умела да се извуче, а да каже да јој је доцкан није хтела, је |
човечанства“, не би ни сама себи умела да одговори.</p> <p>Загледа се у небо.{S} Виде милионе |
а заборави.{S} И зар сад, кад је успела да из основа измени живот, кад га је осигурала, зар сад |
ниси тамо нашла некога, па би сад хтела да се удаш за њега?</p> <p>Јелена гризаше усне од једа. |
> <pb n="29" /> <p>Колико пута је хтела да се окане Јове и његове филозофије, али би јој увек п |
о шта је све Јова написао, јер је хтела да се упозна са његовим погледима и идејама.{S} Мица ре |
ја сам се наљутила на њу што није хтела да изађе у шетњу.{S} Боље <pb n="25" /> да сам остала к |
о, што ме је гонило.{S} Можда сам хтела да утечем од своје прошлости!</p> <p>Била сам у друштву |
Павићу један свој рукопис, па сам хтела да видим шта је с њим, а донела сам и један превод.</p> |
оно подсећа на нешто што се она трудила да заборави.{S} И зар сад, кад је успела да из основа и |
аву на наслон клупе она се није трудила да разуме шта јој Севић говори.{S} Доста јој је било да |
и да се нађе нека, да ли би се одважила да пође за човека мојих убеђења?{S} Несумњиво је да и о |
пи.{S} Какве све изговоре није налазила да се само извуче из куће или од другарица, нарочито од |
ла да останемо код куће, ти би навалила да изађемо.</p> <p>— Е, кад тако говориш, онда остајем |
т са човеком, за кога је некада мислила да је веже љубав, а који јој је сада био не само равнод |
6" /> говорио раније.{S} Она је мислила да треба само да се прихвати посла, па ће све ићи само |
већ као да му се извини што је мислила да је себичан, да не води рачуна о њој.{S} А он, видиш |
S} Њу је одвратност према њему нагонила да се отима, а опет јој је у његовим рукама било тако п |
о брак.{S} Па онда радо би му приметила да би у таквоме браку, ако човек не би имао високо разв |
и.{S} Бежимо и склањамо се од света, ма да нико ништа и не зна.{S} Све нам се чини да је и нају |
арати.</p> <p>Она пристаде без речи, ма да јој је било непријатно да је свет види с њим.{S} Био |
замишљам.</p> <p>И он поче живим бојама да слика живот какав је желео.{S} Речи су му клизиле са |
би му одговорила.{S} Осећала је и сама да за друго није, али је осећала да није ни за кување.< |
ута већ да попушта, довикну другарицама да иду, а оне ће за њима.</p> <p>— Шта ти је, Јелена? п |
</p> <p>— Прво, муж...</p> <p>— Шта има да ми смета муж?{S} Он ће целога дана бити на своме пос |
цу, али он рече да хоће унутра, јер има да разговара с њом.</p> <p>— Шта ћеш, казуј? питаше она |
е желео.{S} Речи су му клизиле са усана да се јелена чудила.{S} Био би то најидеалнији брак у с |
хово разочарење веће кад буду принуђена да и сама учествују у борби за опстанак.</p> <p>Јелена |
су се тресле.{S} Где ли је била Јелена да види свога јунака!</p> <p>Севић, сав преплашен и јед |
е он пречи него жена ? не могаде Јелена да се уздржи, а да не упита. </p> <pb n="93" /> <p>Он з |
о њој самој али, сиромах, нема времена да га проводи с њом.{S} А она шта је већ мислила о њему |
да идем, одговори Мица одлучно, решена да не изађе, и из саме лењости, из блаженства које јој |
и пред самом собом није смела да призна да је једва и жељно очекивала оно што <pb n="65" /> је |
<p>Јелена је увиђала да сад има начина да се позна са „анархистима“.</p> <p>Пошто је дуго лупа |
ијатељу њенога оца, који ће наћи начина да јој помогне.</p> <p>Јелена послуша и г. Н. Н. јој из |
што учинити.{S} Сведок си мојих упињања да се подигнем.{S} Али и ту се показало да велики мрзе |
испит зрелости као приватна ученица, па да настави студије, као и толики други студенти, који п |
<pb n="25" /> да сам остала код ње, па да сам читала ту паметну књигу.</p> <p>Јелена пође изла |
е од себе своје досадашње васпитање, па да учините по срцу и својим убеђењима ?</p> <p>— Ја ?{S |
ајући се да ли да оде кући или Мици, па да с овом чита мало.{S} Реши се на ово последње.</p> <p |
ајзад.{S} Видећу са којим адвокатом, па да гледамо да те некако спасемо тога мужа.</p> <p>Пред |
ио.</p> <p>О, како је мало потребно, па да жена, ма и за тренутак, буде срећна!{S} Неколико љуб |
е, која је право женско и која се стара да научи домаћи посао, да кува и плете...</p> <p>И Јеле |
јој се учини огромна неправда што мора да учи ове глупе и сувопарне предмете, кад су јој у гла |
Чинило јој се страшно, ако тако узмора да проведе век.{S} И да ли ће моћи овако издржати.</p> |
оја кућа није и моја...</p> <p>— Сместа да си отишао! дрекну Јелена, лупнувши ногом о под, а оч |
етка Јелена није смела пред њим ни уста да отвори, али се после ослободила и врло често су њих |
во за разговор, па ћу ићи.</p> <p>— Шта да платим, какав разговор?</p> <p>— Па ја сам рекао да |
издржи сусрет са њима, не би знала шта да одговори ни на само питање „како си?“</p> <p>Кадгод |
ео сам те се.</p> <p>Она премишљаше шта да ради.{S} Да ли да га просто истера или да покуша леп |
м и очајањем.</p> <p>Куда ће сада и шта да ради?{S} Хукала је и плакала, али јој то не поможе.< |
је из затвора слао упутства како и шта да ради.{S} Доби неке ситне послове и успе да плати рад |
имала.</p> <p>Мучила се да измисли шта да му каже кад буде дошао, како да се понаша према <pb |
тали смо обоје.{S} Ја нисам могла ништа да га питам, а он није знао како да почне.</p> <p>— Па |
осећа, не може више без ње.{S} Он осећа да је она баш онаква какву је он жену себи желео.</p> < |
ари.{S} Јелена је једва намолила Севића да купе све ново, а не половно у Фишеклији.{S} Чудио се |
акву ситуацију.{S} Преклињала је Севића да је пусти с миром, да буде човек те да је се клони, б |
тек да се пресуде.</p> <p>Јелена покуша да издаје лист сама, уз припомоћ сарадника које је анга |
лижујући јој се све више.{S} Она покуша да се повуче, али он као да се прилепио уз њу.{S} Већ ј |
дминистрацију.</p> <p>Јелена немаде кад да што помисли, али осети дубоко разочарење.</p> <p>— Д |
ени живот, кад га је осигурала, зар сад да јој се јави авет прошлости!</p> <p>— Толики дивни љу |
на ствар.</p> <p>— Лепо, шта мислиш сад да радиш ? упита он.</p> <p>— Како ме то питаш?{S} Како |
ети Јелена јетко.{S} Сад је на мене ред да кажем: о прошлости нећемо говорити.{S} Пређи одмах н |
била везана за њега.{S} Било ме је стид да уђем у своје надлештво, а било је особа које су ме г |
Зар не би било боље и за мене и за тебе да ту везу, која нас више не веже, раскинемо сасвим.{S} |
по своме мишљењу интересантније ставове да учи и напамет. </p> <pb n="29" /> <p>Колико пута је |
— Доста је и то, али црква покушава све да брак очува.{S} Твој муж може да изјави, да он тебе в |
ро цели узани тротоар, Јова ипак мораде да скрене мало десно, али се очеша о ону која је била с |
и у перо.</p> <p>Јелена сасвим престаде да излази, сем на ручак и вечеру.{S} Све остало време м |
гла да ради код куће, увече.{S} Ну, где да потражи посла.{S} Пребројала је људе које је упознал |
} Ти имаш диван стан, а ја немам ни где да легнем.{S} Па кад ме неће венчана жена примити, ко ћ |
ики, врло велики.</p> <p>По вечери седе да ради лекције, али су јој у глави били уредништво и ш |
достаје ваздуха, како се гуши.{S} Хтеде да виче, али јој глас застајаше у грлу.{S} Притисну обе |
атељеа чекао ју је Севић.{S} Она хтеде да га прође, али он пристаде уз њу.</p> <p>— Само тако, |
а човека вређао ју је, али она не хтеде да буде груба.</p> <p>— Да се удајем нећу, јер у браку |
, чини ми се, задоцнила.</p> <p>И хтеде да пође.</p> <p>— Хоћете ли доћи вечерас! питао је он, |
да разазнаје предмете око себе.{S} Виде да има и мушких и женских.{S} Женскиње је стајало на не |
очекивао њен пролазак.</p> <p>Кад виде да јој он прилази, Јелена се одвоји од Мице, добацујући |
али није умела да се извуче, а да каже да јој је доцкан није хтела, јер како би она била спосо |
друго и чуо, као што не би знао да каже да ли га је икада видео трезна или пијана — увек је био |
срећне што нас узимају.{S} Па још траже да им за ту жртву с њихове стране будемо и захвалне.{S} |
ићу све што му је било потребно да може да ради.</p> <p>Како-тако, тек штампарија поче да ради. |
одби и изјави <pb n="117" /> да не може да га гледа, да га не може трпети у својој близини.</p> |
Осећала је да његово присуство не може да издржи, да је оно подсећа на нешто што се она трудил |
ава све да брак очува.{S} Твој муж може да изјави, да он тебе воли, да противу тебе нема ништа, |
књиге, и она је била пресрећна што може да буде корисна.</p> <p>Севић се такође променио.{S} Це |
ше из главе.</p> <p>— Па ја могу и брже да преводим, али немам речник, па сам се задржала око н |
па све до у позну јесен.{S} Деца долазе да се наиграју, дечаци и девојчице да се протрче и да м |
с њим, било са Севићем.{S} Веровала је да ће лично познанство учинити друкчији утисак него књи |
није имала, бар не толико.{S} Имала је да отплаћује намештај и материјал, ваљало је живети, а |
„Журнал“.{S} Али се не усуди, знала је да јој другарице не би после дале мира.</p> <p>— Хоћете |
рица, својих родитеља...{S} Рачунала је да би и она сада била на универзитету...{S} Овако је пр |
це да је она његова жена.{S} Осећала је да његово присуство не може да издржи, да је оно подсећ |
огледом који ју је палио.{S} Осећала је да је тај поглед узбуђује, да јој уставља дах.</p> <p>— |
дао као замахнут нож.</p> <p>Осећала је да не може дуго да издржи овакву ситуацију.{S} Преклиња |
чиње нов живот, живот рада.{S} Хтела је да чита, да научи што више, да схвати друштвене доктрин |
у бунилу, сва разочарана.{S} Мислила је да ће је дочекати сасвим друкчије, а оно нити јој ко ре |
за лист и штампарија.</p> <p>Мислила је да ће се моћи одржати са штампаријом.{S} Муж јој је из |
пропао, живео свет!{S} На нама двома је да га обновимо!</p> <p>— А шта је с Јовом? упита она.</ |
јер би нас чвор увек жуљио.{S} Боље је да будемо добри пријатељи.{S} Веруј ми да те ја сад виш |
молила је Јелена.</p> <p>— Па време је да идемо кући, ено сунце већ залази, бранила се Мица.</ |
е што није и раније дошла, увераваше је да је он веома цени.{S} Узгред јој напомену да му радна |
трајати, настави Јелена.{S} Боље ми је да се и кад-тад ослободим тога човека, него да будем ве |
лажем се са твојом намером и мило ми је да си ти изнела то гледиште, јер, право да ти кажем, же |
авићем и после неколико дана извести је да ће јој Павић дати посла, само не на листу, већ на из |
еби, обасипао пољупцима, уверавајући је да је она тако дубоко ушла у његов живот, да он више не |
ела како јој стан изгледа, дошло јој је да зарида, толико је он био далеко од оне слике, какву |
њу већ наћи згодан посао.{S} Намеран је да покрене библиотеку за децу, јевтине књижице, које би |
у Јову као у каквога идола, веровао је да ће он учинити нешто велико, да ће извести неку велик |
тешкоћа има око развода брака, знао је да бирократизам све увлачи у некакве форме, не хајући з |
а човека мојих убеђења?{S} Несумњиво је да и овде има врло умног женскиња, али <pb n="56" /> ми |
јући да није само Јелена крива, хтео је да се покаже правичан.{S} После дугог размишљања и коле |
гових ногу, а кад је ишао, изгледало је да на обући нема потпетица.</p> <p>Јелени скоро застаде |
ио, можда не хотимично.{S} Изгледало је да је и самом њему јасно да нема права да се понаша као |
“ и проти и у ду-духовни суд, ваљало је да и Севић дође, а он је бежао од тога.{S} Тако се ства |
а што сам за тим доживела.{S} Главно је да сам била задовољна и скоро срећна, јер сам уза се им |
према ма коме туђинцу.{S} Болело ју је да у томе човеку није према себи изазивала ништа друго |
ита:</p> <p>— Зар не би било пријатније да изађемо, па ћемо разговарати шетајући се.</p> <p>— К |
док се нађе какав човек који се смилује да се ожени њом.{S} Мушкарци проживе читав живот пре бр |
S} Каткада ни сама није могла да верује да се у истини збило оно што се збило.</p> <p>Чисто сти |
</p> <p>Мица више није хтела ни да чује да је прати.</p> <p>— Шта ћеш тамо међу оне пропалице? |
ала се.</p> <p>Али она је имала прилике да види и друге младе парове, који нису живели као она |
е замишљала да ће је стати труда и муке да дође и до најмлађега сарадника, који је у њеним очим |
па су се и саме згрануле кад су виделе да је девет сати.{S} Истина задржала се, али је бар и с |
в дан био јој је неиспуњен и она зажеле да и она што ради.{S} Севић као да то једва дочека и по |
а.{S} Очи су му играле, као да су хтеле да прозру Јелену скроз, кроз хаљину.{S} Глас му је лако |
ј уставља дах.</p> <p>— Ви велите дакле да у нас има жена, које би везале своју судбину за људе |
свештеника и рећи ће ти шта треба даље да радиш и на што треба да обратиш пажњу.</p> <p>Сутрад |
она, којој је требало читаве две недеље да којекако напише ко зна шта, и то да се појави пред љ |
екорно.</p> <p>Јелена је горела од жеље да се упозна било с њим, било са Севићем.{S} Веровала ј |
о ни Јелени, али је ипак горела од жеље да оде још једном, последњи пут.</p> <p>Једне вечери Је |
ећи симпатије публике, која се, из жеље да се умеша у туђе ствари, окупила око њих, тако да Јел |
етре, молим те да одеш одмах, остави ме да се приберем, а и време је рада.{S} Иди, ако си икада |
жи, шта чита.{S} Он се задовољавао тиме да мирно потпише тромесечне оцене, ако није било слабих |
>Пошто је дуго лупала главу како и чиме да почне, изабра филозофију, идеју о Богу.{S} Прелиста |
из „<title>В. Журнала</title>“, а овоме да се понуди није имала куражи због Павића.{S} После ко |
{S} Ја нећу да она икада зажали на мене да јој нисам дао „њено“, т. ј. удомљење.{S} Ја сам чино |
кроз живот, да их храни и брани, а оне да рађају децу, перу и кувају.</p> <p>Затим се опет сет |
а се онда вратише, али не бејаху срећне да привуку поглед чувених анархиста, бар је тако изглед |
ист.{S} Чим остане сам с Јеленом, почне да рачуна: сарадници толико, хартија толико, штампа тол |
че да се заноси, да <pb n="82" /> почне да издаје свој лист.{S} Чим остане сам с Јеленом, почне |
сам поједине предмете и добих одобрење да полажем као приватна ученица VIII разред и матуру уз |
го да тражи развод брака.{S} Нема сумње да ће га и добити, али кад ?{S} Знала је како се бракор |
вио.{S} Сад ће бити суђен, а нема сумње да ће бити и осуђен.{S} Неће више имати прилику да вам |
ради.{S} Доби неке ситне послове и успе да плати раднике и да нешто дотури и мужу.{S} Али њено |
ним очима.{S} Није просто знала шта пре да чита.{S} Све ју је интересовало, гутала је све.</p> |
ећањима које је имала.</p> <p>Мучила се да измисли шта да му каже кад буде дошао, како да се по |
увиђа да не иде овако живети и стара се да им буде боље.{S} А живот је међутим тако тежак.</p> |
имну главом у знак поздрава и окрете се да пође.</p> <p>Али, у забуни, пође вратима која су вод |
х људи.{S} Кад затворим очи, чини ми се да га јасно видим.{S} Висок, витак, високога чела, дуге |
ћи да сплиће цвеће.</p> <p>— Чини ми се да је он нешто изванредно, поче Јелена, као читајући.{S |
/p> <p>— Немој тако, Јелена!{S} Сети се да си ме некад волела, сети се како смо се узели.{S} По |
<p>Јелени скоро застаде дах.{S} Сети се да је виђала тога Јову Дугића.{S} Чула је већ и његово |
мужевљевој.{S} Али је ћутала, бојећи се да не изгледа глупа у очима тако паметна човека.</p> <p |
ита, тихим гласом, као прибојавајући се да је ко не чује.</p> <p>Јелена слушаше оне звучне речи |
> <p>Јелена пође изласку, решавајући се да ли да оде кући или Мици, па да с овом чита мало.{S} |
и о својима, <pb n="102" /> надајући се да је бар неко од њих у Драчу, али никога не нађох.</p> |
се, али би брзо клонула, чинило јој се да је у Севићевом загрљају, а оно дотле непознато осећа |
едну улицу. <pb n="87" /> Чинило јој се да не би могла да издржи сусрет са њима, не би знала шт |
воје-троје посетилаца.{S} Чинило јој се да то пре подне нема краја.{S} Једва дочека подне и оде |
што се овако свршило.{S} Чинило јој се да јој је са душе пао неки огроман терет. </p> </div> < |
јер, право да ти кажем, женирао бих се да сам ја то учинио.{S} Грубости живота су нас раставил |
их манија матуранткиње.</p> <p>Чудиш се да сам овде и радујеш се што сам се вратила школи!{S} Т |
а да је пусти с миром, да буде човек те да је се клони, бар само док не сврши са испитом.{S} Ал |
/p> <pb n="107" /> <p>— Петре, молим те да одеш одмах, остави ме да се приберем, а и време је р |
и; у колико деца у детињству мање осете да је живот борба, у толико је њихово разочарење веће к |
мо што их ви не видите или можда нећете да их видите, јер су вам, можда мислите, недорасле.</p> |
рече да је најлакше ако обоје изјавите да се не трпите, да обоје желите развод.{S} На тај начи |
Јелена, настави поново Севић, ви велите да и у нас има одважна женскиња.{S} Да ли бисте ви могл |
а плаветна цицана кошуља.</p> <p>— Биће да је ово неки надзорник, помисли Јелена и приђе му.</p |
да противу тебе нема ништа, да он хоће да настави живот у заједници.{S} Ствар би се онда отеза |
мислити о томе, како ће јој бити могуће да настави живот са човеком, за кога је некада мислила |
долази полупијан, опет поче и код куће да пије, само сад тражећи и друштво своје нове жене.{S} |
вић доћи и церећи се, бацити јој у лице да је она његова жена.{S} Осећала је да његово присуств |
лазе да се наиграју, дечаци и девојчице да се протрче и да мало уче, шипарице и младићи и да се |
говим погледима и идејама.{S} Мица рече да не зна, али ће упитати брата, који се о Јови не изра |
— Говорио сам са адвокатом и он ми рече да је најлакше ако обоје изјавите да се не трпите, да о |
ако нешто велико.{S} Мица уосталом рече да је роман веома занима.{S} Видиш, молим те, мислила ј |
{S} Јелена му пружи петицу, али он рече да хоће унутра, јер има да разговара с њом.</p> <p>— Шт |
и рече му шта би хтела.{S} Овај обрече да ће разговарати са Павићем и после неколико дана изве |
гледајући Севића како мирно једе, поче да кипи у души.{S} Једе, а и не упита је како је издржа |
аса, приближујући јој се све више, поче да јој описује своје патње, своје жеље, које су биле та |
.</p> <p>Како-тако, тек штампарија поче да ради.{S} Радника није било више од тројице-четворице |
маче.{S} Крв из разбијеног потиљка поче да клизи по линолеуму.</p> <p>Јелена осети како јој нед |
"67" /> довољно заклона.{S} Јелена поче да бежи од школе, у којој је незадовољство према њој би |
0_C3"> <head>III.</head> <p>Јелена поче да чита.{S} Читала је без избора и разбора, све руске п |
се очи привикоше на полутаму и она поче да разазнаје предмете око себе.{S} Виде да има и мушких |
дно!{S} Слушај само.</p> <p>И Мица поче да чита, тихим гласом, као прибојавајући се да је ко не |
шко време.{S} Петар побеже од куће поче да учи типографски занат, па га и изучи.{S} За његова ш |
да је плаћена сјајно, узе књиге и поче да ради.{S} Није било лако као што је замишљала, јер је |
а!</p> <p>Устаде, упали светиљку и поче да ради.{S} До сванућа научила је све и израдила је све |
није урадила.{S} Врати се столу и поче да чита, али јој се учини огромна неправда што мора да |
ори, а Мица извади из џепа конац и поче да слаже цвеће у венац.</p> <p>— Шта то радиш, Мицо, за |
па ће све ићи само од себе.{S} Али поче да се спотиче већ код првих реченица.{S} Обрни-осврни н |
јало.{S} После два-три месеца опет поче да долази полупијан, опет поче и код куће да пије, само |
и тек више него раније.{S} И Севић поче да се заноси, да <pb n="82" /> почне да издаје свој лис |
овчаницу и изгура га.</p> <p>Севић поче да прогони Јелену.{S} Долазио је свакога дана, у свако |
јој је струјало кроз тело.</p> <p>Поче да се игра са малим братићем.{S} Малишан, ненавикнут на |
е махнито да је љуби.{S} Она покушаваше да се окрене, да устане, али у колико се више отимала, |
м тако тежак.</p> <p>И Јелени се чињаше да се срећа приближује, она срећа о којој је Севић рани |
сметало!</p> <p>И младе девојке почеше да доказују једна другој да ли удадба смета или не смет |
суме и изјаву да Јелена нема ништа више да тражи.{S} Изволите за онај сто и пишите.</p> <p>Севи |
о преслиша.</p> <p>Јелена не хтеде више да говори о томе, јер јој је било непријатно да слуша т |
n="27" /> <p>— Таквима је потребан муж да их води кроз живот, да их храни и брани, а оне да ра |
о, ако тако узмора да проведе век.{S} И да ли ће моћи овако издржати.</p> <p>Једнога дана Севић |
адник „<title>Народног права</title>“ и да је Севић био задовољан њом.{S} Извежбала се у послу |
у у страну, рече јој да је боли глава и да ће кући.{S} Она нека продужи са другарицама.</p> <p> |
ти од срца желим да увек будеш срећна и да се каткада сетиш другарице која те увек воли —</p> < |
е он држао чврсто, да је била немоћна и да мрдне.{S} Он ју је стезао на своје груди све силније |
ситне послове и успе да плати раднике и да нешто дотури и мужу.{S} Али њено неискуство у послов |
бна.{S} Хтела сам да искористим време и да почнем студије на универзитету.{S} Отац ме посаветов |
сле само на тоалете и на провод, а не и да помогну мужу у његовој мучној борби.{S} Па баш и да |
иновника, има мираз, па јој је могуће и да се уда кад хоће.</p> <p>Јелена лежаше на страни, сав |
ају, дечаци и девојчице да се протрче и да мало уче, шипарице и младићи и да се проведу. </p> < |
које она никако није могла да схвати и да разуме.</p> <p>Тако дође почетак нове школске године |
рче и да мало уче, шипарице и младићи и да се проведу. </p> <pb n="10" /> <p>Обично су ту и љуб |
уги су тврдили да је онај човек пијан и да јој није муж.</p> <p>У кварту Јелена исприча полициј |
живи као бубрег у <pb n="114" /> лоју и да се излежава, а сад кад се бедни муж вратио из рата, |
" /> она с правом долазити у ову кућу и да ће је сви понизно поздрављати.{S} Та шта су ти што с |
ужу у његовој мучној борби.{S} Па баш и да се нађе нека, да ли би се одважила да пође за човека |
лажи и убеђења без основа.{S} Ваљало би да се свет мане тих глупости.{S} Жена, ако одговара тво |
бар и све задатке израдила.</p> <p>Одби да вечера, рекавши да је добро ужинала код Мице.{S} Оде |
, одговори Јелена, решавајући се у себи да ли да повери слатку тајну о томе како је постала сар |
и са мање новца.{S} Једнога дана објави да од тога и тога дана почиње издавати независан полити |
<p>Јелена послуша и г. Н. Н. јој изради да буде постављена — за практиканта у Министарству Фина |
је већ била прочитала Сањина, предложи да се прошетају мало.</p> <p>— Мани се, каква шетња, да |
испред каване „Губеревац“ она предложи да се врате и окрете се не обзирући се на њега.{S} Он п |
бранила од насртаја, Севић јој предложи да буду муж и жена, да се венчају кад је већ такав обич |
ште ниси ни дошао, а теби до воље стоји да потражиш себи другу какву другарицу.</p> <p>— Врло д |
<p>Она премишљаше шта да ради.{S} Да ли да га просто истера или да покуша лепим.{S} Паде јој на |
а послодавцима.</p> <p>Није знала да ли да иде или да чека.</p> <p>— Хајдемо, повуче је Мица.</ |
елена пође изласку, решавајући се да ли да оде кући или Мици, па да с овом чита мало.{S} Реши с |
вори Јелена, решавајући се у себи да ли да повери слатку тајну о томе како је постала сарадница |
ањаше се лево и десно, не знајући да ли да се рукује или не, али немаде храбрости да први пружи |
ја, Јелена? питао је Севић.{S} Хоћеш ли да будеш моја звезда — водиља?</p> <p>Шљунак зашкрипа у |
а ти управо хоћеш од мене ?{S} Хоћеш ли да ме убијеш !</p> <p>— Не, ни дао Бог!{S} Убити тако к |
пекло ју је и жегло.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја, Јелена? питао је Севић.{S} Хоћеш ли да б |
ко да се видело да он то тако хоће, али да му то није и урођено.</p> <p>Становали су у соби за |
оже без ње, да је он све више жели, али да буде његова, сасвим његова.</p> <p>И очи би му севну |
вићем, тако да он прими штампарију, али да прими и Севићеве дугове за хартију, прекиде све везе |
важна женскиња.{S} Да ли бисте ви могли да одбаците од себе своје досадашње васпитање, па да уч |
едништву, само са мањом платом.{S} Вели да му нисам баш потребан, али из пријатељства.{S} А каж |
извињава што је онако поступио.{S} Вели да би он пристао, онда, да ти и даље радиш у штампарији |
воју жену, да је задовољан њом, да жели да продужи заједнички живот.{S} Јелена одби и изјави <p |
есечне оцене, ако није било слабих, или да се разгоропади ако би <pb n="71" /> била која непово |
ради.{S} Да ли да га просто истера или да покуша лепим.{S} Паде јој на памет да би га могла на |
има.</p> <p>Није знала да ли да иде или да чека.</p> <p>— Хајдемо, повуче је Мица.</p> <p>— Па |
дни су осуђивали њу, а други су тврдили да је онај човек пијан и да јој није муж.</p> <p>У квар |
S} Жена и деца неби се никада преварили да ли је баш он или не.{S} Псовка и</p> <p>само псовка. |
ш да радим вечерас.{S} Кад смо одлучили да живимо овако како смо уговорили, <pb n="98" /> нећу |
свет, који тако воли да прети, не воли да иде по судовима, већ радије прашта и кажњавање остав |
казати.{S} А и наш свет, који тако воли да прети, не воли да иде по судовима, већ радије прашта |
би му поставила питање, да ли он мисли да би се код нас нашла девојка која би смела да закључи |
сно шта Севић сад намерава и како мисли да удеси живот: с њом или сам за себе.{S} Била је начис |
кобан по њу, уздрхтавала је при помисли да ће Севић ускоро доћи, да ће понова заузети место кра |
ебан, али из пријатељства.{S} А каже ми да и ти радиш код њега, на издањима.{S} Ниси ми о томе |
да будемо добри пријатељи.{S} Веруј ми да те ја сад више ценим него пре, јер те је животна бор |
а сутра.</p> <p>Мица више није хтела ни да чује да је прати.</p> <p>— Шта ћеш тамо међу оне про |
ико се у његову присуству не усуђује ни да проговори.</p> <p>— Па то личи на онога што га свако |
ата, измучен и исцеђен, госпођа неће ни да га види.{S} Док смо се ми мучили за отаџбину, госпођ |
ли ће он пристати?</p> <p>— Он неће ни да чује!</p> <p>— У сваком случају покушај да га привол |
</p> <p>— Доста, доста, не могу више ни да те гледам ни да те слушам.{S} Иди ми испред очију, ј |
се то изведе?{S} Родитељи неће хтети ни да чују о удаји, и то још за Севића, и нарочито не сад, |
доста, не могу више ни да те гледам ни да те слушам.{S} Иди ми испред очију, јер, тако ми Бога |
орио са својим уредником, донесе Јелени да код куће преводи фељтоне.</p> <p>Јелена, сва срећна, |
те.{S} Хвала, госпођице, будите уверени да ће нам ваша сарадња бити драгоцена.{S} Али извините, |
у догоди нешто непријатно, нама се чини да смо ми најнесрећнији на свету, да се тако што само н |
нико ништа и не зна.{S} Све нам се чини да је и најусрдније и најдубље саучешће пријатеља мало. |
ца! помисли Јелена и намах јој се учини да разуме мржњу радника према послодавцима.</p> <p>Није |
риступа у уредништво, који су задовољни да их свет види како улазе у штампарију.</p> <p>Дугић ј |
евуче руком преко чела, као да се увери да ли је заиста жива, будна.{S} Сети се последње сцене |
ма.{S} Јелена је обично казивала матери да иде овој или оној другарици.</p> <p>Сасвим се ослобо |
ог његовог писања.{S} Дугић му одговори да је он неблагодаран, кад се тако понаша према њему, к |
а ћу ја овако рђаво проћи.{S} Видела си да сам био пун идеала и нада.{S} Веровао сам да ће се м |
осла и стан.{S} Не могу ваљда захтевати да ме ти и даље издржаваш.{S} Чинила си то док сам био |
убни лекар, морала се много савлађивати да буде довољно прибрана око оно двоје-троје посетилаца |
инара употреби на себе, а ја ћу гледати да ти се одужим за све што си учинила досада за мене.{S |
овећа своје приходе?{S} Па се онда сети да је била сарадник „<title>Народног права</title>“ и д |
ћа. </p> <pb n="38" /> <p>У том се сети да ништа од задатака није урадила.{S} Врати се столу и |
p>Поче мучан живот.{S} Ваљало је радити да би се живело, али ма колико да се радило, није се мо |
се рукује или не, али немаде храбрости да први пружи руку. </p> <pb n="72" /> <p>— Господине, |
упита. </p> <pb n="93" /> <p>Он заусти да каже нешто, али се предомисли, махнувши само руком.< |
Севић је нападао данашњи брак, наводећи да је неправедан по жену и неморалан по читаво човечанс |
p> <pb n="75" /> <p>Не би се могло рећи да Севић није био нежан и пажљив према својој жени; нап |
јео и тешко би <pb n="50" /> било рећи да ли је пио ракију уз јело или је јео уз ракију.</p> < |
авног Савета.{S} Јелена застаде, хотећи да скрене својој кући.</p> <p>— Зар нећемо вечерати зај |
ита.</p> <p>Јелена је ћутала, не хотећи да растера лепе слике, које јој је причање Севићево изв |
ћ је лако обухвати око паса, као хотећи да је чува да се не спотакне.</p> <p>Ишли су најкраћим |
већ на прагу.{S} После подне ћемо отићи да ти покажем штампарију, па ћемо после у варош да купи |
а протепа отац, с муком се уздржавајући да не зајеца.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Ја нисам могл |
>Али сад шта је ту је.</p> <p>Увиђајући да није само Јелена крива, хтео је да се покаже правича |
упита је он чим је спази и не чекајући да она њега ослови.</p> <p>— Молим, где је канцеларија |
учила своје лекције, силом се отимајући да више не мисли на уредништво.{S} Али у колико је више |
<p>И Севић трпаше гомиле лажи, знајући да ће му то његово причање стећи симпатије публике, кој |
ом, клањаше се лево и десно, не знајући да ли да се рукује или не, али немаде храбрости да први |
а.{S} Јелена пристаде одмах, сматрајући да је плаћена сјајно, узе књиге и поче да ради.{S} Није |
p>— Па какав је? упита Мица, престајући да сплиће цвеће.</p> <p>— Чини ми се да је он нешто изв |
ћи се онога што је урадила, а осећајући да је крива, није тражила ничије друштво, већ је избега |
не знајући ни сама зашто, али осећајући да то што је она имала није она срећа о којој је слушал |
, сва срећна, приону на посао, верујући да почиње онај живот о коме јој је Севић <pb n="76" /> |
иње није тако васпитано.</p> <p>— Значи да не познајете наше женскиње кад тако говорите.{S} Има |
ју, да што помогне мужу.{S} Он је научи да чита коректуре, ревизије, показа јој како да води књ |
зрадила.</p> <p>Одби да вечера, рекавши да је добро ужинала код Мице.{S} Оде у своју собу, па, |
венчања раније отишла од куће, рекавши да ће на излет до Авале, нашла се са Севићем на железни |
тим била тек почетница.{S} Ипак се реши да му да, само да оду проти.</p> <p>— Добро, дођи сутра |
ро пође вратима.</p> <p>— Јелена, чекај да се договоримо, повика Мица за њом.</p> <p>Али Јелена |
его, хајде, остави књигу, па се спремај да изађемо, навали Јелена. </p> <pb n="22" /> <p>— Мрзи |
чује!</p> <p>— У сваком случају покушај да га приволиш да пристане.{S} Макар му дали и који гро |
девојке почеше да доказују једна другој да ли удадба смета или не смета довршењу школе.</p> <p> |
овај је дочека пријатељски, поласка јој да лепо изгледа, прекоре је што није и раније дошла, ув |
ици, она повуче Мицу у страну, рече јој да је боли глава и да ће кући.{S} Она нека продужи са д |
p> <p>Сутрадан јој дође мати и рече јој да се обрати г. Н. Н., пријатељу њенога оца, који ће на |
а!{S} Неколико љубазних речи могу у њој да изгладе успомене на месеце или године ранијег бедног |
моја женица! церекао се Севић.{S} Веруј да никада ниси била лепша, нити сам те икада више волео |
S} Мени је све то одвратно.{S} Нећу чак да вам речем ни једне речи прекора.{S} Звао сам вас рад |
кривицама, а доста кривица имало је тек да се пресуде.</p> <p>Јелена покуша да издаје лист сама |
м.</p> <p>— Да седнемо мало, колико тек да одморимо ноге.</p> <p>Седели су неко време ћутећи.{S |
а је очекивала нешто што је требало тек да дође.{S} Ни пред самом собом није смела да призна да |
љада динара на име удомљења.{S} Сматрам да је Јелена тиме потпуно измирена и од вас тражим приз |
рству нисам била потребна.{S} Хтела сам да искористим време и да почнем студије на универзитету |
ја сам имала таквих часова, мислила сам да задовољавам своје срце кад сам се удавала за човека, |
м био пун идеала и нада.{S} Веровао сам да ће се моћи што учинити.{S} Сведок си мојих упињања д |
ремати миразе, али сам могао и хтео сам да им дам комад хлеба у руке.{S} Са Јеленом је испало д |
p>— Једва те нађох, рече јој, а чуо сам да си дошла.{S} Како само дивно изгледаш, права париска |
а? упита најзад Севић.</p> <p>— Верујем да има, одговори Јелена.</p> <p>— Ја не познајем ниједн |
и косом.{S} Панталоне нису могле сасвим да сакрију кривину његових ногу, а кад је ишао, изгледа |
гализујемо положај у коме смо и налазим да је сасвим природно да се и формално уништи брак, кој |
е својим браком!{S} Ја ти од срца желим да увек будеш срећна и да се каткада сетиш другарице ко |
мног женскиња, али <pb n="56" /> мислим да нема ниједне која не одбацује и помисао да у браку, |
што је имао у глави.</p> <p>— Ја мислим да он није био лењ, прихвати Севић.{S} Он није хтео да |
ечи и погледе.{S} Била је начисто с тим да га не воли, али јој је ипак било пријатно, и преко д |
уди.{S} Ова се закикота и баци се ногом да удари непристојника.{S} Али и једно и друго били су |
д јој, понеки пут, не би пошло за руком да се састане са Севићем, читаву ноћ не би имала мира.< |
године, постао већ свој човек, способан да живи од свога рада.{S} Отац му је међутим био умро, |
и с другим.{S} А можда није био сигуран да би и она волела њега истом љубављу ...</p> <p>Дугић |
, из несташлука, или неко ко је био лењ да оплете себи венац.{S} Знаш врло добро да се ни ја ни |
урадили урадили сте.{S} Нисам вас звао да овде приређујемо сцене измирења и праштања.{S} Мени |
а мењам.{S} Ти си данас у подне показао да нас ништа не веже, већ да свако има свој пут.{S} Врл |
> <pb n="85" /> <p>Павић, који се бојао да штампарија не оде на покриће кривичних трошкова, ста |
зноју.{S} Превуче руком преко чела, као да се увери да ли је заиста жива, будна.{S} Сети се пос |
оз тело струји нека слатка топлина, као да јој се груди подигоше у вис.</p> <p>Како већ нису зн |
ла је како је подухвата нека ватра, као да јој по жилама потекоше пламенови место крви.{S} Тело |
>— Само тако, то је лепо, викао је, као да је хтео намерно да скрене пажњу пролазника.{S} Док с |
збуркана прса.{S} Очи су му играле, као да су хтеле да прозру Јелену скроз, кроз хаљину.{S} Гла |
внога листа мора се преводити брзо, као да се пише из главе.</p> <p>— Па ја могу и брже да прев |
и је, Јелена, те си тако црвена.{S} Као да си сад из казана? упиташе је.</p> <p>— Брзо сам ишла |
коме се ништа није могло волети.{S} Као да га и сад гледам: пре одвратан него симпатичан.{S} Ал |
најкраћим путем ка Калемегдану.{S} Као да им се обома журило да што пре стигну.{S} Тек овда-он |
ена чу једну крупну псовку, па онда као да нешто пуче.{S} То је уредник исправљао неку погрешку |
S} Ја ћу наставити свој живот и рад као да ти у опште ниси ни дошао, а теби до воље стоји да по |
ог мушког лица, његових очију, које као да је осећала на себи.{S} Плану у лицу, задрхта целим т |
вих рамена, други мањи, шепав, коме као да су панталоне оптрчавале око ногу.</p> <p>— Ко је она |
е на брегу више Драча, чинило ми се као да сам најзад приспела у пристаниште спасења.</p> <p>Че |
овољна сама собом.{S} Чинило јој се као да почиње нов живот, живот рада.{S} Хтела је да чита, д |
лу, срете Севића.{S} Учинило јој се као да је он очекивао њен пролазак.</p> <p>Кад виде да јој |
} Неосветљен, разголићен, чинило се као да спава.</p> <p>— Хајдемо да прођемо мало и по Калемег |
Па се сети Севићевих погледа, који као да су је свлачили.{S} Опет јој беше некако нелагодно, а |
{S} Она покуша да се повуче, али он као да се прилепио уз њу.{S} Већ је осећала његов дах, ужаг |
стојећи, озбиљно.{S} Севићу је било као да улази у лавовски кавез, подрхтавао је, ногавице око |
рушевине.{S} Гле, није сама, нешто као да се миче испод њених ногу.{S} Спусти поглед и виде Се |
е за то што га је силно волела, већ као да му се извини што је мислила да је себичан, да не вод |
олако.{S} Он, висок, укрућен, Севић као да је потрчкивао за њим.{S} Прођоше крај ње и не поглед |
зажеле да и она што ради.{S} Севић као да то једва дочека и пошто се договорио са својим уредн |
знаш?</p> <p>Јелена начини гримасу као да не зна о коме то Мица говори.</p> <p>— Та знаш га; у |
/p> <pb n="12" /> <p>— Шта се чиниш као да не знаш?{S} Плетеш венац и говориш чаролије, гаташ х |
акав разговор?</p> <p>— Па ја сам рекао да се плати тај посао о коме си ми говорила.{S} Ја ниса |
.{S} Сад идите.</p> <p>Севић није чекао да му се понови.{S} Излете као из топа и полете улицом. |
а мужа, који је по свима пресудама имао да издржи више од три године затвора.{S} То му је била |
оца што друго и чуо, као што не би знао да каже да ли га је икада видео трезна или пијана — уве |
лободна времена и понова ме обузе мисао да полажем матуру.{S} Радила сам поједине предмете и до |
змишљајући о школи, у њој се заче мисао да полаже испит зрелости као приватна ученица, па да на |
нема ниједне која не одбацује и помисао да у браку, место благостања, нађе борбу за опште добро |
о псовка.{S} Севић се уопште није сећао да је од оца што друго и чуо, као што не би знао да каж |
да си ти изнела то гледиште, јер, право да ти кажем, женирао бих се да сам ја то учинио.{S} Гру |
е ноћио, не за то што јој је било криво да јој није одмах дошао, већ што јој се чинило да би тр |
е и кад-тад ослободим тога човека, него да будем везана за њега до краја свога или његовог живо |
ли муштерија?</p> <p>— Остави се, него да разговарамо озбиљно.</p> <p>Он седе.</p> <p>— Важно? |
{S} Није јој остајало ништа друго, него да тражи развод брака.{S} Нема сумње да ће га и добити, |
Куд сви, ту и ми! уздахну отац.{S} Него да видимо како ћемо се сместити.</p> <p>Била је то „Чит |
le>В. Журнала</title>“, ревноснија него да су је плаћали.{S} С муком је код куће преводила поје |
нож.</p> <p>Осећала је да не може дуго да издржи овакву ситуацију.{S} Преклињала је Севића да |
" /> <p>Јелени не остаде ништа друго до да пође, праћена радозналцима.{S} Једни су осуђивали њу |
ави Севић скоро тужно, а тако бих желео да имам добру другарицу, какву ја у себи замишљам.</p> |
око њега и Севића, а он још није доспео да је примети.</p> <p>— Како само да им -се приближим? |
ику друштвену реформу, па је ваљда хтео да се и он уз њега прослави.{S} Њихову пријатељству ишл |
ио лењ, прихвати Севић.{S} Он није хтео да руши традицију о сродству, зато што би тиме, по конв |
ње листа, понова рачунао и увек налазио да може почети и са мање новца.{S} Једнога дана објави |
а, то је због слагача, па бих вас молио да и ви тако чините.{S} Хвала, госпођице, будите уверен |
ој сестри.{S} Видиш, он јој није бранио да се воли с другим.{S} А можда није био сигуран да би |
сли шта да му каже кад буде дошао, како да се понаша према <pb n="91" /> њему.{S} Она није прем |
новаца, а она тога није имала.{S} Како да повећа своје приходе?{S} Па се онда сети да је била |
сетама Јелени, која већ није знала како да га се отресе.{S} Обраћала се полицији за заштиту, ал |
пит ју је испуњавао ужасом.{S} Али како да се то изведе?{S} Родитељи неће хтети ни да чују о уд |
та коректуре, ревизије, показа јој како да води књиге, и она је била пресрећна што може да буде |
ништа да га питам, а он није знао како да почне.</p> <p>— Па сад? упитах бојажљиво.</p> <p>— К |
смо ми већ давно раздвојени.{S} Свакако да ниси заборавио шта смо уговорили онда кад си дошао и |
„на мирење.“ Али Севић не хтеде никако да дође.{S} Најзад га некако добавише преко полиције.{S |
оварања, да се наравна са Павићем, тако да он прими штампарију, али да прими и Севићеве дугове |
и све то на један неспретан начин, тако да се видело да он то тако хоће, али да му то није и ур |
ша у туђе ствари, окупила око њих, тако да Јелена није могла да изађе из круга који се образова |
е радити да би се живело, али ма колико да се радило, није се могло зарадити онолико колико је |
ебало док се Севић мало прибрао, толико да је могао испричати својој жени шта је било. </p> </d |
теже малишана на груди, стеже га толико да чу како му крцнуше кости.{S} Дете врисну, зачуђено и |
кивала оно што <pb n="65" /> је требало да дође.{S} И то што је очекивала осети најзад, на свом |
ао, већ што јој се чинило да би требало да га то пита, али оћута.</p> <p>— Ниси се променио, из |
че.</p> <p>Јелени је све јасније бивало да између стварности и снова има врло велике разлике, к |
да се подигнем.{S} Али и ту се показало да велики мрзе мале, да их даве, да реакција мрзи слобо |
едан неспретан начин, тако да се видело да он то тако хоће, али да му то није и урођено.</p> <p |
звукла.{S} Чинило јој се нечувено смело да се појави тамо, она, којој је требало читаве две нед |
јој Севић говори.{S} Доста јој је било да чује његов глас, тужни глас, који је јадиковао.{S} О |
друштвена несрећа.{S} Чудно јој је било да читави човечји род спава, не осећајући своју несрећу |
на испит зрелости.{S} Јасно јој је било да га неће положити, да уопште неће ни доћи до њега, је |
уташе размишљајући.{S} Очевидно је било да ни њега ништа више није везивало за ову жену, чији ј |
о сем равнодушности.{S} Стид ју је било да се она, ни сама не зна како, некада просто напросто |
положају.{S} Никаква изгледа није било да ће се што поправити.{S} Понеки пут, у сумрак, Јелена |
и оне прошетају.</p> <p>— Боље би било да идемо кући, нудила је Мица. </p> <pb n="17" /> <p>— |
ршетак гимназије.</p> <p>— Како би било да свршимо то и не питајући никога?{S} Ја ћу спремити с |
и јој то не поможе.</p> <p>Како би било да се обрати оцу!</p> <p>И она, дршћући од узбуђења и с |
није одмах дошао, већ што јој се чинило да би требало да га то пита, али оћута.</p> <p>— Ниси с |
лемегдану.{S} Као да им се обома журило да што пре стигну.{S} Тек овда-онда измењали би по коју |
етњу, после подне.{S} Нешто ју је вукло да изађе.{S} Гушила се у кући.{S} Замишљена и расејана |
а пролазило, све ју је нешто више вукло да бар оде у уредништво, само да види шта је са њеним р |
идећу са којим адвокатом, па да гледамо да те некако спасемо тога мужа.</p> <p>Пред вече стари |
четница.{S} Ипак се реши да му да, само да оду проти.</p> <p>— Добро, дођи сутра у три сата по |
задржавати тражењем правог израза, само да би посао био што пре готов.{S} Брзо је сасвим ушла у |
} Хтела не хтела, пусти га унутра, само да јој се не скупља свет.</p> <p>— Шта хоћеш? питала је |
, да ти и даље радиш у штампарији, само да она буде на његово име.{S} Али што је било, било.{S} |
ише вукло да бар оде у уредништво, само да види шта је са њеним радом, који још никако није био |
често, с Милицом, ишла близу њих, само да улови коју њихову реч.{S} Није чула ништа интересант |
вршавају предходне формалности.{S} Само да ли ће он пристати?</p> <p>— Он неће ни да чује!</p> |
раније.{S} Она је мислила да треба само да се прихвати посла, па ће све ићи само од себе.{S} Ал |
о код нас, онда је књига забрањена само да би јој се начинила реклама.{S} Стварно добрим књигам |
понаша као муж, према жени која не само да сама себе издржава, већ је помагала и њега у затвору |
и се како смо се узели.{S} Помисли само да сам ја онај човек који је на себе примио ту незахвал |
оспео да је примети.</p> <p>— Како само да им -се приближим? питала се она.</p> <p>Из њене окол |
а ничега примамљивог.{S} Хтела бих само да на известан начин легализујемо положај у коме смо и |
инило се као да спава.</p> <p>— Хајдемо да прођемо мало и по Калемегдану.{S} Ја волим ову дубок |
дставку за свештеника, само је потребно да наведем и твој стан.{S} Где станујеш?</p> <p>— Ја?{S |
дао Севићу све што му је било потребно да може да ради.</p> <p>Како-тако, тек штампарија поче |
време, није могла отргнути.{S} Наравно да код куће нико није ни слутио о тим посетама.{S} Јеле |
екога.{S} У ствари било јој је незгодно да иде <pb n="23" /> сама.{S} Радним даном ишла је, али |
оме смо и налазим да је сасвим природно да се и формално уништи брак, који је стварно већ одавн |
лепо, викао је, као да је хтео намерно да скрене пажњу пролазника.{S} Док сам био здрав, радио |
употреби, истроши.{S} Било јој је јасно да јој ваља много радити.{S} Са друштвом, у којем је се |
</p> <pb n="112" /> <p>Јелени би јасно да ће с њим тешко изаћи на крај.</p> <p>— Човече, та шт |
} Изгледало је да је и самом њему јасно да нема права да се понаша као муж, према жени која не |
изгледаш чак и боље.</p> <p>— Вероватно да изгледам мало боље, јер сам имао прилику да се ваљан |
без речи, ма да јој је било непријатно да је свет види с њим.{S} Био јој је одвратан, а и стид |
вори о томе, јер јој је било непријатно да слуша те неоправдане нападе.{S} Опрости се и оде кућ |
а оплете себи венац.{S} Знаш врло добро да се ни ја ни ти нећемо удати не само ове године, него |
еље да којекако напише ко зна шта, и то да се појави пред људима који свакога <pb n="31" /> дан |
д, на своме грлу.{S} Севић поче махнито да је љуби.{S} Она покушаваше да се окрене, да устане, |
њом или сам за себе.{S} Била је начисто да је по њу боље, а можда и по њега, да се не везују по |
жена ћефу и прохтевима мужа, има просто да га задовољава, да му пере и кува.{S} Идеалан је брак |
опет.{S} Хоће унутра, има, вели, нешто да јој каже.{S} Она га пусти, али се одмах покаја.{S} Б |
ју подједнаких права на живот.{S} И зар да женскиње буду ропкиње, да због глупог друштвеног уре |
ме си ми говорила.{S} Ја нисам милионер да губим време... нити филантроп, да...</p> <p>— На, са |
ј човек ме напада и вређа.{S} Молим вас да га водите у кварт.</p> <p>— Муж сам ти ја, а не „ова |
и да покуша лепим.{S} Паде јој на памет да би га могла наговорити на развод брака.</p> <p>— Слу |
ињао непознатога, коме је пало на памет да се баш сад шета по Калемегдану. </p> <pb n="66" /> < |
с девојчиће.{S} Ово је ваљда десети пут да ме гура.</p> <p>— А што се и ти мало не склониш с пу |
подне показао да нас ништа не веже, већ да свако има свој пут.{S} Врло добро си учинио што си н |
ш само мало.</p> <p>Мица, навикнута већ да попушта, довикну другарицама да иду, а оне ће за њим |
у чудну снагу, а у исто време и потребу да ту снагу употреби, истроши.{S} Било јој је јасно да |
тражим признаницу на обе суме и изјаву да Јелена нема ништа више да тражи.{S} Изволите за онај |
увши руке под чело.</p> <p>— Хвала Богу да се и ти смириш! добацише јој две-три другарице идући |
Јелена је била мирна.{S} Молила се Богу да буде осуђен, јер би осуда по онаквим делима за каква |
и је на себе примио ту незахвалну улогу да те уведе <pb n="113" /> у живот, да сам ти управо ја |
амо зато, што, немајући мираза, не могу да се удаду.{S} То је неправо.{S} Мушкарац има права да |
а шетња, данас је дан оних који не могу да шетају других дана.{S} Уосталом и касно је већ, ја ћ |
title>Великог Журнала</title>“.{S} Кажу да је и он неки паметан човек, и он је анархиста.{S} По |
, јер им родитељи, колико могу, не дају да осете сву тежину и грубост.{S} У колико је имовно ст |
церемоније око венчања.{S} А у случају да не пристају једно уз друго, није им тешко растати се |
о.{S} Девојке имају часова кад не умеју да мисле, кад су само крв и осећај, хладнокрвност и здр |
ти и осуђен.{S} Неће више имати прилику да вам досади.{S} Ви можете ићи, а он остаје овде. </p> |
згледам мало боље, јер сам имао прилику да се ваљано одморим.{S} А и ти изгледаш добро, много б |
преко полиције.{S} Он изјави свештенику да воли своју жену, да је задовољан њом, да жели да про |
под разним изговорима, али увек у циљу да јој извуче који грош.{S} Ако му Јелена не би отворил |
ла тек почетница.{S} Ипак се реши да му да, само да оду проти.</p> <p>— Добро, дођи сутра у три |
већ нису знали ни једно ни друго о чему да говоре, Јелена климну главом у знак поздрава и окрет |
е он веома цени.{S} Узгред јој напомену да му радна снага баш није потребна, јер има на „лагеру |
мислила је Јелена, та гуска је у стању да разуме и такве ствари, а ја сам се наљутила на њу шт |
Што си тражила посла, кад ниси у стању да га радиш ?{S} За уредништво једнога свакодневнога ли |
рака...</p> <p>— А, не!{S} Немам намеру да се по други пут женим, кад ми је жива жена коју обож |
служавкама шта хоће, а ја ћу рећи брату да га мало преслиша.</p> <p>Јелена не хтеде више да гов |
како смо уговорили, <pb n="98" /> нећу да твоје присуство овде ремети моје послове и мој начин |
ије било станка, наставимо пут.{S} Нећу да ти описујем тегобе тога пута нити језиве призоре кој |
и нико.{S} И онда се још љутиш.{S} Нећу да идем, одговори Мица одлучно, решена да не изађе, и и |
Чекај, да се погодимо...</p> <p>— Нећу да се погађам, одмах напоље.</p> <p>— Слушај, дај ми но |
и што је учињено не мења се.{S} Ја нећу да она икада зажали на мене да јој нисам дао „њено“, т. |
ло добра, ја сам тобом задовољан и нећу да се раздвајам.{S} Тешке године су прошле, сад ћемо те |
ра или трговца.{S} Севић пребаци Дугићу да је то све због његовог писања.{S} Дугић му одговори |
е не могу без тебе, говорио је.{S} Хоћу да будеш увек уз мене.</p> <p>Јелена је осећала да више |
Уопште није више рачунала са могућношћу да ће се још срести.{S} Сад јој се учинио као жива прет |
{S} Кад већ одмакоше, Јелена позва Мицу да и оне прошетају.</p> <p>— Боље би било да идемо кући |
<p>Спремајући се за одлазак замоли Мицу да јој позајми „<title>Сањина</title>“.</p> <p>Те вечер |
раније, сав радостан.{S} Исприча одмах да је нашао једну штампарију, малу, да ју је купио за м |
ена.</p> <p>— За то што морам сад одмах да идем, јер треба наћи посла и стан.{S} Не могу ваљда |
борба прекалила...</p> <p>— Волела бих да ту борбу нисам познала, али шта је ту је.</p> <p>Дођ |
у.</p> <p>— Боли ме нешто глава, па бих да прошетам.{S} Хајдемо заједно, позва је.</p> <p>— Хај |
А, да, како сам увек у послу, заборавих да те питам треба ли ти што од одела.{S} Јесен је већ н |
је се клониле.</p> <p>Једном Јелена баш да уђе у уредништво, а Севић испаде пред њу.</p> <p>— Б |
<p>— Слушај, Петре, рече му.{S} Ти знаш да смо ми већ давно раздвојени.{S} Свакако да ниси забо |
је већ добрих шест година.</p> <p>Знаш да сам била у Министарству Финансија, где ме је затекао |
ица.</p> <p>— Увек ти тако, никад нећеш да ми учиниш по вољи.{S} Да сам ти казала да останемо к |
имо хоће ли штампати!...</p> <p>— Видиш да сад има друга посла.{S} Доћи ћеш сутра, кроз који да |
У сваком случају покушај да га приволиш да пристане.{S} Макар му дали и који грош, да му се зам |
новим романом.</p> <p>— А ти не мислиш да излазиш? упита Јелена.</p> <p>— Куда бих?{S} Уморна |
одговори одлучно:</p> <p>— Не, имам још да радим вечерас.{S} Кад смо одлучили да живимо овако к |
кажем штампарију, па ћемо после у варош да купиш шта ти треба.</p> <p>Јелена му се обисну о вра |
највећи добротвори човечанства.</p> <p>Да се међутим Јелена упитала у чему се састоји друштвен |
поја, ама морате и ви у кварт.</p> <p>— Дабогме, и она у кварт, да се расправимо пред полицијом |
ве погледе сматра непристојним није јој давала да дуго о њему мисли.</p> <p>Кад изби код сата, |
у“. „<title>Народно право</title>“ није давало богзна какву зараду, али се исплаћивало. </p> <p |
врло дугом чланку, напао владу што, не давањем већег кредита на просвету, одржава народ у мрак |
Не разумем зашто би се иначе девојкама давао мираз!</p> <p>Мица ућута, завидећи помало Јелени, |
у Топчидер, јер им Калемегдан није више давао <pb n="67" /> довољно заклона.{S} Јелена поче да |
м несташлуком.{S} Ниједној другарици не даваше мира.{S} Притрчи тек другарици и свали је у трав |
се показало да велики мрзе мале, да их даве, да реакција мрзи слободу...</p> <p>— Остави се, м |
?</p> <p>Давно већ нисам никоме писала, давно никоме нисам отворила срце, од онда још кад сам п |
живот, на брак, — све што је Јелена већ давно била чула из његових уста.</p> <p>— Буди сад уз м |
етре, рече му.{S} Ти знаш да смо ми већ давно раздвојени.{S} Свакако да ниси заборавио шта смо |
ју.</p> <p>Питаш откуда ја овде?</p> <p>Давно већ нисам никоме писала, давно никоме нисам отвор |
не, дај сад бар половину.</p> <p>Она му даде двадесет динара, које он пусти из руке, као багате |
зама шета због тога, што има служавки и дадиља, које „случајно“ гура до миле воље и којима доба |
из протине канцеларије.</p> <p>— А не, дај сад бар половину.</p> <p>Она му даде двадесет динар |
погађам, одмах напоље.</p> <p>— Слушај, дај ми новац, па ћемо онда проти.</p> <p>— Сад одмах? у |
жене, којој си загорчао живот?</p> <p>— Дај бар нешто сад?{S} Видиш какав сам! тражио је он без |
у.</p> <p>— Па, добро... да одем... али дај ми бар који грош за ручак.{S} Долазим из Бугарске.. |
д будемо изашли.</p> <p>— Не може, него дај сад половину.</p> <p>— Петре, човече, та имај милос |
> <p>— Пара?{S} А што се онда девојкама даје мираз!{S} Колико будем имала мираза биће доста док |
росто напросто продаје и уз њу се често даје још и „приде“, као уз какву робу.{S} То „приде“ вр |
ми испред очију, јер, тако ми Бога, не дајем ни пару за твој</p> <p>живот, ако те се само дота |
део „<title>Журнала</title>“.</p> <p>— Дајте, затражи уредник, загледајући нешто око машине и |
итељи, јер им родитељи, колико могу, не дају да осете сву тежину и грубост.{S} У колико је имов |
скривала ни својих телесних дражи, није дакле чудо што ју је он посматрао онаквим очима.{S} Сам |
да јој уставља дах.</p> <p>— Ви велите дакле да у нас има жена, које би везале своју судбину з |
ећи, док она не запита:</p> <p>— Шта си дакле наумио?</p> <p>— Кад сам по ручку отишао од тебе, |
, знала је да јој другарице не би после дале мира.</p> <p>— Хоћете ли на Калемегдан? упита. </p |
ељског шпијуна.{S} Није ми га било жао, далеко од тога.{S} Болело ме је само то, што сам још ув |
ошло јој је да зарида, толико је он био далеко од оне слике, какву је она замишљала.{S} Али ниј |
тојника.{S} Али и једно и друго били су далеко од тога да покажу какав гњев; не обоје се мирно, |
да га приволиш да пристане.{S} Макар му дали и који грош, да му се замажу очи. </p> <pb n="110" |
д му не би само предало боцу, већ би је дало матери.</p> <p>Онда би отац, и не гледајући децу, |
како пера клизе по глаткој хартији.{S} Даље је замишљала да ће је стати труда и муке да дође и |
били на течају.{S} Па се и то сврши.{S} Даље, на универзитет, није се могло, јер није радио.{S} |
ку за свештеника и рећи ће ти шта треба даље да радиш и на што треба да обратиш пажњу.</p> <p>С |
а ја те волим, волим!</p> <p>Севић је и даље декламовао, али га она није слушала.{S} Била је ка |
а тебе.</p> <p>И Севић се пренемагаше и даље, говорећи о својим идеалима, о својим погледима на |
</p> <p>Уредник га узе, али загледаше и даље око машине.</p> <p>— А шта је ?{S} Поезија, проза |
S} Вели да би он пристао, онда, да ти и даље радиш у штампарији, само да она буде на његово име |
.{S} Не могу ваљда захтевати да ме ти и даље издржаваш.{S} Чинила си то док сам био тамо, али ј |
ш! добацише јој две-три другарице идући даље.</p> <p>— Мицо, ходи овамо! позва Јелена једну дру |
р помислили који пут на мене? питаше он даље, хватајући је за руку.</p> <p>Она не одговори.</p> |
миразе, али сам могао и хтео сам да им дам комад хлеба у руке.{S} Са Јеленом је испало друкчиј |
Како само дивно изгледаш, права париска дама!</p> <p>Њој је било одвратно то што је он посматра |
{S} Писмо родитељима Јелена је написала дан раније и предала га пошти.{S} Све је било врло прос |
мио документа за обоје.{S} Јелена је на дан венчања раније отишла од куће, рекавши да ће на изл |
ади, па га се и Јелена засити.{S} Читав дан био јој је неиспуњен и она зажеле да и она што ради |
/p> <p>— Мани се, каква шетња, данас је дан оних који не могу да шетају других дана.{S} Уостало |
уга посла.{S} Доћи ћеш сутра, кроз који дан.{S} И извуче је.</p> <p>Ваздух на улици, свежији не |
о које саопштење, да му је за тај и тај дан одређен претрес по „штампарској кривици“, а по тужб |
одлазе у Топчидер о празницима, на цео дан.{S} Мора се отићи, ма само и једном годишње.</p> <p |
друкчије, а оно нити јој ко рече „добар дан“ ни „збогом“.</p> <p>— Јазбина! помисли, а пред очи |
е мучила се око превођења.{S} Из дана у дан у дан радила је брже и сигурније.</p> <p>— Морамо т |
ла се око превођења.{S} Из дана у дан у дан радила је брже и сигурније.</p> <p>— Морамо тражити |
пред људима који свакога <pb n="31" /> дана напишу све оно што свакога дана изађе у онако обим |
а ћемо за ручак ? упита је Севић првога дана ујутру.</p> <p>— Па зар ја да кувам? упита Јелена |
p>Чекали смо лађу, која је била свакога дана авизирана, али која никако није долазила.{S} Почел |
авикла.{S} У уредништво је ишла свакога дана, обично око пет сати по подне, па носила какав рад |
а прогони Јелену.{S} Долазио је свакога дана, у свако доба, под разним изговорима, али увек у ц |
утих у листу.{S} Севић је скоро свакога дана примао по које саопштење, да му је за тај и тај да |
"31" /> дана напишу све оно што свакога дана изађе у онако обимноме „<title>В. Журналу</title>“ |
<p>Севић се такође променио.{S} Целога дана трчи по пословима или се врти по штампарији и чак |
у кући.{S} Замишљена и расејана целога дана, није изазивала пажњу укућана, јер су је сви знали |
та има да ми смета муж?{S} Он ће целога дана бити на своме послу, а ја на <pb n="13" /> своме, |
може почети и са мање новца.{S} Једнога дана објави да од тога и тога дана почиње издавати неза |
и и повучености.</p> <p>Поподне једнога дана, идући са Мицом у школу, срете Севића.{S} Учинило |
Морамо тражити други стан, рече једнога дана Петар.{S} Газдарица ми је казала да не воли жене у |
tle>В. Журналу</title>“.</p> <p>Једнога дана дође опет с Мицом пред уредништво.{S} Али је треба |
бесомучно лупао у врата.</p> <p>Једнога дана, пошто га се једва била отресла, Јелена пође кући |
на пристојно одстојање.</p> <p>Једнога дана, кад се Јелена с тешком муком одбранила од насртај |
ће моћи овако издржати.</p> <p>Једнога дана Севић дође кући раније, сав радостан.{S} Исприча о |
tle>“. </p> <pb n="83" /> <p>Одређенога дана лист се појави, под дирекцијом г. Петра Севића, са |
} Једнога дана објави да од тога и тога дана почиње издавати независан политички и друштвени ли |
<p>— Па то личи на онога што га сваког дана виђамо на Калемегдану, насмеја се Мица грохотом.</ |
моћи издржати? питала се.</p> <p>Једног дана ето ти опет Севића.{S} Јелена му пружи петицу, али |
колебања од читаве <pb n="88" /> недеље дана потражи Дугића и рече му шта би хтела.{S} Овај обр |
на уредништво.{S} Али у колико је више дана пролазило, све ју је нешто више вукло да бар оде у |
ло време мучила се око превођења.{S} Из дана у дан у дан радила је брже и сигурније.</p> <p>— М |
тила са мужем у Београд после два — три дана, у стан у коме је Севић раније сам становао.</p> < |
дражити је само, и онда она по два-три дана не би долазила у трпезарију; у кујни би, стојећи, |
није на децу ни обраћао пажњу.{S} Преко дана у канцеларији, после канцеларије мало у кавани с п |
али јој је ипак било пријатно, и преко дана, кад затвори очи и пренесе се на ону клупу на Кале |
<p>С тешком муком Јелена се за неколико дана отимала да не оде у уредништво.{S} Она није волела |
еко.</p> <p>Јелена се колебала неколико дана, ломила се.{S} Страх је осећала пред доношењем так |
<head>IV.</head> <p>Прошло је неколико дана.{S} Јелена је марљиво учила своје лекције, силом с |
.{S} Наљути се и оде.{S} После неколико дана Севић оде на издржавање казне, осуђен по неколиким |
разговарати са Павићем и после неколико дана извести је да ће јој Павић дати посла, само не на |
ужурбано.</p> <p>— Ја сам пре неколико дана предала уреднику г. Павићу један свој рукопис, па |
Севић, зашто вас није било ово неколико дана?</p> <p>— Па казала сам вам већ, имала сам много п |
цији у руке.{S} Тражимо га већ неколико дана, али безуспешно.{S} Он је оптужен по § 85.{S} Чуда |
нешто врло велико.</p> <p>Читаву недељу дана није се усуђивала да пође у уредништво, управо дол |
све што је доживела за последњу годину дана чинило јој се као мучан сан.{S} Каткада ни сама ни |
дан оних који не могу да шетају других дана.{S} Уосталом и касно је већ, ја ћу кући.</p> <p>Сп |
је гледао у двориште, сећала се својих дана у школи, својих другарица, својих родитеља...{S} Р |
су млађе од њега.{S} Не прође ни месец дана од материне смрти, а отац доведе у кућу једну млад |
гаташ хоћеш ли се удати до идућега Ивањ-дана.</p> <p>— И не мислим на то!{S} А ако ми неко баш |
је брзо оду у неврат!</p> <p>У очи Ивањ-дана једна група младих девојака беше се растурила по К |
ју мало.</p> <p>— Мани се, каква шетња, данас је дан оних који не могу да шетају других дана.{S |
Али ја сам скупо платила своју лудост: данас сам обогаћена искуством и излечена од свих манија |
лим <pb n="97" /> да га мењам.{S} Ти си данас у подне показао да нас ништа не веже, већ да свак |
исмо обоје слободни.{S} Ја сам уосталом данас разговарала са адвокатом, написала сам и представ |
еч.{S} Изволите доћи у моју канцеларију данас у 2 часа по подне.{S} Присуство ваше супруге непо |
е, а и овај роман ме јако занима, па ћу данас остати код куће.</p> <p>— Ух, те твоје романчине! |
од свију њих.</p> <p>— Па се онда сети данашњег свог покушаја у уредништву и одвратности коју |
ту игра улогу родитељски пристанак.{S} Данашњи брак није заснован на слободи удруживања, већ с |
у и неморалан по читаво човечанство.{S} Данашњи брак није удруживање двеју јединки, сродних по |
и на питање брака.{S} Севић је нападао данашњи брак, наводећи да је неправедан по жену и немор |
оме. </p> <pb n="79" /> <p>Тако трајући дане монотоно, Јелени прођоше четири месеца, за које се |
p>Тако је дошла дубока зима, са хладним данима и дугим ноћима.{S} Своје школске предмете Јелена |
но да иде <pb n="23" /> сама.{S} Радним даном ишла је, али празником је било врло много шетача. |
иња у Енглеској, па како се боре жене у Данској, па женскиње у Русији.{S} И ја бих баш могла!{S |
ао као тестераш.{S} Отац, таљигаш, није дању никада био код куће, од ране зоре до мркла мрака н |
ко корака настави.</p> <p>— Павић ми је дао моје старо место у уредништву, само са мањом платом |
Хоћеш ли да ме убијеш !</p> <p>— Не, ни дао Бог!{S} Убити тако красну женицу било би страшно.</ |
а она икада зажали на мене да јој нисам дао „њено“, т. ј. удомљење.{S} Ја сам чиновник, што ће |
рија је била мала и стара, али је Павић дао Севићу све што му је било потребно да може да ради. |
у три сата по подне.{S} Половину ћу ти дати пре него што уђемо проти, а другу половину кад буд |
еколико дана извести је да ће јој Павић дати посла, само не на листу, већ на издањима, т. ј. на |
је тај поглед узбуђује, да јој уставља дах.</p> <p>— Ви велите дакле да у нас има жена, које б |
лим телом, из раширених ноздрва посукта дах врео као пламен.</p> <p>И Јелена склопи очи, предај |
прилепио уз њу.{S} Већ је осећала његов дах, ужагрен, запахњивала ју је ракија, која је баздила |
потпетица.</p> <p>Јелени скоро застаде дах.{S} Сети се да је виђала тога Јову Дугића.{S} Чула |
о на своје груди све силније, да јој је дах застајао.{S} Њу је одвратност према њему нагонила д |
усти и пођоше.</p> <p>Пред њима су била два шетача: један висок, крут, правих рамена, други мањ |
то још за Севића, и нарочито не сад, на два месеца пред свршетак гимназије.</p> <p>— Како би би |
о му је стари Ђорђевић диктирао.{S} Она два господина потписаше се као сведоци.{S} Севић узе но |
децу, јевтине књижице, које би излазиле два пута месечно, на једном табаку.{S} За ту библиотеку |
<p>То затишје мало је трајало.{S} После два-три месеца опет поче да долази полупијан, опет поче |
ена се вратила са мужем у Београд после два — три дана, у стан у коме је Севић раније сам стано |
све остале биле однесене.{S} Прошеташе два-три пута горе-доле, погледаше мало Саву и Дунав, <p |
гажовала, али је лист падао све ниже, и два и по месеца после почетка излажења нико га више ниј |
љда да би појачао своју продају, одвоји два ступца за радове омладине.{S} Било је вешто срачуна |
ачило би дражити је само, и онда она по два-три дана не би долазила у трпезарију; у кујни би, с |
аву.{S} Не плаше се опасности.{S} А већ два пута пролазе поред мене и не опажајући ме.{S} Они н |
г. Ђорђевићем су били у канцеларији још два господина, Севићу непознатих.</p> <p>Дочекаше га ст |
врата и Јелена би му у њу ставила динар-два, после чега је он одлазио, да се ускоро опет врати. |
ај сад бар половину.</p> <p>Она му даде двадесет динара, које он пусти из руке, као багателишућ |
ио тамо, али је сад и томе крај.{S} Тих двадесет-тридесет динара употреби на себе, а ја ћу глед |
тер баш кад је свршио основну школу.{S} Две сестрице биле су млађе од њега.{S} Не прође ни месе |
Једе, а и не упита је како је издржала две године оваквог живота.</p> <p>— Хоћеш ли још?</p> < |
јави тамо, она, којој је требало читаве две недеље да којекако напише ко зна шта, и то да се по |
е Севићево.{S} Долази из затвора, после две године, и прво одлази пријатељу, с којим је био у з |
мисли.</p> <p>Кад изби код сата, срете две своје другарице.</p> <p>— Шта ти је, Јелена, те си |
а лепршаше се на поветарцу.</p> <p>Наше две ученице прођоше поред њих на више, па се онда врати |
м, али бих се тако радо удала.</p> <p>И две другарице заћуташе, занесена свака својим мислима.< |
ла Богу да се и ти смириш! добацише јој две-три другарице идући даље.</p> <p>— Мицо, ходи овамо |
анство.{S} Данашњи брак није удруживање двеју јединки, сродних по физичким <pb n="54" /> и инте |
удо што је првога тромесечја имала више двојака него свих осталих оцена.{S} Отац се љутио и грд |
да уопште неће ни доћи до њега, јер сем двојака није ни имала других оцена.{S} И брак јој се уч |
у посао, који јој је био <pb n="89" /> двојако користан, доносио јој је леп приход и испуњавао |
кова и сви су срећни.{S} Споразумеју се двоје и то је све.{S} Изостављене су оне глупе церемони |
ђивати да буде довољно прибрана око оно двоје-троје посетилаца.{S} Чинило јој се да то пре подн |
шај, Јелена, поче он.{S} Кад смо се нас двоје удружили за заједнички живот, знаш добро, није би |
људи као што су Дугић и Севић.{S} И ова двојица учинише јој се велики, врло велики.</p> <p>По в |
/> <p>Недалеко од њих, стазом, ишла су двојица младих људи.{S} Један од њих висок, онакав од п |
у, преко које се опаше кајишем. </p> <p>Двојица младих људи, дошавши до једне клупе, седоше, ск |
свет је пропао, живео свет!{S} На нама двома је да га обновимо!</p> <p>— А шта је с Јовом? упи |
рај отвореног прозора, који је гледао у двориште, сећала се својих дана у школи, својих другари |
етом, окрећући се од њега.</p> <p>— Де, де, та ми смо муж и жена!</p> <p>— Били смо, али више н |
покретом, окрећући се од њега.</p> <p>— Де, де, та ми смо муж и жена!</p> <p>— Били смо, али ви |
а ништа разабрати.{S} Појави се некакав дебељко, који није био црн као остали.{S} Необријана ли |
ите?{S} Ја сам уредник, Павић, одговори дебељко, гледајући младе девојке некако извивши врат.{S |
о кроз сан.{S} На Саборној Цркви искуца девет сати.{S} Јелена скочи.</p> <p>— Лаку ноћ, рече, м |
се и саме згрануле кад су виделе да је девет сати.{S} Истина задржала се, али је бар и све зад |
бацају бомбе . . .</p> <p>Прођоше крај девојака и не погледавши их.{S} Кад већ одмакоше, Јелен |
> <p>У очи Ивањ-дана једна група младих девојака беше се растурила по Кошутњаку, берући цвеће з |
и није била ни ружна.{S} Омалена раста, девојка <pb n="11" /> већ по развијености прса и бедара |
лним особинама, већ стидна трговина.{S} Девојка чека да је неко запроси, па и ту игра улогу род |
, да ли он мисли да би се код нас нашла девојка која би смела да закључи такав брак, који се ко |
рло често има већу вредност него и сама девојка.{S} Жена у браку није равноправна, већ је излож |
у потребу преображаја, јер, видиш, она девојка се не само није наљутила на онога непристојника |
го што су га учили.{S} Она је била лепа девојка, пред њим се није устручавала, није много скрив |
заснован на слободи удруживања, већ се девојка просто напросто продаје и уз њу се често даје ј |
е пази како иде, него ми одвали раме, и девојка метну руку на горњи део груди, где је била удар |
и усне.</p> <p>— Пара?{S} А што се онда девојкама даје мираз!{S} Колико будем имала мираза биће |
а ноге.{S} Не разумем зашто би се иначе девојкама давао мираз!</p> <p>Мица ућута, завидећи пома |
то сам учинила ни сама не знам како.{S} Девојке имају часова кад не умеју да мисле, кад су само |
и, шта би ми то сметало!</p> <p>И младе девојке почеше да доказују једна другој да ли удадба см |
авић, одговори дебељко, гледајући младе девојке некако извивши врат.{S} Да немате какав оглас?{ |
јући се слатким сањаријама младе, бујне девојке.</p> <p>И од њених идеја остаде само обична жен |
ала јој је у ушима.{S} Па онда смех оне девојке, па уредник и његова гадна псовка.{S} Згрози се |
ти што се мувају око машина, шта су те девојке што убацују и савијају хартију, шта су сви они |
је то та срећа у браку, о којој маштају девојке? питала се.</p> <p>Али она је имала прилике да |
о један од оних црних људи ухвати једну девојку за раме, скоро за груди.{S} Ова се закикота и б |
диже главу и, спазивши лепу престрашену девојку, устаде неспретно са расклиматане столице.</p> |
ако не удари кога човека, него само нас девојчиће.{S} Ово је ваљда десети пут да ме гура.</p> < |
хартије или доносе.{S} Виде и неколико девојчица, које су својим прстићима хитро савијале одшт |
S} Деца долазе да се наиграју, дечаци и девојчице да се протрче и да мало уче, шипарице и млади |
ду...</p> <p>— Остави се, молим те, тих декламација, излечена сам од свих идеја које сам чула о |
те волим, волим!</p> <p>Севић је и даље декламовао, али га она није слушала.{S} Била је као ска |
Није заборавила ни Јову Дугића и његова дела.{S} Мица ју је одвела у антикварницу Томе Јованови |
е Јелена, за незнатне новце, добила сва дела Јовина, почев од „Анархизма као филозофске доктрин |
ине, дошла сам до уредника омладинскога дела „<title>В. Журнала</title>“.</p> <p>Севић подиже г |
ије потребна, јер има на „лагеру“ доста дела, али ће он за њу већ наћи згодан посао.{S} Намеран |
продају.{S} Уређивање тога омладинског дела би додељено Севићу. </p> <pb n="30" /> <p>Јелена ј |
ци.</p> <p>— Чекаћу вас! добаци јој он, делећи реч на слогове и наглашујући сваки слог.</p> <p> |
да буде осуђен, јер би осуда по онаквим делима за каква је он био оптужен олакшала развод брака |
еко време, па би легао и он, разбацавши делове одеће по соби.{S} Мати би све покупила, сложила |
била задовољна што сам свршила најтежи део посла.</p> <p>Баш у то време претрпела сам још једа |
<p>— Донела сам један рад за омладински део „<title>Журнала</title>“.</p> <p>— Дајте, затражи у |
у грлу.{S} Притисну обема рукама горњи део прса и сруши се крај мртва мужа. </p> </div> <!-- < |
али раме, и девојка метну руку на горњи део груди, где је била ударена.</p> <p>— Па случајно, б |
одине, три хиљаде динара, то је Јеленин део материнства, и једна хиљада динара на име удомљења. |
, сам пред собом, признати, да је добар део кривице ипак његов, јер никада није обраћао пажњу н |
о вечери превела је, ко зна како, једва десетак реченица.{S} А сутра треба да је рукопис у штам |
ресла, Јелена пође кући на ручак.{S} На десетак корака од атељеа чекао ју је Севић.{S} Она хтед |
олико минута, вратило, отац би питао по десетак пута, љутито и вичући:</p> <p>— Шта ради тај ма |
S} Кад се вратио у Београд, после неких десетак година, био је већ зрео човек, дуге косе, обриј |
его само нас девојчиће.{S} Ово је ваљда десети пут да ме гура.</p> <p>— А што се и ти мало не с |
з ропства...</p> <p>Јелена узе са стола десетицу, ону коју је малочас примила од свога првога п |
а свету, да се тако што само нама могло десити.{S} Бежимо и склањамо се од света, ма да нико ни |
{S} Уђоше у Калемегдан и одмах скренуше десно, стазама где нема много света.</p> <p>Јелена, ниш |
едва владајући собом, клањаше се лево и десно, не знајући да ли да се рукује или не, али немаде |
загледајући врата, којих је било лево и десно.{S} Једна беху отворена и Јелена спази колутове ш |
з вођа, ишао је не гледајући ни лево ни десно, никоме се не уклањајући с пута.{S} Како су три д |
ротоар, Јова ипак мораде да скрене мало десно, али се очеша о ону која је била с његове стране. |
толико да чу како му крцнуше кости.{S} Дете врисну, зачуђено и уплашено, а она га брзо спусти |
и боцу и трчало по ракију.{S} Док би се дете, после неколико минута, вратило, отац би питао по |
?{S} Ваљда је неће тек сад пећи!</p> <p>Дете, познавајући оца, никад му не би само предало боцу |
ихове деце ружичастији; у колико деца у детињству мање осете да је живот борба, у толико је њих |
средно, кад га гледамо својим очима.{S} Деца у родитељској кући, храњена и брањена, друкчије по |
аде прихрањивала своје троје дечице.{S} Деца су, и ако таљигашева и праљина, била увек чисто од |
ољке лишћа, па све до у позну јесен.{S} Деца долазе да се наиграју, дечаци и девојчице да се пр |
ми је све опроштено.</p> <p>— А мама, а деца? питала сам.</p> <p>— Остали су... у Крагујевцу, ј |
ћи, тамо близу Новога Гробља.{S} Жена и деца неби се никада преварили да ли је баш он или не.{S |
о деци оставио је жени.{S} Тако су се и деца одбила од њега.{S} Мати као мати, много штошта гле |
живот њихове деце ружичастији; у колико деца у детињству мање осете да је живот борба, у толико |
Одмах би бацио на сто динар, а једио од деце узимало би новац и боцу и трчало по ракију.{S} Док |
родитеља боље, у толико је живот њихове деце ружичастији; у колико деца у детињству мање осете |
Мати као мати, много штошта гледала је деци кроз прсте, а кад су ова поодрасла, нису је већ мн |
чиновник, што ће рећи сиромах, и својој деци нисам могао спремати миразе, али сам могао и хтео |
за одмор или читање новина.{S} Бригу о деци оставио је жени.{S} Тако су се и деца одбила од ње |
ну свест о дужностима, жена, натоварена децом, била на милости и немилости мужевљевој.{S} Али ј |
тка нећкала, па се после навикну.{S} За децу настаде тешко време.{S} Петар побеже од куће поче |
{S} Намеран је да покрене библиотеку за децу, јевтине књижице, које би излазиле два пута месечн |
ју.</p> <p>Мати би за то време потрпала децу у постељу, велику и заједничку, села би у угао и н |
S} У вечној трци за унапређењем није на децу ни обраћао пажњу.{S} Преко дана у канцеларији, пос |
о само за свога коња, а за своју жену и децу само по који грош, псовке и батине.</p> <p>У мркли |
ри.</p> <p>Онда би отац, и не гледајући децу, сео за сто, јео и пио и пио и јео и тешко би <pb |
т, да их храни и брани, а оне да рађају децу, перу и кувају.</p> <p>Затим се опет сети Јове и њ |
ивало је дугу патњу.{S} Волела је своју децу и у њима је тражила утеху за разочарење у браку.{S |
у јесен.{S} Деца долазе да се наиграју, дечаци и девојчице да се протрче и да мало уче, шипариц |
и од те зараде прихрањивала своје троје дечице.{S} Деца су, и ако таљигашева и праљина, била ув |
ек својих тајни.{S} Али како су то биле дечје књиге, она се није много бринула за тачност, чест |
мо се сместити.</p> <p>Била је то „Чита ди Бари“, лађа о којој си свакако слушала.{S} Света мно |
ак ће управо сад тек почети.{S} Ти имаш диван стан, а ја немам ни где да легнем.{S} Па кад ме н |
оде Мици.{S} Затече је раскомоћену, на дивану, са некаквим новим романом.</p> <p>— А ти не мис |
се јави авет прошлости!</p> <p>— Толики дивни људи мислила је, изгинуше у овоме рату, људи који |
имала мира.</p> <p>У то дође и пролеће, дивно и мирисаво, са својим љубичицама и јагорчевинама, |
м матуранткиња. </p> <pb n="43" /> <p>— Дивно, госпођице, само нас немојте напуштати.{S} Ја већ |
ој, а чуо сам да си дошла.{S} Како само дивно изгледаш, права париска дама!</p> <p>Њој је било |
ога мужа, готова да скочи чим овај само дигне очи.{S} Отац би седео неко време, па би легао и о |
би изашла на Калемегдан.{S} Увек високо дигнуте главе, говорили су само за себе, не гледајући н |
они онако куражно иду кроз свет, високо дижући главу.{S} Не плаше се опасности.{S} А већ два пу |
изјаву, онако како му је стари Ђорђевић диктирао.{S} Она два господина потписаше се као сведоци |
Али шта је знао.{S} Заседе, узе текст и диктираше Јелени у перо.</p> <p>Јелена сасвим престаде |
у „<title>В. Журналу</title>“ имам 120 дин. месечно, а као свој газда зарадићу три-четири пута |
инута врата и Јелена би му у њу ставила динар-два, после чега је он одлазио, да се ускоро опет |
азак домаћина.{S} Одмах би бацио на сто динар, а једио од деце узимало би новац и боцу и трчало |
Јеленин део материнства, и једна хиљада динара на име удомљења.{S} Сматрам да је Јелена тиме по |
p>— Колико?</p> <p>— Па... шест стотина динара, рече он оклевајући и као срачунавајући колико к |
чије.{S} Ево вам, господине, три хиљаде динара, то је Јеленин део материнства, и једна хиљада д |
р половину.</p> <p>Она му даде двадесет динара, које он пусти из руке, као багателишући.</p> <p |
д и томе крај.{S} Тих двадесет-тридесет динара употреби на себе, а ја ћу гледати да ти се одужи |
само с немачког, а плаћаће се четрдесет динара од табака.{S} Јелена пристаде одмах, сматрајући |
водне чланке и „чланчиће.“ Севић је био директор, репортер и попуњавао празнине.{S} А „случајни |
<p>Одређенога дана лист се појави, под дирекцијом г. Петра Севића, са прилозима г. Јове Дугића |
даху и смејаху.</p> <p>— Као „<title>На дну</title>“, помисли Јелена, не знајући ни сама зашто, |
ући, по ручку опет свако на свој посао, до вечери, онда....</p> <p>— То би могло тако, ако би т |
таде, упали светиљку и поче да ради.{S} До сванућа научила је све и израдила је све задатке.{S} |
уго.{S} Реших се за зубно лекарство.{S} До краја ове године завршићу, па ћу онда и ја у Београд |
— Збогом, рече. </p> <pb n="44" /> <p>— До виђења, госпођице, и не заборавите нас, одговори Сев |
гом!</p> <p>— Ваљда до виђења?</p> <p>— До виђења!</p> <p>И он дохвати шешир, климну влавом и и |
од „Анархизма као филозофске доктрине“ до „Филозофије бројева“.{S} Читала је то Јелена, али не |
га човека, него да будем везана за њега до краја свога или његовог живота.{S} Боље икад него ни |
сада за мене.{S} Збогом!</p> <p>— Ваљда до виђења?</p> <p>— До виђења!</p> <p>И он дохвати шеши |
служавки и дадиља, које „случајно“ гура до миле воље и којима добацује разне непристојности.{S} |
дрвеће и најавило пупољке лишћа, па све до у позну јесен.{S} Деца долазе да се наиграју, дечаци |
елена тек сад пође изласку.{S} Кад дође до врата, окрете се и климну главом.</p> <p>— Збогом, р |
а пође у уредништво, управо долазила је до капије, чак је једном и ушла, али се, уплашена, одма |
ца.{S} Обрни-осврни не иде.{S} Од подне до вечери превела је, ко зна како, једва десетак речени |
дању никада био код куће, од ране зоре до мркла мрака на послу, по вароши.{S} Зарађивао је доб |
гу, а неко миље прожимало ју је од пете до перчина.{S} У ушима су јој још непрестано биле речи |
авни састанци.{S} Од трамвајске станице до Хајдучке Чесме и до Кнежеве Погибије, где има стаза |
етре, прекиде га Јелена, ја сам од јуче до сада размишљала о себи и теби и дошла сам до закључк |
Ишли су Босанском улицом.{S} Кад дођоше до улице Краљевића Марка, у којој је Јелена становала, |
ознала, али шта је ту је.</p> <p>Дођоше до Државног Савета.{S} Јелена застаде, хотећи да скрене |
на железничкој станици и сели су у воз до Земуна.{S} Одатле су отишли у једно оближње село, гд |
а да ће је стати труда и муке да дође и до најмлађега сарадника, који је у њеним очима био нешт |
трамвајске станице до Хајдучке Чесме и до Кнежеве Погибије, где има стаза и где их нема, свуда |
демо до књижаре, али ако хоћеш можемо и до Калемегдана.</p> <p>И уђоше у Кнез-Михајлову улицу, |
као да ти у опште ниси ни дошао, а теби до воље стоји да потражиш себи другу какву другарицу.</ |
бора, све руске писце који су јој дошли до руку.{S} Толстој, Гогољ, Достојевски, Горки, Арцибаш |
а скрете, а он за њом.{S} Тако су дошли до њеног стана.{S} Кад она тури кључ у браву, он је упи |
вориш чаролије, гаташ хоћеш ли се удати до идућега Ивањ-дана.</p> <p>— И не мислим на то!{S} А |
је, авај, било тако мало, — и долазећи до закључка да је тај брак био само кобан по њу, уздрхт |
а неће положити, да уопште неће ни доћи до њега, јер сем двојака није ни имала других оцена.{S} |
м. </p> <p>Двојица младих људи, дошавши до једне клупе, седоше, скинувши капе.{S} Густа дуга ко |
м Севића.</p> <p>— Господине, дошла сам до уредника омладинскога дела „<title>В. Журнала</title |
да размишљала о себи и теби и дошла сам до закључка да ми нисмо једно за друго.{S} То смо уоста |
ће и у лето отићи из Београда трамвајем до Топчидера, надисати се свежа ваздужа у Кошутњаку, од |
ван куће!</p> <p>Прођоше главном алејом до шеталишта према Сави.{S} Ту, испред киоска, прођоше |
вршио празничну школу.{S} Тако је дошао до своје седамнаесте године, постао већ свој човек, спо |
115" /> <p>Јелени не остаде ништа друго до да пође, праћена радозналцима.{S} Једни су осуђивали |
неке илустрације.</p> <p>Севић је радио до у сумрак.{S} Онда, обраћајући се Јелени, упита:</p> |
са Севићем за то, што га је овај хвалио до небеса и преувеличавао сваку његову реч, сваки гест. |
, одговори Севић, који је беше допратио до врата.</p> <p>Изишавши на улицу, Јелена није знала н |
а је Мица. </p> <pb n="17" /> <p>— Само до горе, наваљивала је и скоро молила Јелена.</p> <p>Ми |
н? упита. </p> <pb n="45" /> <p>— Идемо до књижаре, али ако хоћеш можемо и до Калемегдана.</p> |
отишла од куће, рекавши да ће на излет до Авале, нашла се са Севићем на железничкој станици и |
ну.{S} Долазио је свакога дана, у свако доба, под разним изговорима, али увек у циљу да јој изв |
еде никако да дође.{S} Најзад га некако добавише преко полиције.{S} Он изјави свештенику да вол |
морао, сам пред собом, признати, да је добар део кривице ипак његов, јер никада није обраћао п |
и јаку моћ опажања.{S} Рад је несумњиво добар, или је бар писац пошао добрим путем. </p> <pb n= |
асвим друкчије, а оно нити јој ко рече „добар дан“ ни „збогом“.</p> <p>— Јазбина! помисли, а пр |
придружи се Мици.</p> <p>— Чекаћу вас! добаци јој он, делећи реч на слогове и наглашујући свак |
</p> <p>— Хвала Богу да се и ти смириш! добацише јој две-три другарице идући даље.</p> <p>— Миц |
е „случајно“ гура до миле воље и којима добацује разне непристојности.{S} Уосталом нека ради са |
ј он прилази, Јелена се одвоји од Мице, добацујући јој:</p> <p>— Пардон, за тренутак!</p> <p>Се |
ра слао упутства како и шта да ради.{S} Доби неке ситне послове и успе да плати раднике и да не |
е купио за мале новце, за остатак новца добивеног од њеног оца.{S} Сад ће почети рад самостално |
вића и ту је Јелена, за незнатне новце, добила сва дела Јовина, почев од „Анархизма као филозоф |
раво није знала ни сама.{S} Место свега добила је у првоме реду то, што више није морала мислит |
Јелениним родитељима.{S} Кад су поштом добили Јеленино писмо, којим их извештава да се венчала |
p>— Наслов је „О Богу“.</p> <p>— А, да, добио сам га.{S} Мило ми је, госпођице, да вас познам.{ |
d> <p>У пролеће 1919. године Београд је добио једну нову зубну лекарку — Јелену.</p> <p>Почела |
развод брака.{S} Нема сумње да ће га и добити, али кад ?{S} Знала је како се бракоразводне пар |
— Сад одмах.</p> <p>— Хајдемо, паре ћеш добити кад изађемо из протине канцеларије.</p> <p>— А н |
туру.{S} Радила сам поједине предмете и добих одобрење да полажем као приватна ученица VIII раз |
афу и отправи мужа.</p> <p>Мати је била добра жена.{S} Лице њено, жућкасто и свело пре времена, |
а нећу.{S} Ја имам жену која ми је врло добра, ја сам тобом задовољан и нећу да се раздвајам.{S |
лободила са Севићем.{S} Били су постали добри другови.{S} Навикла се и на његов поглед, који ју |
с чвор увек жуљио.{S} Боље је да будемо добри пријатељи.{S} Веруј ми да те ја сад више ценим не |
несумњиво добар, или је бар писац пошао добрим путем. </p> <pb n="42" /> <p>— А да ли ћете га ш |
би јој се начинила реклама.{S} Стварно добрим књигама није потребна толика реклама.</p> <p>— А |
ђивати на оном листу, а од, онда је већ добрих шест година.</p> <p>Знаш да сам била у Министарс |
м о под, а очи јој севаху.</p> <p>— Па, добро... да одем... али дај ми бар који грош за ручак.{ |
и, нити икога гледа.</p> <p>— Гледа он, добро гледа испод наочара.{S} А споредним стазама шета |
ствар! рече Мица прекидајући читање.{S} Добро је што није тако у животу, иначе би било страшно. |
и да му да, само да оду проти.</p> <p>— Добро, дођи сутра у три сата по подне.{S} Половину ћу т |
ти мало не склониш с пута ?</p> <p>— Па добро, ако му се ја не склањам с пута друге му се склањ |
а.</p> <p>Одби да вечера, рекавши да је добро ужинала код Мице.{S} Оде у своју собу, па, и не п |
о вароши.{S} Зарађивао је добро, али је добро и пио.{S} Љубави је имао само за свога коња, а за |
ка на послу, по вароши.{S} Зарађивао је добро, али је добро и пио.{S} Љубави је имао само за св |
<p>— Да видимо, па ћемо штампати ако је добро.{S} Хвала, госпођице!</p> <p>И уредник приђе друг |
, место благостања, нађе борбу за опште добро.{S} Наше женскиње није тако васпитано.</p> <p>— З |
ала, нисам баш ни гладан.{S} Јутрос сам добро доручовао са Дугићем.</p> <p>— Па зар ти је он пр |
едаде Севићу.</p> <p>— А, причица, врло добро, врло добро, повлађиваше Севић листајући рукопис. |
.</p> <p>— А, причица, врло добро, врло добро, повлађиваше Севић листајући рукопис.{S} Само јед |
еже, већ да свако има свој пут.{S} Врло добро си учинио што си нашао стан.{S} Ја ћу наставити с |
би другу какву другарицу.</p> <p>— Врло добро, упаде јој он у реч.{S} Слажем се са твојом намер |
лењ да оплете себи венац.{S} Знаш врло добро да се ни ја ни ти нећемо удати не само ове године |
а се ваљано одморим.{S} А и ти изгледаш добро, много боље него раније.{S} При последњим речима |
воје удружили за заједнички живот, знаш добро, није била изгледа да ћу ја овако рђаво проћи.{S} |
аха.{S} Он јој приђе као што се прилази доброј пријатељици.{S} Руковаше се гледајући се радозна |
мати права да буду слављени као највећи добротвори човечанства.</p> <p>Да се међутим Јелена упи |
у управо хтели ти будући <pb n="37" /> „добротвори човечанства“, не би ни сама себи умела да од |
ивот, кад обе стране подједнако раде на добру породице.{S} Идеалан је брак од прилике као неко |
лан је брак кад у њега обе стране уносе добру вољу за заједнички живот, кад обе стране подједна |
ћ скоро тужно, а тако бих желео да имам добру другарицу, какву ја у себи замишљам.</p> <p>И он |
ни месец дана од материне смрти, а отац доведе у кућу једну младу жену, која га је, изгледало ј |
иш, говорио је усхићено, овако ништа ни довека.{S} А са штампаријом ће ићи боље, више ће се зар |
у младу жену, која га је, изгледало је, довела у ред, бар за неко време.{S} Није више одлазио < |
</p> <p>Мица, навикнута већ да попушта, довикну другарицама да иду, а оне ће за њима.</p> <p>— |
алемегдан није више давао <pb n="67" /> довољно заклона.{S} Јелена поче да бежи од школе, у кој |
посао, јер она није никад стигла да да довољно рукописа, час је имао састанак са овом или оном |
ар, морала се много савлађивати да буде довољно прибрана око оно двоје-троје посетилаца.{S} Чин |
швапским официрима.{S} Сад ваљда нисмо довољно фини...</p> <p>И Севић трпаше гомиле лажи, знај |
другој да ли удадба смета или не смета довршењу школе.</p> <p>— Па шта би то сметало, што бих |
/> <p>— Седите, молим вас, док само ово довршим, па ћемо онда мало разговарати.{S} Забављајте с |
е вратима.</p> <p>— Јелена, чекај да се договоримо, повика Мица за њом.</p> <p>Али Јелена изађе |
Севић као да то једва дочека и пошто се договорио са својим уредником, донесе Јелени да код кућ |
head>VII.</head> <p>Кад нам се у животу догоди нешто непријатно, нама се чини да смо ми најнеср |
олико, па украо нам ко венац или не.{S} Догодине имамо матуру, па после универзитет...{S} И Миц |
.{S} Уређивање тога омладинског дела би додељено Севићу. </p> <pb n="30" /> <p>Јелена је увиђал |
и Јелена осети како је једна рука лако додирну око паса, онако као што чинимо кад хоћемо неког |
амишљала да ће је стати труда и муке да дође и до најмлађега сарадника, који је у њеним очима б |
е очекивала нешто што је требало тек да дође.{S} Ни пред самом собом није смела да призна да је |
а мирење.“ Али Севић не хтеде никако да дође.{S} Најзад га некако добавише преко полиције.{S} О |
ала оно што <pb n="65" /> је требало да дође.{S} И то што је очекивала осети најзад, на своме г |
. Журналу</title>“.</p> <p>Једнога дана дође опет с Мицом пред уредништво.{S} Али је требало и |
толико биле прешле у навику, да се, кад дође уобичајено време, није могла отргнути.{S} Наравно |
<p>Јелена тек сад пође изласку.{S} Кад дође до врата, окрете се и климну главом.</p> <p>— Због |
и ван себе, изађе.</p> <p>Сутрадан јој дође мати и рече јој да се обрати г. Н. Н., пријатељу њ |
огла да схвати и да разуме.</p> <p>Тако дође почетак нове школске године.{S} Јелена пође у VIII |
х осећаја, чак ни сажаљења.</p> <p>У то дође Севић.{S} Сачекао ју је кад је излазила из канцела |
итаву ноћ не би имала мира.</p> <p>У то дође и пролеће, дивно и мирисаво, са својим љубичицама |
а мужа.</p> <p>Пред вече стари Ђорђевић дође Јелени у атеље.</p> <p>— Говорио сам са адвокатом |
ако издржати.</p> <p>Једнога дана Севић дође кући раније, сав радостан.{S} Исприча одмах да је |
шетњу нити у сусрет мужу.{S} Кад Севић дође кући, затече Јелену очајну.{S} Видев у чему је ств |
у ду-духовни суд, ваљало је да и Севић дође, а он је бежао од тога.{S} Тако се ствар протезала |
ше супруге непотребно је.“</p> <p>Севић дође у означено време.{S} Са г. Ђорђевићем су били у ка |
и никога не нађох.</p> <p>По св. Јовану дође очекивани брод и укрцасмо се.{S} Прво лице које са |
да, само да оду проти.</p> <p>— Добро, дођи сутра у три сата по подне.{S} Половину ћу ти дати |
разумеш ли!{S} Немам!{S} Хајд’ сад, па дођи сутра.</p> <p>Али се није могла отрести.{S} Он је |
ам, нећу моћи, бранила се она.</p> <p>— Дођите, на сваки начин!{S} Скоро ју је преклињао Севић. |
разговору.{S} Говорећи о овоме и ономе, дођоше и на питање брака.{S} Севић је нападао данашњи б |
ла.</p> <p>У разговору о овоме и ономе, дођоше и на име Јове Дугића.{S} Јелену је интересовало |
ше.{S} Ишли су Босанском улицом.{S} Кад дођоше до улице Краљевића Марка, у којој је Јелена стан |
нисам познала, али шта је ту је.</p> <p>Дођоше до Државног Савета.{S} Јелена застаде, хотећи да |
подне, као раније у школу и све што је доживела за последњу годину дана чинило јој се као муча |
ећи ћу преко свега онога што сам за тим доживела.{S} Главно је да сам била задовољна и скоро ср |
тајући рукопис.{S} Само једну примедбу, дозволите.{S} Знате, ми новинари пишемо само с једне ст |
ислио је.{S} Повлађиваћу укусу публике, док не станем на чврсте ноге.{S} Доносићу дописе и из н |
n="95" /> <p>Ишли су неко време ћутећи, док она не запита:</p> <p>— Шта си дакле наумио?</p> <p |
> <pb n="63" /> <p>— Седите, молим вас, док само ово довршим, па ћемо онда мало разговарати.{S} |
намерно да скрене пажњу пролазника.{S} Док сам био здрав, радио сам као марва да би госпођа мо |
исцеђен, госпођа неће ни да га види.{S} Док смо се ми мучили за отаџбину, госпође су уживале са |
би новац и боцу и трчало по ракију.{S} Док би се дете, после неколико минута, вратило, отац би |
тражила утеху за разочарење у браку.{S} Док је муж таљигашио по вароши и зараду испијао по разн |
не парнице, каткад, годинама вуку.{S} А док се парница не сврши, колико ће јој пута још Севић д |
S} Колико будем имала мираза биће доста док не станемо чврсто на ноге.{S} Не разумем зашто би с |
ици, једва га стиже.{S} Дуго је требало док се Севић мало прибрао, толико да је могао испричати |
буде човек те да је се клони, бар само док не сврши са испитом.{S} Али ју је он уместо одговор |
ме ти и даље издржаваш.{S} Чинила си то док сам био тамо, али је сад и томе крај.{S} Тих двадес |
ира, а женска чека и године често прођу док се нађе какав човек који се смилује да се ожени њом |
:id="SRP19200_C15"> <head>XV.</head> <p>Док је Севић био у затвору.{S} Јелена је била мирна.{S} |
и са Бугарима, да нико ништа није могао доказати.{S} А и наш свет, који тако воли да прети, не |
етало!</p> <p>И младе девојке почеше да доказују једна другој да ли удадба смета или не смета д |
ти.</p> <p>Јелена је била у очајању.{S} Докле ће то тако трајати и докле ће она моћи издржати? |
очајању.{S} Докле ће то тако трајати и докле ће она моћи издржати? питала се.</p> <p>Једног да |
ина, почев од „Анархизма као филозофске доктрине“ до „Филозофије бројева“.{S} Читала је то Јеле |
да научи што више, да схвати друштвене доктрине, да се умеша међу људе који <pb n="26" /> раде |
никога?{S} Ја ћу спремити сва потребна документа за обоје, па ћемо се венчати у некоме селу, п |
е могло ништа више.{S} Севић је спремио документа за обоје.{S} Јелена је на дан венчања раније |
ојој је већ било досадило то бескорисно долажење.{S} И скоро је угура у велику, гвоздену капију |
лишћа, па све до у позну јесен.{S} Деца долазе да се наиграју, дечаци и девојчице да се протрче |
ће, којих је, авај, било тако мало, — и долазећи до закључка да је тај брак био само кобан по њ |
<title>Великом Журналу</title>“.</p> <p>Долазећи у уредништво, Јелена је за Севићевим столом вр |
ену вређало ју је понашање Севићево.{S} Долази из затвора, после две године, и прво одлази приј |
о.{S} После два-три месеца опет поче да долази полупијан, опет поче и код куће да пије, само са |
га дана авизирана, али која никако није долазила.{S} Почела сам све више мислити о својима, <pb |
само, и онда она по два-три дана не би долазила у трпезарију; у кујни би, стојећи, испила млек |
усуђивала да пође у уредништво, управо долазила је до капије, чак је једном и ушла, али се, уп |
. али дај ми бар који грош за ручак.{S} Долазим из Бугарске... из ропства...</p> <p>Јелена узе |
е више одлазио <pb n="51" /> тако рано, долазио је кући на ручак, а увече није псовао онако као |
/p> <p>Севић поче да прогони Јелену.{S} Долазио је свакога дана, у свако доба, под разним изгов |
ли оном високом личности, — тек кући је долазио касно увече.</p> <p>Јелени је све јасније бивал |
ш, псовке и батине.</p> <p>У мркли мрак долазио је кући, тамо близу Новога Гробља.{S} Жена и де |
азе у штампарију.</p> <p>Дугић је често долазио у штампарију и повлађивао је намери Севићевој, |
ће ускоро и <pb n="32" /> она с правом долазити у ову кућу и да ће је сви понизно поздрављати. |
днесене.{S} Прошеташе два-три пута горе-доле, погледаше мало Саву и Дунав, <pb n="57" /> па кре |
удари по столу, а ручак или вечера тек долете.</p> <p>— Имаћемо служавку, куварицу!</p> <p>— А |
е право женско и која се стара да научи домаћи посао, да кува и плете...</p> <p>И Јелена с през |
је пре на стропоштавање него на улазак домаћина.{S} Одмах би бацио на сто динар, а једио од де |
, али осети дубоко разочарење.</p> <p>— Донела сам један рад за омладински део „<title>Журнала< |
, па сам хтела да видим шта је с њим, а донела сам и један превод.</p> <p>— О чему је тај рукоп |
љење према мршавоме преводу који је сад донела.{S} Али није имала куда, разви рукопис и предаде |
ствари него лети.{S} А шта сте нам сад донели?</p> <p>После онако ласкаве похвале Јелена чисто |
</head> <p>Срећно свршени Балкански рат донео је слободу многима који су чамили у затвору, па и |
пошто се договорио са својим уредником, донесе Јелени да код куће преводи фељтоне.</p> <p>Јелен |
змеђу машина, односе пакете хартије или доносе.{S} Виде и неколико девојчица, које су својим пр |
је био <pb n="89" /> двојако користан, доносио јој је леп приход и испуњавао јој је време, кој |
блике, док не станем на чврсте ноге.{S} Доносићу дописе и из најмањих места, ангажоваћу дописни |
на, ломила се.{S} Страх је осећала пред доношењем такве једне одлуке, која би имала да из основ |
акутало.{S} Из унутрашњости велике куће допирала је лупа машина.</p> <p>— Та улази, нећеш ваљда |
к не станем на чврсте ноге.{S} Доносићу дописе и из најмањих места, ангажоваћу дописнике — ситн |
дописе и из најмањих места, ангажоваћу дописнике — ситне чиновнике, који су срећни кад на свој |
, одржава народ у мраку и незнању.{S} У допису из једне вароши говорило се о једном владици, ко |
авите нас, одговори Севић, који је беше допратио до врата.</p> <p>Изишавши на улицу, Јелена ниј |
о, како Мица помаже матери, како спрема доручак, намешта собе. </p> <pb n="27" /> <p>— Таквима |
исам баш ни гладан.{S} Јутрос сам добро доручовао са Дугићем.</p> <p>— Па зар ти је он пречи не |
је мати и могла да је упита где је била досада, Јелена, чинећи се расположена, исприча како је |
и да ти се одужим за све што си учинила досада за мене.{S} Збогом!</p> <p>— Ваљда до виђења?</p |
исте ви могли да одбаците од себе своје досадашње васпитање, па да учините по срцу и својим убе |
уђен.{S} Неће више имати прилику да вам досади.{S} Ви можете ићи, а он остаје овде. </p> </div> |
рње забавиште.</p> <p>Али и такав живот досади, па га се и Јелена засити.{S} Читав дан био јој |
из које би устајала кад јој лежање већ досади.{S} Спремила би се и изашла у варош, у шетњу, па |
овде, рече јој Мица, којој је већ било досадило то бескорисно долажење.{S} И скоро је угура у |
а трчи око њега и Севића, а он још није доспео да је примети.</p> <p>— Како само да им -се приб |
казао радости живота...</p> <p>— Доста, доста, не могу више ни да те гледам ни да те слушам.{S} |
дила да разуме шта јој Севић говори.{S} Доста јој је било да чује његов глас, тужни глас, који |
о ја показао радости живота...</p> <p>— Доста, доста, не могу више ни да те гледам ни да те слу |
р није доста што ја њега нећу?</p> <p>— Доста је и то, али црква покушава све да брак очува.{S} |
баш није потребна, јер има на „лагеру“ доста дела, али ће он за њу већ наћи згодан посао.{S} Н |
казне, осуђен по неколиким кривицама, а доста кривица имало је тек да се пресуде.</p> <p>Јелена |
пријатељски поздрав!“ А у Београду има доста људи, сарадника са улице, случајних, оних који су |
и. </p> <pb n="110" /> <p>— Па зар није доста што ја њега нећу?</p> <p>— Доста је и то, али црк |
ираз!{S} Колико будем имала мираза биће доста док не станемо чврсто на ноге.{S} Не разумем зашт |
у свакој несрећи има и среће, имала сам доста слободна времена и понова ме обузе мисао да полаж |
х“ сарадника и „пријатеља“ лист је имао доста.</p> <p>Лист је већ у првоме броју, у врло дугом |
ез-Михајлову улицу, у којој је већ било доста беспослена света.</p> <p>Пред њима се одједном ук |
, ваљало је живети, а и Петар ју је већ доста коштао.{S} Она је међутим била тек почетница.{S} |
а је већ и његово име, које је било већ доста познато по новинарским чланцима и по неколиким књ |
диш, Јелена, ја сам имао у своме животу доста тешких момената, а и ти такође.{S} Да знаш само к |
па јој опет изађе пред очи Јова, онако достојанствен и озбиљан, удубљен у своје мисли.{S} Он м |
у јој дошли до руку.{S} Толстој, Гогољ, Достојевски, Горки, Арцибашев ређали су се пред њеним о |
дугове за хартију, прекиде све везе са дотадањим животом.{S} Ишла је у канцеларију пре и после |
ру за твој</p> <p>живот, ако те се само дотакнем.{S} Одлази!</p> <p>— Плати прво за разговор, п |
овим рукама било тако пријатно.{S} Неко дотле непознато осећање испуњавало ју је и она је малак |
ој се да је у Севићевом загрљају, а оно дотле непознато осећање поново би ју обузимало, дрхтала |
зговарати.{S} Забављајте се, рече јој и дотури неке илустрације.</p> <p>Севић је радио до у сум |
лове и успе да плати раднике и да нешто дотури и мужу.{S} Али њено неискуство у пословима одби |
> <p>— Видиш да сад има друга посла.{S} Доћи ћеш сутра, кроз који дан.{S} И извуче је.</p> <p>В |
ам и ја да речем своју реч.{S} Изволите доћи у моју канцеларију данас у 2 часа по подне.{S} При |
<p>И хтеде да пође.</p> <p>— Хоћете ли доћи вечерас! питао је он, задржавајући пружену му руку |
говори она.</p> <p>— Па зар нисте могли доћи ма само и на неколико тренутака? испитивао је он.< |
да га неће положити, да уопште неће ни доћи до њега, јер сем двојака није ни имала других оцен |
Онда идем сама и више никад ти нећу ни доћи.</p> <p>Рекавши ово Јелена дохвати свој шешир, наг |
авала је при помисли да ће Севић ускоро доћи, да ће понова заузети место крај ње као њен муж, д |
не сврши, колико ће јој пута још Севић доћи и церећи се, бацити јој у лице да је она његова же |
нећу ни доћи.</p> <p>Рекавши ово Јелена дохвати свој шешир, наглим покретом покри главу и жустр |
виђења?</p> <p>— До виђења!</p> <p>И он дохвати шешир, климну влавом и изађе.</p> <p>Јелена је |
умела да се извуче, а да каже да јој је доцкан није хтела, јер како би она била способна за што |
м.</p> <p>— Остави то.{S} Разговараћемо доцније.</p> <p>— А што не бисмо одмах разговарали? иза |
ћемо, то је несумњиво, само не сад, већ доцније, зимус, кад је много пријатније читати такве ст |
се да то пре подне нема краја.{S} Једва дочека подне и оде оцу.</p> <p>Кад је све испричала, ст |
ead>II.</head> <p>Сутрадан Јелена једва дочека време за шетњу, после подне.{S} Нешто ју је вукл |
она што ради.{S} Севић као да то једва дочека и пошто се договорио са својим уредником, донесе |
Реши се на ово последње.</p> <p>Мица је дочека радосно, не показујући отворено како јој је мило |
а.</p> <p>Кад је отишла Павићу, овај је дочека пријатељски, поласка јој да лепо изгледа, прекор |
ла јој је.{S} Видела си како су те онда дочекали.{S} Уосталом ти иди ако ти се иде, само мене в |
сва разочарана.{S} Мислила је да ће је дочекати сасвим друкчије, а оно нити јој ко рече „добар |
ва господина, Севићу непознатих.</p> <p>Дочекаше га стојећи, озбиљно.{S} Севићу је било као да |
е кајишем. </p> <p>Двојица младих људи, дошавши до једне клупе, седоше, скинувши капе.{S} Густа |
а се да измисли шта да му каже кад буде дошао, како да се понаша према <pb n="91" /> њему.{S} О |
/p> <p>Почела је рад и први који јој је дошао — био је Севић.</p> <p>За све време од одласка из |
је и свршио празничну школу.{S} Тако је дошао до своје седамнаесте године, постао већ свој чове |
ила.{S} У то зазвони звонце.{S} Неко је дошао.{S} Она отвори врата и виде пацијента, првог паци |
ј живот и рад као да ти у опште ниси ни дошао, а теби до воље стоји да потражиш себи другу какв |
гледајући се радознало.</p> <p>— Кад си дошао? питала је.</p> <p>— Синоћ сам стигао лађом, око |
заборавио шта смо уговорили онда кад си дошао из Пожаревца.{S} Зашто не бисмо издејствовали о ф |
што јој је било криво да јој није одмах дошао, већ што јој се чинило да би требало да га то пит |
никога сем Севића.</p> <p>— Господине, дошла сам до уредника омладинскога дела „<title>В. Журн |
то је њега интересовало.</p> <p>Тако је дошла дубока зима, са хладним данима и дугим ноћима.{S} |
о изгледа, прекоре је што није и раније дошла, увераваше је да је он веома цени.{S} Узгред јој |
јуче до сада размишљала о себи и теби и дошла сам до закључка да ми нисмо једно за друго.{S} То |
два те нађох, рече јој, а чуо сам да си дошла.{S} Како само дивно изгледаш, права париска дама! |
еселости.</p> <p>— Мани је, опет су јој дошле лутке, знаш је већ! убаци друга.</p> </div> <pb n |
и разбора, све руске писце који су јој дошли до руку.{S} Толстој, Гогољ, Достојевски, Горки, А |
у воду.</p> <p>Тако у разговору били су дошли пред Калемегдан.{S} Неосветљен, разголићен, чинил |
ла, она скрете, а он за њом.{S} Тако су дошли до њеног стана.{S} Кад она тури кључ у браву, он |
је Јелена видела како јој стан изгледа, дошло јој је да зарида, толико је он био далеко од оне |
ad> <p>Париз, 20.{S} септ. 1918.</p> <p>Драга моја Мицо,</p> <p>Твоје писмо ме је и веома изнен |
<div type="titlepage"> <pb n="3" /> <p>ДРАГОМИР ШИШКОВИЋ</p> <p>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН И |
<div type="titlepage"> <pb n="5" /> <p>ДРАГОМИР ШИШКОВИЋ</p> <p>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН И |
ите уверени да ће нам ваша сарадња бити драгоцена.{S} Али извините, ја вам се нисам ни представ |
.{S} Жена, ако одговара твојим идејама, дражи те и изазива.{S} И још ако је и лепа <pb n="24" / |
није много скривала ни својих телесних дражи, није дакле чудо што ју је он посматрао онаквим о |
о ћудљиву.{S} Запиткивати је значило би дражити је само, и онда она по два-три дана не би долаз |
и драчку луку, од црквице на брегу више Драча, чинило ми се као да сам најзад приспела у приста |
дали смо на сами Божић.{S} Посматрајући драчку луку, од црквице на брегу више Драча, чинило ми |
тву госпођа наших чиновника.{S} Море, у Драчу, угледали смо на сами Божић.{S} Посматрајући драч |
/> надајући се да је бар неко од њих у Драчу, али никога не нађох.</p> <p>По св. Јовану дође о |
га стила и разне величине — дуги низови дрвета; после шума трамваја и кола — блага тишина, коју |
.{S} Од ранога пролећа, пре него што је дрвеће и најавило пупољке лишћа, па све до у позну јесе |
и моја...</p> <p>— Сместа да си отишао! дрекну Јелена, лупнувши ногом о под, а очи јој севаху.< |
ала, али шта је ту је.</p> <p>Дођоше до Државног Савета.{S} Јелена застаде, хотећи да скрене св |
који би ме храбрили.{S} У животу ме је држала само помисао на тебе.</p> <p>И Севић се пренемаг |
одевен некако немарно али отмено, мушка држања.{S} Глас му је звонак, тон убедљив — чини ми се |
а.{S} Био је трештен пијан.{S} Једва се држао на ногама, спотицао, се, закрвављених очију, прља |
е покушавала да се извуче, али ју је он држао чврсто, да је била немоћна и да мрдне.{S} Он ју ј |
ају, и ако је он више није онако чврсто држао. </p> <pb n="59" /> <p>Севић је још дуго, држећи |
Севић.</p> <p>— Морам.</p> <p>И пођоше, држећи се чврсто за руке.</p> <milestone unit="subSecti |
/p> <pb n="59" /> <p>Севић је још дуго, држећи је у загрљају, причао о својим великим плановима |
одједном указа Дугић.{S} Прав као бор, држећи у руци штап као они слепци који иду без вођа, иш |
а, разгледа као нешто што припада њему, држећи своју руку на њеном рамену.</p> <p>Она га одгурн |
аједно колико су год могли, који шетају држећи се за руке и пиљећи једно у друго.{S} А њен муж |
и не непријатно.{S} Тај поглед, мушки и дрзак, поглед који ју је палио, није јој био непријатан |
/> очепи.{S} Није, него је неваспитан и дрзак.{S} И другарица наброја више случајева, да се Јов |
ође на ручак, упаде Севић у атеље.{S} У дроњцима, он који никада није изгледао сјајно, изгледао |
штампати!...</p> <p>— Видиш да сад има друга посла.{S} Доћи ћеш сутра, кроз који дан.{S} И изв |
Е КЊИЖАРНИЦЕ</p> <p>М. Ј. СТЕФАНОВИЋА И ДРУГА</p> <p>1920.</p> </div> <pb n="6" /> </front> <bo |
пол — зар човек нема права да бира себи друга према своме инстинкту?{S} Треба једном пресећи об |
су јој дошле лутке, знаш је већ! убаци друга.</p> </div> <pb n="19" /> <div type="chapter" xml |
х уста.</p> <p>— Буди сад уз мене, моја другарица, молио је он, и живот ће нам бити леп и ведар |
не овде нема жене.{S} Мени би жена била другарица, помоћник у свима пословима, а има ли таквих |
ветовала, наставнице су се чудиле, а од другарица неке су јој завиделе, а неке је се клониле.</ |
лазила да се само извуче из куће или од другарица, нарочито од Мице.{S} Кад јој, понеки пут, не |
да је то чинила, код куће, у школи, код другарица.{S} Сви су се чудили њеној расејаности и пову |
рзи ме, Јелена, остани овде, бранила се другарица.</p> <p>— Увек ти тако, никад нећеш да ми учи |
Није, него је неваспитан и дрзак.{S} И другарица наброја више случајева, да се Јова показао не |
, сећала се својих дана у школи, својих другарица, својих родитеља...{S} Рачунала је да би и он |
} Кад би видела коју од својих школских другарица, скренула би одмах у прву споредну улицу. <pb |
ва и да ће кући.{S} Она нека продужи са другарицама.</p> <p>Мица, свикнута већ на ћуди своје др |
сле часова, по обичају, пође у шетњу са другарицама.{S} Кад су већ биле у Кнез-Михајловој улици |
Мица, навикнута већ да попушта, довикну другарицама да иду, а оне ће за њима.</p> <p>— Шта ти ј |
ли бих се тако радо удала.</p> <p>И две другарице заћуташе, занесена свака својим мислима.</p> |
> <p>Кад изби код сата, срете две своје другарице.</p> <p>— Шта ти је, Јелена, те си тако црвен |
n="18" /> <p>Јелена и Мица нађоше своје другарице код трамвајске чекаонице.{S} Весело су ћаскал |
/p> <p>Мица, свикнута већ на ћуди своје другарице, не задржаваше је и Јелена се врати, али убрз |
се не уклањајући с пута.{S} Како су три другарице закрчиле скоро цели узани тротоар, Јова ипак |
да се и ти смириш! добацише јој две-три другарице идући даље.</p> <p>— Мицо, ходи овамо! позва |
л“.{S} Али се не усуди, знала је да јој другарице не би после дале мира.</p> <p>— Хоћете ли на |
увек будеш срећна и да се каткада сетиш другарице која те увек воли —</p> <p>Јелена. </p> </div |
м, а Мица настави плетење венца.</p> <p>Другарице, пошто су набрале цвећа и исплеле венце, враћ |
двајаше својим несташлуком.{S} Ниједној другарици не даваше мира.{S} Притрчи тек другарици и св |
но казивала матери да иде овој или оној другарици.</p> <p>Сасвим се ослободила са Севићем.{S} Б |
ругарици не даваше мира.{S} Притрчи тек другарици и свали је у траву, па је онда претура тамо-а |
воље стоји да потражиш себи другу какву другарицу.</p> <p>— Врло добро, упаде јој он у реч.{S} |
>— Мицо, ходи овамо! позва Јелена једну другарицу.</p> <p>— Нећу, скочићеш на мене и повалићеш |
о тужно, а тако бих желео да имам добру другарицу, какву ја у себи замишљам.</p> <p>И он поче ж |
, Јелена, шта си се ућутала ? питале су другарицу, која је мирно стајала на страни, не учествуј |
а добро, ако му се ја не склањам с пута друге му се склањају, па их опет <pb n="46" /> очепи.{S |
> <p>Али она је имала прилике да види и друге младе парове, који нису живели као она и њен муж. |
ди који гамижу по полутами.{S} Запази и друге звезде, јаче, интензивније светлости.</p> <p>— То |
едне речи прекора.{S} Звао сам вас ради друге ствари.{S} Поступак моје кћери није био нимало ло |
тача: један висок, крут, правих рамена, други мањи, шепав, коме као да су панталоне оптрчавале |
дозналцима.{S} Једни су осуђивали њу, а други су тврдили да је онај човек пијан и да јој није м |
ца, па да настави студије, као и толики други студенти, који практикантишу и уче школу.</p> <p> |
ам једнако били пред очима.{S} То су ти други већ причали.{S} Да ме је ко упитао зашто бежим, н |
же и сигурније.</p> <p>— Морамо тражити други стан, рече једнога дана Петар.{S} Газдарица ми је |
мо што је имао браду и наочаре.{S} Онај други, мало мањи, сиромашније одевен, без браде и цвике |
p> <p>— А, не!{S} Немам намеру да се по други пут женим, кад ми је жива жена коју обожавам.{S} |
а о разним идејама, о женском покрету и другим питањима. </p> <pb n="53" /> <p>Она је каткад из |
Видиш, он јој није бранио да се воли с другим.{S} А можда није био сигуран да би и она волела |
до њега, јер сем двојака није ни имала других оцена.{S} И брак јој се учини као котва спасења. |
Петар Севић, интимус Јовин, који и нема других пријатеља.{S} Он је сарадник „<title>Великог Жур |
анас је дан оних који не могу да шетају других дана.{S} Уосталом и касно је већ, ја ћу кући.</p |
одговорила.{S} Осећала је и сама да за друго није, али је осећала да није ни за кување.</p> <p |
ла сам до закључка да ми нисмо једно за друго.{S} То смо уосталом одавно обоје увидели, па смо |
човеку није према себи изазивала ништа друго сем равнодушности.{S} Стид ју је било да се она, |
pb n="115" /> <p>Јелени не остаде ништа друго до да пође, праћена радозналцима.{S} Једни су осу |
ој авантури.{S} Није јој остајало ништа друго, него да тражи развод брака.{S} Нема сумње да ће |
, па онда у позориште, биоскоп или које друго вечерње забавиште.</p> <p>Али и такав живот досад |
{S} А у случају да не пристају једно уз друго, није им тешко растати се.</p> <p>Јелена га је сл |
а удари непристојника.{S} Али и једно и друго били су далеко од тога да покажу какав гњев; не о |
</p> <p>Како већ нису знали ни једно ни друго о чему да говоре, Јелена климну главом у знак поз |
ћ се уопште није сећао да је од оца што друго и чуо, као што не би знао да каже да ли га је ика |
тају држећи се за руке и пиљећи једно у друго.{S} А њен муж једва је и гледа.{S} Увек се нешто |
радила, кад не би кувала ?{S} Шта знаш друго? </p> <pb n="78" /> <p>Јелена оћута, јер и није з |
ла са Севићем.{S} Били су постали добри другови.{S} Навикла се и на његов поглед, који ју је јо |
замишљаш?</p> <p>— За њега или за кога другог, свеједно.</p> <p>— А што Јелена? питала је Мица |
младе девојке почеше да доказују једна другој да ли удадба смета или не смета довршењу школе.< |
вала, госпођице!</p> <p>И уредник приђе другој машини.</p> <p>Јелена чу једну крупну псовку, па |
ко ради свој посао, тихо и не сметајући другоме.{S} А оно место тога некаква мрачна пећина, у к |
ћу ти дати пре него што уђемо проти, а другу половину кад будемо изашли.</p> <p>— Не може, нег |
ле о овоме или ономе, задиркујући једна другу.</p> <p>— Шта је, Јелена, шта си се ућутала ? пит |
, а теби до воље стоји да потражиш себи другу какву другарицу.</p> <p>— Врло добро, упаде јој о |
о пажњу на то шта Јелена ради, с ким се дружи, шта чита.{S} Он се задовољавао тиме да мирно пот |
ћа су сматрали за анархисту.{S} Јова се дружио са Севићем за то, што га је овај хвалио до небес |
S} И ја бих баш могла!{S} Ја сам сасвим друкчија од ове Мице, која је право женско и која се ст |
у родитељској кући, храњена и брањена, друкчије посматрају живот него њихови родитељи, јер им |
је већ такав обичај и кад већ она неће друкчије.</p> <p>— Ја више не могу без тебе, говорио је |
а слушаше оне звучне речи, нове мисли и друкчије схватање живота које је избијало из сваке рече |
једином реченицом:</p> <p>— Ствар стоји друкчије.</p> <p>Па би онда он почео причати о нечему ш |
{S} Мислила је да ће је дочекати сасвим друкчије, а оно нити јој ко рече „добар дан“ ни „збогом |
д хлеба у руке.{S} Са Јеленом је испало друкчије.{S} Ево вам, господине, три хиљаде динара, то |
о Сањин не би могао волети своју сестру друкчије него што су га учили.{S} Она је била лепа дево |
овала је да ће лично познанство учинити друкчији утисак него књиге.{S} Али се прилика није указ |
8"> <head>VIII.</head> <p>Како је живот друкчији кад га осећамо непосредно, кад га гледамо свој |
</p> <p>Стари Ђорђевић, бежећи од свога друштва, сећао се тек сада како је сам занемарио своју |
а.</p> <p>Београђани, читаве породице и друштва, одлазе у Топчидер о празницима, на цео дан.{S} |
који <pb n="26" /> раде на препорођају друштва.{S} Осећала је у себи неку чудну снагу, а у ист |
е мисли.{S} Он мисли само о преображају друштва, јер ево већ скоро три месеца како она трчи око |
ава, а не спава зато што је тишти општа друштвена несрећа.{S} Чудно јој је било да читави човеч |
еђутим Јелена упитала у чему се састоји друштвена несрећа, шта је то она увиђала и шта су управ |
ла и врло често су њих троје претресали друштвене прилике у земљи и на страни.{S} Јелена је не |
е да чита, да научи што више, да схвати друштвене доктрине, да се умеша међу људе који <pb n="2 |
а почиње издавати независан политички и друштвени лист „<title>Народно право</title>“. </p> <pb |
а женскиње буду ропкиње, да због глупог друштвеног уређења и морала буду лишене живота само зат |
помислила је, то су још остаци старога друштвенога поретка, који ће разрушити људи као што су |
нешто велико, да ће извести неку велику друштвену реформу, па је ваљда хтео да се и он уз њега |
ва гадна псовка.{S} Згрози се.</p> <p>— Друштво треба разрушити, па на рушевинама поставити нов |
ћајући да је крива, није тражила ничије друштво, већ је избегавала све и свакога.{S} Кад би вид |
и код куће да пије, само сад тражећи и друштво своје нове жене.{S} Ова се спочетка нећкала, па |
, која се распада и својом трулежи кужи друштво.</p> <p>Почетница — зубни лекар, морала се мног |
у сну и згрози се.{S} Не, неће она у то друштво! </p> <pb n="39" /> <p>Она мора у школу, а кад |
е јасно да јој ваља много радити.{S} Са друштвом, у којем је себе замишљала, учинила би она мно |
пред мужа.{S} Ручак у кавани, у мушком друштву, па би Севић опет ишао на посао, а она кући, да |
м од своје прошлости!</p> <p>Била сам у друштву госпођа наших чиновника.{S} Море, у Драчу, угле |
би тиме, по конвенцијама које владају у друштву, убио срећу својој сестри.{S} Видиш, он јој ниј |
је он крши у својим рукама, како његове дрхтаве руке продиру и тамо где их Јелена није желела.{ |
познато осећање поново би ју обузимало, дрхтала би од узбуђења.</p> </div> <pb n="61" /> <div t |
ађе.</p> <p>Јелена је била ван себе.{S} Дрхтала је од једа и беса.{S} Као жену вређало ју је по |
би било да се обрати оцу!</p> <p>И она, дршћући од узбуђења и страха пређе очин праг.{S} Изјада |
у ваљало је ићи „на мирење“ и проти и у ду-духовни суд, ваљало је да и Севић дође, а он је бежа |
ајући на још дуго школовање, уздахну из дубине груди.</p> <p>Неко време ћутаху обе.</p> <p>— Ја |
њега интересовало.</p> <p>Тако је дошла дубока зима, са хладним данима и дугим ноћима.{S} Своје |
на немаде кад да што помисли, али осети дубоко разочарење.</p> <p>— Донела сам један рад за омл |
ољупцима, уверавајући је да је она тако дубоко ушла у његов живот, да он више не може без ње, д |
лена? упита Мица.</p> <p>Јелена уздахну дубоко.</p> <p>— Не спавам, али сневам.</p> <p>— О чему |
мало и по Калемегдану.{S} Ја волим ову дубоку тишину.</p> <p>Јелена би се најрадије вратила, а |
о Јелени од брака остаде муж у затвору, дуг за хартију за лист и штампарија.</p> <p>Мислила је |
клупе, седоше, скинувши капе.{S} Густа дуга коса лепршаше се на поветарцу.</p> <p>Наше две уче |
видим.{S} Висок, витак, високога чела, дуге уметничке косе, лепе очи увек уморне од рада, око |
десетак година, био је већ зрео човек, дуге косе, обријаних бркова, са дугом црном лепршавом м |
мнаест-осамнаест година.{S} Сукње им ни дуге ни кратке.{S} Звонки смех и кикот.{S} Трчање и ска |
кућа, разнога стила и разне величине — дуги низови дрвета; после шума трамваја и кола — блага |
дошла дубока зима, са хладним данима и дугим ноћима.{S} Своје школске предмете Јелена је радил |
ћу да је то све због његовог писања.{S} Дугић му одговори да је он неблагодаран, кад се тако по |
женском свету и била коректор листа.{S} Дугић је писао уводне чланке и „чланчиће.“ Севић је био |
е своју судбину за људе као што смо.{S} Дугић и ја? упита најзад Севић.</p> <p>— Верујем да има |
p> <p>Одједном се однекуд појавише Јова Дугић и Петар Севић.{S} Ишли су полако.{S} Он, висок, у |
ета.</p> <p>Пред њима се одједном указа Дугић.{S} Прав као бор, држећи у руци штап као они слеп |
, она не спава, не спавају ни Севић, ни Дугић, и још можда оно мало напредних људи, који су уви |
етка, који ће разрушити људи као што су Дугић и Севић.{S} И ова двојица учинише јој се велики, |
на волела њега истом љубављу ...</p> <p>Дугић и Севић скренуше једном стазом, крај самога градс |
ет види како улазе у штампарију.</p> <p>Дугић је често долазио у штампарију и повлађивао је нам |
ојте тако говорити.{S} И за вас и за г. Дугића имало би жена и у нас, само што их ви не видите |
никада имати, јер се за мене, као ни за Дугића, не може овде наћи жена, одговори Севић.{S} Која |
м г. Петра Севића, са прилозима г. Јове Дугића, госпође Јелене Севић и још неколицине угледних |
у о овоме и ономе, дођоше и на име Јове Дугића.{S} Јелену је интересовало шта је све Јова напис |
итаве <pb n="88" /> недеље дана потражи Дугића и рече му шта би хтела.{S} Овај обрече да ће раз |
мало зачуђена</p> <p>— Па на онога Јову Дугића, знаш онога што увек шета споредним стазама.{S} |
дах.{S} Сети се да је виђала тога Јову Дугића.{S} Чула је већ и његово име, које је било већ д |
S} Мисли јој и нехотице пређоше на Јову Дугића и његовог трабанта.</p> <p>— Велике су то душе, |
је све.</p> <p>Није заборавила ни Јову Дугића и његова дела.{S} Мица ју је одвела у антикварни |
ладан.{S} Јутрос сам добро доручовао са Дугићем.</p> <p>— Па зар ти је он пречи него жена ? не |
био задовољан малом наградом.</p> <p>Са Дугићем се познао негде у иностранству, бар се тако мис |
Чак сам га показао и своме пријатељу г. Дугићу, који назире у писцу велику јачину духа и јаку м |
а официра или трговца.{S} Севић пребаци Дугићу да је то све због његовог писања.{S} Дугић му од |
ких улица — шљунком насуте стазе; после дугих низова кућа, разнога стила и разне величине — дуг |
p>Пошто је успела, после великих мука и дугих преговарања, да се наравна са Павићем, тако да он |
је чекала на улици, једва га стиже.{S} Дуго је требало док се Севић мало прибрао, толико да је |
сматра непристојним није јој давала да дуго о њему мисли.</p> <p>Кад изби код сата, срете две |
ахнут нож.</p> <p>Осећала је да не може дуго да издржи овакву ситуацију.{S} Преклињала је Севић |
позна са „анархистима“.</p> <p>Пошто је дуго лупала главу како и чиме да почне, изабра филозофи |
ва да учим што практично, а да не траје дуго.{S} Реших се за зубно лекарство.{S} До краја ове г |
.</p> <p>— Како хоћете, само се не могу дуго задржавати, јер имам посла код куће.</p> <p>Он нат |
рзитет...{S} И Мица, помишљајући на још дуго школовање, уздахну из дубине груди.</p> <p>Неко вр |
жао. </p> <pb n="59" /> <p>Севић је још дуго, држећи је у загрљају, причао о својим великим пла |
е међутим био умро, а кућица продата за дугове.{S} Од сестре ни трага ни гласа.{S} Пође и он у |
ими штампарију, али да прими и Севићеве дугове за хартију, прекиде све везе са дотадањим живото |
хтео је да се покаже правичан.{S} После дугог размишљања и колебања написа Севићу: „Господине,< |
ку, свуче се и леже.</p> <p>Заспа после дугога превртања по постељи.{S} Сањала је нешто страшно |
човек, дуге косе, обријаних бркова, са дугом црном лепршавом машном, <pb n="52" /> са извесним |
> <p>Лист је већ у првоме броју, у врло дугом чланку, напао владу што, не давањем већег кредита |
асто и свело пре времена, показивало је дугу патњу.{S} Волела је своју децу и у њима је тражила |
а.{S} Замишљала је ту неколико столова, дуж зидова полице са књигама, по столовима новине, раск |
сад био врло заузет.{S} Час је остајао дуже у уредништву, радећи њен посао, јер она није никад |
а за што веће од тога да се задржи мало дуже ван куће!</p> <p>Прођоше главном алејом до шеталиш |
ње, у коме сви чланови имају подједнаке дужности, подједнака права и подједнаку корист.{S} У Ру |
век не би имао високо развијену свест о дужностима, жена, натоварена децом, била на милости и н |
и пута горе-доле, погледаше мало Саву и Дунав, <pb n="57" /> па кренуше натраг.{S} Севић се зау |
гићу, који назире у писцу велику јачину духа и јаку моћ опажања.{S} Рад је несумњиво добар, или |
<p>Снажним покретом руке склопи књигу, духну у светиљку, свуче се и леже.</p> <p>Заспа после д |
аљало је ићи „на мирење“ и проти и у ду-духовни суд, ваљало је да и Севић дође, а он је бежао о |
свршило.{S} Чинило јој се да јој је са душе пао неки огроман терет. </p> </div> <pb n="99" /> |
чи у некакве форме, не хајући за вапаје душе.</p> <p>— Ићи ће тешко, рече најзад.{S} Видећу са |
његовог трабанта.</p> <p>— Велике су то душе, мислила је.{S} Анархисти, сви то знају, а они она |
је све и израдила је све задатке.{S} У души је осећала неку неисказану лакоћу, као неко блажен |
Севића како мирно једе, поче да кипи у души.{S} Једе, а и не упита је како је издржала две год |
е не би ни хтела.{S} Ја сам ружан, а за душу и срце нико и не пита.</p> <p>Јелена је ћутала, не |
највернији посетиоци, и најзахвалнији, ђаци свих школа и разнога узраста.{S} Од ранога пролећа |
о ми неко баш и украде венац, то су или ђаци, из несташлука, или неко ко је био лењ да оплете с |
а, после многих „Ти си крива, жено!“ г. Ђорђевић је ипак морао, сам пред собом, признати, да је |
узе новац.</p> <p>— Господине, настави Ђорђевић, пошто сте ви сад измирени, ни ви, ни ваша суп |
оцу.</p> <p>Кад је све испричала, стари Ђорђевић се замисли.{S} Он је знао каквих све тешкоћа и |
наницу и изјаву, онако како му је стари Ђорђевић диктирао.{S} Она два господина потписаше се ка |
асемо тога мужа.</p> <p>Пред вече стари Ђорђевић дође Јелени у атеље.</p> <p>— Говорио сам са а |
штету!{S} Сита сам брака.</p> <p>Стари Ђорђевић махаше главом.</p> <p>— Неће ваљда ни та парни |
Севић раније сам становао.</p> <p>Стари Ђорђевић, бежећи од свога друштва, сећао се тек сада ка |
вио: ја сам Севић, публициста.</p> <p>— Ђорђевићева, одговори Јелена и прими пружену јој руку.< |
редом.</p> <p>Није била лепа та Јелена Ђорђевићева, али није била ни ружна.{S} Омалена раста, |
p>Севић дође у означено време.{S} Са г. Ђорђевићем су били у канцеларији још два господина, Сев |
гло, са нечим мушким у цртама.</p> <p>— Е, не могу више! рече и леже потрбушке у траву, подметн |
>— Посао, одговори она кратко.</p> <p>— Е кад је посао, онда да се плати, јер ја ништа не радим |
ће, ти би навалила да изађемо.</p> <p>— Е, кад тако говориш, онда остајем код куће.{S} Или ти ј |
је вређало, а крива нисам била.</p> <p>Евакуација баци то питање у запећак.{S} Побегли смо нај |
е.{S} Са Јеленом је испало друкчије.{S} Ево вам, господине, три хиљаде динара, то је Јеленин де |
их калемегданских вечери, пролећа.{S} А ево га опет пролеће.{S} Само је она сада умртвљена...</ |
н мисли само о преображају друштва, јер ево већ скоро три месеца како она трчи око њега и Севић |
чну просторију.{S} По где-где гореле су електричне сијалице.{S} У полутами Јелена једва примећи |
ила прва у томе ?{S} Ено сифражеткиња у Енглеској, па како се боре жене у Данској, па женскиње |
на.</p> <p>— Па време је да идемо кући, ено сунце већ залази, бранила се Мица.</p> <p>— Свеједн |
.{S} И зар бих ја била прва у томе ?{S} Ено сифражеткиња у Енглеској, па како се боре жене у Да |
скање шљунка трже их из мисли.</p> <p>— Ено их, рече Мица.</p> <p>— Кога ?</p> <p>— Твога будућ |
биљан, да и не мисли на те глупости.{S} Ето и на Калемегдану никад не шета главним стазама, већ |
издржати? питала се.</p> <p>Једног дана ето ти опет Севића.{S} Јелена му пружи петицу, али он р |
и. </p> <pb n="120" /> <p>Али пред вече ето га опет.{S} Хоће унутра, има, вели, нешто да јој ка |
ишљањима, не баш најпријатнијим.</p> <p>Жалила је само што није могла приступити раду за испит |
> <p>Најзад се појави и један радознали жандарм, случајно баш са те линије.</p> <p>— Шта је, шт |
а је ова могла.{S} Ваљда да јој постави жандарма испред врата!{S} Састанци њихови били су без р |
мислио <pb n="62" /> о њој и чудио се и жао му је било што је никако нема.</p> <p>— Имала сам м |
ријатељског шпијуна.{S} Није ми га било жао, далеко од тога.{S} Болело ме је само то, што сам ј |
есто ништа не говоре, али им очи светле жаром, блистају младалачким заносом...{S} О, блажена мл |
<p>Јелена једва сачека да прође највећа жега, па оде Мици.{S} Затече је раскомоћену, на дивану, |
егове руке на њеном телу, пекло ју је и жегло.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја, Јелена? питао ј |
излет до Авале, нашла се са Севићем на железничкој станици и сели су у воз до Земуна.{S} Одатл |
руке продиру и тамо где их Јелена није желела.{S} Осећала је како и њу обухвата тај пламен, ка |
небивајући се од онога, што су у ствари желели. </p> <pb n="64" /> <p>— Јелена, поче најзад Сев |
че живим бојама да слика живот какав је желео.{S} Речи су му клизиле са усана да се јелена чуди |
је она баш онаква какву је он жену себи желео.</p> <p>Јелена је ћутала.{S} Забацивши главу на н |
, настави Севић скоро тужно, а тако бих желео да имам добру другарицу, какву ја у себи замишљам |
оли своју жену, да је задовољан њом, да жели да продужи заједнички живот.{S} Јелена одби и изја |
не наиђе ни на кога ко би је упитао шта жели, а сама није знала на коју ће страну.{S} Кад је пр |
више не може без ње, да је он све више жели, али да буде његова, сасвим његова.</p> <p>И очи б |
алиш се својим браком!{S} Ја ти од срца желим да увек будеш срећна и да се каткада сетиш другар |
на свој начин живота, да ни најмање не желим <pb n="97" /> да га мењам.{S} Ти си данас у подне |
толице.</p> <p>— Ја сам, госпођице, шта желите? упита он ужурбано.</p> <p>— Ја сам пре неколико |
брост и гутајући пљувачку.</p> <p>— Шта желите?{S} Ја сам уредник, Павић, одговори дебељко, гле |
боје изјавите да се не трпите, да обоје желите развод.{S} На тај начин брже се свршавају предхо |
је прекорно.</p> <p>Јелена је горела од жеље да се упозна било с њим, било са Севићем.{S} Веров |
е ишло ни Јелени, али је ипак горела од жеље да оде још једном, последњи пут.</p> <p>Једне вече |
поче да јој описује своје патње, своје жеље, које су биле тако скромне, а она и не мисли о њем |
ње стећи симпатије публике, која се, из жеље да се умеша у туђе ствари, окупила око њих, тако д |
обом није смела да призна да је једва и жељно очекивала оно што <pb n="65" /> је требало да дођ |
ао високо развијену свест о дужностима, жена, натоварена децом, била на милости и немилости муж |
а већу вредност него и сама девојка.{S} Жена у браку није равноправна, већ је изложена ћефу и п |
о је кући, тамо близу Новога Гробља.{S} Жена и деца неби се никада преварили да ли је баш он ил |
ало би да се свет мане тих глупости.{S} Жена, ако одговара твојим идејама, дражи те и изазива.{ |
} Муж је ишао у уредништво, на посао, а жена је остајала код куће, у постељи, из које би устаја |
а се по други пут женим, кад ми је жива жена коју обожавам.{S} А и ти ваљда ниси тамо нашла нек |
се, бацити јој у лице да је она његова жена.{S} Осећала је да његово присуство не може да издр |
</p> <p>О, како је мало потребно, па да жена, ма и за тренутак, буде срећна!{S} Неколико љубазн |
.</p> <p>— Ви велите дакле да у нас има жена, које би везале своју судбину за људе као што смо. |
де да легнем.{S} Па кад ме неће венчана жена примити, ко ће?</p> <p>У Јелени је све кипело.{S} |
<p>И од њених идеја остаде само обична жена. </p> </div> <pb n="28" /> <div type="chapter" xml |
отправи мужа.</p> <p>Мати је била добра жена.{S} Лице њено, жућкасто и свело пре времена, показ |
т или макакав сродник?{S} Зар жена није жена, па била она сестра или сродница уопште ?{S} И ако |
њега.</p> <p>— Де, де, та ми смо муж и жена!</p> <p>— Били смо, али више нисмо! одговори она г |
ртаја, Севић јој предложи да буду муж и жена, да се венчају кад је већ такав обичај и кад већ о |
ице, за мене овде нема жене.{S} Мени би жена била другарица, помоћник у свима пословима, а има |
ти.{S} И за вас и за г. Дугића имало би жена и у нас, само што их ви не видите или можда нећете |
не, као ни за Дугића, не може овде наћи жена, одговори Севић.{S} Која би и пошла за нас?</p> <p |
ем.</p> <p>— Па зар ти је он пречи него жена ? не могаде Јелена да се уздржи, а да не упита. </ |
отац, брат или макакав сродник?{S} Зар жена није жена, па била она сестра или сродница уопште |
> <p>— Не, госпођице, за мене овде нема жене.{S} Мени би жена била другарица, помоћник у свима |
поред мене и не опажајући ме.{S} Они на жене можда никако и не мисле, сматрајући их свакако за |
, само сад тражећи и друштво своје нове жене.{S} Ова се спочетка нећкала, па се после навикну.{ |
им образом тражиш новаца од мене, једне жене, којој си загорчао живот?</p> <p>— Дај бар нешто с |
фражеткиња у Енглеској, па како се боре жене у Данској, па женскиње у Русији.{S} И ја бих баш м |
р.{S} Газдарица ми је казала да не воли жене у кући, а овде нисмо ни комотни.</p> <p>Стан брзо |
нема права да се понаша као муж, према жени која не само да сама себе издржава, већ је помагал |
тање новина.{S} Бригу о деци оставио је жени.{S} Тако су се и деца одбила од њега.{S} Мати као |
ић није био нежан и пажљив према својој жени; напротив, он је чинио све што је знао и умео, али |
ао, толико да је могао испричати својој жени шта је било. </p> </div> <pb n="74" /> <div type=" |
д је будете имали! рече.</p> <p>— Мојој жени?{S} Ја је нећу никада имати, јер се за мене, као н |
ко паметна човека.</p> <p>— Благо вашој жени, кад је будете имали! рече.</p> <p>— Мојој жени?{S |
у Савамали, где је Севић становао и пре женидбе.{S} Муж је ишао у уредништво, на посао, а жена |
евићу: „Господине,</p> <p>У ствари ваше женидбе имам и ја да речем своју реч.{S} Изволите доћи |
не!{S} Немам намеру да се по други пут женим, кад ми је жива жена коју обожавам.{S} А и ти ваљ |
ла то гледиште, јер, право да ти кажем, женирао бих се да сам ја то учинио.{S} Грубости живота |
ти и сродницом којом је иначе забрањено женити се!{S} Зашто се онда не би избацила та глупа так |
рак још постоји.{S} Ти си још увек моја женица! церекао се Севић.{S} Веруј да никада ниси била |
напит. </p> <pb n="111" /> <p>— Како си женице? питао ју је расположено.{S} Има ли муштерија?</ |
>— Не, ни дао Бог!{S} Убити тако красну женицу било би страшно.</p> <p>— Па шта онда хоћеш?</p> |
а и хуктања, после многих „Ти си крива, жено!“ г. Ђорђевић је ипак морао, сам пред собом, призн |
право.{S} Мушкарац има права да бира, а женска чека и године често прођу док се нађе какав чове |
Севић, ви велите да и у нас има одважна женскиња.{S} Да ли бисте ви могли да одбаците од себе с |
} Несумњиво је да и овде има врло умног женскиња, али <pb n="56" /> мислим да нема ниједне која |
скиње кад тако говорите.{S} Има и у нас женскиња, које је, ако не онако умно како ви замишљате, |
.{S} Виде да има и мушких и женских.{S} Женскиње је стајало на неким узвишењима, крај машина, и |
подједнаких права на живот.{S} И зар да женскиње буду ропкиње, да због глупог друштвеног уређењ |
кој, па како се боре жене у Данској, па женскиње у Русији.{S} И ја бих баш могла!{S} Ја сам сас |
ања, нађе борбу за опште добро.{S} Наше женскиње није тако васпитано.</p> <p>— Значи да не позн |
но.</p> <p>— Значи да не познајете наше женскиње кад тако говорите.{S} Има и у нас женскиња, ко |
Па како се они мушкарци понашају према женскињу, а ово се још смеје!</p> <p>Али, помислила је, |
но бар расположено за борбу.{S} Таквоме женскињу ваља још само муж, правичан и паметан, за који |
ете око себе.{S} Виде да има и мушких и женских.{S} Женскиње је стајало на неким узвишењима, кр |
Срце треба да води прву реч.{S} Мушко, женско, све је једно, обоје имају подједнаких права на |
вим друкчија од ове Мице, која је право женско и која се стара да научи домаћи посао, да кува и |
ла Јовина разлагања о разним идејама, о женском покрету и другим питањима. </p> <pb n="53" /> < |
га вадила „мисли“ и „ситнице“, писала о женском свету и била коректор листа.{S} Дугић је писао |
n="106" /> <p>— Али ја нећу.{S} Ја имам жену која ми је врло добра, ја сам тобом задовољан и не |
осећа да је она баш онаква какву је он жену себи желео.</p> <p>Јелена је ћутала.{S} Забацивши |
е.{S} Дрхтала је од једа и беса.{S} Као жену вређало ју је понашање Севићево.{S} Долази из затв |
ашњи брак, наводећи да је неправедан по жену и неморалан по читаво човечанство.{S} Данашњи брак |
ни њега ништа више није везивало за ову жену, чији је живот он разорио, можда не хотимично.{S} |
смрти, а отац доведе у кућу једну младу жену, која га је, изгледало је, довела у ред, бар за не |
је имао само за свога коња, а за своју жену и децу само по који грош, псовке и батине.</p> <p> |
.{S} Он изјави свештенику да воли своју жену, да је задовољан њом, да жели да продужи заједничк |
о чела, као да се увери да ли је заиста жива, будна.{S} Сети се последње сцене у сну и згрози с |
еру да се по други пут женим, кад ми је жива жена коју обожавам.{S} А и ти ваљда ниси тамо нашл |
се још срести.{S} Сад јој се учинио као жива претња, као смртна опасност.</p> <p>— Једва те нађ |
уосталом одавно обоје увидели, па смо и живели свако за себе.{S} Зар не би било боље и за мене |
да види и друге младе парове, који нису живели као она и њен муж.{S} Видела је младенце, којима |
чан живот.{S} Ваљало је радити да би се живело, али ма колико да се радило, није се могло зарад |
ћи:</p> <p>— Госпођице, свет је пропао, живео свет!{S} На нама двома је да га обновимо!</p> <p> |
плаћује намештај и материјал, ваљало је живети, а и Петар ју је већ доста коштао.{S} Она је међ |
више ће се зарађивати, па ће се и боље живети.{S} Као сарадник у „<title>В. Журналу</title>“ и |
о њему!{S} И сам увиђа да не иде овако живети и стара се да им буде боље.{S} А живот је међути |
поче Севић, ја сам се решио.{S} Ми ћемо живети заједно, наш брак ће управо сад тек почети.{S} Т |
ио сам као марва да би госпођа могла да живи као бубрег у <pb n="114" /> лоју и да се излежава, |
ине, постао већ свој човек, способан да живи од свога рада.{S} Отац му је међутим био умро, а к |
ву ја у себи замишљам.</p> <p>И он поче живим бојама да слика живот какав је желео.{S} Речи су |
а радим вечерас.{S} Кад смо одлучили да живимо овако како смо уговорили, <pb n="98" /> нећу да |
Чинило јој се као да почиње нов живот, живот рада.{S} Хтела је да чита, да научи што више, да |
живети и стара се да им буде боље.{S} А живот је међутим тако тежак.</p> <p>И Јелени се чињаше |
</p> <p>И он поче живим бојама да слика живот какав је желео.{S} Речи су му клизиле са усана да |
једно, обоје имају подједнаких права на живот.{S} И зар да женскиње буду ропкиње, да због глупо |
својим идеалима, о својим погледима на живот, на брак, — све што је Јелена већ давно била чула |
мо за себе.{S} Навикла је већ на овакав живот, а и он је ваљда већ био излечен од брака.</p> <p |
о вечерње забавиште.</p> <p>Али и такав живот досади, па га се и Јелена засити.{S} Читав дан би |
се ожени њом.{S} Мушкарци проживе читав живот пре брака, па онда узимају нас, безазлене и срећн |
и је да је она тако дубоко ушла у његов живот, да он више не може без ње, да је он све више жел |
бом.{S} Чинило јој се као да почиње нов живот, живот рада.{S} Хтела је да чита, да научи што ви |
олико деца у детињству мање осете да је живот борба, у толико је њихово разочарење веће кад буд |
више није везивало за ову жену, чији је живот он разорио, можда не хотимично.{S} Изгледало је д |
.{S} Ипак је била задовољна, јер јој је живот био обезбеђен.{S} Лако јој није било, али, мислил |
9200_C8"> <head>VIII.</head> <p>Како је живот друкчији кад га осећамо непосредно, кад га гледам |
имовно стање родитеља боље, у толико је живот њихове деце ружичастији; у колико деца у детињств |
није ни за кување.</p> <p>И за њу поче живот кувања и прања судова.{S} Већ више није имала ни |
Таквима је потребан муж да их води кроз живот, да их храни и брани, а оне да рађају децу, перу |
уз мене, моја другарица, молио је он, и живот ће нам бити леп и ведар...</p> <p>— Никад! викну |
тебе нема ништа, да он хоће да настави живот у заједници.{S} Ствар би се онда отезала и најзад |
оме, како ће јој бити могуће да настави живот са човеком, за кога је некада мислила да је веже |
смо се нас двоје удружили за заједнички живот, знаш добро, није била изгледа да ћу ја овако рђа |
е стране уносе добру вољу за заједнички живот, кад обе стране подједнако раде на добру породице |
ољан њом, да жели да продужи заједнички живот.{S} Јелена одби и изјави <pb n="117" /> да не мож |
сад, кад је успела да из основа измени живот, кад га је осигурала, зар сад да јој се јави авет |
евић сад намерава и како мисли да удеси живот: с њом или сам за себе.{S} Била је начисто да је |
риону на посао, верујући да почиње онај живот о коме јој је Севић <pb n="76" /> говорио раније. |
си нашао стан.{S} Ја ћу наставити свој живот и рад као да ти у опште ниси ни дошао, а теби до |
200_C10"> <head>X.</head> <p>Поче мучан живот.{S} Ваљало је радити да би се живело, али ма коли |
која би имала да из основа промени њен живот.{S} Помишљала је само на испит зрелости.{S} Јасно |
д како је Севић постао штампар, Јеленин живот се променио.{S} Штампарија је била мала и стара, |
од мене, једне жене, којој си загорчао живот?</p> <p>— Дај бар нешто сад?{S} Видиш какав сам! |
алну улогу да те уведе <pb n="113" /> у живот, да сам ти управо ја показао радости живота...</p |
храњена и брањена, друкчије посматрају живот него њихови родитељи, јер им родитељи, колико мог |
воје питање.</p> <p>— Како замишљаш наш живот? постави он одређеније питање.</p> <p>— А, тако!{ |
и Бога, не дајем ни пару за твој</p> <p>живот, ако те се само дотакнем.{S} Одлази!</p> <p>— Пла |
је како је издржала две године оваквог живота.</p> <p>— Хоћеш ли још?</p> <p>— Не, хвала, ниса |
зана за њега до краја свога или његовог живота.{S} Боље икад него никад!</p> <p>— Готово имаш п |
ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАЊЕ СВЕСЛОВЕНСКЕ КЊИЖАР |
ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАЊЕ СВЕСЛОВЕНСКЕ КЊИЖАР |
ене на месеце или године ранијег бедног живота. </p> </div> <pb n="81" /> <div type="chapter" x |
друштвеног уређења и морала буду лишене живота само зато, што, немајући мираза, не могу да се у |
не речи, нове мисли и друкчије схватање живота које је избијало из сваке реченице.{S} Заинтерес |
бих се да сам ја то учинио.{S} Грубости живота су нас раставиле, не везујмо оно што је прекинут |
от, да сам ти управо ја показао радости живота...</p> <p>— Доста, доста, не могу више ни да те |
} Ја сам већ тако навикла на свој начин живота, да ни најмање не желим <pb n="97" /> да га мења |
во овде ремети моје послове и мој начин живота.</p> <p>И климнувши главом у знак поздрава скрет |
очи би му севнуле при тим речима чудно, животињски, да се Јелена ужасавала, осећајући како њего |
е ја сад више ценим него пре, јер те је животна борба прекалила...</p> <p>— Волела бих да ту бо |
хартију, прекиде све везе са дотадањим животом.{S} Ишла је у канцеларију пре и после подне, ка |
<p>— Видиш, Јелена, ја сам имао у своме животу доста тешких момената, а и ти такође.{S} Да знаш |
твојих редака који би ме храбрили.{S} У животу ме је држала само помисао на тебе.</p> <p>И Севи |
_C7"> <head>VII.</head> <p>Кад нам се у животу догоди нешто непријатно, нама се чини да смо ми |
ући читање.{S} Добро је што није тако у животу, иначе би било страшно.</p> <p>— Што би било стр |
ила из зимњега сна, све је певало химну животу и љубави.</p> <p>Сад је Јелена са Севићем ишла и |
је подухвата нека ватра, као да јој по жилама потекоше пламенови место крви.{S} Телом јој буја |
ас узимају.{S} Па још траже да им за ту жртву с њихове стране будемо и захвалне.{S} Ја бих све |
што је прекинуто, јер би нас чвор увек жуљио.{S} Боље је да будемо добри пријатељи.{S} Веруј м |
муж једва је и гледа.{S} Увек се нешто жури или је забринут о овоме и ономе. </p> <pb n="79" / |
м ка Калемегдану.{S} Као да им се обома журило да што пре стигну.{S} Тек овда-онда измењали би |
од куће, извињавала се она.{S} И сад се журим, јер сам већ, чини ми се, задоцнила.</p> <p>И хте |
ког језика.{S} Ступи одмах у „<title>В. Журнал</title>“ као сарадник, где је био примљен не збо |
полагати испит зрелости.</p> <p>„Велики Журнал“, баш у то време, ваљда да би појачао своју прод |
арадница тако великог листа као што је „Журнал“.{S} Али се не усуди, знала је да јој другарице |
о уредника омладинскога дела „<title>В. Журнала</title>“.</p> <p>Севић подиже главу и, спазивши |
евића.{S} Сви су они били из „<title>В. Журнала</title>“, а овоме да се понуди није имала кураж |
е постала ревностан сарадник „<title>В. Журнала</title>“, ревноснија него да су је плаћали.{S} |
ати, али убрзо скрете ка уредништву „В. Журнала“.</p> <p>Севић је био сам, читао је неке корект |
теља.{S} Он је сарадник „<title>Великог Журнала</title>“.{S} Кажу да је и он неки паметан човек |
сам један рад за омладински део „<title>Журнала</title>“.</p> <p>— Дајте, затражи уредник, загл |
дана изађе у онако обимноме „<title>В. Журналу</title>“.</p> <p>Једнога дана дође опет с Мицом |
ље живети.{S} Као сарадник у „<title>В. Журналу</title>“ имам 120 дин. месечно, а као свој газд |
и Јовино сарадништво на „<title>Великом Журналу</title>“.</p> <p>Долазећи у уредништво, Јелена |
ој шешир, наглим покретом покри главу и жустро пође вратима.</p> <p>— Јелена, чекај да се догов |
>Мати је била добра жена.{S} Лице њено, жућкасто и свело пре времена, показивало је дугу патњу. |
варницу Томе Јовановића и ту је Јелена, за незнатне новце, добила сва дела Јовина, почев од „Ан |
монотоно, Јелени прођоше четири месеца, за које се време она једва снашла у новом положају.{S} |
ју, малу, да ју је купио за мале новце, за остатак новца добивеног од њеног оца.{S} Сад ће поче |
ите, недорасле.</p> <p>— Не, госпођице, за мене овде нема жене.{S} Мени би жена била другарица, |
ити могуће да настави живот са човеком, за кога је некада мислила да је веже љубав, а који јој |
ваља још само муж, правичан и паметан, за којим би оне ишле и у ватру и у воду.</p> <p>Тако у |
Мице, добацујући јој:</p> <p>— Пардон, за тренутак!</p> <p>Севић је био пријатно изненађен, шт |
матрала за нешто високо, нешто узорито, за некакво гнездо културе и просвећености.{S} Из тога г |
одине.{S} Јелена пође у VIII разред.{S} За неколико месеци ваљало је полагати испит зрелости.</ |
<p>— Не, више, треба ми много више.{S} За одело.</p> <p>— Па зар ја да ти купим одело? цикну Ј |
чи типографски занат, па га и изучи.{S} За његова шегртовања млађа му сестрица умре, а старија |
два пута месечно, на једном табаку.{S} За ту библиотеку треба преводити само с немачког, а пла |
очетка нећкала, па се после навикну.{S} За децу настаде тешко време.{S} Петар побеже од куће по |
осла, кад ниси у стању да га радиш ?{S} За уредништво једнога свакодневнога листа мора се прево |
. Н. Н. јој изради да буде постављена — за практиканта у Министарству Финансија.</p> <p>И Јелен |
p>— Па колико? </p> <pb n="119" /> <p>— За одело.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Па... шест стотина |
, Мицо, али бих се радо удала.</p> <p>— За онога твог што га онако замишљаш?</p> <p>— За њега и |
разговарали? изазиваше Јелена.</p> <p>— За то што морам сад одмах да идем, јер треба наћи посла |
га твог што га онако замишљаш?</p> <p>— За њега или за кога другог, свеједно.</p> <p>— А што Је |
S} Љубави је имао само за свога коња, а за своју жену и децу само по који грош, псовке и батине |
а ме не би ни хтела.{S} Ја сам ружан, а за душу и срце нико и не пита.</p> <p>Јелена је ћутала, |
, а кад хоће у школу мора и учити.{S} А за сутра није ништа научила!</p> <p>Устаде, упали свети |
му одговорила.{S} Осећала је и сама да за друго није, али је осећала да није ни за кување.</p> |
се одужим за све што си учинила досада за мене.{S} Збогом!</p> <p>— Ваљда до виђења?</p> <p>— |
но само у очима простијега света, ваљда за то што је био анархиста, а анархисте убијају краљеве |
довољавам своје срце кад сам се удавала за човека, на коме се ништа није могло волети.{S} Као д |
а, о штампаријама, које је она сматрала за нешто високо, нешто узорито, за некакво гнездо култу |
ао раније у школу и све што је доживела за последњу годину дана чинило јој се као мучан сан.{S} |
штампан.{S} Увек би одложила и оставила за сутра.</p> <p>Мица више није хтела ни да чује да је |
дечје књиге, она се није много бринула за тачност, често се и намерно није хтела задржавати тр |
ена, одговори Севић.{S} Која би и пошла за нас?</p> <p>— Немојте тако говорити.{S} И за вас и з |
те ми се никад више не само обраћати ма за што, него ни приближити.{S} Ви за мене не постојите. |
осуђен, јер би осуда по онаквим делима за каква је он био оптужен олакшала развод брака.{S} Ал |
сам још увек, бар по имену, била везана за њега.{S} Било ме је стид да уђем у своје надлештво, |
бодим тога човека, него да будем везана за њега до краја свога или његовог живота.{S} Боље икад |
је хтела, јер како би она била способна за што веће од тога да се задржи мало дуже ван куће!</p |
вакако за слабашна створења, неспособна за велики и смели рад, намењена само уживању.{S} А ја б |
Већ више није имала ни воље ни времена за шетњу, бар не онолико као раније.{S} Са мужем би јед |
у је међутим био умро, а кућица продата за дугове.{S} Од сестре ни трага ни гласа.{S} Пође и он |
</p> <p>Али Јелена изађе и залупи врата за собом.</p> <p>Занета својим мислима, Јелена није обр |
} Ја ћу спремити сва потребна документа за обоје, па ћемо се венчати у некоме селу, преко.</p> |
шта више.{S} Севић је спремио документа за обоје.{S} Јелена је на дан венчања раније отишла од |
на, чекај да се договоримо, повика Мица за њом.</p> <p>Али Јелена изађе и залупи врата за собом |
ојачао своју продају, одвоји два ступца за радове омладине.{S} Било је вешто срачунато и на бес |
лени од брака остаде муж у затвору, дуг за хартију за лист и штампарија.</p> <p>Мислила је да ћ |
зочарење.</p> <p>— Донела сам један рад за омладински део „<title>Журнала</title>“.</p> <p>— Да |
е Севић гушећи се пољупцима, ја сам луд за тобом.{S} Лутао сам по вароши, не бих ли те срео.{S} |
мпарију, али да прими и Севићеве дугове за хартију, прекиде све везе са дотадањим животом.{S} И |
.</p> <p>Јелена, ништа не мислећи, пође за њима.{S} Они су се нешто објашњавали.</p> <p>— То је |
нађе нека, да ли би се одважила да пође за човека мојих убеђења?{S} Несумњиво је да и овде има |
е се не обзирући се на њега.{S} Он пође за њом. </p> <pb n="96" /> <p>— Слушај, Јелена, поче он |
/p> <p>Долазећи у уредништво, Јелена је за Севићевим столом врло често затицала и Јову.{S} Споч |
протезала у бесконачност.</p> <p>Али је за то Севић био врло ревностан у посетама Јелени, која |
т на мене? питаше он даље, хватајући је за руку.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— А ја сам само |
света! издекламова Севић, хватајући је за руку.</p> <p>Јелена повуче руку, али осети како јој |
— Тебе, пелтечио је Севић, хватајући је за мишицу, приближујући јој се све више.{S} Она покуша |
дана примао по које саопштење, да му је за тај и тај дан одређен претрес по „штампарској кривиц |
мо обедима, а остатак времена био му је за одмор или читање новина.{S} Бригу о деци оставио је |
асклопљене књиге, читави рисови хартије за писање.{S} Нема тишина, само се чује, једва, како пе |
> <p>Сутрадан Јелена једва дочека време за шетњу, после подне.{S} Нешто ју је вукло да изађе.{S |
>Она га умало не упита где је ноћио, не за то што јој је било криво да јој није одмах дошао, ве |
.</p> <p>Јелена му се обисну о врат, не за то што га је силно волела, већ као да му се извини ш |
к не толико због неспособности Јеленине за рад, већ због тога што се обрукао пред својим <pb n= |
>VI.</head> <p>С тешком муком Јелена се за неколико дана отимала да не оде у уредништво.{S} Она |
ико су год могли, који шетају држећи се за руке и пиљећи једно у друго.{S} А њен муж једва је и |
е већ, ја ћу кући.</p> <p>Спремајући се за одлазак замоли Мицу да јој позајми „<title>Сањина</t |
ени?{S} Ја је нећу никада имати, јер се за мене, као ни за Дугића, не може овде наћи жена, одго |
ктично, а да не траје дуго.{S} Реших се за зубно лекарство.{S} До краја ове године завршићу, па |
.{S} Послова није било великих: плакате за концерте, биоскопске листе, посетнице...</p> <p>Јеле |
а нема ништа више да тражи.{S} Изволите за онај сто и пишите.</p> <p>Севић седе и написа призна |
а, довикну другарицама да иду, а оне ће за њима.</p> <p>— Шта ти је, Јелена? питала је нежно.</ |
се растурила по Кошутњаку, берући цвеће за венце.{S} Све тако око седамнаест-осамнаест година.{ |
дставци свештенику, како почињу парнице за развод брака, били су позвани обоје „на мирење.“ Али |
с?</p> <p>— Немојте тако говорити.{S} И за вас и за г. Дугића имало би жена и у нас, само што и |
како је мало потребно, па да жена, ма и за тренутак, буде срећна!{S} Неколико љубазних речи мог |
свако за себе.{S} Зар не би било боље и за мене и за тебе да ту везу, која нас више не веже, ра |
ебе.{S} Зар не би било боље и за мене и за тебе да ту везу, која нас више не веже, раскинемо са |
, хвала! викну Севић некако пригушено и за час је Јелена била у његовим рукама.{S} Љубио ју је |
>— Немојте тако говорити.{S} И за вас и за г. Дугића имало би жена и у нас, само што их ви не в |
а скоро непријатељски, пљачкајући нас и за најмању услугу. </p> <pb n="103" /> <p>Прећи ћу прек |
осећала да није ни за кување.</p> <p>И за њу поче живот кувања и прања судова.{S} Већ више ниј |
ло или је јео уз ракију.</p> <p>Мати би за то време потрпала децу у постељу, велику и заједничк |
е и урођено.</p> <p>Становали су у соби за самце, у Савамали, где је Севић становао и пре женид |
у принуђена да и сама учествују у борби за опстанак.</p> <p>Јелена је од брака очекивала много, |
ти ма за што, него ни приближити.{S} Ви за мене не постојите.{S} Сад идите.</p> <p>Севић није ч |
а га се отресе.{S} Обраћала се полицији за заштиту, али шта је ова могла.{S} Ваљда да јој поста |
пријатељства ваљда и Севића су сматрали за анархисту.{S} Јова се дружио са Севићем за то, што г |
га онако замишљаш?</p> <p>— За њега или за кога другог, свеједно.</p> <p>— А што Јелена? питала |
че он.{S} Кад смо се нас двоје удружили за заједнички живот, знаш добро, није била изгледа да ћ |
ни да га види.{S} Док смо се ми мучили за отаџбину, госпође су уживале са швапским официрима.{ |
а друго није, али је осећала да није ни за кување.</p> <p>И за њу поче живот кувања и прања суд |
ћу никада имати, јер се за мене, као ни за Дугића, не може овде наћи жена, одговори Севић.{S} К |
{S} Једва се уздржавала да га не ухвати за гушу и задави, толико јој је био мрзак.{S} Ипак га з |
м све увлачи у некакве форме, не хајући за вапаје душе.</p> <p>— Ићи ће тешко, рече најзад.{S} |
занемарио своју кућу.{S} У вечној трци за унапређењем није на децу ни обраћао пажњу.{S} Преко |
стрпа новчаницу у џеп и изађе залупивши за собом врата. </p> </div> <pb n="108" /> <div type="c |
ако мисли да удеси живот: с њом или сам за себе.{S} Била је начисто да је по њу боље, а можда и |
> <p>Прећи ћу преко свега онога што сам за тим доживела.{S} Главно је да сам била задовољна и с |
анархисту.{S} Јова се дружио са Севићем за то, што га је овај хвалио до небеса и преувеличавао |
што нас узимају.{S} Па још траже да им за ту жртву с њихове стране будемо и захвалне.{S} Ја би |
а себе, а ја ћу гледати да ти се одужим за све што си учинила досада за мене.{S} Збогом!</p> <p |
ј је Јелена становала, она скрете, а он за њом.{S} Тако су дошли до њеног стана.{S} Кад она тур |
р има на „лагеру“ доста дела, али ће он за њу већ наћи згодан посао.{S} Намеран је да покрене б |
ок, укрућен, Севић као да је потрчкивао за њим.{S} Прођоше крај ње и не погледавши је.{S} Уђоше |
ебеском судији.{S} И сад тек поче пакао за Јелену.</p> <p>По Јелениној представци свештенику, к |
реме је рада.{S} Иди, ако си икада имао за мене ма и искрицу љубави.</p> <p>— Та куда ћу?{S} За |
је замишљала, јер је немачки језик имао за њу још увек својих тајни.{S} Али како су то биле деч |
рило се о једном владици, који је трчао за световним уживањима.{S} У једном „чланчићу“ регистро |
отакнем.{S} Одлази!</p> <p>— Плати прво за разговор, па ћу ићи.</p> <p>— Шта да платим, какав р |
>Онда би отац, и не гледајући децу, сео за сто, јео и пио и пио и јео и тешко би <pb n="50" /> |
једну штампарију, малу, да ју је купио за мале новце, за остатак новца добивеног од њеног оца. |
ије ни осетила како ју је Севић ухватио за руку, настављајући причање и милујући је.</p> <p>— А |
но обоје увидели, па смо и живели свако за себе.{S} Зар не би било боље и за мене и за тебе да |
икако и не мисле, сматрајући их свакако за слабашна створења, неспособна за велики и смели рад, |
ило да ни њега ништа више није везивало за ову жену, чији је живот он разорио, можда не хотимич |
це.{S} Кад јој, понеки пут, не би пошло за руком да се састане са Севићем, читаву ноћ не би има |
оможено, јер ће своју зараду имати само за себе.{S} Навикла је већ на овакав живот, а и он је в |
је добро и пио.{S} Љубави је имао само за свога коња, а за своју жену и децу само по који грош |
високо дигнуте главе, говорили су само за себе, не гледајући ни у кога.{S} Јелена је често, с |
Али није имала куда.</p> <p>— Шта ћемо за ручак ? упита је Севић првога дана ујутру.</p> <p>— |
дошла сам до закључка да ми нисмо једно за друго.{S} То смо уосталом одавно обоје увидели, па с |
ако ви замишљате, а оно бар расположено за борбу.{S} Таквоме женскињу ваља још само муж, правич |
уди ухвати једну девојку за раме, скоро за груди.{S} Ова се закикота и баци се ногом да удари н |
орам.</p> <p>И пођоше, држећи се чврсто за руке.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јелена |
га је, изгледало је, довела у ред, бар за неко време.{S} Није више одлазио <pb n="51" /> тако |
а у браку, место благостања, нађе борбу за опште добро.{S} Наше женскиње није тако васпитано.</ |
је само што није могла приступити раду за испит зрелости.{S} Ипак је била задовољна, јер јој ј |
која ту погрду схвати скоро као увреду за себе.</p> <p>— Што не пази како иде, него ми одвали |
ка остаде муж у затвору, дуг за хартију за лист и штампарија.</p> <p>Мислила је да ће се моћи о |
са адвокатом, написала сам и представку за свештеника, само је потребно да наведем и твој стан. |
са њим.{S} Он ће ти написати представку за свештеника и рећи ће ти шта треба даље да радиш и на |
ао.{S} Намеран је да покрене библиотеку за децу, јевтине књижице, које би излазиле два пута мес |
од оних црних људи ухвати једну девојку за раме, скоро за груди.{S} Ова се закикота и баци се н |
кад у њега обе стране уносе добру вољу за заједнички живот, кад обе стране подједнако раде на |
криће кривичних трошкова, стави забрану за обезбеду онога што је кредитирао Севића.{S} И тако ш |
има жена, које би везале своју судбину за људе као што смо.{S} Дугић и ја? упита најзад Севић. |
ју, јер, тако ми Бога, не дајем ни пару за твој</p> <p>живот, ако те се само дотакнем.{S} Одлаз |
је своју децу и у њима је тражила утеху за разочарење у браку.{S} Док је муж таљигашио по варош |
њему.</p> <p>— Чекај, отпратићу те! чу за собом Севића.</p> <p>— Сама ћу, морам брзо.{S} И Јел |
ић је тумарао тражећи потребни му новац за покретање листа, понова рачунао и увек налазио да мо |
> <p>— Какве враџбине ?{S} Плетем венац за кућу, као и сваке године.{S} Зар ту има какве враџби |
ашла некога, па би сад хтела да се удаш за њега?</p> <p>Јелена гризаше усне од једа.{S} Говор о |
неће хтети ни да чују о удаји, и то још за Севића, и нарочито не сад, на два месеца пред свршет |
... да одем... али дај ми бар који грош за ручак.{S} Долазим из Бугарске... из ропства...</p> < |
оји јој је дошао — био је Севић.</p> <p>За све време од одласка из Србије Јелена није мислила о |
зориште, биоскоп или које друго вечерње забавиште.</p> <p>Али и такав живот досади, па га се и |
ршим, па ћемо онда мало разговарати.{S} Забављајте се, рече јој и дотури неке илустрације.</p> |
себи желео.</p> <p>Јелена је ћутала.{S} Забацивши главу на наслон клупе она се није трудила да |
подсећа на нешто што се она трудила да заборави.{S} И зар сад, кад је успела да из основа изме |
} Ниси ми о томе ништа писала!</p> <p>— Заборавила сам можда.</p> <p>И опет ућуташе обоје, идућ |
нтересовало, гутала је све.</p> <p>Није заборавила ни Јову Дугића и његова дела.{S} Мица ју је |
ећ давно раздвојени.{S} Свакако да ниси заборавио шта смо уговорили онда кад си дошао из Пожаре |
"44" /> <p>— До виђења, госпођице, и не заборавите нас, одговори Севић, који је беше допратио д |
више.{S} А, да, како сам увек у послу, заборавих да те питам треба ли ти што од одела.{S} Јесе |
ска, прођоше поред једне клупе, свакако заборављене, јер су све остале биле однесене.{S} Прошет |
енуше натраг.{S} Севић се заустави пред заборављеном клупом.</p> <p>— Да седнемо мало, колико т |
ена и Севић одмах седоше на ону једину, заборављену клупу.</p> <p>Седели су тако ћутећи, као сн |
де на покриће кривичних трошкова, стави забрану за обезбеду онога што је кредитирао Севића.{S} |
је у Русији као код нас, онда је књига забрањена само да би јој се начинила реклама.{S} Стварн |
Арцибашев... <title>Сањин</title>...{S} Забрањено у Русији, а ово је потпуно издање.{S} Ванредн |
ш се оженити и сродницом којом је иначе забрањено женити се!{S} Зашто се онда не би избацила та |
е и гледа.{S} Увек се нешто жури или је забринут о овоме и ономе. </p> <pb n="79" /> <p>Тако тр |
поду као бесомучна.</p> <p>Мати и отац забринуто би вртели главом.</p> <p>— Ово треба што пре |
рава и окрете се да пође.</p> <p>Али, у забуни, пође вратима која су водила у унутрашњост куће. |
прво одлази пријатељу, с којим је био у завади.{S} Њу међутим не упита ни „како си“, ни „шта ра |
а, мислила је она, јер га не разумеју и завиде му.{S} Али је он, Јова, велики, већи од свију њи |
у се чудиле, а од другарица неке су јој завиделе, а неке је се клониле.</p> <p>Једном Јелена ба |
војкама давао мираз!</p> <p>Мица ућута, завидећи помало Јелени, што ова, кћи високог чиновника, |
} Многе је оштетио, а многе је и у црно завио.{S} Сад ће бити суђен, а нема сумње да ће бити и |
зубно лекарство.{S} До краја ове године завршићу, па ћу онда и ја у Београд.</p> <p>Хвалиш се с |
ни сама себи умела да одговори.</p> <p>Загледа се у небо.{S} Виде милионе звезда како мирно св |
tle>“.</p> <p>— Дајте, затражи уредник, загледајући нешто око машине и пруживши руку некако иза |
<pb n="41" /> у познату капију, пажљиво загледајући врата, којих је било лево и десно.{S} Једна |
ако си“, ни „шта радиш“.{S} Место свега загледао се само у њена округла прса и упитао с ким ста |
/p> <p>Говорећи ово Севић ју је пажљиво загледао.{S} Поглед му је клизио са Јеленина лица на ра |
опис у руку.</p> <p>Уредник га узе, али загледаше и даље око машине.</p> <p>— А шта је ?{S} Пое |
рали његово лице и црна брада, а његове загонетне очи гледале би је прекорно.</p> <p>Јелена је |
иш новаца од мене, једне жене, којој си загорчао живот?</p> <p>— Дај бар нешто сад?{S} Видиш ка |
али се очевидно колебаше.{S} Најзад ме загрли и осетих како ми његове сузе покапаше лице.{S} Б |
егдан, на ону клупу, бацала се Севићу у загрљај, слушала га.</p> <p>Па би се тек тргла. </p> <p |
редовно буде са њим и сећање на његове загрљаје, речи и погледе.{S} Била је начисто с тим да г |
Јелена ужасавала, осећајући како његови загрљаји постају све страснији, како је он крши у своји |
била испуњена само мислима о Севићевим загрљајима и пољупцима.</p> <p>Једва би чекала да падне |
лонула, чинило јој се да је у Севићевом загрљају, а оно дотле непознато осећање поново би ју об |
она је малаксавала, остајала у његовом загрљају, и ако је он више није онако чврсто држао. </p |
9" /> <p>Севић је још дуго, држећи је у загрљају, причао о својим великим плановима, говорио је |
се уздржавала да га не ухвати за гушу и задави, толико јој је био мрзак.{S} Ипак га замоли: </p |
n="38" /> <p>У том се сети да ништа од задатака није урадила.{S} Врати се столу и поче да чита |
ванућа научила је све и израдила је све задатке.{S} У души је осећала неку неисказану лакоћу, к |
S} Истина задржала се, али је бар и све задатке израдила.</p> <p>Одби да вечера, рекавши да је |
можда јој је заиста и било пријатно то задиркивање, та мушка рука.</p> <p>Јелена се сети неких |
S} Весело су ћаскале о овоме или ономе, задиркујући једна другу.</p> <p>— Шта је, Јелена, шта с |
p> <p>— Брзо сам ишла узбрдо, па сам се задихала, одговори Јелена, решавајући се у себи да ли д |
ефу и прохтевима мужа, има просто да га задовољава, да му пере и кува.{S} Идеалан је брак кад у |
сам имала таквих часова, мислила сам да задовољавам своје срце кад сам се удавала за човека, на |
ади, с ким се дружи, шта чита.{S} Он се задовољавао тиме да мирно потпише тромесечне оцене, ако |
ви свештенику да воли своју жену, да је задовољан њом, да жели да продужи заједнички живот.{S} |
ену која ми је врло добра, ја сам тобом задовољан и нећу да се раздвајам.{S} Тешке године су пр |
х способности, већ због тога што је био задовољан малом наградом.</p> <p>Са Дугићем се познао н |
родног права</title>“ и да је Севић био задовољан њом.{S} Извежбала се у послу и сад би могла д |
раду за испит зрелости.{S} Ипак је била задовољна, јер јој је живот био обезбеђен.{S} Лако јој |
јер није радио.{S} Али сам ја ипак била задовољна што сам свршила најтежи део посла.</p> <p>Баш |
тим доживела.{S} Главно је да сам била задовољна и скоро срећна, јер сам уза се имала оца, заш |
већ је, судећи по њеноме смеху, била и задовољна.{S} А можда јој је заиста и било пријатно то |
вечери Јелена је била некако радосна и задовољна сама собом.{S} Чинило јој се као да почиње но |
то имају приступа у уредништво, који су задовољни да их свет види како улазе у штампарију.</p> |
жала на његовим грудима, сва клонула од задовољства.{S} Било јој је угодно што је сасвим уз њег |
сад се журим, јер сам већ, чини ми се, задоцнила.</p> <p>И хтеде да пође.</p> <p>— Хоћете ли д |
>— Хоћете ли доћи вечерас! питао је он, задржавајући пружену му руку.</p> <p>— Не знам, нећу мо |
тачност, често се и намерно није хтела задржавати тражењем правог израза, само да би посао био |
<p>— Како хоћете, само се не могу дуго задржавати, јер имам посла код куће.</p> <p>Он натуче к |
викнута већ на ћуди своје другарице, не задржаваше је и Јелена се врати, али убрзо скрете ка ур |
д су виделе да је девет сати.{S} Истина задржала се, али је бар и све задатке израдила.</p> <p> |
а преводим, али немам речник, па сам се задржала око неких речи.</p> <p>— Ако је само то, идем |
била способна за што веће од тога да се задржи мало дуже ван куће!</p> <p>Прођоше главном алејо |
да је осећала на себи.{S} Плану у лицу, задрхта целим телом, из раширених ноздрва посукта дах в |
} Крај прозора виде Севића.{S} Срце јој задрхта, али ипак уђе.{S} Није видела никога сем Севића |
уче руку, али осети како јој под ногама задрхташе рушевине, расклопише се, и она и Севић полете |
е. </p> <pb n="15" /> <p>Јелена ћуташе, задубљена у снове о своме будућем, а Мица настави плете |
елена потрча.</p> <p>Стигла је кући сва задувана.{S} Пре него што је мати и могла да је упита г |
ено не мења се.{S} Ја нећу да она икада зажали на мене да јој нисам дао „њено“, т. ј. удомљење. |
} Како је пријатна та промена!{S} После зажарене калдрме варошких улица — шљунком насуте стазе; |
S} Читав дан био јој је неиспуњен и она зажеле да и она што ради.{S} Севић као да то једва доче |
опасности која јој је претила.{S} У то зазвони звонце.{S} Неко је дошао.{S} Она отвори врата и |
филозофије, али би јој увек пред очима заиграли његово лице и црна брада, а његове загонетне о |
које је избијало из сваке реченице.{S} Заинтересоваше је Сањинови погледи на љубав. </p> <pb n |
ом преко чела, као да се увери да ли је заиста жива, будна.{S} Сети се последње сцене у сну и з |
ху, била и задовољна.{S} А можда јој је заиста и било пријатно то задиркивање, та мушка рука.</ |
већ одавно нисам била <pb n="101" /> у заједници, ухапсише као непријатељског шпијуна.{S} Није |
ма ништа, да он хоће да настави живот у заједници.{S} Ствар би се онда отезала и најзад би разв |
он.{S} Кад смо се нас двоје удружили за заједнички живот, знаш добро, није била изгледа да ћу ј |
д у њега обе стране уносе добру вољу за заједнички живот, кад обе стране подједнако раде на доб |
да је задовољан њом, да жели да продужи заједнички живот.{S} Јелена одби и изјави <pb n="117" / |
ло страшно?{S} Зар човек, — „човек“ као заједничко име људске јединке без обзира на пол — зар ч |
време потрпала децу у постељу, велику и заједничку, села би у угао и не би скидала поглед са св |
срећа могла читати с лица, који су били заједно колико су год могли, који шетају држећи се за р |
ојој кући.</p> <p>— Зар нећемо вечерати заједно? упита он.{S} Буди мој гост.</p> <p>Она одговор |
вић, ја сам се решио.{S} Ми ћемо живети заједно, наш брак ће управо сад тек почети.{S} Ти имаш |
о глава, па бих да прошетам.{S} Хајдемо заједно, позва је.</p> <p>— Хајдемо, пристаде Јелена.</ |
епа отац, с муком се уздржавајући да не зајеца.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Ја нисам могла ништ |
ојку за раме, скоро за груди.{S} Ова се закикота и баци се ногом да удари непристојника.{S} Али |
н није више давао <pb n="67" /> довољно заклона.{S} Јелена поче да бежи од школе, у којој је не |
b n="118" /> <p>Јелена приклопи врата и закључа их.{S} Али Севић удараше бесомучно у врата.{S} |
код нас нашла девојка која би смела да закључи такав брак, који се код нас не би уопште сматра |
, авај, било тако мало, — и долазећи до закључка да је тај брак био само кобан по њу, уздрхтава |
размишљала о себи и теби и дошла сам до закључка да ми нисмо једно за друго.{S} То смо уосталом |
Једва се држао на ногама, спотицао, се, закрвављених очију, прљав.</p> <p>— Шта ћеш? упита Јеле |
њајући с пута.{S} Како су три другарице закрчиле скоро цели узани тротоар, Јова ипак мораде да |
а време је да идемо кући, ено сунце већ залази, бранила се Мица.</p> <p>— Свеједно, још само ма |
Мица за њом.</p> <p>Али Јелена изађе и залупи врата за собом.</p> <p>Занета својим мислима, Је |
<p>Петар стрпа новчаницу у џеп и изађе залупивши за собом врата. </p> </div> <pb n="108" /> <d |
{S} Макар му дали и који грош, да му се замажу очи. </p> <pb n="110" /> <p>— Па зар није доста |
више ближио, а који јој је изгледао као замахнут нож.</p> <p>Осећала је да не може дуго да издр |
Кад је све испричала, стари Ђорђевић се замисли.{S} Он је знао каквих све тешкоћа има око разво |
уре и просвећености.{S} Из тога гнезда, замишљала је, излетале су идеје о слободи, љубави, напр |
дионица, висока, пространа и светла.{S} Замишљала је ту неколико столова, дуж зидова полице са |
у идеје о слободи, љубави, напретку.{S} Замишљала је уредништво као какву кошницу, у којој свак |
висок, онакав од прилике каквог је она замишљала.{S} Само што је имао браду и наочаре.{S} Онај |
н био далеко од оне слике, какву је она замишљала.{S} Али није имала куда.</p> <p>— Шта ћемо за |
радити.{S} Са друштвом, у којем је себе замишљала, учинила би она много.{S} Мисли јој и нехотиц |
читкије и лепше могла.</p> <p>Јелена је замишљала да је уредништво листа велика и права радиони |
ра клизе по глаткој хартији.{S} Даље је замишљала да ће је стати труда и муке да дође и до најм |
е да ради.{S} Није било лако као што је замишљала, јер је немачки језик имао за њу још увек сво |
ар га знаш?</p> <p>— Не знам га, али га замишљам. </p> <pb n="14" /> <p>— Па какав је? упита Ми |
а имам добру другарицу, какву ја у себи замишљам.</p> <p>И он поче живим бојама да слика живот |
њују те новине!</p> <p>Али очекујући ту замишљану будућност она не наиђе ни на кога ко би је уп |
на је била разочарана у својим идеалним замишљањима о уредништвима, о штампаријама, које је она |
иња, које је, ако не онако умно како ви замишљате, а оно бар расположено за борбу.{S} Таквоме ж |
Не разумем твоје питање.</p> <p>— Како замишљаш наш живот? постави он одређеније питање.</p> < |
ла.</p> <p>— За онога твог што га онако замишљаш?</p> <p>— За њега или за кога другог, свеједно |
увек шета споредним стазама.{S} Увек је замишљен и штапом гура каменчиће и одбацује их.{S} Онај |
вукло да изађе.{S} Гушила се у кући.{S} Замишљена и расејана целога дана, није изазивала пажњу |
ви, толико јој је био мрзак.{S} Ипак га замоли: </p> <pb n="107" /> <p>— Петре, молим те да оде |
полицијском чиновнику у чему је ствар и замоли га да је узме у заштиту од мужа, који јој чини н |
у кући.</p> <p>Спремајући се за одлазак замоли Мицу да јој позајми „<title>Сањина</title>“.</p> |
побеже од куће поче да учи типографски занат, па га и изучи.{S} За његова шегртовања млађа му |
ће и ступи у службу.</p> <p>Петар је на занату био врло вредан.{S} Све своје слободно време про |
друштва, сећао се тек сада како је сам занемарио своју кућу.{S} У вечној трци за унапређењем н |
удала.</p> <p>И две другарице заћуташе, занесена свака својим мислима.</p> <p>Прскање шљунка тр |
а изађе и залупи врата за собом.</p> <p>Занета својим мислима, Јелена није обраћала пажњу куда |
S} Мица уосталом рече да је роман веома занима.{S} Видиш, молим те, мислила је Јелена, та гуска |
рна сам од јуче, а и овај роман ме јако занима, па ћу данас остати код куће.</p> <p>— Ух, те тв |
тила великих руских писаца, нити њихове занимљивости предмета.{S} Није ту, сем наслова, било ни |
више него раније.{S} И Севић поче да се заноси, да <pb n="82" /> почне да издаје свој лист.{S} |
очи светле жаром, блистају младалачким заносом...{S} О, блажена младости, о срећне године идеа |
е ставове из митологије Грка и Римљана, заокружи све то како је знала и умела и преписа што је |
аш као људи који гамижу по полутами.{S} Запази и друге звезде, јаче, интензивније светлости.</p |
дух на улици, свежији него у радионици, запахну је у лице.{S} Била је као у бунилу, сва разочар |
.{S} Већ је осећала његов дах, ужагрен, запахњивала ју је ракија, која је баздила из њега.</p> |
ила.</p> <p>Евакуација баци то питање у запећак.{S} Побегли смо најпре у Крушевац, па онда у Кр |
Севића.{S} И тако штампарију пописаше и запечатише.</p> <p>Јелена остаде без игде ичега, само с |
p>Ишли су неко време ћутећи, док она не запита:</p> <p>— Шта си дакле наумио?</p> <p>— Кад сам |
ер су је сви знали као врло ћудљиву.{S} Запиткивати је значило би дражити је само, и онда она п |
C14"> <head>XIV.</head> <p>Јелена горко заплака.</p> <p>— Зар је, Боже, мој грех тако велики, д |
p>— А што Јелена? питала је Мица, чисто заплашена тугом која је избијала из гласа Јелениног.</p |
Севићу у руку.</p> <p>— Одлази! рече му заповеднички, показујући руком врата.</p> <p>Петар стрп |
на трговина.{S} Девојка чека да је неко запроси, па и ту игра улогу родитељски пристанак.{S} Да |
нова измени живот, кад га је осигурала, зар сад да јој се јави авет прошлости!</p> <p>— Толики |
нчиће и одбацује их.{S} Онај анархиста, зар га не знаш?</p> <p>Јелена начини гримасу као да не |
е у венац.</p> <p>— Шта то радиш, Мицо, зар верујеш у те враџбине? упита одједном Јелена.</p> < |
лног морала и поповског приповедања.{S} Зар човек није човек, па био он отац, брат или макакав |
дели, па смо и живели свако за себе.{S} Зар не би било боље и за мене и за тебе да ту везу, кој |
м венац за кућу, као и сваке године.{S} Зар ту има какве враџбине? </p> <pb n="12" /> <p>— Шта |
о он отац, брат или макакав сродник?{S} Зар жена није жена, па била она сестра или сродница уоп |
страшно?{S} Чега би ту било страшно?{S} Зар човек, — „човек“ као заједничко име људске јединке |
искрицу љубави.</p> <p>— Та куда ћу?{S} Зар твоја кућа није и моја...</p> <p>— Сместа да си оти |
име људске јединке без обзира на пол — зар човек нема права да бира себи друга према своме инс |
head> <p>Јелена горко заплака.</p> <p>— Зар је, Боже, мој грех тако велики, да је казна овако т |
хотећи да скрене својој кући.</p> <p>— Зар нећемо вечерати заједно? упита он.{S} Буди мој гост |
, обраћајући се Јелени, упита:</p> <p>— Зар не би било пријатније да изађемо, па ћемо разговара |
<p>— О њему, моме будућем...</p> <p>— А зар га знаш?</p> <p>— Не знам га, али га замишљам. </p> |
замажу очи. </p> <pb n="110" /> <p>— Па зар није доста што ја њега нећу?</p> <p>— Доста је и то |
ће и у школи, одговори она.</p> <p>— Па зар нисте могли доћи ма само и на неколико тренутака? и |
пита га.</p> <p>— На ручак.</p> <p>— Па зар нећеш ... ?</p> <p>Он ћуташе размишљајући.{S} Очеви |
добро доручовао са Дугићем.</p> <p>— Па зар ти је он пречи него жена ? не могаде Јелена да се у |
ми много више.{S} За одело.</p> <p>— Па зар ја да ти купим одело? цикну Јелена.</p> <p>— Па ти |
и пре брака и људи у браку.</p> <p>— Па зар је то та срећа у браку, о којој маштају девојке? пи |
е Севић првога дана ујутру.</p> <p>— Па зар ја да кувам? упита Јелена бојажљиво и с неверицом.< |
могла у пропагирању великих идеја.{S} И зар бих ја била прва у томе ?{S} Ено сифражеткиња у Енг |
то што се она трудила да заборави.{S} И зар сад, кад је успела да из основа измени живот, кад г |
имају подједнаких права на живот.{S} И зар да женскиње буду ропкиње, да због глупог друштвеног |
а излазила на крај са својом платом.{S} Зараде коју сам имала код Павића није више било, али ка |
мицама, мати је прала по кућама и од те зараде прихрањивала своје троје дечице.{S} Деца су, и а |
више јој је љубави посведочавао.</p> <p>Зараде је било, не много, али тек више него раније.{S} |
га првога посетиоца, први новац који је зарадила као зубни лекар.{S} Гурну га Севићу у руку.</p |
и ма колико да се радило, није се могло зарадити онолико колико је било потребно.{S} А свакога |
имам 120 дин. месечно, а као свој газда зарадићу три-четири пута више.{S} А, да, како сам увек |
ку.{S} Док је муж таљигашио по вароши и зараду испијао по разним крчмицама, мати је прала по ку |
право</title>“ није давало богзна какву зараду, али се исплаћивало. </p> <pb n="84" /> <p>Ну, п |
ј, а њој ће бити поможено, јер ће своју зараду имати само за себе.{S} Навикла је већ на овакав |
до мркла мрака на послу, по вароши.{S} Зарађивао је добро, али је добро и пио.{S} Љубави је им |
са штампаријом ће ићи боље, више ће се зарађивати, па ће се и боље живети.{S} Као сарадник у „ |
ј милости!{S} Кад ти као човек ништа не зарађујеш, с каквим образом тражиш новаца од мене, једн |
како јој стан изгледа, дошло јој је да зарида, толико је он био далеко од оне слике, какву је |
лионе звезда како мирно светлуцају, час засветле, час гасну — баш као људи који гамижу по полут |
7" /> уредником.{S} Али шта је знао.{S} Заседе, узе текст и диктираше Јелени у перо.</p> <p>Јел |
оследњи пут.</p> <p>Једне вечери Јелена заседе и преведе, с тешком муком, с немачкога једну при |
и такав живот досади, па га се и Јелена засити.{S} Читав дан био јој је неиспуњен и она зажеле |
е твоје романчине!{S} Никад их се нећеш заситити.{S} Каква ти је опет та купусара ?</p> <p>— Ар |
а је онда претура тамо-амо, голица је и засмејава, а ова се, заценивши се од смеха, немоћно бра |
итељски пристанак.{S} Данашњи брак није заснован на слободи удруживања, већ се девојка просто н |
хну у светиљку, свуче се и леже.</p> <p>Заспа после дугога превртања по постељи.{S} Сањала је н |
S} Нађе се пред улазом у Калемегдан.{S} Застаде мало, као очекујући некога.{S} У ствари било јо |
<p>Дођоше до Државног Савета.{S} Јелена застаде, хотећи да скрене својој кући.</p> <p>— Зар нећ |
ући нема потпетица.</p> <p>Јелени скоро застаде дах.{S} Сети се да је виђала тога Јову Дугића.{ |
своје груди све силније, да јој је дах застајао.{S} Њу је одвратност према њему нагонила да се |
се гуши.{S} Хтеде да виче, али јој глас застајаше у грлу.{S} Притисну обема рукама горњи део пр |
тво.{S} Али је требало и ући унутра.{S} Застала је пред капијом, притиснула руком срце, које је |
еже.</p> <p>Није могла да спава, али је затварала очи, враћала се на Калемегдан, на ону клупу, |
удама имао да издржи више од три године затвора.{S} То му је била рента од „<title>Народног пра |
држати са штампаријом.{S} Муж јој је из затвора слао упутства како и шта да ради.{S} Доби неке |
о ју је понашање Севићево.{S} Долази из затвора, после две године, и прво одлази пријатељу, с к |
то не могу исказати!</p> <p>Јелена је, затворених очију, лежала на његовим грудима, сва клонул |
а лежаше на страни, савивши мало главу, затворених очију.</p> <p>— Ти спаваш, Јелена? упита Миц |
е ипак било пријатно, и преко дана, кад затвори очи и пренесе се на ону клупу на Калемегдану.{S |
сти су више него у осталих људи.{S} Кад затворим очи, чини ми се да га јасно видим.{S} Висок, в |
себе издржава, већ је помагала и њега у затвору.</p> <p>— Па хајд’! реши се најзад.</p> <p>Руча |
ао, И тако Јелени од брака остаде муж у затвору, дуг за хартију за лист и штампарија.</p> <p>Ми |
нео је слободу многима који су чамили у затвору, па и Севићу.{S} Кад је прочитала у новинама ве |
<head>XV.</head> <p>Док је Севић био у затвору.{S} Јелена је била мирна.{S} Молила се Богу да |
их, мислим! одговори Јелена после малог затезања.</p> <p>— Ох, хвала вам, Јелена, хвала! викну |
ила у Министарству Финансија, где ме је затекао и овај рат.{S} Бомбардовање Београда бацило ме |
и гурну га што је могла јаче.{S} Он се затетура, изгуби равнотежу.{S} Паде крај велике зубарск |
у сусрет мужу.{S} Кад Севић дође кући, затече Јелену очајну.{S} Видев у чему је ствар, набра н |
да прође највећа жега, па оде Мици.{S} Затече је раскомоћену, на дивану, са некаквим новим ром |
се матери, исплакаше се обе и у томе их затече отац.</p> <p>Не рече јој ништа, само јој прочита |
близу тебе, у Југ-Богдановој улици.{S} Затим сам отишао Павићу.{S} Он се извињава што је онако |
час јецајући, час певајући, да се одмах затим стане ваљати по поду као бесомучна.</p> <p>Мати и |
е да рађају децу, перу и кувају.</p> <p>Затим се опет сети Јове и његовог мушког лица, његових |
елена је за Севићевим столом врло често затицала и Јову.{S} Спочетка Јелена није смела пред њим |
није.{S} Па је и чистији био.</p> <p>То затишје мало је трајало.{S} После два-три месеца опет п |
није хтео да руши традицију о сродству, зато што би тиме, по конвенцијама које владају у друштв |
спавају.{S} А она не спава, а не спава зато што је тишти општа друштвена несрећа.{S} Чудно јој |
ређења и морала буду лишене живота само зато, што, немајући мираза, не могу да се удаду.{S} То |
title>Журнала</title>“.</p> <p>— Дајте, затражи уредник, загледајући нешто око машине и пруживш |
{S} Њу намах обли румен.</p> <p>И обоје заћуташе.{S} Ишли су Босанском улицом.{S} Кад дођоше до |
тако радо удала.</p> <p>И две другарице заћуташе, занесена свака својим мислима.</p> <p>Прскање |
ељи изашла куда, јер је он сад био врло заузет.{S} Час је остајао дуже у уредништву, радећи њен |
и да ће Севић ускоро доћи, да ће понова заузети место крај ње као њен муж, да ће се брак настав |
="57" /> па кренуше натраг.{S} Севић се заустави пред заборављеном клупом.</p> <p>— Да седнемо |
а да не упита. </p> <pb n="93" /> <p>Он заусти да каже нешто, али се предомисли, махнувши само |
им за ту жртву с њихове стране будемо и захвалне.{S} Ја бих све то — и Јелена рукама показа как |
еба наћи посла и стан.{S} Не могу ваљда захтевати да ме ти и даље издржаваш.{S} Чинила си то до |
о-амо, голица је и засмејава, а ова се, заценивши се од смеха, немоћно брани.{S} И тако са свак |
<p>Често размишљајући о школи, у њој се заче мисао да полаже испит зрелости као приватна учениц |
ом.</p> <p>— На кога? упита Јелена мало зачуђена</p> <p>— Па на онога Јову Дугића, знаш онога ш |
како му крцнуше кости.{S} Дете врисну, зачуђено и уплашено, а она га брзо спусти и утрча у сво |
деш моја звезда — водиља?</p> <p>Шљунак зашкрипа у близини, Јелена и Севић се тргоше и седоше к |
скоро срећна, јер сам уза се имала оца, заштитника.{S} А и њему, старом већ, била сам од корист |
а се отресе.{S} Обраћала се полицији за заштиту, али шта је ова могла.{S} Ваљда да јој постави |
чему је ствар и замоли га да је узме у заштиту од мужа, који јој чини неприлике и уцењује је.< |
"64" /> <p>— Јелена, поче најзад Севић, зашто вас није било ово неколико дана?</p> <p>— Па каза |
којом је иначе забрањено женити се!{S} Зашто се онда не би избацила та глупа такса, тај груби |
рили онда кад си дошао из Пожаревца.{S} Зашто не бисмо издејствовали о формално раскидање брака |
e>“, помисли Јелена, не знајући ни сама зашто, кад је ту ствар знала само по имену.</p> <p>Најз |
је била незадовољна, не знајући ни сама зашто, али осећајући да то што је она имала није она ср |
е станемо чврсто на ноге.{S} Не разумем зашто би се иначе девојкама давао мираз!</p> <p>Мица ућ |
не половно у Фишеклији.{S} Чудио се он зашто она хоће све ново, кад је половно много јевтиније |
<pb n="24" /> или и врло лепа!{S} И као зашто Сањин не би могао волети своју сестру друкчије не |
руги већ причали.{S} Да ме је ко упитао зашто бежим, не бих му, чини ми се, умела рећи.{S} Али |
верује да се у истини збило оно што се збило.</p> <p>Чисто стидећи се онога што је урадила, а |
ама није могла да верује да се у истини збило оно што се збило.</p> <p>Чисто стидећи се онога ш |
слило, ако се о томе уопште мислило.{S} Због тога пријатељства ваљда и Севића су сматрали за ан |
.{S} И зар да женскиње буду ропкиње, да због глупог друштвеног уређења и морала буду лишене жив |
од наочара.{S} А споредним стазама шета због тога, што има служавки и дадиља, које „случајно“ г |
а.{S} Севић пребаци Дугићу да је то све због његовог писања.{S} Дугић му одговори да је он небл |
емо само с једне стране табачића, то је због слагача, па бих вас молио да и ви тако чините.{S} |
ствари, у грудима јој се разлевало миље због похвале.</p> <p>— Штампаћемо га, штампаћемо, то је |
e>“ као сарадник, где је био примљен не због каквих великих способности, већ због тога што је б |
а овоме да се понуди није имала куражи због Павића.{S} После колебања од читаве <pb n="88" /> |
S} Вратио се касно, сав једак не толико због неспособности Јеленине за рад, већ због тога што с |
а неповољна.{S} Кривио је себе нарочито због тога, што на Јелену није обратио пажњу бар ове год |
због неспособности Јеленине за рад, већ због тога што се обрукао пред својим <pb n="77" /> уред |
не због каквих великих способности, већ због тога што је био задовољан малом наградом.</p> <p>С |
а све што си учинила досада за мене.{S} Збогом!</p> <p>— Ваљда до виђења?</p> <p>— До виђења!</ |
та, окрете се и климну главом.</p> <p>— Збогом, рече. </p> <pb n="44" /> <p>— До виђења, госпођ |
а оно нити јој ко рече „добар дан“ ни „збогом“.</p> <p>— Јазбина! помисли, а пред очи јој изађ |
да вам речем ни једне речи прекора.{S} Звао сам вас ради друге ствари.{S} Поступак моје кћери |
о сте урадили урадили сте.{S} Нисам вас звао да овде приређујемо сцене измирења и праштања.{S} |
тао је Севић.{S} Хоћеш ли да будеш моја звезда — водиља?</p> <p>Шљунак зашкрипа у близини, Јеле |
> <p>Загледа се у небо.{S} Виде милионе звезда како мирно светлуцају, час засветле, час гасну — |
и гамижу по полутами.{S} Запази и друге звезде, јаче, интензивније светлости.</p> <p>— То су ве |
али отмено, мушка држања.{S} Глас му је звонак, тон убедљив — чини ми се сви га слушају, нико с |
дина.{S} Сукње им ни дуге ни кратке.{S} Звонки смех и кикот.{S} Трчање и скакање, ваљање по тра |
ти која јој је претила.{S} У то зазвони звонце.{S} Неко је дошао.{S} Она отвори врата и виде па |
е ко не чује.</p> <p>Јелена слушаше оне звучне речи, нове мисли и друкчије схватање живота које |
у“ доста дела, али ће он за њу већ наћи згодан посао.{S} Намеран је да покрене библиотеку за де |
, радиле су математику, па су се и саме згрануле кад су виделе да је девет сати.{S} Истина задр |
е, па уредник и његова гадна псовка.{S} Згрози се.</p> <p>— Друштво треба разрушити, па на руше |
удна.{S} Сети се последње сцене у сну и згрози се.{S} Не, неће она у то друштво! </p> <pb n="39 |
д су само крв и осећај, хладнокрвност и здрав разум изгледају им као највећи непријатељи.{S} И |
скрене пажњу пролазника.{S} Док сам био здрав, радио сам као марва да би госпођа могла да живи |
ама и јагорчевинама, својим пупољцима и зеленилом.{S} Сва се природа будила из зимњега сна, све |
Кошутњаку, одморити плућа и очи у ономе зеленилу!{S} Како је пријатна та промена!{S} После зажа |
их троје претресали друштвене прилике у земљи и на страни.{S} Јелена је не слушала него гутала |
железничкој станици и сели су у воз до Земуна.{S} Одатле су отишли у једно оближње село, где ј |
} Замишљала је ту неколико столова, дуж зидова полице са књигама, по столовима новине, расклопљ |
тересовало.</p> <p>Тако је дошла дубока зима, са хладним данима и дугим ноћима.{S} Своје школск |
зеленилом.{S} Сва се природа будила из зимњега сна, све је певало химну животу и љубави.</p> < |
је несумњиво, само не сад, већ доцније, зимус, кад је много пријатније читати такве ствари него |
погледима и идејама.{S} Мица рече да не зна, али ће упитати брата, који се о Јови не изражава б |
</p> <p>Јелена начини гримасу као да не зна о коме то Мица говори.</p> <p>— Та знаш га; уостало |
} Стид ју је било да се она, ни сама не зна како, некада просто напросто подала томе човеку, не |
њамо се од света, ма да нико ништа и не зна.{S} Све нам се чини да је и најусрдније и најдубље |
"SRP19200_C1"> <head>I.</head> <p>Ко не зна како је пријатно у пролеће и у лето отићи из Београ |
е.{S} Од подне до вечери превела је, ко зна како, једва десетак реченица.{S} А сутра треба да ј |
читаве две недеље да којекако напише ко зна шта, и то да се појави пред људима који свакога <pb |
ећемо удати не само ове године, него ко зна још колико, па украо нам ко венац или не.{S} Догоди |
душе, мислила је.{S} Анархисти, сви то знају, а они онако куражно иду кроз свет, високо дижући |
и...</p> <p>И Севић трпаше гомиле лажи, знајући да ће му то његово причање стећи симпатије публ |
tle>На дну</title>“, помисли Јелена, не знајући ни сама зашто, кад је ту ствар знала само по им |
елости.{S} Ипак је била незадовољна, не знајући ни сама зашто, али осећајући да то што је она и |
јући собом, клањаше се лево и десно, не знајући да ли да се рукује или не, али немаде храбрости |
чин живота.</p> <p>И климнувши главом у знак поздрава скрете у Босанску улицу.</p> <p>Осећала с |
чему да говоре, Јелена климну главом у знак поздрава и окрете се да пође.</p> <p>Али, у забуни |
ија била откључана, он јој пружи руку у знак поздрава.</p> <p>— Куда ћеш? упита га.</p> <p>— На |
ао што је „Журнал“.{S} Али се не усуди, знала је да јој другарице не би после дале мира.</p> <p |
а сумње да ће га и добити, али кад ?{S} Знала је како се бракоразводне парнице, каткад, годинам |
Грка и Римљана, заокружи све то како је знала и умела и преписа што је читкије и лепше могла.</ |
а ко би је упитао шта жели, а сама није знала на коју ће страну.{S} Кад је пролазила поред једн |
.</p> <p>Изишавши на улицу, Јелена није знала на коју ће страну.{S} Онако насумце пође ка Тераз |
one unit="subSection" /> <p>Јелена није знала шта је то љубав.{S} Према Севићу није осећала ниш |
b n="78" /> <p>Јелена оћута, јер и није знала шта би му одговорила.{S} Осећала је и сама да за |
ка очекивала много, али шта управо није знала ни сама.{S} Место свега добила је у првоме реду т |
ностан у посетама Јелени, која већ није знала како да га се отресе.{S} Обраћала се полицији за |
радника према послодавцима.</p> <p>Није знала да ли да иде или да чека.</p> <p>— Хајдемо, повуч |
и могла да издржи сусрет са њима, не би знала шта да одговори ни на само питање „како си?“</p> |
су се пред њеним очима.{S} Није просто знала шта пре да чита.{S} Све ју је интересовало, гутал |
знајући ни сама зашто, кад је ту ствар знала само по имену.</p> <p>Најзад чу вику неког храпав |
изазивала пажњу укућана, јер су је сви знали као врло ћудљиву.{S} Запиткивати је значило би др |
ди подигоше у вис.</p> <p>Како већ нису знали ни једно ни друго о чему да говоре, Јелена климну |
збијала из гласа Јелениног.</p> <p>— Не знам, али бих се тако радо удала.</p> <p>И две другариц |
државајући пружену му руку.</p> <p>— Не знам, нећу моћи, бранила се она.</p> <p>— Дођите, на св |
...</p> <p>— А зар га знаш?</p> <p>— Не знам га, али га замишљам. </p> <pb n="14" /> <p>— Па ка |
среће.{S} Ну, то сам учинила ни сама не знам како.{S} Девојке имају часова кад не умеју да мисл |
шавом машном, <pb n="52" /> са извесним знањем рускога и немачког језика.{S} Ступи одмах у „<ti |
квих све тешкоћа има око развода брака, знао је да бирократизам све увлачи у некакве форме, не |
<pb n="77" /> уредником.{S} Али шта је знао.{S} Заседе, узе текст и диктираше Јелени у перо.</ |
ла, стари Ђорђевић се замисли.{S} Он је знао каквих све тешкоћа има око развода брака, знао је |
жени; напротив, он је чинио све што је знао и умео, али све то на један неспретан начин, тако |
исам могла ништа да га питам, а он није знао како да почне.</p> <p>— Па сад? упитах бојажљиво.< |
де је био и шта је радио — то нико није знао, нити је он икада о томе говорио.{S} Кад се вратио |
е од оца што друго и чуо, као што не би знао да каже да ли га је икада видео трезна или пијана |
ропству!{S} Све би ми било лако, да сам знао где си, да сам имао неколико твојих редака који би |
.{S} Само једну примедбу, дозволите.{S} Знате, ми новинари пишемо само с једне стране табачића, |
женскиње није тако васпитано.</p> <p>— Значи да не познајете наше женскиње кад тако говорите.{ |
али као врло ћудљиву.{S} Запиткивати је значило би дражити је само, и онда она по два-три дана |
уђена</p> <p>— Па на онога Јову Дугића, знаш онога што увек шета споредним стазама.{S} Увек је |
<p>— Мани је, опет су јој дошле лутке, знаш је већ! убаци друга.</p> </div> <pb n="19" /> <div |
нас двоје удружили за заједнички живот, знаш добро, није била изгледа да ћу ја овако рђаво проћ |
ко је био лењ да оплете себи венац.{S} Знаш врло добро да се ни ја ни ти нећемо удати не само |
њему, моме будућем...</p> <p>— А зар га знаш?</p> <p>— Не знам га, али га замишљам. </p> <pb n= |
а тешких момената, а и ти такође.{S} Да знаш само колико сам се мучио у ропству!{S} Све би ми б |
зна о коме то Мица говори.</p> <p>— Та знаш га; уосталом, показаћу ти га кад га будемо среле. |
та би радила, кад не би кувала ?{S} Шта знаш друго? </p> <pb n="78" /> <p>Јелена оћута, јер и н |
бацује их.{S} Онај анархиста, зар га не знаш?</p> <p>Јелена начини гримасу као да не зна о коме |
b n="12" /> <p>— Шта се чиниш као да не знаш?{S} Плетеш венац и говориш чаролије, гаташ хоћеш л |
</p> <p>— Слушај, Петре, рече му.{S} Ти знаш да смо ми већ давно раздвојени.{S} Свакако да ниси |
онда је већ добрих шест година.</p> <p>Знаш да сам била у Министарству Финансија, где ме је за |
е у бездан.</p> <p>Пробуди се окупана у зноју.{S} Превуче руком преко чела, као да се увери да |
ти иди ако ти се иде, само мене више не зови.</p> <p>Није се ишло ни Јелени, али је ипак горела |
рале цвећа и исплеле венце, враћаху се, зовући и њих.</p> <p>— Да останемо, Мицо, молила је Јел |
није дању никада био код куће, од ране зоре до мркла мрака на послу, по вароши.{S} Зарађивао ј |
рај постеље, па би и сама легла, да већ зором устане, скува кафу и отправи мужа.</p> <p>Мати је |
што није могла приступити раду за испит зрелости.{S} Ипак је била задовољна, јер јој је живот б |
еки пут би са ужасом помислила на испит зрелости, који се све више ближио, а који јој је изглед |
ен живот.{S} Помишљала је само на испит зрелости.{S} Јасно јој је било да га неће положити, да |
ли, у њој се заче мисао да полаже испит зрелости као приватна ученица, па да настави студије, к |
еколико месеци ваљало је полагати испит зрелости.</p> <p>„Велики Журнал“, баш у то време, ваљда |
, што више није морала мислити о испиту зрелости.{S} Ипак је била незадовољна, не знајући ни са |
после неких десетак година, био је већ зрео човек, дуге косе, обријаних бркова, са дугом црном |
, изгуби равнотежу.{S} Паде крај велике зубарске столице, удари главом о тешко, гвоздено постољ |
рулежи кужи друштво.</p> <p>Почетница — зубни лекар, морала се много савлађивати да буде довољн |
етиоца, први новац који је зарадила као зубни лекар.{S} Гурну га Севићу у руку.</p> <p>— Одлази |
чно, а да не траје дуго.{S} Реших се за зубно лекарство.{S} До краја ове године завршићу, па ћу |
919. године Београд је добио једну нову зубну лекарку — Јелену.</p> <p>Почела је рад и први кој |
уредништво и штампарија.{S} Лупа машина зујала јој је у ушима.{S} Па онда смех оне девојке, па |
динара, то је Јеленин део материнства, и једна хиљада динара на име удомљења.{S} Сматрам да је |
ајало на неким узвишењима, крај машина, и убацивало хартију.{S} Виде људе, необријане и црне од |
нала код Мице.{S} Оде у своју собу, па, и не палећи лампу, леже.</p> <p>Није могла да спава, ал |
е недеље да којекако напише ко зна шта, и то да се појави пред људима који свакога <pb n="31" / |
ни да чују о удаји, и то још за Севића, и нарочито не сад, на два месеца пред свршетак гимназиј |
евизије, показа јој како да води књиге, и она је била пресрећна што може да буде корисна.</p> < |
овори Мица одлучно, решена да не изађе, и из саме лењости, из блаженства које јој је причинило |
ангажовала, али је лист падао све ниже, и два и по месеца после почетка излажења нико га више н |
не пази како иде, него ми одвали раме, и девојка метну руку на горњи део груди, где је била уд |
морате и ви у кварт.</p> <p>— Дабогме, и она у кварт, да се расправимо пред полицијом. </p> <p |
S} Долази из затвора, после две године, и прво одлази пријатељу, с којим је био у завади.{S} Њу |
гама задрхташе рушевине, расклопише се, и она и Севић полетеше у бездан.</p> <p>Пробуди се окуп |
акав просјак.{S} А био је, рекло би се, и малко напит. </p> <pb n="111" /> <p>— Како си женице? |
pb n="44" /> <p>— До виђења, госпођице, и не заборавите нас, одговори Севић, који је беше допра |
Родитељи неће хтети ни да чују о удаји, и то још за Севића, и нарочито не сад, на два месеца пр |
ње.</p> <p>Али су највернији посетиоци, и најзахвалнији, ђаци свих школа и разнога узраста.{S} |
на, у којој се чују и онако гадне речи, и то још од уредника!{S} Па како се они мушкарци понаша |
{S} Кажу да је и он неки паметан човек, и он је анархиста.{S} Почео је од слагачког шегрта, па |
д уз мене, моја другарица, молио је он, и живот ће нам бити леп и ведар...</p> <p>— Никад! викн |
четка излажења нико га више није читао, И тако Јелени од брака остаде муж у затвору, дуг за хар |
иткивати је значило би дражити је само, и онда она по два-три дана не би долазила у трпезарију; |
> њој било, бар не више сада, пријатно, и она би се понашала као према ма коме туђинцу.{S} Боле |
не воли, али јој је ипак било пријатно, и преко дана, кад затвори очи и пренесе се на ону клупу |
е спава, не спавају ни Севић, ни Дугић, и још можда оно мало напредних људи, који су увиђали он |
лаксавала, остајала у његовом загрљају, и ако је он више није онако чврсто држао. </p> <pb n="5 |
ањивала своје троје дечице.{S} Деца су, и ако таљигашева и праљина, била увек чисто одевена.</p |
род спава, не осећајући своју несрећу, и не тражећи јој лека.{S} Али не, она не спава, не спав |
} Ја сам чиновник, што ће рећи сиромах, и својој деци нисам могао спремати миразе, али сам мога |
би је дало матери.</p> <p>Онда би отац, и не гледајући децу, сео за сто, јео и пио и пио и јео |
инки, сродних по физичким <pb n="54" /> и интелектуалним особинама, већ стидна трговина.{S} Дев |
лепа <pb n="24" /> или и врло лепа!{S} И као зашто Сањин не би могао волети своју сестру друкч |
{S} А она шта је већ мислила о њему!{S} И сам увиђа да не иде овако живети и стара се да им буд |
мамо матуру, па после универзитет...{S} И Мица, помишљајући на још дуго школовање, уздахну из д |
твојим идејама, дражи те и изазива.{S} И још ако је и лепа <pb n="24" /> или и врло лепа!{S} И |
помогла у пропагирању великих идеја.{S} И зар бих ја била прва у томе ?{S} Ено сифражеткиња у Е |
двојака није ни имала других оцена.{S} И брак јој се учини као котва спасења. </p> </div> <pb |
школи и код куће, извињавала се она.{S} И сад се журим, јер сам већ, чини ми се, задоцнила.</p> |
беду онога што је кредитирао Севића.{S} И тако штампарију пописаше и запечатише.</p> <p>Јелена |
то <pb n="65" /> је требало да дође.{S} И то што је очекивала осети најзад, на своме грлу.{S} С |
не много, али тек више него раније.{S} И Севић поче да се заноси, да <pb n="82" /> почне да из |
ило досадило то бескорисно долажење.{S} И скоро је угура у велику, гвоздену капију.</p> <p>Посл |
ешто што се она трудила да заборави.{S} И зар сад, кад је успела да из основа измени живот, кад |
и кажњавање оставља небеском судији.{S} И сад тек поче пакао за Јелену.</p> <p>По Јелениној пре |
ене у Данској, па женскиње у Русији.{S} И ја бих баш могла!{S} Ја сам сасвим друкчија од ове Ми |
згледају им као највећи непријатељи.{S} И ја сам имала таквих часова, мислила сам да задовољава |
аценивши се од смеха, немоћно брани.{S} И тако са сваком редом.</p> <p>Није била лепа та Јелена |
нас?</p> <p>— Немојте тако говорити.{S} И за вас и за г. Дугића имало би жена и у нас, само што |
S} Није, него је неваспитан и дрзак.{S} И другарица наброја више случајева, да се Јова показао |
шно, ако тако узмора да проведе век.{S} И да ли ће моћи овако издржати.</p> <p>Једнога дана Сев |
.</p> <p>— Ипак ћу отићи још једном.{S} И тражићу баш самога Севића. </p> <pb n="38" /> <p>У то |
а.{S} Доћи ћеш сутра, кроз који дан.{S} И извуче је.</p> <p>Ваздух на улици, свежији него у рад |
евића.</p> <p>— Сама ћу, морам брзо.{S} И Јелена потрча.</p> <p>Стигла је кући сва задувана.{S} |
уће.{S} Или ти ја попуштам или нико.{S} И онда се још љутиш.{S} Нећу да идем, одговори Мица одл |
је имају подједнаких права на живот.{S} И зар да женскиње буду ропкиње, да због глупог друштвен |
ушити људи као што су Дугић и Севић.{S} И ова двојица учинише јој се велики, врло велики.</p> < |
несе се на ону клупу на Калемегдану.{S} И свуда је то чинила, код куће, у школи, код другарица. |
ила она сестра или сродница уопште ?{S} И ако платиш прописану таксу, можеш се оженити и сродни |
лантроп, да...</p> <p>— На, само иди, — и Јелена му тутну у шаке једну новчаницу и изгура га.</ |
реће, којих је, авај, било тако мало, — и долазећи до закључка да је тај брак био само кобан по |
е будемо и захвалне.{S} Ја бих све то — и Јелена рукама показа како би све то изврнула.</p> <p> |
на једну клупу близу изласка.</p> <p>— И они говоре о „<title>Сањину</title>.“ То је свакако н |
се удати до идућега Ивањ-дана.</p> <p>— И не мислим на то!{S} А ако ми неко баш и украде венац, |
арадник „<title>Народног права</title>“ и да је Севић био задовољан њом.{S} Извежбала се у посл |
тском пропису ваљало је ићи „на мирење“ и проти и у ду-духовни суд, ваљало је да и Севић дође, |
елена је из разних књига вадила „мисли“ и „ситнице“, писала о женском свету и била коректор лис |
у своме животу доста тешких момената, а и ти такође.{S} Да знаш само колико сам се мучио у ропс |
о једе, поче да кипи у души.{S} Једе, а и не упита је како је издржала две године оваквог живот |
<p>— Куда бих?{S} Уморна сам од јуче, а и овај роман ме јако занима, па ћу данас остати код кућ |
мештај и материјал, ваљало је живети, а и Петар ју је већ доста коштао.{S} Она је међутим била |
pb n="80" /> он о њиховој будућности, а и о њој самој али, сиромах, нема времена да га проводи |
одеш одмах, остави ме да се приберем, а и време је рада.{S} Иди, ако си икада имао за мене ма и |
т види с њим.{S} Био јој је одвратан, а и стидела га се. </p> <pb n="95" /> <p>Ишли су неко вре |
осећала да више ни она не може овако, а и испит ју је испуњавао ужасом.{S} Али како да се то из |
е.{S} Навикла је већ на овакав живот, а и он је ваљда већ био излечен од брака.</p> <p>Пред веч |
сам уза се имала оца, заштитника.{S} А и њему, старом већ, била сам од користи, јер га је ваља |
да нико ништа није могао доказати.{S} А и наш свет, који тако воли да прети, не воли да иде по |
кад ми је жива жена коју обожавам.{S} А и ти ваљда ниси тамо нашла некога, па би сад хтела да с |
имао прилику да се ваљано одморим.{S} А и ти изгледаш добро, много боље него раније.{S} При пос |
о практикант, да од свога рада издржава и себе и свога мужа, који је по свима пресудама имао да |
ицу у страну, рече јој да је боли глава и да ће кући.{S} Она нека продужи са другарицама.</p> < |
е, Јелена климну главом у знак поздрава и окрете се да пође.</p> <p>Али, у забуни, пође вратима |
е јој било јасно шта Севић сад намерава и како мисли да удеси живот: с њом или сам за себе.{S} |
у подједнаке дужности, подједнака права и подједнаку корист.{S} У Русији има пуно таквих браков |
вала, али је лист падао све ниже, и два и по месеца после почетка излажења нико га више није чи |
собом није смела да призна да је једва и жељно очекивала оно што <pb n="65" /> је требало да д |
p>— Да ти право кажем, о томе сам једва и мислила.{S} Не разумем твоје питање.</p> <p>— Како за |
је дечице.{S} Деца су, и ако таљигашева и праљина, била увек чисто одевена.</p> <p>Петар је изг |
ст.{S} У Русији има пуно таквих бракова и сви су срећни.{S} Споразумеју се двоје и то је све.{S |
се стара да научи домаћи посао, да кува и плете...</p> <p>И Јелена с презирањем помисли на то, |
е ништа није могло волети.{S} Као да га и сад гледам: пре одвратан него симпатичан.{S} Али ја с |
ће поче да учи типографски занат, па га и изучи.{S} За његова шегртовања млађа му сестрица умре |
жи развод брака.{S} Нема сумње да ће га и добити, али кад ?{S} Знала је како се бракоразводне п |
скоро три месеца како она трчи око њега и Севића, а он још није доспео да је примети.</p> <p>— |
уче школу.</p> <p>Али је требало књига и новаца, а она тога није имала.{S} Како да повећа свој |
pb n="52" /> са извесним знањем рускога и немачког језика.{S} Ступи одмах у „<title>В. Журнал</ |
овца.{S} Једнога дана објави да од тога и тога дана почиње издавати независан политички и друшт |
„штампарској кривици“, а по тужби тога и тога владике, или тога и тога официра или трговца.{S} |
по тужби тога и тога владике, или тога и тога официра или трговца.{S} Севић пребаци Дугићу да |
је Јелена.{S} Он је толико озбиљан, да и не мисли на те глупости.{S} Ето и на Калемегдану ника |
ма.{S} Само што је он био тром, лењ, да и изведе оно што је имао у глави.</p> <p>— Ја мислим да |
о разочарење веће кад буду принуђена да и сама учествују у борби за опстанак.</p> <p>Јелена је |
овека мојих убеђења?{S} Несумњиво је да и овде има врло умног женскиња, али <pb n="56" /> мисли |
проти и у ду-духовни суд, ваљало је да и Севић дође, а он је бежао од тога.{S} Тако се ствар п |
ан био јој је неиспуњен и она зажеле да и она што ради.{S} Севић као да то једва дочека и пошто |
ена, настави поново Севић, ви велите да и у нас има одважна женскиња.{S} Да ли бисте ви могли д |
н, али из пријатељства.{S} А каже ми да и ти радиш код њега, на издањима.{S} Ниси ми о томе ниш |
то је због слагача, па бих вас молио да и ви тако чините.{S} Хвала, госпођице, будите уверени д |
Кад већ одмакоше, Јелена позва Мицу да и оне прошетају.</p> <p>— Боље би било да идемо кући, н |
рати му се Јелена, овај човек ме напада и вређа.{S} Молим вас да га водите у кварт.</p> <p>— Му |
ући.{S} Морална лешина, која се распада и својом трулежи кужи друштво.</p> <p>Почетница — зубни |
чарењем и очајањем.</p> <p>Куда ће сада и шта да ради?{S} Хукала је и плакала, али јој то не по |
је била ван себе.{S} Дрхтала је од једа и беса.{S} Као жену вређало ју је понашање Севићево.{S} |
ла је начисто да је по њу боље, а можда и по њега, да се не везују понова, кад их већ иначе ниш |
ислило.{S} Због тога пријатељства ваљда и Севића су сматрали за анархисту.{S} Јова се дружио са |
о краја ове године завршићу, па ћу онда и ја у Београд.</p> <p>Хвалиш се својим браком!{S} Ја т |
Даље је замишљала да ће је стати труда и муке да дође и до најмлађега сарадника, који је у њен |
Јова, човек који се отресао предрасуда и уског гледишта локалног морала и поповског приповедањ |
?{S} Треба једном пресећи обичај мираза и бракова из рачуна.{S} Срце треба да води прву реч.{S} |
ме и до Кнежеве Погибије, где има стаза и где их нема, свуда групице или парови младих људи.{S} |
дуги низови дрвета; после шума трамваја и кола — блага тишина, коју ремети само цвркут тица.</p |
омбе . . .</p> <p>Прођоше крај девојака и не погледавши их.{S} Кад већ одмакоше, Јелена позва М |
ке разлике, као и између људи пре брака и људи у браку.</p> <p>— Па зар је то та срећа у браку, |
арили да ли је баш он или не.{S} Псовка и</p> <p>само псовка.{S} Севић се уопште није сећао да |
шкарац има права да бира, а женска чека и године често прођу док се нађе какав човек који се см |
о ради.{S} Севић као да то једва дочека и пошто се договорио са својим уредником, донесе Јелени |
замишљала да је уредништво листа велика и права радионица, висока, пространа и светла.{S} Замиш |
ао празнине.{S} А „случајних“ сарадника и „пријатеља“ лист је имао доста.</p> <p>Лист је већ у |
ће ти написати представку за свештеника и рећи ће ти шта треба даље да радиш и на што треба да |
Севић већ раније био спремио свештеника и уредио формалности.{S} Венчали <pb n="70" /> су се од |
еписа читаве ставове из митологије Грка и Римљана, заокружи све то како је знала и умела и преп |
<p>Пошто је успела, после великих мука и дугих преговарања, да се наравна са Павићем, тако да |
да сама себе издржава, већ је помагала и њега у затвору.</p> <p>— Па хајд’! реши се најзад.</p |
руштвена несрећа, шта је то она увиђала и шта су управо хтели ти будући <pb n="37" /> „добротво |
оћи.{S} Видела си да сам био пун идеала и нада.{S} Веровао сам да ће се моћи што учинити.{S} Св |
заједници.{S} Ствар би се онда отезала и најзад би развод био изречен на твоју штету.</p> <p>— |
се променио.{S} Штампарија је била мала и стара, али је Павић дао Севићу све што му је било пот |
Римљана, заокружи све то како је знала и умела и преписа што је читкије и лепше могла.</p> <p> |
расуда и уског гледишта локалног морала и поповског приповедања.{S} Зар човек није човек, па би |
одила поједине ствари или је што писала и сама, тешко с почетка налазећи тему, ну после је нави |
за Севићевим столом врло често затицала и Јову.{S} Спочетка Јелена није смела пред њим ни уста |
растати се.</p> <p>Јелена га је слушала и најрадије би му поставила питање, да ли он мисли да б |
, заокружи све то како је знала и умела и преписа што је читкије и лепше могла.</p> <p>Јелена ј |
а, већ је, судећи по њеноме смеху, била и задовољна.{S} А можда јој је заиста и било пријатно т |
уста да отвори, али се после ослободила и врло често су њих троје претресали друштвене прилике |
о није био штампан.{S} Увек би одложила и оставила за сутра.</p> <p>Мица више није хтела ни да |
<pb n="53" /> <p>Она је каткад износила и своје мишљење, које је Јова скоро увек обарао једном |
после дугих низова кућа, разнога стила и разне величине — дуги низови дрвета; после шума трамв |
тиоци, и најзахвалнији, ђаци свих школа и разнога узраста.{S} Од ранога пролећа, пре него што ј |
сад одмах да идем, јер треба наћи посла и стан.{S} Не могу ваљда захтевати да ме ти и даље издр |
и.</p> <p>Сад је Јелена са Севићем ишла и у Топчидер, јер им Калемегдан није више давао <pb n=" |
, како је мало потребно, па да жена, ма и за тренутак, буде срећна!{S} Неколико љубазних речи м |
а.{S} Иди, ако си икада имао за мене ма и искрицу љубави.</p> <p>— Та куда ћу?{S} Зар твоја кућ |
</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Онда идем сама и више никад ти нећу ни доћи.</p> <p>Рекавши ово Јелена |
зним крчмицама, мати је прала по кућама и од те зараде прихрањивала своје троје дечице.{S} Деца |
дивно и мирисаво, са својим љубичицама и јагорчевинама, својим пупољцима и зеленилом.{S} Сва с |
наше женскиње кад тако говорите.{S} Има и у нас женскиња, које је, ако не онако умно како ви за |
знаје предмете око себе.{S} Виде да има и мушких и женских.{S} Женскиње је стајало на неким узв |
ише било, али како у свакој несрећи има и среће, имала сам доста слободна времена и понова ме о |
хтела да се упозна са његовим погледима и идејама.{S} Мица рече да не зна, али ће упитати брата |
ена само мислима о Севићевим загрљајима и пољупцима.</p> <p>Једва би чекала да падне сумрак, па |
је дошла дубока зима, са хладним данима и дугим ноћима.{S} Своје школске предмете Јелена је рад |
ицама и јагорчевинама, својим пупољцима и зеленилом.{S} Сва се природа будила из зимњега сна, с |
ћ доста познато по новинарским чланцима и по неколиким књижицама филозофске садржине, по анархи |
, почеше стизати и тужбе са свих страна и од свих личности нападнутих у листу.{S} Севић је скор |
ка и права радионица, висока, пространа и светла.{S} Замишљала је ту неколико столова, дуж зидо |
кући, тамо близу Новога Гробља.{S} Жена и деца неби се никада преварили да ли је баш он или не. |
} И за вас и за г. Дугића имало би жена и у нас, само што их ви не видите или можда нећете да и |
p> <p>Шљунак зашкрипа у близини, Јелена и Севић се тргоше и седоше као шетачи који се одмарају. |
ао по неком прећутном споразуму, Јелена и Севић одмах седоше на ону једину, заборављену клупу.< |
Свирепости послодаваца! помисли Јелена и намах јој се учини да разуме мржњу радника према посл |
а је ово неки надзорник, помисли Јелена и приђе му.</p> <p>— Шта ћете ви, госпођице ? упита је |
.</p> <p>— Ђорђевићева, одговори Јелена и прими пружену јој руку.</p> <p>— Госпођица је студент |
изгледало. </p> <pb n="18" /> <p>Јелена и Мица нађоше своје другарице код трамвајске чекаонице. |
зађе.{S} Гушила се у кући.{S} Замишљена и расејана целога дана, није изазивала пажњу укућана, ј |
среће, имала сам доста слободна времена и понова ме обузе мисао да полажем матуру.{S} Радила са |
ма.{S} Деца у родитељској кући, храњена и брањена, друкчије посматрају живот него њихови родите |
трам да је Јелена тиме потпуно измирена и од вас тражим признаницу на обе суме и изјаву да Јеле |
ло лево и десно.{S} Једна беху отворена и Јелена спази колутове штампарске хартије.{S} Крај про |
ела.{S} Главно је да сам била задовољна и скоро срећна, јер сам уза се имала оца, заштитника.{S |
жеље, које су биле тако скромне, а она и не мисли о њему.{S} А он је толико воли, да, осећа, н |
адрхташе рушевине, расклопише се, и она и Севић полетеше у бездан.</p> <p>Пробуди се окупана у |
младе парове, који нису живели као она и њен муж.{S} Видела је младенце, којима се срећа могла |
Те вечери Јелена је била некако радосна и задовољна сама собом.{S} Чинило јој се као да почиње |
а ти од срца желим да увек будеш срећна и да се каткада сетиш другарице која те увек воли —</p> |
је он држао чврсто, да је била немоћна и да мрдне.{S} Он ју је стезао на своје груди све силни |
ување.</p> <p>И за њу поче живот кувања и прања судова.{S} Већ више није имала ни воље ни време |
аже правичан.{S} После дугог размишљања и колебања написа Севићу: „Господине,</p> <p>У ствари в |
ни питала.</p> <p>После много уздисања и хуктања, после многих „Ти си крива, жено!“ г. Ђорђеви |
на младости, о срећне године идеалисања и чедности!{S} Како се груди бурно надимају, како срце |
киње, да због глупог друштвеног уређења и морала буду лишене живота само зато, што, немајући ми |
оцу!</p> <p>И она, дршћући од узбуђења и страха пређе очин праг.{S} Изјада се матери, исплакаш |
звао да овде приређујемо сцене измирења и праштања.{S} Мени је све то одвратно.{S} Нећу чак да |
{S} Девојка чека да је неко запроси, па и ту игра улогу родитељски пристанак.{S} Данашњи брак н |
ду многима који су чамили у затвору, па и Севићу.{S} Кад је прочитала у новинама вест о помилов |
да му се понови.{S} Излете као из топа и полете улицом.{S} Јелена, која га је чекала на улици, |
а поче да чита.{S} Читала је без избора и разбора, све руске писце који су јој дошли до руку.{S |
а мора у школу, а кад хоће у школу мора и учити.{S} А за сутра није ништа научила!</p> <p>Устад |
за то, што га је овај хвалио до небеса и преувеличавао сваку његову реч, сваки гест.{S} Севић |
га загледао се само у њена округла прса и упитао с ким станује!{S} А он је муж, њен муж, који б |
<pb n="11" /> већ по развијености прса и бедара, густе смеђе косе, која је у увојцима падала о |
S} Притисну обема рукама горњи део прса и сруши се крај мртва мужа. </p> </div> <!-- </div> --> |
амо протурио руку кроз одшкринута врата и Јелена би му у њу ставила динар-два, после чега је он |
<pb n="118" /> <p>Јелена приклопи врата и закључа их.{S} Али Севић удараше бесомучно у врата.{S |
.{S} Неко је дошао.{S} Она отвори врата и виде пацијента, првог пацијента, у пракси коју је тек |
аме, скоро за груди.{S} Ова се закикота и баци се ногом да удари непристојника.{S} Али и једно |
а и задовољна.{S} А можда јој је заиста и било пријатно то задиркивање, та мушка рука.</p> <p>Ј |
и да иде по судовима, већ радије прашта и кажњавање оставља небеском судији.{S} И сад тек поче |
склањамо се од света, ма да нико ништа и не зна.{S} Све нам се чини да је и најусрдније и најд |
p> <p>Другарице, пошто су набрале цвећа и исплеле венце, враћаху се, зовући и њих.</p> <p>— Да |
е одвела у антикварницу Томе Јовановића и ту је Јелена, за незнатне новце, добила сва дела Јови |
СКЕ КЊИЖАРНИЦЕ</p> <p>М. Ј. СТЕФАНОВИЋА И ДРУГА</p> <p>1920.</p> </div> <pb n="6" /> </front> < |
pb n="88" /> недеље дана потражи Дугића и рече му шта би хтела.{S} Овај обрече да ће разговарат |
и јој и нехотице пређоше на Јову Дугића и његовог трабанта.</p> <p>— Велике су то душе, мислила |
.</p> <p>Није заборавила ни Јову Дугића и његова дела.{S} Мица ју је одвела у антикварницу Томе |
н једнога таљигаша, који је свог коњића и таљиге купио новцем што <pb n="49" /> га је стекао ка |
ежа ваздужа у Кошутњаку, одморити плућа и очи у ономе зеленилу!{S} Како је пријатна та промена! |
који назире у писцу велику јачину духа и јаку моћ опажања.{S} Рад је несумњиво добар, или је б |
слодавачким. </p> <pb n="35" /> <p>Мица и Јелена иђаху неко време ћутећи, па се растадоше и сва |
ћ, рече, морам брзо кући.</p> <p>Потрча и не водећи рачуна о њему.</p> <p>— Чекај, отпратићу те |
а да јој помогне.</p> <p>Јелена послуша и г. Н. Н. јој изради да буде постављена — за практикан |
кад не умеју да мисле, кад су само крв и осећај, хладнокрвност и здрав разум изгледају им као |
</p> <p>— Кога ?</p> <p>— Твога будућег и његовог сателита, одговори Мица просто.</p> <p>Јелена |
лекарку — Јелену.</p> <p>Почела је рад и први који јој је дошао — био је Севић.</p> <p>За све |
нила си то док сам био тамо, али је сад и томе крај.{S} Тих двадесет-тридесет динара употреби н |
миче испод њених ногу.{S} Спусти поглед и виде Севића, који јој се поклони, говорећи:</p> <p>— |
олажем као приватна ученица VIII разред и матуру уз оне који су били на течају.{S} Па се и то с |
p> <p>По св. Јовану дође очекивани брод и укрцасмо се.{S} Прво лице које сам видела на броду би |
ако користан, доносио јој је леп приход и испуњавао јој је време, које би, иначе беспослена, пр |
ико променила, а од оцена је само слабе и имала.</p> <p>Али сад шта је ту је.</p> <p>Увиђајући |
икант, да од свога рада издржава и себе и свога мужа, који је по свима пресудама имао да издржи |
.{S} Изјада се матери, исплакаше се обе и у томе их затече отац.</p> <p>Не рече јој ништа, само |
с! добаци јој он, делећи реч на слогове и наглашујући сваки слог.</p> <p>После часова, по обича |
p>Колико пута је хтела да се окане Јове и његове филозофије, али би јој увек пред очима заиграл |
кувају.</p> <p>Затим се опет сети Јове и његовог мушког лица, његових очију, које као да је ос |
воје присуство овде ремети моје послове и мој начин живота.</p> <p>И климнувши главом у знак по |
шта да ради.{S} Доби неке ситне послове и успе да плати раднике и да нешто дотури и мужу.{S} Ал |
а ничије друштво, већ је избегавала све и свакога.{S} Кад би видела коју од својих школских дру |
истове што нападају владу, што грде све и свакога, што „крешу“. „<title>Народно право</title>“ |
е да ради.{S} До сванућа научила је све и израдила је све задатке.{S} У души је осећала неку не |
трајући да је плаћена сјајно, узе књиге и поче да ради.{S} Није било лако као што је замишљала, |
ало мањи, сиромашније одевен, без браде и цвикера, али такође са уметничком машном и косом.{S} |
туранткиње.</p> <p>Чудиш се да сам овде и радујеш се што сам се вратила школи!{S} То си свакако |
за онај сто и пишите.</p> <p>Севић седе и написа признаницу и изјаву, онако како му је стари Ђо |
пут.</p> <p>Једне вечери Јелена заседе и преведе, с тешком муком, с немачкога једну причицу, к |
носе пакете хартије или доносе.{S} Виде и неколико девојчица, које су својим прстићима хитро са |
н на твоју штету.</p> <p>— Па нека буде и на моју штету!{S} Сита сам брака.</p> <p>Стари Ђорђев |
ка Мица за њом.</p> <p>Али Јелена изађе и залупи врата за собом.</p> <p>Занета својим мислима, |
ала да ће је стати труда и муке да дође и до најмлађега сарадника, који је у њеним очима био не |
ноћ не би имала мира.</p> <p>У то дође и пролеће, дивно и мирисаво, са својим љубичицама и јаг |
S} Од сестре ни трага ни гласа.{S} Пође и он у свет.{S} Где је био и шта је радио — то нико ниј |
.{S} Из дана у дан у дан радила је брже и сигурније.</p> <p>— Морамо тражити други стан, рече ј |
ћи једно у друго.{S} А њен муж једва је и гледа.{S} Увек се нешто жури или је забринут о овоме |
жда не хотимично.{S} Изгледало је да је и самом њему јасно да нема права да се понаша као муж, |
ишта и не зна.{S} Све нам се чини да је и најусрдније и најдубље саучешће пријатеља мало.</p> < |
Великог Журнала</title>“.{S} Кажу да је и он неки паметан човек, и он је анархиста.{S} Почео је |
17" /> <p>— Само до горе, наваљивала је и скоро молила Јелена.</p> <p>Мица опет попусти и пођош |
уда ће сада и шта да ради?{S} Хукала је и плакала, али јој то не поможе.</p> <p>Како би било да |
ала шта би му одговорила.{S} Осећала је и сама да за друго није, али је осећала да није ни за к |
није псовао онако као раније.{S} Па је и чистији био.</p> <p>То затишје мало је трајало.{S} По |
по штампарији и чак и певуши.{S} Па је и према Јелени био сад много пажљивији и много више јој |
ста што ја њега нећу?</p> <p>— Доста је и то, али црква покушава све да брак очува.{S} Твој муж |
па је онда претура тамо-амо, голица је и засмејава, а ова се, заценивши се од смеха, немоћно б |
астима.{S} Многе је оштетио, а многе је и у црно завио.{S} Сад ће бити суђен, а нема сумње да ћ |
ага моја Мицо,</p> <p>Твоје писмо ме је и веома изненадило и веома обрадовало.{S} Изненадило ме |
ћуди своје другарице, не задржаваше је и Јелена се врати, али убрзо скрете ка уредништву „В. Ж |
дио је у читању разних књига, а учио је и свршио празничну школу.{S} Тако је дошао до своје сед |
ма, дражи те и изазива.{S} И још ако је и лепа <pb n="24" /> или и врло лепа!{S} И као зашто Са |
та ја те волим, волим!</p> <p>Севић је и даље декламовао, али га она није слушала.{S} Била је |
отле непознато осећање испуњавало ју је и она је малаксавала, остајала у његовом загрљају, и ак |
његове руке на њеном телу, пекло ју је и жегло.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја, Јелена? питао |
већ се девојка просто напросто продаје и уз њу се често даје још и „приде“, као уз какву робу. |
знала и умела и преписа што је читкије и лепше могла.</p> <p>Јелена је замишљала да је уредниш |
<p>— Та куда ћу?{S} Зар твоја кућа није и моја...</p> <p>— Сместа да си отишао! дрекну Јелена, |
о да он то тако хоће, али да му то није и урођено.</p> <p>Становали су у соби за самце, у Савам |
ој да лепо изгледа, прекоре је што није и раније дошла, увераваше је да је он веома цени.{S} Уз |
одитељима Јелена је написала дан раније и предала га пошти.{S} Све је било врло просто.</p> <p> |
{S} Све нам се чини да је и најусрдније и најдубље саучешће пријатеља мало.</p> <p>Тако је било |
сви су срећни.{S} Споразумеју се двоје и то је све.{S} Изостављене су оне глупе церемоније око |
мислим да нема ниједне која не одбацује и помисао да у браку, место благостања, нађе борбу за о |
у жену и децу само по који грош, псовке и батине.</p> <p>У мркли мрак долазио је кући, тамо бли |
аштиту од мужа, који јој чини неприлике и уцењује је.</p> <p>— Госпођо, рече јој чиновник, он ј |
е ситне послове и успе да плати раднике и да нешто дотури и мужу.{S} Али њено неискуство у посл |
листа.{S} Дугић је писао уводне чланке и „чланчиће.“ Севић је био директор, репортер и попуњав |
од могли, који шетају држећи се за руке и пиљећи једно у друго.{S} А њен муж једва је и гледа.{ |
равичан и паметан, за којим би оне ишле и у ватру и у воду.</p> <p>Тако у разговору били су дош |
и свако за себе.{S} Зар не би било боље и за мене и за тебе да ту везу, која нас више не веже, |
диља, које „случајно“ гура до миле воље и којима добацује разне непристојности.{S} Уосталом нек |
удари главом о тешко, гвоздено постоље и више се не маче.{S} Крв из разбијеног потиљка поче да |
ребна.{S} Хтела сам да искористим време и да почнем студије на универзитету.{S} Отац ме посавет |
у себи неку чудну снагу, а у исто време и потребу да ту снагу употреби, истроши.{S} Било јој је |
лицама у разговору.{S} Говорећи о овоме и ономе, дођоше и на питање брака.{S} Севић је нападао |
к се нешто жури или је забринут о овоме и ономе. </p> <pb n="79" /> <p>Тако трајући дане моното |
м попустила.</p> <p>У разговору о овоме и ономе, дођоше и на име Јове Дугића.{S} Јелену је инте |
Од трамвајске станице до Хајдучке Чесме и до Кнежеве Погибије, где има стаза и где их нема, сву |
е Јелена, та гуска је у стању да разуме и такве ствари, а ја сам се наљутила на њу што није хте |
и од вас тражим признаницу на обе суме и изјаву да Јелена нема ништа више да тражи.{S} Изволит |
мисле само на тоалете и на провод, а не и да помогну мужу у његовој мучној борби.{S} Па баш и д |
ивало хартију.{S} Виде људе, необријане и црне од штампарског црнила, како иду између машина, о |
подне нема краја.{S} Једва дочека подне и оде оцу.</p> <p>Кад је све испричала, стари Ђорђевић |
е брака, па онда узимају нас, безазлене и срећне што нас узимају.{S} Па још траже да им за ту ж |
себе.{S} Зар не би било боље и за мене и за тебе да ту везу, која нас више не веже, раскинемо |
гарицу.</p> <p>— Нећу, скочићеш на мене и повалићеш ме! одговори јој Мица.</p> <p>— Ходи, нећу! |
и.{S} А већ два пута пролазе поред мене и не опажајући ме.{S} Они на жене можда никако и не мис |
и уредник, загледајући нешто око машине и пруживши руку некако иза себе.</p> <p>Јелена му утури |
е потрчкивао за њим.{S} Прођоше крај ње и не погледавши је.{S} Уђоше у Калемегдан и одмах скрен |
пре.{S} Ветар је цвилео кроз голо грање и витлао суво лишће.</p> <p>Као по неком прећутном спор |
S} Сањала је нешто страшно, неко крхање и рушење, огромне пожаре.{S} Одједном се виде на некакв |
ћ ухватио за руку, настављајући причање и милујући је.</p> <p>— Али од тога нема ништа, настављ |
атке.{S} Звонки смех и кикот.{S} Трчање и скакање, ваљање по трави.</p> <p>Једна међу њима одва |
омна неправда што мора да учи ове глупе и сувопарне предмете, кад су јој у глави и у срцу онако |
има просто да га задовољава, да му пере и кува.{S} Идеалан је брак кад у њега обе стране уносе |
м животом.{S} Ишла је у канцеларију пре и после подне, као раније у школу и све што је доживела |
ешто узорито, за некакво гнездо културе и просвећености.{S} Из тога гнезда, замишљала је, излет |
> <p>Али и такав живот досади, па га се и Јелена засити.{S} Читав дан био јој је неиспуњен и он |
ти, настави Јелена.{S} Боље ми је да се и кад-тад ослободим тога човека, него да будем везана з |
уштвену реформу, па је ваљда хтео да се и он уз њега прослави.{S} Њихову пријатељству ишло је н |
о и налазим да је сасвим природно да се и формално уништи брак, који је стварно већ одавно раск |
уке под чело.</p> <p>— Хвала Богу да се и ти смириш! добацише јој две-три другарице идући даље. |
дала је свој брак са Севићем, сећала се и најситнијих појединости, пред очи су јој излазили сви |
су постали добри другови.{S} Навикла се и на његов поглед, који ју је још увек палио и сажизао, |
јој није био непријатан.{S} Навикла се и на његов начин говора — више ачења него озбиљности.</ |
уз оне који су били на течају.{S} Па се и то сврши.{S} Даље, на универзитет, није се могло, јер |
зласку.{S} Кад дође до врата, окрете се и климну главом.</p> <p>— Збогом, рече. </p> <pb n="44" |
и боље, више ће се зарађивати, па ће се и боље живети.{S} Као сарадник у „<title>В. Журналу</ti |
клопи књигу, духну у светиљку, свуче се и леже.</p> <p>Заспа после дугога превртања по постељи. |
овно много јевтиније.</p> <p>Уселише се и наместише.{S} Кад је Јелена видела како јој стан изгл |
ој лежање већ досади.{S} Спремила би се и изашла у варош, у шетњу, па би пред само подне отишла |
ша те неоправдане нападе.{S} Опрости се и оде кући.</p> <p>Севићев поглед је непрестано осећала |
који му је лист и подигао.{S} Наљути се и оде.{S} После неколико дана Севић оде на издржавање к |
о мислио <pb n="62" /> о њој и чудио се и жао му је било што је никако нема.</p> <p>— Имала сам |
није много бринула за тачност, често се и намерно није хтела задржавати тражењем правог израза, |
есети пут да ме гура.</p> <p>— А што се и ти мало не склониш с пута ?</p> <p>— Па добро, ако му |
од Мице, радиле су математику, па су се и саме згрануле кад су виделе да је девет сати.{S} Исти |
у о деци оставио је жени.{S} Тако су се и деца одбила од њега.{S} Мати као мати, много штошта г |
анем на чврсте ноге.{S} Доносићу дописе и из најмањих места, ангажоваћу дописнике — ситне чинов |
, ако одговара твојим идејама, дражи те и изазива.{S} И још ако је и лепа <pb n="24" /> или и в |
не „Губеревац“ она предложи да се врате и окрете се не обзирући се на њега.{S} Он пође за њом. |
вић.</p> <p>— Може, госпоја, ама морате и ви у кварт.</p> <p>— Дабогме, и она у кварт, да се ра |
вих у нас?{S} Све мисле само на тоалете и на провод, а не и да помогну мужу у његовој мучној бо |
матуру.{S} Радила сам поједине предмете и добих одобрење да полажем као приватна ученица VIII р |
ранога пролећа, пре него што је дрвеће и најавило пупољке лишћа, па све до у позну јесен.{S} Д |
<p>Ко не зна како је пријатно у пролеће и у лето отићи из Београда трамвајем до Топчидера, нади |
век је замишљен и штапом гура каменчиће и одбацује их.{S} Онај анархиста, зар га не знаш?</p> < |
чиновника, има мираз, па јој је могуће и да се уда кад хоће.</p> <p>Јелена лежаше на страни, с |
сестрица умре, а старија побеже од куће и ступи у службу.</p> <p>Петар је на занату био врло вр |
вам већ, имала сам много посла код куће и у школи, одговори она.</p> <p>— Па зар нисте могли до |
ица.</p> <p>Београђани, читаве породице и друштва, одлазе у Топчидер о празницима, на цео дан.{ |
ој увек пред очима заиграли његово лице и црна брада, а његове загонетне очи гледале би је прек |
е да се протрче и да мало уче, шипарице и младићи и да се проведу. </p> <pb n="10" /> <p>Обично |
цртама.</p> <p>— Е, не могу више! рече и леже потрбушке у траву, подметнувши руке под чело.</p |
пет поче да долази полупијан, опет поче и код куће да пије, само сад тражећи и друштво своје но |
грају, дечаци и девојчице да се протрче и да мало уче, шипарице и младићи и да се проведу. </p> |
на тебе.</p> <p>И Севић се пренемагаше и даље, говорећи о својим идеалима, о својим погледима |
у.</p> <p>Уредник га узе, али загледаше и даље око машине.</p> <p>— А шта је ?{S} Поезија, проз |
о Севића.{S} И тако штампарију пописаше и запечатише.</p> <p>Јелена остаде без игде ичега, само |
бу и кујну, негде на Врачару.{S} Купише и ствари.{S} Јелена је једва намолила Севића да купе св |
ипа у близини, Јелена и Севић се тргоше и седоше као шетачи који се одмарају.{S} Севић је у себ |
ђаху неко време ћутећи, па се растадоше и свака оде својој кући.</p> <p>Јелена је била разочара |
ру.{S} Говорећи о овоме и ономе, дођоше и на питање брака.{S} Севић је нападао данашњи брак, на |
<p>У разговору о овоме и ономе, дођоше и на име Јове Дугића.{S} Јелену је интересовало шта је |
од њега.</p> <p>— Де, де, та ми смо муж и жена!</p> <p>— Били смо, али више нисмо! одговори она |
асртаја, Севић јој предложи да буду муж и жена, да се венчају кад је већ такав обичај и кад већ |
својих родитеља...{S} Рачунала је да би и она сада била на универзитету...{S} Овако је практика |
угим.{S} А можда није био сигуран да би и она волела њега истом љубављу ...</p> <p>Дугић и Севи |
е наћи жена, одговори Севић.{S} Која би и пошла за нас?</p> <p>— Немојте тако говорити.{S} И за |
сложила на столицу крај постеље, па би и сама легла, да већ зором устане, скува кафу и отправи |
родужи заједнички живот.{S} Јелена одби и изјави <pb n="117" /> да не може да га гледа, да га н |
а сам од јуче до сада размишљала о себи и теби и дошла сам до закључка да ми нисмо једно за дру |
д јуче до сада размишљала о себи и теби и дошла сам до закључка да ми нисмо једно за друго.{S} |
разовао око ње.</p> <p>Најзад се појави и један радознали жандарм, случајно баш са те линије.</ |
сувопарне предмете, кад су јој у глави и у срцу онако велике ствари.</p> <p>Снажним покретом р |
ж, њен муж, који би имао права да стави и руку на та прса.{S} Не би то <pb n="94" /> њој било, |
/p> <p>Али она је имала прилике да види и друге младе парове, који нису живели као она и њен му |
и само имати куражи, па се отрести лажи и убеђења без основа.{S} Ваљало би да се свет мане тих |
људи који гамижу по полутами.{S} Запази и друге звезде, јаче, интензивније светлости.</p> <p>— |
и, госпођице ? упита је он чим је спази и не чекајући да она њега ослови.</p> <p>— Молим, где ј |
и према Јелени био сад много пажљивији и много више јој је љубави посведочавао.</p> <p>Зараде |
по пословима или се врти по штампарији и чак и певуши.{S} Па је и према Јелени био сад много п |
То је Петар Севић, интимус Јовин, који и нема других пријатеља.{S} Он је сарадник „<title>Вели |
тазама шета због тога, што има служавки и дадиља, које „случајно“ гура до миле воље и којима до |
слабашна створења, неспособна за велики и смели рад, намењена само уживању.{S} А ја бих им тако |
ана почиње издавати независан политички и друштвени лист „<title>Народно право</title>“. </p> < |
али не непријатно.{S} Тај поглед, мушки и дрзак, поглед који ју је палио, није јој био непријат |
ана.</p> <p>Мати не одговори ништа, али и она некако расејано махаше главом. </p> </div> <pb n= |
се ногом да удари непристојника.{S} Али и једно и друго били су далеко од тога да покажу какав |
си мојих упињања да се подигнем.{S} Али и ту се показало да велики мрзе мале, да их даве, да ре |
оје друго вечерње забавиште.</p> <p>Али и такав живот досади, па га се и Јелена засити.{S} Чита |
приволиш да пристане.{S} Макар му дали и који грош, да му се замажу очи. </p> <pb n="110" /> < |
} И још ако је и лепа <pb n="24" /> или и врло лепа!{S} И као зашто Сањин не би могао волети св |
</p> <p>— Имала сам много посла у школи и код куће, извињавала се она.{S} И сад се журим, јер с |
очевидно колебаше.{S} Најзад ме загрли и осетих како ми његове сузе покапаше лице.{S} Била сам |
ена слушаше оне звучне речи, нове мисли и друкчије схватање живота које је избијало из сваке ре |
је претресали друштвене прилике у земљи и на страни.{S} Јелена је не слушала него гутала Јовина |
ко да он прими штампарију, али да прими и Севићеве дугове за хартију, прекиде све везе са дотад |
муж да их води кроз живот, да их храни и брани, а оне да рађају децу, перу и кувају.</p> <p>За |
успе да плати раднике и да нешто дотури и мужу.{S} Али њено неискуство у пословима одби муштери |
.{S} Вели да би он пристао, онда, да ти и даље радиш у штампарији, само да она буде на његово и |
ан.{S} Не могу ваљда захтевати да ме ти и даље издржаваш.{S} Чинила си то док сам био тамо, али |
зи које она никако није могла да схвати и да разуме.</p> <p>Тако дође почетак нове школске годи |
/p> <pb n="84" /> <p>Ну, почеше стизати и тужбе са свих страна и од свих личности нападнутих у |
у очајању.{S} Докле ће то тако трајати и докле ће она моћи издржати? питала се.</p> <p>Једног |
кога месеца ваљало је нешто новца слати и Севићу.</p> <p>Пошто је успела, после великих мука и |
е, изађе.</p> <p>Сутрадан јој дође мати и рече јој да се обрати г. Н. Н., пријатељу њенога оца, |
и сва задувана.{S} Пре него што је мати и могла да је упита где је била досада, Јелена, чинећи |
љати по поду као бесомучна.</p> <p>Мати и отац забринуто би вртели главом.</p> <p>— Ово треба ш |
ена није могла пратити.{S} Она се врати и седе на једну клупу близу изласка.</p> <p>— И они гов |
онише оно што би се могло санкционисати и без њега.{S} Требало би само имати куражи, па се отре |
!{S} И сам увиђа да не иде овако живети и стара се да им буде боље.{S} А живот је међутим тако |
а рачунао и увек налазио да може почети и са мање новца.{S} Једнога дана објави да од тога и то |
ће бити суђен, а нема сумње да ће бити и осуђен.{S} Неће више имати прилику да вам досади.{S} |
латиш прописану таксу, можеш се оженити и сродницом којом је иначе забрањено женити се!{S} Зашт |
школу?</p> <p>— Школу бих могла свршити и по удадби, шта би ми то сметало!</p> <p>И младе девој |
опису ваљало је ићи „на мирење“ и проти и у ду-духовни суд, ваљало је да и Севић дође, а он је |
жена, натоварена децом, била на милости и немилости мужевљевој.{S} Али је ћутала, бојећи се да |
.{S} Сви су се чудили њеној расејаности и повучености.</p> <p>Поподне једнога дана, идући са Ми |
све јасније бивало да између стварности и снова има врло велике разлике, као и између људи пре |
шко и с муком.{S} Није ту било јасности и лакога стила великих руских писаца, нити њихове заним |
молила Јелена.</p> <p>Мица опет попусти и пођоше.</p> <p>Пред њима су била два шетача: један ви |
чуђено и уплашено, а она га брзо спусти и утрча у своју собу, па се онако обучена баци на посте |
че и код куће да пије, само сад тражећи и друштво своје нове жене.{S} Ова се спочетка нећкала, |
отрче и да мало уче, шипарице и младићи и да се проведу. </p> <pb n="10" /> <p>Обично су ту и љ |
врши, колико ће јој пута још Севић доћи и церећи се, бацити јој у лице да је она његова жена.{S |
ећа и исплеле венце, враћаху се, зовући и њих.</p> <p>— Да останемо, Мицо, молила је Јелена.</p |
ађивао је намери Севићевој, обећавајући и своју сарадњу.</p> <p>Севић је тумарао тражећи потреб |
шест стотина динара, рече он оклевајући и као срачунавајући колико кошта одело.</p> <p>Јелена с |
.{S} Деца долазе да се наиграју, дечаци и девојчице да се протрче и да мало уче, шипарице и мла |
ла се са Севићем на железничкој станици и сели су у воз до Земуна.{S} Одатле су отишли у једно |
е даваше мира.{S} Притрчи тек другарици и свали је у траву, па је онда претура тамо-амо, голица |
а њим и сећање на његове загрљаје, речи и погледе.{S} Била је начисто с тим да га не воли, али |
каза јој врата.</p> <p>Јелена, без речи и ван себе, изађе.</p> <p>Сутрадан јој дође мати и рече |
пријатно, и преко дана, кад затвори очи и пренесе се на ону клупу на Калемегдану.{S} И свуда је |
е мишљењу интересантније ставове да учи и напамет. </p> <pb n="29" /> <p>Колико пута је хтела д |
раку.{S} Док је муж таљигашио по вароши и зараду испијао по разним крчмицама, мати је прала по |
имао по које саопштење, да му је за тај и тај дан одређен претрес по „штампарској кривици“, а п |
„чланчићу“ регистровано је како је тај и тај виши официр пребио једног војника.</p> <p>И тако |
лико.{S} Имала је да отплаћује намештај и материјал, ваљало је живети, а и Петар ју је већ дост |
, да се венчају кад је већ такав обичај и кад већ она неће друкчије.</p> <p>— Ја више не могу б |
разговарати.{S} Забављајте се, рече јој и дотури неке илустрације.</p> <p>Севић је радио до у с |
ала, учинила би она много.{S} Мисли јој и нехотице пређоше на Јову Дугића и његовог трабанта.</ |
ако је много мислио <pb n="62" /> о њој и чудио се и жао му је било што је никако нема.</p> <p> |
</p> <p>Осећала се лако.{S} Била је чак и радосна што се овако свршило.{S} Чинило јој се да јој |
словима или се врти по штампарији и чак и певуши.{S} Па је и према Јелени био сад много пажљиви |
/p> <p>— Ниси се променио, изгледаш чак и боље.</p> <p>— Вероватно да изгледам мало боље, јер с |
сасвим престаде да излази, сем на ручак и вечеру.{S} Све остало време мучила се око превођења.{ |
S} Па онда смех оне девојке, па уредник и његова гадна псовка.{S} Згрози се.</p> <p>— Друштво т |
дине,</p> <p>У ствари ваше женидбе имам и ја да речем своју реч.{S} Изволите доћи у моју канцел |
разговарала са адвокатом, написала сам и представку за свештеника, само је потребно да наведем |
ела да видим шта је с њим, а донела сам и један превод.</p> <p>— О чему је тај рукопис ?</p> <p |
свештеника, само је потребно да наведем и твој стан.{S} Где станујеш?</p> <p>— Ја?{S} Нигде или |
игде ичега, само са својим разочарењем и очајањем.</p> <p>Куда ће сада и шта да ради?{S} Хукал |
вај обрече да ће разговарати са Павићем и после неколико дана извести је да ће јој Павић дати п |
аће се.</p> <p>— Умећу ја да га испуним и учиним интересантним, мислио је.{S} Повлађиваћу укусу |
ему вукли навика да редовно буде са њим и сећање на његове загрљаје, речи и погледе.{S} Била је |
p> <p>И он дохвати шешир, климну влавом и изађе.</p> <p>Јелена је била ван себе.{S} Дрхтала је |
давати, рече отац матери, вртећи главом и умирујући расплаканога малишана.</p> <p>Мати не одгов |
у лудост: данас сам обогаћена искуством и излечена од свих манија матуранткиње.</p> <p>Чудиш се |
а се осећала нелагодно под тим погледом и крв јој јурну у лице.{S} Осећала је како је обузима н |
могу да шетају других дана.{S} Уосталом и касно је већ, ја ћу кући.</p> <p>Спремајући се за одл |
во долазила је до капије, чак је једном и ушла, али се, уплашена, одмах извукла.{S} Чинило јој |
викера, али такође са уметничком машном и косом.{S} Панталоне нису могле сасвим да сакрију крив |
н у реч.{S} Слажем се са твојом намером и мило ми је да си ти изнела то гледиште, јер, право да |
теље.</p> <p>— Говорио сам са адвокатом и он ми рече да је најлакше ако обоје изјавите да се не |
не погледавши је.{S} Уђоше у Калемегдан и одмах скренуше десно, стазама где нема много света.</ |
и се могло рећи да Севић није био нежан и пажљив према својој жени; напротив, он је чинио све ш |
други су тврдили да је онај човек пијан и да јој није муж.</p> <p>У кварту Јелена исприча полиц |
и је врло добра, ја сам тобом задовољан и нећу да се раздвајам.{S} Тешке године су прошле, сад |
" /> очепи.{S} Није, него је неваспитан и дрзак.{S} И другарица наброја више случајева, да се Ј |
ме женскињу ваља још само муж, правичан и паметан, за којим би оне ишле и у ватру и у воду.</p> |
зађе пред очи Јова, онако достојанствен и озбиљан, удубљен у своје мисли.{S} Он мисли само о пр |
{S} Остарео, у овешталу оделу, погрбљен и необријан, учинио је на ме страшан утисак, да ми се с |
споредним стазама.{S} Увек је замишљен и штапом гура каменчиће и одбацује их.{S} Онај анархист |
сити.{S} Читав дан био јој је неиспуњен и она зажеле да и она што ради.{S} Севић као да то једв |
ад се бедни муж вратио из рата, измучен и исцеђен, госпођа неће ни да га види.{S} Док смо се ми |
ога јунака!</p> <p>Севић, сав преплашен и једва владајући собом, клањаше се лево и десно, не зн |
з хаљину.{S} Глас му је лако подрхтавао и скоро сваку фразу понављао је.{S} Јелена се осећала н |
амце, у Савамали, где је Севић становао и пре женидбе.{S} Муж је ишао у уредништво, на посао, а |
} Отац би седео неко време, па би легао и он, разбацавши делове одеће по соби.{S} Мати би све п |
ам могао спремати миразе, али сам могао и хтео сам да им дам комад хлеба у руке.{S} Са Јеленом |
љу, велику и заједничку, села би у угао и не би скидала поглед са свога мужа, готова да скочи ч |
необично свидео.{S} Чак сам га показао и своме пријатељу г. Дугићу, који назире у писцу велику |
тна ученица, па да настави студије, као и толики други студенти, који практикантишу и уче школу |
ти и снова има врло велике разлике, као и између људи пре брака и људи у браку.</p> <p>— Па зар |
враџбине ?{S} Плетем венац за кућу, као и сваке године.{S} Зар ту има какве враџбине? </p> <pb |
p>Калемегдан је био исто онако пуст као и пре.{S} Ветар је цвилео кроз голо грање и витлао суво |
нистарству Финансија, где ме је затекао и овај рат.{S} Бомбардовање Београда бацило ме је са мо |
; напротив, он је чинио све што је знао и умео, али све то на један неспретан начин, тако да се |
овац за покретање листа, понова рачунао и увек налазио да може почети и са мање новца.{S} Једно |
једва владајући собом, клањаше се лево и десно, не знајући да ли да се рукује или не, али нема |
о загледајући врата, којих је било лево и десно.{S} Једна беху отворена и Јелена спази колутове |
зар ја да кувам? упита Јелена бојажљиво и с неверицом.</p> <p>— Па ваљда нећу ја! одговори Севи |
ије, али су јој у глави били уредништво и штампарија.{S} Лупа машина зујала јој је у ушима.{S} |
риде“ врло често има већу вредност него и сама девојка.{S} Жена у браку није равноправна, већ ј |
опште није сећао да је од оца што друго и чуо, као што не би знао да каже да ли га је икада вид |
ц, и не гледајући децу, сео за сто, јео и пио и пио и јео и тешко би <pb n="50" /> било рећи да |
децу, сео за сто, јео и пио и пио и јео и тешко би <pb n="50" /> било рећи да ли је пио ракију |
аса.{S} Пође и он у свет.{S} Где је био и шта је радио — то нико није знао, нити је он икада о |
његов поглед, који ју је још увек палио и сажизао, али јој није био непријатан.{S} Навикла се и |
мала, у толико ју је Севић чвршће грлио и махнитије љубио.</p> <p>— Ох, Јелена, шапутао је Севи |
е гледајући децу, сео за сто, јео и пио и пио и јео и тешко би <pb n="50" /> било рећи да ли је |
ајући децу, сео за сто, јео и пио и пио и јео и тешко би <pb n="50" /> било рећи да ли је пио р |
го свих осталих оцена.{S} Отац се љутио и грдио, мати саветовала, наставнице су се чудиле, а од |
уж јој је из затвора слао упутства како и шта да ради.{S} Доби неке ситне послове и успе да пла |
Јелена није желела.{S} Осећала је како и њу обухвата тај пламен, како је сажиже, како је обузи |
</p> <p>Пошто је дуго лупала главу како и чиме да почне, изабра филозофију, идеју о Богу.{S} Пр |
ажајући ме.{S} Они на жене можда никако и не мисле, сматрајући их свакако за слабашна створења, |
ај сачувао најгорега.{S} Наишао би неко и Севић би одмах седао на пристојно одстојање.</p> <p>Ј |
{S} Ја сам ружан, а за душу и срце нико и не пита.</p> <p>Јелена је ћутала, не хотећи да растер |
кчија од ове Мице, која је право женско и која се стара да научи домаћи посао, да кува и плете. |
} Читала је то Јелена, али некако тешко и с муком.{S} Није ту било јасности и лакога стила вели |
ицом пред уредништво.{S} Али је требало и ући унутра.{S} Застала је пред капијом, притиснула ру |
спава.</p> <p>— Хајдемо да прођемо мало и по Калемегдану.{S} Ја волим ову дубоку тишину.</p> <p |
шће пријатеља мало.</p> <p>Тако је било и са Јелениним родитељима.{S} Кад су поштом добили Јеле |
<p>Твоје писмо ме је и веома изненадило и веома обрадовало.{S} Изненадило ме је што ми пишеш, п |
, на цео дан.{S} Мора се отићи, ма само и једном годишње.</p> <p>Али су највернији посетиоци, и |
p> <p>— Па зар нисте могли доћи ма само и на неколико тренутака? испитивао је он.</p> <p>— Било |
а им за ту жртву с њихове стране будемо и захвалне.{S} Ја бих све то — и Јелена рукама показа к |
Идемо до књижаре, али ако хоћеш можемо и до Калемегдана.</p> <p>И уђоше у Кнез-Михајлову улицу |
Куда?</p> <p>— Да прођемо мало, па ћемо и разговарати.</p> <p>Она пристаде без речи, ма да јој |
о што само нама могло десити.{S} Бежимо и склањамо се од света, ма да нико ништа и не зна.{S} С |
о уосталом одавно обоје увидели, па смо и живели свако за себе.{S} Зар не би било боље и за мен |
н начин легализујемо положај у коме смо и налазим да је сасвим природно да се и формално уништи |
мира.</p> <p>У то дође и пролеће, дивно и мирисаво, са својим љубичицама и јагорчевинама, своји |
да удари непристојника.{S} Али и једно и друго били су далеко од тога да покажу какав гњев; не |
крцнуше кости.{S} Дете врисну, зачуђено и уплашено, а она га брзо спусти и утрча у своју собу, |
на, хвала! викну Севић некако пригушено и за час је Јелена била у његовим рукама.{S} Љубио ју ј |
коро је већ лето, па је лепо и пријатно и напољу. </p> <pb n="112" /> <p>Јелени би јасно да ће |
игнем.{S} Скоро је већ лето, па је лепо и пријатно и напољу. </p> <pb n="112" /> <p>Јелени би ј |
ши.{S} Зарађивао је добро, али је добро и пио.{S} Љубави је имао само за свога коња, а за своју |
илно узбуђење при помисли, да ће ускоро и <pb n="32" /> она с правом долазити у ову кућу и да ћ |
је.</p> <p>— Како би било да свршимо то и не питајући никога?{S} Ја ћу спремити сва потребна до |
ве омладине.{S} Било је вешто срачунато и на бесплатну сарадњу и на већу продају.{S} Уређивање |
н, да и не мисли на те глупости.{S} Ето и на Калемегдану никад не шета главним стазама, већ уве |
, отац би питао по десетак пута, љутито и вичући:</p> <p>— Шта ради тај магарац ?{S} Ваљда је н |
више да тражи.{S} Изволите за онај сто и пишите.</p> <p>Севић седе и написа признаницу и изјав |
била добра жена.{S} Лице њено, жућкасто и свело пре времена, показивало је дугу патњу.{S} Волел |
напредних људи, који су увиђали оно што и она.{S} Не спавају они који ће имати права да буду сл |
цу, у којој свако ради свој посао, тихо и не сметајући другоме.{S} А оно место тога некаква мра |
а, молио је он, и живот ће нам бити леп и ведар...</p> <p>— Никад! викну Јелена.{S} Радије у см |
ата.</p> <p>Петар стрпа новчаницу у џеп и изађе залупивши за собом врата. </p> </div> <pb n="10 |
сати.{S} Истина задржала се, али је бар и све задатке израдила.</p> <p>Одби да вечера, рекавши |
а полицијском чиновнику у чему је ствар и замоли га да је узме у заштиту од мужа, који јој чини |
</p> <pb n="78" /> <p>Јелена оћута, јер и није знала шта би му одговорила.{S} Осећала је и сама |
нчиће.“ Севић је био директор, репортер и попуњавао празнине.{S} А „случајних“ сарадника и „при |
од куће.</p> <p>Он натуче капут и шешир и пођоше.</p> <p>Пролазећи кроз мрачне просторије штамп |
д његовим рукама.{S} Учини крајњи напор и гурну га што је могла јаче.{S} Он се затетура, изгуби |
<p>— Немојте тако говорити.{S} И за вас и за г. Дугића имало би жена и у нас, само што их ви не |
ама скоро непријатељски, пљачкајући нас и за најмању услугу. </p> <pb n="103" /> <p>Прећи ћу пр |
лена је радила врло мало: пред први час и између часова.{S} Није било чудо што је првога тромес |
.{S} Али није имала куда, разви рукопис и предаде Севићу.</p> <p>— А, причица, врло добро, врло |
шао стан.{S} Ја ћу наставити свој живот и рад као да ти у опште ниси ни дошао, а теби до воље с |
е муж у затвору, дуг за хартију за лист и штампарија.</p> <p>Мислила је да ће се моћи одржати с |
тако понаша према њему, који му је лист и подигао.{S} Наљути се и оде.{S} После неколико дана С |
} Али шта је знао.{S} Заседе, узе текст и диктираше Јелени у перо.</p> <p>Јелена сасвим престад |
кад су само крв и осећај, хладнокрвност и здрав разум изгледају им као највећи непријатељи.{S} |
Јелена, прибирајући сву своју храброст и гутајући пљувачку.</p> <p>— Шта желите?{S} Ја сам уре |
посла код куће.</p> <p>Он натуче капут и шешир и пођоше.</p> <p>Пролазећи кроз мрачне простори |
јој је сада био не само равнодушан, већ и терет.</p> <p>У бесаници, ноћу, разгледала је свој бр |
виђала тога Јову Дугића.{S} Чула је већ и његово име, које је било већ доста познато по новинар |
ма г. Јове Дугића, госпође Јелене Севић и још неколицине угледних новинара, који су потписали с |
> <p>— Овуда, госпођице, прискочи Севић и Јелена осети како је једна рука лако додирну око паса |
у судбину за људе као што смо.{S} Дугић и ја? упита најзад Севић.</p> <p>— Верујем да има, одго |
Одједном се однекуд појавише Јова Дугић и Петар Севић.{S} Ишли су полако.{S} Он, висок, укрућен |
који ће разрушити људи као што су Дугић и Севић.{S} И ова двојица учинише јој се велики, врло в |
ела њега истом љубављу ...</p> <p>Дугић и Севић скренуше једном стазом, крај самога градског пл |
комотни.</p> <p>Стан брзо нађоше, собу и кујну, негде на Врачару.{S} Купише и ствари.{S} Јелен |
ала</title>“.</p> <p>Севић подиже главу и, спазивши лепу престрашену девојку, устаде неспретно |
свој шешир, наглим покретом покри главу и жустро пође вратима.</p> <p>— Јелена, чекај да се дог |
три пута горе-доле, погледаше мало Саву и Дунав, <pb n="57" /> па кренуше натраг.{S} Севић се з |
ети данашњег свог покушаја у уредништву и одвратности коју је осетила.</p> <p>— Ипак ћу отићи ј |
а се пише из главе.</p> <p>— Па ја могу и брже да преводим, али немам речник, па сам се задржал |
на замишљала.{S} Само што је имао браду и наочаре.{S} Онај други, мало мањи, сиромашније одевен |
га, мислила је она, јер га не разумеју и завиде му.{S} Али је он, Јова, велики, већи од свију |
<p>Дугић је често долазио у штампарију и повлађивао је намери Севићевој, обећавајући и своју с |
а живи као бубрег у <pb n="114" /> лоју и да се излежава, а сад кад се бедни муж вратио из рата |
о машина, шта су те девојке што убацују и савијају хартију, шта су сви они према сарадницима, п |
некаква мрачна пећина, у којој се чују и онако гадне речи, и то још од уредника!{S} Па како се |
дита на просвету, одржава народ у мраку и незнању.{S} У допису из једне вароши говорило се о је |
о време потрпала децу у постељу, велику и заједничку, села би у угао и не би скидала поглед са |
научила!</p> <p>Устаде, упали светиљку и поче да ради.{S} До сванућа научила је све и израдила |
уком, с немачкога једну причицу, кратку и просту.{S} Сутрадан око пет сати поподне, однесе је у |
{S} Њихову пријатељству ишло је на руку и Јовино сарадништво на „<title>Великом Журналу</title> |
<p>— Гледаћу, одговори она, повуче руку и придружи се Мици.</p> <p>— Чекаћу вас! добаци јој он, |
у пре и после подне, као раније у школу и све што је доживела за последњу годину дана чинило јо |
адатака није урадила.{S} Врати се столу и поче да чита, али јој се учини огромна неправда што м |
задовољан њом.{S} Извежбала се у послу и сад би могла да ради код куће, увече.{S} Ну, где да п |
После јој се очи привикоше на полутаму и она поче да разазнаје предмете око себе.{S} Виде да и |
брак, наводећи да је неправедан по жену и неморалан по читаво човечанство.{S} Данашњи брак није |
мао само за свога коња, а за своју жену и децу само по који грош, псовке и батине.</p> <p>У мрк |
олико могу, не дају да осете сву тежину и грубост.{S} У колико је имовно стање родитеља боље, у |
будна.{S} Сети се последње сцене у сну и згрози се.{S} Не, неће она у то друштво! </p> <pb n=" |
ам најлепше мислио.</p> <p>И он уздахну и ућута, да после неколико корака настави.</p> <p>— Пав |
вешто срачунато и на бесплатну сарадњу и на већу продају.{S} Уређивање тога омладинског дела б |
ани и брани, а оне да рађају децу, перу и кувају.</p> <p>Затим се опет сети Јове и његовог мушк |
у, али не рече ништа, већ оде на вечеру и не позвавши Јелену.{S} Вратио се касно, сав једак не |
укама, како његове дрхтаве руке продиру и тамо где их Јелена није желела.{S} Осећала је како и |
паметан, за којим би оне ишле и у ватру и у воду.</p> <p>Тако у разговору били су дошли пред Ка |
упитах бојажљиво.</p> <p>— Куд сви, ту и ми! уздахну отац.{S} Него да видимо како ћемо се смес |
еду. </p> <pb n="10" /> <p>Обично су ту и љубавни састанци.{S} Од трамвајске станице до Хајдучк |
ли“ и „ситнице“, писала о женском свету и била коректор листа.{S} Дугић је писао уводне чланке |
ања о разним идејама, о женском покрету и другим питањима. </p> <pb n="53" /> <p>Она је каткад |
зимњега сна, све је певало химну животу и љубави.</p> <p>Сад је Јелена са Севићем ишла и у Топч |
32" /> она с правом долазити у ову кућу и да ће је сви понизно поздрављати.{S} Та шта су ти што |
легла, да већ зором устане, скува кафу и отправи мужа.</p> <p>Мати је била добра жена.{S} Лице |
није равноправна, већ је изложена ћефу и прохтевима мужа, има просто да га задовољава, да му п |
њев; не обоје се мирно, издаље, гледаху и смејаху.</p> <p>— Као „<title>На дну</title>“, помисл |
је дугу патњу.{S} Волела је своју децу и у њима је тражила утеху за разочарење у браку.{S} Док |
.</p> <p>Севић седе и написа признаницу и изјаву, онако како му је стари Ђорђевић диктирао.{S} |
а, само јој прочита Севићеву признаницу и — показа јој врата.</p> <p>Јелена, без речи и ван себ |
Јелена му тутну у шаке једну новчаницу и изгура га.</p> <p>Севић поче да прогони Јелену.{S} До |
а једио од деце узимало би новац и боцу и трчало по ракију.{S} Док би се дете, после неколико м |
адашње васпитање, па да учините по срцу и својим убеђењима ?</p> <p>— Ја ?{S} Ја бих, мислим! о |
лики други студенти, који практикантишу и уче школу.</p> <p>Али је требало књига и новаца, а он |
а се уздржавала да га не ухвати за гушу и задави, толико јој је био мрзак.{S} Ипак га замоли: < |
би ни хтела.{S} Ја сам ружан, а за душу и срце нико и не пита.</p> <p>Јелена је ћутала, не хоте |
ње им ни дуге ни кратке.{S} Звонки смех и кикот.{S} Трчање и скакање, ваљање по трави.</p> <p>Ј |
дмете око себе.{S} Виде да има и мушких и женских.{S} Женскиње је стајало на неким узвишењима, |
динар, а једио од деце узимало би новац и боцу и трчало по ракију.{S} Док би се дете, после нек |
је могла отрести.{S} Он је тражио новац и она му истресе све што је имала при себи. </p> <pb n= |
е чиниш као да не знаш?{S} Плетеш венац и говориш чаролије, гаташ хоћеш ли се удати до идућега |
е одговори, а Мица извади из џепа конац и поче да слаже цвеће у венац.</p> <p>— Шта то радиш, М |
ти.</p> <p>— Каква школа! одговори отац и одмахну руком. </p> <pb n="20" /> <p>Јелена једва сач |
мужу у његовој мучној борби.{S} Па баш и да се нађе нека, да ли би се одважила да пође за чове |
И не мислим на то!{S} А ако ми неко баш и украде венац, то су или ђаци, из несташлука, или неко |
ка и рећи ће ти шта треба даље да радиш и на што треба да обратиш пажњу.</p> <p>Сутрадан, баш к |
росто продаје и уз њу се често даје још и „приде“, као уз какву робу.{S} То „приде“ врло често |
Севићевим рукама. </p> <pb n="68" /> <p>И увек ју је случај сачувао најгорега.{S} Наишао би нек |
а до виђења?</p> <p>— До виђења!</p> <p>И он дохвати шешир, климну влавом и изађе.</p> <p>Јелен |
о је добро.{S} Хвала, госпођице!</p> <p>И уредник приђе другој машини.</p> <p>Јелена чу једну к |
по удадби, шта би ми то сметало!</p> <p>И младе девојке почеше да доказују једна другој да ли у |
p>Како би било да се обрати оцу!</p> <p>И она, дршћући од узбуђења и страха пређе очин праг.{S} |
домаћи посао, да кува и плете...</p> <p>И Јелена с презирањем помисли на то, како Мица помаже м |
Сад ваљда нисмо довољно фини...</p> <p>И Севић трпаше гомиле лажи, знајући да ће му то његово |
и да буде његова, сасвим његова.</p> <p>И очи би му севнуле при тим речима чудно, животињски, д |
!</p> <p>— Заборавила сам можда.</p> <p>И опет ућуташе обоје, идући ногу пред ногу.</p> <p>Кад |
иканта у Министарству Финансија.</p> <p>И Јелена поче, као практикант, да од свога рада издржав |
ши официр пребио једног војника.</p> <p>И тако сваки број.</p> <p>Лист се продавао, пролазио је |
нам, али бих се тако радо удала.</p> <p>И две другарице заћуташе, занесена свака својим мислима |
сам већ, чини ми се, задоцнила.</p> <p>И хтеде да пође.</p> <p>— Хоћете ли доћи вечерас! питао |
о хоћеш можемо и до Калемегдана.</p> <p>И уђоше у Кнез-Михајлову улицу, у којој је већ било дос |
моје послове и мој начин живота.</p> <p>И климнувши главом у знак поздрава скрете у Босанску ул |
је држала само помисао на тебе.</p> <p>И Севић се пренемагаше и даље, говорећи о својим идеали |
само то, идем одмах по речнике.</p> <p>И оде, да се после неколико минута врати са потребним ј |
сањаријама младе, бујне девојке.</p> <p>И од њених идеја остаде само обична жена. </p> </div> < |
је осећала да није ни за кување.</p> <p>И за њу поче живот кувања и прања судова.{S} Већ више н |
} А живот је међутим тако тежак.</p> <p>И Јелени се чињаше да се срећа приближује, она срећа о |
арицу, какву ја у себи замишљам.</p> <p>И он поче живим бојама да слика живот какав је желео.{S |
њао ју је Севић.</p> <p>— Морам.</p> <p>И пођоше, држећи се чврсто за руке.</p> <milestone unit |
, а глас му је био тужан, тужан.</p> <p>И Севић, уздрхтала гласа, приближујући јој се све више, |
рва посукта дах врео као пламен.</p> <p>И Јелена склопи очи, предајући се слатким сањаријама мл |
прсима.{S} Њу намах обли румен.</p> <p>И обоје заћуташе.{S} Ишли су Босанском улицом.{S} Кад д |
ишло.{S} Ја сам најлепше мислио.</p> <p>И он уздахну и ућута, да после неколико корака настави. |
нешто ванредно!{S} Слушај само.</p> <p>И Мица поче да чита, тихим гласом, као прибојавајући се |
е као њен муж, да ће се брак наставити, иако је он већ раскинут по осећањима које је имала.</p> |
ије, гаташ хоћеш ли се удати до идућега Ивањ-дана.</p> <p>— И не мислим на то!{S} А ако ми неко |
а, које брзо оду у неврат!</p> <p>У очи Ивањ-дана једна група младих девојака беше се растурила |
и запечатише.</p> <p>Јелена остаде без игде ичега, само са својим разочарењем и очајањем.</p> |
е струјало кроз тело.</p> <p>Поче да се игра са малим братићем.{S} Малишан, ненавикнут на милош |
груди бурно надимају, како срце немирно игра у својој тескобној тамници, како смо сви песници у |
евојка чека да је неко запроси, па и ту игра улогу родитељски пристанак.{S} Данашњи брак није з |
е на пуна, узбуркана прса.{S} Очи су му играле, као да су хтеле да прозру Јелену скроз, кроз ха |
ослодавцима.</p> <p>Није знала да ли да иде или да чека.</p> <p>— Хајдемо, повуче је Мица.</p> |
ет, који тако воли да прети, не воли да иде по судовима, већ радије прашта и кажњавање оставља |
{S} Јелена је обично казивала матери да иде овој или оној другарици.</p> <p>Сасвим се ослободил |
га.{S} У ствари било јој је незгодно да иде <pb n="23" /> сама.{S} Радним даном ишла је, али пр |
ислима, Јелена није обраћала пажњу куда иде.{S} Нађе се пред улазом у Калемегдан.{S} Застаде ма |
ећ мислила о њему!{S} И сам увиђа да не иде овако живети и стара се да им буде боље.{S} А живот |
код првих реченица.{S} Обрни-осврни не иде.{S} Од подне до вечери превела је, ко зна како, јед |
дочекали.{S} Уосталом ти иди ако ти се иде, само мене више не зови.</p> <p>Није се ишло ни Јел |
реду за себе.</p> <p>— Што не пази како иде, него ми одвали раме, и девојка метну руку на горњи |
ђаво проћи.{S} Видела си да сам био пун идеала и нада.{S} Веровао сам да ће се моћи што учинити |
да га задовољава, да му пере и кува.{S} Идеалан је брак кад у њега обе стране уносе добру вољу |
е подједнако раде на добру породице.{S} Идеалан је брак од прилике као неко удружење, у коме св |
е пренемагаше и даље, говорећи о својим идеалима, о својим погледима на живот, на брак, — све ш |
S} О, блажена младости, о срећне године идеалисања и чедности!{S} Како се груди бурно надимају, |
> <p>Јелена је била разочарана у својим идеалним замишљањима о уредништвима, о штампаријама, ко |
, тих декламација, излечена сам од свих идеја које сам чула од тебе, примети Јелена јетко.{S} С |
х им тако помогла у пропагирању великих идеја.{S} И зар бих ја била прва у томе ?{S} Ено сифраж |
ту, сем наслова, било никаквих великих идеја.{S} Читала је, али јој у глави није ништа остајал |
младе, бујне девојке.</p> <p>И од њених идеја остаде само обична жена. </p> </div> <pb n="28" / |
ела да се упозна са његовим погледима и идејама.{S} Мица рече да не зна, али ће упитати брата, |
глупости.{S} Жена, ако одговара твојим идејама, дражи те и изазива.{S} И још ако је и лепа <pb |
а него гутала Јовина разлагања о разним идејама, о женском покрету и другим питањима. </p> <pb |
а филозофске садржине, по анархистичним идејама које је сејао око себе, а које нису хватале кор |
тога гнезда, замишљала је, излетале су идеје о слободи, љубави, напретку.{S} Замишљала је уред |
ако и чиме да почне, изабра филозофију, идеју о Богу.{S} Прелиста неколико брошурица о истоме п |
ко неких речи.</p> <p>— Ако је само то, идем одмах по речнике.</p> <p>И оде, да се после неколи |
ико.{S} И онда се још љутиш.{S} Нећу да идем, одговори Мица одлучно, решена да не изађе, и из с |
.</p> <p>— За то што морам сад одмах да идем, јер треба наћи посла и стан.{S} Не могу ваљда зах |
p>— Нећеш?</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Онда идем сама и више никад ти нећу ни доћи.</p> <p>Рекавши |
емегдан? упита. </p> <pb n="45" /> <p>— Идемо до књижаре, али ако хоћеш можемо и до Калемегдана |
лила је Јелена.</p> <p>— Па време је да идемо кући, ено сунце већ залази, бранила се Мица.</p> |
оне прошетају.</p> <p>— Боље би било да идемо кући, нудила је Мица. </p> <pb n="17" /> <p>— Сам |
е да се приберем, а и време је рада.{S} Иди, ако си икада имао за мене ма и искрицу љубави.</p> |
ише ни да те гледам ни да те слушам.{S} Иди ми испред очију, јер, тако ми Бога, не дајем ни пар |
у пракси коју је тек почињала.</p> <p>— Иди сад, обрати се Севићу, имам посла.</p> <p>— Кад ћем |
ако су те онда дочекали.{S} Уосталом ти иди ако ти се иде, само мене више не зови.</p> <p>Није |
нити филантроп, да...</p> <p>— На, само иди, — и Јелена му тутну у шаке једну новчаницу и изгур |
врат.{S} Да немате какав оглас?{S} Онда идите лево, у администрацију.</p> <p>Јелена немаде кад |
ити.{S} Ви за мене не постојите.{S} Сад идите.</p> <p>Севић није чекао да му се понови.{S} Изле |
} Севић је веровао у Јову као у каквога идола, веровао је да ће он учинити нешто велико, да ће |
вуда групице или парови младих људи.{S} Иду полако, разговарајући скоро шапатом, једва сами себ |
већ да попушта, довикну другарицама да иду, а оне ће за њима.</p> <p>— Шта ти је, Јелена? пита |
држећи у руци штап као они слепци који иду без вођа, ишао је не гледајући ни лево ни десно, ни |
јане и црне од штампарског црнила, како иду између машина, односе пакете хартије или доносе.{S} |
исти, сви то знају, а они онако куражно иду кроз свет, високо дижући главу.{S} Не плаше се опас |
иш чаролије, гаташ хоћеш ли се удати до идућега Ивањ-дана.</p> <p>— И не мислим на то!{S} А ако |
вучености.</p> <p>Поподне једнога дана, идући са Мицом у школу, срете Севића.{S} Учинило јој се |
сам можда.</p> <p>И опет ућуташе обоје, идући ногу пред ногу.</p> <p>Кад су били испред каване |
смириш! добацише јој две-три другарице идући даље.</p> <p>— Мицо, ходи овамо! позва Јелена јед |
им. </p> <pb n="35" /> <p>Мица и Јелена иђаху неко време ћутећи, па се растадоше и свака оде св |
ичање стећи симпатије публике, која се, из жеље да се умеша у туђе ствари, окупила око њих, так |
а жена је остајала код куће, у постељи, из које би устајала кад јој лежање већ досади.{S} Спрем |
решена да не изађе, и из саме лењости, из блаженства које јој је причинило читање „<title>Сањи |
еко баш и украде венац, то су или ђаци, из несташлука, или неко ко је био лењ да оплете себи ве |
.{S} Плану у лицу, задрхта целим телом, из раширених ноздрва посукта дах врео као пламен.</p> < |
рош за ручак.{S} Долазим из Бугарске... из ропства...</p> <p>Јелена узе са стола десетицу, ону |
стало време мучила се око превођења.{S} Из дана у дан у дан радила је брже и сигурније.</p> <p> |
акво гнездо културе и просвећености.{S} Из тога гнезда, замишљала је, излетале су идеје о слобо |
це, које је врло узбуђено скакутало.{S} Из унутрашњости велике куће допирала је лупа машина.</p |
једном пресећи обичај мираза и бракова из рачуна.{S} Срце треба да води прву реч.{S} Мушко, же |
ем такве једне одлуке, која би имала да из основа промени њен живот.{S} Помишљала је само на ис |
аборави.{S} И зар сад, кад је успела да из основа измени живот, кад га је осигурала, зар сад да |
е Севић.</p> <p>За све време од одласка из Србије Јелена није мислила о њему.{S} Уопште није ви |
чисто заплашена тугом која је избијала из гласа Јелениног.</p> <p>— Не знам, али бих се тако р |
пахњивала ју је ракија, која је баздила из њега.</p> <p>— Натраг! врисну она, осећајући како јо |
а и зеленилом.{S} Сва се природа будила из зимњега сна, све је певало химну животу и љубави.</p |
Севић.{S} Сачекао ју је кад је излазила из канцеларије, код Вознесенске цркве.{S} Кад га спази, |
— све што је Јелена већ давно била чула из његових уста.</p> <p>— Буди сад уз мене, моја другар |
здено постоље и више се не маче.{S} Крв из разбијеног потиљка поче да клизи по линолеуму.</p> < |
на, те си тако црвена.{S} Као да си сад из казана? упиташе је.</p> <p>— Брзо сам ишла узбрдо, п |
о истоме питању, преписа читаве ставове из митологије Грка и Римљана, заокружи све то како је з |
њих, тако да Јелена није могла да изађе из круга који се образовао око ње.</p> <p>Најзад се пој |
своје радове псевдонимом.{S} Јелена је из разних књига вадила „мисли“ и „ситнице“, писала о же |
и одржати са штампаријом.{S} Муж јој је из затвора слао упутства како и шта да ради.{S} Доби не |
просто напросто подала томе човеку, не из љубави, већ само из чулности.</p> <p>Није јој било ј |
зговоре није налазила да се само извуче из куће или од другарица, нарочито од Мице.{S} Кад јој, |
мора се преводити брзо, као да се пише из главе.</p> <p>— Па ја могу и брже да преводим, али н |
ори Мица одлучно, решена да не изађе, и из саме лењости, из блаженства које јој је причинило чи |
ем на чврсте ноге.{S} Доносићу дописе и из најмањих места, ангажоваћу дописнике — ситне чиновни |
p> <p>Јелена не одговори, а Мица извади из џепа конац и поче да слаже цвеће у венац.</p> <p>— Ш |
ђало ју је понашање Севићево.{S} Долази из затвора, после две године, и прво одлази пријатељу, |
.{S} Вели да му нисам баш потребан, али из пријатељства.{S} А каже ми да и ти радиш код њега, н |
ознала поред Севића.{S} Сви су они били из „<title>В. Журнала</title>“, а овоме да се понуди ни |
му даде двадесет динара, које он пусти из руке, као багателишући.</p> <p>— То није ништа, рече |
ен од брака.</p> <p>Пред вече, излазећи из канцеларије, нађе га на истом месту пред Вознесенско |
ко је пријатно у пролеће и у лето отићи из Београда трамвајем до Топчидера, надисати се свежа в |
ј ми бар који грош за ручак.{S} Долазим из Бугарске... из ропства...</p> <p>Јелена узе са стола |
ВИЋ</p> <p>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАЊЕ СВЕ |
ВИЋ</p> <p>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАЊЕ СВЕ |
је чекао да му се понови.{S} Излете као из топа и полете улицом.{S} Јелена, која га је чекала н |
вио шта смо уговорили онда кад си дошао из Пожаревца.{S} Зашто не бисмо издејствовали о формалн |
излежава, а сад кад се бедни муж вратио из рата, измучен и исцеђен, госпођа неће ни да га види. |
укчије схватање живота које је избијало из сваке реченице.{S} Заинтересоваше је Сањинови поглед |
ала томе човеку, не из љубави, већ само из чулности.</p> <p>Није јој било јасно шта Севић сад н |
>— Хајдемо, паре ћеш добити кад изађемо из протине канцеларије.</p> <p>— А не, дај сад бар поло |
ишљајући на још дуго школовање, уздахну из дубине груди.</p> <p>Неко време ћутаху обе.</p> <p>— |
ва народ у мраку и незнању.{S} У допису из једне вароши говорило се о једном владици, који је т |
мислима.</p> <p>Прскање шљунка трже их из мисли.</p> <p>— Ено их, рече Мица.</p> <p>— Кога ?</ |
им -се приближим? питала се она.</p> <p>Из њене околине нико их није лично познавао, а сви су о |
нешто око машине и пруживши руку некако иза себе.</p> <p>Јелена му утури рукопис у руку.</p> <p |
дуго лупала главу како и чиме да почне, изабра филозофију, идеју о Богу.{S} Прелиста неколико б |
та.</p> <p>Јелена, без речи и ван себе, изађе.</p> <p>Сутрадан јој дође мати и рече јој да се о |
а око њих, тако да Јелена није могла да изађе из круга који се образовао око ње.</p> <p>Најзад |
сам се наљутила на њу што није хтела да изађе у шетњу.{S} Боље <pb n="25" /> да сам остала код |
у, после подне.{S} Нешто ју је вукло да изађе.{S} Гушила се у кући.{S} Замишљена и расејана цел |
/> дана напишу све оно што свакога дана изађе у онако обимноме „<title>В. Журналу</title>“.</p> |
, повика Мица за њом.</p> <p>Али Јелена изађе и залупи врата за собом.</p> <p>Занета својим мис |
ем, одговори Мица одлучно, решена да не изађе, и из саме лењости, из блаженства које јој је при |
<p>И он дохвати шешир, климну влавом и изађе.</p> <p>Јелена је била ван себе.{S} Дрхтала је од |
а.</p> <p>Петар стрпа новчаницу у џеп и изађе залупивши за собом врата. </p> </div> <pb n="108" |
> <p>— Јазбина! помисли, а пред очи јој изађе све оно што је читала о мукама радничким у тим ја |
а, гурајући га према вратима.</p> <p>Он изађе у предсобље, али не оде као што је она мислила, в |
о су велики умови, помисли, па јој опет изађе пред очи Јова, онако достојанствен и озбиљан, уду |
да останемо код куће, ти би навалила да изађемо.</p> <p>— Е, кад тако говориш, онда остајем код |
:</p> <p>— Зар не би било пријатније да изађемо, па ћемо разговарати шетајући се.</p> <p>— Како |
, хајде, остави књигу, па се спремај да изађемо, навали Јелена. </p> <pb n="22" /> <p>— Мрзи ме |
.</p> <p>— Хајдемо, паре ћеш добити кад изађемо из протине канцеларије.</p> <p>— А не, дај сад |
ако одговара твојим идејама, дражи те и изазива.{S} И још ако је и лепа <pb n="24" /> или и врл |
Замишљена и расејана целога дана, није изазивала пажњу укућана, јер су је сви знали као врло ћ |
ју је да у томе човеку није према себи изазивала ништа друго сем равнодушности.{S} Стид ју је |
Па шта би то сметало, што бих се удала? изазиваше Јелена.</p> <p>— Прво, муж...</p> <p>— Шта им |
<p>— А што не бисмо одмах разговарали? изазиваше Јелена.</p> <p>— За то што морам сад одмах да |
/> <p>Јелени би јасно да ће с њим тешко изаћи на крај.</p> <p>— Човече, та шта ти управо хоћеш |
} То предвече, први пут од удадбе, није изашла у шетњу нити у сусрет мужу.{S} Кад Севић дође ку |
лежање већ досади.{S} Спремила би се и изашла у варош, у шетњу, па би пред само подне отишла п |
е указивала.{S} Виђала их је кад год би изашла на Калемегдан.{S} Увек високо дигнуте главе, гов |
е.{S} Са мужем би једва једном у недељи изашла куда, јер је он сад био врло заузет.{S} Час је о |
посао, а она кући, да би пред вече опет изашла у шетњу, на вечеру, па онда у позориште, биоскоп |
ђемо проти, а другу половину кад будемо изашли.</p> <p>— Не може, него дај сад половину.</p> <p |
ш? питала је.</p> <p>— Треба ми новаца! избаци он.</p> <p>Она му пружи петицу.</p> <p>— Не, виш |
ањено женити се!{S} Зашто се онда не би избацила та глупа такса, тај груби новац, који санкцион |
ва, није тражила ничије друштво, већ је избегавала све и свакога.{S} Кад би видела коју од свој |
давала да дуго о њему мисли.</p> <p>Кад изби код сата, срете две своје другарице.</p> <p>— Шта |
је Мица, чисто заплашена тугом која је избијала из гласа Јелениног.</p> <p>— Не знам, али бих |
исли и друкчије схватање живота које је избијало из сваке реченице.{S} Заинтересоваше је Сањино |
p>Јелена поче да чита.{S} Читала је без избора и разбора, све руске писце који су јој дошли до |
Мица.</p> <p>Јелена не одговори, а Мица извади из џепа конац и поче да слаже цвеће у венац.</p> |
еће.</p> <p>— Чини ми се да је он нешто изванредно, поче Јелена, као читајући.{S} Његове способ |
.{S} Само што је он био тром, лењ, да и изведе оно што је имао у глави.</p> <p>— Ја мислим да о |
испуњавао ужасом.{S} Али како да се то изведе?{S} Родитељи неће хтети ни да чују о удаји, и то |
e>“ и да је Севић био задовољан њом.{S} Извежбала се у послу и сад би могла да ради код куће, у |
епе слике, које јој је причање Севићево извело пред очи.</p> <p>— Па лепо, Јелена, настави поно |
рном лепршавом машном, <pb n="52" /> са извесним знањем рускога и немачког језика.{S} Ступи одм |
га примамљивог.{S} Хтела бих само да на известан начин легализујемо положај у коме смо и налази |
варати са Павићем и после неколико дана извести је да ће јој Павић дати посла, само не на листу |
је да ће он учинити нешто велико, да ће извести неку велику друштвену реформу, па је ваљда хтео |
поштом добили Јеленино писмо, којим их извештава да се венчала са Петром Севићем, публицистом, |
дебељко, гледајући младе девојке некако извивши врат.{S} Да немате какав оглас?{S} Онда идите л |
то га је силно волела, већ као да му се извини што је мислила да је себичан, да не води рачуна |
нам ваша сарадња бити драгоцена.{S} Али извините, ја вам се нисам ни представио: ја сам Севић, |
и.{S} Затим сам отишао Павићу.{S} Он се извињава што је онако поступио.{S} Вели да би он приста |
ала сам много посла у школи и код куће, извињавала се она.{S} И сад се журим, јер сам већ, чини |
да Јелена нема ништа више да тражи.{S} Изволите за онај сто и пишите.</p> <p>Севић седе и напи |
енидбе имам и ја да речем своју реч.{S} Изволите доћи у моју канцеларију данас у 2 часа по подн |
— и Јелена рукама показа како би све то изврнула.</p> <p>— Него, хајде, остави књигу, па се спр |
једном и ушла, али се, уплашена, одмах извукла.{S} Чинило јој се нечувено смело да се појави т |
у, по врату.{S} Она је покушавала да се извуче, али ју је он држао чврсто, да је била немоћна и |
најрадије вратила, али није умела да се извуче, а да каже да јој је доцкан није хтела, јер како |
{S} Доћи ћеш сутра, кроз који дан.{S} И извуче је.</p> <p>Ваздух на улици, свежији него у радио |
зним изговорима, али увек у циљу да јој извуче који грош.{S} Ако му Јелена не би отворила, он б |
е све изговоре није налазила да се само извуче из куће или од другарица, нарочито од Мице.{S} К |
</p> <p>— Толики дивни људи мислила је, изгинуше у овоме рату, људи који су били корисни, <pb n |
S} Неколико љубазних речи могу у њој да изгладе успомене на месеце или године ранијег бедног жи |
Стаде крај отворена прозора.{S} Тишина, изгледа да сви спавају.{S} А она не спава, а не спава з |
два снашла у новом положају.{S} Никаква изгледа није било да ће се што поправити.{S} Понеки пут |
заједнички живот, знаш добро, није била изгледа да ћу ја овако рђаво проћи.{S} Видела си да сам |
евој.{S} Али је ћутала, бојећи се да не изгледа глупа у очима тако паметна човека.</p> <p>— Бла |
.{S} Кад је Јелена видела како јој стан изгледа, дошло јој је да зарида, толико је он био далек |
дочека пријатељски, поласка јој да лепо изгледа, прекоре је што није и раније дошла, увераваше |
в и осећај, хладнокрвност и здрав разум изгледају им као највећи непријатељи.{S} И ја сам имала |
де у кућу једну младу жену, која га је, изгледало је, довела у ред, бар за неко време.{S} Није |
ју кривину његових ногу, а кад је ишао, изгледало је да на обући нема потпетица.</p> <p>Јелени |
ивот он разорио, можда не хотимично.{S} Изгледало је да је и самом њему јасно да нема права да |
у поглед чувених анархиста, бар је тако изгледало. </p> <pb n="18" /> <p>Јелена и Мица нађоше с |
ледаш чак и боље.</p> <p>— Вероватно да изгледам мало боље, јер сам имао прилику да се ваљано о |
а, он који никада није изгледао сјајно, изгледао је бедно као какав просјак.{S} А био је, рекло |
који се све више ближио, а који јој је изгледао као замахнут нож.</p> <p>Осећала је да не може |
еље.{S} У дроњцима, он који никада није изгледао сјајно, изгледао је бедно као какав просјак.{S |
, али оћута.</p> <p>— Ниси се променио, изгледаш чак и боље.</p> <p>— Вероватно да изгледам мал |
прилику да се ваљано одморим.{S} А и ти изгледаш добро, много боље него раније.{S} При последњи |
чуо сам да си дошла.{S} Како само дивно изгледаш, права париска дама!</p> <p>Њој је било одврат |
па би трчала својој клупи.{S} Какве све изговоре није налазила да се само извуче из куће или од |
свакога дана, у свако доба, под разним изговорима, али увек у циљу да јој извуче који грош.{S} |
а што је могла јаче.{S} Он се затетура, изгуби равнотежу.{S} Паде крај велике зубарске столице, |
ила увек чисто одевена.</p> <p>Петар је изгубио матер баш кад је свршио основну школу.{S} Две с |
елена му тутну у шаке једну новчаницу и изгура га.</p> <p>Севић поче да прогони Јелену.{S} Дола |
ћ на издањима, т. ј. на књигама које је издавао поред листа.</p> <p>Кад је отишла Павићу, овај |
на објави да од тога и тога дана почиње издавати независан политички и друштвени лист „<title>Н |
да се пресуде.</p> <p>Јелена покуша да издаје лист сама, уз припомоћ сарадника које је ангажов |
да се заноси, да <pb n="82" /> почне да издаје свој лист.{S} Чим остане сам с Јеленом, почне да |
а покажу какав гњев; не обоје се мирно, издаље, гледаху и смејаху.</p> <p>— Као „<title>На дну< |
S} Забрањено у Русији, а ово је потпуно издање.{S} Ванредно.</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Ако је |
ЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАЊЕ СВЕСЛОВЕНСКЕ КЊИЖАРНИЦЕ</p> <p>1920.</p> </div> |
ЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАЊЕ СВЕСЛОВЕНСКЕ КЊИЖАРНИЦЕ</p> <p>М. Ј. СТЕФАНОВИЋА |
S} А каже ми да и ти радиш код њега, на издањима.{S} Ниси ми о томе ништа писала!</p> <p>— Забо |
ић дати посла, само не на листу, већ на издањима, т. ј. на књигама које је издавао поред листа. |
и дошао из Пожаревца.{S} Зашто не бисмо издејствовали о формално раскидање брака...</p> <p>— А, |
<p>— Славно пропао у рушевинама света! издекламова Севић, хватајући је за руку.</p> <p>Јелена |
поче, као практикант, да од свога рада издржава и себе и свога мужа, који је по свима пресудам |
ж, према жени која не само да сама себе издржава, већ је помагала и њега у затвору.</p> <p>— Па |
де.{S} После неколико дана Севић оде на издржавање казне, осуђен по неколиким кривицама, а дост |
Не могу ваљда захтевати да ме ти и даље издржаваш.{S} Чинила си то док сам био тамо, али је сад |
души.{S} Једе, а и не упита је како је издржала две године оваквог живота.</p> <p>— Хоћеш ли ј |
ће то тако трајати и докле ће она моћи издржати? питала се.</p> <p>Једног дана ето ти опет Сев |
а проведе век.{S} И да ли ће моћи овако издржати.</p> <p>Једнога дана Севић дође кући раније, с |
"87" /> Чинило јој се да не би могла да издржи сусрет са њима, не би знала шта да одговори ни н |
ећала је да његово присуство не може да издржи, да је оно подсећа на нешто што се она трудила д |
ужа, који је по свима пресудама имао да издржи више од три године затвора.{S} То му је била рен |
ж.</p> <p>Осећала је да не може дуго да издржи овакву ситуацију.{S} Преклињала је Севића да је |
који је беше допратио до врата.</p> <p>Изишавши на улицу, Јелена није знала на коју ће страну. |
исмо криви ни ти ни ја што је све онако изишло.{S} Ја сам најлепше мислио.</p> <p>И он уздахну |
све да брак очува.{S} Твој муж може да изјави, да он тебе воли, да противу тебе нема ништа, да |
дужи заједнички живот.{S} Јелена одби и изјави <pb n="117" /> да не може да га гледа, да га не |
а некако добавише преко полиције.{S} Он изјави свештенику да воли своју жену, да је задовољан њ |
м и он ми рече да је најлакше ако обоје изјавите да се не трпите, да обоје желите развод.{S} На |
од вас тражим признаницу на обе суме и изјаву да Јелена нема ништа више да тражи.{S} Изволите |
/p> <p>Севић седе и написа признаницу и изјаву, онако како му је стари Ђорђевић диктирао.{S} Он |
д узбуђења и страха пређе очин праг.{S} Изјада се матери, исплакаше се обе и у томе их затече о |
е ниже, и два и по месеца после почетка излажења нико га више није читао, И тако Јелени од брак |
био излечен од брака.</p> <p>Пред вече, излазећи из канцеларије, нађе га на истом месту пред Во |
перо.</p> <p>Јелена сасвим престаде да излази, сем на ручак и вечеру.{S} Све остало време мучи |
длештвом у Ниш, где сам, Бога ми, једва излазила на крај са својом платом.{S} Зараде коју сам и |
то дође Севић.{S} Сачекао ју је кад је излазила из канцеларије, код Вознесенске цркве.{S} Кад |
отеку за децу, јевтине књижице, које би излазиле два пута месечно, на једном табаку.{S} За ту б |
ајситнијих појединости, пред очи су јој излазили сви тренуци среће, којих је, авај, било тако м |
вим романом.</p> <p>— А ти не мислиш да излазиш? упита Јелена.</p> <p>— Куда бих?{S} Уморна сам |
на се врати и седе на једну клупу близу изласка.</p> <p>— И они говоре о „<title>Сањину</title> |
ла ту паметну књигу.</p> <p>Јелена пође изласку, решавајући се да ли да оде кући или Мици, па д |
испред себе.</p> <p>Јелена тек сад пође изласку.{S} Кад дође до врата, окрете се и климну главо |
ао бубрег у <pb n="114" /> лоју и да се излежава, а сад кад се бедни муж вратио из рата, измуче |
раније отишла од куће, рекавши да ће на излет до Авале, нашла се са Севићем на железничкој стан |
ности.{S} Из тога гнезда, замишљала је, излетале су идеје о слободи, љубави, напретку.{S} Замиш |
<p>Севић није чекао да му се понови.{S} Излете као из топа и полете улицом.{S} Јелена, која га |
а овакав живот, а и он је ваљда већ био излечен од брака.</p> <p>Пред вече, излазећи из канцела |
— Остави се, молим те, тих декламација, излечена сам од свих идеја које сам чула од тебе, приме |
лудост: данас сам обогаћена искуством и излечена од свих манија матуранткиње.</p> <p>Чудиш се д |
} Жена у браку није равноправна, већ је изложена ћефу и прохтевима мужа, има просто да га задов |
</p> <p>Јелени је све јасније бивало да између стварности и снова има врло велике разлике, као |
и снова има врло велике разлике, као и између људи пре брака и људи у браку.</p> <p>— Па зар ј |
на је радила врло мало: пред први час и између часова.{S} Није било чудо што је првога тромесеч |
и црне од штампарског црнила, како иду између машина, односе пакете хартије или доносе.{S} Вид |
} И зар сад, кад је успела да из основа измени живот, кад га је осигурала, зар сад да јој се ја |
ило да што пре стигну.{S} Тек овда-онда измењали би по коју реч.</p> <p>Калемегдан је био исто |
а.{S} Сматрам да је Јелена тиме потпуно измирена и од вас тражим признаницу на обе суме и изјав |
ине, настави Ђорђевић, пошто сте ви сад измирени, ни ви, ни ваша супруга <pb n="73" /> не смете |
исам вас звао да овде приређујемо сцене измирења и праштања.{S} Мени је све то одвратно.{S} Нећ |
њима које је имала.</p> <p>Мучила се да измисли шта да му каже кад буде дошао, како да се понаш |
а сад кад се бедни муж вратио из рата, измучен и исцеђен, госпођа неће ни да га види.{S} Док с |
са твојом намером и мило ми је да си ти изнела то гледиште, јер, право да ти кажем, женирао бих |
веома изненадило и веома обрадовало.{S} Изненадило ме је што ми пишеш, после онаквог мог поступ |
Мицо,</p> <p>Твоје писмо ме је и веома изненадило и веома обрадовало.{S} Изненадило ме је што |
тренутак!</p> <p>Севић је био пријатно изненађен, што ју је тобож случајно срео, а тако је мно |
ма. </p> <pb n="53" /> <p>Она је каткад износила и своје мишљење, које је Јова скоро увек обара |
S} Споразумеју се двоје и то је све.{S} Изостављене су оне глупе церемоније око венчања.{S} А у |
е.</p> <p>Јелена послуша и г. Н. Н. јој изради да буде постављена — за практиканта у Министарст |
а задржала се, али је бар и све задатке израдила.</p> <p>Одби да вечера, рекавши да је добро уж |
да ради.{S} До сванућа научила је све и израдила је све задатке.{S} У души је осећала неку неис |
али ће упитати брата, који се о Јови не изражава баш најлепше.</p> <p>Сад Мица, која је већ бил |
о није хтела задржавати тражењем правог израза, само да би посао био што пре готов.{S} Брзо је |
чула ништа интересантно, или су то били изрази које она никако није могла да схвати и да разуме |
се онда отезала и најзад би развод био изречен на твоју штету.</p> <p>— Па нека буде и на моју |
поче да учи типографски занат, па га и изучи.{S} За његова шегртовања млађа му сестрица умре, |
краја свога или његовог живота.{S} Боље икад него никад!</p> <p>— Готово имаш право, рече отац |
е учињено не мења се.{S} Ја нећу да она икада зажали на мене да јој нисам дао „њено“, т. ј. удо |
као што не би знао да каже да ли га је икада видео трезна или пијана — увек је био једнак.</p> |
да никада ниси била лепша, нити сам те икада више волео него сада.{S} Ужелео сам те се.</p> <p |
ерем, а и време је рада.{S} Иди, ако си икада имао за мене ма и искрицу љубави.</p> <p>— Та куд |
е радио — то нико није знао, нити је он икада о томе говорио.{S} Кад се вратио у Београд, после |
д?{S} Видиш какав сам! тражио је он без икаква стида.</p> <p>— Немам, разумеш ли!{S} Немам!{S} |
нијим, увек удубљен у своје мисли, нити икога гледа.</p> <p>— Гледа он, добро гледа испод наоча |
е венац, то су или ђаци, из несташлука, или неко ко је био лењ да оплете себи венац.{S} Знаш вр |
усији је учествовао у атентату на цара, или на неког великог кнеза, па је побегао овамо.{S} Виђ |
ивици“, а по тужби тога и тога владике, или тога и тога официра или трговца.{S} Севић пребаци Д |
у реч.{S} Није чула ништа интересантно, или су то били изрази које она никако није могла да схв |
моћ опажања.{S} Рад је несумњиво добар, или је бар писац пошао добрим путем. </p> <pb n="42" /> |
бих купио теби.</p> <p>— Напоље, одмах, или ћу те...</p> <p>— Чекај, да се погодимо...</p> <p>— |
тромесечне оцене, ако није било слабих, или да се разгоропади ако би <pb n="71" /> била која не |
а.{S} И још ако је и лепа <pb n="24" /> или и врло лепа!{S} И као зашто Сањин не би могао волет |
тако говориш, онда остајем код куће.{S} Или ти ја попуштам или нико.{S} И онда се још љутиш.{S} |
што га онако замишљаш?</p> <p>— За њега или за кога другог, свеједно.</p> <p>— А што Јелена? пи |
да будем везана за њега до краја свога или његовог живота.{S} Боље икад него никад!</p> <p>— Г |
менио.{S} Целога дана трчи по пословима или се врти по штампарији и чак и певуши.{S} Па је и пр |
да каже да ли га је икада видео трезна или пијана — увек је био једнак.</p> <p>Његов улазак у |
а да ради.{S} Да ли да га просто истера или да покуша лепим.{S} Паде јој на памет да би га могл |
и тога владике, или тога и тога официра или трговца.{S} Севић пребаци Дугићу да је то све због |
Зар жена није жена, па била она сестра или сродница уопште ?{S} И ако платиш прописану таксу, |
оказују једна другој да ли удадба смета или не смета довршењу школе.</p> <p>— Па шта би то смет |
пет сати по подне, па носила какав рад или не.{S} Те посете су јој толико биле прешле у навику |
{S} Где станујеш?</p> <p>— Ја?{S} Нигде или управо где стигнем.{S} Скоро је већ лето, па је леп |
давцима.</p> <p>Није знала да ли да иде или да чека.</p> <p>— Хајдемо, повуче је Мица.</p> <p>— |
ду између машина, односе пакете хартије или доносе.{S} Виде и неколико девојчица, које су своји |
и десно, не знајући да ли да се рукује или не, али немаде храбрости да први пружи руку. </p> < |
тво, а било је особа које су ме гледале или сажаљиво или претећи.{S} Сажаљење ме је вређало, а |
чекаонице.{S} Весело су ћаскале о овоме или ономе, задиркујући једна другу.</p> <p>— Шта је, Је |
жена и у нас, само што их ви не видите или можда нећете да их видите, јер су вам, можда мислит |
није налазила да се само извуче из куће или од другарица, нарочито од Мице.{S} Кад јој, понеки |
огу у њој да изгладе успомене на месеце или године ранијег бедног живота. </p> </div> <pb n="81 |
има стаза и где их нема, свуда групице или парови младих људи.{S} Иду полако, разговарајући ск |
м је код куће преводила поједине ствари или је што писала и сама, тешко с почетка налазећи тему |
једва је и гледа.{S} Увек се нешто жури или је забринут о овоме и ономе. </p> <pb n="79" /> <p> |
зласку, решавајући се да ли да оде кући или Мици, па да с овом чита мало.{S} Реши се на ово пос |
а је обично казивала матери да иде овој или оној другарици.</p> <p>Сасвим се ослободила са Севи |
штапић, па само удари по столу, а ручак или вечера тек долете.</p> <p>— Имаћемо служавку, кувар |
остајем код куће.{S} Или ти ја попуштам или нико.{S} И онда се још љутиш.{S} Нећу да идем, одго |
рукописа, час је имао састанак са овом или оном високом личности, — тек кући је долазио касно |
рава и како мисли да удеси живот: с њом или сам за себе.{S} Била је начисто да је по њу боље, а |
еби се никада преварили да ли је баш он или не.{S} Псовка и</p> <p>само псовка.{S} Севић се уоп |
е особа које су ме гледале или сажаљиво или претећи.{S} Сажаљење ме је вређало, а крива нисам б |
> било рећи да ли је пио ракију уз јело или је јео уз ракију.</p> <p>Мати би за то време потрпа |
на вечеру, па онда у позориште, биоскоп или које друго вечерње забавиште.</p> <p>Али и такав жи |
а, а остатак времена био му је за одмор или читање новина.{S} Бригу о деци оставио је жени.{S} |
човек није човек, па био он отац, брат или макакав сродник?{S} Зар жена није жена, па била она |
А ако ми неко баш и украде венац, то су или ђаци, из несташлука, или неко ко је био лењ да опле |
питаш?{S} Како то „сад“?{S} Сада одмах или сада пошто си се ти вратио ?</p> <p>— Сад пошто сам |
о зна још колико, па украо нам ко венац или не.{S} Догодине имамо матуру, па после универзитет. |
} Забављајте се, рече јој и дотури неке илустрације.</p> <p>Севић је радио до у сумрак.{S} Онда |
ћне што нас узимају.{S} Па још траже да им за ту жртву с њихове стране будемо и захвалне.{S} Ја |
ђа да не иде овако живети и стара се да им буде боље.{S} А живот је међутим тако тежак.</p> <p> |
ати миразе, али сам могао и хтео сам да им дам комад хлеба у руке.{S} Са Јеленом је испало друк |
јкраћим путем ка Калемегдану.{S} Као да им се обома журило да што пре стигну.{S} Тек овда-онда |
ео да је примети.</p> <p>— Како само да им -се приближим? питала се она.</p> <p>Из њене околине |
ају да не пристају једно уз друго, није им тешко растати се.</p> <p>Јелена га је слушала и најр |
о седамнаест-осамнаест година.{S} Сукње им ни дуге ни кратке.{S} Звонки смех и кикот.{S} Трчање |
ују.{S} Врло често ништа не говоре, али им очи светле жаром, блистају младалачким заносом...{S} |
матрају живот него њихови родитељи, јер им родитељи, колико могу, не дају да осете сву тежину и |
елена са Севићем ишла и у Топчидер, јер им Калемегдан није више давао <pb n="67" /> довољно зак |
, хладнокрвност и здрав разум изгледају им као највећи непријатељи.{S} И ја сам имала таквих ча |
рад, намењена само уживању.{S} А ја бих им тако помогла у пропагирању великих идеја.{S} И зар б |
већ је изложена ћефу и прохтевима мужа, има просто да га задовољава, да му пере и кува.{S} Идеа |
Јелени, што ова, кћи високог чиновника, има мираз, па јој је могуће и да се уда кад хоће.</p> < |
пред вече ето га опет.{S} Хоће унутра, има, вели, нешто да јој каже.{S} Она га пусти, али се о |
ете наше женскиње кад тако говорите.{S} Има и у нас женскиња, које је, ако не онако умно како в |
си женице? питао ју је расположено.{S} Има ли муштерија?</p> <p>— Остави се, него да разговара |
ругарица, помоћник у свима пословима, а има ли таквих у нас?{S} Све мисле само на тоалете и на |
ије бивало да између стварности и снова има врло велике разлике, као и између људи пре брака и |
разазнаје предмете око себе.{S} Виде да има и мушких и женских.{S} Женскиње је стајало на неким |
упита најзад Севић.</p> <p>— Верујем да има, одговори Јелена.</p> <p>— Ја не познајем ниједну, |
ена.</p> <p>— Прво, муж...</p> <p>— Шта има да ми смета муж?{S} Он ће целога дана бити на своме |
мисли.{S} Он је знао каквих све тешкоћа има око развода брака, знао је да бирократизам све увла |
b n="30" /> <p>Јелена је увиђала да сад има начина да се позна са „анархистима“.</p> <p>Пошто ј |
е ли штампати!...</p> <p>— Видиш да сад има друга посла.{S} Доћи ћеш сутра, кроз који дан.{S} И |
ојих убеђења?{S} Несумњиво је да и овде има врло умног женскиња, али <pb n="56" /> мислим да не |
јдучке Чесме и до Кнежеве Погибије, где има стаза и где их нема, свуда групице или парови млади |
права и подједнаку корист.{S} У Русији има пуно таквих бракова и сви су срећни.{S} Споразумеју |
је више било, али како у свакој несрећи има и среће, имала сам доста слободна времена и понова |
азао да нас ништа не веже, већ да свако има свој пут.{S} Врло добро си учинио што си нашао стан |
уз какву робу.{S} То „приде“ врло често има већу вредност него и сама девојка.{S} Жена у браку |
А споредним стазама шета због тога, што има служавки и дадиља, које „случајно“ гура до миле вољ |
а му радна снага баш није потребна, јер има на „лагеру“ доста дела, али ће он за њу већ наћи зг |
петицу, али он рече да хоће унутра, јер има да разговара с њом.</p> <p>— Шта ћеш, казуј? питаше |
> <p>Лист се продавао, пролазио је, јер има света који цени само оне листове што нападају владу |
дах.</p> <p>— Ви велите дакле да у нас има жена, које би везале своју судбину за људе као што |
тави поново Севић, ви велите да и у нас има одважна женскиња.{S} Да ли бисте ви могли да одбаци |
али, пријатељски поздрав!“ А у Београду има доста људи, сарадника са улице, случајних, оних кој |
за кућу, као и сваке године.{S} Зар ту има какве враџбине? </p> <pb n="12" /> <p>— Шта се чини |
се удаду.{S} То је неправо.{S} Мушкарац има права да бира, а женска чека и године често прођу д |
ад половину.</p> <p>— Петре, човече, та имај милости!{S} Кад ти као човек ништа не зарађујеш, с |
.{S} Мушко, женско, све је једно, обоје имају подједнаких права на живот.{S} И зар да женскиње |
чинила ни сама не знам како.{S} Девојке имају часова кад не умеју да мисле, кад су само крв и о |
е као неко удружење, у коме сви чланови имају подједнаке дужности, подједнака права и подједнак |
ице, случајних, оних који су срећни што имају приступа у уредништво, који су задовољни да их св |
али како у свакој несрећи има и среће, имала сам доста слободна времена и понова ме обузе миса |
о дана?</p> <p>— Па казала сам вам већ, имала сам много посла код куће и у школи, одговори она. |
.{S} Пара није имала, бар не толико.{S} Имала је да отплаћује намештај и материјал, ваљало је ж |
му је било што је никако нема.</p> <p>— Имала сам много посла у школи и код куће, извињавала се |
Није било чудо што је првога тромесечја имала више двојака него свих осталих оцена.{S} Отац се |
а зашто, али осећајући да то што је она имала није она срећа о којој је слушала да се говори. < |
у девојке? питала се.</p> <p>Али она је имала прилике да види и друге младе парове, који нису ж |
је он већ раскинут по осећањима које је имала.</p> <p>Мучила се да измисли шта да му каже кад б |
ражио новац и она му истресе све што је имала при себи. </p> <pb n="120" /> <p>Али пред вече ет |
требало књига и новаца, а она тога није имала.{S} Како да повећа своје приходе?{S} Па се онда с |
ена стајаше као скамењена.{S} Пара није имала, бар не толико.{S} Имала је да отплаћује намештај |
кувања и прања судова.{S} Већ више није имала ни воље ни времена за шетњу, бар не онолико као р |
ала</title>“, а овоме да се понуди није имала куражи због Павића.{S} После колебања од читаве < |
ке, какву је она замишљала.{S} Али није имала куда.</p> <p>— Шта ћемо за ручак ? упита је Севић |
преводу који је сад донела.{S} Али није имала куда, разви рукопис и предаде Севићу.</p> <p>— А, |
адовољна и скоро срећна, јер сам уза се имала оца, заштитника.{S} А и њему, старом већ, била са |
о променила, а од оцена је само слабе и имала.</p> <p>Али сад шта је ту је.</p> <p>Увиђајући да |
д доношењем такве једне одлуке, која би имала да из основа промени њен живот.{S} Помишљала је с |
се састане са Севићем, читаву ноћ не би имала мира.</p> <p>У то дође и пролеће, дивно и мирисав |
и доћи до њега, јер сем двојака није ни имала других оцена.{S} И брак јој се учини као котва сп |
им као највећи непријатељи.{S} И ја сам имала таквих часова, мислила сам да задовољавам своје с |
ај са својом платом.{S} Зараде коју сам имала код Павића није више било, али како у свакој неср |
а девојкама даје мираз!{S} Колико будем имала мираза биће доста док не станемо чврсто на ноге.{ |
n="91" /> њему.{S} Она није према њему имала никаквих осећаја, чак ни сажаљења.</p> <p>У то до |
p> <p>— Благо вашој жени, кад је будете имали! рече.</p> <p>— Мојој жени?{S} Ја је нећу никада |
ко говорити.{S} И за вас и за г. Дугића имало би жена и у нас, само што их ви не видите или мож |
по неколиким кривицама, а доста кривица имало је тек да се пресуде.</p> <p>Јелена покуша да изд |
> <p>Она одговори одлучно:</p> <p>— Не, имам још да радим вечерас.{S} Кад смо одлучили да живим |
ла.</p> <p>— Иди сад, обрати се Севићу, имам посла.</p> <p>— Кад ћемо се видети? упита он.</p> |
сарадник у „<title>В. Журналу</title>“ имам 120 дин. месечно, а као свој газда зарадићу три-че |
Севић скоро тужно, а тако бих желео да имам добру другарицу, какву ја у себи замишљам.</p> <p> |
<pb n="106" /> <p>— Али ја нећу.{S} Ја имам жену која ми је врло добра, ја сам тобом задовољан |
а.</p> <p>— Па ти имаш новаца.{S} Да ја имам, а да ти немаш, ја бих купио теби.</p> <p>— Напоље |
Господине,</p> <p>У ствари ваше женидбе имам и ја да речем своју реч.{S} Изволите доћи у моју к |
е, само се не могу дуго задржавати, јер имам посла код куће.</p> <p>Он натуче капут и шешир и п |
украо нам ко венац или не.{S} Догодине имамо матуру, па после универзитет...{S} И Мица, помишљ |
а и време је рада.{S} Иди, ако си икада имао за мене ма и искрицу љубави.</p> <p>— Та куда ћу?{ |
свога мужа, који је по свима пресудама имао да издржи више од три године затвора.{S} То му је |
бријана лица, храпава гласа, на себи је имао неко овештало одело, без <pb n="33" /> прсника, на |
добро, али је добро и пио.{S} Љубави је имао само за свога коња, а за своју жену и децу само по |
каквог је она замишљала.{S} Само што је имао браду и наочаре.{S} Онај други, мало мањи, сиромаш |
н био тром, лењ, да и изведе оно што је имао у глави.</p> <p>— Ја мислим да он није био лењ, пр |
д стигла да да довољно рукописа, час је имао састанак са овом или оном високом личности, — тек |
чајних“ сарадника и „пријатеља“ лист је имао доста.</p> <p>Лист је већ у првоме броју, у врло д |
<p>— То би могло тако, ако би твој муж имао какав чаробни штапић, па само удари по столу, а ру |
да би у таквоме браку, ако човек не би имао високо развијену свест о дужностима, жена, натовар |
анује!{S} А он је муж, њен муж, који би имао права да стави и руку на та прса.{S} Не би то <pb |
што је замишљала, јер је немачки језик имао за њу још увек својих тајни.{S} Али како су то бил |
и било лако, да сам знао где си, да сам имао неколико твојих редака који би ме храбрили.{S} У ж |
а хоћеш?</p> <p>— Видиш, Јелена, ја сам имао у своме животу доста тешких момената, а и ти такођ |
ероватно да изгледам мало боље, јер сам имао прилику да се ваљано одморим.{S} А и ти изгледаш д |
> <p>— Мојој жени?{S} Ја је нећу никада имати, јер се за мене, као ни за Дугића, не може овде н |
ужавку, куварицу!</p> <p>— А да ли ћете имати пара?</p> <p>Јелена напрћи усне.</p> <p>— Пара?{S |
но што и она.{S} Не спавају они који ће имати права да буду слављени као највећи добротвори чов |
сумње да ће бити и осуђен.{S} Неће више имати прилику да вам досади.{S} Ви можете ићи, а он ост |
ионисати и без њега.{S} Требало би само имати куражи, па се отрести лажи и убеђења без основа.{ |
ј ће бити поможено, јер ће своју зараду имати само за себе.{S} Навикла је већ на овакав живот, |
а ручак или вечера тек долете.</p> <p>— Имаћемо служавку, куварицу!</p> <p>— А да ли ћете имати |
аш брак ће управо сад тек почети.{S} Ти имаш диван стан, а ја немам ни где да легнем.{S} Па кад |
пим одело? цикну Јелена.</p> <p>— Па ти имаш новаца.{S} Да ја имам, а да ти немаш, ја бих купио |
} Боље икад него никад!</p> <p>— Готово имаш право, рече отац размишљајући.{S} Отиди сутра адво |
о материнства, и једна хиљада динара на име удомљења.{S} Сматрам да је Јелена тиме потпуно изми |
разговору о овоме и ономе, дођоше и на име Јове Дугића.{S} Јелену је интересовало шта је све Ј |
штампарији, само да она буде на његово име.{S} Али што је било, било.{S} О прошлости нећемо го |
га Јову Дугића.{S} Чула је већ и његово име, које је било већ доста познато по новинарским члан |
{S} Зар човек, — „човек“ као заједничко име људске јединке без обзира на пол — зар човек нема п |
ма зашто, кад је ту ствар знала само по имену.</p> <p>Најзад чу вику неког храпавог гласа, који |
ме је само то, што сам још увек, бар по имену, била везана за њега.{S} Било ме је стид да уђем |
те сву тежину и грубост.{S} У колико је имовно стање родитеља боље, у толико је живот њихове де |
иход и испуњавао јој је време, које би, иначе беспослена, проводила у размишљањима, не баш најп |
ње.{S} Добро је што није тако у животу, иначе би било страшно.</p> <p>— Што би било страшно?{S} |
, можеш се оженити и сродницом којом је иначе забрањено женити се!{S} Зашто се онда не би избац |
рсто на ноге.{S} Не разумем зашто би се иначе девојкама давао мираз!</p> <p>Мица ућута, завидећ |
ега, да се не везују понова, кад их већ иначе ништа не веже.{S} Њему ће бити лакше, јер не мора |
ом.</p> <p>Са Дугићем се познао негде у иностранству, бар се тако мислило, ако се о томе уопште |
ма права да бира себи друга према своме инстинкту?{S} Треба једном пресећи обичај мираза и брак |
ки, сродних по физичким <pb n="54" /> и интелектуалним особинама, већ стидна трговина.{S} Девој |
лутами.{S} Запази и друге звезде, јаче, интензивније светлости.</p> <p>— То су велики умови, по |
стајало.{S} Поче неке, по своме мишљењу интересантније ставове да учи и напамет. </p> <pb n="29 |
p> <p>— Умећу ја да га испуним и учиним интересантним, мислио је.{S} Повлађиваћу укусу публике, |
ови коју њихову реч.{S} Није чула ништа интересантно, или су то били изрази које она никако ниј |
а он почео причати о нечему што је њега интересовало.</p> <p>Тако је дошла дубока зима, са хлад |
сто знала шта пре да чита.{S} Све ју је интересовало, гутала је све.</p> <p>Није заборавила ни |
ђоше и на име Јове Дугића.{S} Јелену је интересовало шта је све Јова написао, јер је хтела да с |
ита Јелена.</p> <p>— То је Петар Севић, интимус Јовин, који и нема других пријатеља.{S} Он је с |
} Она је међутим била тек почетница.{S} Ипак се реши да му да, само да оду проти.</p> <p>— Добр |
а приступити раду за испит зрелости.{S} Ипак је била задовољна, јер јој је живот био обезбеђен. |
је морала мислити о испиту зрелости.{S} Ипак је била незадовољна, не знајући ни сама зашто, али |
у и задави, толико јој је био мрзак.{S} Ипак га замоли: </p> <pb n="107" /> <p>— Петре, молим т |
и одвратности коју је осетила.</p> <p>— Ипак ћу отићи још једном.{S} И тражићу баш самога Севић |
закрчиле скоро цели узани тротоар, Јова ипак мораде да скрене мало десно, али се очеша о ону ко |
се могло, јер није радио.{S} Али сам ја ипак била задовољна што сам свршила најтежи део посла.< |
.</p> <p>Није се ишло ни Јелени, али је ипак горела од жеље да оде још једном, последњи пут.</p |
начисто с тим да га не воли, али јој је ипак било пријатно, и преко дана, кад затвори очи и пре |
гих „Ти си крива, жено!“ г. Ђорђевић је ипак морао, сам пред собом, признати, да је добар део к |
обом, признати, да је добар део кривице ипак његов, јер никада није обраћао пажњу на то шта Јел |
а виде Севића.{S} Срце јој задрхта, али ипак уђе.{S} Није видела никога сем Севића.</p> <p>— Го |
е волим, толико те волим, да то не могу исказати!</p> <p>Јелена је, затворених очију, лежала на |
ву нисам била потребна.{S} Хтела сам да искористим време и да почнем студије на универзитету.{S |
{S} Иди, ако си икада имао за мене ма и искрицу љубави.</p> <p>— Та куда ћу?{S} Зар твоја кућа |
атила своју лудост: данас сам обогаћена искуством и излечена од свих манија матуранткиње.</p> < |
шала као кроз сан.{S} На Саборној Цркви искуца девет сати.{S} Јелена скочи.</p> <p>— Лаку ноћ, |
Јелена баш да уђе у уредништво, а Севић испаде пред њу.</p> <p>— Боли ме нешто глава, па бих да |
ам комад хлеба у руке.{S} Са Јеленом је испало друкчије.{S} Ево вам, господине, три хиљаде дина |
о јој није било, али, мислила је, то је испаштање. </p> </div> <pb n="90" /> <div type="chapter |
Док је муж таљигашио по вароши и зараду испијао по разним крчмицама, мати је прала по кућама и |
зила у трпезарију; у кујни би, стојећи, испила млеко; све остало време, ван школе, проводила би |
само што није могла приступити раду за испит зрелости.{S} Ипак је била задовољна, јер јој је ж |
} По неки пут би са ужасом помислила на испит зрелости, који се све више ближио, а који јој је |
мени њен живот.{S} Помишљала је само на испит зрелости.{S} Јасно јој је било да га неће положит |
о школи, у њој се заче мисао да полаже испит зрелости као приватна ученица, па да настави студ |
ећала да више ни она не може овако, а и испит ју је испуњавао ужасом.{S} Али како да се то изве |
} За неколико месеци ваљало је полагати испит зрелости.</p> <p>„Велики Журнал“, баш у то време, |
а је, пошто је овде онако лепо положила испите, отишла у Ницу, своме оцу, да се мало одмори, па |
и доћи ма само и на неколико тренутака? испитивао је он.</p> <p>— Било ми је немогуће.</p> <p>— |
а је се клони, бар само док не сврши са испитом.{S} Али ју је он уместо одговора, привлачио себ |
реду то, што више није морала мислити о испиту зрелости.{S} Ипак је била незадовољна, не знајућ |
а пређе очин праг.{S} Изјада се матери, исплакаше се обе и у томе их затече отац.</p> <p>Не реч |
није давало богзна какву зараду, али се исплаћивало. </p> <pb n="84" /> <p>Ну, почеше стизати и |
<p>Другарице, пошто су набрале цвећа и исплеле венце, враћаху се, зовући и њих.</p> <p>— Да ос |
а гледа.</p> <p>— Гледа он, добро гледа испод наочара.{S} А споредним стазама шета због тога, ш |
S} Гле, није сама, нешто као да се миче испод њених ногу.{S} Спусти поглед и виде Севића, који |
{S} Али после три месеца Севића пустише испод суђења, јер су све оптужбе противу њега биле свед |
нда као да нешто пуче.{S} То је уредник исправљао неку погрешку машинског ученика.</p> <p>— Сви |
алејом до шеталишта према Сави.{S} Ту, испред киоска, прођоше поред једне клупе, свакако забор |
могла.{S} Ваљда да јој постави жандарма испред врата!{S} Састанци њихови били су без речи: он б |
дући ногу пред ногу.</p> <p>Кад су били испред каване „Губеревац“ она предложи да се врате и ок |
да те гледам ни да те слушам.{S} Иди ми испред очију, јер, тако ми Бога, не дајем ни пару за тв |
чинимо кад хоћемо некога да пропустимо испред себе.</p> <p>Јелена тек сад пође изласку.{S} Кад |
досада, Јелена, чинећи се расположена, исприча како је била код Мице, радиле су математику, па |
евић дође кући раније, сав радостан.{S} Исприча одмах да је нашао једну штампарију, малу, да ју |
да јој није муж.</p> <p>У кварту Јелена исприча полицијском чиновнику у чему је ствар и замоли |
чека подне и оде оцу.</p> <p>Кад је све испричала, стари Ђорђевић се замисли.{S} Он је знао как |
Севић мало прибрао, толико да је могао испричати својој жени шта је било. </p> </div> <pb n="7 |
А растураће се.</p> <p>— Умећу ја да га испуним и учиним интересантним, мислио је.{S} Повлађива |
ијатно.{S} Неко дотле непознато осећање испуњавало ју је и она је малаксавала, остајала у његов |
е ни она не може овако, а и испит ју је испуњавао ужасом.{S} Али како да се то изведе?{S} Родит |
о користан, доносио јој је леп приход и испуњавао јој је време, које би, иначе беспослена, пров |
врло пријатно крај њега.{S} Сва је била испуњена само мислима о Севићевим загрљајима и пољупцим |
ицима, према онима који својим радовима испуњују те новине!</p> <p>Али очекујући ту замишљану б |
љаше шта да ради.{S} Да ли да га просто истера или да покуша лепим.{S} Паде јој на памет да би |
нуле кад су виделе да је девет сати.{S} Истина задржала се, али је бар и све задатке израдила.< |
да ни сама није могла да верује да се у истини збило оно што се збило.</p> <p>Чисто стидећи се |
и по коју реч.</p> <p>Калемегдан је био исто онако пуст као и пре.{S} Ветар је цвилео кроз голо |
Осећала је у себи неку чудну снагу, а у исто време и потребу да ту снагу употреби, истроши.{S} |
ије био сигуран да би и она волела њега истом љубављу ...</p> <p>Дугић и Севић скренуше једном |
че, излазећи из канцеларије, нађе га на истом месту пред Вознесенском црквом.</p> <p>— Хајдемо |
Богу.{S} Прелиста неколико брошурица о истоме питању, преписа читаве ставове из митологије Грк |
отрести.{S} Он је тражио новац и она му истресе све што је имала при себи. </p> <pb n="120" /> |
о време и потребу да ту снагу употреби, истроши.{S} Било јој је јасно да јој ваља много радити. |
се бедни муж вратио из рата, измучен и исцеђен, госпођа неће ни да га види.{S} Док смо се ми м |
рме, не хајући за вапаје душе.</p> <p>— Ићи ће тешко, рече најзад.{S} Видећу са којим адвокатом |
ба само да се прихвати посла, па ће све ићи само од себе.{S} Али поче да се спотиче већ код прв |
м чудном бирократском пропису ваљало је ићи „на мирење“ и проти и у ду-духовни суд, ваљало је д |
ати прилику да вам досади.{S} Ви можете ићи, а он остаје овде. </p> </div> <pb n="116" /> <div |
ништа ни довека.{S} А са штампаријом ће ићи боље, више ће се зарађивати, па ће се и боље живети |
</p> <p>— Плати прво за разговор, па ћу ићи.</p> <p>— Шта да платим, какав разговор?</p> <p>— П |
ту се показало да велики мрзе мале, да их даве, да реакција мрзи слободу...</p> <p>— Остави се |
потребан муж да их води кроз живот, да их храни и брани, а оне да рађају децу, перу и кувају.< |
што их ви не видите или можда нећете да их видите, јер су вам, можда мислите, недорасле.</p> <p |
"27" /> <p>— Таквима је потребан муж да их води кроз живот, да их храни и брани, а оне да рађај |
тупа у уредништво, који су задовољни да их свет види како улазе у штампарију.</p> <p>Дугић је ч |
азом, крај самога градског платна, куда их Јелена није могла пратити.{S} Она се врати и седе на |
ли се прилика није указивала.{S} Виђала их је кад год би изашла на Калемегдан.{S} Увек високо д |
склањам с пута друге му се склањају, па их опет <pb n="46" /> очепи.{S} Није, него је неваспита |
" /> <p>Јелена приклопи врата и закључа их.{S} Али Севић удараше бесомучно у врата.{S} Хтела не |
и по њега, да се не везују понова, кад их већ иначе ништа не веже.{S} Њему ће бити лакше, јер |
> <p>— Ух, те твоје романчине!{S} Никад их се нећеш заситити.{S} Каква ти је опет та купусара ? |
о Кнежеве Погибије, где има стаза и где их нема, свуда групице или парови младих људи.{S} Иду п |
његове дрхтаве руке продиру и тамо где их Јелена није желела.{S} Осећала је како и њу обухвата |
јим мислима.</p> <p>Прскање шљунка трже их из мисли.</p> <p>— Ено их, рече Мица.</p> <p>— Кога |
шљен и штапом гура каменчиће и одбацује их.{S} Онај анархиста, зар га не знаш?</p> <p>Јелена на |
да се матери, исплакаше се обе и у томе их затече отац.</p> <p>Не рече јој ништа, само јој проч |
ене можда никако и не мисле, сматрајући их свакако за слабашна створења, неспособна за велики и |
p>Прођоше крај девојака и не погледавши их.{S} Кад већ одмакоше, Јелена позва Мицу да и оне про |
су поштом добили Јеленино писмо, којим их извештава да се венчала са Петром Севићем, публицист |
ала се она.</p> <p>Из њене околине нико их није лично познавао, а сви су о обојици говорили сам |
е шљунка трже их из мисли.</p> <p>— Ено их, рече Мица.</p> <p>— Кога ?</p> <p>— Твога будућег и |
Дугића имало би жена и у нас, само што их ви не видите или можда нећете да их видите, јер су в |
печатише.</p> <p>Јелена остаде без игде ичега, само са својим разочарењем и очајањем.</p> <p>Ку |
штап као они слепци који иду без вођа, ишао је не гледајући ни лево ни десно, никоме се не укл |
сакрију кривину његових ногу, а кад је ишао, изгледало је да на обући нема потпетица.</p> <p>Ј |
Севић становао и пре женидбе.{S} Муж је ишао у уредништво, на посао, а жена је остајала код кућ |
ани, у мушком друштву, па би Севић опет ишао на посао, а она кући, да би пред вече опет изашла |
b n="16" /> <p>Недалеко од њих, стазом, ишла су двојица младих људи.{S} Један од њих висок, она |
у кога.{S} Јелена је често, с Милицом, ишла близу њих, само да улови коју њихову реч.{S} Није |
екиде све везе са дотадањим животом.{S} Ишла је у канцеларију пре и после подне, као раније у ш |
ну после је навикла.{S} У уредништво је ишла свакога дана, обично око пет сати по подне, па нос |
з казана? упиташе је.</p> <p>— Брзо сам ишла узбрдо, па сам се задихала, одговори Јелена, решав |
љубави.</p> <p>Сад је Јелена са Севићем ишла и у Топчидер, јер им Калемегдан није више давао <p |
иде <pb n="23" /> сама.{S} Радним даном ишла је, али празником је било врло много шетача.</p> < |
уж, правичан и паметан, за којим би оне ишле и у ватру и у воду.</p> <p>Тако у разговору били с |
обли румен.</p> <p>И обоје заћуташе.{S} Ишли су Босанском улицом.{S} Кад дођоше до улице Краљев |
д појавише Јова Дугић и Петар Севић.{S} Ишли су полако.{S} Он, висок, укрућен, Севић као да је |
и стидела га се. </p> <pb n="95" /> <p>Ишли су неко време ћутећи, док она не запита:</p> <p>— |
ћи да је чува да се не спотакне.</p> <p>Ишли су најкраћим путем ка Калемегдану.{S} Као да им се |
ицима.{S} Али ни са њима превођење није ишло много брже.{S} Севић плану, али не рече ништа, већ |
само мене више не зови.</p> <p>Није се ишло ни Јелени, али је ипак горела од жеље да оде још ј |
з њега прослави.{S} Њихову пријатељству ишло је на руку и Јовино сарадништво на „<title>Великом |
ЗДАЊЕ СВЕСЛОВЕНСКЕ КЊИЖАРНИЦЕ</p> <p>М. Ј. СТЕФАНОВИЋА И ДРУГА</p> <p>1920.</p> </div> <pb n="6 |
али на мене да јој нисам дао „њено“, т. ј. удомљење.{S} Ја сам чиновник, што ће рећи сиромах, и |
, само не на листу, већ на издањима, т. ј. на књигама које је издавао поред листа.</p> <p>Кад ј |
змишљајући.{S} Отиди сутра адвокату Н., ја сам већ говорио са њим.{S} Он ће ти написати предста |
, шапутао је Севић гушећи се пољупцима, ја сам луд за тобом.{S} Лутао сам по вароши, не бих ли |
шта онда хоћеш?</p> <p>— Видиш, Јелена, ја сам имао у своме животу доста тешких момената, а и т |
<p>— Слушај, Петре, прекиде га Јелена, ја сам од јуче до сада размишљала о себи и теби и дошла |
{S} Ја имам жену која ми је врло добра, ја сам тобом задовољан и нећу да се раздвајам.{S} Тешке |
арадња бити драгоцена.{S} Али извините, ја вам се нисам ни представио: ја сам Севић, публициста |
> <pb n="60" /> <p>— Та ја га не волим, ја га не волим! бранила се, али би брзо клонула, чинило |
ругих дана.{S} Уосталом и касно је већ, ја ћу кући.</p> <p>Спремајући се за одлазак замоли Мицу |
од љутине.</p> <p>— Јелена, поче Севић, ја сам се решио.{S} Ми ћемо живети заједно, наш брак ће |
ш новаца.{S} Да ја имам, а да ти немаш, ја бих купио теби.</p> <p>— Напоље, одмах, или ћу те... |
, не ? упита Севић.</p> <p>— Нисам још, ја сам матуранткиња. </p> <pb n="43" /> <p>— Дивно, гос |
звините, ја вам се нисам ни представио: ја сам Севић, публициста.</p> <p>— Ђорђевићева, одговор |
иње у Русији.{S} И ја бих баш могла!{S} Ја сам сасвим друкчија од ове Мице, која је право женск |
рад.</p> <p>Хвалиш се својим браком!{S} Ја ти од срца желим да увек будеш срећна и да се каткад |
"58" /> а ниједна ме не би ни хтела.{S} Ја сам ружан, а за душу и срце нико и не пита.</p> <p>Ј |
ати тај посао о коме си ми говорила.{S} Ја нисам милионер да губим време... нити филантроп, да. |
не зајеца.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Ја нисам могла ништа да га питам, а он није знао како д |
у с њихове стране будемо и захвалне.{S} Ја бих све то — и Јелена рукама показа како би све то и |
ој нисам дао „њено“, т. ј. удомљење.{S} Ја сам чиновник, што ће рећи сиромах, и својој деци нис |
и.{S} Али што је учињено не мења се.{S} Ја нећу да она икада зажали на мене да јој нисам дао „њ |
асвим.{S} Били бисмо обоје слободни.{S} Ја сам уосталом данас разговарала са адвокатом, написал |
се, мислим, нема много разговарати.{S} Ја сам већ тако навикла на свој начин живота, да ни нај |
спођице, само нас немојте напуштати.{S} Ја већ рачунам на вашу помоћ.</p> <p>Говорећи ово Севић |
о добро си учинио што си нашао стан.{S} Ја ћу наставити свој живот и рад као да ти у опште ниси |
ни ти ни ја што је све онако изишло.{S} Ја сам најлепше мислио.</p> <p>И он уздахну и ућута, да |
ио одређен на службу у самом Паризу.{S} Ја сам примала своју плату, а могла сам остати с оцем, |
мо да прођемо мало и по Калемегдану.{S} Ја волим ову дубоку тишину.</p> <p>Јелена би се најради |
/p> <pb n="106" /> <p>— Али ја нећу.{S} Ја имам жену која ми је врло добра, ја сам тобом задово |
у и својим убеђењима ?</p> <p>— Ја ?{S} Ја бих, мислим! одговори Јелена после малог затезања.</ |
да свршимо то и не питајући никога?{S} Ја ћу спремити сва потребна документа за обоје, па ћемо |
ајући пљувачку.</p> <p>— Шта желите?{S} Ја сам уредник, Павић, одговори дебељко, гледајући млад |
те имали! рече.</p> <p>— Мојој жени?{S} Ја је нећу никада имати, јер се за мене, као ни за Дуги |
рујем да има, одговори Јелена.</p> <p>— Ја не познајем ниједну, настави Севић скоро тужно, а та |
</p> <p>Неко време ћутаху обе.</p> <p>— Ја бих се, Бога ми, удала, поче опет Јелена.</p> <p>— П |
ј и кад већ она неће друкчије.</p> <p>— Ја више не могу без тебе, говорио је.{S} Хоћу да будеш |
ретно са расклиматане столице.</p> <p>— Ја сам, госпођице, шта желите? упита он ужурбано.</p> < |
зведе оно што је имао у глави.</p> <p>— Ја мислим да он није био лењ, прихвати Севић.{S} Он ниј |
шта желите? упита он ужурбано.</p> <p>— Ја сам пре неколико дана предала уреднику г. Павићу јед |
е по срцу и својим убеђењима ?</p> <p>— Ја ?{S} Ја бих, мислим! одговори Јелена после малог зат |
и твој стан.{S} Где станујеш?</p> <p>— Ја?{S} Нигде или управо где стигнем.{S} Скоро је већ ле |
сет-тридесет динара употреби на себе, а ја ћу гледати да ти се одужим за све што си учинила дос |
лом нека ради са служавкама шта хоће, а ја ћу рећи брату да га мало преслиша.</p> <p>Јелена не |
је у стању да разуме и такве ствари, а ја сам се наљутила на њу што није хтела да изађе у шетњ |
ад тек почети.{S} Ти имаш диван стан, а ја немам ни где да легнем.{S} Па кад ме неће венчана же |
н ће целога дана бити на своме послу, а ја на <pb n="13" /> своме, у школи.{S} Ујутру свако оде |
смели рад, намењена само уживању.{S} А ја бих им тако помогла у пропагирању великих идеја.{S} |
уку.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— А ја сам само о вама мислио! уздахну Севић, а глас му је |
лена.</p> <p>— Па ти имаш новаца.{S} Да ја имам, а да ти немаш, ја бих купио теби.</p> <p>— Нап |
нда кући, у Србију.</p> <p>Питаш откуда ја овде?</p> <p>Давно већ нисам никоме писала, давно ни |
о, као да се пише из главе.</p> <p>— Па ја могу и брже да преводим, али немам речник, па сам се |
да платим, какав разговор?</p> <p>— Па ја сам рекао да се плати тај посао о коме си ми говорил |
ле, сад ћемо тек бити срећни!{S} Ох, та ја те волим, волим!</p> <p>Севић је и даље декламовао, |
о.{S} Ти на мене ниси ни мислила.{S} Та ја те волим, толико те волим, да то не могу исказати!</ |
е тек тргла. </p> <pb n="60" /> <p>— Та ја га не волим, ја га не волим! бранила се, али би брзо |
е ти вратио ?</p> <p>— Сад пошто сам се ја вратио.</p> <p>— Да ти право кажем, о томе сам једва |
ш с пута ?</p> <p>— Па добро, ако му се ја не склањам с пута друге му се склањају, па их опет < |
демо добри пријатељи.{S} Веруј ми да те ја сад више ценим него пре, јер те је животна борба пре |
е у Данској, па женскиње у Русији.{S} И ја бих баш могла!{S} Ја сам сасвим друкчија од ове Мице |
ледају им као највећи непријатељи.{S} И ја сам имала таквих часова, мислила сам да задовољавам |
краја ове године завршићу, па ћу онда и ја у Београд.</p> <p>Хвалиш се својим браком!{S} Ја ти |
не,</p> <p>У ствари ваше женидбе имам и ја да речем своју реч.{S} Изволите доћи у моју канцелар |
судбину за људе као што смо.{S} Дугић и ја? упита најзад Севић.</p> <p>— Верујем да има, одгово |
м: пре одвратан него симпатичан.{S} Али ја сам скупо платила своју лудост: данас сам обогаћена |
раскинут. </p> <pb n="106" /> <p>— Али ја нећу.{S} Ја имам жену која ми је врло добра, ја сам |
себи венац.{S} Знаш врло добро да се ни ја ни ти нећемо удати не само ове године, него ко зна ј |
ећемо говорити.{S} Нисмо криви ни ти ни ја што је све онако изишло.{S} Ја сам најлепше мислио.< |
вориш, онда остајем код куће.{S} Или ти ја попуштам или нико.{S} И онда се још љутиш.{S} Нећу д |
га водите у кварт.</p> <p>— Муж сам ти ја, а не „овај човек“, викао је Севић.</p> <p>— Може, г |
раво да ти кажем, женирао бих се да сам ја то учинио.{S} Грубости живота су нас раставиле, не в |
ко смо се узели.{S} Помисли само да сам ја онај човек који је на себе примио ту незахвалну улог |
је се могло, јер није радио.{S} Али сам ја ипак била задовољна што сам свршила најтежи део посл |
pb n="113" /> у живот, да сам ти управо ја показао радости живота...</p> <p>— Доста, доста, не |
b n="110" /> <p>— Па зар није доста што ја њега нећу?</p> <p>— Доста је и то, али црква покушав |
ного више.{S} За одело.</p> <p>— Па зар ја да ти купим одело? цикну Јелена.</p> <p>— Па ти имаш |
вић првога дана ујутру.</p> <p>— Па зар ја да кувам? упита Јелена бојажљиво и с неверицом.</p> |
— Е кад је посао, онда да се плати, јер ја ништа не радим онако, нити сам неки филантроп...</p> |
ога нема ништа, настављао је Севић, јер ја пре свега никога не познајем, <pb n="58" /> а ниједн |
их желео да имам добру другарицу, какву ја у себи замишљам.</p> <p>И он поче живим бојама да сл |
от, знаш добро, није била изгледа да ћу ја овако рђаво проћи.{S} Видела си да сам био пун идеал |
рака.{S} А растураће се.</p> <p>— Умећу ја да га испуним и учиним интересантним, мислио је.{S} |
о и с неверицом.</p> <p>— Па ваљда нећу ја! одговори Севић хладно.{S} Шта би радила, кад не би |
пропагирању великих идеја.{S} И зар бих ја била прва у томе ?{S} Ено сифражеткиња у Енглеској, |
кад га је осигурала, зар сад да јој се јави авет прошлости!</p> <p>— Толики дивни људи мислила |
— Шта је, што се скупљате ? упита орган јавног поретка.</p> <p>— Молим вас, обрати му се Јелена |
ивно и мирисаво, са својим љубичицама и јагорчевинама, својим пупољцима и зеленилом.{S} Сва се |
да чује његов глас, тужни глас, који је јадиковао.{S} Она је очекивала нешто што је требало тек |
рече „добар дан“ ни „збогом“.</p> <p>— Јазбина! помисли, а пред очи јој изађе све оно што је ч |
што је читала о мукама радничким у тим јазбинама послодавачким. </p> <pb n="35" /> <p>Мица и Ј |
} Уморна сам од јуче, а и овај роман ме јако занима, па ћу данас остати код куће.</p> <p>— Ух, |
оји назире у писцу велику јачину духа и јаку моћ опажања.{S} Рад је несумњиво добар, или је бар |
лазио касно увече.</p> <p>Јелени је све јасније бивало да између стварности и снова има врло ве |
Помишљала је само на испит зрелости.{S} Јасно јој је било да га неће положити, да уопште неће н |
.{S} Кад затворим очи, чини ми се да га јасно видим.{S} Висок, витак, високога чела, дуге уметн |
снагу употреби, истроши.{S} Било јој је јасно да јој ваља много радити.{S} Са друштвом, у којем |
апољу. </p> <pb n="112" /> <p>Јелени би јасно да ће с њим тешко изаћи на крај.</p> <p>— Човече, |
само из чулности.</p> <p>Није јој било јасно шта Севић сад намерава и како мисли да удеси живо |
чно.{S} Изгледало је да је и самом њему јасно да нема права да се понаша као муж, према жени ко |
некако тешко и с муком.{S} Није ту било јасности и лакога стила великих руских писаца, нити њих |
по полутами.{S} Запази и друге звезде, јаче, интензивније светлости.</p> <p>— То су велики умо |
ни крајњи напор и гурну га што је могла јаче.{S} Он се затетура, изгуби равнотежу.{S} Паде крај |
у г. Дугићу, који назире у писцу велику јачину духа и јаку моћ опажања.{S} Рад је несумњиво доб |
и жељно очекивала оно што <pb n="65" /> је требало да дође.{S} И то што је очекивала осети најз |
иљећи једно у друго.{S} А њен муж једва је и гледа.{S} Увек се нешто жури или је забринут о ово |
м црквом.</p> <p>— Хајдемо овуда! позва је он, показујући на Кнез-Милошеву улицу.</p> <p>— Куда |
да прошетам.{S} Хајдемо заједно, позва је.</p> <p>— Хајдемо, пристаде Јелена.</p> <p>Пођоше мр |
јер би осуда по онаквим делима за каква је он био оптужен олакшала развод брака.{S} Али после т |
ћала се врло пријатно крај њега.{S} Сва је била испуњена само мислима о Севићевим загрљајима и |
аљиге купио новцем што <pb n="49" /> га је стекао као тестераш.{S} Отац, таљигаш, није дању ник |
опа и полете улицом.{S} Јелена, која га је чекала на улици, једва га стиже.{S} Дуго је требало |
доведе у кућу једну младу жену, која га је, изгледало је, довела у ред, бар за неко време.{S} Н |
ан.</p> <p>— То није могуће, бранила га је Јелена.{S} Он је толико озбиљан, да и не мисли на те |
арена.</p> <p>— Па случајно, бранила га је Јелена.</p> <p>— Случајно, а што тако не удари кога |
е им тешко растати се.</p> <p>Јелена га је слушала и најрадије би му поставила питање, да ли он |
к у свету, прави узор.</p> <p>Јелена га је слушала, опијајући се насликаним лепотама, утапајући |
њену помоћ стварати чуда.</p> <p>Она га је слушала као кроз сан.{S} На Саборној Цркви искуца де |
спела да из основа измени живот, кад га је осигурала, зар сад да јој се јави авет прошлости!</p |
уо, као што не би знао да каже да ли га је икада видео трезна или пијана — увек је био једнак.< |
Јова се дружио са Севићем за то, што га је овај хвалио до небеса и преувеличавао сваку његову р |
на му се обисну о врат, не за то што га је силно волела, већ као да му се извини што је мислила |
старом већ, била сам од користи, јер га је ваљало неговати.{S} Он је одмах био одређен на служб |
и му у њу ставила динар-два, после чега је он одлазио, да се ускоро опет врати.</p> <p>Јелена ј |
ће да настави живот са човеком, за кога је некада мислила да је веже љубав, а који јој је сада |
ов живот, да он више не може без ње, да је он све више жели, али да буде његова, сасвим његова. |
његово присуство не може да издржи, да је оно подсећа на нешто што се она трудила да заборави. |
Зар је, Боже, мој грех тако велики, да је казна овако тешка!</p> <p>Пошто је пустила сузама на |
пак морао, сам пред собом, признати, да је добар део кривице ипак његов, јер никада није обраћа |
е извуче, али ју је он држао чврсто, да је била немоћна и да мрдне.{S} Он ју је стезао на своје |
зјави свештенику да воли своју жену, да је задовољан њом, да жели да продужи заједнички живот.{ |
а десетак реченица.{S} А сутра треба да је рукопис у штампарији!{S} То предвече, први пут од уд |
иновнику у чему је ствар и замоли га да је узме у заштиту од мужа, који јој чини неприлике и уц |
већ стидна трговина.{S} Девојка чека да је неко запроси, па и ту игра улогу родитељски пристана |
тако мало, — и долазећи до закључка да је тај брак био само кобан по њу, уздрхтавала је при по |
ше могла.</p> <p>Јелена је замишљала да је уредништво листа велика и права радионица, висока, п |
о време ћутећи.{S} Јелена је осећала да је он посматра погледом који ју је палио.{S} Осећала је |
ана.{S} Пре него што је мати и могла да је упита где је била досада, Јелена, чинећи се располож |
а човеком, за кога је некада мислила да је веже љубав, а који јој је сада био не само равнодуша |
ћ као да му се извини што је мислила да је себичан, да не води рачуна о њој.{S} А он, видиш ниј |
ред самом собом није смела да призна да је једва и жељно очекивала оно што <pb n="65" /> је тре |
ћа, не може више без ње.{S} Он осећа да је она баш онаква какву је он жену себи желео.</p> <p>Ј |
у ситуацију.{S} Преклињала је Севића да је пусти с миром, да буде човек те да је се клони, бар |
едом који ју је палио.{S} Осећала је да је тај поглед узбуђује, да јој уставља дах.</p> <p>— Ви |
то није и раније дошла, увераваше је да је он веома цени.{S} Узгред јој напомену да му радна сн |
, обасипао пољупцима, уверавајући је да је она тако дубоко ушла у његов живот, да он више не мо |
можда не хотимично.{S} Изгледало је да је и самом њему јасно да нема права да се понаша као му |
> <p>Мица више није хтела ни да чује да је прати.</p> <p>— Шта ћеш тамо међу оне пропалице? гов |
су се и саме згрануле кад су виделе да је девет сати.{S} Истина задржала се, али је бар и све |
да сплиће цвеће.</p> <p>— Чини ми се да је он нешто изванредно, поче Јелена, као читајући.{S} Њ |
Јелени скоро застаде дах.{S} Сети се да је виђала тога Јову Дугића.{S} Чула је већ и његово име |
, тихим гласом, као прибојавајући се да је ко не чује.</p> <p>Јелена слушаше оне звучне речи, н |
својима, <pb n="102" /> надајући се да је бар неко од њих у Драчу, али никога не нађох.</p> <p |
, али би брзо клонула, чинило јој се да је у Севићевом загрљају, а оно дотле непознато осећање |
а је пусти с миром, да буде човек те да је се клони, бар само док не сврши са испитом.{S} Али ј |
у колико деца у детињству мање осете да је живот борба, у толико је њихово разочарење веће кад |
лаветна цицана кошуља.</p> <p>— Биће да је ово неки надзорник, помисли Јелена и приђе му.</p> < |
доћи и церећи се, бацити јој у лице да је она његова жена.{S} Осећала је да његово присуство н |
оворио сам са адвокатом и он ми рече да је најлакше ако обоје изјавите да се не трпите, да обој |
нешто велико.{S} Мица уосталом рече да је роман веома занима.{S} Видиш, молим те, мислила је Ј |
ик „<title>Народног права</title>“ и да је Севић био задовољан њом.{S} Извежбала се у послу и с |
су осуђивали њу, а други су тврдили да је онај човек пијан и да јој није муж.</p> <p>У кварту |
о ништа и не зна.{S} Све нам се чини да је и најусрдније и најдубље саучешће пријатеља мало.</p |
његовог писања.{S} Дугић му одговори да је он неблагодаран, кад се тако понаша према њему, који |
ћа своје приходе?{S} Па се онда сети да је била сарадник „<title>Народног права</title>“ и да ј |
ић је нападао данашњи брак, наводећи да је неправедан по жену и неморалан по читаво човечанство |
е лако обухвати око паса, као хотећи да је чува да се не спотакне.</p> <p>Ишли су најкраћим пут |
S} Јелена пристаде одмах, сматрајући да је плаћена сјајно, узе књиге и поче да ради.{S} Није би |
се онога што је урадила, а осећајући да је крива, није тражила ничије друштво, већ је избегавал |
дила.</p> <p>Одби да вечера, рекавши да је добро ужинала код Мице.{S} Оде у своју собу, па, и н |
, она повуче Мицу у страну, рече јој да је боли глава и да ће кући.{S} Она нека продужи са друг |
а динара на име удомљења.{S} Сматрам да је Јелена тиме потпуно измирена и од вас тражим признан |
изујемо положај у коме смо и налазим да је сасвим природно да се и формално уништи брак, који ј |
Само тако, то је лепо, викао је, као да је хтео намерно да скрене пажњу пролазника.{S} Док сам |
мушког лица, његових очију, које као да је осећала на себи.{S} Плану у лицу, задрхта целим тело |
срете Севића.{S} Учинило јој се као да је он очекивао њен пролазак.</p> <p>Кад виде да јој он |
ко.{S} Он, висок, укрућен, Севић као да је потрчкивао за њим.{S} Прођоше крај ње и не погледавш |
совка.{S} Севић се уопште није сећао да је од оца што друго и чуо, као што не би знао да каже д |
њега и Севића, а он још није доспео да је примети.</p> <p>— Како само да им -се приближим? пит |
ло док се Севић мало прибрао, толико да је могао испричати својој жени шта је било. </p> </div> |
з речи, ма да јој је било непријатно да је свет види с њим.{S} Био јој је одвратан, а и стидела |
на своме грлу.{S} Севић поче махнито да је љуби.{S} Она покушаваше да се окрене, да устане, али |
или сам за себе.{S} Била је начисто да је по њу боље, а можда и по њега, да се не везују понов |
le>Великог Журнала</title>“.{S} Кажу да је и он неки паметан човек, и он је анархиста.{S} Почео |
или трговца.{S} Севић пребаци Дугићу да је то све због његовог писања.{S} Дугић му одговори да |
није, сав радостан.{S} Исприча одмах да је нашао једну штампарију, малу, да ју је купио за мале |
p> <p>— Шта ради тај магарац ?{S} Ваљда је неће тек сад пећи!</p> <p>Дете, познавајући оца, ник |
ла сарађивати на оном листу, а од, онда је већ добрих шест година.</p> <p>Знаш да сам била у Ми |
а!{S} Ако је у Русији као код нас, онда је књига забрањена само да би јој се начинила реклама.{ |
на ону клупу на Калемегдану.{S} И свуда је то чинила, код куће, у школи, код другарица.{S} Сви |
ешно.{S} Он је оптужен по § 85.{S} Чуда је, веле, починио у Нишу, ортакујући са окупаторским бу |
имали! рече.</p> <p>— Мојој жени?{S} Ја је нећу никада имати, јер се за мене, као ни за Дугића, |
еленин живот се променио.{S} Штампарија је била мала и стара, али је Павић дао Севићу све што м |
ужагрен, запахњивала ју је ракија, која је баздила из њега.</p> <p>— Натраг! врисну она, осећај |
ава баш најлепше.</p> <p>Сад Мица, која је већ била прочитала Сањина, предложи да се прошетају |
ко чула <pb n="100" /> од Јованке, која је, пошто је овде онако лепо положила испите, отишла у |
и прса и бедара, густе смеђе косе, која је у увојцима падала око главе.{S} Само су јој очи биле |
а сам сасвим друкчија од ове Мице, која је право женско и која се стара да научи домаћи посао, |
е спасења.</p> <p>Чекали смо лађу, која је била свакога дана авизирана, али која никако није до |
се ућутала ? питале су другарицу, која је мирно стајала на страни, не учествујући у општој вес |
ала је Мица, чисто заплашена тугом која је избијала из гласа Јелениног.</p> <p>— Не знам, али б |
ене мало десно, али се очеша о ону која је била с његове стране.</p> <p>— Клипан, рече ова.</p> |
, молим те, мислила је Јелена, та гуска је у стању да разуме и такве ствари, а ја сам се наљути |
брак био само кобан по њу, уздрхтавала је при помисли да ће Севић ускоро доћи, да ће понова за |
n="17" /> <p>— Само до горе, наваљивала је и скоро молила Јелена.</p> <p>Мица опет попусти и по |
ило с њим, било са Севићем.{S} Веровала је да ће лично познанство учинити друкчији утисак него |
{S} Мати као мати, много штошта гледала је деци кроз прсте, а кад су ова поодрасла, нису је већ |
ет.</p> <p>У бесаници, ноћу, разгледала је свој брак са Севићем, сећала се и најситнијих поједи |
Ну, где да потражи посла.{S} Пребројала је људе које је упознала поред Севића.{S} Сви су они би |
p>Куда ће сада и шта да ради?{S} Хукала је и плакала, али јој то не поможе.</p> <p>Како би било |
већености.{S} Из тога гнезда, замишљала је, излетале су идеје о слободи, љубави, напретку.{S} З |
исока, пространа и светла.{S} Замишљала је ту неколико столова, дуж зидова полице са књигама, п |
слободи, љубави, напретку.{S} Замишљала је уредништво као какву кошницу, у којој свако ради сво |
основа промени њен живот.{S} Помишљала је само на испит зрелости.{S} Јасно јој је било да га н |
ара није имала, бар не толико.{S} Имала је да отплаћује намештај и материјал, ваљало је живети, |
је „Журнал“.{S} Али се не усуди, знала је да јој другарице не би после дале мира.</p> <p>— Хоћ |
е да ће га и добити, али кад ?{S} Знала је како се бракоразводне парнице, каткад, годинама вуку |
угарица, својих родитеља...{S} Рачунала је да би и она сада била на универзитету...{S} Овако је |
дугога превртања по постељи.{S} Сањала је нешто страшно, неко крхање и рушење, огромне пожаре. |
издржи овакву ситуацију.{S} Преклињала је Севића да је пусти с миром, да буде човек те да је с |
S} Из унутрашњости велике куће допирала је лупа машина.</p> <p>— Та улази, нећеш ваљда вековати |
има.</p> <p>— Шта ти је, Јелена? питала је нежно.</p> <p>— Ништа, Мицо, али бих се радо удала.< |
свеједно.</p> <p>— А што Јелена? питала је Мица, чисто заплашена тугом која је избијала из глас |
адознало.</p> <p>— Кад си дошао? питала је.</p> <p>— Синоћ сам стигао лађом, око поноћи, одгово |
скупља свет.</p> <p>— Шта хоћеш? питала је.</p> <p>— Треба ми новаца! избаци он.</p> <p>Она му |
ине“ до „Филозофије бројева“.{S} Читала је то Јелена, али некако тешко и с муком.{S} Није ту би |
било никаквих великих идеја.{S} Читала је, али јој у глави није ништа остајало.{S} Поче неке, |
head> <p>Јелена поче да чита.{S} Читала је без избора и разбора, све руске писце који су јој до |
Али је требало и ући унутра.{S} Застала је пред капијом, притиснула руком срце, које је врло уз |
чита.{S} Све ју је интересовало, гутала је све.</p> <p>Није заборавила ни Јову Дугића и његова |
<p>Јелена је била ван себе.{S} Дрхтала је од једа и беса.{S} Као жену вређало ју је понашање С |
раде на препорођају друштва.{S} Осећала је у себи неку чудну снагу, а у исто време и потребу да |
о где их Јелена није желела.{S} Осећала је како и њу обухвата тај пламен, како је сажиже, како |
знала шта би му одговорила.{S} Осећала је и сама да за друго није, али је осећала да није ни з |
лице да је она његова жена.{S} Осећала је да његово присуство не може да издржи, да је оно под |
едом и крв јој јурну у лице.{S} Осећала је како је обузима неко чудно осећање, како јој кроз те |
а погледом који ју је палио.{S} Осећала је да је тај поглед узбуђује, да јој уставља дах.</p> < |
сети неких својих снова.</p> <p>Осећала је како је подухвата нека ватра, као да јој по жилама п |
гледао као замахнут нож.</p> <p>Осећала је да не може дуго да издржи овакву ситуацију.{S} Прекл |
брзо.{S} И Јелена потрча.</p> <p>Стигла је кући сва задувана.{S} Пре него што је мати и могла д |
и не иде.{S} Од подне до вечери превела је, ко зна како, једва десетак реченица.{S} А сутра тре |
ису живели као она и њен муж.{S} Видела је младенце, којима се срећа могла читати с лица, који |
авица.</p> <p>— Не, само то не! цвилела је Јелена у Севићевим рукама. </p> <pb n="68" /> <p>И у |
на, показивало је дугу патњу.{S} Волела је своју децу и у њима је тражила утеху за разочарење у |
почиње нов живот, живот рада.{S} Хтела је да чита, да научи што више, да схвати друштвене докт |
у зубну лекарку — Јелену.</p> <p>Почела је рад и први који јој је дошао — био је Севић.</p> <p> |
мовао, али га она није слушала.{S} Била је као скамењена, свесна опасности која јој је претила. |
и живот: с њом или сам за себе.{S} Била је начисто да је по њу боље, а можда и по њега, да се н |
егове загрљаје, речи и погледе.{S} Била је начисто с тим да га не воли, али јој је ипак било пр |
у радионици, запахну је у лице.{S} Била је као у бунилу, сва разочарана.{S} Мислила је да ће је |
улицу.</p> <p>Осећала се лако.{S} Била је чак и радосна што се овако свршило.{S} Чинило јој се |
димо како ћемо се сместити.</p> <p>Била је то „Чита ди Бари“, лађа о којој си свакако слушала.{ |
је знала ни сама.{S} Место свега добила је у првоме реду то, што више није морала мислити о исп |
ревођења.{S} Из дана у дан у дан радила је брже и сигурније.</p> <p>— Морамо тражити други стан |
S} До сванућа научила је све и израдила је све задатке.{S} У души је осећала неку неисказану ла |
<p>— Боље би било да идемо кући, нудила је Мица. </p> <pb n="17" /> <p>— Само до горе, наваљива |
а да пође у уредништво, управо долазила је до капије, чак је једном и ушла, али се, уплашена, о |
а, не баш најпријатнијим.</p> <p>Жалила је само што није могла приступити раду за испит зрелост |
њих.</p> <p>— Да останемо, Мицо, молила је Јелена.</p> <p>— Па време је да идемо кући, ено сунц |
и само ружно.</p> <p>— Мрзе га, мислила је она, јер га не разумеју и завиде му.{S} Али је он, Ј |
ома занима.{S} Видиш, молим те, мислила је Јелена, та гуска је у стању да разуме и такве ствари |
та.</p> <p>— Велике су то душе, мислила је.{S} Анархисти, сви то знају, а они онако куражно иду |
ен.{S} Лако јој није било, али, мислила је, то је испаштање. </p> </div> <pb n="90" /> <div typ |
ао у бунилу, сва разочарана.{S} Мислила је да ће је дочекати сасвим друкчије, а оно нити јој ко |
сти!</p> <p>— Толики дивни људи мислила је, изгинуше у овоме рату, људи који су били корисни, < |
ју за лист и штампарија.</p> <p>Мислила је да ће се моћи одржати са штампаријом.{S} Муж јој је |
ово се још смеје!</p> <p>Али, помислила је, то су још остаци старога друштвенога поретка, који |
у и поче да ради.{S} До сванућа научила је све и израдила је све задатке.{S} У души је осећала |
у зараду имати само за себе.{S} Навикла је већ на овакав живот, а и он је ваљда већ био излечен |
да је виђала тога Јову Дугића.{S} Чула је већ и његово име, које је било већ доста познато по |
све везе са дотадањим животом.{S} Ишла је у канцеларију пре и после подне, као раније у школу |
pb n="23" /> сама.{S} Радним даном ишла је, али празником је било врло много шетача.</p> <p>Одј |
а собе. </p> <pb n="27" /> <p>— Таквима је потребан муж да их води кроз живот, да их храни и бр |
патњу.{S} Волела је своју децу и у њима је тражила утеху за разочарење у браку.{S} Док је муж т |
је пропао, живео свет!{S} На нама двома је да га обновимо!</p> <p>— А шта је с Јовом? упита она |
је ишао у уредништво, на посао, а жена је остајала код куће, у постељи, из које би устајала ка |
равити.{S} Понеки пут, у сумрак, Јелена је мислила о будућности.{S} Чинило јој се страшно, ако |
“.</p> <p>Долазећи у уредништво, Јелена је за Севићевим столом врло често затицала и Јову.{S} С |
себе, не гледајући ни у кога.{S} Јелена је често, с Милицом, ишла близу њих, само да улови коју |
ије ни слутио о тим посетама.{S} Јелена је обично казивала матери да иде овој или оној другариц |
> <p>Прошло је неколико дана.{S} Јелена је марљиво учила своје лекције, силом се отимајући да в |
е спремио документа за обоје.{S} Јелена је на дан венчања раније отишла од куће, рекавши да ће |
прилике у земљи и на страни.{S} Јелена је не слушала него гутала Јовина разлагања о разним иде |
Врачару.{S} Купише и ствари.{S} Јелена је једва намолила Севића да купе све ново, а не половно |
>Седели су неко време ћутећи.{S} Јелена је осећала да је он посматра погледом који ју је палио. |
али своје радове псевдонимом.{S} Јелена је из разних књига вадила „мисли“ и „ситнице“, писала о |
p>Док је Севић био у затвору.{S} Јелена је била мирна.{S} Молила се Богу да буде осуђен, јер би |
су се одмах.{S} Писмо родитељима Јелена је написала дан раније и предала га пошти.{S} Све је би |
оћима.{S} Своје школске предмете Јелена је радила врло мало: пред први час и између часова.{S} |
ањина</title>“.</p> <p>Те вечери Јелена је била некако радосна и задовољна сама собом.{S} Чинил |
но Севићу. </p> <pb n="30" /> <p>Јелена је увиђала да сад има начина да се позна са „анархистим |
SRP19200_C5"> <head>V.</head> <p>Јелена је постала ревностан сарадник „<title>В. Журнала</title |
, да то не могу исказати!</p> <p>Јелена је, затворених очију, лежала на његовим грудима, сва кл |
опске листе, посетнице...</p> <p>Јелена је свако по подне одлазила у штампарију, да што помогне |
је читкије и лепше могла.</p> <p>Јелена је замишљала да је уредништво листа велика и права ради |
шу и срце нико и не пита.</p> <p>Јелена је ћутала, не хотећи да растера лепе слике, које јој је |
р, климну влавом и изађе.</p> <p>Јелена је била ван себе.{S} Дрхтала је од једа и беса.{S} Као |
ћу да будеш увек уз мене.</p> <p>Јелена је осећала да више ни она не може овако, а и испит ју ј |
да се ускоро опет врати.</p> <p>Јелена је била у очајању.{S} Докле ће то тако трајати и докле |
и свака оде својој кући.</p> <p>Јелена је била разочарана у својим идеалним замишљањима о уред |
вују у борби за опстанак.</p> <p>Јелена је од брака очекивала много, али шта управо није знала |
ву је он жену себи желео.</p> <p>Јелена је ћутала.{S} Забацивши главу на наслон клупе она се ни |
и гледале би је прекорно.</p> <p>Јелена је горела од жеље да се упозна било с њим, било са Севи |
та, уђе понова у кабинет.</p> <p>Јелена је била ван себе од љутине.</p> <p>— Јелена, поче Севић |
ад се она онолико променила, а од оцена је само слабе и имала.</p> <p>Али сад шта је ту је.</p> |
ић <pb n="76" /> говорио раније.{S} Она је мислила да треба само да се прихвати посла, па ће св |
у друкчије него што су га учили.{S} Она је била лепа девојка, пред њим се није устручавала, ниј |
, тужни глас, који је јадиковао.{S} Она је очекивала нешто што је требало тек да дође.{S} Ни пр |
и Петар ју је већ доста коштао.{S} Она је међутим била тек почетница.{S} Ипак се реши да му да |
у је по коси, по лицу, по врату.{S} Она је покушавала да се извуче, али ју је он држао чврсто, |
е, показа јој како да води књиге, и она је била пресрећна што може да буде корисна.</p> <p>Севи |
епознато осећање испуњавало ју је и она је малаксавала, остајала у његовом загрљају, и ако је о |
тају девојке? питала се.</p> <p>Али она је имала прилике да види и друге младе парове, који нис |
гим питањима. </p> <pb n="53" /> <p>Она је каткад износила и своје мишљење, које је Јова скоро |
на цара, или на неког великог кнеза, па је побегао овамо.{S} Виђала си га већ свакако.{S} Лети |
о где стигнем.{S} Скоро је већ лето, па је лепо и пријатно и напољу. </p> <pb n="112" /> <p>Јел |
чи тек другарици и свали је у траву, па је онда претура тамо-амо, голица је и засмејава, а ова |
вести неку велику друштвену реформу, па је ваљда хтео да се и он уз њега прослави.{S} Њихову пр |
ече није псовао онако као раније.{S} Па је и чистији био.</p> <p>То затишје мало је трајало.{S} |
рти по штампарији и чак и певуши.{S} Па је и према Јелени био сад много пажљивији и много више |
/p> <p>— Шта ћете ви, госпођице ? упита је он чим је спази и не чекајући да она њега ослови.</p |
уда.</p> <p>— Шта ћемо за ручак ? упита је Севић првога дана ујутру.</p> <p>— Па зар ја да кува |
е да кипи у души.{S} Једе, а и не упита је како је издржала две године оваквог живота.</p> <p>— |
доста што ја њега нећу?</p> <p>— Доста је и то, али црква покушава све да брак очува.{S} Твој |
амет. </p> <pb n="29" /> <p>Колико пута је хтела да се окане Јове и његове филозофије, али би ј |
чему се састоји друштвена несрећа, шта је то она увиђала и шта су управо хтели ти будући <pb n |
случајно баш са те линије.</p> <p>— Шта је, што се скупљате ? упита орган јавног поретка.</p> < |
, задиркујући једна другу.</p> <p>— Шта је, Јелена, шта си се ућутала ? питале су другарицу, ко |
двома је да га обновимо!</p> <p>— А шта је с Јовом? упита она.</p> <p>— Славно пропао у рушевин |
едаше и даље око машине.</p> <p>— А шта је ?{S} Поезија, проза ? упита не осврћући се. </p> <pb |
subSection" /> <p>Јелена није знала шта је то љубав.{S} Према Севићу није осећала ништа особито |
емена да га проводи с њом.{S} А она шта је већ мислила о њему!{S} И сам увиђа да не иде овако ж |
само слабе и имала.</p> <p>Али сад шта је ту је.</p> <p>Увиђајући да није само Јелена крива, х |
} Пође и он у свет.{S} Где је био и шта је радио — то нико није знао, нити је он икада о томе г |
бар оде у уредништво, само да види шта је са њеним радом, који још никако није био штампан.{S} |
бих да ту борбу нисам познала, али шта је ту је.</p> <p>Дођоше до Државног Савета.{S} Јелена з |
браћала се полицији за заштиту, али шта је ова могла.{S} Ваљда да јој постави жандарма испред в |
јим <pb n="77" /> уредником.{S} Али шта је знао.{S} Заседе, узе текст и диктираше Јелени у перо |
о да је могао испричати својој жени шта је било. </p> </div> <pb n="74" /> <div type="chapter" |
свој рукопис, па сам хтела да видим шта је с њим, а донела сам и један превод.</p> <p>— О чему |
е Дугића.{S} Јелену је интересовало шта је све Јова написао, јер је хтела да се упозна са његов |
ми пружену јој руку.</p> <p>— Госпођица је студенткиња, не ? упита Севић.</p> <p>— Нисам још, ј |
ву, па је онда претура тамо-амо, голица је и засмејава, а ова се, заценивши се од смеха, немоћн |
S} Реши се на ово последње.</p> <p>Мица је дочека радосно, не показујући отворено како јој је м |
ишљам. </p> <pb n="14" /> <p>— Па какав је? упита Мица, престајући да сплиће цвеће.</p> <p>— Чи |
поче живим бојама да слика живот какав је желео.{S} Речи су му клизиле са усана да се јелена ч |
О чему је тај рукопис ?</p> <p>— Наслов је „О Богу“.</p> <p>— А, да, добио сам га.{S} Мило ми ј |
од њих висок, онакав од прилике каквог је она замишљала.{S} Само што је имао браду и наочаре.{ |
трудила да заборави.{S} И зар сад, кад је успела да из основа измени живот, кад га је осигурал |
човека.</p> <p>— Благо вашој жени, кад је будете имали! рече.</p> <p>— Мојој жени?{S} Ја је не |
удио се он зашто она хоће све ново, кад је половно много јевтиније.</p> <p>Уселише се и намести |
и Јелена, не знајући ни сама зашто, кад је ту ствар знала само по имену.</p> <p>Најзад чу вику |
о, само не сад, већ доцније, зимус, кад је много пријатније читати такве ствари него лети.{S} А |
.</p> <p>Уселише се и наместише.{S} Кад је Јелена видела како јој стан изгледа, дошло јој је да |
ма није знала на коју ће страну.{S} Кад је пролазила поред једне машине која још није радила, о |
у чамили у затвору, па и Севићу.{S} Кад је прочитала у новинама вест о помиловањима, Јелена тек |
да сакрију кривину његових ногу, а кад је ишао, изгледало је да на обући нема потпетица.</p> < |
ао, одговори она кратко.</p> <p>— Е кад је посао, онда да се плати, јер ја ништа не радим онако |
p>У то дође Севић.{S} Сачекао ју је кад је излазила из канцеларије, код Вознесенске цркве.{S} К |
и да буду муж и жена, да се венчају кад је већ такав обичај и кад већ она неће друкчије.</p> <p |
.</p> <p>Петар је изгубио матер баш кад је свршио основну школу.{S} Две сестрице биле су млађе |
које је издавао поред листа.</p> <p>Кад је отишла Павићу, овај је дочека пријатељски, поласка ј |
бих?</p> <p>— Онако, питам.</p> <p>Кад је капија била откључана, он јој пружи руку у знак позд |
едва дочека подне и оде оцу.</p> <p>Кад је све испричала, стари Ђорђевић се замисли.{S} Он је з |
јачину духа и јаку моћ опажања.{S} Рад је несумњиво добар, или је бар писац пошао добрим путем |
head> <p>У пролеће 1919. године Београд је добио једну нову зубну лекарку — Јелену.</p> <p>Поче |
а од тебе, примети Јелена јетко.{S} Сад је на мене ред да кажем: о прошлости нећемо говорити.{S |
евало химну животу и љубави.</p> <p>Сад је Јелена са Севићем ишла и у Топчидер, јер им Калемегд |
ти се и оде кући.</p> <p>Севићев поглед је непрестано осећала на себи.{S} Миље јој је струјало |
а се природа будила из зимњега сна, све је певало химну животу и љубави.</p> <p>Сад је Јелена с |
да води прву реч.{S} Мушко, женско, све је једно, обоје имају подједнаких права на живот.{S} И |
а дан раније и предала га пошти.{S} Све је било врло просто.</p> <p>Јелена се вратила са мужем |
упаторским бугарским властима.{S} Многе је оштетио, а многе је и у црно завио.{S} Сад ће бити с |
властима.{S} Многе је оштетио, а многе је и у црно завио.{S} Сад ће бити суђен, а нема сумње д |
ј је љубави посведочавао.</p> <p>Зараде је било, не много, али тек више него раније.{S} И Севић |
ојка метну руку на горњи део груди, где је била ударена.</p> <p>— Па случајно, бранила га је Је |
али су у соби за самце, у Савамали, где је Севић становао и пре женидбе.{S} Муж је ишао у уредн |
le>В. Журнал</title>“ као сарадник, где је био примљен не због каквих великих способности, већ |
да она њега ослови.</p> <p>— Молим, где је канцеларија уредништва? упита Јелена, прибирајући св |
тле су отишли у једно оближње село, где је Севић већ раније био спремио свештеника и уредио фор |
а ни гласа.{S} Пође и он у свет.{S} Где је био и шта је радио — то нико није знао, нити је он и |
его што је мати и могла да је упита где је била досада, Јелена, чинећи се расположена, исприча |
ри он.</p> <p>Она га умало не упита где је ноћио, не за то што јој је било криво да јој није од |
ти цвеће, прилазећи све ближе месту где је била Јелена, па најзад седе уз њу.</p> <p>— Шта си х |
ма о уредништвима, о штампаријама, које је она сматрала за нешто високо, нешто узорито, за нека |
говорите.{S} Има и у нас женскиња, које је, ако не онако умно како ви замишљате, а оно бар расп |
гића.{S} Чула је већ и његово име, које је било већ доста познато по новинарским чланцима и по |
е каткад износила и своје мишљење, које је Јова скоро увек обарао једном једином реченицом:</p> |
ед капијом, притиснула руком срце, које је врло узбуђено скакутало.{S} Из унутрашњости велике к |
е лист сама, уз припомоћ сарадника које је ангажовала, али је лист падао све ниже, и два и по м |
већ на издањима, т. ј. на књигама које је издавао поред листа.</p> <p>Кад је отишла Павићу, ов |
садржине, по анархистичним идејама које је сејао око себе, а које нису хватале корена.{S} Важио |
ко је он већ раскинут по осећањима које је имала.</p> <p>Мучила се да измисли шта да му каже ка |
е мисли и друкчије схватање живота које је избијало из сваке реченице.{S} Заинтересоваше је Сањ |
тражи посла.{S} Пребројала је људе које је упознала поред Севића.{S} Сви су они били из „<title |
мужа, који јој чини неприлике и уцењује је.</p> <p>— Госпођо, рече јој чиновник, он је сад случ |
другарица неке су јој завиделе, а неке је се клониле.</p> <p>Једном Јелена баш да уђе у уредни |
тешко с почетка налазећи тему, ну после је навикла.{S} У уредништво је ишла свакога дана, обичн |
пера клизе по глаткој хартији.{S} Даље је замишљала да ће је стати труда и муке да дође и до н |
то, јер би нас чвор увек жуљио.{S} Боље је да будемо добри пријатељи.{S} Веруј ми да те ја сад |
S} То су ти други већ причали.{S} Да ме је ко упитао зашто бежим, не бих му, чини ми се, умела |
м била у Министарству Финансија, где ме је затекао и овај рат.{S} Бомбардовање Београда бацило |
ли сажаљиво или претећи.{S} Сажаљење ме је вређало, а крива нисам била.</p> <p>Евакуација баци |
било жао, далеко од тога.{S} Болело ме је само то, што сам још увек, бар по имену, била везана |
имену, била везана за њега.{S} Било ме је стид да уђем у своје надлештво, а било је особа које |
ло и веома обрадовало.{S} Изненадило ме је што ми пишеш, после онаквог мог поступка, мислим на |
рат.{S} Бомбардовање Београда бацило ме је са мојим надлештвом у Ниш, где сам, Бога ми, једва и |
>Драга моја Мицо,</p> <p>Твоје писмо ме је и веома изненадило и веома обрадовало.{S} Изненадило |
ћи.{S} Али је у мени било нешто, што ме је гонило.{S} Можда сам хтела да утечем од своје прошло |
ака који би ме храбрили.{S} У животу ме је држала само помисао на тебе.</p> <p>И Севић се прене |
цо, молила је Јелена.</p> <p>— Па време је да идемо кући, ено сунце већ залази, бранила се Мица |
ах, остави ме да се приберем, а и време је рада.{S} Иди, ако си икада имао за мене ма и искрицу |
ћ је у себи проклињао непознатога, коме је пало на памет да се баш сад шета по Калемегдану. </p |
рад после два — три дана, у стан у коме је Севић раније сам становао.</p> <p>Стари Ђорђевић, бе |
да има и мушких и женских.{S} Женскиње је стајало на неким узвишењима, крај машина, и убацивал |
и, поласка јој да лепо изгледа, прекоре је што није и раније дошла, увераваше је да је он веома |
} Сутрадан око пет сати поподне, однесе је у уредништво.{S} Одважно уђе <pb n="41" /> у познату |
а те ја сад више ценим него пре, јер те је животна борба прекалила...</p> <p>— Волела бих да ту |
кој хартији.{S} Даље је замишљала да ће је стати труда и муке да дође и до најмлађега сарадника |
лу, сва разочарана.{S} Мислила је да ће је дочекати сасвим друкчије, а оно нити јој ко рече „до |
на с правом долазити у ову кућу и да ће је сви понизно поздрављати.{S} Та шта су ти што се мува |
е мало у кавани с пријатељима, код куће је био само обедима, а остатак времена био му је за одм |
ђе највећа жега, па оде Мици.{S} Затече је раскомоћену, на дивану, са некаквим новим романом.</ |
и ћеш сутра, кроз који дан.{S} И извуче је.</p> <p>Ваздух на улици, свежији него у радионици, з |
е или да чека.</p> <p>— Хајдемо, повуче је Мица.</p> <p>— Па ... да видимо хоће ли штампати!... |
на ћуди своје другарице, не задржаваше је и Јелена се врати, али убрзо скрете ка уредништву „В |
е је што није и раније дошла, увераваше је да је он веома цени.{S} Узгред јој напомену да му ра |
ло из сваке реченице.{S} Заинтересоваше је Сањинови погледи на љубав. </p> <pb n="21" /> <p>— С |
бујаше нека непојмљива снага, распињаше је неки бес.{S} Собни ваздух гушио ју је.{S} Стаде крај |
на.{S} Као да си сад из казана? упиташе је.</p> <p>— Брзо сам ишла узбрдо, па сам се задихала, |
је Севић становао и пре женидбе.{S} Муж је ишао у уредништво, на посао, а жена је остајала код |
рада, а његове загонетне очи гледале би је прекорно.</p> <p>Јелена је горела од жеље да се упоз |
будућност она не наиђе ни на кога ко би је упитао шта жели, а сама није знала на коју ће страну |
икад му не би само предало боцу, већ би је дало матери.</p> <p>Онда би отац, и не гледајући дец |
Необријана лица, храпава гласа, на себи је имао неко овештало одело, без <pb n="33" /> прсника, |
је добро, али је добро и пио.{S} Љубави је имао само за свога коња, а за своју жену и децу само |
се, као Твен, пео све више.{S} У Русији је учествовао у атентату на цара, или на неког великог |
та више није везивало за ову жену, чији је живот он разорио, можда не хотимично.{S} Изгледало ј |
рада издржава и себе и свога мужа, који је по свима пресудама имао да издржи више од три године |
да дође и до најмлађега сарадника, који је у њеним очима био нешто врло велико.</p> <p>Читаву н |
че, седећи крај отвореног прозора, који је гледао у двориште, сећала се својих дана у школи, св |
јзад чу вику неког храпавог гласа, који је, свакако, нешто наређивао, али услед лупе машина Јел |
Севић је био син једнога таљигаша, који је свог коњића и таљиге купио новцем што <pb n="49" /> |
роши говорило се о једном владици, који је трчао за световним уживањима.{S} У једном „чланчићу“ |
одно да се и формално уништи брак, који је стварно већ одавно раскинут. </p> <pb n="106" /> <p> |
ло да чује његов глас, тужни глас, који је јадиковао.{S} Она је очекивала нешто што је требало |
не заборавите нас, одговори Севић, који је беше допратио до врата.</p> <p>Изишавши на улицу, Је |
Помисли само да сам ја онај човек који је на себе примио ту незахвалну улогу да те уведе <pb n |
ко сажаљење према мршавоме преводу који је сад донела.{S} Али није имала куда, разви рукопис и |
свога првога посетиоца, први новац који је зарадила као зубни лекар.{S} Гурну га Севићу у руку. |
а и деца неби се никада преварили да ли је баш он или не.{S} Псовка и</p> <p>само псовка.{S} Се |
руком преко чела, као да се увери да ли је заиста жива, будна.{S} Сети се последње сцене у сну |
тешко би <pb n="50" /> било рећи да ли је пио ракију уз јело или је јео уз ракију.</p> <p>Мати |
х ногу приметно су се тресле.{S} Где ли је била Јелена да види свога јунака!</p> <p>Севић, сав |
, леже.</p> <p>Није могла да спава, али је затварала очи, враћала се на Калемегдан, на ону клуп |
помоћ сарадника које је ангажовала, али је лист падао све ниже, и два и по месеца после почетка |
S} Штампарија је била мала и стара, али је Павић дао Севићу све што му је било потребно да може |
Осећала је и сама да за друго није, али је осећала да није ни за кување.</p> <p>И за њу поче жи |
девет сати.{S} Истина задржала се, али је бар и све задатке израдила.</p> <p>Одби да вечера, р |
ови.</p> <p>Није се ишло ни Јелени, али је ипак горела од жеље да оде још једном, последњи пут. |
.{S} Чинила си то док сам био тамо, али је сад и томе крај.{S} Тих двадесет-тридесет динара упо |
, по вароши.{S} Зарађивао је добро, али је добро и пио.{S} Љубави је имао само за свога коња, а |
бих му, чини ми се, умела рећи.{S} Али је у мени било нешто, што ме је гонило.{S} Можда сам хт |
милости и немилости мужевљевој.{S} Али је ћутала, бојећи се да не изгледа глупа у очима тако п |
ђе опет с Мицом пред уредништво.{S} Али је требало и ући унутра.{S} Застала је пред капијом, пр |
јер га не разумеју и завиде му.{S} Али је он, Јова, велики, већи од свију њих.</p> <p>— Па се |
ар протезала у бесконачност.</p> <p>Али је за то Севић био врло ревностан у посетама Јелени, ко |
и практикантишу и уче школу.</p> <p>Али је требало књига и новаца, а она тога није имала.{S} Ка |
мира.{S} Притрчи тек другарици и свали је у траву, па је онда претура тамо-амо, голица је и за |
опажања.{S} Рад је несумњиво добар, или је бар писац пошао добрим путем. </p> <pb n="42" /> <p> |
код куће преводила поједине ствари или је што писала и сама, тешко с почетка налазећи тему, ну |
а је и гледа.{S} Увек се нешто жури или је забринут о овоме и ономе. </p> <pb n="79" /> <p>Тако |
ло рећи да ли је пио ракију уз јело или је јео уз ракију.</p> <p>Мати би за то време потрпала д |
Била сам срећна, јер сам осећала да ми је све опроштено.</p> <p>— А мама, а деца? питала сам.< |
>— Али ја нећу.{S} Ја имам жену која ми је врло добра, ја сам тобом задовољан и нећу да се разд |
ече једнога дана Петар.{S} Газдарица ми је казала да не воли жене у кући, а овде нисмо ни комот |
намеру да се по други пут женим, кад ми је жива жена коју обожавам.{S} А и ти ваљда ниси тамо н |
ито трајати, настави Јелена.{S} Боље ми је да се и кад-тад ослободим тога човека, него да будем |
а не мислећи притрчах му руци.{S} Он ми је не трже, али се очевидно колебаше.{S} Најзад ме загр |
така? испитивао је он.</p> <p>— Било ми је немогуће.</p> <p>— А да ли сте бар помислили који пу |
p> <p>— А, да, добио сам га.{S} Мило ми је, госпођице, да вас познам.{S} Рад ми се необично сви |
} Слажем се са твојом намером и мило ми је да си ти изнела то гледиште, јер, право да ти кажем, |
олико корака настави.</p> <p>— Павић ми је дао моје старо место у уредништву, само са мањом пла |
ујући у општој веселости.</p> <p>— Мани је, опет су јој дошле лутке, знаш је већ! убаци друга.< |
на жена примити, ко ће?</p> <p>У Јелени је све кипело.{S} Једва се уздржавала да га не ухвати з |
и је долазио касно увече.</p> <p>Јелени је све јасније бивало да између стварности и снова има |
јемо сцене измирења и праштања.{S} Мени је све то одвратно.{S} Нећу чак да вам речем ни једне р |
Никад их се нећеш заситити.{S} Каква ти је опет та купусара ?</p> <p>— Арцибашев... <title>Сањи |
иду, а оне ће за њима.</p> <p>— Шта ти је, Јелена? питала је нежно.</p> <p>— Ништа, Мицо, али |
те две своје другарице.</p> <p>— Шта ти је, Јелена, те си тако црвена.{S} Као да си сад из каза |
оручовао са Дугићем.</p> <p>— Па зар ти је он пречи него жена ? не могаде Јелена да се уздржи, |
знали као врло ћудљиву.{S} Запиткивати је значило би дражити је само, и онда она по два-три да |
араду испијао по разним крчмицама, мати је прала по кућама и од те зараде прихрањивала своје тр |
скува кафу и отправи мужа.</p> <p>Мати је била добра жена.{S} Лице њено, жућкасто и свело пре |
у.{S} Запиткивати је значило би дражити је само, и онда она по два-три дана не би долазила у тр |
шта је радио — то нико није знао, нити је он икада о томе говорио.{S} Кад се вратио у Београд, |
а Павићем и после неколико дана извести је да ће јој Павић дати посла, само не на листу, већ на |
n="59" /> <p>Севић је још дуго, држећи је у загрљају, причао о својим великим плановима, говор |
о себи, обасипао пољупцима, уверавајући је да је она тако дубоко ушла у његов живот, да он више |
пут на мене? питаше он даље, хватајући је за руку.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— А ја сам с |
ама света! издекламова Севић, хватајући је за руку.</p> <p>Јелена повуче руку, али осети како ј |
<p>— Тебе, пелтечио је Севић, хватајући је за мишицу, приближујући јој се све више.{S} Она поку |
а руку, настављајући причање и милујући је.</p> <p>— Али од тога нема ништа, настављао је Севић |
м или оном високом личности, — тек кући је долазио касно увече.</p> <p>Јелени је све јасније би |
њим.{S} Прођоше крај ње и не погледавши је.{S} Уђоше у Калемегдан и одмах скренуше десно, стаза |
ве и израдила је све задатке.{S} У души је осећала неку неисказану лакоћу, као неко блаженство. |
иста.</p> <p>Кад је отишла Павићу, овај је дочека пријатељски, поласка јој да лепо изгледа, пре |
езао на своје груди све силније, да јој је дах застајао.{S} Њу је одвратност према њему нагонил |
/p> <p>Она пристаде без речи, ма да јој је било непријатно да је свет види с њим.{S} Био јој је |
је умела да се извуче, а да каже да јој је доцкан није хтела, јер како би она била способна за |
овако свршило.{S} Чинило јој се да јој је са душе пао неки огроман терет. </p> </div> <pb n="9 |
смеху, била и задовољна.{S} А можда јој је заиста и било пријатно то задиркивање, та мушка рука |
ао скамењена, свесна опасности која јој је претила.{S} У то зазвони звонце.{S} Неко је дошао.{S |
и штампарија.{S} Лупа машина зујала јој је у ушима.{S} Па онда смех оне девојке, па уредник и њ |
ш тамо међу оне пропалице? говорила јој је.{S} Видела си како су те онда дочекали.{S} Уосталом |
ћи високог чиновника, има мираз, па јој је могуће и да се уда кад хоће.</p> <p>Јелена лежаше на |
зуме шта јој Севић говори.{S} Доста јој је било да чује његов глас, тужни глас, који је јадиков |
хотећи да растера лепе слике, које јој је причање Севићево извело пред очи.</p> <p>— Па лепо, |
из саме лењости, из блаженства које јој је причинило читање „<title>Сањина</title>“.</p> <p>— Н |
непрестано осећала на себи.{S} Миље јој је струјало кроз тело.</p> <p>Поче да се игра са малим |
ерујући да почиње онај живот о коме јој је Севић <pb n="76" /> говорио раније.{S} Она је мислил |
ио сад много пажљивији и много више јој је љубави посведочавао.</p> <p>Зараде је било, не много |
моћи одржати са штампаријом.{S} Муж јој је из затвора слао упутства како и шта да ради.{S} Доби |
} Брзо је сасвим ушла у посао, који јој је био <pb n="89" /> двојако користан, доносио јој је л |
да мислила да је веже љубав, а који јој је сада био не само равнодушан, већ и терет.</p> <p>У б |
ти, који се све више ближио, а који јој је изгледао као замахнут нож.</p> <p>Осећала је да не м |
у.</p> <p>Почела је рад и први који јој је дошао — био је Севић.</p> <p>За све време од одласка |
је начисто с тим да га не воли, али јој је ипак било пријатно, и преко дана, кад затвори очи и |
носио јој је леп приход и испуњавао јој је време, које би, иначе беспослена, проводила у размиш |
јао уз њу.{S} Својим ручицама чупао јој је косу, прислањао главицу уз груди, а Јелена се подава |
јатно да је свет види с њим.{S} Био јој је одвратан, а и стидела га се. </p> <pb n="95" /> <p>И |
е и Јелена засити.{S} Читав дан био јој је неиспуњен и она зажеле да и она што ради.{S} Севић к |
n="89" /> двојако користан, доносио јој је леп приход и испуњавао јој је време, које би, иначе |
адосно, не показујући отворено како јој је мило што је Јелена једном попустила.</p> <p>У разгов |
не ухвати за гушу и задави, толико јој је био мрзак.{S} Ипак га замоли: </p> <pb n="107" /> <p |
сва клонула од задовољства.{S} Било јој је угодно што је сасвим уз њега, није се отимала његови |
ту снагу употреби, истроши.{S} Било јој је јасно да јој ваља много радити.{S} Са друштвом, у ко |
очекујући некога.{S} У ствари било јој је незгодно да иде <pb n="23" /> сама.{S} Радним даном |
видела како јој стан изгледа, дошло јој је да зарида, толико је он био далеко од оне слике, как |
и општа друштвена несрећа.{S} Чудно јој је било да читави човечји род спава, не осећајући своју |
је само на испит зрелости.{S} Јасно јој је било да га неће положити, да уопште неће ни доћи до |
не упита где је ноћио, не за то што јој је било криво да јој није одмах дошао, већ што јој се ч |
сти.{S} Ипак је била задовољна, јер јој је живот био обезбеђен.{S} Лако јој није било, али, мис |
не хтеде више да говори о томе, јер јој је било непријатно да слуша те неоправдане нападе.{S} О |
а њему нагонила да се отима, а опет јој је у његовим рукама било тако пријатно.{S} Неко дотле н |
ено смело да се појави тамо, она, којој је требало читаве две недеље да којекако напише ко зна |
љда вековати овде, рече јој Мица, којој је већ било досадило то бескорисно долажење.{S} И скоро |
се срећа приближује, она срећа о којој је Севић раније говорио.</p> <p>О, како је мало потребн |
што је она имала није она срећа о којој је слушала да се говори. </p> <pb n="75" /> <p>Не би се |
ођоше до улице Краљевића Марка, у којој је Јелена становала, она скрете, а он за њом.{S} Тако с |
} Јелена поче да бежи од школе, у којој је незадовољство према њој бивало све веће.{S} Она није |
И уђоше у Кнез-Михајлову улицу, у којој је већ било доста беспослена света.</p> <p>Пред њима се |
згледаш, права париска дама!</p> <p>Њој је било одвратно то што је он посматра, разгледа као не |
ступити раду за испит зрелости.{S} Ипак је била задовољна, јер јој је живот био обезбеђен.{S} Л |
рала мислити о испиту зрелости.{S} Ипак је била незадовољна, не знајући ни сама зашто, али осећ |
штво, управо долазила је до капије, чак је једном и ушла, али се, уплашена, одмах извукла.{S} Ч |
то увек шета споредним стазама.{S} Увек је замишљен и штапом гура каменчиће и одбацује их.{S} О |
је икада видео трезна или пијана — увек је био једнак.</p> <p>Његов улазак у кућу личио је пре |
ила утеху за разочарење у браку.{S} Док је муж таљигашио по вароши и зараду испијао по разним к |
"SRP19200_C15"> <head>XV.</head> <p>Док је Севић био у затвору.{S} Јелена је била мирна.{S} Мол |
а много радити.{S} Са друштвом, у којем је себе замишљала, учинила би она много.{S} Мисли јој и |
одине, и прво одлази пријатељу, с којим је био у завади.{S} Њу међутим не упита ни „како си“, н |
та ћете ви, госпођице ? упита је он чим је спази и не чекајући да она њега ослови.</p> <p>— Мол |
ксу, можеш се оженити и сродницом којом је иначе забрањено женити се!{S} Зашто се онда не би из |
{S} Радним даном ишла је, али празником је било врло много шетача.</p> <p>Одједном се однекуд п |
снија него да су је плаћали.{S} С муком је код куће преводила поједине ствари или је што писала |
м дам комад хлеба у руке.{S} Са Јеленом је испало друкчије.{S} Ево вам, господине, три хиљаде д |
ењали би по коју реч.</p> <p>Калемегдан је био исто онако пуст као и пре.{S} Ветар је цвилео кр |
довољава, да му пере и кува.{S} Идеалан је брак кад у њега обе стране уносе добру вољу за зајед |
нако раде на добру породице.{S} Идеалан је брак од прилике као неко удружење, у коме сви чланов |
за њу већ наћи згодан посао.{S} Намеран је да покрене библиотеку за децу, јевтине књижице, које |
итам треба ли ти што од одела.{S} Јесен је већ на прагу.{S} После подне ћемо отићи да ти покаже |
пажљив према својој жени; напротив, он је чинио све што је знао и умео, али све то на један не |
/p> <p>— Госпођо, рече јој чиновник, он је сад случајно пао полицији у руке.{S} Тражимо га већ |
стана.{S} Кад она тури кључ у браву, он је упита: </p> <pb n="92" /> <p>— С ким станујеш?</p> < |
ин, који и нема других пријатеља.{S} Он је сарадник „<title>Великог Журнала</title>“.{S} Кажу д |
ије могуће, бранила га је Јелена.{S} Он је толико озбиљан, да и не мисли на те глупости.{S} Ето |
а биле сведене на просто причање.{S} Он је тако вешто удешавао ствари са Бугарима, да нико ништ |
ичала, стари Ђорђевић се замисли.{S} Он је знао каквих све тешкоћа има око развода брака, знао |
ристи, јер га је ваљало неговати.{S} Он је одмах био одређен на службу у самом Паризу.{S} Ја са |
/p> <p>Али се није могла отрести.{S} Он је тражио новац и она му истресе све што је имала при с |
ећ неколико дана, али безуспешно.{S} Он је оптужен по § 85.{S} Чуда је, веле, починио у Нишу, о |
штампарију, да што помогне мужу.{S} Он је научи да чита коректуре, ревизије, показа јој како д |
ни суд, ваљало је да и Севић дође, а он је бежао од тога.{S} Тако се ствар протезала у бесконач |
ла прса и упитао с ким станује!{S} А он је муж, њен муж, који би имао права да стави и руку на |
ромне, а она и не мисли о њему.{S} А он је толико воли, да, осећа, не може више без ње.{S} Он о |
ажу да је и он неки паметан човек, и он је анархиста.{S} Почео је од слагачког шегрта, па се, к |
Навикла је већ на овакав живот, а и он је ваљда већ био излечен од брака.</p> <p>Пред вече, из |
о да улази у лавовски кавез, подрхтавао је, ногавице око кривих ногу приметно су се тресле.{S} |
често долазио у штампарију и повлађивао је намери Севићевој, обећавајући и своју сарадњу.</p> < |
мрака на послу, по вароши.{S} Зарађивао је добро, али је добро и пио.{S} Љубави је имао само за |
само и на неколико тренутака? испитивао је он.</p> <p>— Било ми је немогуће.</p> <p>— А да ли с |
вао у Јову као у каквога идола, веровао је да ће он учинити нешто велико, да ће извести неку ве |
и никада није изгледао сјајно, изгледао је бедно као какав просјак.{S} А био је, рекло би се, и |
Муж сам ти ја, а не „овај човек“, викао је Севић.</p> <p>— Може, госпоја, ама морате и ви у ква |
.</p> <p>— Само тако, то је лепо, викао је, као да је хтео намерно да скрене пажњу пролазника.{ |
подрхтавао и скоро сваку фразу понављао је.{S} Јелена се осећала нелагодно под тим погледом и к |
<p>— Али од тога нема ништа, настављао је Севић, јер ја пре свега никога не познајем, <pb n="5 |
све тешкоћа има око развода брака, знао је да бирократизам све увлачи у некакве форме, не хајућ |
</p> <p>— Хоћете ли доћи вечерас! питао је он, задржавајући пружену му руку.</p> <p>— Не знам, |
— Хоћеш ли да будеш моја, Јелена? питао је Севић.{S} Хоћеш ли да будеш моја звезда — водиља?</p |
урнала“.</p> <p>Севић је био сам, читао је неке коректуре. </p> <pb n="63" /> <p>— Седите, моли |
ије љубио.</p> <p>— Ох, Јелена, шапутао је Севић гушећи се пољупцима, ја сам луд за тобом.{S} Л |
као они слепци који иду без вођа, ишао је не гледајући ни лево ни десно, никоме се не уклањају |
е за човека мојих убеђења?{S} Несумњиво је да и овде има врло умног женскиња, али <pb n="56" /> |
човека, него само нас девојчиће.{S} Ово је ваљда десети пут да ме гура.</p> <p>— А што се и ти |
/title>...{S} Забрањено у Русији, а ово је потпуно издање.{S} Ванредно.</p> <p>— Чудна ми чуда! |
требна толика реклама.</p> <p>— Али ово је нешто ванредно!{S} Слушај само.</p> <p>И Мица поче д |
у, ну после је навикла.{S} У уредништво је ишла свакога дана, обично око пет сати по подне, па |
опет <pb n="46" /> очепи.{S} Није, него је неваспитан и дрзак.{S} И другарица наброја више случ |
екала на улици, једва га стиже.{S} Дуго је требало док се Севић мало прибрао, толико да је мога |
ут на милошту своје велике сестре, радо је пристајао уз њу.{S} Својим ручицама чупао јој је кос |
> <p>Срећно свршени Балкански рат донео је слободу многима који су чамили у затвору, па и Севић |
иђајући да није само Јелена крива, хтео је да се покаже правичан.{S} После дугог размишљања и к |
етан човек, и он је анархиста.{S} Почео је од слагачког шегрта, па се, као Твен, пео све више.{ |
да би посао био што пре готов.{S} Брзо је сасвим ушла у посао, који јој је био <pb n="89" /> д |
еоград, после неких десетак година, био је већ зрео човек, дуге косе, обријаних бркова, са дуго |
а га пусти, али се одмах покаја.{S} Био је трештен пијан.{S} Једва се држао на ногама, спотицао |
а је рад и први који јој је дошао — био је Севић.</p> <p>За све време од одласка из Србије Јеле |
ао је бедно као какав просјак.{S} А био је, рекло би се, и малко напит. </p> <pb n="111" /> <p> |
Прво лице које сам видела на броду био је — мој отац.{S} Остарео, у овешталу оделу, погрбљен и |
читање новина.{S} Бригу о деци оставио је жени.{S} Тако су се и деца одбила од њега.{S} Мати к |
="71" /> била која неповољна.{S} Кривио је себе нарочито због тога, што на Јелену није обратио |
н.{S} Све своје слободно време проводио је у читању разних књига, а учио је и свршио празничну |
е, а које нису хватале корена.{S} Важио је као опасан човек, наравно само у очима простијега св |
р нешто сад?{S} Видиш какав сам! тражио је он без икаква стида.</p> <p>— Немам, разумеш ли!{S} |
длазио <pb n="51" /> тако рано, долазио је кући на ручак, а увече није псовао онако као раније. |
евић поче да прогони Јелену.{S} Долазио је свакога дана, у свако доба, под разним изговорима, а |
е и батине.</p> <p>У мркли мрак долазио је кући, тамо близу Новога Гробља.{S} Жена и деца неби |
број.</p> <p>Лист се продавао, пролазио је, јер има света који цени само оне листове што напада |
Буди сад уз мене, моја другарица, молио је он, и живот ће нам бити леп и ведар...</p> <p>— Ника |
испуним и учиним интересантним, мислио је.{S} Повлађиваћу укусу публике, док не станем на чврс |
алу оделу, погрбљен и необријан, учинио је на ме страшан утисак, да ми се срце стегло.{S} Ништа |
чао о својим великим плановима, говорио је како ће уз њену помоћ стварати чуда.</p> <p>Она га ј |
<p>— Ја више не могу без тебе, говорио је.{S} Хоћу да будеш увек уз мене.</p> <p>Јелена је осе |
је по мојем мишљењу виши човек, говорио је Јова, човек који се отресао предрасуда и уског гледи |
рад самостално.</p> <p>— Видиш, говорио је усхићено, овако ништа ни довека.{S} А са штампаријом |
? упита Јелена.</p> <p>— Тебе, пелтечио је Севић, хватајући је за мишицу, приближујући јој се с |
еднак.</p> <p>Његов улазак у кућу личио је пре на стропоштавање него на улазак домаћина.{S} Одм |
оводио је у читању разних књига, а учио је и свршио празничну школу.{S} Тако је дошао до своје |
талоне оптрчавале око ногу.</p> <p>— Ко је онај мали са њим? упита Јелена.</p> <p>— То је Петар |
су или ђаци, из несташлука, или неко ко је био лењ да оплете себи венац.{S} Знаш врло добро да |
анредно.</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Ако је у Русији као код нас, онда је књига забрањена само д |
е задржала око неких речи.</p> <p>— Ако је само то, идем одмах по речнике.</p> <p>И оде, да се |
ала, остајала у његовом загрљају, и ако је он више није онако чврсто држао. </p> <pb n="59" /> |
p> <p>— Да видимо, па ћемо штампати ако је добро.{S} Хвала, госпођице!</p> <p>И уредник приђе д |
ејама, дражи те и изазива.{S} И још ако је и лепа <pb n="24" /> или и врло лепа!{S} И као зашто |
а сада била на универзитету...{S} Овако је практикант...{S} Па би се сетила мужа, оних калемегд |
њен муж, да ће се брак наставити, иако је он већ раскинут по осећањима које је имала.</p> <p>М |
ухвата тај пламен, како је сажиже, како је обузима вртоглавица.</p> <p>— Не, само то не! цвилел |
ви загрљаји постају све страснији, како је он крши у својим рукама, како његове дрхтаве руке пр |
је како и њу обухвата тај пламен, како је сажиже, како је обузима вртоглавица.</p> <p>— Не, са |
је Севић раније говорио.</p> <p>О, како је мало потребно, па да жена, ма и за тренутак, буде ср |
и плућа и очи у ономе зеленилу!{S} Како је пријатна та промена!{S} После зажарене калдрме варош |
д свога друштва, сећао се тек сада како је сам занемарио своју кућу.{S} У вечној трци за унапре |
_C1"> <head>I.</head> <p>Ко не зна како је пријатно у пролеће и у лето отићи из Београда трамва |
на, чинећи се расположена, исприча како је била код Мице, радиле су математику, па су се и саме |
P19200_C9"> <head>IX.</head> <p>Од како је Севић постао штампар, Јеленин живот се променио.{S} |
рв јој јурну у лице.{S} Осећала је како је обузима неко чудно осећање, како јој кроз тело струј |
их својих снова.</p> <p>Осећала је како је подухвата нека ватра, као да јој по жилама потекоше |
и у души.{S} Једе, а и не упита је како је издржала две године оваквог живота.</p> <p>— Хоћеш л |
једном „чланчићу“ регистровано је како је тај и тај виши официр пребио једног војника.</p> <p> |
а ли да повери слатку тајну о томе како је постала сарадница тако великог листа као што је „Жур |
ице, прискочи Севић и Јелена осети како је једна рука лако додирну око паса, онако као што чини |
је Грка и Римљана, заокружи све то како је знала и умела и преписа што је читкије и лепше могла |
RP19200_C8"> <head>VIII.</head> <p>Како је живот друкчији кад га осећамо непосредно, кад га гле |
ио је и свршио празничну школу.{S} Тако је дошао до своје седамнаесте године, постао већ свој ч |
, што ју је тобож случајно срео, а тако је много мислио <pb n="62" /> о њој и чудио се и жао му |
у што је њега интересовало.</p> <p>Тако је дошла дубока зима, са хладним данима и дугим ноћима. |
ље саучешће пријатеља мало.</p> <p>Тако је било и са Јелениним родитељима.{S} Кад су поштом доб |
ретила.{S} У то зазвони звонце.{S} Неко је дошао.{S} Она отвори врата и виде пацијента, првог п |
, није се могло зарадити онолико колико је било потребно.{S} А свакога месеца ваљало је нешто н |
осете сву тежину и грубост.{S} У колико је имовно стање родитеља боље, у толико је живот њихове |
не мисли на уредништво.{S} Али у колико је више дана пролазило, све ју је нешто више вукло да б |
изгледа, дошло јој је да зарида, толико је он био далеко од оне слике, какву је она замишљала.{ |
мање осете да је живот борба, у толико је њихово разочарење веће кад буду принуђена да и сама |
је имовно стање родитеља боље, у толико је живот њихове деце ружичастији; у колико деца у детињ |
ућкасто и свело пре времена, показивало је дугу патњу.{S} Волела је своју децу и у њима је траж |
једну младу жену, која га је, изгледало је, довела у ред, бар за неко време.{S} Није више одлаз |
његових ногу, а кад је ишао, изгледало је да на обући нема потпетица.</p> <p>Јелени скоро заст |
зорио, можда не хотимично.{S} Изгледало је да је и самом њему јасно да нема права да се понаша |
ење“ и проти и у ду-духовни суд, ваљало је да и Севић дође, а он је бежао од тога.{S} Тако се с |
отплаћује намештај и материјал, ваљало је живети, а и Петар ју је већ доста коштао.{S} Она је |
.</head> <p>Поче мучан живот.{S} Ваљало је радити да би се живело, али ма колико да се радило, |
ло потребно.{S} А свакога месеца ваљало је нешто новца слати и Севићу.</p> <p>Пошто је успела, |
II разред.{S} За неколико месеци ваљало је полагати испит зрелости.</p> <p>„Велики Журнал“, баш |
еком чудном бирократском пропису ваљало је ићи „на мирење“ и проти и у ду-духовни суд, ваљало ј |
е и чистији био.</p> <p>То затишје мало је трајало.{S} После два-три месеца опет поче да долази |
оликим кривицама, а доста кривица имало је тек да се пресуде.</p> <p>Јелена покуша да издаје ли |
два ступца за радове омладине.{S} Било је вешто срачунато и на бесплатну сарадњу и на већу про |
стид да уђем у своје надлештво, а било је особа које су ме гледале или сажаљиво или претећи.{S |
а прослави.{S} Њихову пријатељству ишло је на руку и Јовино сарадништво на „<title>Великом Журн |
RP19200_C4"> <head>IV.</head> <p>Прошло је неколико дана.{S} Јелена је марљиво учила своје лекц |
ла сам и представку за свештеника, само је потребно да наведем и твој стан.{S} Где станујеш?</p |
лећа.{S} А ево га опет пролеће.{S} Само је она сада умртвљена...</p> <p>Често размишљајући о шк |
ма.{S} У једном „чланчићу“ регистровано је како је тај и тај виши официр пребио једног војника. |
е.{S} Присуство ваше супруге непотребно је.“</p> <p>Севић дође у означено време.{S} Са г. Ђорђе |
нога што сам за тим доживела.{S} Главно је да сам била задовољна и скоро срећна, јер сам уза се |
<p>Он ћуташе размишљајући.{S} Очевидно је било да ни њега ништа више није везивало за ову жену |
шетају других дана.{S} Уосталом и касно је већ, ја ћу кући.</p> <p>Спремајући се за одлазак зам |
рече Мица прекидајући читање.{S} Добро је што није тако у животу, иначе би било страшно.</p> < |
Нигде или управо где стигнем.{S} Скоро је већ лето, па је лепо и пријатно и напољу. </p> <pb n |
дило то бескорисно долажење.{S} И скоро је угура у велику, гвоздену капију.</p> <p>После неколи |
о вам, господине, три хиљаде динара, то је Јеленин део материнства, и једна хиљада динара на им |
пишемо само с једне стране табачића, то је због слагача, па бих вас молио да и ви тако чините.{ |
Лако јој није било, али, мислила је, то је испаштање. </p> </div> <pb n="90" /> <div type="chap |
пристаде уз њу.</p> <p>— Само тако, то је лепо, викао је, као да је хтео намерно да скрене паж |
</p> <p>— Штампаћемо га, штампаћемо, то је несумњиво, само не сад, већ доцније, зимус, кад је м |
совку, па онда као да нешто пуче.{S} То је уредник исправљао неку погрешку машинског ученика.</ |
јући мираза, не могу да се удаду.{S} То је неправо.{S} Мушкарац има права да бира, а женска чек |
мали са њим? упита Јелена.</p> <p>— То је Петар Севић, интимус Јовин, који и нема других прија |
ни су се нешто објашњавали.</p> <p>— То је по мојем мишљењу виши човек, говорио је Јова, човек |
ни говоре о „<title>Сањину</title>.“ То је свакако нешто велико.{S} Мица уосталом рече да је ро |
су срећни.{S} Споразумеју се двоје и то је све.{S} Изостављене су оне глупе церемоније око венч |
ог поступка, мислим на своју удају, што је управо било бежање од среће.{S} Ну, то сам учинила н |
ам отишао Павићу.{S} Он се извињава што је онако поступио.{S} Вели да би он пристао, онда, да т |
а.{S} Учини крајњи напор и гурну га што је могла јаче.{S} Он се затетура, изгуби равнотежу.{S} |
било.</p> <p>Чисто стидећи се онога што је урадила, а осећајући да је крива, није тражила ничиј |
ва, стави забрану за обезбеду онога што је кредитирао Севића.{S} И тако штампарију пописаше и з |
великих способности, већ због тога што је био задовољан малом наградом.</p> <p>Са Дугићем се п |
оворити.{S} Нисмо криви ни ти ни ја што је све онако изишло.{S} Ја сам најлепше мислио.</p> <p> |
то како је знала и умела и преписа што је читкије и лепше могла.</p> <p>Јелена је замишљала да |
погледима на живот, на брак, — све што је Јелена већ давно била чула из његових уста.</p> <p>— |
е тражио новац и она му истресе све што је имала при себи. </p> <pb n="120" /> <p>Али пред вече |
сле подне, као раније у школу и све што је доживела за последњу годину дана чинило јој се као м |
јој жени; напротив, он је чинио све што је знао и умео, али све то на један неспретан начин, та |
о да она буде на његово име.{S} Али што је било, било.{S} О прошлости нећемо говорити.{S} Нисмо |
према мени ни према матери.{S} Али што је учињено не мења се.{S} Ја нећу да она икада зажали н |
лно волела, већ као да му се извини што је мислила да је себичан, да не води рачуна о њој.{S} А |
ла сарадница тако великог листа као што је „Журнал“.{S} Али се не усуди, знала је да јој другар |
н изађе у предсобље, али не оде као што је она мислила, већ, по одласку пацијента, уђе понова у |
поче да ради.{S} Није било лако као што је замишљала, јер је немачки језик имао за њу још увек |
ста.{S} Од ранога пролећа, пре него што је дрвеће и најавило пупољке лишћа, па све до у позну ј |
а је кући сва задувана.{S} Пре него што је мати и могла да је упита где је била досада, Јелена, |
оно што је Јелена справила пре него што је отишла у канцеларију.</p> <p>Јелени, гледајући Севић |
и између часова.{S} Није било чудо што је првога тромесечја имала више двојака него свих остал |
> о њој и чудио се и жао му је било што је никако нема.</p> <p>— Имала сам много посла у школи |
оказујући отворено како јој је мило што је Јелена једном попустила.</p> <p>У разговору о овоме |
ке каквог је она замишљала.{S} Само што је имао браду и наочаре.{S} Онај други, мало мањи, сиро |
он посматрао онаквим очима.{S} Само што је он био тром, лењ, да и изведе оно што је имао у глав |
задовољства.{S} Било јој је угодно што је сасвим уз њега, није се отимала његовим пољупцима.{S |
мисли, а пред очи јој изађе све оно што је читала о мукама радничким у тим јазбинама послодавач |
е он био тром, лењ, да и изведе оно што је имао у глави.</p> <p>— Ја мислим да он није био лењ, |
та су нас раставиле, не везујмо оно што је прекинуто, јер би нас чвор увек жуљио.{S} Боље је да |
еши се најзад.</p> <p>Ручали су оно што је Јелена справила пре него што је отишла у канцеларију |
ни сама зашто, али осећајући да то што је она имала није она срећа о којој је слушала да се го |
очима простијега света, ваљда за то што је био анархиста, а анархисте убијају краљеве, турпијам |
"65" /> је требало да дође.{S} И то што је очекивала осети најзад, на своме грлу.{S} Севић поче |
ама!</p> <p>Њој је било одвратно то што је он посматра, разгледа као нешто што припада њему, др |
{S} А она не спава, а не спава зато што је тишти општа друштвена несрећа.{S} Чудно јој је било |
адиковао.{S} Она је очекивала нешто што је требало тек да дође.{S} Ни пред самом собом није сме |
а би онда он почео причати о нечему што је њега интересовало.</p> <p>Тако је дошла дубока зима, |
b n="100" /> од Јованке, која је, пошто је овде онако лепо положила испите, отишла у Ницу, свом |
, да је казна овако тешка!</p> <p>Пошто је пустила сузама на вољу, поче, у размишљању, да тражи |
се позна са „анархистима“.</p> <p>Пошто је дуго лупала главу како и чиме да почне, изабра филоз |
ешто новца слати и Севићу.</p> <p>Пошто је успела, после великих мука и дугих преговарања, да с |
а привуку поглед чувених анархиста, бар је тако изгледало. </p> <pb n="18" /> <p>Јелена и Мица |
> <p>Јелена горко заплака.</p> <p>— Зар је, Боже, мој грех тако велики, да је казна овако тешка |
е брака и људи у браку.</p> <p>— Па зар је то та срећа у браку, о којој маштају девојке? питала |
био исто онако пуст као и пре.{S} Ветар је цвилео кроз голо грање и витлао суво лишће.</p> <p>К |
, била увек чисто одевена.</p> <p>Петар је изгубио матер баш кад је свршио основну школу.{S} Дв |
од куће и ступи у службу.</p> <p>Петар је на занату био врло вредан.{S} Све своје слободно вре |
једва једном у недељи изашла куда, јер је он сад био врло заузет.{S} Час је остајао дуже у уре |
ије било лако као што је замишљала, јер је немачки језик имао за њу још увек својих тајни.{S} А |
тересовало шта је све Јова написао, јер је хтела да се упозна са његовим погледима и идејама.{S |
о.</p> <p>— Мани се, каква шетња, данас је дан оних који не могу да шетају других дана.{S} Уост |
икад стигла да да довољно рукописа, час је имао састанак са овом или оном високом личности, — т |
, јер је он сад био врло заузет.{S} Час је остајао дуже у уредништву, радећи њен посао, јер она |
! викну Севић некако пригушено и за час је Јелена била у његовим рукама.{S} Љубио ју је по коси |
они, говорећи:</p> <p>— Госпођице, свет је пропао, живео свет!{S} На нама двома је да га обнови |
и стара се да им буде боље.{S} А живот је међутим тако тежак.</p> <p>И Јелени се чињаше да се |
случајних“ сарадника и „пријатеља“ лист је имао доста.</p> <p>Лист је већ у првоме броју, у врл |
јатеља“ лист је имао доста.</p> <p>Лист је већ у првоме броју, у врло дугом чланку, напао владу |
која не само да сама себе издржава, већ је помагала и њега у затвору.</p> <p>— Па хајд’! реши с |
је наљутила на онога непристојника, већ је, судећи по њеноме смеху, била и задовољна.{S} А можд |
.{S} Жена у браку није равноправна, већ је изложена ћефу и прохтевима мужа, има просто да га за |
крива, није тражила ничије друштво, већ је избегавала све и свакога.{S} Кад би видела коју од с |
али он као да се прилепио уз њу.{S} Већ је осећала његов дах, ужагрен, запахњивала ју је ракија |
многих „Ти си крива, жено!“ г. Ђорђевић је ипак морао, сам пред собом, признати, да је добар де |
роз мрачне просторије штампарије, Севић је лако обухвати око паса, као хотећи да је чува да се |
оме, дођоше и на питање брака.{S} Севић је нападао данашњи брак, наводећи да је неправедан по ж |
али се није могло ништа више.{S} Севић је спремио документа за обоје.{S} Јелена је на дан венч |
сваку његову реч, сваки гест.{S} Севић је веровао у Јову као у каквога идола, веровао је да ће |
е као шетачи који се одмарају.{S} Севић је у себи проклињао непознатога, коме је пало на памет |
х личности нападнутих у листу.{S} Севић је скоро свакога дана примао по које саопштење, да му ј |
писао уводне чланке и „чланчиће.“ Севић је био директор, репортер и попуњавао празнине.{S} А „с |
рсто држао. </p> <pb n="59" /> <p>Севић је још дуго, држећи је у загрљају, причао о својим вели |
<p>— Пардон, за тренутак!</p> <p>Севић је био пријатно изненађен, што ју је тобож случајно сре |
Ох, та ја те волим, волим!</p> <p>Севић је и даље декламовао, али га она није слушала.{S} Била |
а уредништву „В. Журнала“.</p> <p>Севић је био сам, читао је неке коректуре. </p> <pb n="63" /> |
и дотури неке илустрације.</p> <p>Севић је радио до у сумрак.{S} Онда, обраћајући се Јелени, уп |
ише ачења него озбиљности.</p> <p>Севић је био син једнога таљигаша, који је свог коњића и таљи |
ећавајући и своју сарадњу.</p> <p>Севић је тумарао тражећи потребни му новац за покретање листа |
м свету и била коректор листа.{S} Дугић је писао уводне чланке и „чланчиће.“ Севић је био дирек |
и како улазе у штампарију.</p> <p>Дугић је често долазио у штампарију и повлађивао је намери Се |
ко је он био далеко од оне слике, какву је она замишљала.{S} Али није имала куда.</p> <p>— Шта |
{S} Он осећа да је она баш онаква какву је он жену себи желео.</p> <p>Јелена је ћутала.{S} Заба |
је нашао једну штампарију, малу, да ју је купио за мале новце, за остатак новца добивеног од њ |
ћала његов дах, ужагрен, запахњивала ју је ракија, која је баздила из њега.</p> <p>— Натраг! вр |
и Јову Дугића и његова дела.{S} Мица ју је одвела у антикварницу Томе Јовановића и ту је Јелена |
шта друго сем равнодушности.{S} Стид ју је било да се она, ни сама не зна како, некада просто н |
у колико је више дана пролазило, све ју је нешто више вукло да бар оде у уредништво, само да ви |
просто знала шта пре да чита.{S} Све ју је интересовало, гутала је све.</p> <p>Није заборавила |
} Навикла се и на његов поглед, који ју је још увек палио и сажизао, али јој није био непријата |
ј поглед, мушки и дрзак, поглед који ју је палио, није јој био непријатан, али навика да такве |
ћала да је он посматра погледом који ју је палио.{S} Осећала је да је тај поглед узбуђује, да ј |
Она је покушавала да се извуче, али ју је он држао чврсто, да је била немоћна и да мрдне.{S} О |
само док не сврши са испитом.{S} Али ју је он уместо одговора, привлачио себи, обасипао пољупци |
рукама. </p> <pb n="68" /> <p>И увек ју је случај сачувао најгорега.{S} Наишао би неко и Севић |
да је била немоћна и да мрдне.{S} Он ју је стезао на своје груди све силније, да јој је дах зас |
д једа.{S} Говор овога човека вређао ју је, али она не хтеде да буде груба.</p> <p>— Да се удај |
S} На десетак корака од атељеа чекао ју је Севић.{S} Она хтеде да га прође, али он пристаде уз |
.</p> <p>У то дође Севић.{S} Сачекао ју је кад је излазила из канцеларије, код Вознесенске цркв |
још, остани још само мало, преклињао ју је Севић.</p> <p>— Морам.</p> <p>И пођоше, држећи се чв |
="111" /> <p>— Како си женице? питао ју је расположено.{S} Има ли муштерија?</p> <p>— Остави се |
лена била у његовим рукама.{S} Љубио ју је по коси, по лицу, по врату.{S} Она је покушавала да |
е је неки бес.{S} Собни ваздух гушио ју је.{S} Стаде крај отворена прозора.{S} Тишина, изгледа |
у будућност.{S} Није ни осетила како ју је Севић ухватио за руку, настављајући причање и милују |
и у колико се више отимала, у толико ју је Севић чвршће грлио и махнитије љубио.</p> <p>— Ох, Ј |
о дотле непознато осећање испуњавало ју је и она је малаксавала, остајала у његовом загрљају, и |
од једа и беса.{S} Као жену вређало ју је понашање Севићево.{S} Долази из затвора, после две г |
као у вртлогу, а неко миље прожимало ју је од пете до перчина.{S} У ушима су јој још непрестано |
као према ма коме туђинцу.{S} Болело ју је да у томе човеку није према себи изазивала ништа дру |
иле његове руке на њеном телу, пекло ју је и жегло.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја, Јелена? пи |
p>— Дођите, на сваки начин!{S} Скоро ју је преклињао Севић.</p> <p>— Гледаћу, одговори она, пов |
Севић је био пријатно изненађен, што ју је тобож случајно срео, а тако је много мислио <pb n="6 |
телесних дражи, није дакле чудо што ју је он посматрао онаквим очима.{S} Само што је он био тр |
реме за шетњу, после подне.{S} Нешто ју је вукло да изађе.{S} Гушила се у кући.{S} Замишљена и |
теријал, ваљало је живети, а и Петар ју је већ доста коштао.{S} Она је међутим била тек почетни |
више ни она не може овако, а и испит ју је испуњавао ужасом.{S} Али како да се то изведе?{S} Ро |
ашу помоћ.</p> <p>Говорећи ово Севић ју је пажљиво загледао.{S} Поглед му је клизио са Јеленина |
цијента, првог пацијента, у пракси коју је тек почињала.</p> <p>— Иди сад, обрати се Севићу, им |
окушаја у уредништву и одвратности коју је осетила.</p> <p>— Ипак ћу отићи још једном.{S} И тра |
>Јелена узе са стола десетицу, ону коју је малочас примила од свога првога посетиоца, први нова |
га дана примао по које саопштење, да му је за тај и тај дан одређен претрес по „штампарској кри |
ић ју је пажљиво загледао.{S} Поглед му је клизио са Јеленина лица на разголићени врат, а одатл |
кад се тако понаша према њему, који му је лист и подигао.{S} Наљути се и оде.{S} После неколик |
<pb n="62" /> о њој и чудио се и жао му је било што је никако нема.</p> <p>— Имала сам много по |
само обедима, а остатак времена био му је за одмор или читање новина.{S} Бригу о деци оставио |
писа признаницу и изјаву, онако како му је стари Ђорђевић диктирао.{S} Она два господина потпис |
жи више од три године затвора.{S} То му је била рента од „<title>Народног права</title>“. </p> |
ара, али је Павић дао Севићу све што му је било потребно да може да ради.</p> <p>Како-тако, тек |
но али отмено, мушка држања.{S} Глас му је звонак, тон убедљив — чини ми се сви га слушају, ник |
у Јелену скроз, кроз хаљину.{S} Глас му је лако подрхтавао и скоро сваку фразу понављао је.{S} |
о вама мислио! уздахну Севић, а глас му је био тужан, тужан.</p> <p>И Севић, уздрхтала гласа, п |
собан да живи од свога рада.{S} Отац му је међутим био умро, а кућица продата за дугове.{S} Од |
ела сам и један превод.</p> <p>— О чему је тај рукопис ?</p> <p>— Наслов је „О Богу“.</p> <p>— |
, затече Јелену очајну.{S} Видев у чему је ствар, набра незадовољно обрве.</p> <p>— Што си траж |
на исприча полицијском чиновнику у чему је ствар и замоли га да је узме у заштиту од мужа, који |
дођоше и на име Јове Дугића.{S} Јелену је интересовало шта је све Јова написао, јер је хтела д |
лици, свежији него у радионици, запахну је у лице.{S} Била је као у бунилу, сва разочарана.{S} |
силније, да јој је дах застајао.{S} Њу је одвратност према њему нагонила да се отима, а опет ј |
сети Севићевих погледа, који као да су је свлачили.{S} Опет јој беше некако нелагодно, али не |
Журнала</title>“, ревноснија него да су је плаћали.{S} С муком је код куће преводила поједине с |
Она није волела Севића, нимало, али су је к њему вукли навика да редовно буде са њим и сећање |
а, није изазивала пажњу укућана, јер су је сви знали као врло ћудљиву.{S} Запиткивати је значил |
роз прсте, а кад су ова поодрасла, нису је већ много ни питала.</p> <p>После много уздисања и х |
слабе и имала.</p> <p>Али сад шта је ту је.</p> <p>Увиђајући да није само Јелена крива, хтео је |
а ту борбу нисам познала, али шта је ту је.</p> <p>Дођоше до Државног Савета.{S} Јелена застаде |
ела у антикварницу Томе Јовановића и ту је Јелена, за незнатне новце, добила сва дела Јовина, п |
Дочекаше га стојећи, озбиљно.{S} Севићу је било као да улази у лавовски кавез, подрхтавао је, н |
бала неколико дана, ломила се.{S} Страх је осећала пред доношењем такве једне одлуке, која би и |
се прилика није указивала.{S} Виђала их је кад год би изашла на Калемегдан.{S} Увек високо дигн |
апију, пажљиво загледајући врата, којих је било лево и десно.{S} Једна беху отворена и Јелена с |
у јој излазили сви тренуци среће, којих је, авај, било тако мало, — и долазећи до закључка да ј |
публицистом, били су ван себе.{S} Отац је одмах отрчао у полицију, да покуша шта се може, али |
Мани је, опет су јој дошле лутке, знаш је већ! убаци друга.</p> </div> <pb n="19" /> <div type |
меран је да покрене библиотеку за децу, јевтине књижице, које би излазиле два пута месечно, на |
она хоће све ново, кад је половно много јевтиније.</p> <p>Уселише се и наместише.{S} Кад је Јел |
лена је била ван себе.{S} Дрхтала је од једа и беса.{S} Као жену вређало ју је понашање Севићев |
за њега?</p> <p>Јелена гризаше усне од једа.{S} Говор овога човека вређао ју је, али она не хт |
озвавши Јелену.{S} Вратио се касно, сав једак не толико због неспособности Јеленине за рад, већ |
е.</p> <p>Пред њима су била два шетача: један висок, крут, правих рамена, други мањи, шепав, ко |
стазом, ишла су двојица младих људи.{S} Један од њих висок, онакав од прилике каквог је она зам |
о све што је знао и умео, али све то на један неспретан начин, тако да се видело да он то тако |
зовао око ње.</p> <p>Најзад се појави и један радознали жандарм, случајно баш са те линије.</p> |
а да видим шта је с њим, а донела сам и један превод.</p> <p>— О чему је тај рукопис ?</p> <p>— |
дубоко разочарење.</p> <p>— Донела сам један рад за омладински део „<title>Журнала</title>“.</ |
ине која још није радила, она виде како један од оних црних људи ухвати једну девојку за раме, |
еколико дана предала уреднику г. Павићу један свој рукопис, па сам хтела да видим шта је с њим, |
/p> <p>Баш у то време претрпела сам још један удар.{S} Севића, с којим већ одавно нисам била <p |
7" /> <!-- <div type="novel"> --> <head>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</head> <pb n="8" /> <pb n="9" /> <div t |
pb n="3" /> <p>ДРАГОМИР ШИШКОВИЋ</p> <p>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> |
pb n="5" /> <p>ДРАГОМИР ШИШКОВИЋ</p> <p>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> |
> <pb n="34" /> <p>— Проза, филозофија, једва протепа Јелена.</p> <p>Пауза.</p> <p>— Да видимо, |
а писање.{S} Нема тишина, само се чује, једва, како пера клизе по глаткој хартији.{S} Даље је з |
јим надлештвом у Ниш, где сам, Бога ми, једва излазила на крај са својом платом.{S} Зараде коју |
{S} Јелена, која га је чекала на улици, једва га стиже.{S} Дуго је требало док се Севић мало пр |
ду полако, разговарајући скоро шапатом, једва сами себе чују.{S} Врло често ништа не говоре, ал |
одне до вечери превела је, ко зна како, једва десетак реченица.{S} А сутра треба да је рукопис |
ам.</p> <p>— Остали су... у Крагујевцу, једва протепа отац, с муком се уздржавајући да не зајец |
о јој се да то пре подне нема краја.{S} Једва дочека подне и оде оцу.</p> <p>Кад је све исприча |
мах покаја.{S} Био је трештен пијан.{S} Једва се држао на ногама, спотицао, се, закрвављених оч |
о ће?</p> <p>У Јелени је све кипело.{S} Једва се уздржавала да га не ухвати за гушу и задави, т |
а претња, као смртна опасност.</p> <p>— Једва те нађох, рече јој, а чуо сам да си дошла.{S} Как |
ектричне сијалице.{S} У полутами Јелена једва примећиваше како промичу силуете.{S} После јој се |
2"> <head>II.</head> <p>Сутрадан Јелена једва дочека време за шетњу, после подне.{S} Нешто ју ј |
хну руком. </p> <pb n="20" /> <p>Јелена једва сачека да прође највећа жега, па оде Мици.{S} Зат |
оше четири месеца, за које се време она једва снашла у новом положају.{S} Никаква изгледа није |
самом собом није смела да призна да је једва и жељно очекивала оно што <pb n="65" /> је требал |
ачару.{S} Купише и ствари.{S} Јелена је једва намолила Севића да купе све ново, а не половно у |
врата.</p> <p>Једнога дана, пошто га се једва била отресла, Јелена пође кући на ручак.{S} На де |
ке и пиљећи једно у друго.{S} А њен муж једва је и гледа.{S} Увек се нешто жури или је забринут |
а јунака!</p> <p>Севић, сав преплашен и једва владајући собом, клањаше се лево и десно, не знај |
р не онолико као раније.{S} Са мужем би једва једном у недељи изашла куда, јер је он сад био вр |
</p> <p>— Да ти право кажем, о томе сам једва и мислила.{S} Не разумем твоје питање.</p> <p>— К |
е да и она што ради.{S} Севић као да то једва дочека и пошто се договорио са својим уредником, |
евићевим загрљајима и пољупцима.</p> <p>Једва би чекала да падне сумрак, па би трчала својој кл |
ако мирно једе, поче да кипи у души.{S} Једе, а и не упита је како је издржала две године овакв |
<p>Јелени, гледајући Севића како мирно једе, поче да кипи у души.{S} Једе, а и не упита је как |
ек, — „човек“ као заједничко име људске јединке без обзира на пол — зар човек нема права да бир |
.{S} Данашњи брак није удруживање двеју јединки, сродних по физичким <pb n="54" /> и интелектуа |
, које је Јова скоро увек обарао једном једином реченицом:</p> <p>— Ствар стоји друкчије.</p> < |
уму, Јелена и Севић одмах седоше на ону једину, заборављену клупу.</p> <p>Седели су тако ћутећи |
ћина.{S} Одмах би бацио на сто динар, а једио од деце узимало би новац и боцу и трчало по ракиј |
и врата, којих је било лево и десно.{S} Једна беху отворена и Јелена спази колутове штампарске |
зо оду у неврат!</p> <p>У очи Ивањ-дана једна група младих девојака беше се растурила по Кошутњ |
, прискочи Севић и Јелена осети како је једна рука лако додирну око паса, онако као што чинимо |
инара, то је Јеленин део материнства, и једна хиљада динара на име удомљења.{S} Сматрам да је Ј |
ћаскале о овоме или ономе, задиркујући једна другу.</p> <p>— Шта је, Јелена, шта си се ућутала |
> <p>И младе девојке почеше да доказују једна другој да ли удадба смета или не смета довршењу ш |
чање и скакање, ваљање по трави.</p> <p>Једна међу њима одвајаше својим несташлуком.{S} Ниједно |
а видео трезна или пијана — увек је био једнак.</p> <p>Његов улазак у кућу личио је пре на стро |
га пута нити језиве призоре који су нам једнако били пред очима.{S} То су ти други већ причали. |
с каквим образом тражиш новаца од мене, једне жене, којој си загорчао живот?</p> <p>— Дај бар н |
ју ће страну.{S} Кад је пролазила поред једне машине која још није радила, она виде како један |
ви.{S} Ту, испред киоска, прођоше поред једне клупе, свакако заборављене, јер су све остале бил |
} Страх је осећала пред доношењем такве једне одлуке, која би имала да из основа промени њен жи |
народ у мраку и незнању.{S} У допису из једне вароши говорило се о једном владици, који је трча |
о одвратно.{S} Нећу чак да вам речем ни једне речи прекора.{S} Звао сам вас ради друге ствари.{ |
</p> <p>Двојица младих људи, дошавши до једне клупе, седоше, скинувши капе.{S} Густа дуга коса |
те.{S} Знате, ми новинари пишемо само с једне стране табачића, то је због слагача, па бих вас м |
да оде још једном, последњи пут.</p> <p>Једне вечери Јелена заседе и преведе, с тешком муком, с |
го до да пође, праћена радозналцима.{S} Једни су осуђивали њу, а други су тврдили да је онај чо |
води прву реч.{S} Мушко, женско, све је једно, обоје имају подједнаких права на живот.{S} И зар |
ногом да удари непристојника.{S} Али и једно и друго били су далеко од тога да покажу какав гњ |
ше у вис.</p> <p>Како већ нису знали ни једно ни друго о чему да говоре, Јелена климну главом у |
који шетају држећи се за руке и пиљећи једно у друго.{S} А њен муж једва је и гледа.{S} Увек с |
еби и дошла сам до закључка да ми нисмо једно за друго.{S} То смо уосталом одавно обоје увидели |
у воз до Земуна.{S} Одатле су отишли у једно оближње село, где је Севић већ раније био спремио |
венчања.{S} А у случају да не пристају једно уз друго, није им тешко растати се.</p> <p>Јелена |
је како је тај и тај виши официр пребио једног војника.</p> <p>И тако сваки број.</p> <p>Лист с |
ће она моћи издржати? питала се.</p> <p>Једног дана ето ти опет Севића.{S} Јелена му пружи пети |
азио да може почети и са мање новца.{S} Једнога дана објави да од тога и тога дана почиње издав |
сејаности и повучености.</p> <p>Поподне једнога дана, идући са Мицом у школу, срете Севића.{S} |
p> <p>— Морамо тражити други стан, рече једнога дана Петар.{S} Газдарица ми је казала да не вол |
его озбиљности.</p> <p>Севић је био син једнога таљигаша, који је свог коњића и таљиге купио но |
у стању да га радиш ?{S} За уредништво једнога свакодневнога листа мора се преводити брзо, као |
оме „<title>В. Журналу</title>“.</p> <p>Једнога дана дође опет с Мицом пред уредништво.{S} Али |
, он би бесомучно лупао у врата.</p> <p>Једнога дана, пошто га се једва била отресла, Јелена по |
ах седао на пристојно одстојање.</p> <p>Једнога дана, кад се Јелена с тешком муком одбранила од |
И да ли ће моћи овако издржати.</p> <p>Једнога дана Севић дође кући раније, сав радостан.{S} И |
и друга према своме инстинкту?{S} Треба једном пресећи обичај мираза и бракова из рачуна.{S} Ср |
нолико као раније.{S} Са мужем би једва једном у недељи изашла куда, јер је он сад био врло зау |
, које би излазиле два пута месечно, на једном табаку.{S} За ту библиотеку треба преводити само |
отворено како јој је мило што је Јелена једном попустила.</p> <p>У разговору о овоме и ономе, д |
о, управо долазила је до капије, чак је једном и ушла, али се, уплашена, одмах извукла.{S} Чини |
p> <p>— Ово треба што пре удавати, рече једном отац.</p> <p>— Па још није школу свршила, примет |
бављу ...</p> <p>Дугић и Севић скренуше једном стазом, крај самога градског платна, куда их Јел |
на цео дан.{S} Мора се отићи, ма само и једном годишње.</p> <p>Али су највернији посетиоци, и н |
У допису из једне вароши говорило се о једном владици, који је трчао за световним уживањима.{S |
мишљење, које је Јова скоро увек обарао једном једином реченицом:</p> <p>— Ствар стоји друкчије |
и је трчао за световним уживањима.{S} У једном „чланчићу“ регистровано је како је тај и тај виш |
, али је ипак горела од жеље да оде још једном, последњи пут.</p> <p>Једне вечери Јелена заседе |
је осетила.</p> <p>— Ипак ћу отићи још једном.{S} И тражићу баш самога Севића. </p> <pb n="38" |
завиделе, а неке је се клониле.</p> <p>Једном Јелена баш да уђе у уредништво, а Севић испаде п |
и преведе, с тешком муком, с немачкога једну причицу, кратку и просту.{S} Сутрадан око пет сат |
огла пратити.{S} Она се врати и седе на једну клупу близу изласка.</p> <p>— И они говоре о „<ti |
/p> <p>— Мицо, ходи овамо! позва Јелена једну другарицу.</p> <p>— Нећу, скочићеш на мене и пова |
а, само иди, — и Јелена му тутну у шаке једну новчаницу и изгура га.</p> <p>Севић поче да прого |
де како један од оних црних људи ухвати једну девојку за раме, скоро за груди.{S} Ова се закико |
радостан.{S} Исприча одмах да је нашао једну штампарију, малу, да ју је купио за мале новце, з |
У пролеће 1919. године Београд је добио једну нову зубну лекарку — Јелену.</p> <p>Почела је рад |
ђиваше Севић листајући рукопис.{S} Само једну примедбу, дозволите.{S} Знате, ми новинари пишемо |
у.</p> <p>После неколико корака уђоше у једну полумрачну просторију.{S} По где-где гореле су ел |
од материне смрти, а отац доведе у кућу једну младу жену, која га је, изгледало је, довела у ре |
к приђе другој машини.</p> <p>Јелена чу једну крупну псовку, па онда као да нешто пуче.{S} То ј |
ћу да ти описујем тегобе тога пута нити језиве призоре који су нам једнако били пред очима.{S} |
ко као што је замишљала, јер је немачки језик имао за њу још увек својих тајни.{S} Али како су |
> са извесним знањем рускога и немачког језика.{S} Ступи одмах у „<title>В. Журнал</title>“ као |
и могла да је упита где је била досада, Јелена, чинећи се расположена, исприча како је била код |
жегло.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја, Јелена? питао је Севић.{S} Хоћеш ли да будеш моја звезд |
а дана, пошто га се једва била отресла, Јелена пође кући на ручак.{S} На десетак корака од атељ |
за собом.</p> <p>Занета својим мислима, Јелена није обраћала пажњу куда иде.{S} Нађе се пред ул |
очитала у новинама вест о помиловањима, Јелена тек тада поче мислити о томе, како ће јој бити м |
диркујући једна другу.</p> <p>— Шта је, Јелена, шта си се ућутала ? питале су другарицу, која ј |
, а оне ће за њима.</p> <p>— Шта ти је, Јелена? питала је нежно.</p> <p>— Ништа, Мицо, али бих |
ве своје другарице.</p> <p>— Шта ти је, Јелена, те си тако црвена.{S} Као да си сад из казана? |
елена. </p> <pb n="22" /> <p>— Мрзи ме, Јелена, остани овде, бранила се другарица.</p> <p>— Уве |
али ни једно ни друго о чему да говоре, Јелена климну главом у знак поздрава и окрете се да пођ |
не погледавши их.{S} Кад већ одмакоше, Јелена позва Мицу да и оне прошетају.</p> <p>— Боље би |
зак.</p> <p>Кад виде да јој он прилази, Јелена се одвоји од Мице, добацујући јој:</p> <p>— Пард |
диља?</p> <p>Шљунак зашкрипа у близини, Јелена и Севић се тргоше и седоше као шетачи који се од |
за њом. </p> <pb n="96" /> <p>— Слушај, Јелена, поче он.{S} Кад смо се нас двоје удружили за за |
што поправити.{S} Понеки пут, у сумрак, Јелена је мислила о будућности.{S} Чинило јој се страшн |
малог затезања.</p> <p>— Ох, хвала вам, Јелена, хвала! викну Севић некако пригушено и за час је |
/title>“.</p> <p>Долазећи у уредништво, Јелена је за Севићевим столом врло често затицала и Јов |
.{S} Радије у смрт</p> <p>— Немој тако, Јелена!{S} Сети се да си ме некад волела, сети се како |
ћево извело пред очи.</p> <p>— Па лепо, Јелена, настави поново Севић, ви велите да и у нас има |
p> <p>Као по неком прећутном споразуму, Јелена и Севић одмах седоше на ону једину, заборављену |
тио до врата.</p> <p>Изишавши на улицу, Јелена није знала на коју ће страну.{S} Онако насумце п |
е грлио и махнитије љубио.</p> <p>— Ох, Јелена, шапутао је Севић гушећи се пољупцима, ја сам лу |
, затворених очију.</p> <p>— Ти спаваш, Јелена? упита Мица.</p> <p>Јелена уздахну дубоко.</p> < |
<p>— Па шта онда хоћеш?</p> <p>— Видиш, Јелена, ја сам имао у своме животу доста тешких моменат |
амо за себе, не гледајући ни у кога.{S} Јелена је често, с Милицом, ишла близу њих, само да уло |
аћаће се четрдесет динара од табака.{S} Јелена пристаде одмах, сматрајући да је плаћена сјајно, |
нико није ни слутио о тим посетама.{S} Јелена је обично казивала матери да иде овој или оној д |
.</head> <p>Прошло је неколико дана.{S} Јелена је марљиво учила своје лекције, силом се отимају |
давао <pb n="67" /> довољно заклона.{S} Јелена поче да бежи од школе, у којој је незадовољство |
е.</p> <p>Дођоше до Државног Савета.{S} Јелена застаде, хотећи да скрене својој кући.</p> <p>— |
> <p>Једног дана ето ти опет Севића.{S} Јелена му пружи петицу, али он рече да хоће унутра, јер |
вао и скоро сваку фразу понављао је.{S} Јелена се осећала нелагодно под тим погледом и крв јој |
Севић је спремио документа за обоје.{S} Јелена је на дан венчања раније отишла од куће, рекавши |
ко дође почетак нове школске године.{S} Јелена пође у VIII разред.{S} За неколико месеци ваљало |
уштвене прилике у земљи и на страни.{S} Јелена је не слушала него гутала Јовина разлагања о раз |
егде на Врачару.{S} Купише и ствари.{S} Јелена је једва намолила Севића да купе све ново, а не |
На Саборној Цркви искуца девет сати.{S} Јелена скочи.</p> <p>— Лаку ноћ, рече, морам брзо кући. |
</p> <p>Седели су неко време ћутећи.{S} Јелена је осећала да је он посматра погледом који ју је |
потписали своје радове псевдонимом.{S} Јелена је из разних књига вадила „мисли“ и „ситнице“, п |
Излете као из топа и полете улицом.{S} Јелена, која га је чекала на улици, једва га стиже.{S} |
да жели да продужи заједнички живот.{S} Јелена одби и изјави <pb n="117" /> да не може да га гл |
head> <p>Док је Севић био у затвору.{S} Јелена је била мирна.{S} Молила се Богу да буде осуђен, |
ствари желели. </p> <pb n="64" /> <p>— Јелена, поче најзад Севић, зашто вас није било ово неко |
и главу и жустро пође вратима.</p> <p>— Јелена, чекај да се договоримо, повика Мица за њом.</p> |
на је била ван себе од љутине.</p> <p>— Јелена, поче Севић, ја сам се решио.{S} Ми ћемо живети |
је косу, прислањао главицу уз груди, а Јелена се подавала томе умиљавању. </p> <pb n="47" /> < |
даље.</p> <p>— Мицо, ходи овамо! позва Јелена једну другарицу.</p> <p>— Нећу, скочићеш на мене |
п...</p> <p>— Слушај, Петре, прекиде га Јелена, ја сам од јуче до сада размишљала о себи и теби |
у туђе ствари, окупила око њих, тако да Јелена није могла да изађе из круга који се образовао о |
ажим признаницу на обе суме и изјаву да Јелена нема ништа више да тражи.{S} Изволите за онај ст |
врло често затицала и Јову.{S} Спочетка Јелена није смела пред њим ни уста да отвори, али се по |
, прилазећи све ближе месту где је била Јелена, па најзад седе уз њу.</p> <p>— Шта си хтела? уп |
риметно су се тресле.{S} Где ли је била Јелена да види свога јунака!</p> <p>Севић, сав преплаше |
о до горе, наваљивала је и скоро молила Јелена.</p> <p>Мица опет попусти и пођоше.</p> <p>Пред |
70" /> су се одмах.{S} Писмо родитељима Јелена је написала дан раније и предала га пошти.{S} Св |
нешто наређивао, али услед лупе машина Јелена није могла ништа разабрати.{S} Појави се некакав |
> <p>— Проза, филозофија, једва протепа Јелена.</p> <p>Пауза.</p> <p>— Да видимо, па ћемо штамп |
сваком редом.</p> <p>Није била лепа та Јелена Ђорђевићева, али није била ни ружна.{S} Омалена |
м, где је канцеларија уредништва? упита Јелена, прибирајући сву своју храброст и гутајући пљува |
Мица грохотом.</p> <p>— На кога? упита Јелена мало зачуђена</p> <p>— Па на онога Јову Дугића, |
/> <p>— А да ли ћете га штампати? упита Јелена бојажљиво.{S} У ствари, у грудима јој се разлева |
тру.</p> <p>— Па зар ја да кувам? упита Јелена бојажљиво и с неверицом.</p> <p>— Па ваљда нећу |
</p> <p>— Ко је онај мали са њим? упита Јелена.</p> <p>— То је Петар Севић, интимус Јовин, који |
— Клипан, рече ова.</p> <p>— Што? упита Јелена, која ту погрду схвати скоро као увреду за себе. |
х очију, прљав.</p> <p>— Шта ћеш? упита Јелена.</p> <p>— Тебе, пелтечио је Севић, хватајући је |
> <p>— А ти не мислиш да излазиш? упита Јелена.</p> <p>— Куда бих?{S} Уморна сам од јуче, а и о |
јер никада није обраћао пажњу на то шта Јелена ради, с ким се дружи, шта чита.{S} Он се задовољ |
ар ти је он пречи него жена ? не могаде Јелена да се уздржи, а да не упита. </p> <pb n="93" /> |
о, позва је.</p> <p>— Хајдемо, пристаде Јелена.</p> <p>Пођоше мрачним улицама у разговору.{S} Г |
</p> <p>— То није могуће, бранила га је Јелена.{S} Он је толико озбиљан, да и не мисли на те гл |
на.</p> <p>— Па случајно, бранила га је Јелена.</p> <p>— Случајно, а што тако не удари кога чов |
инара на име удомљења.{S} Сматрам да је Јелена тиме потпуно измирена и од вас тражим признаницу |
ца.</p> <p>— Не, само то не! цвилела је Јелена у Севићевим рукама. </p> <pb n="68" /> <p>И увек |
.</p> <p>— Да останемо, Мицо, молила је Јелена.</p> <p>— Па време је да идемо кући, ено сунце в |
занима.{S} Видиш, молим те, мислила је Јелена, та гуска је у стању да разуме и такве ствари, а |
p> <p>Уселише се и наместише.{S} Кад је Јелена видела како јој стан изгледа, дошло јој је да за |
ло химну животу и љубави.</p> <p>Сад је Јелена са Севићем ишла и у Топчидер, јер им Калемегдан |
ше до улице Краљевића Марка, у којој је Јелена становала, она скрете, а он за њом.{S} Тако су д |
гледима на живот, на брак, — све што је Јелена већ давно била чула из његових уста.</p> <p>— Бу |
зујући отворено како јој је мило што је Јелена једном попустила.</p> <p>У разговору о овоме и о |
се најзад.</p> <p>Ручали су оно што је Јелена справила пре него што је отишла у канцеларију.</ |
икну Севић некако пригушено и за час је Јелена била у његовим рукама.{S} Љубио ју је по коси, п |
у антикварницу Томе Јовановића и ту је Јелена, за незнатне новце, добила сва дела Јовина, поче |
p> <p>За све време од одласка из Србије Јелена није мислила о њему.{S} Уопште није више рачунал |
ели?</p> <p>После онако ласкаве похвале Јелена чисто осети неко сажаљење према мршавоме преводу |
при тим речима чудно, животињски, да се Јелена ужасавала, осећајући како његови загрљаји постај |
о.{S} Речи су му клизиле са усана да се јелена чудила.{S} Био би то најидеалнији брак у свету, |
одстојање.</p> <p>Једнога дана, кад се Јелена с тешком муком одбранила од насртаја, Севић јој |
атиш пажњу.</p> <p>Сутрадан, баш кад се Јелена спремала да лође на ручак, упаде Севић у атеље.{ |
ретка.</p> <p>— Молим вас, обрати му се Јелена, овај човек ме напада и вређа.{S} Молим вас да г |
дугим ноћима.{S} Своје школске предмете Јелена је радила врло мало: пред први час и између часо |
/p> <pb n="66" /> <p>— Морам кући, рече Јелена.</p> <p>— Немој још, остани још само мало, прекл |
и ми се да је он нешто изванредно, поче Јелена, као читајући.{S} Његове способности су више нег |
ој Мица.</p> <p>— Ходи, нећу! увераваше Јелена.</p> <p>Мица настави брати цвеће, прилазећи све |
то сметало, што бих се удала? изазиваше Јелена.</p> <p>— Прво, муж...</p> <p>— Шта има да ми см |
о не бисмо одмах разговарали? изазиваше Јелена.</p> <p>— За то што морам сад одмах да идем, јер |
ића.</p> <p>— Сама ћу, морам брзо.{S} И Јелена потрча.</p> <p>Стигла је кући сва задувана.{S} П |
нтроп, да...</p> <p>— На, само иди, — и Јелена му тутну у шаке једну новчаницу и изгура га.</p> |
будемо и захвалне.{S} Ја бих све то — и Јелена рукама показа како би све то изврнула.</p> <p>— |
лево и десно.{S} Једна беху отворена и Јелена спази колутове штампарске хартије.{S} Крај прозо |
о протурио руку кроз одшкринута врата и Јелена би му у њу ставила динар-два, после чега је он о |
одавачким. </p> <pb n="35" /> <p>Мица и Јелена иђаху неко време ћутећи, па се растадоше и свака |
уди своје другарице, не задржаваше је и Јелена се врати, али убрзо скрете ка уредништву „В. Жур |
<p>Али и такав живот досади, па га се и Јелена засити.{S} Читав дан био јој је неиспуњен и она |
<p>— Овуда, госпођице, прискочи Севић и Јелена осети како је једна рука лако додирну око паса, |
маћи посао, да кува и плете...</p> <p>И Јелена с презирањем помисли на то, како Мица помаже мат |
анта у Министарству Финансија.</p> <p>И Јелена поче, као практикант, да од свога рада издржава |
а посукта дах врео као пламен.</p> <p>И Јелена склопи очи, предајући се слатким сањаријама млад |
а ни та парница вечито трајати, настави Јелена.{S} Боље ми је да се и кад-тад ослободим тога чо |
оворимо, повика Мица за њом.</p> <p>Али Јелена изађе и залупи врата за собом.</p> <p>Занета сво |
књигу, па се спремај да изађемо, навали Јелена. </p> <pb n="22" /> <p>— Мрзи ме, Јелена, остани |
p> <p>— Свирепости послодаваца! помисли Јелена и намах јој се учини да разуме мржњу радника пре |
>— Као „<title>На дну</title>“, помисли Јелена, не знајући ни сама зашто, кад је ту ствар знала |
Биће да је ово неки надзорник, помисли Јелена и приђе му.</p> <p>— Шта ћете ви, госпођице ? уп |
е су електричне сијалице.{S} У полутами Јелена једва примећиваше како промичу силуете.{S} После |
дном, последњи пут.</p> <p>Једне вечери Јелена заседе и преведе, с тешком муком, с немачкога је |
title>Сањина</title>“.</p> <p>Те вечери Јелена је била некако радосна и задовољна сама собом.{S |
> <p>— Ја ?{S} Ја бих, мислим! одговори Јелена после малог затезања.</p> <p>— Ох, хвала вам, Је |
лициста.</p> <p>— Ђорђевићева, одговори Јелена и прими пружену јој руку.</p> <p>— Госпођица је |
ла узбрдо, па сам се задихала, одговори Јелена, решавајући се у себи да ли да повери слатку тај |
евић.</p> <p>— Верујем да има, одговори Јелена.</p> <p>— Ја не познајем ниједну, настави Севић |
Важно? упита.</p> <p>— Важно, одговори Јелена.</p> <p>— Посао? упита он опет.</p> <p>— Посао, |
их идеја које сам чула од тебе, примети Јелена јетко.{S} Сад је на мене ред да кажем: о прошлос |
твори човечанства.</p> <p>Да се међутим Јелена упитала у чему се састоји друштвена несрећа, шта |
C6"> <head>VI.</head> <p>С тешком муком Јелена се за неколико дана отимала да не оде у уредништ |
ле, а неке је се клониле.</p> <p>Једном Јелена баш да уђе у уредништво, а Севић испаде пред њу. |
р верујеш у те враџбине? упита одједном Јелена.</p> <p>— Какве враџбине ?{S} Плетем венац за ку |
19200_C2"> <head>II.</head> <p>Сутрадан Јелена једва дочека време за шетњу, после подне.{S} Неш |
кад ти нећу ни доћи.</p> <p>Рекавши ово Јелена дохвати свој шешир, наглим покретом покри главу |
је ту је.</p> <p>Увиђајући да није само Јелена крива, хтео је да се покаже правичан.{S} После д |
о „Филозофије бројева“.{S} Читала је то Јелена, али некако тешко и с муком.{S} Није ту било јас |
а кога другог, свеједно.</p> <p>— А што Јелена? питала је Мица, чисто заплашена тугом која је и |
>— Ја бих се, Бога ми, удала, поче опет Јелена.</p> <p>— Пре него што свршиш школу?</p> <p>— Шк |
циљу да јој извуче који грош.{S} Ако му Јелена не би отворила, он би бесомучно лупао у врата.</ |
..</p> <p>— Сместа да си отишао! дрекну Јелена, лупнувши ногом о под, а очи јој севаху.</p> <p> |
ти леп и ведар...</p> <p>— Никад! викну Јелена.{S} Радије у смрт</p> <p>— Немој тако, Јелена!{S |
<p>— Па зар ја да ти купим одело? цикну Јелена.</p> <p>— Па ти имаш новаца.{S} Да ја имам, а да |
ијан и да јој није муж.</p> <p>У кварту Јелена исприча полицијском чиновнику у чему је ствар и |
м, крај самога градског платна, куда их Јелена није могла пратити.{S} Она се врати и седе на је |
гове дрхтаве руке продиру и тамо где их Јелена није желела.{S} Осећала је како и њу обухвата та |
и одмахну руком. </p> <pb n="20" /> <p>Јелена једва сачека да прође највећа жега, па оде Мици. |
додељено Севићу. </p> <pb n="30" /> <p>Јелена је увиђала да сад има начина да се позна са „ана |
га будемо среле. </p> <pb n="15" /> <p>Јелена ћуташе, задубљена у снове о своме будућем, а Миц |
е тако изгледало. </p> <pb n="18" /> <p>Јелена и Мица нађоше своје другарице код трамвајске чек |
ме, па ћеш чути. </p> <pb n="118" /> <p>Јелена приклопи врата и закључа их.{S} Али Севић удараш |
} Шта знаш друго? </p> <pb n="78" /> <p>Јелена оћута, јер и није знала шта би му одговорила.{S} |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јелена није знала шта је то љубав.{S} Према Севићу није |
:id="SRP19200_C3"> <head>III.</head> <p>Јелена поче да чита.{S} Читала је без избора и разбора, |
ml:id="SRP19200_C5"> <head>V.</head> <p>Јелена је постала ревностан сарадник „<title>В. Журнала |
id="SRP19200_C14"> <head>XIV.</head> <p>Јелена горко заплака.</p> <p>— Зар је, Боже, мој грех т |
е волим, да то не могу исказати!</p> <p>Јелена је, затворених очију, лежала на његовим грудима, |
зим из Бугарске... из ропства...</p> <p>Јелена узе са стола десетицу, ону коју је малочас прими |
, биоскопске листе, посетнице...</p> <p>Јелена је свако по подне одлазила у штампарију, да што |
е у варош да купиш шта ти треба.</p> <p>Јелена му се обисну о врат, не за то што га је силно во |
о то задиркивање, та мушка рука.</p> <p>Јелена се сети неких својих снова.</p> <p>Осећала је ка |
са што је читкије и лепше могла.</p> <p>Јелена је замишљала да је уредништво листа велика и пра |
признаницу и — показа јој врата.</p> <p>Јелена, без речи и ван себе, изађе.</p> <p>Сутрадан јој |
о, стазама где нема много света.</p> <p>Јелена, ништа не мислећи, пође за њима.{S} Они су се не |
а за душу и срце нико и не пита.</p> <p>Јелена је ћутала, не хотећи да растера лепе слике, које |
> <p>— Шта си хтела? упита Мица.</p> <p>Јелена не одговори, а Мица извади из џепа конац и поче |
— Ти спаваш, Јелена? упита Мица.</p> <p>Јелена уздахну дубоко.</p> <p>— Не спавам, али сневам.< |
рећи брату да га мало преслиша.</p> <p>Јелена не хтеде више да говори о томе, јер јој је било |
и пруживши руку некако иза себе.</p> <p>Јелена му утури рукопис у руку.</p> <p>Уредник га узе, |
екога да пропустимо испред себе.</p> <p>Јелена тек сад пође изласку.{S} Кад дође до врата, окре |
вица имало је тек да се пресуде.</p> <p>Јелена покуша да издаје лист сама, уз припомоћ сарадник |
ти шешир, климну влавом и изађе.</p> <p>Јелена је била ван себе.{S} Дрхтала је од једа и беса.{ |
ибојавајући се да је ко не чује.</p> <p>Јелена слушаше оне звучне речи, нове мисли и друкчије с |
и ће наћи начина да јој помогне.</p> <p>Јелена послуша и г. Н. Н. јој изради да буде постављена |
.{S} Хоћу да будеш увек уз мене.</p> <p>Јелена је осећала да више ни она не може овако, а и исп |
ени да код куће преводи фељтоне.</p> <p>Јелена, сва срећна, приону на посао, верујући да почиње |
друго, није им тешко растати се.</p> <p>Јелена га је слушала и најрадије би му поставила питање |
је могуће и да се уда кад хоће.</p> <p>Јелена лежаше на страни, савивши мало главу, затворених |
тампарију пописаше и запечатише.</p> <p>Јелена остаде без игде ичега, само са својим разочарење |
p>И уредник приђе другој машини.</p> <p>Јелена чу једну крупну псовку, па онда као да нешто пуч |
длазио, да се ускоро опет врати.</p> <p>Јелена је била у очајању.{S} Докле ће то тако трајати и |
стадоше и свака оде својој кући.</p> <p>Јелена је била разочарана у својим идеалним замишљањима |
а учествују у борби за опстанак.</p> <p>Јелена је од брака очекивала много, али шта управо није |
ква какву је он жену себи желео.</p> <p>Јелена је ћутала.{S} Забацивши главу на наслон клупе он |
се венчати у некоме селу, преко.</p> <p>Јелена се колебала неколико дана, ломила се.{S} Страх ј |
рачунавајући колико кошта одело.</p> <p>Јелена стајаше као скамењена.{S} Пара није имала, бар н |
етне очи гледале би је прекорно.</p> <p>Јелена је горела од жеље да се упозна било с њим, било |
текст и диктираше Јелени у перо.</p> <p>Јелена сасвим престаде да излази, сем на ручак и вечеру |
сателита, одговори Мица просто.</p> <p>Јелена брзо седе. </p> <pb n="16" /> <p>Недалеко од њих |
шти.{S} Све је било врло просто.</p> <p>Јелена се вратила са мужем у Београд после два — три да |
алнији брак у свету, прави узор.</p> <p>Јелена га је слушала, опијајући се насликаним лепотама, |
пацијента, уђе понова у кабинет.</p> <p>Јелена је била ван себе од љутине.</p> <p>— Јелена, поч |
да сам читала ту паметну књигу.</p> <p>Јелена пође изласку, решавајући се да ли да оде кући ил |
да идите лево, у администрацију.</p> <p>Јелена немаде кад да што помисли, али осети дубоко разо |
ова Севић, хватајући је за руку.</p> <p>Јелена повуче руку, али осети како јој под ногама задрх |
иљка поче да клизи по линолеуму.</p> <p>Јелена осети како јој недостаје ваздуха, како се гуши.{ |
.{S} Ја волим ову дубоку тишину.</p> <p>Јелена би се најрадије вратила, али није умела да се из |
би сад хтела да се удаш за њега?</p> <p>Јелена гризаше усне од једа.{S} Говор овога човека вређ |
p> <p>— А да ли ћете имати пара?</p> <p>Јелена напрћи усне.</p> <p>— Пара?{S} А што се онда дев |
Онај анархиста, зар га не знаш?</p> <p>Јелена начини гримасу као да не зна о коме то Мица гово |
иш другарице која те увек воли —</p> <p>Јелена. </p> </div> <pb n="104" /> <div type="chapter" |
а, са прилозима г. Јове Дугића, госпође Јелене Севић и још неколицине угледних новинара, који с |
код Вознесенске цркве.{S} Кад га спази, Јелени се стеже срце, не од радости, већ од страха.{S} |
="79" /> <p>Тако трајући дане монотоно, Јелени прођоше четири месеца, за које се време она једв |
то Севић био врло ревностан у посетама Јелени, која већ није знала како да га се отресе.{S} Об |
парији и чак и певуши.{S} Па је и према Јелени био сад много пажљивији и много више јој је љуба |
а.</p> <p>Пред вече стари Ђорђевић дође Јелени у атеље.</p> <p>— Говорио сам са адвокатом и он |
дио до у сумрак.{S} Онда, обраћајући се Јелени, упита:</p> <p>— Зар не би било пријатније да из |
е договорио са својим уредником, донесе Јелени да код куће преводи фељтоне.</p> <p>Јелена, сва |
знао.{S} Заседе, узе текст и диктираше Јелени у перо.</p> <p>Јелена сасвим престаде да излази, |
А живот је међутим тако тежак.</p> <p>И Јелени се чињаше да се срећа приближује, она срећа о ко |
не више не зови.</p> <p>Није се ишло ни Јелени, али је ипак горела од жеље да оде још једном, п |
злажења нико га више није читао, И тако Јелени од брака остаде муж у затвору, дуг за хартију за |
раз!</p> <p>Мица ућута, завидећи помало Јелени, што ова, кћи високог чиновника, има мираз, па ј |
е венчана жена примити, ко ће?</p> <p>У Јелени је све кипело.{S} Једва се уздржавала да га не у |
ијатно и напољу. </p> <pb n="112" /> <p>Јелени би јасно да ће с њим тешко изаћи на крај.</p> <p |
пред полицијом. </p> <pb n="115" /> <p>Јелени не остаде ништа друго до да пође, праћена радозн |
о је да на обући нема потпетица.</p> <p>Јелени скоро застаде дах.{S} Сети се да је виђала тога |
итро савијале одштампане табаке.</p> <p>Јелени се учини све врло познато.{S} Осети силно узбуђе |
тек кући је долазио касно увече.</p> <p>Јелени је све јасније бивало да између стварности и сно |
его што је отишла у канцеларију.</p> <p>Јелени, гледајући Севића како мирно једе, поче да кипи |
ad> <p>Од како је Севић постао штампар, Јеленин живот се променио.{S} Штампарија је била мала и |
ам, господине, три хиљаде динара, то је Јеленин део материнства, и једна хиљада динара на име у |
pb n="72" /> <p>— Господине, поче одмах Јеленин отац, што сте урадили урадили сте.{S} Нисам вас |
иво загледао.{S} Поглед му је клизио са Јеленина лица на разголићени врат, а одатле на пуна, уз |
сав једак не толико због неспособности Јеленине за рад, већ због тога што се обрукао пред свој |
ријатеља мало.</p> <p>Тако је било и са Јелениним родитељима.{S} Кад су поштом добили Јеленино |
ним родитељима.{S} Кад су поштом добили Јеленино писмо, којим их извештава да се венчала са Пет |
плашена тугом која је избијала из гласа Јелениног.</p> <p>— Не знам, али бих се тако радо удала |
сад тек поче пакао за Јелену.</p> <p>По Јелениној представци свештенику, како почињу парнице за |
сам да им дам комад хлеба у руке.{S} Са Јеленом је испало друкчије.{S} Ево вам, господине, три |
а издаје свој лист.{S} Чим остане сам с Јеленом, почне да рачуна: сарадници толико, хартија тол |
ономе, дођоше и на име Јове Дугића.{S} Јелену је интересовало шта је све Јова написао, јер је |
рад је добио једну нову зубну лекарку — Јелену.</p> <p>Почела је рад и први који јој је дошао — |
ском судији.{S} И сад тек поче пакао за Јелену.</p> <p>По Јелениној представци свештенику, како |
ивио је себе нарочито због тога, што на Јелену није обратио пажњу бар ове године, у последње вр |
ет мужу.{S} Кад Севић дође кући, затече Јелену очајну.{S} Видев у чему је ствар, набра незадово |
изгура га.</p> <p>Севић поче да прогони Јелену.{S} Долазио је свакога дана, у свако доба, под р |
ништа, већ оде на вечеру и не позвавши Јелену.{S} Вратио се касно, сав једак не толико због не |
су му играле, као да су хтеле да прозру Јелену скроз, кроз хаљину.{S} Глас му је лако подрхтава |
50" /> било рећи да ли је пио ракију уз јело или је јео уз ракију.</p> <p>Мати би за то време п |
отац, и не гледајући децу, сео за сто, јео и пио и пио и јео и тешко би <pb n="50" /> било рећ |
рећи да ли је пио ракију уз јело или је јео уз ракију.</p> <p>Мати би за то време потрпала децу |
ући децу, сео за сто, јео и пио и пио и јео и тешко би <pb n="50" /> било рећи да ли је пио рак |
S} Он мисли само о преображају друштва, јер ево већ скоро три месеца како она трчи око њега и С |
ложити, да уопште неће ни доћи до њега, јер сем двојака није ни имала других оцена.{S} И брак ј |
м би једва једном у недељи изашла куда, јер је он сад био врло заузет.{S} Час је остајао дуже у |
/> свет убедити у потребу преображаја, јер, видиш, она девојка се не само није наљутила на оно |
S} Није било лако као што је замишљала, јер је немачки језик имао за њу још увек својих тајни.{ |
а да каже да јој је доцкан није хтела, јер како би она била способна за што веће од тога да се |
ога дана, није изазивала пажњу укућана, јер су је сви знали као врло ћудљиву.{S} Запиткивати је |
ну да му радна снага баш није потребна, јер има на „лагеру“ доста дела, али ће он за њу већ наћ |
ит зрелости.{S} Ипак је била задовољна, јер јој је живот био обезбеђен.{S} Лако јој није било, |
ужно.</p> <p>— Мрзе га, мислила је она, јер га не разумеју и завиде му.{S} Али је он, Јова, вел |
сузе покапаше лице.{S} Била сам срећна, јер сам осећала да ми је све опроштено.</p> <p>— А мама |
е да сам била задовољна и скоро срећна, јер сам уза се имала оца, заштитника.{S} А и њему, стар |
три месеца Севића пустише испод суђења, јер су све оптужбе противу њега биле сведене на просто |
ужи петицу, али он рече да хоће унутра, јер има да разговара с њом.</p> <p>— Шта ћеш, казуј? пи |
го? </p> <pb n="78" /> <p>Јелена оћута, јер и није знала шта би му одговорила.{S} Осећала је и |
ти, да је добар део кривице ипак његов, јер никада није обраћао пажњу на то шта Јелена ради, с |
.</p> <p>Лист се продавао, пролазио је, јер има света који цени само оне листове што нападају в |
> <p>— Вероватно да изгледам мало боље, јер сам имао прилику да се ваљано одморим.{S} А и ти из |
>Јелена не хтеде више да говори о томе, јер јој је било непријатно да слуша те неоправдане напа |
поред једне клупе, свакако заборављене, јер су све остале биле однесене.{S} Прошеташе два-три п |
уј ми да те ја сад више ценим него пре, јер те је животна борба прекалила...</p> <p>— Волела би |
е видите или можда нећете да их видите, јер су вам, можда мислите, недорасле.</p> <p>— Не, госп |
мило ми је да си ти изнела то гледиште, јер, право да ти кажем, женирао бих се да сам ја то учи |
е ништа не веже.{S} Њему ће бити лакше, јер не мора водити рачуна о њој, а њој ће бити поможено |
посматрају живот него њихови родитељи, јер им родитељи, колико могу, не дају да осете сву тежи |
оћете, само се не могу дуго задржавати, јер имам посла код куће.</p> <p>Он натуче капут и шешир |
<p>— Е кад је посао, онда да се плати, јер ја ништа не радим онако, нити сам неки филантроп... |
Мојој жени?{S} Ја је нећу никада имати, јер се за мене, као ни за Дугића, не може овде наћи жен |
њему, старом већ, била сам од користи, јер га је ваљало неговати.{S} Он је одмах био одређен н |
<p>— За то што морам сад одмах да идем, јер треба наћи посла и стан.{S} Не могу ваљда захтевати |
своју плату, а могла сам остати с оцем, јер Министарству нисам била потребна.{S} Хтела сам да и |
, извињавала се она.{S} И сад се журим, јер сам већ, чини ми се, задоцнила.</p> <p>И хтеде да п |
ирна.{S} Молила се Богу да буде осуђен, јер би осуда по онаквим делима за каква је он био оптуж |
е интересовало шта је све Јова написао, јер је хтела да се упозна са његовим погледима и идејам |
ао дуже у уредништву, радећи њен посао, јер она није никад стигла да да довољно рукописа, час ј |
S} Даље, на универзитет, није се могло, јер није радио.{S} Али сам ја ипак била задовољна што с |
и рачуна о њој, а њој ће бити поможено, јер ће своју зараду имати само за себе.{S} Навикла је в |
авиле, не везујмо оно што је прекинуто, јер би нас чвор увек жуљио.{S} Боље је да будемо добри |
је Јелена са Севићем ишла и у Топчидер, јер им Калемегдан није више давао <pb n="67" /> довољно |
од тога нема ништа, настављао је Севић, јер ја пре свега никога не познајем, <pb n="58" /> а ни |
и да те слушам.{S} Иди ми испред очију, јер, тако ми Бога, не дајем ни пару за твој</p> <p>живо |
буде груба.</p> <p>— Да се удајем нећу, јер у браку с тобом нисам нашла ничега примамљивог.{S} |
а те питам треба ли ти што од одела.{S} Јесен је већ на прагу.{S} После подне ћемо отићи да ти |
јавило пупољке лишћа, па све до у позну јесен.{S} Деца долазе да се наиграју, дечаци и девојчиц |
ећи се. </p> <pb n="105" /> <p>— Јесмо, јесмо, брак још постоји.{S} Ти си још увек моја женица! |
она гадећи се. </p> <pb n="105" /> <p>— Јесмо, јесмо, брак још постоји.{S} Ти си још увек моја |
а које сам чула од тебе, примети Јелена јетко.{S} Сад је на мене ред да кажем: о прошлости неће |
би у својој соби, час смејући се а час јецајући, час певајући, да се одмах затим стане ваљати |
не разумеју и завиде му.{S} Али је он, Јова, велики, већи од свију њих.</p> <p>— Па се онда се |
рице закрчиле скоро цели узани тротоар, Јова ипак мораде да скрене мало десно, али се очеша о о |
а и Севића су сматрали за анархисту.{S} Јова се дружио са Севићем за то, што га је овај хвалио |
а.{S} Јелену је интересовало шта је све Јова написао, јер је хтела да се упозна са његовим погл |
аткад износила и своје мишљење, које је Јова скоро увек обарао једном једином реченицом:</p> <p |
по мојем мишљењу виши човек, говорио је Јова, човек који се отресао предрасуда и уског гледишта |
другарица наброја више случајева, да се Јова показао неваспитан.</p> <p>— То није могуће, брани |
ча.</p> <p>Одједном се однекуд појавише Јова Дугић и Петар Севић.{S} Ишли су полако.{S} Он, вис |
ви, помисли, па јој опет изађе пред очи Јова, онако достојанствен и озбиљан, удубљен у своје ми |
S} То си свакако чула <pb n="100" /> од Јованке, која је, пошто је овде онако лепо положила исп |
} Мица ју је одвела у антикварницу Томе Јовановића и ту је Јелена, за незнатне новце, добила св |
ачу, али никога не нађох.</p> <p>По св. Јовану дође очекивани брод и укрцасмо се.{S} Прво лице |
кцијом г. Петра Севића, са прилозима г. Јове Дугића, госпође Јелене Севић и још неколицине угле |
говору о овоме и ономе, дођоше и на име Јове Дугића.{S} Јелену је интересовало шта је све Јова |
/> <p>Колико пута је хтела да се окане Јове и његове филозофије, али би јој увек пред очима за |
еру и кувају.</p> <p>Затим се опет сети Јове и његовог мушког лица, његових очију, које као да |
не зна, али ће упитати брата, који се о Јови не изражава баш најлепше.</p> <p>Сад Мица, која је |
на.</p> <p>— То је Петар Севић, интимус Јовин, који и нема других пријатеља.{S} Он је сарадник |
ни.{S} Јелена је не слушала него гутала Јовина разлагања о разним идејама, о женском покрету и |
ена, за незнатне новце, добила сва дела Јовина, почев од „Анархизма као филозофске доктрине“ до |
} Њихову пријатељству ишло је на руку и Јовино сарадништво на „<title>Великом Журналу</title>“. |
је да га обновимо!</p> <p>— А шта је с Јовом? упита она.</p> <p>— Славно пропао у рушевинама с |
лена мало зачуђена</p> <p>— Па на онога Јову Дугића, знаш онога што увек шета споредним стазама |
стаде дах.{S} Сети се да је виђала тога Јову Дугића.{S} Чула је већ и његово име, које је било |
ого.{S} Мисли јој и нехотице пређоше на Јову Дугића и његовог трабанта.</p> <p>— Велике су то д |
Севићевим столом врло често затицала и Јову.{S} Спочетка Јелена није смела пред њим ни уста да |
утала је све.</p> <p>Није заборавила ни Јову Дугића и његова дела.{S} Мица ју је одвела у антик |
реч, сваки гест.{S} Севић је веровао у Јову као у каквога идола, веровао је да ће он учинити н |
могне.</p> <p>Јелена послуша и г. Н. Н. јој изради да буде постављена — за практиканта у Минист |
е стезао на своје груди све силније, да јој је дах застајао.{S} Њу је одвратност према њему наг |
сећала је да је тај поглед узбуђује, да јој уставља дах.</p> <p>— Ви велите дакле да у нас има |
титу, али шта је ова могла.{S} Ваљда да јој постави жандарма испред врата!{S} Састанци њихови б |
ти.</p> <p>Она пристаде без речи, ма да јој је било непријатно да је свет види с њим.{S} Био јо |
тељу њенога оца, који ће наћи начина да јој помогне.</p> <p>Јелена послуша и г. Н. Н. јој израд |
живот, кад га је осигурала, зар сад да јој се јави авет прошлости!</p> <p>— Толики дивни људи |
екивао њен пролазак.</p> <p>Кад виде да јој он прилази, Јелена се одвоји од Мице, добацујући јо |
и није умела да се извуче, а да каже да јој је доцкан није хтела, јер како би она била способна |
урнал“.{S} Али се не усуди, знала је да јој другарице не би после дале мира.</p> <p>— Хоћете ли |
Ја нећу да она икада зажали на мене да јој нисам дао „њено“, т. ј. удомљење.{S} Ја сам чиновни |
о се овако свршило.{S} Чинило јој се да јој је са душе пао неки огроман терет. </p> </div> <pb |
, приближујући јој се све више, поче да јој описује своје патње, своје жеље, које су биле тако |
су тврдили да је онај човек пијан и да јој није муж.</p> <p>У кварту Јелена исприча полицијско |
тело струји нека слатка топлина, као да јој се груди подигоше у вис.</p> <p>Како већ нису знали |
је како је подухвата нека ватра, као да јој по жилама потекоше пламенови место крви.{S} Телом ј |
оћио, не за то што јој је било криво да јој није одмах дошао, већ што јој се чинило да би треба |
тела не хтела, пусти га унутра, само да јој се не скупља свет.</p> <p>— Шта хоћеш? питала је.</ |
треби, истроши.{S} Било јој је јасно да јој ваља много радити.{S} Са друштвом, у којем је себе |
ет.{S} Хоће унутра, има, вели, нешто да јој каже.{S} Она га пусти, али се одмах покаја.{S} Био |
д разним изговорима, али увек у циљу да јој извуче који грош.{S} Ако му Јелена не би отворила, |
Спремајући се за одлазак замоли Мицу да јој позајми „<title>Сањина</title>“.</p> <p>Те вечери Ј |
оме смеху, била и задовољна.{S} А можда јој је заиста и било пријатно то задиркивање, та мушка |
учи да чита коректуре, ревизије, показа јој како да води књиге, и она је била пресрећна што мож |
прочита Севићеву признаницу и — показа јој врата.</p> <p>Јелена, без речи и ван себе, изађе.</ |
је као скамењена, свесна опасности која јој је претила.{S} У то зазвони звонце.{S} Неко је доша |
ћу, овај је дочека пријатељски, поласка јој да лепо изгледа, прекоре је што није и раније дошла |
тво и штампарија.{S} Лупа машина зујала јој је у ушима.{S} Па онда смех оне девојке, па уредник |
а ћеш тамо међу оне пропалице? говорила јој је.{S} Видела си како су те онда дочекали.{S} Уоста |
елена бојажљиво.{S} У ствари, у грудима јој се разлевало миље због похвале.</p> <p>— Штампаћемо |
а, кћи високог чиновника, има мираз, па јој је могуће и да се уда кад хоће.</p> <p>Јелена лежаш |
p> <p>— То су велики умови, помисли, па јој опет изађе пред очи Јова, онако достојанствен и озб |
а разуме шта јој Севић говори.{S} Доста јој је било да чује његов глас, тужни глас, који је јад |
клупе она се није трудила да разуме шта јој Севић говори.{S} Доста јој је било да чује његов гл |
сећала нелагодно под тим погледом и крв јој јурну у лице.{S} Осећала је како је обузима неко чу |
од другарица, нарочито од Мице.{S} Кад јој, понеки пут, не би пошло за руком да се састане са |
уће, у постељи, из које би устајала кад јој лежање већ досади.{S} Спремила би се и изашла у вар |
могућношћу да ће се још срести.{S} Сад јој се учинио као жива претња, као смртна опасност.</p> |
аваше је да је он веома цени.{S} Узгред јој напомену да му радна снага баш није потребна, јер и |
сто истера или да покуша лепим.{S} Паде јој на памет да би га могла наговорити на развод брака. |
у другарицу.</p> <p>— Врло добро, упаде јој он у реч.{S} Слажем се са твојом намером и мило ми |
и дрзак, поглед који ју је палио, није јој био непријатан, али навика да такве погледе сматра |
да тражи краја својој авантури.{S} Није јој остајало ништа друго, него да тражи развод брака.{S |
такве погледе сматра непристојним није јој давала да дуго о њему мисли.</p> <p>Кад изби код са |
бави, већ само из чулности.</p> <p>Није јој било јасно шта Севић сад намерава и како мисли да у |
, не хотећи да растера лепе слике, које јој је причање Севићево извело пред очи.</p> <p>— Па ле |
, и из саме лењости, из блаженства које јој је причинило читање „<title>Сањина</title>“.</p> <p |
мећиваше како промичу силуете.{S} После јој се очи привикоше на полутаму и она поче да разазнај |
је непрестано осећала на себи.{S} Миље јој је струјало кроз тело.</p> <p>Поче да се игра са ма |
о, верујући да почиње онај живот о коме јој је Севић <pb n="76" /> говорио раније.{S} Она је ми |
и после неколико дана извести је да ће јој Павић дати посла, само не на листу, већ на издањима |
а тек тада поче мислити о томе, како ће јој бити могуће да настави живот са човеком, за кога је |
S} А док се парница не сврши, колико ће јој пута још Севић доћи и церећи се, бацити јој у лице |
е.{S} Крај прозора виде Севића.{S} Срце јој задрхта, али ипак уђе.{S} Није видела никога сем Се |
улази, нећеш ваљда вековати овде, рече јој Мица, којој је већ било досадило то бескорисно дола |
ало разговарати.{S} Забављајте се, рече јој и дотури неке илустрације.</p> <p>Севић је радио до |
ке и уцењује је.</p> <p>— Госпођо, рече јој чиновник, он је сад случајно пао полицији у руке.{S |
ј улици, она повуче Мицу у страну, рече јој да је боли глава и да ће кући.{S} Она нека продужи |
опасност.</p> <p>— Једва те нађох, рече јој, а чуо сам да си дошла.{S} Како само дивно изгледаш |
и у томе их затече отац.</p> <p>Не рече јој ништа, само јој прочита Севићеву признаницу и — пок |
е.</p> <p>Сутрадан јој дође мати и рече јој да се обрати г. Н. Н., пријатељу њенога оца, који ћ |
ни био сад много пажљивији и много више јој је љубави посведочавао.</p> <p>Зараде је било, не м |
Дугић и Севић.{S} И ова двојица учинише јој се велики, врло велики.</p> <p>По вечери седе да ра |
Хвала Богу да се и ти смириш! добацише јој две-три другарице идући даље.</p> <p>— Мицо, ходи о |
се моћи одржати са штампаријом.{S} Муж јој је из затвора слао упутства како и шта да ради.{S} |
нас, онда је књига забрањена само да би јој се начинила реклама.{S} Стварно добрим књигама није |
окане Јове и његове филозофије, али би јој увек пред очима заиграли његово лице и црна брада, |
и га да је узме у заштиту од мужа, који јој чини неприлике и уцењује је.</p> <p>— Госпођо, рече |
у.{S} Спусти поглед и виде Севића, који јој се поклони, говорећи:</p> <p>— Госпођице, свет је п |
в.{S} Брзо је сасвим ушла у посао, који јој је био <pb n="89" /> двојако користан, доносио јој |
некада мислила да је веже љубав, а који јој је сада био не само равнодушан, већ и терет.</p> <p |
елости, који се све више ближио, а који јој је изгледао као замахнут нож.</p> <p>Осећала је да |
елену.</p> <p>Почела је рад и први који јој је дошао — био је Севић.</p> <p>За све време од одл |
та да ради?{S} Хукала је и плакала, али јој то не поможе.</p> <p>Како би било да се обрати оцу! |
.{S} Врати се столу и поче да чита, али јој се учини огромна неправда што мора да учи ове глупе |
каквих великих идеја.{S} Читала је, али јој у глави није ништа остајало.{S} Поче неке, по своме |
ха, како се гуши.{S} Хтеде да виче, али јој глас застајаше у грлу.{S} Притисну обема рукама гор |
ила је начисто с тим да га не воли, али јој је ипак било пријатно, и преко дана, кад затвори оч |
оји ју је још увек палио и сажизао, али јој није био непријатан.{S} Навикла се и на његов начин |
мишљала, учинила би она много.{S} Мисли јој и нехотице пређоше на Јову Дугића и његовог трабант |
очићеш на мене и повалићеш ме! одговори јој Мица.</p> <p>— Ходи, нећу! увераваше Јелена.</p> <p |
је дочекати сасвим друкчије, а оно нити јој ко рече „добар дан“ ни „збогом“.</p> <p>— Јазбина! |
пута још Севић доћи и церећи се, бацити јој у лице да је она његова жена.{S} Осећала је да њего |
е осећајући своју несрећу, и не тражећи јој лека.{S} Али не, она не спава, не спавају ни Севић, |
>И Севић, уздрхтала гласа, приближујући јој се све више, поче да јој описује своје патње, своје |
ћ, хватајући је за мишицу, приближујући јој се све више.{S} Она покуша да се повуче, али он као |
и, Јелена се одвоји од Мице, добацујући јој:</p> <p>— Пардон, за тренутак!</p> <p>Севић је био |
жи се Мици.</p> <p>— Чекаћу вас! добаци јој он, делећи реч на слогове и наглашујући сваки слог. |
кну Јелена, лупнувши ногом о под, а очи јој севаху.</p> <p>— Па, добро... да одем... али дај ми |
.</p> <p>— Јазбина! помисли, а пред очи јој изађе све оно што је читала о мукама радничким у ти |
а није ни имала других оцена.{S} И брак јој се учини као котва спасења. </p> </div> <pb n="69" |
осле неколико минута врати са потребним јој речницима.{S} Али ни са њима превођење није ишло мн |
потекоше пламенови место крви.{S} Телом јој бујаше нека непојмљива снага, распињаше је неки бес |
речи и ван себе, изађе.</p> <p>Сутрадан јој дође мати и рече јој да се обрати г. Н. Н., пријате |
/p> <p>Кад је капија била откључана, он јој пружи руку у знак поздрава.</p> <p>— Куда ћеш? упит |
убио срећу својој сестри.{S} Видиш, он јој није бранио да се воли с другим.{S} А можда није би |
це, не од радости, већ од страха.{S} Он јој приђе као што се прилази доброј пријатељици.{S} Рук |
, доносио јој је леп приход и испуњавао јој је време, које би, иначе беспослена, проводила у ра |
истајао уз њу.{S} Својим ручицама чупао јој је косу, прислањао главицу уз груди, а Јелена се по |
епријатно да је свет види с њим.{S} Био јој је одвратан, а и стидела га се. </p> <pb n="95" /> |
га се и Јелена засити.{S} Читав дан био јој је неиспуњен и она зажеле да и она што ради.{S} Сев |
<pb n="89" /> двојако користан, доносио јој је леп приход и испуњавао јој је време, које би, ин |
ако је обузима неко чудно осећање, како јој кроз тело струји нека слатка топлина, као да јој се |
наместише.{S} Кад је Јелена видела како јој стан изгледа, дошло јој је да зарида, толико је он |
по линолеуму.</p> <p>Јелена осети како јој недостаје ваздуха, како се гуши.{S} Хтеде да виче, |
> <p>Јелена повуче руку, али осети како јој под ногама задрхташе рушевине, расклопише се, и она |
<p>— Натраг! врисну она, осећајући како јој пуцају кости под његовим рукама.{S} Учини крајњи на |
ка радосно, не показујући отворено како јој је мило што је Јелена једном попустила.</p> <p>У ра |
јер јој је живот био обезбеђен.{S} Лако јој није било, али, мислила је, то је испаштање. </p> < |
а га не ухвати за гушу и задави, толико јој је био мрзак.{S} Ипак га замоли: </p> <pb n="107" / |
ма, сва клонула од задовољства.{S} Било јој је угодно што је сасвим уз њега, није се отимала ње |
да ту снагу употреби, истроши.{S} Било јој је јасно да јој ваља много радити.{S} Са друштвом, |
као очекујући некога.{S} У ствари било јој је незгодно да иде <pb n="23" /> сама.{S} Радним да |
бранила се, али би брзо клонула, чинило јој се да је у Севићевом загрљају, а оно дотле непознат |
ву споредну улицу. <pb n="87" /> Чинило јој се да не би могла да издржи сусрет са њима, не би з |
се, уплашена, одмах извукла.{S} Чинило јој се нечувено смело да се појави тамо, она, којој је |
о оно двоје-троје посетилаца.{S} Чинило јој се да то пре подне нема краја.{S} Једва дочека подн |
лена је мислила о будућности.{S} Чинило јој се страшно, ако тако узмора да проведе век.{S} И да |
досна и задовољна сама собом.{S} Чинило јој се као да почиње нов живот, живот рада.{S} Хтела је |
радосна што се овако свршило.{S} Чинило јој се да јој је са душе пао неки огроман терет. </p> < |
доживела за последњу годину дана чинило јој се као мучан сан.{S} Каткада ни сама није могла да |
Мицом у школу, срете Севића.{S} Учинило јој се као да је он очекивао њен пролазак.</p> <p>Кад в |
ена видела како јој стан изгледа, дошло јој је да зарида, толико је он био далеко од оне слике, |
че отац.</p> <p>Не рече јој ништа, само јој прочита Севићеву признаницу и — показа јој врата.</ |
тишти општа друштвена несрећа.{S} Чудно јој је било да читави човечји род спава, не осећајући с |
ала је само на испит зрелости.{S} Јасно јој је било да га неће положити, да уопште неће ни доћи |
ало не упита где је ноћио, не за то што јој је било криво да јој није одмах дошао, већ што јој |
криво да јој није одмах дошао, већ што јој се чинило да би требало да га то пита, али оћута.</ |
релости.{S} Ипак је била задовољна, јер јој је живот био обезбеђен.{S} Лако јој није било, али, |
ена не хтеде више да говори о томе, јер јој је било непријатно да слуша те неоправдане нападе.{ |
да, који као да су је свлачили.{S} Опет јој беше некако нелагодно, али не непријатно.{S} Тај по |
према њему нагонила да се отима, а опет јој је у његовим рукама било тако пријатно.{S} Неко дот |
шком муком одбранила од насртаја, Севић јој предложи да буду муж и жена, да се венчају кад је в |
вићева, одговори Јелена и прими пружену јој руку.</p> <p>— Госпођица је студенткиња, не ? упита |
ју је од пете до перчина.{S} У ушима су јој још непрестано биле речи Севићеве.{S} Па се сети Се |
ове глупе и сувопарне предмете, кад су јој у глави и у срцу онако велике ствари.</p> <p>Снажни |
це су се чудиле, а од другарица неке су јој завиделе, а неке је се клониле.</p> <p>Једном Јелен |
осила какав рад или не.{S} Те посете су јој толико биле прешле у навику, да се, кад дође уобича |
бора и разбора, све руске писце који су јој дошли до руку.{S} Толстој, Гогољ, Достојевски, Горк |
>По вечери седе да ради лекције, али су јој у глави били уредништво и штампарија.{S} Лупа машин |
и најситнијих појединости, пред очи су јој излазили сви тренуци среће, којих је, авај, било та |
у увојцима падала око главе.{S} Само су јој очи биле некако упадљиве.{S} Крупније, црне као угљ |
ој веселости.</p> <p>— Мани је, опет су јој дошле лутке, знаш је већ! убаци друга.</p> </div> < |
сти послодаваца! помисли Јелена и намах јој се учини да разуме мржњу радника према послодавцима |
зи, бранила се Мица.</p> <p>— Свеједно, још само мало.</p> <p>Мица, навикнута већ да попушта, д |
вно никоме нисам отворила срце, од онда још кад сам почела сарађивати на оном листу, а од, онда |
ад је пролазила поред једне машине која још није радила, она виде како један од оних црних људи |
жено за борбу.{S} Таквоме женскињу ваља још само муж, правичан и паметан, за којим би оне ишле |
ниверзитет...{S} И Мица, помишљајући на још дуго школовање, уздахну из дубине груди.</p> <p>Нек |
о удати не само ове године, него ко зна још колико, па украо нам ко венац или не.{S} Догодине и |
зазлене и срећне што нас узимају.{S} Па још траже да им за ту жртву с њихове стране будемо и за |
удавати, рече једном отац.</p> <p>— Па још није школу свршила, примети мати.</p> <p>— Каква шк |
се парница не сврши, колико ће јој пута још Севић доћи и церећи се, бацити јој у лице да је она |
лени, али је ипак горела од жеље да оде још једном, последњи пут.</p> <p>Једне вечери Јелена за |
о држао. </p> <pb n="59" /> <p>Севић је још дуго, држећи је у загрљају, причао о својим великим |
авикла се и на његов поглед, који ју је још увек палио и сажизао, али јој није био непријатан.{ |
напросто продаје и уз њу се често даје још и „приде“, као уз какву робу.{S} То „приде“ врло че |
и ти ја попуштам или нико.{S} И онда се још љутиш.{S} Нећу да идем, одговори Мица одлучно, реше |
је више рачунала са могућношћу да ће се још срести.{S} Сад јој се учинио као жива претња, као с |
карци понашају према женскињу, а ово се још смеје!</p> <p>Али, помислила је, то су још остаци с |
спава, не спавају ни Севић, ни Дугић, и још можда оно мало напредних људи, који су увиђали оно |
војим идејама, дражи те и изазива.{S} И још ако је и лепа <pb n="24" /> или и врло лепа!{S} И к |
г. Јове Дугића, госпође Јелене Севић и још неколицине угледних новинара, који су потписали сво |
Са г. Ђорђевићем су били у канцеларији још два господина, Севићу непознатих.</p> <p>Дочекаше г |
амо да види шта је са њеним радом, који још никако није био штампан.{S} Увек би одложила и оста |
одине оваквог живота.</p> <p>— Хоћеш ли још?</p> <p>— Не, хвала, нисам баш ни гладан.{S} Јутрос |
рече Јелена.</p> <p>— Немој још, остани још само мало, преклињао ју је Севић.</p> <p>— Морам.</ |
есмо, јесмо, брак још постоји.{S} Ти си још увек моја женица! церекао се Севић.{S} Веруј да ник |
коју је осетила.</p> <p>— Ипак ћу отићи још једном.{S} И тражићу баш самога Севића. </p> <pb n= |
е од пете до перчина.{S} У ушима су јој још непрестано биле речи Севићеве.{S} Па се сети Севиће |
Морам кући, рече Јелена.</p> <p>— Немој још, остани још само мало, преклињао ју је Севић.</p> < |
<pb n="105" /> <p>— Јесмо, јесмо, брак још постоји.{S} Ти си још увек моја женица! церекао се |
Она одговори одлучно:</p> <p>— Не, имам још да радим вечерас.{S} Кад смо одлучили да живимо ова |
ла.</p> <p>Баш у то време претрпела сам још један удар.{S} Севића, с којим већ одавно нисам бил |
тога.{S} Болело ме је само то, што сам још увек, бар по имену, била везана за њега.{S} Било ме |
ткиња, не ? упита Севић.</p> <p>— Нисам још, ја сам матуранткиња. </p> <pb n="43" /> <p>— Дивно |
а како она трчи око њега и Севића, а он још није доспео да је примети.</p> <p>— Како само да им |
ељи неће хтети ни да чују о удаји, и то још за Севића, и нарочито не сад, на два месеца пред св |
којој се чују и онако гадне речи, и то још од уредника!{S} Па како се они мушкарци понашају пр |
ишљала, јер је немачки језик имао за њу још увек својих тајни.{S} Али како су то биле дечје књи |
смеје!</p> <p>Али, помислила је, то су још остаци старога друштвенога поретка, који ће разруши |
да је нашао једну штампарију, малу, да ју је купио за мале новце, за остатак новца добивеног о |
осећала његов дах, ужагрен, запахњивала ју је ракија, која је баздила из њега.</p> <p>— Натраг! |
а ни Јову Дугића и његова дела.{S} Мица ју је одвела у антикварницу Томе Јовановића и ту је Јел |
ништа друго сем равнодушности.{S} Стид ју је било да се она, ни сама не зна како, некада прост |
ли у колико је више дана пролазило, све ју је нешто више вукло да бар оде у уредништво, само да |
је просто знала шта пре да чита.{S} Све ју је интересовало, гутала је све.</p> <p>Није заборави |
а оно дотле непознато осећање поново би ју обузимало, дрхтала би од узбуђења.</p> </div> <pb n= |
.{S} Навикла се и на његов поглед, који ју је још увек палио и сажизао, али јој није био неприј |
Тај поглед, мушки и дрзак, поглед који ју је палио, није јој био непријатан, али навика да так |
осећала да је он посматра погледом који ју је палио.{S} Осећала је да је тај поглед узбуђује, д |
{S} Она је покушавала да се извуче, али ју је он држао чврсто, да је била немоћна и да мрдне.{S |
ар само док не сврши са испитом.{S} Али ју је он уместо одговора, привлачио себи, обасипао пољу |
им рукама. </p> <pb n="68" /> <p>И увек ју је случај сачувао најгорега.{S} Наишао би неко и Сев |
о, да је била немоћна и да мрдне.{S} Он ју је стезао на своје груди све силније, да јој је дах |
е од једа.{S} Говор овога човека вређао ју је, али она не хтеде да буде груба.</p> <p>— Да се у |
к.{S} На десетак корака од атељеа чекао ју је Севић.{S} Она хтеде да га прође, али он пристаде |
ења.</p> <p>У то дође Севић.{S} Сачекао ју је кад је излазила из канцеларије, код Вознесенске ц |
ој још, остани још само мало, преклињао ју је Севић.</p> <p>— Морам.</p> <p>И пођоше, држећи се |
b n="111" /> <p>— Како си женице? питао ју је расположено.{S} Има ли муштерија?</p> <p>— Остави |
Јелена била у његовим рукама.{S} Љубио ју је по коси, по лицу, по врату.{S} Она је покушавала |
њаше је неки бес.{S} Собни ваздух гушио ју је.{S} Стаде крај отворена прозора.{S} Тишина, изгле |
у ту будућност.{S} Није ни осетила како ју је Севић ухватио за руку, настављајући причање и мил |
али у колико се више отимала, у толико ју је Севић чвршће грлио и махнитије љубио.</p> <p>— Ох |
Неко дотле непознато осећање испуњавало ју је и она је малаксавала, остајала у његовом загрљају |
је од једа и беса.{S} Као жену вређало ју је понашање Севићево.{S} Долази из затвора, после дв |
се као у вртлогу, а неко миље прожимало ју је од пете до перчина.{S} У ушима су јој још непрест |
ла као према ма коме туђинцу.{S} Болело ју је да у томе човеку није према себи изазивала ништа |
у биле његове руке на њеном телу, пекло ју је и жегло.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја, Јелена? |
> <p>— Дођите, на сваки начин!{S} Скоро ју је преклињао Севић.</p> <p>— Гледаћу, одговори она, |
<p>Севић је био пријатно изненађен, што ју је тобож случајно срео, а тако је много мислио <pb n |
јих телесних дражи, није дакле чудо што ју је он посматрао онаквим очима.{S} Само што је он био |
а време за шетњу, после подне.{S} Нешто ју је вукло да изађе.{S} Гушила се у кући.{S} Замишљена |
материјал, ваљало је живети, а и Петар ју је већ доста коштао.{S} Она је међутим била тек поче |
да више ни она не може овако, а и испит ју је испуњавао ужасом.{S} Али како да се то изведе?{S} |
а вашу помоћ.</p> <p>Говорећи ово Севић ју је пажљиво загледао.{S} Поглед му је клизио са Јелен |
стан.{S} Нашао сам брзо, близу тебе, у Југ-Богдановој улици.{S} Затим сам отишао Павићу.{S} Он |
{S} Где ли је била Јелена да види свога јунака!</p> <p>Севић, сав преплашен и једва владајући с |
ла нелагодно под тим погледом и крв јој јурну у лице.{S} Осећала је како је обузима неко чудно |
<p>— Не, хвала, нисам баш ни гладан.{S} Јутрос сам добро доручовао са Дугићем.</p> <p>— Па зар |
ај, Петре, прекиде га Јелена, ја сам од јуче до сада размишљала о себи и теби и дошла сам до за |
на.</p> <p>— Куда бих?{S} Уморна сам од јуче, а и овај роман ме јако занима, па ћу данас остати |
а није волела Севића, нимало, али су је к њему вукли навика да редовно буде са њим и сећање на |
а коју ће страну.{S} Онако насумце пође ка Теразијама.{S} Осећала се као у вртлогу, а неко миље |
је и Јелена се врати, али убрзо скрете ка уредништву „В. Журнала“.</p> <p>Севић је био сам, чи |
потакне.</p> <p>Ишли су најкраћим путем ка Калемегдану.{S} Као да им се обома журило да што пре |
већ, по одласку пацијента, уђе понова у кабинет.</p> <p>Јелена је била ван себе од љутине.</p> |
гу пред ногу.</p> <p>Кад су били испред каване „Губеревац“ она предложи да се врате и окрете се |
само подне отишла пред мужа.{S} Ручак у кавани, у мушком друштву, па би Севић опет ишао на поса |
у канцеларији, после канцеларије мало у кавани с пријатељима, код куће је био само обедима, а о |
Севићу је било као да улази у лавовски кавез, подрхтавао је, ногавице око кривих ногу приметно |
ожда и по њега, да се не везују понова, кад их већ иначе ништа не веже.{S} Њему ће бити лакше, |
дговори Севић хладно.{S} Шта би радила, кад не би кувала ?{S} Шта знаш друго? </p> <pb n="78" / |
о обрве.</p> <p>— Што си тражила посла, кад ниси у стању да га радиш ?{S} За уредништво једнога |
истојно одстојање.</p> <p>Једнога дана, кад се Јелена с тешком муком одбранила од насртаја, Сев |
ој је ипак било пријатно, и преко дана, кад затвори очи и пренесе се на ону клупу на Калемегдан |
она трудила да заборави.{S} И зар сад, кад је успела да из основа измени живот, кад га је осиг |
ти би навалила да изађемо.</p> <p>— Е, кад тако говориш, онда остајем код куће.{S} Или ти ја п |
јке имају часова кад не умеју да мисле, кад су само крв и осећај, хладнокрвност и здрав разум и |
пажњу бар ове године, у последње време, кад се она онолико променила, а од оцена је само слабе |
јој толико биле прешле у навику, да се, кад дође уобичајено време, није могла отргнути.{S} Нара |
да учи ове глупе и сувопарне предмете, кад су јој у глави и у срцу онако велике ствари.</p> <p |
етна човека.</p> <p>— Благо вашој жени, кад је будете имали! рече.</p> <p>— Мојој жени?{S} Ја ј |
Немам намеру да се по други пут женим, кад ми је жива жена коју обожавам.{S} А и ти ваљда ниси |
угић му одговори да је он неблагодаран, кад се тако понаша према њему, који му је лист и подига |
S} Чудио се он зашто она хоће све ново, кад је половно много јевтиније.</p> <p>Уселише се и нам |
вот друкчији кад га осећамо непосредно, кад га гледамо својим очима.{S} Деца у родитељској кући |
мисли Јелена, не знајући ни сама зашто, кад је ту ствар знала само по имену.</p> <p>Најзад чу в |
мњиво, само не сад, већ доцније, зимус, кад је много пријатније читати такве ствари него лети.{ |
е уносе добру вољу за заједнички живот, кад обе стране подједнако раде на добру породице.{S} Ид |
ад је успела да из основа измени живот, кад га је осигурала, зар сад да јој се јави авет прошло |
<p>— Петре, човече, та имај милости!{S} Кад ти као човек ништа не зарађујеш, с каквим образом т |
во, већ је избегавала све и свакога.{S} Кад би видела коју од својих школских другарица, скрену |
бичају, пође у шетњу са другарицама.{S} Кад су већ биле у Кнез-Михајловој улици, она повуче Миц |
о је било и са Јелениним родитељима.{S} Кад су поштом добили Јеленино писмо, којим их извештава |
ом.{S} Тако су дошли до њеног стана.{S} Кад она тури кључ у браву, он је упита: </p> <pb n="92" |
канцеларије, код Вознесенске цркве.{S} Кад га спази, Јелени се стеже срце, не од радости, већ |
или од другарица, нарочито од Мице.{S} Кад јој, понеки пут, не би пошло за руком да се састане |
није.</p> <p>Уселише се и наместише.{S} Кад је Јелена видела како јој стан изгледа, дошло јој ј |
обности су више него у осталих људи.{S} Кад затворим очи, чини ми се да га јасно видим.{S} Висо |
ћуташе.{S} Ишли су Босанском улицом.{S} Кад дођоше до улице Краљевића Марка, у којој је Јелена |
96" /> <p>— Слушај, Јелена, поче он.{S} Кад смо се нас двоје удружили за заједнички живот, знаш |
ао, нити је он икада о томе говорио.{S} Кад се вратио у Београд, после неких десетак година, би |
<p>— Не, имам још да радим вечерас.{S} Кад смо одлучили да живимо овако како смо уговорили, <p |
е изашла у шетњу нити у сусрет мужу.{S} Кад Севић дође кући, затече Јелену очајну.{S} Видев у ч |
</p> <p>Јелена тек сад пође изласку.{S} Кад дође до врата, окрете се и климну главом.</p> <p>— |
а сама није знала на коју ће страну.{S} Кад је пролазила поред једне машине која још није радил |
ји су чамили у затвору, па и Севићу.{S} Кад је прочитала у новинама вест о помиловањима, Јелена |
ше крај девојака и не погледавши их.{S} Кад већ одмакоше, Јелена позва Мицу да и оне прошетају. |
обрати се Севићу, имам посла.</p> <p>— Кад ћемо се видети? упита он.</p> <p>— Видећемо се већ, |
аше се гледајући се радознало.</p> <p>— Кад си дошао? питала је.</p> <p>— Синоћ сам стигао лађо |
</p> <p>— Шта си дакле наумио?</p> <p>— Кад сам по ручку отишао од тебе, најпре сам потражио ст |
го штошта гледала је деци кроз прсте, а кад су ова поодрасла, нису је већ много ни питала.</p> |
најпре у Крушевац, па онда у Краљево, а кад нам ни ту није било станка, наставимо пут.{S} Нећу |
свим да сакрију кривину његових ногу, а кад је ишао, изгледало је да на обући нема потпетица.</ |
p> <pb n="39" /> <p>Она мора у школу, а кад хоће у школу мора и учити.{S} А за сутра није ништа |
а не знам како.{S} Девојке имају часова кад не умеју да мисле, кад су само крв и осећај, хладно |
>— Та знаш га; уосталом, показаћу ти га кад га будемо среле. </p> <pb n="15" /> <p>Јелена ћуташ |
а ниси заборавио шта смо уговорили онда кад си дошао из Пожаревца.{S} Зашто не бисмо издејствов |
има мираз, па јој је могуће и да се уда кад хоће.</p> <p>Јелена лежаше на страни, савивши мало |
од куће, у постељи, из које би устајала кад јој лежање већ досади.{S} Спремила би се и изашла у |
тан, а ја немам ни где да легнем.{S} Па кад ме неће венчана жена примити, ко ће?</p> <p>У Јелен |
n="114" /> лоју и да се излежава, а сад кад се бедни муж вратио из рата, измучен и исцеђен, гос |
Посао, одговори она кратко.</p> <p>— Е кад је посао, онда да се плати, јер ја ништа не радим о |
у администрацију.</p> <p>Јелена немаде кад да што помисли, али осети дубоко разочарење.</p> <p |
<p>Мучила се да измисли шта да му каже кад буде дошао, како да се понаша према <pb n="91" /> њ |
p> <p>У то дође Севић.{S} Сачекао ју је кад је излазила из канцеларије, код Вознесенске цркве.{ |
прилика није указивала.{S} Виђала их је кад год би изашла на Калемегдан.{S} Увек високо дигнуте |
су математику, па су се и саме згрануле кад су виделе да је девет сати.{S} Истина задржала се, |
p>— Значи да не познајете наше женскиње кад тако говорите.{S} Има и у нас женскиња, које је, ак |
рба, у толико је њихово разочарење веће кад буду принуђена да и сама учествују у борби за опста |
, мислила сам да задовољавам своје срце кад сам се удавала за човека, на коме се ништа није мог |
, настави Јелена.{S} Боље ми је да се и кад-тад ослободим тога човека, него да будем везана за |
да се венчају кад је већ такав обичај и кад већ она неће друкчије.</p> <p>— Ја више не могу без |
>VIII.</head> <p>Како је живот друкчији кад га осећамо непосредно, кад га гледамо својим очима. |
а.{S} Нема сумње да ће га и добити, али кад ?{S} Знала је како се бракоразводне парнице, каткад |
снике — ситне чиновнике, који су срећни кад на свој псеудоним прочитају поруку уредништва: „Што |
дмах.</p> <p>— Хајдемо, паре ћеш добити кад изађемо из протине канцеларије.</p> <p>— А не, дај |
, да му пере и кува.{S} Идеалан је брак кад у њега обе стране уносе добру вољу за заједнички жи |
додирну око паса, онако као што чинимо кад хоћемо некога да пропустимо испред себе.</p> <p>Јел |
дложи да буду муж и жена, да се венчају кад је већ такав обичај и кад већ она неће друкчије.</p |
него што уђемо проти, а другу половину кад будемо изашли.</p> <p>— Не може, него дај сад полов |
да обратиш пажњу.</p> <p>Сутрадан, баш кад се Јелена спремала да лође на ручак, упаде Севић у |
вена.</p> <p>Петар је изгубио матер баш кад је свршио основну школу.{S} Две сестрице биле су мл |
никоме нисам отворила срце, од онда још кад сам почела сарађивати на оном листу, а од, онда је |
:id="SRP19200_C7"> <head>VII.</head> <p>Кад нам се у животу догоди нешто непријатно, нама се чи |
ама које је издавао поред листа.</p> <p>Кад је отишла Павићу, овај је дочека пријатељски, полас |
јој давала да дуго о њему мисли.</p> <p>Кад изби код сата, срете две своје другарице.</p> <p>— |
да је он очекивао њен пролазак.</p> <p>Кад виде да јој он прилази, Јелена се одвоји од Мице, д |
ким бих?</p> <p>— Онако, питам.</p> <p>Кад је капија била откључана, он јој пружи руку у знак |
аше обоје, идући ногу пред ногу.</p> <p>Кад су били испред каване „Губеревац“ она предложи да с |
S} Једва дочека подне и оде оцу.</p> <p>Кад је све испричала, стари Ђорђевић се замисли.{S} Он |
ори ни на само питање „како си?“</p> <p>Кадгод увече, седећи крај отвореног прозора, који је гл |
баш потребан, али из пријатељства.{S} А каже ми да и ти радиш код њега, на издањима.{S} Ниси ми |
тила, али није умела да се извуче, а да каже да јој је доцкан није хтела, јер како би она била |
ита. </p> <pb n="93" /> <p>Он заусти да каже нешто, али се предомисли, махнувши само руком.</p> |
што друго и чуо, као што не би знао да каже да ли га је икада видео трезна или пијана — увек ј |
S} Хоће унутра, има, вели, нешто да јој каже.{S} Она га пусти, али се одмах покаја.{S} Био је т |
.</p> <p>Мучила се да измисли шта да му каже кад буде дошао, како да се понаша према <pb n="91" |
Јелена јетко.{S} Сад је на мене ред да кажем: о прошлости нећемо говорити.{S} Пређи одмах на с |
ти изнела то гледиште, јер, право да ти кажем, женирао бих се да сам ја то учинио.{S} Грубости |
сам се ја вратио.</p> <p>— Да ти право кажем, о томе сам једва и мислила.{S} Не разумем твоје |
да иде по судовима, већ радије прашта и кажњавање оставља небеском судији.{S} И сад тек поче па |
ик „<title>Великог Журнала</title>“.{S} Кажу да је и он неки паметан човек, и он је анархиста.{ |
ије било ово неколико дана?</p> <p>— Па казала сам вам већ, имала сам много посла код куће и у |
једнога дана Петар.{S} Газдарица ми је казала да не воли жене у кући, а овде нисмо ни комотни. |
ећеш да ми учиниш по вољи.{S} Да сам ти казала да останемо код куће, ти би навалила да изађемо. |
те си тако црвена.{S} Као да си сад из казана? упиташе је.</p> <p>— Брзо сам ишла узбрдо, па с |
тио о тим посетама.{S} Јелена је обично казивала матери да иде овој или оној другарици.</p> <p> |
р је, Боже, мој грех тако велики, да је казна овако тешка!</p> <p>Пошто је пустила сузама на во |
е неколико дана Севић оде на издржавање казне, осуђен по неколиким кривицама, а доста кривица и |
а да разговара с њом.</p> <p>— Шта ћеш, казуј? питаше она не пуштајући га унутра.</p> <p>— Пуст |
црну руску рубашку, преко које се опаше кајишем. </p> <p>Двојица младих људи, дошавши до једне |
вор, па ћу ићи.</p> <p>— Шта да платим, какав разговор?</p> <p>— Па ја сам рекао да се плати та |
обично око пет сати по подне, па носила какав рад или не.{S} Те посете су јој толико биле прешл |
га замишљам. </p> <pb n="14" /> <p>— Па какав је? упита Мица, престајући да сплиће цвеће.</p> < |
а чека и године често прођу док се нађе какав човек који се смилује да се ожени њом.{S} Мушкарц |
војке некако извивши врат.{S} Да немате какав оглас?{S} Онда идите лево, у администрацију.</p> |
изгледао сјајно, изгледао је бедно као какав просјак.{S} А био је, рекло би се, и малко напит. |
То би могло тако, ако би твој муж имао какав чаробни штапић, па само удари по столу, а ручак и |
p>И он поче живим бојама да слика живот какав је желео.{S} Речи су му клизиле са усана да се је |
друго били су далеко од тога да покажу какав гњев; не обоје се мирно, издаље, гледаху и смејах |
т?</p> <p>— Дај бар нешто сад?{S} Видиш какав сам! тражио је он без икаква стида.</p> <p>— Нема |
да се прошетају мало.</p> <p>— Мани се, каква шетња, данас је дан оних који не могу да шетају д |
чине!{S} Никад их се нећеш заситити.{S} Каква ти је опет та купусара ?</p> <p>— Арцибашев... <t |
е школу свршила, примети мати.</p> <p>— Каква школа! одговори отац и одмахну руком. </p> <pb n= |
уђен, јер би осуда по онаквим делима за каква је он био оптужен олакшала развод брака.{S} Али п |
е сумрак, па би трчала својој клупи.{S} Какве све изговоре није налазила да се само извуче из к |
аџбине? упита одједном Јелена.</p> <p>— Какве враџбине ?{S} Плетем венац за кућу, као и сваке г |
кућу, као и сваке године.{S} Зар ту има какве враџбине? </p> <pb n="12" /> <p>— Шта се чиниш ка |
Кад ти као човек ништа не зарађујеш, с каквим образом тражиш новаца од мене, једне жене, којој |
ао сарадник, где је био примљен не због каквих великих способности, већ због тога што је био за |
тари Ђорђевић се замисли.{S} Он је знао каквих све тешкоћа има око развода брака, знао је да би |
} Један од њих висок, онакав од прилике каквог је она замишљала.{S} Само што је имао браду и на |
гест.{S} Севић је веровао у Јову као у каквога идола, веровао је да ће он учинити нешто велико |
, толико је он био далеко од оне слике, какву је она замишљала.{S} Али није имала куда.</p> <p> |
тако бих желео да имам добру другарицу, какву ја у себи замишљам.</p> <p>И он поче живим бојама |
ез ње.{S} Он осећа да је она баш онаква какву је он жену себи желео.</p> <p>Јелена је ћутала.{S |
родно право</title>“ није давало богзна какву зараду, али се исплаћивало. </p> <pb n="84" /> <p |
њу се често даје још и „приде“, као уз какву робу.{S} То „приде“ врло често има већу вредност |
апретку.{S} Замишљала је уредништво као какву кошницу, у којој свако ради свој посао, тихо и не |
би до воље стоји да потражиш себи другу какву другарицу.</p> <p>— Врло добро, упаде јој он у ре |
е.{S} Нема тишина, само се чује, једва, како пера клизе по глаткој хартији.{S} Даље је замишљал |
арадићу три-четири пута више.{S} А, да, како сам увек у послу, заборавих да те питам треба ли т |
еобријане и црне од штампарског црнила, како иду између машина, односе пакете хартије или донос |
снији, како је он крши у својим рукама, како његове дрхтаве руке продиру и тамо где их Јелена н |
елена осети како јој недостаје ваздуха, како се гуши.{S} Хтеде да виче, али јој глас застајаше |
њу обухвата тај пламен, како је сажиже, како је обузима вртоглавица.</p> <p>— Не, само то не! ц |
а, Јелена тек тада поче мислити о томе, како ће јој бити могуће да настави живот са човеком, за |
је како је обузима неко чудно осећање, како јој кроз тело струји нека слатка топлина, као да ј |
његови загрљаји постају све страснији, како је он крши у својим рукама, како његове дрхтаве ру |
помисли на то, како Мица помаже матери, како спрема доручак, намешта собе. </p> <pb n="27" /> < |
емирно игра у својој тескобној тамници, како смо сви песници у тим годинама, које брзо оду у не |
ећала је како и њу обухвата тај пламен, како је сажиже, како је обузима вртоглавица.</p> <p>— Н |
ојој је Севић раније говорио.</p> <p>О, како је мало потребно, па да жена, ма и за тренутак, бу |
измисли шта да му каже кад буде дошао, како да се понаша према <pb n="91" /> њему.{S} Она није |
<p>И Јелена с презирањем помисли на то, како Мица помаже матери, како спрема доручак, намешта с |
ности!{S} Како се груди бурно надимају, како срце немирно игра у својој тескобној тамници, како |
<p>По Јелениној представци свештенику, како почињу парнице за развод брака, били су позвани об |
срећне године идеалисања и чедности!{S} Како се груди бурно надимају, како срце немирно игра у |
морити плућа и очи у ономе зеленилу!{S} Како је пријатна та промена!{S} После зажарене калдрме |
ига и новаца, а она тога није имала.{S} Како да повећа своје приходе?{S} Па се онда сети да је |
ох, рече јој, а чуо сам да си дошла.{S} Како само дивно изгледаш, права париска дама!</p> <p>Њо |
сно, никоме се не уклањајући с пута.{S} Како су три другарице закрчиле скоро цели узани тротоар |
упита он.</p> <p>— Како ме то питаш?{S} Како то „сад“?{S} Сада одмах или сада пошто си се ти вр |
и малко напит. </p> <pb n="111" /> <p>— Како си женице? питао ју је расположено.{S} Има ли мушт |
есеца пред свршетак гимназије.</p> <p>— Како би било да свршимо то и не питајући никога?{S} Ја |
а.{S} Не разумем твоје питање.</p> <p>— Како замишљаш наш живот? постави он одређеније питање.< |
ћемо разговарати шетајући се.</p> <p>— Како хоћете, само се не могу дуго задржавати, јер имам |
још није доспео да је примети.</p> <p>— Како само да им -се приближим? питала се она.</p> <p>Из |
ислиш сад да радиш ? упита он.</p> <p>— Како ме то питаш?{S} Како то „сад“?{S} Сада одмах или с |
{S} Муж јој је из затвора слао упутства како и шта да ради.{S} Доби неке ситне послове и успе д |
ећи од свога друштва, сећао се тек сада како је сам занемарио своју кућу.{S} У вечној трци за у |
гледа се у небо.{S} Виде милионе звезда како мирно светлуцају, час засветле, час гасну — баш ка |
Ја бих све то — и Јелена рукама показа како би све то изврнула.</p> <p>— Него, хајде, остави к |
у посетама Јелени, која већ није знала како да га се отресе.{S} Обраћала се полицији за заштит |
се и наместише.{S} Кад је Јелена видела како јој стан изгледа, дошло јој је да зарида, толико ј |
свим у ту будућност.{S} Није ни осетила како ју је Севић ухватио за руку, настављајући причање |
ид ју је било да се она, ни сама не зна како, некада просто напросто подала томе човеку, не из |
19200_C1"> <head>I.</head> <p>Ко не зна како је пријатно у пролеће и у лето отићи из Београда т |
} Од подне до вечери превела је, ко зна како, једва десетак реченица.{S} А сутра треба да је ру |
е ?{S} Ено сифражеткиња у Енглеској, па како се боре жене у Данској, па женскиње у Русији.{S} И |
гадне речи, и то још од уредника!{S} Па како се они мушкарци понашају према женскињу, а ово се |
ларију.</p> <p>Јелени, гледајући Севића како мирно једе, поче да кипи у души.{S} Једе, а и не у |
у друштва, јер ево већ скоро три месеца како она трчи око њега и Севића, а он још није доспео д |
Јелена, чинећи се расположена, исприча како је била код Мице, радиле су математику, па су се и |
d="SRP19200_C9"> <head>IX.</head> <p>Од како је Севић постао штампар, Јеленин живот се променио |
е машине која још није радила, она виде како један од оних црних људи ухвати једну девојку за р |
а ће га и добити, али кад ?{S} Знала је како се бракоразводне парнице, каткад, годинама вуку.{S |
де их Јелена није желела.{S} Осећала је како и њу обухвата тај пламен, како је сажиже, како је |
м и крв јој јурну у лице.{S} Осећала је како је обузима неко чудно осећање, како јој кроз тело |
и неких својих снова.</p> <p>Осећала је како је подухвата нека ватра, као да јој по жилама поте |
а кипи у души.{S} Једе, а и не упита је како је издржала две године оваквог живота.</p> <p>— Хо |
о својим великим плановима, говорио је како ће уз њену помоћ стварати чуда.</p> <p>Она га је с |
{S} У једном „чланчићу“ регистровано је како је тај и тај виши официр пребио једног војника.</p |
еби да ли да повери слатку тајну о томе како је постала сарадница тако великог листа као што је |
Сети се да си ме некад волела, сети се како смо се узели.{S} Помисли само да сам ја онај човек |
{S} У полутами Јелена једва примећиваше како промичу силуете.{S} После јој се очи привикоше на |
јој било јасно шта Севић сад намерава и како мисли да удеси живот: с њом или сам за себе.{S} Би |
штво, који су задовољни да их свет види како улазе у штампарију.</p> <p>Дугић је често долазио |
ао увреду за себе.</p> <p>— Што не пази како иде, него ми одвали раме, и девојка метну руку на |
ам имала код Павића није више било, али како у свакој несрећи има и среће, имала сам доста слоб |
мао за њу још увек својих тајни.{S} Али како су то биле дечје књиге, она се није много бринула |
и испит ју је испуњавао ужасом.{S} Али како да се то изведе?{S} Родитељи неће хтети ни да чују |
ропалице? говорила јој је.{S} Видела си како су те онда дочекали.{S} Уосталом ти иди ако ти се |
оспођице, прискочи Севић и Јелена осети како је једна рука лако додирну око паса, онако као што |
клизи по линолеуму.</p> <p>Јелена осети како јој недостаје ваздуха, како се гуши.{S} Хтеде да в |
у.</p> <p>Јелена повуче руку, али осети како јој под ногама задрхташе рушевине, расклопише се, |
њски, да се Јелена ужасавала, осећајући како његови загрљаји постају све страснији, како је он |
</p> <p>— Натраг! врисну она, осећајући како јој пуцају кости под његовим рукама.{S} Учини крај |
да чита коректуре, ревизије, показа јој како да води књиге, и она је била пресрећна што може да |
.{S} Ну, то сам учинила ни сама не знам како.{S} Девојке имају часова кад не умеју да мисле, ка |
могла ништа да га питам, а он није знао како да почне.</p> <p>— Па сад? упитах бојажљиво.</p> < |
ас.{S} Кад смо одлучили да живимо овако како смо уговорили, <pb n="98" /> нећу да твоје присуст |
еде и написа признаницу и изјаву, онако како му је стари Ђорђевић диктирао.{S} Она два господин |
у и ми! уздахну отац.{S} Него да видимо како ћемо се сместити.</p> <p>Била је то „Чита ди Бари“ |
дочека радосно, не показујући отворено како јој је мило што је Јелена једном попустила.</p> <p |
ас женскиња, које је, ако не онако умно како ви замишљате, а оно бар расположено за борбу.{S} Т |
ологије Грка и Римљана, заокружи све то како је знала и умела и преписа што је читкије и лепше |
а каже да јој је доцкан није хтела, јер како би она била способна за што веће од тога да се зад |
има“.</p> <p>Пошто је дуго лупала главу како и чиме да почне, изабра филозофију, идеју о Богу.{ |
алишана на груди, стеже га толико да чу како му крцнуше кости.{S} Дете врисну, зачуђено и уплаш |
колебаше.{S} Најзад ме загрли и осетих како ми његове сузе покапаше лице.{S} Била сам срећна, |
id="SRP19200_C8"> <head>VIII.</head> <p>Како је живот друкчији кад га осећамо непосредно, кад г |
и плакала, али јој то не поможе.</p> <p>Како би било да се обрати оцу!</p> <p>И она, дршћући од |
е било потребно да може да ради.</p> <p>Како-тако, тек штампарија поче да ради.{S} Радника није |
да јој се груди подигоше у вис.</p> <p>Како већ нису знали ни једно ни друго о чему да говоре, |
нала шта да одговори ни на само питање „како си?“</p> <p>Кадгод увече, седећи крај отвореног пр |
ио у завади.{S} Њу међутим не упита ни „како си“, ни „шта радиш“.{S} Место свега загледао се са |
пријатна та промена!{S} После зажарене калдрме варошких улица — шљунком насуте стазе; после ду |
а.{S} Виђала их је кад год би изашла на Калемегдан.{S} Увек високо дигнуте главе, говорили су с |
ва, али је затварала очи, враћала се на Калемегдан, на ону клупу, бацала се Севићу у загрљај, с |
после дале мира.</p> <p>— Хоћете ли на Калемегдан? упита. </p> <pb n="45" /> <p>— Идемо до књи |
<p>Тако у разговору били су дошли пред Калемегдан.{S} Неосветљен, разголићен, чинило се као да |
на са Севићем ишла и у Топчидер, јер им Калемегдан није више давао <pb n="67" /> довољно заклон |
крај ње и не погледавши је.{S} Уђоше у Калемегдан и одмах скренуше десно, стазама где нема мно |
ажњу куда иде.{S} Нађе се пред улазом у Калемегдан.{S} Застаде мало, као очекујући некога.{S} У |
да-онда измењали би по коју реч.</p> <p>Калемегдан је био исто онако пуст као и пре.{S} Ветар ј |
о до књижаре, али ако хоћеш можемо и до Калемегдана.</p> <p>И уђоше у Кнез-Михајлову улицу, у к |
тикант...{S} Па би се сетила мужа, оних калемегданских вечери, пролећа.{S} А ево га опет пролећ |
акне.</p> <p>Ишли су најкраћим путем ка Калемегдану.{S} Као да им се обома журило да што пре ст |
и не мисли на те глупости.{S} Ето и на Калемегдану никад не шета главним стазама, већ увек нај |
и на онога што га сваког дана виђамо на Калемегдану, насмеја се Мица грохотом.</p> <p>— На кога |
атвори очи и пренесе се на ону клупу на Калемегдану.{S} И свуда је то чинила, код куће, у школи |
је пало на памет да се баш сад шета по Калемегдану. </p> <pb n="66" /> <p>— Морам кући, рече Ј |
.</p> <p>— Хајдемо да прођемо мало и по Калемегдану.{S} Ја волим ову дубоку тишину.</p> <p>Јеле |
зама.{S} Увек је замишљен и штапом гура каменчиће и одбацује их.{S} Онај анархиста, зар га не з |
она њега ослови.</p> <p>— Молим, где је канцеларија уредништва? упита Јелена, прибирајући сву с |
жњу.{S} Преко дана у канцеларији, после канцеларије мало у кавани с пријатељима, код куће је би |
паре ћеш добити кад изађемо из протине канцеларије.</p> <p>— А не, дај сад бар половину.</p> < |
ић.{S} Сачекао ју је кад је излазила из канцеларије, код Вознесенске цркве.{S} Кад га спази, Је |
од брака.</p> <p>Пред вече, излазећи из канцеларије, нађе га на истом месту пред Вознесенском ц |
децу ни обраћао пажњу.{S} Преко дана у канцеларији, после канцеларије мало у кавани с пријатељ |
но време.{S} Са г. Ђорђевићем су били у канцеларији још два господина, Севићу непознатих.</p> < |
елена справила пре него што је отишла у канцеларију.</p> <p>Јелени, гледајући Севића како мирно |
везе са дотадањим животом.{S} Ишла је у канцеларију пре и после подне, као раније у школу и све |
ечем своју реч.{S} Изволите доћи у моју канцеларију данас у 2 часа по подне.{S} Присуство ваше |
је и уз њу се често даје још и „приде“, као уз какву робу.{S} То „приде“ врло често има већу вр |
а у зноју.{S} Превуче руком преко чела, као да се увери да ли је заиста жива, будна.{S} Сети се |
да је он нешто изванредно, поче Јелена, као читајући.{S} Његове способности су више него у оста |
ј кроз тело струји нека слатка топлина, као да јој се груди подигоше у вис.</p> <p>Како већ нис |
.{S} Сад јој се учинио као жива претња, као смртна опасност.</p> <p>— Једва те нађох, рече јој, |
сећала је како је подухвата нека ватра, као да јој по жилама потекоше пламенови место крви.{S} |
арије, Севић је лако обухвати око паса, као хотећи да је чува да се не спотакне.</p> <p>Ишли су |
> <p>— Само тако, то је лепо, викао је, као да је хтео намерно да скрене пажњу пролазника.{S} Д |
риватна ученица, па да настави студије, као и толики други студенти, који практикантишу и уче ш |
рности и снова има врло велике разлике, као и између људи пре брака и људи у браку.</p> <p>— Па |
двадесет динара, које он пусти из руке, као багателишући.</p> <p>— То није ништа, рече.</p> <p> |
а, узбуркана прса.{S} Очи су му играле, као да су хтеле да прозру Јелену скроз, кроз хаљину.{S} |
шла је у канцеларију пре и после подне, као раније у школу и све што је доживела за последњу го |
а је нећу никада имати, јер се за мене, као ни за Дугића, не може овде наћи жена, одговори Севи |
S} Почео је од слагачког шегрта, па се, као Твен, пео све више.{S} У Русији је учествовао у ате |
арству Финансија.</p> <p>И Јелена поче, као практикант, да од свога рада издржава и себе и свог |
ну клупу.</p> <p>Седели су тако ћутећи, као снебивајући се од онога, што су у ствари желели. </ |
> <p>И Мица поче да чита, тихим гласом, као прибојавајући се да је ко не чује.</p> <p>Јелена сл |
одневнога листа мора се преводити брзо, као да се пише из главе.</p> <p>— Па ја могу и брже да |
д улазом у Калемегдан.{S} Застаде мало, као очекујући некога.{S} У ствари било јој је незгодно |
ије сећао да је од оца што друго и чуо, као што не би знао да каже да ли га је икада видео трез |
души је осећала неку неисказану лакоћу, као неко блаженство.</p> </div> <pb n="40" /> <div type |
кве враџбине ?{S} Плетем венац за кућу, као и сваке године.{S} Зар ту има какве враџбине? </p> |
нас не би уопште сматрао <pb n="55" /> као брак.{S} Па онда радо би му приметила да би у такво |
та ти је, Јелена, те си тако црвена.{S} Као да си сад из казана? упиташе је.</p> <p>— Брзо сам |
себе.{S} Дрхтала је од једа и беса.{S} Као жену вређало ју је понашање Севићево.{S} Долази из |
зарађивати, па ће се и боље живети.{S} Као сарадник у „<title>В. Журналу</title>“ имам 120 дин |
на коме се ништа није могло волети.{S} Као да га и сад гледам: пре одвратан него симпатичан.{S |
и су најкраћим путем ка Калемегдану.{S} Као да им се обома журило да што пре стигну.{S} Тек овд |
но, издаље, гледаху и смејаху.</p> <p>— Као „<title>На дну</title>“, помисли Јелена, не знајући |
тупи одмах у „<title>В. Журнал</title>“ као сарадник, где је био примљен не због каквих великих |
у било страшно?{S} Зар човек, — „човек“ као заједничко име људске јединке без обзира на пол — з |
рналу</title>“ имам 120 дин. месечно, а као свој газда зарадићу три-четири пута више.{S} А, да, |
двратно то што је он посматра, разгледа као нешто што припада њему, држећи своју руку на њеном |
>Јелена чу једну крупну псовку, па онда као да нешто пуче.{S} То је уредник исправљао неку погр |
ше сада, пријатно, и она би се понашала као према ма коме туђинцу.{S} Болело ју је да у томе чо |
стварати чуда.</p> <p>Она га је слушала као кроз сан.{S} На Саборној Цркви искуца девет сати.{S |
посетиоца, први новац који је зарадила као зубни лекар.{S} Гурну га Севићу у руку.</p> <p>— Од |
ла сва дела Јовина, почев од „Анархизма као филозофске доктрине“ до „Филозофије бројева“.{S} Чи |
је постала сарадница тако великог листа као што је „Журнал“.{S} Али се не усуди, знала је да јо |
м њему јасно да нема права да се понаша као муж, према жени која не само да сама себе издржава, |
д њима се одједном указа Дугић.{S} Прав као бор, држећи у руци штап као они слепци који иду без |
ан.{S} Ја ћу наставити свој живот и рад као да ти у опште ниси ни дошао, а теби до воље стоји д |
/p> <p>Он изађе у предсобље, али не оде као што је она мислила, већ, по одласку пацијента, уђе |
а, које би везале своју судбину за људе као што смо.{S} Дугић и ја? упита најзад Севић.</p> <p> |
радости, већ од страха.{S} Он јој приђе као што се прилази доброј пријатељици.{S} Руковаше се г |
ао, али га она није слушала.{S} Била је као скамењена, свесна опасности која јој је претила.{S} |
адионици, запахну је у лице.{S} Била је као у бунилу, сва разочарана.{S} Мислила је да ће је до |
а које нису хватале корена.{S} Важио је као опасан човек, наравно само у очима простијега света |
еговог мушког лица, његових очију, које као да је осећала на себи.{S} Плану у лицу, задрхта цел |
породице.{S} Идеалан је брак од прилике као неко удружење, у коме сви чланови имају подједнаке |
правих рамена, други мањи, шепав, коме као да су панталоне оптрчавале око ногу.</p> <p>— Ко је |
биле некако упадљиве.{S} Крупније, црне као угљен, одавале су разбуђену чулност.{S} Ноздрве, ме |
оћи, да ће понова заузети место крај ње као њен муж, да ће се брак наставити, иако је он већ ра |
сумце пође ка Теразијама.{S} Осећала се као у вртлогу, а неко миље прожимало ју је од пете до п |
ирао.{S} Она два господина потписаше се као сведоци.{S} Севић узе новац.</p> <p>— Господине, на |
квице на брегу више Драча, чинило ми се као да сам најзад приспела у пристаниште спасења.</p> < |
задовољна сама собом.{S} Чинило јој се као да почиње нов живот, живот рада.{S} Хтела је да чит |
а за последњу годину дана чинило јој се као мучан сан.{S} Каткада ни сама није могла да верује |
школу, срете Севића.{S} Учинило јој се као да је он очекивао њен пролазак.</p> <p>Кад виде да |
н.{S} Неосветљен, разголићен, чинило се као да спава.</p> <p>— Хајдемо да прођемо мало и по Кал |
ћ није чекао да му се понови.{S} Излете као из топа и полете улицом.{S} Јелена, која га је чека |
лико кошта одело.</p> <p>Јелена стајаше као скамењена.{S} Пара није имала, бар не толико.{S} Им |
ла <pb n="101" /> у заједници, ухапсише као непријатељског шпијуна.{S} Није ми га било жао, дал |
зини, Јелена и Севић се тргоше и седоше као шетачи који се одмарају.{S} Севић је у себи проклињ |
епа <pb n="24" /> или и врло лепа!{S} И као зашто Сањин не би могао волети своју сестру друкчиј |
ст стотина динара, рече он оклевајући и као срачунавајући колико кошта одело.</p> <p>Јелена ста |
м као марва да би госпођа могла да живи као бубрег у <pb n="114" /> лоју и да се излежава, а са |
твенога поретка, који ће разрушити људи као што су Дугић и Севић.{S} И ова двојица учинише јој |
<p>— Чудна ми чуда!{S} Ако је у Русији као код нас, онда је књига забрањена само да би јој се |
.{S} Па се сети Севићевих погледа, који као да су је свлачили.{S} Опет јој беше некако нелагодн |
вала пажњу укућана, јер су је сви знали као врло ћудљиву.{S} Запиткивати је значило би дражити |
и друге младе парове, који нису живели као она и њен муж.{S} Видела је младенце, којима се сре |
ни који ће имати права да буду слављени као највећи добротвори човечанства.</p> <p>Да се међути |
ла других оцена.{S} И брак јој се учини као котва спасења. </p> </div> <pb n="69" /> <div type= |
тре, човече, та имај милости!{S} Кад ти као човек ништа не зарађујеш, с каквим образом тражиш н |
ко су се и деца одбила од њега.{S} Мати као мати, много штошта гледала је деци кроз прсте, а ка |
се заче мисао да полаже испит зрелости као приватна ученица, па да настави студије, као и толи |
азника.{S} Док сам био здрав, радио сам као марва да би госпођа могла да живи као бубрег у <pb |
не предмете и добих одобрење да полажем као приватна ученица VIII разред и матуру уз оне који с |
ладнокрвност и здрав разум изгледају им као највећи непријатељи.{S} И ја сам имала таквих часов |
ише.{S} Она покуша да се повуче, али он као да се прилепио уз њу.{S} Већ је осећала његов дах, |
и се некакав дебељко, који није био црн као остали.{S} Необријана лица, храпава гласа, на себи |
све више ближио, а који јој је изгледао као замахнут нож.</p> <p>Осећала је да не може дуго да |
о новцем што <pb n="49" /> га је стекао као тестераш.{S} Отац, таљигаш, није дању никада био ко |
и, напретку.{S} Замишљала је уредништво као какву кошницу, у којој свако ради свој посао, тихо |
, из раширених ноздрва посукта дах врео као пламен.</p> <p>И Јелена склопи очи, предајући се сл |
ће се још срести.{S} Сад јој се учинио као жива претња, као смртна опасност.</p> <p>— Једва те |
књиге и поче да ради.{S} Није било лако као што је замишљала, јер је немачки језик имао за њу ј |
једна рука лако додирну око паса, онако као што чинимо кад хоћемо некога да пропустимо испред с |
ући на ручак, а увече није псовао онако као раније.{S} Па је и чистији био.</p> <p>То затишје м |
оље ни времена за шетњу, бар не онолико као раније.{S} Са мужем би једва једном у недељи изашла |
га стојећи, озбиљно.{S} Севићу је било као да улази у лавовски кавез, подрхтавао је, ногавице |
није изгледао сјајно, изгледао је бедно као какав просјак.{S} А био је, рекло би се, и малко на |
ита Јелена, која ту погрду схвати скоро као увреду за себе.</p> <p>— Што не пази како иде, него |
него рушевине.{S} Гле, није сама, нешто као да се миче испод њених ногу.{S} Спусти поглед и вид |
ић.{S} Прав као бор, држећи у руци штап као они слепци који иду без вођа, ишао је не гледајући |
p> <p>Калемегдан је био исто онако пуст као и пре.{S} Ветар је цвилео кроз голо грање и витлао |
т, не за то што га је силно волела, већ као да му се извини што је мислила да је себичан, да не |
су полако.{S} Он, висок, укрућен, Севић као да је потрчкивао за њим.{S} Прођоше крај ње и не по |
она зажеле да и она што ради.{S} Севић као да то једва дочека и пошто се договорио са својим у |
сваки гест.{S} Севић је веровао у Јову као у каквога идола, веровао је да ће он учинити нешто |
да се одмах затим стане ваљати по поду као бесомучна.</p> <p>Мати и отац забринуто би вртели г |
а не знаш?</p> <p>Јелена начини гримасу као да не зна о коме то Мица говори.</p> <p>— Та знаш г |
етлуцају, час засветле, час гасну — баш као људи који гамижу по полутами.{S} Запази и друге зве |
е? </p> <pb n="12" /> <p>— Шта се чиниш као да не знаш?{S} Плетеш венац и говориш чаролије, гат |
голо грање и витлао суво лишће.</p> <p>Као по неком прећутном споразуму, Јелена и Севић одмах |
ошавши до једне клупе, седоше, скинувши капе.{S} Густа дуга коса лепршаше се на поветарцу.</p> |
х?</p> <p>— Онако, питам.</p> <p>Кад је капија била откључана, он јој пружи руку у знак поздрав |
ође у уредништво, управо долазила је до капије, чак је једном и ушла, али се, уплашена, одмах и |
ребало и ући унутра.{S} Застала је пред капијом, притиснула руком срце, које је врло узбуђено с |
{S} И скоро је угура у велику, гвоздену капију.</p> <p>После неколико корака уђоше у једну полу |
{S} Одважно уђе <pb n="41" /> у познату капију, пажљиво загледајући врата, којих је било лево и |
р имам посла код куће.</p> <p>Он натуче капут и шешир и пођоше.</p> <p>Пролазећи кроз мрачне пр |
черу и не позвавши Јелену.{S} Вратио се касно, сав једак не толико због неспособности Јеленине |
гу да шетају других дана.{S} Уосталом и касно је већ, ја ћу кући.</p> <p>Спремајући се за одлаз |
високом личности, — тек кући је долазио касно увече.</p> <p>Јелени је све јасније бивало да изм |
Знала је како се бракоразводне парнице, каткад, годинама вуку.{S} А док се парница не сврши, ко |
питањима. </p> <pb n="53" /> <p>Она је каткад износила и своје мишљење, које је Јова скоро уве |
ну дана чинило јој се као мучан сан.{S} Каткада ни сама није могла да верује да се у истини зби |
срца желим да увек будеш срећна и да се каткада сетиш другарице која те увек воли —</p> <p>Јеле |
сама легла, да већ зором устане, скува кафу и отправи мужа.</p> <p>Мати је била добра жена.{S} |
и ви у кварт.</p> <p>— Дабогме, и она у кварт, да се расправимо пред полицијом. </p> <pb n="115 |
да и вређа.{S} Молим вас да га водите у кварт.</p> <p>— Муж сам ти ја, а не „овај човек“, викао |
> <p>— Може, госпоја, ама морате и ви у кварт.</p> <p>— Дабогме, и она у кварт, да се расправим |
човек пијан и да јој није муж.</p> <p>У кварту Јелена исприча полицијском чиновнику у чему је с |
им ни дуге ни кратке.{S} Звонки смех и кикот.{S} Трчање и скакање, ваљање по трави.</p> <p>Јед |
обраћао пажњу на то шта Јелена ради, с ким се дружи, шта чита.{S} Он се задовољавао тиме да ми |
он је упита: </p> <pb n="92" /> <p>— С ким станујеш?</p> <p>— Сама, а с ким бих?</p> <p>— Онак |
<p>— С ким станујеш?</p> <p>— Сама, а с ким бих?</p> <p>— Онако, питам.</p> <p>Кад је капија би |
се само у њена округла прса и упитао с ким станује!{S} А он је муж, њен муж, који би имао прав |
до шеталишта према Сави.{S} Ту, испред киоска, прођоше поред једне клупе, свакако заборављене, |
примити, ко ће?</p> <p>У Јелени је све кипело.{S} Једва се уздржавала да га не ухвати за гушу |
едајући Севића како мирно једе, поче да кипи у души.{S} Једе, а и не упита је како је издржала |
сав преплашен и једва владајући собом, клањаше се лево и десно, не знајући да ли да се рукује |
тишина, само се чује, једва, како пера клизе по глаткој хартији.{S} Даље је замишљала да ће је |
е.{S} Крв из разбијеног потиљка поче да клизи по линолеуму.</p> <p>Јелена осети како јој недост |
ика живот какав је желео.{S} Речи су му клизиле са усана да се јелена чудила.{S} Био би то наји |
ју је пажљиво загледао.{S} Поглед му је клизио са Јеленина лица на разголићени врат, а одатле н |
— До виђења!</p> <p>И он дохвати шешир, климну влавом и изађе.</p> <p>Јелена је била ван себе.{ |
једно ни друго о чему да говоре, Јелена климну главом у знак поздрава и окрете се да пође.</p> |
аску.{S} Кад дође до врата, окрете се и климну главом.</p> <p>— Збогом, рече. </p> <pb n="44" / |
је послове и мој начин живота.</p> <p>И климнувши главом у знак поздрава скрете у Босанску улиц |
која је била с његове стране.</p> <p>— Клипан, рече ова.</p> <p>— Што? упита Јелена, која ту п |
усти с миром, да буде човек те да је се клони, бар само док не сврши са испитом.{S} Али ју је о |
рица неке су јој завиделе, а неке је се клониле.</p> <p>Једном Јелена баш да уђе у уредништво, |
х очију, лежала на његовим грудима, сва клонула од задовољства.{S} Било јој је угодно што је са |
ја га не волим! бранила се, али би брзо клонула, чинило јој се да је у Севићевом загрљају, а он |
Ту, испред киоска, прођоше поред једне клупе, свакако заборављене, јер су све остале биле одне |
p>Двојица младих људи, дошавши до једне клупе, седоше, скинувши капе.{S} Густа дуга коса лепрша |
је ћутала.{S} Забацивши главу на наслон клупе она се није трудила да разуме шта јој Севић говор |
ла да падне сумрак, па би трчала својој клупи.{S} Какве све изговоре није налазила да се само и |
ратности, али у својим мислима, на оној клупи, осећала се врло пријатно крај њега.{S} Сва је би |
{S} Севић се заустави пред заборављеном клупом.</p> <p>— Да седнемо мало, колико тек да одморим |
ратити.{S} Она се врати и седе на једну клупу близу изласка.</p> <p>— И они говоре о „<title>Са |
одмах седоше на ону једину, заборављену клупу.</p> <p>Седели су тако ћутећи, као снебивајући се |
а очи, враћала се на Калемегдан, на ону клупу, бацала се Севићу у загрљај, слушала га.</p> <p>П |
на, кад затвори очи и пренесе се на ону клупу на Калемегдану.{S} И свуда је то чинила, код куће |
у дошли до њеног стана.{S} Кад она тури кључ у браву, он је упита: </p> <pb n="92" /> <p>— С ки |
амвајске станице до Хајдучке Чесме и до Кнежеве Погибије, где има стаза и где их нема, свуда гр |
јдемо овуда! позва је он, показујући на Кнез-Милошеву улицу.</p> <p>— Куда?</p> <p>— Да прођемо |
њу са другарицама.{S} Кад су већ биле у Кнез-Михајловој улици, она повуче Мицу у страну, рече ј |
жемо и до Калемегдана.</p> <p>И уђоше у Кнез-Михајлову улицу, у којој је већ било доста беспосл |
атентату на цара, или на неког великог кнеза, па је побегао овамо.{S} Виђала си га већ свакако |
S} Ако је у Русији као код нас, онда је књига забрањена само да би јој се начинила реклама.{S} |
тишу и уче школу.</p> <p>Али је требало књига и новаца, а она тога није имала.{S} Како да повећ |
ове псевдонимом.{S} Јелена је из разних књига вадила „мисли“ и „ситнице“, писала о женском свет |
бодно време проводио је у читању разних књига, а учио је и свршио празничну школу.{S} Тако је д |
не на листу, већ на издањима, т. ј. на књигама које је издавао поред листа.</p> <p>Кад је отиш |
неколико столова, дуж зидова полице са књигама, по столовима новине, расклопљене књиге, читави |
се начинила реклама.{S} Стварно добрим књигама није потребна толика реклама.</p> <p>— Али ово |
х, сматрајући да је плаћена сјајно, узе књиге и поче да ради.{S} Није било лако као што је зами |
јих тајни.{S} Али како су то биле дечје књиге, она се није много бринула за тачност, често се и |
игама, по столовима новине, расклопљене књиге, читави рисови хартије за писање.{S} Нема тишина, |
туре, ревизије, показа јој како да води књиге, и она је била пресрећна што може да буде корисна |
познанство учинити друкчији утисак него књиге.{S} Али се прилика није указивала.{S} Виђала их ј |
изврнула.</p> <p>— Него, хајде, остави књигу, па се спремај да изађемо, навали Јелена. </p> <p |
ри.</p> <p>Снажним покретом руке склопи књигу, духну у светиљку, свуче се и леже.</p> <p>Заспа |
ала код ње, па да сам читала ту паметну књигу.</p> <p>Јелена пође изласку, решавајући се да ли |
упита. </p> <pb n="45" /> <p>— Идемо до књижаре, али ако хоћеш можемо и до Калемегдана.</p> <p> |
> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАЊЕ СВЕСЛОВЕНСКЕ КЊИЖАРНИЦЕ</p> <p>1920.</p> </div> <div type="titlepage |
> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАЊЕ СВЕСЛОВЕНСКЕ КЊИЖАРНИЦЕ</p> <p>М. Ј. СТЕФАНОВИЋА И ДРУГА</p> <p>1920 |
по новинарским чланцима и по неколиким књижицама филозофске садржине, по анархистичним идејама |
да покрене библиотеку за децу, јевтине књижице, које би излазиле два пута месечно, на једном т |
иде.{S} Од подне до вечери превела је, ко зна како, једва десетак реченица.{S} А сутра треба д |
S} Па кад ме неће венчана жена примити, ко ће?</p> <p>У Јелени је све кипело.{S} Једва се уздрж |
панталоне оптрчавале око ногу.</p> <p>— Ко је онај мали са њим? упита Јелена.</p> <p>— То је Пе |
шљану будућност она не наиђе ни на кога ко би је упитао шта жели, а сама није знала на коју ће |
ихим гласом, као прибојавајући се да је ко не чује.</p> <p>Јелена слушаше оне звучне речи, нове |
То су ти други већ причали.{S} Да ме је ко упитао зашто бежим, не бих му, чини ми се, умела рећ |
ло читаве две недеље да којекако напише ко зна шта, и то да се појави пред људима који свакога |
очекати сасвим друкчије, а оно нити јој ко рече „добар дан“ ни „збогом“.</p> <p>— Јазбина! поми |
е, него ко зна још колико, па украо нам ко венац или не.{S} Догодине имамо матуру, па после уни |
и нећемо удати не само ове године, него ко зна још колико, па украо нам ко венац или не.{S} Дог |
то су или ђаци, из несташлука, или неко ко је био лењ да оплете себи венац.{S} Знаш врло добро |
ml:id="SRP19200_C1"> <head>I.</head> <p>Ко не зна како је пријатно у пролеће и у лето отићи из |
ећи до закључка да је тај брак био само кобан по њу, уздрхтавала је при помисли да ће Севић уск |
и.</p> <p>— Ено их, рече Мица.</p> <p>— Кога ?</p> <p>— Твога будућег и његовог сателита, одгов |
могуће да настави живот са човеком, за кога је некада мислила да је веже љубав, а који јој је |
онако замишљаш?</p> <p>— За њега или за кога другог, свеједно.</p> <p>— А што Јелена? питала је |
, насмеја се Мица грохотом.</p> <p>— На кога? упита Јелена мало зачуђена</p> <p>— Па на онога Ј |
замишљану будућност она не наиђе ни на кога ко би је упитао шта жели, а сама није знала на кој |
</p> <p>— Случајно, а што тако не удари кога човека, него само нас девојчиће.{S} Ово је ваљда д |
рили су само за себе, не гледајући ни у кога.{S} Јелена је често, с Милицом, ишла близу њих, са |
а Калемегдану.{S} И свуда је то чинила, код куће, у школи, код другарица.{S} Сви су се чудили њ |
анцеларије мало у кавани с пријатељима, код куће је био само обедима, а остатак времена био му |
о ју је кад је излазила из канцеларије, код Вознесенске цркве.{S} Кад га спази, Јелени се стеже |
свуда је то чинила, код куће, у школи, код другарица.{S} Сви су се чудили њеној расејаности и |
о са својим уредником, донесе Јелени да код куће преводи фељтоне.</p> <p>Јелена, сва срећна, пр |
еме, није могла отргнути.{S} Наравно да код куће нико није ни слутио о тим посетама.{S} Јелена |
редништво, на посао, а жена је остајала код куће, у постељи, из које би устајала кад јој лежање |
својом платом.{S} Зараде коју сам имала код Павића није више било, али како у свакој несрећи им |
да вечера, рекавши да је добро ужинала код Мице.{S} Оде у своју собу, па, и не палећи лампу, л |
њу.{S} Боље <pb n="25" /> да сам остала код ње, па да сам читала ту паметну књигу.</p> <p>Јелен |
ћи се расположена, исприча како је била код Мице, радиле су математику, па су се и саме згранул |
не могу дуго задржавати, јер имам посла код куће.</p> <p>Он натуче капут и шешир и пођоше.</p> |
зала сам вам већ, имала сам много посла код куће и у школи, одговори она.</p> <p>— Па зар нисте |
ја него да су је плаћали.{S} С муком је код куће преводила поједине ствари или је што писала и |
ставила питање, да ли он мисли да би се код нас нашла девојка која би смела да закључи такав бр |
би смела да закључи такав брак, који се код нас не би уопште сматрао <pb n="55" /> као брак.{S} |
<p>Јелена и Мица нађоше своје другарице код трамвајске чекаонице.{S} Весело су ћаскале о овоме |
т поче да долази полупијан, опет поче и код куће да пије, само сад тражећи и друштво своје нове |
p> <p>— Имала сам много посла у школи и код куће, извињавала се она.{S} И сад се журим, јер сам |
а да дуго о њему мисли.</p> <p>Кад изби код сата, срете две своје другарице.</p> <p>— Шта ти је |
жбала се у послу и сад би могла да ради код куће, увече.{S} Ну, где да потражи посла.{S} Пребро |
оман ме јако занима, па ћу данас остати код куће.</p> <p>— Ух, те твоје романчине!{S} Никад их |
<p>— Е, кад тако говориш, онда остајем код куће.{S} Или ти ја попуштам или нико.{S} И онда се |
— Чудна ми чуда!{S} Ако је у Русији као код нас, онда је књига забрањена само да би јој се начи |
{S} Отац, таљигаш, није дању никада био код куће, од ране зоре до мркла мрака на послу, по варо |
о вољи.{S} Да сам ти казала да останемо код куће, ти би навалила да изађемо.</p> <p>— Е, кад та |
од себе.{S} Али поче да се спотиче већ код првих реченица.{S} Обрни-осврни не иде.{S} Од подне |
ријатељства.{S} А каже ми да и ти радиш код њега, на издањима.{S} Ниси ми о томе ништа писала!< |
дах, ужагрен, запахњивала ју је ракија, која је баздила из њега.</p> <p>— Натраг! врисну она, о |
као из топа и полете улицом.{S} Јелена, која га је чекала на улици, једва га стиже.{S} Дуго је |
, рече ова.</p> <p>— Што? упита Јелена, која ту погрду схвати скоро као увреду за себе.</p> <p> |
акав се вратио кући.{S} Морална лешина, која се распада и својом трулежи кужи друштво.</p> <p>П |
изражава баш најлепше.</p> <p>Сад Мица, која је већ била прочитала Сањина, предложи да се проше |
његово причање стећи симпатије публике, која се, из жеље да се умеша у туђе ствари, окупила око |
свакако чула <pb n="100" /> од Јованке, која је, пошто је овде онако лепо положила испите, отиш |
ћала пред доношењем такве једне одлуке, која би имала да из основа промени њен живот.{S} Помишљ |
ености прса и бедара, густе смеђе косе, која је у увојцима падала око главе.{S} Само су јој очи |
{S} Ја сам сасвим друкчија од ове Мице, која је право женско и која се стара да научи домаћи по |
ћ био врло ревностан у посетама Јелени, која већ није знала како да га се отресе.{S} Обраћала с |
аниште спасења.</p> <p>Чекали смо лађу, која је била свакога дана авизирана, али која никако ни |
ло боље и за мене и за тебе да ту везу, која нас више не веже, раскинемо сасвим.{S} Били бисмо |
а отац доведе у кућу једну младу жену, која га је, изгледало је, довела у ред, бар за неко вре |
та си се ућутала ? питале су другарицу, која је мирно стајала на страни, не учествујући у општо |
може овде наћи жена, одговори Севић.{S} Која би и пошла за нас?</p> <p>— Немојте тако говорити. |
он мисли да би се код нас нашла девојка која би смела да закључи такав брак, који се код нас не |
е разгоропади ако би <pb n="71" /> била која неповољна.{S} Кривио је себе нарочито због тога, ш |
ође.</p> <p>Али, у забуни, пође вратима која су водила у унутрашњост куће.</p> <p>— Овуда, госп |
ли <pb n="56" /> мислим да нема ниједне која не одбацује и помисао да у браку, место благостања |
{S} Кад је пролазила поред једне машине која још није радила, она виде како један од оних црних |
срећна и да се каткада сетиш другарице која те увек воли —</p> <p>Јелена. </p> </div> <pb n="1 |
ија од ове Мице, која је право женско и која се стара да научи домаћи посао, да кува и плете... |
оја је била свакога дана авизирана, али која никако није долазила.{S} Почела сам све више мисли |
права да се понаша као муж, према жени која не само да сама себе издржава, већ је помагала и њ |
Била је као скамењена, свесна опасности која јој је претила.{S} У то зазвони звонце.{S} Неко је |
? питала је Мица, чисто заплашена тугом која је избијала из гласа Јелениног.</p> <p>— Не знам, |
6" /> <p>— Али ја нећу.{S} Ја имам жену која ми је врло добра, ја сам тобом задовољан и нећу да |
а скрене мало десно, али се очеша о ону која је била с његове стране.</p> <p>— Клипан, рече ова |
а због тога, што има служавки и дадиља, које „случајно“ гура до миле воље и којима добацује раз |
шљањима о уредништвима, о штампаријама, које је она сматрала за нешто високо, нешто узорито, за |
и, како смо сви песници у тим годинама, које брзо оду у неврат!</p> <p>У очи Ивањ-дана једна гр |
<p>— Ви велите дакле да у нас има жена, које би везале своју судбину за људе као што смо.{S} Ду |
тако говорите.{S} Има и у нас женскиња, које је, ако не онако умно како ви замишљате, а оно бар |
ну.</p> <p>Она му даде двадесет динара, које он пусти из руке, као багателишући.</p> <p>— То ни |
и доносе.{S} Виде и неколико девојчица, које су својим прстићима хитро савијале одштампане таба |
утала, не хотећи да растера лепе слике, које јој је причање Севићево извело пред очи.</p> <p>— |
да јој описује своје патње, своје жеље, које су биле тако скромне, а она и не мисли о њему.{S} |
је леп приход и испуњавао јој је време, које би, иначе беспослена, проводила у размишљањима, не |
ву Дугића.{S} Чула је већ и његово име, које је било већ доста познато по новинарским чланцима |
Она је каткад износила и своје мишљење, које је Јова скоро увек обарао једном једином реченицом |
не библиотеку за децу, јевтине књижице, које би излазиле два пута месечно, на једном табаку.{S} |
је пред капијом, притиснула руком срце, које је врло узбуђено скакутало.{S} Из унутрашњости вел |
е и његовог мушког лица, његових очију, које као да је осећала на себи.{S} Плану у лицу, задрхт |
ичним идејама које је сејао око себе, а које нису хватале корена.{S} Важио је као опасан човек, |
уђем у своје надлештво, а било је особа које су ме гледале или сажаљиво или претећи.{S} Сажаљењ |
изађе, и из саме лењости, из блаженства које јој је причинило читање „<title>Сањина</title>“.</ |
отоно, Јелени прођоше четири месеца, за које се време она једва снашла у новом положају.{S} Ник |
декламација, излечена сам од свих идеја које сам чула од тебе, примети Јелена јетко.{S} Сад је |
издаје лист сама, уз припомоћ сарадника које је ангажовала, али је лист падао све ниже, и два и |
исту, већ на издањима, т. ј. на књигама које је издавао поред листа.</p> <p>Кад је отишла Павић |
фске садржине, по анархистичним идејама које је сејао око себе, а које нису хватале корена.{S} |
ству, зато што би тиме, по конвенцијама које владају у друштву, убио срећу својој сестри.{S} Ви |
и, иако је он већ раскинут по осећањима које је имала.</p> <p>Мучила се да измисли шта да му ка |
, нове мисли и друкчије схватање живота које је избијало из сваке реченице.{S} Заинтересоваше ј |
да потражи посла.{S} Пребројала је људе које је упознала поред Севића.{S} Сви су они били из „< |
кивани брод и укрцасмо се.{S} Прво лице које сам видела на броду био је — мој отац.{S} Остарео, |
ена је остајала код куће, у постељи, из које би устајала кад јој лежање већ досади.{S} Спремила |
шта интересантно, или су то били изрази које она никако није могла да схвати и да разуме.</p> < |
ечеру, па онда у позориште, биоскоп или које друго вечерње забавиште.</p> <p>Али и такав живот |
{S} Лети носи црну руску рубашку, преко које се опаше кајишем. </p> <p>Двојица младих људи, дош |
} Севић је скоро свакога дана примао по које саопштење, да му је за тај и тај дан одређен претр |
, којој је требало читаве две недеље да којекако напише ко зна шта, и то да се појави пред људи |
ој ваља много радити.{S} Са друштвом, у којем је себе замишљала, учинила би она много.{S} Мисли |
ићеве.{S} Па се сети Севићевих погледа, који као да су је свлачили.{S} Опет јој беше некако нел |
вога рада издржава и себе и свога мужа, који је по свима пресудама имао да издржи више од три г |
замоли га да је узме у заштиту од мужа, који јој чини неприлике и уцењује је.</p> <p>— Госпођо, |
муке да дође и до најмлађега сарадника, који је у њеним очима био нешто врло велико.</p> <p>Чит |
још остаци старога друштвенога поретка, који ће разрушити људи као што су Дугић и Севић.{S} И о |
вић и још неколицине угледних новинара, који су потписали своје радове псевдонимом.{S} Јелена ј |
д увече, седећи крај отвореног прозора, који је гледао у двориште, сећала се својих дана у школ |
<p>Најзад чу вику неког храпавог гласа, који је, свакако, нешто наређивао, али услед лупе машин |
а рече да не зна, али ће упитати брата, који се о Јови не изражава баш најлепше.</p> <p>Сад Миц |
х ногу.{S} Спусти поглед и виде Севића, који јој се поклони, говорећи:</p> <p>— Госпођице, свет |
е, којима се срећа могла читати с лица, који су били заједно колико су год могли, који шетају д |
обрати г. Н. Н., пријатељу њенога оца, који ће наћи начина да јој помогне.</p> <p>Јелена послу |
> <p>Севић је био син једнога таљигаша, који је свог коњића и таљиге купио новцем што <pb n="49 |
угови.{S} Навикла се и на његов поглед, који ју је још увек палио и сажизао, али јој није био н |
а прилике да види и друге младе парове, који нису живели као она и њен муж.{S} Видела је младен |
ангажоваћу дописнике — ситне чиновнике, који су срећни кад на свој псеудоним прочитају поруку у |
с ким станује!{S} А он је муж, њен муж, који би имао права да стави и руку на та прса.{S} Не би |
ћ, и још можда оно мало напредних људи, који су увиђали оно што и она.{S} Не спавају они који ћ |
ји су били заједно колико су год могли, који шетају држећи се за руке и пиљећи једно у друго.{S |
и студије, као и толики други студенти, који практикантишу и уче школу.</p> <p>Али је требало к |
са ужасом помислила на испит зрелости, који се све више ближио, а који јој је изгледао као зам |
не вароши говорило се о једном владици, који је трчао за световним уживањима.{S} У једном „члан |
ка која би смела да закључи такав брак, који се код нас не би уопште сматрао <pb n="55" /> као |
природно да се и формално уништи брак, који је стварно већ одавно раскинут. </p> <pb n="106" / |
во, само да види шта је са њеним радом, који још никако није био штампан.{S} Увек би одложила и |
<p>— То је Петар Севић, интимус Јовин, који и нема других пријатеља.{S} Он је сарадник „<title |
готов.{S} Брзо је сасвим ушла у посао, који јој је био <pb n="89" /> двојако користан, доносио |
срећни што имају приступа у уредништво, који су задовољни да их свет види како улазе у штампари |
азабрати.{S} Појави се некакав дебељко, који није био црн као остали.{S} Необријана лица, храпа |
је било да чује његов глас, тужни глас, који је јадиковао.{S} Она је очекивала нешто што је тре |
а није могао доказати.{S} А и наш свет, који тако воли да прети, не воли да иде по судовима, ве |
муштерије. </p> <pb n="85" /> <p>Павић, који се бојао да штампарија не оде на покриће кривичних |
е, и не заборавите нас, одговори Севић, који је беше допратио до врата.</p> <p>Изишавши на улиц |
годаран, кад се тако понаша према њему, који му је лист и подигао.{S} Наљути се и оде.{S} После |
га показао и своме пријатељу г. Дугићу, који назире у писцу велику јачину духа и јаку моћ опажа |
бацила та глупа такса, тај груби новац, који санкционише оно што би се могло санкционисати и бе |
а је некада мислила да је веже љубав, а који јој је сада био не само равнодушан, већ и терет.</ |
ит зрелости, који се све више ближио, а који јој је изгледао као замахнут нож.</p> <p>Осећала ј |
да Јелена није могла да изађе из круга који се образовао око ње.</p> <p>Најзад се појави и јед |
си, да сам имао неколико твојих редака који би ме храбрили.{S} У животу ме је држала само поми |
Балкански рат донео је слободу многима који су чамили у затвору, па и Севићу.{S} Кад је прочит |
зна шта, и то да се појави пред људима који свакога <pb n="31" /> дана напишу све оно што свак |
сви они према сарадницима, према онима који својим радовима испуњују те новине!</p> <p>Али оче |
се продавао, пролазио је, јер има света који цени само оне листове што нападају владу, што грде |
о.{S} Тај поглед, мушки и дрзак, поглед који ју је палио, није јој био непријатан, али навика д |
уштвене доктрине, да се умеша међу људе који <pb n="26" /> раде на препорођају друштва.{S} Осећ |
тна ученица VIII разред и матуру уз оне који су били на течају.{S} Па се и то сврши.{S} Даље, н |
ем тегобе тога пута нити језиве призоре који су нам једнако били пред очима.{S} То су ти други |
е без избора и разбора, све руске писце који су јој дошли до руку.{S} Толстој, Гогољ, Достојевс |
говорима, али увек у циљу да јој извуче који грош.{S} Ако му Јелена не би отворила, он би бесом |
ма друга посла.{S} Доћи ћеш сутра, кроз који дан.{S} И извуче је.</p> <p>Ваздух на улици, свежи |
риволиш да пристане.{S} Макар му дали и који грош, да му се замажу очи. </p> <pb n="110" /> <p> |
у — Јелену.</p> <p>Почела је рад и први који јој је дошао — био је Севић.</p> <p>За све време о |
мислила је, изгинуше у овоме рату, људи који су били корисни, <pb n="109" /> а овакав се вратио |
час засветле, час гасну — баш као људи који гамижу по полутами.{S} Запази и друге звезде, јаче |
уће.</p> <p>— А да ли сте бар помислили који пут на мене? питаше он даље, хватајући је за руку. |
виђали оно што и она.{S} Не спавају они који ће имати права да буду слављени као највећи доброт |
бор, држећи у руци штап као они слепци који иду без вођа, ишао је не гледајући ни лево ни десн |
а и Севић се тргоше и седоше као шетачи који се одмарају.{S} Севић је у себи проклињао непознат |
љењу виши човек, говорио је Јова, човек који се отресао предрасуда и уског гледишта локалног мо |
ине често прођу док се нађе какав човек који се смилује да се ожени њом.{S} Мушкарци проживе чи |
и.{S} Помисли само да сам ја онај човек који је на себе примио ту незахвалну улогу да те уведе |
а је осећала да је он посматра погледом који ју је палио.{S} Осећала је да је тај поглед узбуђу |
упаде Севић у атеље.{S} У дроњцима, он који никада није изгледао сјајно, изгледао је бедно као |
га коња, а за своју жену и децу само по који грош, псовке и батине.</p> <p>У мркли мрак долазио |
Па, добро... да одем... али дај ми бар који грош за ручак.{S} Долазим из Бугарске... из ропств |
ти неко сажаљење према мршавоме преводу који је сад донела.{S} Али није имала куда, разви рукоп |
ди, сарадника са улице, случајних, оних који су срећни што имају приступа у уредништво, који су |
Мани се, каква шетња, данас је дан оних који не могу да шетају других дана.{S} Уосталом и касно |
а од свога првога посетиоца, први новац који је зарадила као зубни лекар.{S} Гурну га Севићу у |
S} Кад су поштом добили Јеленино писмо, којим их извештава да се венчала са Петром Севићем, пуб |
ља још само муж, правичан и паметан, за којим би оне ишле и у ватру и у воду.</p> <p>Тако у раз |
Ићи ће тешко, рече најзад.{S} Видећу са којим адвокатом, па да гледамо да те некако спасемо тог |
трпела сам још један удар.{S} Севића, с којим већ одавно нисам била <pb n="101" /> у заједници, |
две године, и прво одлази пријатељу, с којим је био у завади.{S} Њу међутим не упита ни „како |
о она и њен муж.{S} Видела је младенце, којима се срећа могла читати с лица, који су били зајед |
ља, које „случајно“ гура до миле воље и којима добацује разне непристојности.{S} Уосталом нека |
нату капију, пажљиво загледајући врата, којих је било лево и десно.{S} Једна беху отворена и Је |
очи су јој излазили сви тренуци среће, којих је, авај, било тако мало, — и долазећи до закључк |
нечувено смело да се појави тамо, она, којој је требало читаве две недеље да којекако напише к |
ћеш ваљда вековати овде, рече јој Мица, којој је већ било досадило то бескорисно долажење.{S} И |
азом тражиш новаца од мене, једне жене, којој си загорчао живот?</p> <p>— Дај бар нешто сад?{S} |
> <p>— Па зар је то та срећа у браку, о којој маштају девојке? питала се.</p> <p>Али она је има |
p> <p>Била је то „Чита ди Бари“, лађа о којој си свакако слушала.{S} Света много, а на броду ни |
аше да се срећа приближује, она срећа о којој је Севић раније говорио.</p> <p>О, како је мало п |
да то што је она имала није она срећа о којој је слушала да се говори. </p> <pb n="75" /> <p>Не |
Кад дођоше до улице Краљевића Марка, у којој је Јелена становала, она скрете, а он за њом.{S} |
оно место тога некаква мрачна пећина, у којој се чују и онако гадне речи, и то још од уредника! |
она.{S} Јелена поче да бежи од школе, у којој је незадовољство према њој бивало све веће.{S} Он |
p> <p>И уђоше у Кнез-Михајлову улицу, у којој је већ било доста беспослена света.</p> <p>Пред њ |
љала је уредништво као какву кошницу, у којој свако ради свој посао, тихо и не сметајући другом |
ану таксу, можеш се оженити и сродницом којом је иначе забрањено женити се!{S} Зашто се онда не |
ле шума трамваја и кола — блага тишина, коју ремети само цвркут тица.</p> <p>Београђани, читаве |
егавала све и свакога.{S} Кад би видела коју од својих школских другарица, скренула би одмах у |
е упитао шта жели, а сама није знала на коју ће страну.{S} Кад је пролазила поред једне машине |
Изишавши на улицу, Јелена није знала на коју ће страну.{S} Онако насумце пође ка Теразијама.{S} |
по други пут женим, кад ми је жива жена коју обожавам.{S} А и ти ваљда ниси тамо нашла некога, |
ила на крај са својом платом.{S} Зараде коју сам имала код Павића није више било, али како у св |
Милицом, ишла близу њих, само да улови коју њихову реч.{S} Није чула ништа интересантно, или с |
де пацијента, првог пацијента, у пракси коју је тек почињала.</p> <p>— Иди сад, обрати се Севић |
вог покушаја у уредништву и одвратности коју је осетила.</p> <p>— Ипак ћу отићи још једном.{S} |
стигну.{S} Тек овда-онда измењали би по коју реч.</p> <p>Калемегдан је био исто онако пуст као |
p> <p>Јелена узе са стола десетицу, ону коју је малочас примила од свога првога посетиоца, први |
ги низови дрвета; после шума трамваја и кола — блага тишина, коју ремети само цвркут тица.</p> |
у некоме селу, преко.</p> <p>Јелена се колебала неколико дана, ломила се.{S} Страх је осећала |
није имала куражи због Павића.{S} После колебања од читаве <pb n="88" /> недеље дана потражи Ду |
е правичан.{S} После дугог размишљања и колебања написа Севићу: „Господине,</p> <p>У ствари ваш |
и.{S} Он ми је не трже, али се очевидно колебаше.{S} Најзад ме загрли и осетих како ми његове с |
него њихови родитељи, јер им родитељи, колико могу, не дају да осете сву тежину и грубост.{S} |
ама вуку.{S} А док се парница не сврши, колико ће јој пута још Севић доћи и церећи се, бацити ј |
љеном клупом.</p> <p>— Да седнемо мало, колико тек да одморимо ноге.</p> <p>Седели су неко врем |
А што се онда девојкама даје мираз!{S} Колико будем имала мираза биће доста док не станемо чвр |
<pb n="119" /> <p>— За одело.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Па... шест стотина динара, рече он окл |
аљало је радити да би се живело, али ма колико да се радило, није се могло зарадити онолико кол |
> <p>— То није ништа, рече.</p> <p>— Па колико? </p> <pb n="119" /> <p>— За одело.</p> <p>— Кол |
рече он оклевајући и као срачунавајући колико кошта одело.</p> <p>Јелена стајаше као скамењена |
радило, није се могло зарадити онолико колико је било потребно.{S} А свакога месеца ваљало је |
омената, а и ти такође.{S} Да знаш само колико сам се мучио у ропству!{S} Све би ми било лако, |
гла читати с лица, који су били заједно колико су год могли, који шетају држећи се за руке и пи |
ико је живот њихове деце ружичастији; у колико деца у детињству мање осете да је живот борба, у |
ају да осете сву тежину и грубост.{S} У колико је имовно стање родитеља боље, у толико је живот |
кушаваше да се окрене, да устане, али у колико се више отимала, у толико ју је Севић чвршће грл |
а више не мисли на уредништво.{S} Али у колико је више дана пролазило, све ју је нешто више вук |
ати не само ове године, него ко зна још колико, па украо нам ко венац или не.{S} Догодине имамо |
да учи и напамет. </p> <pb n="29" /> <p>Колико пута је хтела да се окане Јове и његове филозофи |
.{S} Једна беху отворена и Јелена спази колутове штампарске хартије.{S} Крај прозора виде Севић |
азе, али сам могао и хтео сам да им дам комад хлеба у руке.{S} Са Јеленом је испало друкчије.{S |
Севић је у себи проклињао непознатога, коме је пало на памет да се баш сад шета по Калемегдану |
крут, правих рамена, други мањи, шепав, коме као да су панталоне оптрчавале око ногу.</p> <p>— |
атно, и она би се понашала као према ма коме туђинцу.{S} Болело ју је да у томе човеку није пре |
е срце кад сам се удавала за човека, на коме се ништа није могло волети.{S} Као да га и сад гле |
p>Јелена начини гримасу као да не зна о коме то Мица говори.</p> <p>— Та знаш га; уосталом, пок |
Па ја сам рекао да се плати тај посао о коме си ми говорила.{S} Ја нисам милионер да губим врем |
посао, верујући да почиње онај живот о коме јој је Севић <pb n="76" /> говорио раније.{S} Она |
је брак од прилике као неко удружење, у коме сви чланови имају подједнаке дужности, подједнака |
а известан начин легализујемо положај у коме смо и налазим да је сасвим природно да се и формал |
Београд после два — три дана, у стан у коме је Севић раније сам становао.</p> <p>Стари Ђорђеви |
да не воли жене у кући, а овде нисмо ни комотни.</p> <p>Стан брзо нађоше, собу и кујну, негде н |
лена не одговори, а Мица извади из џепа конац и поче да слаже цвеће у венац.</p> <p>— Шта то ра |
дицију о сродству, зато што би тиме, по конвенцијама које владају у друштву, убио срећу својој |
} Послова није било великих: плакате за концерте, биоскопске листе, посетнице...</p> <p>Јелена |
и пио.{S} Љубави је имао само за свога коња, а за своју жену и децу само по који грош, псовке |
био син једнога таљигаша, који је свог коњића и таљиге купио новцем што <pb n="49" /> га је ст |
елена пође кући на ручак.{S} На десетак корака од атељеа чекао ју је Севић.{S} Она хтеде да га |
И он уздахну и ућута, да после неколико корака настави.</p> <p>— Павић ми је дао моје старо мес |
гвоздену капију.</p> <p>После неколико корака уђоше у једну полумрачну просторију.{S} По где-г |
ситнице“, писала о женском свету и била коректор листа.{S} Дугић је писао уводне чланке и „члан |
то помогне мужу.{S} Он је научи да чита коректуре, ревизије, показа јој како да води књиге, и о |
</p> <p>Севић је био сам, читао је неке коректуре. </p> <pb n="63" /> <p>— Седите, молим вас, д |
је сејао око себе, а које нису хватале корена.{S} Важио је као опасан човек, наравно само у оч |
она је била пресрећна што може да буде корисна.</p> <p>Севић се такође променио.{S} Целога дан |
згинуше у овоме рату, људи који су били корисни, <pb n="109" /> а овакав се вратио кући.{S} Мор |
дужности, подједнака права и подједнаку корист.{S} У Русији има пуно таквих бракова и сви су ср |
, који јој је био <pb n="89" /> двојако користан, доносио јој је леп приход и испуњавао јој је |
а.{S} А и њему, старом већ, била сам од користи, јер га је ваљало неговати.{S} Он је одмах био |
е, седоше, скинувши капе.{S} Густа дуга коса лепршаше се на поветарцу.</p> <p>Наше две ученице |
так година, био је већ зрео човек, дуге косе, обријаних бркова, са дугом црном лепршавом машном |
развијености прса и бедара, густе смеђе косе, која је у увојцима падала око главе.{S} Само су ј |
к, витак, високога чела, дуге уметничке косе, лепе очи увек уморне од рада, око врата лепршава |
ила у његовим рукама.{S} Љубио ју је по коси, по лицу, по врату.{S} Она је покушавала да се изв |
кера, али такође са уметничком машном и косом.{S} Панталоне нису могле сасвим да сакрију кривин |
, стеже га толико да чу како му крцнуше кости.{S} Дете врисну, зачуђено и уплашено, а она га бр |
! врисну она, осећајући како јој пуцају кости под његовим рукама.{S} Учини крајњи напор и гурну |
уз њу.{S} Својим ручицама чупао јој је косу, прислањао главицу уз груди, а Јелена се подавала |
ругих оцена.{S} И брак јој се учини као котва спасења. </p> </div> <pb n="69" /> <div type="cha |
у.{S} Замишљала је уредништво као какву кошницу, у којој свако ради свој посао, тихо и не смета |
н оклевајући и као срачунавајући колико кошта одело.</p> <p>Јелена стајаше као скамењена.{S} Па |
ло је живети, а и Петар ју је већ доста коштао.{S} Она је међутим била тек почетница.{S} Ипак с |
а, на грудима распучена плаветна цицана кошуља.</p> <p>— Биће да је ово неки надзорник, помисли |
па младих девојака беше се растурила по Кошутњаку, берући цвеће за венце.{S} Све тако око седам |
Топчидера, надисати се свежа ваздужа у Кошутњаку, одморити плућа и очи у ономе зеленилу!{S} Ка |
ца? питала сам.</p> <p>— Остали су... у Крагујевцу, једва протепа отац, с муком се уздржавајући |
енскиње је стајало на неким узвишењима, крај машина, и убацивало хартију.{S} Виде људе, необриј |
p>Дугић и Севић скренуше једном стазом, крај самога градског платна, куда их Јелена није могла |
а спази колутове штампарске хартије.{S} Крај прозора виде Севића.{S} Срце јој задрхта, али ипак |
иш, где сам, Бога ми, једва излазила на крај са својом платом.{S} Зараде коју сам имала код Пав |
ени би јасно да ће с њим тешко изаћи на крај.</p> <p>— Човече, та шта ти управо хоћеш од мене ? |
се затетура, изгуби равнотежу.{S} Паде крај велике зубарске столице, удари главом о тешко, гво |
.{S} Собни ваздух гушио ју је.{S} Стаде крај отворена прозора.{S} Тишина, изгледа да сви спавај |
то док сам био тамо, али је сад и томе крај.{S} Тих двадесет-тридесет динара употреби на себе, |
обема рукама горњи део прса и сруши се крај мртва мужа. </p> </div> <!-- </div> --> </body> </ |
као да је потрчкивао за њим.{S} Прођоше крај ње и не погледавши је.{S} Уђоше у Калемегдан и одм |
рице, бацају бомбе . . .</p> <p>Прођоше крај девојака и не погледавши их.{S} Кад већ одмакоше, |
„како си?“</p> <p>Кадгод увече, седећи крај отвореног прозора, који је гледао у двориште, сећа |
на оној клупи, осећала се врло пријатно крај њега.{S} Сва је била испуњена само мислима о Севић |
ускоро доћи, да ће понова заузети место крај ње као њен муж, да ће се брак наставити, иако је о |
ати би све покупила, сложила на столицу крај постеље, па би и сама легла, да већ зором устане, |
.{S} Чинило јој се да то пре подне нема краја.{S} Једва дочека подне и оде оцу.</p> <p>Кад је с |
а на вољу, поче, у размишљању, да тражи краја својој авантури.{S} Није јој остајало ништа друго |
.{S} Реших се за зубно лекарство.{S} До краја ове године завршићу, па ћу онда и ја у Београд.</ |
човека, него да будем везана за њега до краја свога или његовог живота.{S} Боље икад него никад |
цају кости под његовим рукама.{S} Учини крајњи напор и гурну га што је могла јаче.{S} Он се зат |
о је био анархиста, а анархисте убијају краљеве, турпијама убијају царице, бацају бомбе . . .</ |
осанском улицом.{S} Кад дођоше до улице Краљевића Марка, у којој је Јелена становала, она скрет |
обегли смо најпре у Крушевац, па онда у Краљево, а кад нам ни ту није било станка, наставимо пу |
</p> <p>— Не, ни дао Бог!{S} Убити тако красну женицу било би страшно.</p> <p>— Па шта онда хоћ |
самнаест година.{S} Сукње им ни дуге ни кратке.{S} Звонки смех и кикот.{S} Трчање и скакање, ва |
а он опет.</p> <p>— Посао, одговори она кратко.</p> <p>— Е кад је посао, онда да се плати, јер |
ешком муком, с немачкога једну причицу, кратку и просту.{S} Сутрадан око пет сати поподне, одне |
гвоздено постоље и више се не маче.{S} Крв из разбијеног потиљка поче да клизи по линолеуму.</ |
се осећала нелагодно под тим погледом и крв јој јурну у лице.{S} Осећала је како је обузима нек |
сова кад не умеју да мисле, кад су само крв и осећај, хладнокрвност и здрав разум изгледају им |
јој по жилама потекоше пламенови место крви.{S} Телом јој бујаше нека непојмљива снага, распињ |
анку, напао владу што, не давањем већег кредита на просвету, одржава народ у мраку и незнању.{S |
стави забрану за обезбеду онога што је кредитирао Севића.{S} И тако штампарију пописаше и запе |
аше мало Саву и Дунав, <pb n="57" /> па кренуше натраг.{S} Севић се заустави пред заборављеном |
ају владу, што грде све и свакога, што „крешу“. „<title>Народно право</title>“ није давало богз |
и претећи.{S} Сажаљење ме је вређало, а крива нисам била.</p> <p>Евакуација баци то питање у за |
е.</p> <p>Увиђајући да није само Јелена крива, хтео је да се покаже правичан.{S} После дугог ра |
онога што је урадила, а осећајући да је крива, није тражила ничије друштво, већ је избегавала с |
уздисања и хуктања, после многих „Ти си крива, жено!“ г. Ђорђевић је ипак морао, сам пред собом |
} О прошлости нећемо говорити.{S} Нисмо криви ни ти ни ја што је све онако изишло.{S} Ја сам на |
Панталоне нису могле сасвим да сакрију кривину његових ногу, а кад је ишао, изгледало је да на |
и <pb n="71" /> била која неповољна.{S} Кривио је себе нарочито због тога, што на Јелену није о |
вски кавез, подрхтавао је, ногавице око кривих ногу приметно су се тресле.{S} Где ли је била Је |
осуђен по неколиким кривицама, а доста кривица имало је тек да се пресуде.</p> <p>Јелена покуш |
а издржавање казне, осуђен по неколиким кривицама, а доста кривица имало је тек да се пресуде.< |
м пред собом, признати, да је добар део кривице ипак његов, јер никада није обраћао пажњу на то |
тај дан одређен претрес по „штампарској кривици“, а по тужби тога и тога владике, или тога и то |
е бојао да штампарија не оде на покриће кривичних трошкова, стави забрану за обезбеду онога што |
где је ноћио, не за то што јој је било криво да јој није одмах дошао, већ што јој се чинило да |
сад има друга посла.{S} Доћи ћеш сутра, кроз који дан.{S} И извуче је.</p> <p>Ваздух на улици, |
као да су хтеле да прозру Јелену скроз, кроз хаљину.{S} Глас му је лако подрхтавао и скоро свак |
<p>— Таквима је потребан муж да их води кроз живот, да их храни и брани, а оне да рађају децу, |
апут и шешир и пођоше.</p> <p>Пролазећи кроз мрачне просторије штампарије, Севић је лако обухва |
као мати, много штошта гледала је деци кроз прсте, а кад су ова поодрасла, нису је већ много н |
је обузима неко чудно осећање, како јој кроз тело струји нека слатка топлина, као да јој се гру |
рати чуда.</p> <p>Она га је слушала као кроз сан.{S} На Саборној Цркви искуца девет сати.{S} Је |
нако пуст као и пре.{S} Ветар је цвилео кроз голо грање и витлао суво лишће.</p> <p>Као по неко |
сећала на себи.{S} Миље јој је струјало кроз тело.</p> <p>Поче да се игра са малим братићем.{S} |
, сви то знају, а они онако куражно иду кроз свет, високо дижући главу.{S} Не плаше се опасност |
и су без речи: он би само протурио руку кроз одшкринута врата и Јелена би му у њу ставила динар |
, тако да Јелена није могла да изађе из круга који се образовао око ње.</p> <p>Најзад се појави |
амо су јој очи биле некако упадљиве.{S} Крупније, црне као угљен, одавале су разбуђену чулност. |
е другој машини.</p> <p>Јелена чу једну крупну псовку, па онда као да нешто пуче.{S} То је уред |
д њима су била два шетача: један висок, крут, правих рамена, други мањи, шепав, коме као да су |
тање у запећак.{S} Побегли смо најпре у Крушевац, па онда у Краљево, а кад нам ни ту није било |
стељи.{S} Сањала је нешто страшно, неко крхање и рушење, огромне пожаре.{S} Одједном се виде на |
на груди, стеже га толико да чу како му крцнуше кости.{S} Дете врисну, зачуђено и уплашено, а о |
ио по вароши и зараду испијао по разним крчмицама, мати је прала по кућама и од те зараде прихр |
рљаји постају све страснији, како је он крши у својим рукама, како његове дрхтаве руке продиру |
вас ради друге ствари.{S} Поступак моје кћери није био нимало лојалан ни према мени ни према ма |
ућута, завидећи помало Јелени, што ова, кћи високог чиновника, има мираз, па јој је могуће и да |
која се стара да научи домаћи посао, да кува и плете...</p> <p>И Јелена с презирањем помисли на |
а просто да га задовољава, да му пере и кува.{S} Идеалан је брак кад у њега обе стране уносе до |
и и брани, а оне да рађају децу, перу и кувају.</p> <p>Затим се опет сети Јове и његовог мушког |
вић хладно.{S} Шта би радила, кад не би кувала ?{S} Шта знаш друго? </p> <pb n="78" /> <p>Јелен |
вога дана ујутру.</p> <p>— Па зар ја да кувам? упита Јелена бојажљиво и с неверицом.</p> <p>— П |
ни за кување.</p> <p>И за њу поче живот кувања и прања судова.{S} Већ више није имала ни воље н |
руго није, али је осећала да није ни за кување.</p> <p>И за њу поче живот кувања и прања судова |
тек долете.</p> <p>— Имаћемо служавку, куварицу!</p> <p>— А да ли ћете имати пара?</p> <p>Јеле |
<p>— Па сад? упитах бојажљиво.</p> <p>— Куд сви, ту и ми! уздахну отац.{S} Него да видимо како |
ом стазом, крај самога градског платна, куда их Јелена није могла пратити.{S} Она се врати и се |
ој пружи руку у знак поздрава.</p> <p>— Куда ћеш? упита га.</p> <p>— На ручак.</p> <p>— Па зар |
слиш да излазиш? упита Јелена.</p> <p>— Куда бих?{S} Уморна сам од јуче, а и овај роман ме јако |
зујући на Кнез-Милошеву улицу.</p> <p>— Куда?</p> <p>— Да прођемо мало, па ћемо и разговарати.< |
кву је она замишљала.{S} Али није имала куда.</p> <p>— Шта ћемо за ручак ? упита је Севић првог |
у који је сад донела.{S} Али није имала куда, разви рукопис и предаде Севићу.</p> <p>— А, причи |
а мужем би једва једном у недељи изашла куда, јер је он сад био врло заузет.{S} Час је остајао |
а мене ма и искрицу љубави.</p> <p>— Та куда ћу?{S} Зар твоја кућа није и моја...</p> <p>— Смес |
јим мислима, Јелена није обраћала пажњу куда иде.{S} Нађе се пред улазом у Калемегдан.{S} Заста |
а својим разочарењем и очајањем.</p> <p>Куда ће сада и шта да ради?{S} Хукала је и плакала, али |
ешина, која се распада и својом трулежи кужи друштво.</p> <p>Почетница — зубни лекар, морала се |
три дана не би долазила у трпезарију; у кујни би, стојећи, испила млеко; све остало време, ван |
омотни.</p> <p>Стан брзо нађоше, собу и кујну, негде на Врачару.{S} Купише и ствари.{S} Јелена |
исоко, нешто узорито, за некакво гнездо културе и просвећености.{S} Из тога гнезда, замишљала ј |
.{S} Јелена је једва намолила Севића да купе све ново, а не половно у Фишеклији.{S} Чудио се он |
.{S} За одело.</p> <p>— Па зар ја да ти купим одело? цикну Јелена.</p> <p>— Па ти имаш новаца.{ |
таљигаша, који је свог коњића и таљиге купио новцем што <pb n="49" /> га је стекао као тестера |
нашао једну штампарију, малу, да ју је купио за мале новце, за остатак новца добивеног од њено |
а.{S} Да ја имам, а да ти немаш, ја бих купио теби.</p> <p>— Напоље, одмах, или ћу те...</p> <p |
ем штампарију, па ћемо после у варош да купиш шта ти треба.</p> <p>Јелена му се обисну о врат, |
оше, собу и кујну, негде на Врачару.{S} Купише и ствари.{S} Јелена је једва намолила Севића да |
нећеш заситити.{S} Каква ти је опет та купусара ?</p> <p>— Арцибашев... <title>Сањин</title>.. |
itle>“, а овоме да се понуди није имала куражи због Павића.{S} После колебања од читаве <pb n=" |
ти и без њега.{S} Требало би само имати куражи, па се отрести лажи и убеђења без основа.{S} Ваљ |
S} Анархисти, сви то знају, а они онако куражно иду кроз свет, високо дижући главу.{S} Не плаше |
љунком насуте стазе; после дугих низова кућа, разнога стила и разне величине — дуги низови дрве |
бави.</p> <p>— Та куда ћу?{S} Зар твоја кућа није и моја...</p> <p>— Сместа да си отишао! дрекн |
о по разним крчмицама, мати је прала по кућама и од те зараде прихрањивала своје троје дечице.{ |
лена је на дан венчања раније отишла од куће, рекавши да ће на излет до Авале, нашла се са Севи |
а му сестрица умре, а старија побеже од куће и ступи у службу.</p> <p>Петар је на занату био вр |
настаде тешко време.{S} Петар побеже од куће поче да учи типографски занат, па га и изучи.{S} З |
лемегдану.{S} И свуда је то чинила, код куће, у школи, код другарица.{S} Сви су се чудили њеној |
ларије мало у кавани с пријатељима, код куће је био само обедима, а остатак времена био му је з |
својим уредником, донесе Јелени да код куће преводи фељтоне.</p> <p>Јелена, сва срећна, приону |
није могла отргнути.{S} Наравно да код куће нико није ни слутио о тим посетама.{S} Јелена је о |
иштво, на посао, а жена је остајала код куће, у постељи, из које би устајала кад јој лежање већ |
огу дуго задржавати, јер имам посла код куће.</p> <p>Он натуче капут и шешир и пођоше.</p> <p>П |
сам вам већ, имала сам много посла код куће и у школи, одговори она.</p> <p>— Па зар нисте мог |
его да су је плаћали.{S} С муком је код куће преводила поједине ствари или је што писала и сама |
че да долази полупијан, опет поче и код куће да пије, само сад тражећи и друштво своје нове жен |
p>— Имала сам много посла у школи и код куће, извињавала се она.{S} И сад се журим, јер сам већ |
а се у послу и сад би могла да ради код куће, увече.{S} Ну, где да потражи посла.{S} Пребројала |
ме јако занима, па ћу данас остати код куће.</p> <p>— Ух, те твоје романчине!{S} Никад их се н |
— Е, кад тако говориш, онда остајем код куће.{S} Или ти ја попуштам или нико.{S} И онда се још |
Отац, таљигаш, није дању никада био код куће, од ране зоре до мркла мрака на послу, по вароши.{ |
љи.{S} Да сам ти казала да останемо код куће, ти би навалила да изађемо.</p> <p>— Е, кад тако г |
но скакутало.{S} Из унутрашњости велике куће допирала је лупа машина.</p> <p>— Та улази, нећеш |
воре није налазила да се само извуче из куће или од другарица, нарочито од Мице.{S} Кад јој, по |
веће од тога да се задржи мало дуже ван куће!</p> <p>Прођоше главном алејом до шеталишта према |
ђе вратима која су водила у унутрашњост куће.</p> <p>— Овуда, госпођице, прискочи Севић и Јелен |
воме оцу, да се мало одмори, па ће онда кући, у Србију.</p> <p>Питаш откуда ја овде?</p> <p>Дав |
, па би Севић опет ишао на посао, а она кући, да би пред вече опет изашла у шетњу, на вечеру, п |
ође изласку, решавајући се да ли да оде кући или Мици, па да с овом чита мало.{S} Реши се на ов |
неоправдане нападе.{S} Опрости се и оде кући.</p> <p>Севићев поглед је непрестано осећала на се |
здржати.</p> <p>Једнога дана Севић дође кући раније, сав радостан.{S} Исприча одмах да је нашао |
у нити у сусрет мужу.{S} Кад Севић дође кући, затече Јелену очајну.{S} Видев у чему је ствар, н |
о га се једва била отресла, Јелена пође кући на ручак.{S} На десетак корака од атељеа чекао ју |
о.{S} И Јелена потрча.</p> <p>Стигла је кући сва задувана.{S} Пре него што је мати и могла да ј |
зио <pb n="51" /> тако рано, долазио је кући на ручак, а увече није псовао онако као раније.{S} |
батине.</p> <p>У мркли мрак долазио је кући, тамо близу Новога Гробља.{S} Жена и деца неби се |
рану, рече јој да је боли глава и да ће кући.{S} Она нека продужи са другарицама.</p> <p>Мица, |
ећи, па се растадоше и свака оде својој кући.</p> <p>Јелена је била разочарана у својим идеални |
Јелена застаде, хотећи да скрене својој кући.</p> <p>— Зар нећемо вечерати заједно? упита он.{S |
амо својим очима.{S} Деца у родитељској кући, храњена и брањена, друкчије посматрају живот него |
а овом или оном високом личности, — тек кући је долазио касно увече.</p> <p>Јелени је све јасни |
емегдану. </p> <pb n="66" /> <p>— Морам кући, рече Јелена.</p> <p>— Немој још, остани још само |
чи.</p> <p>— Лаку ноћ, рече, морам брзо кући.</p> <p>Потрча и не водећи рачуна о њему.</p> <p>— |
исни, <pb n="109" /> а овакав се вратио кући.{S} Морална лешина, која се распада и својом труле |
е Јелена.</p> <p>— Па време је да идемо кући, ено сунце већ залази, бранила се Мица.</p> <p>— С |
ошетају.</p> <p>— Боље би било да идемо кући, нудила је Мица. </p> <pb n="17" /> <p>— Само до г |
аздарица ми је казала да не воли жене у кући, а овде нисмо ни комотни.</p> <p>Стан брзо нађоше, |
то ју је вукло да изађе.{S} Гушила се у кући.{S} Замишљена и расејана целога дана, није изазива |
на своју страну, у подне се састанемо у кући, по ручку опет свако на свој посао, до вечери, онд |
дана.{S} Уосталом и касно је већ, ја ћу кући.</p> <p>Спремајући се за одлазак замоли Мицу да јо |
рада.{S} Отац му је међутим био умро, а кућица продата за дугове.{S} Од сестре ни трага ни глас |
p>— Какве враџбине ?{S} Плетем венац за кућу, као и сваке године.{S} Зар ту има какве враџбине? |
дана од материне смрти, а отац доведе у кућу једну младу жену, која га је, изгледало је, довела |
ек је био једнак.</p> <p>Његов улазак у кућу личио је пре на стропоштавање него на улазак домаћ |
b n="32" /> она с правом долазити у ову кућу и да ће је сви понизно поздрављати.{S} Та шта су т |
се тек сада како је сам занемарио своју кућу.{S} У вечној трци за унапређењем није на децу ни о |
биљно.{S} Севићу је било као да улази у лавовски кавез, подрхтавао је, ногавице око кривих ногу |
на снага баш није потребна, јер има на „лагеру“ доста дела, али ће он за њу већ наћи згодан пос |
тити.</p> <p>Била је то „Чита ди Бари“, лађа о којој си свакако слушала.{S} Света много, а на б |
о? питала је.</p> <p>— Синоћ сам стигао лађом, око поноћи, одговори он.</p> <p>Она га умало не |
пристаниште спасења.</p> <p>Чекали смо лађу, која је била свакога дана авизирана, али која ник |
но фини...</p> <p>И Севић трпаше гомиле лажи, знајући да ће му то његово причање стећи симпатиј |
ало би само имати куражи, па се отрести лажи и убеђења без основа.{S} Ваљало би да се свет мане |
љна, јер јој је живот био обезбеђен.{S} Лако јој није било, али, мислила је, то је испаштање. < |
Севић и Јелена осети како је једна рука лако додирну око паса, онако као што чинимо кад хоћемо |
мрачне просторије штампарије, Севић је лако обухвати око паса, као хотећи да је чува да се не |
елену скроз, кроз хаљину.{S} Глас му је лако подрхтавао и скоро сваку фразу понављао је.{S} Јел |
ете у Босанску улицу.</p> <p>Осећала се лако.{S} Била је чак и радосна што се овако свршило.{S} |
узе књиге и поче да ради.{S} Није било лако као што је замишљала, јер је немачки језик имао за |
м се мучио у ропству!{S} Све би ми било лако, да сам знао где си, да сам имао неколико твојих р |
о и с муком.{S} Није ту било јасности и лакога стила великих руских писаца, нити њихове занимљи |
е.{S} У души је осећала неку неисказану лакоћу, као неко блаженство.</p> </div> <pb n="40" /> < |
а девет сати.{S} Јелена скочи.</p> <p>— Лаку ноћ, рече, морам брзо кући.</p> <p>Потрча и не вод |
ећ иначе ништа не веже.{S} Њему ће бити лакше, јер не мора водити рачуна о њој, а њој ће бити п |
е.{S} Оде у своју собу, па, и не палећи лампу, леже.</p> <p>Није могла да спава, али је затвара |
сте нам сад донели?</p> <p>После онако ласкаве похвале Јелена чисто осети неко сажаљење према |
шен и једва владајући собом, клањаше се лево и десно, не знајући да ли да се рукује или не, али |
S} Да немате какав оглас?{S} Онда идите лево, у администрацију.</p> <p>Јелена немаде кад да што |
и иду без вођа, ишао је не гледајући ни лево ни десно, никоме се не уклањајући с пута.{S} Како |
ажљиво загледајући врата, којих је било лево и десно.{S} Једна беху отворена и Јелена спази кол |
{S} Хтела бих само да на известан начин легализујемо положај у коме смо и налазим да је сасвим |
очи.{S} Отац би седео неко време, па би легао и он, разбацавши делове одеће по соби.{S} Мати би |
а на столицу крај постеље, па би и сама легла, да већ зором устане, скува кафу и отправи мужа.< |
и имаш диван стан, а ја немам ни где да легнем.{S} Па кад ме неће венчана жена примити, ко ће?< |
ти!</p> <p>Јелена је, затворених очију, лежала на његовим грудима, сва клонула од задовољства.{ |
у постељи, из које би устајала кад јој лежање већ досади.{S} Спремила би се и изашла у варош, |
уће и да се уда кад хоће.</p> <p>Јелена лежаше на страни, савивши мало главу, затворених очију. |
де у своју собу, па, и не палећи лампу, леже.</p> <p>Није могла да спава, али је затварала очи, |
опи књигу, духну у светиљку, свуче се и леже.</p> <p>Заспа после дугога превртања по постељи.{S |
ртама.</p> <p>— Е, не могу више! рече и леже потрбушке у траву, подметнувши руке под чело.</p> |
ећајући своју несрећу, и не тражећи јој лека.{S} Али не, она не спава, не спавају ни Севић, ни |
кужи друштво.</p> <p>Почетница — зубни лекар, морала се много савлађивати да буде довољно приб |
, први новац који је зарадила као зубни лекар.{S} Гурну га Севићу у руку.</p> <p>— Одлази! рече |
одине Београд је добио једну нову зубну лекарку — Јелену.</p> <p>Почела је рад и први који јој |
да не траје дуго.{S} Реших се за зубно лекарство.{S} До краја ове године завршићу, па ћу онда |
дана.{S} Јелена је марљиво учила своје лекције, силом се отимајући да више не мисли на уредниш |
о велики.</p> <p>По вечери седе да ради лекције, али су јој у глави били уредништво и штампариј |
квим очима.{S} Само што је он био тром, лењ, да и изведе оно што је имао у глави.</p> <p>— Ја м |
ђаци, из несташлука, или неко ко је био лењ да оплете себи венац.{S} Знаш врло добро да се ни ј |
лави.</p> <p>— Ја мислим да он није био лењ, прихвати Севић.{S} Он није хтео да руши традицију |
одлучно, решена да не изађе, и из саме лењости, из блаженства које јој је причинило читање „<t |
89" /> двојако користан, доносио јој је леп приход и испуњавао јој је време, које би, иначе бес |
арица, молио је он, и живот ће нам бити леп и ведар...</p> <p>— Никад! викну Јелена.{S} Радије |
је него што су га учили.{S} Она је била лепа девојка, пред њим се није устручавала, није много |
тако са сваком редом.</p> <p>Није била лепа та Јелена Ђорђевићева, али није била ни ружна.{S} |
, дражи те и изазива.{S} И још ако је и лепа <pb n="24" /> или и врло лепа!{S} И као зашто Сањи |
ако је и лепа <pb n="24" /> или и врло лепа!{S} И као зашто Сањин не би могао волети своју сес |
ак, високога чела, дуге уметничке косе, лепе очи увек уморне од рада, око врата лепршава уметни |
>Јелена је ћутала, не хотећи да растера лепе слике, које јој је причање Севићево извело пред оч |
Да ли да га просто истера или да покуша лепим.{S} Паде јој на памет да би га могла наговорити н |
рити.{S} Пређи одмах на ствар.</p> <p>— Лепо, шта мислиш сад да радиш ? упита он.</p> <p>— Како |
ј је дочека пријатељски, поласка јој да лепо изгледа, прекоре је што није и раније дошла, увера |
е Севићево извело пред очи.</p> <p>— Па лепо, Јелена, настави поново Севић, ви велите да и у на |
/> своме, у школи.{S} Ујутру свако оде лепо на своју страну, у подне се састанемо у кући, по р |
де стигнем.{S} Скоро је већ лето, па је лепо и пријатно и напољу. </p> <pb n="112" /> <p>Јелени |
истаде уз њу.</p> <p>— Само тако, то је лепо, викао је, као да је хтео намерно да скрене пажњу |
д Јованке, која је, пошто је овде онако лепо положила испите, отишла у Ницу, своме оцу, да се м |
га је слушала, опијајући се насликаним лепотама, утапајући се са свим у ту будућност.{S} Није |
лепе очи увек уморне од рада, око врата лепршава уметничка машна, одевен некако немарно али отм |
косе, обријаних бркова, са дугом црном лепршавом машном, <pb n="52" /> са извесним знањем руск |
доше, скинувши капе.{S} Густа дуга коса лепршаше се на поветарцу.</p> <p>Наше две ученице прођо |
.</p> <p>Севић подиже главу и, спазивши лепу престрашену девојку, устаде неспретно са расклимат |
се Севић.{S} Веруј да никада ниси била лепша, нити сам те икада више волео него сада.{S} Ужеле |
нала и умела и преписа што је читкије и лепше могла.</p> <p>Јелена је замишљала да је уредништв |
овамо.{S} Виђала си га већ свакако.{S} Лети носи црну руску рубашку, преко које се опаше кајиш |
ого пријатније читати такве ствари него лети.{S} А шта сте нам сад донели?</p> <p>После онако л |
или управо где стигнем.{S} Скоро је већ лето, па је лепо и пријатно и напољу. </p> <pb n="112" |
о не зна како је пријатно у пролеће и у лето отићи из Београда трамвајем до Топчидера, надисати |
/> а овакав се вратио кући.{S} Морална лешина, која се распада и својом трулежи кужи друштво.< |
ек у послу, заборавих да те питам треба ли ти што од одела.{S} Јесен је већ на прагу.{S} После |
борби.{S} Па баш и да се нађе нека, да ли би се одважила да пође за човека мојих убеђења?{S} Н |
и најрадије би му поставила питање, да ли он мисли да би се код нас нашла девојка која би смел |
да и у нас има одважна женскиња.{S} Да ли бисте ви могли да одбаците од себе своје досадашње в |
p> <p>Она премишљаше шта да ради.{S} Да ли да га просто истера или да покуша лепим.{S} Паде јој |
рим путем. </p> <pb n="42" /> <p>— А да ли ћете га штампати? упита Јелена бојажљиво.{S} У ствар |
аћемо служавку, куварицу!</p> <p>— А да ли ћете имати пара?</p> <p>Јелена напрћи усне.</p> <p>— |
<p>— Било ми је немогуће.</p> <p>— А да ли сте бар помислили који пут на мене? питаше он даље, |
рема послодавцима.</p> <p>Није знала да ли да иде или да чека.</p> <p>— Хајдемо, повуче је Мица |
го и чуо, као што не би знао да каже да ли га је икада видео трезна или пијана — увек је био је |
p>Јелена пође изласку, решавајући се да ли да оде кући или Мици, па да с овом чита мало.{S} Реш |
ако тако узмора да проведе век.{S} И да ли ће моћи овако издржати.</p> <p>Једнога дана Севић до |
дговори Јелена, решавајући се у себи да ли да повери слатку тајну о томе како је постала сарадн |
Жена и деца неби се никада преварили да ли је баш он или не.{S} Псовка и</p> <p>само псовка.{S} |
че руком преко чела, као да се увери да ли је заиста жива, будна.{S} Сети се последње сцене у с |
о и тешко би <pb n="50" /> било рећи да ли је пио ракију уз јело или је јео уз ракију.</p> <p>М |
клањаше се лево и десно, не знајући да ли да се рукује или не, али немаде храбрости да први пр |
ојке почеше да доказују једна другој да ли удадба смета или не смета довршењу школе.</p> <p>— П |
авају предходне формалности.{S} Само да ли ће он пристати?</p> <p>— Он неће ни да чује!</p> <p> |
женице? питао ју је расположено.{S} Има ли муштерија?</p> <p>— Остави се, него да разговарамо о |
рица, помоћник у свима пословима, а има ли таквих у нас?{S} Све мисле само на тоалете и на пров |
ивих ногу приметно су се тресле.{S} Где ли је била Јелена да види свога јунака!</p> <p>Севић, с |
не би после дале мира.</p> <p>— Хоћете ли на Калемегдан? упита. </p> <pb n="45" /> <p>— Идемо |
/p> <p>И хтеде да пође.</p> <p>— Хоћете ли доћи вечерас! питао је он, задржавајући пружену му р |
је Мица.</p> <p>— Па ... да видимо хоће ли штампати!...</p> <p>— Видиш да сад има друга посла.{ |
а тобом.{S} Лутао сам по вароши, не бих ли те срео.{S} А тебе нигде није било.{S} Ти на мене ни |
з икаква стида.</p> <p>— Немам, разумеш ли!{S} Немам!{S} Хајд’ сад, па дођи сутра.</p> <p>Али с |
моја, Јелена? питао је Севић.{S} Хоћеш ли да будеш моја звезда — водиља?</p> <p>Шљунак зашкрип |
шта ти управо хоћеш од мене ?{S} Хоћеш ли да ме убијеш !</p> <p>— Не, ни дао Бог!{S} Убити так |
е године оваквог живота.</p> <p>— Хоћеш ли још?</p> <p>— Не, хвала, нисам баш ни гладан.{S} Јут |
лу, пекло ју је и жегло.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја, Јелена? питао је Севић.{S} Хоћеш ли д |
ш венац и говориш чаролије, гаташ хоћеш ли се удати до идућега Ивањ-дана.</p> <p>— И не мислим |
н радознали жандарм, случајно баш са те линије.</p> <p>— Шта је, што се скупљате ? упита орган |
из разбијеног потиљка поче да клизи по линолеуму.</p> <p>Јелена осети како јој недостаје вазду |
} А „случајних“ сарадника и „пријатеља“ лист је имао доста.</p> <p>Лист је већ у првоме броју, |
остаде муж у затвору, дуг за хартију за лист и штампарија.</p> <p>Мислила је да ће се моћи одрж |
. </p> <pb n="83" /> <p>Одређенога дана лист се појави, под дирекцијом г. Петра Севића, са прил |
оћ сарадника које је ангажовала, али је лист падао све ниже, и два и по месеца после почетка из |
д се тако понаша према њему, који му је лист и подигао.{S} Наљути се и оде.{S} После неколико д |
пресуде.</p> <p>Јелена покуша да издаје лист сама, уз припомоћ сарадника које је ангажовала, ал |
здавати независан политички и друштвени лист „<title>Народно право</title>“. </p> <pb n="83" /> |
, да <pb n="82" /> почне да издаје свој лист.{S} Чим остане сам с Јеленом, почне да рачуна: сар |
„пријатеља“ лист је имао доста.</p> <p>Лист је већ у првоме броју, у врло дугом чланку, напао |
јника.</p> <p>И тако сваки број.</p> <p>Лист се продавао, пролазио је, јер има света који цени |
{S} За уредништво једнога свакодневнога листа мора се преводити брзо, као да се пише из главе.< |
како је постала сарадница тако великог листа као што је „Журнал“.{S} Али се не усуди, знала је |
т. ј. на књигама које је издавао поред листа.</p> <p>Кад је отишла Павићу, овај је дочека приј |
тражећи потребни му новац за покретање листа, понова рачунао и увек налазио да може почети и с |
<p>Јелена је замишљала да је уредништво листа велика и права радионица, висока, пространа и све |
писала о женском свету и била коректор листа.{S} Дугић је писао уводне чланке и „чланчиће.“ Се |
ло добро, врло добро, повлађиваше Севић листајући рукопис.{S} Само једну примедбу, дозволите.{S |
еликих: плакате за концерте, биоскопске листе, посетнице...</p> <p>Јелена је свако по подне одл |
ио је, јер има света који цени само оне листове што нападају владу, што грде све и свакога, што |
да ће јој Павић дати посла, само не на листу, већ на издањима, т. ј. на књигама које је издава |
а још кад сам почела сарађивати на оном листу, а од, онда је већ добрих шест година.</p> <p>Зна |
страна и од свих личности нападнутих у листу.{S} Севић је скоро свакога дана примао по које са |
није био црн као остали.{S} Необријана лица, храпава гласа, на себи је имао неко овештало одел |
дао.{S} Поглед му је клизио са Јеленина лица на разголићени врат, а одатле на пуна, узбуркана п |
атим се опет сети Јове и његовог мушког лица, његових очију, које као да је осећала на себи.{S} |
ладенце, којима се срећа могла читати с лица, који су били заједно колико су год могли, који ше |
ужа.</p> <p>Мати је била добра жена.{S} Лице њено, жућкасто и свело пре времена, показивало је |
е, шириле су се при удисању ваздуха.{S} Лице обично, округло, са нечим мушким у цртама.</p> <p> |
и и осетих како ми његове сузе покапаше лице.{S} Била сам срећна, јер сам осећала да ми је све |
би јој увек пред очима заиграли његово лице и црна брада, а његове загонетне очи гледале би је |
е очекивани брод и укрцасмо се.{S} Прво лице које сам видела на броду био је — мој отац.{S} Ост |
свежији него у радионици, запахну је у лице.{S} Била је као у бунилу, сва разочарана.{S} Мисли |
ош Севић доћи и церећи се, бацити јој у лице да је она његова жена.{S} Осећала је да његово при |
одно под тим погледом и крв јој јурну у лице.{S} Осећала је како је обузима неко чудно осећање, |
овим рукама.{S} Љубио ју је по коси, по лицу, по врату.{S} Она је покушавала да се извуче, али |
е као да је осећала на себи.{S} Плану у лицу, задрхта целим телом, из раширених ноздрва посукта |
усуђује ни да проговори.</p> <p>— Па то личи на онога што га сваког дана виђамо на Калемегдану, |
био једнак.</p> <p>Његов улазак у кућу личио је пре на стропоштавање него на улазак домаћина.{ |
на.</p> <p>Из њене околине нико их није лично познавао, а сви су о обојици говорили само ружно. |
, било са Севићем.{S} Веровала је да ће лично познанство учинити друкчији утисак него књиге.{S} |
имао састанак са овом или оном високом личности, — тек кући је долазио касно увече.</p> <p>Јел |
тизати и тужбе са свих страна и од свих личности нападнутих у листу.{S} Севић је скоро свакога |
глупог друштвеног уређења и морала буду лишене живота само зато, што, немајући мираза, не могу |
е него што је дрвеће и најавило пупољке лишћа, па све до у позну јесен.{S} Деца долазе да се на |
је цвилео кроз голо грање и витлао суво лишће.</p> <p>Као по неком прећутном споразуму, Јелена |
Сутрадан, баш кад се Јелена спремала да лође на ручак, упаде Севић у атеље.{S} У дроњцима, он к |
{S} Поступак моје кћери није био нимало лојалан ни према мени ни према матери.{S} Али што је уч |
гла да живи као бубрег у <pb n="114" /> лоју и да се излежава, а сад кад се бедни муж вратио из |
се отресао предрасуда и уског гледишта локалног морала и поповског приповедања.{S} Зар човек н |
p> <p>Јелена се колебала неколико дана, ломила се.{S} Страх је осећала пред доношењем такве јед |
ао је Севић гушећи се пољупцима, ја сам луд за тобом.{S} Лутао сам по вароши, не бих ли те срео |
ичан.{S} Али ја сам скупо платила своју лудост: данас сам обогаћена искуством и излечена од сви |
о на сами Божић.{S} Посматрајући драчку луку, од црквице на брегу више Драча, чинило ми се као |
глави били уредништво и штампарија.{S} Лупа машина зујала јој је у ушима.{S} Па онда смех оне |
Из унутрашњости велике куће допирала је лупа машина.</p> <p>— Та улази, нећеш ваљда вековати ов |
са „анархистима“.</p> <p>Пошто је дуго лупала главу како и чиме да почне, изабра филозофију, и |
Јелена не би отворила, он би бесомучно лупао у врата.</p> <p>Једнога дана, пошто га се једва б |
је, свакако, нешто наређивао, али услед лупе машина Јелена није могла ништа разабрати.{S} Појав |
p>— Сместа да си отишао! дрекну Јелена, лупнувши ногом о под, а очи јој севаху.</p> <p>— Па, до |
и се пољупцима, ја сам луд за тобом.{S} Лутао сам по вароши, не бих ли те срео.{S} А тебе нигде |
ти.</p> <p>— Мани је, опет су јој дошле лутке, знаш је већ! убаци друга.</p> </div> <pb n="19" |
} Заинтересоваше је Сањинови погледи на љубав. </p> <pb n="21" /> <p>— Силна ствар! рече Мица п |
м, за кога је некада мислила да је веже љубав, а који јој је сада био не само равнодушан, већ и |
tion" /> <p>Јелена није знала шта је то љубав.{S} Према Севићу није осећала ништа особито: ни љ |
ишљала је, излетале су идеје о слободи, љубави, напретку.{S} Замишљала је уредништво као какву |
ађивао је добро, али је добро и пио.{S} Љубави је имао само за свога коња, а за своју жену и де |
сад много пажљивији и много више јој је љубави посведочавао.</p> <p>Зараде је било, не много, а |
осто напросто подала томе човеку, не из љубави, већ само из чулности.</p> <p>Није јој било јасн |
мњега сна, све је певало химну животу и љубави.</p> <p>Сад је Јелена са Севићем ишла и у Топчид |
а Севићу није осећала ништа особито: ни љубави ни одвратности, али у својим мислима, на оној кл |
ако си икада имао за мене ма и искрицу љубави.</p> <p>— Та куда ћу?{S} Зар твоја кућа није и м |
о сигуран да би и она волела њега истом љубављу ...</p> <p>Дугић и Севић скренуше једном стазом |
у. </p> <pb n="10" /> <p>Обично су ту и љубавни састанци.{S} Од трамвајске станице до Хајдучке |
и за тренутак, буде срећна!{S} Неколико љубазних речи могу у њој да изгладе успомене на месеце |
своме грлу.{S} Севић поче махнито да је љуби.{S} Она покушаваше да се окрене, да устане, али у |
час је Јелена била у његовим рукама.{S} Љубио ју је по коси, по лицу, по врату.{S} Она је покуш |
ко ју је Севић чвршће грлио и махнитије љубио.</p> <p>— Ох, Јелена, шапутао је Севић гушећи се |
и пролеће, дивно и мирисаво, са својим љубичицама и јагорчевинама, својим пупољцима и зеленило |
а жена, које би везале своју судбину за људе као што смо.{S} Дугић и ја? упита најзад Севић.</p |
ај машина, и убацивало хартију.{S} Виде људе, необријане и црне од штампарског црнила, како иду |
где да потражи посла.{S} Пребројала је људе које је упознала поред Севића.{S} Сви су они били |
ти друштвене доктрине, да се умеша међу људе који <pb n="26" /> раде на препорођају друштва.{S} |
људи мислила је, изгинуше у овоме рату, људи који су били корисни, <pb n="109" /> а овакав се в |
тељски поздрав!“ А у Београду има доста људи, сарадника са улице, случајних, оних који су срећн |
разлике, као и између људи пре брака и људи у браку.</p> <p>— Па зар је то та срећа у браку, о |
и авет прошлости!</p> <p>— Толики дивни људи мислила је, изгинуше у овоме рату, људи који су би |
друштвенога поретка, који ће разрушити људи као што су Дугић и Севић.{S} И ова двојица учинише |
цају, час засветле, час гасну — баш као људи који гамижу по полутами.{S} Запази и друге звезде, |
а има врло велике разлике, као и између људи пре брака и људи у браку.</p> <p>— Па зар је то та |
од њих, стазом, ишла су двојица младих људи.{S} Један од њих висок, онакав од прилике каквог ј |
е опаше кајишем. </p> <p>Двојица младих људи, дошавши до једне клупе, седоше, скинувши капе.{S} |
х нема, свуда групице или парови младих људи.{S} Иду полако, разговарајући скоро шапатом, једва |
гове способности су више него у осталих људи.{S} Кад затворим очи, чини ми се да га јасно видим |
и Дугић, и још можда оно мало напредних људи, који су увиђали оно што и она.{S} Не спавају они |
дила, она виде како један од оних црних људи ухвати једну девојку за раме, скоро за груди.{S} О |
пише ко зна шта, и то да се појави пред људима који свакога <pb n="31" /> дана напишу све оно ш |
Зар човек, — „човек“ као заједничко име људске јединке без обзира на пол — зар човек нема права |
инет.</p> <p>Јелена је била ван себе од љутине.</p> <p>— Јелена, поче Севић, ја сам се решио.{S |
ака него свих осталих оцена.{S} Отац се љутио и грдио, мати саветовала, наставнице су се чудиле |
вратило, отац би питао по десетак пута, љутито и вичући:</p> <p>— Шта ради тај магарац ?{S} Ваљ |
ја попуштам или нико.{S} И онда се још љутиш.{S} Нећу да идем, одговори Мица одлучно, решена д |
p>ИЗДАЊЕ СВЕСЛОВЕНСКЕ КЊИЖАРНИЦЕ</p> <p>М. Ј. СТЕФАНОВИЋА И ДРУГА</p> <p>1920.</p> </div> <pb n |
p>О, како је мало потребно, па да жена, ма и за тренутак, буде срећна!{S} Неколико љубазних реч |
сити.{S} Бежимо и склањамо се од света, ма да нико ништа и не зна.{S} Све нам се чини да је и н |
азницима, на цео дан.{S} Мора се отићи, ма само и једном годишње.</p> <p>Али су највернији посе |
говарати.</p> <p>Она пристаде без речи, ма да јој је било непријатно да је свет види с њим.{S} |
ријатно, и она би се понашала као према ма коме туђинцу.{S} Болело ју је да у томе човеку није |
рада.{S} Иди, ако си икада имао за мене ма и искрицу љубави.</p> <p>— Та куда ћу?{S} Зар твоја |
} Ваљало је радити да би се живело, али ма колико да се радило, није се могло зарадити онолико |
смете ми се никад више не само обраћати ма за што, него ни приближити.{S} Ви за мене не постоји |
и она.</p> <p>— Па зар нисте могли доћи ма само и на неколико тренутака? испитивао је он.</p> < |
љутито и вичући:</p> <p>— Шта ради тај магарац ?{S} Ваљда је неће тек сад пећи!</p> <p>Дете, п |
ек није човек, па био он отац, брат или макакав сродник?{S} Зар жена није жена, па била она сес |
покушај да га приволиш да пристане.{S} Макар му дали и који грош, да му се замажу очи. </p> <p |
ивот се променио.{S} Штампарија је била мала и стара, али је Павић дао Севићу све што му је бил |
знато осећање испуњавало ју је и она је малаксавала, остајала у његовом загрљају, и ако је он в |
дну штампарију, малу, да ју је купио за мале новце, за остатак новца добивеног од њеног оца.{S} |
{S} Али и ту се показало да велики мрзе мале, да их даве, да реакција мрзи слободу...</p> <p>— |
птрчавале око ногу.</p> <p>— Ко је онај мали са њим? упита Јелена.</p> <p>— То је Петар Севић, |
ло кроз тело.</p> <p>Поче да се игра са малим братићем.{S} Малишан, ненавикнут на милошту своје |
p>Поче да се игра са малим братићем.{S} Малишан, ненавикнут на милошту своје велике сестре, рад |
вртећи главом и умирујући расплаканога малишана.</p> <p>Мати не одговори ништа, али и она нека |
="47" /> <p>Одједном уздрхта сва, стеже малишана на груди, стеже га толико да чу како му крцнуш |
ав просјак.{S} А био је, рекло би се, и малко напит. </p> <pb n="111" /> <p>— Како си женице? п |
је имао браду и наочаре.{S} Онај други, мало мањи, сиромашније одевен, без браде и цвикера, али |
кама шта хоће, а ја ћу рећи брату да га мало преслиша.</p> <p>Јелена не хтеде више да говори о |
, дечаци и девојчице да се протрче и да мало уче, шипарице и младићи и да се проведу. </p> <pb |
вас, док само ово довршим, па ћемо онда мало разговарати.{S} Забављајте се, рече јој и дотури н |
јусрдније и најдубље саучешће пријатеља мало.</p> <p>Тако је било и са Јелениним родитељима.{S} |
рохотом.</p> <p>— На кога? упита Јелена мало зачуђена</p> <p>— Па на онога Јову Дугића, знаш он |
да оде кући или Мици, па да с овом чита мало.{S} Реши се на ово последње.</p> <p>Мица је дочека |
се пред улазом у Калемегдан.{S} Застаде мало, као очекујући некога.{S} У ствари било јој је нез |
Севић раније говорио.</p> <p>О, како је мало потребно, па да жена, ма и за тренутак, буде срећн |
о дана у канцеларији, после канцеларије мало у кавани с пријатељима, код куће је био само обеди |
Па је и чистији био.</p> <p>То затишје мало је трајало.{S} После два-три месеца опет поче да д |
ани тротоар, Јова ипак мораде да скрене мало десно, али се очеша о ону која је била с његове ст |
испите, отишла у Ницу, своме оцу, да се мало одмори, па ће онда кући, у Србију.</p> <p>Питаш от |
еташе два-три пута горе-доле, погледаше мало Саву и Дунав, <pb n="57" /> па кренуше натраг.{S} |
особна за што веће од тога да се задржи мало дуже ван куће!</p> <p>Прођоше главном алејом до ше |
пут да ме гура.</p> <p>— А што се и ти мало не склониш с пута ?</p> <p>— Па добро, ако му се ј |
/p> <p>Јелена лежаше на страни, савивши мало главу, затворених очију.</p> <p>— Ти спаваш, Јелен |
и боље.</p> <p>— Вероватно да изгледам мало боље, јер сам имао прилику да се ваљано одморим.{S |
ренуци среће, којих је, авај, било тако мало, — и долазећи до закључка да је тај брак био само |
школске предмете Јелена је радила врло мало: пред први час и између часова.{S} Није било чудо |
ла се Мица.</p> <p>— Свеједно, још само мало.</p> <p>Мица, навикнута већ да попушта, довикну др |
на.</p> <p>— Немој још, остани још само мало, преклињао ју је Севић.</p> <p>— Морам.</p> <p>И п |
ицу.</p> <p>— Куда?</p> <p>— Да прођемо мало, па ћемо и разговарати.</p> <p>Она пристаде без ре |
о да спава.</p> <p>— Хајдемо да прођемо мало и по Калемегдану.{S} Ја волим ову дубоку тишину.</ |
аборављеном клупом.</p> <p>— Да седнемо мало, колико тек да одморимо ноге.</p> <p>Седели су нек |
ају ни Севић, ни Дугић, и још можда оно мало напредних људи, који су увиђали оно што и она.{S} |
стиже.{S} Дуго је требало док се Севић мало прибрао, толико да је могао испричати својој жени |
читала Сањина, предложи да се прошетају мало.</p> <p>— Мани се, каква шетња, данас је дан оних |
} Ја бих, мислим! одговори Јелена после малог затезања.</p> <p>— Ох, хвала вам, Јелена, хвала! |
сти, већ због тога што је био задовољан малом наградом.</p> <p>Са Дугићем се познао негде у ино |
лена узе са стола десетицу, ону коју је малочас примила од свога првога посетиоца, први новац к |
ича одмах да је нашао једну штампарију, малу, да ју је купио за мале новце, за остатак новца до |
ћала да ми је све опроштено.</p> <p>— А мама, а деца? питала сам.</p> <p>— Остали су... у Крагу |
ења без основа.{S} Ваљало би да се свет мане тих глупости.{S} Жена, ако одговара твојим идејама |
чествујући у општој веселости.</p> <p>— Мани је, опет су јој дошле лутке, знаш је већ! убаци др |
предложи да се прошетају мало.</p> <p>— Мани се, каква шетња, данас је дан оних који не могу да |
обогаћена искуством и излечена од свих манија матуранткиње.</p> <p>Чудиш се да сам овде и раду |
унао и увек налазио да може почети и са мање новца.{S} Једнога дана објави да од тога и тога да |
ружичастији; у колико деца у детињству мање осете да је живот борба, у толико је њихово разоча |
један висок, крут, правих рамена, други мањи, шепав, коме као да су панталоне оптрчавале око но |
ао браду и наочаре.{S} Онај други, мало мањи, сиромашније одевен, без браде и цвикера, али тако |
моје старо место у уредништву, само са мањом платом.{S} Вели да му нисам баш потребан, али из |
ка.{S} Док сам био здрав, радио сам као марва да би госпођа могла да живи као бубрег у <pb n="1 |
лицом.{S} Кад дођоше до улице Краљевића Марка, у којој је Јелена становала, она скрете, а он за |
p>Прошло је неколико дана.{S} Јелена је марљиво учила своје лекције, силом се отимајући да више |
сприча како је била код Мице, радиле су математику, па су се и саме згрануле кад су виделе да ј |
чисто одевена.</p> <p>Петар је изгубио матер баш кад је свршио основну школу.{S} Две сестрице |
посетама.{S} Јелена је обично казивала матери да иде овој или оној другарици.</p> <p>Сасвим се |
о нимало лојалан ни према мени ни према матери.{S} Али што је учињено не мења се.{S} Ја нећу да |
зирањем помисли на то, како Мица помаже матери, како спрема доручак, намешта собе. </p> <pb n=" |
и страха пређе очин праг.{S} Изјада се матери, исплакаше се обе и у томе их затече отац.</p> < |
не би само предало боцу, већ би је дало матери.</p> <p>Онда би отац, и не гледајући децу, сео з |
а удавати, ово треба удавати, рече отац матери, вртећи главом и умирујући расплаканога малишана |
ко.{S} Имала је да отплаћује намештај и материјал, ваљало је живети, а и Петар ју је већ доста |
е од њега.{S} Не прође ни месец дана од материне смрти, а отац доведе у кућу једну младу жену, |
е, три хиљаде динара, то је Јеленин део материнства, и једна хиљада динара на име удомљења.{S} |
и и зараду испијао по разним крчмицама, мати је прала по кућама и од те зараде прихрањивала сво |
сталих оцена.{S} Отац се љутио и грдио, мати саветовала, наставнице су се чудиле, а од другариц |
S} Тако су се и деца одбила од њега.{S} Мати као мати, много штошта гледала је деци кроз прсте, |
он, разбацавши делове одеће по соби.{S} Мати би све покупила, сложила на столицу крај постеље, |
н себе, изађе.</p> <p>Сутрадан јој дође мати и рече јој да се обрати г. Н. Н., пријатељу њенога |
е кући сва задувана.{S} Пре него што је мати и могла да је упита где је била досада, Јелена, чи |
<p>— Па још није школу свршила, примети мати.</p> <p>— Каква школа! одговори отац и одмахну рук |
у се и деца одбила од њега.{S} Мати као мати, много штошта гледала је деци кроз прсте, а кад су |
тане, скува кафу и отправи мужа.</p> <p>Мати је била добра жена.{S} Лице њено, жућкасто и свело |
умирујући расплаканога малишана.</p> <p>Мати не одговори ништа, али и она некако расејано махаш |
не ваљати по поду као бесомучна.</p> <p>Мати и отац забринуто би вртели главом.</p> <p>— Ово тр |
ју уз јело или је јео уз ракију.</p> <p>Мати би за то време потрпала децу у постељу, велику и з |
упита Севић.</p> <p>— Нисам још, ја сам матуранткиња. </p> <pb n="43" /> <p>— Дивно, госпођице, |
ена искуством и излечена од свих манија матуранткиње.</p> <p>Чудиш се да сам овде и радујеш се |
ажем као приватна ученица VIII разред и матуру уз оне који су били на течају.{S} Па се и то свр |
мена и понова ме обузе мисао да полажем матуру.{S} Радила сам поједине предмете и добих одобрењ |
нам ко венац или не.{S} Догодине имамо матуру, па после универзитет...{S} И Мица, помишљајући |
говори ништа, али и она некако расејано махаше главом. </p> </div> <pb n="48" /> <div type="cha |
} Сита сам брака.</p> <p>Стари Ђорђевић махаше главом.</p> <p>— Неће ваљда ни та парница вечито |
ла, у толико ју је Севић чвршће грлио и махнитије љубио.</p> <p>— Ох, Јелена, шапутао је Севић |
ти најзад, на своме грлу.{S} Севић поче махнито да је љуби.{S} Она покушаваше да се окрене, да |
аусти да каже нешто, али се предомисли, махнувши само руком.</p> <p>— Остави то.{S} Разговараће |
о тешко, гвоздено постоље и више се не маче.{S} Крв из разбијеног потиљка поче да клизи по лин |
и били уредништво и штампарија.{S} Лупа машина зујала јој је у ушима.{S} Па онда смех оне девој |
утрашњости велике куће допирала је лупа машина.</p> <p>— Та улази, нећеш ваљда вековати овде, р |
вакако, нешто наређивао, али услед лупе машина Јелена није могла ништа разабрати.{S} Појави се |
ње је стајало на неким узвишењима, крај машина, и убацивало хартију.{S} Виде људе, необријане и |
љати.{S} Та шта су ти што се мувају око машина, шта су те девојке што убацују и савијају хартиј |
од штампарског црнила, како иду између машина, односе пакете хартије или доносе.{S} Виде и нек |
страну.{S} Кад је пролазила поред једне машине која још није радила, она виде како један од они |
редник га узе, али загледаше и даље око машине.</p> <p>— А шта је ?{S} Поезија, проза ? упита н |
затражи уредник, загледајући нешто око машине и пруживши руку некако иза себе.</p> <p>Јелена м |
оспођице!</p> <p>И уредник приђе другој машини.</p> <p>Јелена чу једну крупну псовку, па онда к |
} То је уредник исправљао неку погрешку машинског ученика.</p> <p>— Свирепости послодаваца! пом |
е од рада, око врата лепршава уметничка машна, одевен некако немарно али отмено, мушка држања.{ |
ијаних бркова, са дугом црном лепршавом машном, <pb n="52" /> са извесним знањем рускога и нема |
аде и цвикера, али такође са уметничком машном и косом.{S} Панталоне нису могле сасвим да сакри |
Па зар је то та срећа у браку, о којој маштају девојке? питала се.</p> <p>Али она је имала при |
ала сам доста слободна времена и понова ме обузе мисао да полажем матуру.{S} Радила сам поједин |
а.{S} То су ти други већ причали.{S} Да ме је ко упитао зашто бежим, не бих му, чини ми се, уме |
и управо хоћеш од мене ?{S} Хоћеш ли да ме убијеш !</p> <p>— Не, ни дао Бог!{S} Убити тако крас |
а и стан.{S} Не могу ваљда захтевати да ме ти и даље издржаваш.{S} Чинила си то док сам био там |
евојчиће.{S} Ово је ваљда десети пут да ме гура.</p> <p>— А што се и ти мало не склониш с пута |
елу, погрбљен и необријан, учинио је на ме страшан утисак, да ми се срце стегло.{S} Ништа не ми |
га не познајем, <pb n="58" /> а ниједна ме не би ни хтела.{S} Ја сам ружан, а за душу и срце ни |
же, али се очевидно колебаше.{S} Најзад ме загрли и осетих како ми његове сузе покапаше лице.{S |
а ја немам ни где да легнем.{S} Па кад ме неће венчана жена примити, ко ће?</p> <p>У Јелени је |
сам била у Министарству Финансија, где ме је затекао и овај рат.{S} Бомбардовање Београда баци |
е или сажаљиво или претећи.{S} Сажаљење ме је вређало, а крива нисам била.</p> <p>Евакуација ба |
сам имао неколико твојих редака који би ме храбрили.{S} У животу ме је држала само помисао на т |
— Петре, молим те да одеш одмах, остави ме да се приберем, а и време је рада.{S} Иди, ако си ик |
ли Јелена. </p> <pb n="22" /> <p>— Мрзи ме, Јелена, остани овде, бранила се другарица.</p> <p>— |
, а Севић испаде пред њу.</p> <p>— Боли ме нешто глава, па бих да прошетам.{S} Хајдемо заједно, |
>— Немој тако, Јелена!{S} Сети се да си ме некад волела, сети се како смо се узели.{S} Помисли |
не пуштајући га унутра.</p> <p>— Пусти ме, па ћеш чути. </p> <pb n="118" /> <p>Јелена приклопи |
пута пролазе поред мене и не опажајући ме.{S} Они на жене можда никако и не мисле, сматрајући |
им вас, обрати му се Јелена, овај човек ме напада и вређа.{S} Молим вас да га водите у кварт.</ |
?{S} Уморна сам од јуче, а и овај роман ме јако занима, па ћу данас остати код куће.</p> <p>— У |
сад да радиш ? упита он.</p> <p>— Како ме то питаш?{S} Како то „сад“?{S} Сада одмах или сада п |
га било жао, далеко од тога.{S} Болело ме је само то, што сам још увек, бар по имену, била вез |
по имену, била везана за њега.{S} Било ме је стид да уђем у своје надлештво, а било је особа к |
адило и веома обрадовало.{S} Изненадило ме је што ми пишеш, после онаквог мог поступка, мислим |
ај рат.{S} Бомбардовање Београда бацило ме је са мојим надлештвом у Ниш, где сам, Бога ми, једв |
<p>Драга моја Мицо,</p> <p>Твоје писмо ме је и веома изненадило и веома обрадовало.{S} Изненад |
рећи.{S} Али је у мени било нешто, што ме је гонило.{S} Можда сам хтела да утечем од своје про |
воје надлештво, а било је особа које су ме гледале или сажаљиво или претећи.{S} Сажаљење ме је |
редака који би ме храбрили.{S} У животу ме је држала само помисао на тебе.</p> <p>И Севић се пр |
почнем студије на универзитету.{S} Отац ме посаветова да учим што практично, а да не траје дуго |
<p>— Нећу, скочићеш на мене и повалићеш ме! одговори јој Мица.</p> <p>— Ходи, нећу! увераваше Ј |
скакање, ваљање по трави.</p> <p>Једна међу њима одвајаше својим несташлуком.{S} Ниједној друг |
схвати друштвене доктрине, да се умеша међу људе који <pb n="26" /> раде на препорођају друштв |
чује да је прати.</p> <p>— Шта ћеш тамо међу оне пропалице? говорила јој је.{S} Видела си како |
Петар ју је већ доста коштао.{S} Она је међутим била тек почетница.{S} Ипак се реши да му да, с |
стара се да им буде боље.{S} А живот је међутим тако тежак.</p> <p>И Јелени се чињаше да се сре |
ан да живи од свога рада.{S} Отац му је међутим био умро, а кућица продата за дугове.{S} Од сес |
ћи добротвори човечанства.</p> <p>Да се међутим Јелена упитала у чему се састоји друштвена неср |
ијатељу, с којим је био у завади.{S} Њу међутим не упита ни „како си“, ни „шта радиш“.{S} Место |
, недорасле.</p> <p>— Не, госпођице, за мене овде нема жене.{S} Мени би жена била другарица, по |
одужим за све што си учинила досада за мене.{S} Збогом!</p> <p>— Ваљда до виђења?</p> <p>— До |
?{S} Ја је нећу никада имати, јер се за мене, као ни за Дугића, не може овде наћи жена, одговор |
ко за себе.{S} Зар не би било боље и за мене и за тебе да ту везу, која нас више не веже, раски |
ма за што, него ни приближити.{S} Ви за мене не постојите.{S} Сад идите.</p> <p>Севић није чека |
е је рада.{S} Иди, ако си икада имао за мене ма и искрицу љубави.</p> <p>— Та куда ћу?{S} Зар т |
ебе, примети Јелена јетко.{S} Сад је на мене ред да кажем: о прошлости нећемо говорити.{S} Пређ |
а се.{S} Ја нећу да она икада зажали на мене да јој нисам дао „њено“, т. ј. удомљење.{S} Ја сам |
ео.{S} А тебе нигде није било.{S} Ти на мене ниси ни мислила.{S} Та ја те волим, толико те воли |
— А да ли сте бар помислили који пут на мене? питаше он даље, хватајући је за руку.</p> <p>Она |
у другарицу.</p> <p>— Нећу, скочићеш на мене и повалићеш ме! одговори јој Мица.</p> <p>— Ходи, |
сности.{S} А већ два пута пролазе поред мене и не опажајући ме.{S} Они на жене можда никако и н |
ујеш, с каквим образом тражиш новаца од мене, једне жене, којој си загорчао живот?</p> <p>— Дај |
<p>— Човече, та шта ти управо хоћеш од мене ?{S} Хоћеш ли да ме убијеш !</p> <p>— Не, ни дао Б |
а из његових уста.</p> <p>— Буди сад уз мене, моја другарица, молио је он, и живот ће нам бити |
е, говорио је.{S} Хоћу да будеш увек уз мене.</p> <p>Јелена је осећала да више ни она не може о |
{S} Уосталом ти иди ако ти се иде, само мене више не зови.</p> <p>Није се ишло ни Јелени, али ј |
иређујемо сцене измирења и праштања.{S} Мени је све то одвратно.{S} Нећу чак да вам речем ни је |
, госпођице, за мене овде нема жене.{S} Мени би жена била другарица, помоћник у свима пословима |
кћери није био нимало лојалан ни према мени ни према матери.{S} Али што је учињено не мења се. |
му, чини ми се, умела рећи.{S} Али је у мени било нешто, што ме је гонило.{S} Можда сам хтела д |
према матери.{S} Али што је учињено не мења се.{S} Ја нећу да она икада зажали на мене да јој |
ни најмање не желим <pb n="97" /> да га мењам.{S} Ти си данас у подне показао да нас ништа не в |
е биле су млађе од њега.{S} Не прође ни месец дана од материне смрти, а отац доведе у кућу једн |
ош за Севића, и нарочито не сад, на два месеца пред свршетак гимназије.</p> <p>— Како би било д |
о колико је било потребно.{S} А свакога месеца ваљало је нешто новца слати и Севићу.</p> <p>Пош |
ћи дане монотоно, Јелени прођоше четири месеца, за које се време она једва снашла у новом полож |
олакшала развод брака.{S} Али после три месеца Севића пустише испод суђења, јер су све оптужбе |
ображају друштва, јер ево већ скоро три месеца како она трчи око њега и Севића, а он још није д |
тишје мало је трајало.{S} После два-три месеца опет поче да долази полупијан, опет поче и код к |
али је лист падао све ниже, и два и по месеца после почетка излажења нико га више није читао, |
речи могу у њој да изгладе успомене на месеце или године ранијег бедног живота. </p> </div> <p |
лена пође у VIII разред.{S} За неколико месеци ваљало је полагати испит зрелости.</p> <p>„Велик |
title>В. Журналу</title>“ имам 120 дин. месечно, а као свој газда зарадићу три-четири пута више |
тине књижице, које би излазиле два пута месечно, на једном табаку.{S} За ту библиотеку треба пр |
авале су разбуђену чулност.{S} Ноздрве, меснате, шириле су се при удисању ваздуха.{S} Лице обич |
ноге.{S} Доносићу дописе и из најмањих места, ангажоваћу дописнике — ситне чиновнике, који су |
која не одбацује и помисао да у браку, место благостања, нађе борбу за опште добро.{S} Наше же |
упита ни „како си“, ни „шта радиш“.{S} Место свега загледао се само у њена округла прса и упит |
, али шта управо није знала ни сама.{S} Место свега добила је у првоме реду то, што више није м |
као да јој по жилама потекоше пламенови место крви.{S} Телом јој бујаше нека непојмљива снага, |
Севић ускоро доћи, да ће понова заузети место крај ње као њен муж, да ће се брак наставити, иак |
, тихо и не сметајући другоме.{S} А оно место тога некаква мрачна пећина, у којој се чују и она |
ви.</p> <p>— Павић ми је дао моје старо место у уредништву, само са мањом платом.{S} Вели да му |
астави брати цвеће, прилазећи све ближе месту где је била Јелена, па најзад седе уз њу.</p> <p> |
лазећи из канцеларије, нађе га на истом месту пред Вознесенском црквом.</p> <p>— Хајдемо овуда! |
ако иде, него ми одвали раме, и девојка метну руку на горњи део груди, где је била ударена.</p> |
мо једну примедбу, дозволите.{S} Знате, ми новинари пишемо само с једне стране табачића, то је |
Јелена, поче Севић, ја сам се решио.{S} Ми ћемо живети заједно, наш брак ће управо сад тек поче |
пружи петицу.</p> <p>— Не, више, треба ми много више.{S} За одело.</p> <p>— Па зар ја да ти ку |
>— Шта хоћеш? питала је.</p> <p>— Треба ми новаца! избаци он.</p> <p>Она му пружи петицу.</p> < |
ме ћутаху обе.</p> <p>— Ја бих се, Бога ми, удала, поче опет Јелена.</p> <p>— Пре него што сврш |
а мојим надлештвом у Ниш, где сам, Бога ми, једва излазила на крај са својом платом.{S} Зараде |
јан, учинио је на ме страшан утисак, да ми се срце стегло.{S} Ништа не мислећи притрчах му руци |
себи и теби и дошла сам до закључка да ми нисмо једно за друго.{S} То смо уосталом одавно обој |
{S} Била сам срећна, јер сам осећала да ми је све опроштено.</p> <p>— А мама, а деца? питала са |
> <p>— Прво, муж...</p> <p>— Шта има да ми смета муж?{S} Он ће целога дана бити на своме послу, |
.</p> <p>— Увек ти тако, никад нећеш да ми учиниш по вољи.{S} Да сам ти казала да останемо код |
<p>— Али ја нећу.{S} Ја имам жену која ми је врло добра, ја сам тобом задовољан и нећу да се р |
уно издање.{S} Ванредно.</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Ако је у Русији као код нас, онда је књига |
крећући се од њега.</p> <p>— Де, де, та ми смо муж и жена!</p> <p>— Били смо, али више нисмо! о |
, рече једнога дана Петар.{S} Газдарица ми је казала да не воли жене у кући, а овде нисмо ни ко |
ам намеру да се по други пут женим, кад ми је жива жена коју обожавам.{S} А и ти ваљда ниси там |
ми је, госпођице, да вас познам.{S} Рад ми се необично свидео.{S} Чак сам га показао и своме пр |
отребан, али из пријатељства.{S} А каже ми да и ти радиш код њега, на издањима.{S} Ниси ми о то |
ише као непријатељског шпијуна.{S} Није ми га било жао, далеко од тога.{S} Болело ме је само то |
вечито трајати, настави Јелена.{S} Боље ми је да се и кад-тад ослободим тога човека, него да бу |
спођа неће ни да га види.{S} Док смо се ми мучили за отаџбину, госпође су уживале са швапским о |
ни ваша супруга <pb n="73" /> не смете ми се никад више не само обраћати ма за што, него ни пр |
питах бојажљиво.</p> <p>— Куд сви, ту и ми! уздахну отац.{S} Него да видимо како ћемо се смести |
у бих могла свршити и по удадби, шта би ми то сметало!</p> <p>И младе девојке почеше да доказуј |
олико сам се мучио у ропству!{S} Све би ми било лако, да сам знао где си, да сам имао неколико |
ни да те гледам ни да те слушам.{S} Иди ми испред очију, јер, тако ми Бога, не дајем ни пару за |
осталих људи.{S} Кад затворим очи, чини ми се да га јасно видим.{S} Висок, витак, високога чела |
а.{S} И сад се журим, јер сам већ, чини ми се, задоцнила.</p> <p>И хтеде да пође.</p> <p>— Хоће |
ко упитао зашто бежим, не бих му, чини ми се, умела рећи.{S} Али је у мени било нешто, што ме |
} Глас му је звонак, тон убедљив — чини ми се сви га слушају, нико се у његову присуству не усу |
естајући да сплиће цвеће.</p> <p>— Чини ми се да је он нешто изванредно, поче Јелена, као читај |
м рекао да се плати тај посао о коме си ми говорила.{S} Ја нисам милионер да губим време... нит |
ти радиш код њега, на издањима.{S} Ниси ми о томе ништа писала!</p> <p>— Заборавила сам можда.< |
ђам, одмах напоље.</p> <p>— Слушај, дај ми новац, па ћемо онда проти.</p> <p>— Сад одмах? упита |
p> <p>— Па, добро... да одем... али дај ми бар који грош за ручак.{S} Долазим из Бугарске... из |
је да будемо добри пријатељи.{S} Веруј ми да те ја сад више ценим него пре, јер те је животна |
ишта не мислећи притрчах му руци.{S} Он ми је не трже, али се очевидно колебаше.{S} Најзад ме з |
</p> <p>— Говорио сам са адвокатом и он ми рече да је најлакше ако обоје изјавите да се не трпи |
бе.</p> <p>— Што не пази како иде, него ми одвали раме, и девојка метну руку на горњи део груди |
а.</p> <p>— И не мислим на то!{S} А ако ми неко баш и украде венац, то су или ђаци, из несташлу |
баше.{S} Најзад ме загрли и осетих како ми његове сузе покапаше лице.{S} Била сам срећна, јер с |
ушам.{S} Иди ми испред очију, јер, тако ми Бога, не дајем ни пару за твој</p> <p>живот, ако те |
енутака? испитивао је он.</p> <p>— Било ми је немогуће.</p> <p>— А да ли сте бар помислили који |
.</p> <p>— А, да, добио сам га.{S} Мило ми је, госпођице, да вас познам.{S} Рад ми се необично |
.{S} Слажем се са твојом намером и мило ми је да си ти изнела то гледиште, јер, право да ти каж |
од црквице на брегу више Драча, чинило ми се као да сам најзад приспела у пристаниште спасења. |
и нешто непријатно, нама се чини да смо ми најнесрећнији на свету, да се тако што само нама мог |
ушај, Петре, рече му.{S} Ти знаш да смо ми већ давно раздвојени.{S} Свакако да ниси заборавио ш |
ома обрадовало.{S} Изненадило ме је што ми пишеш, после онаквог мог поступка, мислим на своју у |
неколико корака настави.</p> <p>— Павић ми је дао моје старо место у уредништву, само са мањом |
жавки и дадиља, које „случајно“ гура до миле воље и којима добацује разне непристојности.{S} Уо |
вори.</p> <p>Загледа се у небо.{S} Виде милионе звезда како мирно светлуцају, час засветле, час |
осао о коме си ми говорила.{S} Ја нисам милионер да губим време... нити филантроп, да...</p> <p |
дајући ни у кога.{S} Јелена је често, с Милицом, ишла близу њих, само да улови коју њихову реч. |
Богу“.</p> <p>— А, да, добио сам га.{S} Мило ми је, госпођице, да вас познам.{S} Рад ми се необ |
сно, не показујући отворено како јој је мило што је Јелена једном попустила.</p> <p>У разговору |
у реч.{S} Слажем се са твојом намером и мило ми је да си ти изнела то гледиште, јер, право да т |
остима, жена, натоварена децом, била на милости и немилости мужевљевој.{S} Али је ћутала, бојећ |
ловину.</p> <p>— Петре, човече, та имај милости!{S} Кад ти као човек ништа не зарађујеш, с какв |
овуда! позва је он, показујући на Кнез-Милошеву улицу.</p> <p>— Куда?</p> <p>— Да прођемо мало |
лим братићем.{S} Малишан, ненавикнут на милошту своје велике сестре, радо је пристајао уз њу.{S |
ухватио за руку, настављајући причање и милујући је.</p> <p>— Али од тога нема ништа, настављао |
оглед је непрестано осећала на себи.{S} Миље јој је струјало кроз тело.</p> <p>Поче да се игра |
ма.{S} Осећала се као у вртлогу, а неко миље прожимало ју је од пете до перчина.{S} У ушима су |
S} У ствари, у грудима јој се разлевало миље због похвале.</p> <p>— Штампаћемо га, штампаћемо, |
у плату, а могла сам остати с оцем, јер Министарству нисам била потребна.{S} Хтела сам да искор |
шест година.</p> <p>Знаш да сам била у Министарству Финансија, где ме је затекао и овај рат.{S |
и да буде постављена — за практиканта у Министарству Финансија.</p> <p>И Јелена поче, као практ |
кију.{S} Док би се дете, после неколико минута, вратило, отац би питао по десетак пута, љутито |
ике.</p> <p>И оде, да се после неколико минута врати са потребним јој речницима.{S} Али ни са њ |
тане са Севићем, читаву ноћ не би имала мира.</p> <p>У то дође и пролеће, дивно и мирисаво, са |
ла је да јој другарице не би после дале мира.</p> <p>— Хоћете ли на Калемегдан? упита. </p> <pb |
шлуком.{S} Ниједној другарици не даваше мира.{S} Притрчи тек другарици и свали је у траву, па ј |
ни, што ова, кћи високог чиновника, има мираз, па јој је могуће и да се уда кад хоће.</p> <p>Је |
— Пара?{S} А што се онда девојкама даје мираз!{S} Колико будем имала мираза биће доста док не с |
зумем зашто би се иначе девојкама давао мираз!</p> <p>Мица ућута, завидећи помало Јелени, што о |
јкама даје мираз!{S} Колико будем имала мираза биће доста док не станемо чврсто на ноге.{S} Не |
лишене живота само зато, што, немајући мираза, не могу да се удаду.{S} То је неправо.{S} Мушка |
стинкту?{S} Треба једном пресећи обичај мираза и бракова из рачуна.{S} Срце треба да води прву |
мах, и својој деци нисам могао спремати миразе, али сам могао и хтео сам да им дам комад хлеба |
развод брака, били су позвани обоје „на мирење.“ Али Севић не хтеде никако да дође.{S} Најзад г |
бирократском пропису ваљало је ићи „на мирење“ и проти и у ду-духовни суд, ваљало је да и Севи |
ра.</p> <p>У то дође и пролеће, дивно и мирисаво, са својим љубичицама и јагорчевинама, својим |
Севић био у затвору.{S} Јелена је била мирна.{S} Молила се Богу да буде осуђен, јер би осуда п |
шта чита.{S} Он се задовољавао тиме да мирно потпише тромесечне оцене, ако није било слабих, и |
ућутала ? питале су другарицу, која је мирно стајала на страни, не учествујући у општој весело |
тога да покажу какав гњев; не обоје се мирно, издаље, гледаху и смејаху.</p> <p>— Као „<title> |
се у небо.{S} Виде милионе звезда како мирно светлуцају, час засветле, час гасну — баш као људ |
у.</p> <p>Јелени, гледајући Севића како мирно једе, поче да кипи у души.{S} Једе, а и не упита |
.{S} Преклињала је Севића да је пусти с миром, да буде човек те да је се клони, бар само док не |
оста слободна времена и понова ме обузе мисао да полажем матуру.{S} Радила сам поједине предмет |
сто размишљајући о школи, у њој се заче мисао да полаже испит зрелости као приватна ученица, па |
S} Девојке имају часова кад не умеју да мисле, кад су само крв и осећај, хладнокрвност и здрав |
ословима, а има ли таквих у нас?{S} Све мисле само на тоалете и на провод, а не и да помогну му |
ћи ме.{S} Они на жене можда никако и не мисле, сматрајући их свакако за слабашна створења, несп |
ма много света.</p> <p>Јелена, ништа не мислећи, пође за њима.{S} Они су се нешто објашњавали.< |
исак, да ми се срце стегло.{S} Ништа не мислећи притрчах му руци.{S} Он ми је не трже, али се о |
на о њој.{S} А он, видиш није такав.{S} Мисли <pb n="80" /> он о њиховој будућности, а и о њој |
ебе замишљала, учинила би она много.{S} Мисли јој и нехотице пређоше на Јову Дугића и његовог т |
<p>Јелена слушаше оне звучне речи, нове мисли и друкчије схватање живота које је избијало из св |
остојанствен и озбиљан, удубљен у своје мисли.{S} Он мисли само о преображају друштва, јер ево |
ек најспореднијим, увек удубљен у своје мисли, нити икога гледа.</p> <p>— Гледа он, добро гледа |
лекције, силом се отимајући да више не мисли на уредништво.{S} Али у колико је више дана прола |
елена.{S} Он је толико озбиљан, да и не мисли на те глупости.{S} Ето и на Калемегдану никад не |
, које су биле тако скромне, а она и не мисли о њему.{S} А он је толико воли, да, осећа, не мож |
слима.</p> <p>Прскање шљунка трже их из мисли.</p> <p>— Ено их, рече Мица.</p> <p>— Кога ?</p> |
и озбиљан, удубљен у своје мисли.{S} Он мисли само о преображају друштва, јер ево већ скоро три |
радије би му поставила питање, да ли он мисли да би се код нас нашла девојка која би смела да з |
ило јасно шта Севић сад намерава и како мисли да удеси живот: с њом или сам за себе.{S} Била је |
истојним није јој давала да дуго о њему мисли.</p> <p>Кад изби код сата, срете две своје другар |
м.{S} Јелена је из разних књига вадила „мисли“ и „ситнице“, писала о женском свету и била корек |
атељи.{S} И ја сам имала таквих часова, мислила сам да задовољавам своје срце кад сам се удавал |
говорили само ружно.</p> <p>— Мрзе га, мислила је она, јер га не разумеју и завиде му.{S} Али |
роман веома занима.{S} Видиш, молим те, мислила је Јелена, та гуска је у стању да разуме и такв |
г трабанта.</p> <p>— Велике су то душе, мислила је.{S} Анархисти, сви то знају, а они онако кур |
обезбеђен.{S} Лако јој није било, али, мислила је, то је испаштање. </p> </div> <pb n="90" /> |
ила је као у бунилу, сва разочарана.{S} Мислила је да ће је дочекати сасвим друкчије, а оно нит |
ави живот са човеком, за кога је некада мислила да је веже љубав, а који јој је сада био не сам |
у предсобље, али не оде као што је она мислила, већ, по одласку пацијента, уђе понова у кабине |
ити.{S} Понеки пут, у сумрак, Јелена је мислила о будућности.{S} Чинило јој се страшно, ако так |
<pb n="76" /> говорио раније.{S} Она је мислила да треба само да се прихвати посла, па ће све и |
волела, већ као да му се извини што је мислила да је себичан, да не води рачуна о њој.{S} А он |
време од одласка из Србије Јелена није мислила о њему.{S} Уопште није више рачунала са могућно |
— Да ти право кажем, о томе сам једва и мислила.{S} Не разумем твоје питање.</p> <p>— Како зами |
т прошлости!</p> <p>— Толики дивни људи мислила је, изгинуше у овоме рату, људи који су били ко |
нигде није било.{S} Ти на мене ниси ни мислила.{S} Та ја те волим, толико те волим, да то не м |
а га проводи с њом.{S} А она шта је већ мислила о њему!{S} И сам увиђа да не иде овако живети и |
за хартију за лист и штампарија.</p> <p>Мислила је да ће се моћи одржати са штампаријом.{S} Муж |
р се тако мислило, ако се о томе уопште мислило.{S} Због тога пријатељства ваљда и Севића су см |
ознао негде у иностранству, бар се тако мислило, ако се о томе уопште мислило.{S} Због тога при |
о ми пишеш, после онаквог мог поступка, мислим на своју удају, што је управо било бежање од сре |
питање.</p> <p>— А, тако!{S} О томе се, мислим, нема много разговарати.{S} Ја сам већ тако нави |
им убеђењима ?</p> <p>— Ја ?{S} Ја бих, мислим! одговори Јелена после малог затезања.</p> <p>— |
врло умног женскиња, али <pb n="56" /> мислим да нема ниједне која не одбацује и помисао да у |
де оно што је имао у глави.</p> <p>— Ја мислим да он није био лењ, прихвати Севић.{S} Он није х |
ати до идућега Ивањ-дана.</p> <p>— И не мислим на то!{S} А ако ми неко баш и украде венац, то с |
угарице заћуташе, занесена свака својим мислима.</p> <p>Прскање шљунка трже их из мисли.</p> <p |
пи врата за собом.</p> <p>Занета својим мислима, Јелена није обраћала пажњу куда иде.{S} Нађе с |
ни љубави ни одвратности, али у својим мислима, на оној клупи, осећала се врло пријатно крај њ |
крај њега.{S} Сва је била испуњена само мислима о Севићевим загрљајима и пољупцима.</p> <p>Једв |
а да га испуним и учиним интересантним, мислио је.{S} Повлађиваћу укусу публике, док не станем |
одговори.</p> <p>— А ја сам само о вама мислио! уздахну Севић, а глас му је био тужан, тужан.</ |
је све онако изишло.{S} Ја сам најлепше мислио.</p> <p>И он уздахну и ућута, да после неколико |
је тобож случајно срео, а тако је много мислио <pb n="62" /> о њој и чудио се и жао му је било |
нећете да их видите, јер су вам, можда мислите, недорасле.</p> <p>— Не, госпођице, за мене овд |
у првоме реду то, што више није морала мислити о испиту зрелости.{S} Ипак је била незадовољна, |
ст о помиловањима, Јелена тек тада поче мислити о томе, како ће јој бити могуће да настави живо |
о није долазила.{S} Почела сам све више мислити о својима, <pb n="102" /> надајући се да је бар |
ређи одмах на ствар.</p> <p>— Лепо, шта мислиш сад да радиш ? упита он.</p> <p>— Како ме то пит |
екаквим новим романом.</p> <p>— А ти не мислиш да излазиш? упита Јелена.</p> <p>— Куда бих?{S} |
стоме питању, преписа читаве ставове из митологије Грка и Римљана, заокружи све то како је знал |
другарицама.{S} Кад су већ биле у Кнез-Михајловој улици, она повуче Мицу у страну, рече јој да |
и до Калемегдана.</p> <p>И уђоше у Кнез-Михајлову улицу, у којој је већ било доста беспослена с |
равила ни Јову Дугића и његова дела.{S} Мица ју је одвела у антикварницу Томе Јовановића и ту ј |
озна са његовим погледима и идејама.{S} Мица рече да не зна, али ће упитати брата, који се о Јо |
title>.“ То је свакако нешто велико.{S} Мица уосталом рече да је роман веома занима.{S} Видиш, |
пита Мица.</p> <p>Јелена не одговори, а Мица извади из џепа конац и поче да слаже цвеће у венац |
е, задубљена у снове о своме будућем, а Мица настави плетење венца.</p> <p>Другарице, пошто су |
Јелена, чекај да се договоримо, повика Мица за њом.</p> <p>Али Јелена изађе и залупи врата за |
еде уз њу.</p> <p>— Шта си хтела? упита Мица.</p> <p>Јелена не одговори, а Мица извади из џепа |
чију.</p> <p>— Ти спаваш, Јелена? упита Мица.</p> <p>Јелена уздахну дубоко.</p> <p>— Не спавам, |
> <pb n="14" /> <p>— Па какав је? упита Мица, престајући да сплиће цвеће.</p> <p>— Чини ми се д |
ви не изражава баш најлепше.</p> <p>Сад Мица, која је већ била прочитала Сањина, предложи да се |
једно.</p> <p>— А што Јелена? питала је Мица, чисто заплашена тугом која је избијала из гласа Ј |
— Боље би било да идемо кући, нудила је Мица. </p> <pb n="17" /> <p>— Само до горе, наваљивала |
ли да чека.</p> <p>— Хајдемо, повуче је Мица.</p> <p>— Па ... да видимо хоће ли штампати!...</p |
дана виђамо на Калемегдану, насмеја се Мица грохотом.</p> <p>— На кога? упита Јелена мало зачу |
кући, ено сунце већ залази, бранила се Мица.</p> <p>— Свеједно, још само мало.</p> <p>Мица, на |
p> <pb n="21" /> <p>— Силна ствар! рече Мица прекидајући читање.{S} Добро је што није тако у жи |
трже их из мисли.</p> <p>— Ено их, рече Мица.</p> <p>— Кога ?</p> <p>— Твога будућег и његовог |
мо матуру, па после универзитет...{S} И Мица, помишљајући на још дуго школовање, уздахну из дуб |
гледало. </p> <pb n="18" /> <p>Јелена и Мица нађоше своје другарице код трамвајске чекаонице.{S |
ешто ванредно!{S} Слушај само.</p> <p>И Мица поче да чита, тихим гласом, као прибојавајући се д |
га будућег и његовог сателита, одговори Мица просто.</p> <p>Јелена брзо седе. </p> <pb n="16" / |
се још љутиш.{S} Нећу да идем, одговори Мица одлучно, решена да не изађе, и из саме лењости, из |
зи, нећеш ваљда вековати овде, рече јој Мица, којој је већ било досадило то бескорисно долажење |
еш на мене и повалићеш ме! одговори јој Мица.</p> <p>— Ходи, нећу! увераваше Јелена.</p> <p>Миц |
Јелена с презирањем помисли на то, како Мица помаже матери, како спрема доручак, намешта собе. |
начини гримасу као да не зна о коме то Мица говори.</p> <p>— Та знаш га; уосталом, показаћу ти |
ма послодавачким. </p> <pb n="35" /> <p>Мица и Јелена иђаху неко време ћутећи, па се растадоше |
се иначе девојкама давао мираз!</p> <p>Мица ућута, завидећи помало Јелени, што ова, кћи високо |
Она нека продужи са другарицама.</p> <p>Мица, свикнута већ на ћуди своје другарице, не задржава |
љивала је и скоро молила Јелена.</p> <p>Мица опет попусти и пођоше.</p> <p>Пред њима су била дв |
>— Ходи, нећу! увераваше Јелена.</p> <p>Мица настави брати цвеће, прилазећи све ближе месту где |
би одложила и оставила за сутра.</p> <p>Мица више није хтела ни да чује да је прати.</p> <p>— Ш |
ало.{S} Реши се на ово последње.</p> <p>Мица је дочека радосно, не показујући отворено како јој |
p> <p>— Свеједно, још само мало.</p> <p>Мица, навикнута већ да попушта, довикну другарицама да |
да јој он прилази, Јелена се одвоји од Мице, добацујући јој:</p> <p>— Пардон, за тренутак!</p> |
е из куће или од другарица, нарочито од Мице.{S} Кад јој, понеки пут, не би пошло за руком да с |
вечера, рекавши да је добро ужинала код Мице.{S} Оде у своју собу, па, и не палећи лампу, леже. |
е расположена, исприча како је била код Мице, радиле су математику, па су се и саме згрануле ка |
могла!{S} Ја сам сасвим друкчија од ове Мице, која је право женско и која се стара да научи дом |
ва сачека да прође највећа жега, па оде Мици.{S} Затече је раскомоћену, на дивану, са некаквим |
одговори она, повуче руку и придружи се Мици.</p> <p>— Чекаћу вас! добаци јој он, делећи реч на |
ку, решавајући се да ли да оде кући или Мици, па да с овом чита мало.{S} Реши се на ово последњ |
елена? питала је нежно.</p> <p>— Ништа, Мицо, али бих се радо удала.</p> <p>— За онога твог што |
се, зовући и њих.</p> <p>— Да останемо, Мицо, молила је Јелена.</p> <p>— Па време је да идемо к |
е цвеће у венац.</p> <p>— Шта то радиш, Мицо, зар верујеш у те враџбине? упита одједном Јелена. |
две-три другарице идући даље.</p> <p>— Мицо, ходи овамо! позва Јелена једну другарицу.</p> <p> |
з, 20.{S} септ. 1918.</p> <p>Драга моја Мицо,</p> <p>Твоје писмо ме је и веома изненадило и вео |
.</p> <p>Поподне једнога дана, идући са Мицом у школу, срете Севића.{S} Учинило јој се као да ј |
itle>“.</p> <p>Једнога дана дође опет с Мицом пред уредништво.{S} Али је требало и ући унутра.{ |
и их.{S} Кад већ одмакоше, Јелена позва Мицу да и оне прошетају.</p> <p>— Боље би било да идемо |
иле у Кнез-Михајловој улици, она повуче Мицу у страну, рече јој да је боли глава и да ће кући.{ |
</p> <p>Спремајући се за одлазак замоли Мицу да јој позајми „<title>Сањина</title>“.</p> <p>Те |
ине.{S} Гле, није сама, нешто као да се миче испод њених ногу.{S} Спусти поглед и виде Севића, |
ебе, пелтечио је Севић, хватајући је за мишицу, приближујући јој се све више.{S} Она покуша да |
3" /> <p>Она је каткад износила и своје мишљење, које је Јова скоро увек обарао једном једином |
ништа остајало.{S} Поче неке, по своме мишљењу интересантније ставове да учи и напамет. </p> < |
то објашњавали.</p> <p>— То је по мојем мишљењу виши човек, говорио је Јова, човек који се отре |
воре, али им очи светле жаром, блистају младалачким заносом...{S} О, блажена младости, о срећне |
пи очи, предајући се слатким сањаријама младе, бујне девојке.</p> <p>И од њених идеја остаде са |
ли она је имала прилике да види и друге младе парове, који нису живели као она и њен муж.{S} Ви |
удадби, шта би ми то сметало!</p> <p>И младе девојке почеше да доказују једна другој да ли уда |
ник, Павић, одговори дебељко, гледајући младе девојке некако извивши врат.{S} Да немате какав о |
живели као она и њен муж.{S} Видела је младенце, којима се срећа могла читати с лица, који су |
да се протрче и да мало уче, шипарице и младићи и да се проведу. </p> <pb n="10" /> <p>Обично с |
рат!</p> <p>У очи Ивањ-дана једна група младих девојака беше се растурила по Кошутњаку, берући |
едалеко од њих, стазом, ишла су двојица младих људи.{S} Један од њих висок, онакав од прилике к |
које се опаше кајишем. </p> <p>Двојица младих људи, дошавши до једне клупе, седоше, скинувши к |
и где их нема, свуда групице или парови младих људи.{S} Иду полако, разговарајући скоро шапатом |
ју младалачким заносом...{S} О, блажена младости, о срећне године идеалисања и чедности!{S} Как |
ерине смрти, а отац доведе у кућу једну младу жену, која га је, изгледало је, довела у ред, бар |
па га и изучи.{S} За његова шегртовања млађа му сестрица умре, а старија побеже од куће и ступ |
основну школу.{S} Две сестрице биле су млађе од њега.{S} Не прође ни месец дана од материне см |
трпезарију; у кујни би, стојећи, испила млеко; све остало време, ван школе, проводила би у свој |
са окупаторским бугарским властима.{S} Многе је оштетио, а многе је и у црно завио.{S} Сад ће |
арским властима.{S} Многе је оштетио, а многе је и у црно завио.{S} Сад ће бити суђен, а нема с |
свршени Балкански рат донео је слободу многима који су чамили у затвору, па и Севићу.{S} Кад ј |
- <div type="novel"> --> <head>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</head> <pb n="8" /> <pb n="9" /> <div type="chap |
/> <p>ДРАГОМИР ШИШКОВИЋ</p> <p>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕОГР |
/> <p>ДРАГОМИР ШИШКОВИЋ</p> <p>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕОГР |
p>После много уздисања и хуктања, после многих „Ти си крива, жено!“ г. Ђорђевић је ипак морао, |
деца одбила од њега.{S} Мати као мати, много штошта гледала је деци кроз прсте, а кад су ова п |
љано одморим.{S} А и ти изгледаш добро, много боље него раније.{S} При последњим речима поглед |
ак.</p> <p>Јелена је од брака очекивала много, али шта управо није знала ни сама.{S} Место свег |
троши.{S} Било јој је јасно да јој ваља много радити.{S} Са друштвом, у којем је себе замишљала |
p>— А, тако!{S} О томе се, мислим, нема много разговарати.{S} Ја сам већ тако навикла на свој н |
одмах скренуше десно, стазама где нема много света.</p> <p>Јелена, ништа не мислећи, пође за њ |
којем је себе замишљала, учинила би она много.{S} Мисли јој и нехотице пређоше на Јову Дугића и |
ђа о којој си свакако слушала.{S} Света много, а на броду ничега.{S} Послуга се понашала према |
певуши.{S} Па је и према Јелени био сад много пажљивији и много више јој је љубави посведочавао |
само не сад, већ доцније, зимус, кад је много пријатније читати такве ствари него лети.{S} А шт |
то ју је тобож случајно срео, а тако је много мислио <pb n="62" /> о њој и чудио се и жао му је |
јка, пред њим се није устручавала, није много скривала ни својих телесних дражи, није дакле чуд |
ако су то биле дечје књиге, она се није много бринула за тачност, често се и намерно није хтела |
су је већ много ни питала.</p> <p>После много уздисања и хуктања, после многих „Ти си крива, же |
посведочавао.</p> <p>Зараде је било, не много, али тек више него раније.{S} И Севић поче да се |
> <p>Почетница — зубни лекар, морала се много савлађивати да буде довољно прибрана око оно двој |
према Јелени био сад много пажљивији и много више јој је љубави посведочавао.</p> <p>Зараде је |
ужи петицу.</p> <p>— Не, више, треба ми много више.{S} За одело.</p> <p>— Па зар ја да ти купим |
> <p>— Па казала сам вам већ, имала сам много посла код куће и у школи, одговори она.</p> <p>— |
што је никако нема.</p> <p>— Имала сам много посла у школи и код куће, извињавала се она.{S} И |
ном ишла је, али празником је било врло много шетача.</p> <p>Одједном се однекуд појавише Јова |
.{S} Али ни са њима превођење није ишло много брже.{S} Севић плану, али не рече ништа, већ оде |
зашто она хоће све ново, кад је половно много јевтиније.</p> <p>Уселише се и наместише.{S} Кад |
те, а кад су ова поодрасла, нису је већ много ни питала.</p> <p>После много уздисања и хуктања, |
адило ме је што ми пишеш, после онаквог мог поступка, мислим на своју удају, што је управо било |
>— Па зар ти је он пречи него жена ? не могаде Јелена да се уздржи, а да не упита. </p> <pb n=" |
док се Севић мало прибрао, толико да је могао испричати својој жени шта је било. </p> </div> <p |
ствари са Бугарима, да нико ништа није могао доказати.{S} А и наш свет, који тако воли да прет |
и врло лепа!{S} И као зашто Сањин не би могао волети своју сестру друкчије него што су га учили |
ци нисам могао спремати миразе, али сам могао и хтео сам да им дам комад хлеба у руке.{S} Са Је |
то ће рећи сиромах, и својој деци нисам могао спремати миразе, али сам могао и хтео сам да им д |
аризу.{S} Ја сам примала своју плату, а могла сам остати с оцем, јер Министарству нисам била по |
се полицији за заштиту, али шта је ова могла.{S} Ваљда да јој постави жандарма испред врата!{S |
ша лепим.{S} Паде јој на памет да би га могла наговорити на развод брака.</p> <p>— Слушај, Петр |
драв, радио сам као марва да би госпођа могла да живи као бубрег у <pb n="114" /> лоју и да се |
{S} Видела је младенце, којима се срећа могла читати с лица, који су били заједно колико су год |
S} Учини крајњи напор и гурну га што је могла јаче.{S} Он се затетура, изгуби равнотежу.{S} Пад |
да се, кад дође уобичајено време, није могла отргнути.{S} Наравно да код куће нико није ни слу |
као мучан сан.{S} Каткада ни сама није могла да верује да се у истини збило оно што се збило.< |
и, окупила око њих, тако да Јелена није могла да изађе из круга који се образовао око ње.</p> < |
ивао, али услед лупе машина Јелена није могла ништа разабрати.{S} Појави се некакав дебељко, ко |
га градског платна, куда их Јелена није могла пратити.{S} Она се врати и седе на једну клупу бл |
сад, па дођи сутра.</p> <p>Али се није могла отрести.{S} Он је тражио новац и она му истресе с |
су то били изрази које она никако није могла да схвати и да разуме.</p> <p>Тако дође почетак н |
атнијим.</p> <p>Жалила је само што није могла приступити раду за испит зрелости.{S} Ипак је бил |
а, и не палећи лампу, леже.</p> <p>Није могла да спава, али је затварала очи, враћала се на Кал |
умела и преписа што је читкије и лепше могла.</p> <p>Јелена је замишљала да је уредништво лист |
сва задувана.{S} Пре него што је мати и могла да је упита где је била досада, Јелена, чинећи се |
н њом.{S} Извежбала се у послу и сад би могла да ради код куће, увече.{S} Ну, где да потражи по |
у. <pb n="87" /> Чинило јој се да не би могла да издржи сусрет са њима, не би знала шта да одго |
а.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Ја нисам могла ништа да га питам, а он није знао како да почне.< |
го што свршиш школу?</p> <p>— Школу бих могла свршити и по удадби, шта би ми то сметало!</p> <p |
, па женскиње у Русији.{S} И ја бих баш могла!{S} Ја сам сасвим друкчија од ове Мице, која је п |
ичком машном и косом.{S} Панталоне нису могле сасвим да сакрију кривину његових ногу, а кад је |
ица, који су били заједно колико су год могли, који шетају држећи се за руке и пиљећи једно у д |
ли, одговори она.</p> <p>— Па зар нисте могли доћи ма само и на неколико тренутака? испитивао ј |
има одважна женскиња.{S} Да ли бисте ви могли да одбаците од себе своје досадашње васпитање, па |
нији на свету, да се тако што само нама могло десити.{S} Бежимо и склањамо се од света, ма да н |
давала за човека, на коме се ништа није могло волети.{S} Као да га и сад гледам: пре одвратан н |
ију, да покуша шта се може, али се није могло ништа више.{S} Севић је спремио документа за обој |
ло, али ма колико да се радило, није се могло зарадити онолико колико је било потребно.{S} А св |
сврши.{S} Даље, на универзитет, није се могло, јер није радио.{S} Али сам ја ипак била задовољн |
говори. </p> <pb n="75" /> <p>Не би се могло рећи да Севић није био нежан и пажљив према својо |
и новац, који санкционише оно што би се могло санкционисати и без њега.{S} Требало би само имат |
сао, до вечери, онда....</p> <p>— То би могло тако, ако би твој муж имао какав чаробни штапић, |
као да се пише из главе.</p> <p>— Па ја могу и брже да преводим, али немам речник, па сам се за |
ота само зато, што, немајући мираза, не могу да се удаду.{S} То је неправо.{S} Мушкарац има пра |
сти живота...</p> <p>— Доста, доста, не могу више ни да те гледам ни да те слушам.{S} Иди ми ис |
а нечим мушким у цртама.</p> <p>— Е, не могу више! рече и леже потрбушке у траву, подметнувши р |
дем, јер треба наћи посла и стан.{S} Не могу ваљда захтевати да ме ти и даље издржаваш.{S} Чини |
ћи се.</p> <p>— Како хоћете, само се не могу дуго задржавати, јер имам посла код куће.</p> <p>О |
она неће друкчије.</p> <p>— Ја више не могу без тебе, говорио је.{S} Хоћу да будеш увек уз мен |
каква шетња, данас је дан оних који не могу да шетају других дана.{S} Уосталом и касно је већ, |
ја те волим, толико те волим, да то не могу исказати!</p> <p>Јелена је, затворених очију, лежа |
буде срећна!{S} Неколико љубазних речи могу у њој да изгладе успомене на месеце или године ран |
ихови родитељи, јер им родитељи, колико могу, не дају да осете сву тежину и грубост.{S} У колик |
високог чиновника, има мираз, па јој је могуће и да се уда кад хоће.</p> <p>Јелена лежаше на ст |
ва показао неваспитан.</p> <p>— То није могуће, бранила га је Јелена.{S} Он је толико озбиљан, |
а поче мислити о томе, како ће јој бити могуће да настави живот са човеком, за кога је некада м |
о њему.{S} Уопште није више рачунала са могућношћу да ће се још срести.{S} Сад јој се учинио ка |
можда нећете да их видите, јер су вам, можда мислите, недорасле.</p> <p>— Не, госпођице, за ме |
за ову жену, чији је живот он разорио, можда не хотимично.{S} Изгледало је да је и самом њему |
у мени било нешто, што ме је гонило.{S} Можда сам хтела да утечем од своје прошлости!</p> <p>Би |
{S} Била је начисто да је по њу боље, а можда и по њега, да се не везују понова, кад их већ ина |
по њеноме смеху, била и задовољна.{S} А можда јој је заиста и било пријатно то задиркивање, та |
ј није бранио да се воли с другим.{S} А можда није био сигуран да би и она волела њега истом љу |
мене и не опажајући ме.{S} Они на жене можда никако и не мисле, сматрајући их свакако за слаба |
а и у нас, само што их ви не видите или можда нећете да их видите, јер су вам, можда мислите, н |
е ништа писала!</p> <p>— Заборавила сам можда.</p> <p>И опет ућуташе обоје, идући ногу пред ног |
а, не спавају ни Севић, ни Дугић, и још можда оно мало напредних људи, који су увиђали оно што |
„овај човек“, викао је Севић.</p> <p>— Може, госпоја, ама морате и ви у кварт.</p> <p>— Дабогм |
листа, понова рачунао и увек налазио да може почети и са мање новца.{S} Једнога дана објави да |
о Севићу све што му је било потребно да може да ради.</p> <p>Како-тако, тек штампарија поче да |
.{S} А он је толико воли, да, осећа, не може више без ње.{S} Он осећа да је она баш онаква какв |
и, јер се за мене, као ни за Дугића, не може овде наћи жена, одговори Севић.{S} Која би и пошла |
половину кад будемо изашли.</p> <p>— Не може, него дај сад половину.</p> <p>— Петре, човече, та |
17" /> да не може да га гледа, да га не може трпети у својој близини.</p> <p>По неком чудном би |
лена одби и изјави <pb n="117" /> да не може да га гледа, да га не може трпети у својој близини |
о замахнут нож.</p> <p>Осећала је да не може дуго да издржи овакву ситуацију.{S} Преклињала је |
<p>Јелена је осећала да више ни она не може овако, а и испит ју је испуњавао ужасом.{S} Али ка |
убоко ушла у његов живот, да он више не може без ње, да је он све више жели, али да буде његова |
а.{S} Осећала је да његово присуство не може да издржи, да је оно подсећа на нешто што се она т |
мах отрчао у полицију, да покуша шта се може, али се није могло ништа више.{S} Севић је спремио |
покушава све да брак очува.{S} Твој муж може да изјави, да он тебе воли, да противу тебе нема н |
води књиге, и она је била пресрећна што може да буде корисна.</p> <p>Севић се такође променио.{ |
/> <p>— Идемо до књижаре, али ако хоћеш можемо и до Калемегдана.</p> <p>И уђоше у Кнез-Михајлов |
више имати прилику да вам досади.{S} Ви можете ићи, а он остаје овде. </p> </div> <pb n="116" / |
пште ?{S} И ако платиш прописану таксу, можеш се оженити и сродницом којом је иначе забрањено ж |
а горко заплака.</p> <p>— Зар је, Боже, мој грех тако велики, да је казна овако тешка!</p> <p>П |
лице које сам видела на броду био је — мој отац.{S} Остарео, у овешталу оделу, погрбљен и необ |
је присуство овде ремети моје послове и мој начин живота.</p> <p>И климнувши главом у знак позд |
емо вечерати заједно? упита он.{S} Буди мој гост.</p> <p>Она одговори одлучно:</p> <p>— Не, има |
егових уста.</p> <p>— Буди сад уз мене, моја другарица, молио је он, и живот ће нам бити леп и |
>Париз, 20.{S} септ. 1918.</p> <p>Драга моја Мицо,</p> <p>Твоје писмо ме је и веома изненадило |
>— Та куда ћу?{S} Зар твоја кућа није и моја...</p> <p>— Сместа да си отишао! дрекну Јелена, лу |
мо, брак још постоји.{S} Ти си још увек моја женица! церекао се Севић.{S} Веруј да никада ниси |
а? питао је Севић.{S} Хоћеш ли да будеш моја звезда — водиља?</p> <p>Шљунак зашкрипа у близини, |
је и жегло.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја, Јелена? питао је Севић.{S} Хоћеш ли да будеш моја |
/> нећу да твоје присуство овде ремети моје послове и мој начин живота.</p> <p>И климнувши гла |
сам вас ради друге ствари.{S} Поступак моје кћери није био нимало лојалан ни према мени ни пре |
орака настави.</p> <p>— Павић ми је дао моје старо место у уредништву, само са мањом платом.{S} |
се нешто објашњавали.</p> <p>— То је по мојем мишљењу виши човек, говорио је Јова, човек који с |
} Бомбардовање Београда бацило ме је са мојим надлештвом у Ниш, где сам, Бога ми, једва излазил |
да ли би се одважила да пође за човека мојих убеђења?{S} Несумњиво је да и овде има врло умног |
да ће се моћи што учинити.{S} Сведок си мојих упињања да се подигнем.{S} Али и ту се показало д |
ни, кад је будете имали! рече.</p> <p>— Мојој жени?{S} Ја је нећу никада имати, јер се за мене, |
твоју штету.</p> <p>— Па нека буде и на моју штету!{S} Сита сам брака.</p> <p>Стари Ђорђевић ма |
да речем своју реч.{S} Изволите доћи у моју канцеларију данас у 2 часа по подне.{S} Присуство |
вући и њих.</p> <p>— Да останемо, Мицо, молила је Јелена.</p> <p>— Па време је да идемо кући, е |
у затвору.{S} Јелена је била мирна.{S} Молила се Богу да буде осуђен, јер би осуда по онаквим |
p>— Само до горе, наваљивала је и скоро молила Јелена.</p> <p>Мица опет попусти и пођоше.</p> < |
замоли: </p> <pb n="107" /> <p>— Петре, молим те да одеш одмах, остави ме да се приберем, а и в |
ија мрзи слободу...</p> <p>— Остави се, молим те, тих декламација, излечена сам од свих идеја к |
ектуре. </p> <pb n="63" /> <p>— Седите, молим вас, док само ово довршим, па ћемо онда мало разг |
ече да је роман веома занима.{S} Видиш, молим те, мислила је Јелена, та гуска је у стању да раз |
елена, овај човек ме напада и вређа.{S} Молим вас да га водите у кварт.</p> <p>— Муж сам ти ја, |
? упита орган јавног поретка.</p> <p>— Молим вас, обрати му се Јелена, овај човек ме напада и |
е чекајући да она њега ослови.</p> <p>— Молим, где је канцеларија уредништва? упита Јелена, при |
<p>— Буди сад уз мене, моја другарица, молио је он, и живот ће нам бити леп и ведар...</p> <p> |
абачића, то је због слагача, па бих вас молио да и ви тако чините.{S} Хвала, госпођице, будите |
евам.</p> <p>— О чему?</p> <p>— О њему, моме будућем...</p> <p>— А зар га знаш?</p> <p>— Не зна |
ја сам имао у своме животу доста тешких момената, а и ти такође.{S} Да знаш само колико сам се |
</p> <pb n="79" /> <p>Тако трајући дане монотоно, Јелени прођоше четири месеца, за које се врем |
у Топчидер о празницима, на цео дан.{S} Мора се отићи, ма само и једном годишње.</p> <p>Али су |
у то друштво! </p> <pb n="39" /> <p>Она мора у школу, а кад хоће у школу мора и учити.{S} А за |
уредништво једнога свакодневнога листа мора се преводити брзо, као да се пише из главе.</p> <p |
не веже.{S} Њему ће бити лакше, јер не мора водити рачуна о њој, а њој ће бити поможено, јер ћ |
, али јој се учини огромна неправда што мора да учи ове глупе и сувопарне предмете, кад су јој |
<p>Она мора у школу, а кад хоће у школу мора и учити.{S} А за сутра није ништа научила!</p> <p> |
иле скоро цели узани тротоар, Јова ипак мораде да скрене мало десно, али се очеша о ону која је |
руштво.</p> <p>Почетница — зубни лекар, морала се много савлађивати да буде довољно прибрана ок |
ао предрасуда и уског гледишта локалног морала и поповског приповедања.{S} Зар човек није човек |
била је у првоме реду то, што више није морала мислити о испиту зрелости.{S} Ипак је била незад |
ње, да због глупог друштвеног уређења и морала буду лишене живота само зато, што, немајући мира |
n="109" /> а овакав се вратио кући.{S} Морална лешина, која се распада и својом трулежи кужи д |
Јелена скочи.</p> <p>— Лаку ноћ, рече, морам брзо кући.</p> <p>Потрча и не водећи рачуна о њем |
! чу за собом Севића.</p> <p>— Сама ћу, морам брзо.{S} И Јелена потрча.</p> <p>Стигла је кући с |
по Калемегдану. </p> <pb n="66" /> <p>— Морам кући, рече Јелена.</p> <p>— Немој још, остани још |
о мало, преклињао ју је Севић.</p> <p>— Морам.</p> <p>И пођоше, држећи се чврсто за руке.</p> < |
и? изазиваше Јелена.</p> <p>— За то што морам сад одмах да идем, јер треба наћи посла и стан.{S |
ан радила је брже и сигурније.</p> <p>— Морамо тражити други стан, рече једнога дана Петар.{S} |
Ти си крива, жено!“ г. Ђорђевић је ипак морао, сам пред собом, признати, да је добар део кривиц |
о је Севић.</p> <p>— Може, госпоја, ама морате и ви у кварт.</p> <p>— Дабогме, и она у кварт, д |
м у друштву госпођа наших чиновника.{S} Море, у Драчу, угледали смо на сами Божић.{S} Посматрај |
азире у писцу велику јачину духа и јаку моћ опажања.{S} Рад је несумњиво добар, или је бар писа |
Докле ће то тако трајати и докле ће она моћи издржати? питала се.</p> <p>Једног дана ето ти опе |
штампарија.</p> <p>Мислила је да ће се моћи одржати са штампаријом.{S} Муж јој је из затвора с |
идеала и нада.{S} Веровао сам да ће се моћи што учинити.{S} Сведок си мојих упињања да се поди |
ко узмора да проведе век.{S} И да ли ће моћи овако издржати.</p> <p>Једнога дана Севић дође кућ |
пружену му руку.</p> <p>— Не знам, нећу моћи, бранила се она.</p> <p>— Дођите, на сваки начин!{ |
и грош, псовке и батине.</p> <p>У мркли мрак долазио је кући, тамо близу Новога Гробља.{S} Жена |
ада био код куће, од ране зоре до мркла мрака на послу, по вароши.{S} Зарађивао је добро, али ј |
ег кредита на просвету, одржава народ у мраку и незнању.{S} У допису из једне вароши говорило с |
ћи другоме.{S} А оно место тога некаква мрачна пећина, у којој се чују и онако гадне речи, и то |
и шешир и пођоше.</p> <p>Пролазећи кроз мрачне просторије штампарије, Севић је лако обухвати ок |
Хајдемо, пристаде Јелена.</p> <p>Пођоше мрачним улицама у разговору.{S} Говорећи о овоме и оном |
н држао чврсто, да је била немоћна и да мрдне.{S} Он ју је стезао на своје груди све силније, д |
и Јелена и намах јој се учини да разуме мржњу радника према послодавцима.</p> <p>Није знала да |
ати за гушу и задави, толико јој је био мрзак.{S} Ипак га замоли: </p> <pb n="107" /> <p>— Петр |
о обојици говорили само ружно.</p> <p>— Мрзе га, мислила је она, јер га не разумеју и завиде му |
гнем.{S} Али и ту се показало да велики мрзе мале, да их даве, да реакција мрзи слободу...</p> |
навали Јелена. </p> <pb n="22" /> <p>— Мрзи ме, Јелена, остани овде, бранила се другарица.</p> |
лики мрзе мале, да их даве, да реакција мрзи слободу...</p> <p>— Остави се, молим те, тих декла |
њу никада био код куће, од ране зоре до мркла мрака на послу, по вароши.{S} Зарађивао је добро, |
по који грош, псовке и батине.</p> <p>У мркли мрак долазио је кући, тамо близу Новога Гробља.{S |
а рукама горњи део прса и сруши се крај мртва мужа. </p> </div> <!-- </div> --> </body> </text> |
Јелена чисто осети неко сажаљење према мршавоме преводу који је сад донела.{S} Али није имала |
а мужа, има просто да га задовољава, да му пере и кува.{S} Идеалан је брак кад у њега обе стран |
акога дана примао по које саопштење, да му је за тај и тај дан одређен претрес по „штампарској |
стане.{S} Макар му дали и који грош, да му се замажу очи. </p> <pb n="110" /> <p>— Па зар није |
ала.</p> <p>Мучила се да измисли шта да му каже кад буде дошао, како да се понаша према <pb n=" |
да се видело да он то тако хоће, али да му то није и урођено.</p> <p>Становали су у соби за сам |
иштву, само са мањом платом.{S} Вели да му нисам баш потребан, али из пријатељства.{S} А каже м |
била тек почетница.{S} Ипак се реши да му да, само да оду проти.</p> <p>— Добро, дођи сутра у |
а то што га је силно волела, већ као да му се извини што је мислила да је себичан, да не води р |
} Сад идите.</p> <p>Севић није чекао да му се понови.{S} Излете као из топа и полете улицом.{S} |
н веома цени.{S} Узгред јој напомену да му радна снага баш није потребна, јер има на „лагеру“ д |
и изучи.{S} За његова шегртовања млађа му сестрица умре, а старија побеже од куће и ступи у сл |
дног дана ето ти опет Севића.{S} Јелена му пружи петицу, али он рече да хоће унутра, јер има да |
да...</p> <p>— На, само иди, — и Јелена му тутну у шаке једну новчаницу и изгура га.</p> <p>Сев |
ош да купиш шта ти треба.</p> <p>Јелена му се обисну о врат, не за то што га је силно волела, в |
вши руку некако иза себе.</p> <p>Јелена му утури рукопис у руку.</p> <p>Уредник га узе, али заг |
ла отрести.{S} Он је тражио новац и она му истресе све што је имала при себи. </p> <pb n="120" |
Треба ми новаца! избаци он.</p> <p>Она му пружи петицу.</p> <p>— Не, више, треба ми много више |
А не, дај сад бар половину.</p> <p>Она му даде двадесет динара, које он пусти из руке, као баг |
ћи!</p> <p>Дете, познавајући оца, никад му не би само предало боцу, већ би је дало матери.</p> |
Севић ју је пажљиво загледао.{S} Поглед му је клизио са Јеленина лица на разголићени врат, а од |
раније.{S} При последњим речима поглед му се устави на њеним бујним прсима.{S} Њу намах обли р |
о, ако му се ја не склањам с пута друге му се склањају, па их опет <pb n="46" /> очепи.{S} Није |
ила је она, јер га не разумеју и завиде му.{S} Али је он, Јова, велики, већи од свију њих.</p> |
неки надзорник, помисли Јелена и приђе му.</p> <p>— Шта ћете ви, госпођице ? упита је он чим ј |
Севић трпаше гомиле лажи, знајући да ће му то његово причање стећи симпатије публике, која се, |
га Севићу у руку.</p> <p>— Одлази! рече му заповеднички, показујући руком врата.</p> <p>Петар с |
вод брака.</p> <p>— Слушај, Петре, рече му.{S} Ти знаш да смо ми већ давно раздвојени.{S} Свака |
8" /> недеље дана потражи Дугића и рече му шта би хтела.{S} Овај обрече да ће разговарати са Па |
руку кроз одшкринута врата и Јелена би му у њу ставила динар-два, после чега је он одлазио, да |
p>Јелена оћута, јер и није знала шта би му одговорила.{S} Осећала је и сама да за друго није, а |
<p>Јелена га је слушала и најрадије би му поставила питање, да ли он мисли да би се код нас на |
његова, сасвим његова.</p> <p>И очи би му севнуле при тим речима чудно, животињски, да се Јеле |
n="55" /> као брак.{S} Па онда радо би му приметила да би у таквоме браку, ако човек не би има |
ан, кад се тако понаша према њему, који му је лист и подигао.{S} Наљути се и оде.{S} После неко |
p> <p>Севић је тумарао тражећи потребни му новац за покретање листа, понова рачунао и увек нала |
он.</p> <p>— Видећемо се већ, одговори му она, гурајући га према вратима.</p> <p>Он изађе у пр |
ног поретка.</p> <p>— Молим вас, обрати му се Јелена, овај човек ме напада и вређа.{S} Молим ва |
ио <pb n="62" /> о њој и чудио се и жао му је било што је никако нема.</p> <p>— Имала сам много |
био само обедима, а остатак времена био му је за одмор или читање новина.{S} Бригу о деци остав |
склониш с пута ?</p> <p>— Па добро, ако му се ја не склањам с пута друге му се склањају, па их |
у циљу да јој извуче који грош.{S} Ако му Јелена не би отворила, он би бесомучно лупао у врата |
написа признаницу и изјаву, онако како му је стари Ђорђевић диктирао.{S} Она два господина пот |
на на груди, стеже га толико да чу како му крцнуше кости.{S} Дете врисну, зачуђено и уплашено, |
здржи више од три године затвора.{S} То му је била рента од „<title>Народног права</title>“. </ |
стара, али је Павић дао Севићу све што му је било потребно да може да ради.</p> <p>Како-тако, |
ај да га приволиш да пристане.{S} Макар му дали и који грош, да му се замажу очи. </p> <pb n="1 |
марно али отмено, мушка држања.{S} Глас му је звонак, тон убедљив — чини ми се сви га слушају, |
озру Јелену скроз, кроз хаљину.{S} Глас му је лако подрхтавао и скоро сваку фразу понављао је.{ |
мо о вама мислио! уздахну Севић, а глас му је био тужан, тужан.</p> <p>И Севић, уздрхтала гласа |
је то све због његовог писања.{S} Дугић му одговори да је он неблагодаран, кад се тако понаша п |
ерас! питао је он, задржавајући пружену му руку.</p> <p>— Не знам, нећу моћи, бранила се она.</ |
слика живот какав је желео.{S} Речи су му клизиле са усана да се јелена чудила.{S} Био би то н |
атле на пуна, узбуркана прса.{S} Очи су му играле, као да су хтеле да прозру Јелену скроз, кроз |
це стегло.{S} Ништа не мислећи притрчах му руци.{S} Он ми је не трже, али се очевидно колебаше. |
Да ме је ко упитао зашто бежим, не бих му, чини ми се, умела рећи.{S} Али је у мени било нешто |
способан да живи од свога рада.{S} Отац му је међутим био умро, а кућица продата за дугове.{S} |
зно поздрављати.{S} Та шта су ти што се мувају око машина, шта су те девојке што убацују и сави |
удала? изазиваше Јелена.</p> <p>— Прво, муж...</p> <p>— Шта има да ми смета муж?{S} Он ће целог |
где је Севић становао и пре женидбе.{S} Муж је ишао у уредништво, на посао, а жена је остајала |
а ће се моћи одржати са штампаријом.{S} Муж јој је из затвора слао упутства како и шта да ради. |
олим вас да га водите у кварт.</p> <p>— Муж сам ти ја, а не „овај човек“, викао је Севић.</p> < |
во, муж...</p> <p>— Шта има да ми смета муж?{S} Он ће целога дана бити на своме послу, а ја на |
је читао, И тако Јелени од брака остаде муж у затвору, дуг за хартију за лист и штампарија.</p> |
утеху за разочарење у браку.{S} Док је муж таљигашио по вароши и зараду испијао по разним крчм |
прса и упитао с ким станује!{S} А он је муж, њен муж, који би имао права да стави и руку на та |
ли да је онај човек пијан и да јој није муж.</p> <p>У кварту Јелена исприча полицијском чиновни |
ју и да се излежава, а сад кад се бедни муж вратио из рата, измучен и исцеђен, госпођа неће ни |
ква покушава све да брак очува.{S} Твој муж може да изјави, да он тебе воли, да противу тебе не |
</p> <p>— То би могло тако, ако би твој муж имао какав чаробни штапић, па само удари по столу, |
<pb n="27" /> <p>— Таквима је потребан муж да их води кроз живот, да их храни и брани, а оне д |
итао с ким станује!{S} А он је муж, њен муж, који би имао права да стави и руку на та прса.{S} |
а руке и пиљећи једно у друго.{S} А њен муж једва је и гледа.{S} Увек се нешто жури или је забр |
парове, који нису живели као она и њен муж.{S} Видела је младенце, којима се срећа могла читат |
ће понова заузети место крај ње као њен муж, да ће се брак наставити, иако је он већ раскинут п |
му јасно да нема права да се понаша као муж, према жени која не само да сама себе издржава, већ |
орбу.{S} Таквоме женскињу ваља још само муж, правичан и паметан, за којим би оне ишле и у ватру |
се од њега.</p> <p>— Де, де, та ми смо муж и жена!</p> <p>— Били смо, али више нисмо! одговори |
од насртаја, Севић јој предложи да буду муж и жена, да се венчају кад је већ такав обичај и кад |
ма горњи део прса и сруши се крај мртва мужа. </p> </div> <!-- </div> --> </body> </text> </TEI |
у угао и не би скидала поглед са свога мужа, готова да скочи чим овај само дигне очи.{S} Отац |
а од свога рада издржава и себе и свога мужа, који је по свима пресудама имао да издржи више од |
па да гледамо да те некако спасемо тога мужа.</p> <p>Пред вече стари Ђорђевић дође Јелени у ате |
ако је практикант...{S} Па би се сетила мужа, оних калемегданских вечери, пролећа.{S} А ево га |
авна, већ је изложена ћефу и прохтевима мужа, има просто да га задовољава, да му пере и кува.{S |
етњу, па би пред само подне отишла пред мужа.{S} Ручак у кавани, у мушком друштву, па би Севић |
вар и замоли га да је узме у заштиту од мужа, који јој чини неприлике и уцењује је.</p> <p>— Го |
већ зором устане, скува кафу и отправи мужа.</p> <p>Мати је била добра жена.{S} Лице њено, жућ |
рена децом, била на милости и немилости мужевљевој.{S} Али је ћутала, бојећи се да не изгледа г |
шетњу, бар не онолико као раније.{S} Са мужем би једва једном у недељи изашла куда, јер је он с |
рло просто.</p> <p>Јелена се вратила са мужем у Београд после два — три дана, у стан у коме је |
е одлазила у штампарију, да што помогне мужу.{S} Он је научи да чита коректуре, ревизије, показ |
пе да плати раднике и да нешто дотури и мужу.{S} Али њено неискуство у пословима одби муштерије |
адбе, није изашла у шетњу нити у сусрет мужу.{S} Кад Севић дође кући, затече Јелену очајну.{S} |
тоалете и на провод, а не и да помогну мужу у његовој мучној борби.{S} Па баш и да се нађе нек |
.</p> <p>Пошто је успела, после великих мука и дугих преговарања, да се наравна са Павићем, так |
д очи јој изађе све оно што је читала о мукама радничким у тим јазбинама послодавачким. </p> <p |
аље је замишљала да ће је стати труда и муке да дође и до најмлађега сарадника, који је у њеним |
ечери Јелена заседе и преведе, с тешком муком, с немачкога једну причицу, кратку и просту.{S} С |
<p>Једнога дана, кад се Јелена с тешком муком одбранила од насртаја, Севић јој предложи да буду |
19200_C6"> <head>VI.</head> <p>С тешком муком Јелена се за неколико дана отимала да не оде у ур |
... у Крагујевцу, једва протепа отац, с муком се уздржавајући да не зајеца.</p> <p>Ћутали смо о |
ревноснија него да су је плаћали.{S} С муком је код куће преводила поједине ствари или је што |
тала је то Јелена, али некако тешко и с муком.{S} Није ту било јасности и лакога стила великих |
"SRP19200_C10"> <head>X.</head> <p>Поче мучан живот.{S} Ваљало је радити да би се живело, али м |
последњу годину дана чинило јој се као мучан сан.{S} Каткада ни сама није могла да верује да с |
на ручак и вечеру.{S} Све остало време мучила се око превођења.{S} Из дана у дан у дан радила |
инут по осећањима које је имала.</p> <p>Мучила се да измисли шта да му каже кад буде дошао, как |
ђа неће ни да га види.{S} Док смо се ми мучили за отаџбину, госпође су уживале са швапским офиц |
и такође.{S} Да знаш само колико сам се мучио у ропству!{S} Све би ми било лако, да сам знао гд |
ровод, а не и да помогну мужу у његовој мучној борби.{S} Па баш и да се нађе нека, да ли би се |
ашна, одевен некако немарно али отмено, мушка држања.{S} Глас му је звонак, тон убедљив — чини |
иста и било пријатно то задиркивање, та мушка рука.</p> <p>Јелена се сети неких својих снова.</ |
могу да се удаду.{S} То је неправо.{S} Мушкарац има права да бира, а женска чека и године чест |
век који се смилује да се ожени њом.{S} Мушкарци проживе читав живот пре брака, па онда узимају |
и то још од уредника!{S} Па како се они мушкарци понашају према женскињу, а ово се још смеје!</ |
одно, али не непријатно.{S} Тај поглед, мушки и дрзак, поглед који ју је палио, није јој био не |
духа.{S} Лице обично, округло, са нечим мушким у цртама.</p> <p>— Е, не могу више! рече и леже |
аје предмете око себе.{S} Виде да има и мушких и женских.{S} Женскиње је стајало на неким узвиш |
уна.{S} Срце треба да води прву реч.{S} Мушко, женско, све је једно, обоје имају подједнаких пр |
p> <p>Затим се опет сети Јове и његовог мушког лица, његових очију, које као да је осећала на с |
отишла пред мужа.{S} Ручак у кавани, у мушком друштву, па би Севић опет ишао на посао, а она к |
ице? питао ју је расположено.{S} Има ли муштерија?</p> <p>— Остави се, него да разговарамо озби |
S} Али њено неискуство у пословима одби муштерије. </p> <pb n="85" /> <p>Павић, који се бојао д |
јој помогне.</p> <p>Јелена послуша и г. Н. Н. јој изради да буде постављена — за практиканта у |
ој дође мати и рече јој да се обрати г. Н. Н., пријатељу њенога оца, који ће наћи начина да јој |
помогне.</p> <p>Јелена послуша и г. Н. Н. јој изради да буде постављена — за практиканта у Мин |
дође мати и рече јој да се обрати г. Н. Н., пријатељу њенога оца, који ће наћи начина да јој по |
ц размишљајући.{S} Отиди сутра адвокату Н., ја сам већ говорио са њим.{S} Он ће ти написати пре |
а.{S} А каже ми да и ти радиш код њега, на издањима.{S} Ниси ми о томе ништа писала!</p> <p>— З |
воје срце кад сам се удавала за човека, на коме се ништа није могло волети.{S} Као да га и сад |
штало одело, без <pb n="33" /> прсника, на грудима распучена плаветна цицана кошуља.</p> <p>— Б |
и ни одвратности, али у својим мислима, на оној клупи, осећала се врло пријатно крај њега.{S} С |
руштва, одлазе у Топчидер о празницима, на цео дан.{S} Мора се отићи, ма само и једном годишње. |
али.{S} Необријана лица, храпава гласа, на себи је имао неко овештало одело, без <pb n="33" /> |
{S} И то што је очекивала осети најзад, на своме грлу.{S} Севић поче махнито да је љуби.{S} Она |
и то још за Севића, и нарочито не сад, на два месеца пред свршетак гимназије.</p> <p>— Како би |
а течају.{S} Па се и то сврши.{S} Даље, на универзитет, није се могло, јер није радио.{S} Али с |
моћи, бранила се она.</p> <p>— Дођите, на сваки начин!{S} Скоро ју је преклињао Севић.</p> <p> |
атварала очи, враћала се на Калемегдан, на ону клупу, бацала се Севићу у загрљај, слушала га.</ |
е женидбе.{S} Муж је ишао у уредништво, на посао, а жена је остајала код куће, у постељи, из ко |
ице, које би излазиле два пута месечно, на једном табаку.{S} За ту библиотеку треба преводити с |
идеалима, о својим погледима на живот, на брак, — све што је Јелена већ давно била чула из њег |
па оде Мици.{S} Затече је раскомоћену, на дивану, са некаквим новим романом.</p> <p>— А ти не |
и, да би пред вече опет изашла у шетњу, на вечеру, па онда у позориште, биоскоп или које друго |
амо не на листу, већ на издањима, т. ј. на књигама које је издавао поред листа.</p> <p>Кад је о |
спођице, свет је пропао, живео свет!{S} На нама двома је да га обновимо!</p> <p>— А шта је с Јо |
е не трпите, да обоје желите развод.{S} На тај начин брже се свршавају предходне формалности.{S |
отресла, Јелена пође кући на ручак.{S} На десетак корака од атељеа чекао ју је Севић.{S} Она х |
> <p>Она га је слушала као кроз сан.{S} На Саборној Цркви искуца девет сати.{S} Јелена скочи.</ |
време... нити филантроп, да...</p> <p>— На, само иди, — и Јелена му тутну у шаке једну новчаниц |
.</p> <p>— Куда ћеш? упита га.</p> <p>— На ручак.</p> <p>— Па зар нећеш ... ?</p> <p>Он ћуташе |
ану, насмеја се Мица грохотом.</p> <p>— На кога? упита Јелена мало зачуђена</p> <p>— Па на оног |
ј си свакако слушала.{S} Света много, а на броду ничега.{S} Послуга се понашала према нама скор |
је једно, обоје имају подједнаких права на живот.{S} И зар да женскиње буду ропкиње, да због гл |
вече, излазећи из канцеларије, нађе га на истом месту пред Вознесенском црквом.</p> <p>— Хајде |
их ногу, а кад је ишао, изгледало је да на обући нема потпетица.</p> <p>Јелени скоро застаде да |
ичега примамљивог.{S} Хтела бих само да на известан начин легализујемо положај у коме смо и нал |
е целога дана бити на своме послу, а ја на <pb n="13" /> своме, у школи.{S} Ујутру свако оде ле |
о код куће, од ране зоре до мркла мрака на послу, по вароши.{S} Зарађивао је добро, али је добр |
<p>Јелена је, затворених очију, лежала на његовим грудима, сва клонула од задовољства.{S} Било |
але су другарицу, која је мирно стајала на страни, не учествујући у општој веселости.</p> <p>— |
те улицом.{S} Јелена, која га је чекала на улици, једва га стиже.{S} Дуго је требало док се Сев |
и је упитао шта жели, а сама није знала на коју ће страну.{S} Кад је пролазила поред једне маши |
<p>Изишавши на улицу, Јелена није знала на коју ће страну.{S} Онако насумце пође ка Теразијама. |
, његових очију, које као да је осећала на себи.{S} Плану у лицу, задрхта целим телом, из рашир |
<p>Севићев поглед је непрестано осећала на себи.{S} Миље јој је струјало кроз тело.</p> <p>Поче |
рцасмо се.{S} Прво лице које сам видела на броду био је — мој отац.{S} Остарео, у овешталу одел |
ужностима, жена, натоварена децом, била на милости и немилости мужевљевој.{S} Али је ћутала, бо |
..{S} Рачунала је да би и она сада била на универзитету...{S} Овако је практикант...{S} Па би с |
соби.{S} Мати би све покупила, сложила на столицу крај постеље, па би и сама легла, да већ зор |
у Ниш, где сам, Бога ми, једва излазила на крај са својом платом.{S} Зараде коју сам имала код |
.{S} По неки пут би са ужасом помислила на испит зрелости, који се све више ближио, а који јој |
ш, она девојка се не само није наљутила на онога непристојника, већ је, судећи по њеноме смеху, |
ме и такве ствари, а ја сам се наљутила на њу што није хтела да изађе у шетњу.{S} Боље <pb n="2 |
разговарати.{S} Ја сам већ тако навикла на свој начин живота, да ни најмање не желим <pb n="97" |
вала.{S} Виђала их је кад год би изашла на Калемегдан.{S} Увек високо дигнуте главе, говорили с |
о тешка!</p> <p>Пошто је пустила сузама на вољу, поче, у размишљању, да тражи краја својој аван |
радна снага баш није потребна, јер има на „лагеру“ доста дела, али ће он за њу већ наћи згодан |
и о својим идеалима, о својим погледима на живот, на брак, — све што је Јелена већ давно била ч |
<p>Одједном уздрхта сва, стеже малишана на груди, стеже га толико да чу како му крцнуше кости.{ |
е.</p> <p>— Друштво треба разрушити, па на рушевинама поставити нове основе.{S} Али треба <pb n |
упита Јелена мало зачуђена</p> <p>— Па на онога Јову Дугића, знаш онога што увек шета споредни |
део материнства, и једна хиљада динара на име удомљења.{S} Сматрам да је Јелена тиме потпуно и |
аједничко име људске јединке без обзира на пол — зар човек нема права да бира себи друга према |
пао владу што, не давањем већег кредита на просвету, одржава народ у мраку и незнању.{S} У допи |
во не може да издржи, да је оно подсећа на нешто што се она трудила да заборави.{S} И зар сад, |
S} Поглед му је клизио са Јеленина лица на разголићени врат, а одатле на пуна, узбуркана прса.{ |
е — ситне чиновнике, који су срећни кад на свој псеудоним прочитају поруку уредништва: „Што сте |
умеша међу људе који <pb n="26" /> раде на препорођају друштва.{S} Осећала је у себи неку чудну |
и живот, кад обе стране подједнако раде на добру породице.{S} Идеалан је брак од прилике као не |
p>Стан брзо нађоше, собу и кујну, негде на Врачару.{S} Купише и ствари.{S} Јелена је једва намо |
е могла пратити.{S} Она се врати и седе на једну клупу близу изласка.</p> <p>— И они говоре о „ |
ње, огромне пожаре.{S} Одједном се виде на некаквој високој планини, не, није била планина него |
вић, који се бојао да штампарија не оде на покриће кривичних трошкова, стави забрану за обезбед |
Севић плану, али не рече ништа, већ оде на вечеру и не позвавши Јелену.{S} Вратио се касно, сав |
и оде.{S} После неколико дана Севић оде на издржавање казне, осуђен по неколиким кривицама, а д |
ље радиш у штампарији, само да она буде на његово име.{S} Али што је било, било.{S} О прошлости |
дан, баш кад се Јелена спремала да лође на ручак, упаде Севић у атеље.{S} У дроњцима, он који н |
премио документа за обоје.{S} Јелена је на дан венчања раније отишла од куће, рекавши да ће на |
д тебе, примети Јелена јетко.{S} Сад је на мене ред да кажем: о прошлости нећемо говорити.{S} П |
мисли само да сам ја онај човек који је на себе примио ту незахвалну улогу да те уведе <pb n="1 |
оделу, погрбљен и необријан, учинио је на ме страшан утисак, да ми се срце стегло.{S} Ништа не |
рослави.{S} Њихову пријатељству ишло је на руку и Јовино сарадништво на „<title>Великом Журналу |
куће и ступи у службу.</p> <p>Петар је на занату био врло вредан.{S} Све своје слободно време |
да искористим време и да почнем студије на универзитету.{S} Отац ме посаветова да учим што прак |
у.{S} У вечној трци за унапређењем није на децу ни обраћао пажњу.{S} Преко дана у канцеларији, |
упцима.{S} Онде где су биле његове руке на њеном телу, пекло ју је и жегло.</p> <p>— Хоћеш ли д |
нина лица на разголићени врат, а одатле на пуна, узбуркана прса.{S} Очи су му играле, као да су |
је да ће јој Павић дати посла, само не на листу, већ на издањима, т. ј. на књигама које је изд |
у све оптужбе противу њега биле сведене на просто причање.{S} Он је тако вешто удешавао ствари |
них речи могу у њој да изгладе успомене на месеце или године ранијег бедног живота. </p> </div> |
навика да редовно буде са њим и сећање на његове загрљаје, речи и погледе.{S} Била је начисто |
/p> <p>Његов улазак у кућу личио је пре на стропоштавање него на улазак домаћина.{S} Одмах би б |
спава, али је затварала очи, враћала се на Калемегдан, на ону клупу, бацала се Севићу у загрљај |
реко дана, кад затвори очи и пренесе се на ону клупу на Калемегдану.{S} И свуда је то чинила, к |
ши капе.{S} Густа дуга коса лепршаше се на поветарцу.</p> <p>Наше две ученице прођоше поред њих |
да се врате и окрете се не обзирући се на њега.{S} Он пође за њом. </p> <pb n="96" /> <p>— Слу |
ици, па да с овом чита мало.{S} Реши се на ово последње.</p> <p>Мица је дочека радосно, не пока |
ња раније отишла од куће, рекавши да ће на излет до Авале, нашла се са Севићем на железничкој с |
S} Посматрајући драчку луку, од црквице на брегу више Драча, чинило ми се као да сам најзад при |
а се уда кад хоће.</p> <p>Јелена лежаше на страни, савивши мало главу, затворених очију.</p> <p |
споразуму, Јелена и Севић одмах седоше на ону једину, заборављену клупу.</p> <p>Седели су тако |
много.{S} Мисли јој и нехотице пређоше на Јову Дугића и његовог трабанта.</p> <p>— Велике су т |
силуете.{S} После јој се очи привикоше на полутаму и она поче да разазнаје предмете око себе.{ |
на твоју штету.</p> <p>— Па нека буде и на моју штету!{S} Сита сам брака.</p> <p>Стари Ђорђевић |
постали добри другови.{S} Навикла се и на његов поглед, који ју је још увек палио и сажизао, а |
ој није био непријатан.{S} Навикла се и на његов начин говора — више ачења него озбиљности.</p> |
х у нас?{S} Све мисле само на тоалете и на провод, а не и да помогну мужу у његовој мучној борб |
.{S} Говорећи о овоме и ономе, дођоше и на питање брака.{S} Севић је нападао данашњи брак, наво |
p>У разговору о овоме и ономе, дођоше и на име Јове Дугића.{S} Јелену је интересовало шта је св |
претресали друштвене прилике у земљи и на страни.{S} Јелена је не слушала него гутала Јовина р |
<p>— Па зар нисте могли доћи ма само и на неколико тренутака? испитивао је он.</p> <p>— Било м |
омладине.{S} Било је вешто срачунато и на бесплатну сарадњу и на већу продају.{S} Уређивање то |
да и не мисли на те глупости.{S} Ето и на Калемегдану никад не шета главним стазама, већ увек |
ешто срачунато и на бесплатну сарадњу и на већу продају.{S} Уређивање тога омладинског дела би |
и рећи ће ти шта треба даље да радиш и на што треба да обратиш пажњу.</p> <p>Сутрадан, баш кад |
} Тих двадесет-тридесет динара употреби на себе, а ја ћу гледати да ти се одужим за све што си |
ри последњим речима поглед му се устави на њеним бујним прсима.{S} Њу намах обли румен.</p> <p> |
.{S} Заинтересоваше је Сањинови погледи на љубав. </p> <pb n="21" /> <p>— Силна ствар! рече Миц |
о, нама се чини да смо ми најнесрећнији на свету, да се тако што само нама могло десити.{S} Беж |
би после дале мира.</p> <p>— Хоћете ли на Калемегдан? упита. </p> <pb n="45" /> <p>— Идемо до |
мења се.{S} Ја нећу да она икада зажали на мене да јој нисам дао „њено“, т. ј. удомљење.{S} Ја |
и је учествовао у атентату на цара, или на неког великог кнеза, па је побегао овамо.{S} Виђала |
III разред и матуру уз оне који су били на течају.{S} Па се и то сврши.{S} Даље, на универзитет |
је, силом се отимајући да више не мисли на уредништво.{S} Али у колико је више дана пролазило, |
{S} Он је толико озбиљан, да и не мисли на те глупости.{S} Ето и на Калемегдану никад не шета г |
..</p> <p>И Јелена с презирањем помисли на то, како Мица помаже матери, како спрема доручак, на |
ту замишљану будућност она не наиђе ни на кога ко би је упитао шта жели, а сама није знала на |
са њима, не би знала шта да одговори ни на само питање „како си?“</p> <p>Кадгод увече, седећи к |
зе поред мене и не опажајући ме.{S} Они на жене можда никако и не мисле, сматрајући их свакако |
срео.{S} А тебе нигде није било.{S} Ти на мене ниси ни мислила.{S} Та ја те волим, толико те в |
, од онда још кад сам почела сарађивати на оном листу, а од, онда је већ добрих шест година.</p |
ми смета муж?{S} Он ће целога дана бити на своме послу, а ја на <pb n="13" /> своме, у школи.{S |
јој на памет да би га могла наговорити на развод брака.</p> <p>— Слушај, Петре, рече му.{S} Ти |
Јелени би јасно да ће с њим тешко изаћи на крај.</p> <p>— Човече, та шта ти управо хоћеш од мен |
е универзитет...{S} И Мица, помишљајући на још дуго школовање, уздахну из дубине груди.</p> <p> |
Хајдемо овуда! позва је он, показујући на Кнез-Милошеву улицу.</p> <p>— Куда?</p> <p>— Да прођ |
се једва била отресла, Јелена пође кући на ручак.{S} На десетак корака од атељеа чекао ју је Се |
pb n="51" /> тако рано, долазио је кући на ручак, а увече није псовао онако као раније.{S} Па ј |
у своју собу, па се онако обучена баци на постељу, грцајући у сузама.</p> <p>— Ово треба удава |
је ни да проговори.</p> <p>— Па то личи на онога што га сваког дана виђамо на Калемегдану, насм |
беше допратио до врата.</p> <p>Изишавши на улицу, Јелена није знала на коју ће страну.{S} Онако |
истера или да покуша лепим.{S} Паде јој на памет да би га могла наговорити на развод брака.</p> |
ас немојте напуштати.{S} Ја већ рачунам на вашу помоћ.</p> <p>Говорећи ово Севић ју је пажљиво |
овлађиваћу укусу публике, док не станем на чврсте ноге.{S} Доносићу дописе и из најмањих места, |
p>Јелена сасвим престаде да излази, сем на ручак и вечеру.{S} Све остало време мучила се око пр |
на излет до Авале, нашла се са Севићем на железничкој станици и сели су у воз до Земуна.{S} Од |
шеш, после онаквог мог поступка, мислим на своју удају, што је управо било бежање од среће.{S} |
идућега Ивањ-дана.</p> <p>— И не мислим на то!{S} А ако ми неко баш и украде венац, то су или ђ |
ристанак.{S} Данашњи брак није заснован на слободи удруживања, већ се девојка просто напросто п |
ло неговати.{S} Он је одмах био одређен на службу у самом Паризу.{S} Ја сам примала своју плату |
отезала и најзад би развод био изречен на твоју штету.</p> <p>— Па нека буде и на моју штету!{ |
} Наишао би неко и Севић би одмах седао на пристојно одстојање.</p> <p>Једнога дана, кад се Јел |
Био је трештен пијан.{S} Једва се држао на ногама, спотицао, се, закрвављених очију, прљав.</p> |
немоћна и да мрдне.{S} Он ју је стезао на своје груди све силније, да јој је дах застајао.{S} |
.{S} У животу ме је држала само помисао на тебе.</p> <p>И Севић се пренемагаше и даље, говорећи |
у мушком друштву, па би Севић опет ишао на посао, а она кући, да би пред вече опет изашла у шет |
ву ишло је на руку и Јовино сарадништво на „<title>Великом Журналу</title>“.</p> <p>Долазећи у |
кућу личио је пре на стропоштавање него на улазак домаћина.{S} Одмах би бацио на сто динар, а ј |
о на улазак домаћина.{S} Одмах би бацио на сто динар, а једио од деце узимало би новац и боцу и |
е састанемо у кући, по ручку опет свако на свој посао, до вечери, онда....</p> <p>— То би могло |
ушких и женских.{S} Женскиње је стајало на неким узвишењима, крај машина, и убацивало хартију.{ |
еби проклињао непознатога, коме је пало на памет да се баш сад шета по Калемегдану. </p> <pb n= |
личи на онога што га сваког дана виђамо на Калемегдану, насмеја се Мица грохотом.</p> <p>— На к |
промени њен живот.{S} Помишљала је само на испит зрелости.{S} Јасно јој је било да га неће поло |
има ли таквих у нас?{S} Све мисле само на тоалете и на провод, а не и да помогну мужу у његово |
новника.{S} Море, у Драчу, угледали смо на сами Божић.{S} Посматрајући драчку луку, од црквице |
воме, у школи.{S} Ујутру свако оде лепо на своју страну, у подне се састанемо у кући, по ручку |
инио све што је знао и умео, али све то на један неспретан начин, тако да се видело да он то та |
мираза биће доста док не станемо чврсто на ноге.{S} Не разумем зашто би се иначе девојкама дава |
Кривио је себе нарочито због тога, што на Јелену није обратио пажњу бар ове године, у последње |
малим братићем.{S} Малишан, ненавикнут на милошту своје велике сестре, радо је пристајао уз њу |
<p>— А да ли сте бар помислили који пут на мене? питаше он даље, хватајући је за руку.</p> <p>О |
Павић дати посла, само не на листу, већ на издањима, т. ј. на књигама које је издавао поред лис |
другарицама.</p> <p>Мица, свикнута већ на ћуди своје другарице, не задржаваше је и Јелена се в |
у имати само за себе.{S} Навикла је већ на овакав живот, а и он је ваљда већ био излечен од бра |
еба ли ти што од одела.{S} Јесен је већ на прагу.{S} После подне ћемо отићи да ти покажем штамп |
<p>Јелена је ћутала.{S} Забацивши главу на наслон клупе она се није трудила да разуме шта јој С |
муж, који би имао права да стави и руку на та прса.{S} Не би то <pb n="94" /> њој било, бар не |
што што припада њему, држећи своју руку на њеном рамену.</p> <p>Она га одгурну нервозним покрет |
го ми одвали раме, и девојка метну руку на горњи део груди, где је била ударена.</p> <p>— Па сл |
тоне.</p> <p>Јелена, сва срећна, приону на посао, верујући да почиње онај живот о коме јој је С |
ак његов, јер никада није обраћао пажњу на то шта Јелена ради, с ким се дружи, шта чита.{S} Он |
д затвори очи и пренесе се на ону клупу на Калемегдану.{S} И свуда је то чинила, код куће, у шк |
е.{S} У Русији је учествовао у атентату на цара, или на неког великог кнеза, па је побегао овам |
уно измирена и од вас тражим признаницу на обе суме и изјаву да Јелена нема ништа више да тражи |
ошлости нећемо говорити.{S} Пређи одмах на ствар.</p> <p>— Лепо, шта мислиш сад да радиш ? упит |
> <p>Наше две ученице прођоше поред њих на више, па се онда вратише, али не бејаху срећне да пр |
који дан.{S} И извуче је.</p> <p>Ваздух на улици, свежији него у радионици, запахну је у лице.{ |
— Чекаћу вас! добаци јој он, делећи реч на слогове и наглашујући сваки слог.</p> <p>После часов |
едну другарицу.</p> <p>— Нећу, скочићеш на мене и повалићеш ме! одговори јој Мица.</p> <p>— Ход |
гледаху и смејаху.</p> <p>— Као „<title>На дну</title>“, помисли Јелена, не знајући ни сама заш |
за развод брака, били су позвани обоје „на мирење.“ Али Севић не хтеде никако да дође.{S} Најза |
ном бирократском пропису ваљало је ићи „на мирење“ и проти и у ду-духовни суд, ваљало је да и С |
елену очајну.{S} Видев у чему је ствар, набра незадовољно обрве.</p> <p>— Што си тражила посла, |
етење венца.</p> <p>Другарице, пошто су набрале цвећа и исплеле венце, враћаху се, зовући и њих |
о је неваспитан и дрзак.{S} И другарица наброја више случајева, да се Јова показао неваспитан.< |
остави књигу, па се спремај да изађемо, навали Јелена. </p> <pb n="22" /> <p>— Мрзи ме, Јелена, |
м ти казала да останемо код куће, ти би навалила да изађемо.</p> <p>— Е, кад тако говориш, онда |
. </p> <pb n="17" /> <p>— Само до горе, наваљивала је и скоро молила Јелена.</p> <p>Мица опет п |
авку за свештеника, само је потребно да наведем и твој стан.{S} Где станујеш?</p> <p>— Ја?{S} Н |
је палио, није јој био непријатан, али навика да такве погледе сматра непристојним није јој да |
Севића, нимало, али су је к њему вукли навика да редовно буде са њим и сећање на његове загрља |
ће своју зараду имати само за себе.{S} Навикла је већ на овакав живот, а и он је ваљда већ био |
м.{S} Били су постали добри другови.{S} Навикла се и на његов поглед, који ју је још увек палио |
ажизао, али јој није био непријатан.{S} Навикла се и на његов начин говора — више ачења него оз |
ко с почетка налазећи тему, ну после је навикла.{S} У уредништво је ишла свакога дана, обично о |
а много разговарати.{S} Ја сам већ тако навикла на свој начин живота, да ни најмање не желим <p |
S} Ова се спочетка нећкала, па се после навикну.{S} За децу настаде тешко време.{S} Петар побеж |
— Свеједно, још само мало.</p> <p>Мица, навикнута већ да попушта, довикну другарицама да иду, а |
} Те посете су јој толико биле прешле у навику, да се, кад дође уобичајено време, није могла от |
рака.{S} Севић је нападао данашњи брак, наводећи да је неправедан по жену и неморалан по читаво |
добаци јој он, делећи реч на слогове и наглашујући сваки слог.</p> <p>После часова, по обичају |
>Рекавши ово Јелена дохвати свој шешир, наглим покретом покри главу и жустро пође вратима.</p> |
им.{S} Паде јој на памет да би га могла наговорити на развод брака.</p> <p>— Слушај, Петре, реч |
астајао.{S} Њу је одвратност према њему нагонила да се отима, а опет јој је у његовим рукама би |
ећ због тога што је био задовољан малом наградом.</p> <p>Са Дугићем се познао негде у иностранс |
и.{S} Видела си да сам био пун идеала и нада.{S} Веровао сам да ће се моћи што учинити.{S} Свед |
више мислити о својима, <pb n="102" /> надајући се да је бар неко од њих у Драчу, али никога н |
на кошуља.</p> <p>— Биће да је ово неки надзорник, помисли Јелена и приђе му.</p> <p>— Шта ћете |
сања и чедности!{S} Како се груди бурно надимају, како срце немирно игра у својој тескобној там |
ићи из Београда трамвајем до Топчидера, надисати се свежа ваздужа у Кошутњаку, одморити плућа и |
ега.{S} Било ме је стид да уђем у своје надлештво, а било је особа које су ме гледале или сажаљ |
ардовање Београда бацило ме је са мојим надлештвом у Ниш, где сам, Бога ми, једва излазила на к |
и помисао да у браку, место благостања, нађе борбу за опште добро.{S} Наше женскиње није тако в |
<p>Пред вече, излазећи из канцеларије, нађе га на истом месту пред Вознесенском црквом.</p> <p |
Јелена није обраћала пажњу куда иде.{S} Нађе се пред улазом у Калемегдан.{S} Застаде мало, као |
његовој мучној борби.{S} Па баш и да се нађе нека, да ли би се одважила да пође за човека мојих |
женска чека и године често прођу док се нађе какав човек који се смилује да се ожени њом.{S} Му |
бар неко од њих у Драчу, али никога не нађох.</p> <p>По св. Јовану дође очекивани брод и укрца |
као смртна опасност.</p> <p>— Једва те нађох, рече јој, а чуо сам да си дошла.{S} Како само ди |
ло. </p> <pb n="18" /> <p>Јелена и Мица нађоше своје другарице код трамвајске чекаонице.{S} Вес |
овде нисмо ни комотни.</p> <p>Стан брзо нађоше, собу и кујну, негде на Врачару.{S} Купише и ств |
казао и своме пријатељу г. Дугићу, који назире у писцу велику јачину духа и јаку моћ опажања.{S |
до у позну јесен.{S} Деца долазе да се наиграју, дечаци и девојчице да се протрче и да мало уч |
очекујући ту замишљану будућност она не наиђе ни на кога ко би је упитао шта жели, а сама није |
увек ју је случај сачувао најгорега.{S} Наишао би неко и Севић би одмах седао на пристојно одст |
анога пролећа, пре него што је дрвеће и најавило пупољке лишћа, па све до у позну јесен.{S} Дец |
ма само и једном годишње.</p> <p>Али су највернији посетиоци, и најзахвалнији, ђаци свих школа |
"20" /> <p>Јелена једва сачека да прође највећа жега, па оде Мици.{S} Затече је раскомоћену, на |
оји ће имати права да буду слављени као највећи добротвори човечанства.</p> <p>Да се међутим Је |
окрвност и здрав разум изгледају им као највећи непријатељи.{S} И ја сам имала таквих часова, м |
="68" /> <p>И увек ју је случај сачувао најгорега.{S} Наишао би неко и Севић би одмах седао на |
} Све нам се чини да је и најусрдније и најдубље саучешће пријатеља мало.</p> <p>Тако је било и |
“ Али Севић не хтеде никако да дође.{S} Најзад га некако добавише преко полиције.{S} Он изјави |
е не трже, али се очевидно колебаше.{S} Најзад ме загрли и осетих како ми његове сузе покапаше |
све ближе месту где је била Јелена, па најзад седе уз њу.</p> <p>— Шта си хтела? упита Мица.</ |
људе као што смо.{S} Дугић и ја? упита најзад Севић.</p> <p>— Верујем да има, одговори Јелена. |
а у затвору.</p> <p>— Па хајд’! реши се најзад.</p> <p>Ручали су оно што је Јелена справила пре |
апаје душе.</p> <p>— Ићи ће тешко, рече најзад.{S} Видећу са којим адвокатом, па да гледамо да |
и. </p> <pb n="64" /> <p>— Јелена, поче најзад Севић, зашто вас није било ово неколико дана?</p |
аједници.{S} Ствар би се онда отезала и најзад би развод био изречен на твоју штету.</p> <p>— П |
да дође.{S} И то што је очекивала осети најзад, на своме грлу.{S} Севић поче махнито да је љуби |
егу више Драча, чинило ми се као да сам најзад приспела у пристаниште спасења.</p> <p>Чекали см |
круга који се образовао око ње.</p> <p>Најзад се појави и један радознали жандарм, случајно ба |
је ту ствар знала само по имену.</p> <p>Најзад чу вику неког храпавог гласа, који је, свакако, |
.</p> <p>Али су највернији посетиоци, и најзахвалнији, ђаци свих школа и разнога узраста.{S} Од |
усана да се јелена чудила.{S} Био би то најидеалнији брак у свету, прави узор.</p> <p>Јелена га |
чува да се не спотакне.</p> <p>Ишли су најкраћим путем ка Калемегдану.{S} Као да им се обома ж |
рио сам са адвокатом и он ми рече да је најлакше ако обоје изјавите да се не трпите, да обоје ж |
и ја што је све онако изишло.{S} Ја сам најлепше мислио.</p> <p>И он уздахну и ућута, да после |
и брата, који се о Јови не изражава баш најлепше.</p> <p>Сад Мица, која је већ била прочитала С |
ако навикла на свој начин живота, да ни најмање не желим <pb n="97" /> да га мењам.{S} Ти си да |
на чврсте ноге.{S} Доносићу дописе и из најмањих места, ангажоваћу дописнике — ситне чиновнике, |
коро непријатељски, пљачкајући нас и за најмању услугу. </p> <pb n="103" /> <p>Прећи ћу преко с |
а ће је стати труда и муке да дође и до најмлађега сарадника, који је у њеним очима био нешто в |
ешто непријатно, нама се чини да смо ми најнесрећнији на свету, да се тако што само нама могло |
> <p>— Кад сам по ручку отишао од тебе, најпре сам потражио стан.{S} Нашао сам брзо, близу тебе |
аци то питање у запећак.{S} Побегли смо најпре у Крушевац, па онда у Краљево, а кад нам ни ту н |
слена, проводила у размишљањима, не баш најпријатнијим.</p> <p>Жалила је само што није могла пр |
ову дубоку тишину.</p> <p>Јелена би се најрадије вратила, али није умела да се извуче, а да ка |
стати се.</p> <p>Јелена га је слушала и најрадије би му поставила питање, да ли он мисли да би |
ла је свој брак са Севићем, сећала се и најситнијих појединости, пред очи су јој излазили сви т |
никад не шета главним стазама, већ увек најспореднијим, увек удубљен у своје мисли, нити икога |
ја ипак била задовољна што сам свршила најтежи део посла.</p> <p>Баш у то време претрпела сам |
та и не зна.{S} Све нам се чини да је и најусрдније и најдубље саучешће пријатеља мало.</p> <p> |
и је што писала и сама, тешко с почетка налазећи тему, ну после је навикла.{S} У уредништво је |
војој клупи.{S} Какве све изговоре није налазила да се само извуче из куће или од другарица, на |
начин легализујемо положај у коме смо и налазим да је сасвим природно да се и формално уништи б |
покретање листа, понова рачунао и увек налазио да може почети и са мање новца.{S} Једнога дана |
ема њему, који му је лист и подигао.{S} Наљути се и оде.{S} После неколико дана Севић оде на из |
јер, видиш, она девојка се не само није наљутила на онога непристојника, већ је, судећи по њено |
у да разуме и такве ствари, а ја сам се наљутила на њу што није хтела да изађе у шетњу.{S} Боље |
ре у Крушевац, па онда у Краљево, а кад нам ни ту није било станка, наставимо пут.{S} Нећу да т |
"SRP19200_C7"> <head>VII.</head> <p>Кад нам се у животу догоди нешто непријатно, нама се чини д |
вета, ма да нико ништа и не зна.{S} Све нам се чини да је и најусрдније и најдубље саучешће при |
ти такве ствари него лети.{S} А шта сте нам сад донели?</p> <p>После онако ласкаве похвале Јеле |
Хвала, госпођице, будите уверени да ће нам ваша сарадња бити драгоцена.{S} Али извините, ја ва |
моја другарица, молио је он, и живот ће нам бити леп и ведар...</p> <p>— Никад! викну Јелена.{S |
одине, него ко зна још колико, па украо нам ко венац или не.{S} Догодине имамо матуру, па после |
е тога пута нити језиве призоре који су нам једнако били пред очима.{S} То су ти други већ прич |
ам се у животу догоди нешто непријатно, нама се чини да смо ми најнесрећнији на свету, да се та |
ду ничега.{S} Послуга се понашала према нама скоро непријатељски, пљачкајући нас и за најмању у |
ђице, свет је пропао, живео свет!{S} На нама двома је да га обновимо!</p> <p>— А шта је с Јовом |
есрећнији на свету, да се тако што само нама могло десити.{S} Бежимо и склањамо се од света, ма |
вирепости послодаваца! помисли Јелена и намах јој се учини да разуме мржњу радника према послод |
се устави на њеним бујним прсима.{S} Њу намах обли румен.</p> <p>И обоје заћуташе.{S} Ишли су Б |
рења, неспособна за велики и смели рад, намењена само уживању.{S} А ја бих им тако помогла у пр |
p> <p>Није јој било јасно шта Севић сад намерава и како мисли да удеси живот: с њом или сам за |
и ће он за њу већ наћи згодан посао.{S} Намеран је да покрене библиотеку за децу, јевтине књижи |
то долазио у штампарију и повлађивао је намери Севићевој, обећавајући и своју сарадњу.</p> <p>С |
је много бринула за тачност, често се и намерно није хтела задржавати тражењем правог израза, с |
о, то је лепо, викао је, као да је хтео намерно да скрене пажњу пролазника.{S} Док сам био здра |
де јој он у реч.{S} Слажем се са твојом намером и мило ми је да си ти изнела то гледиште, јер, |
идање брака...</p> <p>— А, не!{S} Немам намеру да се по други пут женим, кад ми је жива жена ко |
но много јевтиније.</p> <p>Уселише се и наместише.{S} Кад је Јелена видела како јој стан изглед |
ица помаже матери, како спрема доручак, намешта собе. </p> <pb n="27" /> <p>— Таквима је потреб |
бар не толико.{S} Имала је да отплаћује намештај и материјал, ваљало је живети, а и Петар ју је |
{S} Купише и ствари.{S} Јелена је једва намолила Севића да купе све ново, а не половно у Фишекл |
а.</p> <p>— Гледа он, добро гледа испод наочара.{S} А споредним стазама шета због тога, што има |
замишљала.{S} Само што је имао браду и наочаре.{S} Онај други, мало мањи, сиромашније одевен, |
вас, обрати му се Јелена, овај човек ме напада и вређа.{S} Молим вас да га водите у кварт.</p> |
ма света који цени само оне листове што нападају владу, што грде све и свакога, што „крешу“. „< |
, дођоше и на питање брака.{S} Севић је нападао данашњи брак, наводећи да је неправедан по жену |
било непријатно да слуша те неоправдане нападе.{S} Опрости се и оде кући.</p> <p>Севићев поглед |
тужбе са свих страна и од свих личности нападнутих у листу.{S} Севић је скоро свакога дана прим |
мишљењу интересантније ставове да учи и напамет. </p> <pb n="29" /> <p>Колико пута је хтела да |
ећ у првоме броју, у врло дугом чланку, напао владу што, не давањем већег кредита на просвету, |
н.{S} После дугог размишљања и колебања написа Севићу: „Господине,</p> <p>У ствари ваше женидбе |
онај сто и пишите.</p> <p>Севић седе и написа признаницу и изјаву, онако како му је стари Ђорђ |
осталом данас разговарала са адвокатом, написала сам и представку за свештеника, само је потреб |
се одмах.{S} Писмо родитељима Јелена је написала дан раније и предала га пошти.{S} Све је било |
Јелену је интересовало шта је све Јова написао, јер је хтела да се упозна са његовим погледима |
ја сам већ говорио са њим.{S} Он ће ти написати представку за свештеника и рећи ће ти шта треб |
сјак.{S} А био је, рекло би се, и малко напит. </p> <pb n="111" /> <p>— Како си женице? питао ј |
е требало читаве две недеље да којекако напише ко зна шта, и то да се појави пред људима који с |
људима који свакога <pb n="31" /> дана напишу све оно што свакога дана изађе у онако обимноме |
а ти немаш, ја бих купио теби.</p> <p>— Напоље, одмах, или ћу те...</p> <p>— Чекај, да се погод |
о...</p> <p>— Нећу да се погађам, одмах напоље.</p> <p>— Слушај, дај ми новац, па ћемо онда про |
ро је већ лето, па је лепо и пријатно и напољу. </p> <pb n="112" /> <p>Јелени би јасно да ће с |
е је да је он веома цени.{S} Узгред јој напомену да му радна снага баш није потребна, јер има н |
сти под његовим рукама.{S} Учини крајњи напор и гурну га што је могла јаче.{S} Он се затетура, |
и Севић, ни Дугић, и још можда оно мало напредних људи, који су увиђали оно што и она.{S} Не сп |
е, излетале су идеје о слободи, љубави, напретку.{S} Замишљала је уредништво као какву кошницу, |
она, ни сама не зна како, некада просто напросто подала томе човеку, не из љубави, већ само из |
ободи удруживања, већ се девојка просто напросто продаје и уз њу се често даје још и „приде“, к |
е био нежан и пажљив према својој жени; напротив, он је чинио све што је знао и умео, али све т |
А да ли ћете имати пара?</p> <p>Јелена напрћи усне.</p> <p>— Пара?{S} А што се онда девојкама |
<p>— Дивно, госпођице, само нас немојте напуштати.{S} Ја већ рачунам на вашу помоћ.</p> <p>Гово |
великих мука и дугих преговарања, да се наравна са Павићем, тако да он прими штампарију, али да |
е корена.{S} Важио је као опасан човек, наравно само у очима простијега света, ваљда за то што |
бичајено време, није могла отргнути.{S} Наравно да код куће нико није ни слутио о тим посетама. |
храпавог гласа, који је, свакако, нешто наређивао, али услед лупе машина Јелена није могла ништ |
ањем већег кредита на просвету, одржава народ у мраку и незнању.{S} У допису из једне вароши го |
рде све и свакога, што „крешу“. „<title>Народно право</title>“ није давало богзна какву зараду, |
исан политички и друштвени лист „<title>Народно право</title>“. </p> <pb n="83" /> <p>Одређеног |
вора.{S} То му је била рента од „<title>Народног права</title>“. </p> </div> <pb n="86" /> <div |
е онда сети да је била сарадник „<title>Народног права</title>“ и да је Севић био задовољан њом |
е само извуче из куће или од другарица, нарочито од Мице.{S} Кад јој, понеки пут, не би пошло з |
била која неповољна.{S} Кривио је себе нарочито због тога, што на Јелену није обратио пажњу ба |
да чују о удаји, и то још за Севића, и нарочито не сад, на два месеца пред свршетак гимназије. |
ењам.{S} Ти си данас у подне показао да нас ништа не веже, већ да свако има свој пут.{S} Врло д |
, одговори Севић.{S} Која би и пошла за нас?</p> <p>— Немојте тако говорити.{S} И за вас и за г |
ље и за мене и за тебе да ту везу, која нас више не веже, раскинемо сасвим.{S} Били бисмо обоје |
ила питање, да ли он мисли да би се код нас нашла девојка која би смела да закључи такав брак, |
мела да закључи такав брак, који се код нас не би уопште сматрао <pb n="55" /> као брак.{S} Па |
дна ми чуда!{S} Ако је у Русији као код нас, онда је књига забрањена само да би јој се начинила |
Слушај, Јелена, поче он.{S} Кад смо се нас двоје удружили за заједнички живот, знаш добро, ниј |
— До виђења, госпођице, и не заборавите нас, одговори Севић, који је беше допратио до врата.</p |
не везујмо оно што је прекинуто, јер би нас чвор увек жуљио.{S} Боље је да будемо добри пријате |
ма нама скоро непријатељски, пљачкајући нас и за најмању услугу. </p> <pb n="103" /> <p>Прећи ћ |
b n="43" /> <p>— Дивно, госпођице, само нас немојте напуштати.{S} Ја већ рачунам на вашу помоћ. |
то тако не удари кога човека, него само нас девојчиће.{S} Ово је ваљда десети пут да ме гура.</ |
нда узимају нас, безазлене и срећне што нас узимају.{S} Па још траже да им за ту жртву с њихове |
авља дах.</p> <p>— Ви велите дакле да у нас има жена, које би везале своју судбину за људе као |
настави поново Севић, ви велите да и у нас има одважна женскиња.{S} Да ли бисте ви могли да од |
женскиње кад тако говорите.{S} Има и у нас женскиња, које је, ако не онако умно како ви замишљ |
за вас и за г. Дугића имало би жена и у нас, само што их ви не видите или можда нећете да их ви |
ик у свима пословима, а има ли таквих у нас?{S} Све мисле само на тоалете и на провод, а не и д |
читав живот пре брака, па онда узимају нас, безазлене и срећне што нас узимају.{S} Па још траж |
сам ја то учинио.{S} Грубости живота су нас раставиле, не везујмо оно што је прекинуто, јер би |
> <p>Јелена га је слушала, опијајући се насликаним лепотама, утапајући се са свим у ту будућнос |
> <p>— О чему је тај рукопис ?</p> <p>— Наслов је „О Богу“.</p> <p>— А, да, добио сам га.{S} Ми |
занимљивости предмета.{S} Није ту, сем наслова, било никаквих великих идеја.{S} Читала је, али |
Јелена је ћутала.{S} Забацивши главу на наслон клупе она се није трудила да разуме шта јој Севи |
о га сваког дана виђамо на Калемегдану, насмеја се Мица грохотом.</p> <p>— На кога? упита Јелен |
д се Јелена с тешком муком одбранила од насртаја, Севић јој предложи да буду муж и жена, да се |
ело пред очи.</p> <p>— Па лепо, Јелена, настави поново Севић, ви велите да и у нас има одважна |
S} Севић узе новац.</p> <p>— Господине, настави Ђорђевић, пошто сте ви сад измирени, ни ви, ни |
еће ваљда ни та парница вечито трајати, настави Јелена.{S} Боље ми је да се и кад-тад ослободим |
елена.</p> <p>— Ја не познајем ниједну, настави Севић скоро тужно, а тако бих желео да имам доб |
ит зрелости као приватна ученица, па да настави студије, као и толики други студенти, који прак |
противу тебе нема ништа, да он хоће да настави живот у заједници.{S} Ствар би се онда отезала |
лити о томе, како ће јој бити могуће да настави живот са човеком, за кога је некада мислила да |
дахну и ућута, да после неколико корака настави.</p> <p>— Павић ми је дао моје старо место у ур |
дубљена у снове о своме будућем, а Мица настави плетење венца.</p> <p>Другарице, пошто су набра |
ди, нећу! увераваше Јелена.</p> <p>Мица настави брати цвеће, прилазећи све ближе месту где је б |
љево, а кад нам ни ту није било станка, наставимо пут.{S} Нећу да ти описујем тегобе тога пута |
есто крај ње као њен муж, да ће се брак наставити, иако је он већ раскинут по осећањима које је |
о си учинио што си нашао стан.{S} Ја ћу наставити свој живот и рад као да ти у опште ниси ни до |
етила како ју је Севић ухватио за руку, настављајући причање и милујући је.</p> <p>— Али од тог |
ћи је.</p> <p>— Али од тога нема ништа, настављао је Севић, јер ја пре свега никога не познајем |
Отац се љутио и грдио, мати саветовала, наставнице су се чудиле, а од другарица неке су јој зав |
ећкала, па се после навикну.{S} За децу настаде тешко време.{S} Петар побеже од куће поче да уч |
није знала на коју ће страну.{S} Онако насумце пође ка Теразијама.{S} Осећала се као у вртлогу |
жарене калдрме варошких улица — шљунком насуте стазе; после дугих низова кућа, разнога стила и |
око развијену свест о дужностима, жена, натоварена децом, била на милости и немилости мужевљево |
кија, која је баздила из њега.</p> <p>— Натраг! врисну она, осећајући како јој пуцају кости под |
Саву и Дунав, <pb n="57" /> па кренуше натраг.{S} Севић се заустави пред заборављеном клупом.< |
ати, јер имам посла код куће.</p> <p>Он натуче капут и шешир и пођоше.</p> <p>Пролазећи кроз мр |
што морам сад одмах да идем, јер треба наћи посла и стан.{S} Не могу ваљда захтевати да ме ти |
за мене, као ни за Дугића, не може овде наћи жена, одговори Севић.{S} Која би и пошла за нас?</ |
г. Н. Н., пријатељу њенога оца, који ће наћи начина да јој помогне.</p> <p>Јелена послуша и г. |
лагеру“ доста дела, али ће он за њу већ наћи згодан посао.{S} Намеран је да покрене библиотеку |
ок она не запита:</p> <p>— Шта си дакле наумио?</p> <p>— Кад сам по ручку отишао од тебе, најпр |
от, живот рада.{S} Хтела је да чита, да научи што више, да схвати друштвене доктрине, да се уме |
која је право женско и која се стара да научи домаћи посао, да кува и плете...</p> <p>И Јелена |
ампарију, да што помогне мужу.{S} Он је научи да чита коректуре, ревизије, показа јој како да в |
мора и учити.{S} А за сутра није ништа научила!</p> <p>Устаде, упали светиљку и поче да ради.{ |
светиљку и поче да ради.{S} До сванућа научила је све и израдила је све задатке.{S} У души је |
ио непријатан.{S} Навикла се и на његов начин говора — више ачења него озбиљности.</p> <p>Севић |
анила се она.</p> <p>— Дођите, на сваки начин!{S} Скоро ју је преклињао Севић.</p> <p>— Гледаћу |
пите, да обоје желите развод.{S} На тај начин брже се свршавају предходне формалности.{S} Само |
ати.{S} Ја сам већ тако навикла на свој начин живота, да ни најмање не желим <pb n="97" /> да г |
рисуство овде ремети моје послове и мој начин живота.</p> <p>И климнувши главом у знак поздрава |
о и умео, али све то на један неспретан начин, тако да се видело да он то тако хоће, али да му |
љивог.{S} Хтела бих само да на известан начин легализујемо положај у коме смо и налазим да је с |
"30" /> <p>Јелена је увиђала да сад има начина да се позна са „анархистима“.</p> <p>Пошто је ду |
Н., пријатељу њенога оца, који ће наћи начина да јој помогне.</p> <p>Јелена послуша и г. Н. Н. |
нархиста, зар га не знаш?</p> <p>Јелена начини гримасу као да не зна о коме то Мица говори.</p> |
да је књига забрањена само да би јој се начинила реклама.{S} Стварно добрим књигама није потреб |
ивот: с њом или сам за себе.{S} Била је начисто да је по њу боље, а можда и по њега, да се не в |
ве загрљаје, речи и погледе.{S} Била је начисто с тим да га не воли, али јој је ипак било прија |
ам се решио.{S} Ми ћемо живети заједно, наш брак ће управо сад тек почети.{S} Ти имаш диван ста |
нико ништа није могао доказати.{S} А и наш свет, који тако воли да прети, не воли да иде по су |
ем твоје питање.</p> <p>— Како замишљаш наш живот? постави он одређеније питање.</p> <p>— А, та |
о од тебе, најпре сам потражио стан.{S} Нашао сам брзо, близу тебе, у Југ-Богдановој улици.{S} |
е, сав радостан.{S} Исприча одмах да је нашао једну штампарију, малу, да ју је купио за мале но |
вој пут.{S} Врло добро си учинио што си нашао стан.{S} Ја ћу наставити свој живот и рад као да |
агостања, нађе борбу за опште добро.{S} Наше женскиње није тако васпитано.</p> <p>— Значи да не |
спитано.</p> <p>— Значи да не познајете наше женскиње кад тако говорите.{S} Има и у нас женскињ |
а коса лепршаше се на поветарцу.</p> <p>Наше две ученице прођоше поред њих на више, па се онда |
ости!</p> <p>Била сам у друштву госпођа наших чиновника.{S} Море, у Драчу, угледали смо на сами |
куће, рекавши да ће на излет до Авале, нашла се са Севићем на железничкој станици и сели су у |
удајем нећу, јер у браку с тобом нисам нашла ничега примамљивог.{S} Хтела бих само да на извес |
оју обожавам.{S} А и ти ваљда ниси тамо нашла некога, па би сад хтела да се удаш за њега?</p> < |
питање, да ли он мисли да би се код нас нашла девојка која би смела да закључи такав брак, који |
<pb n="37" /> „добротвори човечанства“, не би ни сама себи умела да одговори.</p> <p>Загледа се |
формално раскидање брака...</p> <p>— А, не!{S} Немам намеру да се по други пут женим, кад ми је |
ој је било да читави човечји род спава, не осећајући своју несрећу, и не тражећи јој лека.{S} А |
жећи јој лека.{S} Али не, она не спава, не спавају ни Севић, ни Дугић, и још можда оно мало нап |
Иди ми испред очију, јер, тако ми Бога, не дајем ни пару за твој</p> <p>живот, ако те се само д |
живота само зато, што, немајући мираза, не могу да се удаду.{S} То је неправо.{S} Мушкарац има |
ико и не пита.</p> <p>Јелена је ћутала, не хотећи да растера лепе слике, које јој је причање Се |
а не би могла да издржи сусрет са њима, не би знала шта да одговори ни на само питање „како си? |
е беспослена, проводила у размишљањима, не баш најпријатнијим.</p> <p>Жалила је само што није м |
<title>На дну</title>“, помисли Јелена, не знајући ни сама зашто, кад је ту ствар знала само по |
зрелости.{S} Ипак је била незадовољна, не знајући ни сама зашто, али осећајући да то што је он |
уку.</p> <p>— Госпођица је студенткиња, не ? упита Севић.</p> <p>— Нисам још, ја сам матурантки |
адости живота...</p> <p>— Доста, доста, не могу више ни да те гледам ни да те слушам.{S} Иди ми |
ему.{S} А он је толико воли, да, осећа, не може више без ње.{S} Он осећа да је она баш онаква к |
мати, јер се за мене, као ни за Дугића, не може овде наћи жена, одговори Севић.{S} Која би и по |
, са нечим мушким у цртама.</p> <p>— Е, не могу више! рече и леже потрбушке у траву, подметнувш |
игнуте главе, говорили су само за себе, не гледајући ни у кога.{S} Јелена је често, с Милицом, |
о.{S} Грубости живота су нас раставиле, не везујмо оно што је прекинуто, јер би нас чвор увек ж |
ирократизам све увлачи у некакве форме, не хајући за вапаје душе.</p> <p>— Ићи ће тешко, рече н |
, свикнута већ на ћуди своје другарице, не задржаваше је и Јелена се врати, али убрзо скрете ка |
{S} Кад га спази, Јелени се стеже срце, не од радости, већ од страха.{S} Он јој приђе као што с |
арицу, која је мирно стајала на страни, не учествујући у општој веселости.</p> <p>— Мани је, оп |
ом се виде на некаквој високој планини, не, није била планина него рушевине.{S} Гле, није сама, |
А и наш свет, који тако воли да прети, не воли да иде по судовима, већ радије прашта и кажњава |
м луд за тобом.{S} Лутао сам по вароши, не бих ли те срео.{S} А тебе нигде није било.{S} Ти на |
али.{S} Да ме је ко упитао зашто бежим, не бих му, чини ми се, умела рећи.{S} Али је у мени бил |
<p>Она га умало не упита где је ноћио, не за то што јој је било криво да јој није одмах дошао, |
ви посведочавао.</p> <p>Зараде је било, не много, али тек више него раније.{S} И Севић поче да |
адајући собом, клањаше се лево и десно, не знајући да ли да се рукује или не, али немаде храбро |
оследње.</p> <p>Мица је дочека радосно, не показујући отворено како јој је мило што је Јелена ј |
, у врло дугом чланку, напао владу што, не давањем већег кредита на просвету, одржава народ у м |
еба.</p> <p>Јелена му се обисну о врат, не за то што га је силно волела, већ као да му се извин |
рочито од Мице.{S} Кад јој, понеки пут, не би пошло за руком да се састане са Севићем, читаву н |
родитељи, јер им родитељи, колико могу, не дају да осете сву тежину и грубост.{S} У колико је и |
ада просто напросто подала томе човеку, не из љубави, већ само из чулности.</p> <p>Није јој бил |
су далеко од тога да покажу какав гњев; не обоје се мирно, издаље, гледаху и смејаху.</p> <p>— |
и, ни ви, ни ваша супруга <pb n="73" /> не смете ми се никад више не само обраћати ма за што, н |
<p>— Па зар ти је он пречи него жена ? не могаде Јелена да се уздржи, а да не упита. </p> <pb |
Две сестрице биле су млађе од њега.{S} Не прође ни месец дана од материне смрти, а отац доведе |
о кажем, о томе сам једва и мислила.{S} Не разумем твоје питање.</p> <p>— Како замишљаш наш жив |
људи, који су увиђали оно што и она.{S} Не спавају они који ће имати права да буду слављени као |
ао права да стави и руку на та прса.{S} Не би то <pb n="94" /> њој било, бар не више сада, приј |
доста док не станемо чврсто на ноге.{S} Не разумем зашто би се иначе девојкама давао мираз!</p> |
се последње сцене у сну и згрози се.{S} Не, неће она у то друштво! </p> <pb n="39" /> <p>Она мо |
а идем, јер треба наћи посла и стан.{S} Не могу ваљда захтевати да ме ти и даље издржаваш.{S} Ч |
иду кроз свет, високо дижући главу.{S} Не плаше се опасности.{S} А већ два пута пролазе поред |
е ?{S} Хоћеш ли да ме убијеш !</p> <p>— Не, ни дао Бог!{S} Убити тако красну женицу било би стр |
, како је обузима вртоглавица.</p> <p>— Не, само то не! цвилела је Јелена у Севићевим рукама. < |
е избијала из гласа Јелениног.</p> <p>— Не знам, али бих се тако радо удала.</p> <p>И две друга |
вам, можда мислите, недорасле.</p> <p>— Не, госпођице, за мене овде нема жене.{S} Мени би жена |
гу половину кад будемо изашли.</p> <p>— Не може, него дај сад половину.</p> <p>— Петре, човече, |
</p> <p>Јелена уздахну дубоко.</p> <p>— Не спавам, али сневам.</p> <p>— О чему?</p> <p>— О њему |
задржавајући пружену му руку.</p> <p>— Не знам, нећу моћи, бранила се она.</p> <p>— Дођите, на |
н.</p> <p>Она му пружи петицу.</p> <p>— Не, више, треба ми много више.{S} За одело.</p> <p>— Па |
.</p> <p>Она одговори одлучно:</p> <p>— Не, имам још да радим вечерас.{S} Кад смо одлучили да ж |
ћем...</p> <p>— А зар га знаш?</p> <p>— Не знам га, али га замишљам. </p> <pb n="14" /> <p>— Па |
живота.</p> <p>— Хоћеш ли још?</p> <p>— Не, хвала, нисам баш ни гладан.{S} Јутрос сам добро дор |
да да сви спавају.{S} А она не спава, а не спава зато што је тишти општа друштвена несрећа.{S} |
дите у кварт.</p> <p>— Муж сам ти ја, а не „овај човек“, викао је Севић.</p> <p>— Може, госпоја |
ве мисле само на тоалете и на провод, а не и да помогну мужу у његовој мучној борби.{S} Па баш |
два намолила Севића да купе све ново, а не половно у Фишеклији.{S} Чудио се он зашто она хоће с |
ђемо из протине канцеларије.</p> <p>— А не, дај сад бар половину.</p> <p>Она му даде двадесет д |
="117" /> да не може да га гледа, да га не може трпети у својој близини.</p> <p>По неком чудном |
ве кипело.{S} Једва се уздржавала да га не ухвати за гушу и задави, толико јој је био мрзак.{S} |
погледе.{S} Била је начисто с тим да га не воли, али јој је ипак било пријатно, и преко дана, к |
n="60" /> <p>— Та ја га не волим, ја га не волим! бранила се, али би брзо клонула, чинило јој с |
тргла. </p> <pb n="60" /> <p>— Та ја га не волим, ја га не волим! бранила се, али би брзо клону |
одбацује их.{S} Онај анархиста, зар га не знаш?</p> <p>Јелена начини гримасу као да не зна о к |
p> <p>— Мрзе га, мислила је она, јер га не разумеју и завиде му.{S} Али је он, Јова, велики, ве |
ављао је Севић, јер ја пре свега никога не познајем, <pb n="58" /> а ниједна ме не би ни хтела. |
је бар неко од њих у Драчу, али никога не нађох.</p> <p>По св. Јовану дође очекивани брод и ук |
извини што је мислила да је себичан, да не води рачуна о њој.{S} А он, видиш није такав.{S} Мис |
Јелена одби и изјави <pb n="117" /> да не може да га гледа, да га не може трпети у својој близ |
а ? не могаде Јелена да се уздржи, а да не упита. </p> <pb n="93" /> <p>Он заусти да каже нешто |
посаветова да учим што практично, а да не траје дуго.{S} Реших се за зубно лекарство.{S} До кр |
е већ мислила о њему!{S} И сам увиђа да не иде овако живети и стара се да им буде боље.{S} А жи |
ана Петар.{S} Газдарица ми је казала да не воли жене у кући, а овде нисмо ни комотни.</p> <p>Ст |
м Јелена се за неколико дана отимала да не оде у уредништво.{S} Она није волела Севића, нимало, |
идем, одговори Мица одлучно, решена да не изађе, и из саме лењости, из блаженства које јој је |
као замахнут нож.</p> <p>Осећала је да не може дуго да издржи овакву ситуацију.{S} Преклињала |
евљевој.{S} Али је ћутала, бојећи се да не изгледа глупа у очима тако паметна човека.</p> <p>— |
у улицу. <pb n="87" /> Чинило јој се да не би могла да издржи сусрет са њима, не би знала шта д |
им погледима и идејама.{S} Мица рече да не зна, али ће упитати брата, који се о Јови не изражав |
ротепа отац, с муком се уздржавајући да не зајеца.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Ја нисам могла н |
није тако васпитано.</p> <p>— Значи да не познајете наше женскиње кад тако говорите.{S} Има и |
аш?</p> <p>Јелена начини гримасу као да не зна о коме то Мица говори.</p> <p>— Та знаш га; уост |
<pb n="12" /> <p>— Шта се чиниш као да не знаш?{S} Плетеш венац и говориш чаролије, гаташ хоће |
ремоније око венчања.{S} А у случају да не пристају једно уз друго, није им тешко растати се.</ |
у жену, чији је живот он разорио, можда не хотимично.{S} Изгледало је да је и самом њему јасно |
е забрањено женити се!{S} Зашто се онда не би избацила та глупа такса, тај груби новац, који са |
ем да има, одговори Јелена.</p> <p>— Ја не познајем ниједну, настави Севић скоро тужно, а тако |
пута ?</p> <p>— Па добро, ако му се ја не склањам с пута друге му се склањају, па их опет <pb |
> <p>Павић, који се бојао да штампарија не оде на покриће кривичних трошкова, стави забрану за |
b n="56" /> мислим да нема ниједне која не одбацује и помисао да у браку, место благостања, нађ |
а да се понаша као муж, према жени која не само да сама себе издржава, већ је помагала и њега у |
вић удараше бесомучно у врата.{S} Хтела не хтела, пусти га унутра, само да јој се не скупља све |
.{S} Стид ју је било да се она, ни сама не зна како, некада просто напросто подала томе човеку, |
од среће.{S} Ну, то сам учинила ни сама не знам како.{S} Девојке имају часова кад не умеју да м |
ити је само, и онда она по два-три дана не би долазила у трпезарију; у кујни би, стојећи, испил |
јој извуче који грош.{S} Ако му Јелена не би отворила, он би бесомучно лупао у врата.</p> <p>Ј |
Шта си хтела? упита Мица.</p> <p>Јелена не одговори, а Мица извади из џепа конац и поче да слаж |
рату да га мало преслиша.</p> <p>Јелена не хтеде више да говори о томе, јер јој је било неприја |
, и не тражећи јој лека.{S} Али не, она не спава, не спавају ни Севић, ни Дугић, и још можда он |
ишина, изгледа да сви спавају.{S} А она не спава, а не спава зато што је тишти општа друштвена |
ом.</p> <p>— Шта ћеш, казуј? питаше она не пуштајући га унутра.</p> <p>— Пусти ме, па ћеш чути. |
овор овога човека вређао ју је, али она не хтеде да буде груба.</p> <p>— Да се удајем нећу, јер |
/p> <p>Јелена је осећала да више ни она не може овако, а и испит ју је испуњавао ужасом.{S} Али |
> <p>Ишли су неко време ћутећи, док она не запита:</p> <p>— Шта си дакле наумио?</p> <p>— Кад с |
ли очекујући ту замишљану будућност она не наиђе ни на кога ко би је упитао шта жели, а сама ни |
даље, хватајући је за руку.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— А ја сам само о вама мислио! узда |
>— А шта је ?{S} Поезија, проза ? упита не осврћући се. </p> <pb n="34" /> <p>— Проза, филозофи |
нема много света.</p> <p>Јелена, ништа не мислећи, пође за њима.{S} Они су се нешто објашњавал |
утисак, да ми се срце стегло.{S} Ништа не мислећи притрчах му руци.{S} Он ми је не трже, али с |
е посао, онда да се плати, јер ја ништа не радим онако, нити сам неки филантроп...</p> <p>— Слу |
е везују понова, кад их већ иначе ништа не веже.{S} Њему ће бити лакше, јер не мора водити рачу |
имај милости!{S} Кад ти као човек ништа не зарађујеш, с каквим образом тражиш новаца од мене, ј |
два сами себе чују.{S} Врло често ништа не говоре, али им очи светле жаром, блистају младалачки |
и си данас у подне показао да нас ништа не веже, већ да свако има свој пут.{S} Врло добро си уч |
кад, годинама вуку.{S} А док се парница не сврши, колико ће јој пута још Севић доћи и церећи се |
ори Севић хладно.{S} Шта би радила, кад не би кувала ?{S} Шта знаш друго? </p> <pb n="78" /> <p |
знам како.{S} Девојке имају часова кад не умеју да мисле, кад су само крв и осећај, хладнокрвн |
глупости.{S} Ето и на Калемегдану никад не шета главним стазама, већ увек најспореднијим, увек |
илике у земљи и на страни.{S} Јелена је не слушала него гутала Јовина разлагања о разним идејам |
е мислећи притрчах му руци.{S} Он ми је не трже, али се очевидно колебаше.{S} Најзад ме загрли |
о они слепци који иду без вођа, ишао је не гледајући ни лево ни десно, никоме се не уклањајући |
не познајем, <pb n="58" /> а ниједна ме не би ни хтела.{S} Ја сам ружан, а за душу и срце нико |
што, него ни приближити.{S} Ви за мене не постојите.{S} Сад идите.</p> <p>Севић није чекао да |
кла на свој начин живота, да ни најмање не желим <pb n="97" /> да га мењам.{S} Ти си данас у по |
је по њу боље, а можда и по њега, да се не везују понова, кад их већ иначе ништа не веже.{S} Ње |
и око паса, као хотећи да је чува да се не спотакне.</p> <p>Ишли су најкраћим путем ка Калемегд |
да је најлакше ако обоје изјавите да се не трпите, да обоје желите развод.{S} На тај начин брже |
преображаја, јер, видиш, она девојка се не само није наљутила на онога непристојника, већ је, с |
е гледајући ни лево ни десно, никоме се не уклањајући с пута.{S} Како су три другарице закрчиле |
ц“ она предложи да се врате и окрете се не обзирући се на њега.{S} Он пође за њом. </p> <pb n=" |
вом о тешко, гвоздено постоље и више се не маче.{S} Крв из разбијеног потиљка поче да клизи по |
ог листа као што је „Журнал“.{S} Али се не усуди, знала је да јој другарице не би после дале ми |
хтела, пусти га унутра, само да јој се не скупља свет.</p> <p>— Шта хоћеш? питала је.</p> <p>— |
ајући се.</p> <p>— Како хоћете, само се не могу дуго задржавати, јер имам посла код куће.</p> < |
се не усуди, знала је да јој другарице не би после дале мира.</p> <p>— Хоћете ли на Калемегдан |
оје лекције, силом се отимајући да више не мисли на уредништво.{S} Али у колико је више дана пр |
већ она неће друкчије.</p> <p>— Ја више не могу без тебе, говорио је.{S} Хоћу да будеш увек уз |
<pb n="73" /> не смете ми се никад више не само обраћати ма за што, него ни приближити.{S} Ви з |
ом ти иди ако ти се иде, само мене више не зови.</p> <p>Није се ишло ни Јелени, али је ипак гор |
о дубоко ушла у његов живот, да он више не може без ње, да је он све више жели, али да буде њег |
ене и за тебе да ту везу, која нас више не веже, раскинемо сасвим.{S} Били бисмо обоје слободни |
ла код Мице.{S} Оде у своју собу, па, и не палећи лампу, леже.</p> <p>Није могла да спава, али |
n="44" /> <p>— До виђења, госпођице, и не заборавите нас, одговори Севић, који је беше допрати |
од спава, не осећајући своју несрећу, и не тражећи јој лека.{S} Али не, она не спава, не спавај |
је дало матери.</p> <p>Онда би отац, и не гледајући децу, сео за сто, јео и пио и пио и јео и |
удати до идућега Ивањ-дана.</p> <p>— И не мислим на то!{S} А ако ми неко баш и украде венац, т |
једе, поче да кипи у души.{S} Једе, а и не упита је како је издржала две године оваквог живота. |
е Јелена.{S} Он је толико озбиљан, да и не мисли на те глупости.{S} Ето и на Калемегдану никад |
бе . . .</p> <p>Прођоше крај девојака и не погледавши их.{S} Кад већ одмакоше, Јелена позва Миц |
еље, које су биле тако скромне, а она и не мисли о њему.{S} А он је толико воли, да, осећа, не |
клањамо се од света, ма да нико ништа и не зна.{S} Све нам се чини да је и најусрдније и најдуб |
рече, морам брзо кући.</p> <p>Потрча и не водећи рачуна о њему.</p> <p>— Чекај, отпратићу те! |
{S} А већ два пута пролазе поред мене и не опажајући ме.{S} Они на жене можда никако и не мисле |
потрчкивао за њим.{S} Прођоше крај ње и не погледавши је.{S} Уђоше у Калемегдан и одмах скренуш |
госпођице ? упита је он чим је спази и не чекајући да она њега ослови.</p> <p>— Молим, где је |
, велику и заједничку, села би у угао и не би скидала поглед са свога мужа, готова да скочи чим |
ајући ме.{S} Они на жене можда никако и не мисле, сматрајући их свакако за слабашна створења, н |
} Ја сам ружан, а за душу и срце нико и не пита.</p> <p>Јелена је ћутала, не хотећи да растера |
.</p> <p>— Како би било да свршимо то и не питајући никога?{S} Ја ћу спремити сва потребна доку |
, у којој свако ради свој посао, тихо и не сметајући другоме.{S} А оно место тога некаква мрачн |
али не рече ништа, већ оде на вечеру и не позвавши Јелену.{S} Вратио се касно, сав једак не то |
а имало би жена и у нас, само што их ви не видите или можда нећете да их видите, јер су вам, мо |
а, али ће упитати брата, који се о Јови не изражава баш најлепше.</p> <p>Сад Мица, која је већ |
се, каква шетња, данас је дан оних који не могу да шетају других дана.{S} Уосталом и касно је в |
атима.</p> <p>Он изађе у предсобље, али не оде као што је она мислила, већ, по одласку пацијент |
ед њих на више, па се онда вратише, али не бејаху срећне да привуку поглед чувених анархиста, б |
{S} Опет јој беше некако нелагодно, али не непријатно.{S} Тај поглед, мушки и дрзак, поглед кој |
је ишло много брже.{S} Севић плану, али не рече ништа, већ оде на вечеру и не позвавши Јелену.{ |
несрећу, и не тражећи јој лека.{S} Али не, она не спава, не спавају ни Севић, ни Дугић, и још |
ују једна другој да ли удадба смета или не смета довршењу школе.</p> <p>— Па шта би то сметало, |
сати по подне, па носила какав рад или не.{S} Те посете су јој толико биле прешле у навику, да |
есно, не знајући да ли да се рукује или не, али немаде храбрости да први пружи руку. </p> <pb n |
се никада преварили да ли је баш он или не.{S} Псовка и</p> <p>само псовка.{S} Севић се уопште |
а још колико, па украо нам ко венац или не.{S} Догодине имамо матуру, па после универзитет...{S |
олицијом. </p> <pb n="115" /> <p>Јелени не остаде ништа друго до да пође, праћена радозналцима. |
већ код првих реченица.{S} Обрни-осврни не иде.{S} Од подне до вечери превела је, ко зна како, |
а некаквим новим романом.</p> <p>— А ти не мислиш да излазиш? упита Јелена.</p> <p>— Куда бих?{ |
ло добро да се ни ја ни ти нећемо удати не само ове године, него ко зна још колико, па украо на |
јући расплаканога малишана.</p> <p>Мати не одговори ништа, али и она некако расејано махаше гла |
ојим несташлуком.{S} Ниједној другарици не даваше мира.{S} Притрчи тек другарици и свали је у т |
и Јелену.{S} Вратио се касно, сав једак не толико због неспособности Јеленине за рад, већ због |
метила да би у таквоме браку, ако човек не би имао високо развијену свест о дужностима, жена, н |
о је.{S} Повлађиваћу укусу публике, док не станем на чврсте ноге.{S} Доносићу дописе и из најма |
олико будем имала мираза биће доста док не станемо чврсто на ноге.{S} Не разумем зашто би се ин |
е човек те да је се клони, бар само док не сврши са испитом.{S} Али ју је он уместо одговора, п |
с којим је био у завади.{S} Њу међутим не упита ни „како си“, ни „шта радиш“.{S} Место свега з |
itle>“ као сарадник, где је био примљен не због каквих великих способности, већ због тога што ј |
> или и врло лепа!{S} И као зашто Сањин не би могао волети своју сестру друкчије него што су га |
жена.{S} Осећала је да његово присуство не може да издржи, да је оно подсећа на нешто што се он |
а је веже љубав, а који јој је сада био не само равнодушан, већ и терет.</p> <p>У бесаници, ноћ |
м гласом, као прибојавајући се да је ко не чује.</p> <p>Јелена слушаше оне звучне речи, нове ми |
id="SRP19200_C1"> <head>I.</head> <p>Ко не зна како је пријатно у пролеће и у лето отићи из Бео |
.{S} Има и у нас женскиња, које је, ако не онако умно како ви замишљате, а оно бар расположено |
е Јелена.</p> <p>— Случајно, а што тако не удари кога човека, него само нас девојчиће.{S} Ово ј |
да ме гура.</p> <p>— А што се и ти мало не склониш с пута ?</p> <p>— Па добро, ако му се ја не |
оноћи, одговори он.</p> <p>Она га умало не упита где је ноћио, не за то што јој је било криво д |
сти је да ће јој Павић дати посла, само не на листу, већ на издањима, т. ј. на књигама које је |
о га, штампаћемо, то је несумњиво, само не сад, већ доцније, зимус, кад је много пријатније чит |
ни према матери.{S} Али што је учињено не мења се.{S} Ја нећу да она икада зажали на мене да ј |
Та ја те волим, толико те волим, да то не могу исказати!</p> <p>Јелена је, затворених очију, л |
ади?{S} Хукала је и плакала, али јој то не поможе.</p> <p>Како би било да се обрати оцу!</p> <p |
узима вртоглавица.</p> <p>— Не, само то не! цвилела је Јелена у Севићевим рукама. </p> <pb n="6 |
о удаји, и то још за Севића, и нарочито не сад, на два месеца пред свршетак гимназије.</p> <p>— |
скоро као увреду за себе.</p> <p>— Што не пази како иде, него ми одвали раме, и девојка метну |
} Разговараћемо доцније.</p> <p>— А што не бисмо одмах разговарали? изазиваше Јелена.</p> <p>— |
о да је од оца што друго и чуо, као што не би знао да каже да ли га је икада видео трезна или п |
нда кад си дошао из Пожаревца.{S} Зашто не бисмо издејствовали о формално раскидање брака...</p |
као скамењена.{S} Пара није имала, бар не толико.{S} Имала је да отплаћује намештај и материја |
S} Не би то <pb n="94" /> њој било, бар не више сада, пријатно, и она би се понашала као према |
имала ни воље ни времена за шетњу, бар не онолико као раније.{S} Са мужем би једва једном у не |
, па смо и живели свако за себе.{S} Зар не би било боље и за мене и за тебе да ту везу, која на |
раћајући се Јелени, упита:</p> <p>— Зар не би било пријатније да изађемо, па ћемо разговарати ш |
шта не веже.{S} Њему ће бити лакше, јер не мора водити рачуна о њој, а њој ће бити поможено, је |
да закључи такав брак, који се код нас не би уопште сматрао <pb n="55" /> као брак.{S} Па онда |
су позвани обоје „на мирење.“ Али Севић не хтеде никако да дође.{S} Најзад га некако добавише п |
ом да се састане са Севићем, читаву ноћ не би имала мира.</p> <p>У то дође и пролеће, дивно и м |
га слушају, нико се у његову присуству не усуђује ни да проговори.</p> <p>— Па то личи на оног |
</p> <p>Дете, познавајући оца, никад му не би само предало боцу, већ би је дало матери.</p> <p> |
ала да се говори. </p> <pb n="75" /> <p>Не би се могло рећи да Севић није био нежан и пажљив пр |
се обе и у томе их затече отац.</p> <p>Не рече јој ништа, само јој прочита Севићеву признаницу |
Севићем за то, што га је овај хвалио до небеса и преувеличавао сваку његову реч, сваки гест.{S} |
, већ радије прашта и кажњавање оставља небеском судији.{S} И сад тек поче пакао за Јелену.</p> |
амо близу Новога Гробља.{S} Жена и деца неби се никада преварили да ли је баш он или не.{S} Псо |
г писања.{S} Дугић му одговори да је он неблагодаран, кад се тако понаша према њему, који му је |
умела да одговори.</p> <p>Загледа се у небо.{S} Виде милионе звезда како мирно светлуцају, час |
т <pb n="46" /> очепи.{S} Није, него је неваспитан и дрзак.{S} И другарица наброја више случаје |
роја више случајева, да се Јова показао неваспитан.</p> <p>— То није могуће, бранила га је Јеле |
ја да кувам? упита Јелена бојажљиво и с неверицом.</p> <p>— Па ваљда нећу ја! одговори Севић хл |
песници у тим годинама, које брзо оду у неврат!</p> <p>У очи Ивањ-дана једна група младих девој |
</p> <p>Стан брзо нађоше, собу и кујну, негде на Врачару.{S} Купише и ствари.{S} Јелена је једв |
м наградом.</p> <p>Са Дугићем се познао негде у иностранству, бар се тако мислило, ако се о том |
чајно, а што тако не удари кога човека, него само нас девојчиће.{S} Ово је ваљда десети пут да |
да се и кад-тад ослободим тога човека, него да будем везана за њега до краја свога или његовог |
за себе.</p> <p>— Што не пази како иде, него ми одвали раме, и девојка метну руку на горњи део |
ну кад будемо изашли.</p> <p>— Не може, него дај сад половину.</p> <p>— Петре, човече, та имај |
а их опет <pb n="46" /> очепи.{S} Није, него је неваспитан и дрзак.{S} И другарица наброја више |
ни ти нећемо удати не само ове године, него ко зна још колико, па украо нам ко венац или не.{S |
} Има ли муштерија?</p> <p>— Остави се, него да разговарамо озбиљно.</p> <p>Он седе.</p> <p>— В |
тури.{S} Није јој остајало ништа друго, него да тражи развод брака.{S} Нема сумње да ће га и до |
никад више не само обраћати ма за што, него ни приближити.{S} Ви за мене не постојите.{S} Сад |
<p>— Куд сви, ту и ми! уздахну отац.{S} Него да видимо како ћемо се сместити.</p> <p>Била је то |
оказа како би све то изврнула.</p> <p>— Него, хајде, остави књигу, па се спремај да изађемо, на |
„<title>В. Журнала</title>“, ревноснија него да су је плаћали.{S} С муком је код куће преводила |
је првога тромесечја имала више двојака него свих осталих оцена.{S} Отац се љутио и грдио, мати |
љи и на страни.{S} Јелена је не слушала него гутала Јовина разлагања о разним идејама, о женско |
високој планини, не, није била планина него рушевине.{S} Гле, није сама, нешто као да се миче |
се и на његов начин говора — више ачења него озбиљности.</p> <p>Севић је био син једнога таљига |
свога или његовог живота.{S} Боље икад него никад!</p> <p>— Готово имаш право, рече отац разми |
е би могао волети своју сестру друкчије него што су га учили.{S} Она је била лепа девојка, пред |
м.{S} А и ти изгледаш добро, много боље него раније.{S} При последњим речима поглед му се устав |
ак у кућу личио је пре на стропоштавање него на улазак домаћина.{S} Одмах би бацио на сто динар |
нога узраста.{S} Од ранога пролећа, пре него што је дрвеће и најавило пупољке лишћа, па све до |
<p>Стигла је кући сва задувана.{S} Пре него што је мати и могла да је упита где је била досада |
, удала, поче опет Јелена.</p> <p>— Пре него што свршиш школу?</p> <p>— Школу бих могла свршити |
учали су оно што је Јелена справила пре него што је отишла у канцеларију.</p> <p>Јелени, гледај |
та по подне.{S} Половину ћу ти дати пре него што уђемо проти, а другу половину кад будемо изашл |
>Зараде је било, не много, али тек више него раније.{S} И Севић поче да се заноси, да <pb n="82 |
читајући.{S} Његове способности су више него у осталих људи.{S} Кад затворим очи, чини ми се да |
уче је.</p> <p>Ваздух на улици, свежији него у радионици, запахну је у лице.{S} Била је као у б |
је много пријатније читати такве ствари него лети.{S} А шта сте нам сад донели?</p> <p>После он |
Дугићем.</p> <p>— Па зар ти је он пречи него жена ? не могаде Јелена да се уздржи, а да не упит |
ично познанство учинити друкчији утисак него књиге.{S} Али се прилика није указивала.{S} Виђала |
љи.{S} Веруј ми да те ја сад више ценим него пре, јер те је животна борба прекалила...</p> <p>— |
S} Као да га и сад гледам: пре одвратан него симпатичан.{S} Али ја сам скупо платила своју лудо |
ила лепша, нити сам те икада више волео него сада.{S} Ужелео сам те се.</p> <p>Она премишљаше ш |
на и брањена, друкчије посматрају живот него њихови родитељи, јер им родитељи, колико могу, не |
То „приде“ врло често има већу вредност него и сама девојка.{S} Жена у браку није равноправна, |
, била сам од користи, јер га је ваљало неговати.{S} Он је одмах био одређен на службу у самом |
Јелена брзо седе. </p> <pb n="16" /> <p>Недалеко од њих, стазом, ишла су двојица младих људи.{S |
После колебања од читаве <pb n="88" /> недеље дана потражи Дугића и рече му шта би хтела.{S} О |
тамо, она, којој је требало читаве две недеље да којекако напише ко зна шта, и то да се појави |
о раније.{S} Са мужем би једва једном у недељи изашла куда, јер је он сад био врло заузет.{S} Ч |
ма био нешто врло велико.</p> <p>Читаву недељу дана није се усуђивала да пође у уредништво, упр |
а их видите, јер су вам, можда мислите, недорасле.</p> <p>— Не, госпођице, за мене овде нема же |
линолеуму.</p> <p>Јелена осети како јој недостаје ваздуха, како се гуши.{S} Хтеде да виче, али |
p>Не би се могло рећи да Севић није био нежан и пажљив према својој жени; напротив, он је чинио |
.</p> <p>— Шта ти је, Јелена? питала је нежно.</p> <p>— Ништа, Мицо, али бих се радо удала.</p> |
да од тога и тога дана почиње издавати независан политички и друштвени лист „<title>Народно пр |
лити о испиту зрелости.{S} Ипак је била незадовољна, не знајући ни сама зашто, али осећајући да |
очајну.{S} Видев у чему је ствар, набра незадовољно обрве.</p> <p>— Што си тражила посла, кад н |
елена поче да бежи од школе, у којој је незадовољство према њој бивало све веће.{S} Она није ни |
ја онај човек који је на себе примио ту незахвалну улогу да те уведе <pb n="113" /> у живот, да |
екујући некога.{S} У ствари било јој је незгодно да иде <pb n="23" /> сама.{S} Радним даном ишл |
та на просвету, одржава народ у мраку и незнању.{S} У допису из једне вароши говорило се о једн |
ницу Томе Јовановића и ту је Јелена, за незнатне новце, добила сва дела Јовина, почев од „Анарх |
све задатке.{S} У души је осећала неку неисказану лакоћу, као неко блаженство.</p> </div> <pb |
е и да нешто дотури и мужу.{S} Али њено неискуство у пословима одби муштерије. </p> <pb n="85" |
Јелена засити.{S} Читав дан био јој је неиспуњен и она зажеле да и она што ради.{S} Севић као |
ј да је боли глава и да ће кући.{S} Она нека продужи са другарицама.</p> <p>Мица, свикнута већ |
био изречен на твоју штету.</p> <p>— Па нека буде и на моју штету!{S} Сита сам брака.</p> <p>Ст |
ва.</p> <p>Осећала је како је подухвата нека ватра, као да јој по жилама потекоше пламенови мес |
ој мучној борби.{S} Па баш и да се нађе нека, да ли би се одважила да пође за човека мојих убеђ |
аменови место крви.{S} Телом јој бујаше нека непојмљива снага, распињаше је неки бес.{S} Собни |
удно осећање, како јој кроз тело струји нека слатка топлина, као да јој се груди подигоше у вис |
ацује разне непристојности.{S} Уосталом нека ради са служавкама шта хоће, а ја ћу рећи брату да |
Немој тако, Јелена!{S} Сети се да си ме некад волела, сети се како смо се узели.{S} Помисли сам |
је било да се она, ни сама не зна како, некада просто напросто подала томе човеку, не из љубави |
да настави живот са човеком, за кога је некада мислила да је веже љубав, а који јој је сада био |
ије могла ништа разабрати.{S} Појави се некакав дебељко, који није био црн као остали.{S} Необр |
сметајући другоме.{S} А оно место тога некаква мрачна пећина, у којој се чују и онако гадне ре |
а, знао је да бирократизам све увлачи у некакве форме, не хајући за вапаје душе.</p> <p>— Ићи ћ |
S} Затече је раскомоћену, на дивану, са некаквим новим романом.</p> <p>— А ти не мислиш да изла |
рала за нешто високо, нешто узорито, за некакво гнездо културе и просвећености.{S} Из тога гнез |
огромне пожаре.{S} Одједном се виде на некаквој високој планини, не, није била планина него ру |
ћ не хтеде никако да дође.{S} Најзад га некако добавише преко полиције.{S} Он изјави свештенику |
itle>“.</p> <p>Те вечери Јелена је била некако радосна и задовољна сама собом.{S} Чинило јој се |
p> <p>Мати не одговори ништа, али и она некако расејано махаше главом. </p> </div> <pb n="48" / |
говори дебељко, гледајући младе девојке некако извивши врат.{S} Да немате какав оглас?{S} Онда |
дала око главе.{S} Само су јој очи биле некако упадљиве.{S} Крупније, црне као угљен, одавале с |
са којим адвокатом, па да гледамо да те некако спасемо тога мужа.</p> <p>Пред вече стари Ђорђев |
као да су је свлачили.{S} Опет јој беше некако нелагодно, али не непријатно.{S} Тај поглед, муш |
е бројева“.{S} Читала је то Јелена, али некако тешко и с муком.{S} Није ту било јасности и лако |
врата лепршава уметничка машна, одевен некако немарно али отмено, мушка држања.{S} Глас му је |
, хвала вам, Јелена, хвала! викну Севић некако пригушено и за час је Јелена била у његовим рука |
дајући нешто око машине и пруживши руку некако иза себе.</p> <p>Јелена му утури рукопис у руку. |
а од другарица неке су јој завиделе, а неке је се клониле.</p> <p>Једном Јелена баш да уђе у у |
наставнице су се чудиле, а од другарица неке су јој завиделе, а неке је се клониле.</p> <p>Једн |
ала“.</p> <p>Севић је био сам, читао је неке коректуре. </p> <pb n="63" /> <p>— Седите, молим в |
ој у глави није ништа остајало.{S} Поче неке, по своме мишљењу интересантније ставове да учи и |
ао упутства како и шта да ради.{S} Доби неке ситне послове и успе да плати раднике и да нешто д |
ти.{S} Забављајте се, рече јој и дотури неке илустрације.</p> <p>Севић је радио до у сумрак.{S} |
аше нека непојмљива снага, распињаше је неки бес.{S} Собни ваздух гушио ју је.{S} Стаде крај от |
, јер ја ништа не радим онако, нити сам неки филантроп...</p> <p>— Слушај, Петре, прекиде га Је |
ог Журнала</title>“.{S} Кажу да је и он неки паметан човек, и он је анархиста.{S} Почео је од с |
{S} Чинило јој се да јој је са душе пао неки огроман терет. </p> </div> <pb n="99" /> <div type |
цицана кошуља.</p> <p>— Биће да је ово неки надзорник, помисли Јелена и приђе му.</p> <p>— Шта |
е веће.{S} Она није ништа радила.{S} По неки пут би са ужасом помислила на испит зрелости, који |
их и женских.{S} Женскиње је стајало на неким узвишењима, крај машина, и убацивало хартију.{S} |
орио.{S} Кад се вратио у Београд, после неких десетак година, био је већ зрео човек, дуге косе, |
е, та мушка рука.</p> <p>Јелена се сети неких својих снова.</p> <p>Осећала је како је подухвата |
ли немам речник, па сам се задржала око неких речи.</p> <p>— Ако је само то, идем одмах по речн |
по постељи.{S} Сањала је нешто страшно, неко крхање и рушење, огромне пожаре.{S} Одједном се ви |
је претила.{S} У то зазвони звонце.{S} Неко је дошао.{S} Она отвори врата и виде пацијента, пр |
у његовим рукама било тако пријатно.{S} Неко дотле непознато осећање испуњавало ју је и она је |
азијама.{S} Осећала се као у вртлогу, а неко миље прожимало ју је од пете до перчина.{S} У ушим |
је, изгледало је, довела у ред, бар за неко време.{S} Није више одлазио <pb n="51" /> тако ран |
у у лице.{S} Осећала је како је обузима неко чудно осећање, како јој кроз тело струји нека слат |
стидна трговина.{S} Девојка чека да је неко запроси, па и ту игра улогу родитељски пристанак.{ |
случај сачувао најгорега.{S} Наишао би неко и Севић би одмах седао на пристојно одстојање.</p> |
нац, то су или ђаци, из несташлука, или неко ко је био лењ да оплете себи венац.{S} Знаш врло д |
/p> <p>— И не мислим на то!{S} А ако ми неко баш и украде венац, то су или ђаци, из несташлука, |
нако ласкаве похвале Јелена чисто осети неко сажаљење према мршавоме преводу који је сад донела |
је осећала неку неисказану лакоћу, као неко блаженство.</p> </div> <pb n="40" /> <div type="ch |
дице.{S} Идеалан је брак од прилике као неко удружење, у коме сви чланови имају подједнаке дужн |
на лица, храпава гласа, на себи је имао неко овештало одело, без <pb n="33" /> прсника, на груд |
м овај само дигне очи.{S} Отац би седео неко време, па би легао и он, разбацавши делове одеће п |
а, <pb n="102" /> надајући се да је бар неко од њих у Драчу, али никога не нађох.</p> <p>По св. |
тек да одморимо ноге.</p> <p>Седели су неко време ћутећи.{S} Јелена је осећала да је он посмат |
ла га се. </p> <pb n="95" /> <p>Ишли су неко време ћутећи, док она не запита:</p> <p>— Шта си д |
p> <pb n="35" /> <p>Мица и Јелена иђаху неко време ћутећи, па се растадоше и свака оде својој к |
ловање, уздахну из дубине груди.</p> <p>Неко време ћутаху обе.</p> <p>— Ја бих се, Бога ми, уда |
е учествовао у атентату на цара, или на неког великог кнеза, па је побегао овамо.{S} Виђала си |
ла само по имену.</p> <p>Најзад чу вику неког храпавог гласа, који је, свакако, нешто наређивао |
ожавам.{S} А и ти ваљда ниси тамо нашла некога, па би сад хтела да се удаш за њега?</p> <p>Јеле |
емегдан.{S} Застаде мало, као очекујући некога.{S} У ствари било јој је незгодно да иде <pb n=" |
о паса, онако као што чинимо кад хоћемо некога да пропустимо испред себе.</p> <p>Јелена тек сад |
та познато по новинарским чланцима и по неколиким књижицама филозофске садржине, по анархистичн |
евић оде на издржавање казне, осуђен по неколиким кривицама, а доста кривица имало је тек да се |
жена, ма и за тренутак, буде срећна!{S} Неколико љубазних речи могу у њој да изгладе успомене н |
не.{S} Јелена пође у VIII разред.{S} За неколико месеци ваљало је полагати испит зрелости.</p> |
.</head> <p>С тешком муком Јелена се за неколико дана отимала да не оде у уредништво.{S} Она ни |
селу, преко.</p> <p>Јелена се колебала неколико дана, ломила се.{S} Страх је осећала пред доно |
>— Па зар нисте могли доћи ма само и на неколико тренутака? испитивао је он.</p> <p>— Било ми ј |
а филозофију, идеју о Богу.{S} Прелиста неколико брошурица о истоме питању, преписа читаве став |
9200_C4"> <head>IV.</head> <p>Прошло је неколико дана.{S} Јелена је марљиво учила своје лекције |
ало по ракију.{S} Док би се дете, после неколико минута, вратило, отац би питао по десетак пута |
и подигао.{S} Наљути се и оде.{S} После неколико дана Севић оде на издржавање казне, осуђен по |
.</p> <p>И он уздахну и ућута, да после неколико корака настави.</p> <p>— Павић ми је дао моје |
х по речнике.</p> <p>И оде, да се после неколико минута врати са потребним јој речницима.{S} Ал |
че да ће разговарати са Павићем и после неколико дана извести је да ће јој Павић дати посла, са |
у велику, гвоздену капију.</p> <p>После неколико корака уђоше у једну полумрачну просторију.{S} |
упита он ужурбано.</p> <p>— Ја сам пре неколико дана предала уреднику г. Павићу један свој рук |
се пакете хартије или доносе.{S} Виде и неколико девојчица, које су својим прстићима хитро сави |
о лако, да сам знао где си, да сам имао неколико твојих редака који би ме храбрили.{S} У животу |
е најзад Севић, зашто вас није било ово неколико дана?</p> <p>— Па казала сам вам већ, имала са |
пао полицији у руке.{S} Тражимо га већ неколико дана, али безуспешно.{S} Он је оптужен по § 85 |
пространа и светла.{S} Замишљала је ту неколико столова, дуж зидова полице са књигама, по стол |
Јове Дугића, госпође Јелене Севић и још неколицине угледних новинара, који су потписали своје р |
рање и витлао суво лишће.</p> <p>Као по неком прећутном споразуму, Јелена и Севић одмах седоше |
може трпети у својој близини.</p> <p>По неком чудном бирократском пропису ваљало је ићи „на мир |
окумента за обоје, па ћемо се венчати у некоме селу, преко.</p> <p>Јелена се колебала неколико |
ла је све задатке.{S} У души је осећала неку неисказану лакоћу, као неко блаженство.</p> </div> |
епорођају друштва.{S} Осећала је у себи неку чудну снагу, а у исто време и потребу да ту снагу |
он учинити нешто велико, да ће извести неку велику друштвену реформу, па је ваљда хтео да се и |
нешто пуче.{S} То је уредник исправљао неку погрешку машинског ученика.</p> <p>— Свирепости по |
фразу понављао је.{S} Јелена се осећала нелагодно под тим погледом и крв јој јурну у лице.{S} О |
су је свлачили.{S} Опет јој беше некако нелагодно, али не непријатно.{S} Тај поглед, мушки и др |
/p> <p>— А, тако!{S} О томе се, мислим, нема много разговарати.{S} Ја сам већ тако навикла на с |
дућности, а и о њој самој али, сиромах, нема времена да га проводи с њом.{S} А она шта је већ м |
а друго, него да тражи развод брака.{S} Нема сумње да ће га и добити, али кад ?{S} Знала је как |
ге, читави рисови хартије за писање.{S} Нема тишина, само се чује, једва, како пера клизе по гл |
и у црно завио.{S} Сад ће бити суђен, а нема сумње да ће бити и осуђен.{S} Неће више имати прил |
ање и милујући је.</p> <p>— Али од тога нема ништа, настављао је Севић, јер ја пре свега никога |
г женскиња, али <pb n="56" /> мислим да нема ниједне која не одбацује и помисао да у браку, мес |
згледало је да је и самом њему јасно да нема права да се понаша као муж, према жени која не сам |
изнаницу на обе суме и изјаву да Јелена нема ништа више да тражи.{S} Изволите за онај сто и пиш |
зјави, да он тебе воли, да противу тебе нема ништа, да он хоће да настави живот у заједници.{S} |
е.</p> <p>— Не, госпођице, за мене овде нема жене.{S} Мени би жена била другарица, помоћник у с |
дан и одмах скренуше десно, стазама где нема много света.</p> <p>Јелена, ништа не мислећи, пође |
илаца.{S} Чинило јој се да то пре подне нема краја.{S} Једва дочека подне и оде оцу.</p> <p>Кад |
о је Петар Севић, интимус Јовин, који и нема других пријатеља.{S} Он је сарадник „<title>Велико |
а кад је ишао, изгледало је да на обући нема потпетица.</p> <p>Јелени скоро застаде дах.{S} Сет |
е јединке без обзира на пол — зар човек нема права да бира себи друга према своме инстинкту?{S} |
чудио се и жао му је било што је никако нема.</p> <p>— Имала сам много посла у школи и код куће |
нежеве Погибије, где има стаза и где их нема, свуда групице или парови младих људи.{S} Иду пола |
е лево, у администрацију.</p> <p>Јелена немаде кад да што помисли, али осети дубоко разочарење. |
знајући да ли да се рукује или не, али немаде храбрости да први пружи руку. </p> <pb n="72" /> |
рала буду лишене живота само зато, што, немајући мираза, не могу да се удаду.{S} То је неправо. |
о раскидање брака...</p> <p>— А, не!{S} Немам намеру да се по други пут женим, кад ми је жива ж |
а стида.</p> <p>— Немам, разумеш ли!{S} Немам!{S} Хајд’ сад, па дођи сутра.</p> <p>Али се није |
тражио је он без икаква стида.</p> <p>— Немам, разумеш ли!{S} Немам!{S} Хајд’ сад, па дођи сутр |
тек почети.{S} Ти имаш диван стан, а ја немам ни где да легнем.{S} Па кад ме неће венчана жена |
<p>— Па ја могу и брже да преводим, али немам речник, па сам се задржала око неких речи.</p> <p |
лепршава уметничка машна, одевен некако немарно али отмено, мушка држања.{S} Глас му је звонак, |
ладе девојке некако извивши врат.{S} Да немате какав оглас?{S} Онда идите лево, у администрациј |
било лако као што је замишљала, јер је немачки језик имао за њу још увек својих тајни.{S} Али |
n="52" /> са извесним знањем рускога и немачког језика.{S} Ступи одмах у „<title>В. Журнал</ti |
За ту библиотеку треба преводити само с немачког, а плаћаће се четрдесет динара од табака.{S} Ј |
ена заседе и преведе, с тешком муком, с немачкога једну причицу, кратку и просту.{S} Сутрадан о |
ти имаш новаца.{S} Да ја имам, а да ти немаш, ја бих купио теби.</p> <p>— Напоље, одмах, или ћ |
на, натоварена децом, била на милости и немилости мужевљевој.{S} Али је ћутала, бојећи се да не |
Како се груди бурно надимају, како срце немирно игра у својој тескобној тамници, како смо сви п |
а? испитивао је он.</p> <p>— Било ми је немогуће.</p> <p>— А да ли сте бар помислили који пут н |
<p>— Морам кући, рече Јелена.</p> <p>— Немој још, остани још само мало, преклињао ју је Севић. |
викну Јелена.{S} Радије у смрт</p> <p>— Немој тако, Јелена!{S} Сети се да си ме некад волела, с |
ић.{S} Која би и пошла за нас?</p> <p>— Немојте тако говорити.{S} И за вас и за г. Дугића имало |
"43" /> <p>— Дивно, госпођице, само нас немојте напуштати.{S} Ја већ рачунам на вашу помоћ.</p> |
ак, наводећи да је неправедан по жену и неморалан по читаво човечанство.{S} Данашњи брак није у |
, али ју је он држао чврсто, да је била немоћна и да мрдне.{S} Он ју је стезао на своје груди с |
ејава, а ова се, заценивши се од смеха, немоћно брани.{S} И тако са сваком редом.</p> <p>Није б |
се игра са малим братићем.{S} Малишан, ненавикнут на милошту своје велике сестре, радо је прис |
госпођице, да вас познам.{S} Рад ми се необично свидео.{S} Чак сам га показао и своме пријатељ |
} Остарео, у овешталу оделу, погрбљен и необријан, учинио је на ме страшан утисак, да ми се срц |
бељко, који није био црн као остали.{S} Необријана лица, храпава гласа, на себи је имао неко ов |
ина, и убацивало хартију.{S} Виде људе, необријане и црне од штампарског црнила, како иду измеђ |
јер јој је било непријатно да слуша те неоправдане нападе.{S} Опрости се и оде кући.</p> <p>Се |
овору били су дошли пред Калемегдан.{S} Неосветљен, разголићен, чинило се као да спава.</p> <p> |
горопади ако би <pb n="71" /> била која неповољна.{S} Кривио је себе нарочито због тога, што на |
у канцеларији још два господина, Севићу непознатих.</p> <p>Дочекаше га стојећи, озбиљно.{S} Сев |
укама било тако пријатно.{S} Неко дотле непознато осећање испуњавало ју је и она је малаксавала |
да је у Севићевом загрљају, а оно дотле непознато осећање поново би ју обузимало, дрхтала би од |
одмарају.{S} Севић је у себи проклињао непознатога, коме је пало на памет да се баш сад шета п |
ви место крви.{S} Телом јој бујаше нека непојмљива снага, распињаше је неки бес.{S} Собни вазду |
p>Како је живот друкчији кад га осећамо непосредно, кад га гледамо својим очима.{S} Деца у роди |
аса по подне.{S} Присуство ваше супруге непотребно је.“</p> <p>Севић дође у означено време.{S} |
поче да чита, али јој се учини огромна неправда што мора да учи ове глупе и сувопарне предмете |
је нападао данашњи брак, наводећи да је неправедан по жену и неморалан по читаво човечанство.{S |
и мираза, не могу да се удаду.{S} То је неправо.{S} Мушкарац има права да бира, а женска чека и |
се и оде кући.</p> <p>Севићев поглед је непрестано осећала на себи.{S} Миље јој је струјало кро |
пете до перчина.{S} У ушима су јој још непрестано биле речи Севићеве.{S} Па се сети Севићевих |
увек палио и сажизао, али јој није био непријатан.{S} Навикла се и на његов начин говора — виш |
, поглед који ју је палио, није јој био непријатан, али навика да такве погледе сматра непристо |
и здрав разум изгледају им као највећи непријатељи.{S} И ја сам имала таквих часова, мислила с |
S} Послуга се понашала према нама скоро непријатељски, пљачкајући нас и за најмању услугу. </p> |
pb n="101" /> у заједници, ухапсише као непријатељског шпијуна.{S} Није ми га било жао, далеко |
Опет јој беше некако нелагодно, али не непријатно.{S} Тај поглед, мушки и дрзак, поглед који ј |
на пристаде без речи, ма да јој је било непријатно да је свет види с њим.{S} Био јој је одврата |
више да говори о томе, јер јој је било непријатно да слуша те неоправдане нападе.{S} Опрости с |
ad> <p>Кад нам се у животу догоди нешто непријатно, нама се чини да смо ми најнесрећнији на све |
е узме у заштиту од мужа, који јој чини неприлике и уцењује је.</p> <p>— Госпођо, рече јој чино |
војка се не само није наљутила на онога непристојника, већ је, судећи по њеноме смеху, била и з |
ва се закикота и баци се ногом да удари непристојника.{S} Али и једно и друго били су далеко од |
тан, али навика да такве погледе сматра непристојним није јој давала да дуго о њему мисли.</p> |
ра до миле воље и којима добацује разне непристојности.{S} Уосталом нека ради са служавкама шта |
на њеном рамену.</p> <p>Она га одгурну нервозним покретом, окрећући се од њега.</p> <p>— Де, д |
рајући их свакако за слабашна створења, неспособна за велики и смели рад, намењена само уживању |
атио се касно, сав једак не толико због неспособности Јеленине за рад, већ због тога што се обр |
што је знао и умео, али све то на један неспретан начин, тако да се видело да он то тако хоће, |
азивши лепу престрашену девојку, устаде неспретно са расклиматане столице.</p> <p>— Ја сам, гос |
спава зато што је тишти општа друштвена несрећа.{S} Чудно јој је било да читави човечји род спа |
ена упитала у чему се састоји друштвена несрећа, шта је то она увиђала и шта су управо хтели ти |
авића није више било, али како у свакој несрећи има и среће, имала сам доста слободна времена и |
и човечји род спава, не осећајући своју несрећу, и не тражећи јој лека.{S} Али не, она не спава |
баш и украде венац, то су или ђаци, из несташлука, или неко ко је био лењ да оплете себи венац |
</p> <p>Једна међу њима одвајаше својим несташлуком.{S} Ниједној другарици не даваше мира.{S} П |
ила да пође за човека мојих убеђења?{S} Несумњиво је да и овде има врло умног женскиња, али <pb |
чину духа и јаку моћ опажања.{S} Рад је несумњиво добар, или је бар писац пошао добрим путем. < |
> <p>— Штампаћемо га, штампаћемо, то је несумњиво, само не сад, већ доцније, зимус, кад је мног |
оследње сцене у сну и згрози се.{S} Не, неће она у то друштво! </p> <pb n="39" /> <p>Она мора у |
н, а нема сумње да ће бити и осуђен.{S} Неће више имати прилику да вам досади.{S} Ви можете ићи |
>Стари Ђорђевић махаше главом.</p> <p>— Неће ваљда ни та парница вечито трајати, настави Јелена |
ит зрелости.{S} Јасно јој је било да га неће положити, да уопште неће ни доћи до њега, јер сем |
тио из рата, измучен и исцеђен, госпођа неће ни да га види.{S} Док смо се ми мучили за отаџбину |
у кад је већ такав обичај и кад већ она неће друкчије.</p> <p>— Ја више не могу без тебе, говор |
<p>— Шта ради тај магарац ?{S} Ваљда је неће тек сад пећи!</p> <p>Дете, познавајући оца, никад |
ја немам ни где да легнем.{S} Па кад ме неће венчана жена примити, ко ће?</p> <p>У Јелени је св |
је било да га неће положити, да уопште неће ни доћи до њега, јер сем двојака није ни имала дру |
} Али како да се то изведе?{S} Родитељи неће хтети ни да чују о удаји, и то још за Севића, и на |
Само да ли ће он пристати?</p> <p>— Он неће ни да чује!</p> <p>— У сваком случају покушај да г |
ц.{S} Знаш врло добро да се ни ја ни ти нећемо удати не само ове године, него ко зна још колико |
ад је на мене ред да кажем: о прошлости нећемо говорити.{S} Пређи одмах на ствар.</p> <p>— Лепо |
} Али што је било, било.{S} О прошлости нећемо говорити.{S} Нисмо криви ни ти ни ја што је све |
ећи да скрене својој кући.</p> <p>— Зар нећемо вечерати заједно? упита он.{S} Буди мој гост.</p |
нас, само што их ви не видите или можда нећете да их видите, јер су вам, можда мислите, недорас |
рала је лупа машина.</p> <p>— Та улази, нећеш ваљда вековати овде, рече јој Мица, којој је већ |
итање „<title>Сањина</title>“.</p> <p>— Нећеш?</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Онда идем сама и више ни |
другарица.</p> <p>— Увек ти тако, никад нећеш да ми учиниш по вољи.{S} Да сам ти казала да оста |
Ух, те твоје романчине!{S} Никад их се нећеш заситити.{S} Каква ти је опет та купусара ?</p> < |
га.</p> <p>— На ручак.</p> <p>— Па зар нећеш ... ?</p> <p>Он ћуташе размишљајући.{S} Очевидно |
тво своје нове жене.{S} Ова се спочетка нећкала, па се после навикну.{S} За децу настаде тешко |
ш ме! одговори јој Мица.</p> <p>— Ходи, нећу! увераваше Јелена.</p> <p>Мица настави брати цвеће |
јући пружену му руку.</p> <p>— Не знам, нећу моћи, бранила се она.</p> <p>— Дођите, на сваки на |
овако како смо уговорили, <pb n="98" /> нећу да твоје присуство овде ремети моје послове и мој |
раштања.{S} Мени је све то одвратно.{S} Нећу чак да вам речем ни једне речи прекора.{S} Звао са |
ту није било станка, наставимо пут.{S} Нећу да ти описујем тегобе тога пута нити језиве призор |
ам или нико.{S} И онда се још љутиш.{S} Нећу да идем, одговори Мица одлучно, решена да не изађе |
<p>— Чекај, да се погодимо...</p> <p>— Нећу да се погађам, одмах напоље.</p> <p>— Слушај, дај |
позва Јелена једну другарицу.</p> <p>— Нећу, скочићеш на мене и повалићеш ме! одговори јој Миц |
њина</title>“.</p> <p>— Нећеш?</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Онда идем сама и више никад ти нећу ни д |
" /> <p>— Па зар није доста што ја њега нећу?</p> <p>— Доста је и то, али црква покушава све да |
ажљиво и с неверицом.</p> <p>— Па ваљда нећу ја! одговори Севић хладно.{S} Шта би радила, кад н |
S} Али што је учињено не мења се.{S} Ја нећу да она икада зажали на мене да јој нисам дао „њено |
скинут. </p> <pb n="106" /> <p>— Али ја нећу.{S} Ја имам жену која ми је врло добра, ја сам тоб |
ли! рече.</p> <p>— Мојој жени?{S} Ја је нећу никада имати, јер се за мене, као ни за Дугића, не |
је врло добра, ја сам тобом задовољан и нећу да се раздвајам.{S} Тешке године су прошле, сад ће |
/p> <p>— Онда идем сама и више никад ти нећу ни доћи.</p> <p>Рекавши ово Јелена дохвати свој ше |
де да буде груба.</p> <p>— Да се удајем нећу, јер у браку с тобом нисам нашла ничега примамљиво |
а, учинила би она много.{S} Мисли јој и нехотице пређоше на Јову Дугића и његовог трабанта.</p> |
е.</p> <p>Па би онда он почео причати о нечему што је њега интересовало.</p> <p>Тако је дошла д |
њу ваздуха.{S} Лице обично, округло, са нечим мушким у цртама.</p> <p>— Е, не могу више! рече и |
лашена, одмах извукла.{S} Чинило јој се нечувено смело да се појави тамо, она, којој је требало |
анина него рушевине.{S} Гле, није сама, нешто као да се миче испод њених ногу.{S} Спусти поглед |
ето га опет.{S} Хоће унутра, има, вели, нешто да јој каже.{S} Она га пусти, али се одмах покаја |
неког храпавог гласа, који је, свакако, нешто наређивао, али услед лупе машина Јелена није могл |
, које је она сматрала за нешто високо, нешто узорито, за некакво гнездо културе и просвећеност |
дочека време за шетњу, после подне.{S} Нешто ју је вукло да изађе.{S} Гушила се у кући.{S} Зам |
не послове и успе да плати раднике и да нешто дотури и мужу.{S} Али њено неискуство у пословима |
чу једну крупну псовку, па онда као да нешто пуче.{S} То је уредник исправљао неку погрешку ма |
о штампаријама, које је она сматрала за нешто високо, нешто узорито, за некакво гнездо културе |
који је јадиковао.{S} Она је очекивала нешто што је требало тек да дође.{S} Ни пред самом собо |
не може да издржи, да је оно подсећа на нешто што се она трудила да заборави.{S} И зар сад, кад |
</p> <pb n="93" /> <p>Он заусти да каже нешто, али се предомисли, махнувши само руком.</p> <p>— |
гога превртања по постељи.{S} Сањала је нешто страшно, неко крхање и рушење, огромне пожаре.{S} |
бна толика реклама.</p> <p>— Али ово је нешто ванредно!{S} Слушај само.</p> <p>И Мица поче да ч |
потребно.{S} А свакога месеца ваљало је нешто новца слати и Севићу.</p> <p>Пошто је успела, пос |
олико је више дана пролазило, све ју је нешто више вукло да бар оде у уредништво, само да види |
Севић испаде пред њу.</p> <p>— Боли ме нешто глава, па бих да прошетам.{S} Хајдемо заједно, по |
А њен муж једва је и гледа.{S} Увек се нешто жури или је забринут о овоме и ономе. </p> <pb n= |
не мислећи, пође за њима.{S} Они су се нешто објашњавали.</p> <p>— То је по мојем мишљењу виши |
I.</head> <p>Кад нам се у животу догоди нешто непријатно, нама се чини да смо ми најнесрећнији |
вога идола, веровао је да ће он учинити нешто велико, да ће извести неку велику друштвену рефор |
p>— Дајте, затражи уредник, загледајући нешто око машине и пруживши руку некако иза себе.</p> < |
иће цвеће.</p> <p>— Чини ми се да је он нешто изванредно, поче Јелена, као читајући.{S} Његове |
тно то што је он посматра, разгледа као нешто што припада њему, држећи своју руку на њеном раме |
га сарадника, који је у њеним очима био нешто врло велико.</p> <p>Читаву недељу дана није се ус |
„<title>Сањину</title>.“ То је свакако нешто велико.{S} Мица уосталом рече да је роман веома з |
и се, умела рећи.{S} Али је у мени било нешто, што ме је гонило.{S} Можда сам хтела да утечем о |
јој си загорчао живот?</p> <p>— Дај бар нешто сад?{S} Видиш какав сам! тражио је он без икаква |
и.{S} Њу међутим не упита ни „како си“, ни „шта радиш“.{S} Место свега загледао се само у њена |
душности.{S} Стид ју је било да се она, ни сама не зна како, некада просто напросто подала томе |
S} Хоћеш ли да ме убијеш !</p> <p>— Не, ни дао Бог!{S} Убити тако красну женицу било би страшно |
евић, пошто сте ви сад измирени, ни ви, ни ваша супруга <pb n="73" /> не смете ми се никад више |
ви Ђорђевић, пошто сте ви сад измирени, ни ви, ни ваша супруга <pb n="73" /> не смете ми се ник |
не, она не спава, не спавају ни Севић, ни Дугић, и још можда оно мало напредних људи, који су |
рема Севићу није осећала ништа особито: ни љубави ни одвратности, али у својим мислима, на оној |
ла нешто што је требало тек да дође.{S} Ни пред самом собом није смела да призна да је једва и |
ије, а оно нити јој ко рече „добар дан“ ни „збогом“.</p> <p>— Јазбина! помисли, а пред очи јој |
родата за дугове.{S} Од сестре ни трага ни гласа.{S} Пође и он у свет.{S} Где је био и шта је р |
ћ тако навикла на свој начин живота, да ни најмање не желим <pb n="97" /> да га мењам.{S} Ти си |
ше размишљајући.{S} Очевидно је било да ни њега ништа више није везивало за ову жену, чији је ж |
чинило јој се као мучан сан.{S} Каткада ни сама није могла да верује да се у истини збило оно ш |
евић махаше главом.</p> <p>— Неће ваљда ни та парница вечито трајати, настави Јелена.{S} Боље м |
и венац.{S} Знаш врло добро да се ни ја ни ти нећемо удати не само ове године, него ко зна још |
е није устручавала, није много скривала ни својих телесних дражи, није дакле чудо што ју је он |
и прања судова.{S} Већ више није имала ни воље ни времена за шетњу, бар не онолико као раније. |
кивала много, али шта управо није знала ни сама.{S} Место свега добила је у првоме реду то, што |
а за сутра.</p> <p>Мица више није хтела ни да чује да је прати.</p> <p>— Шта ћеш тамо међу оне |
па та Јелена Ђорђевићева, али није била ни ружна.{S} Омалена раста, девојка <pb n="11" /> већ п |
, гутала је све.</p> <p>Није заборавила ни Јову Дугића и његова дела.{S} Мица ју је одвела у ан |
бежање од среће.{S} Ну, то сам учинила ни сама не знам како.{S} Девојке имају часова кад не ум |
је био у завади.{S} Њу међутим не упита ни „како си“, ни „шта радиш“.{S} Место свега загледао с |
Видиш, говорио је усхићено, овако ништа ни довека.{S} А са штампаријом ће ићи боље, више ће се |
т-осамнаест година.{S} Сукње им ни дуге ни кратке.{S} Звонки смех и кикот.{S} Трчање и скакање, |
ући ту замишљану будућност она не наиђе ни на кога ко би је упитао шта жели, а сама није знала |
рице биле су млађе од њега.{S} Не прође ни месец дана од материне смрти, а отац доведе у кућу ј |
јући се са свим у ту будућност.{S} Није ни осетила како ју је Севић ухватио за руку, настављају |
а за друго није, али је осећала да није ни за кување.</p> <p>И за њу поче живот кувања и прања |
е ни доћи до њега, јер сем двојака није ни имала других оцена.{S} И брак јој се учини као котва |
гнути.{S} Наравно да код куће нико није ни слутио о тим посетама.{S} Јелена је обично казивала |
, нико се у његову присуству не усуђује ни да проговори.</p> <p>— Па то личи на онога што га св |
судова.{S} Већ више није имала ни воље ни времена за шетњу, бар не онолико као раније.{S} Са м |
кућица продата за дугове.{S} Од сестре ни трага ни гласа.{S} Пође и он у свет.{S} Где је био и |
те себи венац.{S} Знаш врло добро да се ни ја ни ти нећемо удати не само ове године, него ко зн |
з рата, измучен и исцеђен, госпођа неће ни да га види.{S} Док смо се ми мучили за отаџбину, гос |
ило да га неће положити, да уопште неће ни доћи до њега, јер сем двојака није ни имала других о |
да ли ће он пристати?</p> <p>— Он неће ни да чује!</p> <p>— У сваком случају покушај да га при |
мене.</p> <p>Јелена је осећала да више ни она не може овако, а и испит ју је испуњавао ужасом. |
...</p> <p>— Доста, доста, не могу више ни да те гледам ни да те слушам.{S} Иди ми испред очију |
"37" /> „добротвори човечанства“, не би ни сама себи умела да одговори.</p> <p>Загледа се у неб |
најем, <pb n="58" /> а ниједна ме не би ни хтела.{S} Ја сам ружан, а за душу и срце нико и не п |
у није осећала ништа особито: ни љубави ни одвратности, али у својим мислима, на оној клупи, ос |
ошлости нећемо говорити.{S} Нисмо криви ни ти ни ја што је све онако изишло.{S} Ја сам најлепше |
рати са потребним јој речницима.{S} Али ни са њима превођење није ишло много брже.{S} Севић пла |
игоше у вис.</p> <p>Како већ нису знали ни једно ни друго о чему да говоре, Јелена климну главо |
и није био нимало лојалан ни према мени ни према матери.{S} Али што је учињено не мења се.{S} Ј |
ет са њима, не би знала шта да одговори ни на само питање „како си?“</p> <p>Кадгод увече, седећ |
ебе нигде није било.{S} Ти на мене ниси ни мислила.{S} Та ја те волим, толико те волим, да то н |
свој живот и рад као да ти у опште ниси ни дошао, а теби до воље стоји да потражиш себи другу к |
и нећемо говорити.{S} Нисмо криви ни ти ни ја што је све онако изишло.{S} Ја сам најлепше мисли |
да се то изведе?{S} Родитељи неће хтети ни да чују о удаји, и то још за Севића, и нарочито не с |
говорили су само за себе, не гледајући ни у кога.{S} Јелена је често, с Милицом, ишла близу њи |
који иду без вођа, ишао је не гледајући ни лево ни десно, никоме се не уклањајући с пута.{S} Ка |
ну</title>“, помисли Јелена, не знајући ни сама зашто, кад је ту ствар знала само по имену.</p> |
S} Ипак је била незадовољна, не знајући ни сама зашто, али осећајући да то што је она имала ниј |
према њему имала никаквих осећаја, чак ни сажаљења.</p> <p>У то дође Севић.{S} Сачекао ју је к |
та, доста, не могу више ни да те гледам ни да те слушам.{S} Иди ми испред очију, јер, тако ми Б |
чети.{S} Ти имаш диван стан, а ја немам ни где да легнем.{S} Па кад ме неће венчана жена примит |
Крушевац, па онда у Краљево, а кад нам ни ту није било станка, наставимо пут.{S} Нећу да ти оп |
оцена.{S} Али извините, ја вам се нисам ни представио: ја сам Севић, публициста.</p> <p>— Ђорђе |
пред очију, јер, тако ми Бога, не дајем ни пару за твој</p> <p>живот, ако те се само дотакнем.{ |
е то одвратно.{S} Нећу чак да вам речем ни једне речи прекора.{S} Звао сам вас ради друге ствар |
едамнаест-осамнаест година.{S} Сукње им ни дуге ни кратке.{S} Звонки смех и кикот.{S} Трчање и |
{S} Спочетка Јелена није смела пред њим ни уста да отвори, али се после ослободила и врло често |
упак моје кћери није био нимало лојалан ни према мени ни према матери.{S} Али што је учињено не |
нећу никада имати, јер се за мене, као ни за Дугића, не може овде наћи жена, одговори Севић.{S |
без вођа, ишао је не гледајући ни лево ни десно, никоме се не уклањајући с пута.{S} Како су тр |
д више не само обраћати ма за што, него ни приближити.{S} Ви за мене не постојите.{S} Сад идите |
кад су ова поодрасла, нису је већ много ни питала.</p> <p>После много уздисања и хуктања, после |
мене више не зови.</p> <p>Није се ишло ни Јелени, али је ипак горела од жеље да оде још једном |
ла да не воли жене у кући, а овде нисмо ни комотни.</p> <p>Стан брзо нађоше, собу и кујну, негд |
ис.</p> <p>Како већ нису знали ни једно ни друго о чему да говоре, Јелена климну главом у знак |
ка.{S} Али не, она не спава, не спавају ни Севић, ни Дугић, и још можда оно мало напредних људи |
p>— Онда идем сама и више никад ти нећу ни доћи.</p> <p>Рекавши ово Јелена дохвати свој шешир, |
вечној трци за унапређењем није на децу ни обраћао пажњу.{S} Преко дана у канцеларији, после ка |
ш ли још?</p> <p>— Не, хвала, нисам баш ни гладан.{S} Јутрос сам добро доручовао са Дугићем.</p |
стан.{S} Где станујеш?</p> <p>— Ја?{S} Нигде или управо где стигнем.{S} Скоро је већ лето, па |
по вароши, не бих ли те срео.{S} А тебе нигде није било.{S} Ти на мене ниси ни мислила.{S} Та ј |
је је ангажовала, али је лист падао све ниже, и два и по месеца после почетка излажења нико га |
ица — шљунком насуте стазе; после дугих низова кућа, разнога стила и разне величине — дуги низо |
, разнога стила и разне величине — дуги низови дрвета; после шума трамваја и кола — блага тишин |
то је урадила, а осећајући да је крива, није тражила ничије друштво, већ је избегавала све и св |
ло јој је угодно што је сасвим уз њега, није се отимала његовим пољупцима.{S} Онде где су биле |
девојка, пред њим се није устручавала, није много скривала ни својих телесних дражи, није дакл |
и.{S} Замишљена и расејана целога дана, није изазивала пажњу укућана, јер су је сви знали као в |
ји!{S} То предвече, први пут од удадбе, није изашла у шетњу нити у сусрет мужу.{S} Кад Севић до |
ије била планина него рушевине.{S} Гле, није сама, нешто као да се миче испод њених ногу.{S} Сп |
вику, да се, кад дође уобичајено време, није могла отргнути.{S} Наравно да код куће нико није н |
е виде на некаквој високој планини, не, није била планина него рушевине.{S} Гле, није сама, неш |
ного скривала ни својих телесних дражи, није дакле чудо што ју је он посматрао онаквим очима.{S |
случају да не пристају једно уз друго, није им тешко растати се.</p> <p>Јелена га је слушала и |
мушки и дрзак, поглед који ју је палио, није јој био непријатан, али навика да такве погледе см |
се живело, али ма колико да се радило, није се могло зарадити онолико колико је било потребно. |
ружили за заједнички живот, знаш добро, није била изгледа да ћу ја овако рђаво проћи.{S} Видела |
се и то сврши.{S} Даље, на универзитет, није се могло, јер није радио.{S} Али сам ја ипак била |
стекао као тестераш.{S} Отац, таљигаш, није дању никада био код куће, од ране зоре до мркла мр |
мало: пред први час и између часова.{S} Није било чудо што је првога тромесечја имала више двој |
башев ређали су се пред њеним очима.{S} Није просто знала шта пре да чита.{S} Све ју је интерес |
ухапсише као непријатељског шпијуна.{S} Није ми га било жао, далеко од тога.{S} Болело ме је са |
, нити њихове занимљивости предмета.{S} Није ту, сем наслова, било никаквих великих идеја.{S} Ч |
.{S} Срце јој задрхта, али ипак уђе.{S} Није видела никога сем Севића.</p> <p>— Господине, дошл |
је, довела у ред, бар за неко време.{S} Није више одлазио <pb n="51" /> тако рано, долазио је к |
на сјајно, узе књиге и поче да ради.{S} Није било лако као што је замишљала, јер је немачки јез |
ају, па их опет <pb n="46" /> очепи.{S} Није, него је неваспитан и дрзак.{S} И другарица наброј |
ању, да тражи краја својој авантури.{S} Није јој остајало ништа друго, него да тражи развод бра |
Јелена, али некако тешко и с муком.{S} Није ту било јасности и лакога стила великих руских пис |
утапајући се са свим у ту будућност.{S} Није ни осетила како ју је Севић ухватио за руку, наста |
њих, само да улови коју њихову реч.{S} Није чула ништа интересантно, или су то били изрази кој |
„крешу“. „<title>Народно право</title>“ није давало богзна какву зараду, али се исплаћивало. </ |
о више од тројице-четворице.{S} Послова није било великих: плакате за концерте, биоскопске лист |
и је требало књига и новаца, а она тога није имала.{S} Како да повећа своје приходе?{S} Па се о |
ама да за друго није, али је осећала да није ни за кување.</p> <p>И за њу поче живот кувања и п |
и сад шта је ту је.</p> <p>Увиђајући да није само Јелена крива, хтео је да се покаже правичан.{ |
у атеље.{S} У дроњцима, он који никада није изгледао сјајно, изгледао је бедно као какав просј |
обар део кривице ипак његов, јер никада није обраћао пажњу на то шта Јелена ради, с ким се друж |
ла у новом положају.{S} Никаква изгледа није било да ће се што поправити.{S} Понеки пут, у сумр |
бранио да се воли с другим.{S} А можда није био сигуран да би и она волела њега истом љубављу |
е неће ни доћи до њега, јер сем двојака није ни имала других оцена.{S} И брак јој се учини као |
> <p>У том се сети да ништа од задатака није урадила.{S} Врати се столу и поче да чита, али јој |
ји утисак него књиге.{S} Али се прилика није указивала.{S} Виђала их је кад год би изашла на Ка |
тек штампарија поче да ради.{S} Радника није било више од тројице-четворице.{S} Послова није би |
о, али осећајући да то што је она имала није она срећа о којој је слушала да се говори. </p> <p |
нила реклама.{S} Стварно добрим књигама није потребна толика реклама.</p> <p>— Али ово је нешто |
а кога ко би је упитао шта жели, а сама није знала на коју ће страну.{S} Кад је пролазила поред |
ој се као мучан сан.{S} Каткада ни сама није могла да верује да се у истини збило оно што се зб |
врло велико.</p> <p>Читаву недељу дана није се усуђивала да пође у уредништво, управо долазила |
, брат или макакав сродник?{S} Зар жена није жена, па била она сестра или сродница уопште ?{S} |
м.</p> <p>Занета својим мислима, Јелена није обраћала пажњу куда иде.{S} Нађе се пред улазом у |
врата.</p> <p>Изишавши на улицу, Јелена није знала на коју ће страну.{S} Онако насумце пође ка |
ствари, окупила око њих, тако да Јелена није могла да изађе из круга који се образовао око ње.< |
сто затицала и Јову.{S} Спочетка Јелена није смела пред њим ни уста да отвори, али се после осл |
наређивао, али услед лупе машина Јелена није могла ништа разабрати.{S} Појави се некакав дебељк |
а све време од одласка из Србије Јелена није мислила о њему.{S} Уопште није више рачунала са мо |
самога градског платна, куда их Јелена није могла пратити.{S} Она се врати и седе на једну клу |
хтаве руке продиру и тамо где их Јелена није желела.{S} Осећала је како и њу обухвата тај пламе |
ilestone unit="subSection" /> <p>Јелена није знала шта је то љубав.{S} Према Севићу није осећал |
љство према њој бивало све веће.{S} Она није ништа радила.{S} По неки пут би са ужасом помислил |
отимала да не оде у уредништво.{S} Она није волела Севића, нимало, али су је к њему вукли нави |
понаша према <pb n="91" /> њему.{S} Она није према њему имала никаквих осећаја, чак ни сажаљења |
>Севић је и даље декламовао, али га она није слушала.{S} Била је као скамењена, свесна опасност |
у уредништву, радећи њен посао, јер она није никад стигла да да довољно рукописа, час је имао с |
p>Јелена стајаше као скамењена.{S} Пара није имала, бар не толико.{S} Имала је да отплаћује нам |
оће у школу мора и учити.{S} А за сутра није ништа научила!</p> <p>Устаде, упали светиљку и поч |
се удавала за човека, на коме се ништа није могло волети.{S} Као да га и сад гледам: пре одвра |
шавао ствари са Бугарима, да нико ништа није могао доказати.{S} А и наш свет, који тако воли да |
ом.{S} Зараде коју сам имала код Павића није више било, али како у свакој несрећи има и среће, |
</p> <p>— Та куда ћу?{S} Зар твоја кућа није и моја...</p> <p>— Сместа да си отишао! дрекну Јел |
оши, не бих ли те срео.{S} А тебе нигде није било.{S} Ти на мене ниси ни мислила.{S} Та ја те в |
речницима.{S} Али ни са њима превођење није ишло много брже.{S} Севић плану, али не рече ништа |
борбу за опште добро.{S} Наше женскиње није тако васпитано.</p> <p>— Значи да не познајете наш |
ала својој клупи.{S} Какве све изговоре није налазила да се само извуче из куће или од другариц |
Али како су то биле дечје књиге, она се није много бринула за тачност, често се и намерно није |
Забацивши главу на наслон клупе она се није трудила да разуме шта јој Севић говори.{S} Доста ј |
полицију, да покуша шта се може, али се није могло ништа више.{S} Севић је спремио документа за |
Хајд’ сад, па дођи сутра.</p> <p>Али се није могла отрести.{S} Он је тражио новац и она му истр |
} Она је била лепа девојка, пред њим се није устручавала, није много скривала ни својих телесни |
е Јелена није мислила о њему.{S} Уопште није више рачунала са могућношћу да ће се још срести.{S |
</p> <p>само псовка.{S} Севић се уопште није сећао да је од оца што друго и чуо, као што не би |
рано, долазио је кући на ручак, а увече није псовао онако као раније.{S} Па је и чистији био.</ |
еца после почетка излажења нико га више није читао, И тако Јелени од брака остаде муж у затвору |
Очевидно је било да ни њега ништа више није везивало за ову жену, чији је живот он разорио, мо |
а и оставила за сутра.</p> <p>Мица више није хтела ни да чује да је прати.</p> <p>— Шта ћеш там |
ла у његовом загрљају, и ако је он више није онако чврсто држао. </p> <pb n="59" /> <p>Севић је |
га добила је у првоме реду то, што више није морала мислити о испиту зрелости.{S} Ипак је била |
ивот кувања и прања судова.{S} Већ више није имала ни воље ни времена за шетњу, бар не онолико |
p> <pb n="78" /> <p>Јелена оћута, јер и није знала шта би му одговорила.{S} Осећала је и сама д |
их идеја.{S} Читала је, али јој у глави није ништа остајало.{S} Поче неке, по своме мишљењу инт |
Журнала</title>“, а овоме да се понуди није имала куражи због Павића.{S} После колебања од чит |
ати.{S} Појави се некакав дебељко, који није био црн као остали.{S} Необријана лица, храпава гл |
је била лепа та Јелена Ђорђевићева, али није била ни ружна.{S} Омалена раста, девојка <pb n="11 |
<p>Јелена би се најрадије вратила, али није умела да се извуче, а да каже да јој је доцкан ниј |
е слике, какву је она замишљала.{S} Али није имала куда.</p> <p>— Шта ћемо за ручак ? упита је |
воме преводу који је сад донела.{S} Али није имала куда, разви рукопис и предаде Севићу.</p> <p |
ди друге ствари.{S} Поступак моје кћери није био нимало лојалан ни према мени ни према матери.{ |
тврдили да је онај човек пијан и да јој није муж.</p> <p>У кварту Јелена исприча полицијском чи |
, не за то што јој је било криво да јој није одмах дошао, већ што јој се чинило да би требало д |
ју је још увек палио и сажизао, али јој није био непријатан.{S} Навикла се и на његов начин гов |
о срећу својој сестри.{S} Видиш, он јој није бранио да се воли с другим.{S} А можда није био си |
јој је живот био обезбеђен.{S} Лако јој није било, али, мислила је, то је испаштање. </p> </div |
у родитељски пристанак.{S} Данашњи брак није заснован на слободи удруживања, већ се девојка про |
по читаво човечанство.{S} Данашњи брак није удруживање двеју јединки, сродних по физичким <pb |
а и поповског приповедања.{S} Зар човек није човек, па био он отац, брат или макакав сродник?{S |
у кућу.{S} У вечној трци за унапређењем није на децу ни обраћао пажњу.{S} Преко дана у канцелар |
ка да такве погледе сматра непристојним није јој давала да дуго о њему мисли.</p> <p>Кад изби к |
ало тек да дође.{S} Ни пред самом собом није смела да призна да је једва и жељно очекивала оно |
ем ишла и у Топчидер, јер им Калемегдан није више давао <pb n="67" /> довољно заклона.{S} Јелен |
а се извуче, а да каже да јој је доцкан није хтела, јер како би она била способна за што веће о |
он није био лењ, прихвати Севић.{S} Он није хтео да руши традицију о сродству, зато што би тим |
Ја нисам могла ништа да га питам, а он није знао како да почне.</p> <p>— Па сад? упитах бојажљ |
имао у глави.</p> <p>— Ја мислим да он није био лењ, прихвати Севић.{S} Он није хтео да руши т |
д брака очекивала много, али шта управо није знала ни сама.{S} Место свега добила је у првоме р |
орила.{S} Осећала је и сама да за друго није, али је осећала да није ни за кување.</p> <p>И за |
да мирно потпише тромесечне оцене, ако није било слабих, или да се разгоропади ако би <pb n="7 |
свакога дана авизирана, али која никако није долазила.{S} Почела сам све више мислити о својима |
, или су то били изрази које она никако није могла да схвати и да разуме.</p> <p>Тако дође поче |
шта је са њеним радом, који још никако није био штампан.{S} Увек би одложила и оставила за сут |
а отргнути.{S} Наравно да код куће нико није ни слутио о тим посетама.{S} Јелена је обично кази |
{S} Где је био и шта је радио — то нико није знао, нити је он икада о томе говорио.{S} Кад се в |
аја, јер, видиш, она девојка се не само није наљутила на онога непристојника, већ је, судећи по |
бринула за тачност, често се и намерно није хтела задржавати тражењем правог израза, само да б |
из руке, као багателишући.</p> <p>— То није ништа, рече.</p> <p>— Па колико? </p> <pb n="119" |
се Јова показао неваспитан.</p> <p>— То није могуће, бранила га је Јелена.{S} Он је толико озби |
видело да он то тако хоће, али да му то није и урођено.</p> <p>Становали су у соби за самце, у |
ска јој да лепо изгледа, прекоре је што није и раније дошла, увераваше је да је он веома цени.{ |
ица прекидајући читање.{S} Добро је што није тако у животу, иначе би било страшно.</p> <p>— Што |
јпријатнијим.</p> <p>Жалила је само што није могла приступити раду за испит зрелости.{S} Ипак ј |
ствари, а ја сам се наљутила на њу што није хтела да изађе у шетњу.{S} Боље <pb n="25" /> да с |
жу очи. </p> <pb n="110" /> <p>— Па зар није доста што ја њега нећу?</p> <p>— Доста је и то, ал |
аље, на универзитет, није се могло, јер није радио.{S} Али сам ја ипак била задовољна што сам с |
>— Јелена, поче најзад Севић, зашто вас није било ово неколико дана?</p> <p>— Па казала сам вам |
о ревностан у посетама Јелени, која већ није знала како да га се отресе.{S} Обраћала се полициј |
"75" /> <p>Не би се могло рећи да Севић није био нежан и пажљив према својој жени; напротив, он |
е постојите.{S} Сад идите.</p> <p>Севић није чекао да му се понови.{S} Излете као из топа и пол |
ст него и сама девојка.{S} Жена у браку није равноправна, већ је изложена ћефу и прохтевима муж |
ђинцу.{S} Болело ју је да у томе човеку није према себи изазивала ништа друго сем равнодушности |
себе нарочито због тога, што на Јелену није обратио пажњу бар ове године, у последње време, ка |
вац, па онда у Краљево, а кад нам ни ту није било станка, наставимо пут.{S} Нећу да ти описујем |
знала шта је то љубав.{S} Према Севићу није осећала ништа особито: ни љубави ни одвратности, а |
се она.</p> <p>Из њене околине нико их није лично познавао, а сви су о обојици говорили само р |
гред јој напомену да му радна снага баш није потребна, јер има на „лагеру“ доста дела, али ће о |
да не води рачуна о њој.{S} А он, видиш није такав.{S} Мисли <pb n="80" /> он о њиховој будућно |
е пролазила поред једне машине која још није радила, она виде како један од оних црних људи ухв |
вати, рече једном отац.</p> <p>— Па још није школу свршила, примети мати.</p> <p>— Каква школа! |
ко она трчи око њега и Севића, а он још није доспео да је примети.</p> <p>— Како само да им -се |
ржњу радника према послодавцима.</p> <p>Није знала да ли да иде или да чека.</p> <p>— Хајдемо, |
је интересовало, гутала је све.</p> <p>Није заборавила ни Јову Дугића и његова дела.{S} Мица ј |
бу, па, и не палећи лампу, леже.</p> <p>Није могла да спава, али је затварала очи, враћала се н |
се иде, само мене више не зови.</p> <p>Није се ишло ни Јелени, али је ипак горела од жеље да о |
из љубави, већ само из чулности.</p> <p>Није јој било јасно шта Севић сад намерава и како мисли |
рани.{S} И тако са сваком редом.</p> <p>Није била лепа та Јелена Ђорђевићева, али није била ни |
ега никога не познајем, <pb n="58" /> а ниједна ме не би ни хтела.{S} Ја сам ружан, а за душу и |
скиња, али <pb n="56" /> мислим да нема ниједне која не одбацује и помисао да у браку, место бл |
ђу њима одвајаше својим несташлуком.{S} Ниједној другарици не даваше мира.{S} Притрчи тек друга |
дговори Јелена.</p> <p>— Ја не познајем ниједну, настави Севић скоро тужно, а тако бих желео да |
сад пећи!</p> <p>Дете, познавајући оца, никад му не би само предало боцу, већ би је дало матери |
ла се другарица.</p> <p>— Увек ти тако, никад нећеш да ми учиниш по вољи.{S} Да сам ти казала д |
ће.</p> <p>— Ух, те твоје романчине!{S} Никад их се нећеш заситити.{S} Каква ти је опет та купу |
вот ће нам бити леп и ведар...</p> <p>— Никад! викну Јелена.{S} Радије у смрт</p> <p>— Немој та |
дништву, радећи њен посао, јер она није никад стигла да да довољно рукописа, час је имао састан |
ша супруга <pb n="73" /> не смете ми се никад више не само обраћати ма за што, него ни приближи |
>— Нећу.</p> <p>— Онда идем сама и више никад ти нећу ни доћи.</p> <p>Рекавши ово Јелена дохват |
а или његовог живота.{S} Боље икад него никад!</p> <p>— Готово имаш право, рече отац размишљају |
на те глупости.{S} Ето и на Калемегдану никад не шета главним стазама, већ увек најспореднијим, |
а женица! церекао се Севић.{S} Веруј да никада ниси била лепша, нити сам те икада више волео не |
у Новога Гробља.{S} Жена и деца неби се никада преварили да ли је баш он или не.{S} Псовка и</p |
е Севић у атеље.{S} У дроњцима, он који никада није изгледао сјајно, изгледао је бедно као кака |
да је добар део кривице ипак његов, јер никада није обраћао пажњу на то шта Јелена ради, с ким |
о тестераш.{S} Отац, таљигаш, није дању никада био код куће, од ране зоре до мркла мрака на пос |
ече.</p> <p>— Мојој жени?{S} Ја је нећу никада имати, јер се за мене, као ни за Дугића, не може |
е она једва снашла у новом положају.{S} Никаква изгледа није било да ће се што поправити.{S} По |
" /> њему.{S} Она није према њему имала никаквих осећаја, чак ни сажаљења.</p> <p>У то дође Сев |
предмета.{S} Није ту, сем наслова, било никаквих великих идеја.{S} Читала је, али јој у глави н |
и не опажајући ме.{S} Они на жене можда никако и не мисле, сматрајући их свакако за слабашна ст |
е била свакога дана авизирана, али која никако није долазила.{S} Почела сам све више мислити о |
есантно, или су то били изрази које она никако није могла да схвати и да разуме.</p> <p>Тако до |
и обоје „на мирење.“ Али Севић не хтеде никако да дође.{S} Најзад га некако добавише преко поли |
њој и чудио се и жао му је било што је никако нема.</p> <p>— Имала сам много посла у школи и к |
да види шта је са њеним радом, који још никако није био штампан.{S} Увек би одложила и оставила |
он убедљив — чини ми се сви га слушају, нико се у његову присуству не усуђује ни да проговори.< |
о вешто удешавао ствари са Бугарима, да нико ништа није могао доказати.{S} А и наш свет, који т |
S} Бежимо и склањамо се од света, ма да нико ништа и не зна.{S} Све нам се чини да је и најусрд |
два и по месеца после почетка излажења нико га више није читао, И тако Јелени од брака остаде |
? питала се она.</p> <p>Из њене околине нико их није лично познавао, а сви су о обојици говорил |
могла отргнути.{S} Наравно да код куће нико није ни слутио о тим посетама.{S} Јелена је обично |
тела.{S} Ја сам ружан, а за душу и срце нико и не пита.</p> <p>Јелена је ћутала, не хотећи да р |
јем код куће.{S} Или ти ја попуштам или нико.{S} И онда се још љутиш.{S} Нећу да идем, одговори |
свет.{S} Где је био и шта је радио — то нико није знао, нити је он икада о томе говорио.{S} Кад |
а, настављао је Севић, јер ја пре свега никога не познајем, <pb n="58" /> а ниједна ме не би ни |
ј задрхта, али ипак уђе.{S} Није видела никога сем Севића.</p> <p>— Господине, дошла сам до уре |
и се да је бар неко од њих у Драчу, али никога не нађох.</p> <p>По св. Јовану дође очекивани бр |
ако би било да свршимо то и не питајући никога?{S} Ја ћу спремити сва потребна документа за обо |
ишао је не гледајући ни лево ни десно, никоме се не уклањајући с пута.{S} Како су три другариц |
откуда ја овде?</p> <p>Давно већ нисам никоме писала, давно никоме нисам отворила срце, од онд |
<p>Давно већ нисам никоме писала, давно никоме нисам отворила срце, од онда још кад сам почела |
уредништво.{S} Она није волела Севића, нимало, али су је к њему вукли навика да редовно буде с |
ствари.{S} Поступак моје кћери није био нимало лојалан ни према мени ни према матери.{S} Али шт |
<p>— Хоћеш ли још?</p> <p>— Не, хвала, нисам баш ни гладан.{S} Јутрос сам добро доручовао са Д |
н отац, што сте урадили урадили сте.{S} Нисам вас звао да овде приређујемо сцене измирења и пра |
студенткиња, не ? упита Севић.</p> <p>— Нисам још, ја сам матуранткиња. </p> <pb n="43" /> <p>— |
ећи.{S} Сажаљење ме је вређало, а крива нисам била.</p> <p>Евакуација баци то питање у запећак. |
тај посао о коме си ми говорила.{S} Ја нисам милионер да губим време... нити филантроп, да...< |
зајеца.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Ја нисам могла ништа да га питам, а он није знао како да п |
о већ нисам никоме писала, давно никоме нисам отворила срце, од онда још кад сам почела сарађив |
и драгоцена.{S} Али извините, ја вам се нисам ни представио: ја сам Севић, публициста.</p> <p>— |
ник, што ће рећи сиромах, и својој деци нисам могао спремати миразе, али сам могао и хтео сам д |
нећу да она икада зажали на мене да јој нисам дао „њено“, т. ј. удомљење.{S} Ја сам чиновник, ш |
Да се удајем нећу, јер у браку с тобом нисам нашла ничега примамљивог.{S} Хтела бих само да на |
дан удар.{S} Севића, с којим већ одавно нисам била <pb n="101" /> у заједници, ухапсише као неп |
>Питаш откуда ја овде?</p> <p>Давно већ нисам никоме писала, давно никоме нисам отворила срце, |
лила...</p> <p>— Волела бих да ту борбу нисам познала, али шта је ту је.</p> <p>Дођоше до Држав |
гла сам остати с оцем, јер Министарству нисам била потребна.{S} Хтела сам да искористим време и |
ву, само са мањом платом.{S} Вели да му нисам баш потребан, али из пријатељства.{S} А каже ми д |
да и ти радиш код њега, на издањима.{S} Ниси ми о томе ништа писала!</p> <p>— Заборавила сам мо |
бало да га то пита, али оћута.</p> <p>— Ниси се променио, изгледаш чак и боље.</p> <p>— Вероват |
ми већ давно раздвојени.{S} Свакако да ниси заборавио шта смо уговорили онда кад си дошао из П |
а! церекао се Севић.{S} Веруј да никада ниси била лепша, нити сам те икада више волео него сада |
ива жена коју обожавам.{S} А и ти ваљда ниси тамо нашла некога, па би сад хтела да се удаш за њ |
рве.</p> <p>— Што си тражила посла, кад ниси у стању да га радиш ?{S} За уредништво једнога сва |
} А тебе нигде није било.{S} Ти на мене ниси ни мислила.{S} Та ја те волим, толико те волим, да |
вити свој живот и рад као да ти у опште ниси ни дошао, а теби до воље стоји да потражиш себи др |
ило.{S} О прошлости нећемо говорити.{S} Нисмо криви ни ти ни ја што је све онако изишло.{S} Ја |
але са швапским официрима.{S} Сад ваљда нисмо довољно фини...</p> <p>И Севић трпаше гомиле лажи |
е казала да не воли жене у кући, а овде нисмо ни комотни.</p> <p>Стан брзо нађоше, собу и кујну |
муж и жена!</p> <p>— Били смо, али више нисмо! одговори она гадећи се. </p> <pb n="105" /> <p>— |
би и теби и дошла сам до закључка да ми нисмо једно за друго.{S} То смо уосталом одавно обоје у |
у школи, одговори она.</p> <p>— Па зар нисте могли доћи ма само и на неколико тренутака? испит |
еци кроз прсте, а кад су ова поодрасла, нису је већ много ни питала.</p> <p>После много уздисањ |
идејама које је сејао око себе, а које нису хватале корена.{S} Важио је као опасан човек, нара |
уметничком машном и косом.{S} Панталоне нису могле сасвим да сакрију кривину његових ногу, а ка |
лике да види и друге младе парове, који нису живели као она и њен муж.{S} Видела је младенце, к |
е груди подигоше у вис.</p> <p>Како већ нису знали ни једно ни друго о чему да говоре, Јелена к |
и и лакога стила великих руских писаца, нити њихове занимљивости предмета.{S} Није ту, сем насл |
ић.{S} Веруј да никада ниси била лепша, нити сам те икада више волео него сада.{S} Ужелео сам т |
пореднијим, увек удубљен у своје мисли, нити икога гледа.</p> <p>— Гледа он, добро гледа испод |
био и шта је радио — то нико није знао, нити је он икада о томе говорио.{S} Кад се вратио у Бео |
се плати, јер ја ништа не радим онако, нити сам неки филантроп...</p> <p>— Слушај, Петре, прек |
{S} Ја нисам милионер да губим време... нити филантроп, да...</p> <p>— На, само иди, — и Јелена |
S} Нећу да ти описујем тегобе тога пута нити језиве призоре који су нам једнако били пред очима |
а ће је дочекати сасвим друкчије, а оно нити јој ко рече „добар дан“ ни „збогом“.</p> <p>— Јазб |
први пут од удадбе, није изашла у шетњу нити у сусрет мужу.{S} Кад Севић дође кући, затече Јеле |
де онако лепо положила испите, отишла у Ницу, своме оцу, да се мало одмори, па ће онда кући, у |
м нећу, јер у браку с тобом нисам нашла ничега примамљивог.{S} Хтела бих само да на известан на |
ако слушала.{S} Света много, а на броду ничега.{S} Послуга се понашала према нама скоро неприја |
, а осећајући да је крива, није тражила ничије друштво, већ је избегавала све и свакога.{S} Кад |
рада бацило ме је са мојим надлештвом у Ниш, где сам, Бога ми, једва излазила на крај са својом |
ма где нема много света.</p> <p>Јелена, ништа не мислећи, пође за њима.{S} Они су се нешто обја |
трашан утисак, да ми се срце стегло.{S} Ништа не мислећи притрчах му руци.{S} Он ми је не трже, |
и је, Јелена? питала је нежно.</p> <p>— Ништа, Мицо, али бих се радо удала.</p> <p>— За онога т |
шљајући.{S} Очевидно је било да ни њега ништа више није везивало за ову жену, чији је живот он |
</p> <pb n="38" /> <p>У том се сети да ништа од задатака није урадила.{S} Врати се столу и поч |
кад је посао, онда да се плати, јер ја ништа не радим онако, нити сам неки филантроп...</p> <p |
у томе човеку није према себи изазивала ништа друго сем равнодушности.{S} Стид ју је било да се |
то љубав.{S} Према Севићу није осећала ништа особито: ни љубави ни одвратности, али у својим м |
али услед лупе машина Јелена није могла ништа разабрати.{S} Појави се некакав дебељко, који ниј |
<p>Ћутали смо обоје.{S} Ја нисам могла ништа да га питам, а он није знао како да почне.</p> <p |
да улови коју њихову реч.{S} Није чула ништа интересантно, или су то били изрази које она ника |
милујући је.</p> <p>— Али од тога нема ништа, настављао је Севић, јер ја пре свега никога не п |
ицу на обе суме и изјаву да Јелена нема ништа више да тражи.{S} Изволите за онај сто и пишите.< |
, да он тебе воли, да противу тебе нема ништа, да он хоће да настави живот у заједници.{S} Ства |
</p> <pb n="115" /> <p>Јелени не остаде ништа друго до да пође, праћена радозналцима.{S} Једни |
према њој бивало све веће.{S} Она није ништа радила.{S} По неки пут би са ужасом помислила на |
школу мора и учити.{S} А за сутра није ништа научила!</p> <p>Устаде, упали светиљку и поче да |
еја.{S} Читала је, али јој у глави није ништа остајало.{S} Поче неке, по своме мишљењу интереса |
уке, као багателишући.</p> <p>— То није ништа, рече.</p> <p>— Па колико? </p> <pb n="119" /> <p |
од њега, на издањима.{S} Ниси ми о томе ништа писала!</p> <p>— Заборавила сам можда.</p> <p>И о |
ад сам се удавала за човека, на коме се ништа није могло волети.{S} Као да га и сад гледам: пре |
а се не везују понова, кад их већ иначе ништа не веже.{S} Њему ће бити лакше, јер не мора водит |
много брже.{S} Севић плану, али не рече ништа, већ оде на вечеру и не позвавши Јелену.{S} Врати |
анога малишана.</p> <p>Мати не одговори ништа, али и она некако расејано махаше главом. </p> </ |
томе их затече отац.</p> <p>Не рече јој ништа, само јој прочита Севићеву признаницу и — показа |
е, та имај милости!{S} Кад ти као човек ништа не зарађујеш, с каквим образом тражиш новаца од м |
<p>— Видиш, говорио је усхићено, овако ништа ни довека.{S} А са штампаријом ће ићи боље, више |
то удешавао ствари са Бугарима, да нико ништа није могао доказати.{S} А и наш свет, који тако в |
жимо и склањамо се од света, ма да нико ништа и не зна.{S} Све нам се чини да је и најусрдније |
а својој авантури.{S} Није јој остајало ништа друго, него да тражи развод брака.{S} Нема сумње |
а покуша шта се може, али се није могло ништа више.{S} Севић је спремио документа за обоје.{S} |
ом, једва сами себе чују.{S} Врло често ништа не говоре, али им очи светле жаром, блистају млад |
.{S} Ти си данас у подне показао да нас ништа не веже, већ да свако има свој пут.{S} Врло добро |
ен по § 85.{S} Чуда је, веле, починио у Нишу, ортакујући са окупаторским бугарским властима.{S} |
а собом.{S} Чинило јој се као да почиње нов живот, живот рада.{S} Хтела је да чита, да научи шт |
потписаше се као сведоци.{S} Севић узе новац.</p> <p>— Господине, настави Ђорђевић, пошто сте |
а сто динар, а једио од деце узимало би новац и боцу и трчало по ракију.{S} Док би се дете, пос |
е би избацила та глупа такса, тај груби новац, који санкционише оно што би се могло санкциониса |
примила од свога првога посетиоца, први новац који је зарадила као зубни лекар.{S} Гурну га Сев |
, одмах напоље.</p> <p>— Слушај, дај ми новац, па ћемо онда проти.</p> <p>— Сад одмах? упита он |
се није могла отрести.{S} Он је тражио новац и она му истресе све што је имала при себи. </p> |
<p>Севић је тумарао тражећи потребни му новац за покретање листа, понова рачунао и увек налазио |
че школу.</p> <p>Али је требало књига и новаца, а она тога није имала.{S} Како да повећа своје |
Шта хоћеш? питала је.</p> <p>— Треба ми новаца! избаци он.</p> <p>Она му пружи петицу.</p> <p>— |
дело? цикну Јелена.</p> <p>— Па ти имаш новаца.{S} Да ја имам, а да ти немаш, ја бих купио теби |
а не зарађујеш, с каквим образом тражиш новаца од мене, једне жене, којој си загорчао живот?</p |
</p> <p>Јелена слушаше оне звучне речи, нове мисли и друкчије схватање живота које је избијало |
пије, само сад тражећи и друштво своје нове жене.{S} Ова се спочетка нећкала, па се после нави |
а разрушити, па на рушевинама поставити нове основе.{S} Али треба <pb n="36" /> свет убедити у |
и и да разуме.</p> <p>Тако дође почетак нове школске године.{S} Јелена пође у VIII разред.{S} З |
је раскомоћену, на дивану, са некаквим новим романом.</p> <p>— А ти не мислиш да излазиш? упит |
к времена био му је за одмор или читање новина.{S} Бригу о деци оставио је жени.{S} Тако су се |
ору, па и Севићу.{S} Кад је прочитала у новинама вест о помиловањима, Јелена тек тада поче мисл |
Јелене Севић и још неколицине угледних новинара, који су потписали своје радове псевдонимом.{S |
једну примедбу, дозволите.{S} Знате, ми новинари пишемо само с једне стране табачића, то је збо |
име, које је било већ доста познато по новинарским чланцима и по неколиким књижицама филозофск |
зидова полице са књигама, по столовима новине, расклопљене књиге, читави рисови хартије за пис |
онима који својим радовима испуњују те новине!</p> <p>Али очекујући ту замишљану будућност она |
на је једва намолила Севића да купе све ново, а не половно у Фишеклији.{S} Чудио се он зашто он |
лији.{S} Чудио се он зашто она хоће све ново, кад је половно много јевтиније.</p> <p>Уселише се |
мркли мрак долазио је кући, тамо близу Новога Гробља.{S} Жена и деца неби се никада преварили |
ца, за које се време она једва снашла у новом положају.{S} Никаква изгледа није било да ће се ш |
еће 1919. године Београд је добио једну нову зубну лекарку — Јелену.</p> <p>Почела је рад и прв |
и увек налазио да може почети и са мање новца.{S} Једнога дана објави да од тога и тога дана по |
а ју је купио за мале новце, за остатак новца добивеног од њеног оца.{S} Сад ће почети рад само |
но.{S} А свакога месеца ваљало је нешто новца слати и Севићу.</p> <p>Пошто је успела, после вел |
тампарију, малу, да ју је купио за мале новце, за остатак новца добивеног од њеног оца.{S} Сад |
Јовановића и ту је Јелена, за незнатне новце, добила сва дела Јовина, почев од „Анархизма као |
аша, који је свог коњића и таљиге купио новцем што <pb n="49" /> га је стекао као тестераш.{S} |
азујући руком врата.</p> <p>Петар стрпа новчаницу у џеп и изађе залупивши за собом врата. </p> |
о иди, — и Јелена му тутну у шаке једну новчаницу и изгура га.</p> <p>Севић поче да прогони Јел |
улази у лавовски кавез, подрхтавао је, ногавице око кривих ногу приметно су се тресле.{S} Где |
је трештен пијан.{S} Једва се држао на ногама, спотицао, се, закрвављених очију, прљав.</p> <p |
ена повуче руку, али осети како јој под ногама задрхташе рушевине, расклопише се, и она и Севић |
аза биће доста док не станемо чврсто на ноге.{S} Не разумем зашто би се иначе девојкама давао м |
укусу публике, док не станем на чврсте ноге.{S} Доносићу дописе и из најмањих места, ангажоваћ |
Да седнемо мало, колико тек да одморимо ноге.</p> <p>Седели су неко време ћутећи.{S} Јелена је |
за груди.{S} Ова се закикота и баци се ногом да удари непристојника.{S} Али и једно и друго би |
а да си отишао! дрекну Јелена, лупнувши ногом о под, а очи јој севаху.</p> <p>— Па, добро... да |
p>И опет ућуташе обоје, идући ногу пред ногу.</p> <p>Кад су били испред каване „Губеревац“ она |
жда.</p> <p>И опет ућуташе обоје, идући ногу пред ногу.</p> <p>Кад су били испред каване „Губер |
коме као да су панталоне оптрчавале око ногу.</p> <p>— Ко је онај мали са њим? упита Јелена.</p |
вез, подрхтавао је, ногавице око кривих ногу приметно су се тресле.{S} Где ли је била Јелена да |
могле сасвим да сакрију кривину његових ногу, а кад је ишао, изгледало је да на обући нема потп |
сама, нешто као да се миче испод њених ногу.{S} Спусти поглед и виде Севића, који јој се покло |
ио, а који јој је изгледао као замахнут нож.</p> <p>Осећала је да не може дуго да издржи овакву |
лицу, задрхта целим телом, из раширених ноздрва посукта дах врео као пламен.</p> <p>И Јелена ск |
угљен, одавале су разбуђену чулност.{S} Ноздрве, меснате, шириле су се при удисању ваздуха.{S} |
о.{S} Виђала си га већ свакако.{S} Лети носи црну руску рубашку, преко које се опаше кајишем. < |
дана, обично око пет сати по подне, па носила какав рад или не.{S} Те посете су јој толико бил |
руком да се састане са Севићем, читаву ноћ не би имала мира.</p> <p>У то дође и пролеће, дивно |
ет сати.{S} Јелена скочи.</p> <p>— Лаку ноћ, рече, морам брзо кући.</p> <p>Потрча и не водећи р |
дубока зима, са хладним данима и дугим ноћима.{S} Своје школске предмете Јелена је радила врло |
он.</p> <p>Она га умало не упита где је ноћио, не за то што јој је било криво да јој није одмах |
одушан, већ и терет.</p> <p>У бесаници, ноћу, разгледала је свој брак са Севићем, сећала се и н |
и сама, тешко с почетка налазећи тему, ну после је навикла.{S} У уредништво је ишла свакога да |
што је управо било бежање од среће.{S} Ну, то сам учинила ни сама не знам како.{S} Девојке има |
ад би могла да ради код куће, увече.{S} Ну, где да потражи посла.{S} Пребројала је људе које је |
и се исплаћивало. </p> <pb n="84" /> <p>Ну, почеше стизати и тужбе са свих страна и од свих лич |
у.</p> <p>— Боље би било да идемо кући, нудила је Мица. </p> <pb n="17" /> <p>— Само до горе, н |
S} Боље <pb n="25" /> да сам остала код ње, па да сам читала ту паметну књигу.</p> <p>Јелена по |
а у његов живот, да он више не може без ње, да је он све више жели, али да буде његова, сасвим |
олико воли, да, осећа, не може више без ње.{S} Он осећа да је она баш онаква какву је он жену с |
а је потрчкивао за њим.{S} Прођоше крај ње и не погледавши је.{S} Уђоше у Калемегдан и одмах ск |
о доћи, да ће понова заузети место крај ње као њен муж, да ће се брак наставити, иако је он већ |
да изађе из круга који се образовао око ње.</p> <p>Најзад се појави и један радознали жандарм, |
твог што га онако замишљаш?</p> <p>— За њега или за кога другог, свеједно.</p> <p>— А што Јелен |
још увек, бар по имену, била везана за њега.{S} Било ме је стид да уђем у своје надлештво, а б |
им тога човека, него да будем везана за њега до краја свога или његовог живота.{S} Боље икад не |
а некога, па би сад хтела да се удаш за њега?</p> <p>Јелена гризаше усне од једа.{S} Говор овог |
="110" /> <p>— Па зар није доста што ја њега нећу?</p> <p>— Доста је и то, али црква покушава с |
жда није био сигуран да би и она волела њега истом љубављу ...</p> <p>Дугић и Севић скренуше је |
се врате и окрете се не обзирући се на њега.{S} Он пође за њом. </p> <pb n="96" /> <p>— Слушај |
је он чим је спази и не чекајући да она њега ослови.</p> <p>— Молим, где је канцеларија уредниш |
је жени.{S} Тако су се и деца одбила од њега.{S} Мати као мати, много штошта гледала је деци кр |
школу.{S} Две сестрице биле су млађе од њега.{S} Не прође ни месец дана од материне смрти, а от |
урну нервозним покретом, окрећући се од њега.</p> <p>— Де, де, та ми смо муж и жена!</p> <p>— Б |
тељства.{S} А каже ми да и ти радиш код њега, на издањима.{S} Ниси ми о томе ништа писала!</p> |
и онда он почео причати о нечему што је њега интересовало.</p> <p>Тако је дошла дубока зима, са |
оно што би се могло санкционисати и без њега.{S} Требало би само имати куражи, па се отрести ла |
њивала ју је ракија, која је баздила из њега.</p> <p>— Натраг! врисну она, осећајући како јој п |
{S} Било јој је угодно што је сасвим уз њега, није се отимала његовим пољупцима.{S} Онде где су |
реформу, па је ваљда хтео да се и он уз њега прослави.{S} Њихову пријатељству ишло је на руку и |
а сама себе издржава, већ је помагала и њега у затвору.</p> <p>— Па хајд’! реши се најзад.</p> |
размишљајући.{S} Очевидно је било да ни њега ништа више није везивало за ову жену, чији је живо |
ој клупи, осећала се врло пријатно крај њега.{S} Сва је била испуњена само мислима о Севићевим |
еће положити, да уопште неће ни доћи до њега, јер сем двојака није ни имала других оцена.{S} И |
већ скоро три месеца како она трчи око њега и Севића, а он још није доспео да је примети.</p> |
начисто да је по њу боље, а можда и по њега, да се не везују понова, кад их већ иначе ништа не |
у пере и кува.{S} Идеалан је брак кад у њега обе стране уносе добру вољу за заједнички живот, к |
спод суђења, јер су све оптужбе противу њега биле сведене на просто причање.{S} Он је тако вешт |
да се прилепио уз њу.{S} Већ је осећала његов дах, ужагрен, запахњивала ју је ракија, која је б |
стали добри другови.{S} Навикла се и на његов поглед, који ју је још увек палио и сажизао, али |
није био непријатан.{S} Навикла се и на његов начин говора — више ачења него озбиљности.</p> <p |
ић говори.{S} Доста јој је било да чује његов глас, тужни глас, који је јадиковао.{S} Она је оч |
признати, да је добар део кривице ипак његов, јер никада није обраћао пажњу на то шта Јелена р |
авајући је да је она тако дубоко ушла у његов живот, да он више не може без ње, да је он све ви |
или пијана — увек је био једнак.</p> <p>Његов улазак у кућу личио је пре на стропоштавање него |
типографски занат, па га и изучи.{S} За његова шегртовања млађа му сестрица умре, а старија поб |
церећи се, бацити јој у лице да је она његова жена.{S} Осећала је да његово присуство не може |
ње, да је он све више жели, али да буде његова, сасвим његова.</p> <p>И очи би му севнуле при т |
/p> <p>Није заборавила ни Јову Дугића и његова дела.{S} Мица ју је одвела у антикварницу Томе Ј |
Па онда смех оне девојке, па уредник и његова гадна псовка.{S} Згрози се.</p> <p>— Друштво тре |
е више жели, али да буде његова, сасвим његова.</p> <p>И очи би му севнуле при тим речима чудно |
ванредно, поче Јелена, као читајући.{S} Његове способности су више него у осталих људи.{S} Кад |
ма заиграли његово лице и црна брада, а његове загонетне очи гледале би је прекорно.</p> <p>Јел |
вика да редовно буде са њим и сећање на његове загрљаје, речи и погледе.{S} Била је начисто с т |
његовим пољупцима.{S} Онде где су биле његове руке на њеном телу, пекло ју је и жегло.</p> <p> |
Колико пута је хтела да се окане Јове и његове филозофије, али би јој увек пред очима заиграли |
е.{S} Најзад ме загрли и осетих како ми његове сузе покапаше лице.{S} Била сам срећна, јер сам |
, како је он крши у својим рукама, како његове дрхтаве руке продиру и тамо где их Јелена није ж |
есно, али се очеша о ону која је била с његове стране.</p> <p>— Клипан, рече ова.</p> <p>— Што? |
да се Јелена ужасавала, осећајући како његови загрљаји постају све страснији, како је он крши |
што је сасвим уз њега, није се отимала његовим пољупцима.{S} Онде где су биле његове руке на њ |
>Јелена је, затворених очију, лежала на његовим грудима, сва клонула од задовољства.{S} Било јо |
а написао, јер је хтела да се упозна са његовим погледима и идејама.{S} Мица рече да не зна, ал |
на, осећајући како јој пуцају кости под његовим рукама.{S} Учини крајњи напор и гурну га што је |
ако пригушено и за час је Јелена била у његовим рукама.{S} Љубио ју је по коси, по лицу, по вра |
у нагонила да се отима, а опет јој је у његовим рукама било тако пријатно.{S} Неко дотле непозн |
е опет сети Јове и његовог мушког лица, његових очију, које као да је осећала на себи.{S} Плану |
ве што је Јелена већ давно била чула из његових уста.</p> <p>— Буди сад уз мене, моја другарица |
не нису могле сасвим да сакрију кривину његових ногу, а кад је ишао, изгледало је да на обући н |
да је она његова жена.{S} Осећала је да његово присуство не може да издржи, да је оно подсећа н |
радиш у штампарији, само да она буде на његово име.{S} Али што је било, било.{S} О прошлости не |
ђала тога Јову Дугића.{S} Чула је већ и његово име, које је било већ доста познато по новинарск |
је, али би јој увек пред очима заиграли његово лице и црна брада, а његове загонетне очи гледал |
трпаше гомиле лажи, знајући да ће му то његово причање стећи симпатије публике, која се, из жељ |
Севић пребаци Дугићу да је то све због његовог писања.{S} Дугић му одговори да је он неблагода |
јој и нехотице пређоше на Јову Дугића и његовог трабанта.</p> <p>— Велике су то душе, мислила ј |
p> <p>— Кога ?</p> <p>— Твога будућег и његовог сателита, одговори Мица просто.</p> <p>Јелена б |
увају.</p> <p>Затим се опет сети Јове и његовог мушког лица, његових очију, које као да је осећ |
будем везана за њега до краја свога или његовог живота.{S} Боље икад него никад!</p> <p>— Готов |
е и на провод, а не и да помогну мужу у његовој мучној борби.{S} Па баш и да се нађе нека, да л |
ју је и она је малаксавала, остајала у његовом загрљају, и ако је он више није онако чврсто др |
— чини ми се сви га слушају, нико се у његову присуству не усуђује ни да проговори.</p> <p>— П |
хвалио до небеса и преувеличавао сваку његову реч, сваки гест.{S} Севић је веровао у Јову као |
, како да се понаша према <pb n="91" /> њему.{S} Она није према њему имала никаквих осећаја, ча |
ова, кад их већ иначе ништа не веже.{S} Њему ће бити лакше, јер не мора водити рачуна о њој, а |
осматра, разгледа као нешто што припада њему, држећи своју руку на њеном рамену.</p> <p>Она га |
неблагодаран, кад се тако понаша према њему, који му је лист и подигао.{S} Наљути се и оде.{S} |
а <pb n="91" /> њему.{S} Она није према њему имала никаквих осећаја, чак ни сажаљења.</p> <p>У |
дах застајао.{S} Њу је одвратност према њему нагонила да се отима, а опет јој је у његовим рука |
ам уза се имала оца, заштитника.{S} А и њему, старом већ, била сам од користи, јер га је ваљало |
није волела Севића, нимало, али су је к њему вукли навика да редовно буде са њим и сећање на ње |
отимично.{S} Изгледало је да је и самом њему јасно да нема права да се понаша као муж, према же |
али сневам.</p> <p>— О чему?</p> <p>— О њему, моме будућем...</p> <p>— А зар га знаш?</p> <p>— |
одласка из Србије Јелена није мислила о њему.{S} Уопште није више рачунала са могућношћу да ће |
ди с њом.{S} А она шта је већ мислила о њему!{S} И сам увиђа да не иде овако живети и стара се |
ући.</p> <p>Потрча и не водећи рачуна о њему.</p> <p>— Чекај, отпратићу те! чу за собом Севића. |
у биле тако скромне, а она и не мисли о њему.{S} А он је толико воли, да, осећа, не може више б |
непристојним није јој давала да дуго о њему мисли.</p> <p>Кад изби код сата, срете две своје д |
и упитао с ким станује!{S} А он је муж, њен муж, који би имао права да стави и руку на та прса. |
се за руке и пиљећи једно у друго.{S} А њен муж једва је и гледа.{S} Увек се нешто жури или је |
ладе парове, који нису живели као она и њен муж.{S} Видела је младенце, којима се срећа могла ч |
уке, која би имала да из основа промени њен живот.{S} Помишљала је само на испит зрелости.{S} Ј |
ас је остајао дуже у уредништву, радећи њен посао, јер она није никад стигла да да довољно руко |
S} Учинило јој се као да је он очекивао њен пролазак.</p> <p>Кад виде да јој он прилази, Јелена |
да ће понова заузети место крај ње као њен муж, да ће се брак наставити, иако је он већ раскин |
диш“.{S} Место свега загледао се само у њена округла прса и упитао с ким станује!{S} А он је му |
-се приближим? питала се она.</p> <p>Из њене околине нико их није лично познавао, а сви су о об |
последњим речима поглед му се устави на њеним бујним прсима.{S} Њу намах обли румен.</p> <p>И о |
де у уредништво, само да види шта је са њеним радом, који још никако није био штампан.{S} Увек |
ски, Горки, Арцибашев ређали су се пред њеним очима.{S} Није просто знала шта пре да чита.{S} С |
ђе и до најмлађега сарадника, који је у њеним очима био нешто врло велико.</p> <p>Читаву недељу |
ијама младе, бујне девојке.</p> <p>И од њених идеја остаде само обична жена. </p> </div> <pb n= |
, није сама, нешто као да се миче испод њених ногу.{S} Спусти поглед и виде Севића, који јој се |
/p> <p>Мати је била добра жена.{S} Лице њено, жућкасто и свело пре времена, показивало је дугу |
аднике и да нешто дотури и мужу.{S} Али њено неискуство у пословима одби муштерије. </p> <pb n= |
икада зажали на мене да јој нисам дао „њено“, т. ј. удомљење.{S} Ја сам чиновник, што ће рећи |
ле новце, за остатак новца добивеног од њеног оца.{S} Сад ће почети рад самостално.</p> <p>— Ви |
крете, а он за њом.{S} Тако су дошли до њеног стана.{S} Кад она тури кључ у браву, он је упита: |
че јој да се обрати г. Н. Н., пријатељу њенога оца, који ће наћи начина да јој помогне.</p> <p> |
оли, код другарица.{S} Сви су се чудили њеној расејаности и повучености.</p> <p>Поподне једнога |
има.{S} Онде где су биле његове руке на њеном телу, пекло ју је и жегло.</p> <p>— Хоћеш ли да б |
што припада њему, држећи своју руку на њеном рамену.</p> <p>Она га одгурну нервозним покретом, |
онога непристојника, већ је, судећи по њеноме смеху, била и задовољна.{S} А можда јој је заист |
еликим плановима, говорио је како ће уз њену помоћ стварати чуда.</p> <p>Она га је слушала као |
укрућен, Севић као да је потрчкивао за њим.{S} Прођоше крај ње и не погледавши је.{S} Уђоше у |
к њему вукли навика да редовно буде са њим и сећање на његове загрљаје, речи и погледе.{S} Бил |
е око ногу.</p> <p>— Ко је онај мали са њим? упита Јелена.</p> <p>— То је Петар Севић, интимус |
утра адвокату Н., ја сам већ говорио са њим.{S} Он ће ти написати представку за свештеника и ре |
чили.{S} Она је била лепа девојка, пред њим се није устручавала, није много скривала ни својих |
ову.{S} Спочетка Јелена није смела пред њим ни уста да отвори, али се после ослободила и врло ч |
рукопис, па сам хтела да видим шта је с њим, а донела сам и један превод.</p> <p>— О чему је та |
b n="112" /> <p>Јелени би јасно да ће с њим тешко изаћи на крај.</p> <p>— Човече, та шта ти упр |
ој је било непријатно да је свет види с њим.{S} Био јој је одвратан, а и стидела га се. </p> <p |
а је горела од жеље да се упозна било с њим, било са Севићем.{S} Веровала је да ће лично познан |
p> <p>Јелена, ништа не мислећи, пође за њима.{S} Они су се нешто објашњавали.</p> <p>— То је по |
довикну другарицама да иду, а оне ће за њима.</p> <p>— Шта ти је, Јелена? питала је нежно.</p> |
а потребним јој речницима.{S} Али ни са њима превођење није ишло много брже.{S} Севић плану, ал |
ј се да не би могла да издржи сусрет са њима, не би знала шта да одговори ни на само питање „ка |
ило доста беспослена света.</p> <p>Пред њима се одједном указа Дугић.{S} Прав као бор, држећи у |
Мица опет попусти и пођоше.</p> <p>Пред њима су била два шетача: један висок, крут, правих раме |
дугу патњу.{S} Волела је своју децу и у њима је тражила утеху за разочарење у браку.{S} Док је |
ање, ваљање по трави.</p> <p>Једна међу њима одвајаше својим несташлуком.{S} Ниједној другарици |
.</p> <p>Наше две ученице прођоше поред њих на више, па се онда вратише, али не бејаху срећне д |
шла су двојица младих људи.{S} Један од њих висок, онакав од прилике каквог је она замишљала.{S |
седе. </p> <pb n="16" /> <p>Недалеко од њих, стазом, ишла су двојица младих људи.{S} Један од њ |
="102" /> надајући се да је бар неко од њих у Драчу, али никога не нађох.</p> <p>По св. Јовану |
а и исплеле венце, враћаху се, зовући и њих.</p> <p>— Да останемо, Мицо, молила је Јелена.</p> |
да се умеша у туђе ствари, окупила око њих, тако да Јелена није могла да изађе из круга који с |
Јелена је често, с Милицом, ишла близу њих, само да улови коју њихову реч.{S} Није чула ништа |
Али је он, Јова, велики, већи од свију њих.</p> <p>— Па се онда сети данашњег свог покушаја у |
али се после ослободила и врло често су њих троје претресали друштвене прилике у земљи и на стр |
акога стила великих руских писаца, нити њихове занимљивости предмета.{S} Није ту, сем наслова, |
ју.{S} Па још траже да им за ту жртву с њихове стране будемо и захвалне.{S} Ја бих све то — и Ј |
стање родитеља боље, у толико је живот њихове деце ружичастији; у колико деца у детињству мање |
тави жандарма испред врата!{S} Састанци њихови били су без речи: он би само протурио руку кроз |
брањена, друкчије посматрају живот него њихови родитељи, јер им родитељи, колико могу, не дају |
ње осете да је живот борба, у толико је њихово разочарење веће кад буду принуђена да и сама уче |
није такав.{S} Мисли <pb n="80" /> он о њиховој будућности, а и о њој самој али, сиромах, нема |
да хтео да се и он уз њега прослави.{S} Њихову пријатељству ишло је на руку и Јовино сарадништв |
цом, ишла близу њих, само да улови коју њихову реч.{S} Није чула ништа интересантно, или су то |
у на та прса.{S} Не би то <pb n="94" /> њој било, бар не више сада, пријатно, и она би се понаш |
кше, јер не мора водити рачуна о њој, а њој ће бити поможено, јер ће своју зараду имати само за |
д школе, у којој је незадовољство према њој бивало све веће.{S} Она није ништа радила.{S} По не |
а тако је много мислио <pb n="62" /> о њој и чудио се и жао му је било што је никако нема.</p> |
лила да је себичан, да не води рачуна о њој.{S} А он, видиш није такав.{S} Мисли <pb n="80" /> |
бити лакше, јер не мора водити рачуна о њој, а њој ће бити поможено, јер ће своју зараду имати |
="80" /> он о њиховој будућности, а и о њој самој али, сиромах, нема времена да га проводи с њо |
..</p> <p>Често размишљајући о школи, у њој се заче мисао да полаже испит зрелости као приватна |
рећна!{S} Неколико љубазних речи могу у њој да изгладе успомене на месеце или године ранијег бе |
но изгледаш, права париска дама!</p> <p>Њој је било одвратно то што је он посматра, разгледа ка |
чекај да се договоримо, повика Мица за њом.</p> <p>Али Јелена изађе и залупи врата за собом.</ |
е не обзирући се на њега.{S} Он пође за њом. </p> <pb n="96" /> <p>— Слушај, Јелена, поче он.{S |
е Јелена становала, она скрете, а он за њом.{S} Тако су дошли до њеног стана.{S} Кад она тури к |
какав човек који се смилује да се ожени њом.{S} Мушкарци проживе читав живот пре брака, па онда |
ику да воли своју жену, да је задовољан њом, да жели да продужи заједнички живот.{S} Јелена одб |
ва</title>“ и да је Севић био задовољан њом.{S} Извежбала се у послу и сад би могла да ради код |
намерава и како мисли да удеси живот: с њом или сам за себе.{S} Била је начисто да је по њу бољ |
да хоће унутра, јер има да разговара с њом.</p> <p>— Шта ћеш, казуј? питаше она не пуштајући г |
, сиромах, нема времена да га проводи с њом.{S} А она шта је већ мислила о њему!{S} И сам увиђа |
му се устави на њеним бујним прсима.{S} Њу намах обли румен.</p> <p>И обоје заћуташе.{S} Ишли с |
пријатељу, с којим је био у завади.{S} Њу међутим не упита ни „како си“, ни „шта радиш“.{S} Ме |
све силније, да јој је дах застајао.{S} Њу је одвратност према њему нагонила да се отима, а опе |
ећала да није ни за кување.</p> <p>И за њу поче живот кувања и прања судова.{S} Већ више није и |
ма на „лагеру“ доста дела, али ће он за њу већ наћи згодан посао.{S} Намеран је да покрене библ |
замишљала, јер је немачки језик имао за њу још увек својих тајни.{S} Али како су то биле дечје |
и такве ствари, а ја сам се наљутила на њу што није хтела да изађе у шетњу.{S} Боље <pb n="25" |
а уђе у уредништво, а Севић испаде пред њу.</p> <p>— Боли ме нешто глава, па бих да прошетам.{S |
а хтеде да га прође, али он пристаде уз њу.</p> <p>— Само тако, то је лепо, викао је, као да је |
у где је била Јелена, па најзад седе уз њу.</p> <p>— Шта си хтела? упита Мица.</p> <p>Јелена не |
се девојка просто напросто продаје и уз њу се често даје још и „приде“, као уз какву робу.{S} Т |
оје велике сестре, радо је пристајао уз њу.{S} Својим ручицама чупао јој је косу, прислањао гла |
се повуче, али он као да се прилепио уз њу.{S} Већ је осећала његов дах, ужагрен, запахњивала ј |
елена није желела.{S} Осећала је како и њу обухвата тај пламен, како је сажиже, како је обузима |
ена радозналцима.{S} Једни су осуђивали њу, а други су тврдили да је онај човек пијан и да јој |
ам за себе.{S} Била је начисто да је по њу боље, а можда и по њега, да се не везују понова, кад |
кључка да је тај брак био само кобан по њу, уздрхтавала је при помисли да ће Севић ускоро доћи, |
кроз одшкринута врата и Јелена би му у њу ставила динар-два, после чега је он одлазио, да се у |
тала Јовина разлагања о разним идејама, о женском покрету и другим питањима. </p> <pb n="53" /> |
им идеалним замишљањима о уредништвима, о штампаријама, које је она сматрала за нешто високо, н |
аше и даље, говорећи о својим идеалима, о својим погледима на живот, на брак, — све што је Јеле |
чким заносом...{S} О, блажена младости, о срећне године идеалисања и чедности!{S} Како се груди |
ја вратио.</p> <p>— Да ти право кажем, о томе сам једва и мислила.{S} Не разумем твоје питање. |
/p> <p>— Па зар је то та срећа у браку, о којој маштају девојке? питала се.</p> <p>Али она је и |
јетко.{S} Сад је на мене ред да кажем: о прошлости нећемо говорити.{S} Пређи одмах на ствар.</ |
о, а тако је много мислио <pb n="62" /> о њој и чудио се и жао му је било што је никако нема.</ |
одређеније питање.</p> <p>— А, тако!{S} О томе се, мислим, нема много разговарати.{S} Ја сам ве |
ром, блистају младалачким заносом...{S} О, блажена младости, о срећне године идеалисања и чедно |
егово име.{S} Али што је било, било.{S} О прошлости нећемо говорити.{S} Нисмо криви ни ти ни ја |
, а донела сам и један превод.</p> <p>— О чему је тај рукопис ?</p> <p>— Наслов је „О Богу“.</p |
p> <p>— Не спавам, али сневам.</p> <p>— О чему?</p> <p>— О њему, моме будућем...</p> <p>— А зар |
, али сневам.</p> <p>— О чему?</p> <p>— О њему, моме будућем...</p> <p>— А зар га знаш?</p> <p> |
о — то нико није знао, нити је он икада о томе говорио.{S} Кад се вратио у Београд, после неких |
</p> <p>Била је то „Чита ди Бари“, лађа о којој си свакако слушала.{S} Света много, а на броду |
лена, ја сам од јуче до сада размишљала о себи и теби и дошла сам до закључка да ми нисмо једно |
њига вадила „мисли“ и „ситнице“, писала о женском свету и била коректор листа.{S} Дугић је писа |
ред очи јој изађе све оно што је читала о мукама радничким у тим јазбинама послодавачким. </p> |
Понеки пут, у сумрак, Јелена је мислила о будућности.{S} Чинило јој се страшно, ако тако узмора |
д одласка из Србије Јелена није мислила о њему.{S} Уопште није више рачунала са могућношћу да ћ |
води с њом.{S} А она шта је већ мислила о њему!{S} И сам увиђа да не иде овако живети и стара с |
а.{S} Сва је била испуњена само мислима о Севићевим загрљајима и пољупцима.</p> <p>Једва би чек |
азочарана у својим идеалним замишљањима о уредништвима, о штампаријама, које је она сматрала за |
<p>Јелена начини гримасу као да не зна о коме то Мица говори.</p> <p>— Та знаш га; уосталом, п |
ислила да је себичан, да не води рачуна о њој.{S} А он, видиш није такав.{S} Мисли <pb n="80" / |
е бити лакше, јер не мора водити рачуна о њој, а њој ће бити поможено, јер ће своју зараду имат |
кући.</p> <p>Потрча и не водећи рачуна о њему.</p> <p>— Чекај, отпратићу те! чу за собом Севић |
не слушала него гутала Јовина разлагања о разним идејама, о женском покрету и другим питањима. |
ињаше да се срећа приближује, она срећа о којој је Севић раније говорио.</p> <p>О, како је мало |
и да то што је она имала није она срећа о којој је слушала да се говори. </p> <pb n="75" /> <p> |
о Богу.{S} Прелиста неколико брошурица о истоме питању, преписа читаве ставове из митологије Г |
раде да скрене мало десно, али се очеша о ону која је била с његове стране.</p> <p>— Клипан, ре |
/> <p>Јелена ћуташе, задубљена у снове о своме будућем, а Мица настави плетење венца.</p> <p>Д |
гнезда, замишљала је, излетале су идеје о слободи, љубави, напретку.{S} Замишљала је уредништво |
мвајске чекаонице.{S} Весело су ћаскале о овоме или ономе, задиркујући једна другу.</p> <p>— Шт |
пу близу изласка.</p> <p>— И они говоре о „<title>Сањину</title>.“ То је свакако нешто велико.{ |
а не зна, али ће упитати брата, који се о Јови не изражава баш најлепше.</p> <p>Сад Мица, која |
остранству, бар се тако мислило, ако се о томе уопште мислило.{S} Због тога пријатељства ваљда |
S} У допису из једне вароши говорило се о једном владици, који је трчао за световним уживањима. |
n="80" /> он о њиховој будућности, а и о њој самој али, сиромах, нема времена да га проводи с |
аревца.{S} Зашто не бисмо издејствовали о формално раскидање брака...</p> <p>— А, не!{S} Немам |
су биле тако скромне, а она и не мисли о њему.{S} А он је толико воли, да, осећа, не може више |
радиш код њега, на издањима.{S} Ниси ми о томе ништа писала!</p> <p>— Заборавила сам можда.</p> |
.</p> <p>Јелена не хтеде више да говори о томе, јер јој је било непријатно да слуша те неоправд |
ије.</p> <p>Па би онда он почео причати о нечему што је њега интересовало.</p> <p>Тако је дошла |
е реду то, што више није морала мислити о испиту зрелости.{S} Ипак је била незадовољна, не знај |
иловањима, Јелена тек тада поче мислити о томе, како ће јој бити могуће да настави живот са чов |
олазила.{S} Почела сам све више мислити о својима, <pb n="102" /> надајући се да је бар неко од |
И Севић се пренемагаше и даље, говорећи о својим идеалима, о својим погледима на живот, на брак |
рачним улицама у разговору.{S} Говорећи о овоме и ономе, дођоше и на питање брака.{S} Севић је |
умртвљена...</p> <p>Често размишљајући о школи, у њој се заче мисао да полаже испит зрелости к |
ј велике зубарске столице, удари главом о тешко, гвоздено постоље и више се не маче.{S} Крв из |
и отишао! дрекну Јелена, лупнувши ногом о под, а очи јој севаху.</p> <p>— Па, добро... да одем. |
ш није такав.{S} Мисли <pb n="80" /> он о њиховој будућности, а и о њој самој али, сиромах, нем |
— Па ја сам рекао да се плати тај посао о коме си ми говорила.{S} Ја нисам милионер да губим вр |
још дуго, држећи је у загрљају, причао о својим великим плановима, говорио је како ће уз њену |
ра непристојним није јој давала да дуго о њему мисли.</p> <p>Кад изби код сата, срете две своје |
p>Како већ нису знали ни једно ни друго о чему да говоре, Јелена климну главом у знак поздрава |
Наравно да код куће нико није ни слутио о тим посетама.{S} Јелена је обично казивала матери да |
удубљен у своје мисли.{S} Он мисли само о преображају друштва, јер ево већ скоро три месеца как |
Она не одговори.</p> <p>— А ја сам само о вама мислио! уздахну Севић, а глас му је био тужан, т |
е породице и друштва, одлазе у Топчидер о празницима, на цео дан.{S} Мора се отићи, ма само и ј |
на посао, верујући да почиње онај живот о коме јој је Севић <pb n="76" /> говорио раније.{S} Он |
ћу.{S} Кад је прочитала у новинама вест о помиловањима, Јелена тек тада поче мислити о томе, ка |
човек не би имао високо развијену свест о дужностима, жена, натоварена децом, била на милости и |
.{S} Увек се нешто жури или је забринут о овоме и ономе. </p> <pb n="79" /> <p>Тако трајући дан |
је за одмор или читање новина.{S} Бригу о деци оставио је жени.{S} Тако су се и деца одбила од |
чиме да почне, изабра филозофију, идеју о Богу.{S} Прелиста неколико брошурица о истоме питању, |
евић.{S} Он није хтео да руши традицију о сродству, зато што би тиме, по конвенцијама које влад |
веде?{S} Родитељи неће хтети ни да чују о удаји, и то још за Севића, и нарочито не сад, на два |
се у себи да ли да повери слатку тајну о томе како је постала сарадница тако великог листа као |
та ти треба.</p> <p>Јелена му се обисну о врат, не за то што га је силно волела, већ као да му |
на једном попустила.</p> <p>У разговору о овоме и ономе, дођоше и на име Јове Дугића.{S} Јелену |
е нико их није лично познавао, а сви су о обојици говорили само ружно.</p> <p>— Мрзе га, мислил |
о којој је Севић раније говорио.</p> <p>О, како је мало потребно, па да жена, ма и за тренутак, |
му је тај рукопис ?</p> <p>— Наслов је „О Богу“.</p> <p>— А, да, добио сам га.{S} Мило ми је, г |
своје мишљење, које је Јова скоро увек обарао једном једином реченицом:</p> <p>— Ствар стоји д |
је он уместо одговора, привлачио себи, обасипао пољупцима, уверавајући је да је она тако дубок |
е и кува.{S} Идеалан је брак кад у њега обе стране уносе добру вољу за заједнички живот, кад об |
измирена и од вас тражим признаницу на обе суме и изјаву да Јелена нема ништа више да тражи.{S |
осе добру вољу за заједнички живот, кад обе стране подједнако раде на добру породице.{S} Идеала |
праг.{S} Изјада се матери, исплакаше се обе и у томе их затече отац.</p> <p>Не рече јој ништа, |
дубине груди.</p> <p>Неко време ћутаху обе.</p> <p>— Ја бих се, Бога ми, удала, поче опет Јеле |
ани с пријатељима, код куће је био само обедима, а остатак времена био му је за одмор или читањ |
ће кривичних трошкова, стави забрану за обезбеду онога што је кредитирао Севића.{S} И тако штам |
је била задовољна, јер јој је живот био обезбеђен.{S} Лако јој није било, али, мислила је, то ј |
јој глас застајаше у грлу.{S} Притисну обема рукама горњи део прса и сруши се крај мртва мужа. |
арију и повлађивао је намери Севићевој, обећавајући и своју сарадњу.</p> <p>Севић је тумарао тр |
“ као заједничко име људске јединке без обзира на пол — зар човек нема права да бира себи друга |
она предложи да се врате и окрете се не обзирући се на њега.{S} Он пође за њом. </p> <pb n="96" |
све оно што свакога дана изађе у онако обимноме „<title>В. Журналу</title>“.</p> <p>Једнога да |
купиш шта ти треба.</p> <p>Јелена му се обисну о врат, не за то што га је силно волела, већ као |
и жена, да се венчају кад је већ такав обичај и кад већ она неће друкчије.</p> <p>— Ја више не |
воме инстинкту?{S} Треба једном пресећи обичај мираза и бракова из рачуна.{S} Срце треба да вод |
ући сваки слог.</p> <p>После часова, по обичају, пође у шетњу са другарицама.{S} Кад су већ бил |
ке.</p> <p>И од њених идеја остаде само обична жена. </p> </div> <pb n="28" /> <div type="chapt |
.{S} У уредништво је ишла свакога дана, обично око пет сати по подне, па носила какав рад или н |
ни слутио о тим посетама.{S} Јелена је обично казивала матери да иде овој или оној другарици.< |
риле су се при удисању ваздуха.{S} Лице обично, округло, са нечим мушким у цртама.</p> <p>— Е, |
и да се проведу. </p> <pb n="10" /> <p>Обично су ту и љубавни састанци.{S} Од трамвајске стани |
почети и са мање новца.{S} Једнога дана објави да од тога и тога дана почиње издавати независан |
слећи, пође за њима.{S} Они су се нешто објашњавали.</p> <p>— То је по мојем мишљењу виши човек |
ави на њеним бујним прсима.{S} Њу намах обли румен.</p> <p>И обоје заћуташе.{S} Ишли су Босанск |
до Земуна.{S} Одатле су отишли у једно оближње село, где је Севић већ раније био спремио свешт |
, живео свет!{S} На нама двома је да га обновимо!</p> <p>— А шта је с Јовом? упита она.</p> <p> |
м скупо платила своју лудост: данас сам обогаћена искуством и излечена од свих манија матурантк |
уги пут женим, кад ми је жива жена коју обожавам.{S} А и ти ваљда ниси тамо нашла некога, па би |
ву реч.{S} Мушко, женско, све је једно, обоје имају подједнаких права на живот.{S} И зар да жен |
ако обоје изјавите да се не трпите, да обоје желите развод.{S} На тај начин брже се свршавају |
а ћу спремити сва потребна документа за обоје, па ћемо се венчати у некоме селу, преко.</p> <p> |
више.{S} Севић је спремио документа за обоје.{S} Јелена је на дан венчања раније отишла од кућ |
далеко од тога да покажу какав гњев; не обоје се мирно, издаље, гледаху и смејаху.</p> <p>— Као |
равила сам можда.</p> <p>И опет ућуташе обоје, идући ногу пред ногу.</p> <p>Кад су били испред |
рсима.{S} Њу намах обли румен.</p> <p>И обоје заћуташе.{S} Ишли су Босанском улицом.{S} Кад дођ |
арнице за развод брака, били су позвани обоје „на мирење.“ Али Севић не хтеде никако да дође.{S |
вокатом и он ми рече да је најлакше ако обоје изјавите да се не трпите, да обоје желите развод. |
авајући да не зајеца.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Ја нисам могла ништа да га питам, а он није з |
е веже, раскинемо сасвим.{S} Били бисмо обоје слободни.{S} Ја сам уосталом данас разговарала са |
дно за друго.{S} То смо уосталом одавно обоје увидели, па смо и живели свако за себе.{S} Зар не |
нико их није лично познавао, а сви су о обојици говорили само ружно.</p> <p>— Мрзе га, мислила |
м путем ка Калемегдану.{S} Као да им се обома журило да што пре стигну.{S} Тек овда-онда измења |
писмо ме је и веома изненадило и веома обрадовало.{S} Изненадило ме је што ми пишеш, после она |
на није могла да изађе из круга који се образовао око ње.</p> <p>Најзад се појави и један радоз |
као човек ништа не зарађујеш, с каквим образом тражиш новаца од мене, једне жене, којој си заг |
коју је тек почињала.</p> <p>— Иди сад, обрати се Севићу, имам посла.</p> <p>— Кад ћемо се виде |
ган јавног поретка.</p> <p>— Молим вас, обрати му се Јелена, овај човек ме напада и вређа.{S} М |
Сутрадан јој дође мати и рече јој да се обрати г. Н. Н., пријатељу њенога оца, који ће наћи нач |
то не поможе.</p> <p>Како би било да се обрати оцу!</p> <p>И она, дршћући од узбуђења и страха |
нарочито због тога, што на Јелену није обратио пажњу бар ове године, у последње време, кад се |
а треба даље да радиш и на што треба да обратиш пажњу.</p> <p>Сутрадан, баш кад се Јелена спрем |
<p>Севић је радио до у сумрак.{S} Онда, обраћајући се Јелени, упита:</p> <p>— Зар не би било пр |
већ није знала како да га се отресе.{S} Обраћала се полицији за заштиту, али шта је ова могла.{ |
> <p>Занета својим мислима, Јелена није обраћала пажњу куда иде.{S} Нађе се пред улазом у Калем |
део кривице ипак његов, јер никада није обраћао пажњу на то шта Јелена ради, с ким се дружи, шт |
ној трци за унапређењем није на децу ни обраћао пажњу.{S} Преко дана у канцеларији, после канце |
3" /> не смете ми се никад више не само обраћати ма за што, него ни приближити.{S} Ви за мене н |
идев у чему је ствар, набра незадовољно обрве.</p> <p>— Што си тражила посла, кад ниси у стању |
Дугића и рече му шта би хтела.{S} Овај обрече да ће разговарати са Павићем и после неколико да |
дина, био је већ зрео човек, дуге косе, обријаних бркова, са дугом црном лепршавом машном, <pb |
а се спотиче већ код првих реченица.{S} Обрни-осврни не иде.{S} Од подне до вечери превела је, |
и Јеленине за рад, већ због тога што се обрукао пред својим <pb n="77" /> уредником.{S} Али шта |
сам доста слободна времена и понова ме обузе мисао да полажем матуру.{S} Радила сам поједине п |
ата тај пламен, како је сажиже, како је обузима вртоглавица.</p> <p>— Не, само то не! цвилела ј |
јој јурну у лице.{S} Осећала је како је обузима неко чудно осећање, како јој кроз тело струји н |
но дотле непознато осећање поново би ју обузимало, дрхтала би од узбуђења.</p> </div> <pb n="61 |
ногу, а кад је ишао, изгледало је да на обући нема потпетица.</p> <p>Јелени скоро застаде дах.{ |
на није желела.{S} Осећала је како и њу обухвата тај пламен, како је сажиже, како је обузима вр |
не просторије штампарије, Севић је лако обухвати око паса, као хотећи да је чува да се не спота |
пусти и утрча у своју собу, па се онако обучена баци на постељу, грцајући у сузама.</p> <p>— Ов |
д тражећи и друштво своје нове жене.{S} Ова се спочетка нећкала, па се после навикну.{S} За дец |
дну девојку за раме, скоро за груди.{S} Ова се закикота и баци се ногом да удари непристојника. |
тура тамо-амо, голица је и засмејава, а ова се, заценивши се од смеха, немоћно брани.{S} И тако |
ћала се полицији за заштиту, али шта је ова могла.{S} Ваљда да јој постави жандарма испред врат |
с његове стране.</p> <p>— Клипан, рече ова.</p> <p>— Што? упита Јелена, која ту погрду схвати |
ити људи као што су Дугић и Севић.{S} И ова двојица учинише јој се велики, врло велики.</p> <p> |
Мица ућута, завидећи помало Јелени, што ова, кћи високог чиновника, има мираз, па јој је могуће |
та гледала је деци кроз прсте, а кад су ова поодрасла, нису је већ много ни питала.</p> <p>Посл |
p> <p>— Молим вас, обрати му се Јелена, овај човек ме напада и вређа.{S} Молим вас да га водите |
ред листа.</p> <p>Кад је отишла Павићу, овај је дочека пријатељски, поласка јој да лепо изгледа |
тражи Дугића и рече му шта би хтела.{S} Овај обрече да ће разговарати са Павићем и после неколи |
а се дружио са Севићем за то, што га је овај хвалио до небеса и преувеличавао сваку његову реч, |
>— Куда бих?{S} Уморна сам од јуче, а и овај роман ме јако занима, па ћу данас остати код куће. |
старству Финансија, где ме је затекао и овај рат.{S} Бомбардовање Београда бацило ме је са моји |
глед са свога мужа, готова да скочи чим овај само дигне очи.{S} Отац би седео неко време, па би |
у кварт.</p> <p>— Муж сам ти ја, а не „овај човек“, викао је Севић.</p> <p>— Може, госпоја, ам |
који су били корисни, <pb n="109" /> а овакав се вратио кући.{S} Морална лешина, која се распа |
мати само за себе.{S} Навикла је већ на овакав живот, а и он је ваљда већ био излечен од брака. |
не упита је како је издржала две године оваквог живота.</p> <p>— Хоћеш ли још?</p> <p>— Не, хва |
<p>Осећала је да не може дуго да издржи овакву ситуацију.{S} Преклињала је Севића да је пусти с |
о.</p> <p>— Видиш, говорио је усхићено, овако ништа ни довека.{S} А са штампаријом ће ићи боље, |
и и она сада била на универзитету...{S} Овако је практикант...{S} Па би се сетила мужа, оних ка |
знаш добро, није била изгледа да ћу ја овако рђаво проћи.{S} Видела си да сам био пун идеала и |
Боже, мој грех тако велики, да је казна овако тешка!</p> <p>Пошто је пустила сузама на вољу, по |
ислила о њему!{S} И сам увиђа да не иде овако живети и стара се да им буде боље.{S} А живот је |
елена је осећала да више ни она не може овако, а и испит ју је испуњавао ужасом.{S} Али како да |
е лако.{S} Била је чак и радосна што се овако свршило.{S} Чинило јој се да јој је са душе пао н |
мора да проведе век.{S} И да ли ће моћи овако издржати.</p> <p>Једнога дана Севић дође кући ран |
вечерас.{S} Кад смо одлучили да живимо овако како смо уговорили, <pb n="98" /> нећу да твоје п |
угарице идући даље.</p> <p>— Мицо, ходи овамо! позва Јелена једну другарицу.</p> <p>— Нећу, ско |
и на неког великог кнеза, па је побегао овамо.{S} Виђала си га већ свакако.{S} Лети носи црну р |
обома журило да што пре стигну.{S} Тек овда-онда измењали би по коју реч.</p> <p>Калемегдан је |
ми је казала да не воли жене у кући, а овде нисмо ни комотни.</p> <p>Стан брзо нађоше, собу и |
адили урадили сте.{S} Нисам вас звао да овде приређујемо сцене измирења и праштања.{S} Мени је |
кући, у Србију.</p> <p>Питаш откуда ја овде?</p> <p>Давно већ нисам никоме писала, давно ником |
р се за мене, као ни за Дугића, не може овде наћи жена, одговори Севић.{S} Која би и пошла за н |
="100" /> од Јованке, која је, пошто је овде онако лепо положила испите, отишла у Ницу, своме о |
м досади.{S} Ви можете ићи, а он остаје овде. </p> </div> <pb n="116" /> <div type="chapter" xm |
орасле.</p> <p>— Не, госпођице, за мене овде нема жене.{S} Мени би жена била другарица, помоћни |
ека мојих убеђења?{S} Несумњиво је да и овде има врло умног женскиња, али <pb n="56" /> мислим |
n="22" /> <p>— Мрзи ме, Јелена, остани овде, бранила се другарица.</p> <p>— Увек ти тако, ника |
/p> <p>— Та улази, нећеш ваљда вековати овде, рече јој Мица, којој је већ било досадило то беск |
ја матуранткиње.</p> <p>Чудиш се да сам овде и радујеш се што сам се вратила школи!{S} То си св |
, <pb n="98" /> нећу да твоје присуство овде ремети моје послове и мој начин живота.</p> <p>И к |
еших се за зубно лекарство.{S} До краја ове године завршићу, па ћу онда и ја у Београд.</p> <p> |
баш могла!{S} Ја сам сасвим друкчија од ове Мице, која је право женско и која се стара да научи |
учини огромна неправда што мора да учи ове глупе и сувопарне предмете, кад су јој у глави и у |
да се ни ја ни ти нећемо удати не само ове године, него ко зна још колико, па украо нам ко вен |
а, што на Јелену није обратио пажњу бар ове године, у последње време, кад се она онолико промен |
ца, храпава гласа, на себи је имао неко овештало одело, без <pb n="33" /> прсника, на грудима р |
броду био је — мој отац.{S} Остарео, у овешталу оделу, погрбљен и необријан, учинио је на ме с |
и у сузама.</p> <p>— Ово треба удавати, ово треба удавати, рече отац матери, вртећи главом и ум |
ога човека, него само нас девојчиће.{S} Ово је ваљда десети пут да ме гура.</p> <p>— А што се и |
на постељу, грцајући у сузама.</p> <p>— Ово треба удавати, ово треба удавати, рече отац матери, |
ац забринуто би вртели главом.</p> <p>— Ово треба што пре удавати, рече једном отац.</p> <p>— П |
њин</title>...{S} Забрањено у Русији, а ово је потпуно издање.{S} Ванредно.</p> <p>— Чудна ми ч |
они мушкарци понашају према женскињу, а ово се још смеје!</p> <p>Али, помислила је, то су још о |
, па да с овом чита мало.{S} Реши се на ово последње.</p> <p>Мица је дочека радосно, не показуј |
етна цицана кошуља.</p> <p>— Биће да је ово неки надзорник, помисли Јелена и приђе му.</p> <p>— |
е потребна толика реклама.</p> <p>— Али ово је нешто ванредно!{S} Слушај само.</p> <p>И Мица по |
рачунам на вашу помоћ.</p> <p>Говорећи ово Севић ју је пажљиво загледао.{S} Поглед му је клизи |
е никад ти нећу ни доћи.</p> <p>Рекавши ово Јелена дохвати свој шешир, наглим покретом покри гл |
поче најзад Севић, зашто вас није било ово неколико дана?</p> <p>— Па казала сам вам већ, имал |
63" /> <p>— Седите, молим вас, док само ово довршим, па ћемо онда мало разговарати.{S} Забављај |
p>Јелена гризаше усне од једа.{S} Говор овога човека вређао ју је, али она не хтеде да буде гру |
Јелена је обично казивала матери да иде овој или оној другарици.</p> <p>Сасвим се ослободила са |
вољно рукописа, час је имао састанак са овом или оном високом личности, — тек кући је долазио к |
се да ли да оде кући или Мици, па да с овом чита мало.{S} Реши се на ово последње.</p> <p>Мица |
били из „<title>В. Журнала</title>“, а овоме да се понуди није имала куражи због Павића.{S} По |
ајске чекаонице.{S} Весело су ћаскале о овоме или ономе, задиркујући једна другу.</p> <p>— Шта |
чним улицама у разговору.{S} Говорећи о овоме и ономе, дођоше и на питање брака.{S} Севић је на |
S} Увек се нешто жури или је забринут о овоме и ономе. </p> <pb n="79" /> <p>Тако трајући дане |
једном попустила.</p> <p>У разговору о овоме и ономе, дођоше и на име Јове Дугића.{S} Јелену ј |
олики дивни људи мислила је, изгинуше у овоме рату, људи који су били корисни, <pb n="109" /> а |
да ни њега ништа више није везивало за ову жену, чији је живот он разорио, можда не хотимично. |
ђемо мало и по Калемегдану.{S} Ја волим ову дубоку тишину.</p> <p>Јелена би се најрадије вратил |
и <pb n="32" /> она с правом долазити у ову кућу и да ће је сви понизно поздрављати.{S} Та шта |
су водила у унутрашњост куће.</p> <p>— Овуда, госпођице, прискочи Севић и Јелена осети како је |
д Вознесенском црквом.</p> <p>— Хајдемо овуда! позва је он, показујући на Кнез-Милошеву улицу.< |
некако извивши врат.{S} Да немате какав оглас?{S} Онда идите лево, у администрацију.</p> <p>Јел |
инило јој се да јој је са душе пао неки огроман терет. </p> </div> <pb n="99" /> <div type="cha |
столу и поче да чита, али јој се учини огромна неправда што мора да учи ове глупе и сувопарне |
је нешто страшно, неко крхање и рушење, огромне пожаре.{S} Одједном се виде на некаквој високој |
таљигаш, није дању никада био код куће, од ране зоре до мркла мрака на послу, по вароши.{S} Зар |
сала, давно никоме нисам отворила срце, од онда још кад сам почела сарађивати на оном листу, а |
ами Божић.{S} Посматрајући драчку луку, од црквице на брегу више Драча, чинило ми се као да сам |
и!{S} То си свакако чула <pb n="100" /> од Јованке, која је, пошто је овде онако лепо положила |
, ђаци свих школа и разнога узраста.{S} Од ранога пролећа, пре него што је дрвеће и најавило пу |
ио умро, а кућица продата за дугове.{S} Од сестре ни трага ни гласа.{S} Пође и он у свет.{S} Гд |
их реченица.{S} Обрни-осврни не иде.{S} Од подне до вечери превела је, ко зна како, једва десет |
<p>Обично су ту и љубавни састанци.{S} Од трамвајске станице до Хајдучке Чесме и до Кнежеве По |
време, кад се она онолико променила, а од оцена је само слабе и имала.</p> <p>Али сад шта је т |
саветовала, наставнице су се чудиле, а од другарица неке су јој завиделе, а неке је се клониле |
сам почела сарађивати на оном листу, а од, онда је већ добрих шест година.</p> <p>Знаш да сам |
p> <p>И Јелена поче, као практикант, да од свога рада издржава и себе и свога мужа, који је по |
а мање новца.{S} Једнога дана објави да од тога и тога дана почиње издавати независан политички |
их баш могла!{S} Ја сам сасвим друкчија од ове Мице, која је право женско и која се стара да на |
ође кући на ручак.{S} На десетак корака од атељеа чекао ју је Севић.{S} Она хтеде да га прође, |
би је прекорно.</p> <p>Јелена је горела од жеље да се упозна било с њим, било са Севићем.{S} Ве |
е се ишло ни Јелени, али је ипак горела од жеље да оде још једном, последњи пут.</p> <p>Једне в |
ио је жени.{S} Тако су се и деца одбила од њега.{S} Мати као мати, много штошта гледала је деци |
а десетицу, ону коју је малочас примила од свога првога посетиоца, први новац који је зарадила |
кад се Јелена с тешком муком одбранила од насртаја, Севић јој предложи да буду муж и жена, да |
лежала на његовим грудима, сва клонула од задовољства.{S} Било јој је угодно што је сасвим уз |
злечена сам од свих идеја које сам чула од тебе, примети Јелена јетко.{S} Сад је на мене ред да |
Јелена је на дан венчања раније отишла од куће, рекавши да ће на излет до Авале, нашла се са С |
лађе од њега.{S} Не прође ни месец дана од материне смрти, а отац доведе у кућу једну младу жен |
анас сам обогаћена искуством и излечена од свих манија матуранткиње.</p> <p>Чудиш се да сам овд |
а куражи због Павића.{S} После колебања од читаве <pb n="88" /> недеље дана потражи Дугића и ре |
немачког, а плаћаће се четрдесет динара од табака.{S} Јелена пристаде одмах, сматрајући да је п |
године затвора.{S} То му је била рента од „<title>Народног права</title>“. </p> </div> <pb n=" |
<pb n="38" /> <p>У том се сети да ништа од задатака није урадила.{S} Врати се столу и поче да ч |
рађујеш, с каквим образом тражиш новаца од мене, једне жене, којој си загорчао живот?</p> <p>— |
дих људи.{S} Један од њих висок, онакав од прилике каквог је она замишљала.{S} Само што је имао |
не новце, добила сва дела Јовина, почев од „Анархизма као филозофске доктрине“ до „Филозофије б |
мале новце, за остатак новца добивеног од њеног оца.{S} Сад ће почети рад самостално.</p> <p>— |
кабинет.</p> <p>Јелена је била ван себе од љутине.</p> <p>— Јелена, поче Севић, ја сам се решио |
ну школу.{S} Две сестрице биле су млађе од њега.{S} Не прође ни месец дана од материне смрти, а |
лађа му сестрица умре, а старија побеже од куће и ступи у службу.</p> <p>Петар је на занату био |
цу настаде тешко време.{S} Петар побеже од куће поче да учи типографски занат, па га и изучи.{S |
ка.{S} Севић се уопште није сећао да је од оца што друго и чуо, као што не би знао да каже да л |
>Јелена је била ван себе.{S} Дрхтала је од једа и беса.{S} Као жену вређало ју је понашање Севи |
у у борби за опстанак.</p> <p>Јелена је од брака очекивала много, али шта управо није знала ни |
н човек, и он је анархиста.{S} Почео је од слагачког шегрта, па се, као Твен, пео све више.{S} |
у вртлогу, а неко миље прожимало ју је од пете до перчина.{S} У ушима су јој још непрестано би |
шао — био је Севић.</p> <p>За све време од одласка из Србије Јелена није мислила о њему.{S} Уоп |
Кад га спази, Јелени се стеже срце, не од радости, већ од страха.{S} Он јој приђе као што се п |
ге уметничке косе, лепе очи увек уморне од рада, око врата лепршава уметничка машна, одевен нек |
артију.{S} Виде људе, необријане и црне од штампарског црнила, како иду између машина, односе п |
даш за њега?</p> <p>Јелена гризаше усне од једа.{S} Говор овога човека вређао ју је, али она не |
своју удају, што је управо било бежање од среће.{S} Ну, то сам учинила ни сама не знам како.{S |
дели су тако ћутећи, као снебивајући се од онога, што су у ствари желели. </p> <pb n="64" /> <p |
одгурну нервозним покретом, окрећући се од њега.</p> <p>— Де, де, та ми смо муж и жена!</p> <p> |
је и засмејава, а ова се, заценивши се од смеха, немоћно брани.{S} И тако са сваком редом.</p> |
а могло десити.{S} Бежимо и склањамо се од света, ма да нико ништа и не зна.{S} Све нам се чини |
ња.{S} Да ли бисте ви могли да одбаците од себе своје досадашње васпитање, па да учините по срц |
р како би она била способна за што веће од тога да се задржи мало дуже ван куће!</p> <p>Прођоше |
по свима пресудама имао да издржи више од три године затвора.{S} То му је била рента од „<titl |
поче да ради.{S} Радника није било више од тројице-четворице.{S} Послова није било великих: пла |
им крчмицама, мати је прала по кућама и од те зараде прихрањивала своје троје дечице.{S} Деца с |
почеше стизати и тужбе са свих страна и од свих личности нападнутих у листу.{S} Севић је скоро |
ам да је Јелена тиме потпуно измирена и од вас тражим признаницу на обе суме и изјаву да Јелена |
њаријама младе, бујне девојке.</p> <p>И од њених идеја остаде само обична жена. </p> </div> <pb |
ћање поново би ју обузимало, дрхтала би од узбуђења.</p> </div> <pb n="61" /> <div type="chapte |
постао већ свој човек, способан да живи од свога рада.{S} Отац му је међутим био умро, а кућица |
довољно заклона.{S} Јелена поче да бежи од школе, у којој је незадовољство према њој бивало све |
иде да јој он прилази, Јелена се одвоји од Мице, добацујући јој:</p> <p>— Пардон, за тренутак!< |
ући причање и милујући је.</p> <p>— Али од тога нема ништа, настављао је Севић, јер ја пре свег |
налазила да се само извуче из куће или од другарица, нарочито од Мице.{S} Кад јој, понеки пут, |
нико га више није читао, И тако Јелени од брака остаде муж у затвору, дуг за хартију за лист и |
p> <p>Хвалиш се својим браком!{S} Ја ти од срца желим да увек будеш срећна и да се каткада сети |
де му.{S} Али је он, Јова, велики, већи од свију њих.</p> <p>— Па се онда сети данашњег свог по |
становао.</p> <p>Стари Ђорђевић, бежећи од свога друштва, сећао се тек сада како је сам занемар |
да се обрати оцу!</p> <p>И она, дршћући од узбуђења и страха пређе очин праг.{S} Изјада се мате |
е на добру породице.{S} Идеалан је брак од прилике као неко удружење, у коме сви чланови имају |
лушај, Петре, прекиде га Јелена, ја сам од јуче до сада размишљала о себи и теби и дошла сам до |
ника.{S} А и њему, старом већ, била сам од користи, јер га је ваљало неговати.{S} Он је одмах б |
молим те, тих декламација, излечена сам од свих идеја које сам чула од тебе, примети Јелена јет |
елена.</p> <p>— Куда бих?{S} Уморна сам од јуче, а и овај роман ме јако занима, па ћу данас ост |
је гонило.{S} Можда сам хтела да утечем од своје прошлости!</p> <p>Била сам у друштву госпођа н |
, ишла су двојица младих људи.{S} Један од њих висок, онакав од прилике каквог је она замишљала |
ја још није радила, она виде како један од оних црних људи ухвати једну девојку за раме, скоро |
<!-- <div type="novel"> --> <head>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</head> <pb n="8" /> <pb n="9" /> <div type="c |
3" /> <p>ДРАГОМИР ШИШКОВИЋ</p> <p>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕ |
5" /> <p>ДРАГОМИР ШИШКОВИЋ</p> <p>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕ |
живот, а и он је ваљда већ био излечен од брака.</p> <p>Пред вече, излазећи из канцеларије, на |
аљало је да и Севић дође, а он је бежао од тога.{S} Тако се ствар протезала у бесконачност.</p> |
аумио?</p> <p>— Кад сам по ручку отишао од тебе, најпре сам потражио стан.{S} Нашао сам брзо, б |
S} Одмах би бацио на сто динар, а једио од деце узимало би новац и боцу и трчало по ракију.{S} |
шпијуна.{S} Није ми га било жао, далеко од тога.{S} Болело ме је само то, што сам још увек, бар |
ј је да зарида, толико је он био далеко од оне слике, какву је она замишљала.{S} Али није имала |
.{S} Али и једно и друго били су далеко од тога да покажу какав гњев; не обоје се мирно, издаље |
зо седе. </p> <pb n="16" /> <p>Недалеко од њих, стазом, ишла су двојица младих људи.{S} Један о |
b n="102" /> надајући се да је бар неко од њих у Драчу, али никога не нађох.</p> <p>По св. Јова |
а се прихвати посла, па ће све ићи само од себе.{S} Али поче да се спотиче већ код првих речени |
вуче из куће или од другарица, нарочито од Мице.{S} Кад јој, понеки пут, не би пошло за руком д |
, заборавих да те питам треба ли ти што од одела.{S} Јесен је већ на прагу.{S} После подне ћемо |
у штампарији!{S} То предвече, први пут од удадбе, није изашла у шетњу нити у сусрет мужу.{S} К |
елени се стеже срце, не од радости, већ од страха.{S} Он јој приђе као што се прилази доброј пр |
ла све и свакога.{S} Кад би видела коју од својих школских другарица, скренула би одмах у прву |
ствар и замоли га да је узме у заштиту од мужа, који јој чини неприлике и уцењује је.</p> <p>— |
/p> <p>— Човече, та шта ти управо хоћеш од мене ?{S} Хоћеш ли да ме убијеш !</p> <p>— Не, ни да |
ој се чују и онако гадне речи, и то још од уредника!{S} Па како се они мушкарци понашају према |
l:id="SRP19200_C9"> <head>IX.</head> <p>Од како је Севић постао штампар, Јеленин живот се проме |
упадљиве.{S} Крупније, црне као угљен, одавале су разбуђену чулност.{S} Ноздрве, меснате, шири |
исмо једно за друго.{S} То смо уосталом одавно обоје увидели, па смо и живели свако за себе.{S} |
још један удар.{S} Севића, с којим већ одавно нисам била <pb n="101" /> у заједници, ухапсише |
рмално уништи брак, који је стварно већ одавно раскинут. </p> <pb n="106" /> <p>— Али ја нећу.{ |
ј станици и сели су у воз до Земуна.{S} Одатле су отишли у једно оближње село, где је Севић већ |
са Јеленина лица на разголићени врат, а одатле на пуна, узбуркана прса.{S} Очи су му играле, ка |
на женскиња.{S} Да ли бисте ви могли да одбаците од себе своје досадашње васпитање, па да учини |
="56" /> мислим да нема ниједне која не одбацује и помисао да у браку, место благостања, нађе б |
к је замишљен и штапом гура каменчиће и одбацује их.{S} Онај анархиста, зар га не знаш?</p> <p> |
ужу.{S} Али њено неискуство у пословима одби муштерије. </p> <pb n="85" /> <p>Павић, који се бо |
да продужи заједнички живот.{S} Јелена одби и изјави <pb n="117" /> да не може да га гледа, да |
и је бар и све задатке израдила.</p> <p>Одби да вечера, рекавши да је добро ужинала код Мице.{S |
и оставио је жени.{S} Тако су се и деца одбила од њега.{S} Мати као мати, много штошта гледала |
нога дана, кад се Јелена с тешком муком одбранила од насртаја, Севић јој предложи да буду муж и |
} Па баш и да се нађе нека, да ли би се одважила да пође за човека мојих убеђења?{S} Несумњиво |
поново Севић, ви велите да и у нас има одважна женскиња.{S} Да ли бисте ви могли да одбаците о |
ати поподне, однесе је у уредништво.{S} Одважно уђе <pb n="41" /> у познату капију, пажљиво заг |
ваљање по трави.</p> <p>Једна међу њима одвајаше својим несташлуком.{S} Ниједној другарици не д |
</p> <p>— Што не пази како иде, него ми одвали раме, и девојка метну руку на горњи део груди, г |
ову Дугића и његова дела.{S} Мица ју је одвела у антикварницу Томе Јовановића и ту је Јелена, з |
еме, ваљда да би појачао своју продају, одвоји два ступца за радове омладине.{S} Било је вешто |
p>Кад виде да јој он прилази, Јелена се одвоји од Мице, добацујући јој:</p> <p>— Пардон, за тре |
но да је свет види с њим.{S} Био јој је одвратан, а и стидела га се. </p> <pb n="95" /> <p>Ишли |
волети.{S} Као да га и сад гледам: пре одвратан него симпатичан.{S} Али ја сам скупо платила с |
права париска дама!</p> <p>Њој је било одвратно то што је он посматра, разгледа као нешто што |
измирења и праштања.{S} Мени је све то одвратно.{S} Нећу чак да вам речем ни једне речи прекор |
лније, да јој је дах застајао.{S} Њу је одвратност према њему нагонила да се отима, а опет јој |
и данашњег свог покушаја у уредништву и одвратности коју је осетила.</p> <p>— Ипак ћу отићи још |
ије осећала ништа особито: ни љубави ни одвратности, али у својим мислима, на оној клупи, осећа |
се свет мане тих глупости.{S} Жена, ако одговара твојим идејама, дражи те и изазива.{S} И још а |
врши са испитом.{S} Али ју је он уместо одговора, привлачио себи, обасипао пољупцима, уверавају |
с неверицом.</p> <p>— Па ваљда нећу ја! одговори Севић хладно.{S} Шта би радила, кад не би кува |
ла, примети мати.</p> <p>— Каква школа! одговори отац и одмахну руком. </p> <pb n="20" /> <p>Је |
Нећу, скочићеш на мене и повалићеш ме! одговори јој Мица.</p> <p>— Ходи, нећу! увераваше Јелен |
њима ?</p> <p>— Ја ?{S} Ја бих, мислим! одговори Јелена после малог затезања.</p> <p>— Ох, хвал |
ена!</p> <p>— Били смо, али више нисмо! одговори она гадећи се. </p> <pb n="105" /> <p>— Јесмо, |
евић, публициста.</p> <p>— Ђорђевићева, одговори Јелена и прими пружену јој руку.</p> <p>— Госп |
зо сам ишла узбрдо, па сам се задихала, одговори Јелена, решавајући се у себи да ли да повери с |
најзад Севић.</p> <p>— Верујем да има, одговори Јелена.</p> <p>— Ја не познајем ниједну, наста |
о ни за Дугића, не може овде наћи жена, одговори Севић.{S} Која би и пошла за нас?</p> <p>— Нем |
<p>— Твога будућег и његовог сателита, одговори Мица просто.</p> <p>Јелена брзо седе. </p> <pb |
ала сам много посла код куће и у школи, одговори она.</p> <p>— Па зар нисте могли доћи ма само |
p>— Синоћ сам стигао лађом, око поноћи, одговори он.</p> <p>Она га умало не упита где је ноћио, |
} И онда се још љутиш.{S} Нећу да идем, одговори Мица одлучно, решена да не изађе, и из саме ле |
— Посао? упита он опет.</p> <p>— Посао, одговори она кратко.</p> <p>— Е кад је посао, онда да с |
</p> <p>— Важно? упита.</p> <p>— Важно, одговори Јелена.</p> <p>— Посао? упита он опет.</p> <p> |
виђења, госпођице, и не заборавите нас, одговори Севић, који је беше допратио до врата.</p> <p> |
ти? упита он.</p> <p>— Видећемо се већ, одговори му она, гурајући га према вратима.</p> <p>Он и |
— Шта желите?{S} Ја сам уредник, Павић, одговори дебељко, гледајући младе девојке некако извивш |
у је преклињао Севић.</p> <p>— Гледаћу, одговори она, повуче руку и придружи се Мици.</p> <p>— |
вечанства“, не би ни сама себи умела да одговори.</p> <p>Загледа се у небо.{S} Виде милионе зве |
држи сусрет са њима, не би знала шта да одговори ни на само питање „како си?“</p> <p>Кадгод уве |
упита он.{S} Буди мој гост.</p> <p>Она одговори одлучно:</p> <p>— Не, имам још да радим вечера |
си хтела? упита Мица.</p> <p>Јелена не одговори, а Мица извади из џепа конац и поче да слаже ц |
ље, хватајући је за руку.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— А ја сам само о вама мислио! уздахну |
и расплаканога малишана.</p> <p>Мати не одговори ништа, али и она некако расејано махаше главом |
то све због његовог писања.{S} Дугић му одговори да је он неблагодаран, кад се тако понаша прем |
елена оћута, јер и није знала шта би му одговорила.{S} Осећала је и сама да за друго није, али |
оју руку на њеном рамену.</p> <p>Она га одгурну нервозним покретом, окрећући се од њега.</p> <p |
екавши да је добро ужинала код Мице.{S} Оде у своју собу, па, и не палећи лампу, леже.</p> <p>Н |
и Јелени, али је ипак горела од жеље да оде још једном, последњи пут.</p> <p>Једне вечери Јелен |
на пође изласку, решавајући се да ли да оде кући или Мици, па да с овом чита мало.{S} Реши се н |
о време ћутећи, па се растадоше и свака оде својој кући.</p> <p>Јелена је била разочарана у сво |
једва сачека да прође највећа жега, па оде Мици.{S} Затече је раскомоћену, на дивану, са некак |
елена се за неколико дана отимала да не оде у уредништво.{S} Она није волела Севића, нимало, ал |
p>Павић, који се бојао да штампарија не оде на покриће кривичних трошкова, стави забрану за обе |
ма.</p> <p>Он изађе у предсобље, али не оде као што је она мислила, већ, по одласку пацијента, |
дне нема краја.{S} Једва дочека подне и оде оцу.</p> <p>Кад је све испричала, стари Ђорђевић се |
те неоправдане нападе.{S} Опрости се и оде кући.</p> <p>Севићев поглед је непрестано осећала н |
ји му је лист и подигао.{S} Наљути се и оде.{S} После неколико дана Севић оде на издржавање каз |
амо то, идем одмах по речнике.</p> <p>И оде, да се после неколико минута врати са потребним јој |
"13" /> своме, у школи.{S} Ујутру свако оде лепо на своју страну, у подне се састанемо у кући, |
зило, све ју је нешто више вукло да бар оде у уредништво, само да види шта је са њеним радом, к |
{S} Севић плану, али не рече ништа, већ оде на вечеру и не позвавши Јелену.{S} Вратио се касно, |
се и оде.{S} После неколико дана Севић оде на издржавање казне, осуђен по неколиким кривицама, |
да, око врата лепршава уметничка машна, одевен некако немарно али отмено, мушка држања.{S} Глас |
.{S} Онај други, мало мањи, сиромашније одевен, без браде и цвикера, али такође са уметничком м |
о таљигашева и праљина, била увек чисто одевена.</p> <p>Петар је изгубио матер баш кад је сврши |
аборавих да те питам треба ли ти што од одела.{S} Јесен је већ на прагу.{S} После подне ћемо от |
>— Не, више, треба ми много више.{S} За одело.</p> <p>— Па зар ја да ти купим одело? цикну Јеле |
Па колико? </p> <pb n="119" /> <p>— За одело.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Па... шест стотина дин |
вајући и као срачунавајући колико кошта одело.</p> <p>Јелена стајаше као скамењена.{S} Пара ниј |
а одело.</p> <p>— Па зар ја да ти купим одело? цикну Јелена.</p> <p>— Па ти имаш новаца.{S} Да |
ва гласа, на себи је имао неко овештало одело, без <pb n="33" /> прсника, на грудима распучена |
о је — мој отац.{S} Остарео, у овешталу оделу, погрбљен и необријан, учинио је на ме страшан ут |
чи јој севаху.</p> <p>— Па, добро... да одем... али дај ми бар који грош за ручак.{S} Долазим и |
ме, па би легао и он, разбацавши делове одеће по соби.{S} Мати би све покупила, сложила на стол |
<pb n="107" /> <p>— Петре, молим те да одеш одмах, остави ме да се приберем, а и време је рада |
еко крхање и рушење, огромне пожаре.{S} Одједном се виде на некаквој високој планини, не, није |
Мицо, зар верујеш у те враџбине? упита одједном Јелена.</p> <p>— Какве враџбине ?{S} Плетем ве |
а беспослена света.</p> <p>Пред њима се одједном указа Дугић.{S} Прав као бор, држећи у руци шт |
а томе умиљавању. </p> <pb n="47" /> <p>Одједном уздрхта сва, стеже малишана на груди, стеже га |
ником је било врло много шетача.</p> <p>Одједном се однекуд појавише Јова Дугић и Петар Севић.{ |
ећ, ја ћу кући.</p> <p>Спремајући се за одлазак замоли Мицу да јој позајми „<title>Сањина</titl |
>Београђани, читаве породице и друштва, одлазе у Топчидер о празницима, на цео дан.{S} Мора се |
> <p>живот, ако те се само дотакнем.{S} Одлази!</p> <p>— Плати прво за разговор, па ћу ићи.</p> |
ар.{S} Гурну га Севићу у руку.</p> <p>— Одлази! рече му заповеднички, показујући руком врата.</ |
зи из затвора, после две године, и прво одлази пријатељу, с којим је био у завади.{S} Њу међути |
нице...</p> <p>Јелена је свако по подне одлазила у штампарију, да што помогне мужу.{S} Он је на |
у ред, бар за неко време.{S} Није више одлазио <pb n="51" /> тако рано, долазио је кући на руч |
њу ставила динар-два, после чега је он одлазио, да се ускоро опет врати.</p> <p>Јелена је била |
— био је Севић.</p> <p>За све време од одласка из Србије Јелена није мислила о њему.{S} Уопште |
не оде као што је она мислила, већ, по одласку пацијента, уђе понова у кабинет.</p> <p>Јелена |
још никако није био штампан.{S} Увек би одложила и оставила за сутра.</p> <p>Мица више није хте |
х је осећала пред доношењем такве једне одлуке, која би имала да из основа промени њен живот.{S |
, имам још да радим вечерас.{S} Кад смо одлучили да живимо овако како смо уговорили, <pb n="98" |
ш љутиш.{S} Нећу да идем, одговори Мица одлучно, решена да не изађе, и из саме лењости, из блаж |
.{S} Буди мој гост.</p> <p>Она одговори одлучно:</p> <p>— Не, имам још да радим вечерас.{S} Кад |
девојака и не погледавши их.{S} Кад већ одмакоше, Јелена позва Мицу да и оне прошетају.</p> <p> |
ћ се тргоше и седоше као шетачи који се одмарају.{S} Севић је у себи проклињао непознатога, ком |
чак је једном и ушла, али се, уплашена, одмах извукла.{S} Чинило јој се нечувено смело да се по |
аш, ја бих купио теби.</p> <p>— Напоље, одмах, или ћу те...</p> <p>— Чекај, да се погодимо...</ |
огодимо...</p> <p>— Нећу да се погађам, одмах напоље.</p> <p>— Слушај, дај ми новац, па ћемо он |
ропоштавање него на улазак домаћина.{S} Одмах би бацио на сто динар, а једио од деце узимало би |
ме то питаш?{S} Како то „сад“?{S} Сада одмах или сада пошто си се ти вратио ?</p> <p>— Сад пош |
е кући раније, сав радостан.{S} Исприча одмах да је нашао једну штампарију, малу, да ју је купи |
<p>— Сад одмах? упита она.</p> <p>— Сад одмах.</p> <p>— Хајдемо, паре ћеш добити кад изађемо из |
новац, па ћемо онда проти.</p> <p>— Сад одмах? упита она.</p> <p>— Сад одмах.</p> <p>— Хајдемо, |
ше Јелена.</p> <p>— За то што морам сад одмах да идем, јер треба наћи посла и стан.{S} Не могу |
ет динара од табака.{S} Јелена пристаде одмах, сматрајући да је плаћена сјајно, узе књиге и поч |
ти, јер га је ваљало неговати.{S} Он је одмах био одређен на службу у самом Паризу.{S} Ја сам п |
блицистом, били су ван себе.{S} Отац је одмах отрчао у полицију, да покуша шта се може, али се |
за то што јој је било криво да јој није одмах дошао, већ што јој се чинило да би требало да га |
се а час јецајући, час певајући, да се одмах затим стане ваљати по поду као бесомучна.</p> <p> |
то да јој каже.{S} Она га пусти, али се одмах покаја.{S} Био је трештен пијан.{S} Једва се држа |
алности.{S} Венчали <pb n="70" /> су се одмах.{S} Писмо родитељима Јелена је написала дан раниј |
</p> <pb n="72" /> <p>— Господине, поче одмах Јеленин отац, што сте урадили урадили сте.{S} Нис |
погледавши је.{S} Уђоше у Калемегдан и одмах скренуше десно, стазама где нема много света.</p> |
својих школских другарица, скренула би одмах у прву споредну улицу. <pb n="87" /> Чинило јој с |
најгорега.{S} Наишао би неко и Севић би одмах седао на пристојно одстојање.</p> <p>Једнога дана |
: о прошлости нећемо говорити.{S} Пређи одмах на ствар.</p> <p>— Лепо, шта мислиш сад да радиш |
њем рускога и немачког језика.{S} Ступи одмах у „<title>В. Журнал</title>“ као сарадник, где је |
ких речи.</p> <p>— Ако је само то, идем одмах по речнике.</p> <p>И оде, да се после неколико ми |
раћемо доцније.</p> <p>— А што не бисмо одмах разговарали? изазиваше Јелена.</p> <p>— За то што |
ком прећутном споразуму, Јелена и Севић одмах седоше на ону једину, заборављену клупу.</p> <p>С |
n="107" /> <p>— Петре, молим те да одеш одмах, остави ме да се приберем, а и време је рада.{S} |
.</p> <p>— Каква школа! одговори отац и одмахну руком. </p> <pb n="20" /> <p>Јелена једва сачек |
обедима, а остатак времена био му је за одмор или читање новина.{S} Бригу о деци оставио је жен |
е, отишла у Ницу, своме оцу, да се мало одмори, па ће онда кући, у Србију.</p> <p>Питаш откуда |
боље, јер сам имао прилику да се ваљано одморим.{S} А и ти изгледаш добро, много боље него рани |
/p> <p>— Да седнемо мало, колико тек да одморимо ноге.</p> <p>Седели су неко време ћутећи.{S} Ј |
надисати се свежа ваздужа у Кошутњаку, одморити плућа и очи у ономе зеленилу!{S} Како је прија |
о врло много шетача.</p> <p>Одједном се однекуд појавише Јова Дугић и Петар Севић.{S} Ишли су п |
осту.{S} Сутрадан око пет сати поподне, однесе је у уредништво.{S} Одважно уђе <pb n="41" /> у |
ако заборављене, јер су све остале биле однесене.{S} Прошеташе два-три пута горе-доле, погледаш |
парског црнила, како иду између машина, односе пакете хартије или доносе.{S} Виде и неколико де |
S} Радила сам поједине предмете и добих одобрење да полажем као приватна ученица VIII разред и |
је саопштење, да му је за тај и тај дан одређен претрес по „штампарској кривици“, а по тужби то |
је ваљало неговати.{S} Он је одмах био одређен на службу у самом Паризу.{S} Ја сам примала сво |
p>— Како замишљаш наш живот? постави он одређеније питање.</p> <p>— А, тако!{S} О томе се, мисл |
о право</title>“. </p> <pb n="83" /> <p>Одређенога дана лист се појави, под дирекцијом г. Петра |
, не давањем већег кредита на просвету, одржава народ у мраку и незнању.{S} У допису из једне в |
парија.</p> <p>Мислила је да ће се моћи одржати са штампаријом.{S} Муж јој је из затвора слао у |
еко и Севић би одмах седао на пристојно одстојање.</p> <p>Једнога дана, кад се Јелена с тешком |
ница.{S} Ипак се реши да му да, само да оду проти.</p> <p>— Добро, дођи сутра у три сата по под |
о сви песници у тим годинама, које брзо оду у неврат!</p> <p>У очи Ивањ-дана једна група младих |
треби на себе, а ја ћу гледати да ти се одужим за све што си учинила досада за мене.{S} Збогом! |
без речи: он би само протурио руку кроз одшкринута врата и Јелена би му у њу ставила динар-два, |
које су својим прстићима хитро савијале одштампане табаке.</p> <p>Јелени се учини све врло позн |
нађе какав човек који се смилује да се ожени њом.{S} Мушкарци проживе читав живот пре брака, п |
И ако платиш прописану таксу, можеш се оженити и сродницом којом је иначе забрањено женити се! |
ђе пред очи Јова, онако достојанствен и озбиљан, удубљен у своје мисли.{S} Он мисли само о прео |
, бранила га је Јелена.{S} Он је толико озбиљан, да и не мисли на те глупости.{S} Ето и на Кале |
непознатих.</p> <p>Дочекаше га стојећи, озбиљно.{S} Севићу је било као да улази у лавовски каве |
/p> <p>— Остави се, него да разговарамо озбиљно.</p> <p>Он седе.</p> <p>— Важно? упита.</p> <p> |
на његов начин говора — више ачења него озбиљности.</p> <p>Севић је био син једнога таљигаша, к |
уге непотребно је.“</p> <p>Севић дође у означено време.{S} Са г. Ђорђевићем су били у канцелари |
n="29" /> <p>Колико пута је хтела да се окане Јове и његове филозофије, али би јој увек пред оч |
<p>— Па... шест стотина динара, рече он оклевајући и као срачунавајући колико кошта одело.</p> |
чке косе, лепе очи увек уморне од рада, око врата лепршава уметничка машна, одевен некако немар |
ла је.</p> <p>— Синоћ сам стигао лађом, око поноћи, одговори он.</p> <p>Она га умало не упита г |
е смеђе косе, која је у увојцима падала око главе.{S} Само су јој очи биле некако упадљиве.{S} |
м, али немам речник, па сам се задржала око неких речи.</p> <p>— Ако је само то, идем одмах по |
жеље да се умеша у туђе ствари, окупила око њих, тако да Јелена није могла да изађе из круга ко |
и.{S} Он је знао каквих све тешкоћа има око развода брака, знао је да бирократизам све увлачи у |
го савлађивати да буде довољно прибрана око оно двоје-троје посетилаца.{S} Чинило јој се да то |
{S} Изостављене су оне глупе церемоније око венчања.{S} А у случају да не пристају једно уз дру |
ав, коме као да су панталоне оптрчавале око ногу.</p> <p>— Ко је онај мали са њим? упита Јелена |
<p>Уредник га узе, али загледаше и даље око машине.</p> <p>— А шта је ?{S} Поезија, проза ? упи |
и вечеру.{S} Све остало време мучила се око превођења.{S} Из дана у дан у дан радила је брже и |
лутаму и она поче да разазнаје предмете око себе.{S} Виде да има и мушких и женских.{S} Женскињ |
лавовски кавез, подрхтавао је, ногавице око кривих ногу приметно су се тресле.{S} Где ли је бил |
рије штампарије, Севић је лако обухвати око паса, као хотећи да је чува да се не спотакне.</p> |
ево већ скоро три месеца како она трчи око њега и Севића, а он још није доспео да је примети.< |
у причицу, кратку и просту.{S} Сутрадан око пет сати поподне, однесе је у уредништво.{S} Одважн |
гла да изађе из круга који се образовао око ње.</p> <p>Најзад се појави и један радознали жанда |
по анархистичним идејама које је сејао око себе, а које нису хватале корена.{S} Важио је као о |
аку, берући цвеће за венце.{S} Све тако око седамнаест-осамнаест година.{S} Сукње им ни дуге ни |
уредништво је ишла свакога дана, обично око пет сати по подне, па носила какав рад или не.{S} Т |
јте, затражи уредник, загледајући нешто око машине и пруживши руку некако иза себе.</p> <p>Јеле |
дрављати.{S} Та шта су ти што се мувају око машина, шта су те девојке што убацују и савијају ха |
а осети како је једна рука лако додирну око паса, онако као што чинимо кад хоћемо некога да про |
риближим? питала се она.</p> <p>Из њене околине нико их није лично познавао, а сви су о обојици |
ито да је љуби.{S} Она покушаваше да се окрене, да устане, али у колико се више отимала, у толи |
сад пође изласку.{S} Кад дође до врата, окрете се и климну главом.</p> <p>— Збогом, рече. </p> |
Јелена климну главом у знак поздрава и окрете се да пође.</p> <p>Али, у забуни, пође вратима к |
„Губеревац“ она предложи да се врате и окрете се не обзирући се на њега.{S} Он пође за њом. </ |
> <p>Она га одгурну нервозним покретом, окрећући се од њега.</p> <p>— Де, де, та ми смо муж и ж |
{S} Место свега загледао се само у њена округла прса и упитао с ким станује!{S} А он је муж, ње |
се при удисању ваздуха.{S} Лице обично, округло, са нечим мушким у цртама.</p> <p>— Е, не могу |
ић полетеше у бездан.</p> <p>Пробуди се окупана у зноју.{S} Превуче руком преко чела, као да се |
је, веле, починио у Нишу, ортакујући са окупаторским бугарским властима.{S} Многе је оштетио, а |
се, из жеље да се умеша у туђе ствари, окупила око њих, тако да Јелена није могла да изађе из |
аквим делима за каква је он био оптужен олакшала развод брака.{S} Али после три месеца Севића п |
Ђорђевићева, али није била ни ружна.{S} Омалена раста, девојка <pb n="11" /> већ по развијеност |
ју продају, одвоји два ступца за радове омладине.{S} Било је вешто срачунато и на бесплатну сар |
арење.</p> <p>— Донела сам један рад за омладински део „<title>Журнала</title>“.</p> <p>— Дајте |
њу и на већу продају.{S} Уређивање тога омладинског дела би додељено Севићу. </p> <pb n="30" /> |
> <p>— Господине, дошла сам до уредника омладинскога дела „<title>В. Журнала</title>“.</p> <p>С |
грош.{S} Ако му Јелена не би отворила, он би бесомучно лупао у врата.</p> <p>Једнога дана, пош |
ак, упаде Севић у атеље.{S} У дроњцима, он који никада није изгледао сјајно, изгледао је бедно |
м.</p> <p>Кад је капија била откључана, он јој пружи руку у знак поздрава.</p> <p>— Куда ћеш? у |
н и пажљив према својој жени; напротив, он је чинио све што је знао и умео, али све то на један |
е.</p> <p>— Госпођо, рече јој чиновник, он је сад случајно пао полицији у руке.{S} Тражимо га в |
ог стана.{S} Кад она тури кључ у браву, он је упита: </p> <pb n="92" /> <p>— С ким станујеш?</p |
ву, убио срећу својој сестри.{S} Видиш, он јој није бранио да се воли с другим.{S} А можда није |
а!{S} Састанци њихови били су без речи: он би само протурио руку кроз одшкринута врата и Јелена |
идиш није такав.{S} Мисли <pb n="80" /> он о њиховој будућности, а и о њој самој али, сиромах, |
и окрете се не обзирући се на њега.{S} Он пође за њом. </p> <pb n="96" /> <p>— Слушај, Јелена, |
Јовин, који и нема других пријатеља.{S} Он је сарадник „<title>Великог Журнала</title>“.{S} Каж |
о није могуће, бранила га је Јелена.{S} Он је толико озбиљан, да и не мисли на те глупости.{S} |
лена ради, с ким се дружи, шта чита.{S} Он се задовољавао тиме да мирно потпише тромесечне оцен |
срце, не од радости, већ од страха.{S} Он јој приђе као што се прилази доброј пријатељици.{S} |
д га некако добавише преко полиције.{S} Он изјави свештенику да воли своју жену, да је задовоља |
рсто, да је била немоћна и да мрдне.{S} Он ју је стезао на своје груди све силније, да јој је д |
оли, да, осећа, не може више без ње.{S} Он осећа да је она баш онаква какву је он жену себи жел |
њега биле сведене на просто причање.{S} Он је тако вешто удешавао ствари са Бугарима, да нико н |
напор и гурну га што је могла јаче.{S} Он се затетура, изгуби равнотежу.{S} Паде крај велике з |
ен и озбиљан, удубљен у своје мисли.{S} Он мисли само о преображају друштва, јер ево већ скоро |
спричала, стари Ђорђевић се замисли.{S} Он је знао каквих све тешкоћа има око развода брака, зн |
користи, јер га је ваљало неговати.{S} Он је одмах био одређен на службу у самом Паризу.{S} Ја |
а.</p> <p>Али се није могла отрести.{S} Он је тражио новац и она му истресе све што је имала пр |
} Ништа не мислећи притрчах му руци.{S} Он ми је не трже, али се очевидно колебаше.{S} Најзад м |
окату Н., ја сам већ говорио са њим.{S} Он ће ти написати представку за свештеника и рећи ће ти |
ић и Петар Севић.{S} Ишли су полако.{S} Он, висок, укрућен, Севић као да је потрчкивао за њим.{ |
а већ неколико дана, али безуспешно.{S} Он је оптужен по § 85.{S} Чуда је, веле, починио у Нишу |
да он није био лењ, прихвати Севић.{S} Он није хтео да руши традицију о сродству, зато што би |
а у штампарију, да што помогне мужу.{S} Он је научи да чита коректуре, ревизије, показа јој как |
ј улици.{S} Затим сам отишао Павићу.{S} Он се извињава што је онако поступио.{S} Вели да би он |
..</p> <p>— Шта има да ми смета муж?{S} Он ће целога дана бити на своме послу, а ја на <pb n="1 |
{S} Само да ли ће он пристати?</p> <p>— Он неће ни да чује!</p> <p>— У сваком случају покушај д |
сеца како она трчи око њега и Севића, а он још није доспео да је примети.</p> <p>— Како само да |
ховни суд, ваљало је да и Севић дође, а он је бежао од тога.{S} Тако се ствар протезала у беско |
ојој је Јелена становала, она скрете, а он за њом.{S} Тако су дошли до њеног стана.{S} Кад она |
лику да вам досади.{S} Ви можете ићи, а он остаје овде. </p> </div> <pb n="116" /> <div type="c |
{S} Ја нисам могла ништа да га питам, а он није знао како да почне.</p> <p>— Па сад? упитах бој |
ругла прса и упитао с ким станује!{S} А он је муж, њен муж, који би имао права да стави и руку |
себичан, да не води рачуна о њој.{S} А он, видиш није такав.{S} Мисли <pb n="80" /> он о њихов |
скромне, а она и не мисли о њему.{S} А он је толико воли, да, осећа, не може више без ње.{S} О |
бе воли, да противу тебе нема ништа, да он хоће да настави живот у заједници.{S} Ствар би се он |
к очува.{S} Твој муж може да изјави, да он тебе воли, да противу тебе нема ништа, да он хоће да |
она тако дубоко ушла у његов живот, да он више не може без ње, да је он све више жели, али да |
је имао у глави.</p> <p>— Ја мислим да он није био лењ, прихвати Севић.{S} Он није хтео да руш |
рања, да се наравна са Павићем, тако да он прими штампарију, али да прими и Севићеве дугове за |
н неспретан начин, тако да се видело да он то тако хоће, али да му то није и урођено.</p> <p>Ст |
мисли, нити икога гледа.</p> <p>— Гледа он, добро гледа испод наочара.{S} А споредним стазама ш |
Ствар стоји друкчије.</p> <p>Па би онда он почео причати о нечему што је њега интересовало.</p> |
— Лепо, шта мислиш сад да радиш ? упита он.</p> <p>— Како ме то питаш?{S} Како то „сад“?{S} Сад |
>— Ја сам, госпођице, шта желите? упита он ужурбано.</p> <p>— Ја сам пре неколико дана предала |
сла.</p> <p>— Кад ћемо се видети? упита он.</p> <p>— Видећемо се већ, одговори му она, гурајући |
одговори Јелена.</p> <p>— Посао? упита он опет.</p> <p>— Посао, одговори она кратко.</p> <p>— |
<p>— Зар нећемо вечерати заједно? упита он.{S} Буди мој гост.</p> <p>Она одговори одлучно:</p> |
рквом.</p> <p>— Хајдемо овуда! позва је он, показујући на Кнез-Милошеву улицу.</p> <p>— Куда?</ |
би осуда по онаквим делима за каква је он био оптужен олакшала развод брака.{S} Али после три |
у у њу ставила динар-два, после чега је он одлазио, да се ускоро опет врати.</p> <p>Јелена је б |
живот, да он више не може без ње, да је он све више жели, али да буде његова, сасвим његова.</p |
реме ћутећи.{S} Јелена је осећала да је он посматра погледом који ју је палио.{S} Осећала је да |
није и раније дошла, увераваше је да је он веома цени.{S} Узгред јој напомену да му радна снага |
сплиће цвеће.</p> <p>— Чини ми се да је он нешто изванредно, поче Јелена, као читајући.{S} Њего |
овог писања.{S} Дугић му одговори да је он неблагодаран, кад се тако понаша према њему, који му |
ете Севића.{S} Учинило јој се као да је он очекивао њен пролазак.</p> <p>Кад виде да јој он при |
<p>— Шта ћете ви, госпођице ? упита је он чим је спази и не чекајући да она њега ослови.</p> < |
р га не разумеју и завиде му.{S} Али је он, Јова, велики, већи од свију њих.</p> <p>— Па се онд |
човао са Дугићем.</p> <p>— Па зар ти је он пречи него жена ? не могаде Јелена да се уздржи, а д |
а је радио — то нико није знао, нити је он икада о томе говорио.{S} Кад се вратио у Београд, по |
о и на неколико тренутака? испитивао је он.</p> <p>— Било ми је немогуће.</p> <p>— А да ли сте |
> <p>— Хоћете ли доћи вечерас! питао је он, задржавајући пружену му руку.</p> <p>— Не знам, нећ |
ешто сад?{S} Видиш какав сам! тражио је он без икаква стида.</p> <p>— Немам, разумеш ли!{S} Нем |
и сад уз мене, моја другарица, молио је он, и живот ће нам бити леп и ведар...</p> <p>— Никад! |
, остајала у његовом загрљају, и ако је он више није онако чврсто држао. </p> <pb n="59" /> <p> |
н муж, да ће се брак наставити, иако је он већ раскинут по осећањима које је имала.</p> <p>Мучи |
загрљаји постају све страснији, како је он крши у својим рукама, како његове дрхтаве руке проди |
леда, дошло јој је да зарида, толико је он био далеко од оне слике, какву је она замишљала.{S} |
посматрао онаквим очима.{S} Само што је он био тром, лењ, да и изведе оно што је имао у глави.< |
!</p> <p>Њој је било одвратно то што је он посматра, разгледа као нешто што припада њему, држећ |
два једном у недељи изашла куда, јер је он сад био врло заузет.{S} Час је остајао дуже у уредни |
Он осећа да је она баш онаква какву је он жену себи желео.</p> <p>Јелена је ћутала.{S} Забацив |
а је покушавала да се извуче, али ју је он држао чврсто, да је била немоћна и да мрдне.{S} Он ј |
о док не сврши са испитом.{S} Али ју је он уместо одговора, привлачио себи, обасипао пољупцима, |
лесних дражи, није дакле чудо што ју је он посматрао онаквим очима.{S} Само што је он био тром, |
p> <p>Она му даде двадесет динара, које он пусти из руке, као багателишући.</p> <p>— То није ни |
, а не половно у Фишеклији.{S} Чудио се он зашто она хоће све ново, кад је половно много јевтин |
у као у каквога идола, веровао је да ће он учинити нешто велико, да ће извести неку велику друш |
предходне формалности.{S} Само да ли ће он пристати?</p> <p>— Он неће ни да чује!</p> <p>— У св |
јер има на „лагеру“ доста дела, али ће он за њу већ наћи згодан посао.{S} Намеран је да покрен |
p> <p>— Па... шест стотина динара, рече он оклевајући и као срачунавајући колико кошта одело.</ |
<pb n="96" /> <p>— Слушај, Јелена, поче он.{S} Кад смо се нас двоје удружили за заједнички живо |
бар помислили који пут на мене? питаше он даље, хватајући је за руку.</p> <p>Она не одговори.< |
} Кажу да је и он неки паметан човек, и он је анархиста.{S} Почео је од слагачког шегрта, па се |
{S} Навикла је већ на овакав живот, а и он је ваљда већ био излечен од брака.</p> <p>Пред вече, |
Од сестре ни трага ни гласа.{S} Пође и он у свет.{S} Где је био и шта је радио — то нико није |
ликог Журнала</title>“.{S} Кажу да је и он неки паметан човек, и он је анархиста.{S} Почео је о |
твену реформу, па је ваљда хтео да се и он уз њега прослави.{S} Њихову пријатељству ишло је на |
ље.</p> <p>— Говорио сам са адвокатом и он ми рече да је најлакше ако обоје изјавите да се не т |
Отац би седео неко време, па би легао и он, разбацавши делове одеће по соби.{S} Мати би све пок |
до виђења?</p> <p>— До виђења!</p> <p>И он дохвати шешир, климну влавом и изађе.</p> <p>Јелена |
ицу, какву ја у себи замишљам.</p> <p>И он поче живим бојама да слика живот какав је желео.{S} |
ло.{S} Ја сам најлепше мислио.</p> <p>И он уздахну и ућута, да после неколико корака настави.</ |
ва што је онако поступио.{S} Вели да би он пристао, онда, да ти и даље радиш у штампарији, само |
> <p>— Како замишљаш наш живот? постави он одређеније питање.</p> <p>— А, тако!{S} О томе се, м |
најрадије би му поставила питање, да ли он мисли да би се код нас нашла девојка која би смела д |
је Севић.{S} Она хтеде да га прође, али он пристаде уз њу.</p> <p>— Само тако, то је лепо, вика |
е више.{S} Она покуша да се повуче, али он као да се прилепио уз њу.{S} Већ је осећала његов да |
Севића.{S} Јелена му пружи петицу, али он рече да хоће унутра, јер има да разговара с њом.</p> |
сам стигао лађом, око поноћи, одговори он.</p> <p>Она га умало не упита где је ноћио, не за то |
ла је.</p> <p>— Треба ми новаца! избаци он.</p> <p>Она му пружи петицу.</p> <p>— Не, више, треб |
ао њен пролазак.</p> <p>Кад виде да јој он прилази, Јелена се одвоји од Мице, добацујући јој:</ |
угарицу.</p> <p>— Врло добро, упаде јој он у реч.{S} Слажем се са твојом намером и мило ми је д |
е Мици.</p> <p>— Чекаћу вас! добаци јој он, делећи реч на слогове и наглашујући сваки слог.</p> |
ведања.{S} Зар човек није човек, па био он отац, брат или макакав сродник?{S} Зар жена није жен |
ије везивало за ову жену, чији је живот он разорио, можда не хотимично.{S} Изгледало је да је и |
а неби се никада преварили да ли је баш он или не.{S} Псовка и</p> <p>само псовка.{S} Севић се |
и, а да не упита. </p> <pb n="93" /> <p>Он заусти да каже нешто, али се предомисли, махнувши са |
она, гурајући га према вратима.</p> <p>Он изађе у предсобље, али не оде као што је она мислила |
жавати, јер имам посла код куће.</p> <p>Он натуче капут и шешир и пођоше.</p> <p>Пролазећи кроз |
се, него да разговарамо озбиљно.</p> <p>Он седе.</p> <p>— Важно? упита.</p> <p>— Важно, одговор |
чак.</p> <p>— Па зар нећеш ... ?</p> <p>Он ћуташе размишљајући.{S} Очевидно је било да ни њега |
ића Марка, у којој је Јелена становала, она скрете, а он за њом.{S} Тако су дошли до њеног стан |
оред једне машине која још није радила, она виде како један од оних црних људи ухвати једну дев |
ни.{S} Али како су то биле дечје књиге, она се није много бринула за тачност, често се и намерн |
елени се чињаше да се срећа приближује, она срећа о којој је Севић раније говорио.</p> <p>О, ка |
рећу, и не тражећи јој лека.{S} Али не, она не спава, не спавају ни Севић, ни Дугић, и још можд |
ад су већ биле у Кнез-Михајловој улици, она повуче Мицу у страну, рече јој да је боли глава и д |
ој се нечувено смело да се појави тамо, она, којој је требало читаве две недеље да којекако нап |
дити у потребу преображаја, јер, видиш, она девојка се не само није наљутила на онога непристој |
и помисли, да ће ускоро и <pb n="32" /> она с правом долазити у ову кућу и да ће је сви понизно |
нутра, има, вели, нешто да јој каже.{S} Она га пусти, али се одмах покаја.{S} Био је трештен пи |
Севић <pb n="76" /> говорио раније.{S} Она је мислила да треба само да се прихвати посла, па ћ |
довољство према њој бивало све веће.{S} Она није ништа радила.{S} По неки пут би са ужасом поми |
ишицу, приближујући јој се све више.{S} Она покуша да се повуче, али он као да се прилепио уз њ |
у.{S} Севић поче махнито да је љуби.{S} Она покушаваше да се окрене, да устане, али у колико се |
естру друкчије него што су га учили.{S} Она је била лепа девојка, пред њим се није устручавала, |
, куда их Јелена није могла пратити.{S} Она се врати и седе на једну клупу близу изласка.</p> < |
е јој да је боли глава и да ће кући.{S} Она нека продужи са другарицама.</p> <p>Мица, свикнута |
глас, тужни глас, који је јадиковао.{S} Она је очекивала нешто што је требало тек да дође.{S} Н |
како му је стари Ђорђевић диктирао.{S} Она два господина потписаше се као сведоци.{S} Севић уз |
и, а и Петар ју је већ доста коштао.{S} Она је међутим била тек почетница.{S} Ипак се реши да м |
то зазвони звонце.{S} Неко је дошао.{S} Она отвори врата и виде пацијента, првог пацијента, у п |
дана отимала да не оде у уредништво.{S} Она није волела Севића, нимало, али су је к њему вукли |
корака од атељеа чекао ју је Севић.{S} Она хтеде да га прође, али он пристаде уз њу.</p> <p>— |
се понаша према <pb n="91" /> њему.{S} Она није према њему имала никаквих осећаја, чак ни сажа |
ио ју је по коси, по лицу, по врату.{S} Она је покушавала да се извуче, али ју је он држао чврс |
p>Кад су били испред каване „Губеревац“ она предложи да се врате и окрете се не обзирући се на |
/p> <p>Али је требало књига и новаца, а она тога није имала.{S} Како да повећа своје приходе?{S |
воје жеље, које су биле тако скромне, а она и не мисли о њему.{S} А он је толико воли, да, осећ |
штву, па би Севић опет ишао на посао, а она кући, да би пред вече опет изашла у шетњу, на вечер |
{S} Дете врисну, зачуђено и уплашено, а она га брзо спусти и утрча у своју собу, па се онако об |
нема времена да га проводи с њом.{S} А она шта је већ мислила о њему!{S} И сам увиђа да не иде |
S} Тишина, изгледа да сви спавају.{S} А она не спава, а не спава зато што је тишти општа друштв |
> <p>Севић је и даље декламовао, али га она није слушала.{S} Била је као скамењена, свесна опас |
ита је он чим је спази и не чекајући да она њега ослови.</p> <p>— Молим, где је канцеларија уре |
а ти и даље радиш у штампарији, само да она буде на његово име.{S} Али што је било, било.{S} О |
то је учињено не мења се.{S} Ја нећу да она икада зажали на мене да јој нисам дао „њено“, т. ј. |
и је значило би дражити је само, и онда она по два-три дана не би долазила у трпезарију; у кујн |
сродник?{S} Зар жена није жена, па била она сестра или сродница уопште ?{S} И ако платиш пропис |
овимо!</p> <p>— А шта је с Јовом? упита она.</p> <p>— Славно пропао у рушевинама света! издекла |
о онда проти.</p> <p>— Сад одмах? упита она.</p> <p>— Сад одмах.</p> <p>— Хајдемо, паре ћеш доб |
S} Тако су дошли до њеног стана.{S} Кад она тури кључ у браву, он је упита: </p> <pb n="92" /> |
не може више без ње.{S} Он осећа да је она баш онаква какву је он жену себи желео.</p> <p>Јеле |
басипао пољупцима, уверавајући је да је она тако дубоко ушла у његов живот, да он више не може |
ћи и церећи се, бацити јој у лице да је она његова жена.{S} Осећала је да његово присуство не м |
амо ружно.</p> <p>— Мрзе га, мислила је она, јер га не разумеју и завиде му.{S} Али је он, Јова |
њих висок, онакав од прилике каквог је она замишљала.{S} Само што је имао браду и наочаре.{S} |
о уредништвима, о штампаријама, које је она сматрала за нешто високо, нешто узорито, за некакво |
а.{S} А ево га опет пролеће.{S} Само је она сада умртвљена...</p> <p>Често размишљајући о школи |
зађе у предсобље, али не оде као што је она мислила, већ, по одласку пацијента, уђе понова у ка |
сама зашто, али осећајући да то што је она имала није она срећа о којој је слушала да се говор |
је он био далеко од оне слике, какву је она замишљала.{S} Али није имала куда.</p> <p>— Шта ћем |
и осећајући да то што је она имала није она срећа о којој је слушала да се говори. </p> <pb n=" |
нтересантно, или су то били изрази које она никако није могла да схвати и да разуме.</p> <p>Так |
прођоше четири месеца, за које се време она једва снашла у новом положају.{S} Никаква изгледа н |
ала.{S} Забацивши главу на наслон клупе она се није трудила да разуме шта јој Севић говори.{S} |
равнодушности.{S} Стид ју је било да се она, ни сама не зна како, некада просто напросто подала |
посла у школи и код куће, извињавала се она.{S} И сад се журим, јер сам већ, чини ми се, задоцн |
ако само да им -се приближим? питала се она.</p> <p>Из њене околине нико их није лично познавао |
/p> <p>— Не знам, нећу моћи, бранила се она.</p> <p>— Дођите, на сваки начин!{S} Скоро ју је пр |
ар ове године, у последње време, кад се она онолико променила, а од оцена је само слабе и имала |
држи, да је оно подсећа на нешто што се она трудила да заборави.{S} И зар сад, кад је успела да |
{S} Докле ће то тако трајати и докле ће она моћи издржати? питала се.</p> <p>Једног дана ето ти |
ње сцене у сну и згрози се.{S} Не, неће она у то друштво! </p> <pb n="39" /> <p>Она мора у школ |
с њом.</p> <p>— Шта ћеш, казуј? питаше она не пуштајући га унутра.</p> <p>— Пусти ме, па ћеш ч |
изије, показа јој како да води књиге, и она је била пресрећна што може да буде корисна.</p> <p> |
орате и ви у кварт.</p> <p>— Дабогме, и она у кварт, да се расправимо пред полицијом. </p> <pb |
ма задрхташе рушевине, расклопише се, и она и Севић полетеше у бездан.</p> <p>Пробуди се окупан |
њој било, бар не више сада, пријатно, и она би се понашала као према ма коме туђинцу.{S} Болело |
био јој је неиспуњен и она зажеле да и она што ради.{S} Севић као да то једва дочека и пошто с |
ле непознато осећање испуњавало ју је и она је малаксавала, остајала у његовом загрљају, и ако |
ојих родитеља...{S} Рачунала је да би и она сада била на универзитету...{S} Овако је практикант |
им.{S} А можда није био сигуран да би и она волела њега истом љубављу ...</p> <p>Дугић и Севић |
а.</p> <p>Мати не одговори ништа, али и она некако расејано махаше главом. </p> </div> <pb n="4 |
ти.{S} Читав дан био јој је неиспуњен и она зажеле да и она што ради.{S} Севић као да то једва |
предних људи, који су увиђали оно што и она.{S} Не спавају они који ће имати права да буду слав |
осле јој се очи привикоше на полутаму и она поче да разазнаје предмете око себе.{S} Виде да има |
могла отрести.{S} Он је тражио новац и она му истресе све што је имала при себи. </p> <pb n="1 |
Како би било да се обрати оцу!</p> <p>И она, дршћући од узбуђења и страха пређе очин праг.{S} И |
, у којем је себе замишљала, учинила би она много.{S} Мисли јој и нехотице пређоше на Јову Дуги |
а јој је доцкан није хтела, јер како би она била способна за што веће од тога да се задржи мало |
S} Говор овога човека вређао ју је, али она не хтеде да буде груба.</p> <p>— Да се удајем нећу, |
маштају девојке? питала се.</p> <p>Али она је имала прилике да види и друге младе парове, који |
не.</p> <p>Јелена је осећала да више ни она не може овако, а и испит ју је испуњавао ужасом.{S} |
<p>— Били смо, али више нисмо! одговори она гадећи се. </p> <pb n="105" /> <p>— Јесмо, јесмо, б |
ного посла код куће и у школи, одговори она.</p> <p>— Па зар нисте могли доћи ма само и на неко |
упита он опет.</p> <p>— Посао, одговори она кратко.</p> <p>— Е кад је посао, онда да се плати, |
лињао Севић.</p> <p>— Гледаћу, одговори она, повуче руку и придружи се Мици.</p> <p>— Чекаћу ва |
5" /> <p>Ишли су неко време ћутећи, док она не запита:</p> <p>— Шта си дакле наумио?</p> <p>— К |
руге младе парове, који нису живели као она и њен муж.{S} Видела је младенце, којима се срећа м |
штва, јер ево већ скоро три месеца како она трчи око њега и Севића, а он још није доспео да је |
се састоји друштвена несрећа, шта је то она увиђала и шта су управо хтели ти будући <pb n="37" |
ловно у Фишеклији.{S} Чудио се он зашто она хоће све ново, кад је половно много јевтиније.</p> |
уже у уредништву, радећи њен посао, јер она није никад стигла да да довољно рукописа, час је им |
<p>Али очекујући ту замишљану будућност она не наиђе ни на кога ко би је упитао шта жели, а сам |
нчају кад је већ такав обичај и кад већ она неће друкчије.</p> <p>— Ја више не могу без тебе, г |
.</p> <p>— Видећемо се већ, одговори му она, гурајући га према вратима.</p> <p>Он изађе у предс |
аздила из њега.</p> <p>— Натраг! врисну она, осећајући како јој пуцају кости под његовим рукама |
другим питањима. </p> <pb n="53" /> <p>Она је каткад износила и своје мишљење, које је Јова ск |
она у то друштво! </p> <pb n="39" /> <p>Она мора у школу, а кад хоће у школу мора и учити.{S} А |
ће уз њену помоћ стварати чуда.</p> <p>Она га је слушала као кроз сан.{S} На Саборној Цркви ис |
него сада.{S} Ужелео сам те се.</p> <p>Она премишљаше шта да ради.{S} Да ли да га просто истер |
емо мало, па ћемо и разговарати.</p> <p>Она пристаде без речи, ма да јој је било непријатно да |
лађом, око поноћи, одговори он.</p> <p>Она га умало не упита где је ноћио, не за то што јој је |
<p>— Треба ми новаца! избаци он.</p> <p>Она му пружи петицу.</p> <p>— Не, више, треба ми много |
дно? упита он.{S} Буди мој гост.</p> <p>Она одговори одлучно:</p> <p>— Не, имам још да радим ве |
е он даље, хватајући је за руку.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— А ја сам само о вама мислио! |
жећи своју руку на њеном рамену.</p> <p>Она га одгурну нервозним покретом, окрећући се од њега. |
<p>— А не, дај сад бар половину.</p> <p>Она му даде двадесет динара, које он пусти из руке, као |
S} Само што је имао браду и наочаре.{S} Онај други, мало мањи, сиромашније одевен, без браде и |
штапом гура каменчиће и одбацује их.{S} Онај анархиста, зар га не знаш?</p> <p>Јелена начини гр |
ема ништа више да тражи.{S} Изволите за онај сто и пишите.</p> <p>Севић седе и написа признаниц |
смо се узели.{S} Помисли само да сам ја онај човек који је на себе примио ту незахвалну улогу д |
осуђивали њу, а други су тврдили да је онај човек пијан и да јој није муж.</p> <p>У кварту Јел |
оне оптрчавале око ногу.</p> <p>— Ко је онај мали са њим? упита Јелена.</p> <p>— То је Петар Се |
на, приону на посао, верујући да почиње онај живот о коме јој је Севић <pb n="76" /> говорио ра |
ица младих људи.{S} Један од њих висок, онакав од прилике каквог је она замишљала.{S} Само што |
више без ње.{S} Он осећа да је она баш онаква какву је он жену себи желео.</p> <p>Јелена је ћу |
није дакле чудо што ју је он посматрао онаквим очима.{S} Само што је он био тром, лењ, да и из |
се Богу да буде осуђен, јер би осуда по онаквим делима за каква је он био оптужен олакшала разв |
S} Изненадило ме је што ми пишеш, после онаквог мог поступка, мислим на своју удају, што је упр |
мисли, па јој опет изађе пред очи Јова, онако достојанствен и озбиљан, удубљен у своје мисли.{S |
ко је једна рука лако додирну око паса, онако као што чинимо кад хоћемо некога да пропустимо ис |
евић седе и написа признаницу и изјаву, онако како му је стари Ђорђевић диктирао.{S} Она два го |
Јелена није знала на коју ће страну.{S} Онако насумце пође ка Теразијама.{S} Осећала се као у в |
ш?</p> <p>— Сама, а с ким бих?</p> <p>— Онако, питам.</p> <p>Кад је капија била откључана, он ј |
до удала.</p> <p>— За онога твог што га онако замишљаш?</p> <p>— За њега или за кога другог, св |
.{S} Нисмо криви ни ти ни ја што је све онако изишло.{S} Ја сам најлепше мислио.</p> <p>И он уз |
" /> од Јованке, која је, пошто је овде онако лепо положила испите, отишла у Ницу, своме оцу, д |
отишао Павићу.{S} Он се извињава што је онако поступио.{S} Вели да би он пристао, онда, да ти и |
његовом загрљају, и ако је он више није онако чврсто држао. </p> <pb n="59" /> <p>Севић је још |
А шта сте нам сад донели?</p> <p>После онако ласкаве похвале Јелена чисто осети неко сажаљење |
} Има и у нас женскиња, које је, ако не онако умно како ви замишљате, а оно бар расположено за |
брзо спусти и утрча у своју собу, па се онако обучена баци на постељу, грцајући у сузама.</p> < |
екаква мрачна пећина, у којој се чују и онако гадне речи, и то још од уредника!{S} Па како се о |
а је.{S} Анархисти, сви то знају, а они онако куражно иду кроз свет, високо дижући главу.{S} Не |
онда да се плати, јер ја ништа не радим онако, нити сам неки филантроп...</p> <p>— Слушај, Петр |
о је кући на ручак, а увече није псовао онако као раније.{S} Па је и чистији био.</p> <p>То зат |
коју реч.</p> <p>Калемегдан је био исто онако пуст као и пре.{S} Ветар је цвилео кроз голо грањ |
напишу све оно што свакога дана изађе у онако обимноме „<title>В. Журналу</title>“.</p> <p>Једн |
е предмете, кад су јој у глави и у срцу онако велике ствари.</p> <p>Снажним покретом руке склоп |
почела сарађивати на оном листу, а од, онда је већ добрих шест година.</p> <p>Знаш да сам била |
ку опет свако на свој посао, до вечери, онда....</p> <p>— То би могло тако, ако би твој муж има |
ри она кратко.</p> <p>— Е кад је посао, онда да се плати, јер ја ништа не радим онако, нити сам |
ако поступио.{S} Вели да би он пристао, онда, да ти и даље радиш у штампарији, само да она буде |
и чуда!{S} Ако је у Русији као код нас, онда је књига забрањена само да би јој се начинила рекл |
изађемо.</p> <p>— Е, кад тако говориш, онда остајем код куће.{S} Или ти ја попуштам или нико.{ |
.</p> <p>Севић је радио до у сумрак.{S} Онда, обраћајући се Јелени, упита:</p> <p>— Зар не би б |
ивши врат.{S} Да немате какав оглас?{S} Онда идите лево, у администрацију.</p> <p>Јелена немаде |
/p> <p>— Нећеш?</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Онда идем сама и више никад ти нећу ни доћи.</p> <p>Рек |
карци проживе читав живот пре брака, па онда узимају нас, безазлене и срећне што нас узимају.{S |
p> <p>Јелена чу једну крупну псовку, па онда као да нешто пуче.{S} То је уредник исправљао неку |
вече опет изашла у шетњу, на вечеру, па онда у позориште, биоскоп или које друго вечерње забави |
к.{S} Побегли смо најпре у Крушевац, па онда у Краљево, а кад нам ни ту није било станка, наста |
упа машина зујала јој је у ушима.{S} Па онда смех оне девојке, па уредник и његова гадна псовка |
е сматрао <pb n="55" /> као брак.{S} Па онда радо би му приметила да би у таквоме браку, ако чо |
женицу било би страшно.</p> <p>— Па шта онда хоћеш?</p> <p>— Видиш, Јелена, ја сам имао у своме |
а, давно никоме нисам отворила срце, од онда још кад сам почела сарађивати на оном листу, а од, |
тек другарици и свали је у траву, па је онда претура тамо-амо, голица је и засмејава, а ова се, |
ченице прођоше поред њих на више, па се онда вратише, али не бејаху срећне да привуку поглед чу |
Како да повећа своје приходе?{S} Па се онда сети да је била сарадник „<title>Народног права</t |
лики, већи од свију њих.</p> <p>— Па се онда сети данашњег свог покушаја у уредништву и одвратн |
стави живот у заједници.{S} Ствар би се онда отезала и најзад би развод био изречен на твоју шт |
напрћи усне.</p> <p>— Пара?{S} А што се онда девојкама даје мираз!{S} Колико будем имала мираза |
иначе забрањено женити се!{S} Зашто се онда не би избацила та глупа такса, тај груби новац, ко |
оворила јој је.{S} Видела си како су те онда дочекали.{S} Уосталом ти иди ако ти се иде, само м |
цу, своме оцу, да се мало одмори, па ће онда кући, у Србију.</p> <p>Питаш откуда ја овде?</p> < |
кивати је значило би дражити је само, и онда она по два-три дана не би долазила у трпезарију; у |
е.{S} Или ти ја попуштам или нико.{S} И онда се још љутиш.{S} Нећу да идем, одговори Мица одлуч |
<p>— Ствар стоји друкчије.</p> <p>Па би онда он почео причати о нечему што је њега интересовало |
ако да ниси заборавио шта смо уговорили онда кад си дошао из Пожаревца.{S} Зашто не бисмо издеј |
олим вас, док само ово довршим, па ћемо онда мало разговарати.{S} Забављајте се, рече јој и дот |
</p> <p>— Слушај, дај ми новац, па ћемо онда проти.</p> <p>— Сад одмах? упита она.</p> <p>— Сад |
{S} До краја ове године завршићу, па ћу онда и ја у Београд.</p> <p>Хвалиш се својим браком!{S} |
а журило да што пре стигну.{S} Тек овда-онда измењали би по коју реч.</p> <p>Калемегдан је био |
ало боцу, већ би је дало матери.</p> <p>Онда би отац, и не гледајући децу, сео за сто, јео и пи |
, није се отимала његовим пољупцима.{S} Онде где су биле његове руке на њеном телу, пекло ју је |
води кроз живот, да их храни и брани, а оне да рађају децу, перу и кувају.</p> <p>Затим се опет |
попушта, довикну другарицама да иду, а оне ће за њима.</p> <p>— Шта ти је, Јелена? питала је н |
е да зарида, толико је он био далеко од оне слике, какву је она замишљала.{S} Али није имала ку |
да је ко не чује.</p> <p>Јелена слушаше оне звучне речи, нове мисли и друкчије схватање живота |
риватна ученица VIII разред и матуру уз оне који су били на течају.{S} Па се и то сврши.{S} Даљ |
ад већ одмакоше, Јелена позва Мицу да и оне прошетају.</p> <p>— Боље би било да идемо кући, нуд |
мо муж, правичан и паметан, за којим би оне ишле и у ватру и у воду.</p> <p>Тако у разговору би |
олазио је, јер има света који цени само оне листове што нападају владу, што грде све и свакога, |
да је прати.</p> <p>— Шта ћеш тамо међу оне пропалице? говорила јој је.{S} Видела си како су те |
се двоје и то је све.{S} Изостављене су оне глупе церемоније око венчања.{S} А у случају да не |
зујала јој је у ушима.{S} Па онда смех оне девојке, па уредник и његова гадна псовка.{S} Згроз |
ена, ништа не мислећи, пође за њима.{S} Они су се нешто објашњавали.</p> <p>— То је по мојем ми |
ролазе поред мене и не опажајући ме.{S} Они на жене можда никако и не мисле, сматрајући их свак |
слила је.{S} Анархисти, сви то знају, а они онако куражно иду кроз свет, високо дижући главу.{S |
чи, и то још од уредника!{S} Па како се они мушкарци понашају према женскињу, а ово се још смеј |
а једну клупу близу изласка.</p> <p>— И они говоре о „<title>Сањину</title>.“ То је свакако неш |
убацују и савијају хартију, шта су сви они према сарадницима, према онима који својим радовима |
S} Прав као бор, држећи у руци штап као они слепци који иду без вођа, ишао је не гледајући ни л |
су увиђали оно што и она.{S} Не спавају они који ће имати права да буду слављени као највећи до |
оје је упознала поред Севића.{S} Сви су они били из „<title>В. Журнала</title>“, а овоме да се |
шта су сви они према сарадницима, према онима који својим радовима испуњују те новине!</p> <p>А |
практикант...{S} Па би се сетила мужа, оних калемегданских вечери, пролећа.{S} А ево га опет п |
та људи, сарадника са улице, случајних, оних који су срећни што имају приступа у уредништво, ко |
још није радила, она виде како један од оних црних људи ухвати једну девојку за раме, скоро за |
<p>— Мани се, каква шетња, данас је дан оних који не могу да шетају других дана.{S} Уосталом и |
је да ће је дочекати сасвим друкчије, а оно нити јој ко рече „добар дан“ ни „збогом“.</p> <p>— |
ако не онако умно како ви замишљате, а оно бар расположено за борбу.{S} Таквоме женскињу ваља |
ло јој се да је у Севићевом загрљају, а оно дотле непознато осећање поново би ју обузимало, дрх |
осао, тихо и не сметајући другоме.{S} А оно место тога некаква мрачна пећина, у којој се чују и |
спавају ни Севић, ни Дугић, и још можда оно мало напредних људи, који су увиђали оно што и она. |
да призна да је једва и жељно очекивала оно што <pb n="65" /> је требало да дође.{S} И то што ј |
бина! помисли, а пред очи јој изађе све оно што је читала о мукама радничким у тим јазбинама по |
и свакога <pb n="31" /> дана напишу све оно што свакога дана изађе у онако обимноме „<title>В. |
мо што је он био тром, лењ, да и изведе оно што је имао у глави.</p> <p>— Ја мислим да он није |
гово присуство не може да издржи, да је оно подсећа на нешто што се она трудила да заборави.{S} |
акса, тај груби новац, који санкционише оно што би се могло санкционисати и без њега.{S} Требал |
но мало напредних људи, који су увиђали оно што и она.{S} Не спавају они који ће имати права да |
авлађивати да буде довољно прибрана око оно двоје-троје посетилаца.{S} Чинило јој се да то пре |
је могла да верује да се у истини збило оно што се збило.</p> <p>Чисто стидећи се онога што је |
сти живота су нас раставиле, не везујмо оно што је прекинуто, јер би нас чвор увек жуљио.{S} Бо |
хајд’! реши се најзад.</p> <p>Ручали су оно што је Јелена справила пре него што је отишла у кан |
<pb n="103" /> <p>Прећи ћу преко свега онога што сам за тим доживела.{S} Главно је да сам била |
ицо, али бих се радо удала.</p> <p>— За онога твог што га онако замишљаш?</p> <p>— За њега или |
она девојка се не само није наљутила на онога непристојника, већ је, судећи по њеноме смеху, би |
ита Јелена мало зачуђена</p> <p>— Па на онога Јову Дугића, знаш онога што увек шета споредним с |
ни да проговори.</p> <p>— Па то личи на онога што га сваког дана виђамо на Калемегдану, насмеја |
и су тако ћутећи, као снебивајући се од онога, што су у ствари желели. </p> <pb n="64" /> <p>— |
о што се збило.</p> <p>Чисто стидећи се онога што је урадила, а осећајући да је крива, није тра |
них трошкова, стави забрану за обезбеду онога што је кредитирао Севића.{S} И тако штампарију по |
</p> <p>— Па на онога Јову Дугића, знаш онога што увек шета споредним стазама.{S} Увек је замиш |
и одвратности, али у својим мислима, на оној клупи, осећала се врло пријатно крај њега.{S} Сва |
обично казивала матери да иде овој или оној другарици.</p> <p>Сасвим се ослободила са Севићем. |
ве године, у последње време, кад се она онолико променила, а од оцена је само слабе и имала.</p |
ала ни воље ни времена за шетњу, бар не онолико као раније.{S} Са мужем би једва једном у недељ |
ко да се радило, није се могло зарадити онолико колико је било потребно.{S} А свакога месеца ва |
д онда још кад сам почела сарађивати на оном листу, а од, онда је већ добрих шест година.</p> < |
описа, час је имао састанак са овом или оном високом личности, — тек кући је долазио касно увеч |
цама у разговору.{S} Говорећи о овоме и ономе, дођоше и на питање брака.{S} Севић је нападао да |
се нешто жури или је забринут о овоме и ономе. </p> <pb n="79" /> <p>Тако трајући дане монотоно |
попустила.</p> <p>У разговору о овоме и ономе, дођоше и на име Јове Дугића.{S} Јелену је интере |
онице.{S} Весело су ћаскале о овоме или ономе, задиркујући једна другу.</p> <p>— Шта је, Јелена |
ужа у Кошутњаку, одморити плућа и очи у ономе зеленилу!{S} Како је пријатна та промена!{S} Посл |
..</p> <p>Јелена узе са стола десетицу, ону коју је малочас примила од свога првога посетиоца, |
арала очи, враћала се на Калемегдан, на ону клупу, бацала се Севићу у загрљај, слушала га.</p> |
о дана, кад затвори очи и пренесе се на ону клупу на Калемегдану.{S} И свуда је то чинила, код |
оразуму, Јелена и Севић одмах седоше на ону једину, заборављену клупу.</p> <p>Седели су тако ћу |
де да скрене мало десно, али се очеша о ону која је била с његове стране.</p> <p>— Клипан, рече |
А већ два пута пролазе поред мене и не опажајући ме.{S} Они на жене можда никако и не мисле, с |
е у писцу велику јачину духа и јаку моћ опажања.{S} Рад је несумњиво добар, или је бар писац по |
је нису хватале корена.{S} Важио је као опасан човек, наравно само у очима простијега света, ва |
ј се учинио као жива претња, као смртна опасност.</p> <p>— Једва те нађох, рече јој, а чуо сам |
ушала.{S} Била је као скамењена, свесна опасности која јој је претила.{S} У то зазвони звонце.{ |
ет, високо дижући главу.{S} Не плаше се опасности.{S} А већ два пута пролазе поред мене и не оп |
носи црну руску рубашку, преко које се опаше кајишем. </p> <p>Двојица младих људи, дошавши до |
и у општој веселости.</p> <p>— Мани је, опет су јој дошле лутке, знаш је већ! убаци друга.</p> |
и месеца опет поче да долази полупијан, опет поче и код куће да пије, само сад тражећи и друштв |
погледа, који као да су је свлачили.{S} Опет јој беше некако нелагодно, али не непријатно.{S} Т |
ност према њему нагонила да се отима, а опет јој је у његовим рукама било тако пријатно.{S} Нек |
мегданских вечери, пролећа.{S} А ево га опет пролеће.{S} Само је она сада умртвљена...</p> <p>Ч |
<pb n="120" /> <p>Али пред вече ето га опет.{S} Хоће унутра, има, вели, нешто да јој каже.{S} |
ало је трајало.{S} После два-три месеца опет поче да долази полупијан, опет поче и код куће да |
а је и скоро молила Јелена.</p> <p>Мица опет попусти и пођоше.</p> <p>Пред њима су била два шет |
налу</title>“.</p> <p>Једнога дана дође опет с Мицом пред уредништво.{S} Али је требало и ући у |
ад их се нећеш заситити.{S} Каква ти је опет та купусара ?</p> <p>— Арцибашев... <title>Сањин</ |
ју децу, перу и кувају.</p> <p>Затим се опет сети Јове и његовог мушког лица, његових очију, ко |
о на посао, а она кући, да би пред вече опет изашла у шетњу, на вечеру, па онда у позориште, би |
p> <p>— Ја бих се, Бога ми, удала, поче опет Јелена.</p> <p>— Пре него што свршиш школу?</p> <p |
/p> <p>— Заборавила сам можда.</p> <p>И опет ућуташе обоје, идући ногу пред ногу.</p> <p>Кад су |
и? питала се.</p> <p>Једног дана ето ти опет Севића.{S} Јелена му пружи петицу, али он рече да |
p>— То су велики умови, помисли, па јој опет изађе пред очи Јова, онако достојанствен и озбиљан |
говори Јелена.</p> <p>— Посао? упита он опет.</p> <p>— Посао, одговори она кратко.</p> <p>— Е к |
после чега је он одлазио, да се ускоро опет врати.</p> <p>Јелена је била у очајању.{S} Докле ћ |
у кавани, у мушком друштву, па би Севић опет ишао на посао, а она кући, да би пред вече опет из |
, у подне се састанемо у кући, по ручку опет свако на свој посао, до вечери, онда....</p> <p>— |
ањам с пута друге му се склањају, па их опет <pb n="46" /> очепи.{S} Није, него је неваспитан и |
рави узор.</p> <p>Јелена га је слушала, опијајући се насликаним лепотама, утапајући се са свим |
иближујући јој се све више, поче да јој описује своје патње, своје жеље, које су биле тако скро |
ло станка, наставимо пут.{S} Нећу да ти описујем тегобе тога пута нити језиве призоре који су н |
з несташлука, или неко ко је био лењ да оплете себи венац.{S} Знаш врло добро да се ни ја ни ти |
атно да слуша те неоправдане нападе.{S} Опрости се и оде кући.</p> <p>Севићев поглед је непрест |
ам срећна, јер сам осећала да ми је све опроштено.</p> <p>— А мама, а деца? питала сам.</p> <p> |
ринуђена да и сама учествују у борби за опстанак.</p> <p>Јелена је од брака очекивала много, ал |
и мањи, шепав, коме као да су панталоне оптрчавале око ногу.</p> <p>— Ко је онај мали са њим? у |
Севића пустише испод суђења, јер су све оптужбе противу њега биле сведене на просто причање.{S} |
неколико дана, али безуспешно.{S} Он је оптужен по § 85.{S} Чуда је, веле, починио у Нишу, орта |
да по онаквим делима за каква је он био оптужен олакшала развод брака.{S} Али после три месеца |
не спава, а не спава зато што је тишти општа друштвена несрећа.{S} Чудно јој је било да читави |
браку, место благостања, нађе борбу за опште добро.{S} Наше женскиње није тако васпитано.</p> |
наставити свој живот и рад као да ти у опште ниси ни дошао, а теби до воље стоји да потражиш с |
рно стајала на страни, не учествујући у општој веселости.</p> <p>— Мани је, опет су јој дошле л |
p> <p>— Шта је, што се скупљате ? упита орган јавног поретка.</p> <p>— Молим вас, обрати му се |
§ 85.{S} Чуда је, веле, починио у Нишу, ортакујући са окупаторским бугарским властима.{S} Многе |
ће за венце.{S} Све тако око седамнаест-осамнаест година.{S} Сукње им ни дуге ни кратке.{S} Зво |
потиче већ код првих реченица.{S} Обрни-осврни не иде.{S} Од подне до вечери превела је, ко зна |
А шта је ?{S} Поезија, проза ? упита не осврћући се. </p> <pb n="34" /> <p>— Проза, филозофија, |
ер им родитељи, колико могу, не дају да осете сву тежину и грубост.{S} У колико је имовно стање |
частији; у колико деца у детињству мање осете да је живот борба, у толико је њихово разочарење |
<p>Јелени се учини све врло познато.{S} Осети силно узбуђење при помисли, да ће ускоро и <pb n= |
ебало да дође.{S} И то што је очекивала осети најзад, на своме грлу.{S} Севић поче махнито да ј |
уда, госпођице, прискочи Севић и Јелена осети како је једна рука лако додирну око паса, онако к |
че да клизи по линолеуму.</p> <p>Јелена осети како јој недостаје ваздуха, како се гуши.{S} Хтед |
p>Јелена немаде кад да што помисли, али осети дубоко разочарење.</p> <p>— Донела сам један рад |
за руку.</p> <p>Јелена повуче руку, али осети како јој под ногама задрхташе рушевине, расклопиш |
осле онако ласкаве похвале Јелена чисто осети неко сажаљење према мршавоме преводу који је сад |
шаја у уредништву и одвратности коју је осетила.</p> <p>— Ипак ћу отићи још једном.{S} И тражић |
и се са свим у ту будућност.{S} Није ни осетила како ју је Севић ухватио за руку, настављајући |
чевидно колебаше.{S} Најзад ме загрли и осетих како ми његове сузе покапаше лице.{S} Била сам с |
сли о њему.{S} А он је толико воли, да, осећа, не може више без ње.{S} Он осећа да је она баш о |
, да, осећа, не може више без ње.{S} Он осећа да је она баш онаква какву је он жену себи желео. |
ад не умеју да мисле, кад су само крв и осећај, хладнокрвност и здрав разум изгледају им као на |
.{S} Она није према њему имала никаквих осећаја, чак ни сажаљења.</p> <p>У то дође Севић.{S} Са |
но, животињски, да се Јелена ужасавала, осећајући како његови загрљаји постају све страснији, к |
а из њега.</p> <p>— Натраг! врисну она, осећајући како јој пуцају кости под његовим рукама.{S} |
исто стидећи се онога што је урадила, а осећајући да је крива, није тражила ничије друштво, већ |
је било да читави човечји род спава, не осећајући своју несрећу, и не тражећи јој лека.{S} Али |
адовољна, не знајући ни сама зашто, али осећајући да то што је она имала није она срећа о којој |
и, али у својим мислима, на оној клупи, осећала се врло пријатно крај њега.{S} Сва је била испу |
"26" /> раде на препорођају друштва.{S} Осећала је у себи неку чудну снагу, а у исто време и по |
ру и тамо где их Јелена није желела.{S} Осећала је како и њу обухвата тај пламен, како је сажиж |
р и није знала шта би му одговорила.{S} Осећала је и сама да за друго није, али је осећала да н |
S} Онако насумце пође ка Теразијама.{S} Осећала се као у вртлогу, а неко миље прожимало ју је о |
ти јој у лице да је она његова жена.{S} Осећала је да његово присуство не може да издржи, да је |
тим погледом и крв јој јурну у лице.{S} Осећала је како је обузима неко чудно осећање, како јој |
посматра погледом који ју је палио.{S} Осећала је да је тај поглед узбуђује, да јој уставља да |
ког лица, његових очију, које као да је осећала на себи.{S} Плану у лицу, задрхта целим телом, |
дели су неко време ћутећи.{S} Јелена је осећала да је он посматра погледом који ју је палио.{S} |
да будеш увек уз мене.</p> <p>Јелена је осећала да више ни она не може овако, а и испит ју је и |
ћала је и сама да за друго није, али је осећала да није ни за кување.</p> <p>И за њу поче живот |
и израдила је све задатке.{S} У души је осећала неку неисказану лакоћу, као неко блаженство.</p |
он као да се прилепио уз њу.{S} Већ је осећала његов дах, ужагрен, запахњивала ју је ракија, к |
а неколико дана, ломила се.{S} Страх је осећала пред доношењем такве једне одлуке, која би имал |
а шта је то љубав.{S} Према Севићу није осећала ништа особито: ни љубави ни одвратности, али у |
о сваку фразу понављао је.{S} Јелена се осећала нелагодно под тим погледом и крв јој јурну у ли |
апаше лице.{S} Била сам срећна, јер сам осећала да ми је све опроштено.</p> <p>— А мама, а деца |
ћи.</p> <p>Севићев поглед је непрестано осећала на себи.{S} Миље јој је струјало кроз тело.</p> |
лена се сети неких својих снова.</p> <p>Осећала је како је подухвата нека ватра, као да јој по |
ој је изгледао као замахнут нож.</p> <p>Осећала је да не може дуго да издржи овакву ситуацију.{ |
оздрава скрете у Босанску улицу.</p> <p>Осећала се лако.{S} Била је чак и радосна што се овако |
/head> <p>Како је живот друкчији кад га осећамо непосредно, кад га гледамо својим очима.{S} Дец |
} Осећала је како је обузима неко чудно осећање, како јој кроз тело струји нека слатка топлина, |
тако пријатно.{S} Неко дотле непознато осећање испуњавало ју је и она је малаксавала, остајала |
вићевом загрљају, а оно дотле непознато осећање поново би ју обузимало, дрхтала би од узбуђења. |
к наставити, иако је он већ раскинут по осећањима које је имала.</p> <p>Мучила се да измисли шт |
ла да из основа измени живот, кад га је осигурала, зар сад да јој се јави авет прошлости!</p> < |
ред њим ни уста да отвори, али се после ослободила и врло често су њих троје претресали друштве |
ој или оној другарици.</p> <p>Сасвим се ослободила са Севићем.{S} Били су постали добри другови |
и Јелена.{S} Боље ми је да се и кад-тад ослободим тога човека, него да будем везана за њега до |
чим је спази и не чекајући да она њега ослови.</p> <p>— Молим, где је канцеларија уредништва? |
уражи, па се отрести лажи и убеђења без основа.{S} Ваљало би да се свет мане тих глупости.{S} Ж |
такве једне одлуке, која би имала да из основа промени њен живот.{S} Помишљала је само на испит |
рави.{S} И зар сад, кад је успела да из основа измени живот, кад га је осигурала, зар сад да јо |
рушити, па на рушевинама поставити нове основе.{S} Али треба <pb n="36" /> свет убедити у потре |
етар је изгубио матер баш кад је свршио основну школу.{S} Две сестрице биле су млађе од њега.{S |
ид да уђем у своје надлештво, а било је особа које су ме гледале или сажаљиво или претећи.{S} С |
физичким <pb n="54" /> и интелектуалним особинама, већ стидна трговина.{S} Девојка чека да је н |
бав.{S} Према Севићу није осећала ништа особито: ни љубави ни одвратности, али у својим мислима |
све то изврнула.</p> <p>— Него, хајде, остави књигу, па се спремај да изађемо, навали Јелена. |
/> <p>— Петре, молим те да одеш одмах, остави ме да се приберем, а и време је рада.{S} Иди, ак |
е, да реакција мрзи слободу...</p> <p>— Остави се, молим те, тих декламација, излечена сам од с |
едомисли, махнувши само руком.</p> <p>— Остави то.{S} Разговараћемо доцније.</p> <p>— А што не |
положено.{S} Има ли муштерија?</p> <p>— Остави се, него да разговарамо озбиљно.</p> <p>Он седе. |
није био штампан.{S} Увек би одложила и оставила за сутра.</p> <p>Мица више није хтела ни да чу |
дмор или читање новина.{S} Бригу о деци оставио је жени.{S} Тако су се и деца одбила од њега.{S |
судовима, већ радије прашта и кажњавање оставља небеском судији.{S} И сад тек поче пакао за Јел |
бујне девојке.</p> <p>И од њених идеја остаде само обична жена. </p> </div> <pb n="28" /> <div |
више није читао, И тако Јелени од брака остаде муж у затвору, дуг за хартију за лист и штампари |
ју пописаше и запечатише.</p> <p>Јелена остаде без игде ичега, само са својим разочарењем и оча |
цијом. </p> <pb n="115" /> <p>Јелени не остаде ништа друго до да пође, праћена радозналцима.{S} |
испуњавало ју је и она је малаксавала, остајала у његовом загрљају, и ако је он више није онак |
ишао у уредништво, на посао, а жена је остајала код куће, у постељи, из које би устајала кад ј |
} Читала је, али јој у глави није ништа остајало.{S} Поче неке, по своме мишљењу интересантније |
ражи краја својој авантури.{S} Није јој остајало ништа друго, него да тражи развод брака.{S} Не |
ер је он сад био врло заузет.{S} Час је остајао дуже у уредништву, радећи њен посао, јер она ни |
у да вам досади.{S} Ви можете ићи, а он остаје овде. </p> </div> <pb n="116" /> <div type="chap |
емо.</p> <p>— Е, кад тако говориш, онда остајем код куће.{S} Или ти ја попуштам или нико.{S} И |
е у шетњу.{S} Боље <pb n="25" /> да сам остала код ње, па да сам читала ту паметну књигу.</p> < |
клупе, свакако заборављене, јер су све остале биле однесене.{S} Прошеташе два-три пута горе-до |
>— А мама, а деца? питала сам.</p> <p>— Остали су... у Крагујевцу, једва протепа отац, с муком |
некакав дебељко, који није био црн као остали.{S} Необријана лица, храпава гласа, на себи је и |
и.{S} Његове способности су више него у осталих људи.{S} Кад затворим очи, чини ми се да га јас |
тромесечја имала више двојака него свих осталих оцена.{S} Отац се љутио и грдио, мати саветовал |
у кујни би, стојећи, испила млеко; све остало време, ван школе, проводила би у својој соби, ча |
а излази, сем на ручак и вечеру.{S} Све остало време мучила се око превођења.{S} Из дана у дан |
2" /> почне да издаје свој лист.{S} Чим остане сам с Јеленом, почне да рачуна: сарадници толико |
, враћаху се, зовући и њих.</p> <p>— Да останемо, Мицо, молила је Јелена.</p> <p>— Па време је |
учиниш по вољи.{S} Да сам ти казала да останемо код куће, ти би навалила да изађемо.</p> <p>— |
/p> <pb n="22" /> <p>— Мрзи ме, Јелена, остани овде, бранила се другарица.</p> <p>— Увек ти так |
кући, рече Јелена.</p> <p>— Немој још, остани још само мало, преклињао ју је Севић.</p> <p>— М |
м видела на броду био је — мој отац.{S} Остарео, у овешталу оделу, погрбљен и необријан, учинио |
тељима, код куће је био само обедима, а остатак времена био му је за одмор или читање новина.{S |
малу, да ју је купио за мале новце, за остатак новца добивеног од њеног оца.{S} Сад ће почети |
Ја сам примала своју плату, а могла сам остати с оцем, јер Министарству нисам била потребна.{S} |
овај роман ме јако занима, па ћу данас остати код куће.</p> <p>— Ух, те твоје романчине!{S} Ни |
је!</p> <p>Али, помислила је, то су још остаци старога друштвенога поретка, који ће разрушити љ |
} Молила се Богу да буде осуђен, јер би осуда по онаквим делима за каква је он био оптужен олак |
ико дана Севић оде на издржавање казне, осуђен по неколиким кривицама, а доста кривица имало је |
е била мирна.{S} Молила се Богу да буде осуђен, јер би осуда по онаквим делима за каква је он б |
е бити суђен, а нема сумње да ће бити и осуђен.{S} Неће више имати прилику да вам досади.{S} Ви |
пође, праћена радозналцима.{S} Једни су осуђивали њу, а други су тврдили да је онај човек пијан |
е дете, после неколико минута, вратило, отац би питао по десетак пута, љутито и вичући:</p> <p> |
век, способан да живи од свога рада.{S} Отац му је међутим био умро, а кућица продата за дугове |
ише двојака него свих осталих оцена.{S} Отац се љутио и грдио, мати саветовала, наставнице су с |
ићем, публицистом, били су ван себе.{S} Отац је одмах отрчао у полицију, да покуша шта се може, |
ва да скочи чим овај само дигне очи.{S} Отац би седео неко време, па би легао и он, разбацавши |
и да почнем студије на универзитету.{S} Отац ме посаветова да учим што практично, а да не траје |
n="49" /> га је стекао као тестераш.{S} Отац, таљигаш, није дању никада био код куће, од ране з |
рође ни месец дана од материне смрти, а отац доведе у кућу једну младу жену, која га је, изглед |
стали су... у Крагујевцу, једва протепа отац, с муком се уздржавајући да не зајеца.</p> <p>Ћута |
треба удавати, ово треба удавати, рече отац матери, вртећи главом и умирујући расплаканога мал |
никад!</p> <p>— Готово имаш право, рече отац размишљајући.{S} Отиди сутра адвокату Н., ја сам в |
ри, исплакаше се обе и у томе их затече отац.</p> <p>Не рече јој ништа, само јој прочита Севиће |
ти по поду као бесомучна.</p> <p>Мати и отац забринуто би вртели главом.</p> <p>— Ово треба што |
, већ би је дало матери.</p> <p>Онда би отац, и не гледајући децу, сео за сто, јео и пио и пио |
ти мати.</p> <p>— Каква школа! одговори отац и одмахну руком. </p> <pb n="20" /> <p>Јелена једв |
е које сам видела на броду био је — мој отац.{S} Остарео, у овешталу оделу, погрбљен и необрија |
Ово треба што пре удавати, рече једном отац.</p> <p>— Па још није школу свршила, примети мати. |
" /> <p>— Господине, поче одмах Јеленин отац, што сте урадили урадили сте.{S} Нисам вас звао да |
ања.{S} Зар човек није човек, па био он отац, брат или макакав сродник?{S} Зар жена није жена, |
иво.</p> <p>— Куд сви, ту и ми! уздахну отац.{S} Него да видимо како ћемо се сместити.</p> <p>Б |
да га види.{S} Док смо се ми мучили за отаџбину, госпође су уживале са швапским официрима.{S} |
Собни ваздух гушио ју је.{S} Стаде крај отворена прозора.{S} Тишина, изгледа да сви спавају.{S} |
јих је било лево и десно.{S} Једна беху отворена и Јелена спази колутове штампарске хартије.{S} |
p>Мица је дочека радосно, не показујући отворено како јој је мило што је Јелена једном попустил |
о си?“</p> <p>Кадгод увече, седећи крај отвореног прозора, који је гледао у двориште, сећала се |
а Јелена није смела пред њим ни уста да отвори, али се после ослободила и врло често су њих тро |
азвони звонце.{S} Неко је дошао.{S} Она отвори врата и виде пацијента, првог пацијента, у пракс |
звуче који грош.{S} Ако му Јелена не би отворила, он би бесомучно лупао у врата.</p> <p>Једнога |
нисам никоме писала, давно никоме нисам отворила срце, од онда још кад сам почела сарађивати на |
живот у заједници.{S} Ствар би се онда отезала и најзад би развод био изречен на твоју штету.< |
имаш право, рече отац размишљајући.{S} Отиди сутра адвокату Н., ја сам већ говорио са њим.{S} |
је одвратност према њему нагонила да се отима, а опет јој је у његовим рукама било тако пријатн |
е марљиво учила своје лекције, силом се отимајући да више не мисли на уредништво.{S} Али у коли |
тешком муком Јелена се за неколико дана отимала да не оде у уредништво.{S} Она није волела Севи |
е угодно што је сасвим уз њега, није се отимала његовим пољупцима.{S} Онде где су биле његове р |
окрене, да устане, али у колико се више отимала, у толико ју је Севић чвршће грлио и махнитије |
ер о празницима, на цео дан.{S} Мора се отићи, ма само и једном годишње.</p> <p>Али су најверни |
ен је већ на прагу.{S} После подне ћемо отићи да ти покажем штампарију, па ћемо после у варош д |
зна како је пријатно у пролеће и у лето отићи из Београда трамвајем до Топчидера, надисати се с |
ности коју је осетила.</p> <p>— Ипак ћу отићи још једном.{S} И тражићу баш самога Севића. </p> |
ћа није и моја...</p> <p>— Сместа да си отишао! дрекну Јелена, лупнувши ногом о под, а очи јој |
е, у Југ-Богдановој улици.{S} Затим сам отишао Павићу.{S} Он се извињава што је онако поступио. |
дакле наумио?</p> <p>— Кад сам по ручку отишао од тебе, најпре сам потражио стан.{S} Нашао сам |
што је овде онако лепо положила испите, отишла у Ницу, своме оцу, да се мало одмори, па ће онда |
е је издавао поред листа.</p> <p>Кад је отишла Павићу, овај је дочека пријатељски, поласка јој |
што је Јелена справила пре него што је отишла у канцеларију.</p> <p>Јелени, гледајући Севића к |
оје.{S} Јелена је на дан венчања раније отишла од куће, рекавши да ће на излет до Авале, нашла |
у варош, у шетњу, па би пред само подне отишла пред мужа.{S} Ручак у кавани, у мушком друштву, |
и сели су у воз до Земуна.{S} Одатле су отишли у једно оближње село, где је Севић већ раније би |
Онако, питам.</p> <p>Кад је капија била откључана, он јој пружи руку у знак поздрава.</p> <p>— |
па ће онда кући, у Србију.</p> <p>Питаш откуда ја овде?</p> <p>Давно већ нисам никоме писала, д |
тничка машна, одевен некако немарно али отмено, мушка држања.{S} Глас му је звонак, тон убедљив |
је имала, бар не толико.{S} Имала је да отплаћује намештај и материјал, ваљало је живети, а и П |
егла, да већ зором устане, скува кафу и отправи мужа.</p> <p>Мати је била добра жена.{S} Лице њ |
е водећи рачуна о њему.</p> <p>— Чекај, отпратићу те! чу за собом Севића.</p> <p>— Сама ћу, мор |
, кад дође уобичајено време, није могла отргнути.{S} Наравно да код куће нико није ни слутио о |
и човек, говорио је Јова, човек који се отресао предрасуда и уског гледишта локалног морала и п |
лени, која већ није знала како да га се отресе.{S} Обраћала се полицији за заштиту, али шта је |
<p>Једнога дана, пошто га се једва била отресла, Јелена пође кући на ручак.{S} На десетак корак |
па дођи сутра.</p> <p>Али се није могла отрести.{S} Он је тражио новац и она му истресе све што |
{S} Требало би само имати куражи, па се отрести лажи и убеђења без основа.{S} Ваљало би да се с |
том, били су ван себе.{S} Отац је одмах отрчао у полицију, да покуша шта се може, али се није м |
наш друго? </p> <pb n="78" /> <p>Јелена оћута, јер и није знала шта би му одговорила.{S} Осећал |
чинило да би требало да га то пита, али оћута.</p> <p>— Ниси се променио, изгледаш чак и боље.< |
регистровано је како је тај и тај виши официр пребио једног војника.</p> <p>И тако сваки број. |
би тога и тога владике, или тога и тога официра или трговца.{S} Севић пребаци Дугићу да је то с |
таџбину, госпође су уживале са швапским официрима.{S} Сад ваљда нисмо довољно фини...</p> <p>И |
су прошле, сад ћемо тек бити срећни!{S} Ох, та ја те волим, волим!</p> <p>Севић је и даље декла |
и Јелена после малог затезања.</p> <p>— Ох, хвала вам, Јелена, хвала! викну Севић некако пригуш |
вршће грлио и махнитије љубио.</p> <p>— Ох, Јелена, шапутао је Севић гушећи се пољупцима, ја са |
да се обрати г. Н. Н., пријатељу њенога оца, који ће наћи начина да јој помогне.</p> <p>Јелена |
на и скоро срећна, јер сам уза се имала оца, заштитника.{S} А и њему, старом већ, била сам од к |
це, за остатак новца добивеног од њеног оца.{S} Сад ће почети рад самостално.</p> <p>— Видиш, г |
{S} Севић се уопште није сећао да је од оца што друго и чуо, као што не би знао да каже да ли г |
тек сад пећи!</p> <p>Дете, познавајући оца, никад му не би само предало боцу, већ би је дало м |
имала своју плату, а могла сам остати с оцем, јер Министарству нисам била потребна.{S} Хтела са |
еме, кад се она онолико променила, а од оцена је само слабе и имала.</p> <p>Али сад шта је ту ј |
а, јер сем двојака није ни имала других оцена.{S} И брак јој се учини као котва спасења. </p> < |
ја имала више двојака него свих осталих оцена.{S} Отац се љутио и грдио, мати саветовала, наста |
ољавао тиме да мирно потпише тромесечне оцене, ако није било слабих, или да се разгоропади ако |
нема краја.{S} Једва дочека подне и оде оцу.</p> <p>Кад је све испричала, стари Ђорђевић се зам |
о положила испите, отишла у Ницу, своме оцу, да се мало одмори, па ће онда кући, у Србију.</p> |
оможе.</p> <p>Како би било да се обрати оцу!</p> <p>И она, дршћући од узбуђења и страха пређе о |
где ичега, само са својим разочарењем и очајањем.</p> <p>Куда ће сада и шта да ради?{S} Хукала |
оро опет врати.</p> <p>Јелена је била у очајању.{S} Докле ће то тако трајати и докле ће она моћ |
.{S} Кад Севић дође кући, затече Јелену очајну.{S} Видев у чему је ствар, набра незадовољно обр |
... ?</p> <p>Он ћуташе размишљајући.{S} Очевидно је било да ни њега ништа више није везивало за |
ах му руци.{S} Он ми је не трже, али се очевидно колебаше.{S} Најзад ме загрли и осетих како ми |
за опстанак.</p> <p>Јелена је од брака очекивала много, али шта управо није знала ни сама.{S} |
ужни глас, који је јадиковао.{S} Она је очекивала нешто што је требало тек да дође.{S} Ни пред |
" /> је требало да дође.{S} И то што је очекивала осети најзад, на своме грлу.{S} Севић поче ма |
ије смела да призна да је једва и жељно очекивала оно што <pb n="65" /> је требало да дође.{S} |
ога не нађох.</p> <p>По св. Јовану дође очекивани брод и укрцасмо се.{S} Прво лице које сам вид |
Севића.{S} Учинило јој се као да је он очекивао њен пролазак.</p> <p>Кад виде да јој он прилаз |
радовима испуњују те новине!</p> <p>Али очекујући ту замишљану будућност она не наиђе ни на ког |
азом у Калемегдан.{S} Застаде мало, као очекујући некога.{S} У ствари било јој је незгодно да и |
у се склањају, па их опет <pb n="46" /> очепи.{S} Није, него је неваспитан и дрзак.{S} И другар |
пак мораде да скрене мало десно, али се очеша о ону која је била с његове стране.</p> <p>— Клип |
т, а одатле на пуна, узбуркана прса.{S} Очи су му играле, као да су хтеле да прозру Јелену скро |
дрекну Јелена, лупнувши ногом о под, а очи јој севаху.</p> <p>— Па, добро... да одем... али да |
p>Није могла да спава, али је затварала очи, враћала се на Калемегдан, на ону клупу, бацала се |
ћала се и најситнијих појединости, пред очи су јој излазили сви тренуци среће, којих је, авај, |
гом“.</p> <p>— Јазбина! помисли, а пред очи јој изађе све оно што је читала о мукама радничким |
умови, помисли, па јој опет изађе пред очи Јова, онако достојанствен и озбиљан, удубљен у свој |
оје јој је причање Севићево извело пред очи.</p> <p>— Па лепо, Јелена, настави поново Севић, ви |
жа, готова да скочи чим овај само дигне очи.{S} Отац би седео неко време, па би легао и он, раз |
о лице и црна брада, а његове загонетне очи гледале би је прекорно.</p> <p>Јелена је горела од |
исокога чела, дуге уметничке косе, лепе очи увек уморне од рада, око врата лепршава уметничка м |
е како промичу силуете.{S} После јој се очи привикоше на полутаму и она поче да разазнаје предм |
а ваздужа у Кошутњаку, одморити плућа и очи у ономе зеленилу!{S} Како је пријатна та промена!{S |
да буде његова, сасвим његова.</p> <p>И очи би му севнуле при тим речима чудно, животињски, да |
врео као пламен.</p> <p>И Јелена склопи очи, предајући се слатким сањаријама младе, бујне девој |
ило пријатно, и преко дана, кад затвори очи и пренесе се на ону клупу на Калемегдану.{S} И свуд |
ојцима падала око главе.{S} Само су јој очи биле некако упадљиве.{S} Крупније, црне као угљен, |
.{S} Врло често ништа не говоре, али им очи светле жаром, блистају младалачким заносом...{S} О, |
ше него у осталих људи.{S} Кад затворим очи, чини ми се да га јасно видим.{S} Висок, витак, вис |
инама, које брзо оду у неврат!</p> <p>У очи Ивањ-дана једна група младих девојака беше се расту |
ар му дали и који грош, да му се замажу очи. </p> <pb n="110" /> <p>— Па зар није доста што ја |
ледам ни да те слушам.{S} Иди ми испред очију, јер, тако ми Бога, не дајем ни пару за твој</p> |
ети Јове и његовог мушког лица, његових очију, које као да је осећала на себи.{S} Плану у лицу, |
о на ногама, спотицао, се, закрвављених очију, прљав.</p> <p>— Шта ћеш? упита Јелена.</p> <p>— |
исказати!</p> <p>Јелена је, затворених очију, лежала на његовим грудима, сва клонула од задово |
страни, савивши мало главу, затворених очију.</p> <p>— Ти спаваш, Јелена? упита Мица.</p> <p>Ј |
е призоре који су нам једнако били пред очима.{S} То су ти други већ причали.{S} Да ме је ко уп |
његове филозофије, али би јој увек пред очима заиграли његово лице и црна брада, а његове загон |
кле чудо што ју је он посматрао онаквим очима.{S} Само што је он био тром, лењ, да и изведе оно |
ећамо непосредно, кад га гледамо својим очима.{S} Деца у родитељској кући, храњена и брањена, д |
орки, Арцибашев ређали су се пред њеним очима.{S} Није просто знала шта пре да чита.{S} Све ју |
о најмлађега сарадника, који је у њеним очима био нешто врло велико.</p> <p>Читаву недељу дана |
ћутала, бојећи се да не изгледа глупа у очима тако паметна човека.</p> <p>— Благо вашој жени, к |
жио је као опасан човек, наравно само у очима простијега света, ваљда за то што је био анархист |
она, дршћући од узбуђења и страха пређе очин праг.{S} Изјада се матери, исплакаше се обе и у то |
је и то, али црква покушава све да брак очува.{S} Твој муж може да изјави, да он тебе воли, да |
торским бугарским властима.{S} Многе је оштетио, а многе је и у црно завио.{S} Сад ће бити суђе |
пред њу.</p> <p>— Боли ме нешто глава, па бих да прошетам.{S} Хајдемо заједно, позва је.</p> < |
ена једва сачека да прође највећа жега, па оде Мици.{S} Затече је раскомоћену, на дивану, са не |
S} А и ти ваљда ниси тамо нашла некога, па би сад хтела да се удаш за њега?</p> <p>Јелена гриза |
ту на цара, или на неког великог кнеза, па је побегао овамо.{S} Виђала си га већ свакако.{S} Ле |
Мушкарци проживе читав живот пре брака, па онда узимају нас, безазлене и срећне што нас узимају |
нове жене.{S} Ова се спочетка нећкала, па се после навикну.{S} За децу настаде тешко време.{S} |
ила да треба само да се прихвати посла, па ће све ићи само од себе.{S} Али поче да се спотиче в |
од јуче, а и овај роман ме јако занима, па ћу данас остати код куће.</p> <p>— Ух, те твоје рома |
макакав сродник?{S} Зар жена није жена, па била она сестра или сродница уопште ?{S} И ако плати |
ећи све ближе месту где је била Јелена, па најзад седе уз њу.</p> <p>— Шта си хтела? упита Мица |
хиста.{S} Почео је од слагачког шегрта, па се, као Твен, пео све више.{S} У Русији је учествова |
што је дрвеће и најавило пупољке лишћа, па све до у позну јесен.{S} Деца долазе да се наиграју, |
же испит зрелости као приватна ученица, па да настави студије, као и толики други студенти, кој |
не стране табачића, то је због слагача, па бих вас молио да и ви тако чините.{S} Хвала, госпођи |
ам, разумеш ли!{S} Немам!{S} Хајд’ сад, па дођи сутра.</p> <p>Али се није могла отрести.{S} Он |
ремити сва потребна документа за обоје, па ћемо се венчати у некоме селу, преко.</p> <p>Јелена |
е у ушима.{S} Па онда смех оне девојке, па уредник и његова гадна псовка.{S} Згрози се.</p> <p> |
упила, сложила на столицу крај постеље, па би и сама легла, да већ зором устане, скува кафу и о |
пуштајући га унутра.</p> <p>— Пусти ме, па ћеш чути. </p> <pb n="118" /> <p>Јелена приклопи вра |
дигне очи.{S} Отац би седео неко време, па би легао и он, разбацавши делове одеће по соби.{S} М |
ога дана, обично око пет сати по подне, па носила какав рад или не.{S} Те посете су јој толико |
оље <pb n="25" /> да сам остала код ње, па да сам читала ту паметну књигу.</p> <p>Јелена пође и |
ците од себе своје досадашње васпитање, па да учините по срцу и својим убеђењима ?</p> <p>— Ја |
две ученице прођоше поред њих на више, па се онда вратише, али не бејаху срећне да привуку пог |
ова, кћи високог чиновника, има мираз, па јој је могуће и да се уда кад хоће.</p> <p>Јелена ле |
виште.</p> <p>Али и такав живот досади, па га се и Јелена засити.{S} Читав дан био јој је неисп |
њега.{S} Требало би само имати куражи, па се отрести лажи и убеђења без основа.{S} Ваљало би д |
} То смо уосталом одавно обоје увидели, па смо и живели свако за себе.{S} Зар не би било боље и |
.</p> <p>— То су велики умови, помисли, па јој опет изађе пред очи Јова, онако достојанствен и |
а у Ницу, своме оцу, да се мало одмори, па ће онда кући, у Србију.</p> <p>Питаш откуда ја овде? |
на.{S} Девојка чека да је неко запроси, па и ту игра улогу родитељски пристанак.{S} Данашњи бра |
јом ће ићи боље, више ће се зарађивати, па ће се и боље живети.{S} Као сарадник у „<title>В. Жу |
и се.</p> <p>— Друштво треба разрушити, па на рушевинама поставити нове основе.{S} Али треба <p |
>Мица и Јелена иђаху неко време ћутећи, па се растадоше и свака оде својој кући.</p> <p>Јелена |
шавајући се да ли да оде кући или Мици, па да с овом чита мало.{S} Реши се на ово последње.</p> |
томе ?{S} Ено сифражеткиња у Енглеској, па како се боре жене у Данској, па женскиње у Русији.{S |
леској, па како се боре жене у Данској, па женскиње у Русији.{S} И ја бих баш могла!{S} Ја сам |
/p> <p>Једва би чекала да падне сумрак, па би трчала својој клупи.{S} Какве све изговоре није н |
г приповедања.{S} Зар човек није човек, па био он отац, брат или макакав сродник?{S} Зар жена н |
у и брже да преводим, али немам речник, па сам се задржала око неких речи.</p> <p>— Ако је само |
едите, молим вас, док само ово довршим, па ћемо онда мало разговарати.{S} Забављајте се, рече ј |
е најзад.{S} Видећу са којим адвокатом, па да гледамо да те некако спасемо тога мужа.</p> <p>Пр |
таше је.</p> <p>— Брзо сам ишла узбрдо, па сам се задихала, одговори Јелена, решавајући се у се |
амо ове године, него ко зна још колико, па украо нам ко венац или не.{S} Догодине имамо матуру, |
p> <p>— Куда?</p> <p>— Да прођемо мало, па ћемо и разговарати.</p> <p>Она пристаде без речи, ма |
— Зар не би било пријатније да изађемо, па ћемо разговарати шетајући се.</p> <p>— Како хоћете, |
лена.</p> <p>Пауза.</p> <p>— Да видимо, па ћемо штампати ако је добро.{S} Хвала, госпођице!</p> |
ворио.</p> <p>О, како је мало потребно, па да жена, ма и за тренутак, буде срећна!{S} Неколико |
раво где стигнем.{S} Скоро је већ лето, па је лепо и пријатно и напољу. </p> <pb n="112" /> <p> |
длази!</p> <p>— Плати прво за разговор, па ћу ићи.</p> <p>— Шта да платим, какав разговор?</p> |
уреднику г. Павићу један свој рукопис, па сам хтела да видим шта је с њим, а донела сам и једа |
од куће поче да учи типографски занат, па га и изучи.{S} За његова шегртовања млађа му сестриц |
би твој муж имао какав чаробни штапић, па само удари по столу, а ручак или вечера тек долете.< |
на га брзо спусти и утрча у своју собу, па се онако обучена баци на постељу, грцајући у сузама. |
ужинала код Мице.{S} Оде у своју собу, па, и не палећи лампу, леже.</p> <p>Није могла да спава |
итрчи тек другарици и свали је у траву, па је онда претура тамо-амо, голица је и засмејава, а о |
а.{S} Ручак у кавани, у мушком друштву, па би Севић опет ишао на посао, а она кући, да би пред |
ла.</p> <p>— Него, хајде, остави књигу, па се спремај да изађемо, навали Јелена. </p> <pb n="22 |
не склањам с пута друге му се склањају, па их опет <pb n="46" /> очепи.{S} Није, него је невасп |
не ћемо отићи да ти покажем штампарију, па ћемо после у варош да купиш шта ти треба.</p> <p>Јел |
.</p> <p>Јелена чу једну крупну псовку, па онда као да нешто пуче.{S} То је уредник исправљао н |
је била код Мице, радиле су математику, па су се и саме згрануле кад су виделе да је девет сати |
извести неку велику друштвену реформу, па је ваљда хтео да се и он уз њега прослави.{S} Њихову |
ремила би се и изашла у варош, у шетњу, па би пред само подне отишла пред мужа.{S} Ручак у кава |
ед вече опет изашла у шетњу, на вечеру, па онда у позориште, биоскоп или које друго вечерње заб |
ободу многима који су чамили у затвору, па и Севићу.{S} Кад је прочитала у новинама вест о поми |
венац или не.{S} Догодине имамо матуру, па после универзитет...{S} И Мица, помишљајући на још д |
рство.{S} До краја ове године завршићу, па ћу онда и ја у Београд.</p> <p>Хвалиш се својим брак |
ећак.{S} Побегли смо најпре у Крушевац, па онда у Краљево, а кад нам ни ту није било станка, на |
напоље.</p> <p>— Слушај, дај ми новац, па ћемо онда проти.</p> <p>— Сад одмах? упита она.</p> |
ледаше мало Саву и Дунав, <pb n="57" /> па кренуше натраг.{S} Севић се заустави пред заборављен |
ко гадне речи, и то још од уредника!{S} Па како се они мушкарци понашају према женскињу, а ово |
рзитету...{S} Овако је практикант...{S} Па би се сетила мужа, оних калемегданских вечери, проле |
} Лупа машина зујала јој је у ушима.{S} Па онда смех оне девојке, па уредник и његова гадна псо |
ј још непрестано биле речи Севићеве.{S} Па се сети Севићевих погледа, који као да су је свлачил |
увече није псовао онако као раније.{S} Па је и чистији био.</p> <p>То затишје мало је трајало. |
помогну мужу у његовој мучној борби.{S} Па баш и да се нађе нека, да ли би се одважила да пође |
е врти по штампарији и чак и певуши.{S} Па је и према Јелени био сад много пажљивији и много ви |
пште сматрао <pb n="55" /> као брак.{S} Па онда радо би му приметила да би у таквоме браку, ако |
н стан, а ја немам ни где да легнем.{S} Па кад ме неће венчана жена примити, ко ће?</p> <p>У Је |
безазлене и срећне што нас узимају.{S} Па још траже да им за ту жртву с њихове стране будемо и |
атуру уз оне који су били на течају.{S} Па се и то сврши.{S} Даље, на универзитет, није се могл |
ла.{S} Како да повећа своје приходе?{S} Па се онда сети да је била сарадник „<title>Народног пр |
се замажу очи. </p> <pb n="110" /> <p>— Па зар није доста што ја њега нећу?</p> <p>— Доста је и |
ли га замишљам. </p> <pb n="14" /> <p>— Па какав је? упита Мица, престајући да сплиће цвеће.</p |
анемо, Мицо, молила је Јелена.</p> <p>— Па време је да идемо кући, ено сунце већ залази, бранил |
ти купим одело? цикну Јелена.</p> <p>— Па ти имаш новаца.{S} Да ја имам, а да ти немаш, ја бих |
ео груди, где је била ударена.</p> <p>— Па случајно, бранила га је Јелена.</p> <p>— Случајно, а |
куће и у школи, одговори она.</p> <p>— Па зар нисте могли доћи ма само и на неколико тренутака |
<p>— Хајдемо, повуче је Мица.</p> <p>— Па ... да видимо хоће ли штампати!...</p> <p>— Видиш да |
брзо, као да се пише из главе.</p> <p>— Па ја могу и брже да преводим, али немам речник, па сам |
а или не смета довршењу школе.</p> <p>— Па шта би то сметало, што бих се удала? изазиваше Јелен |
а он није знао како да почне.</p> <p>— Па сад? упитах бојажљиво.</p> <p>— Куд сви, ту и ми! уз |
</p> <p>— То није ништа, рече.</p> <p>— Па колико? </p> <pb n="119" /> <p>— За одело.</p> <p>— |
ву не усуђује ни да проговори.</p> <p>— Па то личи на онога што га сваког дана виђамо на Калеме |
чање Севићево извело пред очи.</p> <p>— Па лепо, Јелена, настави поново Севић, ви велите да и у |
? упита га.</p> <p>— На ручак.</p> <p>— Па зар нећеш ... ?</p> <p>Он ћуташе размишљајући.{S} Оч |
ам добро доручовао са Дугићем.</p> <p>— Па зар ти је он пречи него жена ? не могаде Јелена да с |
елена бојажљиво и с неверицом.</p> <p>— Па ваљда нећу ја! одговори Севић хладно.{S} Шта би ради |
ба ми много више.{S} За одело.</p> <p>— Па зар ја да ти купим одело? цикну Јелена.</p> <p>— Па |
красну женицу било би страшно.</p> <p>— Па шта онда хоћеш?</p> <p>— Видиш, Јелена, ја сам имао |
људи пре брака и људи у браку.</p> <p>— Па зар је то та срећа у браку, о којој маштају девојке? |
је помагала и њега у затвору.</p> <p>— Па хајд’! реши се најзад.</p> <p>Ручали су оно што је Ј |
а је Севић првога дана ујутру.</p> <p>— Па зар ја да кувам? упита Јелена бојажљиво и с неверицо |
од био изречен на твоју штету.</p> <p>— Па нека буде и на моју штету!{S} Сита сам брака.</p> <p |
ногом о под, а очи јој севаху.</p> <p>— Па, добро... да одем... али дај ми бар који грош за руч |
ва, велики, већи од свију њих.</p> <p>— Па се онда сети данашњег свог покушаја у уредништву и о |
пре удавати, рече једном отац.</p> <p>— Па још није школу свршила, примети мати.</p> <p>— Каква |
и ти мало не склониш с пута ?</p> <p>— Па добро, ако му се ја не склањам с пута друге му се ск |
с није било ово неколико дана?</p> <p>— Па казала сам вам већ, имала сам много посла код куће и |
p>— За одело.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Па... шест стотина динара, рече он оклевајући и као сра |
Шта да платим, какав разговор?</p> <p>— Па ја сам рекао да се плати тај посао о коме си ми гово |
га? упита Јелена мало зачуђена</p> <p>— Па на онога Јову Дугића, знаш онога што увек шета споре |
се Севићу у загрљај, слушала га.</p> <p>Па би се тек тргла. </p> <pb n="60" /> <p>— Та ја га не |
:</p> <p>— Ствар стоји друкчије.</p> <p>Па би онда он почео причати о нечему што је њега интере |
/p> <p>— Шта желите?{S} Ја сам уредник, Павић, одговори дебељко, гледајући младе девојке некако |
после неколико корака настави.</p> <p>— Павић ми је дао моје старо место у уредништву, само са |
Штампарија је била мала и стара, али је Павић дао Севићу све што му је било потребно да може да |
осле неколико дана извести је да ће јој Павић дати посла, само не на листу, већ на издањима, т. |
а одби муштерије. </p> <pb n="85" /> <p>Павић, који се бојао да штампарија не оде на покриће кр |
оме да се понуди није имала куражи због Павића.{S} После колебања од читаве <pb n="88" /> недељ |
ом платом.{S} Зараде коју сам имала код Павића није више било, али како у свакој несрећи има и |
а и дугих преговарања, да се наравна са Павићем, тако да он прими штампарију, али да прими и Се |
ла.{S} Овај обрече да ће разговарати са Павићем и после неколико дана извести је да ће јој Пави |
м пре неколико дана предала уреднику г. Павићу један свој рукопис, па сам хтела да видим шта је |
давао поред листа.</p> <p>Кад је отишла Павићу, овај је дочека пријатељски, поласка јој да лепо |
г-Богдановој улици.{S} Затим сам отишао Павићу.{S} Он се извињава што је онако поступио.{S} Вел |
а, густе смеђе косе, која је у увојцима падала око главе.{S} Само су јој очи биле некако упадљи |
радника које је ангажовала, али је лист падао све ниже, и два и по месеца после почетка излажењ |
а просто истера или да покуша лепим.{S} Паде јој на памет да би га могла наговорити на развод б |
S} Он се затетура, изгуби равнотежу.{S} Паде крај велике зубарске столице, удари главом о тешко |
и пољупцима.</p> <p>Једва би чекала да падне сумрак, па би трчала својој клупи.{S} Какве све и |
се могло рећи да Севић није био нежан и пажљив према својој жени; напротив, он је чинио све што |
.{S} Па је и према Јелени био сад много пажљивији и много више јој је љубави посведочавао.</p> |
жно уђе <pb n="41" /> у познату капију, пажљиво загледајући врата, којих је било лево и десно.{ |
помоћ.</p> <p>Говорећи ово Севић ју је пажљиво загледао.{S} Поглед му је клизио са Јеленина ли |
и расејана целога дана, није изазивала пажњу укућана, јер су је сви знали као врло ћудљиву.{S} |
та својим мислима, Јелена није обраћала пажњу куда иде.{S} Нађе се пред улазом у Калемегдан.{S} |
ао је, као да је хтео намерно да скрене пажњу пролазника.{S} Док сам био здрав, радио сам као м |
ице ипак његов, јер никада није обраћао пажњу на то шта Јелена ради, с ким се дружи, шта чита.{ |
за унапређењем није на децу ни обраћао пажњу.{S} Преко дана у канцеларији, после канцеларије м |
о због тога, што на Јелену није обратио пажњу бар ове године, у последње време, кад се она онол |
даље да радиш и на што треба да обратиш пажњу.</p> <p>Сутрадан, баш кад се Јелена спремала да л |
оро као увреду за себе.</p> <p>— Што не пази како иде, него ми одвали раме, и девојка метну рук |
авља небеском судији.{S} И сад тек поче пакао за Јелену.</p> <p>По Јелениној представци свештен |
црнила, како иду између машина, односе пакете хартије или доносе.{S} Виде и неколико девојчица |
код Мице.{S} Оде у своју собу, па, и не палећи лампу, леже.</p> <p>Није могла да спава, али је |
оглед, мушки и дрзак, поглед који ју је палио, није јој био непријатан, али навика да такве пог |
а да је он посматра погледом који ју је палио.{S} Осећала је да је тај поглед узбуђује, да јој |
и на његов поглед, који ју је још увек палио и сажизао, али јој није био непријатан.{S} Навикл |
е у себи проклињао непознатога, коме је пало на памет да се баш сад шета по Калемегдану. </p> < |
ера или да покуша лепим.{S} Паде јој на памет да би га могла наговорити на развод брака.</p> <p |
проклињао непознатога, коме је пало на памет да се баш сад шета по Калемегдану. </p> <pb n="66 |
женскињу ваља још само муж, правичан и паметан, за којим би оне ишле и у ватру и у воду.</p> < |
рнала</title>“.{S} Кажу да је и он неки паметан човек, и он је анархиста.{S} Почео је од слагач |
ећи се да не изгледа глупа у очима тако паметна човека.</p> <p>— Благо вашој жени, кад је будет |
сам остала код ње, па да сам читала ту паметну књигу.</p> <p>Јелена пође изласку, решавајући с |
такође са уметничком машном и косом.{S} Панталоне нису могле сасвим да сакрију кривину његових |
мена, други мањи, шепав, коме као да су панталоне оптрчавале око ногу.</p> <p>— Ко је онај мали |
ило.{S} Чинило јој се да јој је са душе пао неки огроман терет. </p> </div> <pb n="99" /> <div |
, рече јој чиновник, он је сад случајно пао полицији у руке.{S} Тражимо га већ неколико дана, а |
/p> <p>Јелена стајаше као скамењена.{S} Пара није имала, бар не толико.{S} Имала је да отплаћуј |
ра?</p> <p>Јелена напрћи усне.</p> <p>— Пара?{S} А што се онда девојкама даје мираз!{S} Колико |
, куварицу!</p> <p>— А да ли ћете имати пара?</p> <p>Јелена напрћи усне.</p> <p>— Пара?{S} А шт |
двоји од Мице, добацујући јој:</p> <p>— Пардон, за тренутак!</p> <p>Севић је био пријатно изнен |
.</p> <p>— Сад одмах.</p> <p>— Хајдемо, паре ћеш добити кад изађемо из протине канцеларије.</p> |
id="SRP19200_C12"> <head>XII.</head> <p>Париз, 20.{S} септ. 1918.</p> <p>Драга моја Мицо,</p> < |
је одмах био одређен на службу у самом Паризу.{S} Ја сам примала своју плату, а могла сам оста |
шла.{S} Како само дивно изгледаш, права париска дама!</p> <p>Њој је било одвратно то што је он |
ахаше главом.</p> <p>— Неће ваљда ни та парница вечито трајати, настави Јелена.{S} Боље ми је д |
ице, каткад, годинама вуку.{S} А док се парница не сврши, колико ће јој пута још Севић доћи и ц |
кад ?{S} Знала је како се бракоразводне парнице, каткад, годинама вуку.{S} А док се парница не |
иној представци свештенику, како почињу парнице за развод брака, били су позвани обоје „на мире |
је имала прилике да види и друге младе парове, који нису живели као она и њен муж.{S} Видела ј |
стаза и где их нема, свуда групице или парови младих људи.{S} Иду полако, разговарајући скоро |
д очију, јер, тако ми Бога, не дајем ни пару за твој</p> <p>живот, ако те се само дотакнем.{S} |
штампарије, Севић је лако обухвати око паса, као хотећи да је чува да се не спотакне.</p> <p>И |
ети како је једна рука лако додирну око паса, онако као што чинимо кад хоћемо некога да пропуст |
се све више, поче да јој описује своје патње, своје жеље, које су биле тако скромне, а она и н |
и свело пре времена, показивало је дугу патњу.{S} Волела је своју децу и у њима је тражила утех |
илозофија, једва протепа Јелена.</p> <p>Пауза.</p> <p>— Да видимо, па ћемо штампати ако је добр |
на отвори врата и виде пацијента, првог пацијента, у пракси коју је тек почињала.</p> <p>— Иди |
ко је дошао.{S} Она отвори врата и виде пацијента, првог пацијента, у пракси коју је тек почиња |
као што је она мислила, већ, по одласку пацијента, уђе понова у кабинет.</p> <p>Јелена је била |
оби, час смејући се а час јецајући, час певајући, да се одмах затим стане ваљати по поду као бе |
е природа будила из зимњега сна, све је певало химну животу и љубави.</p> <p>Сад је Јелена са С |
овима или се врти по штампарији и чак и певуши.{S} Па је и према Јелени био сад много пажљивији |
где су биле његове руке на њеном телу, пекло ју је и жегло.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја, Ј |
— Шта ћеш? упита Јелена.</p> <p>— Тебе, пелтечио је Севић, хватајући је за мишицу, приближујући |
е од слагачког шегрта, па се, као Твен, пео све више.{S} У Русији је учествовао у атентату на ц |
Нема тишина, само се чује, једва, како пера клизе по глаткој хартији.{S} Даље је замишљала да |
ужа, има просто да га задовољава, да му пере и кува.{S} Идеалан је брак кад у њега обе стране у |
Заседе, узе текст и диктираше Јелени у перо.</p> <p>Јелена сасвим престаде да излази, сем на р |
их храни и брани, а оне да рађају децу, перу и кувају.</p> <p>Затим се опет сети Јове и његовог |
а неко миље прожимало ју је од пете до перчина.{S} У ушима су јој још непрестано биле речи Сев |
својој тескобној тамници, како смо сви песници у тим годинама, које брзо оду у неврат!</p> <p> |
ичицу, кратку и просту.{S} Сутрадан око пет сати поподне, однесе је у уредништво.{S} Одважно уђ |
ништво је ишла свакога дана, обично око пет сати по подне, па носила какав рад или не.{S} Те по |
кну.{S} За децу настаде тешко време.{S} Петар побеже од куће поче да учи типографски занат, па |
о тражити други стан, рече једнога дана Петар.{S} Газдарица ми је казала да не воли жене у кући |
ли са њим? упита Јелена.</p> <p>— То је Петар Севић, интимус Јовин, који и нема других пријатељ |
штај и материјал, ваљало је живети, а и Петар ју је већ доста коштао.{S} Она је међутим била те |
једном се однекуд појавише Јова Дугић и Петар Севић.{S} Ишли су полако.{S} Он, висок, укрућен, |
раљина, била увек чисто одевена.</p> <p>Петар је изгубио матер баш кад је свршио основну школу. |
еднички, показујући руком врата.</p> <p>Петар стрпа новчаницу у џеп и изађе залупивши за собом |
побеже од куће и ступи у службу.</p> <p>Петар је на занату био врло вредан.{S} Све своје слобод |
вртлогу, а неко миље прожимало ју је од пете до перчина.{S} У ушима су јој још непрестано биле |
ето ти опет Севића.{S} Јелена му пружи петицу, али он рече да хоће унутра, јер има да разговар |
новаца! избаци он.</p> <p>Она му пружи петицу.</p> <p>— Не, више, треба ми много више.{S} За о |
дана лист се појави, под дирекцијом г. Петра Севића, са прилозима г. Јове Дугића, госпође Јеле |
сам неки филантроп...</p> <p>— Слушај, Петре, прекиде га Јелена, ја сам од јуче до сада размиш |
орити на развод брака.</p> <p>— Слушај, Петре, рече му.{S} Ти знаш да смо ми већ давно раздвоје |
пак га замоли: </p> <pb n="107" /> <p>— Петре, молим те да одеш одмах, остави ме да се приберем |
е може, него дај сад половину.</p> <p>— Петре, човече, та имај милости!{S} Кад ти као човек ниш |
мо, којим их извештава да се венчала са Петром Севићем, публицистом, били су ван себе.{S} Отац |
тај магарац ?{S} Ваљда је неће тек сад пећи!</p> <p>Дете, познавајући оца, никад му не би само |
оме.{S} А оно место тога некаква мрачна пећина, у којој се чују и онако гадне речи, и то још од |
њу, а други су тврдили да је онај човек пијан и да јој није муж.</p> <p>У кварту Јелена исприча |
али се одмах покаја.{S} Био је трештен пијан.{S} Једва се држао на ногама, спотицао, се, закрв |
каже да ли га је икада видео трезна или пијана — увек је био једнак.</p> <p>Његов улазак у кућу |
лази полупијан, опет поче и код куће да пије, само сад тражећи и друштво своје нове жене.{S} Ов |
могли, који шетају држећи се за руке и пиљећи једно у друго.{S} А њен муж једва је и гледа.{S} |
шко би <pb n="50" /> било рећи да ли је пио ракију уз јело или је јео уз ракију.</p> <p>Мати би |
и не гледајући децу, сео за сто, јео и пио и пио и јео и тешко би <pb n="50" /> било рећи да л |
гледајући децу, сео за сто, јео и пио и пио и јео и тешко би <pb n="50" /> било рећи да ли је п |
.{S} Зарађивао је добро, али је добро и пио.{S} Љубави је имао само за свога коња, а за своју ж |
азних књига вадила „мисли“ и „ситнице“, писала о женском свету и била коректор листа.{S} Дугић |
а, на издањима.{S} Ниси ми о томе ништа писала!</p> <p>— Заборавила сам можда.</p> <p>И опет ућ |
ја овде?</p> <p>Давно већ нисам никоме писала, давно никоме нисам отворила срце, од онда још к |
ће преводила поједине ствари или је што писала и сама, тешко с почетка налазећи тему, ну после |
ребаци Дугићу да је то све због његовог писања.{S} Дугић му одговори да је он неблагодаран, кад |
лопљене књиге, читави рисови хартије за писање.{S} Нема тишина, само се чује, једва, како пера |
вету и била коректор листа.{S} Дугић је писао уводне чланке и „чланчиће.“ Севић је био директор |
.{S} Рад је несумњиво добар, или је бар писац пошао добрим путем. </p> <pb n="42" /> <p>— А да |
јасности и лакога стила великих руских писаца, нити њихове занимљивости предмета.{S} Није ту, |
} Венчали <pb n="70" /> су се одмах.{S} Писмо родитељима Јелена је написала дан раније и предал |
8.</p> <p>Драга моја Мицо,</p> <p>Твоје писмо ме је и веома изненадило и веома обрадовало.{S} И |
ељима.{S} Кад су поштом добили Јеленино писмо, којим их извештава да се венчала са Петром Севић |
тала је без избора и разбора, све руске писце који су јој дошли до руку.{S} Толстој, Гогољ, Дос |
воме пријатељу г. Дугићу, који назире у писцу велику јачину духа и јаку моћ опажања.{S} Рад је |
а сам ружан, а за душу и срце нико и не пита.</p> <p>Јелена је ћутала, не хотећи да растера леп |
то јој се чинило да би требало да га то пита, али оћута.</p> <p>— Ниси се променио, изгледаш ча |
p> <p>— Како би било да свршимо то и не питајући никога?{S} Ја ћу спремити сва потребна докумен |
ће за њима.</p> <p>— Шта ти је, Јелена? питала је нежно.</p> <p>— Ништа, Мицо, али бих се радо |
ругог, свеједно.</p> <p>— А што Јелена? питала је Мица, чисто заплашена тугом која је избијала |
све опроштено.</p> <p>— А мама, а деца? питала сам.</p> <p>— Остали су... у Крагујевцу, једва п |
срећа у браку, о којој маштају девојке? питала се.</p> <p>Али она је имала прилике да види и др |
о трајати и докле ће она моћи издржати? питала се.</p> <p>Једног дана ето ти опет Севића.{S} Је |
/p> <p>— Како само да им -се приближим? питала се она.</p> <p>Из њене околине нико их није личн |
ћи се радознало.</p> <p>— Кад си дошао? питала је.</p> <p>— Синоћ сам стигао лађом, око поноћи, |
се не скупља свет.</p> <p>— Шта хоћеш? питала је.</p> <p>— Треба ми новаца! избаци он.</p> <p> |
су ова поодрасла, нису је већ много ни питала.</p> <p>После много уздисања и хуктања, после мн |
p>— Шта је, Јелена, шта си се ућутала ? питале су другарицу, која је мирно стајала на страни, н |
<p>— Сама, а с ким бих?</p> <p>— Онако, питам.</p> <p>Кад је капија била откључана, он јој пруж |
мо обоје.{S} Ја нисам могла ништа да га питам, а он није знао како да почне.</p> <p>— Па сад? у |
како сам увек у послу, заборавих да те питам треба ли ти што од одела.{S} Јесен је већ на праг |
је слушала и најрадије би му поставила питање, да ли он мисли да би се код нас нашла девојка к |
} Говорећи о овоме и ономе, дођоше и на питање брака.{S} Севић је нападао данашњи брак, наводећ |
мишљаш наш живот? постави он одређеније питање.</p> <p>— А, тако!{S} О томе се, мислим, нема мн |
ам једва и мислила.{S} Не разумем твоје питање.</p> <p>— Како замишљаш наш живот? постави он од |
не би знала шта да одговори ни на само питање „како си?“</p> <p>Кадгод увече, седећи крај отво |
а нисам била.</p> <p>Евакуација баци то питање у запећак.{S} Побегли смо најпре у Крушевац, па |
ним идејама, о женском покрету и другим питањима. </p> <pb n="53" /> <p>Она је каткад износила |
S} Прелиста неколико брошурица о истоме питању, преписа читаве ставове из митологије Грка и Рим |
пође.</p> <p>— Хоћете ли доћи вечерас! питао је он, задржавајући пружену му руку.</p> <p>— Не |
p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја, Јелена? питао је Севић.{S} Хоћеш ли да будеш моја звезда — води |
/p> <pb n="111" /> <p>— Како си женице? питао ју је расположено.{S} Има ли муштерија?</p> <p>— |
после неколико минута, вратило, отац би питао по десетак пута, љутито и вичући:</p> <p>— Шта ра |
а радиш ? упита он.</p> <p>— Како ме то питаш?{S} Како то „сад“?{S} Сада одмах или сада пошто с |
мори, па ће онда кући, у Србију.</p> <p>Питаш откуда ја овде?</p> <p>Давно већ нисам никоме пис |
ли сте бар помислили који пут на мене? питаше он даље, хватајући је за руку.</p> <p>Она не одг |
зговара с њом.</p> <p>— Шта ћеш, казуј? питаше она не пуштајући га унутра.</p> <p>— Пусти ме, п |
листа мора се преводити брзо, као да се пише из главе.</p> <p>— Па ја могу и брже да преводим, |
медбу, дозволите.{S} Знате, ми новинари пишемо само с једне стране табачића, то је због слагача |
обрадовало.{S} Изненадило ме је што ми пишеш, после онаквог мог поступка, мислим на своју удај |
ише да тражи.{S} Изволите за онај сто и пишите.</p> <p>Севић седе и написа признаницу и изјаву, |
n="33" /> прсника, на грудима распучена плаветна цицана кошуља.</p> <p>— Биће да је ово неки на |
а ће сада и шта да ради?{S} Хукала је и плакала, али јој то не поможе.</p> <p>Како би било да с |
етворице.{S} Послова није било великих: плакате за концерте, биоскопске листе, посетнице...</p> |
а.{S} Осећала је како и њу обухвата тај пламен, како је сажиже, како је обузима вртоглавица.</p |
раширених ноздрва посукта дах врео као пламен.</p> <p>И Јелена склопи очи, предајући се слатки |
ка ватра, као да јој по жилама потекоше пламенови место крви.{S} Телом јој бујаше нека непојмљи |
некаквој високој планини, не, није била планина него рушевине.{S} Гле, није сама, нешто као да |
S} Одједном се виде на некаквој високој планини, не, није била планина него рушевине.{S} Гле, н |
је у загрљају, причао о својим великим плановима, говорио је како ће уз њену помоћ стварати чу |
ију, које као да је осећала на себи.{S} Плану у лицу, задрхта целим телом, из раширених ноздрва |
ревођење није ишло много брже.{S} Севић плану, али не рече ништа, већ оде на вечеру и не позвав |
е се само дотакнем.{S} Одлази!</p> <p>— Плати прво за разговор, па ћу ићи.</p> <p>— Шта да плат |
и.{S} Доби неке ситне послове и успе да плати раднике и да нешто дотури и мужу.{S} Али њено неи |
ко.</p> <p>— Е кад је посао, онда да се плати, јер ја ништа не радим онако, нити сам неки филан |
азговор?</p> <p>— Па ја сам рекао да се плати тај посао о коме си ми говорила.{S} Ја нисам мили |
ан него симпатичан.{S} Али ја сам скупо платила своју лудост: данас сам обогаћена искуством и и |
за разговор, па ћу ићи.</p> <p>— Шта да платим, какав разговор?</p> <p>— Па ја сам рекао да се |
а сестра или сродница уопште ?{S} И ако платиш прописану таксу, можеш се оженити и сродницом ко |
уше једном стазом, крај самога градског платна, куда их Јелена није могла пратити.{S} Она се вр |
га ми, једва излазила на крај са својом платом.{S} Зараде коју сам имала код Павића није више б |
старо место у уредништву, само са мањом платом.{S} Вели да му нисам баш потребан, али из пријат |
у самом Паризу.{S} Ја сам примала своју плату, а могла сам остати с оцем, јер Министарству ниса |
нала</title>“, ревноснија него да су је плаћали.{S} С муком је код куће преводила поједине ства |
теку треба преводити само с немачког, а плаћаће се четрдесет динара од табака.{S} Јелена приста |
Јелена пристаде одмах, сматрајући да је плаћена сјајно, узе књиге и поче да ради.{S} Није било |
у кроз свет, високо дижући главу.{S} Не плаше се опасности.{S} А већ два пута пролазе поред мен |
стара да научи домаћи посао, да кува и плете...</p> <p>И Јелена с презирањем помисли на то, ка |
ом Јелена.</p> <p>— Какве враџбине ?{S} Плетем венац за кућу, као и сваке године.{S} Зар ту има |
у снове о своме будућем, а Мица настави плетење венца.</p> <p>Другарице, пошто су набрале цвећа |
/> <p>— Шта се чиниш као да не знаш?{S} Плетеш венац и говориш чаролије, гаташ хоћеш ли се удат |
се свежа ваздужа у Кошутњаку, одморити плућа и очи у ономе зеленилу!{S} Како је пријатна та пр |
онашала према нама скоро непријатељски, пљачкајући нас и за најмању услугу. </p> <pb n="103" /> |
ибирајући сву своју храброст и гутајући пљувачку.</p> <p>— Шта желите?{S} Ја сам уредник, Павић |
шујући сваки слог.</p> <p>После часова, по обичају, пође у шетњу са другарицама.{S} Кад су већ |
столова, дуж зидова полице са књигама, по столовима новине, расклопљене књиге, читави рисови х |
лави није ништа остајало.{S} Поче неке, по своме мишљењу интересантније ставове да учи и напаме |
традицију о сродству, зато што би тиме, по конвенцијама које владају у друштву, убио срећу свој |
еколиким књижицама филозофске садржине, по анархистичним идејама које је сејао око себе, а које |
његовим рукама.{S} Љубио ју је по коси, по лицу, по врату.{S} Она је покушавала да се извуче, а |
ју страну, у подне се састанемо у кући, по ручку опет свако на свој посао, до вечери, онда....< |
али не оде као што је она мислила, већ, по одласку пацијента, уђе понова у кабинет.</p> <p>Јеле |
, од ране зоре до мркла мрака на послу, по вароши.{S} Зарађивао је добро, али је добро и пио.{S |
укама.{S} Љубио ју је по коси, по лицу, по врату.{S} Она је покушавала да се извуче, али ју је |
све веће.{S} Она није ништа радила.{S} По неки пут би са ужасом помислила на испит зрелости, к |
уђоше у једну полумрачну просторију.{S} По где-где гореле су електричне сијалице.{S} У полутами |
ђен претрес по „штампарској кривици“, а по тужби тога и тога владике, или тога и тога официра и |
ла се Богу да буде осуђен, јер би осуда по онаквим делима за каква је он био оптужен олакшала р |
ијао по разним крчмицама, мати је прала по кућама и од те зараде прихрањивала своје троје дечиц |
група младих девојака беше се растурила по Кошутњаку, берући цвеће за венце.{S} Све тако око се |
значило би дражити је само, и онда она по два-три дана не би долазила у трпезарију; у кујни би |
же.</p> <p>Заспа после дугога превртања по постељи.{S} Сањала је нешто страшно, неко крхање и р |
доћи у моју канцеларију данас у 2 часа по подне.{S} Присуство ваше супруге непотребно је.“</p> |
.</p> <p>— Добро, дођи сутра у три сата по подне.{S} Половину ћу ти дати пре него што уђемо про |
оме је пало на памет да се баш сад шета по Калемегдану. </p> <pb n="66" /> <p>— Морам кући, реч |
који тако воли да прети, не воли да иде по судовима, већ радије прашта и кажњавање оставља небе |
а, само се чује, једва, како пера клизе по глаткој хартији.{S} Даље је замишљала да ће је стати |
и сам за себе.{S} Била је начисто да је по њу боље, а можда и по њега, да се не везују понова, |
а издржава и себе и свога мужа, који је по свима пресудама имао да издржи више од три године за |
су се нешто објашњавали.</p> <p>— То је по мојем мишљењу виши човек, говорио је Јова, човек кој |
а била у његовим рукама.{S} Љубио ју је по коси, по лицу, по врату.{S} Она је покушавала да се |
ех и кикот.{S} Трчање и скакање, ваљање по трави.</p> <p>Једна међу њима одвајаше својим несташ |
.</p> <p>— А, не!{S} Немам намеру да се по други пут женим, кад ми је жива жена коју обожавам.{ |
воје досадашње васпитање, па да учините по срцу и својим убеђењима ?</p> <p>— Ја ?{S} Ја бих, м |
би легао и он, разбацавши делове одеће по соби.{S} Мати би све покупила, сложила на столицу кр |
ла, али је лист падао све ниже, и два и по месеца после почетка излажења нико га више није чита |
је начисто да је по њу боље, а можда и по њега, да се не везују понова, кад их већ иначе ништа |
доста познато по новинарским чланцима и по неколиким књижицама филозофске садржине, по анархист |
олу?</p> <p>— Школу бих могла свршити и по удадби, шта би ми то сметало!</p> <p>И младе девојке |
ава.</p> <p>— Хајдемо да прођемо мало и по Калемегдану.{S} Ја волим ову дубоку тишину.</p> <p>Ј |
ре стигну.{S} Тек овда-онда измењали би по коју реч.</p> <p>Калемегдан је био исто онако пуст к |
Крв из разбијеног потиљка поче да клизи по линолеуму.</p> <p>Јелена осети како јој недостаје ва |
мао какав чаробни штапић, па само удари по столу, а ручак или вечера тек долете.</p> <p>— Имаће |
евајући, да се одмах затим стане ваљати по поду као бесомучна.</p> <p>Мати и отац забринуто би |
ишла свакога дана, обично око пет сати по подне, па носила какав рад или не.{S} Те посете су ј |
лога дана трчи по пословима или се врти по штампарији и чак и певуши.{S} Па је и према Јелени б |
на онога непристојника, већ је, судећи по њеноме смеху, била и задовољна.{S} А можда јој је за |
се такође променио.{S} Целога дана трчи по пословима или се врти по штампарији и чак и певуши.{ |
ако је подухвата нека ватра, као да јој по жилама потекоше пламенови место крви.{S} Телом јој б |
— Шта си дакле наумио?</p> <p>— Кад сам по ручку отишао од тебе, најпре сам потражио стан.{S} Н |
цима, ја сам луд за тобом.{S} Лутао сам по вароши, не бих ли те срео.{S} А тебе нигде није било |
закључка да је тај брак био само кобан по њу, уздрхтавала је при помисли да ће Севић ускоро до |
данашњи брак, наводећи да је неправедан по жену и неморалан по читаво човечанство.{S} Данашњи б |
ћи да је неправедан по жену и неморалан по читаво човечанство.{S} Данашњи брак није удруживање |
а Севић оде на издржавање казне, осуђен по неколиким кривицама, а доста кривица имало је тек да |
дана, али безуспешно.{S} Он је оптужен по § 85.{S} Чуда је, веле, починио у Нишу, ортакујући с |
уж таљигашио по вароши и зараду испијао по разним крчмицама, мати је прала по кућама и од те за |
о грање и витлао суво лишће.</p> <p>Као по неком прећутном споразуму, Јелена и Севић одмах седо |
.{S} Севић је скоро свакога дана примао по које саопштење, да му је за тај и тај дан одређен пр |
неколико минута, вратило, отац би питао по десетак пута, љутито и вичући:</p> <p>— Шта ради тај |
чарење у браку.{S} Док је муж таљигашио по вароши и зараду испијао по разним крчмицама, мати је |
те, посетнице...</p> <p>Јелена је свако по подне одлазила у штампарију, да што помогне мужу.{S} |
д деце узимало би новац и боцу и трчало по ракију.{S} Док би се дете, после неколико минута, вр |
сама зашто, кад је ту ствар знала само по имену.</p> <p>Најзад чу вику неког храпавог гласа, к |
свога коња, а за своју жену и децу само по који грош, псовке и батине.</p> <p>У мркли мрак дола |
ово име, које је било већ доста познато по новинарским чланцима и по неколиким књижицама филозо |
ло ме је само то, што сам још увек, бар по имену, била везана за њега.{S} Било ме је стид да уђ |
му је за тај и тај дан одређен претрес по „штампарској кривици“, а по тужби тога и тога владик |
брак наставити, иако је он већ раскинут по осећањима које је имала.</p> <p>Мучила се да измисли |
малена раста, девојка <pb n="11" /> већ по развијености прса и бедара, густе смеђе косе, која ј |
е, час гасну — баш као људи који гамижу по полутами.{S} Запази и друге звезде, јаче, интензивни |
чи.</p> <p>— Ако је само то, идем одмах по речнике.</p> <p>И оде, да се после неколико минута в |
није удруживање двеју јединки, сродних по физичким <pb n="54" /> и интелектуалним особинама, в |
Увек ти тако, никад нећеш да ми учиниш по вољи.{S} Да сам ти казала да останемо код куће, ти б |
нише јој се велики, врло велики.</p> <p>По вечери седе да ради лекције, али су јој у глави били |
не може трпети у својој близини.</p> <p>По неком чудном бирократском пропису ваљало је ићи „на |
И сад тек поче пакао за Јелену.</p> <p>По Јелениној представци свештенику, како почињу парнице |
их у Драчу, али никога не нађох.</p> <p>По св. Јовану дође очекивани брод и укрцасмо се.{S} Прв |
цара, или на неког великог кнеза, па је побегао овамо.{S} Виђала си га већ свакако.{S} Лети нос |
Евакуација баци то питање у запећак.{S} Побегли смо најпре у Крушевац, па онда у Краљево, а кад |
овања млађа му сестрица умре, а старија побеже од куће и ступи у службу.</p> <p>Петар је на зан |
} За децу настаде тешко време.{S} Петар побеже од куће поче да учи типографски занат, па га и и |
рицу.</p> <p>— Нећу, скочићеш на мене и повалићеш ме! одговори јој Мица.</p> <p>— Ходи, нећу! у |
и Јелена, решавајући се у себи да ли да повери слатку тајну о томе како је постала сарадница та |
капе.{S} Густа дуга коса лепршаше се на поветарцу.</p> <p>Наше две ученице прођоше поред њих на |
ваца, а она тога није имала.{S} Како да повећа своје приходе?{S} Па се онда сети да је била сар |
p> <p>— Јелена, чекај да се договоримо, повика Мица за њом.</p> <p>Али Јелена изађе и залупи вр |
p>Дугић је често долазио у штампарију и повлађивао је намери Севићевој, обећавајући и своју сар |
м и учиним интересантним, мислио је.{S} Повлађиваћу укусу публике, док не станем на чврсте ноге |
p>— А, причица, врло добро, врло добро, повлађиваше Севић листајући рукопис.{S} Само једну прим |
Севић.</p> <p>— Гледаћу, одговори она, повуче руку и придружи се Мици.</p> <p>— Чекаћу вас! до |
и да иде или да чека.</p> <p>— Хајдемо, повуче је Мица.</p> <p>— Па ... да видимо хоће ли штамп |
ић, хватајући је за руку.</p> <p>Јелена повуче руку, али осети како јој под ногама задрхташе ру |
у већ биле у Кнез-Михајловој улици, она повуче Мицу у страну, рече јој да је боли глава и да ће |
ћи јој се све више.{S} Она покуша да се повуче, али он као да се прилепио уз њу.{S} Већ је осећ |
S} Сви су се чудили њеној расејаности и повучености.</p> <p>Поподне једнога дана, идући са Мицо |
, да се погодимо...</p> <p>— Нећу да се погађам, одмах напоље.</p> <p>— Слушај, дај ми новац, п |
станице до Хајдучке Чесме и до Кнежеве Погибије, где има стаза и где их нема, свуда групице ил |
пријатно.{S} Тај поглед, мушки и дрзак, поглед који ју је палио, није јој био непријатан, али н |
ћи ово Севић ју је пажљиво загледао.{S} Поглед му је клизио са Јеленина лица на разголићени вра |
едничку, села би у угао и не би скидала поглед са свога мужа, готова да скочи чим овај само диг |
ље него раније.{S} При последњим речима поглед му се устави на њеним бујним прсима.{S} Њу намах |
} Опрости се и оде кући.</p> <p>Севићев поглед је непрестано осећала на себи.{S} Миље јој је ст |
добри другови.{S} Навикла се и на његов поглед, који ју је још увек палио и сажизао, али јој ни |
да се миче испод њених ногу.{S} Спусти поглед и виде Севића, који јој се поклони, говорећи:</p |
ко нелагодно, али не непријатно.{S} Тај поглед, мушки и дрзак, поглед који ју је палио, није јо |
ји ју је палио.{S} Осећала је да је тај поглед узбуђује, да јој уставља дах.</p> <p>— Ви велите |
ратише, али не бејаху срећне да привуку поглед чувених анархиста, бар је тако изгледало. </p> < |
речи Севићеве.{S} Па се сети Севићевих погледа, који као да су је свлачили.{S} Опет јој беше н |
. . .</p> <p>Прођоше крај девојака и не погледавши их.{S} Кад већ одмакоше, Јелена позва Мицу д |
рчкивао за њим.{S} Прођоше крај ње и не погледавши је.{S} Уђоше у Калемегдан и одмах скренуше д |
е.{S} Прошеташе два-три пута горе-доле, погледаше мало Саву и Дунав, <pb n="57" /> па кренуше н |
јој био непријатан, али навика да такве погледе сматра непристојним није јој давала да дуго о њ |
њим и сећање на његове загрљаје, речи и погледе.{S} Била је начисто с тим да га не воли, али јо |
реченице.{S} Заинтересоваше је Сањинови погледи на љубав. </p> <pb n="21" /> <p>— Силна ствар! |
о, јер је хтела да се упозна са његовим погледима и идејама.{S} Мица рече да не зна, али ће упи |
е, говорећи о својим идеалима, о својим погледима на живот, на брак, — све што је Јелена већ да |
{S} Јелена је осећала да је он посматра погледом који ју је палио.{S} Осећала је да је тај погл |
{S} Јелена се осећала нелагодно под тим погледом и крв јој јурну у лице.{S} Осећала је како је |
мах, или ћу те...</p> <p>— Чекај, да се погодимо...</p> <p>— Нећу да се погађам, одмах напоље.< |
мој отац.{S} Остарео, у овешталу оделу, погрбљен и необријан, учинио је на ме страшан утисак, д |
ва.</p> <p>— Што? упита Јелена, која ту погрду схвати скоро као увреду за себе.</p> <p>— Што не |
о пуче.{S} То је уредник исправљао неку погрешку машинског ученика.</p> <p>— Свирепости послода |
Долазио је свакога дана, у свако доба, под разним изговорима, али увек у циљу да јој извуче ко |
" /> <p>Одређенога дана лист се појави, под дирекцијом г. Петра Севића, са прилозима г. Јове Ду |
еже потрбушке у траву, подметнувши руке под чело.</p> <p>— Хвала Богу да се и ти смириш! добаци |
ну она, осећајући како јој пуцају кости под његовим рукама.{S} Учини крајњи напор и гурну га шт |
>Јелена повуче руку, али осети како јој под ногама задрхташе рушевине, расклопише се, и она и С |
отишао! дрекну Јелена, лупнувши ногом о под, а очи јој севаху.</p> <p>— Па, добро... да одем... |
вљао је.{S} Јелена се осећала нелагодно под тим погледом и крв јој јурну у лице.{S} Осећала је |
прислањао главицу уз груди, а Јелена се подавала томе умиљавању. </p> <pb n="47" /> <p>Одједном |
ама не зна како, некада просто напросто подала томе човеку, не из љубави, већ само из чулности. |
ко понаша према њему, који му је лист и подигао.{S} Наљути се и оде.{S} После неколико дана Сев |
инити.{S} Сведок си мојих упињања да се подигнем.{S} Али и ту се показало да велики мрзе мале, |
ека слатка топлина, као да јој се груди подигоше у вис.</p> <p>Како већ нису знали ни једно ни |
title>В. Журнала</title>“.</p> <p>Севић подиже главу и, спазивши лепу престрашену девојку, уста |
сви чланови имају подједнаке дужности, подједнака права и подједнаку корист.{S} У Русији има п |
неко удружење, у коме сви чланови имају подједнаке дужности, подједнака права и подједнаку кори |
ушко, женско, све је једно, обоје имају подједнаких права на живот.{S} И зар да женскиње буду р |
ољу за заједнички живот, кад обе стране подједнако раде на добру породице.{S} Идеалан је брак о |
подједнаке дужности, подједнака права и подједнаку корист.{S} У Русији има пуно таквих бракова |
гу више! рече и леже потрбушке у траву, подметнувши руке под чело.</p> <p>— Хвала Богу да се и |
о пре подне нема краја.{S} Једва дочека подне и оде оцу.</p> <p>Кад је све испричала, стари Ђор |
реченица.{S} Обрни-осврни не иде.{S} Од подне до вечери превела је, ко зна како, једва десетак |
лена једва дочека време за шетњу, после подне.{S} Нешто ју је вукло да изађе.{S} Гушила се у ку |
ела.{S} Јесен је већ на прагу.{S} После подне ћемо отићи да ти покажем штампарију, па ћемо посл |
м.{S} Ишла је у канцеларију пре и после подне, као раније у школу и све што је доживела за посл |
посетилаца.{S} Чинило јој се да то пре подне нема краја.{S} Једва дочека подне и оде оцу.</p> |
зашла у варош, у шетњу, па би пред само подне отишла пред мужа.{S} Ручак у кавани, у мушком дру |
ћи у моју канцеларију данас у 2 часа по подне.{S} Присуство ваше супруге непотребно је.“</p> <p |
p> <p>— Добро, дођи сутра у три сата по подне.{S} Половину ћу ти дати пре него што уђемо проти, |
ла свакога дана, обично око пет сати по подне, па носила какав рад или не.{S} Те посете су јој |
посетнице...</p> <p>Јелена је свако по подне одлазила у штампарију, да што помогне мужу.{S} Он |
јутру свако оде лепо на своју страну, у подне се састанемо у кући, по ручку опет свако на свој |
n="97" /> да га мењам.{S} Ти си данас у подне показао да нас ништа не веже, већ да свако има св |
је било као да улази у лавовски кавез, подрхтавао је, ногавице око кривих ногу приметно су се |
скроз, кроз хаљину.{S} Глас му је лако подрхтавао и скоро сваку фразу понављао је.{S} Јелена с |
присуство не може да издржи, да је оно подсећа на нешто што се она трудила да заборави.{S} И з |
јући, да се одмах затим стане ваљати по поду као бесомучна.</p> <p>Мати и отац забринуто би врт |
својих снова.</p> <p>Осећала је како је подухвата нека ватра, као да јој по жилама потекоше пла |
крете се да пође.</p> <p>Али, у забуни, пође вратима која су водила у унутрашњост куће.</p> <p> |
света.</p> <p>Јелена, ништа не мислећи, пође за њима.{S} Они су се нешто објашњавали.</p> <p>— |
слог.</p> <p>После часова, по обичају, пође у шетњу са другарицама.{S} Кад су већ биле у Кнез- |
ове.{S} Од сестре ни трага ни гласа.{S} Пође и он у свет.{S} Где је био и шта је радио — то ник |
Читаву недељу дана није се усуђивала да пође у уредништво, управо долазила је до капије, чак је |
а се нађе нека, да ли би се одважила да пође за човека мојих убеђења?{S} Несумњиво је да и овде |
ини ми се, задоцнила.</p> <p>И хтеде да пође.</p> <p>— Хоћете ли доћи вечерас! питао је он, зад |
у главом у знак поздрава и окрете се да пође.</p> <p>Али, у забуни, пође вратима која су водила |
> <p>Јелени не остаде ништа друго до да пође, праћена радозналцима.{S} Једни су осуђивали њу, а |
пошто га се једва била отресла, Јелена пође кући на ручак.{S} На десетак корака од атељеа чека |
почетак нове школске године.{S} Јелена пође у VIII разред.{S} За неколико месеци ваљало је пол |
читала ту паметну књигу.</p> <p>Јелена пође изласку, решавајући се да ли да оде кући или Мици, |
тимо испред себе.</p> <p>Јелена тек сад пође изласку.{S} Кад дође до врата, окрете се и климну |
ала на коју ће страну.{S} Онако насумце пође ка Теразијама.{S} Осећала се као у вртлогу, а неко |
окрете се не обзирући се на њега.{S} Он пође за њом. </p> <pb n="96" /> <p>— Слушај, Јелена, по |
р, наглим покретом покри главу и жустро пође вратима.</p> <p>— Јелена, чекај да се договоримо, |
лила Јелена.</p> <p>Мица опет попусти и пођоше.</p> <p>Пред њима су била два шетача: један висо |
куће.</p> <p>Он натуче капут и шешир и пођоше.</p> <p>Пролазећи кроз мрачне просторије штампар |
о ју је Севић.</p> <p>— Морам.</p> <p>И пођоше, држећи се чврсто за руке.</p> <milestone unit=" |
> <p>— Хајдемо, пристаде Јелена.</p> <p>Пођоше мрачним улицама у разговору.{S} Говорећи о овоме |
даље око машине.</p> <p>— А шта је ?{S} Поезија, проза ? упита не осврћући се. </p> <pb n="34" |
страшно, неко крхање и рушење, огромне пожаре.{S} Одједном се виде на некаквој високој планини |
шта смо уговорили онда кад си дошао из Пожаревца.{S} Зашто не бисмо издејствовали о формално р |
мајући се за одлазак замоли Мицу да јој позајми „<title>Сањина</title>“.</p> <p>Те вечери Јелен |
сенском црквом.</p> <p>— Хајдемо овуда! позва је он, показујући на Кнез-Милошеву улицу.</p> <p> |
идући даље.</p> <p>— Мицо, ходи овамо! позва Јелена једну другарицу.</p> <p>— Нећу, скочићеш н |
па бих да прошетам.{S} Хајдемо заједно, позва је.</p> <p>— Хајдемо, пристаде Јелена.</p> <p>Пођ |
ледавши их.{S} Кад већ одмакоше, Јелена позва Мицу да и оне прошетају.</p> <p>— Боље би било да |
и не рече ништа, већ оде на вечеру и не позвавши Јелену.{S} Вратио се касно, сав једак не толик |
почињу парнице за развод брака, били су позвани обоје „на мирење.“ Али Севић не хтеде никако да |
иштва: „Што сте се ућутали, пријатељски поздрав!“ А у Београду има доста људи, сарадника са ули |
ивота.</p> <p>И климнувши главом у знак поздрава скрете у Босанску улицу.</p> <p>Осећала се лак |
да говоре, Јелена климну главом у знак поздрава и окрете се да пође.</p> <p>Али, у забуни, пођ |
ила откључана, он јој пружи руку у знак поздрава.</p> <p>— Куда ћеш? упита га.</p> <p>— На руча |
азити у ову кућу и да ће је сви понизно поздрављати.{S} Та шта су ти што се мувају око машина, |
лена је увиђала да сад има начина да се позна са „анархистима“.</p> <p>Пошто је дуго лупала гла |
аљда је неће тек сад пећи!</p> <p>Дете, познавајући оца, никад му не би само предало боцу, већ |
> <p>Из њене околине нико их није лично познавао, а сви су о обојици говорили само ружно.</p> < |
ао је Севић, јер ја пре свега никога не познајем, <pb n="58" /> а ниједна ме не би ни хтела.{S} |
да има, одговори Јелена.</p> <p>— Ја не познајем ниједну, настави Севић скоро тужно, а тако бих |
је тако васпитано.</p> <p>— Значи да не познајете наше женскиње кад тако говорите.{S} Има и у н |
.</p> <p>— Волела бих да ту борбу нисам познала, али шта је ту је.</p> <p>Дођоше до Државног Са |
ам га.{S} Мило ми је, госпођице, да вас познам.{S} Рад ми се необично свидео.{S} Чак сам га пок |
са Севићем.{S} Веровала је да ће лично познанство учинити друкчији утисак него књиге.{S} Али с |
ан малом наградом.</p> <p>Са Дугићем се познао негде у иностранству, бар се тако мислило, ако с |
ећ и његово име, које је било већ доста познато по новинарским чланцима и по неколиким књижицам |
табаке.</p> <p>Јелени се учини све врло познато.{S} Осети силно узбуђење при помисли, да ће уск |
дништво.{S} Одважно уђе <pb n="41" /> у познату капију, пажљиво загледајући врата, којих је бил |
е и најавило пупољке лишћа, па све до у позну јесен.{S} Деца долазе да се наиграју, дечаци и де |
ет изашла у шетњу, на вечеру, па онда у позориште, биоскоп или које друго вечерње забавиште.</p |
а Јелена није могла ништа разабрати.{S} Појави се некакав дебељко, који није био црн као остали |
.{S} Чинило јој се нечувено смело да се појави тамо, она, којој је требало читаве две недеље да |
којекако напише ко зна шта, и то да се појави пред људима који свакога <pb n="31" /> дана напи |
и се образовао око ње.</p> <p>Најзад се појави и један радознали жандарм, случајно баш са те ли |
pb n="83" /> <p>Одређенога дана лист се појави, под дирекцијом г. Петра Севића, са прилозима г. |
ного шетача.</p> <p>Одједном се однекуд појавише Јова Дугић и Петар Севић.{S} Ишли су полако.{S |
ки Журнал“, баш у то време, ваљда да би појачао своју продају, одвоји два ступца за радове омла |
аћали.{S} С муком је код куће преводила поједине ствари или је што писала и сама, тешко с почет |
мисао да полажем матуру.{S} Радила сам поједине предмете и добих одобрење да полажем као прива |
рак са Севићем, сећала се и најситнијих појединости, пред очи су јој излазили сви тренуци среће |
а није само Јелена крива, хтео је да се покаже правичан.{S} После дугог размишљања и колебања н |
прагу.{S} После подне ћемо отићи да ти покажем штампарију, па ћемо после у варош да купиш шта |
једно и друго били су далеко од тога да покажу какав гњев; не обоје се мирно, издаље, гледаху и |
н је научи да чита коректуре, ревизије, показа јој како да води књиге, и она је била пресрећна |
амо јој прочита Севићеву признаницу и — показа јој врата.</p> <p>Јелена, без речи и ван себе, и |
лне.{S} Ја бих све то — и Јелена рукама показа како би све то изврнула.</p> <p>— Него, хајде, о |
упињања да се подигнем.{S} Али и ту се показало да велики мрзе мале, да их даве, да реакција м |
рица наброја више случајева, да се Јова показао неваспитан.</p> <p>— То није могуће, бранила га |
ад ми се необично свидео.{S} Чак сам га показао и своме пријатељу г. Дугићу, који назире у писц |
n="113" /> у живот, да сам ти управо ја показао радости живота...</p> <p>— Доста, доста, не мог |
/> да га мењам.{S} Ти си данас у подне показао да нас ништа не веже, већ да свако има свој пут |
говори.</p> <p>— Та знаш га; уосталом, показаћу ти га кад га будемо среле. </p> <pb n="15" /> |
ице њено, жућкасто и свело пре времена, показивало је дугу патњу.{S} Волела је своју децу и у њ |
</p> <p>— Одлази! рече му заповеднички, показујући руком врата.</p> <p>Петар стрпа новчаницу у |
м.</p> <p>— Хајдемо овуда! позва је он, показујући на Кнез-Милошеву улицу.</p> <p>— Куда?</p> < |
едње.</p> <p>Мица је дочека радосно, не показујући отворено како јој је мило што је Јелена једн |
јој каже.{S} Она га пусти, али се одмах покаја.{S} Био је трештен пијан.{S} Једва се држао на н |
ме загрли и осетих како ми његове сузе покапаше лице.{S} Била сам срећна, јер сам осећала да м |
пусти поглед и виде Севића, који јој се поклони, говорећи:</p> <p>— Госпођице, свет је пропао, |
већ наћи згодан посао.{S} Намеран је да покрене библиотеку за децу, јевтине књижице, које би из |
је тумарао тражећи потребни му новац за покретање листа, понова рачунао и увек налазио да може |
и ово Јелена дохвати свој шешир, наглим покретом покри главу и жустро пође вратима.</p> <p>— Је |
рцу онако велике ствари.</p> <p>Снажним покретом руке склопи књигу, духну у светиљку, свуче се |
рамену.</p> <p>Она га одгурну нервозним покретом, окрећући се од њега.</p> <p>— Де, де, та ми с |
а разлагања о разним идејама, о женском покрету и другим питањима. </p> <pb n="53" /> <p>Она је |
ена дохвати свој шешир, наглим покретом покри главу и жустро пође вратима.</p> <p>— Јелена, чек |
, који се бојао да штампарија не оде на покриће кривичних трошкова, стави забрану за обезбеду о |
ши делове одеће по соби.{S} Мати би све покупила, сложила на столицу крај постеље, па би и сама |
{S} Отац је одмах отрчао у полицију, да покуша шта се може, али се није могло ништа више.{S} Се |
ди.{S} Да ли да га просто истера или да покуша лепим.{S} Паде јој на памет да би га могла нагов |
ало је тек да се пресуде.</p> <p>Јелена покуша да издаје лист сама, уз припомоћ сарадника које |
у, приближујући јој се све више.{S} Она покуша да се повуче, али он као да се прилепио уз њу.{S |
нећу?</p> <p>— Доста је и то, али црква покушава све да брак очува.{S} Твој муж може да изјави, |
е по коси, по лицу, по врату.{S} Она је покушавала да се извуче, али ју је он држао чврсто, да |
} Севић поче махнито да је љуби.{S} Она покушаваше да се окрене, да устане, али у колико се виш |
е ни да чује!</p> <p>— У сваком случају покушај да га приволиш да пристане.{S} Макар му дали и |
</p> <p>— Па се онда сети данашњег свог покушаја у уредништву и одвратности коју је осетила.</p |
дничко име људске јединке без обзира на пол — зар човек нема права да бира себи друга према сво |
разред.{S} За неколико месеци ваљало је полагати испит зрелости.</p> <p>„Велики Журнал“, баш у |
шљајући о школи, у њој се заче мисао да полаже испит зрелости као приватна ученица, па да наста |
м поједине предмете и добих одобрење да полажем као приватна ученица VIII разред и матуру уз он |
одна времена и понова ме обузе мисао да полажем матуру.{S} Радила сам поједине предмете и добих |
групице или парови младих људи.{S} Иду полако, разговарајући скоро шапатом, једва сами себе чу |
ше Јова Дугић и Петар Севић.{S} Ишли су полако.{S} Он, висок, укрућен, Севић као да је потрчкив |
шла Павићу, овај је дочека пријатељски, поласка јој да лепо изгледа, прекоре је што није и рани |
а му се понови.{S} Излете као из топа и полете улицом.{S} Јелена, која га је чекала на улици, ј |
рушевине, расклопише се, и она и Севић полетеше у бездан.</p> <p>Пробуди се окупана у зноју.{S |
а и тога дана почиње издавати независан политички и друштвени лист „<title>Народно право</title |
љала је ту неколико столова, дуж зидова полице са књигама, по столовима новине, расклопљене књи |
ође.{S} Најзад га некако добавише преко полиције.{S} Он изјави свештенику да воли своју жену, д |
ла како да га се отресе.{S} Обраћала се полицији за заштиту, али шта је ова могла.{S} Ваљда да |
че јој чиновник, он је сад случајно пао полицији у руке.{S} Тражимо га већ неколико дана, али б |
е, и она у кварт, да се расправимо пред полицијом. </p> <pb n="115" /> <p>Јелени не остаде ништ |
ије муж.</p> <p>У кварту Јелена исприча полицијском чиновнику у чему је ствар и замоли га да је |
су ван себе.{S} Отац је одмах отрчао у полицију, да покуша шта се може, али се није могло ништ |
бро, дођи сутра у три сата по подне.{S} Половину ћу ти дати пре него што уђемо проти, а другу п |
изашли.</p> <p>— Не може, него дај сад половину.</p> <p>— Петре, човече, та имај милости!{S} К |
канцеларије.</p> <p>— А не, дај сад бар половину.</p> <p>Она му даде двадесет динара, које он п |
дати пре него што уђемо проти, а другу половину кад будемо изашли.</p> <p>— Не може, него дај |
о се он зашто она хоће све ново, кад је половно много јевтиније.</p> <p>Уселише се и наместише. |
намолила Севића да купе све ново, а не половно у Фишеклији.{S} Чудио се он зашто она хоће све |
само да на известан начин легализујемо положај у коме смо и налазим да је сасвим природно да с |
које се време она једва снашла у новом положају.{S} Никаква изгледа није било да ће се што поп |
анке, која је, пошто је овде онако лепо положила испите, отишла у Ницу, своме оцу, да се мало о |
елости.{S} Јасно јој је било да га неће положити, да уопште неће ни доћи до њега, јер сем двоја |
<p>После неколико корака уђоше у једну полумрачну просторију.{S} По где-где гореле су електрич |
осле два-три месеца опет поче да долази полупијан, опет поче и код куће да пије, само сад траже |
час гасну — баш као људи који гамижу по полутами.{S} Запази и друге звезде, јаче, интензивније |
где гореле су електричне сијалице.{S} У полутами Јелена једва примећиваше како промичу силуете. |
луете.{S} После јој се очи привикоше на полутаму и она поче да разазнаје предмете око себе.{S} |
Ох, Јелена, шапутао је Севић гушећи се пољупцима, ја сам луд за тобом.{S} Лутао сам по вароши, |
а само мислима о Севићевим загрљајима и пољупцима.</p> <p>Једва би чекала да падне сумрак, па б |
сасвим уз њега, није се отимала његовим пољупцима.{S} Онде где су биле његове руке на њеном тел |
есто одговора, привлачио себи, обасипао пољупцима, уверавајући је да је она тако дубоко ушла у |
а не само да сама себе издржава, већ је помагала и њега у затвору.</p> <p>— Па хајд’! реши се н |
а с презирањем помисли на то, како Мица помаже матери, како спрема доручак, намешта собе. </p> |
авао мираз!</p> <p>Мица ућута, завидећи помало Јелени, што ова, кћи високог чиновника, има мира |
.{S} Кад је прочитала у новинама вест о помиловањима, Јелена тек тада поче мислити о томе, како |
слим да нема ниједне која не одбацује и помисао да у браку, место благостања, нађе борбу за опш |
храбрили.{S} У животу ме је држала само помисао на тебе.</p> <p>И Севић се пренемагаше и даље, |
бар дан“ ни „збогом“.</p> <p>— Јазбина! помисли, а пред очи јој изађе све оно што је читала о м |
еника.</p> <p>— Свирепости послодаваца! помисли Јелена и намах јој се учини да разуме мржњу рад |
.</p> <p>— Као „<title>На дну</title>“, помисли Јелена, не знајући ни сама зашто, кад је ту ств |
светлости.</p> <p>— То су велики умови, помисли, па јој опет изађе пред очи Јова, онако достоја |
/p> <p>— Биће да је ово неки надзорник, помисли Јелена и приђе му.</p> <p>— Шта ћете ви, госпођ |
д волела, сети се како смо се узели.{S} Помисли само да сам ја онај човек који је на себе прими |
ио само кобан по њу, уздрхтавала је при помисли да ће Севић ускоро доћи, да ће понова заузети м |
ло познато.{S} Осети силно узбуђење при помисли, да ће ускоро и <pb n="32" /> она с правом дола |
и плете...</p> <p>И Јелена с презирањем помисли на то, како Мица помаже матери, како спрема дор |
рацију.</p> <p>Јелена немаде кад да што помисли, али осети дубоко разочарење.</p> <p>— Донела с |
нскињу, а ово се још смеје!</p> <p>Али, помислила је, то су још остаци старога друштвенога поре |
шта радила.{S} По неки пут би са ужасом помислила на испит зрелости, који се све више ближио, а |
и је немогуће.</p> <p>— А да ли сте бар помислили који пут на мене? питаше он даље, хватајући ј |
уру, па после универзитет...{S} И Мица, помишљајући на још дуго школовање, уздахну из дубине гр |
мала да из основа промени њен живот.{S} Помишљала је само на испит зрелости.{S} Јасно јој је би |
ењена само уживању.{S} А ја бих им тако помогла у пропагирању великих идеја.{S} И зар бих ја би |
њенога оца, који ће наћи начина да јој помогне.</p> <p>Јелена послуша и г. Н. Н. јој изради да |
по подне одлазила у штампарију, да што помогне мужу.{S} Он је научи да чита коректуре, ревизиј |
само на тоалете и на провод, а не и да помогну мужу у његовој мучној борби.{S} Па баш и да се |
?{S} Хукала је и плакала, али јој то не поможе.</p> <p>Како би било да се обрати оцу!</p> <p>И |
мора водити рачуна о њој, а њој ће бити поможено, јер ће своју зараду имати само за себе.{S} На |
м плановима, говорио је како ће уз њену помоћ стварати чуда.</p> <p>Она га је слушала као кроз |
те напуштати.{S} Ја већ рачунам на вашу помоћ.</p> <p>Говорећи ово Севић ју је пажљиво загледао |
а жене.{S} Мени би жена била другарица, помоћник у свима пословима, а има ли таквих у нас?{S} С |
је лако подрхтавао и скоро сваку фразу понављао је.{S} Јелена се осећала нелагодно под тим пог |
и самом њему јасно да нема права да се понаша као муж, према жени која не само да сама себе из |
а да му каже кад буде дошао, како да се понаша према <pb n="91" /> њему.{S} Она није према њему |
вори да је он неблагодаран, кад се тако понаша према њему, који му је лист и подигао.{S} Наљути |
од уредника!{S} Па како се они мушкарци понашају према женскињу, а ово се још смеје!</p> <p>Али |
много, а на броду ничега.{S} Послуга се понашала према нама скоро непријатељски, пљачкајући нас |
бар не више сада, пријатно, и она би се понашала као према ма коме туђинцу.{S} Болело ју је да |
једа и беса.{S} Као жену вређало ју је понашање Севићево.{S} Долази из затвора, после две годи |
ругарица, нарочито од Мице.{S} Кад јој, понеки пут, не би пошло за руком да се састане са Севић |
да није било да ће се што поправити.{S} Понеки пут, у сумрак, Јелена је мислила о будућности.{S |
авом долазити у ову кућу и да ће је сви понизно поздрављати.{S} Та шта су ти што се мувају око |
и потребни му новац за покретање листа, понова рачунао и увек налазио да може почети и са мање |
мислила, већ, по одласку пацијента, уђе понова у кабинет.</p> <p>Јелена је била ван себе од љут |
помисли да ће Севић ускоро доћи, да ће понова заузети место крај ње као њен муж, да ће се брак |
еће, имала сам доста слободна времена и понова ме обузе мисао да полажем матуру.{S} Радила сам |
оље, а можда и по њега, да се не везују понова, кад их већ иначе ништа не веже.{S} Њему ће бити |
идите.</p> <p>Севић није чекао да му се понови.{S} Излете као из топа и полете улицом.{S} Јелен |
загрљају, а оно дотле непознато осећање поново би ју обузимало, дрхтала би од узбуђења.</p> </d |
очи.</p> <p>— Па лепо, Јелена, настави поново Севић, ви велите да и у нас има одважна женскиња |
е.</p> <p>— Синоћ сам стигао лађом, око поноћи, одговори он.</p> <p>Она га умало не упита где ј |
itle>В. Журнала</title>“, а овоме да се понуди није имала куражи због Павића.{S} После колебања |
ледала је деци кроз прсте, а кад су ова поодрасла, нису је већ много ни питала.</p> <p>После мн |
кредитирао Севића.{S} И тако штампарију пописаше и запечатише.</p> <p>Јелена остаде без игде ич |
суда и уског гледишта локалног морала и поповског приповедања.{S} Зар човек није човек, па био |
атку и просту.{S} Сутрадан око пет сати поподне, однесе је у уредништво.{S} Одважно уђе <pb n=" |
њеној расејаности и повучености.</p> <p>Поподне једнога дана, идући са Мицом у школу, срете Сев |
Никаква изгледа није било да ће се што поправити.{S} Понеки пут, у сумрак, Јелена је мислила о |
иће.“ Севић је био директор, репортер и попуњавао празнине.{S} А „случајних“ сарадника и „прија |
и скоро молила Јелена.</p> <p>Мица опет попусти и пођоше.</p> <p>Пред њима су била два шетача: |
о како јој је мило што је Јелена једном попустила.</p> <p>У разговору о овоме и ономе, дођоше и |
амо мало.</p> <p>Мица, навикнута већ да попушта, довикну другарицама да иду, а оне ће за њима.< |
иш, онда остајем код куће.{S} Или ти ја попуштам или нико.{S} И онда се још љутиш.{S} Нећу да и |
{S} Пребројала је људе које је упознала поред Севића.{S} Сви су они били из „<title>В. Журнала< |
на коју ће страну.{S} Кад је пролазила поред једне машине која још није радила, она виде како |
се опасности.{S} А већ два пута пролазе поред мене и не опажајући ме.{S} Они на жене можда ника |
ема Сави.{S} Ту, испред киоска, прођоше поред једне клупе, свакако заборављене, јер су све оста |
етарцу.</p> <p>Наше две ученице прођоше поред њих на више, па се онда вратише, али не бејаху ср |
ањима, т. ј. на књигама које је издавао поред листа.</p> <p>Кад је отишла Павићу, овај је дочек |
е, то су још остаци старога друштвенога поретка, који ће разрушити људи као што су Дугић и Севи |
е, што се скупљате ? упита орган јавног поретка.</p> <p>— Молим вас, обрати му се Јелена, овај |
цвркут тица.</p> <p>Београђани, читаве породице и друштва, одлазе у Топчидер о празницима, на |
кад обе стране подједнако раде на добру породице.{S} Идеалан је брак од прилике као неко удруже |
срећни кад на свој псеудоним прочитају поруку уредништва: „Што сте се ућутали, пријатељски поз |
нем студије на универзитету.{S} Отац ме посаветова да учим што практично, а да не траје дуго.{S |
> <p>— Важно, одговори Јелена.</p> <p>— Посао? упита он опет.</p> <p>— Посао, одговори она крат |
/p> <p>— Посао? упита он опет.</p> <p>— Посао, одговори она кратко.</p> <p>— Е кад је посао, он |
енидбе.{S} Муж је ишао у уредништво, на посао, а жена је остајала код куће, у постељи, из које |
ушком друштву, па би Севић опет ишао на посао, а она кући, да би пред вече опет изашла у шетњу, |
е.</p> <p>Јелена, сва срећна, приону на посао, верујући да почиње онај живот о коме јој је Севи |
одговори она кратко.</p> <p>— Е кад је посао, онда да се плати, јер ја ништа не радим онако, н |
вати тражењем правог израза, само да би посао био што пре готов.{S} Брзо је сасвим ушла у посао |
женско и која се стара да научи домаћи посао, да кува и плете...</p> <p>И Јелена с презирањем |
p> <p>— Па ја сам рекао да се плати тај посао о коме си ми говорила.{S} Ја нисам милионер да гу |
емо у кући, по ручку опет свако на свој посао, до вечери, онда....</p> <p>— То би могло тако, а |
какву кошницу, у којој свако ради свој посао, тихо и не сметајући другоме.{S} А оно место тога |
а дела, али ће он за њу већ наћи згодан посао.{S} Намеран је да покрене библиотеку за децу, јев |
е остајао дуже у уредништву, радећи њен посао, јер она није никад стигла да да довољно рукописа |
што пре готов.{S} Брзо је сасвим ушла у посао, који јој је био <pb n="89" /> двојако користан, |
го пажљивији и много више јој је љубави посведочавао.</p> <p>Зараде је било, не много, али тек |
о да код куће нико није ни слутио о тим посетама.{S} Јелена је обично казивала матери да иде ов |
Али је за то Севић био врло ревностан у посетама Јелени, која већ није знала како да га се отре |
одне, па носила какав рад или не.{S} Те посете су јој толико биле прешле у навику, да се, кад д |
де довољно прибрана око оно двоје-троје посетилаца.{S} Чинило јој се да то пре подне нема краја |
коју је малочас примила од свога првога посетиоца, први новац који је зарадила као зубни лекар. |
едном годишње.</p> <p>Али су највернији посетиоци, и најзахвалнији, ђаци свих школа и разнога у |
плакате за концерте, биоскопске листе, посетнице...</p> <p>Јелена је свако по подне одлазила у |
ати!...</p> <p>— Видиш да сад има друга посла.{S} Доћи ћеш сутра, кроз који дан.{S} И извуче је |
адовољно обрве.</p> <p>— Што си тражила посла, кад ниси у стању да га радиш ?{S} За уредништво |
код куће, увече.{S} Ну, где да потражи посла.{S} Пребројала је људе које је упознала поред Сев |
је мислила да треба само да се прихвати посла, па ће све ићи само од себе.{S} Али поче да се сп |
ко дана извести је да ће јој Павић дати посла, само не на листу, већ на издањима, т. ј. на књиг |
морам сад одмах да идем, јер треба наћи посла и стан.{S} Не могу ваљда захтевати да ме ти и даљ |
p> <p>— Иди сад, обрати се Севићу, имам посла.</p> <p>— Кад ћемо се видети? упита он.</p> <p>— |
мо се не могу дуго задржавати, јер имам посла код куће.</p> <p>Он натуче капут и шешир и пођоше |
Па казала сам вам већ, имала сам много посла код куће и у школи, одговори она.</p> <p>— Па зар |
е никако нема.</p> <p>— Имала сам много посла у школи и код куће, извињавала се она.{S} И сад с |
а задовољна што сам свршила најтежи део посла.</p> <p>Баш у то време претрпела сам још један уд |
и Јелена би му у њу ставила динар-два, после чега је он одлазио, да се ускоро опет врати.</p> |
слати и Севићу.</p> <p>Пошто је успела, после великих мука и дугих преговарања, да се наравна с |
</p> <p>После много уздисања и хуктања, после многих „Ти си крива, жено!“ г. Ђорђевић је ипак м |
онашање Севићево.{S} Долази из затвора, после две године, и прво одлази пријатељу, с којим је б |
ме говорио.{S} Кад се вратио у Београд, после неких десетак година, био је већ зрео човек, дуге |
и трчало по ракију.{S} Док би се дете, после неколико минута, вратило, отац би питао по десета |
ћао пажњу.{S} Преко дана у канцеларији, после канцеларије мало у кавани с пријатељима, код куће |
дан Јелена једва дочека време за шетњу, после подне.{S} Нешто ју је вукло да изађе.{S} Гушила с |
вало.{S} Изненадило ме је што ми пишеш, после онаквог мог поступка, мислим на своју удају, што |
и разне величине — дуги низови дрвета; после шума трамваја и кола — блага тишина, коју ремети |
варошких улица — шљунком насуте стазе; после дугих низова кућа, разнога стила и разне величине |
илу!{S} Како је пријатна та промена!{S} После зажарене калдрме варошких улица — шљунком насуте |
онуди није имала куражи због Павића.{S} После колебања од читаве <pb n="88" /> недеље дана потр |
лист и подигао.{S} Наљути се и оде.{S} После неколико дана Севић оде на издржавање казне, осуђ |
ва примећиваше како промичу силуете.{S} После јој се очи привикоше на полутаму и она поче да ра |
рива, хтео је да се покаже правичан.{S} После дугог размишљања и колебања написа Севићу: „Госпо |
.</p> <p>То затишје мало је трајало.{S} После два-три месеца опет поче да долази полупијан, опе |
од одела.{S} Јесен је већ на прагу.{S} После подне ћемо отићи да ти покажем штампарију, па ћем |
мислио.</p> <p>И он уздахну и ућута, да после неколико корака настави.</p> <p>— Павић ми је дао |
Ја ?{S} Ја бих, мислим! одговори Јелена после малог затезања.</p> <p>— Ох, хвала вам, Јелена, х |
ац или не.{S} Догодине имамо матуру, па после универзитет...{S} И Мица, помишљајући на још дуго |
светиљку, свуче се и леже.</p> <p>Заспа после дугога превртања по постељи.{S} Сањала је нешто с |
лист падао све ниже, и два и по месеца после почетка излажења нико га више није читао, И тако |
<p>Јелена се вратила са мужем у Београд после два — три дана, у стан у коме је Севић раније сам |
м одмах по речнике.</p> <p>И оде, да се после неколико минута врати са потребним јој речницима. |
жене.{S} Ова се спочетка нећкала, па се после навикну.{S} За децу настаде тешко време.{S} Петар |
мела пред њим ни уста да отвори, али се после ослободила и врло често су њих троје претресали д |
животом.{S} Ишла је у канцеларију пре и после подне, као раније у школу и све што је доживела з |
ј обрече да ће разговарати са Павићем и после неколико дана извести је да ће јој Павић дати пос |
усуди, знала је да јој другарице не би после дале мира.</p> <p>— Хоћете ли на Калемегдан? упит |
о оптужен олакшала развод брака.{S} Али после три месеца Севића пустише испод суђења, јер су св |
отићи да ти покажем штампарију, па ћемо после у варош да купиш шта ти треба.</p> <p>Јелена му с |
сама, тешко с почетка налазећи тему, ну после је навикла.{S} У уредништво је ишла свакога дана, |
ла, нису је већ много ни питала.</p> <p>После много уздисања и хуктања, после многих „Ти си кри |
логове и наглашујући сваки слог.</p> <p>После часова, по обичају, пође у шетњу са другарицама.{ |
угура у велику, гвоздену капију.</p> <p>После неколико корака уђоше у једну полумрачну простори |
ти.{S} А шта сте нам сад донели?</p> <p>После онако ласкаве похвале Јелена чисто осети неко саж |
да ли је заиста жива, будна.{S} Сети се последње сцене у сну и згрози се.{S} Не, неће она у то |
да с овом чита мало.{S} Реши се на ово последње.</p> <p>Мица је дочека радосно, не показујући |
ну није обратио пажњу бар ове године, у последње време, кад се она онолико променила, а од оцен |
ипак горела од жеље да оде још једном, последњи пут.</p> <p>Једне вечери Јелена заседе и преве |
ш добро, много боље него раније.{S} При последњим речима поглед му се устави на њеним бујним пр |
раније у школу и све што је доживела за последњу годину дана чинило јој се као мучан сан.{S} Ка |
није било више од тројице-четворице.{S} Послова није било великих: плакате за концерте, биоскоп |
ећу да твоје присуство овде ремети моје послове и мој начин живота.</p> <p>И климнувши главом у |
како и шта да ради.{S} Доби неке ситне послове и успе да плати раднике и да нешто дотури и муж |
и жена била другарица, помоћник у свима пословима, а има ли таквих у нас?{S} Све мисле само на |
такође променио.{S} Целога дана трчи по пословима или се врти по штампарији и чак и певуши.{S} |
дотури и мужу.{S} Али њено неискуство у пословима одби муштерије. </p> <pb n="85" /> <p>Павић, |
машинског ученика.</p> <p>— Свирепости послодаваца! помисли Јелена и намах јој се учини да раз |
тала о мукама радничким у тим јазбинама послодавачким. </p> <pb n="35" /> <p>Мица и Јелена иђах |
се учини да разуме мржњу радника према послодавцима.</p> <p>Није знала да ли да иде или да чек |
од куће, од ране зоре до мркла мрака на послу, по вароши.{S} Зарађивао је добро, али је добро и |
муж?{S} Он ће целога дана бити на своме послу, а ја на <pb n="13" /> своме, у школи.{S} Ујутру |
ић био задовољан њом.{S} Извежбала се у послу и сад би могла да ради код куће, увече.{S} Ну, гд |
ри пута више.{S} А, да, како сам увек у послу, заборавих да те питам треба ли ти што од одела.{ |
.{S} Света много, а на броду ничега.{S} Послуга се понашала према нама скоро непријатељски, пља |
ћи начина да јој помогне.</p> <p>Јелена послуша и г. Н. Н. јој изради да буде постављена — за п |
е ћутећи.{S} Јелена је осећала да је он посматра погледом који ју је палио.{S} Осећала је да је |
p> <p>Њој је било одвратно то што је он посматра, разгледа као нешто што припада њему, држећи с |
љској кући, храњена и брањена, друкчије посматрају живот него њихови родитељи, јер им родитељи, |
у Драчу, угледали смо на сами Божић.{S} Посматрајући драчку луку, од црквице на брегу више Драч |
них дражи, није дакле чудо што ју је он посматрао онаквим очима.{S} Само што је он био тром, ле |
тање.</p> <p>— Како замишљаш наш живот? постави он одређеније питање.</p> <p>— А, тако!{S} О то |
, али шта је ова могла.{S} Ваљда да јој постави жандарма испред врата!{S} Састанци њихови били |
>Јелена га је слушала и најрадије би му поставила питање, да ли он мисли да би се код нас нашла |
уштво треба разрушити, па на рушевинама поставити нове основе.{S} Али треба <pb n="36" /> свет |
а послуша и г. Н. Н. јој изради да буде постављена — за практиканта у Министарству Финансија.</ |
асавала, осећајући како његови загрљаји постају све страснији, како је он крши у својим рукама, |
19200_C5"> <head>V.</head> <p>Јелена је постала ревностан сарадник „<title>В. Журнала</title>“, |
и да повери слатку тајну о томе како је постала сарадница тако великог листа као што је „Журнал |
им се ослободила са Севићем.{S} Били су постали добри другови.{S} Навикла се и на његов поглед, |
о је дошао до своје седамнаесте године, постао већ свој човек, способан да живи од свога рада.{ |
"> <head>IX.</head> <p>Од како је Севић постао штампар, Јеленин живот се променио.{S} Штампариј |
и све покупила, сложила на столицу крај постеље, па би и сама легла, да већ зором устане, скува |
</p> <p>Заспа после дугога превртања по постељи.{S} Сањала је нешто страшно, неко крхање и руше |
а посао, а жена је остајала код куће, у постељи, из које би устајала кад јој лежање већ досади. |
своју собу, па се онако обучена баци на постељу, грцајући у сузама.</p> <p>— Ово треба удавати, |
<p>Мати би за то време потрпала децу у постељу, велику и заједничку, села би у угао и не би ск |
n="105" /> <p>— Јесмо, јесмо, брак још постоји.{S} Ти си још увек моја женица! церекао се Севи |
о, него ни приближити.{S} Ви за мене не постојите.{S} Сад идите.</p> <p>Севић није чекао да му |
столице, удари главом о тешко, гвоздено постоље и више се не маче.{S} Крв из разбијеног потиљка |
.{S} Звао сам вас ради друге ствари.{S} Поступак моје кћери није био нимало лојалан ни према ме |
Павићу.{S} Он се извињава што је онако поступио.{S} Вели да би он пристао, онда, да ти и даље |
о ме је што ми пишеш, после онаквог мог поступка, мислим на своју удају, што је управо било беж |
дрхта целим телом, из раширених ноздрва посукта дах врео као пламен.</p> <p>И Јелена склопи очи |
ухвата нека ватра, као да јој по жилама потекоше пламенови место крви.{S} Телом јој бујаше нека |
и више се не маче.{S} Крв из разбијеног потиљка поче да клизи по линолеуму.</p> <p>Јелена осети |
је ишао, изгледало је да на обући нема потпетица.</p> <p>Јелени скоро застаде дах.{S} Сети се |
ш неколицине угледних новинара, који су потписали своје радове псевдонимом.{S} Јелена је из раз |
Ђорђевић диктирао.{S} Она два господина потписаше се као сведоци.{S} Севић узе новац.</p> <p>— |
ита.{S} Он се задовољавао тиме да мирно потпише тромесечне оцене, ако није било слабих, или да |
tle>...{S} Забрањено у Русији, а ово је потпуно издање.{S} Ванредно.</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} |
удомљења.{S} Сматрам да је Јелена тиме потпуно измирена и од вас тражим признаницу на обе суме |
да ради код куће, увече.{S} Ну, где да потражи посла.{S} Пребројала је људе које је упознала п |
ања од читаве <pb n="88" /> недеље дана потражи Дугића и рече му шта би хтела.{S} Овај обрече д |
сам по ручку отишао од тебе, најпре сам потражио стан.{S} Нашао сам брзо, близу тебе, у Југ-Бог |
ниси ни дошао, а теби до воље стоји да потражиш себи другу какву другарицу.</p> <p>— Врло добр |
.</p> <p>— Е, не могу више! рече и леже потрбушке у траву, подметнувши руке под чело.</p> <p>— |
обе. </p> <pb n="27" /> <p>— Таквима је потребан муж да их води кроз живот, да их храни и брани |
а мањом платом.{S} Вели да му нисам баш потребан, али из пријатељства.{S} А каже ми да и ти рад |
питајући никога?{S} Ја ћу спремити сва потребна документа за обоје, па ћемо се венчати у неком |
ати с оцем, јер Министарству нисам била потребна.{S} Хтела сам да искористим време и да почнем |
реклама.{S} Стварно добрим књигама није потребна толика реклама.</p> <p>— Али ово је нешто ванр |
јој напомену да му радна снага баш није потребна, јер има на „лагеру“ доста дела, али ће он за |
арадњу.</p> <p>Севић је тумарао тражећи потребни му новац за покретање листа, понова рачунао и |
е, да се после неколико минута врати са потребним јој речницима.{S} Али ни са њима превођење ни |
сам и представку за свештеника, само је потребно да наведем и твој стан.{S} Где станујеш?</p> < |
раније говорио.</p> <p>О, како је мало потребно, па да жена, ма и за тренутак, буде срећна!{S} |
е могло зарадити онолико колико је било потребно.{S} А свакога месеца ваљало је нешто новца сла |
је Павић дао Севићу све што му је било потребно да може да ради.</p> <p>Како-тако, тек штампар |
себи неку чудну снагу, а у исто време и потребу да ту снагу употреби, истроши.{S} Било јој је ј |
Али треба <pb n="36" /> свет убедити у потребу преображаја, јер, видиш, она девојка се не само |
о уз ракију.</p> <p>Мати би за то време потрпала децу у постељу, велику и заједничку, села би у |
> <p>— Сама ћу, морам брзо.{S} И Јелена потрча.</p> <p>Стигла је кући сва задувана.{S} Пре него |
Лаку ноћ, рече, морам брзо кући.</p> <p>Потрча и не водећи рачуна о њему.</p> <p>— Чекај, отпра |
{S} Он, висок, укрућен, Севић као да је потрчкивао за њим.{S} Прођоше крај ње и не погледавши ј |
и, у грудима јој се разлевало миље због похвале.</p> <p>— Штампаћемо га, штампаћемо, то је несу |
сад донели?</p> <p>После онако ласкаве похвале Јелена чисто осети неко сажаљење према мршавоме |
бе.</p> <p>— Ја бих се, Бога ми, удала, поче опет Јелена.</p> <p>— Пре него што свршиш школу?</ |
</p> <pb n="96" /> <p>— Слушај, Јелена, поче он.{S} Кад смо се нас двоје удружили за заједнички |
желели. </p> <pb n="64" /> <p>— Јелена, поче најзад Севић, зашто вас није било ово неколико дан |
ла ван себе од љутине.</p> <p>— Јелена, поче Севић, ја сам се решио.{S} Ми ћемо живети заједно, |
лени, гледајући Севића како мирно једе, поче да кипи у души.{S} Једе, а и не упита је како је и |
уку. </p> <pb n="72" /> <p>— Господине, поче одмах Јеленин отац, што сте урадили урадили сте.{S |
ла гласа, приближујући јој се све више, поче да јој описује своје патње, своје жеље, које су би |
— Чини ми се да је он нешто изванредно, поче Јелена, као читајући.{S} Његове способности су виш |
/p> <p>Пошто је пустила сузама на вољу, поче, у размишљању, да тражи краја својој авантури.{S} |
али јој у глави није ништа остајало.{S} Поче неке, по своме мишљењу интересантније ставове да у |
ма вест о помиловањима, Јелена тек тада поче мислити о томе, како ће јој бити могуће да настави |
ради.</p> <p>Како-тако, тек штампарија поче да ради.{S} Радника није било више од тројице-четв |
е не маче.{S} Крв из разбијеног потиљка поче да клизи по линолеуму.</p> <p>Јелена осети како јо |
pb n="67" /> довољно заклона.{S} Јелена поче да бежи од школе, у којој је незадовољство према њ |
Министарству Финансија.</p> <p>И Јелена поче, као практикант, да од свога рада издржава и себе |
P19200_C3"> <head>III.</head> <p>Јелена поче да чита.{S} Читала је без избора и разбора, све ру |
јој се очи привикоше на полутаму и она поче да разазнаје предмете око себе.{S} Виде да има и м |
ванредно!{S} Слушај само.</p> <p>И Мица поче да чита, тихим гласом, као прибојавајући се да је |
де тешко време.{S} Петар побеже од куће поче да учи типографски занат, па га и изучи.{S} За њег |
ајући да је плаћена сјајно, узе књиге и поче да ради.{S} Није било лако као што је замишљала, ј |
аучила!</p> <p>Устаде, упали светиљку и поче да ради.{S} До сванућа научила је све и израдила ј |
атака није урадила.{S} Врати се столу и поче да чита, али јој се учини огромна неправда што мор |
одговори, а Мица извади из џепа конац и поче да слаже цвеће у венац.</p> <p>— Шта то радиш, Миц |
сла, па ће све ићи само од себе.{S} Али поче да се спотиче већ код првих реченица.{S} Обрни-осв |
е оставља небеском судији.{S} И сад тек поче пакао за Јелену.</p> <p>По Јелениној представци св |
, какву ја у себи замишљам.</p> <p>И он поче живим бојама да слика живот какав је желео.{S} Реч |
еца опет поче да долази полупијан, опет поче и код куће да пије, само сад тражећи и друштво сво |
е трајало.{S} После два-три месеца опет поче да долази полупијан, опет поче и код куће да пије, |
а осети најзад, на своме грлу.{S} Севић поче махнито да је љуби.{S} Она покушаваше да се окрене |
о, али тек више него раније.{S} И Севић поче да се заноси, да <pb n="82" /> почне да издаје сво |
дну новчаницу и изгура га.</p> <p>Севић поче да прогони Јелену.{S} Долазио је свакога дана, у с |
ла да није ни за кување.</p> <p>И за њу поче живот кувања и прања судова.{S} Већ више није имал |
l:id="SRP19200_C10"> <head>X.</head> <p>Поче мучан живот.{S} Ваљало је радити да би се живело, |
Миље јој је струјало кроз тело.</p> <p>Поче да се игра са малим братићем.{S} Малишан, ненавикн |
незнатне новце, добила сва дела Јовина, почев од „Анархизма као филозофске доктрине“ до „Филозо |
рана, али која никако није долазила.{S} Почела сам све више мислити о својима, <pb n="102" /> н |
исам отворила срце, од онда још кад сам почела сарађивати на оном листу, а од, онда је већ добр |
дну нову зубну лекарку — Јелену.</p> <p>Почела је рад и први који јој је дошао — био је Севић.< |
ки паметан човек, и он је анархиста.{S} Почео је од слагачког шегрта, па се, као Твен, пео све |
ар стоји друкчије.</p> <p>Па би онда он почео причати о нечему што је њега интересовало.</p> <p |
да схвати и да разуме.</p> <p>Тако дође почетак нове школске године.{S} Јелена пође у VIII разр |
, понова рачунао и увек налазио да може почети и са мање новца.{S} Једнога дана објави да од то |
новца добивеног од њеног оца.{S} Сад ће почети рад самостално.</p> <p>— Видиш, говорио је усхић |
ети заједно, наш брак ће управо сад тек почети.{S} Ти имаш диван стан, а ја немам ни где да лег |
падао све ниже, и два и по месеца после почетка излажења нико га више није читао, И тако Јелени |
твари или је што писала и сама, тешко с почетка налазећи тему, ну после је навикла.{S} У уредни |
оста коштао.{S} Она је међутим била тек почетница.{S} Ипак се реши да му да, само да оду проти. |
а и својом трулежи кужи друштво.</p> <p>Почетница — зубни лекар, морала се много савлађивати да |
исплаћивало. </p> <pb n="84" /> <p>Ну, почеше стизати и тужбе са свих страна и од свих личност |
и ми то сметало!</p> <p>И младе девојке почеше да доказују једна другој да ли удадба смета или |
н је оптужен по § 85.{S} Чуда је, веле, починио у Нишу, ортакујући са окупаторским бугарским вл |
, првог пацијента, у пракси коју је тек почињала.</p> <p>— Иди сад, обрати се Севићу, имам посл |
ва срећна, приону на посао, верујући да почиње онај живот о коме јој је Севић <pb n="76" /> гов |
љна сама собом.{S} Чинило јој се као да почиње нов живот, живот рада.{S} Хтела је да чита, да н |
нога дана објави да од тога и тога дана почиње издавати независан политички и друштвени лист „< |
о Јелениној представци свештенику, како почињу парнице за развод брака, били су позвани обоје „ |
свој лист.{S} Чим остане сам с Јеленом, почне да рачуна: сарадници толико, хартија толико, штам |
вић поче да се заноси, да <pb n="82" /> почне да издаје свој лист.{S} Чим остане сам с Јеленом, |
што је дуго лупала главу како и чиме да почне, изабра филозофију, идеју о Богу.{S} Прелиста нек |
шта да га питам, а он није знао како да почне.</p> <p>— Па сад? упитах бојажљиво.</p> <p>— Куд |
.{S} Хтела сам да искористим време и да почнем студије на универзитету.{S} Отац ме посаветова д |
ад је несумњиво добар, или је бар писац пошао добрим путем. </p> <pb n="42" /> <p>— А да ли ћет |
наћи жена, одговори Севић.{S} Која би и пошла за нас?</p> <p>— Немојте тако говорити.{S} И за в |
од Мице.{S} Кад јој, понеки пут, не би пошло за руком да се састане са Севићем, читаву ноћ не |
ена је написала дан раније и предала га пошти.{S} Све је било врло просто.</p> <p>Јелена се вра |
чно лупао у врата.</p> <p>Једнога дана, пошто га се једва била отресла, Јелена пође кући на руч |
ула <pb n="100" /> од Јованке, која је, пошто је овде онако лепо положила испите, отишла у Ницу |
астави плетење венца.</p> <p>Другарице, пошто су набрале цвећа и исплеле венце, враћаху се, зов |
.</p> <p>— Господине, настави Ђорђевић, пошто сте ви сад измирени, ни ви, ни ваша супруга <pb n |
} Како то „сад“?{S} Сада одмах или сада пошто си се ти вратио ?</p> <p>— Сад пошто сам се ја вр |
да пошто си се ти вратио ?</p> <p>— Сад пошто сам се ја вратио.</p> <p>— Да ти право кажем, о т |
ради.{S} Севић као да то једва дочека и пошто се договорио са својим уредником, донесе Јелени д |
велики, да је казна овако тешка!</p> <p>Пошто је пустила сузама на вољу, поче, у размишљању, да |
на да се позна са „анархистима“.</p> <p>Пошто је дуго лупала главу како и чиме да почне, изабра |
о је нешто новца слати и Севићу.</p> <p>Пошто је успела, после великих мука и дугих преговарања |
ло и са Јелениним родитељима.{S} Кад су поштом добили Јеленино писмо, којим их извештава да се |
p>Пред њима се одједном указа Дугић.{S} Прав као бор, држећи у руци штап као они слепци који ид |
си дошла.{S} Како само дивно изгледаш, права париска дама!</p> <p>Њој је било одвратно то што |
и имају подједнаке дужности, подједнака права и подједнаку корист.{S} У Русији има пуно таквих |
ало је да је и самом њему јасно да нема права да се понаша као муж, према жени која не само да |
инке без обзира на пол — зар човек нема права да бира себи друга према своме инстинкту?{S} Треб |
даду.{S} То је неправо.{S} Мушкарац има права да бира, а женска чека и године често прођу док с |
То му је била рента од „<title>Народног права</title>“. </p> </div> <pb n="86" /> <div type="ch |
ти да је била сарадник „<title>Народног права</title>“ и да је Севић био задовољан њом.{S} Изве |
мишљала да је уредништво листа велика и права радионица, висока, пространа и светла.{S} Замишља |
и она.{S} Не спавају они који ће имати права да буду слављени као највећи добротвори човечанст |
!{S} А он је муж, њен муж, који би имао права да стави и руку на та прса.{S} Не би то <pb n="94 |
, све је једно, обоје имају подједнаких права на живот.{S} И зар да женскиње буду ропкиње, да з |
S} Био би то најидеалнији брак у свету, прави узор.</p> <p>Јелена га је слушала, опијајући се н |
су била два шетача: један висок, крут, правих рамена, други мањи, шепав, коме као да су пантал |
{S} Таквоме женскињу ваља још само муж, правичан и паметан, за којим би оне ишле и у ватру и у |
само Јелена крива, хтео је да се покаже правичан.{S} После дугог размишљања и колебања написа С |
ми је да си ти изнела то гледиште, јер, право да ти кажем, женирао бих се да сам ја то учинио.{ |
ам сасвим друкчија од ове Мице, која је право женско и која се стара да научи домаћи посао, да |
пошто сам се ја вратио.</p> <p>— Да ти право кажем, о томе сам једва и мислила.{S} Не разумем |
и свакога, што „крешу“. „<title>Народно право</title>“ није давало богзна какву зараду, али се |
итички и друштвени лист „<title>Народно право</title>“. </p> <pb n="83" /> <p>Одређенога дана л |
е икад него никад!</p> <p>— Готово имаш право, рече отац размишљајући.{S} Отиди сутра адвокату |
намерно није хтела задржавати тражењем правог израза, само да би посао био што пре готов.{S} Б |
сли, да ће ускоро и <pb n="32" /> она с правом долазити у ову кућу и да ће је сви понизно поздр |
дршћући од узбуђења и страха пређе очин праг.{S} Изјада се матери, исплакаше се обе и у томе их |
ли ти што од одела.{S} Јесен је већ на прагу.{S} После подне ћемо отићи да ти покажем штампари |
" /> сама.{S} Радним даном ишла је, али празником је било врло много шетача.</p> <p>Одједном се |
ћ је био директор, репортер и попуњавао празнине.{S} А „случајних“ сарадника и „пријатеља“ лист |
породице и друштва, одлазе у Топчидер о празницима, на цео дан.{S} Мора се отићи, ма само и јед |
читању разних књига, а учио је и свршио празничну школу.{S} Тако је дошао до своје седамнаесте |
та и виде пацијента, првог пацијента, у пракси коју је тек почињала.</p> <p>— Иди сад, обрати с |
ада била на универзитету...{S} Овако је практикант...{S} Па би се сетила мужа, оних калемегданс |
ву Финансија.</p> <p>И Јелена поче, као практикант, да од свога рада издржава и себе и свога му |
. Н. јој изради да буде постављена — за практиканта у Министарству Финансија.</p> <p>И Јелена п |
дије, као и толики други студенти, који практикантишу и уче школу.</p> <p>Али је требало књига |
тету.{S} Отац ме посаветова да учим што практично, а да не траје дуго.{S} Реших се за зубно лек |
ду испијао по разним крчмицама, мати је прала по кућама и од те зараде прихрањивала своје троје |
дечице.{S} Деца су, и ако таљигашева и праљина, била увек чисто одевена.</p> <p>Петар је изгуб |
ање.</p> <p>И за њу поче живот кувања и прања судова.{S} Већ више није имала ни воље ни времена |
p>Мица више није хтела ни да чује да је прати.</p> <p>— Шта ћеш тамо међу оне пропалице? говори |
дског платна, куда их Јелена није могла пратити.{S} Она се врати и седе на једну клупу близу из |
елени не остаде ништа друго до да пође, праћена радозналцима.{S} Једни су осуђивали њу, а други |
не воли да иде по судовима, већ радије прашта и кажњавање оставља небеском судији.{S} И сад те |
ао да овде приређујемо сцене измирења и праштања.{S} Мени је све то одвратно.{S} Нећу чак да ва |
ању великих идеја.{S} И зар бих ја била прва у томе ?{S} Ено сифражеткиња у Енглеској, па како |
очас примила од свога првога посетиоца, први новац који је зарадила као зубни лекар.{S} Гурну г |
е рукопис у штампарији!{S} То предвече, први пут од удадбе, није изашла у шетњу нити у сусрет м |
рукује или не, али немаде храбрости да први пружи руку. </p> <pb n="72" /> <p>— Господине, поч |
едмете Јелена је радила врло мало: пред први час и између часова.{S} Није било чудо што је прво |
екарку — Јелену.</p> <p>Почела је рад и први који јој је дошао — био је Севић.</p> <p>За све вр |
себе.{S} Али поче да се спотиче већ код првих реченица.{S} Обрни-осврни не иде.{S} Од подне до |
у дође очекивани брод и укрцасмо се.{S} Прво лице које сам видела на броду био је — мој отац.{S |
их се удала? изазиваше Јелена.</p> <p>— Прво, муж...</p> <p>— Шта има да ми смета муж?{S} Он ће |
Долази из затвора, после две године, и прво одлази пријатељу, с којим је био у завади.{S} Њу м |
амо дотакнем.{S} Одлази!</p> <p>— Плати прво за разговор, па ћу ићи.</p> <p>— Шта да платим, ка |
.{S} Она отвори врата и виде пацијента, првог пацијента, у пракси коју је тек почињала.</p> <p> |
у, ону коју је малочас примила од свога првога посетиоца, први новац који је зарадила као зубни |
између часова.{S} Није било чудо што је првога тромесечја имала више двојака него свих осталих |
<p>— Шта ћемо за ручак ? упита је Севић првога дана ујутру.</p> <p>— Па зар ја да кувам? упита |
ала ни сама.{S} Место свега добила је у првоме реду то, што више није морала мислити о испиту з |
ист је имао доста.</p> <p>Лист је већ у првоме броју, у врло дугом чланку, напао владу што, не |
ракова из рачуна.{S} Срце треба да води прву реч.{S} Мушко, женско, све је једно, обоје имају п |
школских другарица, скренула би одмах у прву споредну улицу. <pb n="87" /> Чинило јој се да не |
разнога узраста.{S} Од ранога пролећа, пре него што је дрвеће и најавило пупољке лишћа, па све |
огло волети.{S} Као да га и сад гледам: пре одвратан него симпатичан.{S} Али ја сам скупо плати |
</p> <p>Стигла је кући сва задувана.{S} Пре него што је мати и могла да је упита где је била до |
а ми, удала, поче опет Јелена.</p> <p>— Пре него што свршиш школу?</p> <p>— Школу бих могла свр |
нема ништа, настављао је Севић, јер ја пре свега никога не познајем, <pb n="58" /> а ниједна м |
<p>Ручали су оно што је Јелена справила пре него што је отишла у канцеларију.</p> <p>Јелени, гл |
д њеним очима.{S} Није просто знала шта пре да чита.{S} Све ју је интересовало, гутала је све.< |
ак.</p> <p>Његов улазак у кућу личио је пре на стропоштавање него на улазак домаћина.{S} Одмах |
це, у Савамали, где је Севић становао и пре женидбе.{S} Муж је ишао у уредништво, на посао, а ж |
Калемегдан је био исто онако пуст као и пре.{S} Ветар је цвилео кроз голо грање и витлао суво л |
врло велике разлике, као и између људи пре брака и људи у браку.</p> <p>— Па зар је то та срећ |
и сата по подне.{S} Половину ћу ти дати пре него што уђемо проти, а другу половину кад будемо и |
ите? упита он ужурбано.</p> <p>— Ја сам пре неколико дана предала уреднику г. Павићу један свој |
} Веруј ми да те ја сад више ценим него пре, јер те је животна борба прекалила...</p> <p>— Воле |
ра жена.{S} Лице њено, жућкасто и свело пре времена, показивало је дугу патњу.{S} Волела је сво |
роје посетилаца.{S} Чинило јој се да то пре подне нема краја.{S} Једва дочека подне и оде оцу.< |
и вртели главом.</p> <p>— Ово треба што пре удавати, рече једном отац.</p> <p>— Па још није шко |
ну.{S} Као да им се обома журило да што пре стигну.{S} Тек овда-онда измењали би по коју реч.</ |
правог израза, само да би посао био што пре готов.{S} Брзо је сасвим ушла у посао, који јој је |
ни њом.{S} Мушкарци проживе читав живот пре брака, па онда узимају нас, безазлене и срећне што |
дањим животом.{S} Ишла је у канцеларију пре и после подне, као раније у школу и све што је дожи |
га и тога официра или трговца.{S} Севић пребаци Дугићу да је то све због његовог писања.{S} Дуг |
ровано је како је тај и тај виши официр пребио једног војника.</p> <p>И тако сваки број.</p> <p |
увече.{S} Ну, где да потражи посла.{S} Пребројала је људе које је упознала поред Севића.{S} Св |
а Гробља.{S} Жена и деца неби се никада преварили да ли је баш он или не.{S} Псовка и</p> <p>са |
ут.</p> <p>Једне вечери Јелена заседе и преведе, с тешком муком, с немачкога једну причицу, кра |
ни-осврни не иде.{S} Од подне до вечери превела је, ко зна како, једва десетак реченица.{S} А с |
идим шта је с њим, а донела сам и један превод.</p> <p>— О чему је тај рукопис ?</p> <p>— Насло |
им уредником, донесе Јелени да код куће преводи фељтоне.</p> <p>Јелена, сва срећна, приону на п |
а су је плаћали.{S} С муком је код куће преводила поједине ствари или је што писала и сама, теш |
из главе.</p> <p>— Па ја могу и брже да преводим, али немам речник, па сам се задржала око неки |
едном табаку.{S} За ту библиотеку треба преводити само с немачког, а плаћаће се четрдесет динар |
тво једнога свакодневнога листа мора се преводити брзо, као да се пише из главе.</p> <p>— Па ја |
исто осети неко сажаљење према мршавоме преводу који је сад донела.{S} Али није имала куда, раз |
черу.{S} Све остало време мучила се око превођења.{S} Из дана у дан у дан радила је брже и сигу |
ребним јој речницима.{S} Али ни са њима превођење није ишло много брже.{S} Севић плану, али не |
че се и леже.</p> <p>Заспа после дугога превртања по постељи.{S} Сањала је нешто страшно, неко |
.</p> <p>Пробуди се окупана у зноју.{S} Превуче руком преко чела, као да се увери да ли је заис |
о је успела, после великих мука и дугих преговарања, да се наравна са Павићем, тако да он прими |
га учили.{S} Она је била лепа девојка, пред њим се није устручавала, није много скривала ни св |
м, сећала се и најситнијих појединости, пред очи су јој излазили сви тренуци среће, којих је, а |
ке предмете Јелена је радила врло мало: пред први час и између часова.{S} Није било чудо што је |
„збогом“.</p> <p>— Јазбина! помисли, а пред очи јој изађе све оно што је читала о мукама радни |
ко дана, ломила се.{S} Страх је осећала пред доношењем такве једне одлуке, која би имала да из |
а и Јову.{S} Спочетка Јелена није смела пред њим ни уста да отвори, али се после ослободила и в |
, у шетњу, па би пред само подне отишла пред мужа.{S} Ручак у кавани, у мушком друштву, па би С |
евића, и нарочито не сад, на два месеца пред свршетак гимназије.</p> <p>— Како би било да сврши |
баш да уђе у уредништво, а Севић испаде пред њу.</p> <p>— Боли ме нешто глава, па бих да прошет |
елики умови, помисли, па јој опет изађе пред очи Јова, онако достојанствен и озбиљан, удубљен у |
је требало и ући унутра.{S} Застала је пред капијом, притиснула руком срце, које је врло узбуђ |
ије обраћала пажњу куда иде.{S} Нађе се пред улазом у Калемегдан.{S} Застаде мало, као очекујућ |
тојевски, Горки, Арцибашев ређали су се пред њеним очима.{S} Није просто знала шта пре да чита. |
ћ опет ишао на посао, а она кући, да би пред вече опет изашла у шетњу, на вечеру, па онда у поз |
би се и изашла у варош, у шетњу, па би пред само подне отишла пред мужа.{S} Ручак у кавани, у |
ко напише ко зна шта, и то да се појави пред људима који свакога <pb n="31" /> дана напишу све |
па кренуше натраг.{S} Севић се заустави пред заборављеном клупом.</p> <p>— Да седнемо мало, кол |
ла при себи. </p> <pb n="120" /> <p>Али пред вече ето га опет.{S} Хоће унутра, има, вели, нешто |
језиве призоре који су нам једнако били пред очима.{S} То су ти други већ причали.{S} Да ме је |
.</p> <p>Тако у разговору били су дошли пред Калемегдан.{S} Неосветљен, разголићен, чинило се к |
нешто што је требало тек да дође.{S} Ни пред самом собом није смела да призна да је једва и жељ |
ве и његове филозофије, али би јој увек пред очима заиграли његово лице и црна брада, а његове |
, жено!“ г. Ђорђевић је ипак морао, сам пред собом, признати, да је добар део кривице ипак њего |
.</p> <p>Једнога дана дође опет с Мицом пред уредништво.{S} Али је требало и ући унутра.{S} Зас |
не за рад, већ због тога што се обрукао пред својим <pb n="77" /> уредником.{S} Али шта је знао |
ке, које јој је причање Севићево извело пред очи.</p> <p>— Па лепо, Јелена, настави поново Севи |
абогме, и она у кварт, да се расправимо пред полицијом. </p> <pb n="115" /> <p>Јелени не остаде |
/p> <p>И опет ућуташе обоје, идући ногу пред ногу.</p> <p>Кад су били испред каване „Губеревац“ |
из канцеларије, нађе га на истом месту пред Вознесенском црквом.</p> <p>— Хајдемо овуда! позва |
да те некако спасемо тога мужа.</p> <p>Пред вече стари Ђорђевић дође Јелени у атеље.</p> <p>— |
ваљда већ био излечен од брака.</p> <p>Пред вече, излазећи из канцеларије, нађе га на истом ме |
већ било доста беспослена света.</p> <p>Пред њима се одједном указа Дугић.{S} Прав као бор, држ |
> <p>Мица опет попусти и пођоше.</p> <p>Пред њима су била два шетача: један висок, крут, правих |
S} Али није имала куда, разви рукопис и предаде Севићу.</p> <p>— А, причица, врло добро, врло д |
као пламен.</p> <p>И Јелена склопи очи, предајући се слатким сањаријама младе, бујне девојке.</ |
бано.</p> <p>— Ја сам пре неколико дана предала уреднику г. Павићу један свој рукопис, па сам х |
итељима Јелена је написала дан раније и предала га пошти.{S} Све је било врло просто.</p> <p>Је |
е, познавајући оца, никад му не би само предало боцу, већ би је дало матери.</p> <p>Онда би ота |
треба да је рукопис у штампарији!{S} То предвече, први пут од удадбе, није изашла у шетњу нити |
ица, која је већ била прочитала Сањина, предложи да се прошетају мало.</p> <p>— Мани се, каква |
д су били испред каване „Губеревац“ она предложи да се врате и окрете се не обзирући се на њега |
муком одбранила од насртаја, Севић јој предложи да буду муж и жена, да се венчају кад је већ т |
руских писаца, нити њихове занимљивости предмета.{S} Није ту, сем наслова, било никаквих велики |
оше на полутаму и она поче да разазнаје предмете око себе.{S} Виде да има и мушких и женских.{S |
данима и дугим ноћима.{S} Своје школске предмете Јелена је радила врло мало: пред први час и из |
полажем матуру.{S} Радила сам поједине предмете и добих одобрење да полажем као приватна учени |
а што мора да учи ове глупе и сувопарне предмете, кад су јој у глави и у срцу онако велике ства |
" /> <p>Он заусти да каже нешто, али се предомисли, махнувши само руком.</p> <p>— Остави то.{S} |
говорио је Јова, човек који се отресао предрасуда и уског гледишта локалног морала и поповског |
ући га према вратима.</p> <p>Он изађе у предсобље, али не оде као што је она мислила, већ, по о |
на.{S} Али извините, ја вам се нисам ни представио: ја сам Севић, публициста.</p> <p>— Ђорђевић |
азговарала са адвокатом, написала сам и представку за свештеника, само је потребно да наведем и |
ећ говорио са њим.{S} Он ће ти написати представку за свештеника и рећи ће ти шта треба даље да |
че пакао за Јелену.</p> <p>По Јелениној представци свештенику, како почињу парнице за развод бр |
звод.{S} На тај начин брже се свршавају предходне формалности.{S} Само да ли ће он пристати?</p |
<p>И она, дршћући од узбуђења и страха пређе очин праг.{S} Изјада се матери, исплакаше се обе |
кажем: о прошлости нећемо говорити.{S} Пређи одмах на ствар.</p> <p>— Лепо, шта мислиш сад да |
а би она много.{S} Мисли јој и нехотице пређоше на Јову Дугића и његовог трабанта.</p> <p>— Вел |
о, да кува и плете...</p> <p>И Јелена с презирањем помисли на то, како Мица помаже матери, како |
ценим него пре, јер те је животна борба прекалила...</p> <p>— Волела бих да ту борбу нисам позн |
b n="21" /> <p>— Силна ствар! рече Мица прекидајући читање.{S} Добро је што није тако у животу, |
ки филантроп...</p> <p>— Слушај, Петре, прекиде га Јелена, ја сам од јуче до сада размишљала о |
да прими и Севићеве дугове за хартију, прекиде све везе са дотадањим животом.{S} Ишла је у кан |
су нас раставиле, не везујмо оно што је прекинуто, јер би нас чвор увек жуљио.{S} Боље је да бу |
оже дуго да издржи овакву ситуацију.{S} Преклињала је Севића да је пусти с миром, да буде човек |
> <p>— Немој још, остани још само мало, преклињао ју је Севић.</p> <p>— Морам.</p> <p>И пођоше, |
Дођите, на сваки начин!{S} Скоро ју је преклињао Севић.</p> <p>— Гледаћу, одговори она, повуче |
акако.{S} Лети носи црну руску рубашку, преко које се опаше кајишем. </p> <p>Двојица младих људ |
боје, па ћемо се венчати у некоме селу, преко.</p> <p>Јелена се колебала неколико дана, ломила |
ђењем није на децу ни обраћао пажњу.{S} Преко дана у канцеларији, после канцеларије мало у кава |
о да дође.{S} Најзад га некако добавише преко полиције.{S} Он изјави свештенику да воли своју ж |
воли, али јој је ипак било пријатно, и преко дана, кад затвори очи и пренесе се на ону клупу н |
ди се окупана у зноју.{S} Превуче руком преко чела, као да се увери да ли је заиста жива, будна |
услугу. </p> <pb n="103" /> <p>Прећи ћу преко свега онога што сам за тим доживела.{S} Главно је |
{S} Нећу чак да вам речем ни једне речи прекора.{S} Звао сам вас ради друге ствари.{S} Поступак |
ијатељски, поласка јој да лепо изгледа, прекоре је што није и раније дошла, увераваше је да је |
а, а његове загонетне очи гледале би је прекорно.</p> <p>Јелена је горела од жеље да се упозна |
не, изабра филозофију, идеју о Богу.{S} Прелиста неколико брошурица о истоме питању, преписа чи |
тију, шта су сви они према сарадницима, према онима који својим радовима испуњују те новине!</p |
сно да нема права да се понаша као муж, према жени која не само да сама себе издржава, већ је п |
p>Јелена није знала шта је то љубав.{S} Према Севићу није осећала ништа особито: ни љубави ни о |
мо се већ, одговори му она, гурајући га према вратима.</p> <p>Он изађе у предсобље, али не оде |
зар човек нема права да бира себи друга према своме инстинкту?{S} Треба једном пресећи обичај м |
ах јој се учини да разуме мржњу радника према послодавцима.</p> <p>Није знала да ли да иде или |
на броду ничега.{S} Послуга се понашала према нама скоро непријатељски, пљачкајући нас и за нај |
<p>Прођоше главном алејом до шеталишта према Сави.{S} Ту, испред киоска, прођоше поред једне к |
каже кад буде дошао, како да се понаша према <pb n="91" /> њему.{S} Она није према њему имала |
је он неблагодаран, кад се тако понаша према њему, који му је лист и подигао.{S} Наљути се и о |
о рећи да Севић није био нежан и пажљив према својој жени; напротив, он је чинио све што је зна |
а према <pb n="91" /> њему.{S} Она није према њему имала никаквих осећаја, чак ни сажаљења.</p> |
.{S} Болело ју је да у томе човеку није према себи изазивала ништа друго сем равнодушности.{S} |
охвале Јелена чисто осети неко сажаљење према мршавоме преводу који је сад донела.{S} Али није |
о штампарији и чак и певуши.{S} Па је и према Јелени био сад много пажљивији и много више јој ј |
ије био нимало лојалан ни према мени ни према матери.{S} Али што је учињено не мења се.{S} Ја н |
к моје кћери није био нимало лојалан ни према мени ни према матери.{S} Али што је учињено не ме |
цују и савијају хартију, шта су сви они према сарадницима, према онима који својим радовима исп |
ада, пријатно, и она би се понашала као према ма коме туђинцу.{S} Болело ју је да у томе човеку |
бежи од школе, у којој је незадовољство према њој бивало све веће.{S} Она није ништа радила.{S} |
ој је дах застајао.{S} Њу је одвратност према њему нагонила да се отима, а опет јој је у његови |
ка!{S} Па како се они мушкарци понашају према женскињу, а ово се још смеје!</p> <p>Али, помисли |
о сада.{S} Ужелео сам те се.</p> <p>Она премишљаше шта да ради.{S} Да ли да га просто истера ил |
само помисао на тебе.</p> <p>И Севић се пренемагаше и даље, говорећи о својим идеалима, о своји |
ијатно, и преко дана, кад затвори очи и пренесе се на ону клупу на Калемегдану.{S} И свуда је т |
ба <pb n="36" /> свет убедити у потребу преображаја, јер, видиш, она девојка се не само није на |
убљен у своје мисли.{S} Он мисли само о преображају друштва, јер ево већ скоро три месеца како |
ста неколико брошурица о истоме питању, преписа читаве ставове из митологије Грка и Римљана, за |
заокружи све то како је знала и умела и преписа што је читкије и лепше могла.</p> <p>Јелена је |
да види свога јунака!</p> <p>Севић, сав преплашен и једва владајући собом, клањаше се лево и де |
ша међу људе који <pb n="26" /> раде на препорођају друштва.{S} Осећала је у себи неку чудну сн |
према своме инстинкту?{S} Треба једном пресећи обичај мираза и бракова из рачуна.{S} Срце треб |
шта хоће, а ја ћу рећи брату да га мало преслиша.</p> <p>Јелена не хтеде више да говори о томе, |
а јој како да води књиге, и она је била пресрећна што може да буде корисна.</p> <p>Севић се так |
аше Јелени у перо.</p> <p>Јелена сасвим престаде да излази, сем на ручак и вечеру.{S} Све остал |
n="14" /> <p>— Па какав је? упита Мица, престајући да сплиће цвеће.</p> <p>— Чини ми се да је о |
</p> <p>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАЊЕ СВЕСЛО |
</p> <p>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАЊЕ СВЕСЛО |
<p>Севић подиже главу и, спазивши лепу престрашену девојку, устаде неспретно са расклиматане с |
а и себе и свога мужа, који је по свима пресудама имао да издржи више од три године затвора.{S} |
ама, а доста кривица имало је тек да се пресуде.</p> <p>Јелена покуша да издаје лист сама, уз п |
оба које су ме гледале или сажаљиво или претећи.{S} Сажаљење ме је вређало, а крива нисам била. |
ати.{S} А и наш свет, који тако воли да прети, не воли да иде по судовима, већ радије прашта и |
скамењена, свесна опасности која јој је претила.{S} У то зазвони звонце.{S} Неко је дошао.{S} О |
ш срести.{S} Сад јој се учинио као жива претња, као смртна опасност.</p> <p>— Једва те нађох, р |
тење, да му је за тај и тај дан одређен претрес по „штампарској кривици“, а по тужби тога и тог |
ле ослободила и врло често су њих троје претресали друштвене прилике у земљи и на страни.{S} Је |
ајтежи део посла.</p> <p>Баш у то време претрпела сам још један удар.{S} Севића, с којим већ од |
ругарици и свали је у траву, па је онда претура тамо-амо, голица је и засмејава, а ова се, заце |
најмању услугу. </p> <pb n="103" /> <p>Прећи ћу преко свега онога што сам за тим доживела.{S} |
витлао суво лишће.</p> <p>Као по неком прећутном споразуму, Јелена и Севић одмах седоше на ону |
а то, што га је овај хвалио до небеса и преувеличавао сваку његову реч, сваки гест.{S} Севић је |
ао са Дугићем.</p> <p>— Па зар ти је он пречи него жена ? не могаде Јелена да се уздржи, а да н |
или не.{S} Те посете су јој толико биле прешле у навику, да се, кад дође уобичајено време, није |
ледаш добро, много боље него раније.{S} При последњим речима поглед му се устави на њеним бујни |
новац и она му истресе све што је имала при себи. </p> <pb n="120" /> <p>Али пред вече ето га о |
ак био само кобан по њу, уздрхтавала је при помисли да ће Севић ускоро доћи, да ће понова заузе |
свим његова.</p> <p>И очи би му севнуле при тим речима чудно, животињски, да се Јелена ужасавал |
е врло познато.{S} Осети силно узбуђење при помисли, да ће ускоро и <pb n="32" /> она с правом |
ност.{S} Ноздрве, меснате, шириле су се при удисању ваздуха.{S} Лице обично, округло, са нечим |
молим те да одеш одмах, остави ме да се приберем, а и време је рада.{S} Иди, ако си икада имао |
е канцеларија уредништва? упита Јелена, прибирајући сву своју храброст и гутајући пљувачку.</p> |
е примети.</p> <p>— Како само да им -се приближим? питала се она.</p> <p>Из њене околине нико и |
ише не само обраћати ма за што, него ни приближити.{S} Ви за мене не постојите.{S} Сад идите.</ |
.</p> <p>И Јелени се чињаше да се срећа приближује, она срећа о којој је Севић раније говорио.< |
тужан.</p> <p>И Севић, уздрхтала гласа, приближујући јој се све више, поче да јој описује своје |
течио је Севић, хватајући је за мишицу, приближујући јој се све више.{S} Она покуша да се повуч |
>И Мица поче да чита, тихим гласом, као прибојавајући се да је ко не чује.</p> <p>Јелена слушаш |
ла се много савлађивати да буде довољно прибрана око оно двоје-троје посетилаца.{S} Чинило јој |
е.{S} Дуго је требало док се Севић мало прибрао, толико да је могао испричати својој жени шта ј |
заче мисао да полаже испит зрелости као приватна ученица, па да настави студије, као и толики д |
редмете и добих одобрење да полажем као приватна ученица VIII разред и матуру уз оне који су би |
ко промичу силуете.{S} После јој се очи привикоше на полутаму и она поче да разазнаје предмете |
питом.{S} Али ју је он уместо одговора, привлачио себи, обасипао пољупцима, уверавајући је да ј |
/p> <p>— У сваком случају покушај да га приволиш да пристане.{S} Макар му дали и који грош, да |
е онда вратише, али не бејаху срећне да привуку поглед чувених анархиста, бар је тако изгледало |
вам, Јелена, хвала! викну Севић некако пригушено и за час је Јелена била у његовим рукама.{S} |
то продаје и уз њу се често даје још и „приде“, као уз какву робу.{S} То „приде“ врло често има |
ош и „приде“, као уз какву робу.{S} То „приде“ врло често има већу вредност него и сама девојка |
>— Гледаћу, одговори она, повуче руку и придружи се Мици.</p> <p>— Чекаћу вас! добаци јој он, д |
је ово неки надзорник, помисли Јелена и приђе му.</p> <p>— Шта ћете ви, госпођице ? упита је он |
не од радости, већ од страха.{S} Он јој приђе као што се прилази доброј пријатељици.{S} Руковаш |
.{S} Хвала, госпођице!</p> <p>И уредник приђе другој машини.</p> <p>Јелена чу једну крупну псов |
е.{S} Ни пред самом собом није смела да призна да је једва и жељно очекивала оно што <pb n="65" |
то и пишите.</p> <p>Севић седе и написа признаницу и изјаву, онако како му је стари Ђорђевић ди |
а тиме потпуно измирена и од вас тражим признаницу на обе суме и изјаву да Јелена нема ништа ви |
че јој ништа, само јој прочита Севићеву признаницу и — показа јој врата.</p> <p>Јелена, без реч |
Ђорђевић је ипак морао, сам пред собом, признати, да је добар део кривице ипак његов, јер никад |
и описујем тегобе тога пута нити језиве призоре који су нам једнако били пред очима.{S} То су т |
да је и најусрдније и најдубље саучешће пријатеља мало.</p> <p>Тако је било и са Јелениним роди |
евић, интимус Јовин, који и нема других пријатеља.{S} Он је сарадник „<title>Великог Журнала</t |
празнине.{S} А „случајних“ сарадника и „пријатеља“ лист је имао доста.</p> <p>Лист је већ у прв |
увек жуљио.{S} Боље је да будемо добри пријатељи.{S} Веруј ми да те ја сад више ценим него пре |
рији, после канцеларије мало у кавани с пријатељима, код куће је био само обедима, а остатак вр |
Он јој приђе као што се прилази доброј пријатељици.{S} Руковаше се гледајући се радознало.</p> |
поруку уредништва: „Што сте се ућутали, пријатељски поздрав!“ А у Београду има доста људи, сара |
<p>Кад је отишла Павићу, овај је дочека пријатељски, поласка јој да лепо изгледа, прекоре је шт |
се о томе уопште мислило.{S} Због тога пријатељства ваљда и Севића су сматрали за анархисту.{S |
} Вели да му нисам баш потребан, али из пријатељства.{S} А каже ми да и ти радиш код њега, на и |
да се и он уз њега прослави.{S} Њихову пријатељству ишло је на руку и Јовино сарадништво на „< |
мати и рече јој да се обрати г. Н. Н., пријатељу њенога оца, који ће наћи начина да јој помогн |
о свидео.{S} Чак сам га показао и своме пријатељу г. Дугићу, који назире у писцу велику јачину |
атвора, после две године, и прво одлази пријатељу, с којим је био у завади.{S} Њу међутим не уп |
лућа и очи у ономе зеленилу!{S} Како је пријатна та промена!{S} После зажарене калдрме варошких |
е сад, већ доцније, зимус, кад је много пријатније читати такве ствари него лети.{S} А шта сте |
Јелени, упита:</p> <p>— Зар не би било пријатније да изађемо, па ћемо разговарати шетајући се. |
b n="94" /> њој било, бар не више сада, пријатно, и она би се понашала као према ма коме туђинц |
"> <head>I.</head> <p>Ко не зна како је пријатно у пролеће и у лето отићи из Београда трамвајем |
нем.{S} Скоро је већ лето, па је лепо и пријатно и напољу. </p> <pb n="112" /> <p>Јелени би јас |
ардон, за тренутак!</p> <p>Севић је био пријатно изненађен, што ју је тобож случајно срео, а та |
опет јој је у његовим рукама било тако пријатно.{S} Неко дотле непознато осећање испуњавало ју |
овољна.{S} А можда јој је заиста и било пријатно то задиркивање, та мушка рука.</p> <p>Јелена с |
тим да га не воли, али јој је ипак било пријатно, и преко дана, кад затвори очи и пренесе се на |
мислима, на оној клупи, осећала се врло пријатно крај њега.{S} Сва је била испуњена само мислим |
ћеш чути. </p> <pb n="118" /> <p>Јелена приклопи врата и закључа их.{S} Али Севић удараше бесом |
елена.</p> <p>Мица настави брати цвеће, прилазећи све ближе месту где је била Јелена, па најзад |
ћ од страха.{S} Он јој приђе као што се прилази доброј пријатељици.{S} Руковаше се гледајући се |
њен пролазак.</p> <p>Кад виде да јој он прилази, Јелена се одвоји од Мице, добацујући јој:</p> |
а покуша да се повуче, али он као да се прилепио уз њу.{S} Већ је осећала његов дах, ужагрен, з |
и друкчији утисак него књиге.{S} Али се прилика није указивала.{S} Виђала их је кад год би изаш |
јке? питала се.</p> <p>Али она је имала прилике да види и друге младе парове, који нису живели |
људи.{S} Један од њих висок, онакав од прилике каквог је она замишљала.{S} Само што је имао бр |
а добру породице.{S} Идеалан је брак од прилике као неко удружење, у коме сви чланови имају под |
често су њих троје претресали друштвене прилике у земљи и на страни.{S} Јелена је не слушала не |
да ће бити и осуђен.{S} Неће више имати прилику да вам досади.{S} Ви можете ићи, а он остаје ов |
тно да изгледам мало боље, јер сам имао прилику да се ваљано одморим.{S} А и ти изгледаш добро, |
ави, под дирекцијом г. Петра Севића, са прилозима г. Јове Дугића, госпође Јелене Севић и још не |
ђен на службу у самом Паризу.{S} Ја сам примала своју плату, а могла сам остати с оцем, јер Мин |
јер у браку с тобом нисам нашла ничега примамљивог.{S} Хтела бих само да на известан начин лег |
у листу.{S} Севић је скоро свакога дана примао по које саопштење, да му је за тај и тај дан одр |
Севић листајући рукопис.{S} Само једну примедбу, дозволите.{S} Знате, ми новинари пишемо само |
толико.{S} Рентира се већ са три хиљаде примерака.{S} А растураће се.</p> <p>— Умећу ја да га и |
ац.</p> <p>— Па још није школу свршила, примети мати.</p> <p>— Каква школа! одговори отац и одм |
ам од свих идеја које сам чула од тебе, примети Јелена јетко.{S} Сад је на мене ред да кажем: о |
га и Севића, а он још није доспео да је примети.</p> <p>— Како само да им -се приближим? питала |
"55" /> као брак.{S} Па онда радо би му приметила да би у таквоме браку, ако човек не би имао в |
подрхтавао је, ногавице око кривих ногу приметно су се тресле.{S} Где ли је била Јелена да види |
не сијалице.{S} У полутами Јелена једва примећиваше како промичу силуете.{S} После јој се очи п |
ем, тако да он прими штампарију, али да прими и Севићеве дугове за хартију, прекиде све везе са |
/p> <p>— Ђорђевићева, одговори Јелена и прими пружену јој руку.</p> <p>— Госпођица је студентки |
а, да се наравна са Павићем, тако да он прими штампарију, али да прими и Севићеве дугове за хар |
са стола десетицу, ону коју је малочас примила од свога првога посетиоца, први новац који је з |
мо да сам ја онај човек који је на себе примио ту незахвалну улогу да те уведе <pb n="113" /> у |
легнем.{S} Па кад ме неће венчана жена примити, ко ће?</p> <p>У Јелени је све кипело.{S} Једва |
урнал</title>“ као сарадник, где је био примљен не због каквих великих способности, већ због то |
лико је њихово разочарење веће кад буду принуђена да и сама учествују у борби за опстанак.</p> |
оди фељтоне.</p> <p>Јелена, сва срећна, приону на посао, верујући да почиње онај живот о коме ј |
је он посматра, разгледа као нешто што припада њему, држећи своју руку на њеном рамену.</p> <p |
ог гледишта локалног морала и поповског приповедања.{S} Зар човек није човек, па био он отац, б |
p>Јелена покуша да издаје лист сама, уз припомоћ сарадника које је ангажовала, али је лист пада |
урадили сте.{S} Нисам вас звао да овде приређујемо сцене измирења и праштања.{S} Мени је све т |
својим пупољцима и зеленилом.{S} Сва се природа будила из зимњега сна, све је певало химну живо |
ложај у коме смо и налазим да је сасвим природно да се и формално уништи брак, који је стварно |
ашњост куће.</p> <p>— Овуда, госпођице, прискочи Севић и Јелена осети како је једна рука лако д |
.{S} Својим ручицама чупао јој је косу, прислањао главицу уз груди, а Јелена се подавала томе у |
е Драча, чинило ми се као да сам најзад приспела у пристаниште спасења.</p> <p>Чекали смо лађу, |
мо заједно, позва је.</p> <p>— Хајдемо, пристаде Јелена.</p> <p>Пођоше мрачним улицама у разгов |
е четрдесет динара од табака.{S} Јелена пристаде одмах, сматрајући да је плаћена сјајно, узе књ |
мало, па ћемо и разговарати.</p> <p>Она пристаде без речи, ма да јој је било непријатно да је с |
Севић.{S} Она хтеде да га прође, али он пристаде уз њу.</p> <p>— Само тако, то је лепо, викао ј |
на милошту своје велике сестре, радо је пристајао уз њу.{S} Својим ручицама чупао јој је косу, |
оније око венчања.{S} А у случају да не пристају једно уз друго, није им тешко растати се.</p> |
запроси, па и ту игра улогу родитељски пристанак.{S} Данашњи брак није заснован на слободи удр |
ваком случају покушај да га приволиш да пристане.{S} Макар му дали и који грош, да му се замажу |
нило ми се као да сам најзад приспела у пристаниште спасења.</p> <p>Чекали смо лађу, која је би |
што је онако поступио.{S} Вели да би он пристао, онда, да ти и даље радиш у штампарији, само да |
дходне формалности.{S} Само да ли ће он пристати?</p> <p>— Он неће ни да чује!</p> <p>— У свако |
аишао би неко и Севић би одмах седао на пристојно одстојање.</p> <p>Једнога дана, кад се Јелена |
лучајних, оних који су срећни што имају приступа у уредништво, који су задовољни да их свет вид |
м.</p> <p>Жалила је само што није могла приступити раду за испит зрелости.{S} Ипак је била задо |
канцеларију данас у 2 часа по подне.{S} Присуство ваше супруге непотребно је.“</p> <p>Севић дођ |
уговорили, <pb n="98" /> нећу да твоје присуство овде ремети моје послове и мој начин живота.< |
на његова жена.{S} Осећала је да његово присуство не може да издржи, да је оно подсећа на нешто |
ми се сви га слушају, нико се у његову присуству не усуђује ни да проговори.</p> <p>— Па то ли |
виче, али јој глас застајаше у грлу.{S} Притисну обема рукама горњи део прса и сруши се крај мр |
ући унутра.{S} Застала је пред капијом, притиснула руком срце, које је врло узбуђено скакутало. |
ми се срце стегло.{S} Ништа не мислећи притрчах му руци.{S} Он ми је не трже, али се очевидно |
} Ниједној другарици не даваше мира.{S} Притрчи тек другарици и свали је у траву, па је онда пр |
</p> <p>— Ја мислим да он није био лењ, прихвати Севић.{S} Он није хтео да руши традицију о сро |
.{S} Она је мислила да треба само да се прихвати посла, па ће све ићи само од себе.{S} Али поче |
/> двојако користан, доносио јој је леп приход и испуњавао јој је време, које би, иначе беспосл |
ога није имала.{S} Како да повећа своје приходе?{S} Па се онда сети да је била сарадник „<title |
мати је прала по кућама и од те зараде прихрањивала своје троје дечице.{S} Деца су, и ако таљи |
били пред очима.{S} То су ти други већ причали.{S} Да ме је ко упитао зашто бежим, не бих му, |
тећи да растера лепе слике, које јој је причање Севићево извело пред очи.</p> <p>— Па лепо, Јел |
је Севић ухватио за руку, настављајући причање и милујући је.</p> <p>— Али од тога нема ништа, |
гомиле лажи, знајући да ће му то његово причање стећи симпатије публике, која се, из жеље да се |
жбе противу њега биле сведене на просто причање.{S} Он је тако вешто удешавао ствари са Бугарим |
евић је још дуго, држећи је у загрљају, причао о својим великим плановима, говорио је како ће у |
ји друкчије.</p> <p>Па би онда он почео причати о нечему што је њега интересовало.</p> <p>Тако |
саме лењости, из блаженства које јој је причинило читање „<title>Сањина</title>“.</p> <p>— Неће |
и рукопис и предаде Севићу.</p> <p>— А, причица, врло добро, врло добро, повлађиваше Севић лист |
веде, с тешком муком, с немачкога једну причицу, кратку и просту.{S} Сутрадан око пет сати попо |
гама, спотицао, се, закрвављених очију, прљав.</p> <p>— Шта ћеш? упита Јелена.</p> <p>— Тебе, п |
и она и Севић полетеше у бездан.</p> <p>Пробуди се окупана у зноју.{S} Превуче руком преко чела |
нило јој се страшно, ако тако узмора да проведе век.{S} И да ли ће моћи овако издржати.</p> <p> |
да мало уче, шипарице и младићи и да се проведу. </p> <pb n="10" /> <p>Обично су ту и љубавни с |
нас?{S} Све мисле само на тоалете и на провод, а не и да помогну мужу у његовој мучној борби.{ |
самој али, сиромах, нема времена да га проводи с њом.{S} А она шта је већ мислила о њему!{S} И |
ој је време, које би, иначе беспослена, проводила у размишљањима, не баш најпријатнијим.</p> <p |
ила млеко; све остало време, ван школе, проводила би у својој соби, час смејући се а час јецају |
рло вредан.{S} Све своје слободно време проводио је у читању разних књига, а учио је и свршио п |
се у његову присуству не усуђује ни да проговори.</p> <p>— Па то личи на онога што га сваког д |
аницу и изгура га.</p> <p>Севић поче да прогони Јелену.{S} Долазио је свакога дана, у свако доб |
p> <p>И тако сваки број.</p> <p>Лист се продавао, пролазио је, јер има света који цени само оне |
уживања, већ се девојка просто напросто продаје и уз њу се често даје још и „приде“, као уз как |
ш у то време, ваљда да би појачао своју продају, одвоји два ступца за радове омладине.{S} Било |
чунато и на бесплатну сарадњу и на већу продају.{S} Уређивање тога омладинског дела би додељено |
} Отац му је међутим био умро, а кућица продата за дугове.{S} Од сестре ни трага ни гласа.{S} П |
својим рукама, како његове дрхтаве руке продиру и тамо где их Јелена није желела.{S} Осећала је |
у жену, да је задовољан њом, да жели да продужи заједнички живот.{S} Јелена одби и изјави <pb n |
је боли глава и да ће кући.{S} Она нека продужи са другарицама.</p> <p>Мица, свикнута већ на ћу |
а чекао ју је Севић.{S} Она хтеде да га прође, али он пристаде уз њу.</p> <p>— Само тако, то је |
<pb n="20" /> <p>Јелена једва сачека да прође највећа жега, па оде Мици.{S} Затече је раскомоће |
е сестрице биле су млађе од њега.{S} Не прође ни месец дана од материне смрти, а отац доведе у |
ошеву улицу.</p> <p>— Куда?</p> <p>— Да прођемо мало, па ћемо и разговарати.</p> <p>Она пристад |
ло се као да спава.</p> <p>— Хајдемо да прођемо мало и по Калемегдану.{S} Ја волим ову дубоку т |
лишта према Сави.{S} Ту, испред киоска, прођоше поред једне клупе, свакако заборављене, јер су |
, Севић као да је потрчкивао за њим.{S} Прођоше крај ње и не погледавши је.{S} Уђоше у Калемегд |
е на поветарцу.</p> <p>Наше две ученице прођоше поред њих на више, па се онда вратише, али не б |
> <p>Тако трајући дане монотоно, Јелени прођоше четири месеца, за које се време она једва снашл |
да се задржи мало дуже ван куће!</p> <p>Прођоше главном алејом до шеталишта према Сави.{S} Ту, |
ијају царице, бацају бомбе . . .</p> <p>Прођоше крај девојака и не погледавши их.{S} Кад већ од |
а да бира, а женска чека и године често прођу док се нађе какав човек који се смилује да се оже |
се смилује да се ожени њом.{S} Мушкарци проживе читав живот пре брака, па онда узимају нас, без |
} Осећала се као у вртлогу, а неко миље прожимало ју је од пете до перчина.{S} У ушима су јој ј |
машине.</p> <p>— А шта је ?{S} Поезија, проза ? упита не осврћући се. </p> <pb n="34" /> <p>— П |
не осврћући се. </p> <pb n="34" /> <p>— Проза, филозофија, једва протепа Јелена.</p> <p>Пауза.< |
дух гушио ју је.{S} Стаде крај отворена прозора.{S} Тишина, изгледа да сви спавају.{S} А она не |
<p>Кадгод увече, седећи крај отвореног прозора, који је гледао у двориште, сећала се својих да |
зи колутове штампарске хартије.{S} Крај прозора виде Севића.{S} Срце јој задрхта, али ипак уђе. |
S} Очи су му играле, као да су хтеле да прозру Јелену скроз, кроз хаљину.{S} Глас му је лако по |
чи који се одмарају.{S} Севић је у себи проклињао непознатога, коме је пало на памет да се баш |
чинило јој се као да је он очекивао њен пролазак.</p> <p>Кад виде да јој он прилази, Јелена се |
е плаше се опасности.{S} А већ два пута пролазе поред мене и не опажајући ме.{S} Они на жене мо |
н натуче капут и шешир и пођоше.</p> <p>Пролазећи кроз мрачне просторије штампарије, Севић је л |
није знала на коју ће страну.{S} Кад је пролазила поред једне машине која још није радила, она |
редништво.{S} Али у колико је више дана пролазило, све ју је нешто више вукло да бар оде у уред |
ко сваки број.</p> <p>Лист се продавао, пролазио је, јер има света који цени само оне листове ш |
као да је хтео намерно да скрене пажњу пролазника.{S} Док сам био здрав, радио сам као марва д |
етила мужа, оних калемегданских вечери, пролећа.{S} А ево га опет пролеће.{S} Само је она сада |
х школа и разнога узраста.{S} Од ранога пролећа, пре него што је дрвеће и најавило пупољке лишћ |
оћ не би имала мира.</p> <p>У то дође и пролеће, дивно и мирисаво, са својим љубичицама и јагор |
нских вечери, пролећа.{S} А ево га опет пролеће.{S} Само је она сада умртвљена...</p> <p>Често |
</head> <p>Ко не зна како је пријатно у пролеће и у лето отићи из Београда трамвајем до Топчиде |
"SRP19200_C13"> <head>XIII.</head> <p>У пролеће 1919. године Београд је добио једну нову зубну |
ономе зеленилу!{S} Како је пријатна та промена!{S} После зажарене калдрме варошких улица — шљу |
едне одлуке, која би имала да из основа промени њен живот.{S} Помишљала је само на испит зрелос |
е, у последње време, кад се она онолико променила, а од оцена је само слабе и имала.</p> <p>Али |
да буде корисна.</p> <p>Севић се такође променио.{S} Целога дана трчи по пословима или се врти |
га то пита, али оћута.</p> <p>— Ниси се променио, изгледаш чак и боље.</p> <p>— Вероватно да из |
Севић постао штампар, Јеленин живот се променио.{S} Штампарија је била мала и стара, али је Па |
полутами Јелена једва примећиваше како промичу силуете.{S} После јој се очи привикоше на полут |
уживању.{S} А ја бих им тако помогла у пропагирању великих идеја.{S} И зар бих ја била прва у |
е прати.</p> <p>— Шта ћеш тамо међу оне пропалице? говорила јој је.{S} Видела си како су те онд |
, говорећи:</p> <p>— Госпођице, свет је пропао, живео свет!{S} На нама двома је да га обновимо! |
је с Јовом? упита она.</p> <p>— Славно пропао у рушевинама света! издекламова Севић, хватајући |
а или сродница уопште ?{S} И ако платиш прописану таксу, можеш се оженити и сродницом којом је |
ни.</p> <p>По неком чудном бирократском пропису ваљало је ићи „на мирење“ и проти и у ду-духовн |
ако као што чинимо кад хоћемо некога да пропустимо испред себе.</p> <p>Јелена тек сад пође изла |
владу што, не давањем већег кредита на просвету, одржава народ у мраку и незнању.{S} У допису |
то узорито, за некакво гнездо културе и просвећености.{S} Из тога гнезда, замишљала је, излетал |
дао сјајно, изгледао је бедно као какав просјак.{S} А био је, рекло би се, и малко напит. </p> |
му, па је ваљда хтео да се и он уз њега прослави.{S} Њихову пријатељству ишло је на руку и Јови |
као опасан човек, наравно само у очима простијега света, ваљда за то што је био анархиста, а а |
премишљаше шта да ради.{S} Да ли да га просто истера или да покуша лепим.{S} Паде јој на памет |
да се она, ни сама не зна како, некада просто напросто подала томе човеку, не из љубави, већ с |
н на слободи удруживања, већ се девојка просто напросто продаје и уз њу се често даје још и „пр |
је изложена ћефу и прохтевима мужа, има просто да га задовољава, да му пере и кува.{S} Идеалан |
ве оптужбе противу њега биле сведене на просто причање.{S} Он је тако вешто удешавао ствари са |
дућег и његовог сателита, одговори Мица просто.</p> <p>Јелена брзо седе. </p> <pb n="16" /> <p> |
ређали су се пред њеним очима.{S} Није просто знала шта пре да чита.{S} Све ју је интересовало |
и предала га пошти.{S} Све је било врло просто.</p> <p>Јелена се вратила са мужем у Београд пос |
и пођоше.</p> <p>Пролазећи кроз мрачне просторије штампарије, Севић је лако обухвати око паса, |
еколико корака уђоше у једну полумрачну просторију.{S} По где-где гореле су електричне сијалице |
листа велика и права радионица, висока, пространа и светла.{S} Замишљала је ту неколико столова |
ом, с немачкога једну причицу, кратку и просту.{S} Сутрадан око пет сати поподне, однесе је у у |
а он је бежао од тога.{S} Тако се ствар протезала у бесконачност.</p> <p>Али је за то Севић био |
n="34" /> <p>— Проза, филозофија, једва протепа Јелена.</p> <p>Пауза.</p> <p>— Да видимо, па ће |
> <p>— Остали су... у Крагујевцу, једва протепа отац, с муком се уздржавајући да не зајеца.</p> |
<p>— Слушај, дај ми новац, па ћемо онда проти.</p> <p>— Сад одмах? упита она.</p> <p>— Сад одма |
ком пропису ваљало је ићи „на мирење“ и проти и у ду-духовни суд, ваљало је да и Севић дође, а |
Половину ћу ти дати пре него што уђемо проти, а другу половину кад будемо изашли.</p> <p>— Не |
.{S} Ипак се реши да му да, само да оду проти.</p> <p>— Добро, дођи сутра у три сата по подне.{ |
муж може да изјави, да он тебе воли, да противу тебе нема ништа, да он хоће да настави живот у |
устише испод суђења, јер су све оптужбе противу њега биле сведене на просто причање.{S} Он је т |
Хајдемо, паре ћеш добити кад изађемо из протине канцеларије.</p> <p>— А не, дај сад бар половин |
а се наиграју, дечаци и девојчице да се протрче и да мало уче, шипарице и младићи и да се прове |
нци њихови били су без речи: он би само протурио руку кроз одшкринута врата и Јелена би му у њу |
није била изгледа да ћу ја овако рђаво проћи.{S} Видела си да сам био пун идеала и нада.{S} Ве |
ије равноправна, већ је изложена ћефу и прохтевима мужа, има просто да га задовољава, да му пер |
тац.</p> <p>Не рече јој ништа, само јој прочита Севићеву признаницу и — показа јој врата.</p> < |
е, који су срећни кад на свој псеудоним прочитају поруку уредништва: „Што сте се ућутали, прија |
епше.</p> <p>Сад Мица, која је већ била прочитала Сањина, предложи да се прошетају мало.</p> <p |
амили у затвору, па и Севићу.{S} Кад је прочитала у новинама вест о помиловањима, Јелена тек та |
ећ одмакоше, Јелена позва Мицу да и оне прошетају.</p> <p>— Боље би било да идемо кући, нудила |
ћ била прочитала Сањина, предложи да се прошетају мало.</p> <p>— Мани се, каква шетња, данас је |
/p> <p>— Боли ме нешто глава, па бих да прошетам.{S} Хајдемо заједно, позва је.</p> <p>— Хајдем |
не, јер су све остале биле однесене.{S} Прошеташе два-три пута горе-доле, погледаше мало Саву и |
ећу да се раздвајам.{S} Тешке године су прошле, сад ћемо тек бити срећни!{S} Ох, та ја те волим |
l:id="SRP19200_C4"> <head>IV.</head> <p>Прошло је неколико дана.{S} Јелена је марљиво учила сво |
.{S} Можда сам хтела да утечем од своје прошлости!</p> <p>Била сам у друштву госпођа наших чино |
етко.{S} Сад је на мене ред да кажем: о прошлости нећемо говорити.{S} Пређи одмах на ствар.</p> |
ово име.{S} Али што је било, било.{S} О прошлости нећемо говорити.{S} Нисмо криви ни ти ни ја ш |
осигурала, зар сад да јој се јави авет прошлости!</p> <p>— Толики дивни људи мислила је, изгин |
о свега загледао се само у њена округла прса и упитао с ким станује!{S} А он је муж, њен муж, к |
ићени врат, а одатле на пуна, узбуркана прса.{S} Очи су му играле, као да су хтеле да прозру Је |
оји би имао права да стави и руку на та прса.{S} Не би то <pb n="94" /> њој било, бар не више с |
војка <pb n="11" /> већ по развијености прса и бедара, густе смеђе косе, која је у увојцима пад |
рлу.{S} Притисну обема рукама горњи део прса и сруши се крај мртва мужа. </p> </div> <!-- </div |
има поглед му се устави на њеним бујним прсима.{S} Њу намах обли румен.</p> <p>И обоје заћуташе |
, занесена свака својим мислима.</p> <p>Прскање шљунка трже их из мисли.</p> <p>— Ено их, рече |
неко овештало одело, без <pb n="33" /> прсника, на грудима распучена плаветна цицана кошуља.</ |
мати, много штошта гледала је деци кроз прсте, а кад су ова поодрасла, нису је већ много ни пит |
де и неколико девојчица, које су својим прстићима хитро савијале одштампане табаке.</p> <p>Јеле |
>— Ђорђевићева, одговори Јелена и прими пружену јој руку.</p> <p>— Госпођица је студенткиња, не |
доћи вечерас! питао је он, задржавајући пружену му руку.</p> <p>— Не знам, нећу моћи, бранила с |
је или не, али немаде храбрости да први пружи руку. </p> <pb n="72" /> <p>— Господине, поче одм |
<p>Кад је капија била откључана, он јој пружи руку у знак поздрава.</p> <p>— Куда ћеш? упита га |
г дана ето ти опет Севића.{S} Јелена му пружи петицу, али он рече да хоће унутра, јер има да ра |
еба ми новаца! избаци он.</p> <p>Она му пружи петицу.</p> <p>— Не, више, треба ми много више.{S |
уредник, загледајући нешто око машине и пруживши руку некако иза себе.</p> <p>Јелена му утури р |
овинара, који су потписали своје радове псевдонимом.{S} Јелена је из разних књига вадила „мисли |
е чиновнике, који су срећни кад на свој псеудоним прочитају поруку уредништва: „Што сте се ућут |
долазио је кући на ручак, а увече није псовао онако као раније.{S} Па је и чистији био.</p> <p |
да преварили да ли је баш он или не.{S} Псовка и</p> <p>само псовка.{S} Севић се уопште није се |
оне девојке, па уредник и његова гадна псовка.{S} Згрози се.</p> <p>— Друштво треба разрушити, |
баш он или не.{S} Псовка и</p> <p>само псовка.{S} Севић се уопште није сећао да је од оца што |
за своју жену и децу само по који грош, псовке и батине.</p> <p>У мркли мрак долазио је кући, т |
ј машини.</p> <p>Јелена чу једну крупну псовку, па онда као да нешто пуче.{S} То је уредник исп |
ће му то његово причање стећи симпатије публике, која се, из жеље да се умеша у туђе ствари, ок |
антним, мислио је.{S} Повлађиваћу укусу публике, док не станем на чврсте ноге.{S} Доносићу допи |
м се нисам ни представио: ја сам Севић, публициста.</p> <p>— Ђорђевићева, одговори Јелена и при |
ештава да се венчала са Петром Севићем, публицистом, били су ван себе.{S} Отац је одмах отрчао |
ко рђаво проћи.{S} Видела си да сам био пун идеала и нада.{S} Веровао сам да ће се моћи што учи |
а лица на разголићени врат, а одатле на пуна, узбуркана прса.{S} Очи су му играле, као да су хт |
ва и подједнаку корист.{S} У Русији има пуно таквих бракова и сви су срећни.{S} Споразумеју се |
лећа, пре него што је дрвеће и најавило пупољке лишћа, па све до у позну јесен.{S} Деца долазе |
ојим љубичицама и јагорчевинама, својим пупољцима и зеленилом.{S} Сва се природа будила из зимњ |
еч.</p> <p>Калемегдан је био исто онако пуст као и пре.{S} Ветар је цвилео кроз голо грање и ви |
е бесомучно у врата.{S} Хтела не хтела, пусти га унутра, само да јој се не скупља свет.</p> <p> |
ше она не пуштајући га унутра.</p> <p>— Пусти ме, па ћеш чути. </p> <pb n="118" /> <p>Јелена пр |
има, вели, нешто да јој каже.{S} Она га пусти, али се одмах покаја.{S} Био је трештен пијан.{S} |
итуацију.{S} Преклињала је Севића да је пусти с миром, да буде човек те да је се клони, бар сам |
<p>Она му даде двадесет динара, које он пусти из руке, као багателишући.</p> <p>— То није ништа |
а је казна овако тешка!</p> <p>Пошто је пустила сузама на вољу, поче, у размишљању, да тражи кр |
д брака.{S} Али после три месеца Севића пустише испод суђења, јер су све оптужбе противу њега б |
опис у штампарији!{S} То предвече, први пут од удадбе, није изашла у шетњу нити у сусрет мужу.{ |
— А, не!{S} Немам намеру да се по други пут женим, кад ми је жива жена коју обожавам.{S} А и ти |
/p> <p>— А да ли сте бар помислили који пут на мене? питаше он даље, хватајући је за руку.</p> |
е.{S} Она није ништа радила.{S} По неки пут би са ужасом помислила на испит зрелости, који се с |
а, нарочито од Мице.{S} Кад јој, понеки пут, не би пошло за руком да се састане са Севићем, чит |
било да ће се што поправити.{S} Понеки пут, у сумрак, Јелена је мислила о будућности.{S} Чинил |
ела од жеље да оде још једном, последњи пут.</p> <p>Једне вечери Јелена заседе и преведе, с теш |
о нас девојчиће.{S} Ово је ваљда десети пут да ме гура.</p> <p>— А што се и ти мало не склониш |
ас ништа не веже, већ да свако има свој пут.{S} Врло добро си учинио што си нашао стан.{S} Ја ћ |
д нам ни ту није било станка, наставимо пут.{S} Нећу да ти описујем тегобе тога пута нити језив |
, јевтине књижице, које би излазиле два пута месечно, на једном табаку.{S} За ту библиотеку тре |
{S} Не плаше се опасности.{S} А већ два пута пролазе поред мене и не опажајући ме.{S} Они на же |
пут.{S} Нећу да ти описујем тегобе тога пута нити језиве призоре који су нам једнако били пред |
о, а као свој газда зарадићу три-четири пута више.{S} А, да, како сам увек у послу, заборавих д |
але биле однесене.{S} Прошеташе два-три пута горе-доле, погледаше мало Саву и Дунав, <pb n="57" |
док се парница не сврши, колико ће јој пута још Севић доћи и церећи се, бацити јој у лице да ј |
нута, вратило, отац би питао по десетак пута, љутито и вичући:</p> <p>— Шта ради тај магарац ?{ |
и напамет. </p> <pb n="29" /> <p>Колико пута је хтела да се окане Јове и његове филозофије, али |
ево ни десно, никоме се не уклањајући с пута.{S} Како су три другарице закрчиле скоро цели узан |
p>— Па добро, ако му се ја не склањам с пута друге му се склањају, па их опет <pb n="46" /> оче |
p> <p>— А што се и ти мало не склониш с пута ?</p> <p>— Па добро, ако му се ја не склањам с пут |
во добар, или је бар писац пошао добрим путем. </p> <pb n="42" /> <p>— А да ли ћете га штампати |
е не спотакне.</p> <p>Ишли су најкраћим путем ка Калемегдану.{S} Као да им се обома журило да ш |
Натраг! врисну она, осећајући како јој пуцају кости под његовим рукама.{S} Учини крајњи напор |
дну крупну псовку, па онда као да нешто пуче.{S} То је уредник исправљао неку погрешку машинско |
</p> <p>— Шта ћеш, казуј? питаше она не пуштајући га унутра.</p> <p>— Пусти ме, па ћеш чути. </ |
е љубав, а који јој је сада био не само равнодушан, већ и терет.</p> <p>У бесаници, ноћу, разгл |
је према себи изазивала ништа друго сем равнодушности.{S} Стид ју је било да се она, ни сама не |
го и сама девојка.{S} Жена у браку није равноправна, већ је изложена ћефу и прохтевима мужа, им |
е могла јаче.{S} Он се затетура, изгуби равнотежу.{S} Паде крај велике зубарске столице, удари |
лику јачину духа и јаку моћ опажања.{S} Рад је несумњиво добар, или је бар писац пошао добрим п |
ило ми је, госпођице, да вас познам.{S} Рад ми се необично свидео.{S} Чак сам га показао и свом |
е толико због неспособности Јеленине за рад, већ због тога што се обрукао пред својим <pb n="77 |
око пет сати по подне, па носила какав рад или не.{S} Те посете су јој толико биле прешле у на |
убну лекарку — Јелену.</p> <p>Почела је рад и први који јој је дошао — био је Севић.</p> <p>За |
о стан.{S} Ја ћу наставити свој живот и рад као да ти у опште ниси ни дошао, а теби до воље сто |
створења, неспособна за велики и смели рад, намењена само уживању.{S} А ја бих им тако помогла |
обивеног од њеног оца.{S} Сад ће почети рад самостално.</p> <p>— Видиш, говорио је усхићено, ов |
о разочарење.</p> <p>— Донела сам један рад за омладински део „<title>Журнала</title>“.</p> <p> |
елена поче, као практикант, да од свога рада издржава и себе и свога мужа, који је по свима пре |
ћ свој човек, способан да живи од свога рада.{S} Отац му је међутим био умро, а кућица продата |
уметничке косе, лепе очи увек уморне од рада, око врата лепршава уметничка машна, одевен некако |
остави ме да се приберем, а и време је рада.{S} Иди, ако си икада имао за мене ма и искрицу љу |
о јој се као да почиње нов живот, живот рада.{S} Хтела је да чита, да научи што више, да схвати |
а се умеша међу људе који <pb n="26" /> раде на препорођају друштва.{S} Осећала је у себи неку |
днички живот, кад обе стране подједнако раде на добру породице.{S} Идеалан је брак од прилике к |
т.{S} Час је остајао дуже у уредништву, радећи њен посао, јер она није никад стигла да да довољ |
Извежбала се у послу и сад би могла да ради код куће, увече.{S} Ну, где да потражи посла.{S} П |
сам те се.</p> <p>Она премишљаше шта да ради.{S} Да ли да га просто истера или да покуша лепим. |
очајањем.</p> <p>Куда ће сада и шта да ради?{S} Хукала је и плакала, али јој то не поможе.</p> |
из затвора слао упутства како и шта да ради.{S} Доби неке ситне послове и успе да плати радник |
, врло велики.</p> <p>По вечери седе да ради лекције, али су јој у глави били уредништво и штам |
све што му је било потребно да може да ради.</p> <p>Како-тако, тек штампарија поче да ради.{S} |
p> <p>Како-тако, тек штампарија поче да ради.{S} Радника није било више од тројице-четворице.{S |
је плаћена сјајно, узе књиге и поче да ради.{S} Није било лако као што је замишљала, јер је не |
/p> <p>Устаде, упали светиљку и поче да ради.{S} До сванућа научила је све и израдила је све за |
разне непристојности.{S} Уосталом нека ради са служавкама шта хоће, а ја ћу рећи брату да га м |
ада није обраћао пажњу на то шта Јелена ради, с ким се дружи, шта чита.{S} Он се задовољавао ти |
так пута, љутито и вичући:</p> <p>— Шта ради тај магарац ?{S} Ваљда је неће тек сад пећи!</p> < |
ништво као какву кошницу, у којој свако ради свој посао, тихо и не сметајући другоме.{S} А оно |
је неиспуњен и она зажеле да и она што ради.{S} Севић као да то једва дочека и пошто се догово |
ни једне речи прекора.{S} Звао сам вас ради друге ствари.{S} Поступак моје кћери није био нима |
дар...</p> <p>— Никад! викну Јелена.{S} Радије у смрт</p> <p>— Немој тако, Јелена!{S} Сети се д |
прети, не воли да иде по судовима, већ радије прашта и кажњавање оставља небеском судији.{S} И |
ва ме обузе мисао да полажем матуру.{S} Радила сам поједине предмете и добих одобрење да полаже |
њој бивало све веће.{S} Она није ништа радила.{S} По неки пут би са ужасом помислила на испит |
ма.{S} Своје школске предмете Јелена је радила врло мало: пред први час и између часова.{S} Ниј |
лазила поред једне машине која још није радила, она виде како један од оних црних људи ухвати ј |
ћу ја! одговори Севић хладно.{S} Шта би радила, кад не би кувала ?{S} Шта знаш друго? </p> <pb |
е око превођења.{S} Из дана у дан у дан радила је брже и сигурније.</p> <p>— Морамо тражити дру |
оложена, исприча како је била код Мице, радиле су математику, па су се и саме згрануле кад су в |
ти да би се живело, али ма колико да се радило, није се могло зарадити онолико колико је било п |
овори одлучно:</p> <p>— Не, имам још да радим вечерас.{S} Кад смо одлучили да живимо овако како |
осао, онда да се плати, јер ја ништа не радим онако, нити сам неки филантроп...</p> <p>— Слушај |
пажњу пролазника.{S} Док сам био здрав, радио сам као марва да би госпођа могла да живи као буб |
ође и он у свет.{S} Где је био и шта је радио — то нико није знао, нити је он икада о томе гово |
отури неке илустрације.</p> <p>Севић је радио до у сумрак.{S} Онда, обраћајући се Јелени, упита |
на универзитет, није се могло, јер није радио.{S} Али сам ја ипак била задовољна што сам свршил |
а да је уредништво листа велика и права радионица, висока, пространа и светла.{S} Замишљала је |
</p> <p>Ваздух на улици, свежији него у радионици, запахну је у лице.{S} Била је као у бунилу, |
head> <p>Поче мучан живот.{S} Ваљало је радити да би се живело, али ма колико да се радило, ниј |
{S} Било јој је јасно да јој ваља много радити.{S} Са друштвом, у којем је себе замишљала, учин |
и тражила посла, кад ниси у стању да га радиш ?{S} За уредништво једнога свакодневнога листа мо |
ствар.</p> <p>— Лепо, шта мислиш сад да радиш ? упита он.</p> <p>— Како ме то питаш?{S} Како то |
ештеника и рећи ће ти шта треба даље да радиш и на што треба да обратиш пажњу.</p> <p>Сутрадан, |
међутим не упита ни „како си“, ни „шта радиш“.{S} Место свега загледао се само у њена округла |
ли да би он пристао, онда, да ти и даље радиш у штампарији, само да она буде на његово име.{S} |
и из пријатељства.{S} А каже ми да и ти радиш код њега, на издањима.{S} Ниси ми о томе ништа пи |
да слаже цвеће у венац.</p> <p>— Шта то радиш, Мицо, зар верујеш у те враџбине? упита одједном |
еома цени.{S} Узгред јој напомену да му радна снага баш није потребна, јер има на „лагеру“ дост |
о-тако, тек штампарија поче да ради.{S} Радника није било више од тројице-четворице.{S} Послова |
на и намах јој се учини да разуме мржњу радника према послодавцима.</p> <p>Није знала да ли да |
Доби неке ситне послове и успе да плати раднике и да нешто дотури и мужу.{S} Али њено неискуств |
незгодно да иде <pb n="23" /> сама.{S} Радним даном ишла је, али празником је било врло много |
ој изађе све оно што је читала о мукама радничким у тим јазбинама послодавачким. </p> <pb n="35 |
авикнут на милошту своје велике сестре, радо је пристајао уз њу.{S} Својим ручицама чупао јој ј |
трао <pb n="55" /> као брак.{S} Па онда радо би му приметила да би у таквоме браку, ако човек н |
нежно.</p> <p>— Ништа, Мицо, али бих се радо удала.</p> <p>— За онога твог што га онако замишља |
иног.</p> <p>— Не знам, али бих се тако радо удала.</p> <p>И две другарице заћуташе, занесена с |
чао своју продају, одвоји два ступца за радове омладине.{S} Било је вешто срачунато и на беспла |
едних новинара, који су потписали своје радове псевдонимом.{S} Јелена је из разних књига вадила |
ма сарадницима, према онима који својим радовима испуњују те новине!</p> <p>Али очекујући ту за |
око ње.</p> <p>Најзад се појави и један радознали жандарм, случајно баш са те линије.</p> <p>— |
ријатељици.{S} Руковаше се гледајући се радознало.</p> <p>— Кад си дошао? питала је.</p> <p>— С |
остаде ништа друго до да пође, праћена радозналцима.{S} Једни су осуђивали њу, а други су тврд |
редништво, само да види шта је са њеним радом, који још никако није био штампан.{S} Увек би одл |
p> <p>Осећала се лако.{S} Била је чак и радосна што се овако свршило.{S} Чинило јој се да јој ј |
</p> <p>Те вечери Јелена је била некако радосна и задовољна сама собом.{S} Чинило јој се као да |
на ово последње.</p> <p>Мица је дочека радосно, не показујући отворено како јој је мило што је |
еднога дана Севић дође кући раније, сав радостан.{S} Исприча одмах да је нашао једну штампарију |
д га спази, Јелени се стеже срце, не од радости, већ од страха.{S} Он јој приђе као што се прил |
/> у живот, да сам ти управо ја показао радости живота...</p> <p>— Доста, доста, не могу више н |
алила је само што није могла приступити раду за испит зрелости.{S} Ипак је била задовољна, јер |
ранткиње.</p> <p>Чудиш се да сам овде и радујеш се што сам се вратила школи!{S} То си свакако ч |
оз живот, да их храни и брани, а оне да рађају децу, перу и кувају.</p> <p>Затим се опет сети Ј |
лед лупе машина Јелена није могла ништа разабрати.{S} Појави се некакав дебељко, који није био |
очи привикоше на полутаму и она поче да разазнаје предмете око себе.{S} Виде да има и мушких и |
би седео неко време, па би легао и он, разбацавши делове одеће по соби.{S} Мати би све покупил |
но постоље и више се не маче.{S} Крв из разбијеног потиљка поче да клизи по линолеуму.</p> <p>Ј |
поче да чита.{S} Читала је без избора и разбора, све руске писце који су јој дошли до руку.{S} |
S} Крупније, црне као угљен, одавале су разбуђену чулност.{S} Ноздрве, меснате, шириле су се пр |
је сад донела.{S} Али није имала куда, разви рукопис и предаде Севићу.</p> <p>— А, причица, вр |
ена раста, девојка <pb n="11" /> већ по развијености прса и бедара, густе смеђе косе, која је у |
воме браку, ако човек не би имао високо развијену свест о дужностима, жена, натоварена децом, б |
авци свештенику, како почињу парнице за развод брака, били су позвани обоје „на мирење.“ Али Се |
има за каква је он био оптужен олакшала развод брака.{S} Али после три месеца Севића пустише ис |
ј на памет да би га могла наговорити на развод брака.</p> <p>— Слушај, Петре, рече му.{S} Ти зн |
јавите да се не трпите, да обоје желите развод.{S} На тај начин брже се свршавају предходне фор |
S} Ствар би се онда отезала и најзад би развод био изречен на твоју штету.</p> <p>— Па нека буд |
јој остајало ништа друго, него да тражи развод брака.{S} Нема сумње да ће га и добити, али кад |
} Он је знао каквих све тешкоћа има око развода брака, знао је да бирократизам све увлачи у нек |
је било одвратно то што је он посматра, разгледа као нешто што припада њему, држећи своју руку |
, већ и терет.</p> <p>У бесаници, ноћу, разгледала је свој брак са Севићем, сећала се и најситн |
али он рече да хоће унутра, јер има да разговара с њом.</p> <p>— Шта ћеш, казуј? питаше она не |
или парови младих људи.{S} Иду полако, разговарајући скоро шапатом, једва сами себе чују.{S} В |
боје слободни.{S} Ја сам уосталом данас разговарала са адвокатом, написала сам и представку за |
доцније.</p> <p>— А што не бисмо одмах разговарали? изазиваше Јелена.</p> <p>— За то што морам |
муштерија?</p> <p>— Остави се, него да разговарамо озбиљно.</p> <p>Он седе.</p> <p>— Важно? уп |
е му шта би хтела.{S} Овај обрече да ће разговарати са Павићем и после неколико дана извести је |
да?</p> <p>— Да прођемо мало, па ћемо и разговарати.</p> <p>Она пристаде без речи, ма да јој је |
тако!{S} О томе се, мислим, нема много разговарати.{S} Ја сам већ тако навикла на свој начин ж |
док само ово довршим, па ћемо онда мало разговарати.{S} Забављајте се, рече јој и дотури неке и |
би било пријатније да изађемо, па ћемо разговарати шетајући се.</p> <p>— Како хоћете, само се |
увши само руком.</p> <p>— Остави то.{S} Разговараћемо доцније.</p> <p>— А што не бисмо одмах ра |
кнем.{S} Одлази!</p> <p>— Плати прво за разговор, па ћу ићи.</p> <p>— Шта да платим, какав разг |
а ћу ићи.</p> <p>— Шта да платим, какав разговор?</p> <p>— Па ја сам рекао да се плати тај поса |
Јелена.</p> <p>Пођоше мрачним улицама у разговору.{S} Говорећи о овоме и ономе, дођоше и на пит |
ишле и у ватру и у воду.</p> <p>Тако у разговору били су дошли пред Калемегдан.{S} Неосветљен, |
то је Јелена једном попустила.</p> <p>У разговору о овоме и ономе, дођоше и на име Јове Дугића. |
у дошли пред Калемегдан.{S} Неосветљен, разголићен, чинило се као да спава.</p> <p>— Хајдемо да |
Поглед му је клизио са Јеленина лица на разголићени врат, а одатле на пуна, узбуркана прса.{S} |
оцене, ако није било слабих, или да се разгоропади ако би <pb n="71" /> била која неповољна.{S |
ра, ја сам тобом задовољан и нећу да се раздвајам.{S} Тешке године су прошле, сад ћемо тек бити |
рече му.{S} Ти знаш да смо ми већ давно раздвојени.{S} Свакако да ниси заборавио шта смо уговор |
Јелена је не слушала него гутала Јовина разлагања о разним идејама, о женском покрету и другим |
ојажљиво.{S} У ствари, у грудима јој се разлевало миље због похвале.</p> <p>— Штампаћемо га, шт |
међу стварности и снова има врло велике разлике, као и између људи пре брака и људи у браку.</p |
p>— Па зар нећеш ... ?</p> <p>Он ћуташе размишљајући.{S} Очевидно је било да ни њега ништа више |
о је она сада умртвљена...</p> <p>Често размишљајући о школи, у њој се заче мисао да полаже исп |
!</p> <p>— Готово имаш право, рече отац размишљајући.{S} Отиди сутра адвокату Н., ја сам већ го |
екиде га Јелена, ја сам од јуче до сада размишљала о себи и теби и дошла сам до закључка да ми |
е да се покаже правичан.{S} После дугог размишљања и колебања написа Севићу: „Господине,</p> <p |
које би, иначе беспослена, проводила у размишљањима, не баш најпријатнијим.</p> <p>Жалила је с |
ошто је пустила сузама на вољу, поче, у размишљању, да тражи краја својој авантури.{S} Није јој |
но“ гура до миле воље и којима добацује разне непристојности.{S} Уосталом нека ради са служавка |
осле дугих низова кућа, разнога стила и разне величине — дуги низови дрвета; после шума трамвај |
азио је свакога дана, у свако доба, под разним изговорима, али увек у циљу да јој извуче који г |
слушала него гутала Јовина разлагања о разним идејама, о женском покрету и другим питањима. </ |
таљигашио по вароши и зараду испијао по разним крчмицама, мати је прала по кућама и од те зарад |
оје радове псевдонимом.{S} Јелена је из разних књига вадила „мисли“ и „ситнице“, писала о женск |
оје слободно време проводио је у читању разних књига, а учио је и свршио празничну школу.{S} Та |
насуте стазе; после дугих низова кућа, разнога стила и разне величине — дуги низови дрвета; по |
оци, и најзахвалнији, ђаци свих школа и разнога узраста.{S} Од ранога пролећа, пре него што је |
везивало за ову жену, чији је живот он разорио, можда не хотимично.{S} Изгледало је да је и са |
је у лице.{S} Била је као у бунилу, сва разочарана.{S} Мислила је да ће је дочекати сасвим друк |
оде својој кући.</p> <p>Јелена је била разочарана у својим идеалним замишљањима о уредништвима |
своју децу и у њима је тражила утеху за разочарење у браку.{S} Док је муж таљигашио по вароши и |
е да је живот борба, у толико је њихово разочарење веће кад буду принуђена да и сама учествују |
де кад да што помисли, али осети дубоко разочарење.</p> <p>— Донела сам један рад за омладински |
а остаде без игде ичега, само са својим разочарењем и очајањем.</p> <p>Куда ће сада и шта да ра |
ње да полажем као приватна ученица VIII разред и матуру уз оне који су били на течају.{S} Па се |
е школске године.{S} Јелена пође у VIII разред.{S} За неколико месеци ваљало је полагати испит |
а.{S} Згрози се.</p> <p>— Друштво треба разрушити, па на рушевинама поставити нове основе.{S} А |
ци старога друштвенога поретка, који ће разрушити људи као што су Дугић и Севић.{S} И ова двоји |
амо крв и осећај, хладнокрвност и здрав разум изгледају им као највећи непријатељи.{S} И ја сам |
на наслон клупе она се није трудила да разуме шта јој Севић говори.{S} Доста јој је било да чу |
је она никако није могла да схвати и да разуме.</p> <p>Тако дође почетак нове школске године.{S |
помисли Јелена и намах јој се учини да разуме мржњу радника према послодавцима.</p> <p>Није зн |
слила је Јелена, та гуска је у стању да разуме и такве ствари, а ја сам се наљутила на њу што н |
<p>— Мрзе га, мислила је она, јер га не разумеју и завиде му.{S} Али је он, Јова, велики, већи |
ажем, о томе сам једва и мислила.{S} Не разумем твоје питање.</p> <p>— Како замишљаш наш живот? |
та док не станемо чврсто на ноге.{S} Не разумем зашто би се иначе девојкама давао мираз!</p> <p |
је он без икаква стида.</p> <p>— Немам, разумеш ли!{S} Немам!{S} Хајд’ сад, па дођи сутра.</p> |
а његов дах, ужагрен, запахњивала ју је ракија, која је баздила из њега.</p> <p>— Натраг! врисн |
ли је пио ракију уз јело или је јео уз ракију.</p> <p>Мати би за то време потрпала децу у пост |
би <pb n="50" /> било рећи да ли је пио ракију уз јело или је јео уз ракију.</p> <p>Мати би за |
еце узимало би новац и боцу и трчало по ракију.{S} Док би се дете, после неколико минута, врати |
оних црних људи ухвати једну девојку за раме, скоро за груди.{S} Ова се закикота и баци се ного |
>— Што не пази како иде, него ми одвали раме, и девојка метну руку на горњи део груди, где је б |
а два шетача: један висок, крут, правих рамена, други мањи, шепав, коме као да су панталоне опт |
рипада њему, држећи своју руку на њеном рамену.</p> <p>Она га одгурну нервозним покретом, окрећ |
игаш, није дању никада био код куће, од ране зоре до мркла мрака на послу, по вароши.{S} Зарађи |
а за обоје.{S} Јелена је на дан венчања раније отишла од куће, рекавши да ће на излет до Авале, |
да лепо изгледа, прекоре је што није и раније дошла, увераваше је да је он веома цени.{S} Узгр |
ти.</p> <p>Једнога дана Севић дође кући раније, сав радостан.{S} Исприча одмах да је нашао једн |
Писмо родитељима Јелена је написала дан раније и предала га пошти.{S} Све је било врло просто.< |
је у канцеларију пре и после подне, као раније у школу и све што је доживела за последњу годину |
на ручак, а увече није псовао онако као раније.{S} Па је и чистији био.</p> <p>То затишје мало |
ни времена за шетњу, бар не онолико као раније.{S} Са мужем би једва једном у недељи изашла куд |
А и ти изгледаш добро, много боље него раније.{S} При последњим речима поглед му се устави на |
де је било, не много, али тек више него раније.{S} И Севић поче да се заноси, да <pb n="82" /> |
коме јој је Севић <pb n="76" /> говорио раније.{S} Она је мислила да треба само да се прихвати |
у једно оближње село, где је Севић већ раније био спремио свештеника и уредио формалности.{S} |
два — три дана, у стан у коме је Севић раније сам становао.</p> <p>Стари Ђорђевић, бежећи од с |
приближује, она срећа о којој је Севић раније говорио.</p> <p>О, како је мало потребно, па да |
а изгладе успомене на месеце или године ранијег бедног живота. </p> </div> <pb n="81" /> <div t |
S} Није више одлазио <pb n="51" /> тако рано, долазио је кући на ручак, а увече није псовао она |
аци свих школа и разнога узраста.{S} Од ранога пролећа, пре него што је дрвеће и најавило пупољ |
ђе.{S} Гушила се у кући.{S} Замишљена и расејана целога дана, није изазивала пажњу укућана, јер |
ати не одговори ништа, али и она некако расејано махаше главом. </p> </div> <pb n="48" /> <div |
од другарица.{S} Сви су се чудили њеној расејаности и повучености.</p> <p>Поподне једнога дана, |
Зашто не бисмо издејствовали о формално раскидање брака...</p> <p>— А, не!{S} Немам намеру да с |
тебе да ту везу, која нас више не веже, раскинемо сасвим.{S} Били бисмо обоје слободни.{S} Ја с |
уништи брак, који је стварно већ одавно раскинут. </p> <pb n="106" /> <p>— Али ја нећу.{S} Ја и |
да ће се брак наставити, иако је он већ раскинут по осећањима које је имала.</p> <p>Мучила се д |
рестрашену девојку, устаде неспретно са расклиматане столице.</p> <p>— Ја сам, госпођице, шта ж |
како јој под ногама задрхташе рушевине, расклопише се, и она и Севић полетеше у бездан.</p> <p> |
полице са књигама, по столовима новине, расклопљене књиге, читави рисови хартије за писање.{S} |
највећа жега, па оде Мици.{S} Затече је раскомоћену, на дивану, са некаквим новим романом.</p> |
вратио кући.{S} Морална лешина, која се распада и својом трулежи кужи друштво.</p> <p>Почетница |
Телом јој бујаше нека непојмљива снага, распињаше је неки бес.{S} Собни ваздух гушио ју је.{S} |
отац матери, вртећи главом и умирујући расплаканога малишана.</p> <p>Мати не одговори ништа, а |
а где је била досада, Јелена, чинећи се расположена, исприча како је била код Мице, радиле су м |
11" /> <p>— Како си женице? питао ју је расположено.{S} Има ли муштерија?</p> <p>— Остави се, н |
онако умно како ви замишљате, а оно бар расположено за борбу.{S} Таквоме женскињу ваља још само |
</p> <p>— Дабогме, и она у кварт, да се расправимо пред полицијом. </p> <pb n="115" /> <p>Јелен |
, без <pb n="33" /> прсника, на грудима распучена плаветна цицана кошуља.</p> <p>— Биће да је о |
ева, али није била ни ружна.{S} Омалена раста, девојка <pb n="11" /> већ по развијености прса и |
ја то учинио.{S} Грубости живота су нас раставиле, не везујмо оно што је прекинуто, јер би нас |
и Јелена иђаху неко време ћутећи, па се растадоше и свака оде својој кући.</p> <p>Јелена је бил |
пристају једно уз друго, није им тешко растати се.</p> <p>Јелена га је слушала и најрадије би |
.</p> <p>Јелена је ћутала, не хотећи да растера лепе слике, које јој је причање Севићево извело |
ра се већ са три хиљаде примерака.{S} А растураће се.</p> <p>— Умећу ја да га испуним и учиним |
ана једна група младих девојака беше се растурила по Кошутњаку, берући цвеће за венце.{S} Све т |
>XI.</head> <p>Срећно свршени Балкански рат донео је слободу многима који су чамили у затвору, |
тву Финансија, где ме је затекао и овај рат.{S} Бомбардовање Београда бацило ме је са мојим над |
ежава, а сад кад се бедни муж вратио из рата, измучен и исцеђен, госпођа неће ни да га види.{S} |
дивни људи мислила је, изгинуше у овоме рату, људи који су били корисни, <pb n="109" /> а овака |
.{S} Чим остане сам с Јеленом, почне да рачуна: сарадници толико, хартија толико, штампа толико |
дном пресећи обичај мираза и бракова из рачуна.{S} Срце треба да води прву реч.{S} Мушко, женск |
то је мислила да је себичан, да не води рачуна о њој.{S} А он, видиш није такав.{S} Мисли <pb n |
Њему ће бити лакше, јер не мора водити рачуна о њој, а њој ће бити поможено, јер ће своју зара |
ам брзо кући.</p> <p>Потрча и не водећи рачуна о њему.</p> <p>— Чекај, отпратићу те! чу за собо |
својих другарица, својих родитеља...{S} Рачунала је да би и она сада била на универзитету...{S} |
ије мислила о њему.{S} Уопште није више рачунала са могућношћу да ће се још срести.{S} Сад јој |
, само нас немојте напуштати.{S} Ја већ рачунам на вашу помоћ.</p> <p>Говорећи ово Севић ју је |
бни му новац за покретање листа, понова рачунао и увек налазио да може почети и са мање новца.{ |
} Плану у лицу, задрхта целим телом, из раширених ноздрва посукта дах врео као пламен.</p> <p>И |
добро, није била изгледа да ћу ја овако рђаво проћи.{S} Видела си да сам био пун идеала и нада. |
ало да велики мрзе мале, да их даве, да реакција мрзи слободу...</p> <p>— Остави се, молим те, |
мужу.{S} Он је научи да чита коректуре, ревизије, показа јој како да води књиге, и она је била |
н сарадник „<title>В. Журнала</title>“, ревноснија него да су је плаћали.{S} С муком је код кућ |
"> <head>V.</head> <p>Јелена је постала ревностан сарадник „<title>В. Журнала</title>“, ревносн |
ост.</p> <p>Али је за то Севић био врло ревностан у посетама Јелени, која већ није знала како д |
овним уживањима.{S} У једном „чланчићу“ регистровано је како је тај и тај виши официр пребио је |
примети Јелена јетко.{S} Сад је на мене ред да кажем: о прошлости нећемо говорити.{S} Пређи одм |
ену, која га је, изгледало је, довела у ред, бар за неко време.{S} Није више одлазио <pb n="51" |
нао где си, да сам имао неколико твојих редака који би ме храбрили.{S} У животу ме је држала са |
имало, али су је к њему вукли навика да редовно буде са њим и сећање на његове загрљаје, речи и |
еха, немоћно брани.{S} И тако са сваком редом.</p> <p>Није била лепа та Јелена Ђорђевићева, али |
сама.{S} Место свега добила је у првоме реду то, што више није морала мислити о испиту зрелости |
ј, Гогољ, Достојевски, Горки, Арцибашев ређали су се пред њеним очима.{S} Није просто знала шта |
адатке израдила.</p> <p>Одби да вечера, рекавши да је добро ужинала код Мице.{S} Оде у своју со |
е на дан венчања раније отишла од куће, рекавши да ће на излет до Авале, нашла се са Севићем на |
ма и више никад ти нећу ни доћи.</p> <p>Рекавши ово Јелена дохвати свој шешир, наглим покретом |
тим, какав разговор?</p> <p>— Па ја сам рекао да се плати тај посао о коме си ми говорила.{S} Ј |
рно добрим књигама није потребна толика реклама.</p> <p>— Али ово је нешто ванредно!{S} Слушај |
га забрањена само да би јој се начинила реклама.{S} Стварно добрим књигама није потребна толика |
е бедно као какав просјак.{S} А био је, рекло би се, и малко напит. </p> <pb n="111" /> <p>— Ка |
n="98" /> нећу да твоје присуство овде ремети моје послове и мој начин живота.</p> <p>И климну |
ма трамваја и кола — блага тишина, коју ремети само цвркут тица.</p> <p>Београђани, читаве поро |
од три године затвора.{S} То му је била рента од „<title>Народног права</title>“. </p> </div> < |
толико, штампа толико, свега толико.{S} Рентира се већ са три хиљаде примерака.{S} А растураће |
ке и „чланчиће.“ Севић је био директор, репортер и попуњавао празнине.{S} А „случајних“ сарадни |
што бежим, не бих му, чини ми се, умела рећи.{S} Али је у мени било нешто, што ме је гонило.{S} |
ј. удомљење.{S} Ја сам чиновник, што ће рећи сиромах, и својој деци нисам могао спремати миразе |
ти написати представку за свештеника и рећи ће ти шта треба даље да радиш и на што треба да об |
и. </p> <pb n="75" /> <p>Не би се могло рећи да Севић није био нежан и пажљив према својој жени |
пио и јео и тешко би <pb n="50" /> било рећи да ли је пио ракију уз јело или је јео уз ракију.< |
ка ради са служавкама шта хоће, а ја ћу рећи брату да га мало преслиша.</p> <p>Јелена не хтеде |
ко, да ће извести неку велику друштвену реформу, па је ваљда хтео да се и он уз њега прослави.{ |
<p>— Чекаћу вас! добаци јој он, делећи реч на слогове и наглашујући сваки слог.</p> <p>После ч |
цу.</p> <p>— Врло добро, упаде јој он у реч.{S} Слажем се са твојом намером и мило ми је да си |
до небеса и преувеличавао сваку његову реч, сваки гест.{S} Севић је веровао у Јову као у какво |
ла близу њих, само да улови коју њихову реч.{S} Није чула ништа интересантно, или су то били из |
а из рачуна.{S} Срце треба да води прву реч.{S} Мушко, женско, све је једно, обоје имају подјед |
и ваше женидбе имам и ја да речем своју реч.{S} Изволите доћи у моју канцеларију данас у 2 часа |
у.{S} Тек овда-онда измењали би по коју реч.</p> <p>Калемегдан је био исто онако пуст као и пре |
ким у цртама.</p> <p>— Е, не могу више! рече и леже потрбушке у траву, подметнувши руке под чел |
урну га Севићу у руку.</p> <p>— Одлази! рече му заповеднички, показујући руком врата.</p> <p>Пе |
Благо вашој жени, кад је будете имали! рече.</p> <p>— Мојој жени?{S} Ја је нећу никада имати, |
в. </p> <pb n="21" /> <p>— Силна ствар! рече Мица прекидајући читање.{S} Добро је што није тако |
ко?</p> <p>— Па... шест стотина динара, рече он оклевајући и као срачунавајући колико кошта оде |
о багателишући.</p> <p>— То није ништа, рече.</p> <p>— Па колико? </p> <pb n="119" /> <p>— За о |
>— Та улази, нећеш ваљда вековати овде, рече јој Мица, којој је већ било досадило то бескорисно |
а развод брака.</p> <p>— Слушај, Петре, рече му.{S} Ти знаш да смо ми већ давно раздвојени.{S} |
нда мало разговарати.{S} Забављајте се, рече јој и дотури неке илустрације.</p> <p>Севић је рад |
— Ово треба удавати, ово треба удавати, рече отац матери, вртећи главом и умирујући расплаканог |
ом.</p> <p>— Ово треба што пре удавати, рече једном отац.</p> <p>— Па још није школу свршила, п |
ну. </p> <pb n="66" /> <p>— Морам кући, рече Јелена.</p> <p>— Немој још, остани још само мало, |
те се и климну главом.</p> <p>— Збогом, рече. </p> <pb n="44" /> <p>— До виђења, госпођице, и н |
била с његове стране.</p> <p>— Клипан, рече ова.</p> <p>— Што? упита Јелена, која ту погрду сх |
је.</p> <p>— Морамо тражити други стан, рече једнога дана Петар.{S} Газдарица ми је казала да н |
него никад!</p> <p>— Готово имаш право, рече отац размишљајући.{S} Отиди сутра адвокату Н., ја |
прилике и уцењује је.</p> <p>— Госпођо, рече јој чиновник, он је сад случајно пао полицији у ру |
за вапаје душе.</p> <p>— Ићи ће тешко, рече најзад.{S} Видећу са којим адвокатом, па да гледам |
ти.{S} Јелена скочи.</p> <p>— Лаку ноћ, рече, морам брзо кући.</p> <p>Потрча и не водећи рачуна |
јловој улици, она повуче Мицу у страну, рече јој да је боли глава и да ће кући.{S} Она нека про |
унка трже их из мисли.</p> <p>— Ено их, рече Мица.</p> <p>— Кога ?</p> <p>— Твога будућег и њег |
ртна опасност.</p> <p>— Једва те нађох, рече јој, а чуо сам да си дошла.{S} Како само дивно изг |
са његовим погледима и идејама.{S} Мица рече да не зна, али ће упитати брата, који се о Јови не |
ишло много брже.{S} Севић плану, али не рече ништа, већ оде на вечеру и не позвавши Јелену.{S} |
обе и у томе их затече отац.</p> <p>Не рече јој ништа, само јој прочита Севићеву признаницу и |
n="88" /> недеље дана потражи Дугића и рече му шта би хтела.{S} Овај обрече да ће разговарати |
изађе.</p> <p>Сутрадан јој дође мати и рече јој да се обрати г. Н. Н., пријатељу њенога оца, к |
> <p>— Говорио сам са адвокатом и он ми рече да је најлакше ако обоје изјавите да се не трпите, |
свакако нешто велико.{S} Мица уосталом рече да је роман веома занима.{S} Видиш, молим те, мисл |
вића.{S} Јелена му пружи петицу, али он рече да хоће унутра, јер има да разговара с њом.</p> <p |
кати сасвим друкчије, а оно нити јој ко рече „добар дан“ ни „збогом“.</p> <p>— Јазбина! помисли |
> <p>У ствари ваше женидбе имам и ја да речем своју реч.{S} Изволите доћи у моју канцеларију да |
је све то одвратно.{S} Нећу чак да вам речем ни једне речи прекора.{S} Звао сам вас ради друге |
превела је, ко зна како, једва десетак реченица.{S} А сутра треба да је рукопис у штампарији!{ |
S} Али поче да се спотиче већ код првих реченица.{S} Обрни-осврни не иде.{S} Од подне до вечери |
ватање живота које је избијало из сваке реченице.{S} Заинтересоваше је Сањинови погледи на љуба |
е Јова скоро увек обарао једном једином реченицом:</p> <p>— Ствар стоји друкчије.</p> <p>Па би |
уде са њим и сећање на његове загрљаје, речи и погледе.{S} Била је начисто с тим да га не воли, |
ојама да слика живот какав је желео.{S} Речи су му клизиле са усана да се јелена чудила.{S} Био |
.{S} У ушима су јој још непрестано биле речи Севићеве.{S} Па се сети Севићевих погледа, који ка |
а пећина, у којој се чују и онако гадне речи, и то још од уредника!{S} Па како се они мушкарци |
атно.{S} Нећу чак да вам речем ни једне речи прекора.{S} Звао сам вас ради друге ствари.{S} Пос |
чује.</p> <p>Јелена слушаше оне звучне речи, нове мисли и друкчије схватање живота које је изб |
— показа јој врата.</p> <p>Јелена, без речи и ван себе, изађе.</p> <p>Сутрадан јој дође мати и |
и разговарати.</p> <p>Она пристаде без речи, ма да јој је било непријатно да је свет види с њи |
д врата!{S} Састанци њихови били су без речи: он би само протурио руку кроз одшкринута врата и |
ам речник, па сам се задржала око неких речи.</p> <p>— Ако је само то, идем одмах по речнике.</ |
утак, буде срећна!{S} Неколико љубазних речи могу у њој да изгладе успомене на месеце или годин |
ного боље него раније.{S} При последњим речима поглед му се устави на њеним бујним прсима.{S} Њ |
ова.</p> <p>И очи би му севнуле при тим речима чудно, животињски, да се Јелена ужасавала, осећа |
а ја могу и брже да преводим, али немам речник, па сам се задржала око неких речи.</p> <p>— Ако |
</p> <p>— Ако је само то, идем одмах по речнике.</p> <p>И оде, да се после неколико минута врат |
неколико минута врати са потребним јој речницима.{S} Али ни са њима превођење није ишло много |
о, па сам се задихала, одговори Јелена, решавајући се у себи да ли да повери слатку тајну о том |
етну књигу.</p> <p>Јелена пође изласку, решавајући се да ли да оде кући или Мици, па да с овом |
S} Нећу да идем, одговори Мица одлучно, решена да не изађе, и из саме лењости, из блаженства ко |
ла и њега у затвору.</p> <p>— Па хајд’! реши се најзад.</p> <p>Ручали су оно што је Јелена спра |
ћи или Мици, па да с овом чита мало.{S} Реши се на ово последње.</p> <p>Мица је дочека радосно, |
међутим била тек почетница.{S} Ипак се реши да му да, само да оду проти.</p> <p>— Добро, дођи |
</p> <p>— Јелена, поче Севић, ја сам се решио.{S} Ми ћемо живети заједно, наш брак ће управо са |
м што практично, а да не траје дуго.{S} Реших се за зубно лекарство.{S} До краја ове године зав |
иса читаве ставове из митологије Грка и Римљана, заокружи све то како је знала и умела и препис |
овима новине, расклопљене књиге, читави рисови хартије за писање.{S} Нема тишина, само се чује, |
често даје још и „приде“, као уз какву робу.{S} То „приде“ врло често има већу вредност него и |
{S} Чудно јој је било да читави човечји род спава, не осећајући своју несрећу, и не тражећи јој |
и грубост.{S} У колико је имовно стање родитеља боље, у толико је живот њихове деце ружичастиј |
дана у школи, својих другарица, својих родитеља...{S} Рачунала је да би и она сада била на уни |
ужасом.{S} Али како да се то изведе?{S} Родитељи неће хтети ни да чују о удаји, и то још за Сев |
, друкчије посматрају живот него њихови родитељи, јер им родитељи, колико могу, не дају да осет |
рају живот него њихови родитељи, јер им родитељи, колико могу, не дају да осете сву тежину и гр |
ало.</p> <p>Тако је било и са Јелениним родитељима.{S} Кад су поштом добили Јеленино писмо, кој |
али <pb n="70" /> су се одмах.{S} Писмо родитељима Јелена је написала дан раније и предала га п |
да је неко запроси, па и ту игра улогу родитељски пристанак.{S} Данашњи брак није заснован на |
кад га гледамо својим очима.{S} Деца у родитељској кући, храњена и брањена, друкчије посматрај |
што велико.{S} Мица уосталом рече да је роман веома занима.{S} Видиш, молим те, мислила је Јеле |
да бих?{S} Уморна сам од јуче, а и овај роман ме јако занима, па ћу данас остати код куће.</p> |
ШИШКОВИЋ</p> <p>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДА |
ШИШКОВИЋ</p> <p>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДА |
скомоћену, на дивану, са некаквим новим романом.</p> <p>— А ти не мислиш да излазиш? упита Јеле |
остати код куће.</p> <p>— Ух, те твоје романчине!{S} Никад их се нећеш заситити.{S} Каква ти ј |
ава на живот.{S} И зар да женскиње буду ропкиње, да због глупог друштвеног уређења и морала буд |
за ручак.{S} Долазим из Бугарске... из ропства...</p> <p>Јелена узе са стола десетицу, ону кој |
.{S} Да знаш само колико сам се мучио у ропству!{S} Све би ми било лако, да сам знао где си, да |
га већ свакако.{S} Лети носи црну руску рубашку, преко које се опаше кајишем. </p> <p>Двојица м |
а ниједна ме не би ни хтела.{S} Ја сам ружан, а за душу и срце нико и не пита.</p> <p>Јелена ј |
еља боље, у толико је живот њихове деце ружичастији; у колико деца у детињству мање осете да је |
та Јелена Ђорђевићева, али није била ни ружна.{S} Омалена раста, девојка <pb n="11" /> већ по р |
навао, а сви су о обојици говорили само ружно.</p> <p>— Мрзе га, мислила је она, јер га не разу |
било пријатно то задиркивање, та мушка рука.</p> <p>Јелена се сети неких својих снова.</p> <p> |
кочи Севић и Јелена осети како је једна рука лако додирну око паса, онако као што чинимо кад хо |
лас застајаше у грлу.{S} Притисну обема рукама горњи део прса и сруши се крај мртва мужа. </p> |
и захвалне.{S} Ја бих све то — и Јелена рукама показа како би све то изврнула.</p> <p>— Него, х |
мо то не! цвилела је Јелена у Севићевим рукама. </p> <pb n="68" /> <p>И увек ју је случај сачув |
ајући како јој пуцају кости под његовим рукама.{S} Учини крајњи напор и гурну га што је могла ј |
ушено и за час је Јелена била у његовим рукама.{S} Љубио ју је по коси, по лицу, по врату.{S} О |
ла да се отима, а опет јој је у његовим рукама било тако пријатно.{S} Неко дотле непознато осећ |
све страснији, како је он крши у својим рукама, како његове дрхтаве руке продиру и тамо где их |
су год могли, који шетају држећи се за руке и пиљећи једно у друго.{S} А њен муж једва је и гл |
м.</p> <p>И пођоше, држећи се чврсто за руке.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јелена ниј |
ши у својим рукама, како његове дрхтаве руке продиру и тамо где их Јелена није желела.{S} Осећа |
м пољупцима.{S} Онде где су биле његове руке на њеном телу, пекло ју је и жегло.</p> <p>— Хоћеш |
даде двадесет динара, које он пусти из руке, као багателишући.</p> <p>— То није ништа, рече.</ |
е и леже потрбушке у траву, подметнувши руке под чело.</p> <p>— Хвала Богу да се и ти смириш! д |
велике ствари.</p> <p>Снажним покретом руке склопи књигу, духну у светиљку, свуче се и леже.</ |
огао и хтео сам да им дам комад хлеба у руке.{S} Са Јеленом је испало друкчије.{S} Ево вам, гос |
вник, он је сад случајно пао полицији у руке.{S} Тражимо га већ неколико дана, али безуспешно.{ |
о што се прилази доброј пријатељици.{S} Руковаше се гледајући се радознало.</p> <p>— Кад си дош |
{S} Кад јој, понеки пут, не би пошло за руком да се састане са Севићем, читаву ноћ не би имала |
{S} Застала је пред капијом, притиснула руком срце, које је врло узбуђено скакутало.{S} Из унут |
>Пробуди се окупана у зноју.{S} Превуче руком преко чела, као да се увери да ли је заиста жива, |
длази! рече му заповеднички, показујући руком врата.</p> <p>Петар стрпа новчаницу у џеп и изађе |
нешто, али се предомисли, махнувши само руком.</p> <p>— Остави то.{S} Разговараћемо доцније.</p |
>— Каква школа! одговори отац и одмахну руком. </p> <pb n="20" /> <p>Јелена једва сачека да про |
есетак реченица.{S} А сутра треба да је рукопис у штампарији!{S} То предвече, први пут од удадб |
д донела.{S} Али није имала куда, разви рукопис и предаде Севићу.</p> <p>— А, причица, врло доб |
некако иза себе.</p> <p>Јелена му утури рукопис у руку.</p> <p>Уредник га узе, али загледаше и |
врло добро, повлађиваше Севић листајући рукопис.{S} Само једну примедбу, дозволите.{S} Знате, м |
и један превод.</p> <p>— О чему је тај рукопис ?</p> <p>— Наслов је „О Богу“.</p> <p>— А, да, |
а предала уреднику г. Павићу један свој рукопис, па сам хтела да видим шта је с њим, а донела с |
јер она није никад стигла да да довољно рукописа, час је имао састанак са овом или оном високом |
а мене? питаше он даље, хватајући је за руку.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— А ја сам само о |
ета! издекламова Севић, хватајући је за руку.</p> <p>Јелена повуче руку, али осети како јој под |
ни осетила како ју је Севић ухватио за руку, настављајући причање и милујући је.</p> <p>— Али |
лави.{S} Њихову пријатељству ишло је на руку и Јовино сарадништво на „<title>Великом Журналу</t |
</p> <p>— Гледаћу, одговори она, повуче руку и придружи се Мици.</p> <p>— Чекаћу вас! добаци јо |
тајући је за руку.</p> <p>Јелена повуче руку, али осети како јој под ногама задрхташе рушевине, |
њен муж, који би имао права да стави и руку на та прса.{S} Не би то <pb n="94" /> њој било, ба |
не, али немаде храбрости да први пружи руку. </p> <pb n="72" /> <p>— Господине, поче одмах Јел |
је капија била откључана, он јој пружи руку у знак поздрава.</p> <p>— Куда ћеш? упита га.</p> |
загледајући нешто око машине и пруживши руку некако иза себе.</p> <p>Јелена му утури рукопис у |
ва, одговори Јелена и прими пружену јој руку.</p> <p>— Госпођица је студенткиња, не ? упита Сев |
а, све руске писце који су јој дошли до руку.{S} Толстој, Гогољ, Достојевски, Горки, Арцибашев |
и били су без речи: он би само протурио руку кроз одшкринута врата и Јелена би му у њу ставила |
себе.</p> <p>Јелена му утури рукопис у руку.</p> <p>Уредник га узе, али загледаше и даље око м |
а као зубни лекар.{S} Гурну га Севићу у руку.</p> <p>— Одлази! рече му заповеднички, показујући |
ао нешто што припада њему, држећи своју руку на њеном рамену.</p> <p>Она га одгурну нервозним п |
с! питао је он, задржавајући пружену му руку.</p> <p>— Не знам, нећу моћи, бранила се она.</p> |
е, него ми одвали раме, и девојка метну руку на горњи део груди, где је била ударена.</p> <p>— |
се лево и десно, не знајући да ли да се рукује или не, али немаде храбрости да први пружи руку. |
а њеним бујним прсима.{S} Њу намах обли румен.</p> <p>И обоје заћуташе.{S} Ишли су Босанском ул |
та, па се, као Твен, пео све више.{S} У Русији је учествовао у атентату на цара, или на неког в |
једнака права и подједнаку корист.{S} У Русији има пуно таквих бракова и сви су срећни.{S} Спор |
но.</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Ако је у Русији као код нас, онда је књига забрањена само да би |
о се боре жене у Данској, па женскиње у Русији.{S} И ја бих баш могла!{S} Ја сам сасвим друкчиј |
<title>Сањин</title>...{S} Забрањено у Русији, а ово је потпуно издање.{S} Ванредно.</p> <p>— |
{S} Читала је без избора и разбора, све руске писце који су јој дошли до руку.{S} Толстој, Гого |
ту било јасности и лакога стила великих руских писаца, нити њихове занимљивости предмета.{S} Ни |
ашном, <pb n="52" /> са извесним знањем рускога и немачког језика.{S} Ступи одмах у „<title>В. |
ла си га већ свакако.{S} Лети носи црну руску рубашку, преко које се опаше кајишем. </p> <p>Дво |
указа Дугић.{S} Прав као бор, држећи у руци штап као они слепци који иду без вођа, ишао је не |
стегло.{S} Ништа не мислећи притрчах му руци.{S} Он ми је не трже, али се очевидно колебаше.{S} |
би пред само подне отишла пред мужа.{S} Ручак у кавани, у мушком друштву, па би Севић опет ишао |
робни штапић, па само удари по столу, а ручак или вечера тек долете.</p> <p>— Имаћемо служавку, |
и није имала куда.</p> <p>— Шта ћемо за ручак ? упита је Севић првога дана ујутру.</p> <p>— Па |
да одем... али дај ми бар који грош за ручак.{S} Долазим из Бугарске... из ропства...</p> <p>Ј |
p> <p>— Куда ћеш? упита га.</p> <p>— На ручак.</p> <p>— Па зар нећеш ... ?</p> <p>Он ћуташе раз |
, баш кад се Јелена спремала да лође на ручак, упаде Севић у атеље.{S} У дроњцима, он који ника |
једва била отресла, Јелена пође кући на ручак.{S} На десетак корака од атељеа чекао ју је Севић |
n="51" /> тако рано, долазио је кући на ручак, а увече није псовао онако као раније.{S} Па је и |
елена сасвим престаде да излази, сем на ручак и вечеру.{S} Све остало време мучила се око прево |
> <p>— Па хајд’! реши се најзад.</p> <p>Ручали су оно што је Јелена справила пре него што је от |
тре, радо је пристајао уз њу.{S} Својим ручицама чупао јој је косу, прислањао главицу уз груди, |
страну, у подне се састанемо у кући, по ручку опет свако на свој посао, до вечери, онда....</p> |
та си дакле наумио?</p> <p>— Кад сам по ручку отишао од тебе, најпре сам потражио стан.{S} Наша |
/p> <p>— Друштво треба разрушити, па на рушевинама поставити нове основе.{S} Али треба <pb n="3 |
ом? упита она.</p> <p>— Славно пропао у рушевинама света! издекламова Севић, хватајући је за ру |
али осети како јој под ногама задрхташе рушевине, расклопише се, и она и Севић полетеше у безда |
кој планини, не, није била планина него рушевине.{S} Гле, није сама, нешто као да се миче испод |
Сањала је нешто страшно, неко крхање и рушење, огромне пожаре.{S} Одједном се виде на некаквој |
лењ, прихвати Севић.{S} Он није хтео да руши традицију о сродству, зато што би тиме, по конвенц |
ретрпела сам још један удар.{S} Севића, с којим већ одавно нисам била <pb n="101" /> у заједниц |
p>Једне вечери Јелена заседе и преведе, с тешком муком, с немачкога једну причицу, кратку и про |
је обраћао пажњу на то шта Јелена ради, с ким се дружи, шта чита.{S} Он се задовољавао тиме да |
елена заседе и преведе, с тешком муком, с немачкога једну причицу, кратку и просту.{S} Сутрадан |
ледајући ни у кога.{S} Јелена је често, с Милицом, ишла близу њих, само да улови коју њихову ре |
ле две године, и прво одлази пријатељу, с којим је био у завади.{S} Њу међутим не упита ни „как |
су... у Крагујевцу, једва протепа отац, с муком се уздржавајући да не зајеца.</p> <p>Ћутали смо |
S} Кад ти као човек ништа не зарађујеш, с каквим образом тражиш новаца од мене, једне жене, кој |
д намерава и како мисли да удеси живот: с њом или сам за себе.{S} Била је начисто да је по њу б |
“, ревноснија него да су је плаћали.{S} С муком је код куће преводила поједине ствари или је шт |
у, он је упита: </p> <pb n="92" /> <p>— С ким станујеш?</p> <p>— Сама, а с ким бих?</p> <p>— Он |
> <p>— С ким станујеш?</p> <p>— Сама, а с ким бих?</p> <p>— Онако, питам.</p> <p>Кад је капија |
ћи се да ли да оде кући или Мици, па да с овом чита мало.{S} Реши се на ово последње.</p> <p>Ми |
десно, али се очеша о ону која је била с његове стране.</p> <p>— Клипан, рече ова.</p> <p>— Шт |
ање.</p> <p>Једнога дана, кад се Јелена с тешком муком одбранила од насртаја, Севић јој предлож |
сао, да кува и плете...</p> <p>И Јелена с презирањем помисли на то, како Мица помаже матери, ка |
мисли, да ће ускоро и <pb n="32" /> она с правом долазити у ову кућу и да ће је сви понизно поз |
че да хоће унутра, јер има да разговара с њом.</p> <p>— Шта ћеш, казуј? питаше она не пуштајући |
ма је да га обновимо!</p> <p>— А шта је с Јовом? упита она.</p> <p>— Славно пропао у рушевинама |
ј рукопис, па сам хтела да видим шта је с њим, а донела сам и један превод.</p> <p>— О чему је |
<pb n="112" /> <p>Јелени би јасно да ће с њим тешко изаћи на крај.</p> <p>— Човече, та шта ти у |
р ја да кувам? упита Јелена бојажљиво и с неверицом.</p> <p>— Па ваљда нећу ја! одговори Севић |
Читала је то Јелена, али некако тешко и с муком.{S} Није ту било јасности и лакога стила велики |
јој је било непријатно да је свет види с њим.{S} Био јој је одвратан, а и стидела га се. </p> |
ли, сиромах, нема времена да га проводи с њом.{S} А она шта је већ мислила о њему!{S} И сам уви |
S} Видиш, он јој није бранио да се воли с другим.{S} А можда није био сигуран да би и она волел |
ларији, после канцеларије мало у кавани с пријатељима, код куће је био само обедима, а остатак |
младенце, којима се срећа могла читати с лица, који су били заједно колико су год могли, који |
примала своју плату, а могла сам остати с оцем, јер Министарству нисам била потребна.{S} Хтела |
ју.{S} Преклињала је Севића да је пусти с миром, да буде човек те да је се клони, бар само док |
лево ни десно, никоме се не уклањајући с пута.{S} Како су три другарице закрчиле скоро цели уз |
<p>— Па добро, ако му се ја не склањам с пута друге му се склањају, па их опет <pb n="46" /> о |
да издаје свој лист.{S} Чим остане сам с Јеленом, почне да рачуна: сарадници толико, хартија т |
ао се само у њена округла прса и упитао с ким станује!{S} А он је муж, њен муж, који би имао пр |
ствари или је што писала и сама, тешко с почетка налазећи тему, ну после је навикла.{S} У уред |
ена је горела од жеље да се упозна било с њим, било са Севићем.{S} Веровала је да ће лично позн |
} За ту библиотеку треба преводити само с немачког, а плаћаће се четрдесет динара од табака.{S} |
лите.{S} Знате, ми новинари пишемо само с једне стране табачића, то је због слагача, па бих вас |
аје, речи и погледе.{S} Била је начисто с тим да га не воли, али јој је ипак било пријатно, и п |
/title>“.</p> <p>Једнога дана дође опет с Мицом пред уредништво.{S} Али је требало и ући унутра |
мају.{S} Па још траже да им за ту жртву с њихове стране будемо и захвалне.{S} Ја бих све то — и |
/p> <p>— Да се удајем нећу, јер у браку с тобом нисам нашла ничега примамљивог.{S} Хтела бих са |
</p> <p>— А што се и ти мало не склониш с пута ?</p> <p>— Па добро, ако му се ја не склањам с п |
l:id="SRP19200_C6"> <head>VI.</head> <p>С тешком муком Јелена се за неколико дана отимала да не |
рео човек, дуге косе, обријаних бркова, са дугом црном лепршавом машном, <pb n="52" /> са извес |
вало.</p> <p>Тако је дошла дубока зима, са хладним данима и дугим ноћима.{S} Своје школске пред |
појави, под дирекцијом г. Петра Севића, са прилозима г. Јове Дугића, госпође Јелене Севић и још |
>У то дође и пролеће, дивно и мирисаво, са својим љубичицама и јагорчевинама, својим пупољцима |
исању ваздуха.{S} Лице обично, округло, са нечим мушким у цртама.</p> <p>— Е, не могу више! реч |
и.{S} Затече је раскомоћену, на дивану, са некаквим новим романом.</p> <p>— А ти не мислиш да и |
м црном лепршавом машном, <pb n="52" /> са извесним знањем рускога и немачког језика.{S} Ступи |
за шетњу, бар не онолико као раније.{S} Са мужем би једва једном у недељи изашла куда, јер је о |
ео сам да им дам комад хлеба у руке.{S} Са Јеленом је испало друкчије.{S} Ево вам, господине, т |
</p> <p>Севић дође у означено време.{S} Са г. Ђорђевићем су били у канцеларији још два господин |
ј је јасно да јој ваља много радити.{S} Са друштвом, у којем је себе замишљала, учинила би она |
е усхићено, овако ништа ни довека.{S} А са штампаријом ће ићи боље, више ће се зарађивати, па ћ |
А у Београду има доста људи, сарадника са улице, случајних, оних који су срећни што имају прис |
ла о њему.{S} Уопште није више рачунала са могућношћу да ће се још срести.{S} Сад јој се учинио |
и.{S} Ја сам уосталом данас разговарала са адвокатом, написала сам и представку за свештеника, |
писмо, којим их извештава да се венчала са Петром Севићем, публицистом, били су ван себе.{S} От |
другарици.</p> <p>Сасвим се ослободила са Севићем.{S} Били су постали добри другови.{S} Навикл |
о врло просто.</p> <p>Јелена се вратила са мужем у Београд после два — три дана, у стан у коме |
мука и дугих преговарања, да се наравна са Павићем, тако да он прими штампарију, али да прими и |
у животу и љубави.</p> <p>Сад је Јелена са Севићем ишла и у Топчидер, јер им Калемегдан није ви |
е увиђала да сад има начина да се позна са „анархистима“.</p> <p>Пошто је дуго лупала главу как |
Јова написао, јер је хтела да се упозна са његовим погледима и идејама.{S} Мица рече да не зна, |
ујало кроз тело.</p> <p>Поче да се игра са малим братићем.{S} Малишан, ненавикнут на милошту св |
, села би у угао и не би скидала поглед са свога мужа, готова да скочи чим овај само дигне очи. |
n="84" /> <p>Ну, почеше стизати и тужбе са свих страна и од свих личности нападнутих у листу.{S |
је к њему вукли навика да редовно буде са њим и сећање на његове загрљаје, речи и погледе.{S} |
одевен, без браде и цвикера, али такође са уметничком машном и косом.{S} Панталоне нису могле с |
еве дугове за хартију, прекиде све везе са дотадањим животом.{S} Ишла је у канцеларију пре и по |
рске... из ропства...</p> <p>Јелена узе са стола десетицу, ону коју је малочас примила од свога |
р оде у уредништво, само да види шта је са њеним радом, који још никако није био штампан.{S} Ув |
.{S} Бомбардовање Београда бацило ме је са мојим надлештвом у Ниш, где сам, Бога ми, једва изла |
ако свршило.{S} Чинило јој се да јој је са душе пао неки огроман терет. </p> </div> <pb n="99" |
мучили за отаџбину, госпође су уживале са швапским официрима.{S} Сад ваљда нисмо довољно фини. |
т какав је желео.{S} Речи су му клизиле са усана да се јелена чудила.{S} Био би то најидеалнији |
пут, не би пошло за руком да се састане са Севићем, читаву ноћ не би имала мира.</p> <p>У то до |
кавши да ће на излет до Авале, нашла се са Севићем на железничкој станици и сели су у воз до Зе |
ћи се насликаним лепотама, утапајући се са свим у ту будућност.{S} Није ни осетила како ју је С |
добро, упаде јој он у реч.{S} Слажем се са твојом намером и мило ми је да си ти изнела то гледи |
ту неколико столова, дуж зидова полице са књигама, по столовима новине, расклопљене књиге, чит |
рачунао и увек налазио да може почети и са мање новца.{S} Једнога дана објави да од тога и тога |
е пријатеља мало.</p> <p>Тако је било и са Јелениним родитељима.{S} Кад су поштом добили Јелени |
на није ништа радила.{S} По неки пут би са ужасом помислила на испит зрелости, који се све више |
е непристојности.{S} Уосталом нека ради са служавкама шта хоће, а ја ћу рећи брату да га мало п |
глава и да ће кући.{S} Она нека продужи са другарицама.</p> <p>Мица, свикнута већ на ћуди своје |
вале око ногу.</p> <p>— Ко је онај мали са њим? упита Јелена.</p> <p>— То је Петар Севић, интим |
и са потребним јој речницима.{S} Али ни са њима превођење није ишло много брже.{S} Севић плану, |
ње.{S} Он је тако вешто удешавао ствари са Бугарима, да нико ништа није могао доказати.{S} А и |
/p> <p>Мислила је да ће се моћи одржати са штампаријом.{S} Муж јој је из затвора слао упутства |
хтела.{S} Овај обрече да ће разговарати са Павићем и после неколико дана извести је да ће јој П |
оде, да се после неколико минута врати са потребним јој речницима.{S} Али ни са њима превођење |
сти.</p> <p>Поподне једнога дана, идући са Мицом у школу, срете Севића.{S} Учинило јој се као д |
да је, веле, починио у Нишу, ортакујући са окупаторским бугарским властима.{S} Многе је оштетио |
е да је се клони, бар само док не сврши са испитом.{S} Али ју је он уместо одговора, привлачио |
де сам, Бога ми, једва излазила на крај са својом платом.{S} Зараде коју сам имала код Павића н |
довољно рукописа, час је имао састанак са овом или оном високом личности, — тек кући је долази |
бесаници, ноћу, разгледала је свој брак са Севићем, сећала се и најситнијих појединости, пред о |
ђе Јелени у атеље.</p> <p>— Говорио сам са адвокатом и он ми рече да је најлакше ако обоје изја |
и гладан.{S} Јутрос сам добро доручовао са Дугићем.</p> <p>— Па зар ти је он пречи него жена ? |
матрали за анархисту.{S} Јова се дружио са Севићем за то, што га је овај хвалио до небеса и пре |
ажљиво загледао.{S} Поглед му је клизио са Јеленина лица на разголићени врат, а одатле на пуна, |
и сутра адвокату Н., ја сам већ говорио са њим.{S} Он ће ти написати представку за свештеника и |
да то једва дочека и пошто се договорио са својим уредником, донесе Јелени да код куће преводи |
и се од смеха, немоћно брани.{S} И тако са сваком редом.</p> <p>Није била лепа та Јелена Ђорђев |
а од жеље да се упозна било с њим, било са Севићем.{S} Веровала је да ће лично познанство учини |
> <p>Јелена остаде без игде ичега, само са својим разочарењем и очајањем.</p> <p>Куда ће сада и |
дао моје старо место у уредништву, само са мањом платом.{S} Вели да му нисам баш потребан, али |
у престрашену девојку, устаде неспретно са расклиматане столице.</p> <p>— Ја сам, госпођице, шт |
јој се да не би могла да издржи сусрет са њима, не би знала шта да одговори ни на само питање |
ако ће јој бити могуће да настави живот са човеком, за кога је некада мислила да је веже љубав, |
толико, свега толико.{S} Рентира се већ са три хиљаде примерака.{S} А растураће се.</p> <p>— Ум |
>После часова, по обичају, пође у шетњу са другарицама.{S} Кад су већ биле у Кнез-Михајловој ул |
>— Ићи ће тешко, рече најзад.{S} Видећу са којим адвокатом, па да гледамо да те некако спасемо |
и један радознали жандарм, случајно баш са те линије.</p> <p>— Шта је, што се скупљате ? упита |
је био задовољан малом наградом.</p> <p>Са Дугићем се познао негде у иностранству, бар се тако |
p>Она га је слушала као кроз сан.{S} На Саборној Цркви искуца девет сати.{S} Јелена скочи.</p> |
<p>Једнога дана Севић дође кући раније, сав радостан.{S} Исприча одмах да је нашао једну штампа |
не позвавши Јелену.{S} Вратио се касно, сав једак не толико због неспособности Јеленине за рад, |
ена да види свога јунака!</p> <p>Севић, сав преплашен и једва владајући собом, клањаше се лево |
</p> <p>Становали су у соби за самце, у Савамали, где је Севић становао и пре женидбе.{S} Муж ј |
шта је ту је.</p> <p>Дођоше до Државног Савета.{S} Јелена застаде, хотећи да скрене својој кући |
х оцена.{S} Отац се љутио и грдио, мати саветовала, наставнице су се чудиле, а од другарица нек |
ођоше главном алејом до шеталишта према Сави.{S} Ту, испред киоска, прођоше поред једне клупе, |
д хоће.</p> <p>Јелена лежаше на страни, савивши мало главу, затворених очију.</p> <p>— Ти спава |
машина, шта су те девојке што убацују и савијају хартију, шта су сви они према сарадницима, пре |
војчица, које су својим прстићима хитро савијале одштампане табаке.</p> <p>Јелени се учини све |
очетница — зубни лекар, морала се много савлађивати да буде довољно прибрана око оно двоје-трој |
два-три пута горе-доле, погледаше мало Саву и Дунав, <pb n="57" /> па кренуше натраг.{S} Севић |
е раздвајам.{S} Тешке године су прошле, сад ћемо тек бити срећни!{S} Ох, та ја те волим, волим! |
ђе су уживале са швапским официрима.{S} Сад ваљда нисмо довољно фини...</p> <p>И Севић трпаше г |
статак новца добивеног од њеног оца.{S} Сад ће почети рад самостално.</p> <p>— Видиш, говорио ј |
ближити.{S} Ви за мене не постојите.{S} Сад идите.</p> <p>Севић није чекао да му се понови.{S} |
а са могућношћу да ће се још срести.{S} Сад јој се учинио као жива претња, као смртна опасност. |
оштетио, а многе је и у црно завио.{S} Сад ће бити суђен, а нема сумње да ће бити и осуђен.{S} |
чула од тебе, примети Јелена јетко.{S} Сад је на мене ред да кажем: о прошлости нећемо говорит |
/p> <p>— Сад одмах? упита она.</p> <p>— Сад одмах.</p> <p>— Хајдемо, паре ћеш добити кад изађем |
ми новац, па ћемо онда проти.</p> <p>— Сад одмах? упита она.</p> <p>— Сад одмах.</p> <p>— Хајд |
и сада пошто си се ти вратио ?</p> <p>— Сад пошто сам се ја вратио.</p> <p>— Да ти право кажем, |
— Немам, разумеш ли!{S} Немам!{S} Хајд’ сад, па дођи сутра.</p> <p>Али се није могла отрести.{S |
<pb n="114" /> лоју и да се излежава, а сад кад се бедни муж вратио из рата, измучен и исцеђен, |
> <pb n="30" /> <p>Јелена је увиђала да сад има начина да се позна са „анархистима“.</p> <p>Пош |
хоће ли штампати!...</p> <p>— Видиш да сад има друга посла.{S} Доћи ћеш сутра, кроз који дан.{ |
о добри пријатељи.{S} Веруј ми да те ја сад више ценим него пре, јер те је животна борба прекал |
он није знао како да почне.</p> <p>— Па сад? упитах бојажљиво.</p> <p>— Куд сви, ту и ми! уздах |
сажаљење према мршавоме преводу који је сад донела.{S} Али није имала куда, разви рукопис и пре |
} Чинила си то док сам био тамо, али је сад и томе крај.{S} Тих двадесет-тридесет динара употре |
<p>— Госпођо, рече јој чиновник, он је сад случајно пао полицији у руке.{S} Тражимо га већ нек |
а, штампаћемо, то је несумњиво, само не сад, већ доцније, зимус, кад је много пријатније читати |
даји, и то још за Севића, и нарочито не сад, на два месеца пред свршетак гимназије.</p> <p>— Ка |
оли и код куће, извињавала се она.{S} И сад се журим, јер сам већ, чини ми се, задоцнила.</p> < |
кажњавање оставља небеском судији.{S} И сад тек поче пакао за Јелену.</p> <p>По Јелениној предс |
ништа није могло волети.{S} Као да га и сад гледам: пре одвратан него симпатичан.{S} Али ја сам |
адовољан њом.{S} Извежбала се у послу и сад би могла да ради код куће, увече.{S} Ну, где да пот |
ти ваљда ниси тамо нашла некога, па би сад хтела да се удаш за њега?</p> <p>Јелена гризаше усн |
сподине, настави Ђорђевић, пошто сте ви сад измирени, ни ви, ни ваша супруга <pb n="73" /> не с |
акси коју је тек почињала.</p> <p>— Иди сад, обрати се Севићу, имам посла.</p> <p>— Кад ћемо се |
ила чула из његових уста.</p> <p>— Буди сад уз мене, моја другарица, молио је он, и живот ће на |
оцена је само слабе и имала.</p> <p>Али сад шта је ту је.</p> <p>Увиђајући да није само Јелена |
Јелена, те си тако црвена.{S} Као да си сад из казана? упиташе је.</p> <p>— Брзо сам ишла узбрд |
протине канцеларије.</p> <p>— А не, дај сад бар половину.</p> <p>Она му даде двадесет динара, к |
демо изашли.</p> <p>— Не може, него дај сад половину.</p> <p>— Петре, човече, та имај милости!{ |
опустимо испред себе.</p> <p>Јелена тек сад пође изласку.{S} Кад дође до врата, окрете се и кли |
ради тај магарац ?{S} Ваљда је неће тек сад пећи!</p> <p>Дете, познавајући оца, никад му не би |
акве ствари него лети.{S} А шта сте нам сад донели?</p> <p>После онако ласкаве похвале Јелена ч |
зиваше Јелена.</p> <p>— За то што морам сад одмах да идем, јер треба наћи посла и стан.{S} Не м |
једном у недељи изашла куда, јер је он сад био врло заузет.{S} Час је остајао дуже у уредништв |
ћемо живети заједно, наш брак ће управо сад тек почети.{S} Ти имаш диван стан, а ја немам ни гд |
к и певуши.{S} Па је и према Јелени био сад много пажљивији и много више јој је љубави посведоч |
јан, опет поче и код куће да пије, само сад тражећи и друштво своје нове жене.{S} Ова се спочет |
загорчао живот?</p> <p>— Дај бар нешто сад?{S} Видиш какав сам! тражио је он без икаква стида. |
измени живот, кад га је осигурала, зар сад да јој се јави авет прошлости!</p> <p>— Толики дивн |
то се она трудила да заборави.{S} И зар сад, кад је успела да из основа измени живот, кад га је |
и.</p> <p>Није јој било јасно шта Севић сад намерава и како мисли да удеси живот: с њом или сам |
натога, коме је пало на памет да се баш сад шета по Калемегдану. </p> <pb n="66" /> <p>— Морам |
мах на ствар.</p> <p>— Лепо, шта мислиш сад да радиш ? упита он.</p> <p>— Како ме то питаш?{S} |
о Јови не изражава баш најлепше.</p> <p>Сад Мица, која је већ била прочитала Сањина, предложи д |
је певало химну животу и љубави.</p> <p>Сад је Јелена са Севићем ишла и у Топчидер, јер им Кале |
</p> <p>— Како ме то питаш?{S} Како то „сад“?{S} Сада одмах или сада пошто си се ти вратио ?</p |
Како ме то питаш?{S} Како то „сад“?{S} Сада одмах или сада пошто си се ти вратио ?</p> <p>— Са |
} А ево га опет пролеће.{S} Само је она сада умртвљена...</p> <p>Често размишљајући о школи, у |
родитеља...{S} Рачунала је да би и она сада била на универзитету...{S} Овако је практикант...{ |
мислила да је веже љубав, а који јој је сада био не само равнодушан, већ и терет.</p> <p>У беса |
разочарењем и очајањем.</p> <p>Куда ће сада и шта да ради?{S} Хукала је и плакала, али јој то |
то <pb n="94" /> њој било, бар не више сада, пријатно, и она би се понашала као према ма коме |
аш?{S} Како то „сад“?{S} Сада одмах или сада пошто си се ти вратио ?</p> <p>— Сад пошто сам се |
, бежећи од свога друштва, сећао се тек сада како је сам занемарио своју кућу.{S} У вечној трци |
епша, нити сам те икада више волео него сада.{S} Ужелео сам те се.</p> <p>Она премишљаше шта да |
е, прекиде га Јелена, ја сам од јуче до сада размишљала о себи и теби и дошла сам до закључка д |
има и по неколиким књижицама филозофске садржине, по анархистичним идејама које је сејао око се |
ема њему имала никаквих осећаја, чак ни сажаљења.</p> <p>У то дође Севић.{S} Сачекао ју је кад |
ме гледале или сажаљиво или претећи.{S} Сажаљење ме је вређало, а крива нисам била.</p> <p>Евак |
ласкаве похвале Јелена чисто осети неко сажаљење према мршавоме преводу који је сад донела.{S} |
а било је особа које су ме гледале или сажаљиво или претећи.{S} Сажаљење ме је вређало, а крив |
како и њу обухвата тај пламен, како је сажиже, како је обузима вртоглавица.</p> <p>— Не, само |
гов поглед, који ју је још увек палио и сажизао, али јој није био непријатан.{S} Навикла се и н |
осом.{S} Панталоне нису могле сасвим да сакрију кривину његових ногу, а кад је ишао, изгледало |
рива, жено!“ г. Ђорђевић је ипак морао, сам пред собом, признати, да је добар део кривице ипак |
би ми било лако, да сам знао где си, да сам имао неколико твојих редака који би ме храбрили.{S} |
о у ропству!{S} Све би ми било лако, да сам знао где си, да сам имао неколико твојих редака кој |
да те уведе <pb n="113" /> у живот, да сам ти управо ја показао радости живота...</p> <p>— Дос |
изађе у шетњу.{S} Боље <pb n="25" /> да сам остала код ње, па да сам читала ту паметну књигу.</ |
никад нећеш да ми учиниш по вољи.{S} Да сам ти казала да останемо код куће, ти би навалила да и |
b n="25" /> да сам остала код ње, па да сам читала ту паметну књигу.</p> <p>Јелена пође изласку |
то сам за тим доживела.{S} Главно је да сам била задовољна и скоро срећна, јер сам уза се имала |
р, право да ти кажем, женирао бих се да сам ја то учинио.{S} Грубости живота су нас раставиле, |
манија матуранткиње.</p> <p>Чудиш се да сам овде и радујеш се што сам се вратила школи!{S} То с |
у ја овако рђаво проћи.{S} Видела си да сам био пун идеала и нада.{S} Веровао сам да ће се моћи |
а брегу више Драча, чинило ми се као да сам најзад приспела у пристаниште спасења.</p> <p>Чекал |
е како смо се узели.{S} Помисли само да сам ја онај човек који је на себе примио ту незахвалну |
већ добрих шест година.</p> <p>Знаш да сам била у Министарству Финансија, где ме је затекао и |
било нешто, што ме је гонило.{S} Можда сам хтела да утечем од своје прошлости!</p> <p>Била сам |
шљајући.{S} Отиди сутра адвокату Н., ја сам већ говорио са њим.{S} Он ће ти написати представку |
апутао је Севић гушећи се пољупцима, ја сам луд за тобом.{S} Лутао сам по вароши, не бих ли те |
онда хоћеш?</p> <p>— Видиш, Јелена, ја сам имао у своме животу доста тешких момената, а и ти т |
>— Слушај, Петре, прекиде га Јелена, ја сам од јуче до сада размишљала о себи и теби и дошла са |
Ја имам жену која ми је врло добра, ја сам тобом задовољан и нећу да се раздвајам.{S} Тешке го |
љутине.</p> <p>— Јелена, поче Севић, ја сам се решио.{S} Ми ћемо живети заједно, наш брак ће уп |
е ? упита Севић.</p> <p>— Нисам још, ја сам матуранткиња. </p> <pb n="43" /> <p>— Дивно, госпођ |
ните, ја вам се нисам ни представио: ја сам Севић, публициста.</p> <p>— Ђорђевићева, одговори Ј |
у Русији.{S} И ја бих баш могла!{S} Ја сам сасвим друкчија од ове Мице, која је право женско и |
" /> а ниједна ме не би ни хтела.{S} Ја сам ружан, а за душу и срце нико и не пита.</p> <p>Јеле |
нисам дао „њено“, т. ј. удомљење.{S} Ја сам чиновник, што ће рећи сиромах, и својој деци нисам |
им.{S} Били бисмо обоје слободни.{S} Ја сам уосталом данас разговарала са адвокатом, написала с |
, мислим, нема много разговарати.{S} Ја сам већ тако навикла на свој начин живота, да ни најмањ |
ти ни ја што је све онако изишло.{S} Ја сам најлепше мислио.</p> <p>И он уздахну и ућута, да по |
одређен на службу у самом Паризу.{S} Ја сам примала своју плату, а могла сам остати с оцем, јер |
ћи пљувачку.</p> <p>— Шта желите?{S} Ја сам уредник, Павић, одговори дебељко, гледајући младе д |
но са расклиматане столице.</p> <p>— Ја сам, госпођице, шта желите? упита он ужурбано.</p> <p>— |
желите? упита он ужурбано.</p> <p>— Ја сам пре неколико дана предала уреднику г. Павићу један |
у стању да разуме и такве ствари, а ја сам се наљутила на њу што није хтела да изађе у шетњу.{ |
.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— А ја сам само о вама мислио! уздахну Севић, а глас му је био |
платим, какав разговор?</p> <p>— Па ја сам рекао да се плати тај посао о коме си ми говорила.{ |
ају им као највећи непријатељи.{S} И ја сам имала таквих часова, мислила сам да задовољавам сво |
пре одвратан него симпатичан.{S} Али ја сам скупо платила своју лудост: данас сам обогаћена иск |
о ово неколико дана?</p> <p>— Па казала сам вам већ, имала сам много посла код куће и у школи, |
ако у свакој несрећи има и среће, имала сам доста слободна времена и понова ме обузе мисао да п |
?</p> <p>— Па казала сам вам већ, имала сам много посла код куће и у школи, одговори она.</p> < |
било што је никако нема.</p> <p>— Имала сам много посла у школи и код куће, извињавала се она.{ |
анас разговарала са адвокатом, написала сам и представку за свештеника, само је потребно да нав |
оштено.</p> <p>— А мама, а деца? питала сам.</p> <p>— Остали су... у Крагујевцу, једва протепа |
{S} Ја сам примала своју плату, а могла сам остати с оцем, јер Министарству нисам била потребна |
сети дубоко разочарење.</p> <p>— Донела сам један рад за омладински део „<title>Журнала</title> |
м хтела да видим шта је с њим, а донела сам и један превод.</p> <p>— О чему је тај рукопис ?</p |
посла.</p> <p>Баш у то време претрпела сам још један удар.{S} Севића, с којим већ одавно нисам |
истарству нисам била потребна.{S} Хтела сам да искористим време и да почнем студије на универзи |
ли која никако није долазила.{S} Почела сам све више мислити о својима, <pb n="102" /> надајући |
штитника.{S} А и њему, старом већ, била сам од користи, јер га је ваљало неговати.{S} Он је одм |
о ми његове сузе покапаше лице.{S} Била сам срећна, јер сам осећала да ми је све опроштено.</p> |
утечем од своје прошлости!</p> <p>Била сам у друштву госпођа наших чиновника.{S} Море, у Драчу |
томе ништа писала!</p> <p>— Заборавила сам можда.</p> <p>И опет ућуташе обоје, идући ногу пред |
бузе мисао да полажем матуру.{S} Радила сам поједине предмете и добих одобрење да полажем као п |
} И ја сам имала таквих часова, мислила сам да задовољавам своје срце кад сам се удавала за чов |
а сем Севића.</p> <p>— Господине, дошла сам до уредника омладинскога дела „<title>В. Журнала</t |
о сада размишљала о себи и теби и дошла сам до закључка да ми нисмо једно за друго.{S} То смо у |
се, молим те, тих декламација, излечена сам од свих идеја које сам чула од тебе, примети Јелена |
та Јелена.</p> <p>— Куда бих?{S} Уморна сам од јуче, а и овај роман ме јако занима, па ћу данас |
брже да преводим, али немам речник, па сам се задржала око неких речи.</p> <p>— Ако је само то |
е је.</p> <p>— Брзо сам ишла узбрдо, па сам се задихала, одговори Јелена, решавајући се у себи |
еднику г. Павићу један свој рукопис, па сам хтела да видим шта је с њим, а донела сам и један п |
— Па нека буде и на моју штету!{S} Сита сам брака.</p> <p>Стари Ђорђевић махаше главом.</p> <p> |
<p>— Дај бар нешто сад?{S} Видиш какав сам! тражио је он без икаква стида.</p> <p>— Немам, раз |
<p>— Шта си дакле наумио?</p> <p>— Кад сам по ручку отишао од тебе, најпре сам потражио стан.{ |
слила сам да задовољавам своје срце кад сам се удавала за човека, на коме се ништа није могло в |
ме нисам отворила срце, од онда још кад сам почела сарађивати на оном листу, а од, онда је већ |
ло ме је са мојим надлештвом у Ниш, где сам, Бога ми, једва излазила на крај са својом платом.{ |
вога друштва, сећао се тек сада како је сам занемарио своју кућу.{S} У вечној трци за унапређењ |
три дана, у стан у коме је Севић раније сам становао.</p> <p>Стари Ђорђевић, бежећи од свога др |
мација, излечена сам од свих идеја које сам чула од тебе, примети Јелена јетко.{S} Сад је на ме |
и брод и укрцасмо се.{S} Прво лице које сам видела на броду био је — мој отац.{S} Остарео, у ов |
тио.</p> <p>— Да ти право кажем, о томе сам једва и мислила.{S} Не разумем твоје питање.</p> <p |
очне да издаје свој лист.{S} Чим остане сам с Јеленом, почне да рачуна: сарадници толико, харти |
Кад сам по ручку отишао од тебе, најпре сам потражио стан.{S} Нашао сам брзо, близу тебе, у Југ |
вас да га водите у кварт.</p> <p>— Муж сам ти ја, а не „овај човек“, викао је Севић.</p> <p>— |
} А она шта је већ мислила о њему!{S} И сам увиђа да не иде овако живети и стара се да им буде |
ј деци нисам могао спремати миразе, али сам могао и хтео сам да им дам комад хлеба у руке.{S} С |
, није се могло, јер није радио.{S} Али сам ја ипак била задовољна што сам свршила најтежи део |
и како мисли да удеси живот: с њом или сам за себе.{S} Била је начисто да је по њу боље, а мож |
} Веруј да никада ниси била лепша, нити сам те икада више волео него сада.{S} Ужелео сам те се. |
лати, јер ја ништа не радим онако, нити сам неки филантроп...</p> <p>— Слушај, Петре, прекиде г |
м.{S} Рад ми се необично свидео.{S} Чак сам га показао и своме пријатељу г. Дугићу, који назире |
ерно да скрене пажњу пролазника.{S} Док сам био здрав, радио сам као марва да би госпођа могла |
и и даље издржаваш.{S} Чинила си то док сам био тамо, али је сад и томе крај.{S} Тих двадесет-т |
тебе, у Југ-Богдановој улици.{S} Затим сам отишао Павићу.{S} Он се извињава што је онако посту |
ам речем ни једне речи прекора.{S} Звао сам вас ради друге ствари.{S} Поступак моје кћери није |
а сам био пун идеала и нада.{S} Веровао сам да ће се моћи што учинити.{S} Сведок си мојих упиња |
ољупцима, ја сам луд за тобом.{S} Лутао сам по вароши, не бих ли те срео.{S} А тебе нигде није |
ебе, најпре сам потражио стан.{S} Нашао сам брзо, близу тебе, у Југ-Богдановој улици.{S} Затим |
е икада више волео него сада.{S} Ужелео сам те се.</p> <p>Она премишљаше шта да ради.{S} Да ли |
о спремати миразе, али сам могао и хтео сам да им дам комад хлеба у руке.{S} Са Јеленом је испа |
ад из казана? упиташе је.</p> <p>— Брзо сам ишла узбрдо, па сам се задихала, одговори Јелена, р |
иштву „В. Журнала“.</p> <p>Севић је био сам, читао је неке коректуре. </p> <pb n="63" /> <p>— С |
слов је „О Богу“.</p> <p>— А, да, добио сам га.{S} Мило ми је, госпођице, да вас познам.{S} Рад |
пролазника.{S} Док сам био здрав, радио сам као марва да би госпођа могла да живи као бубрег у |
ћ дође Јелени у атеље.</p> <p>— Говорио сам са адвокатом и он ми рече да је најлакше ако обоје |
ћу три-четири пута више.{S} А, да, како сам увек у послу, заборавих да те питам треба ли ти што |
, а и ти такође.{S} Да знаш само колико сам се мучио у ропству!{S} Све би ми било лако, да сам |
управо било бежање од среће.{S} Ну, то сам учинила ни сама не знам како.{S} Девојке имају часо |
о од тога.{S} Болело ме је само то, што сам још увек, бар по имену, била везана за њега.{S} Бил |
3" /> <p>Прећи ћу преко свега онога што сам за тим доживела.{S} Главно је да сам била задовољна |
.{S} Али сам ја ипак била задовољна што сам свршила најтежи део посла.</p> <p>Баш у то време пр |
p>Чудиш се да сам овде и радујеш се што сам се вратила школи!{S} То си свакако чула <pb n="100" |
то си се ти вратио ?</p> <p>— Сад пошто сам се ја вратио.</p> <p>— Да ти право кажем, о томе са |
p> <p>— Једва те нађох, рече јој, а чуо сам да си дошла.{S} Како само дивно изгледаш, права пар |
покапаше лице.{S} Била сам срећна, јер сам осећала да ми је све опроштено.</p> <p>— А мама, а |
сам била задовољна и скоро срећна, јер сам уза се имала оца, заштитника.{S} А и њему, старом в |
>— Вероватно да изгледам мало боље, јер сам имао прилику да се ваљано одморим.{S} А и ти изглед |
вињавала се она.{S} И сад се журим, јер сам већ, чини ми се, задоцнила.</p> <p>И хтеде да пође. |
а сам скупо платила своју лудост: данас сам обогаћена искуством и излечена од свих манија матур |
, хвала, нисам баш ни гладан.{S} Јутрос сам добро доручовао са Дугићем.</p> <p>— Па зар ти је о |
Кад си дошао? питала је.</p> <p>— Синоћ сам стигао лађом, око поноћи, одговори он.</p> <p>Она г |
а крај са својом платом.{S} Зараде коју сам имала код Павића није више било, али како у свакој |
ло јој је незгодно да иде <pb n="23" /> сама.{S} Радним даном ишла је, али празником је било вр |
ратићу те! чу за собом Севића.</p> <p>— Сама ћу, морам брзо.{S} И Јелена потрча.</p> <p>Стигла |
n="92" /> <p>— С ким станујеш?</p> <p>— Сама, а с ким бих?</p> <p>— Онако, питам.</p> <p>Кад је |
ни на кога ко би је упитао шта жели, а сама није знала на коју ће страну.{S} Кад је пролазила |
аша као муж, према жени која не само да сама себе издржава, већ је помагала и њега у затвору.</ |
лена је била некако радосна и задовољна сама собом.{S} Чинило јој се као да почиње нов живот, ж |
ила планина него рушевине.{S} Гле, није сама, нешто као да се миче испод њених ногу.{S} Спусти |
разочарење веће кад буду принуђена да и сама учествују у борби за опстанак.</p> <p>Јелена је од |
ила поједине ствари или је што писала и сама, тешко с почетка налазећи тему, ну после је навикл |
а шта би му одговорила.{S} Осећала је и сама да за друго није, али је осећала да није ни за кув |
ложила на столицу крај постеље, па би и сама легла, да већ зором устане, скува кафу и отправи м |
де“ врло често има већу вредност него и сама девојка.{S} Жена у браку није равноправна, већ је |
ности.{S} Стид ју је било да се она, ни сама не зна како, некада просто напросто подала томе чо |
ило јој се као мучан сан.{S} Каткада ни сама није могла да верује да се у истини збило оно што |
ала много, али шта управо није знала ни сама.{S} Место свега добила је у првоме реду то, што ви |
жање од среће.{S} Ну, то сам учинила ни сама не знам како.{S} Девојке имају часова кад не умеју |
" /> „добротвори човечанства“, не би ни сама себи умела да одговори.</p> <p>Загледа се у небо.{ |
/title>“, помисли Јелена, не знајући ни сама зашто, кад је ту ствар знала само по имену.</p> <p |
Ипак је била незадовољна, не знајући ни сама зашто, али осећајући да то што је она имала није о |
ећеш?</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Онда идем сама и више никад ти нећу ни доћи.</p> <p>Рекавши ово Ј |
де.</p> <p>Јелена покуша да издаје лист сама, уз припомоћ сарадника које је ангажовала, али је |
Мица одлучно, решена да не изађе, и из саме лењости, из блаженства које јој је причинило читањ |
Мице, радиле су математику, па су се и саме згрануле кад су виделе да је девет сати.{S} Истина |
ако, разговарајући скоро шапатом, једва сами себе чују.{S} Врло често ништа не говоре, али им о |
ника.{S} Море, у Драчу, угледали смо на сами Божић.{S} Посматрајући драчку луку, од црквице на |
е.</p> <p>Јелена остаде без игде ичега, само са својим разочарењем и очајањем.</p> <p>Куда ће с |
ек почетница.{S} Ипак се реши да му да, само да оду проти.</p> <p>— Добро, дођи сутра у три сат |
тела задржавати тражењем правог израза, само да би посао био што пре готов.{S} Брзо је сасвим у |
аписала сам и представку за свештеника, само је потребно да наведем и твој стан.{S} Где станује |
извести је да ће јој Павић дати посла, само не на листу, већ на издањима, т. ј. на књигама кој |
е... нити филантроп, да...</p> <p>— На, само иди, — и Јелена му тутну у шаке једну новчаницу и |
сови хартије за писање.{S} Нема тишина, само се чује, једва, како пера клизе по глаткој хартији |
та.{S} Хтела не хтела, пусти га унутра, само да јој се не скупља свет.</p> <p>— Шта хоћеш? пита |
затече отац.</p> <p>Не рече јој ништа, само јој прочита Севићеву признаницу и — показа јој вра |
кали.{S} Уосталом ти иди ако ти се иде, само мене више не зови.</p> <p>Није се ишло ни Јелени, |
олупијан, опет поче и код куће да пије, само сад тражећи и друштво своје нове жене.{S} Ова се с |
ко је обузима вртоглавица.</p> <p>— Не, само то не! цвилела је Јелена у Севићевим рукама. </p> |
рати шетајући се.</p> <p>— Како хоћете, само се не могу дуго задржавати, јер имам посла код кућ |
p> <pb n="43" /> <p>— Дивно, госпођице, само нас немојте напуштати.{S} Ја већ рачунам на вашу п |
онда, да ти и даље радиш у штампарији, само да она буде на његово име.{S} Али што је било, бил |
паћемо га, штампаћемо, то је несумњиво, само не сад, већ доцније, зимус, кад је много пријатниј |
што више вукло да бар оде у уредништво, само да види шта је са њеним радом, који још никако ниј |
с и за г. Дугића имало би жена и у нас, само што их ви не видите или можда нећете да их видите, |
и је дао моје старо место у уредништву, само са мањом платом.{S} Вели да му нисам баш потребан, |
на је често, с Милицом, ишла близу њих, само да улови коју њихову реч.{S} Није чула ништа интер |
од прилике каквог је она замишљала.{S} Само што је имао браду и наочаре.{S} Онај други, мало м |
то ју је он посматрао онаквим очима.{S} Само што је он био тром, лењ, да и изведе оно што је им |
која је у увојцима падала око главе.{S} Само су јој очи биле некако упадљиве.{S} Крупније, црне |
, пролећа.{S} А ево га опет пролеће.{S} Само је она сада умртвљена...</p> <p>Често размишљајући |
се свршавају предходне формалности.{S} Само да ли ће он пристати?</p> <p>— Он неће ни да чује! |
повлађиваше Севић листајући рукопис.{S} Само једну примедбу, дозволите.{S} Знате, ми новинари п |
нудила је Мица. </p> <pb n="17" /> <p>— Само до горе, наваљивала је и скоро молила Јелена.</p> |
прође, али он пристаде уз њу.</p> <p>— Само тако, то је лепо, викао је, као да је хтео намерно |
орио раније.{S} Она је мислила да треба само да се прихвати посла, па ће све ићи само од себе.{ |
и ме храбрили.{S} У животу ме је држала само помисао на тебе.</p> <p>И Севић се пренемагаше и д |
ћи ни сама зашто, кад је ту ствар знала само по имену.</p> <p>Најзад чу вику неког храпавог гла |
ицима, на цео дан.{S} Мора се отићи, ма само и једном годишње.</p> <p>Али су највернији посетио |
на.</p> <p>— Па зар нисте могли доћи ма само и на неколико тренутака? испитивао је он.</p> <p>— |
њима, не би знала шта да одговори ни на само питање „како си?“</p> <p>Кадгод увече, седећи крај |
ји као код нас, онда је књига забрањена само да би јој се начинила реклама.{S} Стварно добрим к |
пособна за велики и смели рад, намењена само уживању.{S} А ја бих им тако помогла у пропагирању |
атно крај њега.{S} Сва је била испуњена само мислима о Севићевим загрљајима и пољупцима.</p> <p |
твој муж имао какав чаробни штапић, па само удари по столу, а ручак или вечера тек долете.</p> |
ног уређења и морала буду лишене живота само зато, што, немајући мираза, не могу да се удаду.{S |
е и изашла у варош, у шетњу, па би пред само подне отишла пред мужа.{S} Ручак у кавани, у мушко |
девојке.</p> <p>И од њених идеја остаде само обична жена. </p> </div> <pb n="28" /> <div type=" |
нова промени њен живот.{S} Помишљала је само на испит зрелости.{S} Јасно јој је било да га неће |
не баш најпријатнијим.</p> <p>Жалила је само што није могла приступити раду за испит зрелости.{ |
се она онолико променила, а од оцена је само слабе и имала.</p> <p>Али сад шта је ту је.</p> <p |
ло жао, далеко од тога.{S} Болело ме је само то, што сам још увек, бар по имену, била везана за |
S} Запиткивати је значило би дражити је само, и онда она по два-три дана не би долазила у трпез |
адржала око неких речи.</p> <p>— Ако је само то, идем одмах по речнике.</p> <p>И оде, да се пос |
шта је ту је.</p> <p>Увиђајући да није само Јелена крива, хтео је да се покаже правичан.{S} По |
ма, а има ли таквих у нас?{S} Све мисле само на тоалете и на провод, а не и да помогну мужу у њ |
а се понаша као муж, према жени која не само да сама себе издржава, већ је помагала и њега у за |
ображаја, јер, видиш, она девојка се не само није наљутила на онога непристојника, већ је, суде |
n="73" /> не смете ми се никад више не само обраћати ма за што, него ни приближити.{S} Ви за м |
добро да се ни ја ни ти нећемо удати не само ове године, него ко зна још колико, па украо нам к |
е веже љубав, а који јој је сада био не само равнодушан, већ и терет.</p> <p>У бесаници, ноћу, |
Какве све изговоре није налазила да се само извуче из куће или од другарица, нарочито од Мице. |
ни пару за твој</p> <p>живот, ако те се само дотакнем.{S} Одлази!</p> <p>— Плати прво за разгов |
„шта радиш“.{S} Место свега загледао се само у њена округла прса и упитао с ким станује!{S} А о |
p>Дете, познавајући оца, никад му не би само предало боцу, већ би је дало матери.</p> <p>Онда б |
Састанци њихови били су без речи: он би само протурио руку кроз одшкринута врата и Јелена би му |
санкционисати и без њега.{S} Требало би само имати куражи, па се отрести лажи и убеђења без осн |
о познавао, а сви су о обојици говорили само ружно.</p> <p>— Мрзе га, мислила је она, јер га не |
љан, удубљен у своје мисли.{S} Он мисли само о преображају друштва, јер ево већ скоро три месец |
, сети се како смо се узели.{S} Помисли само да сам ја онај човек који је на себе примио ту нез |
о, пролазио је, јер има света који цени само оне листове што нападају владу, што грде све и сва |
ити поможено, јер ће своју зараду имати само за себе.{S} Навикла је већ на овакав живот, а и он |
ваја и кола — блага тишина, коју ремети само цвркут тица.</p> <p>Београђани, читаве породице и |
ку.{S} За ту библиотеку треба преводити само с немачког, а плаћаће се четрдесет динара од табак |
амо да се прихвати посла, па ће све ићи само од себе.{S} Али поче да се спотиче већ код првих р |
каже нешто, али се предомисли, махнувши само руком.</p> <p>— Остави то.{S} Разговараћемо доцниј |
са свога мужа, готова да скочи чим овај само дигне очи.{S} Отац би седео неко време, па би лега |
>— Али ово је нешто ванредно!{S} Слушај само.</p> <p>И Мица поче да чита, тихим гласом, као при |
b n="63" /> <p>— Седите, молим вас, док само ово довршим, па ћемо онда мало разговарати.{S} Заб |
> <p>Она не одговори.</p> <p>— А ја сам само о вама мислио! уздахну Севић, а глас му је био туж |
, али је добро и пио.{S} Љубави је имао само за свога коња, а за своју жену и децу само по који |
, а што тако не удари кога човека, него само нас девојчиће.{S} Ово је ваљда десети пут да ме гу |
у кавани с пријатељима, код куће је био само обедима, а остатак времена био му је за одмор или |
долазећи до закључка да је тај брак био само кобан по њу, уздрхтавала је при помисли да ће Севи |
ече јој, а чуо сам да си дошла.{S} Како само дивно изгледаш, права париска дама!</p> <p>Њој је |
ије доспео да је примети.</p> <p>— Како само да им -се приближим? питала се она.</p> <p>Из њене |
дозволите.{S} Знате, ми новинари пишемо само с једне стране табачића, то је због слагача, па би |
.{S} Важио је као опасан човек, наравно само у очима простијега света, ваљда за то што је био а |
најнесрећнији на свету, да се тако што само нама могло десити.{S} Бежимо и склањамо се од свет |
м, да буде човек те да је се клони, бар само док не сврши са испитом.{S} Али ју је он уместо од |
о подала томе човеку, не из љубави, већ само из чулности.</p> <p>Није јој било јасно шта Севић |
ју часова кад не умеју да мисле, кад су само крв и осећај, хладнокрвност и здрав разум изгледај |
Увек високо дигнуте главе, говорили су само за себе, не гледајући ни у кога.{S} Јелена је чест |
о за свога коња, а за своју жену и децу само по који грош, псовке и батине.</p> <p>У мркли мрак |
нашла ничега примамљивог.{S} Хтела бих само да на известан начин легализујемо положај у коме с |
ких момената, а и ти такође.{S} Да знаш само колико сам се мучио у ропству!{S} Све би ми било л |
бранила се Мица.</p> <p>— Свеједно, још само мало.</p> <p>Мица, навикнута већ да попушта, довик |
за борбу.{S} Таквоме женскињу ваља још само муж, правичан и паметан, за којим би оне ишле и у |
Јелена.</p> <p>— Немој још, остани још само мало, преклињао ју је Севић.</p> <p>— Морам.</p> < |
ли је баш он или не.{S} Псовка и</p> <p>само псовка.{S} Севић се уопште није сећао да је од оца |
ић и Севић скренуше једном стазом, крај самога градског платна, куда их Јелена није могла прати |
к ћу отићи још једном.{S} И тражићу баш самога Севића. </p> <pb n="38" /> <p>У том се сети да н |
" /> он о њиховој будућности, а и о њој самој али, сиромах, нема времена да га проводи с њом.{S |
што је требало тек да дође.{S} Ни пред самом собом није смела да призна да је једва и жељно оч |
а не хотимично.{S} Изгледало је да је и самом њему јасно да нема права да се понаша као муж, пр |
{S} Он је одмах био одређен на службу у самом Паризу.{S} Ја сам примала своју плату, а могла са |
еног од њеног оца.{S} Сад ће почети рад самостално.</p> <p>— Видиш, говорио је усхићено, овако |
урођено.</p> <p>Становали су у соби за самце, у Савамали, где је Севић становао и пре женидбе. |
чуда.</p> <p>Она га је слушала као кроз сан.{S} На Саборној Цркви искуца девет сати.{S} Јелена |
дњу годину дана чинило јој се као мучан сан.{S} Каткада ни сама није могла да верује да се у ис |
ц, који санкционише оно што би се могло санкционисати и без њега.{S} Требало би само имати кура |
а та глупа такса, тај груби новац, који санкционише оно што би се могло санкционисати и без њег |
а после дугога превртања по постељи.{S} Сањала је нешто страшно, неко крхање и рушење, огромне |
Јелена склопи очи, предајући се слатким сањаријама младе, бујне девојке.</p> <p>И од њених идеј |
"24" /> или и врло лепа!{S} И као зашто Сањин не би могао волети своју сестру друкчије него што |
купусара ?</p> <p>— Арцибашев... <title>Сањин</title>...{S} Забрањено у Русији, а ово је потпун |
<p>Сад Мица, која је већ била прочитала Сањина, предложи да се прошетају мало.</p> <p>— Мани се |
ва које јој је причинило читање „<title>Сањина</title>“.</p> <p>— Нећеш?</p> <p>— Нећу.</p> <p> |
азак замоли Мицу да јој позајми „<title>Сањина</title>“.</p> <p>Те вечери Јелена је била некако |
из сваке реченице.{S} Заинтересоваше је Сањинови погледи на љубав. </p> <pb n="21" /> <p>— Силн |
зласка.</p> <p>— И они говоре о „<title>Сањину</title>.“ То је свакако нешто велико.{S} Мица уо |
ић је скоро свакога дана примао по које саопштење, да му је за тај и тај дан одређен претрес по |
приходе?{S} Па се онда сети да је била сарадник „<title>Народног права</title>“ и да је Севић |
који и нема других пријатеља.{S} Он је сарадник „<title>Великог Журнала</title>“.{S} Кажу да ј |
.</head> <p>Јелена је постала ревностан сарадник „<title>В. Журнала</title>“, ревноснија него д |
ађивати, па ће се и боље живети.{S} Као сарадник у „<title>В. Журналу</title>“ имам 120 дин. ме |
одмах у „<title>В. Журнал</title>“ као сарадник, где је био примљен не због каквих великих спо |
поздрав!“ А у Београду има доста људи, сарадника са улице, случајних, оних који су срећни што |
и попуњавао празнине.{S} А „случајних“ сарадника и „пријатеља“ лист је имао доста.</p> <p>Лист |
ти труда и муке да дође и до најмлађега сарадника, који је у њеним очима био нешто врло велико. |
покуша да издаје лист сама, уз припомоћ сарадника које је ангажовала, али је лист падао све ниж |
ери слатку тајну о томе како је постала сарадница тако великог листа као што је „Журнал“.{S} Ал |
остане сам с Јеленом, почне да рачуна: сарадници толико, хартија толико, штампа толико, свега |
савијају хартију, шта су сви они према сарадницима, према онима који својим радовима испуњују |
у пријатељству ишло је на руку и Јовино сарадништво на „<title>Великом Журналу</title>“.</p> <p |
оспођице, будите уверени да ће нам ваша сарадња бити драгоцена.{S} Али извините, ја вам се ниса |
е намери Севићевој, обећавајући и своју сарадњу.</p> <p>Севић је тумарао тражећи потребни му но |
Било је вешто срачунато и на бесплатну сарадњу и на већу продају.{S} Уређивање тога омладинско |
ворила срце, од онда још кад сам почела сарађивати на оном листу, а од, онда је већ добрих шест |
е он све више жели, али да буде његова, сасвим његова.</p> <p>И очи би му севнуле при тим речим |
диктираше Јелени у перо.</p> <p>Јелена сасвим престаде да излази, сем на ручак и вечеру.{S} Св |
јемо положај у коме смо и налазим да је сасвим природно да се и формално уништи брак, који је с |
би посао био што пре готов.{S} Брзо је сасвим ушла у посао, који јој је био <pb n="89" /> двој |
довољства.{S} Било јој је угодно што је сасвим уз њега, није се отимала његовим пољупцима.{S} О |
машном и косом.{S} Панталоне нису могле сасвим да сакрију кривину његових ногу, а кад је ишао, |
чарана.{S} Мислила је да ће је дочекати сасвим друкчије, а оно нити јој ко рече „добар дан“ ни |
усији.{S} И ја бих баш могла!{S} Ја сам сасвим друкчија од ове Мице, која је право женско и кој |
везу, која нас више не веже, раскинемо сасвим.{S} Били бисмо обоје слободни.{S} Ја сам уостало |
да иде овој или оној другарици.</p> <p>Сасвим се ослободила са Севићем.{S} Били су постали доб |
гла да да довољно рукописа, час је имао састанак са овом или оном високом личности, — тек кући |
понеки пут, не би пошло за руком да се састане са Севићем, читаву ноћ не би имала мира.</p> <p |
ко оде лепо на своју страну, у подне се састанемо у кући, по ручку опет свако на свој посао, до |
а јој постави жандарма испред врата!{S} Састанци њихови били су без речи: он би само протурио р |
<pb n="10" /> <p>Обично су ту и љубавни састанци.{S} Од трамвајске станице до Хајдучке Чесме и |
>Да се међутим Јелена упитала у чему се састоји друштвена несрећа, шта је то она увиђала и шта |
дуго о њему мисли.</p> <p>Кад изби код сата, срете две своје другарице.</p> <p>— Шта ти је, Је |
проти.</p> <p>— Добро, дођи сутра у три сата по подне.{S} Половину ћу ти дати пре него што уђем |
Кога ?</p> <p>— Твога будућег и његовог сателита, одговори Мица просто.</p> <p>Јелена брзо седе |
сан.{S} На Саборној Цркви искуца девет сати.{S} Јелена скочи.</p> <p>— Лаку ноћ, рече, морам б |
саме згрануле кад су виделе да је девет сати.{S} Истина задржала се, али је бар и све задатке и |
у, кратку и просту.{S} Сутрадан око пет сати поподне, однесе је у уредништво.{S} Одважно уђе <p |
во је ишла свакога дана, обично око пет сати по подне, па носила какав рад или не.{S} Те посете |
се чини да је и најусрдније и најдубље саучешће пријатеља мало.</p> <p>Тако је било и са Јелен |
ком. </p> <pb n="20" /> <p>Јелена једва сачека да прође највећа жега, па оде Мици.{S} Затече је |
ни сажаљења.</p> <p>У то дође Севић.{S} Сачекао ју је кад је излазила из канцеларије, код Возне |
p> <pb n="68" /> <p>И увек ју је случај сачувао најгорега.{S} Наишао би неко и Севић би одмах с |
у Драчу, али никога не нађох.</p> <p>По св. Јовану дође очекивани брод и укрцасмо се.{S} Прво л |
рених очију, лежала на његовим грудима, сва клонула од задовољства.{S} Било јој је угодно што ј |
од куће преводи фељтоне.</p> <p>Јелена, сва срећна, приону на посао, верујући да почиње онај жи |
хну је у лице.{S} Била је као у бунилу, сва разочарана.{S} Мислила је да ће је дочекати сасвим |
осећала се врло пријатно крај њега.{S} Сва је била испуњена само мислима о Севићевим загрљајим |
инама, својим пупољцима и зеленилом.{S} Сва се природа будила из зимњега сна, све је певало хим |
ту је Јелена, за незнатне новце, добила сва дела Јовина, почев од „Анархизма као филозофске док |
</p> <pb n="47" /> <p>Одједном уздрхта сва, стеже малишана на груди, стеже га толико да чу как |
и не питајући никога?{S} Ја ћу спремити сва потребна документа за обоје, па ћемо се венчати у н |
И Јелена потрча.</p> <p>Стигла је кући сва задувана.{S} Пре него што је мати и могла да је упи |
> <p>И две другарице заћуташе, занесена свака својим мислима.</p> <p>Прскање шљунка трже их из |
ху неко време ћутећи, па се растадоше и свака оде својој кући.</p> <p>Јелена је била разочарана |
чу вику неког храпавог гласа, који је, свакако, нешто наређивао, али услед лупе машина Јелена |
пред киоска, прођоше поред једне клупе, свакако заборављене, јер су све остале биле однесене.{S |
знаш да смо ми већ давно раздвојени.{S} Свакако да ниси заборавио шта смо уговорили онда кад си |
говоре о „<title>Сањину</title>.“ То је свакако нешто велико.{S} Мица уосталом рече да је роман |
а је то „Чита ди Бари“, лађа о којој си свакако слушала.{S} Света много, а на броду ничега.{S} |
ш се што сам се вратила школи!{S} То си свакако чула <pb n="100" /> од Јованке, која је, пошто |
а је побегао овамо.{S} Виђала си га већ свакако.{S} Лети носи црну руску рубашку, преко које се |
можда никако и не мисле, сматрајући их свакако за слабашна створења, неспособна за велики и см |
ије схватање живота које је избијало из сваке реченице.{S} Заинтересоваше је Сањинови погледи н |
аџбине ?{S} Плетем венац за кућу, као и сваке године.{S} Зар ту има какве враџбине? </p> <pb n= |
ебеса и преувеличавао сваку његову реч, сваки гест.{S} Севић је веровао у Јову као у каквога ид |
ћи, бранила се она.</p> <p>— Дођите, на сваки начин!{S} Скоро ју је преклињао Севић.</p> <p>— Г |
он, делећи реч на слогове и наглашујући сваки слог.</p> <p>После часова, по обичају, пође у шет |
ир пребио једног војника.</p> <p>И тако сваки број.</p> <p>Лист се продавао, пролазио је, јер и |
не показао да нас ништа не веже, већ да свако има свој пут.{S} Врло добро си учинио што си наша |
ке листе, посетнице...</p> <p>Јелена је свако по подне одлазила у штампарију, да што помогне му |
м одавно обоје увидели, па смо и живели свако за себе.{S} Зар не би било боље и за мене и за те |
е уредништво као какву кошницу, у којој свако ради свој посао, тихо и не сметајући другоме.{S} |
одне се састанемо у кући, по ручку опет свако на свој посао, до вечери, онда....</p> <p>— То би |
и Јелену.{S} Долазио је свакога дана, у свако доба, под разним изговорима, али увек у циљу да ј |
<pb n="13" /> своме, у школи.{S} Ујутру свако оде лепо на своју страну, у подне се састанемо у |
ри.</p> <p>— Па то личи на онога што га сваког дана виђамо на Калемегдану, насмеја се Мица грох |
и онолико колико је било потребно.{S} А свакога месеца ваљало је нешто новца слати и Севићу.</p |
а.</p> <p>Чекали смо лађу, која је била свакога дана авизирана, али која никако није долазила.{ |
сле је навикла.{S} У уредништво је ишла свакога дана, обично око пет сати по подне, па носила к |
ћ поче да прогони Јелену.{S} Долазио је свакога дана, у свако доба, под разним изговорима, али |
ничије друштво, већ је избегавала све и свакога.{S} Кад би видела коју од својих школских друга |
тове што нападају владу, што грде све и свакога, што „крешу“. „<title>Народно право</title>“ ни |
шта, и то да се појави пред људима који свакога <pb n="31" /> дана напишу све оно што свакога д |
и нападнутих у листу.{S} Севић је скоро свакога дана примао по које саопштење, да му је за тај |
а <pb n="31" /> дана напишу све оно што свакога дана изађе у онако обимноме „<title>В. Журналу< |
да га радиш ?{S} За уредништво једнога свакодневнога листа мора се преводити брзо, као да се п |
а код Павића није више било, али како у свакој несрећи има и среће, имала сам доста слободна вр |
е од смеха, немоћно брани.{S} И тако са сваком редом.</p> <p>Није била лепа та Јелена Ђорђевиће |
/p> <p>— Он неће ни да чује!</p> <p>— У сваком случају покушај да га приволиш да пристане.{S} М |
е овај хвалио до небеса и преувеличавао сваку његову реч, сваки гест.{S} Севић је веровао у Јов |
.{S} Глас му је лако подрхтавао и скоро сваку фразу понављао је.{S} Јелена се осећала нелагодно |
даваше мира.{S} Притрчи тек другарици и свали је у траву, па је онда претура тамо-амо, голица ј |
е, упали светиљку и поче да ради.{S} До сванућа научила је све и израдила је све задатке.{S} У |
} Сва се природа будила из зимњега сна, све је певало химну животу и љубави.</p> <p>Сад је Јеле |
ита.{S} Читала је без избора и разбора, све руске писце који су јој дошли до руку.{S} Толстој, |
еба да води прву реч.{S} Мушко, женско, све је једно, обоје имају подједнаких права на живот.{S |
S} Али у колико је више дана пролазило, све ју је нешто више вукло да бар оде у уредништво, сам |
ију; у кујни би, стојећи, испила млеко; све остало време, ван школе, проводила би у својој соби |
само колико сам се мучио у ропству!{S} Све би ми било лако, да сам знао где си, да сам имао не |
од света, ма да нико ништа и не зна.{S} Све нам се чини да је и најусрдније и најдубље саучешће |
} Није просто знала шта пре да чита.{S} Све ју је интересовало, гутала је све.</p> <p>Није забо |
по Кошутњаку, берући цвеће за венце.{S} Све тако око седамнаест-осамнаест година.{S} Сукње им н |
исала дан раније и предала га пошти.{S} Све је било врло просто.</p> <p>Јелена се вратила са му |
>Петар је на занату био врло вредан.{S} Све своје слободно време проводио је у читању разних књ |
де да излази, сем на ручак и вечеру.{S} Све остало време мучила се око превођења.{S} Из дана у |
ма пословима, а има ли таквих у нас?{S} Све мисле само на тоалете и на провод, а не и да помогн |
о својим погледима на живот, на брак, — све што је Јелена већ давно била чула из његових уста.< |
<p>— Доста је и то, али црква покушава све да брак очува.{S} Твој муж може да изјави, да он те |
ебе, а ја ћу гледати да ти се одужим за све што си учинила досада за мене.{S} Збогом!</p> <p>— |
јој је дошао — био је Севић.</p> <p>За све време од одласка из Србије Јелена није мислила о ње |
ажила ничије друштво, већ је избегавала све и свакога.{S} Кад би видела коју од својих школских |
је дрвеће и најавило пупољке лишћа, па све до у позну јесен.{S} Деца долазе да се наиграју, де |
ак, па би трчала својој клупи.{S} Какве све изговоре није налазила да се само извуче из куће ил |
и и Севићеве дугове за хартију, прекиде све везе са дотадањим животом.{S} Ишла је у канцеларију |
не листове што нападају владу, што грде све и свакога, што „крешу“. „<title>Народно право</titl |
Јазбина! помисли, а пред очи јој изађе све оно што је читала о мукама радничким у тим јазбинам |
а.{S} Све ју је интересовало, гутала је све.</p> <p>Није заборавила ни Јову Дугића и његова дел |
До сванућа научила је све и израдила је све задатке.{S} У души је осећала неку неисказану лакоћ |
поче да ради.{S} До сванућа научила је све и израдила је све задатке.{S} У души је осећала нек |
угића.{S} Јелену је интересовало шта је све Јова написао, јер је хтела да се упозна са његовим |
а дочека подне и оде оцу.</p> <p>Кад је све испричала, стари Ђорђевић се замисли.{S} Он је знао |
ла сам срећна, јер сам осећала да ми је све опроштено.</p> <p>— А мама, а деца? питала сам.</p> |
жена примити, ко ће?</p> <p>У Јелени је све кипело.{S} Једва се уздржавала да га не ухвати за г |
е долазио касно увече.</p> <p>Јелени је све јасније бивало да између стварности и снова има врл |
о сцене измирења и праштања.{S} Мени је све то одвратно.{S} Нећу чак да вам речем ни једне речи |
срећни.{S} Споразумеју се двоје и то је све.{S} Изостављене су оне глупе церемоније око венчања |
рити.{S} Нисмо криви ни ти ни ја што је све онако изишло.{S} Ја сам најлепше мислио.</p> <p>И о |
Јелена је једва намолила Севића да купе све ново, а не половно у Фишеклији.{S} Чудио се он зашт |
ом помислила на испит зрелости, који се све више ближио, а који јој је изгледао као замахнут но |
ћ, уздрхтала гласа, приближујући јој се све више, поче да јој описује своје патње, своје жеље, |
ајући је за мишицу, приближујући јој се све више.{S} Она покуша да се повуче, али он као да се |
{S} Он је тражио новац и она му истресе све што је имала при себи. </p> <pb n="120" /> <p>Али п |
треба само да се прихвати посла, па ће све ићи само од себе.{S} Али поче да се спотиче већ код |
ишеклији.{S} Чудио се он зашто она хоће све ново, кад је половно много јевтиније.</p> <p>Уселиш |
ти.{S} Истина задржала се, али је бар и све задатке израдила.</p> <p>Одби да вечера, рекавши да |
пре и после подне, као раније у школу и све што је доживела за последњу годину дана чинило јој |
ацавши делове одеће по соби.{S} Мати би све покупила, сложила на столицу крај постеље, па би и |
све то — и Јелена рукама показа како би све то изврнула.</p> <p>— Него, хајде, остави књигу, па |
рдне.{S} Он ју је стезао на своје груди све силније, да јој је дах застајао.{S} Њу је одвратнос |
из митологије Грка и Римљана, заокружи све то како је знала и умела и преписа што је читкије и |
он је чинио све што је знао и умео, али све то на један неспретан начин, тако да се видело да о |
штампане табаке.</p> <p>Јелени се учини све врло познато.{S} Осети силно узбуђење при помисли, |
<p>Мица настави брати цвеће, прилазећи све ближе месту где је била Јелена, па најзад седе уз њ |
развода брака, знао је да бирократизам све увлачи у некакве форме, не хајући за вапаје душе.</ |
оја никако није долазила.{S} Почела сам све више мислити о својима, <pb n="102" /> надајући се |
от, да он више не може без ње, да је он све више жели, али да буде његова, сасвим његова.</p> < |
а које је ангажовала, али је лист падао све ниже, и два и по месеца после почетка излажења нико |
слагачког шегрта, па се, као Твен, пео све више.{S} У Русији је учествовао у атентату на цара, |
рема својој жени; напротив, он је чинио све што је знао и умео, али све то на један неспретан н |
којој је незадовољство према њој бивало све веће.{S} Она није ништа радила.{S} По неки пут би с |
говца.{S} Севић пребаци Дугићу да је то све због његовог писања.{S} Дугић му одговори да је он |
осећајући како његови загрљаји постају све страснији, како је он крши у својим рукама, како ње |
еца Севића пустише испод суђења, јер су све оптужбе противу њега биле сведене на просто причање |
едне клупе, свакако заборављене, јер су све остале биле однесене.{S} Прошеташе два-три пута гор |
а мала и стара, али је Павић дао Севићу све што му је било потребно да може да ради.</p> <p>Как |
који свакога <pb n="31" /> дана напишу све оно што свакога дана изађе у онако обимноме „<title |
ове стране будемо и захвалне.{S} Ја бих све то — и Јелена рукама показа како би све то изврнула |
рђевић се замисли.{S} Он је знао каквих све тешкоћа има око развода брака, знао је да бирократи |
толико, хартија толико, штампа толико, свега толико.{S} Рентира се већ са три хиљаде примерака |
а ништа, настављао је Севић, јер ја пре свега никога не познајем, <pb n="58" /> а ниједна ме не |
. </p> <pb n="103" /> <p>Прећи ћу преко свега онога што сам за тим доживела.{S} Главно је да са |
ни „како си“, ни „шта радиш“.{S} Место свега загледао се само у њена округла прса и упитао с к |
шта управо није знала ни сама.{S} Место свега добила је у првоме реду то, што више није морала |
а, јер су све оптужбе противу њега биле сведене на просто причање.{S} Он је тако вешто удешавао |
ровао сам да ће се моћи што учинити.{S} Сведок си мојих упињања да се подигнем.{S} Али и ту се |
.{S} Она два господина потписаше се као сведоци.{S} Севић узе новац.</p> <p>— Господине, настав |
ада трамвајем до Топчидера, надисати се свежа ваздужа у Кошутњаку, одморити плућа и очи у ономе |
S} И извуче је.</p> <p>Ваздух на улици, свежији него у радионици, запахну је у лице.{S} Била је |
ш?</p> <p>— За њега или за кога другог, свеједно.</p> <p>— А што Јелена? питала је Мица, чисто |
е већ залази, бранила се Мица.</p> <p>— Свеједно, још само мало.</p> <p>Мица, навикнута већ да |
ла добра жена.{S} Лице њено, жућкасто и свело пре времена, показивало је дугу патњу.{S} Волела |
КОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАЊЕ СВЕСЛОВЕНСКЕ КЊИЖАРНИЦЕ</p> <p>1920.</p> </div> <div ty |
КОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАЊЕ СВЕСЛОВЕНСКЕ КЊИЖАРНИЦЕ</p> <p>М. Ј. СТЕФАНОВИЋА И ДРУГ |
није слушала.{S} Била је као скамењена, свесна опасности која јој је претила.{S} У то зазвони з |
, ако човек не би имао високо развијену свест о дужностима, жена, натоварена децом, била на мил |
поклони, говорећи:</p> <p>— Госпођице, свет је пропао, живео свет!{S} На нама двома је да га о |
нове основе.{S} Али треба <pb n="36" /> свет убедити у потребу преображаја, јер, видиш, она дев |
сти га унутра, само да јој се не скупља свет.</p> <p>— Шта хоћеш? питала је.</p> <p>— Треба ми |
ечи, ма да јој је било непријатно да је свет види с њим.{S} Био јој је одвратан, а и стидела га |
убеђења без основа.{S} Ваљало би да се свет мане тих глупости.{S} Жена, ако одговара твојим ид |
то знају, а они онако куражно иду кроз свет, високо дижући главу.{S} Не плаше се опасности.{S} |
> <p>— Госпођице, свет је пропао, живео свет!{S} На нама двома је да га обновимо!</p> <p>— А шт |
естре ни трага ни гласа.{S} Пође и он у свет.{S} Где је био и шта је радио — то нико није знао, |
а у уредништво, који су задовољни да их свет види како улазе у штампарију.</p> <p>Дугић је чест |
о ништа није могао доказати.{S} А и наш свет, који тако воли да прети, не воли да иде по судови |
и“, лађа о којој си свакако слушала.{S} Света много, а на броду ничега.{S} Послуга се понашала |
човек, наравно само у очима простијега света, ваљда за то што је био анархиста, а анархисте уб |
на.</p> <p>— Славно пропао у рушевинама света! издекламова Севић, хватајући је за руку.</p> <p> |
>Лист се продавао, пролазио је, јер има света који цени само оне листове што нападају владу, шт |
у, у којој је већ било доста беспослена света.</p> <p>Пред њима се одједном указа Дугић.{S} Пра |
огло десити.{S} Бежимо и склањамо се од света, ма да нико ништа и не зна.{S} Све нам се чини да |
скренуше десно, стазама где нема много света.</p> <p>Јелена, ништа не мислећи, пође за њима.{S |
ије ништа научила!</p> <p>Устаде, упали светиљку и поче да ради.{S} До сванућа научила је све и |
ним покретом руке склопи књигу, духну у светиљку, свуче се и леже.</p> <p>Заспа после дугога пр |
и права радионица, висока, пространа и светла.{S} Замишљала је ту неколико столова, дуж зидова |
Врло често ништа не говоре, али им очи светле жаром, блистају младалачким заносом...{S} О, бла |
пази и друге звезде, јаче, интензивније светлости.</p> <p>— То су велики умови, помисли, па јој |
небо.{S} Виде милионе звезда како мирно светлуцају, час засветле, час гасну — баш као људи који |
о се о једном владици, који је трчао за световним уживањима.{S} У једном „чланчићу“ регистрован |
нама се чини да смо ми најнесрећнији на свету, да се тако што само нама могло десити.{S} Бежимо |
а „мисли“ и „ситнице“, писала о женском свету и била коректор листа.{S} Дугић је писао уводне ч |
удила.{S} Био би то најидеалнији брак у свету, прави узор.</p> <p>Јелена га је слушала, опијају |
адвокатом, написала сам и представку за свештеника, само је потребно да наведем и твој стан.{S} |
њим.{S} Он ће ти написати представку за свештеника и рећи ће ти шта треба даље да радиш и на шт |
ло, где је Севић већ раније био спремио свештеника и уредио формалности.{S} Венчали <pb n="70" |
о добавише преко полиције.{S} Он изјави свештенику да воли своју жену, да је задовољан њом, да |
Јелену.</p> <p>По Јелениној представци свештенику, како почињу парнице за развод брака, били с |
е су то душе, мислила је.{S} Анархисти, сви то знају, а они онако куражно иду кроз свет, високо |
људе које је упознала поред Севића.{S} Сви су они били из „<title>В. Журнала</title>“, а овоме |
а, код куће, у школи, код другарица.{S} Сви су се чудили њеној расејаности и повучености.</p> < |
околине нико их није лично познавао, а сви су о обојици говорили само ружно.</p> <p>— Мрзе га, |
отворена прозора.{S} Тишина, изгледа да сви спавају.{S} А она не спава, а не спава зато што је |
Па сад? упитах бојажљиво.</p> <p>— Куд сви, ту и ми! уздахну отац.{S} Него да видимо како ћемо |
с правом долазити у ову кућу и да ће је сви понизно поздрављати.{S} Та шта су ти што се мувају |
није изазивала пажњу укућана, јер су је сви знали као врло ћудљиву.{S} Запиткивати је значило б |
ак од прилике као неко удружење, у коме сви чланови имају подједнаке дужности, подједнака права |
му је звонак, тон убедљив — чини ми се сви га слушају, нико се у његову присуству не усуђује н |
.{S} У Русији има пуно таквих бракова и сви су срећни.{S} Споразумеју се двоје и то је све.{S} |
х појединости, пред очи су јој излазили сви тренуци среће, којих је, авај, било тако мало, — и |
ра у својој тескобној тамници, како смо сви песници у тим годинама, које брзо оду у неврат!</p> |
што убацују и савијају хартију, шта су сви они према сарадницима, према онима који својим радо |
е, да вас познам.{S} Рад ми се необично свидео.{S} Чак сам га показао и своме пријатељу г. Дуги |
му.{S} Али је он, Јова, велики, већи од свију њих.</p> <p>— Па се онда сети данашњег свог покуш |
ка продужи са другарицама.</p> <p>Мица, свикнута већ на ћуди своје другарице, не задржаваше је |
се насликаним лепотама, утапајући се са свим у ту будућност.{S} Није ни осетила како ју је Севи |
здржава и себе и свога мужа, који је по свима пресудама имао да издржи више од три године затво |
Мени би жена била другарица, помоћник у свима пословима, а има ли таквих у нас?{S} Све мисле са |
ку погрешку машинског ученика.</p> <p>— Свирепости послодаваца! помисли Јелена и намах јој се у |
84" /> <p>Ну, почеше стизати и тужбе са свих страна и од свих личности нападнутих у листу.{S} С |
с сам обогаћена искуством и излечена од свих манија матуранткиње.</p> <p>Чудиш се да сам овде и |
еше стизати и тужбе са свих страна и од свих личности нападнутих у листу.{S} Севић је скоро сва |
им те, тих декламација, излечена сам од свих идеја које сам чула од тебе, примети Јелена јетко. |
ернији посетиоци, и најзахвалнији, ђаци свих школа и разнога узраста.{S} Од ранога пролећа, пре |
вога тромесечја имала више двојака него свих осталих оцена.{S} Отац се љутио и грдио, мати саве |
ти Севићевих погледа, који као да су је свлачили.{S} Опет јој беше некако нелагодно, али не неп |
њих.</p> <p>— Па се онда сети данашњег свог покушаја у уредништву и одвратности коју је осетил |
ић је био син једнога таљигаша, који је свог коњића и таљиге купио новцем што <pb n="49" /> га |
добро и пио.{S} Љубави је имао само за свога коња, а за своју жену и децу само по који грош, п |
, него да будем везана за њега до краја свога или његовог живота.{S} Боље икад него никад!</p> |
ела би у угао и не би скидала поглед са свога мужа, готова да скочи чим овај само дигне очи.{S} |
<p>И Јелена поче, као практикант, да од свога рада издржава и себе и свога мужа, који је по сви |
есетицу, ону коју је малочас примила од свога првога посетиоца, први новац који је зарадила као |
тао већ свој човек, способан да живи од свога рада.{S} Отац му је међутим био умро, а кућица пр |
новао.</p> <p>Стари Ђорђевић, бежећи од свога друштва, сећао се тек сада како је сам занемарио |
ант, да од свога рада издржава и себе и свога мужа, који је по свима пресудама имао да издржи в |
ресле.{S} Где ли је била Јелена да види свога јунака!</p> <p>Севић, сав преплашен и једва влада |
да нас ништа не веже, већ да свако има свој пут.{S} Врло добро си учинио што си нашао стан.{S} |
говарати.{S} Ја сам већ тако навикла на свој начин живота, да ни најмање не желим <pb n="97" /> |
ситне чиновнике, који су срећни кад на свој псеудоним прочитају поруку уредништва: „Што сте се |
астанемо у кући, по ручку опет свако на свој посао, до вечери, онда....</p> <p>— То би могло та |
</p> <p>У бесаници, ноћу, разгледала је свој брак са Севићем, сећала се и најситнијих појединос |
аноси, да <pb n="82" /> почне да издаје свој лист.{S} Чим остане сам с Јеленом, почне да рачуна |
о као какву кошницу, у којој свако ради свој посао, тихо и не сметајући другоме.{S} А оно место |
доћи.</p> <p>Рекавши ово Јелена дохвати свој шешир, наглим покретом покри главу и жустро пође в |
о што си нашао стан.{S} Ја ћу наставити свој живот и рад као да ти у опште ниси ни дошао, а теб |
о дана предала уреднику г. Павићу један свој рукопис, па сам хтела да видим шта је с њим, а дон |
у</title>“ имам 120 дин. месечно, а као свој газда зарадићу три-четири пута више.{S} А, да, как |
до своје седамнаесте године, постао већ свој човек, способан да живи од свога рада.{S} Отац му |
више, поче да јој описује своје патње, своје жеље, које су биле тако скромне, а она и не мисли |
а, са хладним данима и дугим ноћима.{S} Своје школске предмете Јелена је радила врло мало: пред |
а по кућама и од те зараде прихрањивала своје троје дечице.{S} Деца су, и ако таљигашева и праљ |
колико дана.{S} Јелена је марљиво учила своје лекције, силом се отимајући да више не мисли на у |
моћна и да мрдне.{S} Он ју је стезао на своје груди све силније, да јој је дах застајао.{S} Њу |
она тога није имала.{S} Како да повећа своје приходе?{S} Па се онда сети да је била сарадник „ |
гонило.{S} Можда сам хтела да утечем од своје прошлости!</p> <p>Била сам у друштву госпођа наши |
а ли бисте ви могли да одбаците од себе своје досадашње васпитање, па да учините по срцу и свој |
ли.</p> <p>Кад изби код сата, срете две своје другарице.</p> <p>— Шта ти је, Јелена, те си тако |
ар је на занату био врло вредан.{S} Све своје слободно време проводио је у читању разних књига, |
ћи јој се све више, поче да јој описује своје патње, своје жеље, које су биле тако скромне, а о |
> <pb n="18" /> <p>Јелена и Мица нађоше своје другарице код трамвајске чекаонице.{S} Весело су |
b n="53" /> <p>Она је каткад износила и своје мишљење, које је Јова скоро увек обарао једном је |
цама.</p> <p>Мица, свикнута већ на ћуди своје другарице, не задржаваше је и Јелена се врати, ал |
не угледних новинара, који су потписали своје радове псевдонимом.{S} Јелена је из разних књига |
квих часова, мислила сам да задовољавам своје срце кад сам се удавала за човека, на коме се ниш |
уће да пије, само сад тражећи и друштво своје нове жене.{S} Ова се спочетка нећкала, па се посл |
ио празничну школу.{S} Тако је дошао до своје седамнаесте године, постао већ свој човек, способ |
а за њега.{S} Било ме је стид да уђем у своје надлештво, а било је особа које су ме гледале или |
нако достојанствен и озбиљан, удубљен у своје мисли.{S} Он мисли само о преображају друштва, је |
већ увек најспореднијим, увек удубљен у своје мисли, нити икога гледа.</p> <p>— Гледа он, добро |
ићем.{S} Малишан, ненавикнут на милошту своје велике сестре, радо је пристајао уз њу.{S} Својим |
, са својим љубичицама и јагорчевинама, својим пупољцима и зеленилом.{S} Сва се природа будила |
ике сестре, радо је пристајао уз њу.{S} Својим ручицама чупао јој је косу, прислањао главицу уз |
две другарице заћуташе, занесена свака својим мислима.</p> <p>Прскање шљунка трже их из мисли. |
то дође и пролеће, дивно и мирисаво, са својим љубичицама и јагорчевинама, својим пупољцима и з |
то једва дочека и пошто се договорио са својим уредником, донесе Јелени да код куће преводи фељ |
p>Јелена остаде без игде ичега, само са својим разочарењем и очајањем.</p> <p>Куда ће сада и шт |
и залупи врата за собом.</p> <p>Занета својим мислима, Јелена није обраћала пажњу куда иде.{S} |
рад, већ због тога што се обрукао пред својим <pb n="77" /> уредником.{S} Али шта је знао.{S} |
у онда и ја у Београд.</p> <p>Хвалиш се својим браком!{S} Ја ти од срца желим да увек будеш сре |
трави.</p> <p>Једна међу њима одвајаше својим несташлуком.{S} Ниједној другарици не даваше мир |
ашње васпитање, па да учините по срцу и својим убеђењима ?</p> <p>— Ја ?{S} Ја бих, мислим! одг |
они према сарадницима, према онима који својим радовима испуњују те новине!</p> <p>Али очекујућ |
е и даље, говорећи о својим идеалима, о својим погледима на живот, на брак, — све што је Јелена |
Севић се пренемагаше и даље, говорећи о својим идеалима, о својим погледима на живот, на брак, |
ош дуго, држећи је у загрљају, причао о својим великим плановима, говорио је како ће уз њену по |
д га осећамо непосредно, кад га гледамо својим очима.{S} Деца у родитељској кући, храњена и бра |
ући.</p> <p>Јелена је била разочарана у својим идеалним замишљањима о уредништвима, о штампариј |
собито: ни љубави ни одвратности, али у својим мислима, на оној клупи, осећала се врло пријатно |
остају све страснији, како је он крши у својим рукама, како његове дрхтаве руке продиру и тамо |
.{S} Виде и неколико девојчица, које су својим прстићима хитро савијале одштампане табаке.</p> |
азила.{S} Почела сам све више мислити о својима, <pb n="102" /> надајући се да је бар неко од њ |
својих дана у школи, својих другарица, својих родитеља...{S} Рачунала је да би и она сада била |
вориште, сећала се својих дана у школи, својих другарица, својих родитеља...{S} Рачунала је да |
све и свакога.{S} Кад би видела коју од својих школских другарица, скренула би одмах у прву спо |
а, који је гледао у двориште, сећала се својих дана у школи, својих другарица, својих родитеља. |
ије устручавала, није много скривала ни својих телесних дражи, није дакле чудо што ју је он пос |
ер је немачки језик имао за њу још увек својих тајни.{S} Али како су то биле дечје књиге, она с |
мушка рука.</p> <p>Јелена се сети неких својих снова.</p> <p>Осећала је како је подухвата нека |
ољу, поче, у размишљању, да тражи краја својој авантури.{S} Није јој остајало ништа друго, него |
би чекала да падне сумрак, па би трчала својој клупи.{S} Какве све изговоре није налазила да се |
да Севић није био нежан и пажљив према својој жени; напротив, он је чинио све што је знао и ум |
еме ћутећи, па се растадоше и свака оде својој кући.</p> <p>Јелена је била разочарана у својим |
та.{S} Јелена застаде, хотећи да скрене својој кући.</p> <p>— Зар нећемо вечерати заједно? упит |
Ја сам чиновник, што ће рећи сиромах, и својој деци нисам могао спремати миразе, али сам могао |
о прибрао, толико да је могао испричати својој жени шта је било. </p> </div> <pb n="74" /> <div |
урно надимају, како срце немирно игра у својој тескобној тамници, како смо сви песници у тим го |
остало време, ван школе, проводила би у својој соби, час смејући се а час јецајући, час певајућ |
оже да га гледа, да га не може трпети у својој близини.</p> <p>По неком чудном бирократском про |
јама које владају у друштву, убио срећу својој сестри.{S} Видиш, он јој није бранио да се воли |
сам, Бога ми, једва излазила на крај са својом платом.{S} Зараде коју сам имала код Павића није |
и.{S} Морална лешина, која се распада и својом трулежи кужи друштво.</p> <p>Почетница — зубни л |
Љубави је имао само за свога коња, а за своју жену и децу само по који грош, псовке и батине.</ |
лужбу у самом Паризу.{S} Ја сам примала своју плату, а могла сам остати с оцем, јер Министарств |
симпатичан.{S} Али ја сам скупо платила своју лудост: данас сам обогаћена искуством и излечена |
, после онаквог мог поступка, мислим на своју удају, што је управо било бежање од среће.{S} Ну, |
е, у школи.{S} Ујутру свако оде лепо на своју страну, у подне се састанемо у кући, по ручку опе |
показивало је дугу патњу.{S} Волела је своју децу и у њима је тражила утеху за разочарење у бр |
дакле да у нас има жена, које би везале своју судбину за људе као што смо.{S} Дугић и ја? упита |
а о њој, а њој ће бити поможено, јер ће своју зараду имати само за себе.{S} Навикла је већ на о |
ивао је намери Севићевој, обећавајући и своју сарадњу.</p> <p>Севић је тумарао тражећи потребни |
лиције.{S} Он изјави свештенику да воли своју жену, да је задовољан њом, да жели да продужи зај |
S} И као зашто Сањин не би могао волети своју сестру друкчије него што су га учили.{S} Она је б |
леда као нешто што припада њему, држећи своју руку на њеном рамену.</p> <p>Она га одгурну нерво |
читави човечји род спава, не осећајући своју несрећу, и не тражећи јој лека.{S} Али не, она не |
ствари ваше женидбе имам и ја да речем своју реч.{S} Изволите доћи у моју канцеларију данас у |
л“, баш у то време, ваљда да би појачао своју продају, одвоји два ступца за радове омладине.{S} |
сећао се тек сада како је сам занемарио своју кућу.{S} У вечној трци за унапређењем није на дец |
плашено, а она га брзо спусти и утрча у своју собу, па се онако обучена баци на постељу, грцају |
да је добро ужинала код Мице.{S} Оде у своју собу, па, и не палећи лампу, леже.</p> <p>Није мо |
едништва? упита Јелена, прибирајући сву своју храброст и гутајући пљувачку.</p> <p>— Шта желите |
ко лепо положила испите, отишла у Ницу, своме оцу, да се мало одмори, па ће онда кући, у Србију |
и на своме послу, а ја на <pb n="13" /> своме, у школи.{S} Ујутру свако оде лепо на своју стран |
век нема права да бира себи друга према своме инстинкту?{S} Треба једном пресећи обичај мираза |
И то што је очекивала осети најзад, на своме грлу.{S} Севић поче махнито да је љуби.{S} Она по |
смета муж?{S} Он ће целога дана бити на своме послу, а ја на <pb n="13" /> своме, у школи.{S} У |
еобично свидео.{S} Чак сам га показао и своме пријатељу г. Дугићу, који назире у писцу велику ј |
> <p>Јелена ћуташе, задубљена у снове о своме будућем, а Мица настави плетење венца.</p> <p>Дру |
и није ништа остајало.{S} Поче неке, по своме мишљењу интересантније ставове да учи и напамет. |
?</p> <p>— Видиш, Јелена, ја сам имао у своме животу доста тешких момената, а и ти такође.{S} Д |
желите развод.{S} На тај начин брже се свршавају предходне формалности.{S} Само да ли ће он пр |
P19200_C11"> <head>XI.</head> <p>Срећно свршени Балкански рат донео је слободу многима који су |
, и нарочито не сад, на два месеца пред свршетак гимназије.</p> <p>— Како би било да свршимо то |
, годинама вуку.{S} А док се парница не сврши, колико ће јој пута још Севић доћи и церећи се, б |
овек те да је се клони, бар само док не сврши са испитом.{S} Али ју је он уместо одговора, прив |
е који су били на течају.{S} Па се и то сврши.{S} Даље, на универзитет, није се могло, јер није |
Али сам ја ипак била задовољна што сам свршила најтежи део посла.</p> <p>Баш у то време претрп |
једном отац.</p> <p>— Па још није школу свршила, примети мати.</p> <p>— Каква школа! одговори о |
.{S} Била је чак и радосна што се овако свршило.{S} Чинило јој се да јој је са душе пао неки ог |
так гимназије.</p> <p>— Како би било да свршимо то и не питајући никога?{S} Ја ћу спремити сва |
p> <p>Петар је изгубио матер баш кад је свршио основну школу.{S} Две сестрице биле су млађе од |
о је у читању разних књига, а учио је и свршио празничну школу.{S} Тако је дошао до своје седам |
свршиш школу?</p> <p>— Школу бих могла свршити и по удадби, шта би ми то сметало!</p> <p>И мла |
поче опет Јелена.</p> <p>— Пре него што свршиш школу?</p> <p>— Школу бих могла свршити и по уда |
родитељи, колико могу, не дају да осете сву тежину и грубост.{S} У колико је имовно стање родит |
а уредништва? упита Јелена, прибирајући сву своју храброст и гутајући пљувачку.</p> <p>— Шта же |
Погибије, где има стаза и где их нема, свуда групице или парови младих људи.{S} Иду полако, ра |
се се на ону клупу на Калемегдану.{S} И свуда је то чинила, код куће, у школи, код другарица.{S |
ом руке склопи књигу, духну у светиљку, свуче се и леже.</p> <p>Заспа после дугога превртања по |
{S} Једва се држао на ногама, спотицао, се, закрвављених очију, прљав.</p> <p>— Шта ћеш? упита |
каја.{S} Био је трештен пијан.{S} Једва се држао на ногама, спотицао, се, закрвављених очију, п |
/p> <p>У Јелени је све кипело.{S} Једва се уздржавала да га не ухвати за гушу и задави, толико |
ажећи и друштво своје нове жене.{S} Ова се спочетка нећкала, па се после навикну.{S} За децу на |
девојку за раме, скоро за груди.{S} Ова се закикота и баци се ногом да удари непристојника.{S} |
тамо-амо, голица је и засмејава, а ова се, заценивши се од смеха, немоћно брани.{S} И тако са |
евића су сматрали за анархисту.{S} Јова се дружио са Севићем за то, што га је овај хвалио до не |
а, својим пупољцима и зеленилом.{S} Сва се природа будила из зимњега сна, све је певало химну ж |
Јелени, која већ није знала како да га се отресе.{S} Обраћала се полицији за заштиту, али шта |
{S} Био јој је одвратан, а и стидела га се. </p> <pb n="95" /> <p>Ишли су неко време ћутећи, до |
</p> <p>Али и такав живот досади, па га се и Јелена засити.{S} Читав дан био јој је неиспуњен и |
у врата.</p> <p>Једнога дана, пошто га се једва била отресла, Јелена пође кући на ручак.{S} На |
та много, а на броду ничега.{S} Послуга се понашала према нама скоро непријатељски, пљачкајући |
И другарица наброја више случајева, да се Јова показао неваспитан.</p> <p>— То није могуће, бр |
да је по њу боље, а можда и по њега, да се не везују понова, кад их већ иначе ништа не веже.{S} |
вић јој предложи да буду муж и жена, да се венчају кад је већ такав обичај и кад већ она неће д |
ле великих мука и дугих преговарања, да се наравна са Павићем, тако да он прими штампарију, али |
идем одмах по речнике.</p> <p>И оде, да се после неколико минута врати са потребним јој речници |
више, да схвати друштвене доктрине, да се умеша међу људе који <pb n="26" /> раде на препорођа |
ле при тим речима чудно, животињски, да се Јелена ужасавала, осећајући како његови загрљаји пос |
ући се а час јецајући, час певајући, да се одмах затим стане ваљати по поду као бесомучна.</p> |
одмах, или ћу те...</p> <p>— Чекај, да се погодимо...</p> <p>— Нећу да се погађам, одмах напољ |
динар-два, после чега је он одлазио, да се ускоро опет врати.</p> <p>Јелена је била у очајању.{ |
рт.</p> <p>— Дабогме, и она у кварт, да се расправимо пред полицијом. </p> <pb n="115" /> <p>Је |
су јој толико биле прешле у навику, да се, кад дође уобичајено време, није могла отргнути.{S} |
ни да смо ми најнесрећнији на свету, да се тако што само нама могло десити.{S} Бежимо и склањам |
ла испите, отишла у Ницу, своме оцу, да се мало одмори, па ће онда кући, у Србију.</p> <p>Питаш |
она не хтеде да буде груба.</p> <p>— Да се удајем нећу, јер у браку с тобом нисам нашла ничега |
је и самом њему јасно да нема права да се понаша као муж, према жени која не само да сама себе |
и Јеленино писмо, којим их извештава да се венчала са Петром Севићем, публицистом, били су ван |
вати око паса, као хотећи да је чува да се не спотакне.</p> <p>Ишли су најкраћим путем ка Калем |
на била способна за што веће од тога да се задржи мало дуже ван куће!</p> <p>Прођоше главном ал |
ратко.</p> <p>— Е кад је посао, онда да се плати, јер ја ништа не радим онако, нити сам неки фи |
лицу, по врату.{S} Она је покушавала да се извуче, али ју је он држао чврсто, да је била немоћн |
ла није она срећа о којој је слушала да се говори. </p> <pb n="75" /> <p>Не би се могло рећи да |
се најрадије вратила, али није умела да се извуче, а да каже да јој је доцкан није хтела, јер к |
и тамо нашла некога, па би сад хтела да се удаш за њега?</p> <p>Јелена гризаше усне од једа.{S} |
pb n="29" /> <p>Колико пута је хтела да се окане Јове и његове филозофије, али би јој увек пред |
та је све Јова написао, јер је хтела да се упозна са његовим погледима и идејама.{S} Мица рече |
{S} Какве све изговоре није налазила да се само извуче из куће или од другарица, нарочито од Ми |
Њу је одвратност према њему нагонила да се отима, а опет јој је у његовим рукама било тако приј |
елео.{S} Речи су му клизиле са усана да се јелена чудила.{S} Био би то најидеалнији брак у свет |
н пречи него жена ? не могаде Јелена да се уздржи, а да не упита. </p> <pb n="93" /> <p>Он заус |
>Јелена је увиђала да сад има начина да се позна са „анархистима“.</p> <p>Пошто је дуго лупала |
учинити.{S} Сведок си мојих упињања да се подигнем.{S} Али и ту се показало да велики мрзе мал |
ујући јој се све више.{S} Она покуша да се повуче, али он као да се прилепио уз њу.{S} Већ је о |
све до у позну јесен.{S} Деца долазе да се наиграју, дечаци и девојчице да се протрче и да мало |
ајати, настави Јелена.{S} Боље ми је да се и кад-тад ослободим тога човека, него да будем везан |
и да није само Јелена крива, хтео је да се покаже правичан.{S} После дугог размишљања и колебањ |
се нађе какав човек који се смилује да се ожени њом.{S} Мушкарци проживе читав живот пре брака |
Каткада ни сама није могла да верује да се у истини збило оно што се збило.</p> <p>Чисто стидећ |
рно.</p> <p>Јелена је горела од жеље да се упозна било с њим, било са Севићем.{S} Веровала је д |
симпатије публике, која се, из жеље да се умеша у туђе ствари, окупила око њих, тако да Јелена |
е, молим те да одеш одмах, остави ме да се приберем, а и време је рада.{S} Иди, ако си икада им |
„<title>В. Журнала</title>“, а овоме да се понуди није имала куражи због Павића.{S} После колеб |
че да је најлакше ако обоје изјавите да се не трпите, да обоје желите развод.{S} На тај начин б |
е да се наиграју, дечаци и девојчице да се протрче и да мало уче, шипарице и младићи и да се пр |
ће све ићи само од себе.{S} Али поче да се спотиче већ код првих реченица.{S} Обрни-осврни не и |
ек више него раније.{S} И Севић поче да се заноси, да <pb n="82" /> почне да издаје свој лист.{ |
ј је струјало кроз тело.</p> <p>Поче да се игра са малим братићем.{S} Малишан, ненавикнут на ми |
ахнито да је љуби.{S} Она покушаваше да се окрене, да устане, али у колико се више отимала, у т |
ако тежак.</p> <p>И Јелени се чињаше да се срећа приближује, она срећа о којој је Севић раније |
од срца желим да увек будеш срећна и да се каткада сетиш другарице која те увек воли —</p> <p>Ј |
вника, има мираз, па јој је могуће и да се уда кад хоће.</p> <p>Јелена лежаше на страни, савивш |
и да мало уче, шипарице и младићи и да се проведу. </p> <pb n="10" /> <p>Обично су ту и љубавн |
и као бубрег у <pb n="114" /> лоју и да се излежава, а сад кад се бедни муж вратио из рата, изм |
у његовој мучној борби.{S} Па баш и да се нађе нека, да ли би се одважила да пође за човека мо |
и и убеђења без основа.{S} Ваљало би да се свет мане тих глупости.{S} Жена, ако одговара твојим |
већ била прочитала Сањина, предложи да се прошетају мало.</p> <p>— Мани се, каква шетња, данас |
пред каване „Губеревац“ она предложи да се врате и окрете се не обзирући се на њега.{S} Он пође |
ше се лево и десно, не знајући да ли да се рукује или не, али немаде храбрости да први пружи ру |
чне оцене, ако није било слабих, или да се разгоропади ако би <pb n="71" /> била која неповољна |
пође вратима.</p> <p>— Јелена, чекај да се договоримо, повика Мица за њом.</p> <p>Али Јелена из |
<p>Сутрадан јој дође мати и рече јој да се обрати г. Н. Н., пријатељу њенога оца, који ће наћи |
вицама, а доста кривица имало је тек да се пресуде.</p> <p>Јелена покуша да издаје лист сама, у |
ој, понеки пут, не би пошло за руком да се састане са Севићем, читаву ноћ не би имала мира.</p> |
ју.{S} Превуче руком преко чела, као да се увери да ли је заиста жива, будна.{S} Сети се послед |
га листа мора се преводити брзо, као да се пише из главе.</p> <p>— Па ја могу и брже да преводи |
Она покуша да се повуче, али он као да се прилепио уз њу.{S} Већ је осећала његов дах, ужагрен |
шевине.{S} Гле, није сама, нешто као да се миче испод њених ногу.{S} Спусти поглед и виде Севић |
в разговор?</p> <p>— Па ја сам рекао да се плати тај посао о коме си ми говорила.{S} Ја нисам м |
друштвену реформу, па је ваљда хтео да се и он уз њега прослави.{S} Њихову пријатељству ишло ј |
сестри.{S} Видиш, он јој није бранио да се воли с другим.{S} А можда није био сигуран да би и о |
шта да му каже кад буде дошао, како да се понаша према <pb n="91" /> њему.{S} Она није према њ |
ју је испуњавао ужасом.{S} Али како да се то изведе?{S} Родитељи неће хтети ни да чују о удаји |
ве то на један неспретан начин, тако да се видело да он то тако хоће, али да му то није и урође |
адити да би се живело, али ма колико да се радило, није се могло зарадити онолико колико је бил |
кла.{S} Чинило јој се нечувено смело да се појави тамо, она, којој је требало читаве две недеље |
ем равнодушности.{S} Стид ју је било да се она, ни сама не зна како, некада просто напросто под |
ој то не поможе.</p> <p>Како би било да се обрати оцу!</p> <p>И она, дршћући од узбуђења и стра |
ије.{S} Она је мислила да треба само да се прихвати посла, па ће све ићи само од себе.{S} Али п |
смо и налазим да је сасвим природно да се и формално уништи брак, који је стварно већ одавно р |
плете себи венац.{S} Знаш врло добро да се ни ја ни ти нећемо удати не само ове године, него ко |
да којекако напише ко зна шта, и то да се појави пред људима који свакога <pb n="31" /> дана н |
о непознатога, коме је пало на памет да се баш сад шета по Калемегдану. </p> <pb n="66" /> <p>— |
и руке под чело.</p> <p>— Хвала Богу да се и ти смириш! добацише јој две-три другарице идући да |
зато, што, немајући мираза, не могу да се удаду.{S} То је неправо.{S} Мушкарац има права да би |
едам мало боље, јер сам имао прилику да се ваљано одморим.{S} А и ти изгледаш добро, много боље |
а...</p> <p>— А, не!{S} Немам намеру да се по други пут женим, кад ми је жива жена коју обожава |
кај, да се погодимо...</p> <p>— Нећу да се погађам, одмах напоље.</p> <p>— Слушај, дај ми новац |
добра, ја сам тобом задовољан и нећу да се раздвајам.{S} Тешке године су прошле, сад ћемо тек б |
јвећи добротвори човечанства.</p> <p>Да се међутим Јелена упитала у чему се састоји друштвена н |
ења и страха пређе очин праг.{S} Изјада се матери, исплакаше се обе и у томе их затече отац.</p |
себи умела да одговори.</p> <p>Загледа се у небо.{S} Виде милионе звезда како мирно светлуцају |
Или ти ја попуштам или нико.{S} И онда се још љутиш.{S} Нећу да идем, одговори Мица одлучно, р |
а задовољна и скоро срећна, јер сам уза се имала оца, заштитника.{S} А и њему, старом већ, била |
ког дана виђамо на Калемегдану, насмеја се Мица грохотом.</p> <p>— На кога? упита Јелена мало з |
се вратио кући.{S} Морална лешина, која се распада и својом трулежи кужи друштво.</p> <p>Почетн |
о причање стећи симпатије публике, која се, из жеље да се умеша у туђе ствари, окупила око њих, |
д ове Мице, која је право женско и која се стара да научи домаћи посао, да кува и плете...</p> |
бу преображаја, јер, видиш, она девојка се не само није наљутила на онога непристојника, већ је |
е Севић био задовољан њом.{S} Извежбала се у послу и сад би могла да ради код куће, увече.{S} Н |
го посла у школи и код куће, извињавала се она.{S} И сад се журим, јер сам већ, чини ми се, зад |
ле да је девет сати.{S} Истина задржала се, али је бар и све задатке израдила.</p> <p>Одби да в |
</p> <p>Почетница — зубни лекар, морала се много савлађивати да буде довољно прибрана око оно д |
браку, о којој маштају девојке? питала се.</p> <p>Али она је имала прилике да види и друге мла |
ти и докле ће она моћи издржати? питала се.</p> <p>Једног дана ето ти опет Севића.{S} Јелена му |
— Како само да им -се приближим? питала се она.</p> <p>Из њене околине нико их није лично позна |
знала како да га се отресе.{S} Обраћала се полицији за заштиту, али шта је ова могла.{S} Ваљда |
да спава, али је затварала очи, враћала се на Калемегдан, на ону клупу, бацала се Севићу у загр |
зора, који је гледао у двориште, сећала се својих дана у школи, својих другарица, својих родите |
гледала је свој брак са Севићем, сећала се и најситнијих појединости, пред очи су јој излазили |
својим мислима, на оној клупи, осећала се врло пријатно крај њега.{S} Сва је била испуњена сам |
насумце пође ка Теразијама.{S} Осећала се као у вртлогу, а неко миље прожимало ју је од пете д |
скрете у Босанску улицу.</p> <p>Осећала се лако.{S} Била је чак и радосна што се овако свршило. |
се на Калемегдан, на ону клупу, бацала се Севићу у загрљај, слушала га.</p> <p>Па би се тек тр |
ору.{S} Јелена је била мирна.{S} Молила се Богу да буде осуђен, јер би осуда по онаквим делима |
елена се колебала неколико дана, ломила се.{S} Страх је осећала пред доношењем такве једне одлу |
ја га не волим, ја га не волим! бранила се, али би брзо клонула, чинило јој се да је у Севићево |
— Мрзи ме, Јелена, остани овде, бранила се другарица.</p> <p>— Увек ти тако, никад нећеш да ми |
емо кући, ено сунце већ залази, бранила се Мица.</p> <p>— Свеједно, још само мало.</p> <p>Мица, |
у.</p> <p>— Не знам, нећу моћи, бранила се она.</p> <p>— Дођите, на сваки начин!{S} Скоро ју је |
ак и вечеру.{S} Све остало време мучила се око превођења.{S} Из дана у дан у дан радила је брже |
осећањима које је имала.</p> <p>Мучила се да измисли шта да му каже кад буде дошао, како да се |
} Нешто ју је вукло да изађе.{S} Гушила се у кући.{S} Замишљена и расејана целога дана, није из |
ли су постали добри другови.{S} Навикла се и на његов поглед, који ју је још увек палио и сажиз |
али јој није био непријатан.{S} Навикла се и на његов начин говора — више ачења него озбиљности |
рекавши да ће на излет до Авале, нашла се са Севићем на железничкој станици и сели су у воз до |
у животу догоди нешто непријатно, нама се чини да смо ми најнесрећнији на свету, да се тако шт |
њен муж.{S} Видела је младенце, којима се срећа могла читати с лица, који су били заједно коли |
оста беспослена света.</p> <p>Пред њима се одједном указа Дугић.{S} Прав као бор, држећи у руци |
> <p>Кад виде да јој он прилази, Јелена се одвоји од Мице, добацујући јој:</p> <p>— Пардон, за |
коро сваку фразу понављао је.{S} Јелена се осећала нелагодно под тим погледом и крв јој јурну у |
у, прислањао главицу уз груди, а Јелена се подавала томе умиљавању. </p> <pb n="47" /> <p>Одјед |
је другарице, не задржаваше је и Јелена се врати, али убрзо скрете ка уредништву „В. Журнала“.< |
ead>VI.</head> <p>С тешком муком Јелена се за неколико дана отимала да не оде у уредништво.{S} |
диркивање, та мушка рука.</p> <p>Јелена се сети неких својих снова.</p> <p>Осећала је како је п |
ати у некоме селу, преко.</p> <p>Јелена се колебала неколико дана, ломила се.{S} Страх је осећа |
Све је било врло просто.</p> <p>Јелена се вратила са мужем у Београд после два — три дана, у с |
S} Али како су то биле дечје књиге, она се није много бринула за тачност, често се и намерно ни |
да их Јелена није могла пратити.{S} Она се врати и седе на једну клупу близу изласка.</p> <p>— |
{S} Забацивши главу на наслон клупе она се није трудила да разуме шта јој Севић говори.{S} Дост |
а матери.{S} Али што је учињено не мења се.{S} Ја нећу да она икада зажали на мене да јој нисам |
ве жене.{S} Ова се спочетка нећкала, па се после навикну.{S} За децу настаде тешко време.{S} Пе |
та.{S} Почео је од слагачког шегрта, па се, као Твен, пео све више.{S} У Русији је учествовао у |
е ученице прођоше поред њих на више, па се онда вратише, али не бејаху срећне да привуку поглед |
га.{S} Требало би само имати куражи, па се отрести лажи и убеђења без основа.{S} Ваљало би да с |
ца и Јелена иђаху неко време ћутећи, па се растадоше и свака оде својој кући.</p> <p>Јелена је |
га брзо спусти и утрча у своју собу, па се онако обучена баци на постељу, грцајући у сузама.</p |
</p> <p>— Него, хајде, остави књигу, па се спремај да изађемо, навали Јелена. </p> <pb n="22" / |
ош непрестано биле речи Севићеве.{S} Па се сети Севићевих погледа, који као да су је свлачили.{ |
ру уз оне који су били на течају.{S} Па се и то сврши.{S} Даље, на универзитет, није се могло, |
{S} Како да повећа своје приходе?{S} Па се онда сети да је била сарадник „<title>Народног права |
велики, већи од свију њих.</p> <p>— Па се онда сети данашњег свог покушаја у уредништву и одвр |
ам увиђа да не иде овако живети и стара се да им буде боље.{S} А живот је међутим тако тежак.</ |
штампа толико, свега толико.{S} Рентира се већ са три хиљаде примерака.{S} А растураће се.</p> |
чидер о празницима, на цео дан.{S} Мора се отићи, ма само и једном годишње.</p> <p>Али су најве |
ништво једнога свакодневнога листа мора се преводити брзо, као да се пише из главе.</p> <p>— Па |
е враџбине? </p> <pb n="12" /> <p>— Шта се чиниш као да не знаш?{S} Плетеш венац и говориш чаро |
одмах отрчао у полицију, да покуша шта се може, али се није могло ништа више.{S} Севић је спре |
у били корисни, <pb n="109" /> а овакав се вратио кући.{S} Морална лешина, која се распада и св |
који се образовао око ње.</p> <p>Најзад се појави и један радознали жандарм, случајно баш са те |
јно одстојање.</p> <p>Једнога дана, кад се Јелена с тешком муком одбранила од насртаја, Севић ј |
у бар ове године, у последње време, кад се она онолико променила, а од оцена је само слабе и им |
му одговори да је он неблагодаран, кад се тако понаша према њему, који му је лист и подигао.{S |
нити је он икада о томе говорио.{S} Кад се вратио у Београд, после неких десетак година, био је |
14" /> лоју и да се излежава, а сад кад се бедни муж вратио из рата, измучен и исцеђен, госпођа |
обратиш пажњу.</p> <p>Сутрадан, баш кад се Јелена спремала да лође на ручак, упаде Севић у атељ |
и код куће, извињавала се она.{S} И сад се журим, јер сам већ, чини ми се, задоцнила.</p> <p>И |
а није обраћала пажњу куда иде.{S} Нађе се пред улазом у Калемегдан.{S} Застаде мало, као очеку |
оје желите развод.{S} На тај начин брже се свршавају предходне формалности.{S} Само да ли ће он |
е пусти с миром, да буде човек те да је се клони, бар само док не сврши са испитом.{S} Али ју ј |
угарица неке су јој завиделе, а неке је се клониле.</p> <p>Једном Јелена баш да уђе у уредништв |
ј је угодно што је сасвим уз њега, није се отимала његовим пољупцима.{S} Онде где су биле његов |
ивело, али ма колико да се радило, није се могло зарадити онолико колико је било потребно.{S} А |
то сврши.{S} Даље, на универзитет, није се могло, јер није радио.{S} Али сам ја ипак била задов |
велико.</p> <p>Читаву недељу дана није се усуђивала да пође у уредништво, управо долазила је д |
де, само мене више не зови.</p> <p>Није се ишло ни Јелени, али је ипак горела од жеље да оде јо |
од тога да покажу какав гњев; не обоје се мирно, издаље, гледаху и смејаху.</p> <p>— Као „<tit |
, Јелени прођоше четири месеца, за које се време она једва снашла у новом положају.{S} Никаква |
ети носи црну руску рубашку, преко које се опаше кајишем. </p> <p>Двојица младих људи, дошавши |
е кад сам се удавала за човека, на коме се ништа није могло волети.{S} Као да га и сад гледам: |
е не гледајући ни лево ни десно, никоме се не уклањајући с пута.{S} Како су три другарице закрч |
ије питање.</p> <p>— А, тако!{S} О томе се, мислим, нема много разговарати.{S} Ја сам већ тако |
свако оде лепо на своју страну, у подне се састанемо у кући, по ручку опет свако на свој посао, |
и преко дана, кад затвори очи и пренесе се на ону клупу на Калемегдану.{S} И свуда је то чинила |
више волео него сада.{S} Ужелео сам те се.</p> <p>Она премишљаше шта да ради.{S} Да ли да га п |
ем ни пару за твој</p> <p>живот, ако те се само дотакнем.{S} Одлази!</p> <p>— Плати прво за раз |
е изласку.{S} Кад дође до врата, окрете се и климну главом.</p> <p>— Збогом, рече. </p> <pb n=" |
климну главом у знак поздрава и окрете се да пође.</p> <p>Али, у забуни, пође вратима која су |
евац“ она предложи да се врате и окрете се не обзирући се на њега.{S} Он пође за њом. </p> <pb |
мо онда мало разговарати.{S} Забављајте се, рече јој и дотури неке илустрације.</p> <p>Севић је |
м прочитају поруку уредништва: „Што сте се ућутали, пријатељски поздрав!“ А у Београду има дост |
аузети место крај ње као њен муж, да ће се брак наставити, иако је он већ раскинут по осећањима |
т и штампарија.</p> <p>Мислила је да ће се моћи одржати са штампаријом.{S} Муж јој је из затвор |
пун идеала и нада.{S} Веровао сам да ће се моћи што учинити.{S} Сведок си мојих упињања да се п |
ају.{S} Никаква изгледа није било да ће се што поправити.{S} Понеки пут, у сумрак, Јелена је ми |
није више рачунала са могућношћу да ће се још срести.{S} Сад јој се учинио као жива претња, ка |
ићи боље, више ће се зарађивати, па ће се и боље живети.{S} Као сарадник у „<title>В. Журналу< |
} А са штампаријом ће ићи боље, више ће се зарађивати, па ће се и боље живети.{S} Као сарадник |
са три хиљаде примерака.{S} А растураће се.</p> <p>— Умећу ја да га испуним и учиним интересант |
ба преводити само с немачког, а плаћаће се четрдесет динара од табака.{S} Јелена пристаде одмах |
е склопи књигу, духну у светиљку, свуче се и леже.</p> <p>Заспа после дугога превртања по посте |
прилази доброј пријатељици.{S} Руковаше се гледајући се радознало.</p> <p>— Кад си дошао? питал |
ин праг.{S} Изјада се матери, исплакаше се обе и у томе их затече отац.</p> <p>Не рече јој ништ |
свет, високо дижући главу.{S} Не плаше се опасности.{S} А већ два пута пролазе поред мене и не |
плашен и једва владајући собом, клањаше се лево и десно, не знајући да ли да се рукује или не, |
иктирао.{S} Она два господина потписаше се као сведоци.{S} Севић узе новац.</p> <p>— Господине, |
нувши капе.{S} Густа дуга коса лепршаше се на поветарцу.</p> <p>Наше две ученице прођоше поред |
њ-дана једна група младих девојака беше се растурила по Кошутњаку, берући цвеће за венце.{S} Св |
главом о тешко, гвоздено постоље и више се не маче.{S} Крв из разбијеног потиљка поче да клизи |
половно много јевтиније.</p> <p>Уселише се и наместише.{S} Кад је Јелена видела како јој стан и |
д ногама задрхташе рушевине, расклопише се, и она и Севић полетеше у бездан.</p> <p>Пробуди се |
поставила питање, да ли он мисли да би се код нас нашла девојка која би смела да закључи такав |
мучан живот.{S} Ваљало је радити да би се живело, али ма колико да се радило, није се могло за |
д јој лежање већ досади.{S} Спремила би се и изашла у варош, у шетњу, па би пред само подне оти |
лим ову дубоку тишину.</p> <p>Јелена би се најрадије вратила, али није умела да се извуче, а да |
о, бар не више сада, пријатно, и она би се понашала као према ма коме туђинцу.{S} Болело ју је |
у...{S} Овако је практикант...{S} Па би се сетила мужа, оних калемегданских вечери, пролећа.{S} |
ићу у загрљај, слушала га.</p> <p>Па би се тек тргла. </p> <pb n="60" /> <p>— Та ја га не волим |
се говори. </p> <pb n="75" /> <p>Не би се могло рећи да Севић није био нежан и пажљив према св |
.{S} Па баш и да се нађе нека, да ли би се одважила да пође за човека мојих убеђења?{S} Несумњи |
ац и боцу и трчало по ракију.{S} Док би се дете, после неколико минута, вратило, отац би питао |
ао какав просјак.{S} А био је, рекло би се, и малко напит. </p> <pb n="111" /> <p>— Како си жен |
руби новац, који санкционише оно што би се могло санкционисати и без њега.{S} Требало би само и |
чврсто на ноге.{S} Не разумем зашто би се иначе девојкама давао мираз!</p> <p>Мица ућута, зави |
настави живот у заједници.{S} Ствар би се онда отезала и најзад би развод био изречен на твоју |
лизу Новога Гробља.{S} Жена и деца неби се никада преварили да ли је баш он или не.{S} Псовка и |
а није могла ништа разабрати.{S} Појави се некакав дебељко, који није био црн као остали.{S} Не |
еакција мрзи слободу...</p> <p>— Остави се, молим те, тих декламација, излечена сам од свих иде |
о.{S} Има ли муштерија?</p> <p>— Остави се, него да разговарамо озбиљно.</p> <p>Он седе.</p> <p |
Севић полетеше у бездан.</p> <p>Пробуди се окупана у зноју.{S} Превуче руком преко чела, као да |
у, одговори она, повуче руку и придружи се Мици.</p> <p>— Чекаћу вас! добаци јој он, делећи реч |
редник и његова гадна псовка.{S} Згрози се.</p> <p>— Друштво треба разрушити, па на рушевинама |
} Сети се последње сцене у сну и згрози се.{S} Не, неће она у то друштво! </p> <pb n="39" /> <p |
е да не зна, али ће упитати брата, који се о Јови не изражава баш најлепше.</p> <p>Сад Мица, ко |
жасом помислила на испит зрелости, који се све више ближио, а који јој је изгледао као замахнут |
ја би смела да закључи такав брак, који се код нас не би уопште сматрао <pb n="55" /> као брак. |
рије. </p> <pb n="85" /> <p>Павић, који се бојао да штампарија не оде на покриће кривичних трош |
елена није могла да изађе из круга који се образовао око ње.</p> <p>Најзад се појави и један ра |
евић се тргоше и седоше као шетачи који се одмарају.{S} Севић је у себи проклињао непознатога, |
виши човек, говорио је Јова, човек који се отресао предрасуда и уског гледишта локалног морала |
есто прођу док се нађе какав човек који се смилује да се ожени њом.{S} Мушкарци проживе читав ж |
енац и говориш чаролије, гаташ хоћеш ли се удати до идућега Ивањ-дана.</p> <p>— И не мислим на |
је до капије, чак је једном и ушла, али се, уплашена, одмах извукла.{S} Чинило јој се нечувено |
у полицију, да покуша шта се може, али се није могло ништа више.{S} Севић је спремио документа |
трчах му руци.{S} Он ми је не трже, али се очевидно колебаше.{S} Најзад ме загрли и осетих како |
е смела пред њим ни уста да отвори, али се после ослободила и врло често су њих троје претресал |
нешто да јој каже.{S} Она га пусти, али се одмах покаја.{S} Био је трештен пијан.{S} Једва се д |
а ипак мораде да скрене мало десно, али се очеша о ону која је била с његове стране.</p> <p>— К |
"93" /> <p>Он заусти да каже нешто, али се предомисли, махнувши само руком.</p> <p>— Остави то. |
>“ није давало богзна какву зараду, али се исплаћивало. </p> <pb n="84" /> <p>Ну, почеше стизат |
ликог листа као што је „Журнал“.{S} Али се не усуди, знала је да јој другарице не би после дале |
нити друкчији утисак него књиге.{S} Али се прилика није указивала.{S} Виђала их је кад год би и |
S} Хајд’ сад, па дођи сутра.</p> <p>Али се није могла отрести.{S} Он је тражио новац и она му и |
о.{S} Целога дана трчи по пословима или се врти по штампарији и чак и певуши.{S} Па је и према |
, учинио је на ме страшан утисак, да ми се срце стегло.{S} Ништа не мислећи притрчах му руци.{S |
је, госпођице, да вас познам.{S} Рад ми се необично свидео.{S} Чак сам га показао и своме прија |
ваша супруга <pb n="73" /> не смете ми се никад више не само обраћати ма за што, него ни прибл |
алих људи.{S} Кад затворим очи, чини ми се да га јасно видим.{S} Висок, витак, високога чела, д |
S} И сад се журим, јер сам већ, чини ми се, задоцнила.</p> <p>И хтеде да пође.</p> <p>— Хоћете |
упитао зашто бежим, не бих му, чини ми се, умела рећи.{S} Али је у мени било нешто, што ме је |
лас му је звонак, тон убедљив — чини ми се сви га слушају, нико се у његову присуству не усуђуј |
ајући да сплиће цвеће.</p> <p>— Чини ми се да је он нешто изванредно, поче Јелена, као читајући |
црквице на брегу више Драча, чинило ми се као да сам најзад приспела у пристаниште спасења.</p |
ожи да се прошетају мало.</p> <p>— Мани се, каква шетња, данас је дан оних који не могу да шета |
несенске цркве.{S} Кад га спази, Јелени се стеже срце, не од радости, већ од страха.{S} Он јој |
је међутим тако тежак.</p> <p>И Јелени се чињаше да се срећа приближује, она срећа о којој је |
вијале одштампане табаке.</p> <p>Јелени се учини све врло познато.{S} Осети силно узбуђење при |
другу.</p> <p>— Шта је, Јелена, шта си се ућутала ? питале су другарицу, која је мирно стајала |
„сад“?{S} Сада одмах или сада пошто си се ти вратио ?</p> <p>— Сад пошто сам се ја вратио.</p> |
да га то пита, али оћута.</p> <p>— Ниси се променио, изгледаш чак и боље.</p> <p>— Вероватно да |
употреби на себе, а ја ћу гледати да ти се одужим за све што си учинила досада за мене.{S} Због |
нда дочекали.{S} Уосталом ти иди ако ти се иде, само мене више не зови.</p> <p>Није се ишло ни |
тек почињала.</p> <p>— Иди сад, обрати се Севићу, имам посла.</p> <p>— Кад ћемо се видети? упи |
ишта од задатака није урадила.{S} Врати се столу и поче да чита, али јој се учини огромна непра |
ограда трамвајем до Топчидера, надисати се свежа ваздужа у Кошутњаку, одморити плућа и очи у он |
у једно уз друго, није им тешко растати се.</p> <p>Јелена га је слушала и најрадије би му поста |
{S} Сети се да си ме некад волела, сети се како смо се узели.{S} Помисли само да сам ја онај чо |
рт</p> <p>— Немој тако, Јелена!{S} Сети се да си ме некад волела, сети се како смо се узели.{S} |
ри да ли је заиста жива, будна.{S} Сети се последње сцене у сну и згрози се.{S} Не, неће она у |
p> <p>Јелени скоро застаде дах.{S} Сети се да је виђала тога Јову Дугића.{S} Чула је већ и њего |
одницом којом је иначе забрањено женити се!{S} Зашто се онда не би избацила та глупа такса, тај |
слуша те неоправдане нападе.{S} Опрости се и оде кући.</p> <p>Севићев поглед је непрестано осећ |
у, који му је лист и подигао.{S} Наљути се и оде.{S} После неколико дана Севић оде на издржавањ |
мо, али више нисмо! одговори она гадећи се. </p> <pb n="105" /> <p>— Јесмо, јесмо, брак још пос |
оно што се збило.</p> <p>Чисто стидећи се онога што је урадила, а осећајући да је крива, није |
/p> <p>— Морам.</p> <p>И пођоше, држећи се чврсто за руке.</p> <milestone unit="subSection" /> |
колико су год могли, који шетају држећи се за руке и пиљећи једно у друго.{S} А њен муж једва ј |
ти мужевљевој.{S} Али је ћутала, бојећи се да не изгледа глупа у очима тако паметна човека.</p> |
пита где је била досада, Јелена, чинећи се расположена, исприча како је била код Мице, радиле с |
ико ће јој пута још Севић доћи и церећи се, бацити јој у лице да је она његова жена.{S} Осећала |
p>— Ох, Јелена, шапутао је Севић гушећи се пољупцима, ја сам луд за тобом.{S} Лутао сам по варо |
а чита, тихим гласом, као прибојавајући се да је ко не чује.</p> <p>Јелена слушаше оне звучне р |
е задихала, одговори Јелена, решавајући се у себи да ли да повери слатку тајну о томе како је п |
</p> <p>Јелена пође изласку, решавајући се да ли да оде кући или Мици, па да с овом чита мало.{ |
>Седели су тако ћутећи, као снебивајући се од онога, што су у ствари желели. </p> <pb n="64" /> |
лити о својима, <pb n="102" /> надајући се да је бар неко од њих у Драчу, али никога не нађох.< |
ј пријатељици.{S} Руковаше се гледајући се радознало.</p> <p>— Кад си дошао? питала је.</p> <p> |
.</p> <p>И Јелена склопи очи, предајући се слатким сањаријама младе, бујне девојке.</p> <p>И од |
</p> <p>Јелена га је слушала, опијајући се насликаним лепотама, утапајући се са свим у ту будућ |
о је већ, ја ћу кући.</p> <p>Спремајући се за одлазак замоли Мицу да јој позајми „<title>Сањина |
ајући се насликаним лепотама, утапајући се са свим у ту будућност.{S} Није ни осетила како ју ј |
а изађемо, па ћемо разговарати шетајући се.</p> <p>— Како хоћете, само се не могу дуго задржава |
радио до у сумрак.{S} Онда, обраћајући се Јелени, упита:</p> <p>— Зар не би било пријатније да |
проводила би у својој соби, час смејући се а час јецајући, час певајући, да се одмах затим стан |
ожи да се врате и окрете се не обзирући се на њега.{S} Он пође за њом. </p> <pb n="96" /> <p>— |
га одгурну нервозним покретом, окрећући се од њега.</p> <p>— Де, де, та ми смо муж и жена!</p> |
?{S} Поезија, проза ? упита не осврћући се. </p> <pb n="34" /> <p>— Проза, филозофија, једва пр |
оро за груди.{S} Ова се закикота и баци се ногом да удари непристојника.{S} Али и једно и друго |
ица је и засмејава, а ова се, заценивши се од смеха, немоћно брани.{S} И тако са сваком редом.< |
њега у затвору.</p> <p>— Па хајд’! реши се најзад.</p> <p>Ручали су оно што је Јелена справила |
и Мици, па да с овом чита мало.{S} Реши се на ово последње.</p> <p>Мица је дочека радосно, не п |
сну обема рукама горњи део прса и сруши се крај мртва мужа. </p> </div> <!-- </div> --> </body> |
от, кад га је осигурала, зар сад да јој се јави авет прошлости!</p> <p>— Толики дивни људи мисл |
струји нека слатка топлина, као да јој се груди подигоше у вис.</p> <p>Како већ нису знали ни |
не хтела, пусти га унутра, само да јој се не скупља свет.</p> <p>— Шта хоћеш? питала је.</p> < |
а бојажљиво.{S} У ствари, у грудима јој се разлевало миље због похвале.</p> <p>— Штампаћемо га, |
ућношћу да ће се још срести.{S} Сад јој се учинио као жива претња, као смртна опасност.</p> <p> |
ваше како промичу силуете.{S} После јој се очи привикоше на полутаму и она поче да разазнаје пр |
ћ и Севић.{S} И ова двојица учинише јој се велики, врло велики.</p> <p>По вечери седе да ради л |
онда је књига забрањена само да би јој се начинила реклама.{S} Стварно добрим књигама није пот |
} Спусти поглед и виде Севића, који јој се поклони, говорећи:</p> <p>— Госпођице, свет је пропа |
Врати се столу и поче да чита, али јој се учини огромна неправда што мора да учи ове глупе и с |
евић, уздрхтала гласа, приближујући јој се све више, поче да јој описује своје патње, своје жељ |
ватајући је за мишицу, приближујући јој се све више.{S} Она покуша да се повуче, али он као да |
је ни имала других оцена.{S} И брак јој се учини као котва спасења. </p> </div> <pb n="69" /> < |
ила се, али би брзо клонула, чинило јој се да је у Севићевом загрљају, а оно дотле непознато ос |
поредну улицу. <pb n="87" /> Чинило јој се да не би могла да издржи сусрет са њима, не би знала |
уплашена, одмах извукла.{S} Чинило јој се нечувено смело да се појави тамо, она, којој је треб |
о двоје-троје посетилаца.{S} Чинило јој се да то пре подне нема краја.{S} Једва дочека подне и |
је мислила о будућности.{S} Чинило јој се страшно, ако тако узмора да проведе век.{S} И да ли |
а и задовољна сама собом.{S} Чинило јој се као да почиње нов живот, живот рада.{S} Хтела је да |
сна што се овако свршило.{S} Чинило јој се да јој је са душе пао неки огроман терет. </p> </div |
вела за последњу годину дана чинило јој се као мучан сан.{S} Каткада ни сама није могла да веру |
м у школу, срете Севића.{S} Учинило јој се као да је он очекивао њен пролазак.</p> <p>Кад виде |
во да јој није одмах дошао, већ што јој се чинило да би требало да га то пита, али оћута.</p> < |
послодаваца! помисли Јелена и намах јој се учини да разуме мржњу радника према послодавцима.</p |
сто тога некаква мрачна пећина, у којој се чују и онако гадне речи, и то још од уредника!{S} Па |
p> <p>Често размишљајући о школи, у њој се заче мисао да полаже испит зрелости као приватна уче |
је међутим била тек почетница.{S} Ипак се реши да му да, само да оду проти.</p> <p>— Добро, до |
{S} А њен муж једва је и гледа.{S} Увек се нешто жури или је забринут о овоме и ономе. </p> <pb |
арнице, каткад, годинама вуку.{S} А док се парница не сврши, колико ће јој пута још Севић доћи |
једва га стиже.{S} Дуго је требало док се Севић мало прибрао, толико да је могао испричати сво |
а женска чека и године често прођу док се нађе какав човек који се смилује да се ожени њом.{S} |
бити драгоцена.{S} Али извините, ја вам се нисам ни представио: ја сам Севић, публициста.</p> < |
19200_C7"> <head>VII.</head> <p>Кад нам се у животу догоди нешто непријатно, нама се чини да см |
, ма да нико ништа и не зна.{S} Све нам се чини да је и најусрдније и најдубље саучешће пријате |
не.</p> <p>— Јелена, поче Севић, ја сам се решио.{S} Ми ћемо живети заједно, наш брак ће управо |
тању да разуме и такве ствари, а ја сам се наљутила на њу што није хтела да изађе у шетњу.{S} Б |
е да преводим, али немам речник, па сам се задржала око неких речи.</p> <p>— Ако је само то, ид |
.</p> <p>— Брзо сам ишла узбрдо, па сам се задихала, одговори Јелена, решавајући се у себи да л |
а сам да задовољавам своје срце кад сам се удавала за човека, на коме се ништа није могло волет |
и ти такође.{S} Да знаш само колико сам се мучио у ропству!{S} Све би ми било лако, да сам знао |
диш се да сам овде и радујеш се што сам се вратила школи!{S} То си свакако чула <pb n="100" /> |
и се ти вратио ?</p> <p>— Сад пошто сам се ја вратио.</p> <p>— Да ти право кажем, о томе сам је |
ло добро, упаде јој он у реч.{S} Слажем се са твојом намером и мило ми је да си ти изнела то гл |
вољан малом наградом.</p> <p>Са Дугићем се познао негде у иностранству, бар се тако мислило, ак |
аћим путем ка Калемегдану.{S} Као да им се обома журило да што пре стигну.{S} Тек овда-онда изм |
овој или оној другарици.</p> <p>Сасвим се ослободила са Севићем.{S} Били су постали добри друг |
аћао пажњу на то шта Јелена ради, с ким се дружи, шта чита.{S} Он се задовољавао тиме да мирно |
.{S} Она је била лепа девојка, пред њим се није устручавала, није много скривала ни својих теле |
ађају децу, перу и кувају.</p> <p>Затим се опет сети Јове и његовог мушког лица, његових очију, |
Крагујевцу, једва протепа отац, с муком се уздржавајући да не зајеца.</p> <p>Ћутали смо обоје.{ |
а је марљиво учила своје лекције, силом се отимајући да више не мисли на уредништво.{S} Али у к |
е и рушење, огромне пожаре.{S} Одједном се виде на некаквој високој планини, не, није била план |
било врло много шетача.</p> <p>Одједном се однекуд појавише Јова Дугић и Петар Севић.{S} Ишли с |
ога Севића. </p> <pb n="38" /> <p>У том се сети да ништа од задатака није урадила.{S} Врати се |
а ради, с ким се дружи, шта чита.{S} Он се задовољавао тиме да мирно потпише тромесечне оцене, |
пор и гурну га што је могла јаче.{S} Он се затетура, изгуби равнотежу.{S} Паде крај велике зуба |
лици.{S} Затим сам отишао Павићу.{S} Он се извињава што је онако поступио.{S} Вели да би он при |
ни „шта радиш“.{S} Место свега загледао се само у њена округла прса и упитао с ким станује!{S} |
{S} Ти си још увек моја женица! церекао се Севић.{S} Веруј да никада ниси била лепша, нити сам |
орђевић, бежећи од свога друштва, сећао се тек сада како је сам занемарио своју кућу.{S} У вечн |
мушкарци понашају према женскињу, а ово се још смеје!</p> <p>Али, помислила је, то су још остац |
ово, а не половно у Фишеклији.{S} Чудио се он зашто она хоће све ново, кад је половно много јев |
ного мислио <pb n="62" /> о њој и чудио се и жао му је било што је никако нема.</p> <p>— Имала |
вечеру и не позвавши Јелену.{S} Вратио се касно, сав једак не толико због неспособности Јелени |
иностранству, бар се тако мислило, ако се о томе уопште мислило.{S} Због тога пријатељства ваљ |
осети како јој недостаје ваздуха, како се гуши.{S} Хтеде да виче, али јој глас застајаше у грл |
е године идеалисања и чедности!{S} Како се груди бурно надимају, како срце немирно игра у својо |
} Ено сифражеткиња у Енглеској, па како се боре жене у Данској, па женскиње у Русији.{S} И ја б |
речи, и то још од уредника!{S} Па како се они мушкарци понашају према женскињу, а ово се још с |
га и добити, али кад ?{S} Знала је како се бракоразводне парнице, каткад, годинама вуку.{S} А д |
ић дође, а он је бежао од тога.{S} Тако се ствар протезала у бесконачност.</p> <p>Али је за то |
е да се окрене, да устане, али у колико се више отимала, у толико ју је Севић чвршће грлио и ма |
едљив — чини ми се сви га слушају, нико се у његову присуству не усуђује ни да проговори.</p> < |
гдан.{S} Неосветљен, разголићен, чинило се као да спава.</p> <p>— Хајдемо да прођемо мало и по |
у.{S} У допису из једне вароши говорило се о једном владици, који је трчао за световним уживањи |
нама могло десити.{S} Бежимо и склањамо се од света, ма да нико ништа и не зна.{S} Све нам се ч |
хартије за писање.{S} Нема тишина, само се чује, једва, како пера клизе по глаткој хартији.{S} |
шетајући се.</p> <p>— Како хоћете, само се не могу дуго задржавати, јер имам посла код куће.</p |
ва потребна документа за обоје, па ћемо се венчати у некоме селу, преко.</p> <p>Јелена се колеб |
е Севићу, имам посла.</p> <p>— Кад ћемо се видети? упита он.</p> <p>— Видећемо се већ, одговори |
дахну отац.{S} Него да видимо како ћемо се сместити.</p> <p>Била је то „Чита ди Бари“, лађа о к |
се видети? упита он.</p> <p>— Видећемо се већ, одговори му она, гурајући га према вратима.</p> |
p>— Слушај, Јелена, поче он.{S} Кад смо се нас двоје удружили за заједнички живот, знаш добро, |
госпођа неће ни да га види.{S} Док смо се ми мучили за отаџбину, госпође су уживале са швапски |
да си ме некад волела, сети се како смо се узели.{S} Помисли само да сам ја онај човек који је |
. Јовану дође очекивани брод и укрцасмо се.{S} Прво лице које сам видела на броду био је — мој |
се није много бринула за тачност, често се и намерно није хтела задржавати тражењем правог изра |
баш са те линије.</p> <p>— Шта је, што се скупљате ? упита орган јавног поретка.</p> <p>— Моли |
на напрћи усне.</p> <p>— Пара?{S} А што се онда девојкама даје мираз!{S} Колико будем имала мир |
а десети пут да ме гура.</p> <p>— А што се и ти мало не склониш с пута ?</p> <p>— Па добро, ако |
ости Јеленине за рад, већ због тога што се обрукао пред својим <pb n="77" /> уредником.{S} Али |
а се лако.{S} Била је чак и радосна што се овако свршило.{S} Чинило јој се да јој је са душе па |
онизно поздрављати.{S} Та шта су ти што се мувају око машина, шта су те девојке што убацују и с |
већ од страха.{S} Он јој приђе као што се прилази доброј пријатељици.{S} Руковаше се гледајући |
да верује да се у истини збило оно што се збило.</p> <p>Чисто стидећи се онога што је урадила, |
издржи, да је оно подсећа на нешто што се она трудила да заборави.{S} И зар сад, кад је успела |
је иначе забрањено женити се!{S} Зашто се онда не би избацила та глупа такса, тај груби новац, |
S} Севић као да то једва дочека и пошто се договорио са својим уредником, донесе Јелени да код |
ћем се познао негде у иностранству, бар се тако мислило, ако се о томе уопште мислило.{S} Због |
ј жени?{S} Ја је нећу никада имати, јер се за мене, као ни за Дугића, не може овде наћи жена, о |
је Севић постао штампар, Јеленин живот се променио.{S} Штампарија је била мала и стара, али је |
> <pb n="83" /> <p>Одређенога дана лист се појави, под дирекцијом г. Петра Севића, са прилозима |
.</p> <p>И тако сваки број.</p> <p>Лист се продавао, пролазио је, јер има света који цени само |
ије заснован на слободи удруживања, већ се девојка просто напросто продаје и уз њу се често дај |
<p>Кад је све испричала, стари Ђорђевић се замисли.{S} Он је знао каквих све тешкоћа има око ра |
} Псовка и</p> <p>само псовка.{S} Севић се уопште није сећао да је од оца што друго и чуо, као |
b n="57" /> па кренуше натраг.{S} Севић се заустави пред заборављеном клупом.</p> <p>— Да седне |
унак зашкрипа у близини, Јелена и Севић се тргоше и седоше као шетачи који се одмарају.{S} Севи |
ла само помисао на тебе.</p> <p>И Севић се пренемагаше и даље, говорећи о својим идеалима, о св |
што може да буде корисна.</p> <p>Севић се такође променио.{S} Целога дана трчи по пословима ил |
бракова и сви су срећни.{S} Споразумеју се двоје и то је све.{S} Изостављене су оне глупе церем |
не.{S} Макар му дали и који грош, да му се замажу очи. </p> <pb n="110" /> <p>— Па зар није дос |
о што га је силно волела, већ као да му се извини што је мислила да је себичан, да не води рачу |
ад идите.</p> <p>Севић није чекао да му се понови.{S} Излете као из топа и полете улицом.{S} Је |
да купиш шта ти треба.</p> <p>Јелена му се обисну о врат, не за то што га је силно волела, већ |
није.{S} При последњим речима поглед му се устави на њеним бујним прсима.{S} Њу намах обли руме |
ако му се ја не склањам с пута друге му се склањају, па их опет <pb n="46" /> очепи.{S} Није, н |
поретка.</p> <p>— Молим вас, обрати му се Јелена, овај човек ме напада и вређа.{S} Молим вас д |
ониш с пута ?</p> <p>— Па добро, ако му се ја не склањам с пута друге му се склањају, па их опе |
<p>Да се међутим Јелена упитала у чему се састоји друштвена несрећа, шта је то она увиђала и ш |
девојка просто напросто продаје и уз њу се често даје још и „приде“, као уз какву робу.{S} То „ |
ормалности.{S} Венчали <pb n="70" /> су се одмах.{S} Писмо родитељима Јелена је написала дан ра |
а код Мице, радиле су математику, па су се и саме згрануле кад су виделе да је девет сати.{S} И |
чулност.{S} Ноздрве, меснате, шириле су се при удисању ваздуха.{S} Лице обично, округло, са неч |
и грдио, мати саветовала, наставнице су се чудиле, а од другарица неке су јој завиделе, а неке |
куће, у школи, код другарица.{S} Сви су се чудили њеној расејаности и повучености.</p> <p>Попод |
Достојевски, Горки, Арцибашев ређали су се пред њеним очима.{S} Није просто знала шта пре да чи |
шта не мислећи, пође за њима.{S} Они су се нешто објашњавали.</p> <p>— То је по мојем мишљењу в |
ригу о деци оставио је жени.{S} Тако су се и деца одбила од њега.{S} Мати као мати, много штошт |
е, ногавице око кривих ногу приметно су се тресле.{S} Где ли је била Јелена да види свога јунак |
јих упињања да се подигнем.{S} Али и ту се показало да велики мрзе мале, да их даве, да реакциј |
набрале цвећа и исплеле венце, враћаху се, зовући и њих.</p> <p>— Да останемо, Мицо, молила је |
p>— Ух, те твоје романчине!{S} Никад их се нећеш заситити.{S} Каква ти је опет та купусара ?</p |
>Неко време ћутаху обе.</p> <p>— Ја бих се, Бога ми, удала, поче опет Јелена.</p> <p>— Пре него |
са Јелениног.</p> <p>— Не знам, али бих се тако радо удала.</p> <p>И две другарице заћуташе, за |
је нежно.</p> <p>— Ништа, Мицо, али бих се радо удала.</p> <p>— За онога твог што га онако зами |
те, јер, право да ти кажем, женирао бих се да сам ја то учинио.{S} Грубости живота су нас раста |
</p> <p>— Па шта би то сметало, што бих се удала? изазиваше Јелена.</p> <p>— Прво, муж...</p> < |
практично, а да не траје дуго.{S} Реших се за зубно лекарство.{S} До краја ове године завршићу, |
војака него свих осталих оцена.{S} Отац се љутио и грдио, мати саветовала, наставнице су се чуд |
{S} И ако платиш прописану таксу, можеш се оженити и сродницом којом је иначе забрањено женити |
.</p> <p>Чудиш се да сам овде и радујеш се што сам се вратила школи!{S} То си свакако чула <pb |
свих манија матуранткиње.</p> <p>Чудиш се да сам овде и радујеш се што сам се вратила школи!{S |
а ћу онда и ја у Београд.</p> <p>Хвалиш се својим браком!{S} Ја ти од срца желим да увек будеш |
а је примети.</p> <p>— Како само да им -се приближим? питала се она.</p> <p>Из њене околине ник |
мисли да удеси живот: с њом или сам за себе.{S} Била је начисто да је по њу боље, а можда и по |
обоје увидели, па смо и живели свако за себе.{S} Зар не би било боље и за мене и за тебе да ту |
жено, јер ће своју зараду имати само за себе.{S} Навикла је већ на овакав живот, а и он је ваљд |
соко дигнуте главе, говорили су само за себе, не гледајући ни у кога.{S} Јелена је често, с Мил |
ја ту погрду схвати скоро као увреду за себе.</p> <p>— Што не пази како иде, него ми одвали рам |
о око машине и пруживши руку некако иза себе.</p> <p>Јелена му утури рукопис у руку.</p> <p>Уре |
ао муж, према жени која не само да сама себе издржава, већ је помагала и њега у затвору.</p> <p |
ли само да сам ја онај човек који је на себе примио ту незахвалну улогу да те уведе <pb n="113" |
их двадесет-тридесет динара употреби на себе, а ја ћу гледати да ти се одужим за све што си учи |
кад хоћемо некога да пропустимо испред себе.</p> <p>Јелена тек сад пође изласку.{S} Кад дође д |
{S} Да ли бисте ви могли да одбаците од себе своје досадашње васпитање, па да учините по срцу и |
е прихвати посла, па ће све ићи само од себе.{S} Али поче да се спотиче већ код првих реченица. |
ного радити.{S} Са друштвом, у којем је себе замишљала, учинила би она много.{S} Мисли јој и не |
1" /> била која неповољна.{S} Кривио је себе нарочито због тога, што на Јелену није обратио паж |
практикант, да од свога рада издржава и себе и свога мужа, који је по свима пресудама имао да и |
разговарајући скоро шапатом, једва сами себе чују.{S} Врло често ништа не говоре, али им очи св |
авом и изађе.</p> <p>Јелена је била ван себе.{S} Дрхтала је од једа и беса.{S} Као жену вређало |
ва у кабинет.</p> <p>Јелена је била ван себе од љутине.</p> <p>— Јелена, поче Севић, ја сам се |
ој врата.</p> <p>Јелена, без речи и ван себе, изађе.</p> <p>Сутрадан јој дође мати и рече јој д |
етром Севићем, публицистом, били су ван себе.{S} Отац је одмах отрчао у полицију, да покуша шта |
му и она поче да разазнаје предмете око себе.{S} Виде да има и мушких и женских.{S} Женскиње је |
анархистичним идејама које је сејао око себе, а које нису хватале корена.{S} Важио је као опаса |
„добротвори човечанства“, не би ни сама себи умела да одговори.</p> <p>Загледа се у небо.{S} Ви |
олело ју је да у томе човеку није према себи изазивала ништа друго сем равнодушности.{S} Стид ј |
.{S} Необријана лица, храпава гласа, на себи је имао неко овештало одело, без <pb n="33" /> прс |
егових очију, које као да је осећала на себи.{S} Плану у лицу, задрхта целим телом, из раширени |
Севићев поглед је непрестано осећала на себи.{S} Миље јој је струјало кроз тело.</p> <p>Поче да |
а на пол — зар човек нема права да бира себи друга према своме инстинкту?{S} Треба једном пресе |
шлука, или неко ко је био лењ да оплете себи венац.{S} Знаш врло добро да се ни ја ни ти нећемо |
ц и она му истресе све што је имала при себи. </p> <pb n="120" /> <p>Али пред вече ето га опет. |
на, ја сам од јуче до сада размишљала о себи и теби и дошла сам до закључка да ми нисмо једно з |
Али ју је он уместо одговора, привлачио себи, обасипао пољупцима, уверавајући је да је она тако |
лео да имам добру другарицу, какву ја у себи замишљам.</p> <p>И он поче живим бојама да слика ж |
на препорођају друштва.{S} Осећала је у себи неку чудну снагу, а у исто време и потребу да ту с |
шетачи који се одмарају.{S} Севић је у себи проклињао непознатога, коме је пало на памет да се |
ихала, одговори Јелена, решавајући се у себи да ли да повери слатку тајну о томе како је постал |
а да је она баш онаква какву је он жену себи желео.</p> <p>Јелена је ћутала.{S} Забацивши главу |
дошао, а теби до воље стоји да потражиш себи другу какву другарицу.</p> <p>— Врло добро, упаде |
ао да му се извини што је мислила да је себичан, да не води рачуна о њој.{S} А он, видиш није т |
Јелена, лупнувши ногом о под, а очи јој севаху.</p> <p>— Па, добро... да одем... али дај ми бар |
а с тешком муком одбранила од насртаја, Севић јој предложи да буду муж и жена, да се венчају ка |
зећи кроз мрачне просторије штампарије, Севић је лако обухвати око паса, као хотећи да је чува |
Ишли су полако.{S} Он, висок, укрућен, Севић као да је потрчкивао за њим.{S} Прођоше крај ње и |
е и ономе, дођоше и на питање брака.{S} Севић је нападао данашњи брак, наводећи да је неправеда |
не.{S} Псовка и</p> <p>само псовка.{S} Севић се уопште није сећао да је од оца што друго и чуо |
или тога и тога официра или трговца.{S} Севић пребаци Дугићу да је то све због његовог писања.{ |
ав, <pb n="57" /> па кренуше натраг.{S} Севић се заустави пред заборављеном клупом.</p> <p>— Да |
њима превођење није ишло много брже.{S} Севић плану, али не рече ништа, већ оде на вечеру и не |
може, али се није могло ништа више.{S} Севић је спремио документа за обоје.{S} Јелена је на да |
уњен и она зажеле да и она што ради.{S} Севић као да то једва дочека и пошто се договорио са св |
господина потписаше се као сведоци.{S} Севић узе новац.</p> <p>— Господине, настави Ђорђевић, |
ичавао сваку његову реч, сваки гест.{S} Севић је веровао у Јову као у каквога идола, веровао је |
седоше као шетачи који се одмарају.{S} Севић је у себи проклињао непознатога, коме је пало на |
екивала осети најзад, на своме грлу.{S} Севић поче махнито да је љуби.{S} Она покушаваше да се |
од свих личности нападнутих у листу.{S} Севић је скоро свакога дана примао по које саопштење, д |
ић је писао уводне чланке и „чланчиће.“ Севић је био директор, репортер и попуњавао празнине.{S |
едном Јелена баш да уђе у уредништво, а Севић испаде пред њу.</p> <p>— Боли ме нешто глава, па |
пропао у рушевинама света! издекламова Севић, хватајући је за руку.</p> <p>Јелена повуче руку, |
<pb n="75" /> <p>Не би се могло рећи да Севић није био нежан и пажљив према својој жени; напрот |
оћи овако издржати.</p> <p>Једнога дана Севић дође кући раније, сав радостан.{S} Исприча одмах |
Наљути се и оде.{S} После неколико дана Севић оде на издржавање казне, осуђен по неколиким крив |
>— Госпођица је студенткиња, не ? упита Севић.</p> <p>— Нисам још, ја сам матуранткиња. </p> <p |
улности.</p> <p>Није јој било јасно шта Севић сад намерава и како мисли да удеси живот: с њом и |
ао што смо.{S} Дугић и ја? упита најзад Севић.</p> <p>— Верујем да има, одговори Јелена.</p> <p |
<pb n="64" /> <p>— Јелена, поче најзад Севић, зашто вас није било ово неколико дана?</p> <p>— |
ашла у шетњу нити у сусрет мужу.{S} Кад Севић дође кући, затече Јелену очајну.{S} Видев у чему |
Јелена спремала да лође на ручак, упаде Севић у атеље.{S} У дроњцима, он који никада није изгле |
ћаја, чак ни сажаљења.</p> <p>У то дође Севић.{S} Сачекао ју је кад је излазила из канцеларије, |
„<title>Народног права</title>“ и да је Севић био задовољан њом.{S} Извежбала се у послу и сад |
.</p> <p>— Шта ћемо за ручак ? упита је Севић првога дана ујутру.</p> <p>— Па зар ја да кувам? |
су у соби за самце, у Савамали, где је Севић становао и пре женидбе.{S} Муж је ишао у уредништ |
су отишли у једно оближње село, где је Севић већ раније био спремио свештеника и уредио формал |
после два — три дана, у стан у коме је Севић раније сам становао.</p> <p>Стари Ђорђевић, бежећ |
јући да почиње онај живот о коме јој је Севић <pb n="76" /> говорио раније.{S} Она је мислила д |
срећа приближује, она срећа о којој је Севић раније говорио.</p> <p>О, како је мало потребно, |
P19200_C15"> <head>XV.</head> <p>Док је Севић био у затвору.{S} Јелена је била мирна.{S} Молила |
сам ти ја, а не „овај човек“, викао је Севић.</p> <p>— Може, госпоја, ама морате и ви у кварт. |
>— Али од тога нема ништа, настављао је Севић, јер ја пре свега никога не познајем, <pb n="58" |
оћеш ли да будеш моја, Јелена? питао је Севић.{S} Хоћеш ли да будеш моја звезда — водиља?</p> < |
љубио.</p> <p>— Ох, Јелена, шапутао је Севић гушећи се пољупцима, ја сам луд за тобом.{S} Лута |
е рад и први који јој је дошао — био је Севић.</p> <p>За све време од одласка из Србије Јелена |
пита Јелена.</p> <p>— Тебе, пелтечио је Севић, хватајући је за мишицу, приближујући јој се све |
200_C9"> <head>IX.</head> <p>Од како је Севић постао штампар, Јеленин живот се променио.{S} Шта |
На десетак корака од атељеа чекао ју је Севић.{S} Она хтеде да га прође, али он пристаде уз њу. |
, остани још само мало, преклињао ју је Севић.</p> <p>— Морам.</p> <p>И пођоше, држећи се чврст |
удућност.{S} Није ни осетила како ју је Севић ухватио за руку, настављајући причање и милујући |
колико се више отимала, у толико ју је Севић чвршће грлио и махнитије љубио.</p> <p>— Ох, Јеле |
рилозима г. Јове Дугића, госпође Јелене Севић и још неколицине угледних новинара, који су потпи |
два га стиже.{S} Дуго је требало док се Севић мало прибрао, толико да је могао испричати својој |
Ти си још увек моја женица! церекао се Севић.{S} Веруј да никада ниси била лепша, нити сам те |
по њу, уздрхтавала је при помисли да ће Севић ускоро доћи, да ће понова заузети место крај ње к |
н себе од љутине.</p> <p>— Јелена, поче Севић, ја сам се решио.{S} Ми ћемо живети заједно, наш |
ца, врло добро, врло добро, повлађиваше Севић листајући рукопис.{S} Само једну примедбу, дозвол |
е много, али тек више него раније.{S} И Севић поче да се заноси, да <pb n="82" /> почне да изда |
роти и у ду-духовни суд, ваљало је да и Севић дође, а он је бежао од тога.{S} Тако се ствар про |
<p>Шљунак зашкрипа у близини, Јелена и Севић се тргоше и седоше као шетачи који се одмарају.{S |
по неком прећутном споразуму, Јелена и Севић одмах седоше на ону једину, заборављену клупу.</p |
рхташе рушевине, расклопише се, и она и Севић полетеше у бездан.</p> <p>Пробуди се окупана у зн |
сачувао најгорега.{S} Наишао би неко и Севић би одмах седао на пристојно одстојање.</p> <p>Јед |
ји ће разрушити људи као што су Дугић и Севић.{S} И ова двојица учинише јој се велики, врло вел |
а њега истом љубављу ...</p> <p>Дугић и Севић скренуше једном стазом, крај самога градског плат |
ад ваљда нисмо довољно фини...</p> <p>И Севић трпаше гомиле лажи, знајући да ће му то његово пр |
е држала само помисао на тебе.</p> <p>И Севић се пренемагаше и даље, говорећи о својим идеалима |
а глас му је био тужан, тужан.</p> <p>И Севић, уздрхтала гласа, приближујући јој се све више, п |
Ручак у кавани, у мушком друштву, па би Севић опет ишао на посао, а она кући, да би пред вече о |
p> <p>— Ја не познајем ниједну, настави Севић скоро тужно, а тако бих желео да имам добру друга |
ена приклопи врата и закључа их.{S} Али Севић удараше бесомучно у врата.{S} Хтела не хтела, пус |
били су позвани обоје „на мирење.“ Али Севић не хтеде никако да дође.{S} Најзад га некако доба |
{S} Али не, она не спава, не спавају ни Севић, ни Дугић, и још можда оно мало напредних људи, к |
ом.</p> <p>— Па ваљда нећу ја! одговори Севић хладно.{S} Шта би радила, кад не би кувала ?{S} Ш |
угића, не може овде наћи жена, одговори Севић.{S} Која би и пошла за нас?</p> <p>— Немојте тако |
оспођице, и не заборавите нас, одговори Севић, који је беше допратио до врата.</p> <p>Изишавши |
Ја мислим да он није био лењ, прихвати Севић.{S} Он није хтео да руши традицију о сродству, за |
ће.</p> <p>— Овуда, госпођице, прискочи Севић и Јелена осети како је једна рука лако додирну ок |
е она се није трудила да разуме шта јој Севић говори.{S} Доста јој је било да чује његов глас, |
, ја вам се нисам ни представио: ја сам Севић, публициста.</p> <p>— Ђорђевићева, одговори Јелен |
а сваки начин!{S} Скоро ју је преклињао Севић.</p> <p>— Гледаћу, одговори она, повуче руку и пр |
унам на вашу помоћ.</p> <p>Говорећи ово Севић ју је пажљиво загледао.{S} Поглед му је клизио са |
p> <p>— Па лепо, Јелена, настави поново Севић, ви велите да и у нас има одважна женскиња.{S} Да |
ала у бесконачност.</p> <p>Али је за то Севић био врло ревностан у посетама Јелени, која већ ни |
њим? упита Јелена.</p> <p>— То је Петар Севић, интимус Јовин, који и нема других пријатеља.{S} |
се однекуд појавише Јова Дугић и Петар Севић.{S} Ишли су полако.{S} Он, висок, укрућен, Севић |
p>— Ох, хвала вам, Јелена, хвала! викну Севић некако пригушено и за час је Јелена била у његови |
>— А ја сам само о вама мислио! уздахну Севић, а глас му је био тужан, тужан.</p> <p>И Севић, у |
арница не сврши, колико ће јој пута још Севић доћи и церећи се, бацити јој у лице да је она њег |
ако чврсто држао. </p> <pb n="59" /> <p>Севић је још дуго, држећи је у загрљају, причао о своји |
ила Јелена да види свога јунака!</p> <p>Севић, сав преплашен и једва владајући собом, клањаше с |
ј:</p> <p>— Пардон, за тренутак!</p> <p>Севић је био пријатно изненађен, што ју је тобож случај |
и!{S} Ох, та ја те волим, волим!</p> <p>Севић је и даље декламовао, али га она није слушала.{S} |
ела „<title>В. Журнала</title>“.</p> <p>Севић подиже главу и, спазивши лепу престрашену девојку |
рете ка уредништву „В. Журнала“.</p> <p>Севић је био сам, читао је неке коректуре. </p> <pb n=" |
аке једну новчаницу и изгура га.</p> <p>Севић поче да прогони Јелену.{S} Долазио је свакога дан |
срећна што може да буде корисна.</p> <p>Севић се такође променио.{S} Целога дана трчи по послов |
е јој и дотури неке илустрације.</p> <p>Севић је радио до у сумрак.{S} Онда, обраћајући се Јеле |
мене не постојите.{S} Сад идите.</p> <p>Севић није чекао да му се понови.{S} Излете као из топа |
} Изволите за онај сто и пишите.</p> <p>Севић седе и написа признаницу и изјаву, онако како му |
ра — више ачења него озбиљности.</p> <p>Севић је био син једнога таљигаша, који је свог коњића |
ој, обећавајући и своју сарадњу.</p> <p>Севић је тумарао тражећи потребни му новац за покретање |
тво ваше супруге непотребно је.“</p> <p>Севић дође у означено време.{S} Са г. Ђорђевићем су бил |
време претрпела сам још један удар.{S} Севића, с којим већ одавно нисам била <pb n="101" /> у |
ићи још једном.{S} И тражићу баш самога Севића. </p> <pb n="38" /> <p>У том се сети да ништа од |
е хтети ни да чују о удаји, и то још за Севића, и нарочито не сад, на два месеца пред свршетак |
не оде у уредништво.{S} Она није волела Севића, нимало, али су је к њему вукли навика да редовн |
е и ствари.{S} Јелена је једва намолила Севића да купе све ново, а не половно у Фишеклији.{S} Ч |
лист се појави, под дирекцијом г. Петра Севића, са прилозима г. Јове Дугића, госпође Јелене Сев |
а развод брака.{S} Али после три месеца Севића пустише испод суђења, јер су све оптужбе противу |
ебројала је људе које је упознала поред Севића.{S} Сви су они били из „<title>В. Журнала</title |
тампарске хартије.{S} Крај прозора виде Севића.{S} Срце јој задрхта, али ипак уђе.{S} Није виде |
под њених ногу.{S} Спусти поглед и виде Севића, који јој се поклони, говорећи:</p> <p>— Госпођи |
држи овакву ситуацију.{S} Преклињала је Севића да је пусти с миром, да буде човек те да је се к |
ога дана, идући са Мицом у школу, срете Севића.{S} Учинило јој се као да је он очекивао њен про |
оро три месеца како она трчи око њега и Севића, а он још није доспео да је примети.</p> <p>— Ка |
лило.{S} Због тога пријатељства ваљда и Севића су сматрали за анархисту.{S} Јова се дружио са С |
у канцеларију.</p> <p>Јелени, гледајући Севића како мирно једе, поче да кипи у души.{S} Једе, а |
али ипак уђе.{S} Није видела никога сем Севића.</p> <p>— Господине, дошла сам до уредника омлад |
> <p>— Чекај, отпратићу те! чу за собом Севића.</p> <p>— Сама ћу, морам брзо.{S} И Јелена потрч |
ану за обезбеду онога што је кредитирао Севића.{S} И тако штампарију пописаше и запечатише.</p> |
тала се.</p> <p>Једног дана ето ти опет Севића.{S} Јелена му пружи петицу, али он рече да хоће |
ападе.{S} Опрости се и оде кући.</p> <p>Севићев поглед је непрестано осећала на себи.{S} Миље ј |
да он прими штампарију, али да прими и Севићеве дугове за хартију, прекиде све везе са дотадањ |
У ушима су јој још непрестано биле речи Севићеве.{S} Па се сети Севићевих погледа, који као да |
<p>Долазећи у уредништво, Јелена је за Севићевим столом врло често затицала и Јову.{S} Спочетк |
{S} Сва је била испуњена само мислима о Севићевим загрљајима и пољупцима.</p> <p>Једва би чекал |
p>— Не, само то не! цвилела је Јелена у Севићевим рукама. </p> <pb n="68" /> <p>И увек ју је сл |
стано биле речи Севићеве.{S} Па се сети Севићевих погледа, који као да су је свлачили.{S} Опет |
растера лепе слике, које јој је причање Севићево извело пред очи.</p> <p>— Па лепо, Јелена, нас |
еса.{S} Као жену вређало ју је понашање Севићево.{S} Долази из затвора, после две године, и прв |
зио у штампарију и повлађивао је намери Севићевој, обећавајући и своју сарадњу.</p> <p>Севић је |
би брзо клонула, чинило јој се да је у Севићевом загрљају, а оно дотле непознато осећање понов |
<p>Не рече јој ништа, само јој прочита Севићеву признаницу и — показа јој врата.</p> <p>Јелена |
угарици.</p> <p>Сасвим се ослободила са Севићем.{S} Били су постали добри другови.{S} Навикла с |
ивоту и љубави.</p> <p>Сад је Јелена са Севићем ишла и у Топчидер, јер им Калемегдан није више |
, не би пошло за руком да се састане са Севићем, читаву ноћ не би имала мира.</p> <p>У то дође |
ши да ће на излет до Авале, нашла се са Севићем на железничкој станици и сели су у воз до Земун |
аници, ноћу, разгледала је свој брак са Севићем, сећала се и најситнијих појединости, пред очи |
рали за анархисту.{S} Јова се дружио са Севићем за то, што га је овај хвалио до небеса и преуве |
д жеље да се упозна било с њим, било са Севићем.{S} Веровала је да ће лично познанство учинити |
им их извештава да се венчала са Петром Севићем, публицистом, били су ван себе.{S} Отац је одма |
у били у канцеларији још два господина, Севићу непознатих.</p> <p>Дочекаше га стојећи, озбиљно. |
/p> <p>Дочекаше га стојећи, озбиљно.{S} Севићу је било као да улази у лавовски кавез, подрхтава |
е зарадила као зубни лекар.{S} Гурну га Севићу у руку.</p> <p>— Одлази! рече му заповеднички, п |
на није знала шта је то љубав.{S} Према Севићу није осећала ништа особито: ни љубави ни одвратн |
осле дугог размишљања и колебања написа Севићу: „Господине,</p> <p>У ствари ваше женидбе имам и |
ије имала куда, разви рукопис и предаде Севићу.</p> <p>— А, причица, врло добро, врло добро, по |
на Калемегдан, на ону клупу, бацала се Севићу у загрљај, слушала га.</p> <p>Па би се тек тргла |
к почињала.</p> <p>— Иди сад, обрати се Севићу, имам посла.</p> <p>— Кад ћемо се видети? упита |
многима који су чамили у затвору, па и Севићу.{S} Кад је прочитала у новинама вест о помиловањ |
га месеца ваљало је нешто новца слати и Севићу.</p> <p>Пошто је успела, после великих мука и ду |
је била мала и стара, али је Павић дао Севићу све што му је било потребно да може да ради.</p> |
ивање тога омладинског дела би додељено Севићу. </p> <pb n="30" /> <p>Јелена је увиђала да сад |
гова, сасвим његова.</p> <p>И очи би му севнуле при тим речима чудно, животињски, да се Јелена |
берући цвеће за венце.{S} Све тако око седамнаест-осамнаест година.{S} Сукње им ни дуге ни кра |
зничну школу.{S} Тако је дошао до своје седамнаесте године, постао већ свој човек, способан да |
ега.{S} Наишао би неко и Севић би одмах седао на пристојно одстојање.</p> <p>Једнога дана, кад |
иже месту где је била Јелена, па најзад седе уз њу.</p> <p>— Шта си хтела? упита Мица.</p> <p>Ј |
а није могла пратити.{S} Она се врати и седе на једну клупу близу изласка.</p> <p>— И они говор |
е велики, врло велики.</p> <p>По вечери седе да ради лекције, али су јој у глави били уредништв |
него да разговарамо озбиљно.</p> <p>Он седе.</p> <p>— Важно? упита.</p> <p>— Важно, одговори Ј |
дговори Мица просто.</p> <p>Јелена брзо седе. </p> <pb n="16" /> <p>Недалеко од њих, стазом, иш |
лите за онај сто и пишите.</p> <p>Севић седе и написа признаницу и изјаву, онако како му је ста |
ло, колико тек да одморимо ноге.</p> <p>Седели су неко време ћутећи.{S} Јелена је осећала да је |
а ону једину, заборављену клупу.</p> <p>Седели су тако ћутећи, као снебивајући се од онога, што |
очи чим овај само дигне очи.{S} Отац би седео неко време, па би легао и он, разбацавши делове о |
питање „како си?“</p> <p>Кадгод увече, седећи крај отвореног прозора, који је гледао у дворишт |
неке коректуре. </p> <pb n="63" /> <p>— Седите, молим вас, док само ово довршим, па ћемо онда м |
и пред заборављеном клупом.</p> <p>— Да седнемо мало, колико тек да одморимо ноге.</p> <p>Седел |
ца младих људи, дошавши до једне клупе, седоше, скинувши капе.{S} Густа дуга коса лепршаше се н |
а у близини, Јелена и Севић се тргоше и седоше као шетачи који се одмарају.{S} Севић је у себи |
ећутном споразуму, Јелена и Севић одмах седоше на ону једину, заборављену клупу.</p> <p>Седели |
ржине, по анархистичним идејама које је сејао око себе, а које нису хватале корена.{S} Важио је |
ла децу у постељу, велику и заједничку, села би у угао и не би скидала поглед са свога мужа, го |
се са Севићем на железничкој станици и сели су у воз до Земуна.{S} Одатле су отишли у једно об |
на.{S} Одатле су отишли у једно оближње село, где је Севић већ раније био спремио свештеника и |
а за обоје, па ћемо се венчати у некоме селу, преко.</p> <p>Јелена се колебала неколико дана, л |
p> <p>Јелена сасвим престаде да излази, сем на ручак и вечеру.{S} Све остало време мучила се ок |
хове занимљивости предмета.{S} Није ту, сем наслова, било никаквих великих идеја.{S} Читала је, |
та, али ипак уђе.{S} Није видела никога сем Севића.</p> <p>— Господине, дошла сам до уредника о |
у није према себи изазивала ништа друго сем равнодушности.{S} Стид ју је било да се она, ни сам |
ти, да уопште неће ни доћи до њега, јер сем двојака није ни имала других оцена.{S} И брак јој с |
> <p>Онда би отац, и не гледајући децу, сео за сто, јео и пио и пио и јео и тешко би <pb n="50" |
12"> <head>XII.</head> <p>Париз, 20.{S} септ. 1918.</p> <p>Драга моја Мицо,</p> <p>Твоје писмо |
ник?{S} Зар жена није жена, па била она сестра или сродница уопште ?{S} И ако платиш прописану |
умро, а кућица продата за дугове.{S} Од сестре ни трага ни гласа.{S} Пође и он у свет.{S} Где ј |
шан, ненавикнут на милошту своје велике сестре, радо је пристајао уз њу.{S} Својим ручицама чуп |
је владају у друштву, убио срећу својој сестри.{S} Видиш, он јој није бранио да се воли с други |
изучи.{S} За његова шегртовања млађа му сестрица умре, а старија побеже од куће и ступи у служб |
баш кад је свршио основну школу.{S} Две сестрице биле су млађе од њега.{S} Не прође ни месец да |
ао зашто Сањин не би могао волети своју сестру друкчије него што су га учили.{S} Она је била ле |
лена!{S} Сети се да си ме некад волела, сети се како смо се узели.{S} Помисли само да сам ја он |
у смрт</p> <p>— Немој тако, Јелена!{S} Сети се да си ме некад волела, сети се како смо се узел |
е увери да ли је заиста жива, будна.{S} Сети се последње сцене у сну и згрози се.{S} Не, неће о |
ца.</p> <p>Јелени скоро застаде дах.{S} Сети се да је виђала тога Јову Дугића.{S} Чула је већ и |
да повећа своје приходе?{S} Па се онда сети да је била сарадник „<title>Народног права</title> |
већи од свију њих.</p> <p>— Па се онда сети данашњег свог покушаја у уредништву и одвратности |
кивање, та мушка рука.</p> <p>Јелена се сети неких својих снова.</p> <p>Осећала је како је поду |
непрестано биле речи Севићеве.{S} Па се сети Севићевих погледа, који као да су је свлачили.{S} |
Севића. </p> <pb n="38" /> <p>У том се сети да ништа од задатака није урадила.{S} Врати се сто |
цу, перу и кувају.</p> <p>Затим се опет сети Јове и његовог мушког лица, његових очију, које ка |
.{S} Овако је практикант...{S} Па би се сетила мужа, оних калемегданских вечери, пролећа.{S} А |
им да увек будеш срећна и да се каткада сетиш другарице која те увек воли —</p> <p>Јелена. </p> |
ног прозора, који је гледао у двориште, сећала се својих дана у школи, својих другарица, својих |
ћу, разгледала је свој брак са Севићем, сећала се и најситнијих појединости, пред очи су јој из |
у вукли навика да редовно буде са њим и сећање на његове загрљаје, речи и погледе.{S} Била је н |
тари Ђорђевић, бежећи од свога друштва, сећао се тек сада како је сам занемарио своју кућу.{S} |
<p>само псовка.{S} Севић се уопште није сећао да је од оца што друго и чуо, као што не би знао |
кућа није и моја...</p> <p>— Сместа да си отишао! дрекну Јелена, лупнувши ногом о под, а очи ј |
ем се са твојом намером и мило ми је да си ти изнела то гледиште, јер, право да ти кажем, женир |
<p>— Немој тако, Јелена!{S} Сети се да си ме некад волела, сети се како смо се узели.{S} Помис |
Једва те нађох, рече јој, а чуо сам да си дошла.{S} Како само дивно изгледаш, права париска да |
е, Јелена, те си тако црвена.{S} Као да си сад из казана? упиташе је.</p> <p>— Брзо сам ишла уз |
г кнеза, па је побегао овамо.{S} Виђала си га већ свакако.{S} Лети носи црну руску рубашку, пре |
е пропалице? говорила јој је.{S} Видела си како су те онда дочекали.{S} Уосталом ти иди ако ти |
а да ћу ја овако рђаво проћи.{S} Видела си да сам био пун идеала и нада.{S} Веровао сам да ће с |
ти да ме ти и даље издржаваш.{S} Чинила си то док сам био тамо, али је сад и томе крај.{S} Тих |
дна другу.</p> <p>— Шта је, Јелена, шта си се ућутала ? питале су другарицу, која је мирно стај |
ена, па најзад седе уз њу.</p> <p>— Шта си хтела? упита Мица.</p> <p>Јелена не одговори, а Мица |
ћутећи, док она не запита:</p> <p>— Шта си дакле наумио?</p> <p>— Кад сам по ручку отишао од те |
се гледајући се радознало.</p> <p>— Кад си дошао? питала је.</p> <p>— Синоћ сам стигао лађом, о |
си заборавио шта смо уговорили онда кад си дошао из Пожаревца.{S} Зашто не бисмо издејствовали |
S} Све би ми било лако, да сам знао где си, да сам имао неколико твојих редака који би ме храбр |
сам рекао да се плати тај посао о коме си ми говорила.{S} Ја нисам милионер да губим време... |
угарице.</p> <p>— Шта ти је, Јелена, те си тако црвена.{S} Као да си сад из казана? упиташе је. |
— Јесмо, јесмо, брак још постоји.{S} Ти си још увек моја женица! церекао се Севић.{S} Веруј да |
желим <pb n="97" /> да га мењам.{S} Ти си данас у подне показао да нас ништа не веже, већ да с |
го уздисања и хуктања, после многих „Ти си крива, жено!“ г. Ђорђевић је ипак морао, сам пред со |
ражиш новаца од мене, једне жене, којој си загорчао живот?</p> <p>— Дај бар нешто сад?{S} Видиш |
Била је то „Чита ди Бари“, лађа о којој си свакако слушала.{S} Света много, а на броду ничега.{ |
ам да ће се моћи што учинити.{S} Сведок си мојих упињања да се подигнем.{S} Али и ту се показал |
риберем, а и време је рада.{S} Иди, ако си икада имао за мене ма и искрицу љубави.</p> <p>— Та |
ко напит. </p> <pb n="111" /> <p>— Како си женице? питао ју је расположено.{S} Има ли муштерија |
шта да одговори ни на само питање „како си?“</p> <p>Кадгод увече, седећи крај отвореног прозора |
завади.{S} Њу међутим не упита ни „како си“, ни „шта радиш“.{S} Место свега загледао се само у |
ећ да свако има свој пут.{S} Врло добро си учинио што си нашао стан.{S} Ја ћу наставити свој жи |
ујеш се што сам се вратила школи!{S} То си свакако чула <pb n="100" /> од Јованке, која је, пош |
, набра незадовољно обрве.</p> <p>— Што си тражила посла, кад ниси у стању да га радиш ?{S} За |
а ћу гледати да ти се одужим за све што си учинила досада за мене.{S} Збогом!</p> <p>— Ваљда до |
а свој пут.{S} Врло добро си учинио што си нашао стан.{S} Ја ћу наставити свој живот и рад као |
то „сад“?{S} Сада одмах или сада пошто си се ти вратио ?</p> <p>— Сад пошто сам се ја вратио.< |
а се воли с другим.{S} А можда није био сигуран да би и она волела њега истом љубављу ...</p> < |
S} Из дана у дан у дан радила је брже и сигурније.</p> <p>— Морамо тражити други стан, рече јед |
ију.{S} По где-где гореле су електричне сијалице.{S} У полутами Јелена једва примећиваше како п |
гледи на љубав. </p> <pb n="21" /> <p>— Силна ствар! рече Мица прекидајући читање.{S} Добро је |
.{S} Он ју је стезао на своје груди све силније, да јој је дах застајао.{S} Њу је одвратност пр |
му се обисну о врат, не за то што га је силно волела, већ као да му се извини што је мислила да |
ени се учини све врло познато.{S} Осети силно узбуђење при помисли, да ће ускоро и <pb n="32" / |
Јелена је марљиво учила своје лекције, силом се отимајући да више не мисли на уредништво.{S} А |
и Јелена једва примећиваше како промичу силуете.{S} После јој се очи привикоше на полутаму и он |
најући да ће му то његово причање стећи симпатије публике, која се, из жеље да се умеша у туђе |
о да га и сад гледам: пре одвратан него симпатичан.{S} Али ја сам скупо платила своју лудост: д |
ња него озбиљности.</p> <p>Севић је био син једнога таљигаша, који је свог коњића и таљиге купи |
<p>— Кад си дошао? питала је.</p> <p>— Синоћ сам стигао лађом, око поноћи, одговори он.</p> <p |
иховој будућности, а и о њој самој али, сиромах, нема времена да га проводи с њом.{S} А она шта |
омљење.{S} Ја сам чиновник, што ће рећи сиромах, и својој деци нисам могао спремати миразе, али |
ду и наочаре.{S} Онај други, мало мањи, сиромашније одевен, без браде и цвикера, али такође са |
> <p>— Па нека буде и на моју штету!{S} Сита сам брака.</p> <p>Стари Ђорђевић махаше главом.</p |
најмањих места, ангажоваћу дописнике — ситне чиновнике, који су срећни кад на свој псеудоним п |
утства како и шта да ради.{S} Доби неке ситне послове и успе да плати раднике и да нешто дотури |
на је из разних књига вадила „мисли“ и „ситнице“, писала о женском свету и била коректор листа. |
ала је да не може дуго да издржи овакву ситуацију.{S} Преклињала је Севића да је пусти с миром, |
И зар бих ја била прва у томе ?{S} Ено сифражеткиња у Енглеској, па како се боре жене у Данско |
ристаде одмах, сматрајући да је плаћена сјајно, узе књиге и поче да ради.{S} Није било лако као |
дроњцима, он који никада није изгледао сјајно, изгледао је бедно као какав просјак.{S} А био ј |
ке.{S} Звонки смех и кикот.{S} Трчање и скакање, ваљање по трави.</p> <p>Једна међу њима одваја |
снула руком срце, које је врло узбуђено скакутало.{S} Из унутрашњости велике куће допирала је л |
али га она није слушала.{S} Била је као скамењена, свесна опасности која јој је претила.{S} У т |
кошта одело.</p> <p>Јелена стајаше као скамењена.{S} Пара није имала, бар не толико.{S} Имала |
ку и заједничку, села би у угао и не би скидала поглед са свога мужа, готова да скочи чим овај |
х људи, дошавши до једне клупе, седоше, скинувши капе.{S} Густа дуга коса лепршаше се на повета |
му се ја не склањам с пута друге му се склањају, па их опет <pb n="46" /> очепи.{S} Није, него |
та ?</p> <p>— Па добро, ако му се ја не склањам с пута друге му се склањају, па их опет <pb n=" |
што само нама могло десити.{S} Бежимо и склањамо се од света, ма да нико ништа и не зна.{S} Све |
ме гура.</p> <p>— А што се и ти мало не склониш с пута ?</p> <p>— Па добро, ако му се ја не скл |
та дах врео као пламен.</p> <p>И Јелена склопи очи, предајући се слатким сањаријама младе, бујн |
ке ствари.</p> <p>Снажним покретом руке склопи књигу, духну у светиљку, свуче се и леже.</p> <p |
рних људи ухвати једну девојку за раме, скоро за груди.{S} Ова се закикота и баци се ногом да у |
на.</p> <p>— Дођите, на сваки начин!{S} Скоро ју је преклињао Севић.</p> <p>— Гледаћу, одговори |
Ја?{S} Нигде или управо где стигнем.{S} Скоро је већ лето, па је лепо и пријатно и напољу. </p> |
износила и своје мишљење, које је Јова скоро увек обарао једном једином реченицом:</p> <p>— Ст |
чега.{S} Послуга се понашала према нама скоро непријатељски, пљачкајући нас и за најмању услугу |
ичности нападнутих у листу.{S} Севић је скоро свакога дана примао по које саопштење, да му је з |
пута.{S} Како су три другарице закрчиле скоро цели узани тротоар, Јова ипак мораде да скрене ма |
о досадило то бескорисно долажење.{S} И скоро је угура у велику, гвоздену капију.</p> <p>После |
а.{S} Главно је да сам била задовољна и скоро срећна, јер сам уза се имала оца, заштитника.{S} |
" /> <p>— Само до горе, наваљивала је и скоро молила Јелена.</p> <p>Мица опет попусти и пођоше. |
хаљину.{S} Глас му је лако подрхтавао и скоро сваку фразу понављао је.{S} Јелена се осећала нел |
на обући нема потпетица.</p> <p>Јелени скоро застаде дах.{S} Сети се да је виђала тога Јову Ду |
то? упита Јелена, која ту погрду схвати скоро као увреду за себе.</p> <p>— Што не пази како иде |
адих људи.{S} Иду полако, разговарајући скоро шапатом, једва сами себе чују.{S} Врло често ништ |
само о преображају друштва, јер ево већ скоро три месеца како она трчи око њега и Севића, а он |
— Ја не познајем ниједну, настави Севић скоро тужно, а тако бих желео да имам добру другарицу, |
скидала поглед са свога мужа, готова да скочи чим овај само дигне очи.{S} Отац би седео неко вр |
рној Цркви искуца девет сати.{S} Јелена скочи.</p> <p>— Лаку ноћ, рече, морам брзо кући.</p> <p |
Јелена једну другарицу.</p> <p>— Нећу, скочићеш на мене и повалићеш ме! одговори јој Мица.</p> |
цели узани тротоар, Јова ипак мораде да скрене мало десно, али се очеша о ону која је била с ње |
ог Савета.{S} Јелена застаде, хотећи да скрене својој кући.</p> <p>— Зар нећемо вечерати заједн |
по, викао је, као да је хтео намерно да скрене пажњу пролазника.{S} Док сам био здрав, радио са |
дела коју од својих школских другарица, скренула би одмах у прву споредну улицу. <pb n="87" /> |
истом љубављу ...</p> <p>Дугић и Севић скренуше једном стазом, крај самога градског платна, ку |
давши је.{S} Уђоше у Калемегдан и одмах скренуше десно, стазама где нема много света.</p> <p>Је |
> <p>И климнувши главом у знак поздрава скрете у Босанску улицу.</p> <p>Осећала се лако.{S} Бил |
Марка, у којој је Јелена становала, она скрете, а он за њом.{S} Тако су дошли до њеног стана.{S |
ржаваше је и Јелена се врати, али убрзо скрете ка уредништву „В. Журнала“.</p> <p>Севић је био |
ред њим се није устручавала, није много скривала ни својих телесних дражи, није дакле чудо што |
грале, као да су хтеле да прозру Јелену скроз, кроз хаљину.{S} Глас му је лако подрхтавао и ско |
је патње, своје жеље, које су биле тако скромне, а она и не мисли о њему.{S} А он је толико вол |
а би и сама легла, да већ зором устане, скува кафу и отправи мужа.</p> <p>Мати је била добра же |
ела, пусти га унутра, само да јој се не скупља свет.</p> <p>— Шта хоћеш? питала је.</p> <p>— Тр |
ш са те линије.</p> <p>— Шта је, што се скупљате ? упита орган јавног поретка.</p> <p>— Молим в |
одвратан него симпатичан.{S} Али ја сам скупо платила своју лудост: данас сам обогаћена искуств |
ко и не мисле, сматрајући их свакако за слабашна створења, неспособна за велики и смели рад, на |
а онолико променила, а од оцена је само слабе и имала.</p> <p>Али сад шта је ту је.</p> <p>Увиђ |
потпише тромесечне оцене, ако није било слабих, или да се разгоропади ако би <pb n="71" /> била |
спавају они који ће имати права да буду слављени као највећи добротвори човечанства.</p> <p>Да |
— А шта је с Јовом? упита она.</p> <p>— Славно пропао у рушевинама света! издекламова Севић, хв |
амо с једне стране табачића, то је због слагача, па бих вас молио да и ви тако чините.{S} Хвала |
овек, и он је анархиста.{S} Почео је од слагачког шегрта, па се, као Твен, пео све више.{S} У Р |
, а Мица извади из џепа конац и поче да слаже цвеће у венац.</p> <p>— Шта то радиш, Мицо, зар в |
<p>— Врло добро, упаде јој он у реч.{S} Слажем се са твојом намером и мило ми је да си ти изнел |
а штампаријом.{S} Муж јој је из затвора слао упутства како и шта да ради.{S} Доби неке ситне по |
А свакога месеца ваљало је нешто новца слати и Севићу.</p> <p>Пошто је успела, после великих м |
осећање, како јој кроз тело струји нека слатка топлина, као да јој се груди подигоше у вис.</p> |
p> <p>И Јелена склопи очи, предајући се слатким сањаријама младе, бујне девојке.</p> <p>И од ње |
а, решавајући се у себи да ли да повери слатку тајну о томе како је постала сарадница тако вели |
рав као бор, држећи у руци штап као они слепци који иду без вођа, ишао је не гледајући ни лево |
ишљам.</p> <p>И он поче живим бојама да слика живот какав је желео.{S} Речи су му клизиле са ус |
зарида, толико је он био далеко од оне слике, какву је она замишљала.{S} Али није имала куда.< |
на је ћутала, не хотећи да растера лепе слике, које јој је причање Севићево извело пред очи.</p |
танак.{S} Данашњи брак није заснован на слободи удруживања, већ се девојка просто напросто прод |
езда, замишљала је, излетале су идеје о слободи, љубави, напретку.{S} Замишљала је уредништво к |
ој несрећи има и среће, имала сам доста слободна времена и понова ме обузе мисао да полажем мат |
, раскинемо сасвим.{S} Били бисмо обоје слободни.{S} Ја сам уосталом данас разговарала са адвок |
на занату био врло вредан.{S} Све своје слободно време проводио је у читању разних књига, а учи |
p>Срећно свршени Балкански рат донео је слободу многима који су чамили у затвору, па и Севићу.{ |
мрзе мале, да их даве, да реакција мрзи слободу...</p> <p>— Остави се, молим те, тих декламациј |
лећи реч на слогове и наглашујући сваки слог.</p> <p>После часова, по обичају, пође у шетњу са |
екаћу вас! добаци јој он, делећи реч на слогове и наглашујући сваки слог.</p> <p>После часова, |
одеће по соби.{S} Мати би све покупила, сложила на столицу крај постеље, па би и сама легла, да |
епристојности.{S} Уосталом нека ради са служавкама шта хоће, а ја ћу рећи брату да га мало прес |
оредним стазама шета због тога, што има служавки и дадиља, које „случајно“ гура до миле воље и |
или вечера тек долете.</p> <p>— Имаћемо служавку, куварицу!</p> <p>— А да ли ћете имати пара?</ |
неговати.{S} Он је одмах био одређен на службу у самом Паризу.{S} Ја сам примала своју плату, а |
мре, а старија побеже од куће и ступи у службу.</p> <p>Петар је на занату био врло вредан.{S} С |
ти.{S} Наравно да код куће нико није ни слутио о тим посетама.{S} Јелена је обично казивала мат |
ама. </p> <pb n="68" /> <p>И увек ју је случај сачувао најгорега.{S} Наишао би неко и Севић би |
ан и дрзак.{S} И другарица наброја више случајева, да се Јова показао неваспитан.</p> <p>— То н |
аду има доста људи, сарадника са улице, случајних, оних који су срећни што имају приступа у уре |
р, репортер и попуњавао празнине.{S} А „случајних“ сарадника и „пријатеља“ лист је имао доста.< |
ад се појави и један радознали жандарм, случајно баш са те линије.</p> <p>— Шта је, што се скуп |
лучајно, бранила га је Јелена.</p> <p>— Случајно, а што тако не удари кога човека, него само на |
груди, где је била ударена.</p> <p>— Па случајно, бранила га је Јелена.</p> <p>— Случајно, а шт |
— Госпођо, рече јој чиновник, он је сад случајно пао полицији у руке.{S} Тражимо га већ неколик |
био пријатно изненађен, што ју је тобож случајно срео, а тако је много мислио <pb n="62" /> о њ |
тога, што има служавки и дадиља, које „случајно“ гура до миле воље и којима добацује разне неп |
— Он неће ни да чује!</p> <p>— У сваком случају покушај да га приволиш да пристане.{S} Макар му |
не глупе церемоније око венчања.{S} А у случају да не пристају једно уз друго, није им тешко ра |
и о томе, јер јој је било непријатно да слуша те неоправдане нападе.{S} Опрости се и оде кући.< |
</p> <p>— Али ово је нешто ванредно!{S} Слушај само.</p> <p>И Мица поче да чита, тихим гласом, |
Он пође за њом. </p> <pb n="96" /> <p>— Слушај, Јелена, поче он.{S} Кад смо се нас двоје удружи |
ко, нити сам неки филантроп...</p> <p>— Слушај, Петре, прекиде га Јелена, ја сам од јуче до сад |
ла наговорити на развод брака.</p> <p>— Слушај, Петре, рече му.{S} Ти знаш да смо ми већ давно |
у да се погађам, одмах напоље.</p> <p>— Слушај, дај ми новац, па ћемо онда проти.</p> <p>— Сад |
звонак, тон убедљив — чини ми се сви га слушају, нико се у његову присуству не усуђује ни да пр |
ону клупу, бацала се Севићу у загрљај, слушала га.</p> <p>Па би се тек тргла. </p> <pb n="60" |
м тешко растати се.</p> <p>Јелена га је слушала и најрадије би му поставила питање, да ли он ми |
свету, прави узор.</p> <p>Јелена га је слушала, опијајући се насликаним лепотама, утапајући се |
у помоћ стварати чуда.</p> <p>Она га је слушала као кроз сан.{S} На Саборној Цркви искуца девет |
је она имала није она срећа о којој је слушала да се говори. </p> <pb n="75" /> <p>Не би се мо |
ћ је и даље декламовао, али га она није слушала.{S} Била је као скамењена, свесна опасности кој |
ке у земљи и на страни.{S} Јелена је не слушала него гутала Јовина разлагања о разним идејама, |
„Чита ди Бари“, лађа о којој си свакако слушала.{S} Света много, а на броду ничега.{S} Послуга |
, не могу више ни да те гледам ни да те слушам.{S} Иди ми испред очију, јер, тако ми Бога, не д |
јући се да је ко не чује.</p> <p>Јелена слушаше оне звучне речи, нове мисли и друкчије схватање |
непријатан, али навика да такве погледе сматра непристојним није јој давала да дуго о њему мисл |
S} Они на жене можда никако и не мисле, сматрајући их свакако за слабашна створења, неспособна |
ра од табака.{S} Јелена пристаде одмах, сматрајући да је плаћена сјајно, узе књиге и поче да ра |
едништвима, о штампаријама, које је она сматрала за нешто високо, нешто узорито, за некакво гне |
бог тога пријатељства ваљда и Севића су сматрали за анархисту.{S} Јова се дружио са Севићем за |
једна хиљада динара на име удомљења.{S} Сматрам да је Јелена тиме потпуно измирена и од вас тра |
акав брак, који се код нас не би уопште сматрао <pb n="55" /> као брак.{S} Па онда радо би му п |
ећ по развијености прса и бедара, густе смеђе косе, која је у увојцима падала око главе.{S} Сам |
в; не обоје се мирно, издаље, гледаху и смејаху.</p> <p>— Као „<title>На дну</title>“, помисли |
и понашају према женскињу, а ово се још смеје!</p> <p>Али, помислила је, то су још остаци старо |
школе, проводила би у својој соби, час смејући се а час јецајући, час певајући, да се одмах за |
атицала и Јову.{S} Спочетка Јелена није смела пред њим ни уста да отвори, али се после ослободи |
ек да дође.{S} Ни пред самом собом није смела да призна да је једва и жељно очекивала оно што < |
да би се код нас нашла девојка која би смела да закључи такав брак, који се код нас не би уопш |
абашна створења, неспособна за велики и смели рад, намењена само уживању.{S} А ја бих им тако п |
дмах извукла.{S} Чинило јој се нечувено смело да се појави тамо, она, којој је требало читаве д |
Зар твоја кућа није и моја...</p> <p>— Сместа да си отишао! дрекну Јелена, лупнувши ногом о по |
ну отац.{S} Него да видимо како ћемо се сместити.</p> <p>Била је то „Чита ди Бари“, лађа о којо |
е да доказују једна другој да ли удадба смета или не смета довршењу школе.</p> <p>— Па шта би т |
једна другој да ли удадба смета или не смета довршењу школе.</p> <p>— Па шта би то сметало, шт |
p>— Прво, муж...</p> <p>— Шта има да ми смета муж?{S} Он ће целога дана бити на своме послу, а |
којој свако ради свој посао, тихо и не сметајући другоме.{S} А оно место тога некаква мрачна п |
а довршењу школе.</p> <p>— Па шта би то сметало, што бих се удала? изазиваше Јелена.</p> <p>— П |
могла свршити и по удадби, шта би ми то сметало!</p> <p>И младе девојке почеше да доказују једн |
ни ви, ни ваша супруга <pb n="73" /> не смете ми се никад више не само обраћати ма за што, него |
ашина зујала јој је у ушима.{S} Па онда смех оне девојке, па уредник и његова гадна псовка.{S} |
} Сукње им ни дуге ни кратке.{S} Звонки смех и кикот.{S} Трчање и скакање, ваљање по трави.</p> |
и засмејава, а ова се, заценивши се од смеха, немоћно брани.{S} И тако са сваком редом.</p> <p |
непристојника, већ је, судећи по њеноме смеху, била и задовољна.{S} А можда јој је заиста и бил |
о прођу док се нађе какав човек који се смилује да се ожени њом.{S} Мушкарци проживе читав живо |
од чело.</p> <p>— Хвала Богу да се и ти смириш! добацише јој две-три другарице идући даље.</p> |
огоди нешто непријатно, нама се чини да смо ми најнесрећнији на свету, да се тако што само нама |
— Слушај, Петре, рече му.{S} Ти знаш да смо ми већ давно раздвојени.{S} Свакако да ниси заборав |
о смо уосталом одавно обоје увидели, па смо и живели свако за себе.{S} Зар не би било боље и за |
ојени.{S} Свакако да ниси заборавио шта смо уговорили онда кад си дошао из Пожаревца.{S} Зашто |
/> <p>— Слушај, Јелена, поче он.{S} Кад смо се нас двоје удружили за заједнички живот, знаш доб |
— Не, имам још да радим вечерас.{S} Кад смо одлучили да живимо овако како смо уговорили, <pb n= |
естан начин легализујемо положај у коме смо и налазим да је сасвим природно да се и формално ун |
х чиновника.{S} Море, у Драчу, угледали смо на сами Божић.{S} Посматрајући драчку луку, од цркв |
ла у пристаниште спасења.</p> <p>Чекали смо лађу, која је била свакога дана авизирана, али која |
здржавајући да не зајеца.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Ја нисам могла ништа да га питам, а он ни |
ја баци то питање у запећак.{S} Побегли смо најпре у Крушевац, па онда у Краљево, а кад нам ни |
де, та ми смо муж и жена!</p> <p>— Били смо, али више нисмо! одговори она гадећи се. </p> <pb n |
ћући се од њега.</p> <p>— Де, де, та ми смо муж и жена!</p> <p>— Били смо, али више нисмо! одго |
ђен, госпођа неће ни да га види.{S} Док смо се ми мучили за отаџбину, госпође су уживале са шва |
о игра у својој тескобној тамници, како смо сви песници у тим годинама, које брзо оду у неврат! |
се да си ме некад волела, сети се како смо се узели.{S} Помисли само да сам ја онај човек који |
} Кад смо одлучили да живимо овако како смо уговорили, <pb n="98" /> нећу да твоје присуство ов |
ључка да ми нисмо једно за друго.{S} То смо уосталом одавно обоје увидели, па смо и живели свак |
би везале своју судбину за људе као што смо.{S} Дугић и ја? упита најзад Севић.</p> <p>— Верује |
> <p>— Никад! викну Јелена.{S} Радије у смрт</p> <p>— Немој тако, Јелена!{S} Сети се да си ме н |
.{S} Не прође ни месец дана од материне смрти, а отац доведе у кућу једну младу жену, која га ј |
Сад јој се учинио као жива претња, као смртна опасност.</p> <p>— Једва те нађох, рече јој, а ч |
ом.{S} Сва се природа будила из зимњега сна, све је певало химну животу и љубави.</p> <p>Сад је |
ви.{S} Телом јој бујаше нека непојмљива снага, распињаше је неки бес.{S} Собни ваздух гушио ју |
ени.{S} Узгред јој напомену да му радна снага баш није потребна, јер има на „лагеру“ доста дела |
руштва.{S} Осећала је у себи неку чудну снагу, а у исто време и потребу да ту снагу употреби, и |
у снагу, а у исто време и потребу да ту снагу употреби, истроши.{S} Било јој је јасно да јој ва |
ви и у срцу онако велике ствари.</p> <p>Снажним покретом руке склопи књигу, духну у светиљку, с |
тири месеца, за које се време она једва снашла у новом положају.{S} Никаква изгледа није било д |
лупу.</p> <p>Седели су тако ћутећи, као снебивајући се од онога, што су у ствари желели. </p> < |
уздахну дубоко.</p> <p>— Не спавам, али сневам.</p> <p>— О чему?</p> <p>— О њему, моме будућем. |
е јасније бивало да између стварности и снова има врло велике разлике, као и између људи пре бр |
ука.</p> <p>Јелена се сети неких својих снова.</p> <p>Осећала је како је подухвата нека ватра, |
n="15" /> <p>Јелена ћуташе, задубљена у снове о своме будућем, а Мица настави плетење венца.</p |
ива, будна.{S} Сети се последње сцене у сну и згрози се.{S} Не, неће она у то друштво! </p> <pb |
же матери, како спрема доручак, намешта собе. </p> <pb n="27" /> <p>— Таквима је потребан муж д |
време, ван школе, проводила би у својој соби, час смејући се а час јецајући, час певајући, да с |
легао и он, разбацавши делове одеће по соби.{S} Мати би све покупила, сложила на столицу крај |
о није и урођено.</p> <p>Становали су у соби за самце, у Савамали, где је Севић становао и пре |
јмљива снага, распињаше је неки бес.{S} Собни ваздух гушио ју је.{S} Стаде крај отворена прозор |
> <p>Али Јелена изађе и залупи врата за собом.</p> <p>Занета својим мислима, Јелена није обраћа |
па новчаницу у џеп и изађе залупивши за собом врата. </p> </div> <pb n="108" /> <div type="chap |
му.</p> <p>— Чекај, отпратићу те! чу за собом Севића.</p> <p>— Сама ћу, морам брзо.{S} И Јелена |
је била некако радосна и задовољна сама собом.{S} Чинило јој се као да почиње нов живот, живот |
о!“ г. Ђорђевић је ипак морао, сам пред собом, признати, да је добар део кривице ипак његов, је |
>Севић, сав преплашен и једва владајући собом, клањаше се лево и десно, не знајући да ли да се |
е требало тек да дође.{S} Ни пред самом собом није смела да призна да је једва и жељно очекивал |
мо ни комотни.</p> <p>Стан брзо нађоше, собу и кујну, негде на Врачару.{S} Купише и ствари.{S} |
о, а она га брзо спусти и утрча у своју собу, па се онако обучена баци на постељу, грцајући у с |
добро ужинала код Мице.{S} Оде у своју собу, па, и не палећи лампу, леже.</p> <p>Није могла да |
алећи лампу, леже.</p> <p>Није могла да спава, али је затварала очи, враћала се на Калемегдан, |
еосветљен, разголићен, чинило се као да спава.</p> <p>— Хајдемо да прођемо мало и по Калемегдан |
Чудно јој је било да читави човечји род спава, не осећајући своју несрећу, и не тражећи јој лек |
да сви спавају.{S} А она не спава, а не спава зато што је тишти општа друштвена несрећа.{S} Чуд |
не тражећи јој лека.{S} Али не, она не спава, не спавају ни Севић, ни Дугић, и још можда оно м |
на, изгледа да сви спавају.{S} А она не спава, а не спава зато што је тишти општа друштвена нес |
и јој лека.{S} Али не, она не спава, не спавају ни Севић, ни Дугић, и још можда оно мало напред |
и, који су увиђали оно што и она.{S} Не спавају они који ће имати права да буду слављени као на |
рена прозора.{S} Тишина, изгледа да сви спавају.{S} А она не спава, а не спава зато што је тишт |
> <p>Јелена уздахну дубоко.</p> <p>— Не спавам, али сневам.</p> <p>— О чему?</p> <p>— О њему, м |
ло главу, затворених очију.</p> <p>— Ти спаваш, Јелена? упита Мица.</p> <p>Јелена уздахну дубок |
арије, код Вознесенске цркве.{S} Кад га спази, Јелени се стеже срце, не од радости, већ од стра |
десно.{S} Једна беху отворена и Јелена спази колутове штампарске хартије.{S} Крај прозора виде |
ћете ви, госпођице ? упита је он чим је спази и не чекајући да она њега ослови.</p> <p>— Молим, |
</title>“.</p> <p>Севић подиже главу и, спазивши лепу престрашену девојку, устаде неспретно са |
м адвокатом, па да гледамо да те некако спасемо тога мужа.</p> <p>Пред вече стари Ђорђевић дође |
оцена.{S} И брак јој се учини као котва спасења. </p> </div> <pb n="69" /> <div type="chapter" |
ао да сам најзад приспела у пристаниште спасења.</p> <p>Чекали смо лађу, која је била свакога д |
Па какав је? упита Мица, престајући да сплиће цвеће.</p> <p>— Чини ми се да је он нешто изванр |
пуно таквих бракова и сви су срећни.{S} Споразумеју се двоје и то је све.{S} Изостављене су оне |
во лишће.</p> <p>Као по неком прећутном споразуму, Јелена и Севић одмах седоше на ону једину, з |
еда он, добро гледа испод наочара.{S} А споредним стазама шета због тога, што има служавки и да |
а Јову Дугића, знаш онога што увек шета споредним стазама.{S} Увек је замишљен и штапом гура ка |
ких другарица, скренула би одмах у прву споредну улицу. <pb n="87" /> Чинило јој се да не би мо |
амнаесте године, постао већ свој човек, способан да живи од свога рада.{S} Отац му је међутим б |
доцкан није хтела, јер како би она била способна за што веће од тога да се задржи мало дуже ван |
о, поче Јелена, као читајући.{S} Његове способности су више него у осталих људи.{S} Кад затвори |
е је био примљен не због каквих великих способности, већ због тога што је био задовољан малом н |
ко паса, као хотећи да је чува да се не спотакне.</p> <p>Ишли су најкраћим путем ка Калемегдану |
тен пијан.{S} Једва се држао на ногама, спотицао, се, закрвављених очију, прљав.</p> <p>— Шта ћ |
све ићи само од себе.{S} Али поче да се спотиче већ код првих реченица.{S} Обрни-осврни не иде. |
м столом врло често затицала и Јову.{S} Спочетка Јелена није смела пред њим ни уста да отвори, |
ћи и друштво своје нове жене.{S} Ова се спочетка нећкала, па се после навикну.{S} За децу наста |
зад.</p> <p>Ручали су оно што је Јелена справила пре него што је отишла у канцеларију.</p> <p>Ј |
ли на то, како Мица помаже матери, како спрема доручак, намешта собе. </p> <pb n="27" /> <p>— Т |
> <p>— Него, хајде, остави књигу, па се спремај да изађемо, навали Јелена. </p> <pb n="22" /> < |
алом и касно је већ, ја ћу кући.</p> <p>Спремајући се за одлазак замоли Мицу да јој позајми „<t |
жњу.</p> <p>Сутрадан, баш кад се Јелена спремала да лође на ручак, упаде Севић у атеље.{S} У др |
рећи сиромах, и својој деци нисам могао спремати миразе, али сам могао и хтео сам да им дам ком |
устајала кад јој лежање већ досади.{S} Спремила би се и изашла у варош, у шетњу, па би пред са |
и се није могло ништа више.{S} Севић је спремио документа за обоје.{S} Јелена је на дан венчања |
лижње село, где је Севић већ раније био спремио свештеника и уредио формалности.{S} Венчали <pb |
ршимо то и не питајући никога?{S} Ја ћу спремити сва потребна документа за обоје, па ћемо се ве |
што као да се миче испод њених ногу.{S} Спусти поглед и виде Севића, који јој се поклони, говор |
сну, зачуђено и уплашено, а она га брзо спусти и утрча у своју собу, па се онако обучена баци н |
тотина динара, рече он оклевајући и као срачунавајући колико кошта одело.</p> <p>Јелена стајаше |
ца за радове омладине.{S} Било је вешто срачунато и на бесплатну сарадњу и на већу продају.{S} |
евић.</p> <p>За све време од одласка из Србије Јелена није мислила о њему.{S} Уопште није више |
, да се мало одмори, па ће онда кући, у Србију.</p> <p>Питаш откуда ја овде?</p> <p>Давно већ н |
уосталом, показаћу ти га кад га будемо среле. </p> <pb n="15" /> <p>Јелена ћуташе, задубљена у |
м.{S} Лутао сам по вароши, не бих ли те срео.{S} А тебе нигде није било.{S} Ти на мене ниси ни |
тно изненађен, што ју је тобож случајно срео, а тако је много мислио <pb n="62" /> о њој и чуди |
ише рачунала са могућношћу да ће се још срести.{S} Сад јој се учинио као жива претња, као смртн |
о њему мисли.</p> <p>Кад изби код сата, срете две своје другарице.</p> <p>— Шта ти је, Јелена, |
е једнога дана, идући са Мицом у школу, срете Севића.{S} Учинило јој се као да је он очекивао њ |
и се чињаше да се срећа приближује, она срећа о којој је Севић раније говорио.</p> <p>О, како ј |
ећајући да то што је она имала није она срећа о којој је слушала да се говори. </p> <pb n="75" |
људи у браку.</p> <p>— Па зар је то та срећа у браку, о којој маштају девојке? питала се.</p> |
тежак.</p> <p>И Јелени се чињаше да се срећа приближује, она срећа о којој је Севић раније гов |
н муж.{S} Видела је младенце, којима се срећа могла читати с лица, који су били заједно колико |
оју удају, што је управо било бежање од среће.{S} Ну, то сам учинила ни сама не знам како.{S} Д |
е било, али како у свакој несрећи има и среће, имала сам доста слободна времена и понова ме обу |
и, пред очи су јој излазили сви тренуци среће, којих је, авај, било тако мало, — и долазећи до |
уће преводи фељтоне.</p> <p>Јелена, сва срећна, приону на посао, верујући да почиње онај живот |
бно, па да жена, ма и за тренутак, буде срећна!{S} Неколико љубазних речи могу у њој да изгладе |
његове сузе покапаше лице.{S} Била сам срећна, јер сам осећала да ми је све опроштено.</p> <p> |
Главно је да сам била задовољна и скоро срећна, јер сам уза се имала оца, заштитника.{S} А и ње |
м!{S} Ја ти од срца желим да увек будеш срећна и да се каткада сетиш другарице која те увек вол |
брака, па онда узимају нас, безазлене и срећне што нас узимају.{S} Па још траже да им за ту жрт |
им заносом...{S} О, блажена младости, о срећне године идеалисања и чедности!{S} Како се груди б |
више, па се онда вратише, али не бејаху срећне да привуку поглед чувених анархиста, бар је тако |
шке године су прошле, сад ћемо тек бити срећни!{S} Ох, та ја те волим, волим!</p> <p>Севић је и |
Русији има пуно таквих бракова и сви су срећни.{S} Споразумеју се двоје и то је све.{S} Изостав |
ћу дописнике — ситне чиновнике, који су срећни кад на свој псеудоним прочитају поруку уредништв |
дника са улице, случајних, оних који су срећни што имају приступа у уредништво, који су задовољ |
:id="SRP19200_C11"> <head>XI.</head> <p>Срећно свршени Балкански рат донео је слободу многима к |
нвенцијама које владају у друштву, убио срећу својој сестри.{S} Видиш, он јој није бранио да се |
човек, па био он отац, брат или макакав сродник?{S} Зар жена није жена, па била она сестра или |
шњи брак није удруживање двеју јединки, сродних по физичким <pb n="54" /> и интелектуалним особ |
жена није жена, па била она сестра или сродница уопште ?{S} И ако платиш прописану таксу, може |
тиш прописану таксу, можеш се оженити и сродницом којом је иначе забрањено женити се!{S} Зашто |
ић.{S} Он није хтео да руши традицију о сродству, зато што би тиме, по конвенцијама које владај |
Притисну обема рукама горњи део прса и сруши се крај мртва мужа. </p> </div> <!-- </div> --> < |
<p>Хвалиш се својим браком!{S} Ја ти од срца желим да увек будеш срећна и да се каткада сетиш д |
и обичај мираза и бракова из рачуна.{S} Срце треба да води прву реч.{S} Мушко, женско, све је ј |
артије.{S} Крај прозора виде Севића.{S} Срце јој задрхта, али ипак уђе.{S} Није видела никога с |
оме писала, давно никоме нисам отворила срце, од онда још кад сам почела сарађивати на оном лис |
цркве.{S} Кад га спази, Јелени се стеже срце, не од радости, већ од страха.{S} Он јој приђе као |
асова, мислила сам да задовољавам своје срце кад сам се удавала за човека, на коме се ништа ниј |
чинио је на ме страшан утисак, да ми се срце стегло.{S} Ништа не мислећи притрчах му руци.{S} О |
ни хтела.{S} Ја сам ружан, а за душу и срце нико и не пита.</p> <p>Јелена је ћутала, не хотећи |
стала је пред капијом, притиснула руком срце, које је врло узбуђено скакутало.{S} Из унутрашњос |
!{S} Како се груди бурно надимају, како срце немирно игра у својој тескобној тамници, како смо |
е досадашње васпитање, па да учините по срцу и својим убеђењима ?</p> <p>— Ја ?{S} Ја бих, мисл |
опарне предмете, кад су јој у глави и у срцу онако велике ствари.</p> <p>Снажним покретом руке |
а не оде на покриће кривичних трошкова, стави забрану за обезбеду онога што је кредитирао Севић |
је муж, њен муж, који би имао права да стави и руку на та прса.{S} Не би то <pb n="94" /> њој |
оз одшкринута врата и Јелена би му у њу ставила динар-два, после чега је он одлазио, да се уско |
ошурица о истоме питању, преписа читаве ставове из митологије Грка и Римљана, заокружи све то к |
е неке, по своме мишљењу интересантније ставове да учи и напамет. </p> <pb n="29" /> <p>Колико |
ки бес.{S} Собни ваздух гушио ју је.{S} Стаде крај отворена прозора.{S} Тишина, изгледа да сви |
ке Чесме и до Кнежеве Погибије, где има стаза и где их нема, свуда групице или парови младих љу |
ше у Калемегдан и одмах скренуше десно, стазама где нема много света.</p> <p>Јелена, ништа не м |
и на Калемегдану никад не шета главним стазама, већ увек најспореднијим, увек удубљен у своје |
бро гледа испод наочара.{S} А споредним стазама шета због тога, што има служавки и дадиља, које |
ића, знаш онога што увек шета споредним стазама.{S} Увек је замишљен и штапом гура каменчиће и |
калдрме варошких улица — шљунком насуте стазе; после дугих низова кућа, разнога стила и разне в |
</p> <pb n="16" /> <p>Недалеко од њих, стазом, ишла су двојица младих људи.{S} Један од њих ви |
..</p> <p>Дугић и Севић скренуше једном стазом, крај самога градског платна, куда их Јелена ниј |
ла ? питале су другарицу, која је мирно стајала на страни, не учествујући у општој веселости.</ |
има и мушких и женских.{S} Женскиње је стајало на неким узвишењима, крај машина, и убацивало х |
ајући колико кошта одело.</p> <p>Јелена стајаше као скамењена.{S} Пара није имала, бар не толик |
д одмах да идем, јер треба наћи посла и стан.{S} Не могу ваљда захтевати да ме ти и даље издржа |
игурније.</p> <p>— Морамо тражити други стан, рече једнога дана Петар.{S} Газдарица ми је казал |
ика, само је потребно да наведем и твој стан.{S} Где станујеш?</p> <p>— Ја?{S} Нигде или управо |
стише.{S} Кад је Јелена видела како јој стан изгледа, дошло јој је да зарида, толико је он био |
управо сад тек почети.{S} Ти имаш диван стан, а ја немам ни где да легнем.{S} Па кад ме неће ве |
т.{S} Врло добро си учинио што си нашао стан.{S} Ја ћу наставити свој живот и рад као да ти у о |
чку отишао од тебе, најпре сам потражио стан.{S} Нашао сам брзо, близу тебе, у Југ-Богдановој у |
мужем у Београд после два — три дана, у стан у коме је Севић раније сам становао.</p> <p>Стари |
у кући, а овде нисмо ни комотни.</p> <p>Стан брзо нађоше, собу и кујну, негде на Врачару.{S} Ку |
а он за њом.{S} Тако су дошли до њеног стана.{S} Кад она тури кључ у браву, он је упита: </p> |
цајући, час певајући, да се одмах затим стане ваљати по поду као бесомучна.</p> <p>Мати и отац |
е.{S} Повлађиваћу укусу публике, док не станем на чврсте ноге.{S} Доносићу дописе и из најмањих |
ко будем имала мираза биће доста док не станемо чврсто на ноге.{S} Не разумем зашто би се иначе |
ту и љубавни састанци.{S} Од трамвајске станице до Хајдучке Чесме и до Кнежеве Погибије, где им |
але, нашла се са Севићем на железничкој станици и сели су у воз до Земуна.{S} Одатле су отишли |
да у Краљево, а кад нам ни ту није било станка, наставимо пут.{S} Нећу да ти описујем тегобе то |
лице Краљевића Марка, у којој је Јелена становала, она скрете, а он за њом.{S} Тако су дошли до |
ће, али да му то није и урођено.</p> <p>Становали су у соби за самце, у Савамали, где је Севић |
дана, у стан у коме је Севић раније сам становао.</p> <p>Стари Ђорђевић, бежећи од свога друштв |
соби за самце, у Савамали, где је Севић становао и пре женидбе.{S} Муж је ишао у уредништво, на |
само у њена округла прса и упитао с ким станује!{S} А он је муж, њен муж, који би имао права да |
потребно да наведем и твој стан.{S} Где станујеш?</p> <p>— Ја?{S} Нигде или управо где стигнем. |
је упита: </p> <pb n="92" /> <p>— С ким станујеш?</p> <p>— Сама, а с ким бих?</p> <p>— Онако, п |
тежину и грубост.{S} У колико је имовно стање родитеља боље, у толико је живот њихове деце ружи |
им те, мислила је Јелена, та гуска је у стању да разуме и такве ствари, а ја сам се наљутила на |
> <p>— Што си тражила посла, кад ниси у стању да га радиш ?{S} За уредништво једнога свакодневн |
ве Мице, која је право женско и која се стара да научи домаћи посао, да кува и плете...</p> <p> |
променио.{S} Штампарија је била мала и стара, али је Павић дао Севићу све што му је било потре |
S} И сам увиђа да не иде овако живети и стара се да им буде боље.{S} А живот је међутим тако те |
и оде оцу.</p> <p>Кад је све испричала, стари Ђорђевић се замисли.{S} Он је знао каквих све теш |
а признаницу и изјаву, онако како му је стари Ђорђевић диктирао.{S} Она два господина потписаше |
ако спасемо тога мужа.</p> <p>Пред вече стари Ђорђевић дође Јелени у атеље.</p> <p>— Говорио са |
а моју штету!{S} Сита сам брака.</p> <p>Стари Ђорђевић махаше главом.</p> <p>— Неће ваљда ни та |
ме је Севић раније сам становао.</p> <p>Стари Ђорђевић, бежећи од свога друштва, сећао се тек с |
ва шегртовања млађа му сестрица умре, а старија побеже од куће и ступи у службу.</p> <p>Петар ј |
настави.</p> <p>— Павић ми је дао моје старо место у уредништву, само са мањом платом.{S} Вели |
<p>Али, помислила је, то су још остаци старога друштвенога поретка, који ће разрушити људи као |
се имала оца, заштитника.{S} А и њему, старом већ, била сам од користи, јер га је ваљало негов |
хартији.{S} Даље је замишљала да ће је стати труда и муке да дође и до најмлађега сарадника, к |
н хоће да настави живот у заједници.{S} Ствар би се онда отезала и најзад би развод био изречен |
арао једном једином реченицом:</p> <p>— Ствар стоји друкчије.</p> <p>Па би онда он почео причат |
ости нећемо говорити.{S} Пређи одмах на ствар.</p> <p>— Лепо, шта мислиш сад да радиш ? упита о |
на љубав. </p> <pb n="21" /> <p>— Силна ствар! рече Мица прекидајући читање.{S} Добро је што ни |
атече Јелену очајну.{S} Видев у чему је ствар, набра незадовољно обрве.</p> <p>— Што си тражила |
исприча полицијском чиновнику у чему је ствар и замоли га да је узме у заштиту од мужа, који јо |
дође, а он је бежао од тога.{S} Тако се ствар протезала у бесконачност.</p> <p>Али је за то Сев |
на, не знајући ни сама зашто, кад је ту ствар знала само по имену.</p> <p>Најзад чу вику неког |
овима, говорио је како ће уз њену помоћ стварати чуда.</p> <p>Она га је слушала као кроз сан.{S |
, та гуска је у стању да разуме и такве ствари, а ја сам се наљутила на њу што није хтела да из |
с, кад је много пријатније читати такве ствари него лети.{S} А шта сте нам сад донели?</p> <p>П |
ечи прекора.{S} Звао сам вас ради друге ствари.{S} Поступак моје кћери није био нимало лојалан |
ке, која се, из жеље да се умеша у туђе ствари, окупила око њих, тако да Јелена није могла да и |
ад су јој у глави и у срцу онако велике ствари.</p> <p>Снажним покретом руке склопи књигу, духн |
С муком је код куће преводила поједине ствари или је што писала и сама, тешко с почетка налазе |
и кујну, негде на Врачару.{S} Купише и ствари.{S} Јелена је једва намолила Севића да купе све |
о причање.{S} Он је тако вешто удешавао ствари са Бугарима, да нико ништа није могао доказати.{ |
астаде мало, као очекујући некога.{S} У ствари било јој је незгодно да иде <pb n="23" /> сама.{ |
штампати? упита Јелена бојажљиво.{S} У ствари, у грудима јој се разлевало миље због похвале.</ |
, као снебивајући се од онога, што су у ствари желели. </p> <pb n="64" /> <p>— Јелена, поче нај |
ања написа Севићу: „Господине,</p> <p>У ствари ваше женидбе имам и ја да речем своју реч.{S} Из |
само да би јој се начинила реклама.{S} Стварно добрим књигама није потребна толика реклама.</p |
о да се и формално уништи брак, који је стварно већ одавно раскинут. </p> <pb n="106" /> <p>— А |
>Јелени је све јасније бивало да између стварности и снова има врло велике разлике, као и измеђ |
исле, сматрајући их свакако за слабашна створења, неспособна за велики и смели рад, намењена са |
читати такве ствари него лети.{S} А шта сте нам сад донели?</p> <p>После онако ласкаве похвале |
— Било ми је немогуће.</p> <p>— А да ли сте бар помислили који пут на мене? питаше он даље, хва |
х Јеленин отац, што сте урадили урадили сте.{S} Нисам вас звао да овде приређујемо сцене измире |
Господине, поче одмах Јеленин отац, што сте урадили урадили сте.{S} Нисам вас звао да овде прир |
доним прочитају поруку уредништва: „Што сте се ућутали, пријатељски поздрав!“ А у Београду има |
<p>— Господине, настави Ђорђевић, пошто сте ви сад измирени, ни ви, ни ваша супруга <pb n="73" |
је на ме страшан утисак, да ми се срце стегло.{S} Ништа не мислећи притрчах му руци.{S} Он ми |
<pb n="47" /> <p>Одједном уздрхта сва, стеже малишана на груди, стеже га толико да чу како му |
м уздрхта сва, стеже малишана на груди, стеже га толико да чу како му крцнуше кости.{S} Дете вр |
енске цркве.{S} Кад га спази, Јелени се стеже срце, не од радости, већ од страха.{S} Он јој при |
је била немоћна и да мрдне.{S} Он ју је стезао на своје груди све силније, да јој је дах застај |
ге купио новцем што <pb n="49" /> га је стекао као тестераш.{S} Отац, таљигаш, није дању никада |
ажи, знајући да ће му то његово причање стећи симпатије публике, која се, из жеље да се умеша у |
ЊЕ СВЕСЛОВЕНСКЕ КЊИЖАРНИЦЕ</p> <p>М. Ј. СТЕФАНОВИЋА И ДРУГА</p> <p>1920.</p> </div> <pb n="6" / |
си дошао? питала је.</p> <p>— Синоћ сам стигао лађом, око поноћи, одговори он.</p> <p>Она га ум |
у, радећи њен посао, јер она није никад стигла да да довољно рукописа, час је имао састанак са |
морам брзо.{S} И Јелена потрча.</p> <p>Стигла је кући сва задувана.{S} Пре него што је мати и |
ш?</p> <p>— Ја?{S} Нигде или управо где стигнем.{S} Скоро је већ лето, па је лепо и пријатно и |
S} Као да им се обома журило да што пре стигну.{S} Тек овда-онда измењали би по коју реч.</p> < |
ивала ништа друго сем равнодушности.{S} Стид ју је било да се она, ни сама не зна како, некада |
ену, била везана за њега.{S} Било ме је стид да уђем у своје надлештво, а било је особа које су |
идиш какав сам! тражио је он без икаква стида.</p> <p>— Немам, разумеш ли!{S} Немам!{S} Хајд’ с |
види с њим.{S} Био јој је одвратан, а и стидела га се. </p> <pb n="95" /> <p>Ишли су неко време |
ни збило оно што се збило.</p> <p>Чисто стидећи се онога што је урадила, а осећајући да је крив |
"54" /> и интелектуалним особинама, већ стидна трговина.{S} Девојка чека да је неко запроси, па |
а, која га је чекала на улици, једва га стиже.{S} Дуго је требало док се Севић мало прибрао, то |
ивало. </p> <pb n="84" /> <p>Ну, почеше стизати и тужбе са свих страна и од свих личности напад |
уком.{S} Није ту било јасности и лакога стила великих руских писаца, нити њихове занимљивости п |
стазе; после дугих низова кућа, разнога стила и разне величине — дуги низови дрвета; после шума |
да би отац, и не гледајући децу, сео за сто, јео и пио и пио и јео и тешко би <pb n="50" /> бил |
а улазак домаћина.{S} Одмах би бацио на сто динар, а једио од деце узимало би новац и боцу и тр |
ишта више да тражи.{S} Изволите за онај сто и пишите.</p> <p>Севић седе и написа признаницу и и |
е би долазила у трпезарију; у кујни би, стојећи, испила млеко; све остало време, ван школе, про |
, Севићу непознатих.</p> <p>Дочекаше га стојећи, озбиљно.{S} Севићу је било као да улази у лаво |
и у опште ниси ни дошао, а теби до воље стоји да потражиш себи другу какву другарицу.</p> <p>— |
едном једином реченицом:</p> <p>— Ствар стоји друкчије.</p> <p>Па би онда он почео причати о не |
е... из ропства...</p> <p>Јелена узе са стола десетицу, ону коју је малочас примила од свога пр |
равнотежу.{S} Паде крај велике зубарске столице, удари главом о тешко, гвоздено постоље и више |
војку, устаде неспретно са расклиматане столице.</p> <p>— Ја сам, госпођице, шта желите? упита |
би.{S} Мати би све покупила, сложила на столицу крај постеље, па би и сама легла, да већ зором |
а и светла.{S} Замишљала је ту неколико столова, дуж зидова полице са књигама, по столовима нов |
олова, дуж зидова полице са књигама, по столовима новине, расклопљене књиге, читави рисови харт |
ћи у уредништво, Јелена је за Севићевим столом врло често затицала и Јову.{S} Спочетка Јелена н |
а од задатака није урадила.{S} Врати се столу и поче да чита, али јој се учини огромна неправда |
какав чаробни штапић, па само удари по столу, а ручак или вечера тек долете.</p> <p>— Имаћемо |
о.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Па... шест стотина динара, рече он оклевајући и као срачунавајући |
> <p>Ну, почеше стизати и тужбе са свих страна и од свих личности нападнутих у листу.{S} Севић |
кува.{S} Идеалан је брак кад у њега обе стране уносе добру вољу за заједнички живот, кад обе ст |
добру вољу за заједнички живот, кад обе стране подједнако раде на добру породице.{S} Идеалан је |
ли се очеша о ону која је била с његове стране.</p> <p>— Клипан, рече ова.</p> <p>— Што? упита |
Па још траже да им за ту жртву с њихове стране будемо и захвалне.{S} Ја бих све то — и Јелена р |
Знате, ми новинари пишемо само с једне стране табачића, то је због слагача, па бих вас молио д |
су другарицу, која је мирно стајала на страни, не учествујући у општој веселости.</p> <p>— Ман |
е уда кад хоће.</p> <p>Јелена лежаше на страни, савивши мало главу, затворених очију.</p> <p>— |
етресали друштвене прилике у земљи и на страни.{S} Јелена је не слушала него гутала Јовина разл |
шта жели, а сама није знала на коју ће страну.{S} Кад је пролазила поред једне машине која још |
на улицу, Јелена није знала на коју ће страну.{S} Онако насумце пође ка Теразијама.{S} Осећала |
нез-Михајловој улици, она повуче Мицу у страну, рече јој да је боли глава и да ће кући.{S} Она |
коли.{S} Ујутру свако оде лепо на своју страну, у подне се састанемо у кући, по ручку опет свак |
ћајући како његови загрљаји постају све страснији, како је он крши у својим рукама, како његове |
е колебала неколико дана, ломила се.{S} Страх је осећала пред доношењем такве једне одлуке, кој |
ни се стеже срце, не од радости, већ од страха.{S} Он јој приђе као што се прилази доброј прија |
цу!</p> <p>И она, дршћући од узбуђења и страха пређе очин праг.{S} Изјада се матери, исплакаше |
, погрбљен и необријан, учинио је на ме страшан утисак, да ми се срце стегло.{S} Ништа не мисле |
мислила о будућности.{S} Чинило јој се страшно, ако тако узмора да проведе век.{S} И да ли ће |
ог!{S} Убити тако красну женицу било би страшно.</p> <p>— Па шта онда хоћеш?</p> <p>— Видиш, Је |
е што није тако у животу, иначе би било страшно.</p> <p>— Што би било страшно?{S} Чега би ту би |
е би било страшно.</p> <p>— Што би било страшно?{S} Чега би ту било страшно?{S} Зар човек, — „ч |
Што би било страшно?{S} Чега би ту било страшно?{S} Зар човек, — „човек“ као заједничко име људ |
ревртања по постељи.{S} Сањала је нешто страшно, неко крхање и рушење, огромне пожаре.{S} Одјед |
<p>Његов улазак у кућу личио је пре на стропоштавање него на улазак домаћина.{S} Одмах би баци |
и, показујући руком врата.</p> <p>Петар стрпа новчаницу у џеп и изађе залупивши за собом врата. |
рестано осећала на себи.{S} Миље јој је струјало кроз тело.</p> <p>Поче да се игра са малим бра |
неко чудно осећање, како јој кроз тело струји нека слатка топлина, као да јој се груди подигош |
да настави студије, као и толики други студенти, који практикантишу и уче школу.</p> <p>Али је |
пружену јој руку.</p> <p>— Госпођица је студенткиња, не ? упита Севић.</p> <p>— Нисам још, ја с |
сти као приватна ученица, па да настави студије, као и толики други студенти, који практикантиш |
ела сам да искористим време и да почнем студије на универзитету.{S} Отац ме посаветова да учим |
им знањем рускога и немачког језика.{S} Ступи одмах у „<title>В. Журнал</title>“ као сарадник, |
стрица умре, а старија побеже од куће и ступи у службу.</p> <p>Петар је на занату био врло вред |
да би појачао своју продају, одвоји два ступца за радове омладине.{S} Било је вешто срачунато и |
о формалности.{S} Венчали <pb n="70" /> су се одмах.{S} Писмо родитељима Јелена је написала дан |
ркана прса.{S} Очи су му играле, као да су хтеле да прозру Јелену скроз, кроз хаљину.{S} Глас м |
рамена, други мањи, шепав, коме као да су панталоне оптрчавале око ногу.</p> <p>— Ко је онај м |
се сети Севићевих погледа, који као да су је свлачили.{S} Опет јој беше некако нелагодно, али |
В. Журнала</title>“, ревноснија него да су је плаћали.{S} С муком је код куће преводила поједин |
/p> <p>Али, у забуни, пође вратима која су водила у унутрашњост куће.</p> <p>— Овуда, госпођице |
16" /> <p>Недалеко од њих, стазом, ишла су двојица младих људи.{S} Један од њих висок, онакав о |
опет попусти и пођоше.</p> <p>Пред њима су била два шетача: један висок, крут, правих рамена, д |
ло ју је од пете до перчина.{S} У ушима су јој још непрестано биле речи Севићеве.{S} Па се сети |
била код Мице, радиле су математику, па су се и саме згрануле кад су виделе да је девет сати.{S |
да сам ја то учинио.{S} Грубости живота су нас раставиле, не везујмо оно што је прекинуто, јер |
шта су ти што се мувају око машина, шта су те девојке што убацују и савијају хартију, шта су св |
јке што убацују и савијају хартију, шта су сви они према сарадницима, према онима који својим р |
е је сви понизно поздрављати.{S} Та шта су ти што се мувају око машина, шта су те девојке што у |
на несрећа, шта је то она увиђала и шта су управо хтели ти будући <pb n="37" /> „добротвори чов |
} Због тога пријатељства ваљда и Севића су сматрали за анархисту.{S} Јова се дружио са Севићем |
рихрањивала своје троје дечице.{S} Деца су, и ако таљигашева и праљина, била увек чисто одевена |
имају часова кад не умеју да мисле, кад су само крв и осећај, хладнокрвност и здрав разум изгле |
учи ове глупе и сувопарне предмете, кад су јој у глави и у срцу онако велике ствари.</p> <p>Сна |
ју, пође у шетњу са другарицама.{S} Кад су већ биле у Кнез-Михајловој улици, она повуче Мицу у |
било и са Јелениним родитељима.{S} Кад су поштом добили Јеленино писмо, којим их извештава да |
тошта гледала је деци кроз прсте, а кад су ова поодрасла, нису је већ много ни питала.</p> <p>П |
атематику, па су се и саме згрануле кад су виделе да је девет сати.{S} Истина задржала се, али |
обоје, идући ногу пред ногу.</p> <p>Кад су били испред каване „Губеревац“ она предложи да се вр |
отимала његовим пољупцима.{S} Онде где су биле његове руке на њеном телу, пекло ју је и жегло. |
к смо се ми мучили за отаџбину, госпође су уживале са швапским официрима.{S} Сад ваљда нисмо до |
осе.{S} Виде и неколико девојчица, које су својим прстићима хитро савијале одштампане табаке.</ |
ј описује своје патње, своје жеље, које су биле тако скромне, а она и не мисли о њему.{S} А он |
у своје надлештво, а било је особа које су ме гледале или сажаљиво или претећи.{S} Сажаљење ме |
внице су се чудиле, а од другарица неке су јој завиделе, а неке је се клониле.</p> <p>Једном Је |
ића и његовог трабанта.</p> <p>— Велике су то душе, мислила је.{S} Анархисти, сви то знају, а о |
е.{S} Крупније, црне као угљен, одавале су разбуђену чулност.{S} Ноздрве, меснате, шириле су се |
Из тога гнезда, замишљала је, излетале су идеје о слободи, љубави, напретку.{S} Замишљала је у |
је, Јелена, шта си се ућутала ? питале су другарицу, која је мирно стајала на страни, не учест |
мрачну просторију.{S} По где-где гореле су електричне сијалице.{S} У полутами Јелена једва прим |
шио основну школу.{S} Две сестрице биле су млађе од њега.{S} Не прође ни месец дана од материне |
, исприча како је била код Мице, радиле су математику, па су се и саме згрануле кад су виделе д |
ну чулност.{S} Ноздрве, меснате, шириле су се при удисању ваздуха.{S} Лице обично, округло, са |
ци и сели су у воз до Земуна.{S} Одатле су отишли у једно оближње село, где је Севић већ раније |
ју се двоје и то је све.{S} Изостављене су оне глупе церемоније око венчања.{S} А у случају да |
и нећу да се раздвајам.{S} Тешке године су прошле, сад ћемо тек бити срећни!{S} Ох, та ја те во |
а носила какав рад или не.{S} Те посете су јој толико биле прешле у навику, да се, кад дође уоб |
ио и грдио, мати саветовала, наставнице су се чудиле, а од другарица неке су јој завиделе, а не |
е које је упознала поред Севића.{S} Сви су они били из „<title>В. Журнала</title>“, а овоме да |
од куће, у школи, код другарица.{S} Сви су се чудили њеној расејаности и повучености.</p> <p>По |
лине нико их није лично познавао, а сви су о обојици говорили само ружно.</p> <p>— Мрзе га, мис |
У Русији има пуно таквих бракова и сви су срећни.{S} Споразумеју се двоје и то је све.{S} Изос |
цима.{S} Једни су осуђивали њу, а други су тврдили да је онај човек пијан и да јој није муж.</p |
још неколицине угледних новинара, који су потписали своје радове псевдонимом.{S} Јелена је из |
јима се срећа могла читати с лица, који су били заједно колико су год могли, који шетају држећи |
оваћу дописнике — ситне чиновнике, који су срећни кад на свој псеудоним прочитају поруку уредни |
још можда оно мало напредних људи, који су увиђали оно што и она.{S} Не спавају они који ће има |
и што имају приступа у уредништво, који су задовољни да их свет види како улазе у штампарију.</ |
ански рат донео је слободу многима који су чамили у затвору, па и Севићу.{S} Кад је прочитала у |
ченица VIII разред и матуру уз оне који су били на течају.{S} Па се и то сврши.{S} Даље, на уни |
гобе тога пута нити језиве призоре који су нам једнако били пред очима.{S} То су ти други већ п |
избора и разбора, све руске писце који су јој дошли до руку.{S} Толстој, Гогољ, Достојевски, Г |
ла је, изгинуше у овоме рату, људи који су били корисни, <pb n="109" /> а овакав се вратио кући |
арадника са улице, случајних, оних који су срећни што имају приступа у уредништво, који су задо |
<p>По вечери седе да ради лекције, али су јој у глави били уредништво и штампарија.{S} Лупа ма |
{S} Она није волела Севића, нимало, али су је к њему вукли навика да редовно буде са њим и сећа |
и, ма само и једном годишње.</p> <p>Али су највернији посетиоци, и најзахвалнији, ђаци свих шко |
му то није и урођено.</p> <p>Становали су у соби за самце, у Савамали, где је Севић становао и |
љ, Достојевски, Горки, Арцибашев ређали су се пред њеним очима.{S} Није просто знала шта пре да |
ма, а деца? питала сам.</p> <p>— Остали су... у Крагујевцу, једва протепа отац, с муком се уздр |
Па хајд’! реши се најзад.</p> <p>Ручали су оно што је Јелена справила пре него што је отишла у |
ико тек да одморимо ноге.</p> <p>Седели су неко време ћутећи.{S} Јелена је осећала да је он пос |
едину, заборављену клупу.</p> <p>Седели су тако ћутећи, као снебивајући се од онога, што су у с |
а Севићем на железничкој станици и сели су у воз до Земуна.{S} Одатле су отишли у једно оближње |
ч.{S} Није чула ништа интересантно, или су то били изрази које она никако није могла да схвати |
ко почињу парнице за развод брака, били су позвани обоје „на мирење.“ Али Севић не хтеде никако |
ла са Петром Севићем, публицистом, били су ван себе.{S} Отац је одмах отрчао у полицију, да пок |
асвим се ослободила са Севићем.{S} Били су постали добри другови.{S} Навикла се и на његов погл |
а испред врата!{S} Састанци њихови били су без речи: он би само протурио руку кроз одшкринута в |
ристојника.{S} Али и једно и друго били су далеко од тога да покажу какав гњев; не обоје се мир |
и у воду.</p> <p>Тако у разговору били су дошли пред Калемегдан.{S} Неосветљен, разголићен, чи |
{S} Увек високо дигнуте главе, говорили су само за себе, не гледајући ни у кога.{S} Јелена је ч |
румен.</p> <p>И обоје заћуташе.{S} Ишли су Босанском улицом.{S} Кад дођоше до улице Краљевића М |
авише Јова Дугић и Петар Севић.{S} Ишли су полако.{S} Он, висок, укрућен, Севић као да је потрч |
идела га се. </p> <pb n="95" /> <p>Ишли су неко време ћутећи, док она не запита:</p> <p>— Шта с |
је чува да се не спотакне.</p> <p>Ишли су најкраћим путем ка Калемегдану.{S} Као да им се обом |
да пође, праћена радозналцима.{S} Једни су осуђивали њу, а други су тврдили да је онај човек пи |
ништа не мислећи, пође за њима.{S} Они су се нешто објашњавали.</p> <p>— То је по мојем мишљењ |
на, као читајући.{S} Његове способности су више него у осталих људи.{S} Кад затворим очи, чини |
да слика живот какав је желео.{S} Речи су му клизиле са усана да се јелена чудила.{S} Био би т |
одатле на пуна, узбуркана прса.{S} Очи су му играле, као да су хтеле да прозру Јелену скроз, к |
се и најситнијих појединости, пред очи су јој излазили сви тренуци среће, којих је, авај, било |
е у означено време.{S} Са г. Ђорђевићем су били у канцеларији још два господина, Севићу непозна |
никоме се не уклањајући с пута.{S} Како су три другарице закрчиле скоро цели узани тротоар, Јов |
а њу још увек својих тајни.{S} Али како су то биле дечје књиге, она се није много бринула за та |
ице? говорила јој је.{S} Видела си како су те онда дочекали.{S} Уосталом ти иди ако ти се иде, |
} Бригу о деци оставио је жени.{S} Тако су се и деца одбила од њега.{S} Мати као мати, много шт |
овала, она скрете, а он за њом.{S} Тако су дошли до њеног стана.{S} Кад она тури кључ у браву, |
ати с лица, који су били заједно колико су год могли, који шетају држећи се за руке и пиљећи је |
ице код трамвајске чекаонице.{S} Весело су ћаскале о овоме или ономе, задиркујући једна другу.< |
је у увојцима падала око главе.{S} Само су јој очи биле некако упадљиве.{S} Крупније, црне као |
о је, ногавице око кривих ногу приметно су се тресле.{S} Где ли је била Јелена да види свога ју |
е проведу. </p> <pb n="10" /> <p>Обично су ту и љубавни састанци.{S} Од трамвајске станице до Х |
још смеје!</p> <p>Али, помислила је, то су још остаци старога друштвенога поретка, који ће разр |
S} А ако ми неко баш и украде венац, то су или ђаци, из несташлука, или неко ко је био лењ да о |
и су нам једнако били пред очима.{S} То су ти други већ причали.{S} Да ме је ко упитао зашто бе |
че, интензивније светлости.</p> <p>— То су велики умови, помисли, па јој опет изађе пред очи Јо |
и, али се после ослободила и врло често су њих троје претресали друштвене прилике у земљи и на |
утећи, као снебивајући се од онога, што су у ствари желели. </p> <pb n="64" /> <p>— Јелена, поч |
поретка, који ће разрушити људи као што су Дугић и Севић.{S} И ова двојица учинише јој се велик |
о волети своју сестру друкчије него што су га учили.{S} Она је била лепа девојка, пред њим се н |
плетење венца.</p> <p>Другарице, пошто су набрале цвећа и исплеле венце, враћаху се, зовући и |
дана, није изазивала пажњу укућана, јер су је сви знали као врло ћудљиву.{S} Запиткивати је зна |
месеца Севића пустише испод суђења, јер су све оптужбе противу њега биле сведене на просто прич |
д једне клупе, свакако заборављене, јер су све остале биле однесене.{S} Прошеташе два-три пута |
дите или можда нећете да их видите, јер су вам, можда мислите, недорасле.</p> <p>— Не, госпођиц |
пштој веселости.</p> <p>— Мани је, опет су јој дошле лутке, знаш је већ! убаци друга.</p> </div |
етар је цвилео кроз голо грање и витлао суво лишће.</p> <p>Као по неком прећутном споразуму, Је |
на неправда што мора да учи ове глупе и сувопарне предмете, кад су јој у глави и у срцу онако в |
ићи „на мирење“ и проти и у ду-духовни суд, ваљало је да и Севић дође, а он је бежао од тога.{ |
да у нас има жена, које би везале своју судбину за људе као што смо.{S} Дугић и ја? упита најза |
аљутила на онога непристојника, већ је, судећи по њеноме смеху, била и задовољна.{S} А можда јо |
ије прашта и кажњавање оставља небеском судији.{S} И сад тек поче пакао за Јелену.</p> <p>По Је |
p> <p>И за њу поче живот кувања и прања судова.{S} Већ више није имала ни воље ни времена за ше |
и тако воли да прети, не воли да иде по судовима, већ радије прашта и кажњавање оставља небеско |
многе је и у црно завио.{S} Сад ће бити суђен, а нема сумње да ће бити и осуђен.{S} Неће више и |
и после три месеца Севића пустише испод суђења, јер су све оптужбе противу њега биле сведене на |
на овако тешка!</p> <p>Пошто је пустила сузама на вољу, поче, у размишљању, да тражи краја свој |
ако обучена баци на постељу, грцајући у сузама.</p> <p>— Ово треба удавати, ово треба удавати, |
ајзад ме загрли и осетих како ми његове сузе покапаше лице.{S} Била сам срећна, јер сам осећала |
ако око седамнаест-осамнаест година.{S} Сукње им ни дуге ни кратке.{S} Звонки смех и кикот.{S} |
ирена и од вас тражим признаницу на обе суме и изјаву да Јелена нема ништа више да тражи.{S} Из |
го, него да тражи развод брака.{S} Нема сумње да ће га и добити, али кад ?{S} Знала је како се |
рно завио.{S} Сад ће бити суђен, а нема сумње да ће бити и осуђен.{S} Неће више имати прилику д |
упцима.</p> <p>Једва би чекала да падне сумрак, па би трчала својој клупи.{S} Какве све изговор |
а ће се што поправити.{S} Понеки пут, у сумрак, Јелена је мислила о будућности.{S} Чинило јој с |
илустрације.</p> <p>Севић је радио до у сумрак.{S} Онда, обраћајући се Јелени, упита:</p> <p>— |
/p> <p>— Па време је да идемо кући, ено сунце већ залази, бранила се Мица.</p> <p>— Свеједно, ј |
што сте ви сад измирени, ни ви, ни ваша супруга <pb n="73" /> не смете ми се никад више не само |
ас у 2 часа по подне.{S} Присуство ваше супруге непотребно је.“</p> <p>Севић дође у означено вр |
Чинило јој се да не би могла да издржи сусрет са њима, не би знала шта да одговори ни на само |
т од удадбе, није изашла у шетњу нити у сусрет мужу.{S} Кад Севић дође кући, затече Јелену очај |
зна како, једва десетак реченица.{S} А сутра треба да је рукопис у штампарији!{S} То предвече, |
кад хоће у школу мора и учити.{S} А за сутра није ништа научила!</p> <p>Устаде, упали светиљку |
мпан.{S} Увек би одложила и оставила за сутра.</p> <p>Мица више није хтела ни да чује да је пра |
право, рече отац размишљајући.{S} Отиди сутра адвокату Н., ја сам већ говорио са њим.{S} Он ће |
само да оду проти.</p> <p>— Добро, дођи сутра у три сата по подне.{S} Половину ћу ти дати пре н |
меш ли!{S} Немам!{S} Хајд’ сад, па дођи сутра.</p> <p>Али се није могла отрести.{S} Он је тражи |
диш да сад има друга посла.{S} Доћи ћеш сутра, кроз који дан.{S} И извуче је.</p> <p>Ваздух на |
кога једну причицу, кратку и просту.{S} Сутрадан око пет сати поподне, однесе је у уредништво.{ |
l:id="SRP19200_C2"> <head>II.</head> <p>Сутрадан Јелена једва дочека време за шетњу, после подн |
ена, без речи и ван себе, изађе.</p> <p>Сутрадан јој дође мати и рече јој да се обрати г. Н. Н. |
и на што треба да обратиш пажњу.</p> <p>Сутрадан, баш кад се Јелена спремала да лође на ручак, |
оне звучне речи, нове мисли и друкчије схватање живота које је избијало из сваке реченице.{S} |
Хтела је да чита, да научи што више, да схвати друштвене доктрине, да се умеша међу људе који < |
ли изрази које она никако није могла да схвати и да разуме.</p> <p>Тако дође почетак нове школс |
<p>— Што? упита Јелена, која ту погрду схвати скоро као увреду за себе.</p> <p>— Што не пази к |
заиста жива, будна.{S} Сети се последње сцене у сну и згрози се.{S} Не, неће она у то друштво! |
.{S} Нисам вас звао да овде приређујемо сцене измирења и праштања.{S} Мени је све то одвратно.{ |
зажали на мене да јој нисам дао „њено“, т. ј. удомљење.{S} Ја сам чиновник, што ће рећи сиромах |
сла, само не на листу, већ на издањима, т. ј. на књигама које је издавао поред листа.</p> <p>Ка |
{S} Видиш, молим те, мислила је Јелена, та гуска је у стању да разуме и такве ствари, а ја сам |
, окрећући се од њега.</p> <p>— Де, де, та ми смо муж и жена!</p> <p>— Били смо, али више нисмо |
заиста и било пријатно то задиркивање, та мушка рука.</p> <p>Јелена се сети неких својих снова |
ј сад половину.</p> <p>— Петре, човече, та имај милости!{S} Кад ти као човек ништа не зарађујеш |
м тешко изаћи на крај.</p> <p>— Човече, та шта ти управо хоћеш од мене ?{S} Хоћеш ли да ме убиј |
рошле, сад ћемо тек бити срећни!{S} Ох, та ја те волим, волим!</p> <p>Севић је и даље декламова |
било.{S} Ти на мене ниси ни мислила.{S} Та ја те волим, толико те волим, да то не могу исказати |
и да ће је сви понизно поздрављати.{S} Та шта су ти што се мувају око машина, шта су те девојк |
и се тек тргла. </p> <pb n="60" /> <p>— Та ја га не волим, ја га не волим! бранила се, али би б |
куће допирала је лупа машина.</p> <p>— Та улази, нећеш ваљда вековати овде, рече јој Мица, кој |
о за мене ма и искрицу љубави.</p> <p>— Та куда ћу?{S} Зар твоја кућа није и моја...</p> <p>— С |
не зна о коме то Мица говори.</p> <p>— Та знаш га; уосталом, показаћу ти га кад га будемо срел |
ити се!{S} Зашто се онда не би избацила та глупа такса, тај груби новац, који санкционише оно ш |
, који би имао права да стави и руку на та прса.{S} Не би то <pb n="94" /> њој било, бар не виш |
и у ономе зеленилу!{S} Како је пријатна та промена!{S} После зажарене калдрме варошких улица — |
са сваком редом.</p> <p>Није била лепа та Јелена Ђорђевићева, али није била ни ружна.{S} Омале |
ћ махаше главом.</p> <p>— Неће ваљда ни та парница вечито трајати, настави Јелена.{S} Боље ми ј |
а и људи у браку.</p> <p>— Па зар је то та срећа у браку, о којој маштају девојке? питала се.</ |
се нећеш заситити.{S} Каква ти је опет та купусара ?</p> <p>— Арцибашев... <title>Сањин</title |
ачког, а плаћаће се четрдесет динара од табака.{S} Јелена пристаде одмах, сматрајући да је плаћ |
јим прстићима хитро савијале одштампане табаке.</p> <p>Јелени се учини све врло познато.{S} Осе |
би излазиле два пута месечно, на једном табаку.{S} За ту библиотеку треба преводити само с нема |
ми новинари пишемо само с једне стране табачића, то је због слагача, па бих вас молио да и ви |
стави Јелена.{S} Боље ми је да се и кад-тад ослободим тога човека, него да будем везана за њега |
овинама вест о помиловањима, Јелена тек тада поче мислити о томе, како ће јој бити могуће да на |
се онда не би избацила та глупа такса, тај груби новац, који санкционише оно што би се могло с |
некако нелагодно, али не непријатно.{S} Тај поглед, мушки и дрзак, поглед који ју је палио, ниј |
а примао по које саопштење, да му је за тај и тај дан одређен претрес по „штампарској кривици“, |
е трпите, да обоје желите развод.{S} На тај начин брже се свршавају предходне формалности.{S} С |
елела.{S} Осећала је како и њу обухвата тај пламен, како је сажиже, како је обузима вртоглавица |
ко мало, — и долазећи до закључка да је тај брак био само кобан по њу, уздрхтавала је при помис |
м који ју је палио.{S} Осећала је да је тај поглед узбуђује, да јој уставља дах.</p> <p>— Ви ве |
дном „чланчићу“ регистровано је како је тај и тај виши официр пребио једног војника.</p> <p>И т |
сам и један превод.</p> <p>— О чему је тај рукопис ?</p> <p>— Наслов је „О Богу“.</p> <p>— А, |
ао по које саопштење, да му је за тај и тај дан одређен претрес по „штампарској кривици“, а по |
чланчићу“ регистровано је како је тај и тај виши официр пребио једног војника.</p> <p>И тако св |
ута, љутито и вичући:</p> <p>— Шта ради тај магарац ?{S} Ваљда је неће тек сад пећи!</p> <p>Дет |
р?</p> <p>— Па ја сам рекао да се плати тај посао о коме си ми говорила.{S} Ја нисам милионер д |
емачки језик имао за њу још увек својих тајни.{S} Али како су то биле дечје књиге, она се није |
вајући се у себи да ли да повери слатку тајну о томе како је постала сарадница тако великог лис |
води рачуна о њој.{S} А он, видиш није такав.{S} Мисли <pb n="80" /> он о њиховој будућности, |
е друго вечерње забавиште.</p> <p>Али и такав живот досади, па га се и Јелена засити.{S} Читав |
нашла девојка која би смела да закључи такав брак, који се код нас не би уопште сматрао <pb n= |
ду муж и жена, да се венчају кад је већ такав обичај и кад већ она неће друкчије.</p> <p>— Ја в |
није јој био непријатан, али навика да такве погледе сматра непристојним није јој давала да ду |
Јелена, та гуска је у стању да разуме и такве ствари, а ја сам се наљутила на њу што није хтела |
, зимус, кад је много пријатније читати такве ствари него лети.{S} А шта сте нам сад донели?</p |
се.{S} Страх је осећала пред доношењем такве једне одлуке, која би имала да из основа промени |
, намешта собе. </p> <pb n="27" /> <p>— Таквима је потребан муж да их води кроз живот, да их хр |
највећи непријатељи.{S} И ја сам имала таквих часова, мислила сам да задовољавам своје срце ка |
а, помоћник у свима пословима, а има ли таквих у нас?{S} Све мисле само на тоалете и на провод, |
подједнаку корист.{S} У Русији има пуно таквих бракова и сви су срећни.{S} Споразумеју се двоје |
ате, а оно бар расположено за борбу.{S} Таквоме женскињу ваља још само муж, правичан и паметан, |
S} Па онда радо би му приметила да би у таквоме браку, ако човек не би имао високо развијену св |
стави он одређеније питање.</p> <p>— А, тако!{S} О томе се, мислим, нема много разговарати.{S} |
преговарања, да се наравна са Павићем, тако да он прими штампарију, али да прими и Севићеве ду |
о, али све то на један неспретан начин, тако да се видело да он то тако хоће, али да му то није |
те слушам.{S} Иди ми испред очију, јер, тако ми Бога, не дајем ни пару за твој</p> <p>живот, ак |
е умеша у туђе ствари, окупила око њих, тако да Јелена није могла да изађе из круга који се обр |
еме.{S} Није више одлазио <pb n="51" /> тако рано, долазио је кући на ручак, а увече није псова |
и Севић дође, а он је бежао од тога.{S} Тако се ствар протезала у бесконачност.</p> <p>Али је з |
на.{S} Бригу о деци оставио је жени.{S} Тако су се и деца одбила од њега.{S} Мати као мати, мно |
становала, она скрете, а он за њом.{S} Тако су дошли до њеног стана.{S} Кад она тури кључ у бр |
а учио је и свршио празничну школу.{S} Тако је дошао до своје седамнаесте године, постао већ с |
нађен, што ју је тобож случајно срео, а тако је много мислио <pb n="62" /> о њој и чудио се и ж |
м ниједну, настави Севић скоро тужно, а тако бих желео да имам добру другарицу, какву ја у себи |
, бојећи се да не изгледа глупа у очима тако паметна човека.</p> <p>— Благо вашој жени, кад је |
пао пољупцима, уверавајући је да је она тако дубоко ушла у његов живот, да он више не може без |
тајну о томе како је постала сарадница тако великог листа као што је „Журнал“.{S} Али се не ус |
би навалила да изађемо.</p> <p>— Е, кад тако говориш, онда остајем код куће.{S} Или ти ја попуш |
Значи да не познајете наше женскиње кад тако говорите.{S} Има и у нас женскиња, које је, ако не |
ошутњаку, берући цвеће за венце.{S} Све тако око седамнаест-осамнаест година.{S} Сукње им ни ду |
иле сведене на просто причање.{S} Он је тако вешто удешавао ствари са Бугарима, да нико ништа н |
ривуку поглед чувених анархиста, бар је тако изгледало. </p> <pb n="18" /> <p>Јелена и Мица нађ |
у за опште добро.{S} Наше женскиње није тако васпитано.</p> <p>— Значи да не познајете наше жен |
рекидајући читање.{S} Добро је што није тако у животу, иначе би било страшно.</p> <p>— Што би б |
е своје патње, своје жеље, које су биле тако скромне, а она и не мисли о њему.{S} А он је толик |
да смо ми најнесрећнији на свету, да се тако што само нама могло десити.{S} Бежимо и склањамо с |
одговори да је он неблагодаран, кад се тако понаша према њему, који му је лист и подигао.{S} Н |
се познао негде у иностранству, бар се тако мислило, ако се о томе уопште мислило.{S} Због тог |
Јелениног.</p> <p>— Не знам, али бих се тако радо удала.</p> <p>И две другарице заћуташе, занес |
оја би и пошла за нас?</p> <p>— Немојте тако говорити.{S} И за вас и за г. Дугића имало би жена |
тка излажења нико га више није читао, И тако Јелени од брака остаде муж у затвору, дуг за харти |
ду онога што је кредитирао Севића.{S} И тако штампарију пописаше и запечатише.</p> <p>Јелена ос |
енивши се од смеха, немоћно брани.{S} И тако са сваком редом.</p> <p>Није била лепа та Јелена Ђ |
официр пребио једног војника.</p> <p>И тако сваки број.</p> <p>Лист се продавао, пролазио је, |
због слагача, па бих вас молио да и ви тако чините.{S} Хвала, госпођице, будите уверени да ће |
е могао доказати.{S} А и наш свет, који тако воли да прети, не воли да иде по судовима, већ рад |
рице.</p> <p>— Шта ти је, Јелена, те си тако црвена.{S} Као да си сад из казана? упиташе је.</p |
бранила се другарица.</p> <p>— Увек ти тако, никад нећеш да ми учиниш по вољи.{S} Да сам ти ка |
јеш !</p> <p>— Не, ни дао Бог!{S} Убити тако красну женицу било би страшно.</p> <p>— Па шта онд |
Јелена.{S} Радије у смрт</p> <p>— Немој тако, Јелена!{S} Сети се да си ме некад волела, сети се |
, намењена само уживању.{S} А ја бих им тако помогла у пропагирању великих идеја.{S} И зар бих |
да им буде боље.{S} А живот је међутим тако тежак.</p> <p>И Јелени се чињаше да се срећа прибл |
дућности.{S} Чинило јој се страшно, ако тако узмора да проведе век.{S} И да ли ће моћи овако из |
о вечери, онда....</p> <p>— То би могло тако, ако би твој муж имао какав чаробни штапић, па сам |
сви тренуци среће, којих је, авај, било тако мало, — и долазећи до закључка да је тај брак био |
ма, а опет јој је у његовим рукама било тако пријатно.{S} Неко дотле непознато осећање испуњава |
е, али он пристаде уз њу.</p> <p>— Само тако, то је лепо, викао је, као да је хтео намерно да с |
елена је била у очајању.{S} Докле ће то тако трајати и докле ће она моћи издржати? питала се.</ |
ретан начин, тако да се видело да он то тако хоће, али да му то није и урођено.</p> <p>Становал |
га је Јелена.</p> <p>— Случајно, а што тако не удари кога човека, него само нас девојчиће.{S} |
, нема много разговарати.{S} Ја сам већ тако навикла на свој начин живота, да ни најмање не жел |
ну, заборављену клупу.</p> <p>Седели су тако ћутећи, као снебивајући се од онога, што су у ства |
аплака.</p> <p>— Зар је, Боже, мој грех тако велики, да је казна овако тешка!</p> <p>Пошто је п |
о потребно да може да ради.</p> <p>Како-тако, тек штампарија поче да ради.{S} Радника није било |
о овоме и ономе. </p> <pb n="79" /> <p>Тако трајући дане монотоно, Јелени прођоше четири месец |
ије могла да схвати и да разуме.</p> <p>Тако дође почетак нове школске године.{S} Јелена пође у |
нечему што је њега интересовало.</p> <p>Тако је дошла дубока зима, са хладним данима и дугим но |
ајдубље саучешће пријатеља мало.</p> <p>Тако је било и са Јелениним родитељима.{S} Кад су пошто |
би оне ишле и у ватру и у воду.</p> <p>Тако у разговору били су дошли пред Калемегдан.{S} Неос |
о може да буде корисна.</p> <p>Севић се такође променио.{S} Целога дана трчи по пословима или с |
ашније одевен, без браде и цвикера, али такође са уметничком машном и косом.{S} Панталоне нису |
ме животу доста тешких момената, а и ти такође.{S} Да знаш само колико сам се мучио у ропству!{ |
} Зашто се онда не би избацила та глупа такса, тај груби новац, који санкционише оно што би се |
ница уопште ?{S} И ако платиш прописану таксу, можеш се оженити и сродницом којом је иначе забр |
/> га је стекао као тестераш.{S} Отац, таљигаш, није дању никада био код куће, од ране зоре до |
љности.</p> <p>Севић је био син једнога таљигаша, који је свог коњића и таљиге купио новцем што |
а своје троје дечице.{S} Деца су, и ако таљигашева и праљина, била увек чисто одевена.</p> <p>П |
ху за разочарење у браку.{S} Док је муж таљигашио по вароши и зараду испијао по разним крчмицам |
једнога таљигаша, који је свог коњића и таљиге купио новцем што <pb n="49" /> га је стекао као |
ко срце немирно игра у својој тескобној тамници, како смо сви песници у тим годинама, које брзо |
е.</p> <p>У мркли мрак долазио је кући, тамо близу Новога Гробља.{S} Жена и деца неби се никада |
и свали је у траву, па је онда претура тамо-амо, голица је и засмејава, а ова се, заценивши се |
ама, како његове дрхтаве руке продиру и тамо где их Јелена није желела.{S} Осећала је како и њу |
нило јој се нечувено смело да се појави тамо, она, којој је требало читаве две недеље да којека |
ена коју обожавам.{S} А и ти ваљда ниси тамо нашла некога, па би сад хтела да се удаш за њега?< |
издржаваш.{S} Чинила си то док сам био тамо, али је сад и томе крај.{S} Тих двадесет-тридесет |
и да чује да је прати.</p> <p>— Шта ћеш тамо међу оне пропалице? говорила јој је.{S} Видела си |
чје књиге, она се није много бринула за тачност, често се и намерно није хтела задржавати траже |
очео је од слагачког шегрта, па се, као Твен, пео све више.{S} У Русији је учествовао у атентат |
ли бих се радо удала.</p> <p>— За онога твог што га онако замишљаш?</p> <p>— За њега или за ког |
их, рече Мица.</p> <p>— Кога ?</p> <p>— Твога будућег и његовог сателита, одговори Мица просто. |
ли црква покушава све да брак очува.{S} Твој муж може да изјави, да он тебе воли, да противу те |
јер, тако ми Бога, не дајем ни пару за твој</p> <p>живот, ако те се само дотакнем.{S} Одлази!< |
ештеника, само је потребно да наведем и твој стан.{S} Где станујеш?</p> <p>— Ја?{S} Нигде или у |
а....</p> <p>— То би могло тако, ако би твој муж имао какав чаробни штапић, па само удари по ст |
ицу љубави.</p> <p>— Та куда ћу?{S} Зар твоја кућа није и моја...</p> <p>— Сместа да си отишао! |
ко смо уговорили, <pb n="98" /> нећу да твоје присуство овде ремети моје послове и мој начин жи |
данас остати код куће.</p> <p>— Ух, те твоје романчине!{S} Никад их се нећеш заситити.{S} Какв |
томе сам једва и мислила.{S} Не разумем твоје питање.</p> <p>— Како замишљаш наш живот? постави |
т. 1918.</p> <p>Драга моја Мицо,</p> <p>Твоје писмо ме је и веома изненадило и веома обрадовало |
ане тих глупости.{S} Жена, ако одговара твојим идејама, дражи те и изазива.{S} И још ако је и л |
а сам знао где си, да сам имао неколико твојих редака који би ме храбрили.{S} У животу ме је др |
ро, упаде јој он у реч.{S} Слажем се са твојом намером и мило ми је да си ти изнела то гледиште |
езала и најзад би развод био изречен на твоју штету.</p> <p>— Па нека буде и на моју штету!{S} |
а.{S} Једни су осуђивали њу, а други су тврдили да је онај човек пијан и да јој није муж.</p> < |
другарице.</p> <p>— Шта ти је, Јелена, те си тако црвена.{S} Као да си сад из казана? упиташе |
ћу данас остати код куће.</p> <p>— Ух, те твоје романчине!{S} Никад их се нећеш заситити.{S} К |
о подне, па носила какав рад или не.{S} Те посете су јој толико биле прешле у навику, да се, ка |
ња, као смртна опасност.</p> <p>— Једва те нађох, рече јој, а чуо сам да си дошла.{S} Како само |
будемо добри пријатељи.{S} Веруј ми да те ја сад више ценим него пре, јер те је животна борба |
> <p>— Доста, доста, не могу више ни да те гледам ни да те слушам.{S} Иди ми испред очију, јер, |
ста, не могу више ни да те гледам ни да те слушам.{S} Иди ми испред очију, јер, тако ми Бога, н |
ћу са којим адвокатом, па да гледамо да те некако спасемо тога мужа.</p> <p>Пред вече стари Ђор |
е на себе примио ту незахвалну улогу да те уведе <pb n="113" /> у живот, да сам ти управо ја по |
да, како сам увек у послу, заборавих да те питам треба ли ти што од одела.{S} Јесен је већ на п |
сад ћемо тек бити срећни!{S} Ох, та ја те волим, волим!</p> <p>Севић је и даље декламовао, али |
S} Ти на мене ниси ни мислила.{S} Та ја те волим, толико те волим, да то не могу исказати!</p> |
на и да се каткада сетиш другарице која те увек воли —</p> <p>Јелена. </p> </div> <pb n="104" / |
Он је толико озбиљан, да и не мисли на те глупости.{S} Ето и на Калемегдану никад не шета глав |
едан радознали жандарм, случајно баш са те линије.</p> <p>— Шта је, што се скупљате ? упита орг |
ме, јер јој је било непријатно да слуша те неоправдане нападе.{S} Опрости се и оде кући.</p> <p |
крчмицама, мати је прала по кућама и од те зараде прихрањивала своје троје дечице.{S} Деца су, |
ена, ако одговара твојим идејама, дражи те и изазива.{S} И још ако је и лепа <pb n="24" /> или |
обом.{S} Лутао сам по вароши, не бих ли те срео.{S} А тебе нигде није било.{S} Ти на мене ниси |
вића да је пусти с миром, да буде човек те да је се клони, бар само док не сврши са испитом.{S} |
руј да никада ниси била лепша, нити сам те икада више волео него сада.{S} Ужелео сам те се.</p> |
ада више волео него сада.{S} Ужелео сам те се.</p> <p>Она премишљаше шта да ради.{S} Да ли да г |
: </p> <pb n="107" /> <p>— Петре, молим те да одеш одмах, остави ме да се приберем, а и време ј |
зи слободу...</p> <p>— Остави се, молим те, тих декламација, излечена сам од свих идеја које са |
је роман веома занима.{S} Видиш, молим те, мислила је Јелена, та гуска је у стању да разуме и |
дајем ни пару за твој</p> <p>живот, ако те се само дотакнем.{S} Одлази!</p> <p>— Плати прво за |
и ни мислила.{S} Та ја те волим, толико те волим, да то не могу исказати!</p> <p>Јелена је, зат |
и да те ја сад више ценим него пре, јер те је животна борба прекалила...</p> <p>— Волела бих да |
<p>— Шта то радиш, Мицо, зар верујеш у те враџбине? упита одједном Јелена.</p> <p>— Какве враџ |
ема онима који својим радовима испуњују те новине!</p> <p>Али очекујући ту замишљану будућност |
су ти што се мувају око машина, шта су те девојке што убацују и савијају хартију, шта су сви о |
? говорила јој је.{S} Видела си како су те онда дочекали.{S} Уосталом ти иди ако ти се иде, сам |
ио теби.</p> <p>— Напоље, одмах, или ћу те...</p> <p>— Чекај, да се погодимо...</p> <p>— Нећу д |
ачуна о њему.</p> <p>— Чекај, отпратићу те! чу за собом Севића.</p> <p>— Сама ћу, морам брзо.{S |
позајми „<title>Сањина</title>“.</p> <p>Те вечери Јелена је била некако радосна и задовољна сам |
p> <p>— Шта ћеш? упита Јелена.</p> <p>— Тебе, пелтечио је Севић, хватајући је за мишицу, прибли |
сам по вароши, не бих ли те срео.{S} А тебе нигде није било.{S} Ти на мене ниси ни мислила.{S} |
.{S} Зар не би било боље и за мене и за тебе да ту везу, која нас више не веже, раскинемо сасви |
} У животу ме је држала само помисао на тебе.</p> <p>И Севић се пренемагаше и даље, говорећи о |
чена сам од свих идеја које сам чула од тебе, примети Јелена јетко.{S} Сад је на мене ред да ка |
ио?</p> <p>— Кад сам по ручку отишао од тебе, најпре сам потражио стан.{S} Нашао сам брзо, близ |
друкчије.</p> <p>— Ја више не могу без тебе, говорио је.{S} Хоћу да будеш увек уз мене.</p> <p |
чува.{S} Твој муж може да изјави, да он тебе воли, да противу тебе нема ништа, да он хоће да на |
да изјави, да он тебе воли, да противу тебе нема ништа, да он хоће да настави живот у заједниц |
потражио стан.{S} Нашао сам брзо, близу тебе, у Југ-Богдановој улици.{S} Затим сам отишао Павић |
рад као да ти у опште ниси ни дошао, а теби до воље стоји да потражиш себи другу какву другари |
сам од јуче до сада размишљала о себи и теби и дошла сам до закључка да ми нисмо једно за друго |
Да ја имам, а да ти немаш, ја бих купио теби.</p> <p>— Напоље, одмах, или ћу те...</p> <p>— Чек |
, наставимо пут.{S} Нећу да ти описујем тегобе тога пута нити језиве призоре који су нам једнак |
м буде боље.{S} А живот је међутим тако тежак.</p> <p>И Јелени се чињаше да се срећа приближује |
тељи, колико могу, не дају да осете сву тежину и грубост.{S} У колико је имовно стање родитеља |
ебно да може да ради.</p> <p>Како-тако, тек штампарија поче да ради.{S} Радника није било више |
м се обома журило да што пре стигну.{S} Тек овда-онда измењали би по коју реч.</p> <p>Калемегда |
ак са овом или оном високом личности, — тек кући је долазио касно увече.</p> <p>Јелени је све ј |
ећ доста коштао.{S} Она је међутим била тек почетница.{S} Ипак се реши да му да, само да оду пр |
у новинама вест о помиловањима, Јелена тек тада поче мислити о томе, како ће јој бити могуће д |
а пропустимо испред себе.</p> <p>Јелена тек сад пође изласку.{S} Кад дође до врата, окрете се и |
само удари по столу, а ручак или вечера тек долете.</p> <p>— Имаћемо служавку, куварицу!</p> <p |
авање оставља небеском судији.{S} И сад тек поче пакао за Јелену.</p> <p>По Јелениној представц |
живети заједно, наш брак ће управо сад тек почети.{S} Ти имаш диван стан, а ја немам ни где да |
ким кривицама, а доста кривица имало је тек да се пресуде.</p> <p>Јелена покуша да издаје лист |
ента, првог пацијента, у пракси коју је тек почињала.</p> <p>— Иди сад, обрати се Севићу, имам |
у загрљај, слушала га.</p> <p>Па би се тек тргла. </p> <pb n="60" /> <p>— Та ја га не волим, ј |
евић, бежећи од свога друштва, сећао се тек сада како је сам занемарио своју кућу.{S} У вечној |
Шта ради тај магарац ?{S} Ваљда је неће тек сад пећи!</p> <p>Дете, познавајући оца, никад му не |
о.</p> <p>Зараде је било, не много, али тек више него раније.{S} И Севић поче да се заноси, да |
ој другарици не даваше мира.{S} Притрчи тек другарици и свали је у траву, па је онда претура та |
лупом.</p> <p>— Да седнемо мало, колико тек да одморимо ноге.</p> <p>Седели су неко време ћутећ |
} Она је очекивала нешто што је требало тек да дође.{S} Ни пред самом собом није смела да призн |
ам.{S} Тешке године су прошле, сад ћемо тек бити срећни!{S} Ох, та ја те волим, волим!</p> <p>С |
ком.{S} Али шта је знао.{S} Заседе, узе текст и диктираше Јелени у перо.</p> <p>Јелена сасвим п |
ручавала, није много скривала ни својих телесних дражи, није дакле чудо што ју је он посматрао |
узима неко чудно осећање, како јој кроз тело струји нека слатка топлина, као да јој се груди по |
а на себи.{S} Миље јој је струјало кроз тело.</p> <p>Поче да се игра са малим братићем.{S} Мали |
илама потекоше пламенови место крви.{S} Телом јој бујаше нека непојмљива снага, распињаше је не |
на себи.{S} Плану у лицу, задрхта целим телом, из раширених ноздрва посукта дах врео као пламен |
} Онде где су биле његове руке на њеном телу, пекло ју је и жегло.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш м |
писала и сама, тешко с почетка налазећи тему, ну после је навикла.{S} У уредништво је ишла свак |
оју ће страну.{S} Онако насумце пође ка Теразијама.{S} Осећала се као у вртлогу, а неко миље пр |
ј је сада био не само равнодушан, већ и терет.</p> <p>У бесаници, ноћу, разгледала је свој брак |
ј се да јој је са душе пао неки огроман терет. </p> </div> <pb n="99" /> <div type="chapter" xm |
димају, како срце немирно игра у својој тескобној тамници, како смо сви песници у тим годинама, |
вцем што <pb n="49" /> га је стекао као тестераш.{S} Отац, таљигаш, није дању никада био код ку |
разред и матуру уз оне који су били на течају.{S} Па се и то сврши.{S} Даље, на универзитет, н |
мој грех тако велики, да је казна овако тешка!</p> <p>Пошто је пустила сузама на вољу, поче, у |
ом задовољан и нећу да се раздвајам.{S} Тешке године су прошле, сад ћемо тек бити срећни!{S} Ох |
елена, ја сам имао у своме животу доста тешких момената, а и ти такође.{S} Да знаш само колико |
једине ствари или је што писала и сама, тешко с почетка налазећи тему, ну после је навикла.{S} |
па се после навикну.{S} За децу настаде тешко време.{S} Петар побеже од куће поче да учи типогр |
хајући за вапаје душе.</p> <p>— Ићи ће тешко, рече најзад.{S} Видећу са којим адвокатом, па да |
цу, сео за сто, јео и пио и пио и јео и тешко би <pb n="50" /> било рећи да ли је пио ракију уз |
да не пристају једно уз друго, није им тешко растати се.</p> <p>Јелена га је слушала и најради |
"112" /> <p>Јелени би јасно да ће с њим тешко изаћи на крај.</p> <p>— Човече, та шта ти управо |
велике зубарске столице, удари главом о тешко, гвоздено постоље и више се не маче.{S} Крв из ра |
ва“.{S} Читала је то Јелена, али некако тешко и с муком.{S} Није ту било јасности и лакога стил |
Једне вечери Јелена заседе и преведе, с тешком муком, с немачкога једну причицу, кратку и прост |
е.</p> <p>Једнога дана, кад се Јелена с тешком муком одбранила од насртаја, Севић јој предложи |
id="SRP19200_C6"> <head>VI.</head> <p>С тешком муком Јелена се за неколико дана отимала да не о |
ић се замисли.{S} Он је знао каквих све тешкоћа има око развода брака, знао је да бирократизам |
Да сам ти казала да останемо код куће, ти би навалила да изађемо.</p> <p>— Е, кад тако говориш |
<p>— Јесмо, јесмо, брак још постоји.{S} Ти си још увек моја женица! церекао се Севић.{S} Веруј |
, наш брак ће управо сад тек почети.{S} Ти имаш диван стан, а ја немам ни где да легнем.{S} Па |
не желим <pb n="97" /> да га мењам.{S} Ти си данас у подне показао да нас ништа не веже, већ д |
те срео.{S} А тебе нигде није било.{S} Ти на мене ниси ни мислила.{S} Та ја те волим, толико т |
ка.</p> <p>— Слушај, Петре, рече му.{S} Ти знаш да смо ми већ давно раздвојени.{S} Свакако да н |
мало главу, затворених очију.</p> <p>— Ти спаваш, Јелена? упита Мица.</p> <p>Јелена уздахну ду |
, са некаквим новим романом.</p> <p>— А ти не мислиш да излазиш? упита Јелена.</p> <p>— Куда би |
S} Никад их се нећеш заситити.{S} Каква ти је опет та купусара ?</p> <p>— Арцибашев... <title>С |
пио.{S} Вели да би он пристао, онда, да ти и даље радиш у штампарији, само да она буде на његов |
Сад пошто сам се ја вратио.</p> <p>— Да ти право кажем, о томе сам једва и мислила.{S} Не разум |
Па ти имаш новаца.{S} Да ја имам, а да ти немаш, ја бих купио теби.</p> <p>— Напоље, одмах, ил |
ише.{S} За одело.</p> <p>— Па зар ја да ти купим одело? цикну Јелена.</p> <p>— Па ти имаш новац |
ра употреби на себе, а ја ћу гледати да ти се одужим за све што си учинила досада за мене.{S} З |
на прагу.{S} После подне ћемо отићи да ти покажем штампарију, па ћемо после у варош да купиш ш |
Ја ћу наставити свој живот и рад као да ти у опште ниси ни дошао, а теби до воље стоји да потра |
си ти изнела то гледиште, јер, право да ти кажем, женирао бих се да сам ја то учинио.{S} Грубос |
било станка, наставимо пут.{S} Нећу да ти описујем тегобе тога пута нити језиве призоре који с |
.</p> <p>Хвалиш се својим браком!{S} Ја ти од срца желим да увек будеш срећна и да се каткада с |
купим одело? цикну Јелена.</p> <p>— Па ти имаш новаца.{S} Да ја имам, а да ти немаш, ја бих ку |
да иду, а оне ће за њима.</p> <p>— Шта ти је, Јелена? питала је нежно.</p> <p>— Ништа, Мицо, а |
срете две своје другарице.</p> <p>— Шта ти је, Јелена, те си тако црвена.{S} Као да си сад из к |
изаћи на крај.</p> <p>— Човече, та шта ти управо хоћеш од мене ?{S} Хоћеш ли да ме убијеш !</p |
ију, па ћемо после у варош да купиш шта ти треба.</p> <p>Јелена му се обисну о врат, не за то ш |
Петре, човече, та имај милости!{S} Кад ти као човек ништа не зарађујеш, с каквим образом тражи |
у.</p> <p>— Онда идем сама и више никад ти нећу ни доћи.</p> <p>Рекавши ово Јелена дохвати свој |
стан.{S} Не могу ваљда захтевати да ме ти и даље издржаваш.{S} Чинила си то док сам био тамо, |
ад“?{S} Сада одмах или сада пошто си се ти вратио ?</p> <p>— Сад пошто сам се ја вратио.</p> <p |
сати представку за свештеника и рећи ће ти шта треба даље да радиш и на што треба да обратиш па |
Н., ја сам већ говорио са њим.{S} Он ће ти написати представку за свештеника и рећи ће ти шта т |
своме животу доста тешких момената, а и ти такође.{S} Да знаш само колико сам се мучио у ропств |
д ми је жива жена коју обожавам.{S} А и ти ваљда ниси тамо нашла некога, па би сад хтела да се |
ао прилику да се ваљано одморим.{S} А и ти изгледаш добро, много боље него раније.{S} При после |
али из пријатељства.{S} А каже ми да и ти радиш код њега, на издањима.{S} Ниси ми о томе ништа |
е под чело.</p> <p>— Хвала Богу да се и ти смириш! добацише јој две-три другарице идући даље.</ |
ети пут да ме гура.</p> <p>— А што се и ти мало не склониш с пута ?</p> <p>— Па добро, ако му с |
у послу, заборавих да те питам треба ли ти што од одела.{S} Јесен је већ на прагу.{S} После под |
је то она увиђала и шта су управо хтели ти будући <pb n="37" /> „добротвори човечанства“, не би |
говориш, онда остајем код куће.{S} Или ти ја попуштам или нико.{S} И онда се још љутиш.{S} Нећ |
енац.{S} Знаш врло добро да се ни ја ни ти нећемо удати не само ове године, него ко зна још кол |
ости нећемо говорити.{S} Нисмо криви ни ти ни ја што је све онако изишло.{S} Ја сам најлепше ми |
се са твојом намером и мило ми је да си ти изнела то гледиште, јер, право да ти кажем, женирао |
де, бранила се другарица.</p> <p>— Увек ти тако, никад нећеш да ми учиниш по вољи.{S} Да сам ти |
те уведе <pb n="113" /> у живот, да сам ти управо ја показао радости живота...</p> <p>— Доста, |
д нећеш да ми учиниш по вољи.{S} Да сам ти казала да останемо код куће, ти би навалила да изађе |
да га водите у кварт.</p> <p>— Муж сам ти ја, а не „овај човек“, викао је Севић.</p> <p>— Може |
и како су те онда дочекали.{S} Уосталом ти иди ако ти се иде, само мене више не зови.</p> <p>Ни |
е онда дочекали.{S} Уосталом ти иди ако ти се иде, само мене више не зови.</p> <p>Није се ишло |
жати? питала се.</p> <p>Једног дана ето ти опет Севића.{S} Јелена му пружи петицу, али он рече |
о доручовао са Дугићем.</p> <p>— Па зар ти је он пречи него жена ? не могаде Јелена да се уздрж |
е сви понизно поздрављати.{S} Та шта су ти што се мувају око машина, шта су те девојке што убац |
у нам једнако били пред очима.{S} То су ти други већ причали.{S} Да ме је ко упитао зашто бежим |
тра у три сата по подне.{S} Половину ћу ти дати пре него што уђемо проти, а другу половину кад |
/p> <p>— Та знаш га; уосталом, показаћу ти га кад га будемо среле. </p> <pb n="15" /> <p>Јелена |
много уздисања и хуктања, после многих „Ти си крива, жено!“ г. Ђорђевић је ипак морао, сам пред |
p>Прећи ћу преко свега онога што сам за тим доживела.{S} Главно је да сам била задовољна и скор |
је.{S} Јелена се осећала нелагодно под тим погледом и крв јој јурну у лице.{S} Осећала је како |
његова.</p> <p>И очи би му севнуле при тим речима чудно, животињски, да се Јелена ужасавала, о |
равно да код куће нико није ни слутио о тим посетама.{S} Јелена је обично казивала матери да ид |
е, речи и погледе.{S} Била је начисто с тим да га не воли, али јој је ипак било пријатно, и пре |
скобној тамници, како смо сви песници у тим годинама, које брзо оду у неврат!</p> <p>У очи Ивањ |
оно што је читала о мукама радничким у тим јазбинама послодавачким. </p> <pb n="35" /> <p>Мица |
а име удомљења.{S} Сматрам да је Јелена тиме потпуно измирена и од вас тражим признаницу на обе |
руши традицију о сродству, зато што би тиме, по конвенцијама које владају у друштву, убио срећ |
е дружи, шта чита.{S} Он се задовољавао тиме да мирно потпише тромесечне оцене, ако није било с |
titlepage"> <pb n="4" /> <p>ШТАМПАРИЈА „ТИПОГРАФИЈА“ Д. Д., ГРАЧАНИЧКА 12</p> </div> <div type= |
ме.{S} Петар побеже од куће поче да учи типографски занат, па га и изучи.{S} За његова шегртова |
лободу...</p> <p>— Остави се, молим те, тих декламација, излечена сам од свих идеја које сам чу |
ам био тамо, али је сад и томе крај.{S} Тих двадесет-тридесет динара употреби на себе, а ја ћу |
ез основа.{S} Ваљало би да се свет мане тих глупости.{S} Жена, ако одговара твојим идејама, дра |
лушај само.</p> <p>И Мица поче да чита, тихим гласом, као прибојавајући се да је ко не чује.</p |
кошницу, у којој свако ради свој посао, тихо и не сметајући другоме.{S} А оно место тога некакв |
— блага тишина, коју ремети само цвркут тица.</p> <p>Београђани, читаве породице и друштва, одл |
је.{S} Стаде крај отворена прозора.{S} Тишина, изгледа да сви спавају.{S} А она не спава, а не |
ета; после шума трамваја и кола — блага тишина, коју ремети само цвркут тица.</p> <p>Београђани |
итави рисови хартије за писање.{S} Нема тишина, само се чује, једва, како пера клизе по глаткој |
по Калемегдану.{S} Ја волим ову дубоку тишину.</p> <p>Јелена би се најрадије вратила, али није |
А она не спава, а не спава зато што је тишти општа друштвена несрећа.{S} Чудно јој је било да |
Ево вам, господине, три хиљаде динара, то је Јеленин део материнства, и једна хиљада динара на |
ри пишемо само с једне стране табачића, то је због слагача, па бих вас молио да и ви тако чинит |
S} Лако јој није било, али, мислила је, то је испаштање. </p> </div> <pb n="90" /> <div type="c |
се још смеје!</p> <p>Али, помислила је, то су још остаци старога друштвенога поретка, који ће р |
он пристаде уз њу.</p> <p>— Само тако, то је лепо, викао је, као да је хтео намерно да скрене |
ле.</p> <p>— Штампаћемо га, штампаћемо, то је несумњиво, само не сад, већ доцније, зимус, кад ј |
је управо било бежање од среће.{S} Ну, то сам учинила ни сама не знам како.{S} Девојке имају ч |
о!{S} А ако ми неко баш и украде венац, то су или ђаци, из несташлука, или неко ко је био лењ д |
ра треба да је рукопис у штампарији!{S} То предвече, први пут од удадбе, није изашла у шетњу ни |
радујеш се што сам се вратила школи!{S} То си свакако чула <pb n="100" /> од Јованке, која је, |
који су нам једнако били пред очима.{S} То су ти други већ причали.{S} Да ме је ко упитао зашто |
а издржи више од три године затвора.{S} То му је била рента од „<title>Народног права</title>“. |
у псовку, па онда као да нешто пуче.{S} То је уредник исправљао неку погрешку машинског ученика |
закључка да ми нисмо једно за друго.{S} То смо уосталом одавно обоје увидели, па смо и живели с |
је још и „приде“, као уз какву робу.{S} То „приде“ врло често има већу вредност него и сама дев |
емајући мираза, не могу да се удаду.{S} То је неправо.{S} Мушкарац има права да бира, а женска |
у свет.{S} Где је био и шта је радио — то нико није знао, нити је он икада о томе говорио.{S} |
вој посао, до вечери, онда....</p> <p>— То би могло тако, ако би твој муж имао какав чаробни шт |
нај мали са њим? упита Јелена.</p> <p>— То је Петар Севић, интимус Јовин, који и нема других пр |
} Они су се нешто објашњавали.</p> <p>— То је по мојем мишљењу виши човек, говорио је Јова, чов |
јаче, интензивније светлости.</p> <p>— То су велики умови, помисли, па јој опет изађе пред очи |
сти из руке, као багателишући.</p> <p>— То није ништа, рече.</p> <p>— Па колико? </p> <pb n="11 |
да се Јова показао неваспитан.</p> <p>— То није могуће, бранила га је Јелена.{S} Он је толико о |
И они говоре о „<title>Сањину</title>.“ То је свакако нешто велико.{S} Мица уосталом рече да је |
ћ што јој се чинило да би требало да га то пита, али оћута.</p> <p>— Ниси се променио, изгледаш |
{S} Та ја те волим, толико те волим, да то не могу исказати!</p> <p>Јелена је, затворених очију |
е-троје посетилаца.{S} Чинило јој се да то пре подне нема краја.{S} Једва дочека подне и оде оц |
знајући ни сама зашто, али осећајући да то што је она имала није она срећа о којој је слушала д |
желе да и она што ради.{S} Севић као да то једва дочека и пошто се договорио са својим уреднико |
говарали? изазиваше Јелена.</p> <p>— За то што морам сад одмах да идем, јер треба наћи посла и |
само у очима простијега света, ваљда за то што је био анархиста, а анархисте убијају краљеве, т |
тезала у бесконачност.</p> <p>Али је за то Севић био врло ревностан у посетама Јелени, која већ |
а га умало не упита где је ноћио, не за то што јој је било криво да јој није одмах дошао, већ ш |
p> <p>Јелена му се обисну о врат, не за то што га је силно волела, већ као да му се извини што |
или је јео уз ракију.</p> <p>Мати би за то време потрпала децу у постељу, велику и заједничку, |
рхисту.{S} Јова се дружио са Севићем за то, што га је овај хвалио до небеса и преувеличавао сва |
о да ти кажем, женирао бих се да сам ја то учинио.{S} Грубости живота су нас раставиле, не везу |
ом намером и мило ми је да си ти изнела то гледиште, јер, право да ти кажем, женирао бих се да |
/p> <p>И Јелена с презирањем помисли на то, како Мица помаже матери, како спрема доручак, намеш |
ћега Ивањ-дана.</p> <p>— И не мислим на то!{S} А ако ми неко баш и украде венац, то су или ђаци |
његов, јер никада није обраћао пажњу на то шта Јелена ради, с ким се дружи, шта чита.{S} Он се |
не усуђује ни да проговори.</p> <p>— Па то личи на онога што га сваког дана виђамо на Калемегда |
че да слаже цвеће у венац.</p> <p>— Шта то радиш, Мицо, зар верујеш у те враџбине? упита одједн |
ене измирења и праштања.{S} Мени је све то одвратно.{S} Нећу чак да вам речем ни једне речи пре |
то — и Јелена рукама показа како би све то изврнула.</p> <p>— Него, хајде, остави књигу, па се |
митологије Грка и Римљана, заокружи све то како је знала и умела и преписа што је читкије и леп |
е чинио све што је знао и умео, али све то на један неспретан начин, тако да се видело да он то |
стране будемо и захвалне.{S} Ја бих све то — и Јелена рукама показа како би све то изврнула.</p |
трговца.{S} Севић пребаци Дугићу да је то све због његовог писања.{S} Дугић му одговори да је |
ону клупу на Калемегдану.{S} И свуда је то чинила, код куће, у школи, код другарица.{S} Сви су |
“ до „Филозофије бројева“.{S} Читала је то Јелена, али некако тешко и с муком.{S} Није ту било |
о како ћемо се сместити.</p> <p>Била је то „Чита ди Бари“, лађа о којој си свакако слушала.{S} |
му се састоји друштвена несрећа, шта је то она увиђала и шта су управо хтели ти будући <pb n="3 |
Section" /> <p>Јелена није знала шта је то љубав.{S} Према Севићу није осећала ништа особито: н |
рака и људи у браку.</p> <p>— Па зар је то та срећа у браку, о којој маштају девојке? питала се |
д да радиш ? упита он.</p> <p>— Како ме то питаш?{S} Како то „сад“?{S} Сада одмах или сада пошт |
ена начини гримасу као да не зна о коме то Мица говори.</p> <p>— Та знаш га; уосталом, показаћу |
је испуњавао ужасом.{S} Али како да се то изведе?{S} Родитељи неће хтети ни да чују о удаји, и |
p>Јелена је била у очајању.{S} Докле ће то тако трајати и докле ће она моћи издржати? питала се |
недеље да којекако напише ко зна шта, и то да се појави пред људима који свакога <pb n="31" /> |
дитељи неће хтети ни да чују о удаји, и то још за Севића, и нарочито не сад, на два месеца пред |
, у којој се чују и онако гадне речи, и то још од уредника!{S} Па како се они мушкарци понашају |
<pb n="65" /> је требало да дође.{S} И то што је очекивала осети најзад, на своме грлу.{S} Сев |
а што ја њега нећу?</p> <p>— Доста је и то, али црква покушава све да брак очува.{S} Твој муж м |
ви су срећни.{S} Споразумеју се двоје и то је све.{S} Изостављене су оне глупе церемоније око в |
оне који су били на течају.{S} Па се и то сврши.{S} Даље, на универзитет, није се могло, јер н |
мета довршењу школе.</p> <p>— Па шта би то сметало, што бих се удала? изазиваше Јелена.</p> <p> |
ва да стави и руку на та прса.{S} Не би то <pb n="94" /> њој било, бар не више сада, пријатно, |
са усана да се јелена чудила.{S} Био би то најидеалнији брак у свету, прави узор.</p> <p>Јелена |
и, махнувши само руком.</p> <p>— Остави то.{S} Разговараћемо доцније.</p> <p>— А што не бисмо о |
то душе, мислила је.{S} Анархисти, сви то знају, а они онако куражно иду кроз свет, високо диж |
их могла свршити и по удадби, шта би ми то сметало!</p> <p>И младе девојке почеше да доказују ј |
да ме ти и даље издржаваш.{S} Чинила си то док сам био тамо, али је сад и томе крај.{S} Тих два |
рива нисам била.</p> <p>Евакуација баци то питање у запећак.{S} Побегли смо најпре у Крушевац, |
а ради?{S} Хукала је и плакала, али јој то не поможе.</p> <p>Како би било да се обрати оцу!</p> |
еспретан начин, тако да се видело да он то тако хоће, али да му то није и урођено.</p> <p>Стано |
он.</p> <p>— Како ме то питаш?{S} Како то „сад“?{S} Сада одмах или сада пошто си се ти вратио |
че јој Мица, којој је већ било досадило то бескорисно долажење.{S} И скоро је угура у велику, г |
обузима вртоглавица.</p> <p>— Не, само то не! цвилела је Јелена у Севићевим рукама. </p> <pb n |
о, далеко од тога.{S} Болело ме је само то, што сам још увек, бар по имену, била везана за њега |
ла око неких речи.</p> <p>— Ако је само то, идем одмах по речнике.</p> <p>И оде, да се после не |
азије.</p> <p>— Како би било да свршимо то и не питајући никога?{S} Ја ћу спремити сва потребна |
} А можда јој је заиста и било пријатно то задиркивање, та мушка рука.</p> <p>Јелена се сети не |
риска дама!</p> <p>Њој је било одвратно то што је он посматра, разгледа као нешто што припада њ |
сна опасности која јој је претила.{S} У то зазвони звонце.{S} Неко је дошао.{S} Она отвори врат |
не у сну и згрози се.{S} Не, неће она у то друштво! </p> <pb n="39" /> <p>Она мора у школу, а к |
зрелости.</p> <p>„Велики Журнал“, баш у то време, ваљда да би појачао своју продају, одвоји два |
свршила најтежи део посла.</p> <p>Баш у то време претрпела сам још један удар.{S} Севића, с кој |
квих осећаја, чак ни сажаљења.</p> <p>У то дође Севић.{S} Сачекао ју је кад је излазила из канц |
, читаву ноћ не би имала мира.</p> <p>У то дође и пролеће, дивно и мирисаво, са својим љубичица |
{S} Место свега добила је у првоме реду то, што више није морала мислити о испиту зрелости.{S} |
се видело да он то тако хоће, али да му то није и урођено.</p> <p>Становали су у соби за самце, |
ић трпаше гомиле лажи, знајући да ће му то његово причање стећи симпатије публике, која се, из |
и његовог трабанта.</p> <p>— Велике су то душе, мислила је.{S} Анархисти, сви то знају, а они |
S} Није чула ништа интересантно, или су то били изрази које она никако није могла да схвати и д |
у још увек својих тајни.{S} Али како су то биле дечје књиге, она се није много бринула за тачно |
раније.{S} Па је и чистији био.</p> <p>То затишје мало је трајало.{S} После два-три месеца опе |
а ли таквих у нас?{S} Све мисле само на тоалете и на провод, а не и да помогну мужу у његовој м |
ић је био пријатно изненађен, што ју је тобож случајно срео, а тако је много мислио <pb n="62" |
евић гушећи се пољупцима, ја сам луд за тобом.{S} Лутао сам по вароши, не бих ли те срео.{S} А |
имам жену која ми је врло добра, ја сам тобом задовољан и нећу да се раздвајам.{S} Тешке године |
> <p>— Да се удајем нећу, јер у браку с тобом нисам нашла ничега примамљивог.{S} Хтела бих само |
ро застаде дах.{S} Сети се да је виђала тога Јову Дугића.{S} Чула је већ и његово име, које је |
<p>Али је требало књига и новаца, а она тога није имала.{S} Како да повећа своје приходе?{S} Па |
, ако се о томе уопште мислило.{S} Због тога пријатељства ваљда и Севића су сматрали за анархис |
очара.{S} А споредним стазама шета због тога, што има служавки и дадиља, које „случајно“ гура д |
овољна.{S} Кривио је себе нарочито због тога, што на Јелену није обратио пажњу бар ове године, |
неспособности Јеленине за рад, већ због тога што се обрукао пред својим <pb n="77" /> уредником |
ог каквих великих способности, већ због тога што је био задовољан малом наградом.</p> <p>Са Дуг |
ање новца.{S} Једнога дана објави да од тога и тога дана почиње издавати независан политички и |
ако би она била способна за што веће од тога да се задржи мало дуже ван куће!</p> <p>Прођоше гл |
причање и милујући је.</p> <p>— Али од тога нема ништа, настављао је Севић, јер ја пре свега н |
ло је да и Севић дође, а он је бежао од тога.{S} Тако се ствар протезала у бесконачност.</p> <p |
јуна.{S} Није ми га било жао, далеко од тога.{S} Болело ме је само то, што сам још увек, бар по |
} Али и једно и друго били су далеко од тога да покажу какав гњев; не обоје се мирно, издаље, г |
вимо пут.{S} Нећу да ти описујем тегобе тога пута нити језиве призоре који су нам једнако били |
сарадњу и на већу продају.{S} Уређивање тога омладинског дела би додељено Севићу. </p> <pb n="3 |
о гнездо културе и просвећености.{S} Из тога гнезда, замишљала је, излетале су идеје о слободи, |
ца.{S} Једнога дана објави да од тога и тога дана почиње издавати независан политички и друштве |
штампарској кривици“, а по тужби тога и тога владике, или тога и тога официра или трговца.{S} С |
о тужби тога и тога владике, или тога и тога официра или трговца.{S} Севић пребаци Дугићу да је |
ес по „штампарској кривици“, а по тужби тога и тога владике, или тога и тога официра или трговц |
и“, а по тужби тога и тога владике, или тога и тога официра или трговца.{S} Севић пребаци Дугић |
S} Боље ми је да се и кад-тад ослободим тога човека, него да будем везана за њега до краја свог |
том, па да гледамо да те некако спасемо тога мужа.</p> <p>Пред вече стари Ђорђевић дође Јелени |
и не сметајући другоме.{S} А оно место тога некаква мрачна пећина, у којој се чују и онако гад |
S} Стварно добрим књигама није потребна толика реклама.</p> <p>— Али ово је нешто ванредно!{S} |
да јој се јави авет прошлости!</p> <p>— Толики дивни људи мислила је, изгинуше у овоме рату, љу |
а ученица, па да настави студије, као и толики други студенти, који практикантишу и уче школу.< |
ј стан изгледа, дошло јој је да зарида, толико је он био далеко од оне слике, какву је она зами |
авала да га не ухвати за гушу и задави, толико јој је био мрзак.{S} Ипак га замоли: </p> <pb n= |
ене ниси ни мислила.{S} Та ја те волим, толико те волим, да то не могу исказати!</p> <p>Јелена |
о је требало док се Севић мало прибрао, толико да је могао испричати својој жени шта је било. < |
сва, стеже малишана на груди, стеже га толико да чу како му крцнуше кости.{S} Дете врисну, зач |
о, хартија толико, штампа толико, свега толико.{S} Рентира се већ са три хиљаде примерака.{S} А |
не да рачуна: сарадници толико, хартија толико, штампа толико, свега толико.{S} Рентира се већ |
арадници толико, хартија толико, штампа толико, свега толико.{S} Рентира се већ са три хиљаде п |
могуће, бранила га је Јелена.{S} Он је толико озбиљан, да и не мисли на те глупости.{S} Ето и |
не, а она и не мисли о њему.{S} А он је толико воли, да, осећа, не може више без ње.{S} Он осећ |
елену.{S} Вратио се касно, сав једак не толико због неспособности Јеленине за рад, већ због тог |
о скамењена.{S} Пара није имала, бар не толико.{S} Имала је да отплаћује намештај и материјал, |
м с Јеленом, почне да рачуна: сарадници толико, хартија толико, штампа толико, свега толико.{S} |
а какав рад или не.{S} Те посете су јој толико биле прешле у навику, да се, кад дође уобичајено |
тињству мање осете да је живот борба, у толико је њихово разочарење веће кад буду принуђена да |
устане, али у колико се више отимала, у толико ју је Севић чвршће грлио и махнитије љубио.</p> |
колико је имовно стање родитеља боље, у толико је живот њихове деце ружичастији; у колико деца |
ске писце који су јој дошли до руку.{S} Толстој, Гогољ, Достојевски, Горки, Арцибашев ређали су |
самога Севића. </p> <pb n="38" /> <p>У том се сети да ништа од задатака није урадила.{S} Врати |
главицу уз груди, а Јелена се подавала томе умиљавању. </p> <pb n="47" /> <p>Одједном уздрхта |
зна како, некада просто напросто подала томе човеку, не из љубави, већ само из чулности.</p> <p |
ла си то док сам био тамо, али је сад и томе крај.{S} Тих двадесет-тридесет динара употреби на |
а вратио.</p> <p>— Да ти право кажем, о томе сам једва и мислила.{S} Не разумем твоје питање.</ |
ређеније питање.</p> <p>— А, тако!{S} О томе се, мислим, нема много разговарати.{S} Ја сам већ |
— то нико није знао, нити је он икада о томе говорио.{S} Кад се вратио у Београд, после неких д |
транству, бар се тако мислило, ако се о томе уопште мислило.{S} Због тога пријатељства ваљда и |
диш код њега, на издањима.{S} Ниси ми о томе ништа писала!</p> <p>— Заборавила сам можда.</p> < |
/p> <p>Јелена не хтеде више да говори о томе, јер јој је било непријатно да слуша те неоправдан |
овањима, Јелена тек тада поче мислити о томе, како ће јој бити могуће да настави живот са човек |
е у себи да ли да повери слатку тајну о томе како је постала сарадница тако великог листа као ш |
иких идеја.{S} И зар бих ја била прва у томе ?{S} Ено сифражеткиња у Енглеској, па како се боре |
а ма коме туђинцу.{S} Болело ју је да у томе човеку није према себи изазивала ништа друго сем р |
Изјада се матери, исплакаше се обе и у томе их затече отац.</p> <p>Не рече јој ништа, само јој |
ла.{S} Мица ју је одвела у антикварницу Томе Јовановића и ту је Јелена, за незнатне новце, доби |
но, мушка држања.{S} Глас му је звонак, тон убедљив — чини ми се сви га слушају, нико се у њего |
чекао да му се понови.{S} Излете као из топа и полете улицом.{S} Јелена, која га је чекала на у |
, како јој кроз тело струји нека слатка топлина, као да јој се груди подигоше у вис.</p> <p>Как |
ни, читаве породице и друштва, одлазе у Топчидер о празницима, на цео дан.{S} Мора се отићи, ма |
p> <p>Сад је Јелена са Севићем ишла и у Топчидер, јер им Калемегдан није више давао <pb n="67" |
и у лето отићи из Београда трамвајем до Топчидера, надисати се свежа ваздужа у Кошутњаку, одмор |
хотице пређоше на Јову Дугића и његовог трабанта.</p> <p>— Велике су то душе, мислила је.{S} Ан |
и кикот.{S} Трчање и скакање, ваљање по трави.</p> <p>Једна међу њима одвајаше својим несташлук |
.{S} Притрчи тек другарици и свали је у траву, па је онда претура тамо-амо, голица је и засмеја |
, не могу више! рече и леже потрбушке у траву, подметнувши руке под чело.</p> <p>— Хвала Богу д |
ћица продата за дугове.{S} Од сестре ни трага ни гласа.{S} Пође и он у свет.{S} Где је био и шт |
прихвати Севић.{S} Он није хтео да руши традицију о сродству, зато што би тиме, по конвенцијама |
ене и срећне што нас узимају.{S} Па још траже да им за ту жртву с њихове стране будемо и захвал |
есто се и намерно није хтела задржавати тражењем правог израза, само да би посао био што пре го |
опет поче и код куће да пије, само сад тражећи и друштво своје нове жене.{S} Ова се спочетка н |
спава, не осећајући своју несрећу, и не тражећи јој лека.{S} Али не, она не спава, не спавају н |
своју сарадњу.</p> <p>Севић је тумарао тражећи потребни му новац за покретање листа, понова ра |
сузама на вољу, поче, у размишљању, да тражи краја својој авантури.{S} Није јој остајало ништа |
е и изјаву да Јелена нема ништа више да тражи.{S} Изволите за онај сто и пишите.</p> <p>Севић с |
Није јој остајало ништа друго, него да тражи развод брака.{S} Нема сумње да ће га и добити, ал |
њу.{S} Волела је своју децу и у њима је тражила утеху за разочарење у браку.{S} Док је муж таљи |
урадила, а осећајући да је крива, није тражила ничије друштво, већ је избегавала све и свакога |
абра незадовољно обрве.</p> <p>— Што си тражила посла, кад ниси у стању да га радиш ?{S} За уре |
е Јелена тиме потпуно измирена и од вас тражим признаницу на обе суме и изјаву да Јелена нема н |
је сад случајно пао полицији у руке.{S} Тражимо га већ неколико дана, али безуспешно.{S} Он је |
Дај бар нешто сад?{S} Видиш какав сам! тражио је он без икаква стида.</p> <p>— Немам, разумеш |
<p>Али се није могла отрести.{S} Он је тражио новац и она му истресе све што је имала при себи |
ла је брже и сигурније.</p> <p>— Морамо тражити други стан, рече једнога дана Петар.{S} Газдари |
/p> <p>— Ипак ћу отићи још једном.{S} И тражићу баш самога Севића. </p> <pb n="38" /> <p>У том |
ек ништа не зарађујеш, с каквим образом тражиш новаца од мене, једне жене, којој си загорчао жи |
чистији био.</p> <p>То затишје мало је трајало.{S} После два-три месеца опет поче да долази по |
је била у очајању.{S} Докле ће то тако трајати и докле ће она моћи издржати? питала се.</p> <p |
p> <p>— Неће ваљда ни та парница вечито трајати, настави Јелена.{S} Боље ми је да се и кад-тад |
саветова да учим што практично, а да не траје дуго.{S} Реших се за зубно лекарство.{S} До краја |
оме и ономе. </p> <pb n="79" /> <p>Тако трајући дане монотоно, Јелени прођоше четири месеца, за |
личине — дуги низови дрвета; после шума трамваја и кола — блага тишина, коју ремети само цвркут |
но у пролеће и у лето отићи из Београда трамвајем до Топчидера, надисати се свежа ваздужа у Кош |
>Обично су ту и љубавни састанци.{S} Од трамвајске станице до Хајдучке Чесме и до Кнежеве Погиб |
елена и Мица нађоше своје другарице код трамвајске чекаонице.{S} Весело су ћаскале о овоме или |
агрљај, слушала га.</p> <p>Па би се тек тргла. </p> <pb n="60" /> <p>— Та ја га не волим, ја га |
и интелектуалним особинама, већ стидна трговина.{S} Девојка чека да је неко запроси, па и ту и |
га владике, или тога и тога официра или трговца.{S} Севић пребаци Дугићу да је то све због њего |
к зашкрипа у близини, Јелена и Севић се тргоше и седоше као шетачи који се одмарају.{S} Севић ј |
Она му пружи петицу.</p> <p>— Не, више, треба ми много више.{S} За одело.</p> <p>— Па зар ја да |
ра себи друга према своме инстинкту?{S} Треба једном пресећи обичај мираза и бракова из рачуна. |
/p> <p>— Шта хоћеш? питала је.</p> <p>— Треба ми новаца! избаци он.</p> <p>Она му пружи петицу. |
/> говорио раније.{S} Она је мислила да треба само да се прихвати посла, па ће све ићи само од |
ако, једва десетак реченица.{S} А сутра треба да је рукопис у штампарији!{S} То предвече, први |
едставку за свештеника и рећи ће ти шта треба даље да радиш и на што треба да обратиш пажњу.</p |
чај мираза и бракова из рачуна.{S} Срце треба да води прву реч.{S} Мушко, женско, све је једно, |
ушевинама поставити нове основе.{S} Али треба <pb n="36" /> свет убедити у потребу преображаја, |
, па ћемо после у варош да купиш шта ти треба.</p> <p>Јелена му се обисну о врат, не за то што |
сам увек у послу, заборавих да те питам треба ли ти што од одела.{S} Јесен је већ на прагу.{S} |
сузама.</p> <p>— Ово треба удавати, ово треба удавати, рече отац матери, вртећи главом и умируј |
остељу, грцајући у сузама.</p> <p>— Ово треба удавати, ово треба удавати, рече отац матери, врт |
абринуто би вртели главом.</p> <p>— Ово треба што пре удавати, рече једном отац.</p> <p>— Па јо |
псовка.{S} Згрози се.</p> <p>— Друштво треба разрушити, па на рушевинама поставити нове основе |
ће ти шта треба даље да радиш и на што треба да обратиш пажњу.</p> <p>Сутрадан, баш кад се Јел |
За то што морам сад одмах да идем, јер треба наћи посла и стан.{S} Не могу ваљда захтевати да |
, на једном табаку.{S} За ту библиотеку треба преводити само с немачког, а плаћаће се четрдесет |
и се могло санкционисати и без њега.{S} Требало би само имати куражи, па се отрести лажи и убеђ |
ељно очекивала оно што <pb n="65" /> је требало да дође.{S} И то што је очекивала осети најзад, |
опет с Мицом пред уредништво.{S} Али је требало и ући унутра.{S} Застала је пред капијом, прити |
рактикантишу и уче школу.</p> <p>Али је требало књига и новаца, а она тога није имала.{S} Како |
смело да се појави тамо, она, којој је требало читаве две недеље да којекако напише ко зна шта |
ла на улици, једва га стиже.{S} Дуго је требало док се Севић мало прибрао, толико да је могао и |
ковао.{S} Она је очекивала нешто што је требало тек да дође.{S} Ни пред самом собом није смела |
дмах дошао, већ што јој се чинило да би требало да га то пита, али оћута.</p> <p>— Ниси се пром |
би знао да каже да ли га је икада видео трезна или пијана — увек је био једнак.</p> <p>Његов ул |
це, добацујући јој:</p> <p>— Пардон, за тренутак!</p> <p>Севић је био пријатно изненађен, што ј |
о је мало потребно, па да жена, ма и за тренутак, буде срећна!{S} Неколико љубазних речи могу у |
нисте могли доћи ма само и на неколико тренутака? испитивао је он.</p> <p>— Било ми је немогућ |
јединости, пред очи су јој излазили сви тренуци среће, којих је, авај, било тако мало, — и дола |
ногавице око кривих ногу приметно су се тресле.{S} Где ли је била Јелена да види свога јунака!< |
а пусти, али се одмах покаја.{S} Био је трештен пијан.{S} Једва се држао на ногама, спотицао, с |
а својим мислима.</p> <p>Прскање шљунка трже их из мисли.</p> <p>— Ено их, рече Мица.</p> <p>— |
ислећи притрчах му руци.{S} Он ми је не трже, али се очевидно колебаше.{S} Најзад ме загрли и о |
испало друкчије.{S} Ево вам, господине, три хиљаде динара, то је Јеленин део материнства, и јед |
вратила са мужем у Београд после два — три дана, у стан у коме је Севић раније сам становао.</ |
ико, свега толико.{S} Рентира се већ са три хиљаде примерака.{S} А растураће се.</p> <p>— Умећу |
свима пресудама имао да издржи више од три године затвора.{S} То му је била рента од „<title>Н |
жен олакшала развод брака.{S} Али после три месеца Севића пустише испод суђења, јер су све опту |
преображају друштва, јер ево већ скоро три месеца како она трчи око њега и Севића, а он још ни |
оду проти.</p> <p>— Добро, дођи сутра у три сата по подне.{S} Половину ћу ти дати пре него што |
оме се не уклањајући с пута.{S} Како су три другарице закрчиле скоро цели узани тротоар, Јова и |
дин. месечно, а као свој газда зарадићу три-четири пута више.{S} А, да, како сам увек у послу, |
о затишје мало је трајало.{S} После два-три месеца опет поче да долази полупијан, опет поче и к |
остале биле однесене.{S} Прошеташе два-три пута горе-доле, погледаше мало Саву и Дунав, <pb n= |
о би дражити је само, и онда она по два-три дана не би долазила у трпезарију; у кујни би, стоје |
огу да се и ти смириш! добацише јој две-три другарице идући даље.</p> <p>— Мицо, ходи овамо! по |
али је сад и томе крај.{S} Тих двадесет-тридесет динара употреби на себе, а ја ћу гледати да ти |
ућама и од те зараде прихрањивала своје троје дечице.{S} Деца су, и ако таљигашева и праљина, б |
се после ослободила и врло често су њих троје претресали друштвене прилике у земљи и на страни. |
да буде довољно прибрана око оно двоје-троје посетилаца.{S} Чинило јој се да то пре подне нема |
е да ради.{S} Радника није било више од тројице-четворице.{S} Послова није било великих: плакат |
ао онаквим очима.{S} Само што је он био тром, лењ, да и изведе оно што је имао у глави.</p> <p> |
часова.{S} Није било чудо што је првога тромесечја имала више двојака него свих осталих оцена.{ |
Он се задовољавао тиме да мирно потпише тромесечне оцене, ако није било слабих, или да се разго |
три другарице закрчиле скоро цели узани тротоар, Јова ипак мораде да скрене мало десно, али се |
штампарија не оде на покриће кривичних трошкова, стави забрану за обезбеду онога што је кредит |
да нисмо довољно фини...</p> <p>И Севић трпаше гомиле лажи, знајући да ће му то његово причање |
да она по два-три дана не би долазила у трпезарију; у кујни би, стојећи, испила млеко; све оста |
> да не може да га гледа, да га не може трпети у својој близини.</p> <p>По неком чудном бирокра |
је најлакше ако обоје изјавите да се не трпите, да обоје желите развод.{S} На тај начин брже се |
ји.{S} Даље је замишљала да ће је стати труда и муке да дође и до најмлађега сарадника, који је |
, да је оно подсећа на нешто што се она трудила да заборави.{S} И зар сад, кад је успела да из |
цивши главу на наслон клупе она се није трудила да разуме шта јој Севић говори.{S} Доста јој је |
орална лешина, која се распада и својом трулежи кужи друштво.</p> <p>Почетница — зубни лекар, м |
е сам занемарио своју кућу.{S} У вечној трци за унапређењем није на децу ни обраћао пажњу.{S} П |
>Једва би чекала да падне сумрак, па би трчала својој клупи.{S} Какве све изговоре није налазил |
једио од деце узимало би новац и боцу и трчало по ракију.{S} Док би се дете, после неколико мин |
е ни кратке.{S} Звонки смех и кикот.{S} Трчање и скакање, ваљање по трави.</p> <p>Једна међу њи |
и говорило се о једном владици, који је трчао за световним уживањима.{S} У једном „чланчићу“ ре |
евић се такође променио.{S} Целога дана трчи по пословима или се врти по штампарији и чак и пев |
, јер ево већ скоро три месеца како она трчи око њега и Севића, а он још није доспео да је прим |
ад? упитах бојажљиво.</p> <p>— Куд сви, ту и ми! уздахну отац.{S} Него да видимо како ћемо се с |
вном алејом до шеталишта према Сави.{S} Ту, испред киоска, прођоше поред једне клупе, свакако з |
не би било боље и за мене и за тебе да ту везу, која нас више не веже, раскинемо сасвим.{S} Би |
удну снагу, а у исто време и потребу да ту снагу употреби, истроши.{S} Било јој је јасно да јој |
рба прекалила...</p> <p>— Волела бих да ту борбу нисам познала, али шта је ту је.</p> <p>Дођоше |
а пута месечно, на једном табаку.{S} За ту библиотеку треба преводити само с немачког, а плаћаћ |
о нас узимају.{S} Па још траже да им за ту жртву с њихове стране будемо и захвалне.{S} Ја бих с |
е ова.</p> <p>— Што? упита Јелена, која ту погрду схвати скоро као увреду за себе.</p> <p>— Што |
да сам остала код ње, па да сам читала ту паметну књигу.</p> <p>Јелена пође изласку, решавајућ |
ка, пространа и светла.{S} Замишљала је ту неколико столова, дуж зидова полице са књигама, по с |
мо слабе и имала.</p> <p>Али сад шта је ту је.</p> <p>Увиђајући да није само Јелена крива, хтео |
х да ту борбу нисам познала, али шта је ту је.</p> <p>Дођоше до Државног Савета.{S} Јелена заст |
елена, не знајући ни сама зашто, кад је ту ствар знала само по имену.</p> <p>Најзад чу вику нек |
и њихове занимљивости предмета.{S} Није ту, сем наслова, било никаквих великих идеја.{S} Читала |
на, али некако тешко и с муком.{S} Није ту било јасности и лакога стила великих руских писаца, |
} Девојка чека да је неко запроси, па и ту игра улогу родитељски пристанак.{S} Данашњи брак ниј |
одвела у антикварницу Томе Јовановића и ту је Јелена, за незнатне новце, добила сва дела Јовина |
мојих упињања да се подигнем.{S} Али и ту се показало да велики мрзе мале, да их даве, да реак |
p> <p>— Што би било страшно?{S} Чега би ту било страшно?{S} Зар човек, — „човек“ као заједничко |
ушевац, па онда у Краљево, а кад нам ни ту није било станка, наставимо пут.{S} Нећу да ти опису |
спуњују те новине!</p> <p>Али очекујући ту замишљану будућност она не наиђе ни на кога ко би је |
ам ја онај човек који је на себе примио ту незахвалну улогу да те уведе <pb n="113" /> у живот, |
нац за кућу, као и сваке године.{S} Зар ту има какве враџбине? </p> <pb n="12" /> <p>— Шта се ч |
иканим лепотама, утапајући се са свим у ту будућност.{S} Није ни осетила како ју је Севић ухват |
роведу. </p> <pb n="10" /> <p>Обично су ту и љубавни састанци.{S} Од трамвајске станице до Хајд |
Јелена? питала је Мица, чисто заплашена тугом која је избијала из гласа Јелениног.</p> <p>— Не |
публике, која се, из жеље да се умеша у туђе ствари, окупила око њих, тако да Јелена није могла |
и она би се понашала као према ма коме туђинцу.{S} Болело ју је да у томе човеку није према се |
уздахну Севић, а глас му је био тужан, тужан.</p> <p>И Севић, уздрхтала гласа, приближујући јо |
мислио! уздахну Севић, а глас му је био тужан, тужан.</p> <p>И Севић, уздрхтала гласа, приближу |
> <pb n="84" /> <p>Ну, почеше стизати и тужбе са свих страна и од свих личности нападнутих у ли |
претрес по „штампарској кривици“, а по тужби тога и тога владике, или тога и тога официра или |
} Доста јој је било да чује његов глас, тужни глас, који је јадиковао.{S} Она је очекивала нешт |
е познајем ниједну, настави Севић скоро тужно, а тако бих желео да имам добру другарицу, какву |
вајући и своју сарадњу.</p> <p>Севић је тумарао тражећи потребни му новац за покретање листа, п |
ако су дошли до њеног стана.{S} Кад она тури кључ у браву, он је упита: </p> <pb n="92" /> <p>— |
анархиста, а анархисте убијају краљеве, турпијама убијају царице, бацају бомбе . . .</p> <p>Про |
..</p> <p>— На, само иди, — и Јелена му тутну у шаке једну новчаницу и изгура га.</p> <p>Севић |
код трамвајске чекаонице.{S} Весело су ћаскале о овоме или ономе, задиркујући једна другу.</p> |
а заузети место крај ње као њен муж, да ће се брак наставити, иако је он већ раскинут по осећањ |
S} Осети силно узбуђење при помисли, да ће ускоро и <pb n="32" /> она с правом долазити у ову к |
при помисли да ће Севић ускоро доћи, да ће понова заузети место крај ње као њен муж, да ће се б |
ао је да ће он учинити нешто велико, да ће извести неку велику друштвену реформу, па је ваљда х |
латкој хартији.{S} Даље је замишљала да ће је стати труда и муке да дође и до најмлађега сарадн |
њим, било са Севићем.{S} Веровала је да ће лично познанство учинити друкчији утисак него књиге. |
унилу, сва разочарана.{S} Мислила је да ће је дочекати сасвим друкчије, а оно нити јој ко рече |
лист и штампарија.</p> <p>Мислила је да ће се моћи одржати са штампаријом.{S} Муж јој је из зат |
ћем и после неколико дана извести је да ће јој Павић дати посла, само не на листу, већ на издањ |
Јову као у каквога идола, веровао је да ће он учинити нешто велико, да ће извести неку велику д |
да тражи развод брака.{S} Нема сумње да ће га и добити, али кад ?{S} Знала је како се бракоразв |
.{S} Сад ће бити суђен, а нема сумње да ће бити и осуђен.{S} Неће више имати прилику да вам дос |
рече му шта би хтела.{S} Овај обрече да ће разговарати са Павићем и после неколико дана извести |
страну, рече јој да је боли глава и да ће кући.{S} Она нека продужи са другарицама.</p> <p>Миц |
> она с правом долазити у ову кућу и да ће је сви понизно поздрављати.{S} Та шта су ти што се м |
ан по њу, уздрхтавала је при помисли да ће Севић ускоро доћи, да ће понова заузети место крај њ |
{S} Хвала, госпођице, будите уверени да ће нам ваша сарадња бити драгоцена.{S} Али извините, ја |
>И Севић трпаше гомиле лажи, знајући да ће му то његово причање стећи симпатије публике, која с |
нчања раније отишла од куће, рекавши да ће на излет до Авале, нашла се са Севићем на железничко |
ио пун идеала и нада.{S} Веровао сам да ће се моћи што учинити.{S} Сведок си мојих упињања да с |
ложају.{S} Никаква изгледа није било да ће се што поправити.{S} Понеки пут, у сумрак, Јелена је |
p> <pb n="112" /> <p>Јелени би јасно да ће с њим тешко изаћи на крај.</p> <p>— Човече, та шта т |
ште није више рачунала са могућношћу да ће се још срести.{S} Сад јој се учинио као жива претња, |
јим разочарењем и очајањем.</p> <p>Куда ће сада и шта да ради?{S} Хукала је и плакала, али јој |
да треба само да се прихвати посла, па ће све ићи само од себе.{S} Али поче да се спотиче већ |
Ницу, своме оцу, да се мало одмори, па ће онда кући, у Србију.</p> <p>Питаш откуда ја овде?</p |
ће ићи боље, више ће се зарађивати, па ће се и боље живети.{S} Као сарадник у „<title>В. Журна |
ак новца добивеног од њеног оца.{S} Сад ће почети рад самостално.</p> <p>— Видиш, говорио је ус |
етио, а многе је и у црно завио.{S} Сад ће бити суђен, а нема сумње да ће бити и осуђен.{S} Нећ |
> <p>Јелена је била у очајању.{S} Докле ће то тако трајати и докле ће она моћи издржати? питала |
њу.{S} Докле ће то тако трајати и докле ће она моћи издржати? питала се.</p> <p>Једног дана ето |
ушта, довикну другарицама да иду, а оне ће за њима.</p> <p>— Шта ти је, Јелена? питала је нежно |
.{S} А са штампаријом ће ићи боље, више ће се зарађивати, па ће се и боље живети.{S} Као сарадн |
стаци старога друштвенога поретка, који ће разрушити људи као што су Дугић и Севић.{S} И ова дв |
ти г. Н. Н., пријатељу њенога оца, који ће наћи начина да јој помогне.</p> <p>Јелена послуша и |
и оно што и она.{S} Не спавају они који ће имати права да буду слављени као највећи добротвори |
тако узмора да проведе век.{S} И да ли ће моћи овако издржати.</p> <p>Једнога дана Севић дође |
ју предходне формалности.{S} Само да ли ће он пристати?</p> <p>— Он неће ни да чује!</p> <p>— У |
на, јер има на „лагеру“ доста дела, али ће он за њу већ наћи згодан посао.{S} Намеран је да пок |
и идејама.{S} Мица рече да не зна, али ће упитати брата, који се о Јови не изражава баш најлеп |
аписати представку за свештеника и рећи ће ти шта треба даље да радиш и на што треба да обратиш |
не хајући за вапаје душе.</p> <p>— Ићи ће тешко, рече најзад.{S} Видећу са којим адвокатом, па |
јер не мора водити рачуна о њој, а њој ће бити поможено, јер ће своју зараду имати само за себ |
ио.{S} Ми ћемо живети заједно, наш брак ће управо сад тек почети.{S} Ти имаш диван стан, а ја н |
ко ништа ни довека.{S} А са штампаријом ће ићи боље, више ће се зарађивати, па ће се и боље жив |
ту Н., ја сам већ говорио са њим.{S} Он ће ти написати представку за свештеника и рећи ће ти шт |
/p> <p>— Шта има да ми смета муж?{S} Он ће целога дана бити на своме послу, а ја на <pb n="13" |
Па кад ме неће венчана жена примити, ко ће?</p> <p>У Јелени је све кипело.{S} Једва се уздржава |
лена тек тада поче мислити о томе, како ће јој бити могуће да настави живот са човеком, за кога |
ојим великим плановима, говорио је како ће уз њену помоћ стварати чуда.</p> <p>Она га је слушал |
у.{S} А док се парница не сврши, колико ће јој пута још Севић доћи и церећи се, бацити јој у ли |
т. ј. удомљење.{S} Ја сам чиновник, што ће рећи сиромах, и својој деци нисам могао спремати мир |
чуна о њој, а њој ће бити поможено, јер ће своју зараду имати само за себе.{S} Навикла је већ н |
е, моја другарица, молио је он, и живот ће нам бити леп и ведар...</p> <p>— Никад! викну Јелена |
тао шта жели, а сама није знала на коју ће страну.{S} Кад је пролазила поред једне машине која |
вши на улицу, Јелена није знала на коју ће страну.{S} Онако насумце пође ка Теразијама.{S} Осећ |
кад их већ иначе ништа не веже.{S} Њему ће бити лакше, јер не мора водити рачуна о њој, а њој ћ |
ити сва потребна документа за обоје, па ћемо се венчати у некоме селу, преко.</p> <p>Јелена се |
те, молим вас, док само ово довршим, па ћемо онда мало разговарати.{S} Забављајте се, рече јој |
<p>— Куда?</p> <p>— Да прођемо мало, па ћемо и разговарати.</p> <p>Она пристаде без речи, ма да |
ар не би било пријатније да изађемо, па ћемо разговарати шетајући се.</p> <p>— Како хоћете, сам |
а.</p> <p>Пауза.</p> <p>— Да видимо, па ћемо штампати ако је добро.{S} Хвала, госпођице!</p> <p |
ћемо отићи да ти покажем штампарију, па ћемо после у варош да купиш шта ти треба.</p> <p>Јелена |
поље.</p> <p>— Слушај, дај ми новац, па ћемо онда проти.</p> <p>— Сад одмах? упита она.</p> <p> |
а.{S} Али није имала куда.</p> <p>— Шта ћемо за ручак ? упита је Севић првога дана ујутру.</p> |
ати се Севићу, имам посла.</p> <p>— Кад ћемо се видети? упита он.</p> <p>— Видећемо се већ, одг |
здвајам.{S} Тешке године су прошле, сад ћемо тек бити срећни!{S} Ох, та ја те волим, волим!</p> |
} Јесен је већ на прагу.{S} После подне ћемо отићи да ти покажем штампарију, па ћемо после у ва |
ена, поче Севић, ја сам се решио.{S} Ми ћемо живети заједно, наш брак ће управо сад тек почети. |
и! уздахну отац.{S} Него да видимо како ћемо се сместити.</p> <p>Била је то „Чита ди Бари“, лађ |
помисли Јелена и приђе му.</p> <p>— Шта ћете ви, госпођице ? упита је он чим је спази и не чека |
путем. </p> <pb n="42" /> <p>— А да ли ћете га штампати? упита Јелена бојажљиво.{S} У ствари, |
мо служавку, куварицу!</p> <p>— А да ли ћете имати пара?</p> <p>Јелена напрћи усне.</p> <p>— Па |
браку није равноправна, већ је изложена ћефу и прохтевима мужа, има просто да га задовољава, да |
ужи руку у знак поздрава.</p> <p>— Куда ћеш? упита га.</p> <p>— На ручак.</p> <p>— Па зар нећеш |
тајући га унутра.</p> <p>— Пусти ме, па ћеш чути. </p> <pb n="118" /> <p>Јелена приклопи врата |
закрвављених очију, прљав.</p> <p>— Шта ћеш? упита Јелена.</p> <p>— Тебе, пелтечио је Севић, хв |
ла ни да чује да је прати.</p> <p>— Шта ћеш тамо међу оне пропалице? говорила јој је.{S} Видела |
ер има да разговара с њом.</p> <p>— Шта ћеш, казуј? питаше она не пуштајући га унутра.</p> <p>— |
<p>— Сад одмах.</p> <p>— Хајдемо, паре ћеш добити кад изађемо из протине канцеларије.</p> <p>— |
— Видиш да сад има друга посла.{S} Доћи ћеш сутра, кроз који дан.{S} И извуче је.</p> <p>Ваздух |
живот, знаш добро, није била изгледа да ћу ја овако рђаво проћи.{S} Видела си да сам био пун ид |
е ма и искрицу љубави.</p> <p>— Та куда ћу?{S} Зар твоја кућа није и моја...</p> <p>— Сместа да |
их дана.{S} Уосталом и касно је већ, ја ћу кући.</p> <p>Спремајући се за одлазак замоли Мицу да |
обро си учинио што си нашао стан.{S} Ја ћу наставити свој живот и рад као да ти у опште ниси ни |
свршимо то и не питајући никога?{S} Ја ћу спремити сва потребна документа за обоје, па ћемо се |
-тридесет динара употреби на себе, а ја ћу гледати да ти се одужим за све што си учинила досада |
нека ради са служавкама шта хоће, а ја ћу рећи брату да га мало преслиша.</p> <p>Јелена не хте |
у те! чу за собом Севића.</p> <p>— Сама ћу, морам брзо.{S} И Јелена потрча.</p> <p>Стигла је ку |
јуче, а и овај роман ме јако занима, па ћу данас остати код куће.</p> <p>— Ух, те твоје романчи |
зи!</p> <p>— Плати прво за разговор, па ћу ићи.</p> <p>— Шта да платим, какав разговор?</p> <p> |
во.{S} До краја ове године завршићу, па ћу онда и ја у Београд.</p> <p>Хвалиш се својим браком! |
купио теби.</p> <p>— Напоље, одмах, или ћу те...</p> <p>— Чекај, да се погодимо...</p> <p>— Нећ |
њу услугу. </p> <pb n="103" /> <p>Прећи ћу преко свега онога што сам за тим доживела.{S} Главно |
ратности коју је осетила.</p> <p>— Ипак ћу отићи још једном.{S} И тражићу баш самога Севића. </ |
сутра у три сата по подне.{S} Половину ћу ти дати пре него што уђемо проти, а другу половину к |
угарицама.</p> <p>Мица, свикнута већ на ћуди своје другарице, не задржаваше је и Јелена се врат |
у укућана, јер су је сви знали као врло ћудљиву.{S} Запиткивати је значило би дражити је само, |
и срце нико и не пита.</p> <p>Јелена је ћутала, не хотећи да растера лепе слике, које јој је пр |
је он жену себи желео.</p> <p>Јелена је ћутала.{S} Забацивши главу на наслон клупе она се није |
лости и немилости мужевљевој.{S} Али је ћутала, бојећи се да не изгледа глупа у очима тако паме |
ом се уздржавајући да не зајеца.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Ја нисам могла ништа да га питам, |
ахну из дубине груди.</p> <p>Неко време ћутаху обе.</p> <p>— Ја бих се, Бога ми, удала, поче оп |
емо среле. </p> <pb n="15" /> <p>Јелена ћуташе, задубљена у снове о своме будућем, а Мица наста |
.</p> <p>— Па зар нећеш ... ?</p> <p>Он ћуташе размишљајући.{S} Очевидно је било да ни њега ниш |
оримо ноге.</p> <p>Седели су неко време ћутећи.{S} Јелена је осећала да је он посматра погледом |
/p> <pb n="95" /> <p>Ишли су неко време ћутећи, док она не запита:</p> <p>— Шта си дакле наумио |
5" /> <p>Мица и Јелена иђаху неко време ћутећи, па се растадоше и свака оде својој кући.</p> <p |
аборављену клупу.</p> <p>Седели су тако ћутећи, као снебивајући се од онога, што су у ствари же |
детињству мање осете да је живот борба, у толико је њихово разочарење веће кад буду принуђена д |
S} Кад дођоше до улице Краљевића Марка, у којој је Јелена становала, она скрете, а он за њом.{S |
а устане, али у колико се више отимала, у толико ју је Севић чвршће грлио и махнитије љубио.</p |
они Јелену.{S} Долазио је свакога дана, у свако доба, под разним изговорима, али увек у циљу да |
а мужем у Београд после два — три дана, у стан у коме је Севић раније сам становао.</p> <p>Стар |
А оно место тога некаква мрачна пећина, у којој се чују и онако гадне речи, и то још од уредник |
рата и виде пацијента, првог пацијента, у пракси коју је тек почињала.</p> <p>— Иди сад, обрати |
ио стан.{S} Нашао сам брзо, близу тебе, у Југ-Богдановој улици.{S} Затим сам отишао Павићу.{S} |
клона.{S} Јелена поче да бежи од школе, у којој је незадовољство према њој бивало све веће.{S} |
У колико је имовно стање родитеља боље, у толико је живот њихове деце ружичастији; у колико дец |
оме послу, а ја на <pb n="13" /> своме, у школи.{S} Ујутру свако оде лепо на своју страну, у по |
лену није обратио пажњу бар ове године, у последње време, кад се она онолико променила, а од оц |
н је брак од прилике као неко удружење, у коме сви чланови имају подједнаке дужности, подједнак |
уштву госпођа наших чиновника.{S} Море, у Драчу, угледали смо на сами Божић.{S} Посматрајући др |
ану.{S} И свуда је то чинила, код куће, у школи, код другарица.{S} Сви су се чудили њеној расеј |
на посао, а жена је остајала код куће, у постељи, из које би устајала кад јој лежање већ досад |
о.</p> <p>Становали су у соби за самце, у Савамали, где је Севић становао и пре женидбе.{S} Муж |
>Пошто је пустила сузама на вољу, поче, у размишљању, да тражи краја својој авантури.{S} Није ј |
здрава и окрете се да пође.</p> <p>Али, у забуни, пође вратима која су водила у унутрашњост кућ |
а...</p> <p>Често размишљајући о школи, у њој се заче мисао да полаже испит зрелости као приват |
не отишла пред мужа.{S} Ручак у кавани, у мушком друштву, па би Севић опет ишао на посао, а она |
и? упита Јелена бојажљиво.{S} У ствари, у грудима јој се разлевало миље због похвале.</p> <p>— |
цу, да се мало одмори, па ће онда кући, у Србију.</p> <p>Питаш откуда ја овде?</p> <p>Давно већ |
јој ваља много радити.{S} Са друштвом, у којем је себе замишљала, учинила би она много.{S} Мис |
немате какав оглас?{S} Онда идите лево, у администрацију.</p> <p>Јелена немаде кад да што помис |
на броду био је — мој отац.{S} Остарео, у овешталу оделу, погрбљен и необријан, учинио је на ме |
да ће се што поправити.{S} Понеки пут, у сумрак, Јелена је мислила о будућности.{S} Чинило јој |
ста.</p> <p>Лист је већ у првоме броју, у врло дугом чланку, напао владу што, не давањем већег |
Ујутру свако оде лепо на своју страну, у подне се састанемо у кући, по ручку опет свако на сво |
</p> <p>И уђоше у Кнез-Михајлову улицу, у којој је већ било доста беспослена света.</p> <p>Пред |
ишљала је уредништво као какву кошницу, у којој свако ради свој посао, тихо и не сметајући друг |
ди.{S} Спремила би се и изашла у варош, у шетњу, па би пред само подне отишла пред мужа.{S} Руч |
деца? питала сам.</p> <p>— Остали су... у Крагујевцу, једва протепа отац, с муком се уздржавају |
олико је живот њихове деце ружичастији; у колико деца у детињству мање осете да је живот борба, |
а-три дана не би долазила у трпезарију; у кујни би, стојећи, испила млеко; све остало време, ва |
им већ одавно нисам била <pb n="101" /> у заједници, ухапсише као непријатељског шпијуна.{S} Ни |
редништво.{S} Одважно уђе <pb n="41" /> у познату капију, пажљиво загледајући врата, којих је б |
хвалну улогу да те уведе <pb n="113" /> у живот, да сам ти управо ја показао радости живота...< |
Застаде мало, као очекујући некога.{S} У ствари било јој је незгодно да иде <pb n="23" /> сама |
весна опасности која јој је претила.{S} У то зазвони звонце.{S} Неко је дошао.{S} Она отвори вр |
налазећи тему, ну после је навикла.{S} У уредништво је ишла свакога дана, обично око пет сати |
оји је трчао за световним уживањима.{S} У једном „чланчићу“ регистровано је како је тај и тај в |
прожимало ју је од пете до перчина.{S} У ушима су јој још непрестано биле речи Севићеве.{S} Па |
ла је све и израдила је све задатке.{S} У души је осећала неку неисказану лакоћу, као неко блаж |
лође на ручак, упаде Севић у атеље.{S} У дроњцима, он који никада није изгледао сјајно, изглед |
е-где гореле су електричне сијалице.{S} У полутами Јелена једва примећиваше како промичу силует |
грта, па се, као Твен, пео све више.{S} У Русији је учествовао у атентату на цара, или на неког |
о твојих редака који би ме храбрили.{S} У животу ме је држала само помисао на тебе.</p> <p>И Се |
га штампати? упита Јелена бојажљиво.{S} У ствари, у грудима јој се разлевало миље због похвале. |
одједнака права и подједнаку корист.{S} У Русији има пуно таквих бракова и сви су срећни.{S} Сп |
дају да осете сву тежину и грубост.{S} У колико је имовно стање родитеља боље, у толико је жив |
ту, одржава народ у мраку и незнању.{S} У допису из једне вароши говорило се о једном владици, |
да како је сам занемарио своју кућу.{S} У вечној трци за унапређењем није на децу ни обраћао па |
?</p> <p>— Он неће ни да чује!</p> <p>— У сваком случају покушај да га приволиш да пристане.{S} |
} Осећала је у себи неку чудну снагу, а у исто време и потребу да ту снагу употреби, истроши.{S |
оне глупе церемоније око венчања.{S} А у случају да не пристају једно уз друго, није им тешко |
сте се ућутали, пријатељски поздрав!“ А у Београду има доста људи, сарадника са улице, случајни |
могао и хтео сам да им дам комад хлеба у руке.{S} Са Јеленом је испало друкчије.{S} Ево вам, г |
, већ, по одласку пацијента, уђе понова у кабинет.</p> <p>Јелена је била ван себе од љутине.</p |
еликих идеја.{S} И зар бих ја била прва у томе ?{S} Ено сифражеткиња у Енглеској, па како се бо |
а себе издржава, већ је помагала и њега у затвору.</p> <p>— Па хајд’! реши се најзад.</p> <p>Ру |
ема ма коме туђинцу.{S} Болело ју је да у томе човеку није према себи изазивала ништа друго сем |
ставља дах.</p> <p>— Ви велите дакле да у нас има жена, које би везале своју судбину за људе ка |
а ниједне која не одбацује и помисао да у браку, место благостања, нађе борбу за опште добро.{S |
опет изашла у шетњу, на вечеру, па онда у позориште, биоскоп или које друго вечерње забавиште.< |
Побегли смо најпре у Крушевац, па онда у Краљево, а кад нам ни ту није било станка, наставимо |
до Топчидера, надисати се свежа ваздужа у Кошутњаку, одморити плућа и очи у ономе зеленилу!{S} |
ја ове године завршићу, па ћу онда и ја у Београд.</p> <p>Хвалиш се својим браком!{S} Ја ти од |
желео да имам добру другарицу, какву ја у себи замишљам.</p> <p>И он поче живим бојама да слика |
Па се онда сети данашњег свог покушаја у уредништву и одвратности коју је осетила.</p> <p>— Ип |
жао од тога.{S} Тако се ствар протезала у бесконачност.</p> <p>Али је за то Севић био врло ревн |
ло ју је и она је малаксавала, остајала у његовом загрљају, и ако је он више није онако чврсто |
ва.</p> <p>Да се међутим Јелена упитала у чему се састоји друштвена несрећа, шта је то она увиђ |
твору, па и Севићу.{S} Кад је прочитала у новинама вест о помиловањима, Јелена тек тада поче ми |
мо уживању.{S} А ја бих им тако помогла у пропагирању великих идеја.{S} И зар бих ја била прва |
ића и његова дела.{S} Мица ју је одвела у антикварницу Томе Јовановића и ту је Јелена, за незна |
жену, која га је, изгледало је, довела у ред, бар за неко време.{S} Није више одлазио <pb n="5 |
чинило ми се као да сам најзад приспела у пристаниште спасења.</p> <p>Чекали смо лађу, која је |
екако пригушено и за час је Јелена била у његовим рукама.{S} Љубио ју је по коси, по лицу, по в |
скоро опет врати.</p> <p>Јелена је била у очајању.{S} Докле ће то тако трајати и докле ће она м |
их шест година.</p> <p>Знаш да сам била у Министарству Финансија, где ме је затекао и овај рат. |
, у забуни, пође вратима која су водила у унутрашњост куће.</p> <p>— Овуда, госпођице, прискочи |
е, које би, иначе беспослена, проводила у размишљањима, не баш најпријатнијим.</p> <p>Жалила је |
p> <p>Јелена је свако по подне одлазила у штампарију, да што помогне мужу.{S} Он је научи да чи |
онда она по два-три дана не би долазила у трпезарију; у кујни би, стојећи, испила млеко; све ос |
ко нема.</p> <p>— Имала сам много посла у школи и код куће, извињавала се она.{S} И сад се жури |
едвече, први пут од удадбе, није изашла у шетњу нити у сусрет мужу.{S} Кад Севић дође кући, зат |
већ досади.{S} Спремила би се и изашла у варош, у шетњу, па би пред само подне отишла пред муж |
а она кући, да би пред вече опет изашла у шетњу, на вечеру, па онда у позориште, биоскоп или ко |
сеца, за које се време она једва снашла у новом положају.{S} Никаква изгледа није било да ће се |
овде онако лепо положила испите, отишла у Ницу, своме оцу, да се мало одмори, па ће онда кући, |
Јелена справила пре него што је отишла у канцеларију.</p> <p>Јелени, гледајући Севића како мир |
о што пре готов.{S} Брзо је сасвим ушла у посао, који јој је био <pb n="89" /> двојако користан |
еравајући је да је она тако дубоко ушла у његов живот, да он више не може без ње, да је он све |
е Јелена.</p> <p>Пођоше мрачним улицама у разговору.{S} Говорећи о овоме и ономе, дођоше и на п |
еме мучила се око превођења.{S} Из дана у дан у дан радила је брже и сигурније.</p> <p>— Морамо |
на децу ни обраћао пажњу.{S} Преко дана у канцеларији, после канцеларије мало у кавани с пријат |
ледао у двориште, сећала се својих дана у школи, својих другарица, својих родитеља...{S} Рачуна |
еше у бездан.</p> <p>Пробуди се окупана у зноју.{S} Превуче руком преко чела, као да се увери д |
кући.</p> <p>Јелена је била разочарана у својим идеалним замишљањима о уредништвима, о штампар |
у вредност него и сама девојка.{S} Жена у браку није равноправна, већ је изложена ћефу и прохте |
<p>— Не, само то не! цвилела је Јелена у Севићевим рукама. </p> <pb n="68" /> <p>И увек ју је |
b n="15" /> <p>Јелена ћуташе, задубљена у снове о своме будућем, а Мица настави плетење венца.< |
цене у сну и згрози се.{S} Не, неће она у то друштво! </p> <pb n="39" /> <p>Она мора у школу, а |
е и ви у кварт.</p> <p>— Дабогме, и она у кварт, да се расправимо пред полицијом. </p> <pb n="1 |
била прва у томе ?{S} Ено сифражеткиња у Енглеској, па како се боре жене у Данској, па женскињ |
звезда — водиља?</p> <p>Шљунак зашкрипа у близини, Јелена и Севић се тргоше и седоше као шетачи |
е ћутала, бојећи се да не изгледа глупа у очима тако паметна човека.</p> <p>— Благо вашој жени, |
оних који су срећни што имају приступа у уредништво, који су задовољни да их свет види како ул |
бурно надимају, како срце немирно игра у својој тескобној тамници, како смо сви песници у тим |
друштво! </p> <pb n="39" /> <p>Она мора у школу, а кад хоће у школу мора и учити.{S} А за сутра |
а оду проти.</p> <p>— Добро, дођи сутра у три сата по подне.{S} Половину ћу ти дати пре него шт |
ескорисно долажење.{S} И скоро је угура у велику, гвоздену капију.</p> <p>После неколико корака |
ади да буде постављена — за практиканта у Министарству Финансија.</p> <p>И Јелена поче, као пра |
у браку.</p> <p>— Па зар је то та срећа у браку, о којој маштају девојке? питала се.</p> <p>Али |
о, кад га гледамо својим очима.{S} Деца у родитељској кући, храњена и брањена, друкчије посматр |
њихове деце ружичастији; у колико деца у детињству мање осете да је живот борба, у толико је њ |
уплашено, а она га брзо спусти и утрча у своју собу, па се онако обучена баци на постељу, грца |
е публике, која се, из жеље да се умеша у туђе ствари, окупила око њих, тако да Јелена није мог |
ђе кући, затече Јелену очајну.{S} Видев у чему је ствар, набра незадовољно обрве.</p> <p>— Што |
да би госпођа могла да живи као бубрег у <pb n="114" /> лоју и да се излежава, а сад кад се бе |
му пере и кува.{S} Идеалан је брак кад у њега обе стране уносе добру вољу за заједнички живот, |
ећег кредита на просвету, одржава народ у мраку и незнању.{S} У допису из једне вароши говорило |
адом.</p> <p>Са Дугићем се познао негде у иностранству, бар се тако мислило, ако се о томе уопш |
ц дана од материне смрти, а отац доведе у кућу једну младу жену, која га је, изгледало је, дове |
ши да је добро ужинала код Мице.{S} Оде у своју собу, па, и не палећи лампу, леже.</p> <p>Није |
а се за неколико дана отимала да не оде у уредништво.{S} Она није волела Севића, нимало, али су |
, све ју је нешто више вукло да бар оде у уредништво, само да види шта је са њеним радом, који |
наљутила на њу што није хтела да изађе у шетњу.{S} Боље <pb n="25" /> да сам остала код ње, па |
а напишу све оно што свакога дана изађе у онако обимноме „<title>В. Журналу</title>“.</p> <p>Је |
ајући га према вратима.</p> <p>Он изађе у предсобље, али не оде као што је она мислила, већ, по |
пруге непотребно је.“</p> <p>Севић дође у означено време.{S} Са г. Ђорђевићем су били у канцела |
.</p> <p>После часова, по обичају, пође у шетњу са другарицама.{S} Кад су већ биле у Кнез-Михај |
у недељу дана није се усуђивала да пође у уредништво, управо долазила је до капије, чак је једн |
так нове школске године.{S} Јелена пође у VIII разред.{S} За неколико месеци ваљало је полагати |
лониле.</p> <p>Једном Јелена баш да уђе у уредништво, а Севић испаде пред њу.</p> <p>— Боли ме |
био врло заузет.{S} Час је остајао дуже у уредништву, радећи њен посао, јер она није никад стиг |
ђани, читаве породице и друштва, одлазе у Топчидер о празницима, на цео дан.{S} Мора се отићи, |
су задовољни да их свет види како улазе у штампарију.</p> <p>Дугић је често долазио у штампариј |
ли би брзо клонула, чинило јој се да је у Севићевом загрљају, а оно дотле непознато осећање пон |
рса и бедара, густе смеђе косе, која је у увојцима падала око главе.{S} Само су јој очи биле не |
олим те, мислила је Јелена, та гуска је у стању да разуме и такве ствари, а ја сам се наљутила |
е на препорођају друштва.{S} Осећала је у себи неку чудну снагу, а у исто време и потребу да ту |
знала ни сама.{S} Место свега добила је у првоме реду то, што више није морала мислити о испиту |
е везе са дотадањим животом.{S} Ишла је у канцеларију пре и после подне, као раније у школу и с |
утрадан око пет сати поподне, однесе је у уредништво.{S} Одважно уђе <pb n="41" /> у познату ка |
дође и до најмлађега сарадника, који је у њеним очима био нешто врло велико.</p> <p>Читаву неде |
х му, чини ми се, умела рећи.{S} Али је у мени било нешто, што ме је гонило.{S} Можда сам хтела |
ра.{S} Притрчи тек другарици и свали је у траву, па је онда претура тамо-амо, голица је и засме |
"59" /> <p>Севић је још дуго, држећи је у загрљају, причао о својим великим плановима, говорио |
тампарија.{S} Лупа машина зујала јој је у ушима.{S} Па онда смех оне девојке, па уредник и њего |
ему нагонила да се отима, а опет јој је у његовим рукама било тако пријатно.{S} Неко дотле непо |
S} Све своје слободно време проводио је у читању разних књига, а учио је и свршио празничну шко |
едно.</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Ако је у Русији као код нас, онда је књига забрањена само да б |
ао шетачи који се одмарају.{S} Севић је у себи проклињао непознатога, коме је пало на памет да |
и, свежији него у радионици, запахну је у лице.{S} Била је као у бунилу, сва разочарана.{S} Мис |
/p> <p>— Никад! викну Јелена.{S} Радије у смрт</p> <p>— Немој тако, Јелена!{S} Сети се да си ме |
нцеларију пре и после подне, као раније у школу и све што је доживела за последњу годину дана ч |
њих троје претресали друштвене прилике у земљи и на страни.{S} Јелена је не слушала него гутал |
Е, не могу више! рече и леже потрбушке у траву, подметнувши руке под чело.</p> <p>— Хвала Богу |
етњу са другарицама.{S} Кад су већ биле у Кнез-Михајловој улици, она повуче Мицу у страну, рече |
да ти покажем штампарију, па ћемо после у варош да купиш шта ти треба.</p> <p>Јелена му се обис |
{S} Те посете су јој толико биле прешле у навику, да се, кад дође уобичајено време, није могла |
у чему је ствар и замоли га да је узме у заштиту од мужа, који јој чини неприлике и уцењује је |
ткиња у Енглеској, па како се боре жене у Данској, па женскиње у Русији.{S} И ја бих баш могла! |
Газдарица ми је казала да не воли жене у кући, а овде нисмо ни комотни.</p> <p>Стан брзо нађош |
жива, будна.{S} Сети се последње сцене у сну и згрози се.{S} Не, неће она у то друштво! </p> < |
била.</p> <p>Евакуација баци то питање у запећак.{S} Побегли смо најпре у Крушевац, па онда у |
и у њима је тражила утеху за разочарење у браку.{S} Док је муж таљигашио по вароши и зараду исп |
ако се боре жене у Данској, па женскиње у Русији.{S} И ја бих баш могла!{S} Ја сам сасвим друкч |
своме пријатељу г. Дугићу, који назире у писцу велику јачину духа и јаку моћ опажања.{S} Рад ј |
питање у запећак.{S} Побегли смо најпре у Крушевац, па онда у Краљево, а кад нам ни ту није бил |
када ни сама није могла да верује да се у истини збило оно што се збило.</p> <p>Чисто стидећи с |
би умела да одговори.</p> <p>Загледа се у небо.{S} Виде милионе звезда како мирно светлуцају, ч |
евић био задовољан њом.{S} Извежбала се у послу и сад би могла да ради код куће, увече.{S} Ну, |
ешто ју је вукло да изађе.{S} Гушила се у кући.{S} Замишљена и расејана целога дана, није изази |
адихала, одговори Јелена, решавајући се у себи да ли да повери слатку тајну о томе како је пост |
00_C7"> <head>VII.</head> <p>Кад нам се у животу догоди нешто непријатно, нама се чини да смо м |
ив — чини ми се сви га слушају, нико се у његову присуству не усуђује ни да проговори.</p> <p>— |
климнувши главом у знак поздрава скрете у Босанску улицу.</p> <p>Осећала се лако.{S} Била је ча |
пада и вређа.{S} Молим вас да га водите у кварт.</p> <p>— Муж сам ти ја, а не „овај човек“, вик |
ади из џепа конац и поче да слаже цвеће у венац.</p> <p>— Шта то радиш, Мицо, зар верујеш у те |
"39" /> <p>Она мора у школу, а кад хоће у школу мора и учити.{S} А за сутра није ништа научила! |
} Хтеде да виче, али јој глас застајаше у грлу.{S} Притисну обема рукама горњи део прса и сруши |
, расклопише се, и она и Севић полетеше у бездан.</p> <p>Пробуди се окупана у зноју.{S} Превуче |
а топлина, као да јој се груди подигоше у вис.</p> <p>Како већ нису знали ни једно ни друго о ч |
ше крај ње и не погледавши је.{S} Уђоше у Калемегдан и одмах скренуше десно, стазама где нема м |
ију.</p> <p>После неколико корака уђоше у једну полумрачну просторију.{S} По где-где гореле су |
можемо и до Калемегдана.</p> <p>И уђоше у Кнез-Михајлову улицу, у којој је већ било доста беспо |
Толики дивни људи мислила је, изгинуше у овоме рату, људи који су били корисни, <pb n="109" /> |
итао, И тако Јелени од брака остаде муж у затвору, дуг за хартију за лист и штампарија.</p> <p> |
а, настави поново Севић, ви велите да и у нас има одважна женскиња.{S} Да ли бисте ви могли да |
</p> <p>Сад је Јелена са Севићем ишла и у Топчидер, јер им Калемегдан није више давао <pb n="67 |
ше женскиње кад тако говорите.{S} Има и у нас женскиња, које је, ако не онако умно како ви зами |
И за вас и за г. Дугића имало би жена и у нас, само што их ви не видите или можда нећете да их |
S} Изјада се матери, исплакаше се обе и у томе их затече отац.</p> <p>Не рече јој ништа, само ј |
тима.{S} Многе је оштетио, а многе је и у црно завио.{S} Сад ће бити суђен, а нема сумње да ће |
вичан и паметан, за којим би оне ишле и у ватру и у воду.</p> <p>Тако у разговору били су дошли |
>Ко не зна како је пријатно у пролеће и у лето отићи из Београда трамвајем до Топчидера, надиса |
м већ, имала сам много посла код куће и у школи, одговори она.</p> <p>— Па зар нисте могли доћи |
увопарне предмете, кад су јој у глави и у срцу онако велике ствари.</p> <p>Снажним покретом рук |
ису ваљало је ићи „на мирење“ и проти и у ду-духовни суд, ваљало је да и Севић дође, а он је бе |
метан, за којим би оне ишле и у ватру и у воду.</p> <p>Тако у разговору били су дошли пред Кале |
е дугу патњу.{S} Волела је своју децу и у њима је тражила утеху за разочарење у браку.{S} Док ј |
.{S} Па онда радо би му приметила да би у таквоме браку, ако човек не би имао високо развијену |
у постељу, велику и заједничку, села би у угао и не би скидала поглед са свога мужа, готова да |
е остало време, ван школе, проводила би у својој соби, час смејући се а час јецајући, час певај |
/p> <p>— Може, госпоја, ама морате и ви у кварт.</p> <p>— Дабогме, и она у кварт, да се расправ |
ике, као и између људи пре брака и људи у браку.</p> <p>— Па зар је то та срећа у браку, о којо |
озбиљно.{S} Севићу је било као да улази у лавовски кавез, подрхтавао је, ногавице око кривих но |
новник, он је сад случајно пао полицији у руке.{S} Тражимо га већ неколико дана, али безуспешно |
покушаваше да се окрене, да устане, али у колико се више отимала, у толико ју је Севић чвршће г |
особито: ни љубави ни одвратности, али у својим мислима, на оној клупи, осећала се врло пријат |
да више не мисли на уредништво.{S} Али у колико је више дана пролазило, све ју је нешто више в |
чено време.{S} Са г. Ђорђевићем су били у канцеларији још два господина, Севићу непознатих.</p> |
донео је слободу многима који су чамили у затвору, па и Севићу.{S} Кад је прочитала у новинама |
су у воз до Земуна.{S} Одатле су отишли у једно оближње село, где је Севић већ раније био спрем |
ворили су само за себе, не гледајући ни у кога.{S} Јелена је често, с Милицом, ишла близу њих, |
<p>Пред вече стари Ђорђевић дође Јелени у атеље.</p> <p>— Говорио сам са адвокатом и он ми рече |
S} Заседе, узе текст и диктираше Јелени у перо.</p> <p>Јелена сасвим престаде да излази, сем на |
ћи Севића како мирно једе, поче да кипи у души.{S} Једе, а и не упита је како је издржала две г |
умре, а старија побеже од куће и ступи у службу.</p> <p>Петар је на занату био врло вредан.{S} |
/p> <p>— Што си тражила посла, кад ниси у стању да га радиш ?{S} За уредништво једнога свакодне |
ћу наставити свој живот и рад као да ти у опште ниси ни дошао, а теби до воље стоји да потражиш |
документа за обоје, па ћемо се венчати у некоме селу, преко.</p> <p>Јелена се колебала неколик |
може да га гледа, да га не може трпети у својој близини.</p> <p>По неком чудном бирократском п |
S} Али треба <pb n="36" /> свет убедити у потребу преображаја, јер, видиш, она девојка се не са |
о и <pb n="32" /> она с правом долазити у ову кућу и да ће је сви понизно поздрављати.{S} Та шт |
пут од удадбе, није изашла у шетњу нити у сусрет мужу.{S} Кад Севић дође кући, затече Јелену оч |
ом указа Дугић.{S} Прав као бор, држећи у руци штап као они слепци који иду без вођа, ишао је н |
ликом Журналу</title>“.</p> <p>Долазећи у уредништво, Јелена је за Севићевим столом врло често |
ја да речем своју реч.{S} Изволите доћи у моју канцеларију данас у 2 часа по подне.{S} Присуств |
онако обучена баци на постељу, грцајући у сузама.</p> <p>— Ово треба удавати, ово треба удавати |
мирно стајала на страни, не учествујући у општој веселости.</p> <p>— Мани је, опет су јој дошле |
тескобној тамници, како смо сви песници у тим годинама, које брзо оду у неврат!</p> <p>У очи Ив |
ака, знао је да бирократизам све увлачи у некакве форме, не хајући за вапаје душе.</p> <p>— Ићи |
здужа у Кошутњаку, одморити плућа и очи у ономе зеленилу!{S} Како је пријатна та промена!{S} По |
постају све страснији, како је он крши у својим рукама, како његове дрхтаве руке продиру и там |
на известан начин легализујемо положај у коме смо и налазим да је сасвим природно да се и форм |
их великих идеја.{S} Читала је, али јој у глави није ништа остајало.{S} Поче неке, по своме миш |
још Севић доћи и церећи се, бацити јој у лице да је она његова жена.{S} Осећала је да његово п |
глупе и сувопарне предмете, кад су јој у глави и у срцу онако велике ствари.</p> <p>Снажним по |
вечери седе да ради лекције, али су јој у глави били уредништво и штампарија.{S} Лупа машина зу |
увек је био једнак.</p> <p>Његов улазак у кућу личио је пре на стропоштавање него на улазак дом |
чудила.{S} Био би то најидеалнији брак у свету, прави узор.</p> <p>Јелена га је слушала, опија |
д само подне отишла пред мужа.{S} Ручак у кавани, у мушком друштву, па би Севић опет ишао на по |
о доба, под разним изговорима, али увек у циљу да јој извуче који грош.{S} Ако му Јелена не би |
тири пута више.{S} А, да, како сам увек у послу, заборавих да те питам треба ли ти што од одела |
па ће се и боље живети.{S} Као сарадник у „<title>В. Журналу</title>“ имам 120 дин. месечно, а |
} Мени би жена била другарица, помоћник у свима пословима, а има ли таквих у нас?{S} Све мисле |
чем од своје прошлости!</p> <p>Била сам у друштву госпођа наших чиновника.{S} Море, у Драчу, уг |
ана за њега.{S} Било ме је стид да уђем у своје надлештво, а било је особа које су ме гледале и |
осто.</p> <p>Јелена се вратила са мужем у Београд после два — три дана, у стан у коме је Севић |
сликаним лепотама, утапајући се са свим у ту будућност.{S} Није ни осетила како ју је Севић ухв |
ве оно што је читала о мукама радничким у тим јазбинама послодавачким. </p> <pb n="35" /> <p>Ми |
} Лице обично, округло, са нечим мушким у цртама.</p> <p>— Е, не могу више! рече и леже потрбуш |
начин живота.</p> <p>И климнувши главом у знак поздрава скрете у Босанску улицу.</p> <p>Осећала |
о чему да говоре, Јелена климну главом у знак поздрава и окрете се да пође.</p> <p>Али, у забу |
ограда бацило ме је са мојим надлештвом у Ниш, где сам, Бога ми, једва излазила на крај са свој |
пажњу куда иде.{S} Нађе се пред улазом у Калемегдан.{S} Застаде мало, као очекујући некога.{S} |
као раније.{S} Са мужем би једва једном у недељи изашла куда, јер је он сад био врло заузет.{S} |
<p>Поподне једнога дана, идући са Мицом у школу, срете Севића.{S} Учинило јој се као да је он о |
чила се око превођења.{S} Из дана у дан у дан радила је брже и сигурније.</p> <p>— Морамо тражи |
у Београд после два — три дана, у стан у коме је Севић раније сам становао.</p> <p>Стари Ђорђе |
p>Али је за то Севић био врло ревностан у посетама Јелени, која већ није знала како да га се от |
онако достојанствен и озбиљан, удубљен у своје мисли.{S} Он мисли само о преображају друштва, |
, већ увек најспореднијим, увек удубљен у своје мисли, нити икога гледа.</p> <p>— Гледа он, доб |
сестре ни трага ни гласа.{S} Пође и он у свет.{S} Где је био и шта је радио — то нико није зна |
рицу.</p> <p>— Врло добро, упаде јој он у реч.{S} Слажем се са твојом намером и мило ми је да с |
пео све више.{S} У Русији је учествовао у атентату на цара, или на неког великог кнеза, па је п |
ву реч, сваки гест.{S} Севић је веровао у Јову као у каквога идола, веровао је да ће он учинити |
крај отвореног прозора, који је гледао у двориште, сећала се својих дана у школи, својих друга |
ници, запахну је у лице.{S} Била је као у бунилу, сва разочарана.{S} Мислила је да ће је дочека |
е пође ка Теразијама.{S} Осећала се као у вртлогу, а неко миље прожимало ју је од пете до перчи |
ки гест.{S} Севић је веровао у Јову као у каквога идола, веровао је да ће он учинити нешто вели |
тром, лењ, да и изведе оно што је имао у глави.</p> <p>— Ја мислим да он није био лењ, прихват |
еш?</p> <p>— Видиш, Јелена, ја сам имао у своме животу доста тешких момената, а и ти такође.{S} |
овом? упита она.</p> <p>— Славно пропао у рушевинама света! издекламова Севић, хватајући је за |
а не би отворила, он би бесомучно лупао у врата.</p> <p>Једнога дана, пошто га се једва била от |
ли су ван себе.{S} Отац је одмах отрчао у полицију, да покуша шта се може, али се није могло ни |
становао и пре женидбе.{S} Муж је ишао у уредништво, на посао, а жена је остајала код куће, у |
о дотури и мужу.{S} Али њено неискуство у пословима одби муштерије. </p> <pb n="85" /> <p>Павић |
ући.{S} Његове способности су више него у осталих људи.{S} Кад затворим очи, чини ми се да га ј |
е.</p> <p>Ваздух на улици, свежији него у радионици, запахну је у лице.{S} Била је као у бунилу |
еће и најавило пупољке лишћа, па све до у позну јесен.{S} Деца долазе да се наиграју, дечаци и |
е илустрације.</p> <p>Севић је радио до у сумрак.{S} Онда, обраћајући се Јелени, упита:</p> <p> |
и прво одлази пријатељу, с којим је био у завади.{S} Њу међутим не упита ни „како си“, ни „шта |
"> <head>XV.</head> <p>Док је Севић био у затвору.{S} Јелена је била мирна.{S} Молила се Богу д |
ампарију.</p> <p>Дугић је често долазио у штампарију и повлађивао је намери Севићевој, обећавај |
ужен по § 85.{S} Чуда је, веле, починио у Нишу, ортакујући са окупаторским бугарским властима.{ |
икада о томе говорио.{S} Кад се вратио у Београд, после неких десетак година, био је већ зрео |
ђе.{S} Да знаш само колико сам се мучио у ропству!{S} Све би ми било лако, да сам знао где си, |
ала код Павића није више било, али како у свакој несрећи има и среће, имала сам доста слободна |
ајући читање.{S} Добро је што није тако у животу, иначе би било страшно.</p> <p>— Што би било с |
не ишле и у ватру и у воду.</p> <p>Тако у разговору били су дошли пред Калемегдан.{S} Неосветље |
а у канцеларији, после канцеларије мало у кавани с пријатељима, код куће је био само обедима, а |
радиш“.{S} Место свега загледао се само у њена округла прса и упитао с ким станује!{S} А он је |
Важио је као опасан човек, наравно само у очима простијега света, ваљда за то што је био анархи |
о на своју страну, у подне се састанемо у кући, по ручку опет свако на свој посао, до вечери, о |
а Севића да купе све ново, а не половно у Фишеклији.{S} Чудио се он зашто она хоће све ново, ка |
шетају држећи се за руке и пиљећи једно у друго.{S} А њен муж једва је и гледа.{S} Увек се нешт |
.. <title>Сањин</title>...{S} Забрањено у Русији, а ово је потпуно издање.{S} Ванредно.</p> <p> |
I.</head> <p>Ко не зна како је пријатно у пролеће и у лето отићи из Београда трамвајем до Топчи |
ључа их.{S} Али Севић удараше бесомучно у врата.{S} Хтела не хтела, пусти га унутра, само да јо |
> <p>— Павић ми је дао моје старо место у уредништву, само са мањом платом.{S} Вели да му нисам |
груба.</p> <p>— Да се удајем нећу, јер у браку с тобом нисам нашла ничега примамљивог.{S} Хтел |
b n="97" /> да га мењам.{S} Ти си данас у подне показао да нас ништа не веже, већ да свако има |
Изволите доћи у моју канцеларију данас у 2 часа по подне.{S} Присуство ваше супруге непотребно |
еченица.{S} А сутра треба да је рукопис у штампарији!{S} То предвече, први пут од удадбе, није |
за себе.</p> <p>Јелена му утури рукопис у руку.</p> <p>Уредник га узе, али загледаше и даље око |
нема ништа, да он хоће да настави живот у заједници.{S} Ствар би се онда отезала и најзад би ра |
лист је имао доста.</p> <p>Лист је већ у првоме броју, у врло дугом чланку, напао владу што, н |
спремала да лође на ручак, упаде Севић у атеље.{S} У дроњцима, он који никада није изгледао сј |
и.{S} Он је одмах био одређен на службу у самом Паризу.{S} Ја сам примала своју плату, а могла |
срећна!{S} Неколико љубазних речи могу у њој да изгладе успомене на месеце или године ранијег |
и песници у тим годинама, које брзо оду у неврат!</p> <p>У очи Ивањ-дана једна група младих дев |
ете и на провод, а не и да помогну мужу у његовој мучној борби.{S} Па баш и да се нађе нека, да |
о би тиме, по конвенцијама које владају у друштву, убио срећу својој сестри.{S} Видиш, он јој н |
кад буду принуђена да и сама учествују у борби за опстанак.</p> <p>Јелена је од брака очекивал |
ту Јелена исприча полицијском чиновнику у чему је ствар и замоли га да је узме у заштиту од муж |
апија била откључана, он јој пружи руку у знак поздрава.</p> <p>— Куда ћеш? упита га.</p> <p>— |
ку кроз одшкринута врата и Јелена би му у њу ставила динар-два, после чега је он одлазио, да се |
оје као да је осећала на себи.{S} Плану у лицу, задрхта целим телом, из раширених ноздрва посук |
агодно под тим погледом и крв јој јурну у лице.{S} Осећала је како је обузима неко чудно осећањ |
<p>— На, само иди, — и Јелена му тутну у шаке једну новчаницу и изгура га.</p> <p>Севић поче д |
ажним покретом руке склопи књигу, духну у светиљку, свуче се и леже.</p> <p>Заспа после дугога |
то није и урођено.</p> <p>Становали су у соби за самце, у Савамали, где је Севић становао и пр |
евићем на железничкој станици и сели су у воз до Земуна.{S} Одатле су отишли у једно оближње се |
ћи, као снебивајући се од онога, што су у ствари желели. </p> <pb n="64" /> <p>— Јелена, поче н |
ила као зубни лекар.{S} Гурну га Севићу у руку.</p> <p>— Одлази! рече му заповеднички, показују |
емегдан, на ону клупу, бацала се Севићу у загрљај, слушала га.</p> <p>Па би се тек тргла. </p> |
p> <p>Мати би за то време потрпала децу у постељу, велику и заједничку, села би у угао и не би |
Кнез-Михајловој улици, она повуче Мицу у страну, рече јој да је боли глава и да ће кући.{S} Он |
ком врата.</p> <p>Петар стрпа новчаницу у џеп и изађе залупивши за собом врата. </p> </div> <pb |
х школских другарица, скренула би одмах у прву споредну улицу. <pb n="87" /> Чинило јој се да н |
скога и немачког језика.{S} Ступи одмах у „<title>В. Журнал</title>“ као сарадник, где је био п |
ћник у свима пословима, а има ли таквих у нас?{S} Све мисле само на тоалете и на провод, а не и |
2" /> надајући се да је бар неко од њих у Драчу, али никога не нађох.</p> <p>По св. Јовану дође |
их страна и од свих личности нападнутих у листу.{S} Севић је скоро свакога дана примао по које |
ли до њеног стана.{S} Кад она тури кључ у браву, он је упита: </p> <pb n="92" /> <p>— С ким ста |
т зрелости.</p> <p>„Велики Журнал“, баш у то време, ваљда да би појачао своју продају, одвоји д |
м свршила најтежи део посла.</p> <p>Баш у то време претрпела сам још један удар.{S} Севића, с к |
p> <p>— Шта то радиш, Мицо, зар верујеш у те враџбине? упита одједном Јелена.</p> <p>— Какве вр |
би он пристао, онда, да ти и даље радиш у штампарији, само да она буде на његово име.{S} Али шт |
аш самога Севића. </p> <pb n="38" /> <p>У том се сети да ништа од задатака није урадила.{S} Вра |
d="SRP19200_C13"> <head>XIII.</head> <p>У пролеће 1919. године Београд је добио једну нову зубн |
одинама, које брзо оду у неврат!</p> <p>У очи Ивањ-дана једна група младих девојака беше се рас |
ебања написа Севићу: „Господине,</p> <p>У ствари ваше женидбе имам и ја да речем своју реч.{S} |
што је Јелена једном попустила.</p> <p>У разговору о овоме и ономе, дођоше и на име Јове Дугић |
каквих осећаја, чак ни сажаљења.</p> <p>У то дође Севић.{S} Сачекао ју је кад је излазила из ка |
ем, читаву ноћ не би имала мира.</p> <p>У то дође и пролеће, дивно и мирисаво, са својим љубичи |
о по који грош, псовке и батине.</p> <p>У мркли мрак долазио је кући, тамо близу Новога Гробља. |
ј човек пијан и да јој није муж.</p> <p>У кварту Јелена исприча полицијском чиновнику у чему је |
не само равнодушан, већ и терет.</p> <p>У бесаници, ноћу, разгледала је свој брак са Севићем, с |
еће венчана жена примити, ко ће?</p> <p>У Јелени је све кипело.{S} Једва се уздржавала да га не |
, опет су јој дошле лутке, знаш је већ! убаци друга.</p> </div> <pb n="19" /> <div type="chapte |
ало на неким узвишењима, крај машина, и убацивало хартију.{S} Виде људе, необријане и црне од ш |
увају око машина, шта су те девојке што убацују и савијају хартију, шта су сви они према сарадн |
основе.{S} Али треба <pb n="36" /> свет убедити у потребу преображаја, јер, видиш, она девојка |
мушка држања.{S} Глас му је звонак, тон убедљив — чини ми се сви га слушају, нико се у његову п |
само имати куражи, па се отрести лажи и убеђења без основа.{S} Ваљало би да се свет мане тих гл |
би се одважила да пође за човека мојих убеђења?{S} Несумњиво је да и овде има врло умног женск |
спитање, па да учините по срцу и својим убеђењима ?</p> <p>— Ја ?{S} Ја бих, мислим! одговори Ј |
а анархисте убијају краљеве, турпијама убијају царице, бацају бомбе . . .</p> <p>Прођоше крај |
за то што је био анархиста, а анархисте убијају краљеве, турпијама убијају царице, бацају бомбе |
право хоћеш од мене ?{S} Хоћеш ли да ме убијеш !</p> <p>— Не, ни дао Бог!{S} Убити тако красну |
по конвенцијама које владају у друштву, убио срећу својој сестри.{S} Видиш, он јој није бранио |
ме убијеш !</p> <p>— Не, ни дао Бог!{S} Убити тако красну женицу било би страшно.</p> <p>— Па ш |
не задржаваше је и Јелена се врати, али убрзо скрете ка уредништву „В. Журнала“.</p> <p>Севић ј |
а себе примио ту незахвалну улогу да те уведе <pb n="113" /> у живот, да сам ти управо ја показ |
авним стазама, већ увек најспореднијим, увек удубљен у своје мисли, нити икога гледа.</p> <p>— |
руго.{S} А њен муж једва је и гледа.{S} Увек се нешто жури или је забринут о овоме и ономе. </p |
ога што увек шета споредним стазама.{S} Увек је замишљен и штапом гура каменчиће и одбацује их. |
је кад год би изашла на Калемегдан.{S} Увек високо дигнуте главе, говорили су само за себе, не |
м, који још никако није био штампан.{S} Увек би одложила и оставила за сутра.</p> <p>Мица више |
и га је икада видео трезна или пијана — увек је био једнак.</p> <p>Његов улазак у кућу личио је |
ни овде, бранила се другарица.</p> <p>— Увек ти тако, никад нећеш да ми учиниш по вољи.{S} Да с |
војим браком!{S} Ја ти од срца желим да увек будеш срећна и да се каткада сетиш другарице која |
ца су, и ако таљигашева и праљина, била увек чисто одевена.</p> <p>Петар је изгубио матер баш к |
и да се каткада сетиш другарице која те увек воли —</p> <p>Јелена. </p> </div> <pb n="104" /> < |
ац за покретање листа, понова рачунао и увек налазио да може почети и са мање новца.{S} Једнога |
вићевим рукама. </p> <pb n="68" /> <p>И увек ју је случај сачувао најгорега.{S} Наишао би неко |
свако доба, под разним изговорима, али увек у циљу да јој извуче који грош.{S} Ако му Јелена н |
ога чела, дуге уметничке косе, лепе очи увек уморне од рада, око врата лепршава уметничка машна |
не Јове и његове филозофије, али би јој увек пред очима заиграли његово лице и црна брада, а ње |
ри-четири пута више.{S} А, да, како сам увек у послу, заборавих да те питам треба ли ти што од |
ила и своје мишљење, које је Јова скоро увек обарао једном једином реченицом:</p> <p>— Ствар ст |
Па на онога Јову Дугића, знаш онога што увек шета споредним стазама.{S} Увек је замишљен и штап |
о оно што је прекинуто, јер би нас чвор увек жуљио.{S} Боље је да будемо добри пријатељи.{S} Ве |
дану никад не шета главним стазама, већ увек најспореднијим, увек удубљен у своје мисли, нити и |
без тебе, говорио је.{S} Хоћу да будеш увек уз мене.</p> <p>Јелена је осећала да више ни она н |
ла се и на његов поглед, који ју је још увек палио и сажизао, али јој није био непријатан.{S} Н |
, јесмо, брак још постоји.{S} Ти си још увек моја женица! церекао се Севић.{S} Веруј да никада |
а.{S} Болело ме је само то, што сам још увек, бар по имену, била везана за њега.{S} Било ме је |
ла, јер је немачки језик имао за њу још увек својих тајни.{S} Али како су то биле дечје књиге, |
ра, привлачио себи, обасипао пољупцима, уверавајући је да је она тако дубоко ушла у његов живот |
одговори јој Мица.</p> <p>— Ходи, нећу! увераваше Јелена.</p> <p>Мица настави брати цвеће, прил |
да, прекоре је што није и раније дошла, увераваше је да је он веома цени.{S} Узгред јој напомен |
ако чините.{S} Хвала, госпођице, будите уверени да ће нам ваша сарадња бити драгоцена.{S} Али и |
{S} Превуче руком преко чела, као да се увери да ли је заиста жива, будна.{S} Сети се последње |
послу и сад би могла да ради код куће, увече.{S} Ну, где да потражи посла.{S} Пребројала је љу |
тако рано, долазио је кући на ручак, а увече није псовао онако као раније.{S} Па је и чистији |
на само питање „како си?“</p> <p>Кадгод увече, седећи крај отвореног прозора, који је гледао у |
м личности, — тек кући је долазио касно увече.</p> <p>Јелени је све јасније бивало да између ст |
друго.{S} То смо уосталом одавно обоје увидели, па смо и живели свако за себе.{S} Зар не би би |
она шта је већ мислила о њему!{S} И сам увиђа да не иде овако живети и стара се да им буде боље |
ла.</p> <p>Али сад шта је ту је.</p> <p>Увиђајући да није само Јелена крива, хтео је да се пока |
астоји друштвена несрећа, шта је то она увиђала и шта су управо хтели ти будући <pb n="37" /> „ |
Севићу. </p> <pb n="30" /> <p>Јелена је увиђала да сад има начина да се позна са „анархистима“. |
можда оно мало напредних људи, који су увиђали оно што и она.{S} Не спавају они који ће имати |
вода брака, знао је да бирократизам све увлачи у некакве форме, не хајући за вапаје душе.</p> < |
била коректор листа.{S} Дугић је писао уводне чланке и „чланчиће.“ Севић је био директор, репо |
а и бедара, густе смеђе косе, која је у увојцима падала око главе.{S} Само су јој очи биле нека |
Јелена, која ту погрду схвати скоро као увреду за себе.</p> <p>— Што не пази како иде, него ми |
постељу, велику и заједничку, села би у угао и не би скидала поглед са свога мужа, готова да ск |
пођа наших чиновника.{S} Море, у Драчу, угледали смо на сами Божић.{S} Посматрајући драчку луку |
, госпође Јелене Севић и још неколицине угледних новинара, који су потписали своје радове псевд |
некако упадљиве.{S} Крупније, црне као угљен, одавале су разбуђену чулност.{S} Ноздрве, меснат |
и.{S} Свакако да ниси заборавио шта смо уговорили онда кад си дошао из Пожаревца.{S} Зашто не б |
д смо одлучили да живимо овако како смо уговорили, <pb n="98" /> нећу да твоје присуство овде р |
клонула од задовољства.{S} Било јој је угодно што је сасвим уз њега, није се отимала његовим п |
о то бескорисно долажење.{S} И скоро је угура у велику, гвоздену капију.</p> <p>После неколико |
ка, има мираз, па јој је могуће и да се уда кад хоће.</p> <p>Јелена лежаше на страни, савивши м |
ам да задовољавам своје срце кад сам се удавала за човека, на коме се ништа није могло волети.{ |
.</p> <p>— Ово треба удавати, ово треба удавати, рече отац матери, вртећи главом и умирујући ра |
, грцајући у сузама.</p> <p>— Ово треба удавати, ово треба удавати, рече отац матери, вртећи гл |
тели главом.</p> <p>— Ово треба што пре удавати, рече једном отац.</p> <p>— Па још није школу с |
е почеше да доказују једна другој да ли удадба смета или не смета довршењу школе.</p> <p>— Па ш |
штампарији!{S} То предвече, први пут од удадбе, није изашла у шетњу нити у сусрет мужу.{S} Кад |
?</p> <p>— Школу бих могла свршити и по удадби, шта би ми то сметало!</p> <p>И младе девојке по |
то, што, немајући мираза, не могу да се удаду.{S} То је неправо.{S} Мушкарац има права да бира, |
не хтеде да буде груба.</p> <p>— Да се удајем нећу, јер у браку с тобом нисам нашла ничега при |
де?{S} Родитељи неће хтети ни да чују о удаји, и то још за Севића, и нарочито не сад, на два ме |
е онаквог мог поступка, мислим на своју удају, што је управо било бежање од среће.{S} Ну, то са |
утаху обе.</p> <p>— Ја бих се, Бога ми, удала, поче опет Јелена.</p> <p>— Пре него што свршиш ш |
> <p>— Па шта би то сметало, што бих се удала? изазиваше Јелена.</p> <p>— Прво, муж...</p> <p>— |
.</p> <p>— Ништа, Мицо, али бих се радо удала.</p> <p>— За онога твог што га онако замишљаш?</p |
</p> <p>— Не знам, али бих се тако радо удала.</p> <p>И две другарице заћуташе, занесена свака |
>Баш у то време претрпела сам још један удар.{S} Севића, с којим већ одавно нисам била <pb n="1 |
иклопи врата и закључа их.{S} Али Севић удараше бесомучно у врата.{S} Хтела не хтела, пусти га |
ну руку на горњи део груди, где је била ударена.</p> <p>— Па случајно, бранила га је Јелена.</p |
.{S} Паде крај велике зубарске столице, удари главом о тешко, гвоздено постоље и више се не мач |
.{S} Ова се закикота и баци се ногом да удари непристојника.{S} Али и једно и друго били су дал |
елена.</p> <p>— Случајно, а што тако не удари кога човека, него само нас девојчиће.{S} Ово је в |
муж имао какав чаробни штапић, па само удари по столу, а ручак или вечера тек долете.</p> <p>— |
ц и говориш чаролије, гаташ хоћеш ли се удати до идућега Ивањ-дана.</p> <p>— И не мислим на то! |
наш врло добро да се ни ја ни ти нећемо удати не само ове године, него ко зна још колико, па ук |
амо нашла некога, па би сад хтела да се удаш за њега?</p> <p>Јелена гризаше усне од једа.{S} Го |
шта Севић сад намерава и како мисли да удеси живот: с њом или сам за себе.{S} Била је начисто |
на просто причање.{S} Он је тако вешто удешавао ствари са Бугарима, да нико ништа није могао д |
.{S} Ноздрве, меснате, шириле су се при удисању ваздуха.{S} Лице обично, округло, са нечим мушк |
теринства, и једна хиљада динара на име удомљења.{S} Сматрам да је Јелена тиме потпуно измирена |
на мене да јој нисам дао „њено“, т. ј. удомљење.{S} Ја сам чиновник, што ће рећи сиромах, и св |
{S} Идеалан је брак од прилике као неко удружење, у коме сви чланови имају подједнаке дужности, |
} Данашњи брак није заснован на слободи удруживања, већ се девојка просто напросто продаје и уз |
итаво човечанство.{S} Данашњи брак није удруживање двеју јединки, сродних по физичким <pb n="54 |
елена, поче он.{S} Кад смо се нас двоје удружили за заједнички живот, знаш добро, није била изг |
чи Јова, онако достојанствен и озбиљан, удубљен у своје мисли.{S} Он мисли само о преображају д |
стазама, већ увек најспореднијим, увек удубљен у своје мисли, нити икога гледа.</p> <p>— Гледа |
она мислила, већ, по одласку пацијента, уђе понова у кабинет.</p> <p>Јелена је била ван себе од |
се клониле.</p> <p>Једном Јелена баш да уђе у уредништво, а Севић испаде пред њу.</p> <p>— Боли |
е Севића.{S} Срце јој задрхта, али ипак уђе.{S} Није видела никога сем Севића.</p> <p>— Господи |
дне, однесе је у уредништво.{S} Одважно уђе <pb n="41" /> у познату капију, пажљиво загледајући |
а везана за њега.{S} Било ме је стид да уђем у своје надлештво, а било је особа које су ме глед |
не.{S} Половину ћу ти дати пре него што уђемо проти, а другу половину кад будемо изашли.</p> <p |
Прођоше крај ње и не погледавши је.{S} Уђоше у Калемегдан и одмах скренуше десно, стазама где |
ну капију.</p> <p>После неколико корака уђоше у једну полумрачну просторију.{S} По где-где горе |
хоћеш можемо и до Калемегдана.</p> <p>И уђоше у Кнез-Михајлову улицу, у којој је већ било доста |
пио уз њу.{S} Већ је осећала његов дах, ужагрен, запахњивала ју је ракија, која је баздила из њ |
речима чудно, животињски, да се Јелена ужасавала, осећајући како његови загрљаји постају све с |
није ништа радила.{S} По неки пут би са ужасом помислила на испит зрелости, који се све више бл |
е може овако, а и испит ју је испуњавао ужасом.{S} Али како да се то изведе?{S} Родитељи неће х |
и сам те икада више волео него сада.{S} Ужелео сам те се.</p> <p>Она премишљаше шта да ради.{S} |
мо се ми мучили за отаџбину, госпође су уживале са швапским официрима.{S} Сад ваљда нисмо довољ |
ном владици, који је трчао за световним уживањима.{S} У једном „чланчићу“ регистровано је како |
на за велики и смели рад, намењена само уживању.{S} А ја бих им тако помогла у пропагирању вели |
<p>Одби да вечера, рекавши да је добро ужинала код Мице.{S} Оде у своју собу, па, и не палећи |
Ја сам, госпођице, шта желите? упита он ужурбано.</p> <p>— Ја сам пре неколико дана предала уре |
> <p>Јелена покуша да издаје лист сама, уз припомоћ сарадника које је ангажовала, али је лист п |
чула из његових уста.</p> <p>— Буди сад уз мене, моја другарица, молио је он, и живот ће нам би |
Она хтеде да га прође, али он пристаде уз њу.</p> <p>— Само тако, то је лепо, викао је, као да |
есту где је била Јелена, па најзад седе уз њу.</p> <p>— Шта си хтела? упита Мица.</p> <p>Јелена |
м великим плановима, говорио је како ће уз њену помоћ стварати чуда.</p> <p>Она га је слушала к |
ећ се девојка просто напросто продаје и уз њу се често даје још и „приде“, као уз какву робу.{S |
тебе, говорио је.{S} Хоћу да будеш увек уз мене.</p> <p>Јелена је осећала да више ни она не мож |
ва.{S} Било јој је угодно што је сасвим уз њега, није се отимала његовим пољупцима.{S} Онде где |
ну реформу, па је ваљда хтео да се и он уз њега прослави.{S} Њихову пријатељству ишло је на рук |
своје велике сестре, радо је пристајао уз њу.{S} Својим ручицама чупао јој је косу, прислањао |
уз њу се често даје још и „приде“, као уз какву робу.{S} То „приде“ врло често има већу вредно |
да ли је пио ракију уз јело или је јео уз ракију.</p> <p>Мати би за то време потрпала децу у п |
да се повуче, али он као да се прилепио уз њу.{S} Већ је осећала његов дах, ужагрен, запахњивал |
ња.{S} А у случају да не пристају једно уз друго, није им тешко растати се.</p> <p>Јелена га је |
n="50" /> било рећи да ли је пио ракију уз јело или је јео уз ракију.</p> <p>Мати би за то врем |
о приватна ученица VIII разред и матуру уз оне који су били на течају.{S} Па се и то сврши.{S} |
ма чупао јој је косу, прислањао главицу уз груди, а Јелена се подавала томе умиљавању. </p> <pb |
била задовољна и скоро срећна, јер сам уза се имала оца, заштитника.{S} А и њему, старом већ, |
ко су три другарице закрчиле скоро цели узани тротоар, Јова ипак мораде да скрене мало десно, а |
ана? упиташе је.</p> <p>— Брзо сам ишла узбрдо, па сам се задихала, одговори Јелена, решавајући |
ом, притиснула руком срце, које је врло узбуђено скакутало.{S} Из унутрашњости велике куће допи |
е поново би ју обузимало, дрхтала би од узбуђења.</p> </div> <pb n="61" /> <div type="chapter" |
се обрати оцу!</p> <p>И она, дршћући од узбуђења и страха пређе очин праг.{S} Изјада се матери, |
учини све врло познато.{S} Осети силно узбуђење при помисли, да ће ускоро и <pb n="32" /> она |
е палио.{S} Осећала је да је тај поглед узбуђује, да јој уставља дах.</p> <p>— Ви велите дакле |
на разголићени врат, а одатле на пуна, узбуркана прса.{S} Очи су му играле, као да су хтеле да |
енских.{S} Женскиње је стајало на неким узвишењима, крај машина, и убацивало хартију.{S} Виде љ |
а, увераваше је да је он веома цени.{S} Узгред јој напомену да му радна снага баш није потребна |
х бојажљиво.</p> <p>— Куд сви, ту и ми! уздахну отац.{S} Него да видимо како ћемо се сместити.< |
.</p> <p>— А ја сам само о вама мислио! уздахну Севић, а глас му је био тужан, тужан.</p> <p>И |
ица, помишљајући на још дуго школовање, уздахну из дубине груди.</p> <p>Неко време ћутаху обе.< |
аваш, Јелена? упита Мица.</p> <p>Јелена уздахну дубоко.</p> <p>— Не спавам, али сневам.</p> <p> |
{S} Ја сам најлепше мислио.</p> <p>И он уздахну и ућута, да после неколико корака настави.</p> |
већ много ни питала.</p> <p>После много уздисања и хуктања, после многих „Ти си крива, жено!“ г |
гујевцу, једва протепа отац, с муком се уздржавајући да не зајеца.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} |
<p>У Јелени је све кипело.{S} Једва се уздржавала да га не ухвати за гушу и задави, толико јој |
речи него жена ? не могаде Јелена да се уздржи, а да не упита. </p> <pb n="93" /> <p>Он заусти |
иљавању. </p> <pb n="47" /> <p>Одједном уздрхта сва, стеже малишана на груди, стеже га толико д |
ка да је тај брак био само кобан по њу, уздрхтавала је при помисли да ће Севић ускоро доћи, да |
му је био тужан, тужан.</p> <p>И Севић, уздрхтала гласа, приближујући јој се све више, поче да |
едником.{S} Али шта је знао.{S} Заседе, узе текст и диктираше Јелени у перо.</p> <p>Јелена сасв |
одмах, сматрајући да је плаћена сјајно, узе књиге и поче да ради.{S} Није било лако као што је |
утури рукопис у руку.</p> <p>Уредник га узе, али загледаше и даље око машине.</p> <p>— А шта је |
Бугарске... из ропства...</p> <p>Јелена узе са стола десетицу, ону коју је малочас примила од с |
дина потписаше се као сведоци.{S} Севић узе новац.</p> <p>— Господине, настави Ђорђевић, пошто |
си ме некад волела, сети се како смо се узели.{S} Помисли само да сам ја онај човек који је на |
проживе читав живот пре брака, па онда узимају нас, безазлене и срећне што нас узимају.{S} Па |
узимају нас, безазлене и срећне што нас узимају.{S} Па још траже да им за ту жртву с њихове стр |
би бацио на сто динар, а једио од деце узимало би новац и боцу и трчало по ракију.{S} Док би с |
внику у чему је ствар и замоли га да је узме у заштиту од мужа, који јој чини неприлике и уцењу |
сти.{S} Чинило јој се страшно, ако тако узмора да проведе век.{S} И да ли ће моћи овако издржат |
би то најидеалнији брак у свету, прави узор.</p> <p>Јелена га је слушала, опијајући се наслика |
је она сматрала за нешто високо, нешто узорито, за некакво гнездо културе и просвећености.{S} |
ајзахвалнији, ђаци свих школа и разнога узраста.{S} Од ранога пролећа, пре него што је дрвеће и |
ја на <pb n="13" /> своме, у школи.{S} Ујутру свако оде лепо на своју страну, у подне се саста |
о за ручак ? упита је Севић првога дана ујутру.</p> <p>— Па зар ја да кувам? упита Јелена бојаж |
ена света.</p> <p>Пред њима се одједном указа Дугић.{S} Прав као бор, држећи у руци штап као он |
исак него књиге.{S} Али се прилика није указивала.{S} Виђала их је кад год би изашла на Калемег |
ледајући ни лево ни десно, никоме се не уклањајући с пута.{S} Како су три другарице закрчиле ск |
не мислим на то!{S} А ако ми неко баш и украде венац, то су или ђаци, из несташлука, или неко к |
ове године, него ко зна још колико, па украо нам ко венац или не.{S} Догодине имамо матуру, па |
Севић.{S} Ишли су полако.{S} Он, висок, укрућен, Севић као да је потрчкивао за њим.{S} Прођоше |
<p>По св. Јовану дође очекивани брод и укрцасмо се.{S} Прво лице које сам видела на броду био |
нтересантним, мислио је.{S} Повлађиваћу укусу публике, док не станем на чврсте ноге.{S} Доносић |
ејана целога дана, није изазивала пажњу укућана, јер су је сви знали као врло ћудљиву.{S} Запит |
у личио је пре на стропоштавање него на улазак домаћина.{S} Одмах би бацио на сто динар, а једи |
јана — увек је био једнак.</p> <p>Његов улазак у кућу личио је пре на стропоштавање него на ула |
који су задовољни да их свет види како улазе у штампарију.</p> <p>Дугић је често долазио у шта |
јећи, озбиљно.{S} Севићу је било као да улази у лавовски кавез, подрхтавао је, ногавице око кри |
ће допирала је лупа машина.</p> <p>— Та улази, нећеш ваљда вековати овде, рече јој Мица, којој |
браћала пажњу куда иде.{S} Нађе се пред улазом у Калемегдан.{S} Застаде мало, као очекујући нек |
ена!{S} После зажарене калдрме варошких улица — шљунком насуте стазе; после дугих низова кућа, |
пристаде Јелена.</p> <p>Пођоше мрачним улицама у разговору.{S} Говорећи о овоме и ономе, дођош |
у Београду има доста људи, сарадника са улице, случајних, оних који су срећни што имају приступ |
и су Босанском улицом.{S} Кад дођоше до улице Краљевића Марка, у којој је Јелена становала, она |
улицом.{S} Јелена, која га је чекала на улици, једва га стиже.{S} Дуго је требало док се Севић |
и дан.{S} И извуче је.</p> <p>Ваздух на улици, свежији него у радионици, запахну је у лице.{S} |
а.{S} Кад су већ биле у Кнез-Михајловој улици, она повуче Мицу у страну, рече јој да је боли гл |
сам брзо, близу тебе, у Југ-Богдановој улици.{S} Затим сам отишао Павићу.{S} Он се извињава шт |
понови.{S} Излете као из топа и полете улицом.{S} Јелена, која га је чекала на улици, једва га |
>И обоје заћуташе.{S} Ишли су Босанском улицом.{S} Кад дођоше до улице Краљевића Марка, у којој |
е допратио до врата.</p> <p>Изишавши на улицу, Јелена није знала на коју ће страну.{S} Онако на |
озва је он, показујући на Кнез-Милошеву улицу.</p> <p>— Куда?</p> <p>— Да прођемо мало, па ћемо |
егдана.</p> <p>И уђоше у Кнез-Михајлову улицу, у којој је већ било доста беспослена света.</p> |
лавом у знак поздрава скрете у Босанску улицу.</p> <p>Осећала се лако.{S} Била је чак и радосна |
рица, скренула би одмах у прву споредну улицу. <pb n="87" /> Чинило јој се да не би могла да из |
сто, с Милицом, ишла близу њих, само да улови коју њихову реч.{S} Није чула ништа интересантно, |
а чека да је неко запроси, па и ту игра улогу родитељски пристанак.{S} Данашњи брак није заснов |
ек који је на себе примио ту незахвалну улогу да те уведе <pb n="113" /> у живот, да сам ти упр |
око поноћи, одговори он.</p> <p>Она га умало не упита где је ноћио, не за то што јој је било к |
ам како.{S} Девојке имају часова кад не умеју да мисле, кад су само крв и осећај, хладнокрвност |
тао зашто бежим, не бих му, чини ми се, умела рећи.{S} Али је у мени било нешто, што ме је гони |
елена би се најрадије вратила, али није умела да се извуче, а да каже да јој је доцкан није хте |
имљана, заокружи све то како је знала и умела и преписа што је читкије и лепше могла.</p> <p>Је |
отвори човечанства“, не би ни сама себи умела да одговори.</p> <p>Загледа се у небо.{S} Виде ми |
напротив, он је чинио све што је знао и умео, али све то на један неспретан начин, тако да се в |
ок не сврши са испитом.{S} Али ју је он уместо одговора, привлачио себи, обасипао пољупцима, ув |
увек уморне од рада, око врата лепршава уметничка машна, одевен некако немарно али отмено, мушк |
м.{S} Висок, витак, високога чела, дуге уметничке косе, лепе очи увек уморне од рада, око врата |
вен, без браде и цвикера, али такође са уметничком машном и косом.{S} Панталоне нису могле сасв |
примерака.{S} А растураће се.</p> <p>— Умећу ја да га испуним и учиним интересантним, мислио ј |
ше, да схвати друштвене доктрине, да се умеша међу људе који <pb n="26" /> раде на препорођају |
мпатије публике, која се, из жеље да се умеша у туђе ствари, окупила око њих, тако да Јелена ни |
ицу уз груди, а Јелена се подавала томе умиљавању. </p> <pb n="47" /> <p>Одједном уздрхта сва, |
вати, рече отац матери, вртећи главом и умирујући расплаканога малишана.</p> <p>Мати не одговор |
и у нас женскиња, које је, ако не онако умно како ви замишљате, а оно бар расположено за борбу. |
ења?{S} Несумњиво је да и овде има врло умног женскиња, али <pb n="56" /> мислим да нема ниједн |
ивније светлости.</p> <p>— То су велики умови, помисли, па јој опет изађе пред очи Јова, онако |
иш? упита Јелена.</p> <p>— Куда бих?{S} Уморна сам од јуче, а и овај роман ме јако занима, па ћ |
ела, дуге уметничке косе, лепе очи увек уморне од рада, око врата лепршава уметничка машна, оде |
За његова шегртовања млађа му сестрица умре, а старија побеже од куће и ступи у службу.</p> <p |
д свога рада.{S} Отац му је међутим био умро, а кућица продата за дугове.{S} Од сестре ни трага |
во га опет пролеће.{S} Само је она сада умртвљена...</p> <p>Често размишљајући о школи, у њој с |
немарио своју кућу.{S} У вечној трци за унапређењем није на децу ни обраћао пажњу.{S} Преко дан |
ечају.{S} Па се и то сврши.{S} Даље, на универзитет, није се могло, јер није радио.{S} Али сам |
не.{S} Догодине имамо матуру, па после универзитет...{S} И Мица, помишљајући на још дуго школо |
S} Рачунала је да би и она сада била на универзитету...{S} Овако је практикант...{S} Па би се с |
искористим време и да почнем студије на универзитету.{S} Отац ме посаветова да учим што практич |
да је сасвим природно да се и формално уништи брак, који је стварно већ одавно раскинут. </p> |
} Идеалан је брак кад у њега обе стране уносе добру вољу за заједнички живот, кад обе стране по |
но у врата.{S} Хтела не хтела, пусти га унутра, само да јој се не скупља свет.</p> <p>— Шта хоћ |
ћеш, казуј? питаше она не пуштајући га унутра.</p> <p>— Пусти ме, па ћеш чути. </p> <pb n="118 |
> <p>Али пред вече ето га опет.{S} Хоће унутра, има, вели, нешто да јој каже.{S} Она га пусти, |
на му пружи петицу, али он рече да хоће унутра, јер има да разговара с њом.</p> <p>— Шта ћеш, к |
ред уредништво.{S} Али је требало и ући унутра.{S} Застала је пред капијом, притиснула руком ср |
у забуни, пође вратима која су водила у унутрашњост куће.</p> <p>— Овуда, госпођице, прискочи С |
које је врло узбуђено скакутало.{S} Из унутрашњости велике куће допирала је лупа машина.</p> < |
о биле прешле у навику, да се, кад дође уобичајено време, није могла отргнути.{S} Наравно да ко |
з Србије Јелена није мислила о њему.{S} Уопште није више рачунала са могућношћу да ће се још ср |
сно јој је било да га неће положити, да уопште неће ни доћи до њега, јер сем двојака није ни им |
е жена, па била она сестра или сродница уопште ?{S} И ако платиш прописану таксу, можеш се ожен |
тву, бар се тако мислило, ако се о томе уопште мислило.{S} Због тога пријатељства ваљда и Севић |
совка и</p> <p>само псовка.{S} Севић се уопште није сећао да је од оца што друго и чуо, као што |
кључи такав брак, који се код нас не би уопште сматрао <pb n="55" /> као брак.{S} Па онда радо |
ме то Мица говори.</p> <p>— Та знаш га; уосталом, показаћу ти га кад га будемо среле. </p> <pb |
који не могу да шетају других дана.{S} Уосталом и касно је већ, ја ћу кући.</p> <p>Спремајући |
Видела си како су те онда дочекали.{S} Уосталом ти иди ако ти се иде, само мене више не зови.< |
ојима добацује разне непристојности.{S} Уосталом нека ради са служавкама шта хоће, а ја ћу рећи |
>.“ То је свакако нешто велико.{S} Мица уосталом рече да је роман веома занима.{S} Видиш, молим |
S} Били бисмо обоје слободни.{S} Ја сам уосталом данас разговарала са адвокатом, написала сам и |
а да ми нисмо једно за друго.{S} То смо уосталом одавно обоје увидели, па смо и живели свако за |
ад се Јелена спремала да лође на ручак, упаде Севић у атеље.{S} У дроњцима, он који никада није |
у какву другарицу.</p> <p>— Врло добро, упаде јој он у реч.{S} Слажем се са твојом намером и ми |
о главе.{S} Само су јој очи биле некако упадљиве.{S} Крупније, црне као угљен, одавале су разбу |
утра није ништа научила!</p> <p>Устаде, упали светиљку и поче да ради.{S} До сванућа научила је |
се моћи што учинити.{S} Сведок си мојих упињања да се подигнем.{S} Али и ту се показало да вели |
сумрак.{S} Онда, обраћајући се Јелени, упита:</p> <p>— Зар не би било пријатније да изађемо, п |
/p> <p>— А шта је ?{S} Поезија, проза ? упита не осврћући се. </p> <pb n="34" /> <p>— Проза, фи |
/p> <p>— Госпођица је студенткиња, не ? упита Севић.</p> <p>— Нисам још, ја сам матуранткиња. < |
ије.</p> <p>— Шта је, што се скупљате ? упита орган јавног поретка.</p> <p>— Молим вас, обрати |
е му.</p> <p>— Шта ћете ви, госпођице ? упита је он чим је спази и не чекајући да она њега осло |
мала куда.</p> <p>— Шта ћемо за ручак ? упита је Севић првога дана ујутру.</p> <p>— Па зар ја д |
p> <p>— Лепо, шта мислиш сад да радиш ? упита он.</p> <p>— Како ме то питаш?{S} Како то „сад“?{ |
— Молим, где је канцеларија уредништва? упита Јелена, прибирајући сву своју храброст и гутајући |
еја се Мица грохотом.</p> <p>— На кога? упита Јелена мало зачуђена</p> <p>— Па на онога Јову Ду |
ину за људе као што смо.{S} Дугић и ја? упита најзад Севић.</p> <p>— Верујем да има, одговори Ј |
јзад седе уз њу.</p> <p>— Шта си хтела? упита Мица.</p> <p>Јелена не одговори, а Мица извади из |
ених очију.</p> <p>— Ти спаваш, Јелена? упита Мица.</p> <p>Јелена уздахну дубоко.</p> <p>— Не с |
м. </p> <pb n="14" /> <p>— Па какав је? упита Мица, престајући да сплиће цвеће.</p> <p>— Чини м |
радиш, Мицо, зар верујеш у те враџбине? упита одједном Јелена.</p> <p>— Какве враџбине ?{S} Пле |
/p> <p>— Ја сам, госпођице, шта желите? упита он ужурбано.</p> <p>— Ја сам пре неколико дана пр |
="42" /> <p>— А да ли ћете га штампати? упита Јелена бојажљиво.{S} У ствари, у грудима јој се р |
мам посла.</p> <p>— Кад ћемо се видети? упита он.</p> <p>— Видећемо се већ, одговори му она, гу |
на ујутру.</p> <p>— Па зар ја да кувам? упита Јелена бојажљиво и с неверицом.</p> <p>— Па ваљда |
ногу.</p> <p>— Ко је онај мали са њим? упита Јелена.</p> <p>— То је Петар Севић, интимус Јовин |
га обновимо!</p> <p>— А шта је с Јовом? упита она.</p> <p>— Славно пропао у рушевинама света! и |
мира.</p> <p>— Хоћете ли на Калемегдан? упита. </p> <pb n="45" /> <p>— Идемо до књижаре, али ак |
Важно, одговори Јелена.</p> <p>— Посао? упита он опет.</p> <p>— Посао, одговори она кратко.</p> |
.</p> <p>— Зар нећемо вечерати заједно? упита он.{S} Буди мој гост.</p> <p>Она одговори одлучно |
збиљно.</p> <p>Он седе.</p> <p>— Важно? упита.</p> <p>— Важно, одговори Јелена.</p> <p>— Посао? |
p> <p>— Клипан, рече ова.</p> <p>— Што? упита Јелена, која ту погрду схвати скоро као увреду за |
па ћемо онда проти.</p> <p>— Сад одмах? упита она.</p> <p>— Сад одмах.</p> <p>— Хајдемо, паре ћ |
уку у знак поздрава.</p> <p>— Куда ћеш? упита га.</p> <p>— На ручак.</p> <p>— Па зар нећеш ... |
ављених очију, прљав.</p> <p>— Шта ћеш? упита Јелена.</p> <p>— Тебе, пелтечио је Севић, хватају |
ом.</p> <p>— А ти не мислиш да излазиш? упита Јелена.</p> <p>— Куда бих?{S} Уморна сам од јуче, |
.{S} Пре него што је мати и могла да је упита где је била досада, Јелена, чинећи се расположена |
на.{S} Кад она тури кључ у браву, он је упита: </p> <pb n="92" /> <p>— С ким станујеш?</p> <p>— |
не могаде Јелена да се уздржи, а да не упита. </p> <pb n="93" /> <p>Он заусти да каже нешто, а |
е, поче да кипи у души.{S} Једе, а и не упита је како је издржала две године оваквог живота.</p |
којим је био у завади.{S} Њу међутим не упита ни „како си“, ни „шта радиш“.{S} Место свега загл |
ћи, одговори он.</p> <p>Она га умало не упита где је ноћио, не за то што јој је било криво да ј |
овечанства.</p> <p>Да се међутим Јелена упитала у чему се састоји друштвена несрећа, шта је то |
ућност она не наиђе ни на кога ко би је упитао шта жели, а сама није знала на коју ће страну.{S |
загледао се само у њена округла прса и упитао с ким станује!{S} А он је муж, њен муж, који би |
су ти други већ причали.{S} Да ме је ко упитао зашто бежим, не бих му, чини ми се, умела рећи.{ |
идејама.{S} Мица рече да не зна, али ће упитати брата, који се о Јови не изражава баш најлепше. |
је знао како да почне.</p> <p>— Па сад? упитах бојажљиво.</p> <p>— Куд сви, ту и ми! уздахну от |
ако црвена.{S} Као да си сад из казана? упиташе је.</p> <p>— Брзо сам ишла узбрдо, па сам се за |
о капије, чак је једном и ушла, али се, уплашена, одмах извукла.{S} Чинило јој се нечувено смел |
цнуше кости.{S} Дете врисну, зачуђено и уплашено, а она га брзо спусти и утрча у своју собу, па |
је све Јова написао, јер је хтела да се упозна са његовим погледима и идејама.{S} Мица рече да |
.</p> <p>Јелена је горела од жеље да се упозна било с њим, било са Севићем.{S} Веровала је да ћ |
жи посла.{S} Пребројала је људе које је упознала поред Севића.{S} Сви су они били из „<title>В. |
е крај.{S} Тих двадесет-тридесет динара употреби на себе, а ја ћу гледати да ти се одужим за св |
у, а у исто време и потребу да ту снагу употреби, истроши.{S} Било јој је јасно да јој ваља мно |
није се усуђивала да пође у уредништво, управо долазила је до капије, чак је једном и ушла, али |
на је од брака очекивала много, али шта управо није знала ни сама.{S} Место свега добила је у п |
поступка, мислим на своју удају, што је управо било бежање од среће.{S} Ну, то сам учинила ни с |
{S} Ми ћемо живети заједно, наш брак ће управо сад тек почети.{S} Ти имаш диван стан, а ја нема |
Где станујеш?</p> <p>— Ја?{S} Нигде или управо где стигнем.{S} Скоро је већ лето, па је лепо и |
аћи на крај.</p> <p>— Човече, та шта ти управо хоћеш од мене ?{S} Хоћеш ли да ме убијеш !</p> < |
уведе <pb n="113" /> у живот, да сам ти управо ја показао радости живота...</p> <p>— Доста, дос |
несрећа, шта је то она увиђала и шта су управо хтели ти будући <pb n="37" /> „добротвори човеча |
мпаријом.{S} Муж јој је из затвора слао упутства како и шта да ради.{S} Доби неке ситне послове |
о.</p> <p>Чисто стидећи се онога што је урадила, а осећајући да је крива, није тражила ничије д |
У том се сети да ништа од задатака није урадила.{S} Врати се столу и поче да чита, али јој се у |
одине, поче одмах Јеленин отац, што сте урадили урадили сте.{S} Нисам вас звао да овде приређуј |
оче одмах Јеленин отац, што сте урадили урадили сте.{S} Нисам вас звао да овде приређујемо сцен |
вић већ раније био спремио свештеника и уредио формалности.{S} Венчали <pb n="70" /> су се одма |
ушима.{S} Па онда смех оне девојке, па уредник и његова гадна псовка.{S} Згрози се.</p> <p>— Д |
ку, па онда као да нешто пуче.{S} То је уредник исправљао неку погрешку машинског ученика.</p> |
је добро.{S} Хвала, госпођице!</p> <p>И уредник приђе другој машини.</p> <p>Јелена чу једну кру |
рнала</title>“.</p> <p>— Дајте, затражи уредник, загледајући нешто око машине и пруживши руку н |
љувачку.</p> <p>— Шта желите?{S} Ја сам уредник, Павић, одговори дебељко, гледајући младе девој |
>Јелена му утури рукопис у руку.</p> <p>Уредник га узе, али загледаше и даље око машине.</p> <p |
се чују и онако гадне речи, и то још од уредника!{S} Па како се они мушкарци понашају према жен |
евића.</p> <p>— Господине, дошла сам до уредника омладинскога дела „<title>В. Журнала</title>“. |
то се обрукао пред својим <pb n="77" /> уредником.{S} Али шта је знао.{S} Заседе, узе текст и д |
а дочека и пошто се договорио са својим уредником, донесе Јелени да код куће преводи фељтоне.</ |
> <p>— Ја сам пре неколико дана предала уреднику г. Павићу један свој рукопис, па сам хтела да |
ови.</p> <p>— Молим, где је канцеларија уредништва? упита Јелена, прибирајући сву своју храброс |
кад на свој псеудоним прочитају поруку уредништва: „Што сте се ућутали, пријатељски поздрав!“ |
очарана у својим идеалним замишљањима о уредништвима, о штампаријама, које је она сматрала за н |
а, кад ниси у стању да га радиш ?{S} За уредништво једнога свакодневнога листа мора се преводит |
силом се отимајући да више не мисли на уредништво.{S} Али у колико је више дана пролазило, све |
<p>Једнога дана дође опет с Мицом пред уредништво.{S} Али је требало и ући унутра.{S} Застала |
могла.</p> <p>Јелена је замишљала да је уредништво листа велика и права радионица, висока, прос |
боди, љубави, напретку.{S} Замишљала је уредништво као какву кошницу, у којој свако ради свој п |
а ради лекције, али су јој у глави били уредништво и штампарија.{S} Лупа машина зујала јој је у |
алазећи тему, ну после је навикла.{S} У уредништво је ишла свакога дана, обично око пет сати по |
них који су срећни што имају приступа у уредништво, који су задовољни да их свет види како улаз |
се за неколико дана отимала да не оде у уредништво.{S} Она није волела Севића, нимало, али су ј |
све ју је нешто више вукло да бар оде у уредништво, само да види шта је са њеним радом, који јо |
недељу дана није се усуђивала да пође у уредништво, управо долазила је до капије, чак је једном |
ниле.</p> <p>Једном Јелена баш да уђе у уредништво, а Севић испаде пред њу.</p> <p>— Боли ме не |
радан око пет сати поподне, однесе је у уредништво.{S} Одважно уђе <pb n="41" /> у познату капи |
ком Журналу</title>“.</p> <p>Долазећи у уредништво, Јелена је за Севићевим столом врло често за |
тановао и пре женидбе.{S} Муж је ишао у уредништво, на посао, а жена је остајала код куће, у по |
и Јелена се врати, али убрзо скрете ка уредништву „В. Журнала“.</p> <p>Севић је био сам, читао |
а се онда сети данашњег свог покушаја у уредништву и одвратности коју је осетила.</p> <p>— Ипак |
о врло заузет.{S} Час је остајао дуже у уредништву, радећи њен посао, јер она није никад стигла |
<p>— Павић ми је дао моје старо место у уредништву, само са мањом платом.{S} Вели да му нисам б |
буду ропкиње, да због глупог друштвеног уређења и морала буду лишене живота само зато, што, нем |
бесплатну сарадњу и на већу продају.{S} Уређивање тога омладинског дела би додељено Севићу. </p |
да он то тако хоће, али да му то није и урођено.</p> <p>Становали су у соби за самце, у Савамал |
акав је желео.{S} Речи су му клизиле са усана да се јелена чудила.{S} Био би то најидеалнији бр |
кад је половно много јевтиније.</p> <p>Уселише се и наместише.{S} Кад је Јелена видела како јо |
ова, човек који се отресао предрасуда и уског гледишта локалног морала и поповског приповедања. |
ар-два, после чега је он одлазио, да се ускоро опет врати.</p> <p>Јелена је била у очајању.{S} |
Осети силно узбуђење при помисли, да ће ускоро и <pb n="32" /> она с правом долазити у ову кућу |
уздрхтавала је при помисли да ће Севић ускоро доћи, да ће понова заузети место крај ње као њен |
који је, свакако, нешто наређивао, али услед лупе машина Јелена није могла ништа разабрати.{S} |
ријатељски, пљачкајући нас и за најмању услугу. </p> <pb n="103" /> <p>Прећи ћу преко свега оно |
се удаш за њега?</p> <p>Јелена гризаше усне од једа.{S} Говор овога човека вређао ју је, али о |
и ћете имати пара?</p> <p>Јелена напрћи усне.</p> <p>— Пара?{S} А што се онда девојкама даје ми |
а да ради.{S} Доби неке ситне послове и успе да плати раднике и да нешто дотури и мужу.{S} Али |
удила да заборави.{S} И зар сад, кад је успела да из основа измени живот, кад га је осигурала, |
о новца слати и Севићу.</p> <p>Пошто је успела, после великих мука и дугих преговарања, да се н |
ико љубазних речи могу у њој да изгладе успомене на месеце или године ранијег бедног живота. </ |
Спочетка Јелена није смела пред њим ни уста да отвори, али се после ослободила и врло често су |
е Јелена већ давно била чула из његових уста.</p> <p>— Буди сад уз мене, моја другарица, молио |
е.{S} При последњим речима поглед му се устави на њеним бујним прсима.{S} Њу намах обли румен.< |
ла је да је тај поглед узбуђује, да јој уставља дах.</p> <p>— Ви велите дакле да у нас има жена |
у и, спазивши лепу престрашену девојку, устаде неспретно са расклиматане столице.</p> <p>— Ја с |
} А за сутра није ништа научила!</p> <p>Устаде, упали светиљку и поче да ради.{S} До сванућа на |
стајала код куће, у постељи, из које би устајала кад јој лежање већ досади.{S} Спремила би се и |
уби.{S} Она покушаваше да се окрене, да устане, али у колико се више отимала, у толико ју је Се |
стеље, па би и сама легла, да већ зором устане, скува кафу и отправи мужа.</p> <p>Мати је била |
је била лепа девојка, пред њим се није устручавала, није много скривала ни својих телесних дра |
листа као што је „Журнал“.{S} Али се не усуди, знала је да јој другарице не би после дале мира. |
лико.</p> <p>Читаву недељу дана није се усуђивала да пође у уредништво, управо долазила је до к |
слушају, нико се у његову присуству не усуђује ни да проговори.</p> <p>— Па то личи на онога ш |
самостално.</p> <p>— Видиш, говорио је усхићено, овако ништа ни довека.{S} А са штампаријом ће |
шала, опијајући се насликаним лепотама, утапајући се са свим у ту будућност.{S} Није ни осетила |
олела је своју децу и у њима је тражила утеху за разочарење у браку.{S} Док је муж таљигашио по |
што ме је гонило.{S} Можда сам хтела да утечем од своје прошлости!</p> <p>Била сам у друштву го |
да ће лично познанство учинити друкчији утисак него књиге.{S} Али се прилика није указивала.{S} |
ен и необријан, учинио је на ме страшан утисак, да ми се срце стегло.{S} Ништа не мислећи притр |
ђено и уплашено, а она га брзо спусти и утрча у своју собу, па се онако обучена баци на постељу |
руку некако иза себе.</p> <p>Јелена му утури рукопис у руку.</p> <p>Уредник га узе, али заглед |
ом пред уредништво.{S} Али је требало и ући унутра.{S} Застала је пред капијом, притиснула руко |
наче девојкама давао мираз!</p> <p>Мица ућута, завидећи помало Јелени, што ова, кћи високог чин |
најлепше мислио.</p> <p>И он уздахну и ућута, да после неколико корака настави.</p> <p>— Павић |
угу.</p> <p>— Шта је, Јелена, шта си се ућутала ? питале су другарицу, која је мирно стајала на |
рочитају поруку уредништва: „Што сте се ућутали, пријатељски поздрав!“ А у Београду има доста љ |
p>— Заборавила сам можда.</p> <p>И опет ућуташе обоје, идући ногу пред ногу.</p> <p>Кад су били |
, па ћу данас остати код куће.</p> <p>— Ух, те твоје романчине!{S} Никад их се нећеш заситити.{ |
нисам била <pb n="101" /> у заједници, ухапсише као непријатељског шпијуна.{S} Није ми га било |
кипело.{S} Једва се уздржавала да га не ухвати за гушу и задави, толико јој је био мрзак.{S} Ип |
она виде како један од оних црних људи ухвати једну девојку за раме, скоро за груди.{S} Ова се |
ст.{S} Није ни осетила како ју је Севић ухватио за руку, настављајући причање и милујући је.</p |
титу од мужа, који јој чини неприлике и уцењује је.</p> <p>— Госпођо, рече јој чиновник, он је |
ки други студенти, који практикантишу и уче школу.</p> <p>Али је требало књига и новаца, а она |
аци и девојчице да се протрче и да мало уче, шипарице и младићи и да се проведу. </p> <pb n="10 |
едник исправљао неку погрешку машинског ученика.</p> <p>— Свирепости послодаваца! помисли Јелен |
о да полаже испит зрелости као приватна ученица, па да настави студије, као и толики други студ |
добих одобрење да полажем као приватна ученица VIII разред и матуру уз оне који су били на теч |
пршаше се на поветарцу.</p> <p>Наше две ученице прођоше поред њих на више, па се онда вратише, |
као Твен, пео све више.{S} У Русији је учествовао у атентату на цара, или на неког великог кне |
арење веће кад буду принуђена да и сама учествују у борби за опстанак.</p> <p>Јелена је од брак |
цу, која је мирно стајала на страни, не учествујући у општој веселости.</p> <p>— Мани је, опет |
ј се учини огромна неправда што мора да учи ове глупе и сувопарне предмете, кад су јој у глави |
своме мишљењу интересантније ставове да учи и напамет. </p> <pb n="29" /> <p>Колико пута је хте |
време.{S} Петар побеже од куће поче да учи типографски занат, па га и изучи.{S} За његова шегр |
је неколико дана.{S} Јелена је марљиво учила своје лекције, силом се отимајући да више не мисл |
ти своју сестру друкчије него што су га учили.{S} Она је била лепа девојка, пред њим се није ус |
универзитету.{S} Отац ме посаветова да учим што практично, а да не траје дуго.{S} Реших се за |
јој пуцају кости под његовим рукама.{S} Учини крајњи напор и гурну га што је могла јаче.{S} Он |
але одштампане табаке.</p> <p>Јелени се учини све врло познато.{S} Осети силно узбуђење при пом |
ати се столу и поче да чита, али јој се учини огромна неправда што мора да учи ове глупе и суво |
ни имала других оцена.{S} И брак јој се учини као котва спасења. </p> </div> <pb n="69" /> <div |
лодаваца! помисли Јелена и намах јој се учини да разуме мржњу радника према послодавцима.</p> < |
Са друштвом, у којем је себе замишљала, учинила би она много.{S} Мисли јој и нехотице пређоше н |
у гледати да ти се одужим за све што си учинила досада за мене.{S} Збогом!</p> <p>— Ваљда до ви |
аво било бежање од среће.{S} Ну, то сам учинила ни сама не знам како.{S} Девојке имају часова к |
дући са Мицом у школу, срете Севића.{S} Учинило јој се као да је он очекивао њен пролазак.</p> |
е се.</p> <p>— Умећу ја да га испуним и учиним интересантним, мислио је.{S} Повлађиваћу укусу п |
у овешталу оделу, погрбљен и необријан, учинио је на ме страшан утисак, да ми се срце стегло.{S |
ошћу да ће се још срести.{S} Сад јој се учинио као жива претња, као смртна опасност.</p> <p>— Ј |
да свако има свој пут.{S} Врло добро си учинио што си нашао стан.{S} Ја ћу наставити свој живот |
а ти кажем, женирао бих се да сам ја то учинио.{S} Грубости живота су нас раставиле, не везујмо |
д себе своје досадашње васпитање, па да учините по срцу и својим убеђењима ?</p> <p>— Ја ?{S} Ј |
ао у каквога идола, веровао је да ће он учинити нешто велико, да ће извести неку велику друштве |
.{S} Веровала је да ће лично познанство учинити друкчији утисак него књиге.{S} Али се прилика н |
нада.{S} Веровао сам да ће се моћи што учинити.{S} Сведок си мојих упињања да се подигнем.{S} |
p> <p>— Увек ти тако, никад нећеш да ми учиниш по вољи.{S} Да сам ти казала да останемо код кућ |
што су Дугић и Севић.{S} И ова двојица учинише јој се велики, врло велики.</p> <p>По вечери се |
ема мени ни према матери.{S} Али што је учињено не мења се.{S} Ја нећу да она икада зажали на м |
ме проводио је у читању разних књига, а учио је и свршио празничну школу.{S} Тако је дошао до с |
мора у школу, а кад хоће у школу мора и учити.{S} А за сутра није ништа научила!</p> <p>Устаде, |
рожимало ју је од пете до перчина.{S} У ушима су јој још непрестано биле речи Севићеве.{S} Па с |
мпарија.{S} Лупа машина зујала јој је у ушима.{S} Па онда смех оне девојке, па уредник и његова |
долазила је до капије, чак је једном и ушла, али се, уплашена, одмах извукла.{S} Чинило јој се |
ао био што пре готов.{S} Брзо је сасвим ушла у посао, који јој је био <pb n="89" /> двојако кор |
а, уверавајући је да је она тако дубоко ушла у његов живот, да он више не може без ње, да је он |
иком, донесе Јелени да код куће преводи фељтоне.</p> <p>Јелена, сва срећна, приону на посао, ве |
је удруживање двеју јединки, сродних по физичким <pb n="54" /> и интелектуалним особинама, већ |
ја ништа не радим онако, нити сам неки филантроп...</p> <p>— Слушај, Петре, прекиде га Јелена, |
а нисам милионер да губим време... нити филантроп, да...</p> <p>— На, само иди, — и Јелена му т |
ћући се. </p> <pb n="34" /> <p>— Проза, филозофија, једва протепа Јелена.</p> <p>Пауза.</p> <p> |
пута је хтела да се окане Јове и његове филозофије, али би јој увек пред очима заиграли његово |
„Анархизма као филозофске доктрине“ до „Филозофије бројева“.{S} Читала је то Јелена, али некако |
пала главу како и чиме да почне, изабра филозофију, идеју о Богу.{S} Прелиста неколико брошуриц |
рским чланцима и по неколиким књижицама филозофске садржине, по анархистичним идејама које је с |
ва дела Јовина, почев од „Анархизма као филозофске доктрине“ до „Филозофије бројева“.{S} Читала |
</p> <p>Знаш да сам била у Министарству Финансија, где ме је затекао и овај рат.{S} Бомбардовањ |
тављена — за практиканта у Министарству Финансија.</p> <p>И Јелена поче, као практикант, да од |
м официрима.{S} Сад ваљда нисмо довољно фини...</p> <p>И Севић трпаше гомиле лажи, знајући да ћ |
Севића да купе све ново, а не половно у Фишеклији.{S} Чудио се он зашто она хоће све ново, кад |
и налазим да је сасвим природно да се и формално уништи брак, који је стварно већ одавно раскин |
евца.{S} Зашто не бисмо издејствовали о формално раскидање брака...</p> <p>— А, не!{S} Немам на |
а тај начин брже се свршавају предходне формалности.{S} Само да ли ће он пристати?</p> <p>— Он |
раније био спремио свештеника и уредио формалности.{S} Венчали <pb n="70" /> су се одмах.{S} П |
је да бирократизам све увлачи у некакве форме, не хајући за вапаје душе.</p> <p>— Ићи ће тешко, |
лас му је лако подрхтавао и скоро сваку фразу понављао је.{S} Јелена се осећала нелагодно под т |
p> <p>— Немам, разумеш ли!{S} Немам!{S} Хајд’ сад, па дођи сутра.</p> <p>Али се није могла отре |
помагала и њега у затвору.</p> <p>— Па хајд’! реши се најзад.</p> <p>Ручали су оно што је Јеле |
како би све то изврнула.</p> <p>— Него, хајде, остави књигу, па се спремај да изађемо, навали Ј |
ме нешто глава, па бих да прошетам.{S} Хајдемо заједно, позва је.</p> <p>— Хајдемо, пристаде Ј |
лићен, чинило се као да спава.</p> <p>— Хајдемо да прођемо мало и по Калемегдану.{S} Ја волим о |
нала да ли да иде или да чека.</p> <p>— Хајдемо, повуче је Мица.</p> <p>— Па ... да видимо хоће |
{S} Хајдемо заједно, позва је.</p> <p>— Хајдемо, пристаде Јелена.</p> <p>Пођоше мрачним улицама |
есту пред Вознесенском црквом.</p> <p>— Хајдемо овуда! позва је он, показујући на Кнез-Милошеву |
упита она.</p> <p>— Сад одмах.</p> <p>— Хајдемо, паре ћеш добити кад изађемо из протине канцела |
и састанци.{S} Од трамвајске станице до Хајдучке Чесме и до Кнежеве Погибије, где има стаза и г |
кратизам све увлачи у некакве форме, не хајући за вапаје душе.</p> <p>— Ићи ће тешко, рече најз |
а су хтеле да прозру Јелену скроз, кроз хаљину.{S} Глас му је лако подрхтавао и скоро сваку фра |
ном, почне да рачуна: сарадници толико, хартија толико, штампа толико, свега толико.{S} Рентира |
рена и Јелена спази колутове штампарске хартије.{S} Крај прозора виде Севића.{S} Срце јој задрх |
, како иду између машина, односе пакете хартије или доносе.{S} Виде и неколико девојчица, које |
овине, расклопљене књиге, читави рисови хартије за писање.{S} Нема тишина, само се чује, једва, |
чује, једва, како пера клизе по глаткој хартији.{S} Даље је замишљала да ће је стати труда и му |
и од брака остаде муж у затвору, дуг за хартију за лист и штампарија.</p> <p>Мислила је да ће с |
рију, али да прими и Севићеве дугове за хартију, прекиде све везе са дотадањим животом.{S} Ишла |
им узвишењима, крај машина, и убацивало хартију.{S} Виде људе, необријане и црне од штампарског |
та су те девојке што убацују и савијају хартију, шта су сви они према сарадницима, према онима |
тезања.</p> <p>— Ох, хвала вам, Јелена, хвала! викну Севић некако пригушено и за час је Јелена |
та.</p> <p>— Хоћеш ли још?</p> <p>— Не, хвала, нисам баш ни гладан.{S} Јутрос сам добро доручов |
лена после малог затезања.</p> <p>— Ох, хвала вам, Јелена, хвала! викну Севић некако пригушено |
а бих вас молио да и ви тако чините.{S} Хвала, госпођице, будите уверени да ће нам ваша сарадња |
димо, па ћемо штампати ако је добро.{S} Хвала, госпођице!</p> <p>И уредник приђе другој машини. |
ву, подметнувши руке под чело.</p> <p>— Хвала Богу да се и ти смириш! добацише јој две-три друг |
дружио са Севићем за то, што га је овај хвалио до небеса и преувеличавао сваку његову реч, свак |
шићу, па ћу онда и ја у Београд.</p> <p>Хвалиш се својим браком!{S} Ја ти од срца желим да увек |
слили који пут на мене? питаше он даље, хватајући је за руку.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— |
у рушевинама света! издекламова Севић, хватајући је за руку.</p> <p>Јелена повуче руку, али ос |
лена.</p> <p>— Тебе, пелтечио је Севић, хватајући је за мишицу, приближујући јој се све више.{S |
ама које је сејао око себе, а које нису хватале корена.{S} Важио је као опасан човек, наравно с |
то је Јеленин део материнства, и једна хиљада динара на име удомљења.{S} Сматрам да је Јелена |
ло друкчије.{S} Ево вам, господине, три хиљаде динара, то је Јеленин део материнства, и једна х |
свега толико.{S} Рентира се већ са три хиљаде примерака.{S} А растураће се.</p> <p>— Умећу ја |
да будила из зимњега сна, све је певало химну животу и љубави.</p> <p>Сад је Јелена са Севићем |
ико девојчица, које су својим прстићима хитро савијале одштампане табаке.</p> <p>Јелени се учин |
о.</p> <p>Тако је дошла дубока зима, са хладним данима и дугим ноћима.{S} Своје школске предмет |
> <p>— Па ваљда нећу ја! одговори Севић хладно.{S} Шта би радила, кад не би кувала ?{S} Шта зна |
еју да мисле, кад су само крв и осећај, хладнокрвност и здрав разум изгледају им као највећи не |
ли сам могао и хтео сам да им дам комад хлеба у руке.{S} Са Јеленом је испало друкчије.{S} Ево |
ри другарице идући даље.</p> <p>— Мицо, ходи овамо! позва Јелена једну другарицу.</p> <p>— Нећу |
валићеш ме! одговори јој Мица.</p> <p>— Ходи, нећу! увераваше Јелена.</p> <p>Мица настави брати |
до Државног Савета.{S} Јелена застаде, хотећи да скрене својој кући.</p> <p>— Зар нећемо вечер |
и не пита.</p> <p>Јелена је ћутала, не хотећи да растера лепе слике, које јој је причање Севић |
е, Севић је лако обухвати око паса, као хотећи да је чува да се не спотакне.</p> <p>Ишли су нај |
ену, чији је живот он разорио, можда не хотимично.{S} Изгледало је да је и самом њему јасно да |
20" /> <p>Али пред вече ето га опет.{S} Хоће унутра, има, вели, нешто да јој каже.{S} Она га пу |
Јелена му пружи петицу, али он рече да хоће унутра, јер има да разговара с њом.</p> <p>— Шта ћ |
о у Фишеклији.{S} Чудио се он зашто она хоће све ново, кад је половно много јевтиније.</p> <p>У |
S} Уосталом нека ради са служавкама шта хоће, а ја ћу рећи брату да га мало преслиша.</p> <p>Је |
pb n="39" /> <p>Она мора у школу, а кад хоће у школу мора и учити.{S} А за сутра није ништа нау |
мираз, па јој је могуће и да се уда кад хоће.</p> <p>Јелена лежаше на страни, савивши мало глав |
воли, да противу тебе нема ништа, да он хоће да настави живот у заједници.{S} Ствар би се онда |
начин, тако да се видело да он то тако хоће, али да му то није и урођено.</p> <p>Становали су |
вуче је Мица.</p> <p>— Па ... да видимо хоће ли штампати!...</p> <p>— Видиш да сад има друга по |
ирну око паса, онако као што чинимо кад хоћемо некога да пропустимо испред себе.</p> <p>Јелена |
угарице не би после дале мира.</p> <p>— Хоћете ли на Калемегдан? упита. </p> <pb n="45" /> <p>— |
цнила.</p> <p>И хтеде да пође.</p> <p>— Хоћете ли доћи вечерас! питао је он, задржавајући пруже |
разговарати шетајући се.</p> <p>— Како хоћете, само се не могу дуго задржавати, јер имам посла |
будеш моја, Јелена? питао је Севић.{S} Хоћеш ли да будеш моја звезда — водиља?</p> <p>Шљунак з |
че, та шта ти управо хоћеш од мене ?{S} Хоћеш ли да ме убијеш !</p> <p>— Не, ни дао Бог!{S} Уби |
ала две године оваквог живота.</p> <p>— Хоћеш ли још?</p> <p>— Не, хвала, нисам баш ни гладан.{ |
ном телу, пекло ју је и жегло.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја, Јелена? питао је Севић.{S} Хоће |
у било би страшно.</p> <p>— Па шта онда хоћеш?</p> <p>— Видиш, Јелена, ја сам имао у своме живо |
да јој се не скупља свет.</p> <p>— Шта хоћеш? питала је.</p> <p>— Треба ми новаца! избаци он.< |
крај.</p> <p>— Човече, та шта ти управо хоћеш од мене ?{S} Хоћеш ли да ме убијеш !</p> <p>— Не, |
="45" /> <p>— Идемо до књижаре, али ако хоћеш можемо и до Калемегдана.</p> <p>И уђоше у Кнез-Ми |
Плетеш венац и говориш чаролије, гаташ хоћеш ли се удати до идућега Ивањ-дана.</p> <p>— И не м |
а више не могу без тебе, говорио је.{S} Хоћу да будеш увек уз мене.</p> <p>Јелена је осећала да |
имао неколико твојих редака који би ме храбрили.{S} У животу ме је држала само помисао на тебе |
ва? упита Јелена, прибирајући сву своју храброст и гутајући пљувачку.</p> <p>— Шта желите?{S} Ј |
и да ли да се рукује или не, али немаде храбрости да први пружи руку. </p> <pb n="72" /> <p>— Г |
требан муж да их води кроз живот, да их храни и брани, а оне да рађају децу, перу и кувају.</p> |
ојим очима.{S} Деца у родитељској кући, храњена и брањена, друкчије посматрају живот него њихов |
био црн као остали.{S} Необријана лица, храпава гласа, на себи је имао неко овештало одело, без |
о по имену.</p> <p>Најзад чу вику неког храпавог гласа, који је, свакако, нешто наређивао, али |
јој недостаје ваздуха, како се гуши.{S} Хтеде да виче, али јој глас застајаше у грлу.{S} Притис |
ака од атељеа чекао ју је Севић.{S} Она хтеде да га прође, али он пристаде уз њу.</p> <p>— Само |
у да га мало преслиша.</p> <p>Јелена не хтеде више да говори о томе, јер јој је било непријатно |
р овога човека вређао ју је, али она не хтеде да буде груба.</p> <p>— Да се удајем нећу, јер у |
позвани обоје „на мирење.“ Али Севић не хтеде никако да дође.{S} Најзад га некако добавише прек |
ам већ, чини ми се, задоцнила.</p> <p>И хтеде да пође.</p> <p>— Хоћете ли доћи вечерас! питао ј |
као да почиње нов живот, живот рада.{S} Хтела је да чита, да научи што више, да схвати друштвен |
ер Министарству нисам била потребна.{S} Хтела сам да искористим време и да почнем студије на ун |
Али Севић удараше бесомучно у врата.{S} Хтела не хтела, пусти га унутра, само да јој се не скуп |
обом нисам нашла ничега примамљивог.{S} Хтела бих само да на известан начин легализујемо положа |
ваљда ниси тамо нашла некога, па би сад хтела да се удаш за њега?</p> <p>Јелена гризаше усне од |
т. </p> <pb n="29" /> <p>Колико пута је хтела да се окане Јове и његове филозофије, али би јој |
есовало шта је све Јова написао, јер је хтела да се упозна са његовим погледима и идејама.{S} М |
ставила за сутра.</p> <p>Мица више није хтела ни да чује да је прати.</p> <p>— Шта ћеш тамо међ |
извуче, а да каже да јој је доцкан није хтела, јер како би она била способна за што веће од тог |
ула за тачност, често се и намерно није хтела задржавати тражењем правог израза, само да би пос |
ри, а ја сам се наљутила на њу што није хтела да изађе у шетњу.{S} Боље <pb n="25" /> да сам ос |
удараше бесомучно у врата.{S} Хтела не хтела, пусти га унутра, само да јој се не скупља свет.< |
ље дана потражи Дугића и рече му шта би хтела.{S} Овај обрече да ће разговарати са Павићем и по |
ем, <pb n="58" /> а ниједна ме не би ни хтела.{S} Ја сам ружан, а за душу и срце нико и не пита |
, па најзад седе уз њу.</p> <p>— Шта си хтела? упита Мица.</p> <p>Јелена не одговори, а Мица из |
о нешто, што ме је гонило.{S} Можда сам хтела да утечем од своје прошлости!</p> <p>Била сам у д |
ку г. Павићу један свој рукопис, па сам хтела да видим шта је с њим, а донела сам и један прево |
на прса.{S} Очи су му играле, као да су хтеле да прозру Јелену скроз, кроз хаљину.{S} Глас му ј |
, шта је то она увиђала и шта су управо хтели ти будући <pb n="37" /> „добротвори човечанства“, |
<p>Увиђајући да није само Јелена крива, хтео је да се покаже правичан.{S} После дугог размишљањ |
у велику друштвену реформу, па је ваљда хтео да се и он уз њега прослави.{S} Њихову пријатељств |
о тако, то је лепо, викао је, као да је хтео намерно да скрене пажњу пролазника.{S} Док сам био |
ије био лењ, прихвати Севић.{S} Он није хтео да руши традицију о сродству, зато што би тиме, по |
могао спремати миразе, али сам могао и хтео сам да им дам комад хлеба у руке.{S} Са Јеленом је |
како да се то изведе?{S} Родитељи неће хтети ни да чују о удаји, и то још за Севића, и нарочит |
.</p> <p>Куда ће сада и шта да ради?{S} Хукала је и плакала, али јој то не поможе.</p> <p>Како |
и питала.</p> <p>После много уздисања и хуктања, после многих „Ти си крива, жено!“ г. Ђорђевић |
S} У Русији је учествовао у атентату на цара, или на неког великог кнеза, па је побегао овамо.{ |
исте убијају краљеве, турпијама убијају царице, бацају бомбе . . .</p> <p>Прођоше крај девојака |
нца.</p> <p>Другарице, пошто су набрале цвећа и исплеле венце, враћаху се, зовући и њих.</p> <p |
ца извади из џепа конац и поче да слаже цвеће у венац.</p> <p>— Шта то радиш, Мицо, зар верујеш |
ав је? упита Мица, престајући да сплиће цвеће.</p> <p>— Чини ми се да је он нешто изванредно, п |
аваше Јелена.</p> <p>Мица настави брати цвеће, прилазећи све ближе месту где је била Јелена, па |
беше се растурила по Кошутњаку, берући цвеће за венце.{S} Све тако око седамнаест-осамнаест го |
о мањи, сиромашније одевен, без браде и цвикера, али такође са уметничком машном и косом.{S} Па |
а вртоглавица.</p> <p>— Не, само то не! цвилела је Јелена у Севићевим рукама. </p> <pb n="68" / |
исто онако пуст као и пре.{S} Ветар је цвилео кроз голо грање и витлао суво лишће.</p> <p>Као |
и кола — блага тишина, коју ремети само цвркут тица.</p> <p>Београђани, читаве породице и друшт |
S} Како су три другарице закрчиле скоро цели узани тротоар, Јова ипак мораде да скрене мало дес |
ећала на себи.{S} Плану у лицу, задрхта целим телом, из раширених ноздрва посукта дах врео као |
на.</p> <p>Севић се такође променио.{S} Целога дана трчи по пословима или се врти по штампарији |
шила се у кући.{S} Замишљена и расејана целога дана, није изазивала пажњу укућана, јер су је св |
<p>— Шта има да ми смета муж?{S} Он ће целога дана бити на своме послу, а ја на <pb n="13" /> |
није дошла, увераваше је да је он веома цени.{S} Узгред јој напомену да му радна снага баш није |
одавао, пролазио је, јер има света који цени само оне листове што нападају владу, што грде све |
ријатељи.{S} Веруј ми да те ја сад више ценим него пре, јер те је животна борба прекалила...</p |
тва, одлазе у Топчидер о празницима, на цео дан.{S} Мора се отићи, ма само и једном годишње.</p |
постоји.{S} Ти си још увек моја женица! церекао се Севић.{S} Веруј да никада ниси била лепша, н |
то је све.{S} Изостављене су оне глупе церемоније око венчања.{S} А у случају да не пристају ј |
ши, колико ће јој пута још Севић доћи и церећи се, бацити јој у лице да је она његова жена.{S} |
.</p> <p>— Па зар ја да ти купим одело? цикну Јелена.</p> <p>— Па ти имаш новаца.{S} Да ја имам |
доба, под разним изговорима, али увек у циљу да јој извуче који грош.{S} Ако му Јелена не би от |
прсника, на грудима распучена плаветна цицана кошуља.</p> <p>— Биће да је ово неки надзорник, |
</p> <p>— Шта ти је, Јелена, те си тако црвена.{S} Као да си сад из казана? упиташе је.</p> <p> |
њега нећу?</p> <p>— Доста је и то, али црква покушава све да брак очува.{S} Твој муж може да и |
злазила из канцеларије, код Вознесенске цркве.{S} Кад га спази, Јелени се стеже срце, не од рад |
је слушала као кроз сан.{S} На Саборној Цркви искуца девет сати.{S} Јелена скочи.</p> <p>— Лаку |
Божић.{S} Посматрајући драчку луку, од црквице на брегу више Драча, чинило ми се као да сам на |
ађе га на истом месту пред Вознесенском црквом.</p> <p>— Хајдемо овуда! позва је он, показујући |
ојави се некакав дебељко, који није био црн као остали.{S} Необријана лица, храпава гласа, на с |
увек пред очима заиграли његово лице и црна брада, а његове загонетне очи гледале би је прекор |
очи биле некако упадљиве.{S} Крупније, црне као угљен, одавале су разбуђену чулност.{S} Ноздрв |
ало хартију.{S} Виде људе, необријане и црне од штампарског црнила, како иду између машина, одн |
људе, необријане и црне од штампарског црнила, како иду између машина, односе пакете хартије и |
ије радила, она виде како један од оних црних људи ухвати једну девојку за раме, скоро за груди |
ма.{S} Многе је оштетио, а многе је и у црно завио.{S} Сад ће бити суђен, а нема сумње да ће би |
, дуге косе, обријаних бркова, са дугом црном лепршавом машном, <pb n="52" /> са извесним знање |
Виђала си га већ свакако.{S} Лети носи црну руску рубашку, преко које се опаше кајишем. </p> < |
Лице обично, округло, са нечим мушким у цртама.</p> <p>— Е, не могу више! рече и леже потрбушке |
није према њему имала никаквих осећаја, чак ни сажаљења.</p> <p>У то дође Севић.{S} Сачекао ју |
едништво, управо долазила је до капије, чак је једном и ушла, али се, уплашена, одмах извукла.{ |
ознам.{S} Рад ми се необично свидео.{S} Чак сам га показао и своме пријатељу г. Дугићу, који на |
ицу.</p> <p>Осећала се лако.{S} Била је чак и радосна што се овако свршило.{S} Чинило јој се да |
о пословима или се врти по штампарији и чак и певуши.{S} Па је и према Јелени био сад много паж |
ња.{S} Мени је све то одвратно.{S} Нећу чак да вам речем ни једне речи прекора.{S} Звао сам вас |
та.</p> <p>— Ниси се променио, изгледаш чак и боље.</p> <p>— Вероватно да изгледам мало боље, ј |
ки рат донео је слободу многима који су чамили у затвору, па и Севићу.{S} Кад је прочитала у но |
могло тако, ако би твој муж имао какав чаробни штапић, па само удари по столу, а ручак или веч |
о да не знаш?{S} Плетеш венац и говориш чаролије, гаташ хоћеш ли се удати до идућега Ивањ-дана. |
је никад стигла да да довољно рукописа, час је имао састанак са овом или оном високом личности, |
да како мирно светлуцају, час засветле, час гасну — баш као људи који гамижу по полутами.{S} За |
ван школе, проводила би у својој соби, час смејући се а час јецајући, час певајући, да се одма |
ој соби, час смејући се а час јецајући, час певајући, да се одмах затим стане ваљати по поду ка |
е милионе звезда како мирно светлуцају, час засветле, час гасну — баш као људи који гамижу по п |
куда, јер је он сад био врло заузет.{S} Час је остајао дуже у уредништву, радећи њен посао, јер |
дила би у својој соби, час смејући се а час јецајући, час певајући, да се одмах затим стане ваљ |
вала! викну Севић некако пригушено и за час је Јелена била у његовим рукама.{S} Љубио ју је по |
е Јелена је радила врло мало: пред први час и између часова.{S} Није било чудо што је првога тр |
олите доћи у моју канцеларију данас у 2 часа по подне.{S} Присуство ваше супруге непотребно је. |
и наглашујући сваки слог.</p> <p>После часова, по обичају, пође у шетњу са другарицама.{S} Кад |
адила врло мало: пред први час и између часова.{S} Није било чудо што је првога тромесечја имал |
ни сама не знам како.{S} Девојке имају часова кад не умеју да мисле, кад су само крв и осећај, |
и непријатељи.{S} И ја сам имала таквих часова, мислила сам да задовољавам своје срце кад сам с |
езујмо оно што је прекинуто, јер би нас чвор увек жуљио.{S} Боље је да будемо добри пријатељи.{ |
ађиваћу укусу публике, док не станем на чврсте ноге.{S} Доносићу дописе и из најмањих места, ан |
<p>— Морам.</p> <p>И пођоше, држећи се чврсто за руке.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
шавала да се извуче, али ју је он држао чврсто, да је била немоћна и да мрдне.{S} Он ју је стез |
м загрљају, и ако је он више није онако чврсто држао. </p> <pb n="59" /> <p>Севић је још дуго, |
имала мираза биће доста док не станемо чврсто на ноге.{S} Не разумем зашто би се иначе девојка |
о се више отимала, у толико ју је Севић чвршће грлио и махнитије љубио.</p> <p>— Ох, Јелена, ша |
рашно.</p> <p>— Што би било страшно?{S} Чега би ту било страшно?{S} Зар човек, — „човек“ као за |
ена би му у њу ставила динар-два, после чега је он одлазио, да се ускоро опет врати.</p> <p>Јел |
младости, о срећне године идеалисања и чедности!{S} Како се груди бурно надимају, како срце не |
.</p> <p>Није знала да ли да иде или да чека.</p> <p>— Хајдемо, повуче је Мица.</p> <p>— Па ... |
бинама, већ стидна трговина.{S} Девојка чека да је неко запроси, па и ту игра улогу родитељски |
S} Мушкарац има права да бира, а женска чека и године често прођу док се нађе какав човек који |
и жустро пође вратима.</p> <p>— Јелена, чекај да се договоримо, повика Мица за њом.</p> <p>Али |
>— Напоље, одмах, или ћу те...</p> <p>— Чекај, да се погодимо...</p> <p>— Нећу да се погађам, о |
рча и не водећи рачуна о њему.</p> <p>— Чекај, отпратићу те! чу за собом Севића.</p> <p>— Сама |
спођице ? упита је он чим је спази и не чекајући да она њега ослови.</p> <p>— Молим, где је кан |
и полете улицом.{S} Јелена, која га је чекала на улици, једва га стиже.{S} Дуго је требало док |
загрљајима и пољупцима.</p> <p>Једва би чекала да падне сумрак, па би трчала својој клупи.{S} К |
приспела у пристаниште спасења.</p> <p>Чекали смо лађу, која је била свакога дана авизирана, а |
а ручак.{S} На десетак корака од атељеа чекао ју је Севић.{S} Она хтеде да га прође, али он при |
тојите.{S} Сад идите.</p> <p>Севић није чекао да му се понови.{S} Излете као из топа и полете у |
а нађоше своје другарице код трамвајске чекаонице.{S} Весело су ћаскале о овоме или ономе, зади |
овуче руку и придружи се Мици.</p> <p>— Чекаћу вас! добаци јој он, делећи реч на слогове и нагл |
јасно видим.{S} Висок, витак, високога чела, дуге уметничке косе, лепе очи увек уморне од рада |
окупана у зноју.{S} Превуче руком преко чела, као да се увери да ли је заиста жива, будна.{S} С |
потрбушке у траву, подметнувши руке под чело.</p> <p>— Хвала Богу да се и ти смириш! добацише ј |
а донела сам и један превод.</p> <p>— О чему је тај рукопис ?</p> <p>— Наслов је „О Богу“.</p> |
<p>— Не спавам, али сневам.</p> <p>— О чему?</p> <p>— О њему, моме будућем...</p> <p>— А зар г |
Како већ нису знали ни једно ни друго о чему да говоре, Јелена климну главом у знак поздрава и |
.</p> <p>Да се међутим Јелена упитала у чему се састоји друштвена несрећа, шта је то она увиђал |
кући, затече Јелену очајну.{S} Видев у чему је ствар, набра незадовољно обрве.</p> <p>— Што си |
Јелена исприча полицијском чиновнику у чему је ствар и замоли га да је узме у заштиту од мужа, |
и.{S} Од трамвајске станице до Хајдучке Чесме и до Кнежеве Погибије, где има стаза и где их нем |
, она се није много бринула за тачност, често се и намерно није хтела задржавати тражењем право |
е, не гледајући ни у кога.{S} Јелена је често, с Милицом, ишла близу њих, само да улови коју њи |
ако улазе у штампарију.</p> <p>Дугић је често долазио у штампарију и повлађивао је намери Севић |
а права да бира, а женска чека и године често прођу док се нађе какав човек који се смилује да |
ојка просто напросто продаје и уз њу се често даје још и „приде“, као уз какву робу.{S} То „при |
шапатом, једва сами себе чују.{S} Врло често ништа не говоре, али им очи светле жаром, блистај |
, као уз какву робу.{S} То „приде“ врло често има већу вредност него и сама девојка.{S} Жена у |
отвори, али се после ослободила и врло често су њих троје претресали друштвене прилике у земљи |
тво, Јелена је за Севићевим столом врло често затицала и Јову.{S} Спочетка Јелена није смела пр |
S} Само је она сада умртвљена...</p> <p>Често размишљајући о школи, у њој се заче мисао да пола |
и.{S} Радника није било више од тројице-четворице.{S} Послова није било великих: плакате за кон |
о трајући дане монотоно, Јелени прођоше четири месеца, за које се време она једва снашла у ново |
месечно, а као свој газда зарадићу три-четири пута више.{S} А, да, како сам увек у послу, забо |
преводити само с немачког, а плаћаће се четрдесет динара од табака.{S} Јелена пристаде одмах, с |
а ништа више није везивало за ову жену, чији је живот он разорио, можда не хотимично.{S} Изглед |
n="82" /> почне да издаје свој лист.{S} Чим остане сам с Јеленом, почне да рачуна: сарадници то |
а поглед са свога мужа, готова да скочи чим овај само дигне очи.{S} Отац би седео неко време, п |
>— Шта ћете ви, госпођице ? упита је он чим је спази и не чекајући да она њега ослови.</p> <p>— |
p> <p>Пошто је дуго лупала главу како и чиме да почне, изабра филозофију, идеју о Богу.{S} Прел |
да је упита где је била досада, Јелена, чинећи се расположена, исприча како је била код Мице, р |
го у осталих људи.{S} Кад затворим очи, чини ми се да га јасно видим.{S} Висок, витак, високога |
се она.{S} И сад се журим, јер сам већ, чини ми се, задоцнила.</p> <p>И хтеде да пође.</p> <p>— |
ме је ко упитао зашто бежим, не бих му, чини ми се, умела рећи.{S} Али је у мени било нешто, шт |
ња.{S} Глас му је звонак, тон убедљив — чини ми се сви га слушају, нико се у његову присуству н |
а, престајући да сплиће цвеће.</p> <p>— Чини ми се да је он нешто изванредно, поче Јелена, као |
животу догоди нешто непријатно, нама се чини да смо ми најнесрећнији на свету, да се тако што с |
а да нико ништа и не зна.{S} Све нам се чини да је и најусрдније и најдубље саучешће пријатеља |
да је узме у заштиту од мужа, који јој чини неприлике и уцењује је.</p> <p>— Госпођо, рече јој |
захтевати да ме ти и даље издржаваш.{S} Чинила си то док сам био тамо, али је сад и томе крај.{ |
клупу на Калемегдану.{S} И свуда је то чинила, код куће, у школи, код другарица.{S} Сви су се |
волим! бранила се, али би брзо клонула, чинило јој се да је у Севићевом загрљају, а оно дотле н |
у луку, од црквице на брегу више Драча, чинило ми се као да сам најзад приспела у пристаниште с |
Калемегдан.{S} Неосветљен, разголићен, чинило се као да спава.</p> <p>— Хајдемо да прођемо мал |
ах у прву споредну улицу. <pb n="87" /> Чинило јој се да не би могла да издржи сусрет са њима, |
ла, али се, уплашена, одмах извукла.{S} Чинило јој се нечувено смело да се појави тамо, она, ко |
рана око оно двоје-троје посетилаца.{S} Чинило јој се да то пре подне нема краја.{S} Једва доче |
рак, Јелена је мислила о будућности.{S} Чинило јој се страшно, ако тако узмора да проведе век.{ |
како радосна и задовољна сама собом.{S} Чинило јој се као да почиње нов живот, живот рада.{S} Х |
чак и радосна што се овако свршило.{S} Чинило јој се да јој је са душе пао неки огроман терет. |
што је доживела за последњу годину дана чинило јој се као мучан сан.{S} Каткада ни сама није мо |
да јој није одмах дошао, већ што јој се чинило да би требало да га то пита, али оћута.</p> <p>— |
ка лако додирну око паса, онако као што чинимо кад хоћемо некога да пропустимо испред себе.</p> |
жљив према својој жени; напротив, он је чинио све што је знао и умео, али све то на један неспр |
слагача, па бих вас молио да и ви тако чините.{S} Хвала, госпођице, будите уверени да ће нам в |
раџбине? </p> <pb n="12" /> <p>— Шта се чиниш као да не знаш?{S} Плетеш венац и говориш чаролиј |
уцењује је.</p> <p>— Госпођо, рече јој чиновник, он је сад случајно пао полицији у руке.{S} Тр |
м дао „њено“, т. ј. удомљење.{S} Ја сам чиновник, што ће рећи сиромах, и својој деци нисам мога |
ећи помало Јелени, што ова, кћи високог чиновника, има мираз, па јој је могуће и да се уда кад |
/p> <p>Била сам у друштву госпођа наших чиновника.{S} Море, у Драчу, угледали смо на сами Божић |
њих места, ангажоваћу дописнике — ситне чиновнике, који су срећни кад на свој псеудоним прочита |
<p>У кварту Јелена исприча полицијском чиновнику у чему је ствар и замоли га да је узме у зашт |
међутим тако тежак.</p> <p>И Јелени се чињаше да се срећа приближује, она срећа о којој је Сев |
ије псовао онако као раније.{S} Па је и чистији био.</p> <p>То затишје мало је трајало.{S} Посл |
</p> <p>— А што Јелена? питала је Мица, чисто заплашена тугом која је избијала из гласа Јеленин |
> <p>После онако ласкаве похвале Јелена чисто осети неко сажаљење према мршавоме преводу који ј |
, и ако таљигашева и праљина, била увек чисто одевена.</p> <p>Петар је изгубио матер баш кад је |
у истини збило оно што се збило.</p> <p>Чисто стидећи се онога што је урадила, а осећајући да ј |
е нов живот, живот рада.{S} Хтела је да чита, да научи што више, да схвати друштвене доктрине, |
очима.{S} Није просто знала шта пре да чита.{S} Све ју је интересовало, гутала је све.</p> <p> |
3"> <head>III.</head> <p>Јелена поче да чита.{S} Читала је без избора и разбора, све руске писц |
!{S} Слушај само.</p> <p>И Мица поче да чита, тихим гласом, као прибојавајући се да је ко не чу |
је урадила.{S} Врати се столу и поче да чита, али јој се учини огромна неправда што мора да учи |
да што помогне мужу.{S} Он је научи да чита коректуре, ревизије, показа јој како да води књиге |
то шта Јелена ради, с ким се дружи, шта чита.{S} Он се задовољавао тиме да мирно потпише тромес |
а ли да оде кући или Мици, па да с овом чита мало.{S} Реши се на ово последње.</p> <p>Мица је д |
ко ћемо се сместити.</p> <p>Била је то „Чита ди Бари“, лађа о којој си свакако слушала.{S} Свет |
от досади, па га се и Јелена засити.{S} Читав дан био јој је неиспуњен и она зажеле да и она шт |
је да се ожени њом.{S} Мушкарци проживе читав живот пре брака, па онда узимају нас, безазлене и |
ти само цвркут тица.</p> <p>Београђани, читаве породице и друштва, одлазе у Топчидер о празници |
лико брошурица о истоме питању, преписа читаве ставове из митологије Грка и Римљана, заокружи с |
уражи због Павића.{S} После колебања од читаве <pb n="88" /> недеље дана потражи Дугића и рече |
а се појави тамо, она, којој је требало читаве две недеље да којекако напише ко зна шта, и то д |
по столовима новине, расклопљене књиге, читави рисови хартије за писање.{S} Нема тишина, само с |
штвена несрећа.{S} Чудно јој је било да читави човечји род спава, не осећајући своју несрећу, и |
да је неправедан по жену и неморалан по читаво човечанство.{S} Данашњи брак није удруживање две |
ошло за руком да се састане са Севићем, читаву ноћ не би имала мира.</p> <p>У то дође и пролеће |
ним очима био нешто врло велико.</p> <p>Читаву недељу дана није се усуђивала да пође у уредништ |
е он нешто изванредно, поче Јелена, као читајући.{S} Његове способности су више него у осталих |
е доктрине“ до „Филозофије бројева“.{S} Читала је то Јелена, али некако тешко и с муком.{S} Ниј |
аслова, било никаквих великих идеја.{S} Читала је, али јој у глави није ништа остајало.{S} Поче |
>III.</head> <p>Јелена поче да чита.{S} Читала је без избора и разбора, све руске писце који су |
ли, а пред очи јој изађе све оно што је читала о мукама радничким у тим јазбинама послодавачким |
"25" /> да сам остала код ње, па да сам читала ту паметну књигу.</p> <p>Јелена пође изласку, ре |
остатак времена био му је за одмор или читање новина.{S} Бригу о деци оставио је жени.{S} Тако |
<p>— Силна ствар! рече Мица прекидајући читање.{S} Добро је што није тако у животу, иначе би би |
ти, из блаженства које јој је причинило читање „<title>Сањина</title>“.</p> <p>— Нећеш?</p> <p> |
Све своје слободно време проводио је у читању разних књига, а учио је и свршио празничну школу |
„В. Журнала“.</p> <p>Севић је био сам, читао је неке коректуре. </p> <pb n="63" /> <p>— Седите |
осле почетка излажења нико га више није читао, И тако Јелени од брака остаде муж у затвору, дуг |
дела је младенце, којима се срећа могла читати с лица, који су били заједно колико су год могли |
доцније, зимус, кад је много пријатније читати такве ствари него лети.{S} А шта сте нам сад дон |
како је знала и умела и преписа што је читкије и лепше могла.</p> <p>Јелена је замишљала да је |
оректор листа.{S} Дугић је писао уводне чланке и „чланчиће.“ Севић је био директор, репортер и |
ист је већ у првоме броју, у врло дугом чланку, напао владу што, не давањем већег кредита на пр |
д прилике као неко удружење, у коме сви чланови имају подједнаке дужности, подједнака права и п |
е било већ доста познато по новинарским чланцима и по неколиким књижицама филозофске садржине, |
ста.{S} Дугић је писао уводне чланке и „чланчиће.“ Севић је био директор, репортер и попуњавао |
ао за световним уживањима.{S} У једном „чланчићу“ регистровано је како је тај и тај виши официр |
ем мишљењу виши човек, говорио је Јова, човек који се отресао предрасуда и уског гледишта локал |
и године често прођу док се нађе какав човек који се смилује да се ожени њом.{S} Мушкарци прож |
је Севића да је пусти с миром, да буде човек те да је се клони, бар само док не сврши са испит |
оповског приповедања.{S} Зар човек није човек, па био он отац, брат или макакав сродник?{S} Зар |
и.</p> <p>— То је по мојем мишљењу виши човек, говорио је Јова, човек који се отресао предрасуд |
>— Молим вас, обрати му се Јелена, овај човек ме напада и вређа.{S} Молим вас да га водите у кв |
арт.</p> <p>— Муж сам ти ја, а не „овај човек“, викао је Севић.</p> <p>— Може, госпоја, ама мор |
е узели.{S} Помисли само да сам ја онај човек који је на себе примио ту незахвалну улогу да те |
ивали њу, а други су тврдили да је онај човек пијан и да јој није муж.</p> <p>У кварту Јелена и |
оје седамнаесте године, постао већ свој човек, способан да живи од свога рада.{S} Отац му је ме |
хватале корена.{S} Важио је као опасан човек, наравно само у очима простијега света, ваљда за |
itle>“.{S} Кажу да је и он неки паметан човек, и он је анархиста.{S} Почео је од слагачког шегр |
човече, та имај милости!{S} Кад ти као човек ништа не зарађујеш, с каквим образом тражиш новац |
е неких десетак година, био је већ зрео човек, дуге косе, обријаних бркова, са дугом црном лепр |
му приметила да би у таквоме браку, ако човек не би имао високо развијену свест о дужностима, ж |
морала и поповског приповедања.{S} Зар човек није човек, па био он отац, брат или макакав срод |
шно?{S} Чега би ту било страшно?{S} Зар човек, — „човек“ као заједничко име људске јединке без |
људске јединке без обзира на пол — зар човек нема права да бира себи друга према своме инстинк |
га би ту било страшно?{S} Зар човек, — „човек“ као заједничко име људске јединке без обзира на |
на гризаше усне од једа.{S} Говор овога човека вређао ју је, али она не хтеде да буде груба.</p |
<p>— Случајно, а што тако не удари кога човека, него само нас девојчиће.{S} Ово је ваљда десети |
ље ми је да се и кад-тад ослободим тога човека, него да будем везана за њега до краја свога или |
ољавам своје срце кад сам се удавала за човека, на коме се ништа није могло волети.{S} Као да г |
е нека, да ли би се одважила да пође за човека мојих убеђења?{S} Несумњиво је да и овде има врл |
а не изгледа глупа у очима тако паметна човека.</p> <p>— Благо вашој жени, кад је будете имали! |
ће јој бити могуће да настави живот са човеком, за кога је некада мислила да је веже љубав, а |
ако, некада просто напросто подала томе човеку, не из љубави, већ само из чулности.</p> <p>Није |
коме туђинцу.{S} Болело ју је да у томе човеку није према себи изазивала ништа друго сем равнод |
да буду слављени као највећи добротвори човечанства.</p> <p>Да се међутим Јелена упитала у чему |
ели ти будући <pb n="37" /> „добротвори човечанства“, не би ни сама себи умела да одговори.</p> |
еправедан по жену и неморалан по читаво човечанство.{S} Данашњи брак није удруживање двеју једи |
него дај сад половину.</p> <p>— Петре, човече, та имај милости!{S} Кад ти као човек ништа не з |
ће с њим тешко изаћи на крај.</p> <p>— Човече, та шта ти управо хоћеш од мене ?{S} Хоћеш ли да |
несрећа.{S} Чудно јој је било да читави човечји род спава, не осећајући своју несрећу, и не тра |
а о њему.</p> <p>— Чекај, отпратићу те! чу за собом Севића.</p> <p>— Сама ћу, морам брзо.{S} И |
е малишана на груди, стеже га толико да чу како му крцнуше кости.{S} Дете врисну, зачуђено и уп |
дник приђе другој машини.</p> <p>Јелена чу једну крупну псовку, па онда као да нешто пуче.{S} Т |
твар знала само по имену.</p> <p>Најзад чу вику неког храпавог гласа, који је, свакако, нешто н |
ако обухвати око паса, као хотећи да је чува да се не спотакне.</p> <p>Ишли су најкраћим путем |
али не бејаху срећне да привуку поглед чувених анархиста, бар је тако изгледало. </p> <pb n="1 |
езуспешно.{S} Он је оптужен по § 85.{S} Чуда је, веле, починио у Нишу, ортакујући са окупаторск |
издање.{S} Ванредно.</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Ако је у Русији као код нас, онда је књига заб |
ворио је како ће уз њену помоћ стварати чуда.</p> <p>Она га је слушала као кроз сан.{S} На Сабо |
ечи су му клизиле са усана да се јелена чудила.{S} Био би то најидеалнији брак у свету, прави у |
рдио, мати саветовала, наставнице су се чудиле, а од другарица неке су јој завиделе, а неке је |
е, у школи, код другарица.{S} Сви су се чудили њеној расејаности и повучености.</p> <p>Поподне |
све ново, а не половно у Фишеклији.{S} Чудио се он зашто она хоће све ново, кад је половно мно |
о је много мислио <pb n="62" /> о њој и чудио се и жао му је било што је никако нема.</p> <p>— |
ена од свих манија матуранткиње.</p> <p>Чудиш се да сам овде и радујеш се што сам се вратила шк |
е потпуно издање.{S} Ванредно.</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Ако је у Русији као код нас, онда је |
то је тишти општа друштвена несрећа.{S} Чудно јој је било да читави човечји род спава, не осећа |
> <p>И очи би му севнуле при тим речима чудно, животињски, да се Јелена ужасавала, осећајући ка |
ице.{S} Осећала је како је обузима неко чудно осећање, како јој кроз тело струји нека слатка то |
рпети у својој близини.</p> <p>По неком чудном бирократском пропису ваљало је ићи „на мирење“ и |
ђају друштва.{S} Осећала је у себи неку чудну снагу, а у исто време и потребу да ту снагу употр |
ла ни својих телесних дражи, није дакле чудо што ју је он посматрао онаквим очима.{S} Само што |
први час и између часова.{S} Није било чудо што је првога тромесечја имала више двојака него с |
утра.</p> <p>Мица више није хтела ни да чује да је прати.</p> <p>— Шта ћеш тамо међу оне пропал |
ће он пристати?</p> <p>— Он неће ни да чује!</p> <p>— У сваком случају покушај да га приволиш |
ј Севић говори.{S} Доста јој је било да чује његов глас, тужни глас, који је јадиковао.{S} Она |
ласом, као прибојавајући се да је ко не чује.</p> <p>Јелена слушаше оне звучне речи, нове мисли |
тије за писање.{S} Нема тишина, само се чује, једва, како пера клизе по глаткој хартији.{S} Даљ |
то изведе?{S} Родитељи неће хтети ни да чују о удаји, и то још за Севића, и нарочито не сад, на |
варајући скоро шапатом, једва сами себе чују.{S} Врло често ништа не говоре, али им очи светле |
тога некаква мрачна пећина, у којој се чују и онако гадне речи, и то још од уредника!{S} Па ка |
ти се да је виђала тога Јову Дугића.{S} Чула је већ и његово име, које је било већ доста познат |
рак, — све што је Јелена већ давно била чула из његових уста.</p> <p>— Буди сад уз мене, моја д |
само да улови коју њихову реч.{S} Није чула ништа интересантно, или су то били изрази које она |
ја, излечена сам од свих идеја које сам чула од тебе, примети Јелена јетко.{S} Сад је на мене р |
сам се вратила школи!{S} То си свакако чула <pb n="100" /> од Јованке, која је, пошто је овде |
е, црне као угљен, одавале су разбуђену чулност.{S} Ноздрве, меснате, шириле су се при удисању |
томе човеку, не из љубави, већ само из чулности.</p> <p>Није јој било јасно шта Севић сад наме |
т.</p> <p>— Једва те нађох, рече јој, а чуо сам да си дошла.{S} Како само дивно изгледаш, права |
ште није сећао да је од оца што друго и чуо, као што не би знао да каже да ли га је икада видео |
је пристајао уз њу.{S} Својим ручицама чупао јој је косу, прислањао главицу уз груди, а Јелена |
ћи га унутра.</p> <p>— Пусти ме, па ћеш чути. </p> <pb n="118" /> <p>Јелена приклопи врата и за |
м врата.</p> <p>Петар стрпа новчаницу у џеп и изађе залупивши за собом врата. </p> </div> <pb n |
<p>Јелена не одговори, а Мица извади из џепа конац и поче да слаже цвеће у венац.</p> <p>— Шта |
p>— На, само иди, — и Јелена му тутну у шаке једну новчаницу и изгура га.</p> <p>Севић поче да |
уди.{S} Иду полако, разговарајући скоро шапатом, једва сами себе чују.{S} Врло често ништа не г |
и махнитије љубио.</p> <p>— Ох, Јелена, шапутао је Севић гушећи се пољупцима, ја сам луд за тоб |
чили за отаџбину, госпође су уживале са швапским официрима.{S} Сад ваљда нисмо довољно фини...< |
је анархиста.{S} Почео је од слагачког шегрта, па се, као Твен, пео све више.{S} У Русији је у |
фски занат, па га и изучи.{S} За његова шегртовања млађа му сестрица умре, а старија побеже од |
висок, крут, правих рамена, други мањи, шепав, коме као да су панталоне оптрчавале око ногу.</p |
одело.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Па... шест стотина динара, рече он оклевајући и као срачунава |
на оном листу, а од, онда је већ добрих шест година.</p> <p>Знаш да сам била у Министарству Фин |
а испод наочара.{S} А споредним стазама шета због тога, што има служавки и дадиља, које „случај |
га, коме је пало на памет да се баш сад шета по Калемегдану. </p> <pb n="66" /> <p>— Морам кући |
пости.{S} Ето и на Калемегдану никад не шета главним стазама, већ увек најспореднијим, увек уду |
онога Јову Дугића, знаш онога што увек шета споредним стазама.{S} Увек је замишљен и штапом гу |
етња, данас је дан оних који не могу да шетају других дана.{S} Уосталом и касно је већ, ја ћу к |
били заједно колико су год могли, који шетају држећи се за руке и пиљећи једно у друго.{S} А њ |
јатније да изађемо, па ћемо разговарати шетајући се.</p> <p>— Како хоћете, само се не могу дуго |
куће!</p> <p>Прођоше главном алејом до шеталишта према Сави.{S} Ту, испред киоска, прођоше пор |
и пођоше.</p> <p>Пред њима су била два шетача: један висок, крут, правих рамена, други мањи, ш |
ла је, али празником је било врло много шетача.</p> <p>Одједном се однекуд појавише Јова Дугић |
, Јелена и Севић се тргоше и седоше као шетачи који се одмарају.{S} Севић је у себи проклињао н |
прошетају мало.</p> <p>— Мани се, каква шетња, данас је дан оних који не могу да шетају других |
ћ више није имала ни воље ни времена за шетњу, бар не онолико као раније.{S} Са мужем би једва |
p>Сутрадан Јелена једва дочека време за шетњу, после подне.{S} Нешто ју је вукло да изађе.{S} Г |
.{S} Спремила би се и изашла у варош, у шетњу, па би пред само подне отишла пред мужа.{S} Ручак |
вече, први пут од удадбе, није изашла у шетњу нити у сусрет мужу.{S} Кад Севић дође кући, затеч |
она кући, да би пред вече опет изашла у шетњу, на вечеру, па онда у позориште, биоскоп или које |
аљутила на њу што није хтела да изађе у шетњу.{S} Боље <pb n="25" /> да сам остала код ње, па д |
/p> <p>После часова, по обичају, пође у шетњу са другарицама.{S} Кад су већ биле у Кнез-Михајло |
осла код куће.</p> <p>Он натуче капут и шешир и пођоше.</p> <p>Пролазећи кроз мрачне просторије |
/p> <p>— До виђења!</p> <p>И он дохвати шешир, климну влавом и изађе.</p> <p>Јелена је била ван |
</p> <p>Рекавши ово Јелена дохвати свој шешир, наглим покретом покри главу и жустро пође вратим |
девојчице да се протрче и да мало уче, шипарице и младићи и да се проведу. </p> <pb n="10" /> |
разбуђену чулност.{S} Ноздрве, меснате, шириле су се при удисању ваздуха.{S} Лице обично, округ |
e="titlepage"> <pb n="3" /> <p>ДРАГОМИР ШИШКОВИЋ</p> <p>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОН |
e="titlepage"> <pb n="5" /> <p>ДРАГОМИР ШИШКОВИЋ</p> <p>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОН |
у свршила, примети мати.</p> <p>— Каква школа! одговори отац и одмахну руком. </p> <pb n="20" / |
и посетиоци, и најзахвалнији, ђаци свих школа и разнога узраста.{S} Од ранога пролећа, пре него |
ољно заклона.{S} Јелена поче да бежи од школе, у којој је незадовољство према њој бивало све ве |
ћи, испила млеко; све остало време, ван школе, проводила би у својој соби, час смејући се а час |
а ли удадба смета или не смета довршењу школе.</p> <p>— Па шта би то сметало, што бих се удала? |
ам овде и радујеш се што сам се вратила школи!{S} То си свакако чула <pb n="100" /> од Јованке, |
мртвљена...</p> <p>Често размишљајући о школи, у њој се заче мисао да полаже испит зрелости као |
е послу, а ја на <pb n="13" /> своме, у школи.{S} Ујутру свако оде лепо на своју страну, у подн |
у.{S} И свуда је то чинила, код куће, у школи, код другарица.{S} Сви су се чудили њеној расејан |
нема.</p> <p>— Имала сам много посла у школи и код куће, извињавала се она.{S} И сад се журим, |
дао у двориште, сећала се својих дана у школи, својих другарица, својих родитеља...{S} Рачунала |
већ, имала сам много посла код куће и у школи, одговори она.</p> <p>— Па зар нисте могли доћи м |
т...{S} И Мица, помишљајући на још дуго школовање, уздахну из дубине груди.</p> <p>Неко време ћ |
а разуме.</p> <p>Тако дође почетак нове школске године.{S} Јелена пође у VIII разред.{S} За нек |
хладним данима и дугим ноћима.{S} Своје школске предмете Јелена је радила врло мало: пред први |
вакога.{S} Кад би видела коју од својих школских другарица, скренула би одмах у прву споредну у |
p>— Пре него што свршиш школу?</p> <p>— Школу бих могла свршити и по удадби, шта би ми то смета |
рече једном отац.</p> <p>— Па још није школу свршила, примети мати.</p> <p>— Каква школа! одго |
руги студенти, који практикантишу и уче школу.</p> <p>Али је требало књига и новаца, а она тога |
уштво! </p> <pb n="39" /> <p>Она мора у школу, а кад хоће у школу мора и учити.{S} А за сутра н |
еларију пре и после подне, као раније у школу и све што је доживела за последњу годину дана чин |
9" /> <p>Она мора у школу, а кад хоће у школу мора и учити.{S} А за сутра није ништа научила!</ |
>Поподне једнога дана, идући са Мицом у школу, срете Севића.{S} Учинило јој се као да је он оче |
изгубио матер баш кад је свршио основну школу.{S} Две сестрице биле су млађе од њега.{S} Не про |
них књига, а учио је и свршио празничну школу.{S} Тако је дошао до своје седамнаесте године, по |
ет Јелена.</p> <p>— Пре него што свршиш школу?</p> <p>— Школу бих могла свршити и по удадби, шт |
и да будеш моја звезда — водиља?</p> <p>Шљунак зашкрипа у близини, Јелена и Севић се тргоше и с |
на свака својим мислима.</p> <p>Прскање шљунка трже их из мисли.</p> <p>— Ено их, рече Мица.</p |
После зажарене калдрме варошких улица — шљунком насуте стазе; после дугих низова кућа, разнога |
заједници, ухапсише као непријатељског шпијуна.{S} Није ми га било жао, далеко од тога.{S} Бол |
и једна другу.</p> <p>— Шта је, Јелена, шта си се ућутала ? питале су другарицу, која је мирно |
Та шта су ти што се мувају око машина, шта су те девојке што убацују и савијају хартију, шта с |
ла у чему се састоји друштвена несрећа, шта је то она увиђала и шта су управо хтели ти будући < |
не столице.</p> <p>— Ја сам, госпођице, шта желите? упита он ужурбано.</p> <p>— Ја сам пре неко |
>— Школу бих могла свршити и по удадби, шта би ми то сметало!</p> <p>И младе девојке почеше да |
на то шта Јелена ради, с ким се дружи, шта чита.{S} Он се задовољавао тиме да мирно потпише тр |
S} Пређи одмах на ствар.</p> <p>— Лепо, шта мислиш сад да радиш ? упита он.</p> <p>— Како ме то |
девојке што убацују и савијају хартију, шта су сви они према сарадницима, према онима који свој |
аљда нећу ја! одговори Севић хладно.{S} Шта би радила, кад не би кувала ?{S} Шта знаш друго? </ |
S} Шта би радила, кад не би кувала ?{S} Шта знаш друго? </p> <pb n="78" /> <p>Јелена оћута, јер |
какве враџбине? </p> <pb n="12" /> <p>— Шта се чиниш као да не знаш?{S} Плетеш венац и говориш |
Јелена.</p> <p>— Прво, муж...</p> <p>— Шта има да ми смета муж?{S} Он ће целога дана бити на с |
шљала.{S} Али није имала куда.</p> <p>— Шта ћемо за ручак ? упита је Севић првога дана ујутру.< |
цама да иду, а оне ће за њима.</p> <p>— Шта ти је, Јелена? питала је нежно.</p> <p>— Ништа, Миц |
се, закрвављених очију, прљав.</p> <p>— Шта ћеш? упита Јелена.</p> <p>— Тебе, пелтечио је Севић |
рм, случајно баш са те линије.</p> <p>— Шта је, што се скупљате ? упита орган јавног поретка.</ |
та, срете две своје другарице.</p> <p>— Шта ти је, Јелена, те си тако црвена.{S} Као да си сад |
хтела ни да чује да је прати.</p> <p>— Шта ћеш тамо међу оне пропалице? говорила јој је.{S} Ви |
и прво за разговор, па ћу ићи.</p> <p>— Шта да платим, какав разговор?</p> <p>— Па ја сам рекао |
а, јер има да разговара с њом.</p> <p>— Шта ћеш, казуј? питаше она не пуштајући га унутра.</p> |
само да јој се не скупља свет.</p> <p>— Шта хоћеш? питала је.</p> <p>— Треба ми новаца! избаци |
номе, задиркујући једна другу.</p> <p>— Шта је, Јелена, шта си се ућутала ? питале су другарицу |
храброст и гутајући пљувачку.</p> <p>— Шта желите?{S} Ја сам уредник, Павић, одговори дебељко, |
ик, помисли Јелена и приђе му.</p> <p>— Шта ћете ви, госпођице ? упита је он чим је спази и не |
Јелена, па најзад седе уз њу.</p> <p>— Шта си хтела? упита Мица.</p> <p>Јелена не одговори, а |
и поче да слаже цвеће у венац.</p> <p>— Шта то радиш, Мицо, зар верујеш у те враџбине? упита од |
еме ћутећи, док она не запита:</p> <p>— Шта си дакле наумио?</p> <p>— Кад сам по ручку отишао о |
десетак пута, љутито и вичући:</p> <p>— Шта ради тај магарац ?{S} Ваљда је неће тек сад пећи!</ |
ије читати такве ствари него лети.{S} А шта сте нам сад донели?</p> <p>После онако ласкаве похв |
ама двома је да га обновимо!</p> <p>— А шта је с Јовом? упита она.</p> <p>— Славно пропао у руш |
загледаше и даље око машине.</p> <p>— А шта је ?{S} Поезија, проза ? упита не осврћући се. </p> |
it="subSection" /> <p>Јелена није знала шта је то љубав.{S} Према Севићу није осећала ништа осо |
8" /> <p>Јелена оћута, јер и није знала шта би му одговорила.{S} Осећала је и сама да за друго |
а да издржи сусрет са њима, не би знала шта да одговори ни на само питање „како си?“</p> <p>Кад |
пред њеним очима.{S} Није просто знала шта пре да чита.{S} Све ју је интересовало, гутала је с |
ти.{S} Уосталом нека ради са служавкама шта хоће, а ја ћу рећи брату да га мало преслиша.</p> < |
ве две недеље да којекако напише ко зна шта, и то да се појави пред људима који свакога <pb n=" |
а времена да га проводи с њом.{S} А она шта је већ мислила о њему!{S} И сам увиђа да не иде ова |
ли не смета довршењу школе.</p> <p>— Па шта би то сметало, што бих се удала? изазиваше Јелена.< |
сну женицу било би страшно.</p> <p>— Па шта онда хоћеш?</p> <p>— Видиш, Јелена, ја сам имао у с |
ешко изаћи на крај.</p> <p>— Човече, та шта ти управо хоћеш од мене ?{S} Хоћеш ли да ме убијеш |
да ће је сви понизно поздрављати.{S} Та шта су ти што се мувају око машина, шта су те девојке ш |
ц је одмах отрчао у полицију, да покуша шта се може, али се није могло ништа више.{S} Севић је |
а је само слабе и имала.</p> <p>Али сад шта је ту је.</p> <p>Увиђајући да није само Јелена крив |
лон клупе она се није трудила да разуме шта јој Севић говори.{S} Доста јој је било да чује њего |
Ужелео сам те се.</p> <p>Она премишљаше шта да ради.{S} Да ли да га просто истера или да покуша |
рењем и очајањем.</p> <p>Куда ће сада и шта да ради?{S} Хукала је и плакала, али јој то не помо |
штвена несрећа, шта је то она увиђала и шта су управо хтели ти будући <pb n="37" /> „добротвори |
а.{S} Пође и он у свет.{S} Где је био и шта је радио — то нико није знао, нити је он икада о то |
јој је из затвора слао упутства како и шта да ради.{S} Доби неке ситне послове и успе да плати |
о да бар оде у уредништво, само да види шта је са њеним радом, који још никако није био штампан |
лела бих да ту борбу нисам познала, али шта је ту је.</p> <p>Дођоше до Државног Савета.{S} Јеле |
Јелена је од брака очекивала много, али шта управо није знала ни сама.{S} Место свега добила је |
S} Обраћала се полицији за заштиту, али шта је ова могла.{S} Ваљда да јој постави жандарма испр |
својим <pb n="77" /> уредником.{S} Али шта је знао.{S} Заседе, узе текст и диктираше Јелени у |
е је имала.</p> <p>Мучила се да измисли шта да му каже кад буде дошао, како да се понаша према |
олико да је могао испричати својој жени шта је било. </p> </div> <pb n="74" /> <div type="chapt |
и представку за свештеника и рећи ће ти шта треба даље да радиш и на што треба да обратиш пажњу |
дан свој рукопис, па сам хтела да видим шта је с њим, а донела сам и један превод.</p> <p>— О ч |
она не наиђе ни на кога ко би је упитао шта жели, а сама није знала на коју ће страну.{S} Кад ј |
аздвојени.{S} Свакако да ниси заборавио шта смо уговорили онда кад си дошао из Пожаревца.{S} За |
Јове Дугића.{S} Јелену је интересовало шта је све Јова написао, јер је хтела да се упозна са њ |
из чулности.</p> <p>Није јој било јасно шта Севић сад намерава и како мисли да удеси живот: с њ |
ов, јер никада није обраћао пажњу на то шта Јелена ради, с ким се дружи, шта чита.{S} Он се зад |
/> недеље дана потражи Дугића и рече му шта би хтела.{S} Овај обрече да ће разговарати са Павић |
мпарију, па ћемо после у варош да купиш шта ти треба.</p> <p>Јелена му се обисну о врат, не за |
} Њу међутим не упита ни „како си“, ни „шта радиш“.{S} Место свега загледао се само у њена окру |
чуна: сарадници толико, хартија толико, штампа толико, свега толико.{S} Рентира се већ са три х |
а њеним радом, који још никако није био штампан.{S} Увек би одложила и оставила за сутра.</p> < |
d>IX.</head> <p>Од како је Севић постао штампар, Јеленин живот се променио.{S} Штампарија је би |
штампар, Јеленин живот се променио.{S} Штампарија је била мала и стара, али је Павић дао Севић |
pb n="85" /> <p>Павић, који се бојао да штампарија не оде на покриће кривичних трошкова, стави |
е, али су јој у глави били уредништво и штампарија.{S} Лупа машина зујала јој је у ушима.{S} Па |
муж у затвору, дуг за хартију за лист и штампарија.</p> <p>Мислила је да ће се моћи одржати са |
да може да ради.</p> <p>Како-тако, тек штампарија поче да ради.{S} Радника није било више од т |
<div type="titlepage"> <pb n="4" /> <p>ШТАМПАРИЈА „ТИПОГРАФИЈА“ Д. Д., ГРАЧАНИЧКА 12</p> </div |
идеалним замишљањима о уредништвима, о штампаријама, које је она сматрала за нешто високо, неш |
/p> <p>Пролазећи кроз мрачне просторије штампарије, Севић је лако обухвати око паса, као хотећи |
а дана трчи по пословима или се врти по штампарији и чак и певуши.{S} Па је и према Јелени био |
еница.{S} А сутра треба да је рукопис у штампарији!{S} То предвече, први пут од удадбе, није из |
он пристао, онда, да ти и даље радиш у штампарији, само да она буде на његово име.{S} Али што |
схићено, овако ништа ни довека.{S} А са штампаријом ће ићи боље, више ће се зарађивати, па ће с |
<p>Мислила је да ће се моћи одржати са штампаријом.{S} Муж јој је из затвора слао упутства как |
се наравна са Павићем, тако да он прими штампарију, али да прими и Севићеве дугове за хартију, |
S} После подне ћемо отићи да ти покажем штампарију, па ћемо после у варош да купиш шта ти треба |
ога што је кредитирао Севића.{S} И тако штампарију пописаше и запечатише.</p> <p>Јелена остаде |
<p>Јелена је свако по подне одлазила у штампарију, да што помогне мужу.{S} Он је научи да чита |
задовољни да их свет види како улазе у штампарију.</p> <p>Дугић је често долазио у штампарију |
парију.</p> <p>Дугић је често долазио у штампарију и повлађивао је намери Севићевој, обећавајућ |
тан.{S} Исприча одмах да је нашао једну штампарију, малу, да ју је купио за мале новце, за оста |
а беху отворена и Јелена спази колутове штампарске хартије.{S} Крај прозора виде Севића.{S} Срц |
ију.{S} Виде људе, необријане и црне од штампарског црнила, како иду између машина, односе паке |
је за тај и тај дан одређен претрес по „штампарској кривици“, а по тужби тога и тога владике, и |
</p> <pb n="42" /> <p>— А да ли ћете га штампати? упита Јелена бојажљиво.{S} У ствари, у грудим |
Мица.</p> <p>— Па ... да видимо хоће ли штампати!...</p> <p>— Видиш да сад има друга посла.{S} |
> <p>Пауза.</p> <p>— Да видимо, па ћемо штампати ако је добро.{S} Хвала, госпођице!</p> <p>И ур |
е због похвале.</p> <p>— Штампаћемо га, штампаћемо, то је несумњиво, само не сад, већ доцније, |
е разлевало миље због похвале.</p> <p>— Штампаћемо га, штампаћемо, то је несумњиво, само не сад |
а Дугић.{S} Прав као бор, држећи у руци штап као они слепци који иду без вођа, ишао је не гледа |
ако, ако би твој муж имао какав чаробни штапић, па само удари по столу, а ручак или вечера тек |
поредним стазама.{S} Увек је замишљен и штапом гура каменчиће и одбацује их.{S} Онај анархиста, |
и најзад би развод био изречен на твоју штету.</p> <p>— Па нека буде и на моју штету!{S} Сита с |
штету.</p> <p>— Па нека буде и на моју штету!{S} Сита сам брака.</p> <p>Стари Ђорђевић махаше |
нападају владу, што грде све и свакога, што „крешу“. „<title>Народно право</title>“ није давало |
ко ћутећи, као снебивајући се од онога, што су у ствари желели. </p> <pb n="64" /> <p>— Јелена, |
{S} А споредним стазама шета због тога, што има служавки и дадиља, које „случајно“ гура до миле |
.{S} Кривио је себе нарочито због тога, што на Јелену није обратио пажњу бар ове године, у посл |
ајно баш са те линије.</p> <p>— Шта је, што се скупљате ? упита орган јавног поретка.</p> <p>— |
<p>Мица ућута, завидећи помало Јелени, што ова, кћи високог чиновника, има мираз, па јој је мо |
о“, т. ј. удомљење.{S} Ја сам чиновник, што ће рећи сиромах, и својој деци нисам могао спремати |
/p> <p>Севић је био пријатно изненађен, што ју је тобож случајно срео, а тако је много мислио < |
у школе.</p> <p>— Па шта би то сметало, што бих се удала? изазиваше Јелена.</p> <p>— Прво, муж. |
ту.{S} Јова се дружио са Севићем за то, што га је овај хвалио до небеса и преувеличавао сваку њ |
алеко од тога.{S} Болело ме је само то, што сам још увек, бар по имену, била везана за њега.{S} |
Место свега добила је у првоме реду то, што више није морала мислити о испиту зрелости.{S} Ипак |
и морала буду лишене живота само зато, што, немајући мираза, не могу да се удаду.{S} То је неп |
мела рећи.{S} Али је у мени било нешто, што ме је гонило.{S} Можда сам хтела да утечем од своје |
ни само оне листове што нападају владу, што грде све и свакога, што „крешу“. „<title>Народно пр |
ог мог поступка, мислим на своју удају, што је управо било бежање од среће.{S} Ну, то сам учини |
p>— Господине, поче одмах Јеленин отац, што сте урадили урадили сте.{S} Нисам вас звао да овде |
не.</p> <p>— Клипан, рече ова.</p> <p>— Што? упита Јелена, која ту погрду схвати скоро као увре |
вати скоро као увреду за себе.</p> <p>— Што не пази како иде, него ми одвали раме, и девојка ме |
твар, набра незадовољно обрве.</p> <p>— Што си тражила посла, кад ниси у стању да га радиш ?{S} |
животу, иначе би било страшно.</p> <p>— Што би било страшно?{S} Чега би ту било страшно?{S} Зар |
нила га је Јелена.</p> <p>— Случајно, а што тако не удари кога човека, него само нас девојчиће. |
Јелена напрћи усне.</p> <p>— Пара?{S} А што се онда девојкама даје мираз!{S} Колико будем имала |
ваљда десети пут да ме гура.</p> <p>— А што се и ти мало не склониш с пута ?</p> <p>— Па добро, |
о.{S} Разговараћемо доцније.</p> <p>— А што не бисмо одмах разговарали? изазиваше Јелена.</p> < |
ли за кога другог, свеједно.</p> <p>— А што Јелена? питала је Мица, чисто заплашена тугом која |
то би вртели главом.</p> <p>— Ово треба што пре удавати, рече једном отац.</p> <p>— Па још није |
им сам отишао Павићу.{S} Он се извињава што је онако поступио.{S} Вели да би он пристао, онда, |
укама.{S} Учини крајњи напор и гурну га што је могла јаче.{S} Он се затетура, изгуби равнотежу. |
="103" /> <p>Прећи ћу преко свега онога што сам за тим доживела.{S} Главно је да сам била задов |
проговори.</p> <p>— Па то личи на онога што га сваког дана виђамо на Калемегдану, насмеја се Ми |
се збило.</p> <p>Чисто стидећи се онога што је урадила, а осећајући да је крива, није тражила н |
ошкова, стави забрану за обезбеду онога што је кредитирао Севића.{S} И тако штампарију пописаше |
p>— Па на онога Јову Дугића, знаш онога што увек шета споредним стазама.{S} Увек је замишљен и |
собности Јеленине за рад, већ због тога што се обрукао пред својим <pb n="77" /> уредником.{S} |
квих великих способности, већ због тога што је био задовољан малом наградом.</p> <p>Са Дугићем |
вако по подне одлазила у штампарију, да што помогне мужу.{S} Он је научи да чита коректуре, рев |
нистрацију.</p> <p>Јелена немаде кад да што помисли, али осети дубоко разочарење.</p> <p>— Доне |
егдану.{S} Као да им се обома журило да што пре стигну.{S} Тек овда-онда измењали би по коју ре |
чита, али јој се учини огромна неправда што мора да учи ове глупе и сувопарне предмете, кад су |
ми се никад више не само обраћати ма за што, него ни приближити.{S} Ви за мене не постојите.{S} |
хтела, јер како би она била способна за што веће од тога да се задржи мало дуже ван куће!</p> < |
мо говорити.{S} Нисмо криви ни ти ни ја што је све онако изишло.{S} Ја сам најлепше мислио.</p> |
рећи ће ти шта треба даље да радиш и на што треба да обратиш пажњу.</p> <p>Сутрадан, баш кад се |
адио.{S} Али сам ја ипак била задовољна што сам свршила најтежи део посла.</p> <p>Баш у то врем |
јој је неиспуњен и она зажеле да и она што ради.{S} Севић као да то једва дочека и пошто се до |
ећала се лако.{S} Била је чак и радосна што се овако свршило.{S} Чинило јој се да јој је са душ |
да води књиге, и она је била пресрећна што може да буде корисна.</p> <p>Севић се такође промен |
све то како је знала и умела и преписа што је читкије и лепше могла.</p> <p>Јелена је замишљал |
> <pb n="110" /> <p>— Па зар није доста што ја њега нећу?</p> <p>— Доста је и то, али црква пок |
Севић се уопште није сећао да је од оца што друго и чуо, као што не би знао да каже да ли га је |
х се радо удала.</p> <p>— За онога твог што га онако замишљаш?</p> <p>— За њега или за кога дру |
ер има света који цени само оне листове што нападају владу, што грде све и свакога, што „крешу“ |
ојим погледима на живот, на брак, — све што је Јелена већ давно била чула из његових уста.</p> |
а ја ћу гледати да ти се одужим за све што си учинила досада за мене.{S} Збогом!</p> <p>— Ваљд |
Он је тражио новац и она му истресе све што је имала при себи. </p> <pb n="120" /> <p>Али пред |
и после подне, као раније у школу и све што је доживела за последњу годину дана чинило јој се к |
својој жени; напротив, он је чинио све што је знао и умео, али све то на један неспретан начин |
ла и стара, али је Павић дао Севићу све што му је било потребно да може да ради.</p> <p>Како-та |
и веома обрадовало.{S} Изненадило ме је што ми пишеш, после онаквог мог поступка, мислим на сво |
поласка јој да лепо изгледа, прекоре је што није и раније дошла, увераваше је да је он веома це |
д куће преводила поједине ствари или је што писала и сама, тешко с почетка налазећи тему, ну по |
че Мица прекидајући читање.{S} Добро је што није тако у животу, иначе би било страшно.</p> <p>— |
се мувају око машина, шта су те девојке што убацују и савијају хартију, шта су сви они према са |
па онда узимају нас, безазлене и срећне што нас узимају.{S} Па још траже да им за ту жртву с њи |
.{S} Никаква изгледа није било да ће се што поправити.{S} Понеки пут, у сумрак, Јелена је мисли |
p> <p>Чудиш се да сам овде и радујеш се што сам се вратила школи!{S} То си свакако чула <pb n=" |
само да она буде на његово име.{S} Али што је било, било.{S} О прошлости нећемо говорити.{S} Н |
н ни према мени ни према матери.{S} Али што је учињено не мења се.{S} Ја нећу да она икада зажа |
е силно волела, већ као да му се извини што је мислила да је себичан, да не води рачуна о њој.{ |
а улице, случајних, оних који су срећни што имају приступа у уредништво, који су задовољни да и |
ослу, заборавих да те питам треба ли ти што од одела.{S} Јесен је већ на прагу.{S} После подне |
ви понизно поздрављати.{S} Та шта су ти што се мувају око машина, шта су те девојке што убацују |
ла и нада.{S} Веровао сам да ће се моћи што учинити.{S} Сведок си мојих упињања да се подигнем. |
вот рада.{S} Хтела је да чита, да научи што више, да схвати друштвене доктрине, да се умеша међ |
ји је свог коњића и таљиге купио новцем што <pb n="49" /> га је стекао као тестераш.{S} Отац, т |
ерзитету.{S} Отац ме посаветова да учим што практично, а да не траје дуго.{S} Реших се за зубно |
сећао да је од оца што друго и чуо, као што не би знао да каже да ли га је икада видео трезна и |
остала сарадница тако великог листа као што је „Журнал“.{S} Али се не усуди, знала је да јој др |
<p>Он изађе у предсобље, али не оде као што је она мислила, већ, по одласку пацијента, уђе поно |
оје би везале своју судбину за људе као што смо.{S} Дугић и ја? упита најзад Севић.</p> <p>— Ве |
сти, већ од страха.{S} Он јој приђе као што се прилази доброј пријатељици.{S} Руковаше се гледа |
ога поретка, који ће разрушити људи као што су Дугић и Севић.{S} И ова двојица учинише јој се в |
е и поче да ради.{S} Није било лако као што је замишљала, јер је немачки језик имао за њу још у |
а рука лако додирну око паса, онако као што чинимо кад хоћемо некога да пропустимо испред себе. |
могао волети своју сестру друкчије него што су га учили.{S} Она је била лепа девојка, пред њим |
узраста.{S} Од ранога пролећа, пре него што је дрвеће и најавило пупољке лишћа, па све до у поз |
тигла је кући сва задувана.{S} Пре него што је мати и могла да је упита где је била досада, Јел |
ла, поче опет Јелена.</p> <p>— Пре него што свршиш школу?</p> <p>— Школу бих могла свршити и по |
су оно што је Јелена справила пре него што је отишла у канцеларију.</p> <p>Јелени, гледајући С |
подне.{S} Половину ћу ти дати пре него што уђемо проти, а другу половину кад будемо изашли.</p |
својих телесних дражи, није дакле чудо што ју је он посматрао онаквим очима.{S} Само што је он |
час и између часова.{S} Није било чудо што је првога тромесечја имала више двојака него свих о |
њем правог израза, само да би посао био што пре готов.{S} Брзо је сасвим ушла у посао, који јој |
о има свој пут.{S} Врло добро си учинио што си нашао стан.{S} Ја ћу наставити свој живот и рад |
о ми најнесрећнији на свету, да се тако што само нама могло десити.{S} Бежимо и склањамо се од |
2" /> о њој и чудио се и жао му је било што је никако нема.</p> <p>— Имала сам много посла у шк |
не показујући отворено како јој је мило што је Јелена једном попустила.</p> <p>У разговору о ов |
а г. Дугића имало би жена и у нас, само што их ви не видите или можда нећете да их видите, јер |
рилике каквог је она замишљала.{S} Само што је имао браду и наочаре.{S} Онај други, мало мањи, |
је он посматрао онаквим очима.{S} Само што је он био тром, лењ, да и изведе оно што је имао у |
ш најпријатнијим.</p> <p>Жалила је само што није могла приступити раду за испит зрелости.{S} Ип |
а од задовољства.{S} Било јој је угодно што је сасвим уз њега, није се отимала његовим пољупцим |
ризна да је једва и жељно очекивала оно што <pb n="65" /> је требало да дође.{S} И то што је оч |
! помисли, а пред очи јој изађе све оно што је читала о мукама радничким у тим јазбинама послод |
акога <pb n="31" /> дана напишу све оно што свакога дана изађе у онако обимноме „<title>В. Журн |
то је он био тром, лењ, да и изведе оно што је имао у глави.</p> <p>— Ја мислим да он није био |
, тај груби новац, који санкционише оно што би се могло санкционисати и без њега.{S} Требало би |
ало напредних људи, који су увиђали оно што и она.{S} Не спавају они који ће имати права да буд |
огла да верује да се у истини збило оно што се збило.</p> <p>Чисто стидећи се онога што је урад |
живота су нас раставиле, не везујмо оно што је прекинуто, јер би нас чвор увек жуљио.{S} Боље ј |
’! реши се најзад.</p> <p>Ручали су оно што је Јелена справила пре него што је отишла у канцела |
јући ни сама зашто, али осећајући да то што је она имала није она срећа о којој је слушала да с |
арали? изазиваше Јелена.</p> <p>— За то што морам сад одмах да идем, јер треба наћи посла и ста |
о у очима простијега света, ваљда за то што је био анархиста, а анархисте убијају краљеве, турп |
а умало не упита где је ноћио, не за то што јој је било криво да јој није одмах дошао, већ што |
<p>Јелена му се обисну о врат, не за то што га је силно волела, већ као да му се извини што је |
b n="65" /> је требало да дође.{S} И то што је очекивала осети најзад, на своме грлу.{S} Севић |
ка дама!</p> <p>Њој је било одвратно то што је он посматра, разгледа као нешто што припада њему |
хтео да руши традицију о сродству, зато што би тиме, по конвенцијама које владају у друштву, уб |
ају.{S} А она не спава, а не спава зато што је тишти општа друштвена несрећа.{S} Чудно јој је б |
је јадиковао.{S} Она је очекивала нешто што је требало тек да дође.{S} Ни пред самом собом није |
е да издржи, да је оно подсећа на нешто што се она трудила да заборави.{S} И зар сад, кад је ус |
што је он посматра, разгледа као нешто што припада њему, држећи своју руку на њеном рамену.</p |
било криво да јој није одмах дошао, већ што јој се чинило да би требало да га то пита, али оћут |
броју, у врло дугом чланку, напао владу што, не давањем већег кредита на просвету, одржава наро |
<p>Па би онда он почео причати о нечему што је њега интересовало.</p> <p>Тако је дошла дубока з |
акве ствари, а ја сам се наљутила на њу што није хтела да изађе у шетњу.{S} Боље <pb n="25" /> |
псеудоним прочитају поруку уредништва: „Што сте се ућутали, пријатељски поздрав!“ А у Београду |
одбила од њега.{S} Мати као мати, много штошта гледала је деци кроз прсте, а кад су ова поодрас |
не величине — дуги низови дрвета; после шума трамваја и кола — блага тишина, коју ремети само ц |