| ни били из „<title>В. Журнала</title>“, а овоме да се понуди није имала куражи због Павића.{S} |
| ређен претрес по „штампарској кривици“, а по тужби тога и тога владике, или тога и тога официра |
| у <pb n="114" /> лоју и да се излежава, а сад кад се бедни муж вратио из рата, измучен и исцеђе |
| ретура тамо-амо, голица је и засмејава, а ова се, заценивши се од смеха, немоћно брани.{S} И та |
| леда да сви спавају.{S} А она не спава, а не спава зато што је тишти општа друштвена несрећа.{S |
| реме проводио је у читању разних књига, а учио је и свршио празничну школу.{S} Тако је дошао до |
| чима заиграли његово лице и црна брада, а његове загонетне очи гледале би је прекорно.</p> <p>Ј |
| водите у кварт.</p> <p>— Муж сам ти ја, а не „овај човек“, викао је Севић.</p> <p>— Може, госпо |
| >Чисто стидећи се онога што је урадила, а осећајући да је крива, није тражила ничије друштво, в |
| ње време, кад се она онолико променила, а од оцена је само слабе и имала.</p> <p>Али сад шта је |
| а ми је све опроштено.</p> <p>— А мама, а деца? питала сам.</p> <p>— Остали су... у Крагујевцу, |
| /> <p>— С ким станујеш?</p> <p>— Сама, а с ким бих?</p> <p>— Онако, питам.</p> <p>Кад је капиј |
| е казне, осуђен по неколиким кривицама, а доста кривица имало је тек да се пресуде.</p> <p>Јеле |
| другарица, помоћник у свима пословима, а има ли таквих у нас?{S} Све мисле само на тоалете и н |
| јатељима, код куће је био само обедима, а остатак времена био му је за одмор или читање новина. |
| атност према њему нагонила да се отима, а опет јој је у његовим рукама било тако пријатно.{S} Н |
| .{S} Љубави је имао само за свога коња, а за своју жену и децу само по који грош, псовке и бати |
| неправо.{S} Мушкарац има права да бира, а женска чека и године често прођу док се нађе какав чо |
| о у своме животу доста тешких момената, а и ти такође.{S} Да знаш само колико сам се мучио у ро |
| вета, ваљда за то што је био анархиста, а анархисте убијају краљеве, турпијама убијају царице, |
| месеца како она трчи око њега и Севића, а он још није доспео да је примети.</p> <p>— Како само |
| .</p> <p>Али је требало књига и новаца, а она тога није имала.{S} Како да повећа своје приходе? |
| ога је некада мислила да је веже љубав, а који јој је сада био не само равнодушан, већ и терет. |
| иотеку треба преводити само с немачког, а плаћаће се четрдесет динара од табака.{S} Јелена прис |
| Све мисле само на тоалете и на провод, а не и да помогну мужу у његовој мучној борби.{S} Па ба |
| о! дрекну Јелена, лупнувши ногом о под, а очи јој севаху.</p> <p>— Па, добро... да одем... али |
| десет-тридесет динара употреби на себе, а ја ћу гледати да ти се одужим за све што си учинила д |
| стичним идејама које је сејао око себе, а које нису хватале корена.{S} Важио је као опасан чове |
| рно једе, поче да кипи у души.{S} Једе, а и не упита је како је издржала две године оваквог жив |
| духовни суд, ваљало је да и Севић дође, а он је бежао од тога.{S} Тако се ствар протезала у бес |
| а је да ће је дочекати сасвим друкчије, а оно нити јој ко рече „добар дан“ ни „збогом“.</p> <p> |
| е, а од другарица неке су јој завиделе, а неке је се клониле.</p> <p>Једном Јелена баш да уђе у |
| ти саветовала, наставнице су се чудиле, а од другарица неке су јој завиделе, а неке је се клони |
| е.{S} Била је начисто да је по њу боље, а можда и по њега, да се не везују понова, кад их већ и |
| своје жеље, које су биле тако скромне, а она и не мисли о њему.{S} А он је толико воли, да, ос |
| гова шегртовања млађа му сестрица умре, а старија побеже од куће и ступи у службу.</p> <p>Петар |
| е, ако не онако умно како ви замишљате, а оно бар расположено за борбу.{S} Таквоме женскињу ваљ |
| којој је Јелена становала, она скрете, а он за њом.{S} Тако су дошли до њеног стана.{S} Кад он |
| ного штошта гледала је деци кроз прсте, а кад су ова поодрасла, нису је већ много ни питала.</p |
| талом нека ради са служавкама шта хоће, а ја ћу рећи брату да га мало преслиша.</p> <p>Јелена н |
| е вратила, али није умела да се извуче, а да каже да јој је доцкан није хтела, јер како би она |
| > <p>— Куда бих?{S} Уморна сам од јуче, а и овај роман ме јако занима, па ћу данас остати код к |
| ој је косу, прислањао главицу уз груди, а Јелена се подавала томе умиљавању. </p> <pb n="47" /> |
| о жена ? не могаде Јелена да се уздржи, а да не упита. </p> <pb n="93" /> <p>Он заусти да каже |
| Сањин</title>...{S} Забрањено у Русији, а ово је потпуно издање.{S} Ванредно.</p> <p>— Чудна ми |
| ђе ни на кога ко би је упитао шта жели, а сама није знала на коју ће страну.{S} Кад је пролазил |
| ни „збогом“.</p> <p>— Јазбина! помисли, а пред очи јој изађе све оно што је читала о мукама рад |
| х води кроз живот, да их храни и брани, а оне да рађају децу, перу и кувају.</p> <p>Затим се оп |
| ка је у стању да разуме и такве ствари, а ја сам се наљутила на њу што није хтела да изађе у ше |
| упита Мица.</p> <p>Јелена не одговори, а Мица извади из џепа конац и поче да слаже цвеће у вен |
| намештај и материјал, ваљало је живети, а и Петар ју је већ доста коштао.{S} Она је међутим бил |
| ну ћу ти дати пре него што уђемо проти, а другу половину кад будемо изашли.</p> <p>— Не може, н |
| прође ни месец дана од материне смрти, а отац доведе у кућу једну младу жену, која га је, изгл |
| <pb n="80" /> он о њиховој будућности, а и о њој самој али, сиромах, нема времена да га провод |
| рилику да вам досади.{S} Ви можете ићи, а он остаје овде. </p> </div> <pb n="116" /> <div type= |
| ца ми је казала да не воли жене у кући, а овде нисмо ни комотни.</p> <p>Стан брзо нађоше, собу |
| ост.</p> <p>— Једва те нађох, рече јој, а чуо сам да си дошла.{S} Како само дивно изгледаш, пра |
| лакше, јер не мора водити рачуна о њој, а њој ће бити поможено, јер ће своју зараду имати само |
| /> тако рано, долазио је кући на ручак, а увече није псовао онако као раније.{S} Па је и чистиј |
| <p>— Па ти имаш новаца.{S} Да ја имам, а да ти немаш, ја бих купио теби.</p> <p>— Напоље, одма |
| е.{S} Ја нисам могла ништа да га питам, а он није знао како да почне.</p> <p>— Па сад? упитах б |
| а одеш одмах, остави ме да се приберем, а и време је рада.{S} Иди, ако си икада имао за мене ма |
| аше, задубљена у снове о своме будућем, а Мица настави плетење венца.</p> <p>Другарице, пошто с |
| ис, па сам хтела да видим шта је с њим, а донела сам и један превод.</p> <p>— О чему је тај рук |
| дна ме не би ни хтела.{S} Ја сам ружан, а за душу и срце нико и не пита.</p> <p>Јелена је ћутал |
| вет види с њим.{S} Био јој је одвратан, а и стидела га се. </p> <pb n="95" /> <p>Ишли су неко в |
| сад тек почети.{S} Ти имаш диван стан, а ја немам ни где да легнем.{S} Па кад ме неће венчана |
| е и у црно завио.{S} Сад ће бити суђен, а нема сумње да ће бити и осуђен.{S} Неће више имати пр |
| не околине нико их није лично познавао, а сви су о обојици говорили само ружно.</p> <p>— Мрзе г |
| {S} Муж је ишао у уредништво, на посао, а жена је остајала код куће, у постељи, из које би уста |
| руштву, па би Севић опет ишао на посао, а она кући, да би пред вече опет изашла у шетњу, на веч |
| и рад као да ти у опште ниси ни дошао, а теби до воље стоји да потражиш себи другу какву друга |
| о најпре у Крушевац, па онда у Краљево, а кад нам ни ту није било станка, наставимо пут.{S} Нећ |
| једва намолила Севића да купе све ново, а не половно у Фишеклији.{S} Чудио се он зашто она хоће |
| о ме је стид да уђем у своје надлештво, а било је особа које су ме гледале или сажаљиво или пре |
| >Једном Јелена баш да уђе у уредништво, а Севић испаде пред њу.</p> <p>— Боли ме нешто глава, п |
| јој си свакако слушала.{S} Света много, а на броду ничега.{S} Послуга се понашала према нама ск |
| ненађен, што ју је тобож случајно срео, а тако је много мислио <pb n="62" /> о њој и чудио се и |
| спит зрелости, који се све више ближио, а који јој је изгледао као замахнут нож.</p> <p>Осећала |
| угарским властима.{S} Многе је оштетио, а многе је и у црно завио.{S} Сад ће бити суђен, а нема |
| е осећала да више ни она не може овако, а и испит ју је испуњавао ужасом.{S} Али како да се то |
| или претећи.{S} Сажаљење ме је вређало, а крива нисам била.</p> <p>Евакуација баци то питање у |
| и.{S} Дете врисну, зачуђено и уплашено, а она га брзо спусти и утрча у своју собу, па се онако |
| јем ниједну, настави Севић скоро тужно, а тако бих желео да имам добру другарицу, какву ја у се |
| ранила га је Јелена.</p> <p>— Случајно, а што тако не удари кога човека, него само нас девојчић |
| Журналу</title>“ имам 120 дин. месечно, а као свој газда зарадићу три-четири пута више.{S} А, д |
| ац ме посаветова да учим што практично, а да не траје дуго.{S} Реших се за зубно лекарство.{S} |
| а рада.{S} Отац му је међутим био умро, а кућица продата за дугове.{S} Од сестре ни трага ни гл |
| маћина.{S} Одмах би бацио на сто динар, а једио од деце узимало би новац и боцу и трчало по рак |
| о са Јеленина лица на разголићени врат, а одатле на пуна, узбуркана прса.{S} Очи су му играле, |
| ебе.{S} Навикла је већ на овакав живот, а и он је ваљда већ био излечен од брака.</p> <p>Пред в |
| сам само о вама мислио! уздахну Севић, а глас му је био тужан, тужан.</p> <p>И Севић, уздрхтал |
| {S} Осећала је у себи неку чудну снагу, а у исто време и потребу да ту снагу употреби, истроши. |
| еразијама.{S} Осећала се као у вртлогу, а неко миље прожимало ју је од пете до перчина.{S} У уш |
| сасвим да сакрију кривину његових ногу, а кад је ишао, изгледало је да на обући нема потпетица. |
| да попушта, довикну другарицама да иду, а оне ће за њима.</p> <p>— Шта ти је, Јелена? питала је |
| нило јој се да је у Севићевом загрљају, а оно дотле непознато осећање поново би ју обузимало, д |
| мислила је.{S} Анархисти, сви то знају, а они онако куражно иду кроз свет, високо дижући главу. |
| </p> <pb n="39" /> <p>Она мора у школу, а кад хоће у школу мора и учити.{S} А за сутра није ниш |
| чаробни штапић, па само удари по столу, а ручак или вечера тек долете.</p> <p>— Имаћемо служавк |
| Он ће целога дана бити на своме послу, а ја на <pb n="13" /> своме, у школи.{S} Ујутру свако о |
| радозналцима.{S} Једни су осуђивали њу, а други су тврдили да је онај човек пијан и да јој није |
| е они мушкарци понашају према женскињу, а ово се још смеје!</p> <p>Али, помислила је, то су још |
| Паризу.{S} Ја сам примала своју плату, а могла сам остати с оцем, јер Министарству нисам била |
| ад сам почела сарађивати на оном листу, а од, онда је већ добрих шест година.</p> <p>Знаш да са |
| свега никога не познајем, <pb n="58" /> а ниједна ме не би ни хтела.{S} Ја сам ружан, а за душу |
| ди који су били корисни, <pb n="109" /> а овакав се вратио кући.{S} Морална лешина, која се рас |
| округла прса и упитао с ким станује!{S} А он је муж, њен муж, који би имао права да стави и рук |
| ањ-дана.</p> <p>— И не мислим на то!{S} А ако ми неко баш и украде венац, то су или ђаци, из не |
| м баш потребан, али из пријатељства.{S} А каже ми да и ти радиш код њега, на издањима.{S} Ниси |
| тира се већ са три хиљаде примерака.{S} А растураће се.</p> <p>— Умећу ја да га испуним и учини |
| је усхићено, овако ништа ни довека.{S} А са штампаријом ће ићи боље, више ће се зарађивати, па |
| ер сам уза се имала оца, заштитника.{S} А и њему, старом већ, била сам од користи, јер га је ва |
| и по њеноме смеху, била и задовољна.{S} А можда јој је заиста и било пријатно то задиркивање, т |
| су оне глупе церемоније око венчања.{S} А у случају да не пристају једно уз друго, није им тешк |
| Гледа он, добро гледа испод наочара.{S} А споредним стазама шета због тога, што има служавки и |
| оних калемегданских вечери, пролећа.{S} А ево га опет пролеће.{S} Само је она сада умртвљена... |
| ко зна како, једва десетак реченица.{S} А сутра треба да је рукопис у штампарији!{S} То предвеч |
| о живети и стара се да им буде боље.{S} А живот је међутим тако тежак.</p> <p>И Јелени се чињаш |
| посао, тихо и не сметајући другоме.{S} А оно место тога некаква мрачна пећина, у којој се чују |
| ктор, репортер и попуњавао празнине.{S} А „случајних“ сарадника и „пријатеља“ лист је имао дост |
| газда зарадићу три-четири пута више.{S} А, да, како сам увек у послу, заборавих да те питам тре |
| , да нико ништа није могао доказати.{S} А и наш свет, који тако воли да прети, не воли да иде п |
| тније читати такве ствари него лети.{S} А шта сте нам сад донели?</p> <p>После онако ласкаве по |
| лу, а кад хоће у школу мора и учити.{S} А за сутра није ништа научила!</p> <p>Устаде, упали све |
| ући главу.{S} Не плаше се опасности.{S} А већ два пута пролазе поред мене и не опажајући ме.{S} |
| је себичан, да не води рачуна о њој.{S} А он, видиш није такав.{S} Мисли <pb n="80" /> он о њих |
| изгледао је бедно као какав просјак.{S} А био је, рекло би се, и малко напит. </p> <pb n="111" |
| , кад ми је жива жена коју обожавам.{S} А и ти ваљда ниси тамо нашла некога, па би сад хтела да |
| јој није бранио да се воли с другим.{S} А можда није био сигуран да би и она волела њега истом |
| м имао прилику да се ваљано одморим.{S} А и ти изгледаш добро, много боље него раније.{S} При п |
| х, нема времена да га проводи с њом.{S} А она шта је већ мислила о њему!{S} И сам увиђа да не и |
| и се за руке и пиљећи једно у друго.{S} А њен муж једва је и гледа.{S} Увек се нешто жури или ј |
| ао сам по вароши, не бих ли те срео.{S} А тебе нигде није било.{S} Ти на мене ниси ни мислила.{ |
| ити онолико колико је било потребно.{S} А свакога месеца ваљало је нешто новца слати и Севићу.< |
| .{S} Тишина, изгледа да сви спавају.{S} А она не спава, а не спава зато што је тишти општа друш |
| одне парнице, каткад, годинама вуку.{S} А док се парница не сврши, колико ће јој пута још Севић |
| ко скромне, а она и не мисли о њему.{S} А он је толико воли, да, осећа, не може више без ње.{S} |
| и смели рад, намењена само уживању.{S} А ја бих им тако помогла у пропагирању великих идеја.{S |
| p>Јелена напрћи усне.</p> <p>— Пара?{S} А што се онда девојкама даје мираз!{S} Колико будем има |
| о добрим путем. </p> <pb n="42" /> <p>— А да ли ћете га штампати? упита Јелена бојажљиво.{S} У |
| нама двома је да га обновимо!</p> <p>— А шта је с Јовом? упита она.</p> <p>— Славно пропао у р |
| >— Имаћемо служавку, куварицу!</p> <p>— А да ли ћете имати пара?</p> <p>Јелена напрћи усне.</p> |
| о формално раскидање брака...</p> <p>— А, не!{S} Немам намеру да се по други пут женим, кад ми |
| > <p>— О њему, моме будућем...</p> <p>— А зар га знаш?</p> <p>— Не знам га, али га замишљам. </ |
| ?</p> <p>— Наслов је „О Богу“.</p> <p>— А, да, добио сам га.{S} Мило ми је, госпођице, да вас п |
| е ваљда десети пут да ме гура.</p> <p>— А што се и ти мало не склониш с пута ?</p> <p>— Па добр |
| то.{S} Разговараћемо доцније.</p> <p>— А што не бисмо одмах разговарали? изазиваше Јелена.</p> |
| зађемо из протине канцеларије.</p> <p>— А не, дај сад бар половину.</p> <p>Она му даде двадесет |
| и загледаше и даље око машине.</p> <p>— А шта је ?{S} Поезија, проза ? упита не осврћући се. </ |
| постави он одређеније питање.</p> <p>— А, тако!{S} О томе се, мислим, нема много разговарати.{ |
| </p> <p>— Било ми је немогуће.</p> <p>— А да ли сте бар помислили који пут на мене? питаше он д |
| руку.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— А ја сам само о вама мислио! уздахну Севић, а глас му ј |
| ну, са некаквим новим романом.</p> <p>— А ти не мислиш да излазиш? упита Јелена.</p> <p>— Куда |
| или за кога другог, свеједно.</p> <p>— А што Јелена? питала је Мица, чисто заплашена тугом кој |
| сећала да ми је све опроштено.</p> <p>— А мама, а деца? питала сам.</p> <p>— Остали су... у Кра |
| азви рукопис и предаде Севићу.</p> <p>— А, причица, врло добро, врло добро, повлађиваше Севић л |
| о сте се ућутали, пријатељски поздрав!“ А у Београду има доста људи, сарадника са улице, случај |
| водила би у својој соби, час смејући се а час јецајући, час певајући, да се одмах затим стане в |
| ј излазили сви тренуци среће, којих је, авај, било тако мало, — и долазећи до закључка да је та |
| ишла од куће, рекавши да ће на излет до Авале, нашла се са Севићем на железничкој станици и сел |
| че, у размишљању, да тражи краја својој авантури.{S} Није јој остајало ништа друго, него да тра |
| га је осигурала, зар сад да јој се јави авет прошлости!</p> <p>— Толики дивни људи мислила је, |
| али смо лађу, која је била свакога дана авизирана, али која никако није долазила.{S} Почела сам |
| S} Ја сам уосталом данас разговарала са адвокатом, написала сам и представку за свештеника, сам |
| Јелени у атеље.</p> <p>— Говорио сам са адвокатом и он ми рече да је најлакше ако обоје изјавит |
| тешко, рече најзад.{S} Видећу са којим адвокатом, па да гледамо да те некако спасемо тога мужа |
| рече отац размишљајући.{S} Отиди сутра адвокату Н., ја сам већ говорио са њим.{S} Он ће ти нап |
| мате какав оглас?{S} Онда идите лево, у администрацију.</p> <p>Јелена немаде кад да што помисли |
| да се свет мане тих глупости.{S} Жена, ако одговара твојим идејама, дражи те и изазива.{S} И ј |
| рите.{S} Има и у нас женскиња, које је, ако не онако умно како ви замишљате, а оно бар располож |
| тиме да мирно потпише тромесечне оцене, ако није било слабих, или да се разгоропади ако би <pb |
| се приберем, а и време је рада.{S} Иди, ако си икада имао за мене ма и искрицу љубави.</p> <p>— |
| ри, онда....</p> <p>— То би могло тако, ако би твој муж имао какав чаробни штапић, па само удар |
| де у иностранству, бар се тако мислило, ако се о томе уопште мислило.{S} Због тога пријатељства |
| о будућности.{S} Чинило јој се страшно, ако тако узмора да проведе век.{S} И да ли ће моћи овак |
| не склониш с пута ?</p> <p>— Па добро, ако му се ја не склањам с пута друге му се склањају, па |
| не дајем ни пару за твој</p> <p>живот, ако те се само дотакнем.{S} Одлази!</p> <p>— Плати прво |
| би му приметила да би у таквоме браку, ако човек не би имао високо развијену свест о дужностим |
| S} Ванредно.</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Ако је у Русији као код нас, онда је књига забрањена са |
| увек у циљу да јој извуче који грош.{S} Ако му Јелена не би отворила, он би бесомучно лупао у в |
| ам се задржала око неких речи.</p> <p>— Ако је само то, идем одмах по речнике.</p> <p>И оде, да |
| -дана.</p> <p>— И не мислим на то!{S} А ако ми неко баш и украде венац, то су или ђаци, из нест |
| а адвокатом и он ми рече да је најлакше ако обоје изјавите да се не трпите, да обоје желите раз |
| ксавала, остајала у његовом загрљају, и ако је он више није онако чврсто држао. </p> <pb n="59" |
| ивала своје троје дечице.{S} Деца су, и ако таљигашева и праљина, била увек чисто одевена.</p> |
| а она сестра или сродница уопште ?{S} И ако платиш прописану таксу, можеш се оженити и сродницо |
| није било слабих, или да се разгоропади ако би <pb n="71" /> била која неповољна.{S} Кривио је |
| су те онда дочекали.{S} Уосталом ти иди ако ти се иде, само мене више не зови.</p> <p>Није се и |
| pb n="45" /> <p>— Идемо до књижаре, али ако хоћеш можемо и до Калемегдана.</p> <p>И уђоше у Кне |
| а.</p> <p>— Да видимо, па ћемо штампати ако је добро.{S} Хвала, госпођице!</p> <p>И уредник при |
| м идејама, дражи те и изазива.{S} И још ако је и лепа <pb n="24" /> или и врло лепа!{S} И као з |
| о дуже ван куће!</p> <p>Прођоше главном алејом до шеталишта према Сави.{S} Ту, испред киоска, п |
| ампу, леже.</p> <p>Није могла да спава, али је затварала очи, враћала се на Калемегдан, на ону |
| p>Није била лепа та Јелена Ђорђевићева, али није била ни ружна.{S} Омалена раста, девојка <pb n |
| p>— А зар га знаш?</p> <p>— Не знам га, али га замишљам. </p> <pb n="14" /> <p>— Па какав је? у |
| припомоћ сарадника које је ангажовала, али је лист падао све ниже, и два и по месеца после поч |
| и шта да ради?{S} Хукала је и плакала, али јој то не поможе.</p> <p>Како би било да се обрати |
| — Волела бих да ту борбу нисам познала, али шта је ту је.</p> <p>Дођоше до Државног Савета.{S} |
| требна, јер има на „лагеру“ доста дела, али ће он за њу већ наћи згодан посао.{S} Намеран је да |
| </p> <p>Јелена би се најрадије вратила, али није умела да се извуче, а да каже да јој је доцкан |
| ила је до капије, чак је једном и ушла, али се, уплашена, одмах извукла.{S} Чинило јој се нечув |
| а, у свако доба, под разним изговорима, али увек у циљу да јој извуче који грош.{S} Ако му Јеле |
| руке.{S} Тражимо га већ неколико дана, али безуспешно.{S} Он је оптужен по § 85.{S} Чуда је, в |
| у, која је била свакога дана авизирана, али која никако није долазила.{S} Почела сам све више м |
| офије бројева“.{S} Читала је то Јелена, али некако тешко и с муком.{S} Није ту било јасности и |
| дима и идејама.{S} Мица рече да не зна, али ће упитати брата, који се о Јови не изражава баш на |
| о је да и овде има врло умног женскиња, али <pb n="56" /> мислим да нема ниједне која не одбацу |
| ио.{S} Штампарија је била мала и стара, али је Павић дао Севићу све што му је било потребно да |
| иромашније одевен, без браде и цвикера, али такође са уметничком машном и косом.{S} Панталоне н |
| се чинило да би требало да га то пита, али оћута.</p> <p>— Ниси се променио, изгледаш чак и бо |
| дила.{S} Врати се столу и поче да чита, али јој се учини огромна неправда што мора да учи ове г |
| озора виде Севића.{S} Срце јој задрхта, али ипак уђе.{S} Није видела никога сем Севића.</p> <p> |
| алишана.</p> <p>Мати не одговори ништа, али и она некако расејано махаше главом. </p> </div> <p |
| ју је Севић.{S} Она хтеде да га прође, али он пристаде уз њу.</p> <p>— Само тако, то је лепо, |
| рчао у полицију, да покуша шта се може, али се није могло ништа више.{S} Севић је спремио докум |
| притрчах му руци.{S} Он ми је не трже, али се очевидно колебаше.{S} Најзад ме загрли и осетих |
| војој деци нисам могао спремати миразе, али сам могао и хтео сам да им дам комад хлеба у руке.{ |
| рукопис у руку.</p> <p>Уредник га узе, али загледаше и даље око машине.</p> <p>— А шта је ?{S} |
| о никаквих великих идеја.{S} Читала је, али јој у глави није ништа остајало.{S} Поче неке, по с |
| ="23" /> сама.{S} Радним даном ишла је, али празником је било врло много шетача.</p> <p>Одједно |
| да.{S} Говор овога човека вређао ју је, али она не хтеде да буде груба.</p> <p>— Да се удајем н |
| {S} Осећала је и сама да за друго није, али је осећала да није ни за кување.</p> <p>И за њу поч |
| а да се окане Јове и његове филозофије, али би јој увек пред очима заиграли његово лице и црна |
| </p> <p>По вечери седе да ради лекције, али су јој у глави били уредништво и штампарија.{S} Луп |
| а вратима.</p> <p>Он изађе у предсобље, али не оде као што је она мислила, већ, по одласку паци |
| , не знајући да ли да се рукује или не, али немаде храбрости да први пружи руку. </p> <pb n="72 |
| Она покушаваше да се окрене, да устане, али у колико се више отимала, у толико ју је Севић чврш |
| p> <pb n="45" /> <p>— Идемо до књижаре, али ако хоћеш можемо и до Калемегдана.</p> <p>И уђоше у |
| бе чују.{S} Врло често ништа не говоре, али им очи светле жаром, блистају младалачким заносом.. |
| а је девет сати.{S} Истина задржала се, али је бар и све задатке израдила.</p> <p>Одби да вечер |
| а не волим, ја га не волим! бранила се, али би брзо клонула, чинило јој се да је у Севићевом за |
| , тако да се видело да он то тако хоће, али да му то није и урођено.</p> <p>Становали су у соби |
| аздуха, како се гуши.{S} Хтеде да виче, али јој глас застајаше у грлу.{S} Притисну обема рукама |
| ату.{S} Она је покушавала да се извуче, али ју је он држао чврсто, да је била немоћна и да мрдн |
| е све више.{S} Она покуша да се повуче, али он као да се прилепио уз њу.{S} Већ је осећала њего |
| поред њих на више, па се онда вратише, али не бејаху срећне да привуку поглед чувених анархист |
| не може без ње, да је он све више жели, али да буде његова, сасвим његова.</p> <p>И очи би му с |
| S} Била је начисто с тим да га не воли, али јој је ипак било пријатно, и преко дана, кад затвор |
| p> <p>Јелена немаде кад да што помисли, али осети дубоко разочарење.</p> <p>— Донела сам један |
| не зови.</p> <p>Није се ишло ни Јелени, али је ипак горела од жеље да оде још једном, последњи |
| није смела пред њим ни уста да отвори, али се после ослободила и врло често су њих троје претр |
| це, не задржаваше је и Јелена се врати, али убрзо скрете ка уредништву „В. Журнала“.</p> <p>Сев |
| брака.{S} Нема сумње да ће га и добити, али кад ?{S} Знала је како се бракоразводне парнице, ка |
| ишта особито: ни љубави ни одвратности, али у својим мислима, на оној клупи, осећала се врло пр |
| ли, нешто да јој каже.{S} Она га пусти, али се одмах покаја.{S} Био је трештен пијан.{S} Једва |
| ена уздахну дубоко.</p> <p>— Не спавам, али сневам.</p> <p>— О чему?</p> <p>— О њему, моме буду |
| а из гласа Јелениног.</p> <p>— Не знам, али бих се тако радо удала.</p> <p>И две другарице заћу |
| /p> <p>— Па ја могу и брже да преводим, али немам речник, па сам се задржала око неких речи.</p |
| атом.{S} Вели да му нисам баш потребан, али из пријатељства.{S} А каже ми да и ти радиш код њег |
| и ју је палио, није јој био непријатан, али навика да такве погледе сматра непристојним није јо |
| аса, који је, свакако, нешто наређивао, али услед лупе машина Јелена није могла ништа разабрати |
| лим!</p> <p>Севић је и даље декламовао, али га она није слушала.{S} Била је као скамењена, свес |
| д, који ју је још увек палио и сажизао, али јој није био непријатан.{S} Навикла се и на његов н |
| <p>Јелена је од брака очекивала много, али шта управо није знала ни сама.{S} Место свега добил |
| чавао.</p> <p>Зараде је било, не много, али тек више него раније.{S} И Севић поче да се заноси, |
| ив, он је чинио све што је знао и умео, али све то на један неспретан начин, тако да се видело |
| тво.{S} Она није волела Севића, нимало, али су је к њему вукли навика да редовно буде са њим и |
| т.{S} Ваљало је радити да би се живело, али ма колико да се радило, није се могло зарадити онол |
| т био обезбеђен.{S} Лако јој није било, али, мислила је, то је испаштање. </p> </div> <pb n="90 |
| ју сам имала код Павића није више било, али како у свакој несрећи има и среће, имала сам доста |
| аваш.{S} Чинила си то док сам био тамо, али је сад и томе крај.{S} Тих двадесет-тридесет динара |
| а ми смо муж и жена!</p> <p>— Били смо, али више нисмо! одговори она гадећи се. </p> <pb n="105 |
| или.{S} Опет јој беше некако нелагодно, али не непријатно.{S} Тај поглед, мушки и дрзак, поглед |
| Јова ипак мораде да скрене мало десно, али се очеша о ону која је била с његове стране.</p> <p |
| ослу, по вароши.{S} Зарађивао је добро, али је добро и пио.{S} Љубави је имао само за свога коњ |
| о ја њега нећу?</p> <p>— Доста је и то, али црква покушава све да брак очува.{S} Твој муж може |
| незадовољна, не знајући ни сама зашто, али осећајући да то што је она имала није она срећа о к |
| b n="93" /> <p>Он заусти да каже нешто, али се предомисли, махнувши само руком.</p> <p>— Остави |
| питала је нежно.</p> <p>— Ништа, Мицо, али бих се радо удала.</p> <p>— За онога твог што га он |
| itle>“ није давало богзна какву зараду, али се исплаћивало. </p> <pb n="84" /> <p>Ну, почеше ст |
| а Павићем, тако да он прими штампарију, али да прими и Севићеве дугове за хартију, прекиде све |
| је за руку.</p> <p>Јелена повуче руку, али осети како јој под ногама задрхташе рушевине, раскл |
| е није ишло много брже.{S} Севић плану, али не рече ништа, већ оде на вечеру и не позвавши Јеле |
| се.{S} Обраћала се полицији за заштиту, али шта је ова могла.{S} Ваљда да јој постави жандарма |
| опет Севића.{S} Јелена му пружи петицу, али он рече да хоће унутра, јер има да разговара с њом. |
| ајући се да је бар неко од њих у Драчу, али никога не нађох.</p> <p>По св. Јовану дође очекиван |
| еваху.</p> <p>— Па, добро... да одем... али дај ми бар који грош за ручак.{S} Долазим из Бугарс |
| о великог листа као што је „Журнал“.{S} Али се не усуди, знала је да јој другарице не би после |
| н био оптужен олакшала развод брака.{S} Али после три месеца Севића пустише испод суђења, јер с |
| воју несрећу, и не тражећи јој лека.{S} Али не, она не спава, не спавају ни Севић, ни Дугић, и |
| аци се ногом да удари непристојника.{S} Али и једно и друго били су далеко од тога да покажу ка |
| д оне слике, какву је она замишљала.{S} Али није имала куда.</p> <p>— Шта ћемо за ручак ? упита |
| мршавоме преводу који је сад донела.{S} Али није имала куда, разви рукопис и предаде Севићу.</p |
| та врати са потребним јој речницима.{S} Али ни са њима превођење није ишло много брже.{S} Севић |
| ће нам ваша сарадња бити драгоцена.{S} Али извините, ја вам се нисам ни представио: ја сам Сев |
| и посла, па ће све ићи само од себе.{S} Али поче да се спотиче већ код првих реченица.{S} Обрни |
| на рушевинама поставити нове основе.{S} Али треба <pb n="36" /> свет убедити у потребу преображ |
| учинити друкчији утисак него књиге.{S} Али се прилика није указивала.{S} Виђала их је кад год |
| ији, само да она буде на његово име.{S} Али што је било, било.{S} О прошлости нећемо говорити.{ |
| ик имао за њу још увек својих тајни.{S} Али како су то биле дечје књиге, она се није много брин |
| јалан ни према мени ни према матери.{S} Али што је учињено не мења се.{S} Ја нећу да она икада |
| , не бих му, чини ми се, умела рећи.{S} Али је у мени било нешто, што ме је гонило.{S} Можда са |
| а на милости и немилости мужевљевој.{S} Али је ћутала, бојећи се да не изгледа глупа у очима та |
| док си мојих упињања да се подигнем.{S} Али и ту се показало да велики мрзе мале, да их даве, д |
| пред својим <pb n="77" /> уредником.{S} Али шта је знао.{S} Заседе, узе текст и диктираше Јелен |
| о, а и испит ју је испуњавао ужасом.{S} Али како да се то изведе?{S} Родитељи неће хтети ни да |
| и, бар само док не сврши са испитом.{S} Али ју је он уместо одговора, привлачио себи, обасипао |
| ледам: пре одвратан него симпатичан.{S} Али ја сам скупо платила своју лудост: данас сам обогаћ |
| јући да више не мисли на уредништво.{S} Али у колико је више дана пролазило, све ју је нешто ви |
| а дође опет с Мицом пред уредништво.{S} Али је требало и ући унутра.{S} Застала је пред капијом |
| итет, није се могло, јер није радио.{S} Али сам ја ипак била задовољна што сам свршила најтежи |
| ти раднике и да нешто дотури и мужу.{S} Али њено неискуство у пословима одби муштерије. </p> <p |
| она, јер га не разумеју и завиде му.{S} Али је он, Јова, велики, већи од свију њих.</p> <p>— Па |
| >Јелена приклопи врата и закључа их.{S} Али Севић удараше бесомучно у врата.{S} Хтела не хтела, |
| авно раскинут. </p> <pb n="106" /> <p>— Али ја нећу.{S} Ја имам жену која ми је врло добра, ја |
| није потребна толика реклама.</p> <p>— Али ово је нешто ванредно!{S} Слушај само.</p> <p>И Миц |
| вљајући причање и милујући је.</p> <p>— Али од тога нема ништа, настављао је Севић, јер ја пре |
| ака, били су позвани обоје „на мирење.“ Али Севић не хтеде никако да дође.{S} Најзад га некако |
| н о њиховој будућности, а и о њој самој али, сиромах, нема времена да га проводи с њом.{S} А он |
| уметничка машна, одевен некако немарно али отмено, мушка држања.{S} Глас му је звонак, тон убе |
| имала при себи. </p> <pb n="120" /> <p>Али пред вече ето га опет.{S} Хоће унутра, има, вели, н |
| ма женскињу, а ово се још смеје!</p> <p>Али, помислила је, то су још остаци старога друштвенога |
| јим радовима испуњују те новине!</p> <p>Али очекујући ту замишљану будућност она не наиђе ни на |
| од оцена је само слабе и имала.</p> <p>Али сад шта је ту је.</p> <p>Увиђајући да није само Јел |
| ам!{S} Хајд’ сад, па дођи сутра.</p> <p>Али се није могла отрести.{S} Он је тражио новац и она |
| ак поздрава и окрете се да пође.</p> <p>Али, у забуни, пође вратима која су водила у унутрашњос |
| отићи, ма само и једном годишње.</p> <p>Али су највернији посетиоци, и најзахвалнији, ђаци свих |
| ојој маштају девојке? питала се.</p> <p>Али она је имала прилике да види и друге младе парове, |
| ли које друго вечерње забавиште.</p> <p>Али и такав живот досади, па га се и Јелена засити.{S} |
| договоримо, повика Мица за њом.</p> <p>Али Јелена изађе и залупи врата за собом.</p> <p>Занета |
| ствар протезала у бесконачност.</p> <p>Али је за то Севић био врло ревностан у посетама Јелени |
| који практикантишу и уче школу.</p> <p>Али је требало књига и новаца, а она тога није имала.{S |
| викао је Севић.</p> <p>— Може, госпоја, ама морате и ви у кварт.</p> <p>— Дабогме, и она у квар |
| али је у траву, па је онда претура тамо-амо, голица је и засмејава, а ова се, заценивши се од с |
| овце, добила сва дела Јовина, почев од „Анархизма као филозофске доктрине“ до „Филозофије броје |
| да је и он неки паметан човек, и он је анархиста.{S} Почео је од слагачког шегрта, па се, као |
| м гура каменчиће и одбацује их.{S} Онај анархиста, зар га не знаш?</p> <p>Јелена начини гримасу |
| ростијега света, ваљда за то што је био анархиста, а анархисте убијају краљеве, турпијама убија |
| бејаху срећне да привуку поглед чувених анархиста, бар је тако изгледало. </p> <pb n="18" /> <p |
| та, ваљда за то што је био анархиста, а анархисте убијају краљеве, турпијама убијају царице, ба |
| <p>— Велике су то душе, мислила је.{S} Анархисти, сви то знају, а они онако куражно иду кроз с |
| иђала да сад има начина да се позна са „анархистима“.</p> <p>Пошто је дуго лупала главу како и |
| ликим књижицама филозофске садржине, по анархистичним идејама које је сејао око себе, а које ни |
| јатељства ваљда и Севића су сматрали за анархисту.{S} Јова се дружио са Севићем за то, што га ј |
| ист сама, уз припомоћ сарадника које је ангажовала, али је лист падао све ниже, и два и по месе |
| S} Доносићу дописе и из најмањих места, ангажоваћу дописнике — ситне чиновнике, који су срећни |
| а и његова дела.{S} Мица ју је одвела у антикварницу Томе Јовановића и ту је Јелена, за незнатн |
| {S} Толстој, Гогољ, Достојевски, Горки, Арцибашев ређали су се пред њеним очима.{S} Није просто |
| Каква ти је опет та купусара ?</p> <p>— Арцибашев... <title>Сањин</title>...{S} Забрањено у Рус |
| >Пред вече стари Ђорђевић дође Јелени у атеље.</p> <p>— Говорио сам са адвокатом и он ми рече д |
| премала да лође на ручак, упаде Севић у атеље.{S} У дроњцима, он који никада није изгледао сјај |
| кући на ручак.{S} На десетак корака од атељеа чекао ју је Севић.{S} Она хтеде да га прође, али |
| о све више.{S} У Русији је учествовао у атентату на цара, или на неког великог кнеза, па је поб |
| викла се и на његов начин говора — више ачења него озбиљности.</p> <p>Севић је био син једнога |
| есет динара, које он пусти из руке, као багателишући.</p> <p>— То није ништа, рече.</p> <p>— Па |
| грен, запахњивала ју је ракија, која је баздила из њега.</p> <p>— Натраг! врисну она, осећајући |
| 11"> <head>XI.</head> <p>Срећно свршени Балкански рат донео је слободу многима који су чамили у |
| јаше као скамењена.{S} Пара није имала, бар не толико.{S} Имала је да отплаћује намештај и мате |
| не да привуку поглед чувених анархиста, бар је тако изгледало. </p> <pb n="18" /> <p>Јелена и М |
| која га је, изгледало је, довела у ред, бар за неко време.{S} Није више одлазио <pb n="51" /> т |
| миром, да буде човек те да је се клони, бар само док не сврши са испитом.{S} Али ју је он умест |
| Болело ме је само то, што сам још увек, бар по имену, била везана за њега.{S} Било ме је стид д |
| са.{S} Не би то <pb n="94" /> њој било, бар не више сада, пријатно, и она би се понашала као пр |
| Дугићем се познао негде у иностранству, бар се тако мислило, ако се о томе уопште мислило.{S} З |
| није имала ни воље ни времена за шетњу, бар не онолико као раније.{S} Са мужем би једва једном |
| ролазило, све ју је нешто више вукло да бар оде у уредништво, само да види шта је са њеним радо |
| ине канцеларије.</p> <p>— А не, дај сад бар половину.</p> <p>Она му даде двадесет динара, које |
| ојима, <pb n="102" /> надајући се да је бар неко од њих у Драчу, али никога не нађох.</p> <p>По |
| вет сати.{S} Истина задржала се, али је бар и све задатке израдила.</p> <p>Одби да вечера, река |
| жања.{S} Рад је несумњиво добар, или је бар писац пошао добрим путем. </p> <pb n="42" /> <p>— А |
| ло ми је немогуће.</p> <p>— А да ли сте бар помислили који пут на мене? питаше он даље, хватају |
| <p>— Па, добро... да одем... али дај ми бар који грош за ручак.{S} Долазим из Бугарске... из ро |
| , којој си загорчао живот?</p> <p>— Дај бар нешто сад?{S} Видиш какав сам! тражио је он без ика |
| не онако умно како ви замишљате, а оно бар расположено за борбу.{S} Таквоме женскињу ваља још |
| тога, што на Јелену није обратио пажњу бар ове године, у последње време, кад се она онолико пр |
| се сместити.</p> <p>Била је то „Чита ди Бари“, лађа о којој си свакако слушала.{S} Света много, |
| жену и децу само по који грош, псовке и батине.</p> <p>У мркли мрак долазио је кући, тамо близу |
| јају краљеве, турпијама убијају царице, бацају бомбе . . .</p> <p>Прођоше крај девојака и не по |
| враћала се на Калемегдан, на ону клупу, бацала се Севићу у загрљај, слушала га.</p> <p>Па би се |
| , а крива нисам била.</p> <p>Евакуација баци то питање у запећак.{S} Побегли смо најпре у Круше |
| утрча у своју собу, па се онако обучена баци на постељу, грцајући у сузама.</p> <p>— Ово треба |
| е, скоро за груди.{S} Ова се закикота и баци се ногом да удари непристојника.{S} Али и једно и |
| ао и овај рат.{S} Бомбардовање Београда бацило ме је са мојим надлештвом у Ниш, где сам, Бога м |
| ње него на улазак домаћина.{S} Одмах би бацио на сто динар, а једио од деце узимало би новац и |
| ће јој пута још Севић доћи и церећи се, бацити јој у лице да је она његова жена.{S} Осећала је |
| испит зрелости.</p> <p>„Велики Журнал“, баш у то време, ваљда да би појачао своју продају, одво |
| реба да обратиш пажњу.</p> <p>Сутрадан, баш кад се Јелена спремала да лође на ручак, упаде Севи |
| о светлуцају, час засветле, час гасну — баш као људи који гамижу по полутами.{S} Запази и друге |
| итати брата, који се о Јови не изражава баш најлепше.</p> <p>Сад Мица, која је већ била прочита |
| } Узгред јој напомену да му радна снага баш није потребна, јер има на „лагеру“ доста дела, али |
| еке је се клониле.</p> <p>Једном Јелена баш да уђе у уредништво, а Севић испаде пред њу.</p> <p |
| може више без ње.{S} Он осећа да је она баш онаква какву је он жену себи желео.</p> <p>Јелена ј |
| огну мужу у његовој мучној борби.{S} Па баш и да се нађе нека, да ли би се одважила да пође за |
| деца неби се никада преварили да ли је баш он или не.{S} Псовка и</p> <p>само псовка.{S} Севић |
| еспослена, проводила у размишљањима, не баш најпријатнијим.</p> <p>Жалила је само што није могл |
| епознатога, коме је пало на памет да се баш сад шета по Калемегдану. </p> <pb n="66" /> <p>— Мо |
| Хоћеш ли још?</p> <p>— Не, хвала, нисам баш ни гладан.{S} Јутрос сам добро доручовао са Дугићем |
| мо са мањом платом.{S} Вели да му нисам баш потребан, али из пријатељства.{S} А каже ми да и ти |
| p>— И не мислим на то!{S} А ако ми неко баш и украде венац, то су или ђаци, из несташлука, или |
| ави и један радознали жандарм, случајно баш са те линије.</p> <p>— Шта је, што се скупљате ? уп |
| одевена.</p> <p>Петар је изгубио матер баш кад је свршио основну школу.{S} Две сестрице биле с |
| Ипак ћу отићи још једном.{S} И тражићу баш самога Севића. </p> <pb n="38" /> <p>У том се сети |
| ској, па женскиње у Русији.{S} И ја бих баш могла!{S} Ја сам сасвим друкчија од ове Мице, која |
| о сам свршила најтежи део посла.</p> <p>Баш у то време претрпела сам још један удар.{S} Севића, |
| pb n="11" /> већ по развијености прса и бедара, густе смеђе косе, која је у увојцима падала око |
| /> лоју и да се излежава, а сад кад се бедни муж вратио из рата, измучен и исцеђен, госпођа не |
| икада није изгледао сјајно, изгледао је бедно као какав просјак.{S} А био је, рекло би се, и ма |
| е успомене на месеце или године ранијег бедног живота. </p> </div> <pb n="81" /> <div type="cha |
| слим на своју удају, што је управо било бежање од среће.{S} Ну, то сам учинила ни сама не знам |
| суд, ваљало је да и Севић дође, а он је бежао од тога.{S} Тако се ствар протезала у бесконачнос |
| је сам становао.</p> <p>Стари Ђорђевић, бежећи од свога друштва, сећао се тек сада како је сам |
| " /> довољно заклона.{S} Јелена поче да бежи од школе, у којој је незадовољство према њој бивал |
| ећ причали.{S} Да ме је ко упитао зашто бежим, не бих му, чини ми се, умела рећи.{S} Али је у м |
| се тако што само нама могло десити.{S} Бежимо и склањамо се од света, ма да нико ништа и не зн |
| цу и — показа јој врата.</p> <p>Јелена, без речи и ван себе, изађе.</p> <p>Сутрадан јој дође ма |
| ј други, мало мањи, сиромашније одевен, без браде и цвикера, али такође са уметничком машном и |
| а, на себи је имао неко овештало одело, без <pb n="33" /> прсника, на грудима распучена плаветн |
| ти куражи, па се отрести лажи и убеђења без основа.{S} Ваљало би да се свет мане тих глупости.{ |
| ћемо и разговарати.</p> <p>Она пристаде без речи, ма да јој је било непријатно да је свет види |
| саше и запечатише.</p> <p>Јелена остаде без игде ичега, само са својим разочарењем и очајањем.< |
| ушла у његов живот, да он више не може без ње, да је он све више жели, али да буде његова, сас |
| d> <p>Јелена поче да чита.{S} Читала је без избора и разбора, све руске писце који су јој дошли |
| овек“ као заједничко име људске јединке без обзира на пол — зар човек нема права да бира себи д |
| је толико воли, да, осећа, не може више без ње.{S} Он осећа да је она баш онаква какву је он же |
| ише оно што би се могло санкционисати и без њега.{S} Требало би само имати куражи, па се отрест |
| о сад?{S} Видиш какав сам! тражио је он без икаква стида.</p> <p>— Немам, разумеш ли!{S} Немам! |
| неће друкчије.</p> <p>— Ја више не могу без тебе, говорио је.{S} Хоћу да будеш увек уз мене.</p |
| ећи у руци штап као они слепци који иду без вођа, ишао је не гледајући ни лево ни десно, никоме |
| спред врата!{S} Састанци њихови били су без речи: он би само протурио руку кроз одшкринута врат |
| в живот пре брака, па онда узимају нас, безазлене и срећне што нас узимају.{S} Па још траже да |
| расклопише се, и она и Севић полетеше у бездан.</p> <p>Пробуди се окупана у зноју.{S} Превуче р |
| е.{S} Тражимо га већ неколико дана, али безуспешно.{S} Он је оптужен по § 85.{S} Чуда је, веле, |
| њих на више, па се онда вратише, али не бејаху срећне да привуку поглед чувених анархиста, бар |
| >XIII.</head> <p>У пролеће 1919. године Београд је добио једну нову зубну лекарку — Јелену.</p> |
| ове године завршићу, па ћу онда и ја у Београд.</p> <p>Хвалиш се својим браком!{S} Ја ти од ср |
| то.</p> <p>Јелена се вратила са мужем у Београд после два — три дана, у стан у коме је Севић ра |
| када о томе говорио.{S} Кад се вратио у Београд, после неких десетак година, био је већ зрео чо |
| <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАЊЕ СВЕСЛОВЕНСКЕ КЊИЖАРНИЦЕ</p> <p>19 |
| <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАЊЕ СВЕСЛОВЕНСКЕ КЊИЖАРНИЦЕ</p> <p>М. |
| је затекао и овај рат.{S} Бомбардовање Београда бацило ме је са мојим надлештвом у Ниш, где са |
| је пријатно у пролеће и у лето отићи из Београда трамвајем до Топчидера, надисати се свежа вазд |
| е се ућутали, пријатељски поздрав!“ А у Београду има доста људи, сарадника са улице, случајних, |
| а, коју ремети само цвркут тица.</p> <p>Београђани, читаве породице и друштва, одлазе у Топчиде |
| евојака беше се растурила по Кошутњаку, берући цвеће за венце.{S} Све тако око седамнаест-осамн |
| ека непојмљива снага, распињаше је неки бес.{S} Собни ваздух гушио ју је.{S} Стаде крај отворен |
| била ван себе.{S} Дрхтала је од једа и беса.{S} Као жену вређало ју је понашање Севићево.{S} Д |
| само равнодушан, већ и терет.</p> <p>У бесаници, ноћу, разгледала је свој брак са Севићем, сећ |
| о од тога.{S} Тако се ствар протезала у бесконачност.</p> <p>Али је за то Севић био врло ревнос |
| јој Мица, којој је већ било досадило то бескорисно долажење.{S} И скоро је угура у велику, гвоз |
| се одмах затим стане ваљати по поду као бесомучна.</p> <p>Мати и отац забринуто би вртели главо |
| рата и закључа их.{S} Али Севић удараше бесомучно у врата.{S} Хтела не хтела, пусти га унутра, |
| {S} Ако му Јелена не би отворила, он би бесомучно лупао у врата.</p> <p>Једнога дана, пошто га |
| ладине.{S} Било је вешто срачунато и на бесплатну сарадњу и на већу продају.{S} Уређивање тога |
| ајлову улицу, у којој је већ било доста беспослена света.</p> <p>Пред њима се одједном указа Ду |
| испуњавао јој је време, које би, иначе беспослена, проводила у размишљањима, не баш најпријатн |
| а, којих је било лево и десно.{S} Једна беху отворена и Јелена спази колутове штампарске хартиј |
| и Ивањ-дана једна група младих девојака беше се растурила по Кошутњаку, берући цвеће за венце.{ |
| заборавите нас, одговори Севић, који је беше допратио до врата.</p> <p>Изишавши на улицу, Јелен |
| који као да су је свлачили.{S} Опет јој беше некако нелагодно, али не непријатно.{S} Тај поглед |
| им загрљајима и пољупцима.</p> <p>Једва би чекала да падне сумрак, па би трчала својој клупи.{S |
| .</p> <p>— Што би било страшно?{S} Чега би ту било страшно?{S} Зар човек, — „човек“ као заједни |
| евић опет ишао на посао, а она кући, да би пред вече опет изашла у шетњу, на вечеру, па онда у |
| к сам био здрав, радио сам као марва да би госпођа могла да живи као бубрег у <pb n="114" /> ло |
| елики Журнал“, баш у то време, ваљда да би појачао своју продају, одвоји два ступца за радове о |
| рак.{S} Па онда радо би му приметила да би у таквоме браку, ако човек не би имао високо развије |
| а, својих родитеља...{S} Рачунала је да би и она сада била на универзитету...{S} Овако је практ |
| ињава што је онако поступио.{S} Вели да би он пристао, онда, да ти и даље радиш у штампарији, с |
| му поставила питање, да ли он мисли да би се код нас нашла девојка која би смела да закључи та |
| оче мучан живот.{S} Ваљало је радити да би се живело, али ма колико да се радило, није се могло |
| другим.{S} А можда није био сигуран да би и она волела њега истом љубављу ...</p> <p>Дугић и С |
| е одмах дошао, већ што јој се чинило да би требало да га то пита, али оћута.</p> <p>— Ниси се п |
| ржавати тражењем правог израза, само да би посао био што пре готов.{S} Брзо је сасвим ушла у по |
| од нас, онда је књига забрањена само да би јој се начинила реклама.{S} Стварно добрим књигама н |
| а покуша лепим.{S} Паде јој на памет да би га могла наговорити на развод брака.</p> <p>— Слушај |
| оцу, већ би је дало матери.</p> <p>Онда би отац, и не гледајући децу, сео за сто, јео и пио и п |
| пред доношењем такве једне одлуке, која би имала да из основа промени њен живот.{S} Помишљала ј |
| овде наћи жена, одговори Севић.{S} Која би и пошла за нас?</p> <p>— Немојте тако говорити.{S} И |
| сли да би се код нас нашла девојка која би смела да закључи такав брак, који се код нас не би у |
| осећање поново би ју обузимало, дрхтала би од узбуђења.</p> </div> <pb n="61" /> <div type="cha |
| ају.{S} Уређивање тога омладинског дела би додељено Севићу. </p> <pb n="30" /> <p>Јелена је уви |
| цу у постељу, велику и заједничку, села би у угао и не би скидала поглед са свога мужа, готова |
| све остало време, ван школе, проводила би у својој соби, час смејући се а час јецајући, час пе |
| кад јој лежање већ досади.{S} Спремила би се и изашла у варош, у шетњу, па би пред само подне |
| вом, у којем је себе замишљала, учинила би она много.{S} Мисли јој и нехотице пређоше на Јову Д |
| од својих школских другарица, скренула би одмах у прву споредну улицу. <pb n="87" /> Чинило јо |
| рио руку кроз одшкринута врата и Јелена би му у њу ставила динар-два, после чега је он одлазио, |
| волим ову дубоку тишину.</p> <p>Јелена би се најрадије вратила, али није умела да се извуче, а |
| било, бар не више сада, пријатно, и она би се понашала као према ма коме туђинцу.{S} Болело ју |
| А и ти ваљда ниси тамо нашла некога, па би сад хтела да се удаш за њега?</p> <p>Јелена гризаше |
| ла, сложила на столицу крај постеље, па би и сама легла, да већ зором устане, скува кафу и отпр |
| не очи.{S} Отац би седео неко време, па би легао и он, разбацавши делове одеће по соби.{S} Мати |
| <p>Једва би чекала да падне сумрак, па би трчала својој клупи.{S} Какве све изговоре није нала |
| S} Ручак у кавани, у мушком друштву, па би Севић опет ишао на посао, а она кући, да би пред веч |
| ила би се и изашла у варош, у шетњу, па би пред само подне отишла пред мужа.{S} Ручак у кавани, |
| тету...{S} Овако је практикант...{S} Па би се сетила мужа, оних калемегданских вечери, пролећа. |
| Севићу у загрљај, слушала га.</p> <p>Па би се тек тргла. </p> <pb n="60" /> <p>— Та ја га не во |
| p> <p>— Ствар стоји друкчије.</p> <p>Па би онда он почео причати о нечему што је њега интересов |
| колу бих могла свршити и по удадби, шта би ми то сметало!</p> <p>И младе девојке почеше да дока |
| нећу ја! одговори Севић хладно.{S} Шта би радила, кад не би кувала ?{S} Шта знаш друго? </p> < |
| > <p>Јелена оћута, јер и није знала шта би му одговорила.{S} Осећала је и сама да за друго није |
| е смета довршењу школе.</p> <p>— Па шта би то сметало, што бих се удала? изазиваше Јелена.</p> |
| едеље дана потражи Дугића и рече му шта би хтела.{S} Овај обрече да ће разговарати са Павићем и |
| и.{S} Ствар би се онда отезала и најзад би развод био изречен на твоју штету.</p> <p>— Па нека |
| већ је избегавала све и свакога.{S} Кад би видела коју од својих школских другарица, скренула б |
| ољан њом.{S} Извежбала се у послу и сад би могла да ради код куће, увече.{S} Ну, где да потражи |
| није указивала.{S} Виђала их је кад год би изашла на Калемегдан.{S} Увек високо дигнуте главе, |
| о колико сам се мучио у ропству!{S} Све би ми било лако, да сам знао где си, да сам имао неколи |
| /p> <p>Јелена га је слушала и најрадије би му поставила питање, да ли он мисли да би се код нас |
| Ви велите дакле да у нас има жена, које би везале своју судбину за људе као што смо.{S} Дугић и |
| п приход и испуњавао јој је време, које би, иначе беспослена, проводила у размишљањима, не баш |
| блиотеку за децу, јевтине књижице, које би излазиле два пута месечно, на једном табаку.{S} За т |
| е остајала код куће, у постељи, из које би устајала кад јој лежање већ досади.{S} Спремила би с |
| а брада, а његове загонетне очи гледале би је прекорно.</p> <p>Јелена је горела од жеље да се у |
| Мицу да и оне прошетају.</p> <p>— Боље би било да идемо кући, нудила је Мица. </p> <pb n="17" |
| n="37" /> „добротвори човечанства“, не би ни сама себи умела да одговори.</p> <p>Загледа се у |
| е би могла да издржи сусрет са њима, не би знала шта да одговори ни на само питање „како си?“</ |
| ито од Мице.{S} Кад јој, понеки пут, не би пошло за руком да се састане са Севићем, читаву ноћ |
| права да стави и руку на та прса.{S} Не би то <pb n="94" /> њој било, бар не више сада, пријатн |
| лицу. <pb n="87" /> Чинило јој се да не би могла да издржи сусрет са њима, не би знала шта да о |
| абрањено женити се!{S} Зашто се онда не би избацила та глупа такса, тај груби новац, који санкц |
| је само, и онда она по два-три дана не би долазила у трпезарију; у кујни би, стојећи, испила м |
| ј извуче који грош.{S} Ако му Јелена не би отворила, он би бесомучно лупао у врата.</p> <p>Једн |
| Севић хладно.{S} Шта би радила, кад не би кувала ?{S} Шта знаш друго? </p> <pb n="78" /> <p>Је |
| познајем, <pb n="58" /> а ниједна ме не би ни хтела.{S} Ја сам ружан, а за душу и срце нико и н |
| не усуди, знала је да јој другарице не би после дале мира.</p> <p>— Хоћете ли на Калемегдан? у |
| елику и заједничку, села би у угао и не би скидала поглед са свога мужа, готова да скочи чим ов |
| ила да би у таквоме браку, ако човек не би имао високо развијену свест о дужностима, жена, нато |
| ли и врло лепа!{S} И као зашто Сањин не би могао волети своју сестру друкчије него што су га уч |
| а је од оца што друго и чуо, као што не би знао да каже да ли га је икада видео трезна или пија |
| а смо и живели свако за себе.{S} Зар не би било боље и за мене и за тебе да ту везу, која нас в |
| ајући се Јелени, упита:</p> <p>— Зар не би било пријатније да изађемо, па ћемо разговарати шета |
| закључи такав брак, који се код нас не би уопште сматрао <pb n="55" /> као брак.{S} Па онда ра |
| да се састане са Севићем, читаву ноћ не би имала мира.</p> <p>У то дође и пролеће, дивно и мири |
| > <p>Дете, познавајући оца, никад му не би само предало боцу, већ би је дало матери.</p> <p>Онд |
| да се говори. </p> <pb n="75" /> <p>Не би се могло рећи да Севић није био нежан и пажљив према |
| Добро је што није тако у животу, иначе би било страшно.</p> <p>— Што би било страшно?{S} Чега |
| станује!{S} А он је муж, њен муж, који би имао права да стави и руку на та прса.{S} Не би то < |
| да сам имао неколико твојих редака који би ме храбрили.{S} У животу ме је држала само помисао н |
| рби.{S} Па баш и да се нађе нека, да ли би се одважила да пође за човека мојих убеђења?{S} Несу |
| се окане Јове и његове филозофије, али би јој увек пред очима заиграли његово лице и црна брад |
| волим, ја га не волим! бранила се, али би брзо клонула, чинило јој се да је у Севићевом загрља |
| о пре стигну.{S} Тек овда-онда измењали би по коју реч.</p> <p>Калемегдан је био исто онако пус |
| и напољу. </p> <pb n="112" /> <p>Јелени би јасно да ће с њим тешко изаћи на крај.</p> <p>— Чове |
| пођице, за мене овде нема жене.{S} Мени би жена била другарица, помоћник у свима пословима, а и |
| на не би долазила у трпезарију; у кујни би, стојећи, испила млеко; све остало време, ван школе, |
| сам ти казала да останемо код куће, ти би навалила да изађемо.</p> <p>— Е, кад тако говориш, о |
| азбацавши делове одеће по соби.{S} Мати би све покупила, сложила на столицу крај постеље, па би |
| јело или је јео уз ракију.</p> <p>Мати би за то време потрпала децу у постељу, велику и заједн |
| уде његова, сасвим његова.</p> <p>И очи би му севнуле при тим речима чудно, животињски, да се Ј |
| ји још никако није био штампан.{S} Увек би одложила и оставила за сутра.</p> <p>Мица више није |
| новац и боцу и трчало по ракију.{S} Док би се дете, после неколико минута, вратило, отац би пит |
| бар не онолико као раније.{S} Са мужем би једва једном у недељи изашла куда, јер је он сад био |
| само муж, правичан и паметан, за којим би оне ишле и у ватру и у воду.</p> <p>Тако у разговору |
| ош.{S} Ако му Јелена не би отворила, он би бесомучно лупао у врата.</p> <p>Једнога дана, пошто |
| S} Састанци њихови били су без речи: он би само протурио руку кроз одшкринута врата и Јелена би |
| је случај сачувао најгорега.{S} Наишао би неко и Севић би одмах седао на пристојно одстојање.< |
| у, а оно дотле непознато осећање поново би ју обузимало, дрхтала би од узбуђења.</p> </div> <pb |
| <pb n="55" /> као брак.{S} Па онда радо би му приметила да би у таквоме браку, ако човек не би |
| ле са усана да се јелена чудила.{S} Био би то најидеалнији брак у свету, прави узор.</p> <p>Јел |
| ну будућност она не наиђе ни на кога ко би је упитао шта жели, а сама није знала на коју ће стр |
| онда....</p> <p>— То би могло тако, ако би твој муж имао какав чаробни штапић, па само удари по |
| било слабих, или да се разгоропади ако би <pb n="71" /> била која неповољна.{S} Кривио је себе |
| пред свршетак гимназије.</p> <p>— Како би било да свршимо то и не питајући никога?{S} Ја ћу сп |
| их све то — и Јелена рукама показа како би све то изврнула.</p> <p>— Него, хајде, остави књигу, |
| е да јој је доцкан није хтела, јер како би она била способна за што веће од тога да се задржи м |
| кала, али јој то не поможе.</p> <p>Како би било да се обрати оцу!</p> <p>И она, дршћући од узбу |
| о за сто, јео и пио и пио и јео и тешко би <pb n="50" /> било рећи да ли је пио ракију уз јело |
| ло санкционисати и без њега.{S} Требало би само имати куражи, па се отрести лажи и убеђења без |
| ти лажи и убеђења без основа.{S} Ваљало би да се свет мане тих глупости.{S} Жена, ако одговара |
| орити.{S} И за вас и за г. Дугића имало би жена и у нас, само што их ви не видите или можда нећ |
| о на сто динар, а једио од деце узимало би новац и боцу и трчало по ракију.{S} Док би се дете, |
| о Бог!{S} Убити тако красну женицу било би страшно.</p> <p>— Па шта онда хоћеш?</p> <p>— Видиш, |
| врло ћудљиву.{S} Запиткивати је значило би дражити је само, и онда она по два-три дана не би до |
| о као какав просјак.{S} А био је, рекло би се, и малко напит. </p> <pb n="111" /> <p>— Како си |
| посао, до вечери, онда....</p> <p>— То би могло тако, ако би твој муж имао какав чаробни штапи |
| бесомучна.</p> <p>Мати и отац забринуто би вртели главом.</p> <p>— Ово треба што пре удавати, р |
| ту, иначе би било страшно.</p> <p>— Што би било страшно?{S} Чега би ту било страшно?{S} Зар чов |
| ј груби новац, који санкционише оно што би се могло санкционисати и без њега.{S} Требало би сам |
| да руши традицију о сродству, зато што би тиме, по конвенцијама које владају у друштву, убио с |
| емо чврсто на ноге.{S} Не разумем зашто би се иначе девојкама давао мираз!</p> <p>Мица ућута, з |
| да настави живот у заједници.{S} Ствар би се онда отезала и најзад би развод био изречен на тв |
| .{S} Молила се Богу да буде осуђен, јер би осуда по онаквим делима за каква је он био оптужен о |
| е, не везујмо оно што је прекинуто, јер би нас чвор увек жуљио.{S} Боље је да будемо добри приј |
| } Она није ништа радила.{S} По неки пут би са ужасом помислила на испит зрелости, који се све в |
| , никад му не би само предало боцу, већ би је дало матери.</p> <p>Онда би отац, и не гледајући |
| ао најгорега.{S} Наишао би неко и Севић би одмах седао на пристојно одстојање.</p> <p>Једнога д |
| авање него на улазак домаћина.{S} Одмах би бацио на сто динар, а једио од деце узимало би новац |
| е, после неколико минута, вратило, отац би питао по десетак пута, љутито и вичући:</p> <p>— Шта |
| скочи чим овај само дигне очи.{S} Отац би седео неко време, па би легао и он, разбацавши делов |
| згодан посао.{S} Намеран је да покрене библиотеку за децу, јевтине књижице, које би излазиле д |
| ута месечно, на једном табаку.{S} За ту библиотеку треба преводити само с немачког, а плаћаће с |
| сно увече.</p> <p>Јелени је све јасније бивало да између стварности и снова има врло велике раз |
| оле, у којој је незадовољство према њој бивало све веће.{S} Она није ништа радила.{S} По неки п |
| S} Деца су, и ако таљигашева и праљина, била увек чисто одевена.</p> <p>Петар је изгубио матер |
| т о дужностима, жена, натоварена децом, била на милости и немилости мужевљевој.{S} Али је ћутал |
| а, заштитника.{S} А и њему, старом већ, била сам од користи, јер га је ваљало неговати.{S} Он ј |
| амо то, што сам још увек, бар по имену, била везана за њега.{S} Било ме је стид да уђем у своје |
| ојника, већ је, судећи по њеноме смеху, била и задовољна.{S} А можда јој је заиста и било прија |
| да се разгоропади ако би <pb n="71" /> била која неповољна.{S} Кривио је себе нарочито због то |
| декламовао, али га она није слушала.{S} Била је као скамењена, свесна опасности која јој је пре |
| удеси живот: с њом или сам за себе.{S} Била је начисто да је по њу боље, а можда и по њега, да |
| на његове загрљаје, речи и погледе.{S} Била је начисто с тим да га не воли, али јој је ипак би |
| х како ми његове сузе покапаше лице.{S} Била сам срећна, јер сам осећала да ми је све опроштено |
| него у радионици, запахну је у лице.{S} Била је као у бунилу, сва разочарана.{S} Мислила је да |
| анску улицу.</p> <p>Осећала се лако.{S} Била је чак и радосна што се овако свршило.{S} Чинило ј |
| </p> <p>Једнога дана, пошто га се једва била отресла, Јелена пође кући на ручак.{S} На десетак |
| теља...{S} Рачунала је да би и она сада била на универзитету...{S} Овако је практикант...{S} Па |
| пагирању великих идеја.{S} И зар бих ја била прва у томе ?{S} Ено сифражеткиња у Енглеској, па |
| <p>— Онако, питам.</p> <p>Кад је капија била откључана, он јој пружи руку у знак поздрава.</p> |
| за мене овде нема жене.{S} Мени би жена била другарица, помоћник у свима пословима, а има ли та |
| вић некако пригушено и за час је Јелена била у његовим рукама.{S} Љубио ју је по коси, по лицу, |
| ј је доцкан није хтела, јер како би она била способна за што веће од тога да се задржи мало дуж |
| акав сродник?{S} Зар жена није жена, па била она сестра или сродница уопште ?{S} И ако платиш п |
| а се врло пријатно крај њега.{S} Сва је била испуњена само мислима о Севићевим загрљајима и пољ |
| звуче, али ју је он држао чврсто, да је била немоћна и да мрдне.{S} Он ју је стезао на своје гр |
| своје приходе?{S} Па се онда сети да је била сарадник „<title>Народног права</title>“ и да је С |
| нин живот се променио.{S} Штампарија је била мала и стара, али је Павић дао Севићу све што му ј |
| пасења.</p> <p>Чекали смо лађу, која је била свакога дана авизирана, али која никако није долаз |
| мало десно, али се очеша о ону која је била с његове стране.</p> <p>— Клипан, рече ова.</p> <p |
| ок је Севић био у затвору.{S} Јелена је била мирна.{S} Молила се Богу да буде осуђен, јер би ос |
| на</title>“.</p> <p>Те вечери Јелена је била некако радосна и задовољна сама собом.{S} Чинило ј |
| климну влавом и изађе.</p> <p>Јелена је била ван себе.{S} Дрхтала је од једа и беса.{S} Као жен |
| се ускоро опет врати.</p> <p>Јелена је била у очајању.{S} Докле ће то тако трајати и докле ће |
| свака оде својој кући.</p> <p>Јелена је била разочарана у својим идеалним замишљањима о уредниш |
| уђе понова у кабинет.</p> <p>Јелена је била ван себе од љутине.</p> <p>— Јелена, поче Севић, ј |
| рукчије него што су га учили.{S} Она је била лепа девојка, пред њим се није устручавала, није м |
| показа јој како да води књиге, и она је била пресрећна што може да буде корисна.</p> <p>Севић с |
| а метну руку на горњи део груди, где је била ударена.</p> <p>— Па случајно, бранила га је Јелен |
| што је мати и могла да је упита где је била досада, Јелена, чинећи се расположена, исприча как |
| цвеће, прилазећи све ближе месту где је била Јелена, па најзад седе уз њу.</p> <p>— Шта си хтел |
| огу приметно су се тресле.{S} Где ли је била Јелена да види свога јунака!</p> <p>Севић, сав пре |
| ува кафу и отправи мужа.</p> <p>Мати је била добра жена.{S} Лице њено, жућкасто и свело пре вре |
| пити раду за испит зрелости.{S} Ипак је била задовољна, јер јој је живот био обезбеђен.{S} Лако |
| а мислити о испиту зрелости.{S} Ипак је била незадовољна, не знајући ни сама зашто, али осећају |
| чинећи се расположена, исприча како је била код Мице, радиле су математику, па су се и саме зг |
| више од три године затвора.{S} То му је била рента од „<title>Народног права</title>“. </p> </d |
| е на некаквој високој планини, не, није била планина него рушевине.{S} Гле, није сама, нешто ка |
| и за заједнички живот, знаш добро, није била изгледа да ћу ја овако рђаво проћи.{S} Видела си д |
| ла лепа та Јелена Ђорђевићева, али није била ни ружна.{S} Омалена раста, девојка <pb n="11" /> |
| {S} И тако са сваком редом.</p> <p>Није била лепа та Јелена Ђорђевићева, али није била ни ружна |
| “ и „ситнице“, писала о женском свету и била коректор листа.{S} Дугић је писао уводне чланке и |
| рекао се Севић.{S} Веруј да никада ниси била лепша, нити сам те икада више волео него сада.{S} |
| гло, јер није радио.{S} Али сам ја ипак била задовољна што сам свршила најтежи део посла.</p> < |
| ам за тим доживела.{S} Главно је да сам била задовољна и скоро срећна, јер сам уза се имала оца |
| добрих шест година.</p> <p>Знаш да сам била у Министарству Финансија, где ме је затекао и овај |
| } Сажаљење ме је вређало, а крива нисам била.</p> <p>Евакуација баци то питање у запећак.{S} По |
| ар.{S} Севића, с којим већ одавно нисам била <pb n="101" /> у заједници, ухапсише као непријате |
| м остати с оцем, јер Министарству нисам била потребна.{S} Хтела сам да искористим време и да по |
| је већ доста коштао.{S} Она је међутим била тек почетница.{S} Ипак се реши да му да, само да о |
| на брак, — све што је Јелена већ давно била чула из његових уста.</p> <p>— Буди сад уз мене, м |
| најлепше.</p> <p>Сад Мица, која је већ била прочитала Сањина, предложи да се прошетају мало.</ |
| т попусти и пођоше.</p> <p>Пред њима су била два шетача: један висок, крут, правих рамена, друг |
| ла да утечем од своје прошлости!</p> <p>Била сам у друштву госпођа наших чиновника.{S} Море, у |
| да видимо како ћемо се сместити.</p> <p>Била је то „Чита ди Бари“, лађа о којој си свакако слуш |
| суђења, јер су све оптужбе противу њега биле сведене на просто причање.{S} Он је тако вешто уде |
| свакако заборављене, јер су све остале биле однесене.{S} Прошеташе два-три пута горе-доле, пог |
| е свршио основну школу.{S} Две сестрице биле су млађе од њега.{S} Не прође ни месец дана од мат |
| ма падала око главе.{S} Само су јој очи биле некако упадљиве.{S} Крупније, црне као угљен, одав |
| рад или не.{S} Те посете су јој толико биле прешле у навику, да се, кад дође уобичајено време, |
| рчина.{S} У ушима су јој још непрестано биле речи Севићеве.{S} Па се сети Севићевих погледа, ко |
| ош увек својих тајни.{S} Али како су то биле дечје књиге, она се није много бринула за тачност, |
| е у шетњу са другарицама.{S} Кад су већ биле у Кнез-Михајловој улици, она повуче Мицу у страну, |
| имала његовим пољупцима.{S} Онде где су биле његове руке на њеном телу, пекло ју је и жегло.</p |
| писује своје патње, своје жеље, које су биле тако скромне, а она и не мисли о њему.{S} А он је |
| у, како почињу парнице за развод брака, били су позвани обоје „на мирење.“ Али Севић не хтеде н |
| венчала са Петром Севићем, публицистом, били су ван себе.{S} Отац је одмах отрчао у полицију, д |
| <p>Сасвим се ослободила са Севићем.{S} Били су постали добри другови.{S} Навикла се и на његов |
| нас више не веже, раскинемо сасвим.{S} Били бисмо обоје слободни.{S} Ја сам уосталом данас раз |
| Де, де, та ми смо муж и жена!</p> <p>— Били смо, али више нисмо! одговори она гадећи се. </p> |
| еде да ради лекције, али су јој у глави били уредништво и штампарија.{S} Лупа машина зујала јој |
| ндарма испред врата!{S} Састанци њихови били су без речи: он би само протурио руку кроз одшкрин |
| је упознала поред Севића.{S} Сви су они били из „<title>В. Журнала</title>“, а овоме да се пону |
| и непристојника.{S} Али и једно и друго били су далеко од тога да покажу какав гњев; не обоје с |
| нити језиве призоре који су нам једнако били пред очима.{S} То су ти други већ причали.{S} Да м |
| Није чула ништа интересантно, или су то били изрази које она никако није могла да схвати и да р |
| ватру и у воду.</p> <p>Тако у разговору били су дошли пред Калемегдан.{S} Неосветљен, разголиће |
| је, идући ногу пред ногу.</p> <p>Кад су били испред каване „Губеревац“ она предложи да се врате |
| а се срећа могла читати с лица, који су били заједно колико су год могли, који шетају држећи се |
| ица VIII разред и матуру уз оне који су били на течају.{S} Па се и то сврши.{S} Даље, на универ |
| је, изгинуше у овоме рату, људи који су били корисни, <pb n="109" /> а овакав се вратио кући.{S |
| означено време.{S} Са г. Ђорђевићем су били у канцеларији још два господина, Севићу непознатих |
| ости предмета.{S} Није ту, сем наслова, било никаквих великих идеја.{S} Читала је, али јој у гл |
| зили сви тренуци среће, којих је, авај, било тако мало, — и долазећи до закључка да је тај брак |
| горела од жеље да се упозна било с њим, било са Севићем.{S} Веровала је да ће лично познанство |
| буде на његово име.{S} Али што је било, било.{S} О прошлости нећемо говорити.{S} Нисмо криви ни |
| ио и пио и јео и тешко би <pb n="50" /> било рећи да ли је пио ракију уз јело или је јео уз рак |
| грудима, сва клонула од задовољства.{S} Било јој је угодно што је сасвим уз њега, није се отима |
| , бар по имену, била везана за њега.{S} Било ме је стид да уђем у своје надлештво, а било је ос |
| двоји два ступца за радове омладине.{S} Било је вешто срачунато и на бесплатну сарадњу и на већ |
| требу да ту снагу употреби, истроши.{S} Било јој је јасно да јој ваља много радити.{S} Са друшт |
| ко тренутака? испитивао је он.</p> <p>— Било ми је немогуће.</p> <p>— А да ли сте бар помислили |
| ме је стид да уђем у своје надлештво, а било је особа које су ме гледале или сажаљиво или прете |
| о непријатељског шпијуна.{S} Није ми га било жао, далеко од тога.{S} Болело ме је само то, што |
| е отима, а опет јој је у његовим рукама било тако пријатно.{S} Неко дотле непознато осећање исп |
| p>Јелена је горела од жеље да се упозна било с њим, било са Севићем.{S} Веровала је да ће лично |
| а је могао испричати својој жени шта је било. </p> </div> <pb n="74" /> <div type="chapter" xml |
| ан раније и предала га пошти.{S} Све је било врло просто.</p> <p>Јелена се вратила са мужем у Б |
| е љубави посведочавао.</p> <p>Зараде је било, не много, али тек више него раније.{S} И Севић по |
| а.{S} Чула је већ и његово име, које је било већ доста познато по новинарским чланцима и по нек |
| <p>Она пристаде без речи, ма да јој је било непријатно да је свет види с њим.{S} Био јој је од |
| е шта јој Севић говори.{S} Доста јој је било да чује његов глас, тужни глас, који је јадиковао. |
| пшта друштвена несрећа.{S} Чудно јој је било да читави човечји род спава, не осећајући своју не |
| само на испит зрелости.{S} Јасно јој је било да га неће положити, да уопште неће ни доћи до њег |
| упита где је ноћио, не за то што јој је било криво да јој није одмах дошао, већ што јој се чини |
| хтеде више да говори о томе, јер јој је било непријатно да слуша те неоправдане нападе.{S} Опро |
| едаш, права париска дама!</p> <p>Њој је било одвратно то што је он посматра, разгледа као нешто |
| Радним даном ишла је, али празником је било врло много шетача.</p> <p>Одједном се однекуд поја |
| саучешће пријатеља мало.</p> <p>Тако је било и са Јелениним родитељима.{S} Кад су поштом добили |
| ије се могло зарадити онолико колико је било потребно.{S} А свакога месеца ваљало је нешто новц |
| >Он ћуташе размишљајући.{S} Очевидно је било да ни њега ништа више није везивало за ову жену, ч |
| а она буде на његово име.{S} Али што је било, било.{S} О прошлости нећемо говорити.{S} Нисмо кр |
| друго сем равнодушности.{S} Стид ју је било да се она, ни сама не зна како, некада просто напр |
| n="62" /> о њој и чудио се и жао му је било што је никако нема.</p> <p>— Имала сам много посла |
| , али је Павић дао Севићу све што му је било потребно да може да ради.</p> <p>Како-тако, тек шт |
| екаше га стојећи, озбиљно.{S} Севићу је било као да улази у лавовски кавез, подрхтавао је, нога |
| ју, пажљиво загледајући врата, којих је било лево и десно.{S} Једна беху отворена и Јелена спаз |
| пред први час и између часова.{S} Није било чудо што је првога тромесечја имала више двојака н |
| ајно, узе књиге и поче да ради.{S} Није било лако као што је замишљала, јер је немачки језик им |
| е од тројице-четворице.{S} Послова није било великих: плакате за концерте, биоскопске листе, по |
| новом положају.{S} Никаква изгледа није било да ће се што поправити.{S} Понеки пут, у сумрак, Ј |
| тампарија поче да ради.{S} Радника није било више од тројице-четворице.{S} Послова није било ве |
| не бих ли те срео.{S} А тебе нигде није било.{S} Ти на мене ниси ни мислила.{S} Та ја те волим, |
| е живот био обезбеђен.{S} Лако јој није било, али, мислила је, то је испаштање. </p> </div> <pb |
| ирно потпише тромесечне оцене, ако није било слабих, или да се разгоропади ако би <pb n="71" /> |
| лена, поче најзад Севић, зашто вас није било ово неколико дана?</p> <p>— Па казала сам вам већ, |
| па онда у Краљево, а кад нам ни ту није било станка, наставимо пут.{S} Нећу да ти описујем тего |
| аде коју сам имала код Павића није више било, али како у свакој несрећи има и среће, имала сам |
| и задовољна.{S} А можда јој је заиста и било пријатно то задиркивање, та мушка рука.</p> <p>Јел |
| цу да и оне прошетају.</p> <p>— Боље би било да идемо кући, нудила је Мица. </p> <pb n="17" /> |
| мо и живели свако за себе.{S} Зар не би било боље и за мене и за тебе да ту везу, која нас више |
| ћи се Јелени, упита:</p> <p>— Зар не би било пријатније да изађемо, па ћемо разговарати шетајућ |
| бро је што није тако у животу, иначе би било страшно.</p> <p>— Што би било страшно?{S} Чега би |
| ед свршетак гимназије.</p> <p>— Како би било да свршимо то и не питајући никога?{S} Ја ћу спрем |
| а, али јој то не поможе.</p> <p>Како би било да се обрати оцу!</p> <p>И она, дршћући од узбуђењ |
| иначе би било страшно.</p> <p>— Што би било страшно?{S} Чега би ту било страшно?{S} Зар човек, |
| ко сам се мучио у ропству!{S} Све би ми било лако, да сам знао где си, да сам имао неколико тво |
| ини ми се, умела рећи.{S} Али је у мени било нешто, што ме је гонило.{S} Можда сам хтела да уте |
| мало, као очекујући некога.{S} У ствари било јој је незгодно да иде <pb n="23" /> сама.{S} Радн |
| , већ само из чулности.</p> <p>Није јој било јасно шта Севић сад намерава и како мисли да удеси |
| та прса.{S} Не би то <pb n="94" /> њој било, бар не више сада, пријатно, и она би се понашала |
| то с тим да га не воли, али јој је ипак било пријатно, и преко дана, кад затвори очи и пренесе |
| а, мислим на своју удају, што је управо било бежање од среће.{S} Ну, то сам учинила ни сама не |
| овати овде, рече јој Мица, којој је већ било досадило то бескорисно долажење.{S} И скоро је угу |
| у Кнез-Михајлову улицу, у којој је већ било доста беспослена света.</p> <p>Пред њима се одједн |
| али некако тешко и с муком.{S} Није ту било јасности и лакога стила великих руских писаца, нит |
| <p>— Што би било страшно?{S} Чега би ту било страшно?{S} Зар човек, — „човек“ као заједничко им |
| ни дао Бог!{S} Убити тако красну женицу било би страшно.</p> <p>— Па шта онда хоћеш?</p> <p>— В |
| у Београд, после неких десетак година, био је већ зрео човек, дуге косе, обријаних бркова, са |
| } Она га пусти, али се одмах покаја.{S} Био је трештен пијан.{S} Једва се држао на ногама, спот |
| лизиле са усана да се јелена чудила.{S} Био би то најидеалнији брак у свету, прави узор.</p> <p |
| ло непријатно да је свет види с њим.{S} Био јој је одвратан, а и стидела га се. </p> <pb n="95" |
| очела је рад и први који јој је дошао — био је Севић.</p> <p>За све време од одласка из Србије |
| гледао је бедно као какав просјак.{S} А био је, рекло би се, и малко напит. </p> <pb n="111" /> |
| раш.{S} Отац, таљигаш, није дању никада био код куће, од ране зоре до мркла мрака на послу, по |
| ла да је веже љубав, а који јој је сада био не само равнодушан, већ и терет.</p> <p>У бесаници, |
| лађега сарадника, који је у њеним очима био нешто врло велико.</p> <p>Читаву недељу дана није с |
| је био само обедима, а остатак времена био му је за одмор или читање новина.{S} Бригу о деци о |
| риповедања.{S} Зар човек није човек, па био он отац, брат или макакав сродник?{S} Зар жена није |
| ном у недељи изашла куда, јер је он сад био врло заузет.{S} Час је остајао дуже у уредништву, р |
| р би се онда отезала и најзад би развод био изречен на твоју штету.</p> <p>— Па нека буде и на |
| В. Журнал</title>“ као сарадник, где је био примљен не због каквих великих способности, већ збо |
| и гласа.{S} Пође и он у свет.{S} Где је био и шта је радио — то нико није знао, нити је он икад |
| ало у кавани с пријатељима, код куће је био само обедима, а остатак времена био му је за одмор |
| рзо је сасвим ушла у посао, који јој је био <pb n="89" /> двојако користан, доносио јој је леп |
| ухвати за гушу и задави, толико јој је био мрзак.{S} Ипак га замоли: </p> <pb n="107" /> <p>— |
| икада видео трезна или пијана — увек је био једнак.</p> <p>Његов улазак у кућу личио је пре на |
| не, и прво одлази пријатељу, с којим је био у завади.{S} Њу међутим не упита ни „како си“, ни „ |
| ли би по коју реч.</p> <p>Калемегдан је био исто онако пуст као и пре.{S} Ветар је цвилео кроз |
| или ђаци, из несташлука, или неко ко је био лењ да оплете себи венац.{S} Знаш врло добро да се |
| ликих способности, већ због тога што је био задовољан малом наградом.</p> <p>Са Дугићем се позн |
| ма простијега света, ваљда за то што је био анархиста, а анархисте убијају краљеве, турпијама у |
| ао уводне чланке и „чланчиће.“ Севић је био директор, репортер и попуњавао празнине.{S} А „случ |
| >— Пардон, за тренутак!</p> <p>Севић је био пријатно изненађен, што ју је тобож случајно срео, |
| редништву „В. Журнала“.</p> <p>Севић је био сам, читао је неке коректуре. </p> <pb n="63" /> <p |
| ачења него озбиљности.</p> <p>Севић је био син једнога таљигаша, који је свог коњића и таљиге |
| ама мислио! уздахну Севић, а глас му је био тужан, тужан.</p> <p>И Севић, уздрхтала гласа, приб |
| ио да се воли с другим.{S} А можда није био сигуран да би и она волела њега истом љубављу ...</ |
| S} Појави се некакав дебељко, који није био црн као остали.{S} Необријана лица, храпава гласа, |
| уге ствари.{S} Поступак моје кћери није био нимало лојалан ни према мени ни према матери.{S} Ал |
| још увек палио и сажизао, али јој није био непријатан.{S} Навикла се и на његов начин говора — |
| у глави.</p> <p>— Ја мислим да он није био лењ, прихвати Севић.{S} Он није хтео да руши традиц |
| је са њеним радом, који још никако није био штампан.{S} Увек би одложила и оставила за сутра.</ |
| /> <p>Не би се могло рећи да Севић није био нежан и пажљив према својој жени; напротив, он је ч |
| о оближње село, где је Севић већ раније био спремио свештеника и уредио формалности.{S} Венчали |
| ао онако као раније.{S} Па је и чистији био.</p> <p>То затишје мало је трајало.{S} После два-тр |
| и чак и певуши.{S} Па је и према Јелени био сад много пажљивији и много више јој је љубави посв |
| рзак, поглед који ју је палио, није јој био непријатан, али навика да такве погледе сматра непр |
| — и долазећи до закључка да је тај брак био само кобан по њу, уздрхтавала је при помисли да ће |
| овако рђаво проћи.{S} Видела си да сам био пун идеала и нада.{S} Веровао сам да ће се моћи што |
| да скрене пажњу пролазника.{S} Док сам био здрав, радио сам као марва да би госпођа могла да ж |
| даље издржаваш.{S} Чинила си то док сам био тамо, али је сад и томе крај.{S} Тих двадесет-триде |
| ви од свога рада.{S} Отац му је међутим био умро, а кућица продата за дугове.{S} Од сестре ни т |
| па га се и Јелена засити.{S} Читав дан био јој је неиспуњен и она зажеле да и она што ради.{S} |
| осуда по онаквим делима за каква је он био оптужен олакшала развод брака.{S} Али после три мес |
| а, дошло јој је да зарида, толико је он био далеко од оне слике, какву је она замишљала.{S} Али |
| матрао онаквим очима.{S} Само што је он био тром, лењ, да и изведе оно што је имао у глави.</p> |
| ражењем правог израза, само да би посао био што пре готов.{S} Брзо је сасвим ушла у посао, који |
| пак је била задовољна, јер јој је живот био обезбеђен.{S} Лако јој није било, али, мислила је, |
| ећ на овакав живот, а и он је ваљда већ био излечен од брака.</p> <p>Пред вече, излазећи из кан |
| e>Народног права</title>“ и да је Севић био задовољан њом.{S} Извежбала се у послу и сад би мог |
| _C15"> <head>XV.</head> <p>Док је Севић био у затвору.{S} Јелена је била мирна.{S} Молила се Бо |
| бесконачност.</p> <p>Али је за то Севић био врло ревностан у посетама Јелени, која већ није зна |
| .{S} Прво лице које сам видела на броду био је — мој отац.{S} Остарео, у овешталу оделу, погрбљ |
| упи у службу.</p> <p>Петар је на занату био врло вредан.{S} Све своје слободно време проводио ј |
| р га је ваљало неговати.{S} Он је одмах био одређен на службу у самом Паризу.{S} Ја сам примала |
| шетњу, на вечеру, па онда у позориште, биоскоп или које друго вечерње забавиште.</p> <p>Али и |
| није било великих: плакате за концерте, биоскопске листе, посетнице...</p> <p>Јелена је свако п |
| обзира на пол — зар човек нема права да бира себи друга према своме инстинкту?{S} Треба једном |
| То је неправо.{S} Мушкарац има права да бира, а женска чека и године често прођу док се нађе ка |
| шкоћа има око развода брака, знао је да бирократизам све увлачи у некакве форме, не хајући за в |
| својој близини.</p> <p>По неком чудном бирократском пропису ваљало је ићи „на мирење“ и проти |
| азговараћемо доцније.</p> <p>— А што не бисмо одмах разговарали? изазиваше Јелена.</p> <p>— За |
| кад си дошао из Пожаревца.{S} Зашто не бисмо издејствовали о формално раскидање брака...</p> < |
| више не веже, раскинемо сасвим.{S} Били бисмо обоје слободни.{S} Ја сам уосталом данас разговар |
| и у нас има одважна женскиња.{S} Да ли бисте ви могли да одбаците од себе своје досадашње васп |
| а да ми смета муж?{S} Он ће целога дана бити на своме послу, а ја на <pb n="13" /> своме, у шко |
| , будите уверени да ће нам ваша сарадња бити драгоцена.{S} Али извините, ја вам се нисам ни пре |
| } Сад ће бити суђен, а нема сумње да ће бити и осуђен.{S} Неће више имати прилику да вам досади |
| о, а многе је и у црно завио.{S} Сад ће бити суђен, а нема сумње да ће бити и осуђен.{S} Неће в |
| р не мора водити рачуна о њој, а њој ће бити поможено, јер ће своју зараду имати само за себе.{ |
| их већ иначе ништа не веже.{S} Њему ће бити лакше, јер не мора водити рачуна о њој, а њој ће б |
| к тада поче мислити о томе, како ће јој бити могуће да настави живот са човеком, за кога је нек |
| S} Тешке године су прошле, сад ћемо тек бити срећни!{S} Ох, та ја те волим, волим!</p> <p>Севић |
| другарица, молио је он, и живот ће нам бити леп и ведар...</p> <p>— Никад! викну Јелена.{S} Ра |
| пучена плаветна цицана кошуља.</p> <p>— Биће да је ово неки надзорник, помисли Јелена и приђе м |
| аје мираз!{S} Колико будем имала мираза биће доста док не станемо чврсто на ноге.{S} Не разумем |
| да излазиш? упита Јелена.</p> <p>— Куда бих?{S} Уморна сам од јуче, а и овај роман ме јако зани |
| оваца.{S} Да ја имам, а да ти немаш, ја бих купио теби.</p> <p>— Напоље, одмах, или ћу те...</p |
| њихове стране будемо и захвалне.{S} Ја бих све то — и Јелена рукама показа како би све то извр |
| својим убеђењима ?</p> <p>— Ја ?{S} Ја бих, мислим! одговори Јелена после малог затезања.</p> |
| > <p>Неко време ћутаху обе.</p> <p>— Ја бих се, Бога ми, удала, поче опет Јелена.</p> <p>— Пре |
| ели рад, намењена само уживању.{S} А ја бих им тако помогла у пропагирању великих идеја.{S} И з |
| Данској, па женскиње у Русији.{S} И ја бих баш могла!{S} Ја сам сасвим друкчија од ове Мице, к |
| отна борба прекалила...</p> <p>— Волела бих да ту борбу нисам познала, али шта је ту је.</p> <p |
| исам нашла ничега примамљивог.{S} Хтела бих само да на известан начин легализујемо положај у ко |
| ед њу.</p> <p>— Боли ме нешто глава, па бих да прошетам.{S} Хајдемо заједно, позва је.</p> <p>— |
| стране табачића, то је због слагача, па бих вас молио да и ви тако чините.{S} Хвала, госпођице, |
| уд за тобом.{S} Лутао сам по вароши, не бих ли те срео.{S} А тебе нигде није било.{S} Ти на мен |
| .{S} Да ме је ко упитао зашто бежим, не бих му, чини ми се, умела рећи.{S} Али је у мени било н |
| гласа Јелениног.</p> <p>— Не знам, али бих се тако радо удала.</p> <p>И две другарице заћуташе |
| ала је нежно.</p> <p>— Ништа, Мицо, али бих се радо удала.</p> <p>— За онога твог што га онако |
| С ким станујеш?</p> <p>— Сама, а с ким бих?</p> <p>— Онако, питам.</p> <p>Кад је капија била о |
| едиште, јер, право да ти кажем, женирао бих се да сам ја то учинио.{S} Грубости живота су нас р |
| едну, настави Севић скоро тужно, а тако бих желео да имам добру другарицу, какву ја у себи зами |
| оле.</p> <p>— Па шта би то сметало, што бих се удала? изазиваше Јелена.</p> <p>— Прво, муж...</ |
| а у пропагирању великих идеја.{S} И зар бих ја била прва у томе ?{S} Ено сифражеткиња у Енглеск |
| е него што свршиш школу?</p> <p>— Школу бих могла свршити и по удадби, шта би ми то сметало!</p |
| ви дрвета; после шума трамваја и кола — блага тишина, коју ремети само цвркут тица.</p> <p>Беог |
| а у очима тако паметна човека.</p> <p>— Благо вашој жени, кад је будете имали! рече.</p> <p>— М |
| не одбацује и помисао да у браку, место благостања, нађе борбу за опште добро.{S} Наше женскиње |
| , блистају младалачким заносом...{S} О, блажена младости, о срећне године идеалисања и чедности |
| шена да не изађе, и из саме лењости, из блаженства које јој је причинило читање „<title>Сањина< |
| сећала неку неисказану лакоћу, као неко блаженство.</p> </div> <pb n="40" /> <div type="chapter |
| Мица настави брати цвеће, прилазећи све ближе месту где је била Јелена, па најзад седе уз њу.</ |
| ила на испит зрелости, који се све више ближио, а који јој је изгледао као замахнут нож.</p> <p |
| га гледа, да га не може трпети у својој близини.</p> <p>По неком чудном бирократском пропису ва |
| езда — водиља?</p> <p>Шљунак зашкрипа у близини, Јелена и Севић се тргоше и седоше као шетачи к |
| е сам потражио стан.{S} Нашао сам брзо, близу тебе, у Југ-Богдановој улици.{S} Затим сам отишао |
| га.{S} Јелена је често, с Милицом, ишла близу њих, само да улови коју њихову реч.{S} Није чула |
| > <p>У мркли мрак долазио је кући, тамо близу Новога Гробља.{S} Жена и деца неби се никада прев |
| .{S} Она се врати и седе на једну клупу близу изласка.</p> <p>— И они говоре о „<title>Сањину</ |
| шта не говоре, али им очи светле жаром, блистају младалачким заносом...{S} О, блажена младости, |
| ш ли да ме убијеш !</p> <p>— Не, ни дао Бог!{S} Убити тако красну женицу било би страшно.</p> < |
| о време ћутаху обе.</p> <p>— Ја бих се, Бога ми, удала, поче опет Јелена.</p> <p>— Пре него што |
| је са мојим надлештвом у Ниш, где сам, Бога ми, једва излазила на крај са својом платом.{S} За |
| м.{S} Иди ми испред очију, јер, тако ми Бога, не дајем ни пару за твој</p> <p>живот, ако те се |
| н.{S} Нашао сам брзо, близу тебе, у Југ-Богдановој улици.{S} Затим сам отишао Павићу.{S} Он се |
| itle>Народно право</title>“ није давало богзна какву зараду, али се исплаћивало. </p> <pb n="84 |
| дметнувши руке под чело.</p> <p>— Хвала Богу да се и ти смириш! добацише јој две-три другарице |
| .{S} Јелена је била мирна.{S} Молила се Богу да буде осуђен, јер би осуда по онаквим делима за |
| ме да почне, изабра филозофију, идеју о Богу.{S} Прелиста неколико брошурица о истоме питању, п |
| је тај рукопис ?</p> <p>— Наслов је „О Богу“.</p> <p>— А, да, добио сам га.{S} Мило ми је, гос |
| >Јелена горко заплака.</p> <p>— Зар је, Боже, мој грех тако велики, да је казна овако тешка!</p |
| {S} Море, у Драчу, угледали смо на сами Божић.{S} Посматрајући драчку луку, од црквице на брегу |
| А да ли ћете га штампати? упита Јелена бојажљиво.{S} У ствари, у грудима јој се разлевало миље |
| > <p>— Па зар ја да кувам? упита Јелена бојажљиво и с неверицом.</p> <p>— Па ваљда нећу ја! одг |
| како да почне.</p> <p>— Па сад? упитах бојажљиво.</p> <p>— Куд сви, ту и ми! уздахну отац.{S} |
| у себи замишљам.</p> <p>И он поче живим бојама да слика живот какав је желео.{S} Речи су му кли |
| е. </p> <pb n="85" /> <p>Павић, који се бојао да штампарија не оде на покриће кривичних трошков |
| немилости мужевљевој.{S} Али је ћутала, бојећи се да не изгледа глупа у очима тако паметна чове |
| Није ми га било жао, далеко од тога.{S} Болело ме је само то, што сам још увек, бар по имену, б |
| понашала као према ма коме туђинцу.{S} Болело ју је да у томе човеку није према себи изазивала |
| иштво, а Севић испаде пред њу.</p> <p>— Боли ме нешто глава, па бих да прошетам.{S} Хајдемо зај |
| на повуче Мицу у страну, рече јој да је боли глава и да ће кући.{S} Она нека продужи са другари |
| ница вечито трајати, настави Јелена.{S} Боље ми је да се и кад-тад ослободим тога човека, него |
| а до краја свога или његовог живота.{S} Боље икад него никад!</p> <p>— Готово имаш право, рече |
| екинуто, јер би нас чвор увек жуљио.{S} Боље је да будемо добри пријатељи.{S} Веруј ми да те ја |
| њу што није хтела да изађе у шетњу.{S} Боље <pb n="25" /> да сам остала код ње, па да сам чита |
| позва Мицу да и оне прошетају.</p> <p>— Боље би било да идемо кући, нудила је Мица. </p> <pb n= |
| т.{S} У колико је имовно стање родитеља боље, у толико је живот њихове деце ружичастији; у коли |
| иде овако живети и стара се да им буде боље.{S} А живот је међутим тако тежак.</p> <p>И Јелени |
| боље, више ће се зарађивати, па ће се и боље живети.{S} Као сарадник у „<title>В. Журналу</titl |
| > <p>— Ниси се променио, изгледаш чак и боље.</p> <p>— Вероватно да изгледам мало боље, јер сам |
| а ни довека.{S} А са штампаријом ће ићи боље, више ће се зарађивати, па ће се и боље живети.{S} |
| дморим.{S} А и ти изгледаш добро, много боље него раније.{S} При последњим речима поглед му се |
| ље.</p> <p>— Вероватно да изгледам мало боље, јер сам имао прилику да се ваљано одморим.{S} А и |
| живели свако за себе.{S} Зар не би било боље и за мене и за тебе да ту везу, која нас више не в |
| за себе.{S} Била је начисто да је по њу боље, а можда и по њега, да се не везују понова, кад их |
| нсија, где ме је затекао и овај рат.{S} Бомбардовање Београда бацило ме је са мојим надлештвом |
| аљеве, турпијама убијају царице, бацају бомбе . . .</p> <p>Прођоше крај девојака и не погледавш |
| ма се одједном указа Дугић.{S} Прав као бор, држећи у руци штап као они слепци који иду без вођ |
| више ценим него пре, јер те је животна борба прекалила...</p> <p>— Волела бих да ту борбу ниса |
| деца у детињству мање осете да је живот борба, у толико је њихово разочарење веће кад буду прин |
| а не и да помогну мужу у његовој мучној борби.{S} Па баш и да се нађе нека, да ли би се одважил |
| ад буду принуђена да и сама учествују у борби за опстанак.</p> <p>Јелена је од брака очекивала |
| ви замишљате, а оно бар расположено за борбу.{S} Таквоме женскињу ваља још само муж, правичан |
| исао да у браку, место благостања, нађе борбу за опште добро.{S} Наше женскиње није тако васпит |
| прекалила...</p> <p>— Волела бих да ту борбу нисам познала, али шта је ту је.</p> <p>Дођоше до |
| но сифражеткиња у Енглеској, па како се боре жене у Данској, па женскиње у Русији.{S} И ја бих |
| ен.</p> <p>И обоје заћуташе.{S} Ишли су Босанском улицом.{S} Кад дођоше до улице Краљевића Марк |
| имнувши главом у знак поздрава скрете у Босанску улицу.</p> <p>Осећала се лако.{S} Била је чак |
| нар, а једио од деце узимало би новац и боцу и трчало по ракију.{S} Док би се дете, после некол |
| вајући оца, никад му не би само предало боцу, већ би је дало матери.</p> <p>Онда би отац, и не |
| до њеног стана.{S} Кад она тури кључ у браву, он је упита: </p> <pb n="92" /> <p>— С ким стану |
| пред очима заиграли његово лице и црна брада, а његове загонетне очи гледале би је прекорно.</ |
| уги, мало мањи, сиромашније одевен, без браде и цвикера, али такође са уметничком машном и косо |
| г је она замишљала.{S} Само што је имао браду и наочаре.{S} Онај други, мало мањи, сиромашније |
| </p> <pb n="105" /> <p>— Јесмо, јесмо, брак још постоји.{S} Ти си још увек моја женица! церека |
| оста је и то, али црква покушава све да брак очува.{S} Твој муж може да изјави, да он тебе воли |
| еалима, о својим погледима на живот, на брак, — све што је Јелена већ давно била чула из његови |
| девојка која би смела да закључи такав брак, који се код нас не би уопште сматрао <pb n="55" / |
| ољава, да му пере и кува.{S} Идеалан је брак кад у њега обе стране уносе добру вољу за заједнич |
| о раде на добру породице.{S} Идеалан је брак од прилике као неко удружење, у коме сви чланови и |
| ети место крај ње као њен муж, да ће се брак наставити, иако је он већ раскинут по осећањима ко |
| војака није ни имала других оцена.{S} И брак јој се учини као котва спасења. </p> </div> <pb n= |
| елена чудила.{S} Био би то најидеалнији брак у свету, прави узор.</p> <p>Јелена га је слушала, |
| улогу родитељски пристанак.{S} Данашњи брак није заснован на слободи удруживања, већ се девојк |
| ралан по читаво човечанство.{S} Данашњи брак није удруживање двеју јединки, сродних по физичким |
| тање брака.{S} Севић је нападао данашњи брак, наводећи да је неправедан по жену и неморалан по |
| сасвим природно да се и формално уништи брак, који је стварно већ одавно раскинут. </p> <pb n=" |
| ало, — и долазећи до закључка да је тај брак био само кобан по њу, уздрхтавала је при помисли д |
| <p>У бесаници, ноћу, разгледала је свој брак са Севићем, сећала се и најситнијих појединости, п |
| не би уопште сматрао <pb n="55" /> као брак.{S} Па онда радо би му приметила да би у таквоме б |
| е решио.{S} Ми ћемо живети заједно, наш брак ће управо сад тек почети.{S} Ти имаш диван стан, а |
| знао каквих све тешкоћа има око развода брака, знао је да бирократизам све увлачи у некакве фор |
| борби за опстанак.</p> <p>Јелена је од брака очекивала много, али шта управо није знала ни сам |
| ко га више није читао, И тако Јелени од брака остаде муж у затвору, дуг за хартију за лист и шт |
| вот, а и он је ваљда већ био излечен од брака.</p> <p>Пред вече, излазећи из канцеларије, нађе |
| ештенику, како почињу парнице за развод брака, били су позвани обоје „на мирење.“ Али Севић не |
| каква је он био оптужен олакшала развод брака.{S} Али после три месеца Севића пустише испод суђ |
| мет да би га могла наговорити на развод брака.</p> <p>— Слушај, Петре, рече му.{S} Ти знаш да с |
| ајало ништа друго, него да тражи развод брака.{S} Нема сумње да ће га и добити, али кад ?{S} Зн |
| исмо издејствовали о формално раскидање брака...</p> <p>— А, не!{S} Немам намеру да се по други |
| ећи о овоме и ономе, дођоше и на питање брака.{S} Севић је нападао данашњи брак, наводећи да је |
| о велике разлике, као и између људи пре брака и људи у браку.</p> <p>— Па зар је то та срећа у |
| ом.{S} Мушкарци проживе читав живот пре брака, па онда узимају нас, безазлене и срећне што нас |
| нека буде и на моју штету!{S} Сита сам брака.</p> <p>Стари Ђорђевић махаше главом.</p> <p>— Не |
| S} Треба једном пресећи обичај мираза и бракова из рачуна.{S} Срце треба да води прву реч.{S} М |
| аку корист.{S} У Русији има пуно таквих бракова и сви су срећни.{S} Споразумеју се двоје и то ј |
| и ја у Београд.</p> <p>Хвалиш се својим браком!{S} Ја ти од срца желим да увек будеш срећна и д |
| и добити, али кад ?{S} Знала је како се бракоразводне парнице, каткад, годинама вуку.{S} А док |
| да радо би му приметила да би у таквоме браку, ако човек не би имао високо развијену свест о ду |
| ниједне која не одбацује и помисао да у браку, место благостања, нађе борбу за опште добро.{S} |
| вредност него и сама девојка.{S} Жена у браку није равноправна, већ је изложена ћефу и прохтеви |
| браку.</p> <p>— Па зар је то та срећа у браку, о којој маштају девојке? питала се.</p> <p>Али о |
| у њима је тражила утеху за разочарење у браку.{S} Док је муж таљигашио по вароши и зараду испиј |
| е, као и између људи пре брака и људи у браку.</p> <p>— Па зар је то та срећа у браку, о којој |
| руба.</p> <p>— Да се удајем нећу, јер у браку с тобом нисам нашла ничега примамљивог.{S} Хтела |
| уж да их води кроз живот, да их храни и брани, а оне да рађају децу, перу и кувају.</p> <p>Зати |
| ова се, заценивши се од смеха, немоћно брани.{S} И тако са сваком редом.</p> <p>Није била лепа |
| <p>— Та ја га не волим, ја га не волим! бранила се, али би брзо клонула, чинило јој се да је у |
| " /> <p>— Мрзи ме, Јелена, остани овде, бранила се другарица.</p> <p>— Увек ти тако, никад неће |
| ао неваспитан.</p> <p>— То није могуће, бранила га је Јелена.{S} Он је толико озбиљан, да и не |
| је да идемо кући, ено сунце већ залази, бранила се Мица.</p> <p>— Свеједно, још само мало.</p> |
| у му руку.</p> <p>— Не знам, нећу моћи, бранила се она.</p> <p>— Дођите, на сваки начин!{S} Ско |
| је била ударена.</p> <p>— Па случајно, бранила га је Јелена.</p> <p>— Случајно, а што тако не |
| ћу својој сестри.{S} Видиш, он јој није бранио да се воли с другим.{S} А можда није био сигуран |
| .{S} Деца у родитељској кући, храњена и брањена, друкчије посматрају живот него њихови родитељи |
| } Зар човек није човек, па био он отац, брат или макакав сродник?{S} Зар жена није жена, па бил |
| {S} Мица рече да не зна, али ће упитати брата, који се о Јови не изражава баш најлепше.</p> <p> |
| ! увераваше Јелена.</p> <p>Мица настави брати цвеће, прилазећи све ближе месту где је била Јеле |
| з тело.</p> <p>Поче да се игра са малим братићем.{S} Малишан, ненавикнут на милошту своје велик |
| ди са служавкама шта хоће, а ја ћу рећи брату да га мало преслиша.</p> <p>Јелена не хтеде више |
| Посматрајући драчку луку, од црквице на брегу више Драча, чинило ми се као да сам најзад приспе |
| ођења.{S} Из дана у дан у дан радила је брже и сигурније.</p> <p>— Морамо тражити други стан, р |
| се пише из главе.</p> <p>— Па ја могу и брже да преводим, али немам речник, па сам се задржала |
| да обоје желите развод.{S} На тај начин брже се свршавају предходне формалности.{S} Само да ли |
| ли ни са њима превођење није ишло много брже.{S} Севић плану, али не рече ништа, већ оде на веч |
| само да би посао био што пре готов.{S} Брзо је сасвим ушла у посао, који јој је био <pb n="89" |
| си сад из казана? упиташе је.</p> <p>— Брзо сам ишла узбрдо, па сам се задихала, одговори Јеле |
| е врисну, зачуђено и уплашено, а она га брзо спусти и утрча у своју собу, па се онако обучена б |
| та, одговори Мица просто.</p> <p>Јелена брзо седе. </p> <pb n="16" /> <p>Недалеко од њих, стазо |
| ко смо сви песници у тим годинама, које брзо оду у неврат!</p> <p>У очи Ивањ-дана једна група м |
| лим, ја га не волим! бранила се, али би брзо клонула, чинило јој се да је у Севићевом загрљају, |
| а свакодневнога листа мора се преводити брзо, као да се пише из главе.</p> <p>— Па ја могу и бр |
| а скочи.</p> <p>— Лаку ноћ, рече, морам брзо кући.</p> <p>Потрча и не водећи рачуна о њему.</p> |
| а собом Севића.</p> <p>— Сама ћу, морам брзо.{S} И Јелена потрча.</p> <p>Стигла је кући сва зад |
| најпре сам потражио стан.{S} Нашао сам брзо, близу тебе, у Југ-Богдановој улици.{S} Затим сам |
| и, а овде нисмо ни комотни.</p> <p>Стан брзо нађоше, собу и кујну, негде на Врачару.{S} Купише |
| ио му је за одмор или читање новина.{S} Бригу о деци оставио је жени.{S} Тако су се и деца одби |
| то биле дечје књиге, она се није много бринула за тачност, често се и намерно није хтела задрж |
| је већ зрео човек, дуге косе, обријаних бркова, са дугом црном лепршавом машном, <pb n="52" /> |
| ох.</p> <p>По св. Јовану дође очекивани брод и укрцасмо се.{S} Прво лице које сам видела на бро |
| и свакако слушала.{S} Света много, а на броду ничега.{S} Послуга се понашала према нама скоро н |
| смо се.{S} Прво лице које сам видела на броду био је — мој отац.{S} Остарео, у овешталу оделу, |
| био једног војника.</p> <p>И тако сваки број.</p> <p>Лист се продавао, пролазио је, јер има све |
| као филозофске доктрине“ до „Филозофије бројева“.{S} Читала је то Јелена, али некако тешко и с |
| имао доста.</p> <p>Лист је већ у првоме броју, у врло дугом чланку, напао владу што, не давањем |
| ију, идеју о Богу.{S} Прелиста неколико брошурица о истоме питању, преписа читаве ставове из ми |
| о марва да би госпођа могла да живи као бубрег у <pb n="114" /> лоју и да се излежава, а сад ка |
| {S} Он је тако вешто удешавао ствари са Бугарима, да нико ништа није могао доказати.{S} А и наш |
| и бар који грош за ручак.{S} Долазим из Бугарске... из ропства...</p> <p>Јелена узе са стола де |
| инио у Нишу, ортакујући са окупаторским бугарским властима.{S} Многе је оштетио, а многе је и у |
| потребно, па да жена, ма и за тренутак, буде срећна!{S} Неколико љубазних речи могу у њој да из |
| ињала је Севића да је пусти с миром, да буде човек те да је се клони, бар само док не сврши са |
| овека вређао ју је, али она не хтеде да буде груба.</p> <p>— Да се удајем нећу, јер у браку с т |
| ге, и она је била пресрећна што може да буде корисна.</p> <p>Севић се такође променио.{S} Целог |
| Јелена послуша и г. Н. Н. јој изради да буде постављена — за практиканта у Министарству Финанси |
| без ње, да је он све више жели, али да буде његова, сасвим његова.</p> <p>И очи би му севнуле |
| и лекар, морала се много савлађивати да буде довољно прибрана око оно двоје-троје посетилаца.{S |
| ена је била мирна.{S} Молила се Богу да буде осуђен, јер би осуда по онаквим делима за каква је |
| зречен на твоју штету.</p> <p>— Па нека буде и на моју штету!{S} Сита сам брака.</p> <p>Стари Ђ |
| и даље радиш у штампарији, само да она буде на његово име.{S} Али што је било, било.{S} О прош |
| Мучила се да измисли шта да му каже кад буде дошао, како да се понаша према <pb n="91" /> њему. |
| да не иде овако живети и стара се да им буде боље.{S} А живот је међутим тако тежак.</p> <p>И Ј |
| ли су је к њему вукли навика да редовно буде са њим и сећање на његове загрљаје, речи и погледе |
| кад-тад ослободим тога човека, него да будем везана за њега до краја свога или његовог живота. |
| се онда девојкама даје мираз!{S} Колико будем имала мираза биће доста док не станемо чврсто на |
| наш га; уосталом, показаћу ти га кад га будемо среле. </p> <pb n="15" /> <p>Јелена ћуташе, заду |
| р би нас чвор увек жуљио.{S} Боље је да будемо добри пријатељи.{S} Веруј ми да те ја сад више ц |
| о што уђемо проти, а другу половину кад будемо изашли.</p> <p>— Не може, него дај сад половину. |
| траже да им за ту жртву с њихове стране будемо и захвалне.{S} Ја бих све то — и Јелена рукама п |
| века.</p> <p>— Благо вашој жени, кад је будете имали! рече.</p> <p>— Мојој жени?{S} Ја је нећу |
| Јелена? питао је Севић.{S} Хоћеш ли да будеш моја звезда — водиља?</p> <p>Шљунак зашкрипа у бл |
| кло ју је и жегло.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја, Јелена? питао је Севић.{S} Хоћеш ли да буде |
| е могу без тебе, говорио је.{S} Хоћу да будеш увек уз мене.</p> <p>Јелена је осећала да више ни |
| браком!{S} Ја ти од срца желим да увек будеш срећна и да се каткада сетиш другарице која те ув |
| р нећемо вечерати заједно? упита он.{S} Буди мој гост.</p> <p>Она одговори одлучно:</p> <p>— Не |
| вно била чула из његових уста.</p> <p>— Буди сад уз мене, моја другарица, молио је он, и живот |
| упољцима и зеленилом.{S} Сва се природа будила из зимњега сна, све је певало химну животу и љуб |
| и ви тако чините.{S} Хвала, госпођице, будите уверени да ће нам ваша сарадња бити драгоцена.{S |
| , као да се увери да ли је заиста жива, будна.{S} Сети се последње сцене у сну и згрози се.{S} |
| } Не спавају они који ће имати права да буду слављени као највећи добротвори човечанства.</p> < |
| нила од насртаја, Севић јој предложи да буду муж и жена, да се венчају кад је већ такав обичај |
| због глупог друштвеног уређења и морала буду лишене живота само зато, што, немајући мираза, не |
| у толико је њихово разочарење веће кад буду принуђена да и сама учествују у борби за опстанак. |
| их права на живот.{S} И зар да женскиње буду ропкиње, да због глупог друштвеног уређења и морал |
| че Мица.</p> <p>— Кога ?</p> <p>— Твога будућег и његовог сателита, одговори Мица просто.</p> < |
| елена ћуташе, задубљена у снове о своме будућем, а Мица настави плетење венца.</p> <p>Другарице |
| </p> <p>— О чему?</p> <p>— О њему, моме будућем...</p> <p>— А зар га знаш?</p> <p>— Не знам га, |
| то она увиђала и шта су управо хтели ти будући <pb n="37" /> „добротвори човечанства“, не би ни |
| вине!</p> <p>Али очекујући ту замишљану будућност она не наиђе ни на кога ко би је упитао шта ж |
| ним лепотама, утапајући се са свим у ту будућност.{S} Није ни осетила како ју је Севић ухватио |
| ав.{S} Мисли <pb n="80" /> он о њиховој будућности, а и о њој самој али, сиромах, нема времена |
| неки пут, у сумрак, Јелена је мислила о будућности.{S} Чинило јој се страшно, ако тако узмора д |
| коше пламенови место крви.{S} Телом јој бујаше нека непојмљива снага, распињаше је неки бес.{S} |
| предајући се слатким сањаријама младе, бујне девојке.</p> <p>И од њених идеја остаде само обич |
| њим речима поглед му се устави на њеним бујним прсима.{S} Њу намах обли румен.</p> <p>И обоје з |
| ци, запахну је у лице.{S} Била је као у бунилу, сва разочарана.{S} Мислила је да ће је дочекати |
| идеалисања и чедности!{S} Како се груди бурно надимају, како срце немирно игра у својој тескобн |
| м до уредника омладинскога дела „<title>В. Журнала</title>“.</p> <p>Севић подиже главу и, спази |
| ога дана изађе у онако обимноме „<title>В. Журналу</title>“.</p> <p>Једнога дана дође опет с Ми |
| д Севића.{S} Сви су они били из „<title>В. Журнала</title>“, а овоме да се понуди није имала ку |
| а је постала ревностан сарадник „<title>В. Журнала</title>“, ревноснија него да су је плаћали.{ |
| боље живети.{S} Као сарадник у „<title>В. Журналу</title>“ имам 120 дин. месечно, а као свој г |
| мачког језика.{S} Ступи одмах у „<title>В. Журнал</title>“ као сарадник, где је био примљен не |
| врати, али убрзо скрете ка уредништву „В. Журнала“.</p> <p>Севић је био сам, читао је неке кор |
| евдонимом.{S} Јелена је из разних књига вадила „мисли“ и „ситнице“, писала о женском свету и би |
| ко себе, а које нису хватале корена.{S} Важио је као опасан човек, наравно само у очима простиј |
| н седе.</p> <p>— Важно? упита.</p> <p>— Важно, одговори Јелена.</p> <p>— Посао? упита он опет.< |
| арамо озбиљно.</p> <p>Он седе.</p> <p>— Важно? упита.</p> <p>— Важно, одговори Јелена.</p> <p>— |
| амвајем до Топчидера, надисати се свежа ваздужа у Кошутњаку, одморити плућа и очи у ономе зелен |
| снага, распињаше је неки бес.{S} Собни ваздух гушио ју је.{S} Стаде крај отворена прозора.{S} |
| , кроз који дан.{S} И извуче је.</p> <p>Ваздух на улици, свежији него у радионици, запахну је у |
| </p> <p>Јелена осети како јој недостаје ваздуха, како се гуши.{S} Хтеде да виче, али јој глас з |
| дрве, меснате, шириле су се при удисању ваздуха.{S} Лице обично, округло, са нечим мушким у црт |
| и, истроши.{S} Било јој је јасно да јој ваља много радити.{S} Са друштвом, у којем је себе зами |
| сположено за борбу.{S} Таквоме женскињу ваља још само муж, правичан и паметан, за којим би оне |
| „на мирење“ и проти и у ду-духовни суд, ваљало је да и Севић дође, а он је бежао од тога.{S} Та |
| а је да отплаћује намештај и материјал, ваљало је живети, а и Петар ју је већ доста коштао.{S} |
| е отрести лажи и убеђења без основа.{S} Ваљало би да се свет мане тих глупости.{S} Жена, ако од |
| <head>X.</head> <p>Поче мучан живот.{S} Ваљало је радити да би се живело, али ма колико да се р |
| о је било потребно.{S} А свакога месеца ваљало је нешто новца слати и Севићу.</p> <p>Пошто је у |
| ром већ, била сам од користи, јер га је ваљало неговати.{S} Он је одмах био одређен на службу у |
| ђе у VIII разред.{S} За неколико месеци ваљало је полагати испит зрелости.</p> <p>„Велики Журна |
| <p>По неком чудном бирократском пропису ваљало је ићи „на мирење“ и проти и у ду-духовни суд, в |
| м мало боље, јер сам имао прилику да се ваљано одморим.{S} А и ти изгледаш добро, много боље не |
| онки смех и кикот.{S} Трчање и скакање, ваљање по трави.</p> <p>Једна међу њима одвајаше својим |
| , час певајући, да се одмах затим стане ваљати по поду као бесомучна.</p> <p>Мати и отац забрин |
| наравно само у очима простијега света, ваљда за то што је био анархиста, а анархисте убијају к |
| /p> <p>„Велики Журнал“, баш у то време, ваљда да би појачао своју продају, одвоји два ступца за |
| ји за заштиту, али шта је ова могла.{S} Ваљда да јој постави жандарма испред врата!{S} Састанци |
| ући:</p> <p>— Шта ради тај магарац ?{S} Ваљда је неће тек сад пећи!</p> <p>Дете, познавајући оц |
| ила досада за мене.{S} Збогом!</p> <p>— Ваљда до виђења?</p> <p>— До виђења!</p> <p>И он дохват |
| пште мислило.{S} Због тога пријатељства ваљда и Севића су сматрали за анархисту.{S} Јова се дру |
| на бојажљиво и с неверицом.</p> <p>— Па ваљда нећу ја! одговори Севић хладно.{S} Шта би радила, |
| у уживале са швапским официрима.{S} Сад ваљда нисмо довољно фини...</p> <p>И Севић трпаше гомил |
| ти неку велику друштвену реформу, па је ваљда хтео да се и он уз њега прослави.{S} Њихову прија |
| викла је већ на овакав живот, а и он је ваљда већ био излечен од брака.</p> <p>Пред вече, излаз |
| ека, него само нас девојчиће.{S} Ово је ваљда десети пут да ме гура.</p> <p>— А што се и ти мал |
| и Ђорђевић махаше главом.</p> <p>— Неће ваљда ни та парница вечито трајати, настави Јелена.{S} |
| и је жива жена коју обожавам.{S} А и ти ваљда ниси тамо нашла некога, па би сад хтела да се уда |
| јер треба наћи посла и стан.{S} Не могу ваљда захтевати да ме ти и даље издржаваш.{S} Чинила си |
| е лупа машина.</p> <p>— Та улази, нећеш ваљда вековати овде, рече јој Мица, којој је већ било д |
| Мени је све то одвратно.{S} Нећу чак да вам речем ни једне речи прекора.{S} Звао сам вас ради д |
| и осуђен.{S} Неће више имати прилику да вам досади.{S} Ви можете ићи, а он остаје овде. </p> </ |
| дња бити драгоцена.{S} Али извините, ја вам се нисам ни представио: ја сам Севић, публициста.</ |
| осле малог затезања.</p> <p>— Ох, хвала вам, Јелена, хвала! викну Севић некако пригушено и за ч |
| о неколико дана?</p> <p>— Па казала сам вам већ, имала сам много посла код куће и у школи, одго |
| } Са Јеленом је испало друкчије.{S} Ево вам, господине, три хиљаде динара, то је Јеленин део ма |
| е или можда нећете да их видите, јер су вам, можда мислите, недорасле.</p> <p>— Не, госпођице, |
| а не одговори.</p> <p>— А ја сам само о вама мислио! уздахну Севић, а глас му је био тужан, туж |
| тојећи, испила млеко; све остало време, ван школе, проводила би у својој соби, час смејући се а |
| у влавом и изађе.</p> <p>Јелена је била ван себе.{S} Дрхтала је од једа и беса.{S} Као жену вре |
| понова у кабинет.</p> <p>Јелена је била ван себе од љутине.</p> <p>— Јелена, поче Севић, ја сам |
| што веће од тога да се задржи мало дуже ван куће!</p> <p>Прођоше главном алејом до шеталишта пр |
| за јој врата.</p> <p>Јелена, без речи и ван себе, изађе.</p> <p>Сутрадан јој дође мати и рече ј |
| са Петром Севићем, публицистом, били су ван себе.{S} Отац је одмах отрчао у полицију, да покуша |
| о у Русији, а ово је потпуно издање.{S} Ванредно.</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Ако је у Русији ка |
| лика реклама.</p> <p>— Али ово је нешто ванредно!{S} Слушај само.</p> <p>И Мица поче да чита, т |
| ве увлачи у некакве форме, не хајући за вапаје душе.</p> <p>— Ићи ће тешко, рече најзад.{S} Вид |
| ећ досади.{S} Спремила би се и изашла у варош, у шетњу, па би пред само подне отишла пред мужа. |
| ти покажем штампарију, па ћемо после у варош да купиш шта ти треба.</p> <p>Јелена му се обисну |
| у мраку и незнању.{S} У допису из једне вароши говорило се о једном владици, који је трчао за с |
| д ране зоре до мркла мрака на послу, по вароши.{S} Зарађивао је добро, али је добро и пио.{S} Љ |
| а, ја сам луд за тобом.{S} Лутао сам по вароши, не бих ли те срео.{S} А тебе нигде није било.{S |
| ење у браку.{S} Док је муж таљигашио по вароши и зараду испијао по разним крчмицама, мати је пр |
| а та промена!{S} После зажарене калдрме варошких улица — шљунком насуте стазе; после дугих низо |
| ио сам га.{S} Мило ми је, госпођице, да вас познам.{S} Рад ми се необично свидео.{S} Чак сам га |
| /p> <p>— Немојте тако говорити.{S} И за вас и за г. Дугића имало би жена и у нас, само што их в |
| да је Јелена тиме потпуно измирена и од вас тражим признаницу на обе суме и изјаву да Јелена не |
| ечем ни једне речи прекора.{S} Звао сам вас ради друге ствари.{S} Поступак моје кћери није био |
| , што сте урадили урадили сте.{S} Нисам вас звао да овде приређујемо сцене измирења и праштања. |
| . </p> <pb n="63" /> <p>— Седите, молим вас, док само ово довршим, па ћемо онда мало разговарат |
| овај човек ме напада и вређа.{S} Молим вас да га водите у кварт.</p> <p>— Муж сам ти ја, а не |
| та орган јавног поретка.</p> <p>— Молим вас, обрати му се Јелена, овај човек ме напада и вређа. |
| > <p>— Јелена, поче најзад Севић, зашто вас није било ово неколико дана?</p> <p>— Па казала сам |
| уку и придружи се Мици.</p> <p>— Чекаћу вас! добаци јој он, делећи реч на слогове и наглашујући |
| не табачића, то је због слагача, па бих вас молио да и ви тако чините.{S} Хвала, госпођице, буд |
| опште добро.{S} Наше женскиње није тако васпитано.</p> <p>— Значи да не познајете наше женскиње |
| гли да одбаците од себе своје досадашње васпитање, па да учините по срцу и својим убеђењима ?</ |
| p> <p>Осећала је како је подухвата нека ватра, као да јој по жилама потекоше пламенови место кр |
| чан и паметан, за којим би оне ишле и у ватру и у воду.</p> <p>Тако у разговору били су дошли п |
| ћ, пошто сте ви сад измирени, ни ви, ни ваша супруга <pb n="73" /> не смете ми се никад више не |
| ла, госпођице, будите уверени да ће нам ваша сарадња бити драгоцена.{S} Али извините, ја вам се |
| иса Севићу: „Господине,</p> <p>У ствари ваше женидбе имам и ја да речем своју реч.{S} Изволите |
| у данас у 2 часа по подне.{S} Присуство ваше супруге непотребно је.“</p> <p>Севић дође у означе |
| има тако паметна човека.</p> <p>— Благо вашој жени, кад је будете имали! рече.</p> <p>— Мојој ж |
| немојте напуштати.{S} Ја већ рачунам на вашу помоћ.</p> <p>Говорећи ово Севић ју је пажљиво заг |
| молио је он, и живот ће нам бити леп и ведар...</p> <p>— Никад! викну Јелена.{S} Радије у смрт |
| овеком, за кога је некада мислила да је веже љубав, а који јој је сада био не само равнодушан, |
| езују понова, кад их већ иначе ништа не веже.{S} Њему ће бити лакше, јер не мора водити рачуна |
| и данас у подне показао да нас ништа не веже, већ да свако има свој пут.{S} Врло добро си учини |
| и за тебе да ту везу, која нас више не веже, раскинемо сасвим.{S} Били бисмо обоје слободни.{S |
| велите дакле да у нас има жена, које би везале своју судбину за људе као што смо.{S} Дугић и ја |
| о, што сам још увек, бар по имену, била везана за њега.{S} Било ме је стид да уђем у своје надл |
| ад ослободим тога човека, него да будем везана за њега до краја свога или његовог живота.{S} Бо |
| Севићеве дугове за хартију, прекиде све везе са дотадањим животом.{S} Ишла је у канцеларију пре |
| идно је било да ни њега ништа више није везивало за ову жену, чији је живот он разорио, можда н |
| би било боље и за мене и за тебе да ту везу, која нас више не веже, раскинемо сасвим.{S} Били |
| S} Грубости живота су нас раставиле, не везујмо оно што је прекинуто, јер би нас чвор увек жуљи |
| по њу боље, а можда и по њега, да се не везују понова, кад их већ иначе ништа не веже.{S} Њему |
| се страшно, ако тако узмора да проведе век.{S} И да ли ће моћи овако издржати.</p> <p>Једнога |
| машина.</p> <p>— Та улази, нећеш ваљда вековати овде, рече јој Мица, којој је већ било досадил |
| .{S} Он је оптужен по § 85.{S} Чуда је, веле, починио у Нишу, ортакујући са окупаторским бугарс |
| вече ето га опет.{S} Хоће унутра, има, вели, нешто да јој каже.{S} Она га пусти, али се одмах |
| у уредништву, само са мањом платом.{S} Вели да му нисам баш потребан, али из пријатељства.{S} |
| н се извињава што је онако поступио.{S} Вели да би он пристао, онда, да ти и даље радиш у штамп |
| ена је замишљала да је уредништво листа велика и права радионица, висока, пространа и светла.{S |
| ову Дугића и његовог трабанта.</p> <p>— Велике су то душе, мислила је.{S} Анархисти, сви то зна |
| S} Малишан, ненавикнут на милошту своје велике сестре, радо је пристајао уз њу.{S} Својим ручиц |
| узбуђено скакутало.{S} Из унутрашњости велике куће допирала је лупа машина.</p> <p>— Та улази, |
| атетура, изгуби равнотежу.{S} Паде крај велике зубарске столице, удари главом о тешко, гвоздено |
| мете, кад су јој у глави и у срцу онако велике ствари.</p> <p>Снажним покретом руке склопи књиг |
| о да између стварности и снова има врло велике разлике, као и између људи пре брака и људи у бр |
| зумеју и завиде му.{S} Али је он, Јова, велики, већи од свију њих.</p> <p>— Па се онда сети дан |
| се подигнем.{S} Али и ту се показало да велики мрзе мале, да их даве, да реакција мрзи слободу. |
| ако за слабашна створења, неспособна за велики и смели рад, намењена само уживању.{S} А ја бих |
| Севић.{S} И ова двојица учинише јој се велики, врло велики.</p> <p>По вечери седе да ради лекц |
| а.</p> <p>— Зар је, Боже, мој грех тако велики, да је казна овако тешка!</p> <p>Пошто је пустил |
| ова двојица учинише јој се велики, врло велики.</p> <p>По вечери седе да ради лекције, али су ј |
| интензивније светлости.</p> <p>— То су велики умови, помисли, па јој опет изађе пред очи Јова, |
| ало је полагати испит зрелости.</p> <p>„Велики Журнал“, баш у то време, ваљда да би појачао сво |
| , држећи је у загрљају, причао о својим великим плановима, говорио је како ће уз њену помоћ ств |
| S} Није ту било јасности и лакога стила великих руских писаца, нити њихове занимљивости предмет |
| и Севићу.</p> <p>Пошто је успела, после великих мука и дугих преговарања, да се наравна са Пави |
| тројице-четворице.{S} Послова није било великих: плакате за концерте, биоскопске листе, посетни |
| А ја бих им тако помогла у пропагирању великих идеја.{S} И зар бих ја била прва у томе ?{S} Ен |
| дник, где је био примљен не због каквих великих способности, већ због тога што је био задовољан |
| {S} Није ту, сем наслова, било никаквих великих идеја.{S} Читала је, али јој у глави није ништа |
| а, који је у њеним очима био нешто врло велико.</p> <p>Читаву недељу дана није се усуђивала да |
| дола, веровао је да ће он учинити нешто велико, да ће извести неку велику друштвену реформу, па |
| le>Сањину</title>.“ То је свакако нешто велико.{S} Мица уосталом рече да је роман веома занима. |
| твовао у атентату на цара, или на неког великог кнеза, па је побегао овамо.{S} Виђала си га већ |
| у о томе како је постала сарадница тако великог листа као што је „Журнал“.{S} Али се не усуди, |
| их пријатеља.{S} Он је сарадник „<title>Великог Журнала</title>“.{S} Кажу да је и он неки памет |
| на руку и Јовино сарадништво на „<title>Великом Журналу</title>“.</p> <p>Долазећи у уредништво, |
| би за то време потрпала децу у постељу, велику и заједничку, села би у угао и не би скидала пог |
| корисно долажење.{S} И скоро је угура у велику, гвоздену капију.</p> <p>После неколико корака у |
| чинити нешто велико, да ће извести неку велику друштвену реформу, па је ваљда хтео да се и он у |
| ријатељу г. Дугићу, који назире у писцу велику јачину духа и јаку моћ опажања.{S} Рад је несумњ |
| лепо, Јелена, настави поново Севић, ви велите да и у нас има одважна женскиња.{S} Да ли бисте |
| буђује, да јој уставља дах.</p> <p>— Ви велите дакле да у нас има жена, које би везале своју су |
| угих низова кућа, разнога стила и разне величине — дуги низови дрвета; после шума трамваја и ко |
| им на то!{S} А ако ми неко баш и украде венац, то су или ђаци, из несташлука, или неко ко је би |
| , или неко ко је био лењ да оплете себи венац.{S} Знаш врло добро да се ни ја ни ти нећемо удат |
| на.</p> <p>— Какве враџбине ?{S} Плетем венац за кућу, као и сваке године.{S} Зар ту има какве |
| него ко зна још колико, па украо нам ко венац или не.{S} Догодине имамо матуру, па после универ |
| и из џепа конац и поче да слаже цвеће у венац.</p> <p>— Шта то радиш, Мицо, зар верујеш у те вр |
| Шта се чиниш као да не знаш?{S} Плетеш венац и говориш чаролије, гаташ хоћеш ли се удати до ид |
| о своме будућем, а Мица настави плетење венца.</p> <p>Другарице, пошто су набрале цвећа и испле |
| растурила по Кошутњаку, берући цвеће за венце.{S} Све тако око седамнаест-осамнаест година.{S} |
| арице, пошто су набрале цвећа и исплеле венце, враћаху се, зовући и њих.</p> <p>— Да останемо, |
| јој предложи да буду муж и жена, да се венчају кад је већ такав обичај и кад већ она неће друк |
| еленино писмо, којим их извештава да се венчала са Петром Севићем, публицистом, били су ван себ |
| мио свештеника и уредио формалности.{S} Венчали <pb n="70" /> су се одмах.{S} Писмо родитељима |
| мам ни где да легнем.{S} Па кад ме неће венчана жена примити, ко ће?</p> <p>У Јелени је све кип |
| документа за обоје.{S} Јелена је на дан венчања раније отишла од куће, рекавши да ће на излет д |
| Изостављене су оне глупе церемоније око венчања.{S} А у случају да не пристају једно уз друго, |
| потребна документа за обоје, па ћемо се венчати у некоме селу, преко.</p> <p>Јелена се колебала |
| а моја Мицо,</p> <p>Твоје писмо ме је и веома изненадило и веома обрадовало.{S} Изненадило ме ј |
| >Твоје писмо ме је и веома изненадило и веома обрадовало.{S} Изненадило ме је што ми пишеш, пос |
| лико.{S} Мица уосталом рече да је роман веома занима.{S} Видиш, молим те, мислила је Јелена, та |
| е и раније дошла, увераваше је да је он веома цени.{S} Узгред јој напомену да му радна снага ба |
| упозна било с њим, било са Севићем.{S} Веровала је да ће лично познанство учинити друкчији ути |
| је веровао у Јову као у каквога идола, веровао је да ће он учинити нешто велико, да ће извести |
| ела си да сам био пун идеала и нада.{S} Веровао сам да ће се моћи што учинити.{S} Сведок си мој |
| аку његову реч, сваки гест.{S} Севић је веровао у Јову као у каквога идола, веровао је да ће он |
| променио, изгледаш чак и боље.</p> <p>— Вероватно да изгледам мало боље, јер сам имао прилику д |
| } Боље је да будемо добри пријатељи.{S} Веруј ми да те ја сад више ценим него пре, јер те је жи |
| увек моја женица! церекао се Севић.{S} Веруј да никада ниси била лепша, нити сам те икада више |
| н сан.{S} Каткада ни сама није могла да верује да се у истини збило оно што се збило.</p> <p>Чи |
| угић и ја? упита најзад Севић.</p> <p>— Верујем да има, одговори Јелена.</p> <p>— Ја не познаје |
| венац.</p> <p>— Шта то радиш, Мицо, зар верујеш у те враџбине? упита одједном Јелена.</p> <p>— |
| <p>Јелена, сва срећна, приону на посао, верујући да почиње онај живот о коме јој је Севић <pb n |
| другарице код трамвајске чекаонице.{S} Весело су ћаскале о овоме или ономе, задиркујући једна |
| јала на страни, не учествујући у општој веселости.</p> <p>— Мани је, опет су јој дошле лутке, з |
| Севићу.{S} Кад је прочитала у новинама вест о помиловањима, Јелена тек тада поче мислити о том |
| ан је био исто онако пуст као и пре.{S} Ветар је цвилео кроз голо грање и витлао суво лишће.</p |
| ени која не само да сама себе издржава, већ је помагала и њега у затвору.</p> <p>— Па хајд’! ре |
| о није наљутила на онога непристојника, већ је, судећи по њеноме смеху, била и задовољна.{S} А |
| врат, не за то што га је силно волела, већ као да му се извини што је мислила да је себичан, д |
| бље, али не оде као што је она мислила, већ, по одласку пацијента, уђе понова у кабинет.</p> <p |
| емегдану никад не шета главним стазама, већ увек најспореднијим, увек удубљен у своје мисли, ни |
| b n="54" /> и интелектуалним особинама, већ стидна трговина.{S} Девојка чека да је неко запроси |
| и да прети, не воли да иде по судовима, већ радије прашта и кажњавање оставља небеском судији.{ |
| ојка.{S} Жена у браку није равноправна, већ је изложена ћефу и прохтевима мужа, има просто да г |
| ак није заснован на слободи удруживања, већ се девојка просто напросто продаје и уз њу се често |
| рже.{S} Севић плану, али не рече ништа, већ оде на вечеру и не позвавши Јелену.{S} Вратио се ка |
| ико због неспособности Јеленине за рад, већ због тога што се обрукао пред својим <pb n="77" /> |
| ампаћемо, то је несумњиво, само не сад, већ доцније, зимус, кад је много пријатније читати такв |
| с у подне показао да нас ништа не веже, већ да свако има свој пут.{S} Врло добро си учинио што |
| росто подала томе човеку, не из љубави, већ само из чулности.</p> <p>Није јој било јасно шта Се |
| и, Јелени се стеже срце, не од радости, већ од страха.{S} Он јој приђе као што се прилази добро |
| љен не због каквих великих способности, већ због тога што је био задовољан малом наградом.</p> |
| оји јој је сада био не само равнодушан, већ и терет.</p> <p>У бесаници, ноћу, разгледала је сво |
| је било криво да јој није одмах дошао, већ што јој се чинило да би требало да га то пита, али |
| је крива, није тражила ничије друштво, већ је избегавала све и свакога.{S} Кад би видела коју |
| јој Павић дати посла, само не на листу, већ на издањима, т. ј. на књигама које је издавао поред |
| оца, никад му не би само предало боцу, већ би је дало матери.</p> <p>Онда би отац, и не гледај |
| S} Омалена раста, девојка <pb n="11" /> већ по развијености прса и бедара, густе смеђе косе, ко |
| њу поче живот кувања и прања судова.{S} Већ више није имала ни воље ни времена за шетњу, бар не |
| че, али он као да се прилепио уз њу.{S} Већ је осећала његов дах, ужагрен, запахњивала ју је ра |
| и главу.{S} Не плаше се опасности.{S} А већ два пута пролазе поред мене и не опажајући ме.{S} О |
| а, па је побегао овамо.{S} Виђала си га већ свакако.{S} Лети носи црну руску рубашку, преко кој |
| ајно пао полицији у руке.{S} Тражимо га већ неколико дана, али безуспешно.{S} Он је оптужен по |
| цу крај постеље, па би и сама легла, да већ зором устане, скува кафу и отправи мужа.</p> <p>Мат |
| је већ на овакав живот, а и он је ваљда већ био излечен од брака.</p> <p>Пред вече, излазећи из |
| ђице, само нас немојте напуштати.{S} Ја већ рачунам на вашу помоћ.</p> <p>Говорећи ово Севић ју |
| врло ревностан у посетама Јелени, која већ није знала како да га се отресе.{S} Обраћала се пол |
| на живот, на брак, — све што је Јелена већ давно била чула из његових уста.</p> <p>— Буди сад |
| , још само мало.</p> <p>Мица, навикнута већ да попушта, довикну другарицама да иду, а оне ће за |
| и са другарицама.</p> <p>Мица, свикнута већ на ћуди своје другарице, не задржаваше је и Јелена |
| рај девојака и не погледавши их.{S} Кад већ одмакоше, Јелена позва Мицу да и оне прошетају.</p> |
| е венчају кад је већ такав обичај и кад већ она неће друкчије.</p> <p>— Ја више не могу без теб |
| сарађивати на оном листу, а од, онда је већ добрих шест година.</p> <p>Знаш да сам била у Минис |
| баш најлепше.</p> <p>Сад Мица, која је већ била прочитала Сањина, предложи да се прошетају мал |
| араду имати само за себе.{S} Навикла је већ на овакав живот, а и он је ваљда већ био излечен од |
| је виђала тога Јову Дугића.{S} Чула је већ и његово име, које је било већ доста познато по нов |
| на да га проводи с њом.{S} А она шта је већ мислила о њему!{S} И сам увиђа да не иде овако живе |
| а буду муж и жена, да се венчају кад је већ такав обичај и кад већ она неће друкчије.</p> <p>— |
| вековати овде, рече јој Мица, којој је већ било досадило то бескорисно долажење.{S} И скоро је |
| ђоше у Кнез-Михајлову улицу, у којој је већ било доста беспослена света.</p> <p>Пред њима се од |
| м треба ли ти што од одела.{S} Јесен је већ на прагу.{S} После подне ћемо отићи да ти покажем ш |
| рад, после неких десетак година, био је већ зрео човек, дуге косе, обријаних бркова, са дугом ц |
| ају других дана.{S} Уосталом и касно је већ, ја ћу кући.</p> <p>Спремајући се за одлазак замоли |
| где или управо где стигнем.{S} Скоро је већ лето, па је лепо и пријатно и напољу. </p> <pb n="1 |
| еља“ лист је имао доста.</p> <p>Лист је већ у првоме броју, у врло дугом чланку, напао владу шт |
| ијал, ваљало је живети, а и Петар ју је већ доста коштао.{S} Она је међутим била тек почетница. |
| прсте, а кад су ова поодрасла, нису је већ много ни питала.</p> <p>После много уздисања и хукт |
| ни је, опет су јој дошле лутке, знаш је већ! убаци друга.</p> </div> <pb n="19" /> <div type="c |
| ељи, из које би устајала кад јој лежање већ досади.{S} Спремила би се и изашла у варош, у шетњу |
| мпа толико, свега толико.{S} Рентира се већ са три хиљаде примерака.{S} А растураће се.</p> <p> |
| видети? упита он.</p> <p>— Видећемо се већ, одговори му она, гурајући га према вратима.</p> <p |
| >— Па време је да идемо кући, ено сунце већ залази, бранила се Мица.</p> <p>— Свеједно, још сам |
| само од себе.{S} Али поче да се спотиче већ код првих реченица.{S} Обрни-осврни не иде.{S} Од п |
| нако били пред очима.{S} То су ти други већ причали.{S} Да ме је ко упитао зашто бежим, не бих |
| ј, Петре, рече му.{S} Ти знаш да смо ми већ давно раздвојени.{S} Свакако да ниси заборавио шта |
| колико дана?</p> <p>— Па казала сам вам већ, имала сам много посла код куће и у школи, одговори |
| ући.{S} Отиди сутра адвокату Н., ја сам већ говорио са њим.{S} Он ће ти написати представку за |
| слим, нема много разговарати.{S} Ја сам већ тако навикла на свој начин живота, да ни најмање не |
| вала се она.{S} И сад се журим, јер сам већ, чини ми се, задоцнила.</p> <p>И хтеде да пође.</p> |
| сам још један удар.{S} Севића, с којим већ одавно нисам била <pb n="101" /> у заједници, ухапс |
| ла оца, заштитника.{S} А и њему, старом већ, била сам од користи, јер га је ваљало неговати.{S} |
| уж, да ће се брак наставити, иако је он већ раскинут по осећањима које је имала.</p> <p>Мучила |
| шао до своје седамнаесте године, постао већ свој човек, способан да живи од свога рада.{S} Отац |
| сли само о преображају друштва, јер ево већ скоро три месеца како она трчи око њега и Севића, а |
| ој се груди подигоше у вис.</p> <p>Како већ нису знали ни једно ни друго о чему да говоре, Јеле |
| Чула је већ и његово име, које је било већ доста познато по новинарским чланцима и по неколики |
| > <p>Питаш откуда ја овде?</p> <p>Давно већ нисам никоме писала, давно никоме нисам отворила ср |
| и формално уништи брак, који је стварно већ одавно раскинут. </p> <pb n="106" /> <p>— Али ја не |
| ишли у једно оближње село, где је Севић већ раније био спремио свештеника и уредио формалности. |
| на „лагеру“ доста дела, али ће он за њу већ наћи згодан посао.{S} Намеран је да покрене библиот |
| пође у шетњу са другарицама.{S} Кад су већ биле у Кнез-Михајловој улици, она повуче Мицу у стр |
| по њега, да се не везују понова, кад их већ иначе ништа не веже.{S} Њему ће бити лакше, јер не |
| ј је незадовољство према њој бивало све веће.{S} Она није ништа радила.{S} По неки пут би са уж |
| от борба, у толико је њихово разочарење веће кад буду принуђена да и сама учествују у борби за |
| а, јер како би она била способна за што веће од тога да се задржи мало дуже ван куће!</p> <p>Пр |
| гом чланку, напао владу што, не давањем већег кредита на просвету, одржава народ у мраку и незн |
| завиде му.{S} Али је он, Јова, велики, већи од свију њих.</p> <p>— Па се онда сети данашњег св |
| акву робу.{S} То „приде“ врло често има већу вредност него и сама девојка.{S} Жена у браку није |
| о срачунато и на бесплатну сарадњу и на већу продају.{S} Уређивање тога омладинског дела би дод |
| т ишао на посао, а она кући, да би пред вече опет изашла у шетњу, на вечеру, па онда у позоришт |
| и себи. </p> <pb n="120" /> <p>Али пред вече ето га опет.{S} Хоће унутра, има, вели, нешто да ј |
| е некако спасемо тога мужа.</p> <p>Пред вече стари Ђорђевић дође Јелени у атеље.</p> <p>— Говор |
| а већ био излечен од брака.</p> <p>Пред вече, излазећи из канцеларије, нађе га на истом месту п |
| и све задатке израдила.</p> <p>Одби да вечера, рекавши да је добро ужинала код Мице.{S} Оде у |
| ић, па само удари по столу, а ручак или вечера тек долете.</p> <p>— Имаћемо служавку, куварицу! |
| хтеде да пође.</p> <p>— Хоћете ли доћи вечерас! питао је он, задржавајући пружену му руку.</p> |
| одлучно:</p> <p>— Не, имам још да радим вечерас.{S} Кад смо одлучили да живимо овако како смо у |
| скрене својој кући.</p> <p>— Зар нећемо вечерати заједно? упита он.{S} Буди мој гост.</p> <p>Он |
| још једном, последњи пут.</p> <p>Једне вечери Јелена заседе и преведе, с тешком муком, с немач |
| ајми „<title>Сањина</title>“.</p> <p>Те вечери Јелена је била некако радосна и задовољна сама с |
| , по ручку опет свако на свој посао, до вечери, онда....</p> <p>— То би могло тако, ако би твој |
| {S} Обрни-осврни не иде.{S} Од подне до вечери превела је, ко зна како, једва десетак реченица. |
| е јој се велики, врло велики.</p> <p>По вечери седе да ради лекције, али су јој у глави били ур |
| би се сетила мужа, оних калемегданских вечери, пролећа.{S} А ево га опет пролеће.{S} Само је о |
| нда у позориште, биоскоп или које друго вечерње забавиште.</p> <p>Али и такав живот досади, па |
| да би пред вече опет изашла у шетњу, на вечеру, па онда у позориште, биоскоп или које друго веч |
| ић плану, али не рече ништа, већ оде на вечеру и не позвавши Јелену.{S} Вратио се касно, сав је |
| свим престаде да излази, сем на ручак и вечеру.{S} Све остало време мучила се око превођења.{S} |
| авом.</p> <p>— Неће ваљда ни та парница вечито трајати, настави Јелена.{S} Боље ми је да се и к |
| како је сам занемарио своју кућу.{S} У вечној трци за унапређењем није на децу ни обраћао пажњ |
| а ступца за радове омладине.{S} Било је вешто срачунато и на бесплатну сарадњу и на већу продај |
| ведене на просто причање.{S} Он је тако вешто удешавао ствари са Бугарима, да нико ништа није м |
| Па лепо, Јелена, настави поново Севић, ви велите да и у нас има одважна женскиња.{S} Да ли бис |
| ће више имати прилику да вам досади.{S} Ви можете ићи, а он остаје овде. </p> </div> <pb n="116 |
| аћати ма за што, него ни приближити.{S} Ви за мене не постојите.{S} Сад идите.</p> <p>Севић ниј |
| узбуђује, да јој уставља дах.</p> <p>— Ви велите дакле да у нас има жена, које би везале своју |
| ли Јелена и приђе му.</p> <p>— Шта ћете ви, госпођице ? упита је он чим је спази и не чекајући |
| Господине, настави Ђорђевић, пошто сте ви сад измирени, ни ви, ни ваша супруга <pb n="73" /> н |
| ас има одважна женскиња.{S} Да ли бисте ви могли да одбаците од себе своје досадашње васпитање, |
| је због слагача, па бих вас молио да и ви тако чините.{S} Хвала, госпођице, будите уверени да |
| ћ.</p> <p>— Може, госпоја, ама морате и ви у кварт.</p> <p>— Дабогме, и она у кварт, да се расп |
| Ђорђевић, пошто сте ви сад измирени, ни ви, ни ваша супруга <pb n="73" /> не смете ми се никад |
| нскиња, које је, ако не онако умно како ви замишљате, а оно бар расположено за борбу.{S} Таквом |
| гића имало би жена и у нас, само што их ви не видите или можда нећете да их видите, јер су вам, |
| поче да разазнаје предмете око себе.{S} Виде да има и мушких и женских.{S} Женскиње је стајало |
| а, односе пакете хартије или доносе.{S} Виде и неколико девојчица, које су својим прстићима хит |
| одговори.</p> <p>Загледа се у небо.{S} Виде милионе звезда како мирно светлуцају, час засветле |
| а, крај машина, и убацивало хартију.{S} Виде људе, необријане и црне од штампарског црнила, как |
| једне машине која још није радила, она виде како један од оних црних људи ухвати једну девојку |
| ове штампарске хартије.{S} Крај прозора виде Севића.{S} Срце јој задрхта, али ипак уђе.{S} Није |
| је он очекивао њен пролазак.</p> <p>Кад виде да јој он прилази, Јелена се одвоји од Мице, добац |
| рушење, огромне пожаре.{S} Одједном се виде на некаквој високој планини, не, није била планина |
| S} Неко је дошао.{S} Она отвори врата и виде пацијента, првог пацијента, у пракси коју је тек п |
| че испод њених ногу.{S} Спусти поглед и виде Севића, који јој се поклони, говорећи:</p> <p>— Го |
| вић дође кући, затече Јелену очајну.{S} Видев у чему је ствар, набра незадовољно обрве.</p> <p> |
| међу оне пропалице? говорила јој је.{S} Видела си како су те онда дочекали.{S} Уосталом ти иди |
| који нису живели као она и њен муж.{S} Видела је младенце, којима се срећа могла читати с лица |
| изгледа да ћу ја овако рђаво проћи.{S} Видела си да сам био пун идеала и нада.{S} Веровао сам |
| селише се и наместише.{S} Кад је Јелена видела како јој стан изгледа, дошло јој је да зарида, т |
| Срце јој задрхта, али ипак уђе.{S} Није видела никога сем Севића.</p> <p>— Господине, дошла сам |
| је избегавала све и свакога.{S} Кад би видела коју од својих школских другарица, скренула би о |
| од и укрцасмо се.{S} Прво лице које сам видела на броду био је — мој отац.{S} Остарео, у овешта |
| матику, па су се и саме згрануле кад су виделе да је девет сати.{S} Истина задржала се, али је |
| то на један неспретан начин, тако да се видело да он то тако хоће, али да му то није и урођено. |
| то не би знао да каже да ли га је икада видео трезна или пијана — увек је био једнак.</p> <p>Ње |
| евићу, имам посла.</p> <p>— Кад ћемо се видети? упита он.</p> <p>— Видећемо се већ, одговори му |
| Кад ћемо се видети? упита он.</p> <p>— Видећемо се већ, одговори му она, гурајући га према вра |
| </p> <p>— Ићи ће тешко, рече најзад.{S} Видећу са којим адвокатом, па да гледамо да те некако с |
| змучен и исцеђен, госпођа неће ни да га види.{S} Док смо се ми мучили за отаџбину, госпође су у |
| се тресле.{S} Где ли је била Јелена да види свога јунака!</p> <p>Севић, сав преплашен и једва |
| се.</p> <p>Али она је имала прилике да види и друге младе парове, који нису живели као она и њ |
| вукло да бар оде у уредништво, само да види шта је са њеним радом, који још никако није био шт |
| ма да јој је било непријатно да је свет види с њим.{S} Био јој је одвратан, а и стидела га се. |
| редништво, који су задовољни да их свет види како улазе у штампарију.</p> <p>Дугић је често дол |
| ићу један свој рукопис, па сам хтела да видим шта је с њим, а донела сам и један превод.</p> <p |
| ад затворим очи, чини ми се да га јасно видим.{S} Висок, витак, високога чела, дуге уметничке к |
| емо, повуче је Мица.</p> <p>— Па ... да видимо хоће ли штампати!...</p> <p>— Видиш да сад има д |
| отепа Јелена.</p> <p>Пауза.</p> <p>— Да видимо, па ћемо штампати ако је добро.{S} Хвала, госпођ |
| сви, ту и ми! уздахну отац.{S} Него да видимо како ћемо се сместити.</p> <p>Била је то „Чита д |
| мало би жена и у нас, само што их ви не видите или можда нећете да их видите, јер су вам, можда |
| их ви не видите или можда нећете да их видите, јер су вам, можда мислите, недорасле.</p> <p>— |
| ичан, да не води рачуна о њој.{S} А он, видиш није такав.{S} Мисли <pb n="80" /> он о њиховој б |
| вет убедити у потребу преображаја, јер, видиш, она девојка се не само није наљутила на онога не |
| талом рече да је роман веома занима.{S} Видиш, молим те, мислила је Јелена, та гуска је у стању |
| у друштву, убио срећу својој сестри.{S} Видиш, он јој није бранио да се воли с другим.{S} А мож |
| о живот?</p> <p>— Дај бар нешто сад?{S} Видиш какав сам! тражио је он без икаква стида.</p> <p> |
| да видимо хоће ли штампати!...</p> <p>— Видиш да сад има друга посла.{S} Доћи ћеш сутра, кроз к |
| Сад ће почети рад самостално.</p> <p>— Видиш, говорио је усхићено, овако ништа ни довека.{S} А |
| о.</p> <p>— Па шта онда хоћеш?</p> <p>— Видиш, Јелена, ја сам имао у своме животу доста тешких |
| е.{S} Али се прилика није указивала.{S} Виђала их је кад год би изашла на Калемегдан.{S} Увек в |
| великог кнеза, па је побегао овамо.{S} Виђала си га већ свакако.{S} Лети носи црну руску рубаш |
| ени скоро застаде дах.{S} Сети се да је виђала тога Јову Дугића.{S} Чула је већ и његово име, к |
| Па то личи на онога што га сваког дана виђамо на Калемегдану, насмеја се Мица грохотом.</p> <p |
| богом, рече. </p> <pb n="44" /> <p>— До виђења, госпођице, и не заборавите нас, одговори Севић, |
| !</p> <p>— Ваљда до виђења?</p> <p>— До виђења!</p> <p>И он дохвати шешир, климну влавом и изађ |
| а за мене.{S} Збогом!</p> <p>— Ваљда до виђења?</p> <p>— До виђења!</p> <p>И он дохвати шешир, |
| <p>— Муж сам ти ја, а не „овај човек“, викао је Севић.</p> <p>— Може, госпоја, ама морате и ви |
| уз њу.</p> <p>— Само тако, то је лепо, викао је, као да је хтео намерно да скрене пажњу пролаз |
| </p> <p>— Ох, хвала вам, Јелена, хвала! викну Севић некако пригушено и за час је Јелена била у |
| нам бити леп и ведар...</p> <p>— Никад! викну Јелена.{S} Радије у смрт</p> <p>— Немој тако, Јел |
| р знала само по имену.</p> <p>Најзад чу вику неког храпавог гласа, који је, свакако, нешто наре |
| топлина, као да јој се груди подигоше у вис.</p> <p>Како већ нису знали ни једно ни друго о чем |
| Петар Севић.{S} Ишли су полако.{S} Он, висок, укрућен, Севић као да је потрчкивао за њим.{S} П |
| м очи, чини ми се да га јасно видим.{S} Висок, витак, високога чела, дуге уметничке косе, лепе |
| <p>Пред њима су била два шетача: један висок, крут, правих рамена, други мањи, шепав, коме као |
| су двојица младих људи.{S} Један од њих висок, онакав од прилике каквог је она замишљала.{S} Са |
| дништво листа велика и права радионица, висока, пространа и светла.{S} Замишљала је ту неколико |
| ају, а они онако куражно иду кроз свет, високо дижући главу.{S} Не плаше се опасности.{S} А већ |
| ад год би изашла на Калемегдан.{S} Увек високо дигнуте главе, говорили су само за себе, не глед |
| и у таквоме браку, ако човек не би имао високо развијену свест о дужностима, жена, натоварена д |
| паријама, које је она сматрала за нешто високо, нешто узорито, за некакво гнездо културе и прос |
| а, завидећи помало Јелени, што ова, кћи високог чиновника, има мираз, па јој је могуће и да се |
| се да га јасно видим.{S} Висок, витак, високога чела, дуге уметничке косе, лепе очи увек уморн |
| пожаре.{S} Одједном се виде на некаквој високој планини, не, није била планина него рушевине.{S |
| , час је имао састанак са овом или оном високом личности, — тек кући је долазио касно увече.</p |
| чини ми се да га јасно видим.{S} Висок, витак, високога чела, дуге уметничке косе, лепе очи уве |
| е.{S} Ветар је цвилео кроз голо грање и витлао суво лишће.</p> <p>Као по неком прећутном спораз |
| таје ваздуха, како се гуши.{S} Хтеде да виче, али јој глас застајаше у грлу.{S} Притисну обема |
| отац би питао по десетак пута, љутито и вичући:</p> <p>— Шта ради тај магарац ?{S} Ваљда је нећ |
| овека.{S} А са штампаријом ће ићи боље, више ће се зарађивати, па ће се и боље живети.{S} Као с |
| p> <p>Она му пружи петицу.</p> <p>— Не, више, треба ми много више.{S} За одело.</p> <p>— Па зар |
| S} Навикла се и на његов начин говора — више ачења него озбиљности.</p> <p>Севић је био син јед |
| о месеца после почетка излажења нико га више није читао, И тако Јелени од брака остаде муж у за |
| ек уз мене.</p> <p>Јелена је осећала да више ни она не може овако, а и испит ју је испуњавао уж |
| ла своје лекције, силом се отимајући да више не мисли на уредништво.{S} Али у колико је више да |
| када ниси била лепша, нити сам те икада више волео него сада.{S} Ужелео сам те се.</p> <p>Она п |
| кад већ она неће друкчије.</p> <p>— Ја више не могу без тебе, говорио је.{S} Хоћу да будеш уве |
| аспитан и дрзак.{S} И другарица наброја више случајева, да се Јова показао неваспитан.</p> <p>— |
| ило чудо што је првога тромесечја имала више двојака него свих осталих оцена.{S} Отац се љутио |
| p>Наше две ученице прођоше поред њих на више, па се онда вратише, али не бејаху срећне да приву |
| као свој газда зарадићу три-четири пута више.{S} А, да, како сам увек у послу, заборавих да те |
| и.{S} Очевидно је било да ни њега ништа више није везивало за ову жену, чији је живот он разори |
| обе суме и изјаву да Јелена нема ништа више да тражи.{S} Изволите за онај сто и пишите.</p> <p |
| ша шта се може, али се није могло ништа више.{S} Севић је спремио документа за обоје.{S} Јелена |
| ложила и оставила за сутра.</p> <p>Мица више није хтела ни да чује да је прати.</p> <p>— Шта ће |
| руга <pb n="73" /> не смете ми се никад више не само обраћати ма за што, него ни приближити.{S} |
| бри пријатељи.{S} Веруј ми да те ја сад више ценим него пре, јер те је животна борба прекалила. |
| омислила на испит зрелости, који се све више ближио, а који јој је изгледао као замахнут нож.</ |
| здрхтала гласа, приближујући јој се све више, поче да јој описује своје патње, своје жеље, које |
| и је за мишицу, приближујући јој се све више.{S} Она покуша да се повуче, али он као да се прил |
| никако није долазила.{S} Почела сам све више мислити о својима, <pb n="102" /> надајући се да ј |
| да он више не може без ње, да је он све више жели, али да буде његова, сасвим његова.</p> <p>И |
| гачког шегрта, па се, као Твен, пео све више.{S} У Русији је учествовао у атентату на цара, или |
| а мало преслиша.</p> <p>Јелена не хтеде више да говори о томе, јер јој је било непријатно да сл |
| А он је толико воли, да, осећа, не може више без ње.{S} Он осећа да је она баш онаква какву је |
| мисли на уредништво.{S} Али у колико је више дана пролазило, све ју је нешто више вукло да бар |
| овела у ред, бар за неко време.{S} Није више одлазио <pb n="51" /> тако рано, долазио је кући н |
| } Зараде коју сам имала код Павића није више било, али како у свакој несрећи има и среће, имала |
| ена није мислила о њему.{S} Уопште није више рачунала са могућношћу да ће се још срести.{S} Сад |
| ла и у Топчидер, јер им Калемегдан није више давао <pb n="67" /> довољно заклона.{S} Јелена поч |
| Не би то <pb n="94" /> њој било, бар не више сада, пријатно, и она би се понашала као према ма |
| осталом ти иди ако ти се иде, само мене више не зови.</p> <p>Није се ишло ни Јелени, али је ипа |
| а се окрене, да устане, али у колико се више отимала, у толико ју је Севић чвршће грлио и махни |
| нема сумње да ће бити и осуђен.{S} Неће више имати прилику да вам досади.{S} Ви можете ићи, а о |
| p> <p>— Нећу.</p> <p>— Онда идем сама и више никад ти нећу ни доћи.</p> <p>Рекавши ово Јелена д |
| дари главом о тешко, гвоздено постоље и више се не маче.{S} Крв из разбијеног потиљка поче да к |
| ји је по свима пресудама имао да издржи више од три године затвора.{S} То му је била рента од „ |
| смо муж и жена!</p> <p>— Били смо, али више нисмо! одговори она гадећи се. </p> <pb n="105" /> |
| p> <p>Зараде је било, не много, али тек више него раније.{S} И Севић поче да се заноси, да <pb |
| а тако дубоко ушла у његов живот, да он више не може без ње, да је он све више жели, али да буд |
| стајала у његовом загрљају, и ако је он више није онако чврсто држао. </p> <pb n="59" /> <p>Сев |
| Јелени био сад много пажљивији и много више јој је љубави посведочавао.</p> <p>Зараде је било, |
| тицу.</p> <p>— Не, више, треба ми много више.{S} За одело.</p> <p>— Па зар ја да ти купим одело |
| рија поче да ради.{S} Радника није било више од тројице-четворице.{S} Послова није било великих |
| о свега добила је у првоме реду то, што више није морала мислити о испиту зрелости.{S} Ипак је |
| рада.{S} Хтела је да чита, да научи што више, да схвати друштвене доктрине, да се умеша међу љу |
| је више дана пролазило, све ју је нешто више вукло да бар оде у уредништво, само да види шта је |
| за мене и за тебе да ту везу, која нас више не веже, раскинемо сасвим.{S} Били бисмо обоје сло |
| оче живот кувања и прања судова.{S} Већ више није имала ни воље ни времена за шетњу, бар не оно |
| рајући драчку луку, од црквице на брегу више Драча, чинило ми се као да сам најзад приспела у п |
| ивота...</p> <p>— Доста, доста, не могу више ни да те гледам ни да те слушам.{S} Иди ми испред |
| им мушким у цртама.</p> <p>— Е, не могу више! рече и леже потрбушке у траву, подметнувши руке п |
| као читајући.{S} Његове способности су више него у осталих људи.{S} Кад затворим очи, чини ми |
| чићу“ регистровано је како је тај и тај виши официр пребио једног војника.</p> <p>И тако сваки |
| њавали.</p> <p>— То је по мојем мишљењу виши човек, говорио је Јова, човек који се отресао пред |
| ђења!</p> <p>И он дохвати шешир, климну влавом и изађе.</p> <p>Јелена је била ван себе.{S} Дрхт |
| зато што би тиме, по конвенцијама које владају у друштву, убио срећу својој сестри.{S} Видиш, |
| ка!</p> <p>Севић, сав преплашен и једва владајући собом, клањаше се лево и десно, не знајући да |
| арској кривици“, а по тужби тога и тога владике, или тога и тога официра или трговца.{S} Севић |
| су из једне вароши говорило се о једном владици, који је трчао за световним уживањима.{S} У јед |
| рвоме броју, у врло дугом чланку, напао владу што, не давањем већег кредита на просвету, одржав |
| који цени само оне листове што нападају владу, што грде све и свакога, што „крешу“. „<title>Нар |
| у, ортакујући са окупаторским бугарским властима.{S} Многе је оштетио, а многе је и у црно зави |
| че, морам брзо кући.</p> <p>Потрча и не водећи рачуна о њему.</p> <p>— Чекај, отпратићу те! чу |
| а и бракова из рачуна.{S} Срце треба да води прву реч.{S} Мушко, женско, све је једно, обоје им |
| коректуре, ревизије, показа јој како да води књиге, и она је била пресрећна што може да буде ко |
| ини што је мислила да је себичан, да не води рачуна о њој.{S} А он, видиш није такав.{S} Мисли |
| " /> <p>— Таквима је потребан муж да их води кроз живот, да их храни и брани, а оне да рађају д |
| <p>Али, у забуни, пође вратима која су водила у унутрашњост куће.</p> <p>— Овуда, госпођице, п |
| вић.{S} Хоћеш ли да будеш моја звезда — водиља?</p> <p>Шљунак зашкрипа у близини, Јелена и Севи |
| к ме напада и вређа.{S} Молим вас да га водите у кварт.</p> <p>— Муж сам ти ја, а не „овај чове |
| еже.{S} Њему ће бити лакше, јер не мора водити рачуна о њој, а њој ће бити поможено, јер ће сво |
| тан, за којим би оне ишле и у ватру и у воду.</p> <p>Тако у разговору били су дошли пред Калеме |
| у руци штап као они слепци који иду без вођа, ишао је не гледајући ни лево ни десно, никоме се |
| ићем на железничкој станици и сели су у воз до Земуна.{S} Одатле су отишли у једно оближње село |
| је кад је излазила из канцеларије, код Вознесенске цркве.{S} Кад га спази, Јелени се стеже срц |
| анцеларије, нађе га на истом месту пред Вознесенском црквом.</p> <p>— Хајдемо овуда! позва је о |
| је тај и тај виши официр пребио једног војника.</p> <p>И тако сваки број.</p> <p>Лист се прода |
| е времена, показивало је дугу патњу.{S} Волела је своју децу и у њима је тражила утеху за разоч |
| је животна борба прекалила...</p> <p>— Волела бих да ту борбу нисам познала, али шта је ту је. |
| S} А можда није био сигуран да би и она волела њега истом љубављу ...</p> <p>Дугић и Севић скре |
| тако, Јелена!{S} Сети се да си ме некад волела, сети се како смо се узели.{S} Помисли само да с |
| ала да не оде у уредништво.{S} Она није волела Севића, нимало, али су је к њему вукли навика да |
| обисну о врат, не за то што га је силно волела, већ као да му се извини што је мислила да је се |
| ниси била лепша, нити сам те икада више волео него сада.{S} Ужелео сам те се.</p> <p>Она премиш |
| лепа!{S} И као зашто Сањин не би могао волети своју сестру друкчије него што су га учили.{S} О |
| за човека, на коме се ништа није могло волети.{S} Као да га и сад гледам: пре одвратан него си |
| ко полиције.{S} Он изјави свештенику да воли своју жену, да је задовољан њом, да жели да продуж |
| {S} Твој муж може да изјави, да он тебе воли, да противу тебе нема ништа, да он хоће да настави |
| и наш свет, који тако воли да прети, не воли да иде по судовима, већ радије прашта и кажњавање |
| леде.{S} Била је начисто с тим да га не воли, али јој је ипак било пријатно, и преко дана, кад |
| Петар.{S} Газдарица ми је казала да не воли жене у кући, а овде нисмо ни комотни.</p> <p>Стан |
| три.{S} Видиш, он јој није бранио да се воли с другим.{S} А можда није био сигуран да би и она |
| се каткада сетиш другарице која те увек воли —</p> <p>Јелена. </p> </div> <pb n="104" /> <div t |
| ао доказати.{S} А и наш свет, који тако воли да прети, не воли да иде по судовима, већ радије п |
| на и не мисли о њему.{S} А он је толико воли, да, осећа, не може више без ње.{S} Он осећа да је |
| тек бити срећни!{S} Ох, та ја те волим, волим!</p> <p>Севић је и даље декламовао, али га она ни |
| да прођемо мало и по Калемегдану.{S} Ја волим ову дубоку тишину.</p> <p>Јелена би се најрадије |
| 60" /> <p>— Та ја га не волим, ја га не волим! бранила се, али би брзо клонула, чинило јој се д |
| ла. </p> <pb n="60" /> <p>— Та ја га не волим, ја га не волим! бранила се, али би брзо клонула, |
| д ћемо тек бити срећни!{S} Ох, та ја те волим, волим!</p> <p>Севић је и даље декламовао, али га |
| Ти на мене ниси ни мислила.{S} Та ја те волим, толико те волим, да то не могу исказати!</p> <p> |
| и мислила.{S} Та ја те волим, толико те волим, да то не могу исказати!</p> <p>Јелена је, затвор |
| и дадиља, које „случајно“ гура до миле воље и којима добацује разне непристојности.{S} Уостало |
| прања судова.{S} Већ више није имала ни воље ни времена за шетњу, бар не онолико као раније.{S} |
| да ти у опште ниси ни дошао, а теби до воље стоји да потражиш себи другу какву другарицу.</p> |
| ек ти тако, никад нећеш да ми учиниш по вољи.{S} Да сам ти казала да останемо код куће, ти би н |
| ешка!</p> <p>Пошто је пустила сузама на вољу, поче, у размишљању, да тражи краја својој авантур |
| брак кад у њега обе стране уносе добру вољу за заједнички живот, кад обе стране подједнако рад |
| клизио са Јеленина лица на разголићени врат, а одатле на пуна, узбуркана прса.{S} Очи су му иг |
| гледајући младе девојке некако извивши врат.{S} Да немате какав оглас?{S} Онда идите лево, у а |
| ти треба.</p> <p>Јелена му се обисну о врат, не за то што га је силно волела, већ као да му се |
| н би само протурио руку кроз одшкринута врата и Јелена би му у њу ставила динар-два, после чега |
| S} Ваљда да јој постави жандарма испред врата!{S} Састанци њихови били су без речи: он би само |
| </p> <pb n="118" /> <p>Јелена приклопи врата и закључа их.{S} Али Севић удараше бесомучно у вр |
| а њом.</p> <p>Али Јелена изађе и залупи врата за собом.</p> <p>Занета својим мислима, Јелена ни |
| звонце.{S} Неко је дошао.{S} Она отвори врата и виде пацијента, првог пацијента, у пракси коју |
| > у познату капију, пажљиво загледајући врата, којих је било лево и десно.{S} Једна беху отворе |
| чита Севићеву признаницу и — показа јој врата.</p> <p>Јелена, без речи и ван себе, изађе.</p> < |
| чаницу у џеп и изађе залупивши за собом врата. </p> </div> <pb n="108" /> <div type="chapter" x |
| рече му заповеднички, показујући руком врата.</p> <p>Петар стрпа новчаницу у џеп и изађе залуп |
| на тек сад пође изласку.{S} Кад дође до врата, окрете се и климну главом.</p> <p>— Збогом, рече |
| дговори Севић, који је беше допратио до врата.</p> <p>Изишавши на улицу, Јелена није знала на к |
| косе, лепе очи увек уморне од рада, око врата лепршава уметничка машна, одевен некако немарно а |
| не би отворила, он би бесомучно лупао у врата.</p> <p>Једнога дана, пошто га се једва била отре |
| ча их.{S} Али Севић удараше бесомучно у врата.{S} Хтела не хтела, пусти га унутра, само да јој |
| д каване „Губеревац“ она предложи да се врате и окрете се не обзирући се на њега.{S} Он пође за |
| и да ништа од задатака није урадила.{S} Врати се столу и поче да чита, али јој се учини огромна |
| > <p>И оде, да се после неколико минута врати са потребним јој речницима.{S} Али ни са њима пре |
| другарице, не задржаваше је и Јелена се врати, али убрзо скрете ка уредништву „В. Журнала“.</p> |
| их Јелена није могла пратити.{S} Она се врати и седе на једну клупу близу изласка.</p> <p>— И о |
| е чега је он одлазио, да се ускоро опет врати.</p> <p>Јелена је била у очајању.{S} Докле ће то |
| у тишину.</p> <p>Јелена би се најрадије вратила, али није умела да се извуче, а да каже да јој |
| е је било врло просто.</p> <p>Јелена се вратила са мужем у Београд после два — три дана, у стан |
| се да сам овде и радујеш се што сам се вратила школи!{S} То си свакако чула <pb n="100" /> од |
| Док би се дете, после неколико минута, вратило, отац би питао по десетак пута, љутито и вичући |
| већ, одговори му она, гурајући га према вратима.</p> <p>Он изађе у предсобље, али не оде као шт |
| се да пође.</p> <p>Али, у забуни, пође вратима која су водила у унутрашњост куће.</p> <p>— Ову |
| глим покретом покри главу и жустро пође вратима.</p> <p>— Јелена, чекај да се договоримо, повик |
| оде на вечеру и не позвавши Јелену.{S} Вратио се касно, сав једак не толико због неспособности |
| и вратио ?</p> <p>— Сад пошто сам се ја вратио.</p> <p>— Да ти право кажем, о томе сам једва и |
| или корисни, <pb n="109" /> а овакав се вратио кући.{S} Морална лешина, која се распада и својо |
| и је он икада о томе говорио.{S} Кад се вратио у Београд, после неких десетак година, био је ве |
| да се излежава, а сад кад се бедни муж вратио из рата, измучен и исцеђен, госпођа неће ни да г |
| ?{S} Сада одмах или сада пошто си се ти вратио ?</p> <p>— Сад пошто сам се ја вратио.</p> <p>— |
| е прођоше поред њих на више, па се онда вратише, али не бејаху срећне да привуку поглед чувених |
| ма.{S} Љубио ју је по коси, по лицу, по врату.{S} Она је покушавала да се извуче, али ју је он |
| е могла да спава, али је затварала очи, враћала се на Калемегдан, на ону клупу, бацала се Севић |
| пошто су набрале цвећа и исплеле венце, враћаху се, зовући и њих.</p> <p>— Да останемо, Мицо, м |
| тан брзо нађоше, собу и кујну, негде на Врачару.{S} Купише и ствари.{S} Јелена је једва намолил |
| ? упита одједном Јелена.</p> <p>— Какве враџбине ?{S} Плетем венац за кућу, као и сваке године. |
| као и сваке године.{S} Зар ту има какве враџбине? </p> <pb n="12" /> <p>— Шта се чиниш као да н |
| >— Шта то радиш, Мицо, зар верујеш у те враџбине? упита одједном Јелена.</p> <p>— Какве враџбин |
| жбу.</p> <p>Петар је на занату био врло вредан.{S} Све своје слободно време проводио је у читањ |
| робу.{S} То „приде“ врло често има већу вредност него и сама девојка.{S} Жена у браку није равн |
| ти му се Јелена, овај човек ме напада и вређа.{S} Молим вас да га водите у кварт.</p> <p>— Муж |
| сажаљиво или претећи.{S} Сажаљење ме је вређало, а крива нисам била.</p> <p>Евакуација баци то |
| Дрхтала је од једа и беса.{S} Као жену вређало ју је понашање Севићево.{S} Долази из затвора, |
| аше усне од једа.{S} Говор овога човека вређао ју је, али она не хтеде да буде груба.</p> <p>— |
| </head> <p>Сутрадан Јелена једва дочека време за шетњу, после подне.{S} Нешто ју је вукло да из |
| мо, Мицо, молила је Јелена.</p> <p>— Па време је да идемо кући, ено сунце већ залази, бранила с |
| је дошао — био је Севић.</p> <p>За све време од одласка из Србије Јелена није мислила о њему.{ |
| ио јој је леп приход и испуњавао јој је време, које би, иначе беспослена, проводила у размишљањ |
| братио пажњу бар ове године, у последње време, кад се она онолико променила, а од оцена је само |
| елени прођоше четири месеца, за које се време она једва снашла у новом положају.{S} Никаква изг |
| еш одмах, остави ме да се приберем, а и време је рада.{S} Иди, ако си икада имао за мене ма и и |
| говорила.{S} Ја нисам милионер да губим време... нити филантроп, да...</p> <p>— На, само иди, — |
| ла потребна.{S} Хтела сам да искористим време и да почнем студије на универзитету.{S} Отац ме п |
| изгледало је, довела у ред, бар за неко време.{S} Није више одлазио <pb n="51" /> тако рано, до |
| ј само дигне очи.{S} Отац би седео неко време, па би легао и он, разбацавши делове одеће по соб |
| да одморимо ноге.</p> <p>Седели су неко време ћутећи.{S} Јелена је осећала да је он посматра по |
| се. </p> <pb n="95" /> <p>Ишли су неко време ћутећи, док она не запита:</p> <p>— Шта си дакле |
| b n="35" /> <p>Мица и Јелена иђаху неко време ћутећи, па се растадоше и свака оде својој кући.< |
| е, уздахну из дубине груди.</p> <p>Неко време ћутаху обе.</p> <p>— Ја бих се, Бога ми, удала, п |
| после навикну.{S} За децу настаде тешко време.{S} Петар побеже од куће поче да учи типографски |
| и би, стојећи, испила млеко; све остало време, ван школе, проводила би у својој соби, час смеју |
| и, сем на ручак и вечеру.{S} Све остало време мучила се око превођења.{S} Из дана у дан у дан р |
| био врло вредан.{S} Све своје слободно време проводио је у читању разних књига, а учио је и св |
| ле у навику, да се, кад дође уобичајено време, није могла отргнути.{S} Наравно да код куће нико |
| ребно је.“</p> <p>Севић дође у означено време.{S} Са г. Ђорђевићем су били у канцеларији још дв |
| је јео уз ракију.</p> <p>Мати би за то време потрпала децу у постељу, велику и заједничку, сел |
| лости.</p> <p>„Велики Журнал“, баш у то време, ваљда да би појачао своју продају, одвоји два ст |
| шила најтежи део посла.</p> <p>Баш у то време претрпела сам још један удар.{S} Севића, с којим |
| ла је у себи неку чудну снагу, а у исто време и потребу да ту снагу употреби, истроши.{S} Било |
| сти, а и о њој самој али, сиромах, нема времена да га проводи с њом.{S} А она шта је већ мислил |
| и има и среће, имала сам доста слободна времена и понова ме обузе мисао да полажем матуру.{S} Р |
| ена.{S} Лице њено, жућкасто и свело пре времена, показивало је дугу патњу.{S} Волела је своју д |
| дова.{S} Већ више није имала ни воље ни времена за шетњу, бар не онолико као раније.{S} Са муже |
| код куће је био само обедима, а остатак времена био му је за одмор или читање новина.{S} Бригу |
| телом, из раширених ноздрва посукта дах врео као пламен.</p> <p>И Јелена склопи очи, предајући |
| ја је баздила из њега.</p> <p>— Натраг! врисну она, осећајући како јој пуцају кости под његовим |
| ко да чу како му крцнуше кости.{S} Дете врисну, зачуђено и уплашено, а она га брзо спусти и утр |
| и предаде Севићу.</p> <p>— А, причица, врло добро, врло добро, повлађиваше Севић листајући рук |
| S} И ова двојица учинише јој се велики, врло велики.</p> <p>По вечери седе да ради лекције, али |
| евићу.</p> <p>— А, причица, врло добро, врло добро, повлађиваше Севић листајући рукопис.{S} Сам |
| не веже, већ да свако има свој пут.{S} Врло добро си учинио што си нашао стан.{S} Ја ћу настав |
| скоро шапатом, једва сами себе чују.{S} Врло често ништа не говоре, али им очи светле жаром, бл |
| иш себи другу какву другарицу.</p> <p>— Врло добро, упаде јој он у реч.{S} Слажем се са твојом |
| риде“, као уз какву робу.{S} То „приде“ врло често има већу вредност него и сама девојка.{S} Же |
| Своје школске предмете Јелена је радила врло мало: пред први час и између часова.{S} Није било |
| бивало да између стварности и снова има врло велике разлике, као и између људи пре брака и људи |
| убеђења?{S} Несумњиво је да и овде има врло умног женскиња, али <pb n="56" /> мислим да нема н |
| пане табаке.</p> <p>Јелени се учини све врло познато.{S} Осети силно узбуђење при помисли, да ћ |
| капијом, притиснула руком срце, које је врло узбуђено скакутало.{S} Из унутрашњости велике куће |
| Али ја нећу.{S} Ја имам жену која ми је врло добра, ја сам тобом задовољан и нећу да се раздвај |
| ојим мислима, на оној клупи, осећала се врло пријатно крај њега.{S} Сва је била испуњена само м |
| та да отвори, али се после ослободила и врло често су њих троје претресали друштвене прилике у |
| И још ако је и лепа <pb n="24" /> или и врло лепа!{S} И као зашто Сањин не би могао волети свој |
| едништво, Јелена је за Севићевим столом врло често затицала и Јову.{S} Спочетка Јелена није сме |
| пажњу укућана, јер су је сви знали као врло ћудљиву.{S} Запиткивати је значило би дражити је с |
| у недељи изашла куда, јер је он сад био врло заузет.{S} Час је остајао дуже у уредништву, радећ |
| оначност.</p> <p>Али је за то Севић био врло ревностан у посетама Јелени, која већ није знала к |
| у службу.</p> <p>Петар је на занату био врло вредан.{S} Све своје слободно време проводио је у |
| није и предала га пошти.{S} Све је било врло просто.</p> <p>Јелена се вратила са мужем у Београ |
| им даном ишла је, али празником је било врло много шетача.</p> <p>Одједном се однекуд појавише |
| адника, који је у њеним очима био нешто врло велико.</p> <p>Читаву недељу дана није се усуђивал |
| а.</p> <p>Лист је већ у првоме броју, у врло дугом чланку, напао владу што, не давањем већег кр |
| е био лењ да оплете себи венац.{S} Знаш врло добро да се ни ја ни ти нећемо удати не само ове г |
| омучна.</p> <p>Мати и отац забринуто би вртели главом.</p> <p>— Ово треба што пре удавати, рече |
| и, ово треба удавати, рече отац матери, вртећи главом и умирујући расплаканога малишана.</p> <p |
| S} Целога дана трчи по пословима или се врти по штампарији и чак и певуши.{S} Па је и према Јел |
| пође ка Теразијама.{S} Осећала се као у вртлогу, а неко миље прожимало ју је од пете до перчина |
| пламен, како је сажиже, како је обузима вртоглавица.</p> <p>— Не, само то не! цвилела је Јелена |
| волела Севића, нимало, али су је к њему вукли навика да редовно буде са њим и сећање на његове |
| е за шетњу, после подне.{S} Нешто ју је вукло да изађе.{S} Гушила се у кући.{S} Замишљена и рас |
| ше дана пролазило, све ју је нешто више вукло да бар оде у уредништво, само да види шта је са њ |
| бракоразводне парнице, каткад, годинама вуку.{S} А док се парница не сврши, колико ће јој пута |
| тања, после многих „Ти си крива, жено!“ г. Ђорђевић је ипак морао, сам пред собом, признати, да |
| Немојте тако говорити.{S} И за вас и за г. Дугића имало би жена и у нас, само што их ви не види |
| ирекцијом г. Петра Севића, са прилозима г. Јове Дугића, госпође Јелене Севић и још неколицине у |
| > <p>Севић дође у означено време.{S} Са г. Ђорђевићем су били у канцеларији још два господина, |
| да јој помогне.</p> <p>Јелена послуша и г. Н. Н. јој изради да буде постављена — за практиканта |
| н јој дође мати и рече јој да се обрати г. Н. Н., пријатељу њенога оца, који ће наћи начина да |
| ога дана лист се појави, под дирекцијом г. Петра Севића, са прилозима г. Јове Дугића, госпође Ј |
| сам пре неколико дана предала уреднику г. Павићу један свој рукопис, па сам хтела да видим шта |
| S} Чак сам га показао и своме пријатељу г. Дугићу, који назире у писцу велику јачину духа и јак |
| и таљиге купио новцем што <pb n="49" /> га је стекао као тестераш.{S} Отац, таљигаш, није дању |
| лена, која га је чекала на улици, једва га стиже.{S} Дуго је требало док се Севић мало прибрао, |
| b n="117" /> да не може да га гледа, да га не може трпети у својој близини.</p> <p>По неком чуд |
| да ни најмање не желим <pb n="97" /> да га мењам.{S} Ти си данас у подне показао да нас ништа н |
| S} А растураће се.</p> <p>— Умећу ја да га испуним и учиним интересантним, мислио је.{S} Повлађ |
| е све кипело.{S} Једва се уздржавала да га не ухвати за гушу и задави, толико јој је био мрзак. |
| њој самој али, сиромах, нема времена да га проводи с њом.{S} А она шта је већ мислила о њему!{S |
| и смо обоје.{S} Ја нисам могла ништа да га питам, а он није знао како да почне.</p> <p>— Па сад |
| ељеа чекао ју је Севић.{S} Она хтеде да га прође, али он пристаде уз њу.</p> <p>— Само тако, то |
| и и изјави <pb n="117" /> да не може да га гледа, да га не може трпети у својој близини.</p> <p |
| пао, живео свет!{S} На нама двома је да га обновимо!</p> <p>— А шта је с Јовом? упита она.</p> |
| уди.{S} Кад затворим очи, чини ми се да га јасно видим.{S} Висок, витак, високога чела, дуге ум |
| Она премишљаше шта да ради.{S} Да ли да га просто истера или да покуша лепим.{S} Паде јој на па |
| , измучен и исцеђен, госпођа неће ни да га види.{S} Док смо се ми мучили за отаџбину, госпође с |
| е!</p> <p>— У сваком случају покушај да га приволиш да пристане.{S} Макар му дали и који грош, |
| и погледе.{S} Била је начисто с тим да га не воли, али јој је ипак било пријатно, и преко дана |
| е се ништа није могло волети.{S} Као да га и сад гледам: пре одвратан него симпатичан.{S} Али ј |
| ама Јелени, која већ није знала како да га се отресе.{S} Обраћала се полицији за заштиту, али ш |
| већ што јој се чинило да би требало да га то пита, али оћута.</p> <p>— Ниси се променио, изгле |
| испит зрелости.{S} Јасно јој је било да га неће положити, да уопште неће ни доћи до њега, јер с |
| а ћефу и прохтевима мужа, има просто да га задовољава, да му пере и кува.{S} Идеалан је брак ка |
| овек ме напада и вређа.{S} Молим вас да га водите у кварт.</p> <p>— Муж сам ти ја, а не „овај ч |
| о си тражила посла, кад ниси у стању да га радиш ?{S} За уредништво једнога свакодневнога листа |
| жавкама шта хоће, а ја ћу рећи брату да га мало преслиша.</p> <p>Јелена не хтеде више да говори |
| pb n="60" /> <p>— Та ја га не волим, ја га не волим! бранила се, али би брзо клонула, чинило јо |
| ек тргла. </p> <pb n="60" /> <p>— Та ја га не волим, ја га не волим! бранила се, али би брзо кл |
| з топа и полете улицом.{S} Јелена, која га је чекала на улици, једва га стиже.{S} Дуго је треба |
| ац доведе у кућу једну младу жену, која га је, изгледало је, довела у ред, бар за неко време.{S |
| Јелена је написала дан раније и предала га пошти.{S} Све је било врло просто.</p> <p>Јелена се |
| пу, бацала се Севићу у загрљај, слушала га.</p> <p>Па би се тек тргла. </p> <pb n="60" /> <p>— |
| им.{S} Био јој је одвратан, а и стидела га се. </p> <pb n="95" /> <p>Ишли су неко време ћутећи, |
| питан.</p> <p>— То није могуће, бранила га је Јелена.{S} Он је толико озбиљан, да и не мисли на |
| ударена.</p> <p>— Па случајно, бранила га је Јелена.</p> <p>— Случајно, а што тако не удари ко |
| није им тешко растати се.</p> <p>Јелена га је слушала и најрадије би му поставила питање, да ли |
| брак у свету, прави узор.</p> <p>Јелена га је слушала, опијајући се насликаним лепотама, утапај |
| а, има, вели, нешто да јој каже.{S} Она га пусти, али се одмах покаја.{S} Био је трештен пијан. |
| Дете врисну, зачуђено и уплашено, а она га брзо спусти и утрча у своју собу, па се онако обучен |
| уз њену помоћ стварати чуда.</p> <p>Она га је слушала као кроз сан.{S} На Саборној Цркви искуца |
| ом, око поноћи, одговори он.</p> <p>Она га умало не упита где је ноћио, не за то што јој је бил |
| своју руку на њеном рамену.</p> <p>Она га одгурну нервозним покретом, окрећући се од њега.</p> |
| те.</p> <p>Али и такав живот досади, па га се и Јелена засити.{S} Читав дан био јој је неиспуње |
| куће поче да учи типографски занат, па га и изучи.{S} За његова шегртовања млађа му сестрица у |
| у тутну у шаке једну новчаницу и изгура га.</p> <p>Севић поче да прогони Јелену.{S} Долазио је |
| знак поздрава.</p> <p>— Куда ћеш? упита га.</p> <p>— На ручак.</p> <p>— Па зар нећеш ... ?</p> |
| евић не хтеде никако да дође.{S} Најзад га некако добавише преко полиције.{S} Он изјави свештен |
| друкчији кад га осећамо непосредно, кад га гледамо својим очима.{S} Деца у родитељској кући, хр |
| е успела да из основа измени живот, кад га је осигурала, зар сад да јој се јави авет прошлости! |
| целарије, код Вознесенске цркве.{S} Кад га спази, Јелени се стеже срце, не од радости, већ од с |
| а знаш га; уосталом, показаћу ти га кад га будемо среле. </p> <pb n="15" /> <p>Јелена ћуташе, з |
| I.</head> <p>Како је живот друкчији кад га осећамо непосредно, кад га гледамо својим очима.{S} |
| троп...</p> <p>— Слушај, Петре, прекиде га Јелена, ја сам од јуче до сада размишљала о себи и т |
| ред вече, излазећи из канцеларије, нађе га на истом месту пред Вознесенском црквом.</p> <p>— Ха |
| хта сва, стеже малишана на груди, стеже га толико да чу како му крцнуше кости.{S} Дете врисну, |
| јици говорили само ружно.</p> <p>— Мрзе га, мислила је она, јер га не разумеју и завиде му.{S} |
| м. </p> <pb n="42" /> <p>— А да ли ћете га штампати? упита Јелена бојажљиво.{S} У ствари, у гру |
| тражи развод брака.{S} Нема сумње да ће га и добити, али кад ?{S} Знала је како се бракоразводн |
| ина, Севићу непознатих.</p> <p>Дочекаше га стојећи, озбиљно.{S} Севићу је било као да улази у л |
| окуша лепим.{S} Паде јој на памет да би га могла наговорити на развод брака.</p> <p>— Слушај, П |
| је звонак, тон убедљив — чини ми се сви га слушају, нико се у његову присуству не усуђује ни да |
| и чуо, као што не би знао да каже да ли га је икада видео трезна или пијана — увек је био једна |
| А зар га знаш?</p> <p>— Не знам га, али га замишљам. </p> <pb n="14" /> <p>— Па какав је? упита |
| </p> <p>Севић је и даље декламовао, али га она није слушала.{S} Била је као скамењена, свесна о |
| ском чиновнику у чему је ствар и замоли га да је узме у заштиту од мужа, који јој чини неприлик |
| као непријатељског шпијуна.{S} Није ми га било жао, далеко од тога.{S} Болело ме је само то, ш |
| неза, па је побегао овамо.{S} Виђала си га већ свакако.{S} Лети носи црну руску рубашку, преко |
| <p>— Та знаш га; уосталом, показаћу ти га кад га будемо среле. </p> <pb n="15" /> <p>Јелена ћу |
| мучно у врата.{S} Хтела не хтела, пусти га унутра, само да јој се не скупља свет.</p> <p>— Шта |
| ећемо се већ, одговори му она, гурајући га према вратима.</p> <p>Он изађе у предсобље, али не о |
| Шта ћеш, казуј? питаше она не пуштајући га унутра.</p> <p>— Пусти ме, па ћеш чути. </p> <pb n=" |
| адави, толико јој је био мрзак.{S} Ипак га замоли: </p> <pb n="107" /> <p>— Петре, молим те да |
| му утури рукопис у руку.</p> <p>Уредник га узе, али загледаше и даље око машине.</p> <p>— А шта |
| p> <p>— А зар га знаш?</p> <p>— Не знам га, али га замишљам. </p> <pb n="14" /> <p>— Па какав ј |
| } Рад ми се необично свидео.{S} Чак сам га показао и своме пријатељу г. Дугићу, који назире у п |
| је „О Богу“.</p> <p>— А, да, добио сам га.{S} Мило ми је, госпођице, да вас познам.{S} Рад ми |
| алемегданских вечери, пролећа.{S} А ево га опет пролеће.{S} Само је она сада умртвљена...</p> < |
| и по месеца после почетка излажења нико га више није читао, И тако Јелени од брака остаде муж у |
| миље због похвале.</p> <p>— Штампаћемо га, штампаћемо, то је несумњиво, само не сад, већ доцни |
| лучајно пао полицији у руке.{S} Тражимо га већ неколико дана, али безуспешно.{S} Он је оптужен |
| /p> <pb n="120" /> <p>Али пред вече ето га опет.{S} Хоће унутра, има, вели, нешто да јој каже.{ |
| S} Јова се дружио са Севићем за то, што га је овај хвалио до небеса и преувеличавао сваку његов |
| овори.</p> <p>— Па то личи на онога што га сваког дана виђамо на Калемегдану, насмеја се Мица г |
| радо удала.</p> <p>— За онога твог што га онако замишљаш?</p> <p>— За њега или за кога другог, |
| елена му се обисну о врат, не за то што га је силно волела, већ као да му се извини што је мисл |
| пао у врата.</p> <p>Једнога дана, пошто га се једва била отресла, Јелена пође кући на ручак.{S} |
| е и одбацује их.{S} Онај анархиста, зар га не знаш?</p> <p>Јелена начини гримасу као да не зна |
| О њему, моме будућем...</p> <p>— А зар га знаш?</p> <p>— Не знам га, али га замишљам. </p> <pb |
| .</p> <p>— Мрзе га, мислила је она, јер га не разумеју и завиде му.{S} Али је он, Јова, велики, |
| у, старом већ, била сам од користи, јер га је ваљало неговати.{S} Он је одмах био одређен на сл |
| и је зарадила као зубни лекар.{S} Гурну га Севићу у руку.</p> <p>— Одлази! рече му заповеднички |
| м рукама.{S} Учини крајњи напор и гурну га што је могла јаче.{S} Он се затетура, изгуби равноте |
| олети своју сестру друкчије него што су га учили.{S} Она је била лепа девојка, пред њим се није |
| о коме то Мица говори.</p> <p>— Та знаш га; уосталом, показаћу ти га кад га будемо среле. </p> |
| Били смо, али више нисмо! одговори она гадећи се. </p> <pb n="105" /> <p>— Јесмо, јесмо, брак |
| а смех оне девојке, па уредник и његова гадна псовка.{S} Згрози се.</p> <p>— Друштво треба разр |
| мрачна пећина, у којој се чују и онако гадне речи, и то још од уредника!{S} Па како се они муш |
| tle>“ имам 120 дин. месечно, а као свој газда зарадићу три-четири пута више.{S} А, да, како сам |
| други стан, рече једнога дана Петар.{S} Газдарица ми је казала да не воли жене у кући, а овде н |
| засветле, час гасну — баш као људи који гамижу по полутами.{S} Запази и друге звезде, јаче, инт |
| ако мирно светлуцају, час засветле, час гасну — баш као људи који гамижу по полутами.{S} Запази |
| аш?{S} Плетеш венац и говориш чаролије, гаташ хоћеш ли се удати до идућега Ивањ-дана.</p> <p>— |
| зубарске столице, удари главом о тешко, гвоздено постоље и више се не маче.{S} Крв из разбијено |
| долажење.{S} И скоро је угура у велику, гвоздену капију.</p> <p>После неколико корака уђоше у ј |
| ш да сам била у Министарству Финансија, где ме је затекао и овај рат.{S} Бомбардовање Београда |
| о Хајдучке Чесме и до Кнежеве Погибије, где има стаза и где их нема, свуда групице или парови м |
| девојка метну руку на горњи део груди, где је била ударена.</p> <p>— Па случајно, бранила га ј |
| ановали су у соби за самце, у Савамали, где је Севић становао и пре женидбе.{S} Муж је ишао у у |
| <title>В. Журнал</title>“ као сарадник, где је био примљен не због каквих великих способности, |
| ући да она њега ослови.</p> <p>— Молим, где је канцеларија уредништва? упита Јелена, прибирајућ |
| Одатле су отишли у једно оближње село, где је Севић већ раније био спремио свештеника и уредио |
| и могла да ради код куће, увече.{S} Ну, где да потражи посла.{S} Пребројала је људе које је упо |
| бацило ме је са мојим надлештвом у Ниш, где сам, Бога ми, једва излазила на крај са својом плат |
| о кривих ногу приметно су се тресле.{S} Где ли је била Јелена да види свога јунака!</p> <p>Севи |
| је потребно да наведем и твој стан.{S} Где станујеш?</p> <p>— Ја?{S} Нигде или управо где стиг |
| трага ни гласа.{S} Пође и он у свет.{S} Где је био и шта је радио — то нико није знао, нити је |
| емегдан и одмах скренуше десно, стазама где нема много света.</p> <p>Јелена, ништа не мислећи, |
| ре него што је мати и могла да је упита где је била досада, Јелена, чинећи се расположена, испр |
| говори он.</p> <p>Она га умало не упита где је ноћио, не за то што јој је било криво да јој ниј |
| е се отимала његовим пољупцима.{S} Онде где су биле његове руке на њеном телу, пекло ју је и же |
| и до Кнежеве Погибије, где има стаза и где их нема, свуда групице или парови младих људи.{S} И |
| и.{S} Ти имаш диван стан, а ја немам ни где да легнем.{S} Па кад ме неће венчана жена примити, |
| ву!{S} Све би ми било лако, да сам знао где си, да сам имао неколико твојих редака који би ме х |
| нујеш?</p> <p>— Ја?{S} Нигде или управо где стигнем.{S} Скоро је већ лето, па је лепо и пријатн |
| како његове дрхтаве руке продиру и тамо где их Јелена није желела.{S} Осећала је како и њу обух |
| ше у једну полумрачну просторију.{S} По где-где гореле су електричне сијалице.{S} У полутами Је |
| брати цвеће, прилазећи све ближе месту где је била Јелена, па најзад седе уз њу.</p> <p>— Шта |
| једну полумрачну просторију.{S} По где-где гореле су електричне сијалице.{S} У полутами Јелена |
| и преувеличавао сваку његову реч, сваки гест.{S} Севић је веровао у Јову као у каквога идола, в |
| ито не сад, на два месеца пред свршетак гимназије.</p> <p>— Како би било да свршимо то и не пит |
| вуче Мицу у страну, рече јој да је боли глава и да ће кући.{S} Она нека продужи са другарицама. |
| испаде пред њу.</p> <p>— Боли ме нешто глава, па бих да прошетам.{S} Хајдемо заједно, позва је |
| а на Калемегдан.{S} Увек високо дигнуте главе, говорили су само за себе, не гледајући ни у кога |
| ра се преводити брзо, као да се пише из главе.</p> <p>— Па ја могу и брже да преводим, али нема |
| еђе косе, која је у увојцима падала око главе.{S} Само су јој очи биле некако упадљиве.{S} Круп |
| великих идеја.{S} Читала је, али јој у глави није ништа остајало.{S} Поче неке, по своме мишље |
| лупе и сувопарне предмете, кад су јој у глави и у срцу онако велике ствари.</p> <p>Снажним покр |
| чери седе да ради лекције, али су јој у глави били уредништво и штампарија.{S} Лупа машина зуја |
| ром, лењ, да и изведе оно што је имао у глави.</p> <p>— Ја мислим да он није био лењ, прихвати |
| м ручицама чупао јој је косу, прислањао главицу уз груди, а Јелена се подавала томе умиљавању. |
| .{S} Ето и на Калемегдану никад не шета главним стазама, већ увек најспореднијим, увек удубљен |
| свега онога што сам за тим доживела.{S} Главно је да сам била задовољна и скоро срећна, јер сам |
| држи мало дуже ван куће!</p> <p>Прођоше главном алејом до шеталишта према Сави.{S} Ту, испред к |
| ништа, али и она некако расејано махаше главом. </p> </div> <pb n="48" /> <div type="chapter" x |
| сам брака.</p> <p>Стари Ђорђевић махаше главом.</p> <p>— Неће ваљда ни та парница вечито трајат |
| </p> <p>Мати и отац забринуто би вртели главом.</p> <p>— Ово треба што пре удавати, рече једном |
| аде крај велике зубарске столице, удари главом о тешко, гвоздено постоље и више се не маче.{S} |
| треба удавати, рече отац матери, вртећи главом и умирујући расплаканога малишана.</p> <p>Мати н |
| и мој начин живота.</p> <p>И климнувши главом у знак поздрава скрете у Босанску улицу.</p> <p> |
| и друго о чему да говоре, Јелена климну главом у знак поздрава и окрете се да пође.</p> <p>Али, |
| } Кад дође до врата, окрете се и климну главом.</p> <p>— Збогом, рече. </p> <pb n="44" /> <p>— |
| архистима“.</p> <p>Пошто је дуго лупала главу како и чиме да почне, изабра филозофију, идеју о |
| . Журнала</title>“.</p> <p>Севић подиже главу и, спазивши лепу престрашену девојку, устаде несп |
| хвати свој шешир, наглим покретом покри главу и жустро пође вратима.</p> <p>— Јелена, чекај да |
| ко куражно иду кроз свет, високо дижући главу.{S} Не плаше се опасности.{S} А већ два пута прол |
| .</p> <p>Јелена је ћутала.{S} Забацивши главу на наслон клупе она се није трудила да разуме шта |
| p>Јелена лежаше на страни, савивши мало главу, затворених очију.</p> <p>— Ти спаваш, Јелена? уп |
| и још?</p> <p>— Не, хвала, нисам баш ни гладан.{S} Јутрос сам добро доручовао са Дугићем.</p> < |
| ко немарно али отмено, мушка држања.{S} Глас му је звонак, тон убедљив — чини ми се сви га слуш |
| да прозру Јелену скроз, кроз хаљину.{S} Глас му је лако подрхтавао и скоро сваку фразу понављао |
| ам само о вама мислио! уздахну Севић, а глас му је био тужан, тужан.</p> <p>И Севић, уздрхтала |
| ори.{S} Доста јој је било да чује његов глас, тужни глас, који је јадиковао.{S} Она је очекивал |
| а јој је било да чује његов глас, тужни глас, који је јадиковао.{S} Она је очекивала нешто што |
| како се гуши.{S} Хтеде да виче, али јој глас застајаше у грлу.{S} Притисну обема рукама горњи д |
| као остали.{S} Необријана лица, храпава гласа, на себи је имао неко овештало одело, без <pb n=" |
| тужан, тужан.</p> <p>И Севић, уздрхтала гласа, приближујући јој се све више, поче да јој описуј |
| у.</p> <p>Најзад чу вику неког храпавог гласа, који је, свакако, нешто наређивао, али услед луп |
| сто заплашена тугом која је избијала из гласа Јелениног.</p> <p>— Не знам, али бих се тако радо |
| ата за дугове.{S} Од сестре ни трага ни гласа.{S} Пође и он у свет.{S} Где је био и шта је ради |
| само.</p> <p>И Мица поче да чита, тихим гласом, као прибојавајући се да је ко не чује.</p> <p>Ј |
| само се чује, једва, како пера клизе по глаткој хартији.{S} Даље је замишљала да ће је стати тр |
| не, није била планина него рушевине.{S} Гле, није сама, нешто као да се миче испод њених ногу.{ |
| своје мисли, нити икога гледа.</p> <p>— Гледа он, добро гледа испод наочара.{S} А споредним ста |
| изјави <pb n="117" /> да не може да га гледа, да га не може трпети у својој близини.</p> <p>По |
| увек удубљен у своје мисли, нити икога гледа.</p> <p>— Гледа он, добро гледа испод наочара.{S} |
| једно у друго.{S} А њен муж једва је и гледа.{S} Увек се нешто жури или је забринут о овоме и |
| и икога гледа.</p> <p>— Гледа он, добро гледа испод наочара.{S} А споредним стазама шета због т |
| је отишла у канцеларију.</p> <p>Јелени, гледајући Севића како мирно једе, поче да кипи у души.{ |
| а сам уредник, Павић, одговори дебељко, гледајући младе девојке некако извивши врат.{S} Да нема |
| уте главе, говорили су само за себе, не гледајући ни у кога.{S} Јелена је често, с Милицом, ишл |
| ни слепци који иду без вођа, ишао је не гледајући ни лево ни десно, никоме се не уклањајући с п |
| дало матери.</p> <p>Онда би отац, и не гледајући децу, сео за сто, јео и пио и пио и јео и теш |
| лази доброј пријатељици.{S} Руковаше се гледајући се радознало.</p> <p>— Кад си дошао? питала ј |
| од њега.{S} Мати као мати, много штошта гледала је деци кроз прсте, а кад су ова поодрасла, нис |
| е надлештво, а било је особа које су ме гледале или сажаљиво или претећи.{S} Сажаљење ме је вре |
| це и црна брада, а његове загонетне очи гледале би је прекорно.</p> <p>Јелена је горела од жеље |
| а није могло волети.{S} Као да га и сад гледам: пре одвратан него симпатичан.{S} Али ја сам ску |
| p>— Доста, доста, не могу више ни да те гледам ни да те слушам.{S} Иди ми испред очију, јер, та |
| кчији кад га осећамо непосредно, кад га гледамо својим очима.{S} Деца у родитељској кући, храње |
| ад.{S} Видећу са којим адвокатом, па да гледамо да те некако спасемо тога мужа.</p> <p>Пред веч |
| седећи крај отвореног прозора, који је гледао у двориште, сећала се својих дана у школи, своји |
| идесет динара употреби на себе, а ја ћу гледати да ти се одужим за све што си учинила досада за |
| } Скоро ју је преклињао Севић.</p> <p>— Гледаћу, одговори она, повуче руку и придружи се Мици.< |
| какав гњев; не обоје се мирно, издаље, гледаху и смејаху.</p> <p>— Као „<title>На дну</title>“ |
| овек који се отресао предрасуда и уског гледишта локалног морала и поповског приповедања.{S} За |
| намером и мило ми је да си ти изнела то гледиште, јер, право да ти кажем, женирао бих се да сам |
| Али је ћутала, бојећи се да не изгледа глупа у очима тако паметна човека.</p> <p>— Благо вашој |
| се!{S} Зашто се онда не би избацила та глупа такса, тај груби новац, који санкционише оно што |
| ни огромна неправда што мора да учи ове глупе и сувопарне предмете, кад су јој у глави и у срцу |
| воје и то је све.{S} Изостављене су оне глупе церемоније око венчања.{S} А у случају да не прис |
| И зар да женскиње буду ропкиње, да због глупог друштвеног уређења и морала буду лишене живота с |
| је толико озбиљан, да и не мисли на те глупости.{S} Ето и на Калемегдану никад не шета главним |
| снова.{S} Ваљало би да се свет мане тих глупости.{S} Жена, ако одговара твојим идејама, дражи т |
| здо културе и просвећености.{S} Из тога гнезда, замишљала је, излетале су идеје о слободи, љуба |
| нешто високо, нешто узорито, за некакво гнездо културе и просвећености.{S} Из тога гнезда, зами |
| били су далеко од тога да покажу какав гњев; не обоје се мирно, издаље, гледаху и смејаху.</p> |
| </p> <p>Јелена гризаше усне од једа.{S} Говор овога човека вређао ју је, али она не хтеде да бу |
| ријатан.{S} Навикла се и на његов начин говора — више ачења него озбиљности.</p> <p>Севић је би |
| нису знали ни једно ни друго о чему да говоре, Јелена климну главом у знак поздрава и окрете с |
| сами себе чују.{S} Врло често ништа не говоре, али им очи светле жаром, блистају младалачким з |
| дну клупу близу изласка.</p> <p>— И они говоре о „<title>Сањину</title>.“ То је свакако нешто в |
| .</p> <p>И Севић се пренемагаше и даље, говорећи о својим идеалима, о својим погледима на живот |
| лед и виде Севића, који јој се поклони, говорећи:</p> <p>— Госпођице, свет је пропао, живео све |
| >Пођоше мрачним улицама у разговору.{S} Говорећи о овоме и ономе, дођоше и на питање брака.{S} |
| S} Ја већ рачунам на вашу помоћ.</p> <p>Говорећи ово Севић ју је пажљиво загледао.{S} Поглед му |
| реслиша.</p> <p>Јелена не хтеде више да говори о томе, јер јој је било непријатно да слуша те н |
| ни гримасу као да не зна о коме то Мица говори.</p> <p>— Та знаш га; уосталом, показаћу ти га к |
| није она срећа о којој је слушала да се говори. </p> <pb n="75" /> <p>Не би се могло рећи да Се |
| се није трудила да разуме шта јој Севић говори.{S} Доста јој је било да чује његов глас, тужни |
| > <p>— Шта ћеш тамо међу оне пропалице? говорила јој је.{S} Видела си како су те онда дочекали. |
| екао да се плати тај посао о коме си ми говорила.{S} Ја нисам милионер да губим време... нити ф |
| лемегдан.{S} Увек високо дигнуте главе, говорили су само за себе, не гледајући ни у кога.{S} Је |
| није лично познавао, а сви су о обојици говорили само ружно.</p> <p>— Мрзе га, мислила је она, |
| и незнању.{S} У допису из једне вароши говорило се о једном владици, који је трчао за световни |
| ају, причао о својим великим плановима, говорио је како ће уз њену помоћ стварати чуда.</p> <p> |
| ије.</p> <p>— Ја више не могу без тебе, говорио је.{S} Хоћу да будеш увек уз мене.</p> <p>Јелен |
| <p>— То је по мојем мишљењу виши човек, говорио је Јова, човек који се отресао предрасуда и уск |
| почети рад самостално.</p> <p>— Видиш, говорио је усхићено, овако ништа ни довека.{S} А са шта |
| живот о коме јој је Севић <pb n="76" /> говорио раније.{S} Она је мислила да треба само да се п |
| Ђорђевић дође Јелени у атеље.</p> <p>— Говорио сам са адвокатом и он ми рече да је најлакше ак |
| жује, она срећа о којој је Севић раније говорио.</p> <p>О, како је мало потребно, па да жена, м |
| нико није знао, нити је он икада о томе говорио.{S} Кад се вратио у Београд, после неких десета |
| {S} Отиди сутра адвокату Н., ја сам већ говорио са њим.{S} Он ће ти написати представку за свеш |
| да не познајете наше женскиње кад тако говорите.{S} Има и у нас женскиња, које је, ако не онак |
| и и пошла за нас?</p> <p>— Немојте тако говорити.{S} И за вас и за г. Дугића имало би жена и у |
| а мене ред да кажем: о прошлости нећемо говорити.{S} Пређи одмах на ствар.</p> <p>— Лепо, шта м |
| то је било, било.{S} О прошлости нећемо говорити.{S} Нисмо криви ни ти ни ја што је све онако и |
| чиниш као да не знаш?{S} Плетеш венац и говориш чаролије, гаташ хоћеш ли се удати до идућега Ив |
| валила да изађемо.</p> <p>— Е, кад тако говориш, онда остајем код куће.{S} Или ти ја попуштам и |
| који су јој дошли до руку.{S} Толстој, Гогољ, Достојевски, Горки, Арцибашев ређали су се пред |
| ика није указивала.{S} Виђала их је кад год би изашла на Калемегдан.{S} Увек високо дигнуте гла |
| с лица, који су били заједно колико су год могли, који шетају држећи се за руке и пиљећи једно |
| е вратио у Београд, после неких десетак година, био је већ зрео човек, дуге косе, обријаних брк |
| е.{S} Све тако око седамнаест-осамнаест година.{S} Сукње им ни дуге ни кратке.{S} Звонки смех и |
| ом листу, а од, онда је већ добрих шест година.</p> <p>Знаш да сам била у Министарству Финансиј |
| како се бракоразводне парнице, каткад, годинама вуку.{S} А док се парница не сврши, колико ће |
| ној тамници, како смо сви песници у тим годинама, које брзо оду у неврат!</p> <p>У очи Ивањ-дан |
| > <head>XIII.</head> <p>У пролеће 1919. године Београд је добио једну нову зубну лекарку — Јеле |
| е, а и не упита је како је издржала две године оваквог живота.</p> <p>— Хоћеш ли још?</p> <p>— |
| вићево.{S} Долази из затвора, после две године, и прво одлази пријатељу, с којим је био у завад |
| се за зубно лекарство.{S} До краја ове године завршићу, па ћу онда и ја у Београд.</p> <p>Хвал |
| се ни ја ни ти нећемо удати не само ове године, него ко зна још колико, па украо нам ко венац и |
| то на Јелену није обратио пажњу бар ове године, у последње време, кад се она онолико променила, |
| ?{S} Плетем венац за кућу, као и сваке године.{S} Зар ту има какве враџбине? </p> <pb n="12" / |
| .</p> <p>Тако дође почетак нове школске године.{S} Јелена пође у VIII разред.{S} За неколико ме |
| овољан и нећу да се раздвајам.{S} Тешке године су прошле, сад ћемо тек бити срећни!{S} Ох, та ј |
| сом...{S} О, блажена младости, о срећне године идеалисања и чедности!{S} Како се груди бурно на |
| .{S} Тако је дошао до своје седамнаесте године, постао већ свој човек, способан да живи од свог |
| арац има права да бира, а женска чека и године често прођу док се нађе какав човек који се смил |
| у њој да изгладе успомене на месеце или године ранијег бедног живота. </p> </div> <pb n="81" /> |
| ма пресудама имао да издржи више од три године затвора.{S} То му је била рента од „<title>Народ |
| школу и све што је доживела за последњу годину дана чинило јој се као мучан сан.{S} Каткада ни |
| дан.{S} Мора се отићи, ма само и једном годишње.</p> <p>Али су највернији посетиоци, и најзахва |
| е у траву, па је онда претура тамо-амо, голица је и засмејава, а ова се, заценивши се од смеха, |
| пуст као и пре.{S} Ветар је цвилео кроз голо грање и витлао суво лишће.</p> <p>Као по неком пре |
| о довољно фини...</p> <p>И Севић трпаше гомиле лажи, знајући да ће му то његово причање стећи с |
| {S} Али је у мени било нешто, што ме је гонило.{S} Можда сам хтела да утечем од своје прошлости |
| иле однесене.{S} Прошеташе два-три пута горе-доле, погледаше мало Саву и Дунав, <pb n="57" /> п |
| е Мица. </p> <pb n="17" /> <p>— Само до горе, наваљивала је и скоро молила Јелена.</p> <p>Мица |
| ледале би је прекорно.</p> <p>Јелена је горела од жеље да се упозна било с њим, било са Севићем |
| <p>Није се ишло ни Јелени, али је ипак горела од жеље да оде још једном, последњи пут.</p> <p> |
| ну полумрачну просторију.{S} По где-где гореле су електричне сијалице.{S} У полутами Јелена јед |
| о руку.{S} Толстој, Гогољ, Достојевски, Горки, Арцибашев ређали су се пред њеним очима.{S} Није |
| 19200_C14"> <head>XIV.</head> <p>Јелена горко заплака.</p> <p>— Зар је, Боже, мој грех тако вел |
| тајаше у грлу.{S} Притисну обема рукама горњи део прса и сруши се крај мртва мужа. </p> </div> |
| ми одвали раме, и девојка метну руку на горњи део груди, где је била ударена.</p> <p>— Па случа |
| је стари Ђорђевић диктирао.{S} Она два господина потписаше се као сведоци.{S} Севић узе новац. |
| орђевићем су били у канцеларији још два господина, Севићу непознатих.</p> <p>Дочекаше га стојећ |
| Јеленом је испало друкчије.{S} Ево вам, господине, три хиљаде динара, то је Јеленин део материн |
| рви пружи руку. </p> <pb n="72" /> <p>— Господине, поче одмах Јеленин отац, што сте урадили ура |
| Није видела никога сем Севића.</p> <p>— Господине, дошла сам до уредника омладинскога дела „<ti |
| о сведоци.{S} Севић узе новац.</p> <p>— Господине, настави Ђорђевић, пошто сте ви сад измирени, |
| г размишљања и колебања написа Севићу: „Господине,</p> <p>У ствари ваше женидбе имам и ја да ре |
| муж вратио из рата, измучен и исцеђен, госпођа неће ни да га види.{S} Док смо се ми мучили за |
| ам био здрав, радио сам као марва да би госпођа могла да живи као бубрег у <pb n="114" /> лоју |
| је прошлости!</p> <p>Била сам у друштву госпођа наших чиновника.{S} Море, у Драчу, угледали смо |
| ра Севића, са прилозима г. Јове Дугића, госпође Јелене Севић и још неколицине угледних новинара |
| и.{S} Док смо се ми мучили за отаџбину, госпође су уживале са швапским официрима.{S} Сад ваљда |
| лена и прими пружену јој руку.</p> <p>— Госпођица је студенткиња, не ? упита Севић.</p> <p>— Ни |
| ила у унутрашњост куће.</p> <p>— Овуда, госпођице, прискочи Севић и Јелена осети како је једна |
| ас молио да и ви тако чините.{S} Хвала, госпођице, будите уверени да ће нам ваша сарадња бити д |
| а ћемо штампати ако је добро.{S} Хвала, госпођице!</p> <p>И уредник приђе другој машини.</p> <p |
| ече. </p> <pb n="44" /> <p>— До виђења, госпођице, и не заборавите нас, одговори Севић, који је |
| p>— А, да, добио сам га.{S} Мило ми је, госпођице, да вас познам.{S} Рад ми се необично свидео. |
| можда мислите, недорасле.</p> <p>— Не, госпођице, за мене овде нема жене.{S} Мени би жена била |
| елена и приђе му.</p> <p>— Шта ћете ви, госпођице ? упита је он чим је спази и не чекајући да о |
| расклиматане столице.</p> <p>— Ја сам, госпођице, шта желите? упита он ужурбано.</p> <p>— Ја с |
| анткиња. </p> <pb n="43" /> <p>— Дивно, госпођице, само нас немојте напуштати.{S} Ја већ рачуна |
| који јој се поклони, говорећи:</p> <p>— Госпођице, свет је пропао, живео свет!{S} На нама двома |
| ј чини неприлике и уцењује је.</p> <p>— Госпођо, рече јој чиновник, он је сад случајно пао поли |
| човек“, викао је Севић.</p> <p>— Може, госпоја, ама морате и ви у кварт.</p> <p>— Дабогме, и о |
| вечерати заједно? упита он.{S} Буди мој гост.</p> <p>Она одговори одлучно:</p> <p>— Не, имам јо |
| ог израза, само да би посао био што пре готов.{S} Брзо је сасвим ушла у посао, који јој је био |
| о и не би скидала поглед са свога мужа, готова да скочи чим овај само дигне очи.{S} Отац би сед |
| вота.{S} Боље икад него никад!</p> <p>— Готово имаш право, рече отац размишљајући.{S} Отиди сут |
| вић скренуше једном стазом, крај самога градског платна, куда их Јелена није могла пратити.{S} |
| као и пре.{S} Ветар је цвилео кроз голо грање и витлао суво лишће.</p> <p>Као по неком прећутно |
| " /> <p>ШТАМПАРИЈА „ТИПОГРАФИЈА“ Д. Д., ГРАЧАНИЧКА 12</p> </div> <div type="titlepage"> <pb n=" |
| амо оне листове што нападају владу, што грде све и свакога, што „крешу“. „<title>Народно право< |
| свих осталих оцена.{S} Отац се љутио и грдио, мати саветовала, наставнице су се чудиле, а од д |
| рко заплака.</p> <p>— Зар је, Боже, мој грех тако велики, да је казна овако тешка!</p> <p>Пошто |
| хтела да се удаш за њега?</p> <p>Јелена гризаше усне од једа.{S} Говор овога човека вређао ју ј |
| а, зар га не знаш?</p> <p>Јелена начини гримасу као да не зна о коме то Мица говори.</p> <p>— Т |
| у, преписа читаве ставове из митологије Грка и Римљана, заокружи све то како је знала и умела и |
| ше отимала, у толико ју је Севић чвршће грлио и махнитије љубио.</p> <p>— Ох, Јелена, шапутао ј |
| што је очекивала осети најзад, на своме грлу.{S} Севић поче махнито да је љуби.{S} Она покушава |
| Хтеде да виче, али јој глас застајаше у грлу.{S} Притисну обема рукама горњи део прса и сруши с |
| мрак долазио је кући, тамо близу Новога Гробља.{S} Жена и деца неби се никада преварили да ли ј |
| виђамо на Калемегдану, насмеја се Мица грохотом.</p> <p>— На кога? упита Јелена мало зачуђена< |
| има, али увек у циљу да јој извуче који грош.{S} Ако му Јелена не би отворила, он би бесомучно |
| иш да пристане.{S} Макар му дали и који грош, да му се замажу очи. </p> <pb n="110" /> <p>— Па |
| ња, а за своју жену и децу само по који грош, псовке и батине.</p> <p>У мркли мрак долазио је к |
| добро... да одем... али дај ми бар који грош за ручак.{S} Долазим из Бугарске... из ропства...< |
| вређао ју је, али она не хтеде да буде груба.</p> <p>— Да се удајем нећу, јер у браку с тобом |
| онда не би избацила та глупа такса, тај груби новац, који санкционише оно што би се могло санкц |
| ико могу, не дају да осете сву тежину и грубост.{S} У колико је имовно стање родитеља боље, у т |
| женирао бих се да сам ја то учинио.{S} Грубости живота су нас раставиле, не везујмо оно што је |
| ухвати једну девојку за раме, скоро за груди.{S} Ова се закикота и баци се ногом да удари непр |
| Одједном уздрхта сва, стеже малишана на груди, стеже га толико да чу како му крцнуше кости.{S} |
| и да мрдне.{S} Он ју је стезао на своје груди све силније, да јој је дах застајао.{S} Њу је одв |
| а још дуго школовање, уздахну из дубине груди.</p> <p>Неко време ћутаху обе.</p> <p>— Ја бих се |
| руји нека слатка топлина, као да јој се груди подигоше у вис.</p> <p>Како већ нису знали ни јед |
| одине идеалисања и чедности!{S} Како се груди бурно надимају, како срце немирно игра у својој т |
| чупао јој је косу, прислањао главицу уз груди, а Јелена се подавала томе умиљавању. </p> <pb n= |
| раме, и девојка метну руку на горњи део груди, где је била ударена.</p> <p>— Па случајно, брани |
| ло одело, без <pb n="33" /> прсника, на грудима распучена плаветна цицана кошуља.</p> <p>— Биће |
| је, затворених очију, лежала на његовим грудима, сва клонула од задовољства.{S} Било јој је уго |
| упита Јелена бојажљиво.{S} У ствари, у грудима јој се разлевало миље због похвале.</p> <p>— Шт |
| у неврат!</p> <p>У очи Ивањ-дана једна група младих девојака беше се растурила по Кошутњаку, б |
| ије, где има стаза и где их нема, свуда групице или парови младих људи.{S} Иду полако, разговар |
| у, па се онако обучена баци на постељу, грцајући у сузама.</p> <p>— Ово треба удавати, ово треб |
| ногу.</p> <p>Кад су били испред каване „Губеревац“ она предложи да се врате и окрете се не обзи |
| си ми говорила.{S} Ја нисам милионер да губим време... нити филантроп, да...</p> <p>— На, само |
| има служавки и дадиља, које „случајно“ гура до миле воље и којима добацује разне непристојност |
| јчиће.{S} Ово је ваљда десети пут да ме гура.</p> <p>— А што се и ти мало не склониш с пута ?</ |
| м стазама.{S} Увек је замишљен и штапом гура каменчиће и одбацује их.{S} Онај анархиста, зар га |
| <p>— Видећемо се већ, одговори му она, гурајући га према вратима.</p> <p>Он изађе у предсобље, |
| ац који је зарадила као зубни лекар.{S} Гурну га Севићу у руку.</p> <p>— Одлази! рече му запове |
| његовим рукама.{S} Учини крајњи напор и гурну га што је могла јаче.{S} Он се затетура, изгуби р |
| Видиш, молим те, мислила је Јелена, та гуска је у стању да разуме и такве ствари, а ја сам се |
| једне клупе, седоше, скинувши капе.{S} Густа дуга коса лепршаше се на поветарцу.</p> <p>Наше д |
| " /> већ по развијености прса и бедара, густе смеђе косе, која је у увојцима падала око главе.{ |
| елена, прибирајући сву своју храброст и гутајући пљувачку.</p> <p>— Шта желите?{S} Ја сам уредн |
| пре да чита.{S} Све ју је интересовало, гутала је све.</p> <p>Није заборавила ни Јову Дугића и |
| на страни.{S} Јелена је не слушала него гутала Јовина разлагања о разним идејама, о женском пок |
| .</p> <p>— Ох, Јелена, шапутао је Севић гушећи се пољупцима, ја сам луд за тобом.{S} Лутао сам |
| ети како јој недостаје ваздуха, како се гуши.{S} Хтеде да виче, али јој глас застајаше у грлу.{ |
| одне.{S} Нешто ју је вукло да изађе.{S} Гушила се у кући.{S} Замишљена и расејана целога дана, |
| распињаше је неки бес.{S} Собни ваздух гушио ју је.{S} Стаде крај отворена прозора.{S} Тишина, |
| Једва се уздржавала да га не ухвати за гушу и задави, толико јој је био мрзак.{S} Ипак га замо |
| n="4" /> <p>ШТАМПАРИЈА „ТИПОГРАФИЈА“ Д. Д., ГРАЧАНИЧКА 12</p> </div> <div type="titlepage"> <pb |
| pb n="4" /> <p>ШТАМПАРИЈА „ТИПОГРАФИЈА“ Д. Д., ГРАЧАНИЧКА 12</p> </div> <div type="titlepage"> |
| да зарадићу три-четири пута више.{S} А, да, како сам увек у послу, заборавих да те питам треба |
| p> <p>— Наслов је „О Богу“.</p> <p>— А, да, добио сам га.{S} Мило ми је, госпођице, да вас позн |
| вима мужа, има просто да га задовољава, да му пере и кува.{S} Идеалан је брак кад у њега обе ст |
| {S} И другарица наброја више случајева, да се Јова показао неваспитан.</p> <p>— То није могуће, |
| то да је по њу боље, а можда и по њега, да се не везују понова, кад их већ иначе ништа не веже. |
| <pb n="117" /> да не може да га гледа, да га не може трпети у својој близини.</p> <p>По неком |
| ступио.{S} Вели да би он пристао, онда, да ти и даље радиш у штампарији, само да она буде на ње |
| ној борби.{S} Па баш и да се нађе нека, да ли би се одважила да пође за човека мојих убеђења?{S |
| олицу крај постеље, па би и сама легла, да већ зором устане, скува кафу и отправи мужа.</p> <p> |
| тако вешто удешавао ствари са Бугарима, да нико ништа није могао доказати.{S} А и наш свет, кој |
| Севић јој предложи да буду муж и жена, да се венчају кад је већ такав обичај и кад већ она нећ |
| после великих мука и дугих преговарања, да се наравна са Павићем, тако да он прими штампарију, |
| живот, живот рада.{S} Хтела је да чита, да научи што више, да схвати друштвене доктрине, да се |
| већ тако навикла на свој начин живота, да ни најмање не желим <pb n="97" /> да га мењам.{S} Ти |
| ше мислио.</p> <p>И он уздахну и ућута, да после неколико корака настави.</p> <p>— Павић ми је |
| тебе воли, да противу тебе нема ништа, да он хоће да настави живот у заједници.{S} Ствар би се |
| казало да велики мрзе мале, да их даве, да реакција мрзи слободу...</p> <p>— Остави се, молим т |
| о, идем одмах по речнике.</p> <p>И оде, да се после неколико минута врати са потребним јој речн |
| у је стезао на своје груди све силније, да јој је дах застајао.{S} Њу је одвратност према њему |
| } Осећала је да је тај поглед узбуђује, да јој уставља дах.</p> <p>— Ви велите дакле да у нас и |
| и и ту се показало да велики мрзе мале, да их даве, да реакција мрзи слободу...</p> <p>— Остави |
| е љуби.{S} Она покушаваше да се окрене, да устане, али у колико се више отимала, у толико ју је |
| што више, да схвати друштвене доктрине, да се умеша међу људе који <pb n="26" /> раде на препор |
| његов живот, да он више не може без ње, да је он све више жели, али да буде његова, сасвим њего |
| ала и најрадије би му поставила питање, да ли он мисли да би се код нас нашла девојка која би с |
| свакога дана примао по које саопштење, да му је за тај и тај дан одређен претрес по „штампарск |
| вот.{S} И зар да женскиње буду ропкиње, да због глупог друштвеног уређења и морала буду лишене |
| кше ако обоје изјавите да се не трпите, да обоје желите развод.{S} На тај начин брже се свршава |
| добио сам га.{S} Мило ми је, госпођице, да вас познам.{S} Рад ми се необично свидео.{S} Чак сам |
| S} Хтела је да чита, да научи што више, да схвати друштвене доктрине, да се умеша међу људе кој |
| нова заузети место крај ње као њен муж, да ће се брак наставити, иако је он већ раскинут по осе |
| брак очува.{S} Твој муж може да изјави, да он тебе воли, да противу тебе нема ништа, да он хоће |
| да његово присуство не може да издржи, да је оно подсећа на нешто што се она трудила да забора |
| p>— Зар је, Боже, мој грех тако велики, да је казна овако тешка!</p> <p>Пошто је пустила сузама |
| внуле при тим речима чудно, животињски, да се Јелена ужасавала, осећајући како његови загрљаји |
| ој муж може да изјави, да он тебе воли, да противу тебе нема ништа, да он хоће да настави живот |
| е мисли о њему.{S} А он је толико воли, да, осећа, не може више без ње.{S} Он осећа да је она б |
| о.{S} Осети силно узбуђење при помисли, да ће ускоро и <pb n="32" /> она с правом долазити у ов |
| ве би ми било лако, да сам знао где си, да сам имао неколико твојих редака који би ме храбрили. |
| о раније.{S} И Севић поче да се заноси, да <pb n="82" /> почне да издаје свој лист.{S} Чим оста |
| е ипак морао, сам пред собом, признати, да је добар део кривице ипак његов, јер никада није обр |
| Јасно јој је било да га неће положити, да уопште неће ни доћи до њега, јер сем двојака није ни |
| је при помисли да ће Севић ускоро доћи, да ће понова заузети место крај ње као њен муж, да ће с |
| мејући се а час јецајући, час певајући, да се одмах затим стане ваљати по поду као бесомучна.</ |
| и Севић опет ишао на посао, а она кући, да би пред вече опет изашла у шетњу, на вечеру, па онда |
| ље, одмах, или ћу те...</p> <p>— Чекај, да се погодимо...</p> <p>— Нећу да се погађам, одмах на |
| бријан, учинио је на ме страшан утисак, да ми се срце стегло.{S} Ништа не мислећи притрчах му р |
| ла.{S} Та ја те волим, толико те волим, да то не могу исказати!</p> <p>Јелена је, затворених оч |
| а воли своју жену, да је задовољан њом, да жели да продужи заједнички живот.{S} Јелена одби и и |
| еклињала је Севића да је пусти с миром, да буде човек те да је се клони, бар само док не сврши |
| га је Јелена.{S} Он је толико озбиљан, да и не мисли на те глупости.{S} Ето и на Калемегдану н |
| се извини што је мислила да је себичан, да не води рачуна о њој.{S} А он, видиш није такав.{S} |
| очима.{S} Само што је он био тром, лењ, да и изведе оно што је имао у глави.</p> <p>— Ја мислим |
| и која се стара да научи домаћи посао, да кува и плете...</p> <p>И Јелена с презирањем помисли |
| ла динар-два, после чега је он одлазио, да се ускоро опет врати.</p> <p>Јелена је била у очајањ |
| учио у ропству!{S} Све би ми било лако, да сам знао где си, да сам имао неколико твојих редака |
| ровао је да ће он учинити нешто велико, да ће извести неку велику друштвену реформу, па је ваљд |
| а се извуче, али ју је он држао чврсто, да је била немоћна и да мрдне.{S} Он ју је стезао на св |
| ионер да губим време... нити филантроп, да...</p> <p>— На, само иди, — и Јелена му тутну у шаке |
| .</p> <p>И Јелена поче, као практикант, да од свога рада издржава и себе и свога мужа, који је |
| је она тако дубоко ушла у његов живот, да он више не може без ње, да је он све више жели, али |
| је потребан муж да их води кроз живот, да их храни и брани, а оне да рађају децу, перу и кувај |
| огу да те уведе <pb n="113" /> у живот, да сам ти управо ја показао радости живота...</p> <p>— |
| кварт.</p> <p>— Дабогме, и она у кварт, да се расправимо пред полицијом. </p> <pb n="115" /> <p |
| е свако по подне одлазила у штампарију, да што помогне мужу.{S} Он је научи да чита коректуре, |
| бе.{S} Отац је одмах отрчао у полицију, да покуша шта се може, али се није могло ништа више.{S} |
| ете су јој толико биле прешле у навику, да се, кад дође уобичајено време, није могла отргнути.{ |
| мах да је нашао једну штампарију, малу, да ју је купио за мале новце, за остатак новца добивено |
| н изјави свештенику да воли своју жену, да је задовољан њом, да жели да продужи заједнички живо |
| ила сузама на вољу, поче, у размишљању, да тражи краја својој авантури.{S} Није јој остајало ни |
| чини да смо ми најнесрећнији на свету, да се тако што само нама могло десити.{S} Бежимо и скла |
| ожила испите, отишла у Ницу, своме оцу, да се мало одмори, па ће онда кући, у Србију.</p> <p>Пи |
| пристане.{S} Макар му дали и који грош, да му се замажу очи. </p> <pb n="110" /> <p>— Па зар ни |
| ајдемо, повуче је Мица.</p> <p>— Па ... да видимо хоће ли штампати!...</p> <p>— Видиш да сад им |
| а очи јој севаху.</p> <p>— Па, добро... да одем... али дај ми бар који грош за ручак.{S} Долази |
| да изађе у шетњу.{S} Боље <pb n="25" /> да сам остала код ње, па да сам читала ту паметну књигу |
| {S} Јелена одби и изјави <pb n="117" /> да не може да га гледа, да га не може трпети у својој б |
| а, да ни најмање не желим <pb n="97" /> да га мењам.{S} Ти си данас у подне показао да нас ништ |
| ите да и у нас има одважна женскиња.{S} Да ли бисте ви могли да одбаците од себе своје досадашњ |
| Јелена.</p> <p>— Па ти имаш новаца.{S} Да ја имам, а да ти немаш, ја бих купио теби.</p> <p>— |
| оста тешких момената, а и ти такође.{S} Да знаш само колико сам се мучио у ропству!{S} Све би м |
| .</p> <p>Она премишљаше шта да ради.{S} Да ли да га просто истера или да покуша лепим.{S} Паде |
| чима.{S} То су ти други већ причали.{S} Да ме је ко упитао зашто бежим, не бих му, чини ми се, |
| о, никад нећеш да ми учиниш по вољи.{S} Да сам ти казала да останемо код куће, ти би навалила д |
| и младе девојке некако извивши врат.{S} Да немате какав оглас?{S} Онда идите лево, у администра |
| ли она не хтеде да буде груба.</p> <p>— Да се удајем нећу, јер у браку с тобом нисам нашла ниче |
| протепа Јелена.</p> <p>Пауза.</p> <p>— Да видимо, па ћемо штампати ако је добро.{S} Хвала, гос |
| тави пред заборављеном клупом.</p> <p>— Да седнемо мало, колико тек да одморимо ноге.</p> <p>Се |
| >— Сад пошто сам се ја вратио.</p> <p>— Да ти право кажем, о томе сам једва и мислила.{S} Не ра |
| нце, враћаху се, зовући и њих.</p> <p>— Да останемо, Мицо, молила је Јелена.</p> <p>— Па време |
| Милошеву улицу.</p> <p>— Куда?</p> <p>— Да прођемо мало, па ћемо и разговарати.</p> <p>Она прис |
| вратила, али није умела да се извуче, а да каже да јој је доцкан није хтела, јер како би она би |
| жена ? не могаде Јелена да се уздржи, а да не упита. </p> <pb n="93" /> <p>Он заусти да каже не |
| p>— Па ти имаш новаца.{S} Да ја имам, а да ти немаш, ја бих купио теби.</p> <p>— Напоље, одмах, |
| ме посаветова да учим што практично, а да не траје дуго.{S} Реших се за зубно лекарство.{S} До |
| добрим путем. </p> <pb n="42" /> <p>— А да ли ћете га штампати? упита Јелена бојажљиво.{S} У ст |
| Имаћемо служавку, куварицу!</p> <p>— А да ли ћете имати пара?</p> <p>Јелена напрћи усне.</p> < |
| p> <p>— Било ми је немогуће.</p> <p>— А да ли сте бар помислили који пут на мене? питаше он даљ |
| едва десетак реченица.{S} А сутра треба да је рукопис у штампарији!{S} То предвече, први пут од |
| раза и бракова из рачуна.{S} Срце треба да води прву реч.{S} Мушко, женско, све је једно, обоје |
| шта треба даље да радиш и на што треба да обратиш пажњу.</p> <p>Сутрадан, баш кад се Јелена сп |
| да је и самом њему јасно да нема права да се понаша као муж, према жени која не само да сама с |
| ез обзира на пол — зар човек нема права да бира себи друга према своме инстинкту?{S} Треба једн |
| S} То је неправо.{S} Мушкарац има права да бира, а женска чека и године често прођу док се нађе |
| .{S} Не спавају они који ће имати права да буду слављени као највећи добротвори човечанства.</p |
| он је муж, њен муж, који би имао права да стави и руку на та прса.{S} Не би то <pb n="94" /> њ |
| били Јеленино писмо, којим их извештава да се венчала са Петром Севићем, публицистом, били су в |
| на универзитету.{S} Отац ме посаветова да учим што практично, а да не траје дуго.{S} Реших се |
| би скидала поглед са свога мужа, готова да скочи чим овај само дигне очи.{S} Отац би седео неко |
| Док сам био здрав, радио сам као марва да би госпођа могла да живи као бубрег у <pb n="114" /> |
| бухвати око паса, као хотећи да је чува да се не спотакне.</p> <p>Ишли су најкраћим путем ка Ка |
| м чиновнику у чему је ствар и замоли га да је узме у заштиту од мужа, који јој чини неприлике и |
| онако као што чинимо кад хоћемо некога да пропустимо испред себе.</p> <p>Јелена тек сад пође и |
| и она била способна за што веће од тога да се задржи мало дуже ван куће!</p> <p>Прођоше главном |
| и једно и друго били су далеко од тога да покажу какав гњев; не обоје се мирно, издаље, гледах |
| њен посао, јер она није никад стигла да да довољно рукописа, час је имао састанак са овом или о |
| ај отворена прозора.{S} Тишина, изгледа да сви спавају.{S} А она не спава, а не спава зато што |
| ки живот, знаш добро, није била изгледа да ћу ја овако рђаво проћи.{S} Видела си да сам био пун |
| >„Велики Журнал“, баш у то време, ваљда да би појачао своју продају, одвоји два ступца за радов |
| заштиту, али шта је ова могла.{S} Ваљда да јој постави жандарма испред врата!{S} Састанци њихов |
| а кратко.</p> <p>— Е кад је посао, онда да се плати, јер ја ништа не радим онако, нити сам неки |
| а је већ мислила о њему!{S} И сам увиђа да не иде овако живети и стара се да им буде боље.{S} А |
| </p> <p>У ствари ваше женидбе имам и ја да речем своју реч.{S} Изволите доћи у моју канцеларију |
| о више.{S} За одело.</p> <p>— Па зар ја да ти купим одело? цикну Јелена.</p> <p>— Па ти имаш но |
| првога дана ујутру.</p> <p>— Па зар ја да кувам? упита Јелена бојажљиво и с неверицом.</p> <p> |
| а.{S} А растураће се.</p> <p>— Умећу ја да га испуним и учиним интересантним, мислио је.{S} Пов |
| а, већ стидна трговина.{S} Девојка чека да је неко запроси, па и ту игра улогу родитељски прист |
| p> <pb n="20" /> <p>Јелена једва сачека да прође највећа жега, па оде Мици.{S} Затече је раском |
| ио, није јој био непријатан, али навика да такве погледе сматра непристојним није јој давала да |
| , нимало, али су је к њему вукли навика да редовно буде са њим и сећање на његове загрљаје, реч |
| ило тако мало, — и долазећи до закључка да је тај брак био само кобан по њу, уздрхтавала је при |
| а о себи и теби и дошла сам до закључка да ми нисмо једно за друго.{S} То смо уосталом одавно о |
| еде сматра непристојним није јој давала да дуго о њему мисли.</p> <p>Кад изби код сата, срете д |
| и је све кипело.{S} Једва се уздржавала да га не ухвати за гушу и задави, толико јој је био мрз |
| по лицу, по врату.{S} Она је покушавала да се извуче, али ју је он држао чврсто, да је била нем |
| <p>Читаву недељу дана није се усуђивала да пође у уредништво, управо долазила је до капије, чак |
| </p> <pb n="30" /> <p>Јелена је увиђала да сад има начина да се позна са „анархистима“.</p> <p> |
| а дана Петар.{S} Газдарица ми је казала да не воли жене у кући, а овде нисмо ни комотни.</p> <p |
| ми учиниш по вољи.{S} Да сам ти казала да останемо код куће, ти би навалила да изађемо.</p> <p |
| има и пољупцима.</p> <p>Једва би чекала да падне сумрак, па би трчала својој клупи.{S} Какве св |
| лепше могла.</p> <p>Јелена је замишљала да је уредништво листа велика и права радионица, висока |
| о глаткој хартији.{S} Даље је замишљала да ће је стати труда и муке да дође и до најмлађега сар |
| <p>Сутрадан, баш кад се Јелена спремала да лође на ручак, упаде Севић у атеље.{S} У дроњцима, о |
| шењем такве једне одлуке, која би имала да из основа промени њен живот.{S} Помишљала је само на |
| уком Јелена се за неколико дана отимала да не оде у уредништво.{S} Она није волела Севића, нима |
| а према послодавцима.</p> <p>Није знала да ли да иде или да чека.</p> <p>— Хајдемо, повуче је М |
| неко време ћутећи.{S} Јелена је осећала да је он посматра погледом који ју је палио.{S} Осећала |
| увек уз мене.</p> <p>Јелена је осећала да више ни она не може овако, а и испит ју је испуњавао |
| и сама да за друго није, али је осећала да није ни за кување.</p> <p>И за њу поче живот кувања |
| це.{S} Била сам срећна, јер сам осећала да ми је све опроштено.</p> <p>— А мама, а деца? питала |
| имала није она срећа о којој је слушала да се говори. </p> <pb n="75" /> <p>Не би се могло рећи |
| ћи њен посао, јер она није никад стигла да да довољно рукописа, час је имао састанак са овом ил |
| радио сам као марва да би госпођа могла да живи као бубрег у <pb n="114" /> лоју и да се излежа |
| учан сан.{S} Каткада ни сама није могла да верује да се у истини збило оно што се збило.</p> <p |
| пила око њих, тако да Јелена није могла да изађе из круга који се образовао око ње.</p> <p>Најз |
| били изрази које она никако није могла да схвати и да разуме.</p> <p>Тако дође почетак нове шк |
| е палећи лампу, леже.</p> <p>Није могла да спава, али је затварала очи, враћала се на Калемегда |
| дувана.{S} Пре него што је мати и могла да је упита где је била досада, Јелена, чинећи се распо |
| {S} Извежбала се у послу и сад би могла да ради код куће, увече.{S} Ну, где да потражи посла.{S |
| n="87" /> Чинило јој се да не би могла да издржи сусрет са њима, не би знала шта да одговори н |
| дође.{S} Ни пред самом собом није смела да призна да је једва и жељно очекивала оно што <pb n=" |
| се код нас нашла девојка која би смела да закључи такав брак, који се код нас не би уопште сма |
| би се најрадије вратила, али није умела да се извуче, а да каже да јој је доцкан није хтела, је |
| човечанства“, не би ни сама себи умела да одговори.</p> <p>Загледа се у небо.{S} Виде милионе |
| а заборави.{S} И зар сад, кад је успела да из основа измени живот, кад га је осигурала, зар сад |
| ниси тамо нашла некога, па би сад хтела да се удаш за њега?</p> <p>Јелена гризаше усне од једа. |
| > <pb n="29" /> <p>Колико пута је хтела да се окане Јове и његове филозофије, али би јој увек п |
| о шта је све Јова написао, јер је хтела да се упозна са његовим погледима и идејама.{S} Мица ре |
| ја сам се наљутила на њу што није хтела да изађе у шетњу.{S} Боље <pb n="25" /> да сам остала к |
| о, што ме је гонило.{S} Можда сам хтела да утечем од своје прошлости!</p> <p>Била сам у друштву |
| Павићу један свој рукопис, па сам хтела да видим шта је с њим, а донела сам и један превод.</p> |
| оно подсећа на нешто што се она трудила да заборави.{S} И зар сад, кад је успела да из основа и |
| аву на наслон клупе она се није трудила да разуме шта јој Севић говори.{S} Доста јој је било да |
| и да се нађе нека, да ли би се одважила да пође за човека мојих убеђења?{S} Несумњиво је да и о |
| пи.{S} Какве све изговоре није налазила да се само извуче из куће или од другарица, нарочито од |
| ла да останемо код куће, ти би навалила да изађемо.</p> <p>— Е, кад тако говориш, онда остајем |
| т са човеком, за кога је некада мислила да је веже љубав, а који јој је сада био не само равнод |
| 6" /> говорио раније.{S} Она је мислила да треба само да се прихвати посла, па ће све ићи само |
| већ као да му се извини што је мислила да је себичан, да не води рачуна о њој.{S} А он, видиш |
| S} Њу је одвратност према њему нагонила да се отима, а опет јој је у његовим рукама било тако п |
| о брак.{S} Па онда радо би му приметила да би у таквоме браку, ако човек не би имао високо разв |
| и.{S} Бежимо и склањамо се од света, ма да нико ништа и не зна.{S} Све нам се чини да је и нају |
| арати.</p> <p>Она пристаде без речи, ма да јој је било непријатно да је свет види с њим.{S} Био |
| замишљам.</p> <p>И он поче живим бојама да слика живот какав је желео.{S} Речи су му клизиле са |
| би му одговорила.{S} Осећала је и сама да за друго није, али је осећала да није ни за кување.< |
| ута већ да попушта, довикну другарицама да иду, а оне ће за њима.</p> <p>— Шта ти је, Јелена? п |
| </p> <p>— Прво, муж...</p> <p>— Шта има да ми смета муж?{S} Он ће целога дана бити на своме пос |
| цу, али он рече да хоће унутра, јер има да разговара с њом.</p> <p>— Шта ћеш, казуј? питаше она |
| е желео.{S} Речи су му клизиле са усана да се јелена чудила.{S} Био би то најидеалнији брак у с |
| хово разочарење веће кад буду принуђена да и сама учествују у борби за опстанак.</p> <p>Јелена |
| су се тресле.{S} Где ли је била Јелена да види свога јунака!</p> <p>Севић, сав преплашен и јед |
| е он пречи него жена ? не могаде Јелена да се уздржи, а да не упита. </p> <pb n="93" /> <p>Он з |
| о њој самој али, сиромах, нема времена да га проводи с њом.{S} А она шта је већ мислила о њему |
| да идем, одговори Мица одлучно, решена да не изађе, и из саме лењости, из блаженства које јој |
| и пред самом собом није смела да призна да је једва и жељно очекивала оно што <pb n="65" /> је |
| <p>Јелена је увиђала да сад има начина да се позна са „анархистима“.</p> <p>Пошто је дуго лупа |
| ијатељу њенога оца, који ће наћи начина да јој помогне.</p> <p>Јелена послуша и г. Н. Н. јој из |
| што учинити.{S} Сведок си мојих упињања да се подигнем.{S} Али и ту се показало да велики мрзе |
| испит зрелости као приватна ученица, па да настави студије, као и толики други студенти, који п |
| <pb n="25" /> да сам остала код ње, па да сам читала ту паметну књигу.</p> <p>Јелена пође изла |
| е од себе своје досадашње васпитање, па да учините по срцу и својим убеђењима ?</p> <p>— Ја ?{S |
| ајући се да ли да оде кући или Мици, па да с овом чита мало.{S} Реши се на ово последње.</p> <p |
| ајзад.{S} Видећу са којим адвокатом, па да гледамо да те некако спасемо тога мужа.</p> <p>Пред |
| ио.</p> <p>О, како је мало потребно, па да жена, ма и за тренутак, буде срећна!{S} Неколико љуб |
| е, која је право женско и која се стара да научи домаћи посао, да кува и плете...</p> <p>И Јеле |
| јој се учини огромна неправда што мора да учи ове глупе и сувопарне предмете, кад су јој у гла |
| Чинило јој се страшно, ако тако узмора да проведе век.{S} И да ли ће моћи овако издржати.</p> |
| оја кућа није и моја...</p> <p>— Сместа да си отишао! дрекну Јелена, лупнувши ногом о под, а оч |
| етка Јелена није смела пред њим ни уста да отвори, али се после ослободила и врло често су њих |
| во за разговор, па ћу ићи.</p> <p>— Шта да платим, какав разговор?</p> <p>— Па ја сам рекао да |
| издржи сусрет са њима, не би знала шта да одговори ни на само питање „како си?“</p> <p>Кадгод |
| ео сам те се.</p> <p>Она премишљаше шта да ради.{S} Да ли да га просто истера или да покуша леп |
| м и очајањем.</p> <p>Куда ће сада и шта да ради?{S} Хукала је и плакала, али јој то не поможе.< |
| је из затвора слао упутства како и шта да ради.{S} Доби неке ситне послове и успе да плати рад |
| имала.</p> <p>Мучила се да измисли шта да му каже кад буде дошао, како да се понаша према <pb |
| тали смо обоје.{S} Ја нисам могла ништа да га питам, а он није знао како да почне.</p> <p>— Па |
| осећа, не може више без ње.{S} Он осећа да је она баш онаква какву је он жену себи желео.</p> < |
| ари.{S} Јелена је једва намолила Севића да купе све ново, а не половно у Фишеклији.{S} Чудио се |
| акву ситуацију.{S} Преклињала је Севића да је пусти с миром, да буде човек те да је се клони, б |
| тек да се пресуде.</p> <p>Јелена покуша да издаје лист сама, уз припомоћ сарадника које је анга |
| лижујући јој се све више.{S} Она покуша да се повуче, али он као да се прилепио уз њу.{S} Већ ј |
| дминистрацију.</p> <p>Јелена немаде кад да што помисли, али осети дубоко разочарење.</p> <p>— Д |
| ени живот, кад га је осигурала, зар сад да јој се јави авет прошлости!</p> <p>— Толики дивни љу |
| на ствар.</p> <p>— Лепо, шта мислиш сад да радиш ? упита он.</p> <p>— Како ме то питаш?{S} Како |
| ети Јелена јетко.{S} Сад је на мене ред да кажем: о прошлости нећемо говорити.{S} Пређи одмах н |
| била везана за њега.{S} Било ме је стид да уђем у своје надлештво, а било је особа које су ме г |
| Зар не би било боље и за мене и за тебе да ту везу, која нас више не веже, раскинемо сасвим.{S} |
| по своме мишљењу интересантније ставове да учи и напамет. </p> <pb n="29" /> <p>Колико пута је |
| — Доста је и то, али црква покушава све да брак очува.{S} Твој муж може да изјави, да он тебе в |
| ро цели узани тротоар, Јова ипак мораде да скрене мало десно, али се очеша о ону која је била с |
| и у перо.</p> <p>Јелена сасвим престаде да излази, сем на ручак и вечеру.{S} Све остало време м |
| гла да ради код куће, увече.{S} Ну, где да потражи посла.{S} Пребројала је људе које је упознал |
| } Ти имаш диван стан, а ја немам ни где да легнем.{S} Па кад ме неће венчана жена примити, ко ћ |
| ики, врло велики.</p> <p>По вечери седе да ради лекције, али су јој у глави били уредништво и ш |
| достаје ваздуха, како се гуши.{S} Хтеде да виче, али јој глас застајаше у грлу.{S} Притисну обе |
| атељеа чекао ју је Севић.{S} Она хтеде да га прође, али он пристаде уз њу.</p> <p>— Само тако, |
| а човека вређао ју је, али она не хтеде да буде груба.</p> <p>— Да се удајем нећу, јер у браку |
| , чини ми се, задоцнила.</p> <p>И хтеде да пође.</p> <p>— Хоћете ли доћи вечерас! питао је он, |
| да разазнаје предмете око себе.{S} Виде да има и мушких и женских.{S} Женскиње је стајало на не |
| очекивао њен пролазак.</p> <p>Кад виде да јој он прилази, Јелена се одвоји од Мице, добацујући |
| али није умела да се извуче, а да каже да јој је доцкан није хтела, јер како би она била спосо |
| друго и чуо, као што не би знао да каже да ли га је икада видео трезна или пијана — увек је био |
| срећне што нас узимају.{S} Па још траже да им за ту жртву с њихове стране будемо и захвалне.{S} |
| ићу све што му је било потребно да може да ради.</p> <p>Како-тако, тек штампарија поче да ради. |
| одби и изјави <pb n="117" /> да не може да га гледа, да га не може трпети у својој близини.</p> |
| Осећала је да његово присуство не може да издржи, да је оно подсећа на нешто што се она трудил |
| ава све да брак очува.{S} Твој муж може да изјави, да он тебе воли, да противу тебе нема ништа, |
| књиге, и она је била пресрећна што може да буде корисна.</p> <p>Севић се такође променио.{S} Це |
| ше из главе.</p> <p>— Па ја могу и брже да преводим, али немам речник, па сам се задржала око н |
| па све до у позну јесен.{S} Деца долазе да се наиграју, дечаци и девојчице да се протрче и да м |
| с њим, било са Севићем.{S} Веровала је да ће лично познанство учинити друкчији утисак него књи |
| није имала, бар не толико.{S} Имала је да отплаћује намештај и материјал, ваљало је живети, а |
| „Журнал“.{S} Али се не усуди, знала је да јој другарице не би после дале мира.</p> <p>— Хоћете |
| рица, својих родитеља...{S} Рачунала је да би и она сада била на универзитету...{S} Овако је пр |
| це да је она његова жена.{S} Осећала је да његово присуство не може да издржи, да је оно подсећ |
| огледом који ју је палио.{S} Осећала је да је тај поглед узбуђује, да јој уставља дах.</p> <p>— |
| дао као замахнут нож.</p> <p>Осећала је да не може дуго да издржи овакву ситуацију.{S} Преклиња |
| чиње нов живот, живот рада.{S} Хтела је да чита, да научи што више, да схвати друштвене доктрин |
| у бунилу, сва разочарана.{S} Мислила је да ће је дочекати сасвим друкчије, а оно нити јој ко ре |
| за лист и штампарија.</p> <p>Мислила је да ће се моћи одржати са штампаријом.{S} Муж јој је из |
| пропао, живео свет!{S} На нама двома је да га обновимо!</p> <p>— А шта је с Јовом? упита она.</ |
| јер би нас чвор увек жуљио.{S} Боље је да будемо добри пријатељи.{S} Веруј ми да те ја сад виш |
| молила је Јелена.</p> <p>— Па време је да идемо кући, ено сунце већ залази, бранила се Мица.</ |
| е што није и раније дошла, увераваше је да је он веома цени.{S} Узгред јој напомену да му радна |
| трајати, настави Јелена.{S} Боље ми је да се и кад-тад ослободим тога човека, него да будем ве |
| лажем се са твојом намером и мило ми је да си ти изнела то гледиште, јер, право да ти кажем, же |
| авићем и после неколико дана извести је да ће јој Павић дати посла, само не на листу, већ на из |
| еби, обасипао пољупцима, уверавајући је да је она тако дубоко ушла у његов живот, да он више не |
| ела како јој стан изгледа, дошло јој је да зарида, толико је он био далеко од оне слике, какву |
| њу већ наћи згодан посао.{S} Намеран је да покрене библиотеку за децу, јевтине књижице, које би |
| у Јову као у каквога идола, веровао је да ће он учинити нешто велико, да ће извести неку велик |
| тешкоћа има око развода брака, знао је да бирократизам све увлачи у некакве форме, не хајући з |
| а човека мојих убеђења?{S} Несумњиво је да и овде има врло умног женскиња, али <pb n="56" /> ми |
| јући да није само Јелена крива, хтео је да се покаже правичан.{S} После дугог размишљања и коле |
| гових ногу, а кад је ишао, изгледало је да на обући нема потпетица.</p> <p>Јелени скоро застаде |
| ио, можда не хотимично.{S} Изгледало је да је и самом њему јасно да нема права да се понаша као |
| “ и проти и у ду-духовни суд, ваљало је да и Севић дође, а он је бежао од тога.{S} Тако се ства |
| а што сам за тим доживела.{S} Главно је да сам била задовољна и скоро срећна, јер сам уза се им |
| према ма коме туђинцу.{S} Болело ју је да у томе човеку није према себи изазивала ништа друго |
| ита:</p> <p>— Зар не би било пријатније да изађемо, па ћемо разговарати шетајући се.</p> <p>— К |
| док се нађе какав човек који се смилује да се ожени њом.{S} Мушкарци проживе читав живот пре бр |
| S} Каткада ни сама није могла да верује да се у истини збило оно што се збило.</p> <p>Чисто сти |
| </p> <p>Мица више није хтела ни да чује да је прати.</p> <p>— Шта ћеш тамо међу оне пропалице? |
| ала се.</p> <p>Али она је имала прилике да види и друге младе парове, који нису живели као она |
| е замишљала да ће је стати труда и муке да дође и до најмлађега сарадника, који је у њеним очим |
| па су се и саме згрануле кад су виделе да је девет сати.{S} Истина задржала се, али је бар и с |
| в дан био јој је неиспуњен и она зажеле да и она што ради.{S} Севић као да то једва дочека и по |
| а.{S} Очи су му играле, као да су хтеле да прозру Јелену скроз, кроз хаљину.{S} Глас му је лако |
| ј уставља дах.</p> <p>— Ви велите дакле да у нас има жена, које би везале своју судбину за људе |
| свештеника и рећи ће ти шта треба даље да радиш и на што треба да обратиш пажњу.</p> <p>Сутрад |
| она, којој је требало читаве две недеље да којекако напише ко зна шта, и то да се појави пред љ |
| екорно.</p> <p>Јелена је горела од жеље да се упозна било с њим, било са Севићем.{S} Веровала ј |
| о ни Јелени, али је ипак горела од жеље да оде још једном, последњи пут.</p> <p>Једне вечери Је |
| ећи симпатије публике, која се, из жеље да се умеша у туђе ствари, окупила око њих, тако да Јел |
| етре, молим те да одеш одмах, остави ме да се приберем, а и време је рада.{S} Иди, ако си икада |
| жи, шта чита.{S} Он се задовољавао тиме да мирно потпише тромесечне оцене, ако није било слабих |
| >Пошто је дуго лупала главу како и чиме да почне, изабра филозофију, идеју о Богу.{S} Прелиста |
| из „<title>В. Журнала</title>“, а овоме да се понуди није имала куражи због Павића.{S} После ко |
| {S} Ја нећу да она икада зажали на мене да јој нисам дао „њено“, т. ј. удомљење.{S} Ја сам чино |
| кроз живот, да их храни и брани, а оне да рађају децу, перу и кувају.</p> <p>Затим се опет сет |
| а се онда вратише, али не бејаху срећне да привуку поглед чувених анархиста, бар је тако изглед |
| ист.{S} Чим остане сам с Јеленом, почне да рачуна: сарадници толико, хартија толико, штампа тол |
| че да се заноси, да <pb n="82" /> почне да издаје свој лист.{S} Чим остане сам с Јеленом, почне |
| сам поједине предмете и добих одобрење да полажем као приватна ученица VIII разред и матуру уз |
| го да тражи развод брака.{S} Нема сумње да ће га и добити, али кад ?{S} Знала је како се бракор |
| вио.{S} Сад ће бити суђен, а нема сумње да ће бити и осуђен.{S} Неће више имати прилику да вам |
| ради.{S} Доби неке ситне послове и успе да плати раднике и да нешто дотури и мужу.{S} Али њено |
| ним очима.{S} Није просто знала шта пре да чита.{S} Све ју је интересовало, гутала је све.</p> |
| ећањима које је имала.</p> <p>Мучила се да измисли шта да му каже кад буде дошао, како да се по |
| увиђа да не иде овако живети и стара се да им буде боље.{S} А живот је међутим тако тежак.</p> |
| имну главом у знак поздрава и окрете се да пође.</p> <p>Али, у забуни, пође вратима која су вод |
| х људи.{S} Кад затворим очи, чини ми се да га јасно видим.{S} Висок, витак, високога чела, дуге |
| ћи да сплиће цвеће.</p> <p>— Чини ми се да је он нешто изванредно, поче Јелена, као читајући.{S |
| /p> <p>— Немој тако, Јелена!{S} Сети се да си ме некад волела, сети се како смо се узели.{S} По |
| <p>Јелени скоро застаде дах.{S} Сети се да је виђала тога Јову Дугића.{S} Чула је већ и његово |
| мужевљевој.{S} Али је ћутала, бојећи се да не изгледа глупа у очима тако паметна човека.</p> <p |
| ита, тихим гласом, као прибојавајући се да је ко не чује.</p> <p>Јелена слушаше оне звучне речи |
| > <p>Јелена пође изласку, решавајући се да ли да оде кући или Мици, па да с овом чита мало.{S} |
| и о својима, <pb n="102" /> надајући се да је бар неко од њих у Драчу, али никога не нађох.</p> |
| се, али би брзо клонула, чинило јој се да је у Севићевом загрљају, а оно дотле непознато осећа |
| едну улицу. <pb n="87" /> Чинило јој се да не би могла да издржи сусрет са њима, не би знала шт |
| воје-троје посетилаца.{S} Чинило јој се да то пре подне нема краја.{S} Једва дочека подне и оде |
| што се овако свршило.{S} Чинило јој се да јој је са душе пао неки огроман терет. </p> </div> < |
| јер, право да ти кажем, женирао бих се да сам ја то учинио.{S} Грубости живота су нас раставил |
| их манија матуранткиње.</p> <p>Чудиш се да сам овде и радујеш се што сам се вратила школи!{S} Т |
| а да је пусти с миром, да буде човек те да је се клони, бар само док не сврши са испитом.{S} Ал |
| /p> <pb n="107" /> <p>— Петре, молим те да одеш одмах, остави ме да се приберем, а и време је р |
| и; у колико деца у детињству мање осете да је живот борба, у толико је њихово разочарење веће к |
| мо што их ви не видите или можда нећете да их видите, јер су вам, можда мислите, недорасле.</p> |
| рече да је најлакше ако обоје изјавите да се не трпите, да обоје желите развод.{S} На тај начи |
| Јелена, настави поново Севић, ви велите да и у нас има одважна женскиња.{S} Да ли бисте ви могл |
| а плаветна цицана кошуља.</p> <p>— Биће да је ово неки надзорник, помисли Јелена и приђе му.</p |
| да противу тебе нема ништа, да он хоће да настави живот у заједници.{S} Ствар би се онда отеза |
| мислити о томе, како ће јој бити могуће да настави живот са човеком, за кога је некада мислила |
| долази полупијан, опет поче и код куће да пије, само сад тражећи и друштво своје нове жене.{S} |
| вић доћи и церећи се, бацити јој у лице да је она његова жена.{S} Осећала је да његово присуств |
| лазе да се наиграју, дечаци и девојчице да се протрче и да мало уче, шипарице и младићи и да се |
| говим погледима и идејама.{S} Мица рече да не зна, али ће упитати брата, који се о Јови не изра |
| — Говорио сам са адвокатом и он ми рече да је најлакше ако обоје изјавите да се не трпите, да о |
| ако нешто велико.{S} Мица уосталом рече да је роман веома занима.{S} Видиш, молим те, мислила ј |
| {S} Јелена му пружи петицу, али он рече да хоће унутра, јер има да разговара с њом.</p> <p>— Шт |
| и рече му шта би хтела.{S} Овај обрече да ће разговарати са Павићем и после неколико дана изве |
| гледајући Севића како мирно једе, поче да кипи у души.{S} Једе, а и не упита је како је издржа |
| аса, приближујући јој се све више, поче да јој описује своје патње, своје жеље, које су биле та |
| .</p> <p>Како-тако, тек штампарија поче да ради.{S} Радника није било више од тројице-четворице |
| маче.{S} Крв из разбијеног потиљка поче да клизи по линолеуму.</p> <p>Јелена осети како јој нед |
| "67" /> довољно заклона.{S} Јелена поче да бежи од школе, у којој је незадовољство према њој би |
| 0_C3"> <head>III.</head> <p>Јелена поче да чита.{S} Читала је без избора и разбора, све руске п |
| се очи привикоше на полутаму и она поче да разазнаје предмете око себе.{S} Виде да има и мушких |
| дно!{S} Слушај само.</p> <p>И Мица поче да чита, тихим гласом, као прибојавајући се да је ко не |
| шко време.{S} Петар побеже од куће поче да учи типографски занат, па га и изучи.{S} За његова ш |
| да је плаћена сјајно, узе књиге и поче да ради.{S} Није било лако као што је замишљала, јер је |
| а!</p> <p>Устаде, упали светиљку и поче да ради.{S} До сванућа научила је све и израдила је све |
| није урадила.{S} Врати се столу и поче да чита, али јој се учини огромна неправда што мора да |
| ори, а Мица извади из џепа конац и поче да слаже цвеће у венац.</p> <p>— Шта то радиш, Мицо, за |
| па ће све ићи само од себе.{S} Али поче да се спотиче већ код првих реченица.{S} Обрни-осврни н |
| јало.{S} После два-три месеца опет поче да долази полупијан, опет поче и код куће да пије, само |
| и тек више него раније.{S} И Севић поче да се заноси, да <pb n="82" /> почне да издаје свој лис |
| овчаницу и изгура га.</p> <p>Севић поче да прогони Јелену.{S} Долазио је свакога дана, у свако |
| јој је струјало кроз тело.</p> <p>Поче да се игра са малим братићем.{S} Малишан, ненавикнут на |
| е махнито да је љуби.{S} Она покушаваше да се окрене, да устане, али у колико се више отимала, |
| м тако тежак.</p> <p>И Јелени се чињаше да се срећа приближује, она срећа о којој је Севић рани |
| сметало!</p> <p>И младе девојке почеше да доказују једна другој да ли удадба смета или не смет |
| суме и изјаву да Јелена нема ништа више да тражи.{S} Изволите за онај сто и пишите.</p> <p>Севи |
| о преслиша.</p> <p>Јелена не хтеде више да говори о томе, јер јој је било непријатно да слуша т |
| n="27" /> <p>— Таквима је потребан муж да их води кроз живот, да их храни и брани, а оне да ра |
| о, ако тако узмора да проведе век.{S} И да ли ће моћи овако издржати.</p> <p>Једнога дана Севић |
| адник „<title>Народног права</title>“ и да је Севић био задовољан њом.{S} Извежбала се у послу |
| у у страну, рече јој да је боли глава и да ће кући.{S} Она нека продужи са другарицама.</p> <p> |
| ти од срца желим да увек будеш срећна и да се каткада сетиш другарице која те увек воли —</p> < |
| е он држао чврсто, да је била немоћна и да мрдне.{S} Он ју је стезао на своје груди све силније |
| ситне послове и успе да плати раднике и да нешто дотури и мужу.{S} Али њено неискуство у послов |
| бна.{S} Хтела сам да искористим време и да почнем студије на универзитету.{S} Отац ме посаветов |
| сле само на тоалете и на провод, а не и да помогну мужу у његовој мучној борби.{S} Па баш и да |
| иновника, има мираз, па јој је могуће и да се уда кад хоће.</p> <p>Јелена лежаше на страни, сав |
| ају, дечаци и девојчице да се протрче и да мало уче, шипарице и младићи и да се проведу. </p> < |
| које она никако није могла да схвати и да разуме.</p> <p>Тако дође почетак нове школске године |
| рче и да мало уче, шипарице и младићи и да се проведу. </p> <pb n="10" /> <p>Обично су ту и љуб |
| уги су тврдили да је онај човек пијан и да јој није муж.</p> <p>У кварту Јелена исприча полициј |
| живи као бубрег у <pb n="114" /> лоју и да се излежава, а сад кад се бедни муж вратио из рата, |
| " /> она с правом долазити у ову кућу и да ће је сви понизно поздрављати.{S} Та шта су ти што с |
| ужу у његовој мучној борби.{S} Па баш и да се нађе нека, да ли би се одважила да пође за човека |
| лажи и убеђења без основа.{S} Ваљало би да се свет мане тих глупости.{S} Жена, ако одговара тво |
| бар и све задатке израдила.</p> <p>Одби да вечера, рекавши да је добро ужинала код Мице.{S} Оде |
| , одговори Јелена, решавајући се у себи да ли да повери слатку тајну о томе како је постала сар |
| и са мање новца.{S} Једнога дана објави да од тога и тога дана почиње издавати независан полити |
| <p>Јелена послуша и г. Н. Н. јој изради да буде постављена — за практиканта у Министарству Фина |
| је већ била прочитала Сањина, предложи да се прошетају мало.</p> <p>— Мани се, каква шетња, да |
| испред каване „Губеревац“ она предложи да се врате и окрете се не обзирући се на њега.{S} Он п |
| бранила од насртаја, Севић јој предложи да буду муж и жена, да се венчају кад је већ такав обич |
| ште ниси ни дошао, а теби до воље стоји да потражиш себи другу какву другарицу.</p> <p>— Врло д |
| <p>Она премишљаше шта да ради.{S} Да ли да га просто истера или да покуша лепим.{S} Паде јој на |
| а послодавцима.</p> <p>Није знала да ли да иде или да чека.</p> <p>— Хајдемо, повуче је Мица.</ |
| елена пође изласку, решавајући се да ли да оде кући или Мици, па да с овом чита мало.{S} Реши с |
| вори Јелена, решавајући се у себи да ли да повери слатку тајну о томе како је постала сарадница |
| ањаше се лево и десно, не знајући да ли да се рукује или не, али немаде храбрости да први пружи |
| ја, Јелена? питао је Севић.{S} Хоћеш ли да будеш моја звезда — водиља?</p> <p>Шљунак зашкрипа у |
| а ти управо хоћеш од мене ?{S} Хоћеш ли да ме убијеш !</p> <p>— Не, ни дао Бог!{S} Убити тако к |
| пекло ју је и жегло.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја, Јелена? питао је Севић.{S} Хоћеш ли да б |
| ко да се видело да он то тако хоће, али да му то није и урођено.</p> <p>Становали су у соби за |
| оже без ње, да је он све више жели, али да буде његова, сасвим његова.</p> <p>И очи би му севну |
| вићем, тако да он прими штампарију, али да прими и Севићеве дугове за хартију, прекиде све везе |
| важна женскиња.{S} Да ли бисте ви могли да одбаците од себе своје досадашње васпитање, па да уч |
| едништву, само са мањом платом.{S} Вели да му нисам баш потребан, али из пријатељства.{S} А каж |
| извињава што је онако поступио.{S} Вели да би он пристао, онда, да ти и даље радиш у штампарији |
| воју жену, да је задовољан њом, да жели да продужи заједнички живот.{S} Јелена одби и изјави <p |
| есечне оцене, ако није било слабих, или да се разгоропади ако би <pb n="71" /> била која непово |
| ради.{S} Да ли да га просто истера или да покуша лепим.{S} Паде јој на памет да би га могла на |
| има.</p> <p>Није знала да ли да иде или да чека.</p> <p>— Хајдемо, повуче је Мица.</p> <p>— Па |
| дни су осуђивали њу, а други су тврдили да је онај човек пијан и да јој није муж.</p> <p>У квар |
| S} Жена и деца неби се никада преварили да ли је баш он или не.{S} Псовка и</p> <p>само псовка. |
| ш да радим вечерас.{S} Кад смо одлучили да живимо овако како смо уговорили, <pb n="98" /> нећу |
| свет, који тако воли да прети, не воли да иде по судовима, већ радије прашта и кажњавање остав |
| казати.{S} А и наш свет, који тако воли да прети, не воли да иде по судовима, већ радије прашта |
| би му поставила питање, да ли он мисли да би се код нас нашла девојка која би смела да закључи |
| сно шта Севић сад намерава и како мисли да удеси живот: с њом или сам за себе.{S} Била је начис |
| кобан по њу, уздрхтавала је при помисли да ће Севић ускоро доћи, да ће понова заузети место кра |
| ебан, али из пријатељства.{S} А каже ми да и ти радиш код њега, на издањима.{S} Ниси ми о томе |
| да будемо добри пријатељи.{S} Веруј ми да те ја сад више ценим него пре, јер те је животна бор |
| а сутра.</p> <p>Мица више није хтела ни да чује да је прати.</p> <p>— Шта ћеш тамо међу оне про |
| ико се у његову присуству не усуђује ни да проговори.</p> <p>— Па то личи на онога што га свако |
| ата, измучен и исцеђен, госпођа неће ни да га види.{S} Док смо се ми мучили за отаџбину, госпођ |
| ли ће он пристати?</p> <p>— Он неће ни да чује!</p> <p>— У сваком случају покушај да га привол |
| </p> <p>— Доста, доста, не могу више ни да те гледам ни да те слушам.{S} Иди ми испред очију, ј |
| се то изведе?{S} Родитељи неће хтети ни да чују о удаји, и то још за Севића, и нарочито не сад, |
| доста, не могу више ни да те гледам ни да те слушам.{S} Иди ми испред очију, јер, тако ми Бога |
| орио са својим уредником, донесе Јелени да код куће преводи фељтоне.</p> <p>Јелена, сва срећна, |
| те.{S} Хвала, госпођице, будите уверени да ће нам ваша сарадња бити драгоцена.{S} Али извините, |
| у догоди нешто непријатно, нама се чини да смо ми најнесрећнији на свету, да се тако што само н |
| нико ништа и не зна.{S} Све нам се чини да је и најусрдније и најдубље саучешће пријатеља мало. |
| ца! помисли Јелена и намах јој се учини да разуме мржњу радника према послодавцима.</p> <p>Није |
| риступа у уредништво, који су задовољни да их свет види како улазе у штампарију.</p> <p>Дугић ј |
| евуче руком преко чела, као да се увери да ли је заиста жива, будна.{S} Сети се последње сцене |
| ма.{S} Јелена је обично казивала матери да иде овој или оној другарици.</p> <p>Сасвим се ослобо |
| ог његовог писања.{S} Дугић му одговори да је он неблагодаран, кад се тако понаша према њему, к |
| а ћу ја овако рђаво проћи.{S} Видела си да сам био пун идеала и нада.{S} Веровао сам да ће се м |
| осла и стан.{S} Не могу ваљда захтевати да ме ти и даље издржаваш.{S} Чинила си то док сам био |
| убни лекар, морала се много савлађивати да буде довољно прибрана око оно двоје-троје посетилаца |
| инара употреби на себе, а ја ћу гледати да ти се одужим за све што си учинила досада за мене.{S |
| овећа своје приходе?{S} Па се онда сети да је била сарадник „<title>Народног права</title>“ и д |
| ћа. </p> <pb n="38" /> <p>У том се сети да ништа од задатака није урадила.{S} Врати се столу и |
| p>Поче мучан живот.{S} Ваљало је радити да би се живело, али ма колико да се радило, није се мо |
| се рукује или не, али немаде храбрости да први пружи руку. </p> <pb n="72" /> <p>— Господине, |
| упита. </p> <pb n="93" /> <p>Он заусти да каже нешто, али се предомисли, махнувши само руком.< |
| Севић је нападао данашњи брак, наводећи да је неправедан по жену и неморалан по читаво човечанс |
| p> <pb n="75" /> <p>Не би се могло рећи да Севић није био нежан и пажљив према својој жени; нап |
| јео и тешко би <pb n="50" /> било рећи да ли је пио ракију уз јело или је јео уз ракију.</p> < |
| авног Савета.{S} Јелена застаде, хотећи да скрене својој кући.</p> <p>— Зар нећемо вечерати зај |
| ита.</p> <p>Јелена је ћутала, не хотећи да растера лепе слике, које јој је причање Севићево изв |
| ћ је лако обухвати око паса, као хотећи да је чува да се не спотакне.</p> <p>Ишли су најкраћим |
| већ на прагу.{S} После подне ћемо отићи да ти покажем штампарију, па ћемо после у варош да купи |
| а протепа отац, с муком се уздржавајући да не зајеца.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Ја нисам могл |
| >Али сад шта је ту је.</p> <p>Увиђајући да није само Јелена крива, хтео је да се покаже правича |
| упита је он чим је спази и не чекајући да она њега ослови.</p> <p>— Молим, где је канцеларија |
| учила своје лекције, силом се отимајући да више не мисли на уредништво.{S} Али у колико је више |
| <p>И Севић трпаше гомиле лажи, знајући да ће му то његово причање стећи симпатије публике, кој |
| ом, клањаше се лево и десно, не знајући да ли да се рукује или не, али немаде храбрости да први |
| а.{S} Јелена пристаде одмах, сматрајући да је плаћена сјајно, узе књиге и поче да ради.{S} Није |
| p>— Па какав је? упита Мица, престајући да сплиће цвеће.</p> <p>— Чини ми се да је он нешто изв |
| ћи се онога што је урадила, а осећајући да је крива, није тражила ничије друштво, већ је избега |
| не знајући ни сама зашто, али осећајући да то што је она имала није она срећа о којој је слушал |
| , сва срећна, приону на посао, верујући да почиње онај живот о коме јој је Севић <pb n="76" /> |
| иње није тако васпитано.</p> <p>— Значи да не познајете наше женскиње кад тако говорите.{S} Има |
| ју, да што помогне мужу.{S} Он је научи да чита коректуре, ревизије, показа јој како да води књ |
| зрадила.</p> <p>Одби да вечера, рекавши да је добро ужинала код Мице.{S} Оде у своју собу, па, |
| венчања раније отишла од куће, рекавши да ће на излет до Авале, нашла се са Севићем на железни |
| тим била тек почетница.{S} Ипак се реши да му да, само да оду проти.</p> <p>— Добро, дођи сутра |
| ро пође вратима.</p> <p>— Јелена, чекај да се договоримо, повика Мица за њом.</p> <p>Али Јелена |
| его, хајде, остави књигу, па се спремај да изађемо, навали Јелена. </p> <pb n="22" /> <p>— Мрзи |
| чује!</p> <p>— У сваком случају покушај да га приволиш да пристане.{S} Макар му дали и који гро |
| девојке почеше да доказују једна другој да ли удадба смета или не смета довршењу школе.</p> <p> |
| овај је дочека пријатељски, поласка јој да лепо изгледа, прекоре је што није и раније дошла, ув |
| ици, она повуче Мицу у страну, рече јој да је боли глава и да ће кући.{S} Она нека продужи са д |
| p> <p>Сутрадан јој дође мати и рече јој да се обрати г. Н. Н., пријатељу њенога оца, који ће на |
| а!{S} Неколико љубазних речи могу у њој да изгладе успомене на месеце или године ранијег бедног |
| моја женица! церекао се Севић.{S} Веруј да никада ниси била лепша, нити сам те икада више волео |
| S} Мени је све то одвратно.{S} Нећу чак да вам речем ни једне речи прекора.{S} Звао сам вас рад |
| кривицама, а доста кривица имало је тек да се пресуде.</p> <p>Јелена покуша да издаје лист сама |
| м.</p> <p>— Да седнемо мало, колико тек да одморимо ноге.</p> <p>Седели су неко време ћутећи.{S |
| а је очекивала нешто што је требало тек да дође.{S} Ни пред самом собом није смела да призна да |
| љада динара на име удомљења.{S} Сматрам да је Јелена тиме потпуно измирена и од вас тражим приз |
| рству нисам била потребна.{S} Хтела сам да искористим време и да почнем студије на универзитету |
| ја сам имала таквих часова, мислила сам да задовољавам своје срце кад сам се удавала за човека, |
| м био пун идеала и нада.{S} Веровао сам да ће се моћи што учинити.{S} Сведок си мојих упињања д |
| ремати миразе, али сам могао и хтео сам да им дам комад хлеба у руке.{S} Са Јеленом је испало д |
| p>— Једва те нађох, рече јој, а чуо сам да си дошла.{S} Како само дивно изгледаш, права париска |
| а? упита најзад Севић.</p> <p>— Верујем да има, одговори Јелена.</p> <p>— Ја не познајем ниједн |
| и косом.{S} Панталоне нису могле сасвим да сакрију кривину његових ногу, а кад је ишао, изгледа |
| гализујемо положај у коме смо и налазим да је сасвим природно да се и формално уништи брак, кој |
| е својим браком!{S} Ја ти од срца желим да увек будеш срећна и да се каткада сетиш другарице ко |
| мног женскиња, али <pb n="56" /> мислим да нема ниједне која не одбацује и помисао да у браку, |
| што је имао у глави.</p> <p>— Ја мислим да он није био лењ, прихвати Севић.{S} Он није хтео да |
| ечи и погледе.{S} Била је начисто с тим да га не воли, али јој је ипак било пријатно, и преко д |
| уди.{S} Ова се закикота и баци се ногом да удари непристојника.{S} Али и једно и друго били су |
| д јој, понеки пут, не би пошло за руком да се састане са Севићем, читаву ноћ не би имала мира.< |
| године, постао већ свој човек, способан да живи од свога рада.{S} Отац му је међутим био умро, |
| и с другим.{S} А можда није био сигуран да би и она волела њега истом љубављу ...</p> <p>Дугић |
| , из несташлука, или неко ко је био лењ да оплете себи венац.{S} Знаш врло добро да се ни ја ни |
| урадили урадили сте.{S} Нисам вас звао да овде приређујемо сцене измирења и праштања.{S} Мени |
| а мењам.{S} Ти си данас у подне показао да нас ништа не веже, већ да свако има свој пут.{S} Врл |
| > <pb n="85" /> <p>Павић, који се бојао да штампарија не оде на покриће кривичних трошкова, ста |
| зноју.{S} Превуче руком преко чела, као да се увери да ли је заиста жива, будна.{S} Сети се пос |
| оз тело струји нека слатка топлина, као да јој се груди подигоше у вис.</p> <p>Како већ нису зн |
| ла је како је подухвата нека ватра, као да јој по жилама потекоше пламенови место крви.{S} Тело |
| >— Само тако, то је лепо, викао је, као да је хтео намерно да скрене пажњу пролазника.{S} Док с |
| збуркана прса.{S} Очи су му играле, као да су хтеле да прозру Јелену скроз, кроз хаљину.{S} Гла |
| внога листа мора се преводити брзо, као да се пише из главе.</p> <p>— Па ја могу и брже да прев |
| и је, Јелена, те си тако црвена.{S} Као да си сад из казана? упиташе је.</p> <p>— Брзо сам ишла |
| коме се ништа није могло волети.{S} Као да га и сад гледам: пре одвратан него симпатичан.{S} Ал |
| најкраћим путем ка Калемегдану.{S} Као да им се обома журило да што пре стигну.{S} Тек овда-он |
| ена чу једну крупну псовку, па онда као да нешто пуче.{S} То је уредник исправљао неку погрешку |
| S} Ја ћу наставити свој живот и рад као да ти у опште ниси ни дошао, а теби до воље стоји да по |
| ог мушког лица, његових очију, које као да је осећала на себи.{S} Плану у лицу, задрхта целим т |
| вих рамена, други мањи, шепав, коме као да су панталоне оптрчавале око ногу.</p> <p>— Ко је она |
| е на брегу више Драча, чинило ми се као да сам најзад приспела у пристаниште спасења.</p> <p>Че |
| овољна сама собом.{S} Чинило јој се као да почиње нов живот, живот рада.{S} Хтела је да чита, д |
| лу, срете Севића.{S} Учинило јој се као да је он очекивао њен пролазак.</p> <p>Кад виде да јој |
| } Неосветљен, разголићен, чинило се као да спава.</p> <p>— Хајдемо да прођемо мало и по Калемег |
| Па се сети Севићевих погледа, који као да су је свлачили.{S} Опет јој беше некако нелагодно, а |
| {S} Она покуша да се повуче, али он као да се прилепио уз њу.{S} Већ је осећала његов дах, ужаг |
| стојећи, озбиљно.{S} Севићу је било као да улази у лавовски кавез, подрхтавао је, ногавице око |
| рушевине.{S} Гле, није сама, нешто као да се миче испод њених ногу.{S} Спусти поглед и виде Се |
| е за то што га је силно волела, већ као да му се извини што је мислила да је себичан, да не вод |
| олако.{S} Он, висок, укрућен, Севић као да је потрчкивао за њим.{S} Прођоше крај ње и не поглед |
| зажеле да и она што ради.{S} Севић као да то једва дочека и пошто се договорио са својим уредн |
| знаш?</p> <p>Јелена начини гримасу као да не зна о коме то Мица говори.</p> <p>— Та знаш га; у |
| /p> <pb n="12" /> <p>— Шта се чиниш као да не знаш?{S} Плетеш венац и говориш чаролије, гаташ х |
| акав разговор?</p> <p>— Па ја сам рекао да се плати тај посао о коме си ми говорила.{S} Ја ниса |
| .{S} Сад идите.</p> <p>Севић није чекао да му се понови.{S} Излете као из топа и полете улицом. |
| а мужа, који је по свима пресудама имао да издржи више од три године затвора.{S} То му је била |
| оца што друго и чуо, као што не би знао да каже да ли га је икада видео трезна или пијана — уве |
| лободна времена и понова ме обузе мисао да полажем матуру.{S} Радила сам поједине предмете и до |
| змишљајући о школи, у њој се заче мисао да полаже испит зрелости као приватна ученица, па да на |
| нема ниједне која не одбацује и помисао да у браку, место благостања, нађе борбу за опште добро |
| о псовка.{S} Севић се уопште није сећао да је од оца што друго и чуо, као што не би знао да каж |
| да си ти изнела то гледиште, јер, право да ти кажем, женирао бих се да сам ја то учинио.{S} Гру |
| е ноћио, не за то што јој је било криво да јој није одмах дошао, већ што јој се чинило да би тр |
| е и кад-тад ослободим тога човека, него да будем везана за њега до краја свога или његовог живо |
| ли муштерија?</p> <p>— Остави се, него да разговарамо озбиљно.</p> <p>Он седе.</p> <p>— Важно? |
| {S} Није јој остајало ништа друго, него да тражи развод брака.{S} Нема сумње да ће га и добити, |
| Куд сви, ту и ми! уздахну отац.{S} Него да видимо како ћемо се сместити.</p> <p>Била је то „Чит |
| le>В. Журнала</title>“, ревноснија него да су је плаћали.{S} С муком је код куће преводила поје |
| нож.</p> <p>Осећала је да не може дуго да издржи овакву ситуацију.{S} Преклињала је Севића да |
| " /> <p>Јелени не остаде ништа друго до да пође, праћена радозналцима.{S} Једни су осуђивали њу |
| ави Севић скоро тужно, а тако бих желео да имам добру другарицу, какву ја у себи замишљам.</p> |
| око њега и Севића, а он још није доспео да је примети.</p> <p>— Како само да им -се приближим? |
| ику друштвену реформу, па је ваљда хтео да се и он уз њега прослави.{S} Њихову пријатељству ишл |
| ио лењ, прихвати Севић.{S} Он није хтео да руши традицију о сродству, зато што би тиме, по конв |
| ње листа, понова рачунао и увек налазио да може почети и са мање новца.{S} Једнога дана објави |
| а, то је због слагача, па бих вас молио да и ви тако чините.{S} Хвала, госпођице, будите уверен |
| ој сестри.{S} Видиш, он јој није бранио да се воли с другим.{S} А можда није био сигуран да би |
| сли шта да му каже кад буде дошао, како да се понаша према <pb n="91" /> њему.{S} Она није прем |
| новаца, а она тога није имала.{S} Како да повећа своје приходе?{S} Па се онда сети да је била |
| сетама Јелени, која већ није знала како да га се отресе.{S} Обраћала се полицији за заштиту, ал |
| пит ју је испуњавао ужасом.{S} Али како да се то изведе?{S} Родитељи неће хтети ни да чују о уд |
| та коректуре, ревизије, показа јој како да води књиге, и она је била пресрећна што може да буде |
| ништа да га питам, а он није знао како да почне.</p> <p>— Па сад? упитах бојажљиво.</p> <p>— К |
| смо ми већ давно раздвојени.{S} Свакако да ниси заборавио шта смо уговорили онда кад си дошао и |
| „на мирење.“ Али Севић не хтеде никако да дође.{S} Најзад га некако добавише преко полиције.{S |
| оварања, да се наравна са Павићем, тако да он прими штампарију, али да прими и Севићеве дугове |
| и све то на један неспретан начин, тако да се видело да он то тако хоће, али да му то није и ур |
| ша у туђе ствари, окупила око њих, тако да Јелена није могла да изађе из круга који се образова |
| е радити да би се живело, али ма колико да се радило, није се могло зарадити онолико колико је |
| ебало док се Севић мало прибрао, толико да је могао испричати својој жени шта је било. </p> </d |
| теже малишана на груди, стеже га толико да чу како му крцнуше кости.{S} Дете врисну, зачуђено и |
| кивала оно што <pb n="65" /> је требало да дође.{S} И то што је очекивала осети најзад, на свом |
| ао, већ што јој се чинило да би требало да га то пита, али оћута.</p> <p>— Ниси се променио, из |
| че.</p> <p>Јелени је све јасније бивало да између стварности и снова има врло велике разлике, к |
| да се подигнем.{S} Али и ту се показало да велики мрзе мале, да их даве, да реакција мрзи слобо |
| едан неспретан начин, тако да се видело да он то тако хоће, али да му то није и урођено.</p> <p |
| звукла.{S} Чинило јој се нечувено смело да се појави тамо, она, којој је требало читаве две нед |
| јој Севић говори.{S} Доста јој је било да чује његов глас, тужни глас, који је јадиковао.{S} О |
| друштвена несрећа.{S} Чудно јој је било да читави човечји род спава, не осећајући своју несрећу |
| на испит зрелости.{S} Јасно јој је било да га неће положити, да уопште неће ни доћи до њега, је |
| уташе размишљајући.{S} Очевидно је било да ни њега ништа више није везивало за ову жену, чији ј |
| о сем равнодушности.{S} Стид ју је било да се она, ни сама не зна како, некада просто напросто |
| положају.{S} Никаква изгледа није било да ће се што поправити.{S} Понеки пут, у сумрак, Јелена |
| и оне прошетају.</p> <p>— Боље би било да идемо кући, нудила је Мица. </p> <pb n="17" /> <p>— |
| ршетак гимназије.</p> <p>— Како би било да свршимо то и не питајући никога?{S} Ја ћу спремити с |
| и јој то не поможе.</p> <p>Како би било да се обрати оцу!</p> <p>И она, дршћући од узбуђења и с |
| није одмах дошао, већ што јој се чинило да би требало да га то пита, али оћута.</p> <p>— Ниси с |
| лемегдану.{S} Као да им се обома журило да што пре стигну.{S} Тек овда-онда измењали би по коју |
| етњу, после подне.{S} Нешто ју је вукло да изађе.{S} Гушила се у кући.{S} Замишљена и расејана |
| а пролазило, све ју је нешто више вукло да бар оде у уредништво, само да види шта је са њеним р |
| идећу са којим адвокатом, па да гледамо да те некако спасемо тога мужа.</p> <p>Пред вече стари |
| четница.{S} Ипак се реши да му да, само да оду проти.</p> <p>— Добро, дођи сутра у три сата по |
| задржавати тражењем правог израза, само да би посао био што пре готов.{S} Брзо је сасвим ушла у |
| } Хтела не хтела, пусти га унутра, само да јој се не скупља свет.</p> <p>— Шта хоћеш? питала је |
| , да ти и даље радиш у штампарији, само да она буде на његово име.{S} Али што је било, било.{S} |
| ише вукло да бар оде у уредништво, само да види шта је са њеним радом, који још никако није био |
| често, с Милицом, ишла близу њих, само да улови коју њихову реч.{S} Није чула ништа интересант |
| вршавају предходне формалности.{S} Само да ли ће он пристати?</p> <p>— Он неће ни да чује!</p> |
| раније.{S} Она је мислила да треба само да се прихвати посла, па ће све ићи само од себе.{S} Ал |
| о код нас, онда је књига забрањена само да би јој се начинила реклама.{S} Стварно добрим књигам |
| понаша као муж, према жени која не само да сама себе издржава, већ је помагала и њега у затвору |
| и се како смо се узели.{S} Помисли само да сам ја онај човек који је на себе примио ту незахвал |
| оспео да је примети.</p> <p>— Како само да им -се приближим? питала се она.</p> <p>Из њене окол |
| а ничега примамљивог.{S} Хтела бих само да на известан начин легализујемо положај у коме смо и |
| инило се као да спава.</p> <p>— Хајдемо да прођемо мало и по Калемегдану.{S} Ја волим ову дубок |
| дставку за свештеника, само је потребно да наведем и твој стан.{S} Где станујеш?</p> <p>— Ја?{S |
| дао Севићу све што му је било потребно да може да ради.</p> <p>Како-тако, тек штампарија поче |
| време, није могла отргнути.{S} Наравно да код куће нико није ни слутио о тим посетама.{S} Јеле |
| екога.{S} У ствари било јој је незгодно да иде <pb n="23" /> сама.{S} Радним даном ишла је, али |
| оме смо и налазим да је сасвим природно да се и формално уништи брак, који је стварно већ одавн |
| лепо, викао је, као да је хтео намерно да скрене пажњу пролазника.{S} Док сам био здрав, радио |
| употреби, истроши.{S} Било јој је јасно да јој ваља много радити.{S} Са друштвом, у којем је се |
| </p> <pb n="112" /> <p>Јелени би јасно да ће с њим тешко изаћи на крај.</p> <p>— Човече, та шт |
| } Изгледало је да је и самом њему јасно да нема права да се понаша као муж, према жени која не |
| изгледаш чак и боље.</p> <p>— Вероватно да изгледам мало боље, јер сам имао прилику да се ваљан |
| без речи, ма да јој је било непријатно да је свет види с њим.{S} Био јој је одвратан, а и стид |
| вори о томе, јер јој је било непријатно да слуша те неоправдане нападе.{S} Опрости се и оде кућ |
| а оплете себи венац.{S} Знаш врло добро да се ни ја ни ти нећемо удати не само ове године, него |
| еље да којекако напише ко зна шта, и то да се појави пред људима који свакога <pb n="31" /> дан |
| д, на своме грлу.{S} Севић поче махнито да је љуби.{S} Она покушаваше да се окрене, да устане, |
| њом или сам за себе.{S} Била је начисто да је по њу боље, а можда и по њега, да се не везују по |
| жена ћефу и прохтевима мужа, има просто да га задовољава, да му пере и кува.{S} Идеалан је брак |
| опет.{S} Хоће унутра, има, вели, нешто да јој каже.{S} Она га пусти, али се одмах покаја.{S} Б |
| ју подједнаких права на живот.{S} И зар да женскиње буду ропкиње, да због глупог друштвеног уре |
| ме си ми говорила.{S} Ја нисам милионер да губим време... нити филантроп, да...</p> <p>— На, са |
| ј човек ме напада и вређа.{S} Молим вас да га водите у кварт.</p> <p>— Муж сам ти ја, а не „ова |
| и да покуша лепим.{S} Паде јој на памет да би га могла наговорити на развод брака.</p> <p>— Слу |
| ињао непознатога, коме је пало на памет да се баш сад шета по Калемегдану. </p> <pb n="66" /> < |
| с девојчиће.{S} Ово је ваљда десети пут да ме гура.</p> <p>— А што се и ти мало не склониш с пу |
| подне показао да нас ништа не веже, већ да свако има свој пут.{S} Врло добро си учинио што си н |
| ш само мало.</p> <p>Мица, навикнута већ да попушта, довикну другарицама да иду, а оне ће за њим |
| у чудну снагу, а у исто време и потребу да ту снагу употреби, истроши.{S} Било јој је јасно да |
| тражим признаницу на обе суме и изјаву да Јелена нема ништа више да тражи.{S} Изволите за онај |
| увши руке под чело.</p> <p>— Хвала Богу да се и ти смириш! добацише јој две-три другарице идући |
| Јелена је била мирна.{S} Молила се Богу да буде осуђен, јер би осуда по онаквим делима за каква |
| и је на себе примио ту незахвалну улогу да те уведе <pb n="113" /> у живот, да сам ти управо ја |
| амо зато, што, немајући мираза, не могу да се удаду.{S} То је неправо.{S} Мушкарац има права да |
| а шетња, данас је дан оних који не могу да шетају других дана.{S} Уосталом и касно је већ, ја ћ |
| title>Великог Журнала</title>“.{S} Кажу да је и он неки паметан човек, и он је анархиста.{S} По |
| , јер им родитељи, колико могу, не дају да осете сву тежину и грубост.{S} У колико је имовно ст |
| церемоније око венчања.{S} А у случају да не пристају једно уз друго, није им тешко растати се |
| о.{S} Девојке имају часова кад не умеју да мисле, кад су само крв и осећај, хладнокрвност и здр |
| ти и осуђен.{S} Неће више имати прилику да вам досади.{S} Ви можете ићи, а он остаје овде. </p> |
| згледам мало боље, јер сам имао прилику да се ваљано одморим.{S} А и ти изгледаш добро, много б |
| преко полиције.{S} Он изјави свештенику да воли своју жену, да је задовољан њом, да жели да про |
| под разним изговорима, али увек у циљу да јој извуче који грош.{S} Ако му Јелена не би отворил |
| ла тек почетница.{S} Ипак се реши да му да, само да оду проти.</p> <p>— Добро, дођи сутра у три |
| већ нису знали ни једно ни друго о чему да говоре, Јелена климну главом у знак поздрава и окрет |
| е он веома цени.{S} Узгред јој напомену да му радна снага баш није потребна, јер има на „лагеру |
| мислила је Јелена, та гуска је у стању да разуме и такве ствари, а ја сам се наљутила на њу шт |
| Што си тражила посла, кад ниси у стању да га радиш ?{S} За уредништво једнога свакодневнога ли |
| рака...</p> <p>— А, не!{S} Немам намеру да се по други пут женим, кад ми је жива жена коју обож |
| служавкама шта хоће, а ја ћу рећи брату да га мало преслиша.</p> <p>Јелена не хтеде више да гов |
| како смо уговорили, <pb n="98" /> нећу да твоје присуство овде ремети моје послове и мој начин |
| ије било станка, наставимо пут.{S} Нећу да ти описујем тегобе тога пута нити језиве призоре кој |
| и нико.{S} И онда се још љутиш.{S} Нећу да идем, одговори Мица одлучно, решена да не изађе, и и |
| Чекај, да се погодимо...</p> <p>— Нећу да се погађам, одмах напоље.</p> <p>— Слушај, дај ми но |
| и што је учињено не мења се.{S} Ја нећу да она икада зажали на мене да јој нисам дао „њено“, т. |
| ло добра, ја сам тобом задовољан и нећу да се раздвајам.{S} Тешке године су прошле, сад ћемо те |
| ра или трговца.{S} Севић пребаци Дугићу да је то све због његовог писања.{S} Дугић му одговори |
| е не могу без тебе, говорио је.{S} Хоћу да будеш увек уз мене.</p> <p>Јелена је осећала да више |
| Уопште није више рачунала са могућношћу да ће се још срести.{S} Сад јој се учинио као жива прет |
| {S} Кад већ одмакоше, Јелена позва Мицу да и оне прошетају.</p> <p>— Боље би било да идемо кући |
| <p>Спремајући се за одлазак замоли Мицу да јој позајми „<title>Сањина</title>“.</p> <p>Те вечер |
| раније, сав радостан.{S} Исприча одмах да је нашао једну штампарију, малу, да ју је купио за м |
| ена.</p> <p>— За то што морам сад одмах да идем, јер треба наћи посла и стан.{S} Не могу ваљда |
| борба прекалила...</p> <p>— Волела бих да ту борбу нисам познала, али шта је ту је.</p> <p>Дођ |
| у.</p> <p>— Боли ме нешто глава, па бих да прошетам.{S} Хајдемо заједно, позва је.</p> <p>— Хај |
| А, да, како сам увек у послу, заборавих да те питам треба ли ти што од одела.{S} Јесен је већ н |
| је се клониле.</p> <p>Једном Јелена баш да уђе у уредништво, а Севић испаде пред њу.</p> <p>— Б |
| <p>— Слушај, Петре, рече му.{S} Ти знаш да смо ми већ давно раздвојени.{S} Свакако да ниси забо |
| је већ добрих шест година.</p> <p>Знаш да сам била у Министарству Финансија, где ме је затекао |
| ица.</p> <p>— Увек ти тако, никад нећеш да ми учиниш по вољи.{S} Да сам ти казала да останемо к |
| имо хоће ли штампати!...</p> <p>— Видиш да сад има друга посла.{S} Доћи ћеш сутра, кроз који да |
| У сваком случају покушај да га приволиш да пристане.{S} Макар му дали и који грош, да му се зам |
| новим романом.</p> <p>— А ти не мислиш да излазиш? упита Јелена.</p> <p>— Куда бих?{S} Уморна |
| одговори одлучно:</p> <p>— Не, имам још да радим вечерас.{S} Кад смо одлучили да живимо овако к |
| кажем штампарију, па ћемо после у варош да купиш шта ти треба.</p> <p>Јелена му се обисну о вра |
| највећи добротвори човечанства.</p> <p>Да се међутим Јелена упитала у чему се састоји друштвен |
| поја, ама морате и ви у кварт.</p> <p>— Дабогме, и она у кварт, да се расправимо пред полицијом |
| ве погледе сматра непристојним није јој давала да дуго о њему мисли.</p> <p>Кад изби код сата, |
| у“. „<title>Народно право</title>“ није давало богзна какву зараду, али се исплаћивало. </p> <p |
| врло дугом чланку, напао владу што, не давањем већег кредита на просвету, одржава народ у мрак |
| Не разумем зашто би се иначе девојкама давао мираз!</p> <p>Мица ућута, завидећи помало Јелени, |
| у Топчидер, јер им Калемегдан није више давао <pb n="67" /> довољно заклона.{S} Јелена поче да |
| м несташлуком.{S} Ниједној другарици не даваше мира.{S} Притрчи тек другарици и свали је у трав |
| се показало да велики мрзе мале, да их даве, да реакција мрзи слободу...</p> <p>— Остави се, м |
| ?</p> <p>Давно већ нисам никоме писала, давно никоме нисам отворила срце, од онда још кад сам п |
| живот, на брак, — све што је Јелена већ давно била чула из његових уста.</p> <p>— Буди сад уз м |
| етре, рече му.{S} Ти знаш да смо ми већ давно раздвојени.{S} Свакако да ниси заборавио шта смо |
| ју.</p> <p>Питаш откуда ја овде?</p> <p>Давно већ нисам никоме писала, давно никоме нисам отвор |
| не, дај сад бар половину.</p> <p>Она му даде двадесет динара, које он пусти из руке, као багате |
| зама шета због тога, што има служавки и дадиља, које „случајно“ гура до миле воље и којима доба |
| из протине канцеларије.</p> <p>— А не, дај сад бар половину.</p> <p>Она му даде двадесет динар |
| погађам, одмах напоље.</p> <p>— Слушај, дај ми новац, па ћемо онда проти.</p> <p>— Сад одмах? у |
| жене, којој си загорчао живот?</p> <p>— Дај бар нешто сад?{S} Видиш какав сам! тражио је он без |
| у.</p> <p>— Па, добро... да одем... али дај ми бар који грош за ручак.{S} Долазим из Бугарске.. |
| д будемо изашли.</p> <p>— Не може, него дај сад половину.</p> <p>— Петре, човече, та имај милос |
| > <p>— Пара?{S} А што се онда девојкама даје мираз!{S} Колико будем имала мираза биће доста док |
| росто напросто продаје и уз њу се често даје још и „приде“, као уз какву робу.{S} То „приде“ вр |
| ми испред очију, јер, тако ми Бога, не дајем ни пару за твој</p> <p>живот, ако те се само дота |
| део „<title>Журнала</title>“.</p> <p>— Дајте, затражи уредник, загледајући нешто око машине и |
| итељи, јер им родитељи, колико могу, не дају да осете сву тежину и грубост.{S} У колико је имов |
| скривала ни својих телесних дражи, није дакле чудо што ју је он посматрао онаквим очима.{S} Сам |
| да јој уставља дах.</p> <p>— Ви велите дакле да у нас има жена, које би везале своју судбину з |
| ећи, док она не запита:</p> <p>— Шта си дакле наумио?</p> <p>— Кад сам по ручку отишао од тебе, |
| , знала је да јој другарице не би после дале мира.</p> <p>— Хоћете ли на Калемегдан? упита. </p |
| ељског шпијуна.{S} Није ми га било жао, далеко од тога.{S} Болело ме је само то, што сам још ув |
| ошло јој је да зарида, толико је он био далеко од оне слике, какву је она замишљала.{S} Али ниј |
| тојника.{S} Али и једно и друго били су далеко од тога да покажу какав гњев; не обоје се мирно, |
| да га приволиш да пристане.{S} Макар му дали и који грош, да му се замажу очи. </p> <pb n="110" |
| д му не би само предало боцу, већ би је дало матери.</p> <p>Онда би отац, и не гледајући децу, |
| како пера клизе по глаткој хартији.{S} Даље је замишљала да ће је стати труда и муке да дође и |
| били на течају.{S} Па се и то сврши.{S} Даље, на универзитет, није се могло, јер није радио.{S} |
| ку за свештеника и рећи ће ти шта треба даље да радиш и на што треба да обратиш пажњу.</p> <p>С |
| а ја те волим, волим!</p> <p>Севић је и даље декламовао, али га она није слушала.{S} Била је ка |
| а тебе.</p> <p>И Севић се пренемагаше и даље, говорећи о својим идеалима, о својим погледима на |
| </p> <p>Уредник га узе, али загледаше и даље око машине.</p> <p>— А шта је ?{S} Поезија, проза |
| S} Вели да би он пристао, онда, да ти и даље радиш у штампарији, само да она буде на његово име |
| .{S} Не могу ваљда захтевати да ме ти и даље издржаваш.{S} Чинила си то док сам био тамо, али ј |
| ш! добацише јој две-три другарице идући даље.</p> <p>— Мицо, ходи овамо! позва Јелена једну дру |
| р помислили који пут на мене? питаше он даље, хватајући је за руку.</p> <p>Она не одговори.</p> |
| миразе, али сам могао и хтео сам да им дам комад хлеба у руке.{S} Са Јеленом је испало друкчиј |
| Како само дивно изгледаш, права париска дама!</p> <p>Њој је било одвратно то што је он посматра |
| {S} Писмо родитељима Јелена је написала дан раније и предала га пошти.{S} Све је било врло прос |
| мио документа за обоје.{S} Јелена је на дан венчања раније отишла од куће, рекавши да ће на изл |
| ади, па га се и Јелена засити.{S} Читав дан био јој је неиспуњен и она зажеле да и она што ради |
| /p> <p>— Мани се, каква шетња, данас је дан оних који не могу да шетају других дана.{S} Уостало |
| уга посла.{S} Доћи ћеш сутра, кроз који дан.{S} И извуче је.</p> <p>Ваздух на улици, свежији не |
| о које саопштење, да му је за тај и тај дан одређен претрес по „штампарској кривици“, а по тужб |
| одлазе у Топчидер о празницима, на цео дан.{S} Мора се отићи, ма само и једном годишње.</p> <p |
| друкчије, а оно нити јој ко рече „добар дан“ ни „збогом“.</p> <p>— Јазбина! помисли, а пред очи |
| е мучила се око превођења.{S} Из дана у дан у дан радила је брже и сигурније.</p> <p>— Морамо т |
| ла се око превођења.{S} Из дана у дан у дан радила је брже и сигурније.</p> <p>— Морамо тражити |
| пред људима који свакога <pb n="31" /> дана напишу све оно што свакога дана изађе у онако обим |
| а ћемо за ручак ? упита је Севић првога дана ујутру.</p> <p>— Па зар ја да кувам? упита Јелена |
| p>Чекали смо лађу, која је била свакога дана авизирана, али која никако није долазила.{S} Почел |
| авикла.{S} У уредништво је ишла свакога дана, обично око пет сати по подне, па носила какав рад |
| а прогони Јелену.{S} Долазио је свакога дана, у свако доба, под разним изговорима, али увек у ц |
| утих у листу.{S} Севић је скоро свакога дана примао по које саопштење, да му је за тај и тај да |
| "31" /> дана напишу све оно што свакога дана изађе у онако обимноме „<title>В. Журналу</title>“ |
| <p>Севић се такође променио.{S} Целога дана трчи по пословима или се врти по штампарији и чак |
| у кући.{S} Замишљена и расејана целога дана, није изазивала пажњу укућана, јер су је сви знали |
| та има да ми смета муж?{S} Он ће целога дана бити на своме послу, а ја на <pb n="13" /> своме, |
| може почети и са мање новца.{S} Једнога дана објави да од тога и тога дана почиње издавати неза |
| и и повучености.</p> <p>Поподне једнога дана, идући са Мицом у школу, срете Севића.{S} Учинило |
| Морамо тражити други стан, рече једнога дана Петар.{S} Газдарица ми је казала да не воли жене у |
| tle>В. Журналу</title>“.</p> <p>Једнога дана дође опет с Мицом пред уредништво.{S} Али је треба |
| бесомучно лупао у врата.</p> <p>Једнога дана, пошто га се једва била отресла, Јелена пође кући |
| на пристојно одстојање.</p> <p>Једнога дана, кад се Јелена с тешком муком одбранила од насртај |
| ће моћи овако издржати.</p> <p>Једнога дана Севић дође кући раније, сав радостан.{S} Исприча о |
| tle>“. </p> <pb n="83" /> <p>Одређенога дана лист се појави, под дирекцијом г. Петра Севића, са |
| } Једнога дана објави да од тога и тога дана почиње издавати независан политички и друштвени ли |
| <p>— Па то личи на онога што га сваког дана виђамо на Калемегдану, насмеја се Мица грохотом.</ |
| моћи издржати? питала се.</p> <p>Једног дана ето ти опет Севића.{S} Јелена му пружи петицу, али |
| колебања од читаве <pb n="88" /> недеље дана потражи Дугића и рече му шта би хтела.{S} Овај обр |
| на уредништво.{S} Али у колико је више дана пролазило, све ју је нешто више вукло да бар оде у |
| ло време мучила се око превођења.{S} Из дана у дан у дан радила је брже и сигурније.</p> <p>— М |
| тила са мужем у Београд после два — три дана, у стан у коме је Севић раније сам становао.</p> < |
| дражити је само, и онда она по два-три дана не би долазила у трпезарију; у кујни би, стојећи, |
| није на децу ни обраћао пажњу.{S} Преко дана у канцеларији, после канцеларије мало у кавани с п |
| али јој је ипак било пријатно, и преко дана, кад затвори очи и пренесе се на ону клупу на Кале |
| <p>С тешком муком Јелена се за неколико дана отимала да не оде у уредништво.{S} Она није волела |
| еко.</p> <p>Јелена се колебала неколико дана, ломила се.{S} Страх је осећала пред доношењем так |
| <head>IV.</head> <p>Прошло је неколико дана.{S} Јелена је марљиво учила своје лекције, силом с |
| .{S} Наљути се и оде.{S} После неколико дана Севић оде на издржавање казне, осуђен по неколиким |
| разговарати са Павићем и после неколико дана извести је да ће јој Павић дати посла, само не на |
| ужурбано.</p> <p>— Ја сам пре неколико дана предала уреднику г. Павићу један свој рукопис, па |
| Севић, зашто вас није било ово неколико дана?</p> <p>— Па казала сам вам већ, имала сам много п |
| цији у руке.{S} Тражимо га већ неколико дана, али безуспешно.{S} Он је оптужен по § 85.{S} Чуда |
| нешто врло велико.</p> <p>Читаву недељу дана није се усуђивала да пође у уредништво, управо дол |
| све што је доживела за последњу годину дана чинило јој се као мучан сан.{S} Каткада ни сама ни |
| дан оних који не могу да шетају других дана.{S} Уосталом и касно је већ, ја ћу кући.</p> <p>Сп |
| је гледао у двориште, сећала се својих дана у школи, својих другарица, својих родитеља...{S} Р |
| су млађе од њега.{S} Не прође ни месец дана од материне смрти, а отац доведе у кућу једну млад |
| гаташ хоћеш ли се удати до идућега Ивањ-дана.</p> <p>— И не мислим на то!{S} А ако ми неко баш |
| је брзо оду у неврат!</p> <p>У очи Ивањ-дана једна група младих девојака беше се растурила по К |
| ју мало.</p> <p>— Мани се, каква шетња, данас је дан оних који не могу да шетају других дана.{S |
| Али ја сам скупо платила своју лудост: данас сам обогаћена искуством и излечена од свих манија |
| лим <pb n="97" /> да га мењам.{S} Ти си данас у подне показао да нас ништа не веже, већ да свак |
| исмо обоје слободни.{S} Ја сам уосталом данас разговарала са адвокатом, написала сам и представ |
| еч.{S} Изволите доћи у моју канцеларију данас у 2 часа по подне.{S} Присуство ваше супруге непо |
| е, а и овај роман ме јако занима, па ћу данас остати код куће.</p> <p>— Ух, те твоје романчине! |
| од свију њих.</p> <p>— Па се онда сети данашњег свог покушаја у уредништву и одвратности коју |
| ту игра улогу родитељски пристанак.{S} Данашњи брак није заснован на слободи удруживања, већ с |
| у и неморалан по читаво човечанство.{S} Данашњи брак није удруживање двеју јединки, сродних по |
| и на питање брака.{S} Севић је нападао данашњи брак, наводећи да је неправедан по жену и немор |
| оме. </p> <pb n="79" /> <p>Тако трајући дане монотоно, Јелени прођоше четири месеца, за које се |
| p>Тако је дошла дубока зима, са хладним данима и дугим ноћима.{S} Своје школске предмете Јелена |
| но да иде <pb n="23" /> сама.{S} Радним даном ишла је, али празником је било врло много шетача. |
| иња у Енглеској, па како се боре жене у Данској, па женскиње у Русији.{S} И ја бих баш могла!{S |
| ао као тестераш.{S} Отац, таљигаш, није дању никада био код куће, од ране зоре до мркла мрака н |
| ко корака настави.</p> <p>— Павић ми је дао моје старо место у уредништву, само са мањом платом |
| Хоћеш ли да ме убијеш !</p> <p>— Не, ни дао Бог!{S} Убити тако красну женицу било би страшно.</ |
| а она икада зажали на мене да јој нисам дао „њено“, т. ј. удомљење.{S} Ја сам чиновник, што ће |
| рија је била мала и стара, али је Павић дао Севићу све што му је било потребно да може да ради. |
| у три сата по подне.{S} Половину ћу ти дати пре него што уђемо проти, а другу половину кад буд |
| еколико дана извести је да ће јој Павић дати посла, само не на листу, већ на издањима, т. ј. на |
| је тај поглед узбуђује, да јој уставља дах.</p> <p>— Ви велите дакле да у нас има жена, које б |
| лим телом, из раширених ноздрва посукта дах врео као пламен.</p> <p>И Јелена склопи очи, предај |
| прилепио уз њу.{S} Већ је осећала његов дах, ужагрен, запахњивала ју је ракија, која је баздила |
| потпетица.</p> <p>Јелени скоро застаде дах.{S} Сети се да је виђала тога Јову Дугића.{S} Чула |
| о на своје груди све силније, да јој је дах застајао.{S} Њу је одвратност према њему нагонила д |
| усти и пођоше.</p> <p>Пред њима су била два шетача: један висок, крут, правих рамена, други мањ |
| то још за Севића, и нарочито не сад, на два месеца пред свршетак гимназије.</p> <p>— Како би би |
| о му је стари Ђорђевић диктирао.{S} Она два господина потписаше се као сведоци.{S} Севић узе но |
| децу, јевтине књижице, које би излазиле два пута месечно, на једном табаку.{S} За ту библиотеку |
| <p>То затишје мало је трајало.{S} После два-три месеца опет поче да долази полупијан, опет поче |
| ена се вратила са мужем у Београд после два — три дана, у стан у коме је Севић раније сам стано |
| све остале биле однесене.{S} Прошеташе два-три пута горе-доле, погледаше мало Саву и Дунав, <p |
| гажовала, али је лист падао све ниже, и два и по месеца после почетка излажења нико га више ниј |
| љда да би појачао своју продају, одвоји два ступца за радове омладине.{S} Било је вешто срачуна |
| ачило би дражити је само, и онда она по два-три дана не би долазила у трпезарију; у кујни би, с |
| аву.{S} Не плаше се опасности.{S} А већ два пута пролазе поред мене и не опажајући ме.{S} Они н |
| г. Ђорђевићем су били у канцеларији још два господина, Севићу непознатих.</p> <p>Дочекаше га ст |
| врата и Јелена би му у њу ставила динар-два, после чега је он одлазио, да се ускоро опет врати. |
| ај сад бар половину.</p> <p>Она му даде двадесет динара, које он пусти из руке, као багателишућ |
| ио тамо, али је сад и томе крај.{S} Тих двадесет-тридесет динара употреби на себе, а ја ћу глед |
| тер баш кад је свршио основну школу.{S} Две сестрице биле су млађе од њега.{S} Не прође ни месе |
| Једе, а и не упита је како је издржала две године оваквог живота.</p> <p>— Хоћеш ли још?</p> < |
| јави тамо, она, којој је требало читаве две недеље да којекако напише ко зна шта, и то да се по |
| е Севићево.{S} Долази из затвора, после две године, и прво одлази пријатељу, с којим је био у з |
| мисли.</p> <p>Кад изби код сата, срете две своје другарице.</p> <p>— Шта ти је, Јелена, те си |
| а лепршаше се на поветарцу.</p> <p>Наше две ученице прођоше поред њих на више, па се онда врати |
| м, али бих се тако радо удала.</p> <p>И две другарице заћуташе, занесена свака својим мислима.< |
| ла Богу да се и ти смириш! добацише јој две-три другарице идући даље.</p> <p>— Мицо, ходи овамо |
| анство.{S} Данашњи брак није удруживање двеју јединки, сродних по физичким <pb n="54" /> и инте |
| удо што је првога тромесечја имала више двојака него свих осталих оцена.{S} Отац се љутио и грд |
| да уопште неће ни доћи до њега, јер сем двојака није ни имала других оцена.{S} И брак јој се уч |
| у посао, који јој је био <pb n="89" /> двојако користан, доносио јој је леп приход и испуњавао |
| кова и сви су срећни.{S} Споразумеју се двоје и то је све.{S} Изостављене су оне глупе церемони |
| ђивати да буде довољно прибрана око оно двоје-троје посетилаца.{S} Чинило јој се да то пре подн |
| шај, Јелена, поче он.{S} Кад смо се нас двоје удружили за заједнички живот, знаш добро, није би |
| људи као што су Дугић и Севић.{S} И ова двојица учинише јој се велики, врло велики.</p> <p>По в |
| /> <p>Недалеко од њих, стазом, ишла су двојица младих људи.{S} Један од њих висок, онакав од п |
| у, преко које се опаше кајишем. </p> <p>Двојица младих људи, дошавши до једне клупе, седоше, ск |
| свет је пропао, живео свет!{S} На нама двома је да га обновимо!</p> <p>— А шта је с Јовом? упи |
| рај отвореног прозора, који је гледао у двориште, сећала се својих дана у школи, својих другари |
| етом, окрећући се од њега.</p> <p>— Де, де, та ми смо муж и жена!</p> <p>— Били смо, али више н |
| покретом, окрећући се од њега.</p> <p>— Де, де, та ми смо муж и жена!</p> <p>— Били смо, али ви |
| а ништа разабрати.{S} Појави се некакав дебељко, који није био црн као остали.{S} Необријана ли |
| ите?{S} Ја сам уредник, Павић, одговори дебељко, гледајући младе девојке некако извивши врат.{S |
| о кроз сан.{S} На Саборној Цркви искуца девет сати.{S} Јелена скочи.</p> <p>— Лаку ноћ, рече, м |
| се и саме згрануле кад су виделе да је девет сати.{S} Истина задржала се, али је бар и све зад |
| бацају бомбе . . .</p> <p>Прођоше крај девојака и не погледавши их.{S} Кад већ одмакоше, Јелен |
| > <p>У очи Ивањ-дана једна група младих девојака беше се растурила по Кошутњаку, берући цвеће з |
| и није била ни ружна.{S} Омалена раста, девојка <pb n="11" /> већ по развијености прса и бедара |
| лним особинама, већ стидна трговина.{S} Девојка чека да је неко запроси, па и ту игра улогу род |
| , да ли он мисли да би се код нас нашла девојка која би смела да закључи такав брак, који се ко |
| рло често има већу вредност него и сама девојка.{S} Жена у браку није равноправна, већ је излож |
| у потребу преображаја, јер, видиш, она девојка се не само није наљутила на онога непристојника |
| го што су га учили.{S} Она је била лепа девојка, пред њим се није устручавала, није много скрив |
| заснован на слободи удруживања, већ се девојка просто напросто продаје и уз њу се често даје ј |
| е пази како иде, него ми одвали раме, и девојка метну руку на горњи део груди, где је била удар |
| и усне.</p> <p>— Пара?{S} А што се онда девојкама даје мираз!{S} Колико будем имала мираза биће |
| а ноге.{S} Не разумем зашто би се иначе девојкама давао мираз!</p> <p>Мица ућута, завидећи пома |
| то сам учинила ни сама не знам како.{S} Девојке имају часова кад не умеју да мисле, кад су само |
| и, шта би ми то сметало!</p> <p>И младе девојке почеше да доказују једна другој да ли удадба см |
| авић, одговори дебељко, гледајући младе девојке некако извивши врат.{S} Да немате какав оглас?{ |
| јући се слатким сањаријама младе, бујне девојке.</p> <p>И од њених идеја остаде само обична жен |
| ала јој је у ушима.{S} Па онда смех оне девојке, па уредник и његова гадна псовка.{S} Згрози се |
| ти што се мувају око машина, шта су те девојке што убацују и савијају хартију, шта су сви они |
| је то та срећа у браку, о којој маштају девојке? питала се.</p> <p>Али она је имала прилике да |
| о један од оних црних људи ухвати једну девојку за раме, скоро за груди.{S} Ова се закикота и б |
| диже главу и, спазивши лепу престрашену девојку, устаде неспретно са расклиматане столице.</p> |
| ако не удари кога човека, него само нас девојчиће.{S} Ово је ваљда десети пут да ме гура.</p> < |
| хартије или доносе.{S} Виде и неколико девојчица, које су својим прстићима хитро савијале одшт |
| S} Деца долазе да се наиграју, дечаци и девојчице да се протрче и да мало уче, шипарице и млади |
| ду...</p> <p>— Остави се, молим те, тих декламација, излечена сам од свих идеја које сам чула о |
| те волим, волим!</p> <p>Севић је и даље декламовао, али га она није слушала.{S} Била је као ска |
| Није заборавила ни Јову Дугића и његова дела.{S} Мица ју је одвела у антикварницу Томе Јованови |
| е Јелена, за незнатне новце, добила сва дела Јовина, почев од „Анархизма као филозофске доктрин |
| ине, дошла сам до уредника омладинскога дела „<title>В. Журнала</title>“.</p> <p>Севић подиже г |
| ије потребна, јер има на „лагеру“ доста дела, али ће он за њу већ наћи згодан посао.{S} Намеран |
| продају.{S} Уређивање тога омладинског дела би додељено Севићу. </p> <pb n="30" /> <p>Јелена ј |
| ци.</p> <p>— Чекаћу вас! добаци јој он, делећи реч на слогове и наглашујући сваки слог.</p> <p> |
| да буде осуђен, јер би осуда по онаквим делима за каква је он био оптужен олакшала развод брака |
| еко време, па би легао и он, разбацавши делове одеће по соби.{S} Мати би све покупила, сложила |
| била задовољна што сам свршила најтежи део посла.</p> <p>Баш у то време претрпела сам још једа |
| <p>— Донела сам један рад за омладински део „<title>Журнала</title>“.</p> <p>— Дајте, затражи у |
| у грлу.{S} Притисну обема рукама горњи део прса и сруши се крај мртва мужа. </p> </div> <!-- < |
| али раме, и девојка метну руку на горњи део груди, где је била ударена.</p> <p>— Па случајно, б |
| одине, три хиљаде динара, то је Јеленин део материнства, и једна хиљада динара на име удомљења. |
| , сам пред собом, признати, да је добар део кривице ипак његов, јер никада није обраћао пажњу н |
| о вечери превела је, ко зна како, једва десетак реченица.{S} А сутра треба да је рукопис у штам |
| ресла, Јелена пође кући на ручак.{S} На десетак корака од атељеа чекао ју је Севић.{S} Она хтед |
| олико минута, вратило, отац би питао по десетак пута, љутито и вичући:</p> <p>— Шта ради тај ма |
| S} Кад се вратио у Београд, после неких десетак година, био је већ зрео човек, дуге косе, обриј |
| его само нас девојчиће.{S} Ово је ваљда десети пут да ме гура.</p> <p>— А што се и ти мало не с |
| з ропства...</p> <p>Јелена узе са стола десетицу, ону коју је малочас примила од свога првога п |
| а свету, да се тако што само нама могло десити.{S} Бежимо и склањамо се од света, ма да нико ни |
| {S} Уђоше у Калемегдан и одмах скренуше десно, стазама где нема много света.</p> <p>Јелена, ниш |
| едва владајући собом, клањаше се лево и десно, не знајући да ли да се рукује или не, али немаде |
| загледајући врата, којих је било лево и десно.{S} Једна беху отворена и Јелена спази колутове ш |
| з вођа, ишао је не гледајући ни лево ни десно, никоме се не уклањајући с пута.{S} Како су три д |
| ротоар, Јова ипак мораде да скрене мало десно, али се очеша о ону која је била с његове стране. |
| толико да чу како му крцнуше кости.{S} Дете врисну, зачуђено и уплашено, а она га брзо спусти |
| и боцу и трчало по ракију.{S} Док би се дете, после неколико минута, вратило, отац би питао по |
| ?{S} Ваљда је неће тек сад пећи!</p> <p>Дете, познавајући оца, никад му не би само предало боцу |
| ихове деце ружичастији; у колико деца у детињству мање осете да је живот борба, у толико је њих |
| средно, кад га гледамо својим очима.{S} Деца у родитељској кући, храњена и брањена, друкчије по |
| аде прихрањивала своје троје дечице.{S} Деца су, и ако таљигашева и праљина, била увек чисто од |
| ољке лишћа, па све до у позну јесен.{S} Деца долазе да се наиграју, дечаци и девојчице да се пр |
| ми је све опроштено.</p> <p>— А мама, а деца? питала сам.</p> <p>— Остали су... у Крагујевцу, ј |
| ћи, тамо близу Новога Гробља.{S} Жена и деца неби се никада преварили да ли је баш он или не.{S |
| о деци оставио је жени.{S} Тако су се и деца одбила од њега.{S} Мати као мати, много штошта гле |
| живот њихове деце ружичастији; у колико деца у детињству мање осете да је живот борба, у толико |
| Одмах би бацио на сто динар, а једио од деце узимало би новац и боцу и трчало по ракију.{S} Док |
| родитеља боље, у толико је живот њихове деце ружичастији; у колико деца у детињству мање осете |
| Мати као мати, много штошта гледала је деци кроз прсте, а кад су ова поодрасла, нису је већ мн |
| чиновник, што ће рећи сиромах, и својој деци нисам могао спремати миразе, али сам могао и хтео |
| за одмор или читање новина.{S} Бригу о деци оставио је жени.{S} Тако су се и деца одбила од ње |
| ну свест о дужностима, жена, натоварена децом, била на милости и немилости мужевљевој.{S} Али ј |
| тка нећкала, па се после навикну.{S} За децу настаде тешко време.{S} Петар побеже од куће поче |
| {S} Намеран је да покрене библиотеку за децу, јевтине књижице, које би излазиле два пута месечн |
| ју.</p> <p>Мати би за то време потрпала децу у постељу, велику и заједничку, села би у угао и н |
| S} У вечној трци за унапређењем није на децу ни обраћао пажњу.{S} Преко дана у канцеларији, пос |
| о само за свога коња, а за своју жену и децу само по који грош, псовке и батине.</p> <p>У мркли |
| ри.</p> <p>Онда би отац, и не гледајући децу, сео за сто, јео и пио и пио и јео и тешко би <pb |
| т, да их храни и брани, а оне да рађају децу, перу и кувају.</p> <p>Затим се опет сети Јове и њ |
| ивало је дугу патњу.{S} Волела је своју децу и у њима је тражила утеху за разочарење у браку.{S |
| у јесен.{S} Деца долазе да се наиграју, дечаци и девојчице да се протрче и да мало уче, шипариц |
| и од те зараде прихрањивала своје троје дечице.{S} Деца су, и ако таљигашева и праљина, била ув |
| ек својих тајни.{S} Али како су то биле дечје књиге, она се није много бринула за тачност, чест |
| мо се сместити.</p> <p>Била је то „Чита ди Бари“, лађа о којој си свакако слушала.{S} Света мно |
| ак ће управо сад тек почети.{S} Ти имаш диван стан, а ја немам ни где да легнем.{S} Па кад ме н |
| оде Мици.{S} Затече је раскомоћену, на дивану, са некаквим новим романом.</p> <p>— А ти не мис |
| се јави авет прошлости!</p> <p>— Толики дивни људи мислила је, изгинуше у овоме рату, људи који |
| имала мира.</p> <p>У то дође и пролеће, дивно и мирисаво, са својим љубичицама и јагорчевинама, |
| м матуранткиња. </p> <pb n="43" /> <p>— Дивно, госпођице, само нас немојте напуштати.{S} Ја већ |
| ој, а чуо сам да си дошла.{S} Како само дивно изгледаш, права париска дама!</p> <p>Њој је било |
| ога мужа, готова да скочи чим овај само дигне очи.{S} Отац би седео неко време, па би легао и о |
| би изашла на Калемегдан.{S} Увек високо дигнуте главе, говорили су само за себе, не гледајући н |
| они онако куражно иду кроз свет, високо дижући главу.{S} Не плаше се опасности.{S} А већ два пу |
| изјаву, онако како му је стари Ђорђевић диктирао.{S} Она два господина потписаше се као сведоци |
| Али шта је знао.{S} Заседе, узе текст и диктираше Јелени у перо.</p> <p>Јелена сасвим престаде |
| у „<title>В. Журналу</title>“ имам 120 дин. месечно, а као свој газда зарадићу три-четири пута |
| инута врата и Јелена би му у њу ставила динар-два, после чега је он одлазио, да се ускоро опет |
| азак домаћина.{S} Одмах би бацио на сто динар, а једио од деце узимало би новац и боцу и трчало |
| Јеленин део материнства, и једна хиљада динара на име удомљења.{S} Сматрам да је Јелена тиме по |
| p>— Колико?</p> <p>— Па... шест стотина динара, рече он оклевајући и као срачунавајући колико к |
| чије.{S} Ево вам, господине, три хиљаде динара, то је Јеленин део материнства, и једна хиљада д |
| р половину.</p> <p>Она му даде двадесет динара, које он пусти из руке, као багателишући.</p> <p |
| д и томе крај.{S} Тих двадесет-тридесет динара употреби на себе, а ја ћу гледати да ти се одужи |
| само с немачког, а плаћаће се четрдесет динара од табака.{S} Јелена пристаде одмах, сматрајући |
| водне чланке и „чланчиће.“ Севић је био директор, репортер и попуњавао празнине.{S} А „случајни |
| <p>Одређенога дана лист се појави, под дирекцијом г. Петра Севића, са прилозима г. Јове Дугића |
| даху и смејаху.</p> <p>— Као „<title>На дну</title>“, помисли Јелена, не знајући ни сама зашто, |
| ући, по ручку опет свако на свој посао, до вечери, онда....</p> <p>— То би могло тако, ако би т |
| таде, упали светиљку и поче да ради.{S} До сванућа научила је све и израдила је све задатке.{S} |
| уго.{S} Реших се за зубно лекарство.{S} До краја ове године завршићу, па ћу онда и ја у Београд |
| — Збогом, рече. </p> <pb n="44" /> <p>— До виђења, госпођице, и не заборавите нас, одговори Сев |
| гом!</p> <p>— Ваљда до виђења?</p> <p>— До виђења!</p> <p>И он дохвати шешир, климну влавом и и |
| од „Анархизма као филозофске доктрине“ до „Филозофије бројева“.{S} Читала је то Јелена, али не |
| га човека, него да будем везана за њега до краја свога или његовог живота.{S} Боље икад него ни |
| сада за мене.{S} Збогом!</p> <p>— Ваљда до виђења?</p> <p>— До виђења!</p> <p>И он дохвати шеши |
| служавки и дадиља, које „случајно“ гура до миле воље и којима добацује разне непристојности.{S} |
| дрвеће и најавило пупољке лишћа, па све до у позну јесен.{S} Деца долазе да се наиграју, дечаци |
| елена тек сад пође изласку.{S} Кад дође до врата, окрете се и климну главом.</p> <p>— Збогом, р |
| а пође у уредништво, управо долазила је до капије, чак је једном и ушла, али се, уплашена, одма |
| ца.{S} Обрни-осврни не иде.{S} Од подне до вечери превела је, ко зна како, једва десетак речени |
| дању никада био код куће, од ране зоре до мркла мрака на послу, по вароши.{S} Зарађивао је доб |
| гу, а неко миље прожимало ју је од пете до перчина.{S} У ушима су јој још непрестано биле речи |
| авни састанци.{S} Од трамвајске станице до Хајдучке Чесме и до Кнежеве Погибије, где има стаза |
| етре, прекиде га Јелена, ја сам од јуче до сада размишљала о себи и теби и дошла сам до закључк |
| Ишли су Босанском улицом.{S} Кад дођоше до улице Краљевића Марка, у којој је Јелена становала, |
| ознала, али шта је ту је.</p> <p>Дођоше до Државног Савета.{S} Јелена застаде, хотећи да скрене |
| на железничкој станици и сели су у воз до Земуна.{S} Одатле су отишли у једно оближње село, гд |
| а да ће је стати труда и муке да дође и до најмлађега сарадника, који је у њеним очима био нешт |
| трамвајске станице до Хајдучке Чесме и до Кнежеве Погибије, где има стаза и где их нема, свуда |
| демо до књижаре, али ако хоћеш можемо и до Калемегдана.</p> <p>И уђоше у Кнез-Михајлову улицу, |
| као да ти у опште ниси ни дошао, а теби до воље стоји да потражиш себи другу какву другарицу.</ |
| бора, све руске писце који су јој дошли до руку.{S} Толстој, Гогољ, Достојевски, Горки, Арцибаш |
| а скрете, а он за њом.{S} Тако су дошли до њеног стана.{S} Кад она тури кључ у браву, он је упи |
| вориш чаролије, гаташ хоћеш ли се удати до идућега Ивањ-дана.</p> <p>— И не мислим на то!{S} А |
| је, авај, било тако мало, — и долазећи до закључка да је тај брак био само кобан по њу, уздрхт |
| а неће положити, да уопште неће ни доћи до њега, јер сем двојака није ни имала других оцена.{S} |
| м. </p> <p>Двојица младих људи, дошавши до једне клупе, седоше, скинувши капе.{S} Густа дуга ко |
| м Севића.</p> <p>— Господине, дошла сам до уредника омладинскога дела „<title>В. Журнала</title |
| да размишљала о себи и теби и дошла сам до закључка да ми нисмо једно за друго.{S} То смо уоста |
| ће и у лето отићи из Београда трамвајем до Топчидера, надисати се свежа ваздужа у Кошутњаку, од |
| ван куће!</p> <p>Прођоше главном алејом до шеталишта према Сави.{S} Ту, испред киоска, прођоше |
| вршио празничну школу.{S} Тако је дошао до своје седамнаесте године, постао већ свој човек, спо |
| 115" /> <p>Јелени не остаде ништа друго до да пође, праћена радозналцима.{S} Једни су осуђивали |
| неке илустрације.</p> <p>Севић је радио до у сумрак.{S} Онда, обраћајући се Јелени, упита:</p> |
| са Севићем за то, што га је овај хвалио до небеса и преувеличавао сваку његову реч, сваки гест. |
| , одговори Севић, који је беше допратио до врата.</p> <p>Изишавши на улицу, Јелена није знала н |
| а је Мица. </p> <pb n="17" /> <p>— Само до горе, наваљивала је и скоро молила Јелена.</p> <p>Ми |
| н? упита. </p> <pb n="45" /> <p>— Идемо до књижаре, али ако хоћеш можемо и до Калемегдана.</p> |
| отишла од куће, рекавши да ће на излет до Авале, нашла се са Севићем на железничкој станици и |
| ну.{S} Долазио је свакога дана, у свако доба, под разним изговорима, али увек у циљу да јој изв |
| еде никако да дође.{S} Најзад га некако добавише преко полиције.{S} Он изјави свештенику да вол |
| морао, сам пред собом, признати, да је добар део кривице ипак његов, јер никада није обраћао п |
| и јаку моћ опажања.{S} Рад је несумњиво добар, или је бар писац пошао добрим путем. </p> <pb n= |
| асвим друкчије, а оно нити јој ко рече „добар дан“ ни „збогом“.</p> <p>— Јазбина! помисли, а пр |
| придружи се Мици.</p> <p>— Чекаћу вас! добаци јој он, делећи реч на слогове и наглашујући свак |
| </p> <p>— Хвала Богу да се и ти смириш! добацише јој две-три другарице идући даље.</p> <p>— Миц |
| е „случајно“ гура до миле воље и којима добацује разне непристојности.{S} Уосталом нека ради са |
| ј он прилази, Јелена се одвоји од Мице, добацујући јој:</p> <p>— Пардон, за тренутак!</p> <p>Се |
| ра слао упутства како и шта да ради.{S} Доби неке ситне послове и успе да плати раднике и да не |
| е купио за мале новце, за остатак новца добивеног од њеног оца.{S} Сад ће почети рад самостално |
| вића и ту је Јелена, за незнатне новце, добила сва дела Јовина, почев од „Анархизма као филозоф |
| раво није знала ни сама.{S} Место свега добила је у првоме реду то, што више није морала мислит |
| Јелениним родитељима.{S} Кад су поштом добили Јеленино писмо, којим их извештава да се венчала |
| p>— Наслов је „О Богу“.</p> <p>— А, да, добио сам га.{S} Мило ми је, госпођице, да вас познам.{ |
| d> <p>У пролеће 1919. године Београд је добио једну нову зубну лекарку — Јелену.</p> <p>Почела |
| развод брака.{S} Нема сумње да ће га и добити, али кад ?{S} Знала је како се бракоразводне пар |
| — Сад одмах.</p> <p>— Хајдемо, паре ћеш добити кад изађемо из протине канцеларије.</p> <p>— А н |
| туру.{S} Радила сам поједине предмете и добих одобрење да полажем као приватна ученица VIII раз |
| афу и отправи мужа.</p> <p>Мати је била добра жена.{S} Лице њено, жућкасто и свело пре времена, |
| а нећу.{S} Ја имам жену која ми је врло добра, ја сам тобом задовољан и нећу да се раздвајам.{S |
| лободила са Севићем.{S} Били су постали добри другови.{S} Навикла се и на његов поглед, који ју |
| с чвор увек жуљио.{S} Боље је да будемо добри пријатељи.{S} Веруј ми да те ја сад више ценим не |
| несумњиво добар, или је бар писац пошао добрим путем. </p> <pb n="42" /> <p>— А да ли ћете га ш |
| би јој се начинила реклама.{S} Стварно добрим књигама није потребна толика реклама.</p> <p>— А |
| ђивати на оном листу, а од, онда је већ добрих шест година.</p> <p>Знаш да сам била у Министарс |
| м о под, а очи јој севаху.</p> <p>— Па, добро... да одем... али дај ми бар који грош за ручак.{ |
| и, нити икога гледа.</p> <p>— Гледа он, добро гледа испод наочара.{S} А споредним стазама шета |
| ствар! рече Мица прекидајући читање.{S} Добро је што није тако у животу, иначе би било страшно. |
| и да му да, само да оду проти.</p> <p>— Добро, дођи сутра у три сата по подне.{S} Половину ћу т |
| ти мало не склониш с пута ?</p> <p>— Па добро, ако му се ја не склањам с пута друге му се склањ |
| а.</p> <p>Одби да вечера, рекавши да је добро ужинала код Мице.{S} Оде у своју собу, па, и не п |
| о вароши.{S} Зарађивао је добро, али је добро и пио.{S} Љубави је имао само за свога коња, а за |
| ка на послу, по вароши.{S} Зарађивао је добро, али је добро и пио.{S} Љубави је имао само за св |
| <p>— Да видимо, па ћемо штампати ако је добро.{S} Хвала, госпођице!</p> <p>И уредник приђе друг |
| , место благостања, нађе борбу за опште добро.{S} Наше женскиње није тако васпитано.</p> <p>— З |
| ала, нисам баш ни гладан.{S} Јутрос сам добро доручовао са Дугићем.</p> <p>— Па зар ти је он пр |
| едаде Севићу.</p> <p>— А, причица, врло добро, врло добро, повлађиваше Севић листајући рукопис. |
| .</p> <p>— А, причица, врло добро, врло добро, повлађиваше Севић листајући рукопис.{S} Само јед |
| еже, већ да свако има свој пут.{S} Врло добро си учинио што си нашао стан.{S} Ја ћу наставити с |
| би другу какву другарицу.</p> <p>— Врло добро, упаде јој он у реч.{S} Слажем се са твојом намер |
| лењ да оплете себи венац.{S} Знаш врло добро да се ни ја ни ти нећемо удати не само ове године |
| а се ваљано одморим.{S} А и ти изгледаш добро, много боље него раније.{S} При последњим речима |
| воје удружили за заједнички живот, знаш добро, није била изгледа да ћу ја овако рђаво проћи.{S} |
| аха.{S} Он јој приђе као што се прилази доброј пријатељици.{S} Руковаше се гледајући се радозна |
| мати права да буду слављени као највећи добротвори човечанства.</p> <p>Да се међутим Јелена упи |
| у управо хтели ти будући <pb n="37" /> „добротвори човечанства“, не би ни сама себи умела да од |
| ивот, кад обе стране подједнако раде на добру породице.{S} Идеалан је брак од прилике као неко |
| лан је брак кад у њега обе стране уносе добру вољу за заједнички живот, кад обе стране подједна |
| ћ скоро тужно, а тако бих желео да имам добру другарицу, какву ја у себи замишљам.</p> <p>И он |
| ни месец дана од материне смрти, а отац доведе у кућу једну младу жену, која га је, изгледало ј |
| иш, говорио је усхићено, овако ништа ни довека.{S} А са штампаријом ће ићи боље, више ће се зар |
| у младу жену, која га је, изгледало је, довела у ред, бар за неко време.{S} Није више одлазио < |
| </p> <p>Мица, навикнута већ да попушта, довикну другарицама да иду, а оне ће за њима.</p> <p>— |
| алемегдан није више давао <pb n="67" /> довољно заклона.{S} Јелена поче да бежи од школе, у кој |
| посао, јер она није никад стигла да да довољно рукописа, час је имао састанак са овом или оном |
| ар, морала се много савлађивати да буде довољно прибрана око оно двоје-троје посетилаца.{S} Чин |
| швапским официрима.{S} Сад ваљда нисмо довољно фини...</p> <p>И Севић трпаше гомиле лажи, знај |
| другој да ли удадба смета или не смета довршењу школе.</p> <p>— Па шта би то сметало, што бих |
| /> <p>— Седите, молим вас, док само ово довршим, па ћемо онда мало разговарати.{S} Забављајте с |
| е вратима.</p> <p>— Јелена, чекај да се договоримо, повика Мица за њом.</p> <p>Али Јелена изађе |
| Севић као да то једва дочека и пошто се договорио са својим уредником, донесе Јелени да код кућ |
| head>VII.</head> <p>Кад нам се у животу догоди нешто непријатно, нама се чини да смо ми најнеср |
| олико, па украо нам ко венац или не.{S} Догодине имамо матуру, па после универзитет...{S} И Миц |
| .{S} Уређивање тога омладинског дела би додељено Севићу. </p> <pb n="30" /> <p>Јелена је увиђал |
| и Јелена осети како је једна рука лако додирну око паса, онако као што чинимо кад хоћемо неког |
| амишљала да ће је стати труда и муке да дође и до најмлађега сарадника, који је у њеним очима б |
| е очекивала нешто што је требало тек да дође.{S} Ни пред самом собом није смела да призна да је |
| а мирење.“ Али Севић не хтеде никако да дође.{S} Најзад га некако добавише преко полиције.{S} О |
| ала оно што <pb n="65" /> је требало да дође.{S} И то што је очекивала осети најзад, на своме г |
| . Журналу</title>“.</p> <p>Једнога дана дође опет с Мицом пред уредништво.{S} Али је требало и |
| толико биле прешле у навику, да се, кад дође уобичајено време, није могла отргнути.{S} Наравно |
| <p>Јелена тек сад пође изласку.{S} Кад дође до врата, окрете се и климну главом.</p> <p>— Због |
| и ван себе, изађе.</p> <p>Сутрадан јој дође мати и рече јој да се обрати г. Н. Н., пријатељу њ |
| огла да схвати и да разуме.</p> <p>Тако дође почетак нове школске године.{S} Јелена пође у VIII |
| х осећаја, чак ни сажаљења.</p> <p>У то дође Севић.{S} Сачекао ју је кад је излазила из канцела |
| итаву ноћ не би имала мира.</p> <p>У то дође и пролеће, дивно и мирисаво, са својим љубичицама |
| а мужа.</p> <p>Пред вече стари Ђорђевић дође Јелени у атеље.</p> <p>— Говорио сам са адвокатом |
| ако издржати.</p> <p>Једнога дана Севић дође кући раније, сав радостан.{S} Исприча одмах да је |
| шетњу нити у сусрет мужу.{S} Кад Севић дође кући, затече Јелену очајну.{S} Видев у чему је ств |
| у ду-духовни суд, ваљало је да и Севић дође, а он је бежао од тога.{S} Тако се ствар протезала |
| ше супруге непотребно је.“</p> <p>Севић дође у означено време.{S} Са г. Ђорђевићем су били у ка |
| и никога не нађох.</p> <p>По св. Јовану дође очекивани брод и укрцасмо се.{S} Прво лице које са |
| да, само да оду проти.</p> <p>— Добро, дођи сутра у три сата по подне.{S} Половину ћу ти дати |
| разумеш ли!{S} Немам!{S} Хајд’ сад, па дођи сутра.</p> <p>Али се није могла отрести.{S} Он је |
| ам, нећу моћи, бранила се она.</p> <p>— Дођите, на сваки начин!{S} Скоро ју је преклињао Севић. |
| разговору.{S} Говорећи о овоме и ономе, дођоше и на питање брака.{S} Севић је нападао данашњи б |
| ла.</p> <p>У разговору о овоме и ономе, дођоше и на име Јове Дугића.{S} Јелену је интересовало |
| ше.{S} Ишли су Босанском улицом.{S} Кад дођоше до улице Краљевића Марка, у којој је Јелена стан |
| нисам познала, али шта је ту је.</p> <p>Дођоше до Државног Савета.{S} Јелена застаде, хотећи да |
| подне, као раније у школу и све што је доживела за последњу годину дана чинило јој се као муча |
| ећи ћу преко свега онога што сам за тим доживела.{S} Главно је да сам била задовољна и скоро ср |
| тајући рукопис.{S} Само једну примедбу, дозволите.{S} Знате, ми новинари пишемо само с једне ст |
| ислио је.{S} Повлађиваћу укусу публике, док не станем на чврсте ноге.{S} Доносићу дописе и из н |
| n="95" /> <p>Ишли су неко време ћутећи, док она не запита:</p> <p>— Шта си дакле наумио?</p> <p |
| > <pb n="63" /> <p>— Седите, молим вас, док само ово довршим, па ћемо онда мало разговарати.{S} |
| намерно да скрене пажњу пролазника.{S} Док сам био здрав, радио сам као марва да би госпођа мо |
| исцеђен, госпођа неће ни да га види.{S} Док смо се ми мучили за отаџбину, госпође су уживале са |
| би новац и боцу и трчало по ракију.{S} Док би се дете, после неколико минута, вратило, отац би |
| тражила утеху за разочарење у браку.{S} Док је муж таљигашио по вароши и зараду испијао по разн |
| не парнице, каткад, годинама вуку.{S} А док се парница не сврши, колико ће јој пута још Севић д |
| S} Колико будем имала мираза биће доста док не станемо чврсто на ноге.{S} Не разумем зашто би с |
| ици, једва га стиже.{S} Дуго је требало док се Севић мало прибрао, толико да је могао испричати |
| буде човек те да је се клони, бар само док не сврши са испитом.{S} Али ју је он уместо одговор |
| ме ти и даље издржаваш.{S} Чинила си то док сам био тамо, али је сад и томе крај.{S} Тих двадес |
| ира, а женска чека и године често прођу док се нађе какав човек који се смилује да се ожени њом |
| :id="SRP19200_C15"> <head>XV.</head> <p>Док је Севић био у затвору.{S} Јелена је била мирна.{S} |
| и са Бугарима, да нико ништа није могао доказати.{S} А и наш свет, који тако воли да прети, не |
| етало!</p> <p>И младе девојке почеше да доказују једна другој да ли удадба смета или не смета д |
| ти.</p> <p>Јелена је била у очајању.{S} Докле ће то тако трајати и докле ће она моћи издржати? |
| очајању.{S} Докле ће то тако трајати и докле ће она моћи издржати? питала се.</p> <p>Једног да |
| ина, почев од „Анархизма као филозофске доктрине“ до „Филозофије бројева“.{S} Читала је то Јеле |
| да научи што више, да схвати друштвене доктрине, да се умеша међу људе који <pb n="26" /> раде |
| никога?{S} Ја ћу спремити сва потребна документа за обоје, па ћемо се венчати у некоме селу, п |
| е могло ништа више.{S} Севић је спремио документа за обоје.{S} Јелена је на дан венчања раније |
| ојој је већ било досадило то бескорисно долажење.{S} И скоро је угура у велику, гвоздену капију |
| лишћа, па све до у позну јесен.{S} Деца долазе да се наиграју, дечаци и девојчице да се протрче |
| ће, којих је, авај, било тако мало, — и долазећи до закључка да је тај брак био само кобан по њ |
| <title>Великом Журналу</title>“.</p> <p>Долазећи у уредништво, Јелена је за Севићевим столом вр |
| ену вређало ју је понашање Севићево.{S} Долази из затвора, после две године, и прво одлази приј |
| о.{S} После два-три месеца опет поче да долази полупијан, опет поче и код куће да пије, само са |
| га дана авизирана, али која никако није долазила.{S} Почела сам све више мислити о својима, <pb |
| само, и онда она по два-три дана не би долазила у трпезарију; у кујни би, стојећи, испила млек |
| усуђивала да пође у уредништво, управо долазила је до капије, чак је једном и ушла, али се, уп |
| . али дај ми бар који грош за ручак.{S} Долазим из Бугарске... из ропства...</p> <p>Јелена узе |
| е више одлазио <pb n="51" /> тако рано, долазио је кући на ручак, а увече није псовао онако као |
| /p> <p>Севић поче да прогони Јелену.{S} Долазио је свакога дана, у свако доба, под разним изгов |
| ли оном високом личности, — тек кући је долазио касно увече.</p> <p>Јелени је све јасније бивал |
| ш, псовке и батине.</p> <p>У мркли мрак долазио је кући, тамо близу Новога Гробља.{S} Жена и де |
| азе у штампарију.</p> <p>Дугић је често долазио у штампарију и повлађивао је намери Севићевој, |
| ће ускоро и <pb n="32" /> она с правом долазити у ову кућу и да ће је сви понизно поздрављати. |
| днесене.{S} Прошеташе два-три пута горе-доле, погледаше мало Саву и Дунав, <pb n="57" /> па кре |
| удари по столу, а ручак или вечера тек долете.</p> <p>— Имаћемо служавку, куварицу!</p> <p>— А |
| е право женско и која се стара да научи домаћи посао, да кува и плете...</p> <p>И Јелена с през |
| је пре на стропоштавање него на улазак домаћина.{S} Одмах би бацио на сто динар, а једио од де |
| , али осети дубоко разочарење.</p> <p>— Донела сам један рад за омладински део „<title>Журнала< |
| , па сам хтела да видим шта је с њим, а донела сам и један превод.</p> <p>— О чему је тај рукоп |
| љење према мршавоме преводу који је сад донела.{S} Али није имала куда, разви рукопис и предаде |
| ствари него лети.{S} А шта сте нам сад донели?</p> <p>После онако ласкаве похвале Јелена чисто |
| </head> <p>Срећно свршени Балкански рат донео је слободу многима који су чамили у затвору, па и |
| пошто се договорио са својим уредником, донесе Јелени да код куће преводи фељтоне.</p> <p>Јелен |
| змеђу машина, односе пакете хартије или доносе.{S} Виде и неколико девојчица, које су својим пр |
| је био <pb n="89" /> двојако користан, доносио јој је леп приход и испуњавао јој је време, кој |
| блике, док не станем на чврсте ноге.{S} Доносићу дописе и из најмањих места, ангажоваћу дописни |
| на, ломила се.{S} Страх је осећала пред доношењем такве једне одлуке, која би имала да из основ |
| акутало.{S} Из унутрашњости велике куће допирала је лупа машина.</p> <p>— Та улази, нећеш ваљда |
| к не станем на чврсте ноге.{S} Доносићу дописе и из најмањих места, ангажоваћу дописнике — ситн |
| дописе и из најмањих места, ангажоваћу дописнике — ситне чиновнике, који су срећни кад на свој |
| , одржава народ у мраку и незнању.{S} У допису из једне вароши говорило се о једном владици, ко |
| авите нас, одговори Севић, који је беше допратио до врата.</p> <p>Изишавши на улицу, Јелена ниј |
| о, како Мица помаже матери, како спрема доручак, намешта собе. </p> <pb n="27" /> <p>— Таквима |
| исам баш ни гладан.{S} Јутрос сам добро доручовао са Дугићем.</p> <p>— Па зар ти је он пречи не |
| је мати и могла да је упита где је била досада, Јелена, чинећи се расположена, исприча како је |
| и да ти се одужим за све што си учинила досада за мене.{S} Збогом!</p> <p>— Ваљда до виђења?</p |
| исте ви могли да одбаците од себе своје досадашње васпитање, па да учините по срцу и својим убе |
| уђен.{S} Неће више имати прилику да вам досади.{S} Ви можете ићи, а он остаје овде. </p> </div> |
| рње забавиште.</p> <p>Али и такав живот досади, па га се и Јелена засити.{S} Читав дан био јој |
| из које би устајала кад јој лежање већ досади.{S} Спремила би се и изашла у варош, у шетњу, па |
| овде, рече јој Мица, којој је већ било досадило то бескорисно долажење.{S} И скоро је угура у |
| а трчи око њега и Севића, а он још није доспео да је примети.</p> <p>— Како само да им -се приб |
| казао радости живота...</p> <p>— Доста, доста, не могу више ни да те гледам ни да те слушам.{S} |
| дила да разуме шта јој Севић говори.{S} Доста јој је било да чује његов глас, тужни глас, који |
| о ја показао радости живота...</p> <p>— Доста, доста, не могу више ни да те гледам ни да те слу |
| р није доста што ја њега нећу?</p> <p>— Доста је и то, али црква покушава све да брак очува.{S} |
| баш није потребна, јер има на „лагеру“ доста дела, али ће он за њу већ наћи згодан посао.{S} Н |
| казне, осуђен по неколиким кривицама, а доста кривица имало је тек да се пресуде.</p> <p>Јелена |
| пријатељски поздрав!“ А у Београду има доста људи, сарадника са улице, случајних, оних који су |
| и. </p> <pb n="110" /> <p>— Па зар није доста што ја њега нећу?</p> <p>— Доста је и то, али црк |
| ираз!{S} Колико будем имала мираза биће доста док не станемо чврсто на ноге.{S} Не разумем зашт |
| у свакој несрећи има и среће, имала сам доста слободна времена и понова ме обузе мисао да полаж |
| х“ сарадника и „пријатеља“ лист је имао доста.</p> <p>Лист је већ у првоме броју, у врло дугом |
| ез-Михајлову улицу, у којој је већ било доста беспослена света.</p> <p>Пред њима се одједном ук |
| , ваљало је живети, а и Петар ју је већ доста коштао.{S} Она је међутим била тек почетница.{S} |
| а је већ и његово име, које је било већ доста познато по новинарским чланцима и по неколиким књ |
| диш, Јелена, ја сам имао у своме животу доста тешких момената, а и ти такође.{S} Да знаш само к |
| па јој опет изађе пред очи Јова, онако достојанствен и озбиљан, удубљен у своје мисли.{S} Он м |
| у јој дошли до руку.{S} Толстој, Гогољ, Достојевски, Горки, Арцибашев ређали су се пред њеним о |
| дугове за хартију, прекиде све везе са дотадањим животом.{S} Ишла је у канцеларију пре и после |
| ру за твој</p> <p>живот, ако те се само дотакнем.{S} Одлази!</p> <p>— Плати прво за разговор, п |
| овим рукама било тако пријатно.{S} Неко дотле непознато осећање испуњавало ју је и она је малак |
| ој се да је у Севићевом загрљају, а оно дотле непознато осећање поново би ју обузимало, дрхтала |
| зговарати.{S} Забављајте се, рече јој и дотури неке илустрације.</p> <p>Севић је радио до у сум |
| лове и успе да плати раднике и да нешто дотури и мужу.{S} Али њено неискуство у пословима одби |
| > <p>— Видиш да сад има друга посла.{S} Доћи ћеш сутра, кроз који дан.{S} И извуче је.</p> <p>В |
| ам и ја да речем своју реч.{S} Изволите доћи у моју канцеларију данас у 2 часа по подне.{S} При |
| <p>И хтеде да пође.</p> <p>— Хоћете ли доћи вечерас! питао је он, задржавајући пружену му руку |
| говори она.</p> <p>— Па зар нисте могли доћи ма само и на неколико тренутака? испитивао је он.< |
| да га неће положити, да уопште неће ни доћи до њега, јер сем двојака није ни имала других оцен |
| Онда идем сама и више никад ти нећу ни доћи.</p> <p>Рекавши ово Јелена дохвати свој шешир, наг |
| авала је при помисли да ће Севић ускоро доћи, да ће понова заузети место крај ње као њен муж, д |
| не сврши, колико ће јој пута још Севић доћи и церећи се, бацити јој у лице да је она његова же |
| нећу ни доћи.</p> <p>Рекавши ово Јелена дохвати свој шешир, наглим покретом покри главу и жустр |
| виђења?</p> <p>— До виђења!</p> <p>И он дохвати шешир, климну влавом и изађе.</p> <p>Јелена је |
| умела да се извуче, а да каже да јој је доцкан није хтела, јер како би она била способна за што |
| м.</p> <p>— Остави то.{S} Разговараћемо доцније.</p> <p>— А што не бисмо одмах разговарали? иза |
| ћемо, то је несумњиво, само не сад, већ доцније, зимус, кад је много пријатније читати такве ст |
| се да то пре подне нема краја.{S} Једва дочека подне и оде оцу.</p> <p>Кад је све испричала, ст |
| ead>II.</head> <p>Сутрадан Јелена једва дочека време за шетњу, после подне.{S} Нешто ју је вукл |
| она што ради.{S} Севић као да то једва дочека и пошто се договорио са својим уредником, донесе |
| Реши се на ово последње.</p> <p>Мица је дочека радосно, не показујући отворено како јој је мило |
| а.</p> <p>Кад је отишла Павићу, овај је дочека пријатељски, поласка јој да лепо изгледа, прекор |
| ла јој је.{S} Видела си како су те онда дочекали.{S} Уосталом ти иди ако ти се иде, само мене в |
| сва разочарана.{S} Мислила је да ће је дочекати сасвим друкчије, а оно нити јој ко рече „добар |
| ва господина, Севићу непознатих.</p> <p>Дочекаше га стојећи, озбиљно.{S} Севићу је било као да |
| е кајишем. </p> <p>Двојица младих људи, дошавши до једне клупе, седоше, скинувши капе.{S} Густа |
| а се да измисли шта да му каже кад буде дошао, како да се понаша према <pb n="91" /> њему.{S} О |
| /p> <p>Почела је рад и први који јој је дошао — био је Севић.</p> <p>За све време од одласка из |
| је и свршио празничну школу.{S} Тако је дошао до своје седамнаесте године, постао већ свој чове |
| ила.{S} У то зазвони звонце.{S} Неко је дошао.{S} Она отвори врата и виде пацијента, првог паци |
| ј живот и рад као да ти у опште ниси ни дошао, а теби до воље стоји да потражиш себи другу какв |
| гледајући се радознало.</p> <p>— Кад си дошао? питала је.</p> <p>— Синоћ сам стигао лађом, око |
| заборавио шта смо уговорили онда кад си дошао из Пожаревца.{S} Зашто не бисмо издејствовали о ф |
| што јој је било криво да јој није одмах дошао, већ што јој се чинило да би требало да га то пит |
| никога сем Севића.</p> <p>— Господине, дошла сам до уредника омладинскога дела „<title>В. Журн |
| то је њега интересовало.</p> <p>Тако је дошла дубока зима, са хладним данима и дугим ноћима.{S} |
| о изгледа, прекоре је што није и раније дошла, увераваше је да је он веома цени.{S} Узгред јој |
| јуче до сада размишљала о себи и теби и дошла сам до закључка да ми нисмо једно за друго.{S} То |
| два те нађох, рече јој, а чуо сам да си дошла.{S} Како само дивно изгледаш, права париска дама! |
| еселости.</p> <p>— Мани је, опет су јој дошле лутке, знаш је већ! убаци друга.</p> </div> <pb n |
| и разбора, све руске писце који су јој дошли до руку.{S} Толстој, Гогољ, Достојевски, Горки, А |
| у воду.</p> <p>Тако у разговору били су дошли пред Калемегдан.{S} Неосветљен, разголићен, чинил |
| ла, она скрете, а он за њом.{S} Тако су дошли до њеног стана.{S} Кад она тури кључ у браву, он |
| је Јелена видела како јој стан изгледа, дошло јој је да зарида, толико је он био далеко од оне |
| ad> <p>Париз, 20.{S} септ. 1918.</p> <p>Драга моја Мицо,</p> <p>Твоје писмо ме је и веома изнен |
| <div type="titlepage"> <pb n="3" /> <p>ДРАГОМИР ШИШКОВИЋ</p> <p>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН И |
| <div type="titlepage"> <pb n="5" /> <p>ДРАГОМИР ШИШКОВИЋ</p> <p>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН И |
| ите уверени да ће нам ваша сарадња бити драгоцена.{S} Али извините, ја вам се нисам ни представ |
| .{S} Жена, ако одговара твојим идејама, дражи те и изазива.{S} И још ако је и лепа <pb n="24" / |
| није много скривала ни својих телесних дражи, није дакле чудо што ју је он посматрао онаквим о |
| о ћудљиву.{S} Запиткивати је значило би дражити је само, и онда она по два-три дана не би долаз |
| и драчку луку, од црквице на брегу више Драча, чинило ми се као да сам најзад приспела у приста |
| дали смо на сами Божић.{S} Посматрајући драчку луку, од црквице на брегу више Драча, чинило ми |
| тву госпођа наших чиновника.{S} Море, у Драчу, угледали смо на сами Божић.{S} Посматрајући драч |
| /> надајући се да је бар неко од њих у Драчу, али никога не нађох.</p> <p>По св. Јовану дође о |
| га стила и разне величине — дуги низови дрвета; после шума трамваја и кола — блага тишина, коју |
| .{S} Од ранога пролећа, пре него што је дрвеће и најавило пупољке лишћа, па све до у позну јесе |
| и моја...</p> <p>— Сместа да си отишао! дрекну Јелена, лупнувши ногом о под, а очи јој севаху.< |
| ала, али шта је ту је.</p> <p>Дођоше до Државног Савета.{S} Јелена застаде, хотећи да скрене св |
| који би ме храбрили.{S} У животу ме је држала само помисао на тебе.</p> <p>И Севић се пренемаг |
| одевен некако немарно али отмено, мушка држања.{S} Глас му је звонак, тон убедљив — чини ми се |
| а.{S} Био је трештен пијан.{S} Једва се држао на ногама, спотицао, се, закрвављених очију, прља |
| е покушавала да се извуче, али ју је он држао чврсто, да је била немоћна и да мрдне.{S} Он ју ј |
| ају, и ако је он више није онако чврсто држао. </p> <pb n="59" /> <p>Севић је још дуго, држећи |
| Севић.</p> <p>— Морам.</p> <p>И пођоше, држећи се чврсто за руке.</p> <milestone unit="subSecti |
| /p> <pb n="59" /> <p>Севић је још дуго, држећи је у загрљају, причао о својим великим плановима |
| одједном указа Дугић.{S} Прав као бор, држећи у руци штап као они слепци који иду без вођа, иш |
| а, разгледа као нешто што припада њему, држећи своју руку на њеном рамену.</p> <p>Она га одгурн |
| аједно колико су год могли, који шетају држећи се за руке и пиљећи једно у друго.{S} А њен муж |
| и не непријатно.{S} Тај поглед, мушки и дрзак, поглед који ју је палио, није јој био непријатан |
| /> очепи.{S} Није, него је неваспитан и дрзак.{S} И другарица наброја више случајева, да се Јов |
| ође на ручак, упаде Севић у атеље.{S} У дроњцима, он који никада није изгледао сјајно, изгледао |
| штампати!...</p> <p>— Видиш да сад има друга посла.{S} Доћи ћеш сутра, кроз који дан.{S} И изв |
| Е КЊИЖАРНИЦЕ</p> <p>М. Ј. СТЕФАНОВИЋА И ДРУГА</p> <p>1920.</p> </div> <pb n="6" /> </front> <bo |
| пол — зар човек нема права да бира себи друга према своме инстинкту?{S} Треба једном пресећи об |
| су јој дошле лутке, знаш је већ! убаци друга.</p> </div> <pb n="19" /> <div type="chapter" xml |
| х уста.</p> <p>— Буди сад уз мене, моја другарица, молио је он, и живот ће нам бити леп и ведар |
| не овде нема жене.{S} Мени би жена била другарица, помоћник у свима пословима, а има ли таквих |
| ветовала, наставнице су се чудиле, а од другарица неке су јој завиделе, а неке је се клониле.</ |
| лазила да се само извуче из куће или од другарица, нарочито од Мице.{S} Кад јој, понеки пут, не |
| да је то чинила, код куће, у школи, код другарица.{S} Сви су се чудили њеној расејаности и пову |
| рзи ме, Јелена, остани овде, бранила се другарица.</p> <p>— Увек ти тако, никад нећеш да ми учи |
| Није, него је неваспитан и дрзак.{S} И другарица наброја више случајева, да се Јова показао не |
| , сећала се својих дана у школи, својих другарица, својих родитеља...{S} Рачунала је да би и он |
| } Кад би видела коју од својих школских другарица, скренула би одмах у прву споредну улицу. <pb |
| ва и да ће кући.{S} Она нека продужи са другарицама.</p> <p>Мица, свикнута већ на ћуди своје др |
| сле часова, по обичају, пође у шетњу са другарицама.{S} Кад су већ биле у Кнез-Михајловој улици |
| Мица, навикнута већ да попушта, довикну другарицама да иду, а оне ће за њима.</p> <p>— Шта ти ј |
| ли бих се тако радо удала.</p> <p>И две другарице заћуташе, занесена свака својим мислима.</p> |
| > <p>Кад изби код сата, срете две своје другарице.</p> <p>— Шта ти је, Јелена, те си тако црвен |
| n="18" /> <p>Јелена и Мица нађоше своје другарице код трамвајске чекаонице.{S} Весело су ћаскал |
| /p> <p>Мица, свикнута већ на ћуди своје другарице, не задржаваше је и Јелена се врати, али убрз |
| се не уклањајући с пута.{S} Како су три другарице закрчиле скоро цели узани тротоар, Јова ипак |
| да се и ти смириш! добацише јој две-три другарице идући даље.</p> <p>— Мицо, ходи овамо! позва |
| л“.{S} Али се не усуди, знала је да јој другарице не би после дале мира.</p> <p>— Хоћете ли на |
| увек будеш срећна и да се каткада сетиш другарице која те увек воли —</p> <p>Јелена. </p> </div |
| м, а Мица настави плетење венца.</p> <p>Другарице, пошто су набрале цвећа и исплеле венце, враћ |
| двајаше својим несташлуком.{S} Ниједној другарици не даваше мира.{S} Притрчи тек другарици и св |
| но казивала матери да иде овој или оној другарици.</p> <p>Сасвим се ослободила са Севићем.{S} Б |
| ругарици не даваше мира.{S} Притрчи тек другарици и свали је у траву, па је онда претура тамо-а |
| воље стоји да потражиш себи другу какву другарицу.</p> <p>— Врло добро, упаде јој он у реч.{S} |
| >— Мицо, ходи овамо! позва Јелена једну другарицу.</p> <p>— Нећу, скочићеш на мене и повалићеш |
| о тужно, а тако бих желео да имам добру другарицу, какву ја у себи замишљам.</p> <p>И он поче ж |
| , Јелена, шта си се ућутала ? питале су другарицу, која је мирно стајала на страни, не учествуј |
| а добро, ако му се ја не склањам с пута друге му се склањају, па их опет <pb n="46" /> очепи.{S |
| > <p>Али она је имала прилике да види и друге младе парове, који нису живели као она и њен муж. |
| ди који гамижу по полутами.{S} Запази и друге звезде, јаче, интензивније светлости.</p> <p>— То |
| едне речи прекора.{S} Звао сам вас ради друге ствари.{S} Поступак моје кћери није био нимало ло |
| тача: један висок, крут, правих рамена, други мањи, шепав, коме као да су панталоне оптрчавале |
| дозналцима.{S} Једни су осуђивали њу, а други су тврдили да је онај човек пијан и да јој није м |
| ца, па да настави студије, као и толики други студенти, који практикантишу и уче школу.</p> <p> |
| ам једнако били пред очима.{S} То су ти други већ причали.{S} Да ме је ко упитао зашто бежим, н |
| же и сигурније.</p> <p>— Морамо тражити други стан, рече једнога дана Петар.{S} Газдарица ми је |
| мо што је имао браду и наочаре.{S} Онај други, мало мањи, сиромашније одевен, без браде и цвике |
| p> <p>— А, не!{S} Немам намеру да се по други пут женим, кад ми је жива жена коју обожавам.{S} |
| а о разним идејама, о женском покрету и другим питањима. </p> <pb n="53" /> <p>Она је каткад из |
| Видиш, он јој није бранио да се воли с другим.{S} А можда није био сигуран да би и она волела |
| до њега, јер сем двојака није ни имала других оцена.{S} И брак јој се учини као котва спасења. |
| Петар Севић, интимус Јовин, који и нема других пријатеља.{S} Он је сарадник „<title>Великог Жур |
| анас је дан оних који не могу да шетају других дана.{S} Уосталом и касно је већ, ја ћу кући.</p |
| одговорила.{S} Осећала је и сама да за друго није, али је осећала да није ни за кување.</p> <p |
| ла сам до закључка да ми нисмо једно за друго.{S} То смо уосталом одавно обоје увидели, па смо |
| човеку није према себи изазивала ништа друго сем равнодушности.{S} Стид ју је било да се она, |
| pb n="115" /> <p>Јелени не остаде ништа друго до да пође, праћена радозналцима.{S} Једни су осу |
| ој авантури.{S} Није јој остајало ништа друго, него да тражи развод брака.{S} Нема сумње да ће |
| , па онда у позориште, биоскоп или које друго вечерње забавиште.</p> <p>Али и такав живот досад |
| {S} А у случају да не пристају једно уз друго, није им тешко растати се.</p> <p>Јелена га је сл |
| а удари непристојника.{S} Али и једно и друго били су далеко од тога да покажу какав гњев; не о |
| </p> <p>Како већ нису знали ни једно ни друго о чему да говоре, Јелена климну главом у знак поз |
| ћ се уопште није сећао да је од оца што друго и чуо, као што не би знао да каже да ли га је ика |
| тају држећи се за руке и пиљећи једно у друго.{S} А њен муж једва је и гледа.{S} Увек се нешто |
| радила, кад не би кувала ?{S} Шта знаш друго? </p> <pb n="78" /> <p>Јелена оћута, јер и није з |
| ла са Севићем.{S} Били су постали добри другови.{S} Навикла се и на његов поглед, који ју је јо |
| замишљаш?</p> <p>— За њега или за кога другог, свеједно.</p> <p>— А што Јелена? питала је Мица |
| младе девојке почеше да доказују једна другој да ли удадба смета или не смета довршењу школе.< |
| вала, госпођице!</p> <p>И уредник приђе другој машини.</p> <p>Јелена чу једну крупну псовку, па |
| ко ради свој посао, тихо и не сметајући другоме.{S} А оно место тога некаква мрачна пећина, у к |
| ћу ти дати пре него што уђемо проти, а другу половину кад будемо изашли.</p> <p>— Не може, нег |
| ле о овоме или ономе, задиркујући једна другу.</p> <p>— Шта је, Јелена, шта си се ућутала ? пит |
| , а теби до воље стоји да потражиш себи другу какву другарицу.</p> <p>— Врло добро, упаде јој о |
| о пажњу на то шта Јелена ради, с ким се дружи, шта чита.{S} Он се задовољавао тиме да мирно пот |
| ћа су сматрали за анархисту.{S} Јова се дружио са Севићем за то, што га је овај хвалио до небес |
| S} И ја бих баш могла!{S} Ја сам сасвим друкчија од ове Мице, која је право женско и која се ст |
| у родитељској кући, храњена и брањена, друкчије посматрају живот него њихови родитељи, јер им |
| је већ такав обичај и кад већ она неће друкчије.</p> <p>— Ја више не могу без тебе, говорио је |
| а слушаше оне звучне речи, нове мисли и друкчије схватање живота које је избијало из сваке рече |
| једином реченицом:</p> <p>— Ствар стоји друкчије.</p> <p>Па би онда он почео причати о нечему ш |
| {S} Мислила је да ће је дочекати сасвим друкчије, а оно нити јој ко рече „добар дан“ ни „збогом |
| д хлеба у руке.{S} Са Јеленом је испало друкчије.{S} Ево вам, господине, три хиљаде динара, то |
| о Сањин не би могао волети своју сестру друкчије него што су га учили.{S} Она је била лепа дево |
| овала је да ће лично познанство учинити друкчији утисак него књиге.{S} Али се прилика није указ |
| 8"> <head>VIII.</head> <p>Како је живот друкчији кад га осећамо непосредно, кад га гледамо свој |
| </p> <p>Стари Ђорђевић, бежећи од свога друштва, сећао се тек сада како је сам занемарио своју |
| а.</p> <p>Београђани, читаве породице и друштва, одлазе у Топчидер о празницима, на цео дан.{S} |
| који <pb n="26" /> раде на препорођају друштва.{S} Осећала је у себи неку чудну снагу, а у ист |
| е мисли.{S} Он мисли само о преображају друштва, јер ево већ скоро три месеца како она трчи око |
| ава, а не спава зато што је тишти општа друштвена несрећа.{S} Чудно јој је било да читави човеч |
| еђутим Јелена упитала у чему се састоји друштвена несрећа, шта је то она увиђала и шта су управ |
| ла и врло често су њих троје претресали друштвене прилике у земљи и на страни.{S} Јелена је не |
| е да чита, да научи што више, да схвати друштвене доктрине, да се умеша међу људе који <pb n="2 |
| а почиње издавати независан политички и друштвени лист „<title>Народно право</title>“. </p> <pb |
| а женскиње буду ропкиње, да због глупог друштвеног уређења и морала буду лишене живота само зат |
| помислила је, то су још остаци старога друштвенога поретка, који ће разрушити људи као што су |
| нешто велико, да ће извести неку велику друштвену реформу, па је ваљда хтео да се и он уз њега |
| ва гадна псовка.{S} Згрози се.</p> <p>— Друштво треба разрушити, па на рушевинама поставити нов |
| ћајући да је крива, није тражила ничије друштво, већ је избегавала све и свакога.{S} Кад би вид |
| и код куће да пије, само сад тражећи и друштво своје нове жене.{S} Ова се спочетка нећкала, па |
| , која се распада и својом трулежи кужи друштво.</p> <p>Почетница — зубни лекар, морала се мног |
| у сну и згрози се.{S} Не, неће она у то друштво! </p> <pb n="39" /> <p>Она мора у школу, а кад |
| е јасно да јој ваља много радити.{S} Са друштвом, у којем је себе замишљала, учинила би она мно |
| пред мужа.{S} Ручак у кавани, у мушком друштву, па би Севић опет ишао на посао, а она кући, да |
| м од своје прошлости!</p> <p>Била сам у друштву госпођа наших чиновника.{S} Море, у Драчу, угле |
| би тиме, по конвенцијама које владају у друштву, убио срећу својој сестри.{S} Видиш, он јој ниј |
| је он крши у својим рукама, како његове дрхтаве руке продиру и тамо где их Јелена није желела.{ |
| познато осећање поново би ју обузимало, дрхтала би од узбуђења.</p> </div> <pb n="61" /> <div t |
| ађе.</p> <p>Јелена је била ван себе.{S} Дрхтала је од једа и беса.{S} Као жену вређало ју је по |
| би било да се обрати оцу!</p> <p>И она, дршћући од узбуђења и страха пређе очин праг.{S} Изјада |
| у ваљало је ићи „на мирење“ и проти и у ду-духовни суд, ваљало је да и Севић дође, а он је бежа |
| ајући на још дуго школовање, уздахну из дубине груди.</p> <p>Неко време ћутаху обе.</p> <p>— Ја |
| њега интересовало.</p> <p>Тако је дошла дубока зима, са хладним данима и дугим ноћима.{S} Своје |
| на немаде кад да што помисли, али осети дубоко разочарење.</p> <p>— Донела сам један рад за омл |
| ољупцима, уверавајући је да је она тако дубоко ушла у његов живот, да он више не може без ње, д |
| лена? упита Мица.</p> <p>Јелена уздахну дубоко.</p> <p>— Не спавам, али сневам.</p> <p>— О чему |
| мало и по Калемегдану.{S} Ја волим ову дубоку тишину.</p> <p>Јелена би се најрадије вратила, а |
| о Јелени од брака остаде муж у затвору, дуг за хартију за лист и штампарија.</p> <p>Мислила је |
| клупе, седоше, скинувши капе.{S} Густа дуга коса лепршаше се на поветарцу.</p> <p>Наше две уче |
| видим.{S} Висок, витак, високога чела, дуге уметничке косе, лепе очи увек уморне од рада, око |
| десетак година, био је већ зрео човек, дуге косе, обријаних бркова, са дугом црном лепршавом м |
| мнаест-осамнаест година.{S} Сукње им ни дуге ни кратке.{S} Звонки смех и кикот.{S} Трчање и ска |
| кућа, разнога стила и разне величине — дуги низови дрвета; после шума трамваја и кола — блага |
| дошла дубока зима, са хладним данима и дугим ноћима.{S} Своје школске предмете Јелена је радил |
| ћу да је то све због његовог писања.{S} Дугић му одговори да је он неблагодаран, кад се тако по |
| женском свету и била коректор листа.{S} Дугић је писао уводне чланке и „чланчиће.“ Севић је био |
| е своју судбину за људе као што смо.{S} Дугић и ја? упита најзад Севић.</p> <p>— Верујем да има |
| p> <p>Одједном се однекуд појавише Јова Дугић и Петар Севић.{S} Ишли су полако.{S} Он, висок, у |
| ета.</p> <p>Пред њима се одједном указа Дугић.{S} Прав као бор, држећи у руци штап као они слеп |
| , она не спава, не спавају ни Севић, ни Дугић, и још можда оно мало напредних људи, који су уви |
| етка, који ће разрушити људи као што су Дугић и Севић.{S} И ова двојица учинише јој се велики, |
| на волела њега истом љубављу ...</p> <p>Дугић и Севић скренуше једном стазом, крај самога градс |
| ет види како улазе у штампарију.</p> <p>Дугић је често долазио у штампарију и повлађивао је нам |
| ојте тако говорити.{S} И за вас и за г. Дугића имало би жена и у нас, само што их ви не видите |
| никада имати, јер се за мене, као ни за Дугића, не може овде наћи жена, одговори Севић.{S} Која |
| м г. Петра Севића, са прилозима г. Јове Дугића, госпође Јелене Севић и још неколицине угледних |
| у о овоме и ономе, дођоше и на име Јове Дугића.{S} Јелену је интересовало шта је све Јова напис |
| итаве <pb n="88" /> недеље дана потражи Дугића и рече му шта би хтела.{S} Овај обрече да ће раз |
| мало зачуђена</p> <p>— Па на онога Јову Дугића, знаш онога што увек шета споредним стазама.{S} |
| дах.{S} Сети се да је виђала тога Јову Дугића.{S} Чула је већ и његово име, које је било већ д |
| S} Мисли јој и нехотице пређоше на Јову Дугића и његовог трабанта.</p> <p>— Велике су то душе, |
| је све.</p> <p>Није заборавила ни Јову Дугића и његова дела.{S} Мица ју је одвела у антикварни |
| ладан.{S} Јутрос сам добро доручовао са Дугићем.</p> <p>— Па зар ти је он пречи него жена ? не |
| био задовољан малом наградом.</p> <p>Са Дугићем се познао негде у иностранству, бар се тако мис |
| Чак сам га показао и своме пријатељу г. Дугићу, који назире у писцу велику јачину духа и јаку м |
| а официра или трговца.{S} Севић пребаци Дугићу да је то све због његовог писања.{S} Дугић му од |
| ких улица — шљунком насуте стазе; после дугих низова кућа, разнога стила и разне величине — дуг |
| p>Пошто је успела, после великих мука и дугих преговарања, да се наравна са Павићем, тако да он |
| је чекала на улици, једва га стиже.{S} Дуго је требало док се Севић мало прибрао, толико да је |
| сматра непристојним није јој давала да дуго о њему мисли.</p> <p>Кад изби код сата, срете две |
| ахнут нож.</p> <p>Осећала је да не може дуго да издржи овакву ситуацију.{S} Преклињала је Севић |
| позна са „анархистима“.</p> <p>Пошто је дуго лупала главу како и чиме да почне, изабра филозофи |
| ва да учим што практично, а да не траје дуго.{S} Реших се за зубно лекарство.{S} До краја ове г |
| .</p> <p>— Како хоћете, само се не могу дуго задржавати, јер имам посла код куће.</p> <p>Он нат |
| рзитет...{S} И Мица, помишљајући на још дуго школовање, уздахну из дубине груди.</p> <p>Неко вр |
| жао. </p> <pb n="59" /> <p>Севић је још дуго, држећи је у загрљају, причао о својим великим пла |
| е међутим био умро, а кућица продата за дугове.{S} Од сестре ни трага ни гласа.{S} Пође и он у |
| ими штампарију, али да прими и Севићеве дугове за хартију, прекиде све везе са дотадањим живото |
| хтео је да се покаже правичан.{S} После дугог размишљања и колебања написа Севићу: „Господине,< |
| ку, свуче се и леже.</p> <p>Заспа после дугога превртања по постељи.{S} Сањала је нешто страшно |
| човек, дуге косе, обријаних бркова, са дугом црном лепршавом машном, <pb n="52" /> са извесним |
| > <p>Лист је већ у првоме броју, у врло дугом чланку, напао владу што, не давањем већег кредита |
| асто и свело пре времена, показивало је дугу патњу.{S} Волела је своју децу и у њима је тражила |
| а.{S} Замишљала је ту неколико столова, дуж зидова полице са књигама, по столовима новине, раск |
| сад био врло заузет.{S} Час је остајао дуже у уредништву, радећи њен посао, јер она није никад |
| а за што веће од тога да се задржи мало дуже ван куће!</p> <p>Прођоше главном алејом до шеталиш |
| ње, у коме сви чланови имају подједнаке дужности, подједнака права и подједнаку корист.{S} У Ру |
| век не би имао високо развијену свест о дужностима, жена, натоварена децом, била на милости и н |
| и пута горе-доле, погледаше мало Саву и Дунав, <pb n="57" /> па кренуше натраг.{S} Севић се зау |
| гићу, који назире у писцу велику јачину духа и јаку моћ опажања.{S} Рад је несумњиво добар, или |
| <p>Снажним покретом руке склопи књигу, духну у светиљку, свуче се и леже.</p> <p>Заспа после д |
| аљало је ићи „на мирење“ и проти и у ду-духовни суд, ваљало је да и Севић дође, а он је бежао о |
| свршило.{S} Чинило јој се да јој је са душе пао неки огроман терет. </p> </div> <pb n="99" /> |
| чи у некакве форме, не хајући за вапаје душе.</p> <p>— Ићи ће тешко, рече најзад.{S} Видећу са |
| његовог трабанта.</p> <p>— Велике су то душе, мислила је.{S} Анархисти, сви то знају, а они она |
| је све и израдила је све задатке.{S} У души је осећала неку неисказану лакоћу, као неко блажен |
| Севића како мирно једе, поче да кипи у души.{S} Једе, а и не упита је како је издржала две год |
| е не би ни хтела.{S} Ја сам ружан, а за душу и срце нико и не пита.</p> <p>Јелена је ћутала, не |
| највернији посетиоци, и најзахвалнији, ђаци свих школа и разнога узраста.{S} Од ранога пролећа |
| о ми неко баш и украде венац, то су или ђаци, из несташлука, или неко ко је био лењ да оплете с |
| а, после многих „Ти си крива, жено!“ г. Ђорђевић је ипак морао, сам пред собом, признати, да је |
| узе новац.</p> <p>— Господине, настави Ђорђевић, пошто сте ви сад измирени, ни ви, ни ваша суп |
| оцу.</p> <p>Кад је све испричала, стари Ђорђевић се замисли.{S} Он је знао каквих све тешкоћа и |
| наницу и изјаву, онако како му је стари Ђорђевић диктирао.{S} Она два господина потписаше се ка |
| асемо тога мужа.</p> <p>Пред вече стари Ђорђевић дође Јелени у атеље.</p> <p>— Говорио сам са а |
| штету!{S} Сита сам брака.</p> <p>Стари Ђорђевић махаше главом.</p> <p>— Неће ваљда ни та парни |
| Севић раније сам становао.</p> <p>Стари Ђорђевић, бежећи од свога друштва, сећао се тек сада ка |
| вио: ја сам Севић, публициста.</p> <p>— Ђорђевићева, одговори Јелена и прими пружену јој руку.< |
| редом.</p> <p>Није била лепа та Јелена Ђорђевићева, али није била ни ружна.{S} Омалена раста, |
| p>Севић дође у означено време.{S} Са г. Ђорђевићем су били у канцеларији још два господина, Сев |
| гло, са нечим мушким у цртама.</p> <p>— Е, не могу више! рече и леже потрбушке у траву, подметн |
| >— Посао, одговори она кратко.</p> <p>— Е кад је посао, онда да се плати, јер ја ништа не радим |
| ће, ти би навалила да изађемо.</p> <p>— Е, кад тако говориш, онда остајем код куће.{S} Или ти ј |
| је вређало, а крива нисам била.</p> <p>Евакуација баци то питање у запећак.{S} Побегли смо нај |
| е.{S} Са Јеленом је испало друкчије.{S} Ево вам, господине, три хиљаде динара, то је Јеленин де |
| их калемегданских вечери, пролећа.{S} А ево га опет пролеће.{S} Само је она сада умртвљена...</ |
| н мисли само о преображају друштва, јер ево већ скоро три месеца како она трчи око њега и Севић |
| чну просторију.{S} По где-где гореле су електричне сијалице.{S} У полутами Јелена једва примећи |
| ила прва у томе ?{S} Ено сифражеткиња у Енглеској, па како се боре жене у Данској, па женскиње |
| на.</p> <p>— Па време је да идемо кући, ено сунце већ залази, бранила се Мица.</p> <p>— Свеједн |
| .{S} И зар бих ја била прва у томе ?{S} Ено сифражеткиња у Енглеској, па како се боре жене у Да |
| скање шљунка трже их из мисли.</p> <p>— Ено их, рече Мица.</p> <p>— Кога ?</p> <p>— Твога будућ |
| биљан, да и не мисли на те глупости.{S} Ето и на Калемегдану никад не шета главним стазама, већ |
| издржати? питала се.</p> <p>Једног дана ето ти опет Севића.{S} Јелена му пружи петицу, али он р |
| и. </p> <pb n="120" /> <p>Али пред вече ето га опет.{S} Хоће унутра, има, вели, нешто да јој ка |
| ишљањима, не баш најпријатнијим.</p> <p>Жалила је само што није могла приступити раду за испит |
| > <p>Најзад се појави и један радознали жандарм, случајно баш са те линије.</p> <p>— Шта је, шт |
| а је ова могла.{S} Ваљда да јој постави жандарма испред врата!{S} Састанци њихови били су без р |
| мислио <pb n="62" /> о њој и чудио се и жао му је било што је никако нема.</p> <p>— Имала сам м |
| ријатељског шпијуна.{S} Није ми га било жао, далеко од тога.{S} Болело ме је само то, што сам ј |
| есто ништа не говоре, али им очи светле жаром, блистају младалачким заносом...{S} О, блажена мл |
| <p>Јелена једва сачека да прође највећа жега, па оде Мици.{S} Затече је раскомоћену, на дивану, |
| егове руке на њеном телу, пекло ју је и жегло.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја, Јелена? питао ј |
| излет до Авале, нашла се са Севићем на железничкој станици и сели су у воз до Земуна.{S} Одатл |
| руке продиру и тамо где их Јелена није желела.{S} Осећала је како и њу обухвата тај пламен, ка |
| небивајући се од онога, што су у ствари желели. </p> <pb n="64" /> <p>— Јелена, поче најзад Сев |
| че живим бојама да слика живот какав је желео.{S} Речи су му клизиле са усана да се јелена чуди |
| је она баш онаква какву је он жену себи желео.</p> <p>Јелена је ћутала.{S} Забацивши главу на н |
| , настави Севић скоро тужно, а тако бих желео да имам добру другарицу, какву ја у себи замишљам |
| оли своју жену, да је задовољан њом, да жели да продужи заједнички живот.{S} Јелена одби и изја |
| не наиђе ни на кога ко би је упитао шта жели, а сама није знала на коју ће страну.{S} Кад је пр |
| више не може без ње, да је он све више жели, али да буде његова, сасвим његова.</p> <p>И очи б |
| алиш се својим браком!{S} Ја ти од срца желим да увек будеш срећна и да се каткада сетиш другар |
| на свој начин живота, да ни најмање не желим <pb n="97" /> да га мењам.{S} Ти си данас у подне |
| толице.</p> <p>— Ја сам, госпођице, шта желите? упита он ужурбано.</p> <p>— Ја сам пре неколико |
| брост и гутајући пљувачку.</p> <p>— Шта желите?{S} Ја сам уредник, Павић, одговори дебељко, гле |
| боје изјавите да се не трпите, да обоје желите развод.{S} На тај начин брже се свршавају предхо |
| је прекорно.</p> <p>Јелена је горела од жеље да се упозна било с њим, било са Севићем.{S} Веров |
| е ишло ни Јелени, али је ипак горела од жеље да оде још једном, последњи пут.</p> <p>Једне вече |
| поче да јој описује своје патње, своје жеље, које су биле тако скромне, а она и не мисли о њем |
| ње стећи симпатије публике, која се, из жеље да се умеша у туђе ствари, окупила око њих, тако д |
| обом није смела да призна да је једва и жељно очекивала оно што <pb n="65" /> је требало да дођ |
| ао високо развијену свест о дужностима, жена, натоварена децом, била на милости и немилости муж |
| а већу вредност него и сама девојка.{S} Жена у браку није равноправна, већ је изложена ћефу и п |
| о је кући, тамо близу Новога Гробља.{S} Жена и деца неби се никада преварили да ли је баш он ил |
| ало би да се свет мане тих глупости.{S} Жена, ако одговара твојим идејама, дражи те и изазива.{ |
| } Муж је ишао у уредништво, на посао, а жена је остајала код куће, у постељи, из које би устаја |
| а се по други пут женим, кад ми је жива жена коју обожавам.{S} А и ти ваљда ниси тамо нашла нек |
| се, бацити јој у лице да је она његова жена.{S} Осећала је да његово присуство не може да издр |
| </p> <p>О, како је мало потребно, па да жена, ма и за тренутак, буде срећна!{S} Неколико љубазн |
| .</p> <p>— Ви велите дакле да у нас има жена, које би везале своју судбину за људе као што смо. |
| де да легнем.{S} Па кад ме неће венчана жена примити, ко ће?</p> <p>У Јелени је све кипело.{S} |
| <p>И од њених идеја остаде само обична жена. </p> </div> <pb n="28" /> <div type="chapter" xml |
| отправи мужа.</p> <p>Мати је била добра жена.{S} Лице њено, жућкасто и свело пре времена, показ |
| т или макакав сродник?{S} Зар жена није жена, па била она сестра или сродница уопште ?{S} И ако |
| њега.</p> <p>— Де, де, та ми смо муж и жена!</p> <p>— Били смо, али више нисмо! одговори она г |
| ртаја, Севић јој предложи да буду муж и жена, да се венчају кад је већ такав обичај и кад већ о |
| ице, за мене овде нема жене.{S} Мени би жена била другарица, помоћник у свима пословима, а има |
| ти.{S} И за вас и за г. Дугића имало би жена и у нас, само што их ви не видите или можда нећете |
| не, као ни за Дугића, не може овде наћи жена, одговори Севић.{S} Која би и пошла за нас?</p> <p |
| ем.</p> <p>— Па зар ти је он пречи него жена ? не могаде Јелена да се уздржи, а да не упита. </ |
| отац, брат или макакав сродник?{S} Зар жена није жена, па била она сестра или сродница уопште |
| > <p>— Не, госпођице, за мене овде нема жене.{S} Мени би жена била другарица, помоћник у свима |
| поред мене и не опажајући ме.{S} Они на жене можда никако и не мисле, сматрајући их свакако за |
| , само сад тражећи и друштво своје нове жене.{S} Ова се спочетка нећкала, па се после навикну.{ |
| им образом тражиш новаца од мене, једне жене, којој си загорчао живот?</p> <p>— Дај бар нешто с |
| фражеткиња у Енглеској, па како се боре жене у Данској, па женскиње у Русији.{S} И ја бих баш м |
| р.{S} Газдарица ми је казала да не воли жене у кући, а овде нисмо ни комотни.</p> <p>Стан брзо |
| нема права да се понаша као муж, према жени која не само да сама себе издржава, већ је помагал |
| тање новина.{S} Бригу о деци оставио је жени.{S} Тако су се и деца одбила од њега.{S} Мати као |
| ић није био нежан и пажљив према својој жени; напротив, он је чинио све што је знао и умео, али |
| ао, толико да је могао испричати својој жени шта је било. </p> </div> <pb n="74" /> <div type=" |
| д је будете имали! рече.</p> <p>— Мојој жени?{S} Ја је нећу никада имати, јер се за мене, као н |
| ко паметна човека.</p> <p>— Благо вашој жени, кад је будете имали! рече.</p> <p>— Мојој жени?{S |
| у Савамали, где је Севић становао и пре женидбе.{S} Муж је ишао у уредништво, на посао, а жена |
| евићу: „Господине,</p> <p>У ствари ваше женидбе имам и ја да речем своју реч.{S} Изволите доћи |
| не!{S} Немам намеру да се по други пут женим, кад ми је жива жена коју обожавам.{S} А и ти ваљ |
| ла то гледиште, јер, право да ти кажем, женирао бих се да сам ја то учинио.{S} Грубости живота |
| ти и сродницом којом је иначе забрањено женити се!{S} Зашто се онда не би избацила та глупа так |
| рак још постоји.{S} Ти си још увек моја женица! церекао се Севић.{S} Веруј да никада ниси била |
| напит. </p> <pb n="111" /> <p>— Како си женице? питао ју је расположено.{S} Има ли муштерија?</ |
| >— Не, ни дао Бог!{S} Убити тако красну женицу било би страшно.</p> <p>— Па шта онда хоћеш?</p> |
| а и хуктања, после многих „Ти си крива, жено!“ г. Ђорђевић је ипак морао, сам пред собом, призн |
| право.{S} Мушкарац има права да бира, а женска чека и године често прођу док се нађе какав чове |
| Севић, ви велите да и у нас има одважна женскиња.{S} Да ли бисте ви могли да одбаците од себе с |
| } Несумњиво је да и овде има врло умног женскиња, али <pb n="56" /> мислим да нема ниједне која |
| скиње кад тако говорите.{S} Има и у нас женскиња, које је, ако не онако умно како ви замишљате, |
| .{S} Виде да има и мушких и женских.{S} Женскиње је стајало на неким узвишењима, крај машина, и |
| подједнаких права на живот.{S} И зар да женскиње буду ропкиње, да због глупог друштвеног уређењ |
| кој, па како се боре жене у Данској, па женскиње у Русији.{S} И ја бих баш могла!{S} Ја сам сас |
| ања, нађе борбу за опште добро.{S} Наше женскиње није тако васпитано.</p> <p>— Значи да не позн |
| но.</p> <p>— Значи да не познајете наше женскиње кад тако говорите.{S} Има и у нас женскиња, ко |
| Па како се они мушкарци понашају према женскињу, а ово се још смеје!</p> <p>Али, помислила је, |
| но бар расположено за борбу.{S} Таквоме женскињу ваља још само муж, правичан и паметан, за који |
| ете око себе.{S} Виде да има и мушких и женских.{S} Женскиње је стајало на неким узвишењима, кр |
| Срце треба да води прву реч.{S} Мушко, женско, све је једно, обоје имају подједнаких права на |
| вим друкчија од ове Мице, која је право женско и која се стара да научи домаћи посао, да кува и |
| ла Јовина разлагања о разним идејама, о женском покрету и другим питањима. </p> <pb n="53" /> < |
| га вадила „мисли“ и „ситнице“, писала о женском свету и била коректор листа.{S} Дугић је писао |
| n="106" /> <p>— Али ја нећу.{S} Ја имам жену која ми је врло добра, ја сам тобом задовољан и не |
| осећа да је она баш онаква какву је он жену себи желео.</p> <p>Јелена је ћутала.{S} Забацивши |
| е.{S} Дрхтала је од једа и беса.{S} Као жену вређало ју је понашање Севићево.{S} Долази из затв |
| ашњи брак, наводећи да је неправедан по жену и неморалан по читаво човечанство.{S} Данашњи брак |
| ни њега ништа више није везивало за ову жену, чији је живот он разорио, можда не хотимично.{S} |
| смрти, а отац доведе у кућу једну младу жену, која га је, изгледало је, довела у ред, бар за не |
| је имао само за свога коња, а за своју жену и децу само по који грош, псовке и батине.</p> <p> |
| .{S} Он изјави свештенику да воли своју жену, да је задовољан њом, да жели да продужи заједничк |
| о чела, као да се увери да ли је заиста жива, будна.{S} Сети се последње сцене у сну и згрози с |
| еру да се по други пут женим, кад ми је жива жена коју обожавам.{S} А и ти ваљда ниси тамо нашл |
| се још срести.{S} Сад јој се учинио као жива претња, као смртна опасност.</p> <p>— Једва те нађ |
| уосталом одавно обоје увидели, па смо и живели свако за себе.{S} Зар не би било боље и за мене |
| да види и друге младе парове, који нису живели као она и њен муж.{S} Видела је младенце, којима |
| чан живот.{S} Ваљало је радити да би се живело, али ма колико да се радило, није се могло зарад |
| ћи:</p> <p>— Госпођице, свет је пропао, живео свет!{S} На нама двома је да га обновимо!</p> <p> |
| плаћује намештај и материјал, ваљало је живети, а и Петар ју је већ доста коштао.{S} Она је међ |
| више ће се зарађивати, па ће се и боље живети.{S} Као сарадник у „<title>В. Журналу</title>“ и |
| о њему!{S} И сам увиђа да не иде овако живети и стара се да им буде боље.{S} А живот је међути |
| поче Севић, ја сам се решио.{S} Ми ћемо живети заједно, наш брак ће управо сад тек почети.{S} Т |
| ио сам као марва да би госпођа могла да живи као бубрег у <pb n="114" /> лоју и да се излежава, |
| ине, постао већ свој човек, способан да живи од свога рада.{S} Отац му је међутим био умро, а к |
| ву ја у себи замишљам.</p> <p>И он поче живим бојама да слика живот какав је желео.{S} Речи су |
| а радим вечерас.{S} Кад смо одлучили да живимо овако како смо уговорили, <pb n="98" /> нећу да |
| Чинило јој се као да почиње нов живот, живот рада.{S} Хтела је да чита, да научи што више, да |
| живети и стара се да им буде боље.{S} А живот је међутим тако тежак.</p> <p>И Јелени се чињаше |
| </p> <p>И он поче живим бојама да слика живот какав је желео.{S} Речи су му клизиле са усана да |
| једно, обоје имају подједнаких права на живот.{S} И зар да женскиње буду ропкиње, да због глупо |
| својим идеалима, о својим погледима на живот, на брак, — све што је Јелена већ давно била чула |
| мо за себе.{S} Навикла је већ на овакав живот, а и он је ваљда већ био излечен од брака.</p> <p |
| о вечерње забавиште.</p> <p>Али и такав живот досади, па га се и Јелена засити.{S} Читав дан би |
| се ожени њом.{S} Мушкарци проживе читав живот пре брака, па онда узимају нас, безазлене и срећн |
| и је да је она тако дубоко ушла у његов живот, да он више не може без ње, да је он све више жел |
| бом.{S} Чинило јој се као да почиње нов живот, живот рада.{S} Хтела је да чита, да научи што ви |
| олико деца у детињству мање осете да је живот борба, у толико је њихово разочарење веће кад буд |
| више није везивало за ову жену, чији је живот он разорио, можда не хотимично.{S} Изгледало је д |
| .{S} Ипак је била задовољна, јер јој је живот био обезбеђен.{S} Лако јој није било, али, мислил |
| 9200_C8"> <head>VIII.</head> <p>Како је живот друкчији кад га осећамо непосредно, кад га гледам |
| имовно стање родитеља боље, у толико је живот њихове деце ружичастији; у колико деца у детињств |
| није ни за кување.</p> <p>И за њу поче живот кувања и прања судова.{S} Већ више није имала ни |
| Таквима је потребан муж да их води кроз живот, да их храни и брани, а оне да рађају децу, перу |
| уз мене, моја другарица, молио је он, и живот ће нам бити леп и ведар...</p> <p>— Никад! викну |
| тебе нема ништа, да он хоће да настави живот у заједници.{S} Ствар би се онда отезала и најзад |
| оме, како ће јој бити могуће да настави живот са човеком, за кога је некада мислила да је веже |
| смо се нас двоје удружили за заједнички живот, знаш добро, није била изгледа да ћу ја овако рђа |
| е стране уносе добру вољу за заједнички живот, кад обе стране подједнако раде на добру породице |
| ољан њом, да жели да продужи заједнички живот.{S} Јелена одби и изјави <pb n="117" /> да не мож |
| сад, кад је успела да из основа измени живот, кад га је осигурала, зар сад да јој се јави авет |
| евић сад намерава и како мисли да удеси живот: с њом или сам за себе.{S} Била је начисто да је |
| риону на посао, верујући да почиње онај живот о коме јој је Севић <pb n="76" /> говорио раније. |
| си нашао стан.{S} Ја ћу наставити свој живот и рад као да ти у опште ниси ни дошао, а теби до |
| 200_C10"> <head>X.</head> <p>Поче мучан живот.{S} Ваљало је радити да би се живело, али ма коли |
| која би имала да из основа промени њен живот.{S} Помишљала је само на испит зрелости.{S} Јасно |
| д како је Севић постао штампар, Јеленин живот се променио.{S} Штампарија је била мала и стара, |
| од мене, једне жене, којој си загорчао живот?</p> <p>— Дај бар нешто сад?{S} Видиш какав сам! |
| алну улогу да те уведе <pb n="113" /> у живот, да сам ти управо ја показао радости живота...</p |
| храњена и брањена, друкчије посматрају живот него њихови родитељи, јер им родитељи, колико мог |
| воје питање.</p> <p>— Како замишљаш наш живот? постави он одређеније питање.</p> <p>— А, тако!{ |
| и Бога, не дајем ни пару за твој</p> <p>живот, ако те се само дотакнем.{S} Одлази!</p> <p>— Пла |
| је како је издржала две године оваквог живота.</p> <p>— Хоћеш ли још?</p> <p>— Не, хвала, ниса |
| зана за њега до краја свога или његовог живота.{S} Боље икад него никад!</p> <p>— Готово имаш п |
| ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАЊЕ СВЕСЛОВЕНСКЕ КЊИЖАР |
| ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАЊЕ СВЕСЛОВЕНСКЕ КЊИЖАР |
| ене на месеце или године ранијег бедног живота. </p> </div> <pb n="81" /> <div type="chapter" x |
| друштвеног уређења и морала буду лишене живота само зато, што, немајући мираза, не могу да се у |
| не речи, нове мисли и друкчије схватање живота које је избијало из сваке реченице.{S} Заинтерес |
| бих се да сам ја то учинио.{S} Грубости живота су нас раставиле, не везујмо оно што је прекинут |
| от, да сам ти управо ја показао радости живота...</p> <p>— Доста, доста, не могу више ни да те |
| } Ја сам већ тако навикла на свој начин живота, да ни најмање не желим <pb n="97" /> да га мења |
| во овде ремети моје послове и мој начин живота.</p> <p>И климнувши главом у знак поздрава скрет |
| очи би му севнуле при тим речима чудно, животињски, да се Јелена ужасавала, осећајући како њего |
| е ја сад више ценим него пре, јер те је животна борба прекалила...</p> <p>— Волела бих да ту бо |
| хартију, прекиде све везе са дотадањим животом.{S} Ишла је у канцеларију пре и после подне, ка |
| <p>— Видиш, Јелена, ја сам имао у своме животу доста тешких момената, а и ти такође.{S} Да знаш |
| твојих редака који би ме храбрили.{S} У животу ме је држала само помисао на тебе.</p> <p>И Севи |
| _C7"> <head>VII.</head> <p>Кад нам се у животу догоди нешто непријатно, нама се чини да смо ми |
| ући читање.{S} Добро је што није тако у животу, иначе би било страшно.</p> <p>— Што би било стр |
| ила из зимњега сна, све је певало химну животу и љубави.</p> <p>Сад је Јелена са Севићем ишла и |
| је подухвата нека ватра, као да јој по жилама потекоше пламенови место крви.{S} Телом јој буја |
| ас узимају.{S} Па још траже да им за ту жртву с њихове стране будемо и захвалне.{S} Ја бих све |
| што је прекинуто, јер би нас чвор увек жуљио.{S} Боље је да будемо добри пријатељи.{S} Веруј м |
| муж једва је и гледа.{S} Увек се нешто жури или је забринут о овоме и ономе. </p> <pb n="79" / |
| м ка Калемегдану.{S} Као да им се обома журило да што пре стигну.{S} Тек овда-онда измењали би |
| од куће, извињавала се она.{S} И сад се журим, јер сам већ, чини ми се, задоцнила.</p> <p>И хте |
| ког језика.{S} Ступи одмах у „<title>В. Журнал</title>“ као сарадник, где је био примљен не збо |
| полагати испит зрелости.</p> <p>„Велики Журнал“, баш у то време, ваљда да би појачао своју прод |
| арадница тако великог листа као што је „Журнал“.{S} Али се не усуди, знала је да јој другарице |
| о уредника омладинскога дела „<title>В. Журнала</title>“.</p> <p>Севић подиже главу и, спазивши |
| евића.{S} Сви су они били из „<title>В. Журнала</title>“, а овоме да се понуди није имала кураж |
| е постала ревностан сарадник „<title>В. Журнала</title>“, ревноснија него да су је плаћали.{S} |
| ати, али убрзо скрете ка уредништву „В. Журнала“.</p> <p>Севић је био сам, читао је неке корект |
| теља.{S} Он је сарадник „<title>Великог Журнала</title>“.{S} Кажу да је и он неки паметан човек |
| сам један рад за омладински део „<title>Журнала</title>“.</p> <p>— Дајте, затражи уредник, загл |
| дана изађе у онако обимноме „<title>В. Журналу</title>“.</p> <p>Једнога дана дође опет с Мицом |
| ље живети.{S} Као сарадник у „<title>В. Журналу</title>“ имам 120 дин. месечно, а као свој газд |
| и Јовино сарадништво на „<title>Великом Журналу</title>“.</p> <p>Долазећи у уредништво, Јелена |
| ој шешир, наглим покретом покри главу и жустро пође вратима.</p> <p>— Јелена, чекај да се догов |
| >Мати је била добра жена.{S} Лице њено, жућкасто и свело пре времена, показивало је дугу патњу. |
| варницу Томе Јовановића и ту је Јелена, за незнатне новце, добила сва дела Јовина, почев од „Ан |
| монотоно, Јелени прођоше четири месеца, за које се време она једва снашла у новом положају.{S} |
| ју, малу, да ју је купио за мале новце, за остатак новца добивеног од њеног оца.{S} Сад ће поче |
| ите, недорасле.</p> <p>— Не, госпођице, за мене овде нема жене.{S} Мени би жена била другарица, |
| ити могуће да настави живот са човеком, за кога је некада мислила да је веже љубав, а који јој |
| ваља још само муж, правичан и паметан, за којим би оне ишле и у ватру и у воду.</p> <p>Тако у |
| Мице, добацујући јој:</p> <p>— Пардон, за тренутак!</p> <p>Севић је био пријатно изненађен, шт |
| матрала за нешто високо, нешто узорито, за некакво гнездо културе и просвећености.{S} Из тога г |
| одине.{S} Јелена пође у VIII разред.{S} За неколико месеци ваљало је полагати испит зрелости.</ |
| <p>— Не, више, треба ми много више.{S} За одело.</p> <p>— Па зар ја да ти купим одело? цикну Ј |
| чи типографски занат, па га и изучи.{S} За његова шегртовања млађа му сестрица умре, а старија |
| два пута месечно, на једном табаку.{S} За ту библиотеку треба преводити само с немачког, а пла |
| очетка нећкала, па се после навикну.{S} За децу настаде тешко време.{S} Петар побеже од куће по |
| осла, кад ниси у стању да га радиш ?{S} За уредништво једнога свакодневнога листа мора се прево |
| . Н. Н. јој изради да буде постављена — за практиканта у Министарству Финансија.</p> <p>И Јелен |
| p>— Па колико? </p> <pb n="119" /> <p>— За одело.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Па... шест стотина |
| , Мицо, али бих се радо удала.</p> <p>— За онога твог што га онако замишљаш?</p> <p>— За њега и |
| разговарали? изазиваше Јелена.</p> <p>— За то што морам сад одмах да идем, јер треба наћи посла |
| га твог што га онако замишљаш?</p> <p>— За њега или за кога другог, свеједно.</p> <p>— А што Је |
| S} Љубави је имао само за свога коња, а за своју жену и децу само по који грош, псовке и батине |
| а ме не би ни хтела.{S} Ја сам ружан, а за душу и срце нико и не пита.</p> <p>Јелена је ћутала, |
| , а кад хоће у школу мора и учити.{S} А за сутра није ништа научила!</p> <p>Устаде, упали свети |
| му одговорила.{S} Осећала је и сама да за друго није, али је осећала да није ни за кување.</p> |
| се одужим за све што си учинила досада за мене.{S} Збогом!</p> <p>— Ваљда до виђења?</p> <p>— |
| но само у очима простијега света, ваљда за то што је био анархиста, а анархисте убијају краљеве |
| довољавам своје срце кад сам се удавала за човека, на коме се ништа није могло волети.{S} Као д |
| а, о штампаријама, које је она сматрала за нешто високо, нешто узорито, за некакво гнездо култу |
| ао раније у школу и све што је доживела за последњу годину дана чинило јој се као мучан сан.{S} |
| штампан.{S} Увек би одложила и оставила за сутра.</p> <p>Мица више није хтела ни да чује да је |
| дечје књиге, она се није много бринула за тачност, често се и намерно није хтела задржавати тр |
| ена, одговори Севић.{S} Која би и пошла за нас?</p> <p>— Немојте тако говорити.{S} И за вас и з |
| те ми се никад више не само обраћати ма за што, него ни приближити.{S} Ви за мене не постојите. |
| осуђен, јер би осуда по онаквим делима за каква је он био оптужен олакшала развод брака.{S} Ал |
| сам још увек, бар по имену, била везана за њега.{S} Било ме је стид да уђем у своје надлештво, |
| бодим тога човека, него да будем везана за њега до краја свога или његовог живота.{S} Боље икад |
| је хтела, јер како би она била способна за што веће од тога да се задржи мало дуже ван куће!</p |
| вакако за слабашна створења, неспособна за велики и смели рад, намењена само уживању.{S} А ја б |
| Већ више није имала ни воље ни времена за шетњу, бар не онолико као раније.{S} Са мужем би јед |
| у је међутим био умро, а кућица продата за дугове.{S} Од сестре ни трага ни гласа.{S} Пође и он |
| </p> <p>Али Јелена изађе и залупи врата за собом.</p> <p>Занета својим мислима, Јелена није обр |
| } Ја ћу спремити сва потребна документа за обоје, па ћемо се венчати у некоме селу, преко.</p> |
| шта више.{S} Севић је спремио документа за обоје.{S} Јелена је на дан венчања раније отишла од |
| на, чекај да се договоримо, повика Мица за њом.</p> <p>Али Јелена изађе и залупи врата за собом |
| ојачао своју продају, одвоји два ступца за радове омладине.{S} Било је вешто срачунато и на бес |
| лени од брака остаде муж у затвору, дуг за хартију за лист и штампарија.</p> <p>Мислила је да ћ |
| зочарење.</p> <p>— Донела сам један рад за омладински део „<title>Журнала</title>“.</p> <p>— Да |
| е Севић гушећи се пољупцима, ја сам луд за тобом.{S} Лутао сам по вароши, не бих ли те срео.{S} |
| мпарију, али да прими и Севићеве дугове за хартију, прекиде све везе са дотадањим животом.{S} И |
| .</p> <p>Јелена, ништа не мислећи, пође за њима.{S} Они су се нешто објашњавали.</p> <p>— То је |
| нађе нека, да ли би се одважила да пође за човека мојих убеђења?{S} Несумњиво је да и овде има |
| е се не обзирући се на њега.{S} Он пође за њом. </p> <pb n="96" /> <p>— Слушај, Јелена, поче он |
| /p> <p>Долазећи у уредништво, Јелена је за Севићевим столом врло често затицала и Јову.{S} Споч |
| протезала у бесконачност.</p> <p>Али је за то Севић био врло ревностан у посетама Јелени, која |
| т на мене? питаше он даље, хватајући је за руку.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— А ја сам само |
| света! издекламова Севић, хватајући је за руку.</p> <p>Јелена повуче руку, али осети како јој |
| — Тебе, пелтечио је Севић, хватајући је за мишицу, приближујући јој се све више.{S} Она покуша |
| дана примао по које саопштење, да му је за тај и тај дан одређен претрес по „штампарској кривиц |
| мо обедима, а остатак времена био му је за одмор или читање новина.{S} Бригу о деци оставио је |
| асклопљене књиге, читави рисови хартије за писање.{S} Нема тишина, само се чује, једва, како пе |
| > <p>Сутрадан Јелена једва дочека време за шетњу, после подне.{S} Нешто ју је вукло да изађе.{S |
| >Она га умало не упита где је ноћио, не за то што јој је било криво да јој није одмах дошао, ве |
| .</p> <p>Јелена му се обисну о врат, не за то што га је силно волела, већ као да му се извини ш |
| к не толико због неспособности Јеленине за рад, већ због тога што се обрукао пред својим <pb n= |
| >VI.</head> <p>С тешком муком Јелена се за неколико дана отимала да не оде у уредништво.{S} Она |
| ико су год могли, који шетају држећи се за руке и пиљећи једно у друго.{S} А њен муж једва је и |
| е већ, ја ћу кући.</p> <p>Спремајући се за одлазак замоли Мицу да јој позајми „<title>Сањина</t |
| ени?{S} Ја је нећу никада имати, јер се за мене, као ни за Дугића, не може овде наћи жена, одго |
| ктично, а да не траје дуго.{S} Реших се за зубно лекарство.{S} До краја ове године завршићу, па |
| .{S} Послова није било великих: плакате за концерте, биоскопске листе, посетнице...</p> <p>Јеле |
| а нема ништа више да тражи.{S} Изволите за онај сто и пишите.</p> <p>Севић седе и написа призна |
| а, довикну другарицама да иду, а оне ће за њима.</p> <p>— Шта ти је, Јелена? питала је нежно.</ |
| се растурила по Кошутњаку, берући цвеће за венце.{S} Све тако око седамнаест-осамнаест година.{ |
| дставци свештенику, како почињу парнице за развод брака, били су позвани обоје „на мирење.“ Али |
| с?</p> <p>— Немојте тако говорити.{S} И за вас и за г. Дугића имало би жена и у нас, само што и |
| како је мало потребно, па да жена, ма и за тренутак, буде срећна!{S} Неколико љубазних речи мог |
| свако за себе.{S} Зар не би било боље и за мене и за тебе да ту везу, која нас више не веже, ра |
| ебе.{S} Зар не би било боље и за мене и за тебе да ту везу, која нас више не веже, раскинемо са |
| , хвала! викну Севић некако пригушено и за час је Јелена била у његовим рукама.{S} Љубио ју је |
| >— Немојте тако говорити.{S} И за вас и за г. Дугића имало би жена и у нас, само што их ви не в |
| а скоро непријатељски, пљачкајући нас и за најмању услугу. </p> <pb n="103" /> <p>Прећи ћу прек |
| осећала да није ни за кување.</p> <p>И за њу поче живот кувања и прања судова.{S} Већ више ниј |
| ло или је јео уз ракију.</p> <p>Мати би за то време потрпала децу у постељу, велику и заједничк |
| е и урођено.</p> <p>Становали су у соби за самце, у Савамали, где је Севић становао и пре женид |
| у принуђена да и сама учествују у борби за опстанак.</p> <p>Јелена је од брака очекивала много, |
| ти ма за што, него ни приближити.{S} Ви за мене не постојите.{S} Сад идите.</p> <p>Севић није ч |
| а га се отресе.{S} Обраћала се полицији за заштиту, али шта је ова могла.{S} Ваљда да јој поста |
| пријатељства ваљда и Севића су сматрали за анархисту.{S} Јова се дружио са Севићем за то, што г |
| га онако замишљаш?</p> <p>— За њега или за кога другог, свеједно.</p> <p>— А што Јелена? питала |
| че он.{S} Кад смо се нас двоје удружили за заједнички живот, знаш добро, није била изгледа да ћ |
| ни да га види.{S} Док смо се ми мучили за отаџбину, госпође су уживале са швапским официрима.{ |
| а друго није, али је осећала да није ни за кување.</p> <p>И за њу поче живот кувања и прања суд |
| ћу никада имати, јер се за мене, као ни за Дугића, не може овде наћи жена, одговори Севић.{S} К |
| {S} Једва се уздржавала да га не ухвати за гушу и задави, толико јој је био мрзак.{S} Ипак га з |
| м све увлачи у некакве форме, не хајући за вапаје душе.</p> <p>— Ићи ће тешко, рече најзад.{S} |
| занемарио своју кућу.{S} У вечној трци за унапређењем није на децу ни обраћао пажњу.{S} Преко |
| стрпа новчаницу у џеп и изађе залупивши за собом врата. </p> </div> <pb n="108" /> <div type="c |
| ако мисли да удеси живот: с њом или сам за себе.{S} Била је начисто да је по њу боље, а можда и |
| > <p>Прећи ћу преко свега онога што сам за тим доживела.{S} Главно је да сам била задовољна и с |
| анархисту.{S} Јова се дружио са Севићем за то, што га је овај хвалио до небеса и преувеличавао |
| што нас узимају.{S} Па још траже да им за ту жртву с њихове стране будемо и захвалне.{S} Ја би |
| а себе, а ја ћу гледати да ти се одужим за све што си учинила досада за мене.{S} Збогом!</p> <p |
| ј је Јелена становала, она скрете, а он за њом.{S} Тако су дошли до њеног стана.{S} Кад она тур |
| р има на „лагеру“ доста дела, али ће он за њу већ наћи згодан посао.{S} Намеран је да покрене б |
| ок, укрућен, Севић као да је потрчкивао за њим.{S} Прођоше крај ње и не погледавши је.{S} Уђоше |
| ебеском судији.{S} И сад тек поче пакао за Јелену.</p> <p>По Јелениној представци свештенику, к |
| реме је рада.{S} Иди, ако си икада имао за мене ма и искрицу љубави.</p> <p>— Та куда ћу?{S} За |
| је замишљала, јер је немачки језик имао за њу још увек својих тајни.{S} Али како су то биле деч |
| рило се о једном владици, који је трчао за световним уживањима.{S} У једном „чланчићу“ регистро |
| отакнем.{S} Одлази!</p> <p>— Плати прво за разговор, па ћу ићи.</p> <p>— Шта да платим, какав р |
| >Онда би отац, и не гледајући децу, сео за сто, јео и пио и пио и јео и тешко би <pb n="50" /> |
| једну штампарију, малу, да ју је купио за мале новце, за остатак новца добивеног од њеног оца. |
| ије ни осетила како ју је Севић ухватио за руку, настављајући причање и милујући је.</p> <p>— А |
| но обоје увидели, па смо и живели свако за себе.{S} Зар не би било боље и за мене и за тебе да |
| икако и не мисле, сматрајући их свакако за слабашна створења, неспособна за велики и смели рад, |
| ило да ни њега ништа више није везивало за ову жену, чији је живот он разорио, можда не хотимич |
| це.{S} Кад јој, понеки пут, не би пошло за руком да се састане са Севићем, читаву ноћ не би има |
| оможено, јер ће своју зараду имати само за себе.{S} Навикла је већ на овакав живот, а и он је в |
| је добро и пио.{S} Љубави је имао само за свога коња, а за своју жену и децу само по који грош |
| високо дигнуте главе, говорили су само за себе, не гледајући ни у кога.{S} Јелена је често, с |
| Али није имала куда.</p> <p>— Шта ћемо за ручак ? упита је Севић првога дана ујутру.</p> <p>— |
| дошла сам до закључка да ми нисмо једно за друго.{S} То смо уосталом одавно обоје увидели, па с |
| ако ви замишљате, а оно бар расположено за борбу.{S} Таквоме женскињу ваља још само муж, правич |
| уди ухвати једну девојку за раме, скоро за груди.{S} Ова се закикота и баци се ногом да удари н |
| орам.</p> <p>И пођоше, држећи се чврсто за руке.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јелена |
| га је, изгледало је, довела у ред, бар за неко време.{S} Није више одлазио <pb n="51" /> тако |
| а у браку, место благостања, нађе борбу за опште добро.{S} Наше женскиње није тако васпитано.</ |
| је само што није могла приступити раду за испит зрелости.{S} Ипак је била задовољна, јер јој ј |
| која ту погрду схвати скоро као увреду за себе.</p> <p>— Што не пази како иде, него ми одвали |
| ка остаде муж у затвору, дуг за хартију за лист и штампарија.</p> <p>Мислила је да ће се моћи о |
| са адвокатом, написала сам и представку за свештеника, само је потребно да наведем и твој стан. |
| са њим.{S} Он ће ти написати представку за свештеника и рећи ће ти шта треба даље да радиш и на |
| ао.{S} Намеран је да покрене библиотеку за децу, јевтине књижице, које би излазиле два пута мес |
| од оних црних људи ухвати једну девојку за раме, скоро за груди.{S} Ова се закикота и баци се н |
| кад у њега обе стране уносе добру вољу за заједнички живот, кад обе стране подједнако раде на |
| криће кривичних трошкова, стави забрану за обезбеду онога што је кредитирао Севића.{S} И тако ш |
| има жена, које би везале своју судбину за људе као што смо.{S} Дугић и ја? упита најзад Севић. |
| ју, јер, тако ми Бога, не дајем ни пару за твој</p> <p>живот, ако те се само дотакнем.{S} Одлаз |
| је своју децу и у њима је тражила утеху за разочарење у браку.{S} Док је муж таљигашио по варош |
| њему.</p> <p>— Чекај, отпратићу те! чу за собом Севића.</p> <p>— Сама ћу, морам брзо.{S} И Јел |
| ић је тумарао тражећи потребни му новац за покретање листа, понова рачунао и увек налазио да мо |
| > <p>— Какве враџбине ?{S} Плетем венац за кућу, као и сваке године.{S} Зар ту има какве враџби |
| ашла некога, па би сад хтела да се удаш за њега?</p> <p>Јелена гризаше усне од једа.{S} Говор о |
| неће хтети ни да чују о удаји, и то још за Севића, и нарочито не сад, на два месеца пред свршет |
| ... да одем... али дај ми бар који грош за ручак.{S} Долазим из Бугарске... из ропства...</p> < |
| оји јој је дошао — био је Севић.</p> <p>За све време од одласка из Србије Јелена није мислила о |
| зориште, биоскоп или које друго вечерње забавиште.</p> <p>Али и такав живот досади, па га се и |
| ршим, па ћемо онда мало разговарати.{S} Забављајте се, рече јој и дотури неке илустрације.</p> |
| себи желео.</p> <p>Јелена је ћутала.{S} Забацивши главу на наслон клупе она се није трудила да |
| подсећа на нешто што се она трудила да заборави.{S} И зар сад, кад је успела да из основа изме |
| } Ниси ми о томе ништа писала!</p> <p>— Заборавила сам можда.</p> <p>И опет ућуташе обоје, идућ |
| нтересовало, гутала је све.</p> <p>Није заборавила ни Јову Дугића и његова дела.{S} Мица ју је |
| ећ давно раздвојени.{S} Свакако да ниси заборавио шта смо уговорили онда кад си дошао из Пожаре |
| "44" /> <p>— До виђења, госпођице, и не заборавите нас, одговори Севић, који је беше допратио д |
| више.{S} А, да, како сам увек у послу, заборавих да те питам треба ли ти што од одела.{S} Јесе |
| ска, прођоше поред једне клупе, свакако заборављене, јер су све остале биле однесене.{S} Прошет |
| енуше натраг.{S} Севић се заустави пред заборављеном клупом.</p> <p>— Да седнемо мало, колико т |
| ена и Севић одмах седоше на ону једину, заборављену клупу.</p> <p>Седели су тако ћутећи, као сн |
| де на покриће кривичних трошкова, стави забрану за обезбеду онога што је кредитирао Севића.{S} |
| је у Русији као код нас, онда је књига забрањена само да би јој се начинила реклама.{S} Стварн |
| Арцибашев... <title>Сањин</title>...{S} Забрањено у Русији, а ово је потпуно издање.{S} Ванредн |
| ш се оженити и сродницом којом је иначе забрањено женити се!{S} Зашто се онда не би избацила та |
| е и гледа.{S} Увек се нешто жури или је забринут о овоме и ономе. </p> <pb n="79" /> <p>Тако тр |
| поду као бесомучна.</p> <p>Мати и отац забринуто би вртели главом.</p> <p>— Ово треба што пре |
| рава и окрете се да пође.</p> <p>Али, у забуни, пође вратима која су водила у унутрашњост куће. |
| прво одлази пријатељу, с којим је био у завади.{S} Њу међутим не упита ни „како си“, ни „шта ра |
| а, мислила је она, јер га не разумеју и завиде му.{S} Али је он, Јова, велики, већи од свију њи |
| у се чудиле, а од другарица неке су јој завиделе, а неке је се клониле.</p> <p>Једном Јелена ба |
| војкама давао мираз!</p> <p>Мица ућута, завидећи помало Јелени, што ова, кћи високог чиновника, |
| } Многе је оштетио, а многе је и у црно завио.{S} Сад ће бити суђен, а нема сумње да ће бити и |
| зубно лекарство.{S} До краја ове године завршићу, па ћу онда и ја у Београд.</p> <p>Хвалиш се с |
| ни сама себи умела да одговори.</p> <p>Загледа се у небо.{S} Виде милионе звезда како мирно св |
| tle>“.</p> <p>— Дајте, затражи уредник, загледајући нешто око машине и пруживши руку некако иза |
| <pb n="41" /> у познату капију, пажљиво загледајући врата, којих је било лево и десно.{S} Једна |
| ако си“, ни „шта радиш“.{S} Место свега загледао се само у њена округла прса и упитао с ким ста |
| /p> <p>Говорећи ово Севић ју је пажљиво загледао.{S} Поглед му је клизио са Јеленина лица на ра |
| опис у руку.</p> <p>Уредник га узе, али загледаше и даље око машине.</p> <p>— А шта је ?{S} Пое |
| рали његово лице и црна брада, а његове загонетне очи гледале би је прекорно.</p> <p>Јелена је |
| иш новаца од мене, једне жене, којој си загорчао живот?</p> <p>— Дај бар нешто сад?{S} Видиш ка |
| али се очевидно колебаше.{S} Најзад ме загрли и осетих како ми његове сузе покапаше лице.{S} Б |
| егдан, на ону клупу, бацала се Севићу у загрљај, слушала га.</p> <p>Па би се тек тргла. </p> <p |
| редовно буде са њим и сећање на његове загрљаје, речи и погледе.{S} Била је начисто с тим да г |
| Јелена ужасавала, осећајући како његови загрљаји постају све страснији, како је он крши у своји |
| била испуњена само мислима о Севићевим загрљајима и пољупцима.</p> <p>Једва би чекала да падне |
| лонула, чинило јој се да је у Севићевом загрљају, а оно дотле непознато осећање поново би ју об |
| она је малаксавала, остајала у његовом загрљају, и ако је он више није онако чврсто држао. </p |
| 9" /> <p>Севић је још дуго, држећи је у загрљају, причао о својим великим плановима, говорио је |
| се уздржавала да га не ухвати за гушу и задави, толико јој је био мрзак.{S} Ипак га замоли: </p |
| n="38" /> <p>У том се сети да ништа од задатака није урадила.{S} Врати се столу и поче да чита |
| ванућа научила је све и израдила је све задатке.{S} У души је осећала неку неисказану лакоћу, к |
| S} Истина задржала се, али је бар и све задатке израдила.</p> <p>Одби да вечера, рекавши да је |
| можда јој је заиста и било пријатно то задиркивање, та мушка рука.</p> <p>Јелена се сети неких |
| S} Весело су ћаскале о овоме или ономе, задиркујући једна другу.</p> <p>— Шта је, Јелена, шта с |
| p> <p>— Брзо сам ишла узбрдо, па сам се задихала, одговори Јелена, решавајући се у себи да ли д |
| ефу и прохтевима мужа, има просто да га задовољава, да му пере и кува.{S} Идеалан је брак кад у |
| сам имала таквих часова, мислила сам да задовољавам своје срце кад сам се удавала за човека, на |
| ади, с ким се дружи, шта чита.{S} Он се задовољавао тиме да мирно потпише тромесечне оцене, ако |
| ви свештенику да воли своју жену, да је задовољан њом, да жели да продужи заједнички живот.{S} |
| ену која ми је врло добра, ја сам тобом задовољан и нећу да се раздвајам.{S} Тешке године су пр |
| х способности, већ због тога што је био задовољан малом наградом.</p> <p>Са Дугићем се познао н |
| родног права</title>“ и да је Севић био задовољан њом.{S} Извежбала се у послу и сад би могла д |
| раду за испит зрелости.{S} Ипак је била задовољна, јер јој је живот био обезбеђен.{S} Лако јој |
| јер није радио.{S} Али сам ја ипак била задовољна што сам свршила најтежи део посла.</p> <p>Баш |
| тим доживела.{S} Главно је да сам била задовољна и скоро срећна, јер сам уза се имала оца, заш |
| већ је, судећи по њеноме смеху, била и задовољна.{S} А можда јој је заиста и било пријатно то |
| вечери Јелена је била некако радосна и задовољна сама собом.{S} Чинило јој се као да почиње но |
| то имају приступа у уредништво, који су задовољни да их свет види како улазе у штампарију.</p> |
| жала на његовим грудима, сва клонула од задовољства.{S} Било јој је угодно што је сасвим уз њег |
| сад се журим, јер сам већ, чини ми се, задоцнила.</p> <p>И хтеде да пође.</p> <p>— Хоћете ли д |
| >— Хоћете ли доћи вечерас! питао је он, задржавајући пружену му руку.</p> <p>— Не знам, нећу мо |
| тачност, често се и намерно није хтела задржавати тражењем правог израза, само да би посао био |
| <p>— Како хоћете, само се не могу дуго задржавати, јер имам посла код куће.</p> <p>Он натуче к |
| викнута већ на ћуди своје другарице, не задржаваше је и Јелена се врати, али убрзо скрете ка ур |
| д су виделе да је девет сати.{S} Истина задржала се, али је бар и све задатке израдила.</p> <p> |
| а преводим, али немам речник, па сам се задржала око неких речи.</p> <p>— Ако је само то, идем |
| била способна за што веће од тога да се задржи мало дуже ван куће!</p> <p>Прођоше главном алејо |
| да је осећала на себи.{S} Плану у лицу, задрхта целим телом, из раширених ноздрва посукта дах в |
| } Крај прозора виде Севића.{S} Срце јој задрхта, али ипак уђе.{S} Није видела никога сем Севића |
| уче руку, али осети како јој под ногама задрхташе рушевине, расклопише се, и она и Севић полете |
| е. </p> <pb n="15" /> <p>Јелена ћуташе, задубљена у снове о своме будућем, а Мица настави плете |
| елена потрча.</p> <p>Стигла је кући сва задувана.{S} Пре него што је мати и могла да је упита г |
| ено не мења се.{S} Ја нећу да она икада зажали на мене да јој нисам дао „њено“, т. ј. удомљење. |
| } Како је пријатна та промена!{S} После зажарене калдрме варошких улица — шљунком насуте стазе; |
| S} Читав дан био јој је неиспуњен и она зажеле да и она што ради.{S} Севић као да то једва доче |
| опасности која јој је претила.{S} У то зазвони звонце.{S} Неко је дошао.{S} Она отвори врата и |
| филозофије, али би јој увек пред очима заиграли његово лице и црна брада, а његове загонетне о |
| које је избијало из сваке реченице.{S} Заинтересоваше је Сањинови погледи на љубав. </p> <pb n |
| ом преко чела, као да се увери да ли је заиста жива, будна.{S} Сети се последње сцене у сну и з |
| ху, била и задовољна.{S} А можда јој је заиста и било пријатно то задиркивање, та мушка рука.</ |
| већ одавно нисам била <pb n="101" /> у заједници, ухапсише као непријатељског шпијуна.{S} Није |
| ма ништа, да он хоће да настави живот у заједници.{S} Ствар би се онда отезала и најзад би разв |
| он.{S} Кад смо се нас двоје удружили за заједнички живот, знаш добро, није била изгледа да ћу ј |
| д у њега обе стране уносе добру вољу за заједнички живот, кад обе стране подједнако раде на доб |
| да је задовољан њом, да жели да продужи заједнички живот.{S} Јелена одби и изјави <pb n="117" / |
| ло страшно?{S} Зар човек, — „човек“ као заједничко име људске јединке без обзира на пол — зар ч |
| време потрпала децу у постељу, велику и заједничку, села би у угао и не би скидала поглед са св |
| срећа могла читати с лица, који су били заједно колико су год могли, који шетају држећи се за р |
| ојој кући.</p> <p>— Зар нећемо вечерати заједно? упита он.{S} Буди мој гост.</p> <p>Она одговор |
| вић, ја сам се решио.{S} Ми ћемо живети заједно, наш брак ће управо сад тек почети.{S} Ти имаш |
| о глава, па бих да прошетам.{S} Хајдемо заједно, позва је.</p> <p>— Хајдемо, пристаде Јелена.</ |
| епа отац, с муком се уздржавајући да не зајеца.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Ја нисам могла ништ |
| ојку за раме, скоро за груди.{S} Ова се закикота и баци се ногом да удари непристојника.{S} Али |
| н није више давао <pb n="67" /> довољно заклона.{S} Јелена поче да бежи од школе, у којој је не |
| b n="118" /> <p>Јелена приклопи врата и закључа их.{S} Али Севић удараше бесомучно у врата.{S} |
| код нас нашла девојка која би смела да закључи такав брак, који се код нас не би уопште сматра |
| , авај, било тако мало, — и долазећи до закључка да је тај брак био само кобан по њу, уздрхтава |
| размишљала о себи и теби и дошла сам до закључка да ми нисмо једно за друго.{S} То смо уосталом |
| Једва се држао на ногама, спотицао, се, закрвављених очију, прљав.</p> <p>— Шта ћеш? упита Јеле |
| њајући с пута.{S} Како су три другарице закрчиле скоро цели узани тротоар, Јова ипак мораде да |
| а време је да идемо кући, ено сунце већ залази, бранила се Мица.</p> <p>— Свеједно, још само ма |
| Мица за њом.</p> <p>Али Јелена изађе и залупи врата за собом.</p> <p>Занета својим мислима, Је |
| <p>Петар стрпа новчаницу у џеп и изађе залупивши за собом врата. </p> </div> <pb n="108" /> <d |
| {S} Макар му дали и који грош, да му се замажу очи. </p> <pb n="110" /> <p>— Па зар није доста |
| више ближио, а који јој је изгледао као замахнут нож.</p> <p>Осећала је да не може дуго да издр |
| Кад је све испричала, стари Ђорђевић се замисли.{S} Он је знао каквих све тешкоћа има око разво |
| уре и просвећености.{S} Из тога гнезда, замишљала је, излетале су идеје о слободи, љубави, напр |
| дионица, висока, пространа и светла.{S} Замишљала је ту неколико столова, дуж зидова полице са |
| у идеје о слободи, љубави, напретку.{S} Замишљала је уредништво као какву кошницу, у којој свак |
| висок, онакав од прилике каквог је она замишљала.{S} Само што је имао браду и наочаре.{S} Онај |
| н био далеко од оне слике, какву је она замишљала.{S} Али није имала куда.</p> <p>— Шта ћемо за |
| радити.{S} Са друштвом, у којем је себе замишљала, учинила би она много.{S} Мисли јој и нехотиц |
| читкије и лепше могла.</p> <p>Јелена је замишљала да је уредништво листа велика и права радиони |
| ра клизе по глаткој хартији.{S} Даље је замишљала да ће је стати труда и муке да дође и до најм |
| е да ради.{S} Није било лако као што је замишљала, јер је немачки језик имао за њу још увек сво |
| ар га знаш?</p> <p>— Не знам га, али га замишљам. </p> <pb n="14" /> <p>— Па какав је? упита Ми |
| а имам добру другарицу, какву ја у себи замишљам.</p> <p>И он поче живим бојама да слика живот |
| њују те новине!</p> <p>Али очекујући ту замишљану будућност она не наиђе ни на кога ко би је уп |
| на је била разочарана у својим идеалним замишљањима о уредништвима, о штампаријама, које је она |
| иња, које је, ако не онако умно како ви замишљате, а оно бар расположено за борбу.{S} Таквоме ж |
| Не разумем твоје питање.</p> <p>— Како замишљаш наш живот? постави он одређеније питање.</p> < |
| ла.</p> <p>— За онога твог што га онако замишљаш?</p> <p>— За њега или за кога другог, свеједно |
| увек шета споредним стазама.{S} Увек је замишљен и штапом гура каменчиће и одбацује их.{S} Онај |
| вукло да изађе.{S} Гушила се у кући.{S} Замишљена и расејана целога дана, није изазивала пажњу |
| ви, толико јој је био мрзак.{S} Ипак га замоли: </p> <pb n="107" /> <p>— Петре, молим те да оде |
| полицијском чиновнику у чему је ствар и замоли га да је узме у заштиту од мужа, који јој чини н |
| у кући.</p> <p>Спремајући се за одлазак замоли Мицу да јој позајми „<title>Сањина</title>“.</p> |
| побеже од куће поче да учи типографски занат, па га и изучи.{S} За његова шегртовања млађа му |
| ће и ступи у службу.</p> <p>Петар је на занату био врло вредан.{S} Све своје слободно време про |
| друштва, сећао се тек сада како је сам занемарио своју кућу.{S} У вечној трци за унапређењем н |
| удала.</p> <p>И две другарице заћуташе, занесена свака својим мислима.</p> <p>Прскање шљунка тр |
| а изађе и залупи врата за собом.</p> <p>Занета својим мислима, Јелена није обраћала пажњу куда |
| S} Мица уосталом рече да је роман веома занима.{S} Видиш, молим те, мислила је Јелена, та гуска |
| рна сам од јуче, а и овај роман ме јако занима, па ћу данас остати код куће.</p> <p>— Ух, те тв |
| тила великих руских писаца, нити њихове занимљивости предмета.{S} Није ту, сем наслова, било ни |
| више него раније.{S} И Севић поче да се заноси, да <pb n="82" /> почне да издаје свој лист.{S} |
| очи светле жаром, блистају младалачким заносом...{S} О, блажена младости, о срећне године идеа |
| е ставове из митологије Грка и Римљана, заокружи све то како је знала и умела и преписа што је |
| аш као људи који гамижу по полутами.{S} Запази и друге звезде, јаче, интензивније светлости.</p |
| дух на улици, свежији него у радионици, запахну је у лице.{S} Била је као у бунилу, сва разочар |
| .{S} Већ је осећала његов дах, ужагрен, запахњивала ју је ракија, која је баздила из њега.</p> |
| ила.</p> <p>Евакуација баци то питање у запећак.{S} Побегли смо најпре у Крушевац, па онда у Кр |
| Севића.{S} И тако штампарију пописаше и запечатише.</p> <p>Јелена остаде без игде ичега, само с |
| p>Ишли су неко време ћутећи, док она не запита:</p> <p>— Шта си дакле наумио?</p> <p>— Кад сам |
| ер су је сви знали као врло ћудљиву.{S} Запиткивати је значило би дражити је само, и онда она п |
| C14"> <head>XIV.</head> <p>Јелена горко заплака.</p> <p>— Зар је, Боже, мој грех тако велики, д |
| p>— А што Јелена? питала је Мица, чисто заплашена тугом која је избијала из гласа Јелениног.</p |
| Севићу у руку.</p> <p>— Одлази! рече му заповеднички, показујући руком врата.</p> <p>Петар стрп |
| на трговина.{S} Девојка чека да је неко запроси, па и ту игра улогу родитељски пристанак.{S} Да |
| нова измени живот, кад га је осигурала, зар сад да јој се јави авет прошлости!</p> <p>— Толики |
| нчиће и одбацује их.{S} Онај анархиста, зар га не знаш?</p> <p>Јелена начини гримасу као да не |
| е у венац.</p> <p>— Шта то радиш, Мицо, зар верујеш у те враџбине? упита одједном Јелена.</p> < |
| лног морала и поповског приповедања.{S} Зар човек није човек, па био он отац, брат или макакав |
| дели, па смо и живели свако за себе.{S} Зар не би било боље и за мене и за тебе да ту везу, кој |
| м венац за кућу, као и сваке године.{S} Зар ту има какве враџбине? </p> <pb n="12" /> <p>— Шта |
| о он отац, брат или макакав сродник?{S} Зар жена није жена, па била она сестра или сродница уоп |
| страшно?{S} Чега би ту било страшно?{S} Зар човек, — „човек“ као заједничко име људске јединке |
| искрицу љубави.</p> <p>— Та куда ћу?{S} Зар твоја кућа није и моја...</p> <p>— Сместа да си оти |
| име људске јединке без обзира на пол — зар човек нема права да бира себи друга према своме инс |
| head> <p>Јелена горко заплака.</p> <p>— Зар је, Боже, мој грех тако велики, да је казна овако т |
| хотећи да скрене својој кући.</p> <p>— Зар нећемо вечерати заједно? упита он.{S} Буди мој гост |
| , обраћајући се Јелени, упита:</p> <p>— Зар не би било пријатније да изађемо, па ћемо разговара |
| <p>— О њему, моме будућем...</p> <p>— А зар га знаш?</p> <p>— Не знам га, али га замишљам. </p> |
| замажу очи. </p> <pb n="110" /> <p>— Па зар није доста што ја њега нећу?</p> <p>— Доста је и то |
| ће и у школи, одговори она.</p> <p>— Па зар нисте могли доћи ма само и на неколико тренутака? и |
| пита га.</p> <p>— На ручак.</p> <p>— Па зар нећеш ... ?</p> <p>Он ћуташе размишљајући.{S} Очеви |
| добро доручовао са Дугићем.</p> <p>— Па зар ти је он пречи него жена ? не могаде Јелена да се у |
| ми много више.{S} За одело.</p> <p>— Па зар ја да ти купим одело? цикну Јелена.</p> <p>— Па ти |
| и пре брака и људи у браку.</p> <p>— Па зар је то та срећа у браку, о којој маштају девојке? пи |
| е Севић првога дана ујутру.</p> <p>— Па зар ја да кувам? упита Јелена бојажљиво и с неверицом.< |
| могла у пропагирању великих идеја.{S} И зар бих ја била прва у томе ?{S} Ено сифражеткиња у Енг |
| то што се она трудила да заборави.{S} И зар сад, кад је успела да из основа измени живот, кад г |
| имају подједнаких права на живот.{S} И зар да женскиње буду ропкиње, да због глупог друштвеног |
| а излазила на крај са својом платом.{S} Зараде коју сам имала код Павића није више било, али ка |
| мицама, мати је прала по кућама и од те зараде прихрањивала своје троје дечице.{S} Деца су, и а |
| више јој је љубави посведочавао.</p> <p>Зараде је било, не много, али тек више него раније.{S} |
| га првога посетиоца, први новац који је зарадила као зубни лекар.{S} Гурну га Севићу у руку.</p |
| и ма колико да се радило, није се могло зарадити онолико колико је било потребно.{S} А свакога |
| имам 120 дин. месечно, а као свој газда зарадићу три-четири пута више.{S} А, да, како сам увек |
| ку.{S} Док је муж таљигашио по вароши и зараду испијао по разним крчмицама, мати је прала по ку |
| право</title>“ није давало богзна какву зараду, али се исплаћивало. </p> <pb n="84" /> <p>Ну, п |
| ј, а њој ће бити поможено, јер ће своју зараду имати само за себе.{S} Навикла је већ на овакав |
| до мркла мрака на послу, по вароши.{S} Зарађивао је добро, али је добро и пио.{S} Љубави је им |
| са штампаријом ће ићи боље, више ће се зарађивати, па ће се и боље живети.{S} Као сарадник у „ |
| ј милости!{S} Кад ти као човек ништа не зарађујеш, с каквим образом тражиш новаца од мене, једн |
| како јој стан изгледа, дошло јој је да зарида, толико је он био далеко од оне слике, какву је |
| лионе звезда како мирно светлуцају, час засветле, час гасну — баш као људи који гамижу по полут |
| 7" /> уредником.{S} Али шта је знао.{S} Заседе, узе текст и диктираше Јелени у перо.</p> <p>Јел |
| оследњи пут.</p> <p>Једне вечери Јелена заседе и преведе, с тешком муком, с немачкога једну при |
| и такав живот досади, па га се и Јелена засити.{S} Читав дан био јој је неиспуњен и она зажеле |
| е твоје романчине!{S} Никад их се нећеш заситити.{S} Каква ти је опет та купусара ?</p> <p>— Ар |
| а је онда претура тамо-амо, голица је и засмејава, а ова се, заценивши се од смеха, немоћно бра |
| итељски пристанак.{S} Данашњи брак није заснован на слободи удруживања, већ се девојка просто н |
| хну у светиљку, свуче се и леже.</p> <p>Заспа после дугога превртања по постељи.{S} Сањала је н |
| S} Нађе се пред улазом у Калемегдан.{S} Застаде мало, као очекујући некога.{S} У ствари било јо |
| <p>Дођоше до Државног Савета.{S} Јелена застаде, хотећи да скрене својој кући.</p> <p>— Зар нећ |
| ући нема потпетица.</p> <p>Јелени скоро застаде дах.{S} Сети се да је виђала тога Јову Дугића.{ |
| своје груди све силније, да јој је дах застајао.{S} Њу је одвратност према њему нагонила да се |
| се гуши.{S} Хтеде да виче, али јој глас застајаше у грлу.{S} Притисну обема рукама горњи део пр |
| тво.{S} Али је требало и ући унутра.{S} Застала је пред капијом, притиснула руком срце, које је |
| еже.</p> <p>Није могла да спава, али је затварала очи, враћала се на Калемегдан, на ону клупу, |
| удама имао да издржи више од три године затвора.{S} То му је била рента од „<title>Народног пра |
| држати са штампаријом.{S} Муж јој је из затвора слао упутства како и шта да ради.{S} Доби неке |
| о ју је понашање Севићево.{S} Долази из затвора, после две године, и прво одлази пријатељу, с к |
| то не могу исказати!</p> <p>Јелена је, затворених очију, лежала на његовим грудима, сва клонул |
| а лежаше на страни, савивши мало главу, затворених очију.</p> <p>— Ти спаваш, Јелена? упита Миц |
| е ипак било пријатно, и преко дана, кад затвори очи и пренесе се на ону клупу на Калемегдану.{S |
| сти су више него у осталих људи.{S} Кад затворим очи, чини ми се да га јасно видим.{S} Висок, в |
| себе издржава, већ је помагала и њега у затвору.</p> <p>— Па хајд’! реши се најзад.</p> <p>Руча |
| ао, И тако Јелени од брака остаде муж у затвору, дуг за хартију за лист и штампарија.</p> <p>Ми |
| нео је слободу многима који су чамили у затвору, па и Севићу.{S} Кад је прочитала у новинама ве |
| <head>XV.</head> <p>Док је Севић био у затвору.{S} Јелена је била мирна.{S} Молила се Богу да |
| их, мислим! одговори Јелена после малог затезања.</p> <p>— Ох, хвала вам, Јелена, хвала! викну |
| ила у Министарству Финансија, где ме је затекао и овај рат.{S} Бомбардовање Београда бацило ме |
| и гурну га што је могла јаче.{S} Он се затетура, изгуби равнотежу.{S} Паде крај велике зубарск |
| у сусрет мужу.{S} Кад Севић дође кући, затече Јелену очајну.{S} Видев у чему је ствар, набра н |
| да прође највећа жега, па оде Мици.{S} Затече је раскомоћену, на дивану, са некаквим новим ром |
| се матери, исплакаше се обе и у томе их затече отац.</p> <p>Не рече јој ништа, само јој прочита |
| близу тебе, у Југ-Богдановој улици.{S} Затим сам отишао Павићу.{S} Он се извињава што је онако |
| час јецајући, час певајући, да се одмах затим стане ваљати по поду као бесомучна.</p> <p>Мати и |
| е да рађају децу, перу и кувају.</p> <p>Затим се опет сети Јове и његовог мушког лица, његових |
| елена је за Севићевим столом врло често затицала и Јову.{S} Спочетка Јелена није смела пред њим |
| није.{S} Па је и чистији био.</p> <p>То затишје мало је трајало.{S} После два-три месеца опет п |
| није хтео да руши традицију о сродству, зато што би тиме, по конвенцијама које владају у друштв |
| спавају.{S} А она не спава, а не спава зато што је тишти општа друштвена несрећа.{S} Чудно јој |
| ређења и морала буду лишене живота само зато, што, немајући мираза, не могу да се удаду.{S} То |
| title>Журнала</title>“.</p> <p>— Дајте, затражи уредник, загледајући нешто око машине и пруживш |
| {S} Њу намах обли румен.</p> <p>И обоје заћуташе.{S} Ишли су Босанском улицом.{S} Кад дођоше до |
| тако радо удала.</p> <p>И две другарице заћуташе, занесена свака својим мислима.</p> <p>Прскање |
| ељи изашла куда, јер је он сад био врло заузет.{S} Час је остајао дуже у уредништву, радећи њен |
| и да ће Севић ускоро доћи, да ће понова заузети место крај ње као њен муж, да ће се брак настав |
| ="57" /> па кренуше натраг.{S} Севић се заустави пред заборављеном клупом.</p> <p>— Да седнемо |
| а да не упита. </p> <pb n="93" /> <p>Он заусти да каже нешто, али се предомисли, махнувши само |
| им за ту жртву с њихове стране будемо и захвалне.{S} Ја бих све то — и Јелена рукама показа как |
| еба наћи посла и стан.{S} Не могу ваљда захтевати да ме ти и даље издржаваш.{S} Чинила си то до |
| о-амо, голица је и засмејава, а ова се, заценивши се од смеха, немоћно брани.{S} И тако са свак |
| <p>Често размишљајући о школи, у њој се заче мисао да полаже испит зрелости као приватна учениц |
| ом.</p> <p>— На кога? упита Јелена мало зачуђена</p> <p>— Па на онога Јову Дугића, знаш онога ш |
| како му крцнуше кости.{S} Дете врисну, зачуђено и уплашено, а она га брзо спусти и утрча у сво |
| деш моја звезда — водиља?</p> <p>Шљунак зашкрипа у близини, Јелена и Севић се тргоше и седоше к |
| скоро срећна, јер сам уза се имала оца, заштитника.{S} А и њему, старом већ, била сам од корист |
| а се отресе.{S} Обраћала се полицији за заштиту, али шта је ова могла.{S} Ваљда да јој постави |
| чему је ствар и замоли га да је узме у заштиту од мужа, који јој чини неприлике и уцењује је.< |
| "64" /> <p>— Јелена, поче најзад Севић, зашто вас није било ово неколико дана?</p> <p>— Па каза |
| којом је иначе забрањено женити се!{S} Зашто се онда не би избацила та глупа такса, тај груби |
| рили онда кад си дошао из Пожаревца.{S} Зашто не бисмо издејствовали о формално раскидање брака |
| e>“, помисли Јелена, не знајући ни сама зашто, кад је ту ствар знала само по имену.</p> <p>Најз |
| је била незадовољна, не знајући ни сама зашто, али осећајући да то што је она имала није она ср |
| е станемо чврсто на ноге.{S} Не разумем зашто би се иначе девојкама давао мираз!</p> <p>Мица ућ |
| не половно у Фишеклији.{S} Чудио се он зашто она хоће све ново, кад је половно много јевтиније |
| <pb n="24" /> или и врло лепа!{S} И као зашто Сањин не би могао волети своју сестру друкчије не |
| руги већ причали.{S} Да ме је ко упитао зашто бежим, не бих му, чини ми се, умела рећи.{S} Али |
| верује да се у истини збило оно што се збило.</p> <p>Чисто стидећи се онога што је урадила, а |
| ама није могла да верује да се у истини збило оно што се збило.</p> <p>Чисто стидећи се онога ш |
| слило, ако се о томе уопште мислило.{S} Због тога пријатељства ваљда и Севића су сматрали за ан |
| .{S} И зар да женскиње буду ропкиње, да због глупог друштвеног уређења и морала буду лишене жив |
| од наочара.{S} А споредним стазама шета због тога, што има служавки и дадиља, које „случајно“ г |
| а.{S} Севић пребаци Дугићу да је то све због његовог писања.{S} Дугић му одговори да је он небл |
| емо само с једне стране табачића, то је због слагача, па бих вас молио да и ви тако чините.{S} |
| ствари, у грудима јој се разлевало миље због похвале.</p> <p>— Штампаћемо га, штампаћемо, то је |
| e>“ као сарадник, где је био примљен не због каквих великих способности, већ због тога што је б |
| а овоме да се понуди није имала куражи због Павића.{S} После колебања од читаве <pb n="88" /> |
| S} Вратио се касно, сав једак не толико због неспособности Јеленине за рад, већ због тога што с |
| а неповољна.{S} Кривио је себе нарочито због тога, што на Јелену није обратио пажњу бар ове год |
| због неспособности Јеленине за рад, већ због тога што се обрукао пред својим <pb n="77" /> уред |
| не због каквих великих способности, већ због тога што је био задовољан малом наградом.</p> <p>С |
| а све што си учинила досада за мене.{S} Збогом!</p> <p>— Ваљда до виђења?</p> <p>— До виђења!</ |
| та, окрете се и климну главом.</p> <p>— Збогом, рече. </p> <pb n="44" /> <p>— До виђења, госпођ |
| а оно нити јој ко рече „добар дан“ ни „збогом“.</p> <p>— Јазбина! помисли, а пред очи јој изађ |
| да вам речем ни једне речи прекора.{S} Звао сам вас ради друге ствари.{S} Поступак моје кћери |
| о сте урадили урадили сте.{S} Нисам вас звао да овде приређујемо сцене измирења и праштања.{S} |
| тао је Севић.{S} Хоћеш ли да будеш моја звезда — водиља?</p> <p>Шљунак зашкрипа у близини, Јеле |
| > <p>Загледа се у небо.{S} Виде милионе звезда како мирно светлуцају, час засветле, час гасну — |
| и гамижу по полутами.{S} Запази и друге звезде, јаче, интензивније светлости.</p> <p>— То су ве |
| али отмено, мушка држања.{S} Глас му је звонак, тон убедљив — чини ми се сви га слушају, нико с |
| дина.{S} Сукње им ни дуге ни кратке.{S} Звонки смех и кикот.{S} Трчање и скакање, ваљање по тра |
| ти која јој је претила.{S} У то зазвони звонце.{S} Неко је дошао.{S} Она отвори врата и виде па |
| е ко не чује.</p> <p>Јелена слушаше оне звучне речи, нове мисли и друкчије схватање живота које |
| у“ доста дела, али ће он за њу већ наћи згодан посао.{S} Намеран је да покрене библиотеку за де |
| , радиле су математику, па су се и саме згрануле кад су виделе да је девет сати.{S} Истина задр |
| е, па уредник и његова гадна псовка.{S} Згрози се.</p> <p>— Друштво треба разрушити, па на руше |
| удна.{S} Сети се последње сцене у сну и згрози се.{S} Не, неће она у то друштво! </p> <pb n="39 |
| д су само крв и осећај, хладнокрвност и здрав разум изгледају им као највећи непријатељи.{S} И |
| скрене пажњу пролазника.{S} Док сам био здрав, радио сам као марва да би госпођа могла да живи |
| ама и јагорчевинама, својим пупољцима и зеленилом.{S} Сва се природа будила из зимњега сна, све |
| Кошутњаку, одморити плућа и очи у ономе зеленилу!{S} Како је пријатна та промена!{S} После зажа |
| их троје претресали друштвене прилике у земљи и на страни.{S} Јелена је не слушала него гутала |
| железничкој станици и сели су у воз до Земуна.{S} Одатле су отишли у једно оближње село, где ј |
| } Замишљала је ту неколико столова, дуж зидова полице са књигама, по столовима новине, расклопљ |
| тересовало.</p> <p>Тако је дошла дубока зима, са хладним данима и дугим ноћима.{S} Своје школск |
| зеленилом.{S} Сва се природа будила из зимњега сна, све је певало химну животу и љубави.</p> < |
| је несумњиво, само не сад, већ доцније, зимус, кад је много пријатније читати такве ствари него |
| погледима и идејама.{S} Мица рече да не зна, али ће упитати брата, који се о Јови не изражава б |
| </p> <p>Јелена начини гримасу као да не зна о коме то Мица говори.</p> <p>— Та знаш га; уостало |
| } Стид ју је било да се она, ни сама не зна како, некада просто напросто подала томе човеку, не |
| њамо се од света, ма да нико ништа и не зна.{S} Све нам се чини да је и најусрдније и најдубље |
| "SRP19200_C1"> <head>I.</head> <p>Ко не зна како је пријатно у пролеће и у лето отићи из Београ |
| е.{S} Од подне до вечери превела је, ко зна како, једва десетак реченица.{S} А сутра треба да ј |
| читаве две недеље да којекако напише ко зна шта, и то да се појави пред људима који свакога <pb |
| ећемо удати не само ове године, него ко зна још колико, па украо нам ко венац или не.{S} Догоди |
| душе, мислила је.{S} Анархисти, сви то знају, а они онако куражно иду кроз свет, високо дижући |
| и...</p> <p>И Севић трпаше гомиле лажи, знајући да ће му то његово причање стећи симпатије публ |
| tle>На дну</title>“, помисли Јелена, не знајући ни сама зашто, кад је ту ствар знала само по им |
| елости.{S} Ипак је била незадовољна, не знајући ни сама зашто, али осећајући да то што је она и |
| јући собом, клањаше се лево и десно, не знајући да ли да се рукује или не, али немаде храбрости |
| чин живота.</p> <p>И климнувши главом у знак поздрава скрете у Босанску улицу.</p> <p>Осећала с |
| чему да говоре, Јелена климну главом у знак поздрава и окрете се да пође.</p> <p>Али, у забуни |
| ија била откључана, он јој пружи руку у знак поздрава.</p> <p>— Куда ћеш? упита га.</p> <p>— На |
| ао што је „Журнал“.{S} Али се не усуди, знала је да јој другарице не би после дале мира.</p> <p |
| а сумње да ће га и добити, али кад ?{S} Знала је како се бракоразводне парнице, каткад, годинам |
| Грка и Римљана, заокружи све то како је знала и умела и преписа што је читкије и лепше могла.</ |
| а ко би је упитао шта жели, а сама није знала на коју ће страну.{S} Кад је пролазила поред једн |
| .</p> <p>Изишавши на улицу, Јелена није знала на коју ће страну.{S} Онако насумце пође ка Тераз |
| one unit="subSection" /> <p>Јелена није знала шта је то љубав.{S} Према Севићу није осећала ниш |
| b n="78" /> <p>Јелена оћута, јер и није знала шта би му одговорила.{S} Осећала је и сама да за |
| ка очекивала много, али шта управо није знала ни сама.{S} Место свега добила је у првоме реду т |
| ностан у посетама Јелени, која већ није знала како да га се отресе.{S} Обраћала се полицији за |
| радника према послодавцима.</p> <p>Није знала да ли да иде или да чека.</p> <p>— Хајдемо, повуч |
| и могла да издржи сусрет са њима, не би знала шта да одговори ни на само питање „како си?“</p> |
| су се пред њеним очима.{S} Није просто знала шта пре да чита.{S} Све ју је интересовало, гутал |
| знајући ни сама зашто, кад је ту ствар знала само по имену.</p> <p>Најзад чу вику неког храпав |
| изазивала пажњу укућана, јер су је сви знали као врло ћудљиву.{S} Запиткивати је значило би др |
| ди подигоше у вис.</p> <p>Како већ нису знали ни једно ни друго о чему да говоре, Јелена климну |
| збијала из гласа Јелениног.</p> <p>— Не знам, али бих се тако радо удала.</p> <p>И две другариц |
| државајући пружену му руку.</p> <p>— Не знам, нећу моћи, бранила се она.</p> <p>— Дођите, на св |
| ...</p> <p>— А зар га знаш?</p> <p>— Не знам га, али га замишљам. </p> <pb n="14" /> <p>— Па ка |
| среће.{S} Ну, то сам учинила ни сама не знам како.{S} Девојке имају часова кад не умеју да мисл |
| шавом машном, <pb n="52" /> са извесним знањем рускога и немачког језика.{S} Ступи одмах у „<ti |
| квих све тешкоћа има око развода брака, знао је да бирократизам све увлачи у некакве форме, не |
| <pb n="77" /> уредником.{S} Али шта је знао.{S} Заседе, узе текст и диктираше Јелени у перо.</ |
| ла, стари Ђорђевић се замисли.{S} Он је знао каквих све тешкоћа има око развода брака, знао је |
| жени; напротив, он је чинио све што је знао и умео, али све то на један неспретан начин, тако |
| исам могла ништа да га питам, а он није знао како да почне.</p> <p>— Па сад? упитах бојажљиво.< |
| де је био и шта је радио — то нико није знао, нити је он икада о томе говорио.{S} Кад се вратио |
| е од оца што друго и чуо, као што не би знао да каже да ли га је икада видео трезна или пијана |
| ропству!{S} Све би ми било лако, да сам знао где си, да сам имао неколико твојих редака који би |
| .{S} Само једну примедбу, дозволите.{S} Знате, ми новинари пишемо само с једне стране табачића, |
| женскиње није тако васпитано.</p> <p>— Значи да не познајете наше женскиње кад тако говорите.{ |
| али као врло ћудљиву.{S} Запиткивати је значило би дражити је само, и онда она по два-три дана |
| уђена</p> <p>— Па на онога Јову Дугића, знаш онога што увек шета споредним стазама.{S} Увек је |
| <p>— Мани је, опет су јој дошле лутке, знаш је већ! убаци друга.</p> </div> <pb n="19" /> <div |
| нас двоје удружили за заједнички живот, знаш добро, није била изгледа да ћу ја овако рђаво проћ |
| ко је био лењ да оплете себи венац.{S} Знаш врло добро да се ни ја ни ти нећемо удати не само |
| њему, моме будућем...</p> <p>— А зар га знаш?</p> <p>— Не знам га, али га замишљам. </p> <pb n= |
| а тешких момената, а и ти такође.{S} Да знаш само колико сам се мучио у ропству!{S} Све би ми б |
| зна о коме то Мица говори.</p> <p>— Та знаш га; уосталом, показаћу ти га кад га будемо среле. |
| та би радила, кад не би кувала ?{S} Шта знаш друго? </p> <pb n="78" /> <p>Јелена оћута, јер и н |
| бацује их.{S} Онај анархиста, зар га не знаш?</p> <p>Јелена начини гримасу као да не зна о коме |
| b n="12" /> <p>— Шта се чиниш као да не знаш?{S} Плетеш венац и говориш чаролије, гаташ хоћеш л |
| </p> <p>— Слушај, Петре, рече му.{S} Ти знаш да смо ми већ давно раздвојени.{S} Свакако да ниси |
| онда је већ добрих шест година.</p> <p>Знаш да сам била у Министарству Финансија, где ме је за |
| е у бездан.</p> <p>Пробуди се окупана у зноју.{S} Превуче руком преко чела, као да се увери да |
| ти иди ако ти се иде, само мене више не зови.</p> <p>Није се ишло ни Јелени, али је ипак горела |
| рале цвећа и исплеле венце, враћаху се, зовући и њих.</p> <p>— Да останемо, Мицо, молила је Јел |
| није дању никада био код куће, од ране зоре до мркла мрака на послу, по вароши.{S} Зарађивао ј |
| рај постеље, па би и сама легла, да већ зором устане, скува кафу и отправи мужа.</p> <p>Мати је |
| што није могла приступити раду за испит зрелости.{S} Ипак је била задовољна, јер јој је живот б |
| еки пут би са ужасом помислила на испит зрелости, који се све више ближио, а који јој је изглед |
| ен живот.{S} Помишљала је само на испит зрелости.{S} Јасно јој је било да га неће положити, да |
| ли, у њој се заче мисао да полаже испит зрелости као приватна ученица, па да настави студије, к |
| еколико месеци ваљало је полагати испит зрелости.</p> <p>„Велики Журнал“, баш у то време, ваљда |
| , што више није морала мислити о испиту зрелости.{S} Ипак је била незадовољна, не знајући ни са |
| после неких десетак година, био је већ зрео човек, дуге косе, обријаних бркова, са дугом црном |
| , изгуби равнотежу.{S} Паде крај велике зубарске столице, удари главом о тешко, гвоздено постољ |
| рулежи кужи друштво.</p> <p>Почетница — зубни лекар, морала се много савлађивати да буде довољн |
| етиоца, први новац који је зарадила као зубни лекар.{S} Гурну га Севићу у руку.</p> <p>— Одлази |
| чно, а да не траје дуго.{S} Реших се за зубно лекарство.{S} До краја ове године завршићу, па ћу |
| 919. године Београд је добио једну нову зубну лекарку — Јелену.</p> <p>Почела је рад и први кој |
| уредништво и штампарија.{S} Лупа машина зујала јој је у ушима.{S} Па онда смех оне девојке, па |
| динара, то је Јеленин део материнства, и једна хиљада динара на име удомљења.{S} Сматрам да је |
| ајало на неким узвишењима, крај машина, и убацивало хартију.{S} Виде људе, необријане и црне од |
| нала код Мице.{S} Оде у своју собу, па, и не палећи лампу, леже.</p> <p>Није могла да спава, ал |
| е недеље да којекако напише ко зна шта, и то да се појави пред људима који свакога <pb n="31" / |
| ни да чују о удаји, и то још за Севића, и нарочито не сад, на два месеца пред свршетак гимназиј |
| евизије, показа јој како да води књиге, и она је била пресрећна што може да буде корисна.</p> < |
| овори Мица одлучно, решена да не изађе, и из саме лењости, из блаженства које јој је причинило |
| ангажовала, али је лист падао све ниже, и два и по месеца после почетка излажења нико га више н |
| не пази како иде, него ми одвали раме, и девојка метну руку на горњи део груди, где је била уд |
| морате и ви у кварт.</p> <p>— Дабогме, и она у кварт, да се расправимо пред полицијом. </p> <p |
| S} Долази из затвора, после две године, и прво одлази пријатељу, с којим је био у завади.{S} Њу |
| гама задрхташе рушевине, расклопише се, и она и Севић полетеше у бездан.</p> <p>Пробуди се окуп |
| акав просјак.{S} А био је, рекло би се, и малко напит. </p> <pb n="111" /> <p>— Како си женице? |
| pb n="44" /> <p>— До виђења, госпођице, и не заборавите нас, одговори Севић, који је беше допра |
| Родитељи неће хтети ни да чују о удаји, и то још за Севића, и нарочито не сад, на два месеца пр |
| ње.</p> <p>Али су највернији посетиоци, и најзахвалнији, ђаци свих школа и разнога узраста.{S} |
| на, у којој се чују и онако гадне речи, и то још од уредника!{S} Па како се они мушкарци понаша |
| {S} Кажу да је и он неки паметан човек, и он је анархиста.{S} Почео је од слагачког шегрта, па |
| д уз мене, моја другарица, молио је он, и живот ће нам бити леп и ведар...</p> <p>— Никад! викн |
| четка излажења нико га више није читао, И тако Јелени од брака остаде муж у затвору, дуг за хар |
| иткивати је значило би дражити је само, и онда она по два-три дана не би долазила у трпезарију; |
| > њој било, бар не више сада, пријатно, и она би се понашала као према ма коме туђинцу.{S} Боле |
| не воли, али јој је ипак било пријатно, и преко дана, кад затвори очи и пренесе се на ону клупу |
| е спава, не спавају ни Севић, ни Дугић, и још можда оно мало напредних људи, који су увиђали он |
| лаксавала, остајала у његовом загрљају, и ако је он више није онако чврсто држао. </p> <pb n="5 |
| ањивала своје троје дечице.{S} Деца су, и ако таљигашева и праљина, била увек чисто одевена.</p |
| род спава, не осећајући своју несрећу, и не тражећи јој лека.{S} Али не, она не спава, не спав |
| } Ја сам чиновник, што ће рећи сиромах, и својој деци нисам могао спремати миразе, али сам мога |
| би је дало матери.</p> <p>Онда би отац, и не гледајући децу, сео за сто, јео и пио и пио и јео |
| инки, сродних по физичким <pb n="54" /> и интелектуалним особинама, већ стидна трговина.{S} Дев |
| лепа <pb n="24" /> или и врло лепа!{S} И као зашто Сањин не би могао волети своју сестру друкч |
| {S} А она шта је већ мислила о њему!{S} И сам увиђа да не иде овако живети и стара се да им буд |
| мамо матуру, па после универзитет...{S} И Мица, помишљајући на још дуго школовање, уздахну из д |
| твојим идејама, дражи те и изазива.{S} И још ако је и лепа <pb n="24" /> или и врло лепа!{S} И |
| помогла у пропагирању великих идеја.{S} И зар бих ја била прва у томе ?{S} Ено сифражеткиња у Е |
| двојака није ни имала других оцена.{S} И брак јој се учини као котва спасења. </p> </div> <pb |
| школи и код куће, извињавала се она.{S} И сад се журим, јер сам већ, чини ми се, задоцнила.</p> |
| беду онога што је кредитирао Севића.{S} И тако штампарију пописаше и запечатише.</p> <p>Јелена |
| то <pb n="65" /> је требало да дође.{S} И то што је очекивала осети најзад, на своме грлу.{S} С |
| не много, али тек више него раније.{S} И Севић поче да се заноси, да <pb n="82" /> почне да из |
| ило досадило то бескорисно долажење.{S} И скоро је угура у велику, гвоздену капију.</p> <p>Посл |
| ешто што се она трудила да заборави.{S} И зар сад, кад је успела да из основа измени живот, кад |
| и кажњавање оставља небеском судији.{S} И сад тек поче пакао за Јелену.</p> <p>По Јелениној пре |
| ене у Данској, па женскиње у Русији.{S} И ја бих баш могла!{S} Ја сам сасвим друкчија од ове Ми |
| згледају им као највећи непријатељи.{S} И ја сам имала таквих часова, мислила сам да задовољава |
| аценивши се од смеха, немоћно брани.{S} И тако са сваком редом.</p> <p>Није била лепа та Јелена |
| нас?</p> <p>— Немојте тако говорити.{S} И за вас и за г. Дугића имало би жена и у нас, само што |
| S} Није, него је неваспитан и дрзак.{S} И другарица наброја више случајева, да се Јова показао |
| шно, ако тако узмора да проведе век.{S} И да ли ће моћи овако издржати.</p> <p>Једнога дана Сев |
| .</p> <p>— Ипак ћу отићи још једном.{S} И тражићу баш самога Севића. </p> <pb n="38" /> <p>У то |
| а.{S} Доћи ћеш сутра, кроз који дан.{S} И извуче је.</p> <p>Ваздух на улици, свежији него у рад |
| евића.</p> <p>— Сама ћу, морам брзо.{S} И Јелена потрча.</p> <p>Стигла је кући сва задувана.{S} |
| уће.{S} Или ти ја попуштам или нико.{S} И онда се још љутиш.{S} Нећу да идем, одговори Мица одл |
| је имају подједнаких права на живот.{S} И зар да женскиње буду ропкиње, да због глупог друштвен |
| ушити људи као што су Дугић и Севић.{S} И ова двојица учинише јој се велики, врло велики.</p> < |
| несе се на ону клупу на Калемегдану.{S} И свуда је то чинила, код куће, у школи, код другарица. |
| ила она сестра или сродница уопште ?{S} И ако платиш прописану таксу, можеш се оженити и сродни |
| лантроп, да...</p> <p>— На, само иди, — и Јелена му тутну у шаке једну новчаницу и изгура га.</ |
| реће, којих је, авај, било тако мало, — и долазећи до закључка да је тај брак био само кобан по |
| е будемо и захвалне.{S} Ја бих све то — и Јелена рукама показа како би све то изврнула.</p> <p> |
| на једну клупу близу изласка.</p> <p>— И они говоре о „<title>Сањину</title>.“ То је свакако н |
| се удати до идућега Ивањ-дана.</p> <p>— И не мислим на то!{S} А ако ми неко баш и украде венац, |
| арадник „<title>Народног права</title>“ и да је Севић био задовољан њом.{S} Извежбала се у посл |
| тском пропису ваљало је ићи „на мирење“ и проти и у ду-духовни суд, ваљало је да и Севић дође, |
| елена је из разних књига вадила „мисли“ и „ситнице“, писала о женском свету и била коректор лис |
| у своме животу доста тешких момената, а и ти такође.{S} Да знаш само колико сам се мучио у ропс |
| о једе, поче да кипи у души.{S} Једе, а и не упита је како је издржала две године оваквог живот |
| <p>— Куда бих?{S} Уморна сам од јуче, а и овај роман ме јако занима, па ћу данас остати код кућ |
| мештај и материјал, ваљало је живети, а и Петар ју је већ доста коштао.{S} Она је међутим била |
| pb n="80" /> он о њиховој будућности, а и о њој самој али, сиромах, нема времена да га проводи |
| одеш одмах, остави ме да се приберем, а и време је рада.{S} Иди, ако си икада имао за мене ма и |
| т види с њим.{S} Био јој је одвратан, а и стидела га се. </p> <pb n="95" /> <p>Ишли су неко вре |
| осећала да више ни она не може овако, а и испит ју је испуњавао ужасом.{S} Али како да се то из |
| е.{S} Навикла је већ на овакав живот, а и он је ваљда већ био излечен од брака.</p> <p>Пред веч |
| сам уза се имала оца, заштитника.{S} А и њему, старом већ, била сам од користи, јер га је ваља |
| да нико ништа није могао доказати.{S} А и наш свет, који тако воли да прети, не воли да иде по |
| кад ми је жива жена коју обожавам.{S} А и ти ваљда ниси тамо нашла некога, па би сад хтела да с |
| имао прилику да се ваљано одморим.{S} А и ти изгледаш добро, много боље него раније.{S} При пос |
| о практикант, да од свога рада издржава и себе и свога мужа, који је по свима пресудама имао да |
| ицу у страну, рече јој да је боли глава и да ће кући.{S} Она нека продужи са другарицама.</p> < |
| е, Јелена климну главом у знак поздрава и окрете се да пође.</p> <p>Али, у забуни, пође вратима |
| е јој било јасно шта Севић сад намерава и како мисли да удеси живот: с њом или сам за себе.{S} |
| у подједнаке дужности, подједнака права и подједнаку корист.{S} У Русији има пуно таквих браков |
| вала, али је лист падао све ниже, и два и по месеца после почетка излажења нико га више није чи |
| собом није смела да призна да је једва и жељно очекивала оно што <pb n="65" /> је требало да д |
| p>— Да ти право кажем, о томе сам једва и мислила.{S} Не разумем твоје питање.</p> <p>— Како за |
| је дечице.{S} Деца су, и ако таљигашева и праљина, била увек чисто одевена.</p> <p>Петар је изг |
| ст.{S} У Русији има пуно таквих бракова и сви су срећни.{S} Споразумеју се двоје и то је све.{S |
| се стара да научи домаћи посао, да кува и плете...</p> <p>И Јелена с презирањем помисли на то, |
| е ништа није могло волети.{S} Као да га и сад гледам: пре одвратан него симпатичан.{S} Али ја с |
| ће поче да учи типографски занат, па га и изучи.{S} За његова шегртовања млађа му сестрица умре |
| жи развод брака.{S} Нема сумње да ће га и добити, али кад ?{S} Знала је како се бракоразводне п |
| скоро три месеца како она трчи око њега и Севића, а он још није доспео да је примети.</p> <p>— |
| уче школу.</p> <p>Али је требало књига и новаца, а она тога није имала.{S} Како да повећа свој |
| pb n="52" /> са извесним знањем рускога и немачког језика.{S} Ступи одмах у „<title>В. Журнал</ |
| овца.{S} Једнога дана објави да од тога и тога дана почиње издавати независан политички и друшт |
| „штампарској кривици“, а по тужби тога и тога владике, или тога и тога официра или трговца.{S} |
| по тужби тога и тога владике, или тога и тога официра или трговца.{S} Севић пребаци Дугићу да |
| је Јелена.{S} Он је толико озбиљан, да и не мисли на те глупости.{S} Ето и на Калемегдану ника |
| ма.{S} Само што је он био тром, лењ, да и изведе оно што је имао у глави.</p> <p>— Ја мислим да |
| о разочарење веће кад буду принуђена да и сама учествују у борби за опстанак.</p> <p>Јелена је |
| овека мојих убеђења?{S} Несумњиво је да и овде има врло умног женскиња, али <pb n="56" /> мисли |
| проти и у ду-духовни суд, ваљало је да и Севић дође, а он је бежао од тога.{S} Тако се ствар п |
| ан био јој је неиспуњен и она зажеле да и она што ради.{S} Севић као да то једва дочека и пошто |
| ена, настави поново Севић, ви велите да и у нас има одважна женскиња.{S} Да ли бисте ви могли д |
| н, али из пријатељства.{S} А каже ми да и ти радиш код њега, на издањима.{S} Ниси ми о томе ниш |
| то је због слагача, па бих вас молио да и ви тако чините.{S} Хвала, госпођице, будите уверени д |
| Кад већ одмакоше, Јелена позва Мицу да и оне прошетају.</p> <p>— Боље би било да идемо кући, н |
| рати му се Јелена, овај човек ме напада и вређа.{S} Молим вас да га водите у кварт.</p> <p>— Му |
| ући.{S} Морална лешина, која се распада и својом трулежи кужи друштво.</p> <p>Почетница — зубни |
| чарењем и очајањем.</p> <p>Куда ће сада и шта да ради?{S} Хукала је и плакала, али јој то не по |
| је била ван себе.{S} Дрхтала је од једа и беса.{S} Као жену вређало ју је понашање Севићево.{S} |
| ла је начисто да је по њу боље, а можда и по њега, да се не везују понова, кад их већ иначе ниш |
| ислило.{S} Због тога пријатељства ваљда и Севића су сматрали за анархисту.{S} Јова се дружио са |
| о краја ове године завршићу, па ћу онда и ја у Београд.</p> <p>Хвалиш се својим браком!{S} Ја т |
| Даље је замишљала да ће је стати труда и муке да дође и до најмлађега сарадника, који је у њен |
| Јова, човек који се отресао предрасуда и уског гледишта локалног морала и поповског приповедањ |
| ?{S} Треба једном пресећи обичај мираза и бракова из рачуна.{S} Срце треба да води прву реч.{S} |
| ме и до Кнежеве Погибије, где има стаза и где их нема, свуда групице или парови младих људи.{S} |
| дуги низови дрвета; после шума трамваја и кола — блага тишина, коју ремети само цвркут тица.</p |
| омбе . . .</p> <p>Прођоше крај девојака и не погледавши их.{S} Кад већ одмакоше, Јелена позва М |
| ке разлике, као и између људи пре брака и људи у браку.</p> <p>— Па зар је то та срећа у браку, |
| арили да ли је баш он или не.{S} Псовка и</p> <p>само псовка.{S} Севић се уопште није сећао да |
| шкарац има права да бира, а женска чека и године често прођу док се нађе какав човек који се см |
| о ради.{S} Севић као да то једва дочека и пошто се договорио са својим уредником, донесе Јелени |
| замишљала да је уредништво листа велика и права радионица, висока, пространа и светла.{S} Замиш |
| ао празнине.{S} А „случајних“ сарадника и „пријатеља“ лист је имао доста.</p> <p>Лист је већ у |
| ће ти написати представку за свештеника и рећи ће ти шта треба даље да радиш и на што треба да |
| Севић већ раније био спремио свештеника и уредио формалности.{S} Венчали <pb n="70" /> су се од |
| еписа читаве ставове из митологије Грка и Римљана, заокружи све то како је знала и умела и преп |
| <p>Пошто је успела, после великих мука и дугих преговарања, да се наравна са Павићем, тако да |
| да сама себе издржава, већ је помагала и њега у затвору.</p> <p>— Па хајд’! реши се најзад.</p |
| руштвена несрећа, шта је то она увиђала и шта су управо хтели ти будући <pb n="37" /> „добротво |
| оћи.{S} Видела си да сам био пун идеала и нада.{S} Веровао сам да ће се моћи што учинити.{S} Св |
| заједници.{S} Ствар би се онда отезала и најзад би развод био изречен на твоју штету.</p> <p>— |
| се променио.{S} Штампарија је била мала и стара, али је Павић дао Севићу све што му је било пот |
| Римљана, заокружи све то како је знала и умела и преписа што је читкије и лепше могла.</p> <p> |
| расуда и уског гледишта локалног морала и поповског приповедања.{S} Зар човек није човек, па би |
| одила поједине ствари или је што писала и сама, тешко с почетка налазећи тему, ну после је нави |
| за Севићевим столом врло често затицала и Јову.{S} Спочетка Јелена није смела пред њим ни уста |
| растати се.</p> <p>Јелена га је слушала и најрадије би му поставила питање, да ли он мисли да б |
| , заокружи све то како је знала и умела и преписа што је читкије и лепше могла.</p> <p>Јелена ј |
| а, већ је, судећи по њеноме смеху, била и задовољна.{S} А можда јој је заиста и било пријатно т |
| уста да отвори, али се после ослободила и врло често су њих троје претресали друштвене прилике |
| о није био штампан.{S} Увек би одложила и оставила за сутра.</p> <p>Мица више није хтела ни да |
| <pb n="53" /> <p>Она је каткад износила и своје мишљење, које је Јова скоро увек обарао једном |
| после дугих низова кућа, разнога стила и разне величине — дуги низови дрвета; после шума трамв |
| тиоци, и најзахвалнији, ђаци свих школа и разнога узраста.{S} Од ранога пролећа, пре него што ј |
| сад одмах да идем, јер треба наћи посла и стан.{S} Не могу ваљда захтевати да ме ти и даље издр |
| и.</p> <p>Сад је Јелена са Севићем ишла и у Топчидер, јер им Калемегдан није више давао <pb n=" |
| , како је мало потребно, па да жена, ма и за тренутак, буде срећна!{S} Неколико љубазних речи м |
| а.{S} Иди, ако си икада имао за мене ма и искрицу љубави.</p> <p>— Та куда ћу?{S} Зар твоја кућ |
| </p> <p>— Нећу.</p> <p>— Онда идем сама и више никад ти нећу ни доћи.</p> <p>Рекавши ово Јелена |
| зним крчмицама, мати је прала по кућама и од те зараде прихрањивала своје троје дечице.{S} Деца |
| дивно и мирисаво, са својим љубичицама и јагорчевинама, својим пупољцима и зеленилом.{S} Сва с |
| наше женскиње кад тако говорите.{S} Има и у нас женскиња, које је, ако не онако умно како ви за |
| знаје предмете око себе.{S} Виде да има и мушких и женских.{S} Женскиње је стајало на неким узв |
| ише било, али како у свакој несрећи има и среће, имала сам доста слободна времена и понова ме о |
| хтела да се упозна са његовим погледима и идејама.{S} Мица рече да не зна, али ће упитати брата |
| ена само мислима о Севићевим загрљајима и пољупцима.</p> <p>Једва би чекала да падне сумрак, па |
| је дошла дубока зима, са хладним данима и дугим ноћима.{S} Своје школске предмете Јелена је рад |
| ицама и јагорчевинама, својим пупољцима и зеленилом.{S} Сва се природа будила из зимњега сна, с |
| ћ доста познато по новинарским чланцима и по неколиким књижицама филозофске садржине, по анархи |
| , почеше стизати и тужбе са свих страна и од свих личности нападнутих у листу.{S} Севић је скор |
| ка и права радионица, висока, пространа и светла.{S} Замишљала је ту неколико столова, дуж зидо |
| кући, тамо близу Новога Гробља.{S} Жена и деца неби се никада преварили да ли је баш он или не. |
| } И за вас и за г. Дугића имало би жена и у нас, само што их ви не видите или можда нећете да и |
| p> <p>Шљунак зашкрипа у близини, Јелена и Севић се тргоше и седоше као шетачи који се одмарају. |
| ао по неком прећутном споразуму, Јелена и Севић одмах седоше на ону једину, заборављену клупу.< |
| Свирепости послодаваца! помисли Јелена и намах јој се учини да разуме мржњу радника према посл |
| а је ово неки надзорник, помисли Јелена и приђе му.</p> <p>— Шта ћете ви, госпођице ? упита је |
| .</p> <p>— Ђорђевићева, одговори Јелена и прими пружену јој руку.</p> <p>— Госпођица је студент |
| изгледало. </p> <pb n="18" /> <p>Јелена и Мица нађоше своје другарице код трамвајске чекаонице. |
| зађе.{S} Гушила се у кући.{S} Замишљена и расејана целога дана, није изазивала пажњу укућана, ј |
| среће, имала сам доста слободна времена и понова ме обузе мисао да полажем матуру.{S} Радила са |
| ма.{S} Деца у родитељској кући, храњена и брањена, друкчије посматрају живот него њихови родите |
| трам да је Јелена тиме потпуно измирена и од вас тражим признаницу на обе суме и изјаву да Јеле |
| ло лево и десно.{S} Једна беху отворена и Јелена спази колутове штампарске хартије.{S} Крај про |
| ела.{S} Главно је да сам била задовољна и скоро срећна, јер сам уза се имала оца, заштитника.{S |
| жеље, које су биле тако скромне, а она и не мисли о њему.{S} А он је толико воли, да, осећа, н |
| адрхташе рушевине, расклопише се, и она и Севић полетеше у бездан.</p> <p>Пробуди се окупана у |
| младе парове, који нису живели као она и њен муж.{S} Видела је младенце, којима се срећа могла |
| Те вечери Јелена је била некако радосна и задовољна сама собом.{S} Чинило јој се као да почиње |
| а ти од срца желим да увек будеш срећна и да се каткада сетиш другарице која те увек воли —</p> |
| је он држао чврсто, да је била немоћна и да мрдне.{S} Он ју је стезао на своје груди све силни |
| ување.</p> <p>И за њу поче живот кувања и прања судова.{S} Већ више није имала ни воље ни време |
| аже правичан.{S} После дугог размишљања и колебања написа Севићу: „Господине,</p> <p>У ствари в |
| ни питала.</p> <p>После много уздисања и хуктања, после многих „Ти си крива, жено!“ г. Ђорђеви |
| на младости, о срећне године идеалисања и чедности!{S} Како се груди бурно надимају, како срце |
| киње, да због глупог друштвеног уређења и морала буду лишене живота само зато, што, немајући ми |
| оцу!</p> <p>И она, дршћући од узбуђења и страха пређе очин праг.{S} Изјада се матери, исплакаш |
| звао да овде приређујемо сцене измирења и праштања.{S} Мени је све то одвратно.{S} Нећу чак да |
| {S} Девојка чека да је неко запроси, па и ту игра улогу родитељски пристанак.{S} Данашњи брак н |
| ду многима који су чамили у затвору, па и Севићу.{S} Кад је прочитала у новинама вест о помилов |
| да му се понови.{S} Излете као из топа и полете улицом.{S} Јелена, која га је чекала на улици, |
| а поче да чита.{S} Читала је без избора и разбора, све руске писце који су јој дошли до руку.{S |
| а мора у школу, а кад хоће у школу мора и учити.{S} А за сутра није ништа научила!</p> <p>Устад |
| за то, што га је овај хвалио до небеса и преувеличавао сваку његову реч, сваки гест.{S} Севић |
| га загледао се само у њена округла прса и упитао с ким станује!{S} А он је муж, њен муж, који б |
| <pb n="11" /> већ по развијености прса и бедара, густе смеђе косе, која је у увојцима падала о |
| S} Притисну обема рукама горњи део прса и сруши се крај мртва мужа. </p> </div> <!-- </div> --> |
| амо протурио руку кроз одшкринута врата и Јелена би му у њу ставила динар-два, после чега је он |
| <pb n="118" /> <p>Јелена приклопи врата и закључа их.{S} Али Севић удараше бесомучно у врата.{S |
| .{S} Неко је дошао.{S} Она отвори врата и виде пацијента, првог пацијента, у пракси коју је тек |
| аме, скоро за груди.{S} Ова се закикота и баци се ногом да удари непристојника.{S} Али и једно |
| а и задовољна.{S} А можда јој је заиста и било пријатно то задиркивање, та мушка рука.</p> <p>Ј |
| и да иде по судовима, већ радије прашта и кажњавање оставља небеском судији.{S} И сад тек поче |
| склањамо се од света, ма да нико ништа и не зна.{S} Све нам се чини да је и најусрдније и најд |
| p> <p>Другарице, пошто су набрале цвећа и исплеле венце, враћаху се, зовући и њих.</p> <p>— Да |
| е одвела у антикварницу Томе Јовановића и ту је Јелена, за незнатне новце, добила сва дела Јови |
| СКЕ КЊИЖАРНИЦЕ</p> <p>М. Ј. СТЕФАНОВИЋА И ДРУГА</p> <p>1920.</p> </div> <pb n="6" /> </front> < |
| pb n="88" /> недеље дана потражи Дугића и рече му шта би хтела.{S} Овај обрече да ће разговарат |
| и јој и нехотице пређоше на Јову Дугића и његовог трабанта.</p> <p>— Велике су то душе, мислила |
| .</p> <p>Није заборавила ни Јову Дугића и његова дела.{S} Мица ју је одвела у антикварницу Томе |
| н једнога таљигаша, који је свог коњића и таљиге купио новцем што <pb n="49" /> га је стекао ка |
| ежа ваздужа у Кошутњаку, одморити плућа и очи у ономе зеленилу!{S} Како је пријатна та промена! |
| који назире у писцу велику јачину духа и јаку моћ опажања.{S} Рад је несумњиво добар, или је б |
| слодавачким. </p> <pb n="35" /> <p>Мица и Јелена иђаху неко време ћутећи, па се растадоше и сва |
| ћ, рече, морам брзо кући.</p> <p>Потрча и не водећи рачуна о њему.</p> <p>— Чекај, отпратићу те |
| а да јој помогне.</p> <p>Јелена послуша и г. Н. Н. јој изради да буде постављена — за практикан |
| кад не умеју да мисле, кад су само крв и осећај, хладнокрвност и здрав разум изгледају им као |
| </p> <p>— Кога ?</p> <p>— Твога будућег и његовог сателита, одговори Мица просто.</p> <p>Јелена |
| лекарку — Јелену.</p> <p>Почела је рад и први који јој је дошао — био је Севић.</p> <p>За све |
| нила си то док сам био тамо, али је сад и томе крај.{S} Тих двадесет-тридесет динара употреби н |
| миче испод њених ногу.{S} Спусти поглед и виде Севића, који јој се поклони, говорећи:</p> <p>— |
| олажем као приватна ученица VIII разред и матуру уз оне који су били на течају.{S} Па се и то с |
| p> <p>По св. Јовану дође очекивани брод и укрцасмо се.{S} Прво лице које сам видела на броду би |
| ако користан, доносио јој је леп приход и испуњавао јој је време, које би, иначе беспослена, пр |
| ико променила, а од оцена је само слабе и имала.</p> <p>Али сад шта је ту је.</p> <p>Увиђајући |
| икант, да од свога рада издржава и себе и свога мужа, који је по свима пресудама имао да издржи |
| .{S} Изјада се матери, исплакаше се обе и у томе их затече отац.</p> <p>Не рече јој ништа, само |
| с! добаци јој он, делећи реч на слогове и наглашујући сваки слог.</p> <p>После часова, по обича |
| p>Колико пута је хтела да се окане Јове и његове филозофије, али би јој увек пред очима заиграл |
| кувају.</p> <p>Затим се опет сети Јове и његовог мушког лица, његових очију, које као да је ос |
| воје присуство овде ремети моје послове и мој начин живота.</p> <p>И климнувши главом у знак по |
| шта да ради.{S} Доби неке ситне послове и успе да плати раднике и да нешто дотури и мужу.{S} Ал |
| а ничије друштво, већ је избегавала све и свакога.{S} Кад би видела коју од својих школских дру |
| истове што нападају владу, што грде све и свакога, што „крешу“. „<title>Народно право</title>“ |
| е да ради.{S} До сванућа научила је све и израдила је све задатке.{S} У души је осећала неку не |
| трајући да је плаћена сјајно, узе књиге и поче да ради.{S} Није било лако као што је замишљала, |
| ало мањи, сиромашније одевен, без браде и цвикера, али такође са уметничком машном и косом.{S} |
| туранткиње.</p> <p>Чудиш се да сам овде и радујеш се што сам се вратила школи!{S} То си свакако |
| за онај сто и пишите.</p> <p>Севић седе и написа признаницу и изјаву, онако како му је стари Ђо |
| пут.</p> <p>Једне вечери Јелена заседе и преведе, с тешком муком, с немачкога једну причицу, к |
| носе пакете хартије или доносе.{S} Виде и неколико девојчица, које су својим прстићима хитро са |
| н на твоју штету.</p> <p>— Па нека буде и на моју штету!{S} Сита сам брака.</p> <p>Стари Ђорђев |
| ка Мица за њом.</p> <p>Али Јелена изађе и залупи врата за собом.</p> <p>Занета својим мислима, |
| ала да ће је стати труда и муке да дође и до најмлађега сарадника, који је у њеним очима био не |
| ноћ не би имала мира.</p> <p>У то дође и пролеће, дивно и мирисаво, са својим љубичицама и јаг |
| S} Од сестре ни трага ни гласа.{S} Пође и он у свет.{S} Где је био и шта је радио — то нико ниј |
| .{S} Из дана у дан у дан радила је брже и сигурније.</p> <p>— Морамо тражити други стан, рече ј |
| ћи једно у друго.{S} А њен муж једва је и гледа.{S} Увек се нешто жури или је забринут о овоме |
| жда не хотимично.{S} Изгледало је да је и самом њему јасно да нема права да се понаша као муж, |
| ишта и не зна.{S} Све нам се чини да је и најусрдније и најдубље саучешће пријатеља мало.</p> < |
| Великог Журнала</title>“.{S} Кажу да је и он неки паметан човек, и он је анархиста.{S} Почео је |
| 17" /> <p>— Само до горе, наваљивала је и скоро молила Јелена.</p> <p>Мица опет попусти и пођош |
| уда ће сада и шта да ради?{S} Хукала је и плакала, али јој то не поможе.</p> <p>Како би било да |
| ала шта би му одговорила.{S} Осећала је и сама да за друго није, али је осећала да није ни за к |
| није псовао онако као раније.{S} Па је и чистији био.</p> <p>То затишје мало је трајало.{S} По |
| по штампарији и чак и певуши.{S} Па је и према Јелени био сад много пажљивији и много више јој |
| ста што ја њега нећу?</p> <p>— Доста је и то, али црква покушава све да брак очува.{S} Твој муж |
| па је онда претура тамо-амо, голица је и засмејава, а ова се, заценивши се од смеха, немоћно б |
| астима.{S} Многе је оштетио, а многе је и у црно завио.{S} Сад ће бити суђен, а нема сумње да ћ |
| ага моја Мицо,</p> <p>Твоје писмо ме је и веома изненадило и веома обрадовало.{S} Изненадило ме |
| ћуди своје другарице, не задржаваше је и Јелена се врати, али убрзо скрете ка уредништву „В. Ж |
| дио је у читању разних књига, а учио је и свршио празничну школу.{S} Тако је дошао до своје сед |
| ма, дражи те и изазива.{S} И још ако је и лепа <pb n="24" /> или и врло лепа!{S} И као зашто Са |
| та ја те волим, волим!</p> <p>Севић је и даље декламовао, али га она није слушала.{S} Била је |
| отле непознато осећање испуњавало ју је и она је малаксавала, остајала у његовом загрљају, и ак |
| његове руке на њеном телу, пекло ју је и жегло.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја, Јелена? питао |
| већ се девојка просто напросто продаје и уз њу се често даје још и „приде“, као уз какву робу. |
| знала и умела и преписа што је читкије и лепше могла.</p> <p>Јелена је замишљала да је уредниш |
| <p>— Та куда ћу?{S} Зар твоја кућа није и моја...</p> <p>— Сместа да си отишао! дрекну Јелена, |
| о да он то тако хоће, али да му то није и урођено.</p> <p>Становали су у соби за самце, у Савам |
| ој да лепо изгледа, прекоре је што није и раније дошла, увераваше је да је он веома цени.{S} Уз |
| одитељима Јелена је написала дан раније и предала га пошти.{S} Све је било врло просто.</p> <p> |
| {S} Све нам се чини да је и најусрдније и најдубље саучешће пријатеља мало.</p> <p>Тако је било |
| сви су срећни.{S} Споразумеју се двоје и то је све.{S} Изостављене су оне глупе церемоније око |
| мислим да нема ниједне која не одбацује и помисао да у браку, место благостања, нађе борбу за о |
| у жену и децу само по који грош, псовке и батине.</p> <p>У мркли мрак долазио је кући, тамо бли |
| аштиту од мужа, који јој чини неприлике и уцењује је.</p> <p>— Госпођо, рече јој чиновник, он ј |
| е ситне послове и успе да плати раднике и да нешто дотури и мужу.{S} Али њено неискуство у посл |
| листа.{S} Дугић је писао уводне чланке и „чланчиће.“ Севић је био директор, репортер и попуњав |
| од могли, који шетају држећи се за руке и пиљећи једно у друго.{S} А њен муж једва је и гледа.{ |
| равичан и паметан, за којим би оне ишле и у ватру и у воду.</p> <p>Тако у разговору били су дош |
| и свако за себе.{S} Зар не би било боље и за мене и за тебе да ту везу, која нас више не веже, |
| диља, које „случајно“ гура до миле воље и којима добацује разне непристојности.{S} Уосталом нек |
| удари главом о тешко, гвоздено постоље и више се не маче.{S} Крв из разбијеног потиљка поче да |
| ребна.{S} Хтела сам да искористим време и да почнем студије на универзитету.{S} Отац ме посавет |
| у себи неку чудну снагу, а у исто време и потребу да ту снагу употреби, истроши.{S} Било јој је |
| лицама у разговору.{S} Говорећи о овоме и ономе, дођоше и на питање брака.{S} Севић је нападао |
| к се нешто жури или је забринут о овоме и ономе. </p> <pb n="79" /> <p>Тако трајући дане моното |
| м попустила.</p> <p>У разговору о овоме и ономе, дођоше и на име Јове Дугића.{S} Јелену је инте |
| Од трамвајске станице до Хајдучке Чесме и до Кнежеве Погибије, где има стаза и где их нема, сву |
| е Јелена, та гуска је у стању да разуме и такве ствари, а ја сам се наљутила на њу што није хте |
| и од вас тражим признаницу на обе суме и изјаву да Јелена нема ништа више да тражи.{S} Изволит |
| мисле само на тоалете и на провод, а не и да помогну мужу у његовој мучној борби.{S} Па баш и д |
| ивало хартију.{S} Виде људе, необријане и црне од штампарског црнила, како иду између машина, о |
| подне нема краја.{S} Једва дочека подне и оде оцу.</p> <p>Кад је све испричала, стари Ђорђевић |
| е брака, па онда узимају нас, безазлене и срећне што нас узимају.{S} Па још траже да им за ту ж |
| себе.{S} Зар не би било боље и за мене и за тебе да ту везу, која нас више не веже, раскинемо |
| гарицу.</p> <p>— Нећу, скочићеш на мене и повалићеш ме! одговори јој Мица.</p> <p>— Ходи, нећу! |
| и.{S} А већ два пута пролазе поред мене и не опажајући ме.{S} Они на жене можда никако и не мис |
| и уредник, загледајући нешто око машине и пруживши руку некако иза себе.</p> <p>Јелена му утури |
| е потрчкивао за њим.{S} Прођоше крај ње и не погледавши је.{S} Уђоше у Калемегдан и одмах скрен |
| пре.{S} Ветар је цвилео кроз голо грање и витлао суво лишће.</p> <p>Као по неком прећутном спор |
| S} Сањала је нешто страшно, неко крхање и рушење, огромне пожаре.{S} Одједном се виде на некакв |
| ћ ухватио за руку, настављајући причање и милујући је.</p> <p>— Али од тога нема ништа, настављ |
| атке.{S} Звонки смех и кикот.{S} Трчање и скакање, ваљање по трави.</p> <p>Једна међу њима одва |
| омна неправда што мора да учи ове глупе и сувопарне предмете, кад су јој у глави и у срцу онако |
| има просто да га задовољава, да му пере и кува.{S} Идеалан је брак кад у њега обе стране уносе |
| м животом.{S} Ишла је у канцеларију пре и после подне, као раније у школу и све што је доживела |
| ешто узорито, за некакво гнездо културе и просвећености.{S} Из тога гнезда, замишљала је, излет |
| > <p>Али и такав живот досади, па га се и Јелена засити.{S} Читав дан био јој је неиспуњен и он |
| ти, настави Јелена.{S} Боље ми је да се и кад-тад ослободим тога човека, него да будем везана з |
| уштвену реформу, па је ваљда хтео да се и он уз њега прослави.{S} Њихову пријатељству ишло је н |
| о и налазим да је сасвим природно да се и формално уништи брак, који је стварно већ одавно раск |
| уке под чело.</p> <p>— Хвала Богу да се и ти смириш! добацише јој две-три другарице идући даље. |
| дала је свој брак са Севићем, сећала се и најситнијих појединости, пред очи су јој излазили сви |
| су постали добри другови.{S} Навикла се и на његов поглед, који ју је још увек палио и сажизао, |
| јој није био непријатан.{S} Навикла се и на његов начин говора — више ачења него озбиљности.</ |
| уз оне који су били на течају.{S} Па се и то сврши.{S} Даље, на универзитет, није се могло, јер |
| зласку.{S} Кад дође до врата, окрете се и климну главом.</p> <p>— Збогом, рече. </p> <pb n="44" |
| и боље, више ће се зарађивати, па ће се и боље живети.{S} Као сарадник у „<title>В. Журналу</ti |
| клопи књигу, духну у светиљку, свуче се и леже.</p> <p>Заспа после дугога превртања по постељи. |
| овно много јевтиније.</p> <p>Уселише се и наместише.{S} Кад је Јелена видела како јој стан изгл |
| ој лежање већ досади.{S} Спремила би се и изашла у варош, у шетњу, па би пред само подне отишла |
| ша те неоправдане нападе.{S} Опрости се и оде кући.</p> <p>Севићев поглед је непрестано осећала |
| који му је лист и подигао.{S} Наљути се и оде.{S} После неколико дана Севић оде на издржавање к |
| о мислио <pb n="62" /> о њој и чудио се и жао му је било што је никако нема.</p> <p>— Имала сам |
| није много бринула за тачност, често се и намерно није хтела задржавати тражењем правог израза, |
| есети пут да ме гура.</p> <p>— А што се и ти мало не склониш с пута ?</p> <p>— Па добро, ако му |
| од Мице, радиле су математику, па су се и саме згрануле кад су виделе да је девет сати.{S} Исти |
| у о деци оставио је жени.{S} Тако су се и деца одбила од њега.{S} Мати као мати, много штошта г |
| анем на чврсте ноге.{S} Доносићу дописе и из најмањих места, ангажоваћу дописнике — ситне чинов |
| , ако одговара твојим идејама, дражи те и изазива.{S} И још ако је и лепа <pb n="24" /> или и в |
| не „Губеревац“ она предложи да се врате и окрете се не обзирући се на њега.{S} Он пође за њом. |
| вић.</p> <p>— Може, госпоја, ама морате и ви у кварт.</p> <p>— Дабогме, и она у кварт, да се ра |
| вих у нас?{S} Све мисле само на тоалете и на провод, а не и да помогну мужу у његовој мучној бо |
| матуру.{S} Радила сам поједине предмете и добих одобрење да полажем као приватна ученица VIII р |
| ранога пролећа, пре него што је дрвеће и најавило пупољке лишћа, па све до у позну јесен.{S} Д |
| <p>Ко не зна како је пријатно у пролеће и у лето отићи из Београда трамвајем до Топчидера, нади |
| век је замишљен и штапом гура каменчиће и одбацује их.{S} Онај анархиста, зар га не знаш?</p> < |
| чиновника, има мираз, па јој је могуће и да се уда кад хоће.</p> <p>Јелена лежаше на страни, с |
| сестрица умре, а старија побеже од куће и ступи у службу.</p> <p>Петар је на занату био врло вр |
| вам већ, имала сам много посла код куће и у школи, одговори она.</p> <p>— Па зар нисте могли до |
| ица.</p> <p>Београђани, читаве породице и друштва, одлазе у Топчидер о празницима, на цео дан.{ |
| ој увек пред очима заиграли његово лице и црна брада, а његове загонетне очи гледале би је прек |
| е да се протрче и да мало уче, шипарице и младићи и да се проведу. </p> <pb n="10" /> <p>Обично |
| цртама.</p> <p>— Е, не могу више! рече и леже потрбушке у траву, подметнувши руке под чело.</p |
| пет поче да долази полупијан, опет поче и код куће да пије, само сад тражећи и друштво своје но |
| грају, дечаци и девојчице да се протрче и да мало уче, шипарице и младићи и да се проведу. </p> |
| на тебе.</p> <p>И Севић се пренемагаше и даље, говорећи о својим идеалима, о својим погледима |
| у.</p> <p>Уредник га узе, али загледаше и даље око машине.</p> <p>— А шта је ?{S} Поезија, проз |
| о Севића.{S} И тако штампарију пописаше и запечатише.</p> <p>Јелена остаде без игде ичега, само |
| бу и кујну, негде на Врачару.{S} Купише и ствари.{S} Јелена је једва намолила Севића да купе св |
| ипа у близини, Јелена и Севић се тргоше и седоше као шетачи који се одмарају.{S} Севић је у себ |
| ђаху неко време ћутећи, па се растадоше и свака оде својој кући.</p> <p>Јелена је била разочара |
| ру.{S} Говорећи о овоме и ономе, дођоше и на питање брака.{S} Севић је нападао данашњи брак, на |
| <p>У разговору о овоме и ономе, дођоше и на име Јове Дугића.{S} Јелену је интересовало шта је |
| од њега.</p> <p>— Де, де, та ми смо муж и жена!</p> <p>— Били смо, али више нисмо! одговори она |
| асртаја, Севић јој предложи да буду муж и жена, да се венчају кад је већ такав обичај и кад већ |
| својих родитеља...{S} Рачунала је да би и она сада била на универзитету...{S} Овако је практика |
| угим.{S} А можда није био сигуран да би и она волела њега истом љубављу ...</p> <p>Дугић и Севи |
| е наћи жена, одговори Севић.{S} Која би и пошла за нас?</p> <p>— Немојте тако говорити.{S} И за |
| сложила на столицу крај постеље, па би и сама легла, да већ зором устане, скува кафу и отправи |
| родужи заједнички живот.{S} Јелена одби и изјави <pb n="117" /> да не може да га гледа, да га н |
| а сам од јуче до сада размишљала о себи и теби и дошла сам до закључка да ми нисмо једно за дру |
| д јуче до сада размишљала о себи и теби и дошла сам до закључка да ми нисмо једно за друго.{S} |
| разовао око ње.</p> <p>Најзад се појави и један радознали жандарм, случајно баш са те линије.</ |
| сувопарне предмете, кад су јој у глави и у срцу онако велике ствари.</p> <p>Снажним покретом р |
| ж, њен муж, који би имао права да стави и руку на та прса.{S} Не би то <pb n="94" /> њој било, |
| /p> <p>Али она је имала прилике да види и друге младе парове, који нису живели као она и њен му |
| и само имати куражи, па се отрести лажи и убеђења без основа.{S} Ваљало би да се свет мане тих |
| људи који гамижу по полутами.{S} Запази и друге звезде, јаче, интензивније светлости.</p> <p>— |
| и, госпођице ? упита је он чим је спази и не чекајући да она њега ослови.</p> <p>— Молим, где ј |
| и према Јелени био сад много пажљивији и много више јој је љубави посведочавао.</p> <p>Зараде |
| по пословима или се врти по штампарији и чак и певуши.{S} Па је и према Јелени био сад много п |
| То је Петар Севић, интимус Јовин, који и нема других пријатеља.{S} Он је сарадник „<title>Вели |
| тазама шета због тога, што има служавки и дадиља, које „случајно“ гура до миле воље и којима до |
| слабашна створења, неспособна за велики и смели рад, намењена само уживању.{S} А ја бих им тако |
| ана почиње издавати независан политички и друштвени лист „<title>Народно право</title>“. </p> < |
| али не непријатно.{S} Тај поглед, мушки и дрзак, поглед који ју је палио, није јој био непријат |
| ана.</p> <p>Мати не одговори ништа, али и она некако расејано махаше главом. </p> </div> <pb n= |
| се ногом да удари непристојника.{S} Али и једно и друго били су далеко од тога да покажу какав |
| си мојих упињања да се подигнем.{S} Али и ту се показало да велики мрзе мале, да их даве, да ре |
| оје друго вечерње забавиште.</p> <p>Али и такав живот досади, па га се и Јелена засити.{S} Чита |
| приволиш да пристане.{S} Макар му дали и који грош, да му се замажу очи. </p> <pb n="110" /> < |
| } И још ако је и лепа <pb n="24" /> или и врло лепа!{S} И као зашто Сањин не би могао волети св |
| </p> <p>— Имала сам много посла у школи и код куће, извињавала се она.{S} И сад се журим, јер с |
| очевидно колебаше.{S} Најзад ме загрли и осетих како ми његове сузе покапаше лице.{S} Била сам |
| ена слушаше оне звучне речи, нове мисли и друкчије схватање живота које је избијало из сваке ре |
| је претресали друштвене прилике у земљи и на страни.{S} Јелена је не слушала него гутала Јовина |
| ко да он прими штампарију, али да прими и Севићеве дугове за хартију, прекиде све везе са дотад |
| муж да их води кроз живот, да их храни и брани, а оне да рађају децу, перу и кувају.</p> <p>За |
| успе да плати раднике и да нешто дотури и мужу.{S} Али њено неискуство у пословима одби муштери |
| .{S} Вели да би он пристао, онда, да ти и даље радиш у штампарији, само да она буде на његово и |
| ан.{S} Не могу ваљда захтевати да ме ти и даље издржаваш.{S} Чинила си то док сам био тамо, али |
| зи које она никако није могла да схвати и да разуме.</p> <p>Тако дође почетак нове школске годи |
| /p> <pb n="84" /> <p>Ну, почеше стизати и тужбе са свих страна и од свих личности нападнутих у |
| у очајању.{S} Докле ће то тако трајати и докле ће она моћи издржати? питала се.</p> <p>Једног |
| кога месеца ваљало је нешто новца слати и Севићу.</p> <p>Пошто је успела, после великих мука и |
| е, изађе.</p> <p>Сутрадан јој дође мати и рече јој да се обрати г. Н. Н., пријатељу њенога оца, |
| и сва задувана.{S} Пре него што је мати и могла да је упита где је била досада, Јелена, чинећи |
| љати по поду као бесомучна.</p> <p>Мати и отац забринуто би вртели главом.</p> <p>— Ово треба ш |
| ена није могла пратити.{S} Она се врати и седе на једну клупу близу изласка.</p> <p>— И они гов |
| онише оно што би се могло санкционисати и без њега.{S} Требало би само имати куражи, па се отре |
| !{S} И сам увиђа да не иде овако живети и стара се да им буде боље.{S} А живот је међутим тако |
| а рачунао и увек налазио да може почети и са мање новца.{S} Једнога дана објави да од тога и то |
| ће бити суђен, а нема сумње да ће бити и осуђен.{S} Неће више имати прилику да вам досади.{S} |
| латиш прописану таксу, можеш се оженити и сродницом којом је иначе забрањено женити се!{S} Зашт |
| школу?</p> <p>— Школу бих могла свршити и по удадби, шта би ми то сметало!</p> <p>И младе девој |
| опису ваљало је ићи „на мирење“ и проти и у ду-духовни суд, ваљало је да и Севић дође, а он је |
| жена, натоварена децом, била на милости и немилости мужевљевој.{S} Али је ћутала, бојећи се да |
| .{S} Сви су се чудили њеној расејаности и повучености.</p> <p>Поподне једнога дана, идући са Ми |
| све јасније бивало да између стварности и снова има врло велике разлике, као и између људи пре |
| шко и с муком.{S} Није ту било јасности и лакога стила великих руских писаца, нити њихове заним |
| молила Јелена.</p> <p>Мица опет попусти и пођоше.</p> <p>Пред њима су била два шетача: један ви |
| чуђено и уплашено, а она га брзо спусти и утрча у своју собу, па се онако обучена баци на посте |
| че и код куће да пије, само сад тражећи и друштво своје нове жене.{S} Ова се спочетка нећкала, |
| отрче и да мало уче, шипарице и младићи и да се проведу. </p> <pb n="10" /> <p>Обично су ту и љ |
| врши, колико ће јој пута још Севић доћи и церећи се, бацити јој у лице да је она његова жена.{S |
| ећа и исплеле венце, враћаху се, зовући и њих.</p> <p>— Да останемо, Мицо, молила је Јелена.</p |
| ађивао је намери Севићевој, обећавајући и своју сарадњу.</p> <p>Севић је тумарао тражећи потреб |
| шест стотина динара, рече он оклевајући и као срачунавајући колико кошта одело.</p> <p>Јелена с |
| .{S} Деца долазе да се наиграју, дечаци и девојчице да се протрче и да мало уче, шипарице и мла |
| ла се са Севићем на железничкој станици и сели су у воз до Земуна.{S} Одатле су отишли у једно |
| е даваше мира.{S} Притрчи тек другарици и свали је у траву, па је онда претура тамо-амо, голица |
| а њим и сећање на његове загрљаје, речи и погледе.{S} Била је начисто с тим да га не воли, али |
| каза јој врата.</p> <p>Јелена, без речи и ван себе, изађе.</p> <p>Сутрадан јој дође мати и рече |
| пријатно, и преко дана, кад затвори очи и пренесе се на ону клупу на Калемегдану.{S} И свуда је |
| е мишљењу интересантније ставове да учи и напамет. </p> <pb n="29" /> <p>Колико пута је хтела д |
| раку.{S} Док је муж таљигашио по вароши и зараду испијао по разним крчмицама, мати је прала по |
| имао по које саопштење, да му је за тај и тај дан одређен претрес по „штампарској кривици“, а п |
| „чланчићу“ регистровано је како је тај и тај виши официр пребио једног војника.</p> <p>И тако |
| лико.{S} Имала је да отплаћује намештај и материјал, ваљало је живети, а и Петар ју је већ дост |
| , да се венчају кад је већ такав обичај и кад већ она неће друкчије.</p> <p>— Ја више не могу б |
| разговарати.{S} Забављајте се, рече јој и дотури неке илустрације.</p> <p>Севић је радио до у с |
| ала, учинила би она много.{S} Мисли јој и нехотице пређоше на Јову Дугића и његовог трабанта.</ |
| ако је много мислио <pb n="62" /> о њој и чудио се и жао му је било што је никако нема.</p> <p> |
| </p> <p>Осећала се лако.{S} Била је чак и радосна што се овако свршило.{S} Чинило јој се да јој |
| словима или се врти по штампарији и чак и певуши.{S} Па је и према Јелени био сад много пажљиви |
| /p> <p>— Ниси се променио, изгледаш чак и боље.</p> <p>— Вероватно да изгледам мало боље, јер с |
| сасвим престаде да излази, сем на ручак и вечеру.{S} Све остало време мучила се око превођења.{ |
| S} Па онда смех оне девојке, па уредник и његова гадна псовка.{S} Згрози се.</p> <p>— Друштво т |
| дине,</p> <p>У ствари ваше женидбе имам и ја да речем своју реч.{S} Изволите доћи у моју канцел |
| разговарала са адвокатом, написала сам и представку за свештеника, само је потребно да наведем |
| ела да видим шта је с њим, а донела сам и један превод.</p> <p>— О чему је тај рукопис ?</p> <p |
| свештеника, само је потребно да наведем и твој стан.{S} Где станујеш?</p> <p>— Ја?{S} Нигде или |
| игде ичега, само са својим разочарењем и очајањем.</p> <p>Куда ће сада и шта да ради?{S} Хукал |
| вај обрече да ће разговарати са Павићем и после неколико дана извести је да ће јој Павић дати п |
| аће се.</p> <p>— Умећу ја да га испуним и учиним интересантним, мислио је.{S} Повлађиваћу укусу |
| ему вукли навика да редовно буде са њим и сећање на његове загрљаје, речи и погледе.{S} Била је |
| p> <p>И он дохвати шешир, климну влавом и изађе.</p> <p>Јелена је била ван себе.{S} Дрхтала је |
| давати, рече отац матери, вртећи главом и умирујући расплаканога малишана.</p> <p>Мати не одгов |
| у лудост: данас сам обогаћена искуством и излечена од свих манија матуранткиње.</p> <p>Чудиш се |
| а се осећала нелагодно под тим погледом и крв јој јурну у лице.{S} Осећала је како је обузима н |
| могу да шетају других дана.{S} Уосталом и касно је већ, ја ћу кући.</p> <p>Спремајући се за одл |
| во долазила је до капије, чак је једном и ушла, али се, уплашена, одмах извукла.{S} Чинило јој |
| викера, али такође са уметничком машном и косом.{S} Панталоне нису могле сасвим да сакрију крив |
| н у реч.{S} Слажем се са твојом намером и мило ми је да си ти изнела то гледиште, јер, право да |
| теље.</p> <p>— Говорио сам са адвокатом и он ми рече да је најлакше ако обоје изјавите да се не |
| не погледавши је.{S} Уђоше у Калемегдан и одмах скренуше десно, стазама где нема много света.</ |
| и се могло рећи да Севић није био нежан и пажљив према својој жени; напротив, он је чинио све ш |
| други су тврдили да је онај човек пијан и да јој није муж.</p> <p>У кварту Јелена исприча полиц |
| и је врло добра, ја сам тобом задовољан и нећу да се раздвајам.{S} Тешке године су прошле, сад |
| " /> очепи.{S} Није, него је неваспитан и дрзак.{S} И другарица наброја више случајева, да се Ј |
| ме женскињу ваља још само муж, правичан и паметан, за којим би оне ишле и у ватру и у воду.</p> |
| зађе пред очи Јова, онако достојанствен и озбиљан, удубљен у своје мисли.{S} Он мисли само о пр |
| {S} Остарео, у овешталу оделу, погрбљен и необријан, учинио је на ме страшан утисак, да ми се с |
| споредним стазама.{S} Увек је замишљен и штапом гура каменчиће и одбацује их.{S} Онај анархист |
| сити.{S} Читав дан био јој је неиспуњен и она зажеле да и она што ради.{S} Севић као да то једв |
| ад се бедни муж вратио из рата, измучен и исцеђен, госпођа неће ни да га види.{S} Док смо се ми |
| ога јунака!</p> <p>Севић, сав преплашен и једва владајући собом, клањаше се лево и десно, не зн |
| з хаљину.{S} Глас му је лако подрхтавао и скоро сваку фразу понављао је.{S} Јелена се осећала н |
| амце, у Савамали, где је Севић становао и пре женидбе.{S} Муж је ишао у уредништво, на посао, а |
| } Отац би седео неко време, па би легао и он, разбацавши делове одеће по соби.{S} Мати би све п |
| ам могао спремати миразе, али сам могао и хтео сам да им дам комад хлеба у руке.{S} Са Јеленом |
| љу, велику и заједничку, села би у угао и не би скидала поглед са свога мужа, готова да скочи ч |
| необично свидео.{S} Чак сам га показао и своме пријатељу г. Дугићу, који назире у писцу велику |
| тна ученица, па да настави студије, као и толики други студенти, који практикантишу и уче школу |
| ти и снова има врло велике разлике, као и између људи пре брака и људи у браку.</p> <p>— Па зар |
| враџбине ?{S} Плетем венац за кућу, као и сваке године.{S} Зар ту има какве враџбине? </p> <pb |
| p>Калемегдан је био исто онако пуст као и пре.{S} Ветар је цвилео кроз голо грање и витлао суво |
| нистарству Финансија, где ме је затекао и овај рат.{S} Бомбардовање Београда бацило ме је са мо |
| ; напротив, он је чинио све што је знао и умео, али све то на један неспретан начин, тако да се |
| овац за покретање листа, понова рачунао и увек налазио да може почети и са мање новца.{S} Једно |
| једва владајући собом, клањаше се лево и десно, не знајући да ли да се рукује или не, али нема |
| о загледајући врата, којих је било лево и десно.{S} Једна беху отворена и Јелена спази колутове |
| зар ја да кувам? упита Јелена бојажљиво и с неверицом.</p> <p>— Па ваљда нећу ја! одговори Севи |
| ије, али су јој у глави били уредништво и штампарија.{S} Лупа машина зујала јој је у ушима.{S} |
| риде“ врло често има већу вредност него и сама девојка.{S} Жена у браку није равноправна, већ ј |
| опште није сећао да је од оца што друго и чуо, као што не би знао да каже да ли га је икада вид |
| ц, и не гледајући децу, сео за сто, јео и пио и пио и јео и тешко би <pb n="50" /> било рећи да |
| децу, сео за сто, јео и пио и пио и јео и тешко би <pb n="50" /> било рећи да ли је пио ракију |
| аса.{S} Пође и он у свет.{S} Где је био и шта је радио — то нико није знао, нити је он икада о |
| његов поглед, који ју је још увек палио и сажизао, али јој није био непријатан.{S} Навикла се и |
| мала, у толико ју је Севић чвршће грлио и махнитије љубио.</p> <p>— Ох, Јелена, шапутао је Севи |
| е гледајући децу, сео за сто, јео и пио и пио и јео и тешко би <pb n="50" /> било рећи да ли је |
| ајући децу, сео за сто, јео и пио и пио и јео и тешко би <pb n="50" /> било рећи да ли је пио р |
| го свих осталих оцена.{S} Отац се љутио и грдио, мати саветовала, наставнице су се чудиле, а од |
| уж јој је из затвора слао упутства како и шта да ради.{S} Доби неке ситне послове и успе да пла |
| Јелена није желела.{S} Осећала је како и њу обухвата тај пламен, како је сажиже, како је обузи |
| </p> <p>Пошто је дуго лупала главу како и чиме да почне, изабра филозофију, идеју о Богу.{S} Пр |
| ажајући ме.{S} Они на жене можда никако и не мисле, сматрајући их свакако за слабашна створења, |
| ај сачувао најгорега.{S} Наишао би неко и Севић би одмах седао на пристојно одстојање.</p> <p>Ј |
| {S} Ја сам ружан, а за душу и срце нико и не пита.</p> <p>Јелена је ћутала, не хотећи да растер |
| кчија од ове Мице, која је право женско и која се стара да научи домаћи посао, да кува и плете. |
| } Читала је то Јелена, али некако тешко и с муком.{S} Није ту било јасности и лакога стила вели |
| ицом пред уредништво.{S} Али је требало и ући унутра.{S} Застала је пред капијом, притиснула ру |
| спава.</p> <p>— Хајдемо да прођемо мало и по Калемегдану.{S} Ја волим ову дубоку тишину.</p> <p |
| шће пријатеља мало.</p> <p>Тако је било и са Јелениним родитељима.{S} Кад су поштом добили Јеле |
| <p>Твоје писмо ме је и веома изненадило и веома обрадовало.{S} Изненадило ме је што ми пишеш, п |
| , на цео дан.{S} Мора се отићи, ма само и једном годишње.</p> <p>Али су највернији посетиоци, и |
| p> <p>— Па зар нисте могли доћи ма само и на неколико тренутака? испитивао је он.</p> <p>— Било |
| а им за ту жртву с њихове стране будемо и захвалне.{S} Ја бих све то — и Јелена рукама показа к |
| Идемо до књижаре, али ако хоћеш можемо и до Калемегдана.</p> <p>И уђоше у Кнез-Михајлову улицу |
| Куда?</p> <p>— Да прођемо мало, па ћемо и разговарати.</p> <p>Она пристаде без речи, ма да јој |
| о што само нама могло десити.{S} Бежимо и склањамо се од света, ма да нико ништа и не зна.{S} С |
| о уосталом одавно обоје увидели, па смо и живели свако за себе.{S} Зар не би било боље и за мен |
| н начин легализујемо положај у коме смо и налазим да је сасвим природно да се и формално уништи |
| мира.</p> <p>У то дође и пролеће, дивно и мирисаво, са својим љубичицама и јагорчевинама, своји |
| да удари непристојника.{S} Али и једно и друго били су далеко од тога да покажу какав гњев; не |
| крцнуше кости.{S} Дете врисну, зачуђено и уплашено, а она га брзо спусти и утрча у своју собу, |
| на, хвала! викну Севић некако пригушено и за час је Јелена била у његовим рукама.{S} Љубио ју ј |
| коро је већ лето, па је лепо и пријатно и напољу. </p> <pb n="112" /> <p>Јелени би јасно да ће |
| игнем.{S} Скоро је већ лето, па је лепо и пријатно и напољу. </p> <pb n="112" /> <p>Јелени би ј |
| ши.{S} Зарађивао је добро, али је добро и пио.{S} Љубави је имао само за свога коња, а за своју |
| илно узбуђење при помисли, да ће ускоро и <pb n="32" /> она с правом долазити у ову кућу и да ћ |
| је.</p> <p>— Како би било да свршимо то и не питајући никога?{S} Ја ћу спремити сва потребна до |
| ве омладине.{S} Било је вешто срачунато и на бесплатну сарадњу и на већу продају.{S} Уређивање |
| н, да и не мисли на те глупости.{S} Ето и на Калемегдану никад не шета главним стазама, већ уве |
| , отац би питао по десетак пута, љутито и вичући:</p> <p>— Шта ради тај магарац ?{S} Ваљда је н |
| више да тражи.{S} Изволите за онај сто и пишите.</p> <p>Севић седе и написа признаницу и изјав |
| била добра жена.{S} Лице њено, жућкасто и свело пре времена, показивало је дугу патњу.{S} Волел |
| напредних људи, који су увиђали оно што и она.{S} Не спавају они који ће имати права да буду сл |
| цу, у којој свако ради свој посао, тихо и не сметајући другоме.{S} А оно место тога некаква мра |
| а, молио је он, и живот ће нам бити леп и ведар...</p> <p>— Никад! викну Јелена.{S} Радије у см |
| ата.</p> <p>Петар стрпа новчаницу у џеп и изађе залупивши за собом врата. </p> </div> <pb n="10 |
| сати.{S} Истина задржала се, али је бар и све задатке израдила.</p> <p>Одби да вечера, рекавши |
| а полицијском чиновнику у чему је ствар и замоли га да је узме у заштиту од мужа, који јој чини |
| </p> <pb n="78" /> <p>Јелена оћута, јер и није знала шта би му одговорила.{S} Осећала је и сама |
| нчиће.“ Севић је био директор, репортер и попуњавао празнине.{S} А „случајних“ сарадника и „при |
| од куће.</p> <p>Он натуче капут и шешир и пођоше.</p> <p>Пролазећи кроз мрачне просторије штамп |
| д његовим рукама.{S} Учини крајњи напор и гурну га што је могла јаче.{S} Он се затетура, изгуби |
| <p>— Немојте тако говорити.{S} И за вас и за г. Дугића имало би жена и у нас, само што их ви не |
| ама скоро непријатељски, пљачкајући нас и за најмању услугу. </p> <pb n="103" /> <p>Прећи ћу пр |
| лена је радила врло мало: пред први час и између часова.{S} Није било чудо што је првога тромес |
| .{S} Али није имала куда, разви рукопис и предаде Севићу.</p> <p>— А, причица, врло добро, врло |
| шао стан.{S} Ја ћу наставити свој живот и рад као да ти у опште ниси ни дошао, а теби до воље с |
| е муж у затвору, дуг за хартију за лист и штампарија.</p> <p>Мислила је да ће се моћи одржати с |
| тако понаша према њему, који му је лист и подигао.{S} Наљути се и оде.{S} После неколико дана С |
| } Али шта је знао.{S} Заседе, узе текст и диктираше Јелени у перо.</p> <p>Јелена сасвим престад |
| кад су само крв и осећај, хладнокрвност и здрав разум изгледају им као највећи непријатељи.{S} |
| Јелена, прибирајући сву своју храброст и гутајући пљувачку.</p> <p>— Шта желите?{S} Ја сам уре |
| посла код куће.</p> <p>Он натуче капут и шешир и пођоше.</p> <p>Пролазећи кроз мрачне простори |
| јој је сада био не само равнодушан, већ и терет.</p> <p>У бесаници, ноћу, разгледала је свој бр |
| виђала тога Јову Дугића.{S} Чула је већ и његово име, које је било већ доста познато по новинар |
| ма г. Јове Дугића, госпође Јелене Севић и још неколицине угледних новинара, који су потписали с |
| > <p>— Овуда, госпођице, прискочи Севић и Јелена осети како је једна рука лако додирну око паса |
| у судбину за људе као што смо.{S} Дугић и ја? упита најзад Севић.</p> <p>— Верујем да има, одго |
| Одједном се однекуд појавише Јова Дугић и Петар Севић.{S} Ишли су полако.{S} Он, висок, укрућен |
| који ће разрушити људи као што су Дугић и Севић.{S} И ова двојица учинише јој се велики, врло в |
| ела њега истом љубављу ...</p> <p>Дугић и Севић скренуше једном стазом, крај самога градског пл |
| комотни.</p> <p>Стан брзо нађоше, собу и кујну, негде на Врачару.{S} Купише и ствари.{S} Јелен |
| ала</title>“.</p> <p>Севић подиже главу и, спазивши лепу престрашену девојку, устаде неспретно |
| свој шешир, наглим покретом покри главу и жустро пође вратима.</p> <p>— Јелена, чекај да се дог |
| три пута горе-доле, погледаше мало Саву и Дунав, <pb n="57" /> па кренуше натраг.{S} Севић се з |
| ети данашњег свог покушаја у уредништву и одвратности коју је осетила.</p> <p>— Ипак ћу отићи ј |
| а се пише из главе.</p> <p>— Па ја могу и брже да преводим, али немам речник, па сам се задржал |
| на замишљала.{S} Само што је имао браду и наочаре.{S} Онај други, мало мањи, сиромашније одевен |
| га, мислила је она, јер га не разумеју и завиде му.{S} Али је он, Јова, велики, већи од свију |
| <p>Дугић је често долазио у штампарију и повлађивао је намери Севићевој, обећавајући и своју с |
| а живи као бубрег у <pb n="114" /> лоју и да се излежава, а сад кад се бедни муж вратио из рата |
| о машина, шта су те девојке што убацују и савијају хартију, шта су сви они према сарадницима, п |
| некаква мрачна пећина, у којој се чују и онако гадне речи, и то још од уредника!{S} Па како се |
| дита на просвету, одржава народ у мраку и незнању.{S} У допису из једне вароши говорило се о је |
| о време потрпала децу у постељу, велику и заједничку, села би у угао и не би скидала поглед са |
| научила!</p> <p>Устаде, упали светиљку и поче да ради.{S} До сванућа научила је све и израдила |
| уком, с немачкога једну причицу, кратку и просту.{S} Сутрадан око пет сати поподне, однесе је у |
| {S} Њихову пријатељству ишло је на руку и Јовино сарадништво на „<title>Великом Журналу</title> |
| <p>— Гледаћу, одговори она, повуче руку и придружи се Мици.</p> <p>— Чекаћу вас! добаци јој он, |
| у пре и после подне, као раније у школу и све што је доживела за последњу годину дана чинило јо |
| адатака није урадила.{S} Врати се столу и поче да чита, али јој се учини огромна неправда што м |
| задовољан њом.{S} Извежбала се у послу и сад би могла да ради код куће, увече.{S} Ну, где да п |
| После јој се очи привикоше на полутаму и она поче да разазнаје предмете око себе.{S} Виде да и |
| брак, наводећи да је неправедан по жену и неморалан по читаво човечанство.{S} Данашњи брак није |
| мао само за свога коња, а за своју жену и децу само по који грош, псовке и батине.</p> <p>У мрк |
| олико могу, не дају да осете сву тежину и грубост.{S} У колико је имовно стање родитеља боље, у |
| будна.{S} Сети се последње сцене у сну и згрози се.{S} Не, неће она у то друштво! </p> <pb n=" |
| ам најлепше мислио.</p> <p>И он уздахну и ућута, да после неколико корака настави.</p> <p>— Пав |
| вешто срачунато и на бесплатну сарадњу и на већу продају.{S} Уређивање тога омладинског дела б |
| ани и брани, а оне да рађају децу, перу и кувају.</p> <p>Затим се опет сети Јове и његовог мушк |
| у, али не рече ништа, већ оде на вечеру и не позвавши Јелену.{S} Вратио се касно, сав једак не |
| укама, како његове дрхтаве руке продиру и тамо где их Јелена није желела.{S} Осећала је како и |
| паметан, за којим би оне ишле и у ватру и у воду.</p> <p>Тако у разговору били су дошли пред Ка |
| упитах бојажљиво.</p> <p>— Куд сви, ту и ми! уздахну отац.{S} Него да видимо како ћемо се смес |
| еду. </p> <pb n="10" /> <p>Обично су ту и љубавни састанци.{S} Од трамвајске станице до Хајдучк |
| ли“ и „ситнице“, писала о женском свету и била коректор листа.{S} Дугић је писао уводне чланке |
| ања о разним идејама, о женском покрету и другим питањима. </p> <pb n="53" /> <p>Она је каткад |
| зимњега сна, све је певало химну животу и љубави.</p> <p>Сад је Јелена са Севићем ишла и у Топч |
| 32" /> она с правом долазити у ову кућу и да ће је сви понизно поздрављати.{S} Та шта су ти што |
| легла, да већ зором устане, скува кафу и отправи мужа.</p> <p>Мати је била добра жена.{S} Лице |
| није равноправна, већ је изложена ћефу и прохтевима мужа, има просто да га задовољава, да му п |
| њев; не обоје се мирно, издаље, гледаху и смејаху.</p> <p>— Као „<title>На дну</title>“, помисл |
| је дугу патњу.{S} Волела је своју децу и у њима је тражила утеху за разочарење у браку.{S} Док |
| .</p> <p>Севић седе и написа признаницу и изјаву, онако како му је стари Ђорђевић диктирао.{S} |
| а, само јој прочита Севићеву признаницу и — показа јој врата.</p> <p>Јелена, без речи и ван себ |
| Јелена му тутну у шаке једну новчаницу и изгура га.</p> <p>Севић поче да прогони Јелену.{S} До |
| а једио од деце узимало би новац и боцу и трчало по ракију.{S} Док би се дете, после неколико м |
| адашње васпитање, па да учините по срцу и својим убеђењима ?</p> <p>— Ја ?{S} Ја бих, мислим! о |
| лики други студенти, који практикантишу и уче школу.</p> <p>Али је требало књига и новаца, а он |
| а се уздржавала да га не ухвати за гушу и задави, толико јој је био мрзак.{S} Ипак га замоли: < |
| би ни хтела.{S} Ја сам ружан, а за душу и срце нико и не пита.</p> <p>Јелена је ћутала, не хоте |
| ње им ни дуге ни кратке.{S} Звонки смех и кикот.{S} Трчање и скакање, ваљање по трави.</p> <p>Ј |
| дмете око себе.{S} Виде да има и мушких и женских.{S} Женскиње је стајало на неким узвишењима, |
| динар, а једио од деце узимало би новац и боцу и трчало по ракију.{S} Док би се дете, после нек |
| је могла отрести.{S} Он је тражио новац и она му истресе све што је имала при себи. </p> <pb n= |
| е чиниш као да не знаш?{S} Плетеш венац и говориш чаролије, гаташ хоћеш ли се удати до идућега |
| е одговори, а Мица извади из џепа конац и поче да слаже цвеће у венац.</p> <p>— Шта то радиш, М |
| ти.</p> <p>— Каква школа! одговори отац и одмахну руком. </p> <pb n="20" /> <p>Јелена једва сач |
| мужу у његовој мучној борби.{S} Па баш и да се нађе нека, да ли би се одважила да пође за чове |
| И не мислим на то!{S} А ако ми неко баш и украде венац, то су или ђаци, из несташлука, или неко |
| ка и рећи ће ти шта треба даље да радиш и на што треба да обратиш пажњу.</p> <p>Сутрадан, баш к |
| росто продаје и уз њу се често даје још и „приде“, као уз какву робу.{S} То „приде“ врло често |
| Севићевим рукама. </p> <pb n="68" /> <p>И увек ју је случај сачувао најгорега.{S} Наишао би нек |
| а до виђења?</p> <p>— До виђења!</p> <p>И он дохвати шешир, климну влавом и изађе.</p> <p>Јелен |
| о је добро.{S} Хвала, госпођице!</p> <p>И уредник приђе другој машини.</p> <p>Јелена чу једну к |
| по удадби, шта би ми то сметало!</p> <p>И младе девојке почеше да доказују једна другој да ли у |
| p>Како би било да се обрати оцу!</p> <p>И она, дршћући од узбуђења и страха пређе очин праг.{S} |
| домаћи посао, да кува и плете...</p> <p>И Јелена с презирањем помисли на то, како Мица помаже м |
| Сад ваљда нисмо довољно фини...</p> <p>И Севић трпаше гомиле лажи, знајући да ће му то његово |
| и да буде његова, сасвим његова.</p> <p>И очи би му севнуле при тим речима чудно, животињски, д |
| !</p> <p>— Заборавила сам можда.</p> <p>И опет ућуташе обоје, идући ногу пред ногу.</p> <p>Кад |
| иканта у Министарству Финансија.</p> <p>И Јелена поче, као практикант, да од свога рада издржав |
| ши официр пребио једног војника.</p> <p>И тако сваки број.</p> <p>Лист се продавао, пролазио је |
| нам, али бих се тако радо удала.</p> <p>И две другарице заћуташе, занесена свака својим мислима |
| сам већ, чини ми се, задоцнила.</p> <p>И хтеде да пође.</p> <p>— Хоћете ли доћи вечерас! питао |
| о хоћеш можемо и до Калемегдана.</p> <p>И уђоше у Кнез-Михајлову улицу, у којој је већ било дос |
| моје послове и мој начин живота.</p> <p>И климнувши главом у знак поздрава скрете у Босанску ул |
| је држала само помисао на тебе.</p> <p>И Севић се пренемагаше и даље, говорећи о својим идеали |
| само то, идем одмах по речнике.</p> <p>И оде, да се после неколико минута врати са потребним ј |
| сањаријама младе, бујне девојке.</p> <p>И од њених идеја остаде само обична жена. </p> </div> < |
| је осећала да није ни за кување.</p> <p>И за њу поче живот кувања и прања судова.{S} Већ више н |
| } А живот је међутим тако тежак.</p> <p>И Јелени се чињаше да се срећа приближује, она срећа о |
| арицу, какву ја у себи замишљам.</p> <p>И он поче живим бојама да слика живот какав је желео.{S |
| њао ју је Севић.</p> <p>— Морам.</p> <p>И пођоше, држећи се чврсто за руке.</p> <milestone unit |
| , а глас му је био тужан, тужан.</p> <p>И Севић, уздрхтала гласа, приближујући јој се све више, |
| рва посукта дах врео као пламен.</p> <p>И Јелена склопи очи, предајући се слатким сањаријама мл |
| прсима.{S} Њу намах обли румен.</p> <p>И обоје заћуташе.{S} Ишли су Босанском улицом.{S} Кад д |
| ишло.{S} Ја сам најлепше мислио.</p> <p>И он уздахну и ућута, да после неколико корака настави. |
| нешто ванредно!{S} Слушај само.</p> <p>И Мица поче да чита, тихим гласом, као прибојавајући се |
| е као њен муж, да ће се брак наставити, иако је он већ раскинут по осећањима које је имала.</p> |
| ије, гаташ хоћеш ли се удати до идућега Ивањ-дана.</p> <p>— И не мислим на то!{S} А ако ми неко |
| а, које брзо оду у неврат!</p> <p>У очи Ивањ-дана једна група младих девојака беше се растурила |
| и запечатише.</p> <p>Јелена остаде без игде ичега, само са својим разочарењем и очајањем.</p> |
| е струјало кроз тело.</p> <p>Поче да се игра са малим братићем.{S} Малишан, ненавикнут на милош |
| груди бурно надимају, како срце немирно игра у својој тескобној тамници, како смо сви песници у |
| евојка чека да је неко запроси, па и ту игра улогу родитељски пристанак.{S} Данашњи брак није з |
| е на пуна, узбуркана прса.{S} Очи су му играле, као да су хтеле да прозру Јелену скроз, кроз ха |
| ослодавцима.</p> <p>Није знала да ли да иде или да чека.</p> <p>— Хајдемо, повуче је Мица.</p> |
| ет, који тако воли да прети, не воли да иде по судовима, већ радије прашта и кажњавање оставља |
| {S} Јелена је обично казивала матери да иде овој или оној другарици.</p> <p>Сасвим се ослободил |
| га.{S} У ствари било јој је незгодно да иде <pb n="23" /> сама.{S} Радним даном ишла је, али пр |
| ислима, Јелена није обраћала пажњу куда иде.{S} Нађе се пред улазом у Калемегдан.{S} Застаде ма |
| ећ мислила о њему!{S} И сам увиђа да не иде овако живети и стара се да им буде боље.{S} А живот |
| код првих реченица.{S} Обрни-осврни не иде.{S} Од подне до вечери превела је, ко зна како, јед |
| дочекали.{S} Уосталом ти иди ако ти се иде, само мене више не зови.</p> <p>Није се ишло ни Јел |
| реду за себе.</p> <p>— Што не пази како иде, него ми одвали раме, и девојка метну руку на горњи |
| ђаво проћи.{S} Видела си да сам био пун идеала и нада.{S} Веровао сам да ће се моћи што учинити |
| да га задовољава, да му пере и кува.{S} Идеалан је брак кад у њега обе стране уносе добру вољу |
| е подједнако раде на добру породице.{S} Идеалан је брак од прилике као неко удружење, у коме св |
| е пренемагаше и даље, говорећи о својим идеалима, о својим погледима на живот, на брак, — све ш |
| S} О, блажена младости, о срећне године идеалисања и чедности!{S} Како се груди бурно надимају, |
| > <p>Јелена је била разочарана у својим идеалним замишљањима о уредништвима, о штампаријама, ко |
| , тих декламација, излечена сам од свих идеја које сам чула од тебе, примети Јелена јетко.{S} С |
| х им тако помогла у пропагирању великих идеја.{S} И зар бих ја била прва у томе ?{S} Ено сифраж |
| ту, сем наслова, било никаквих великих идеја.{S} Читала је, али јој у глави није ништа остајал |
| младе, бујне девојке.</p> <p>И од њених идеја остаде само обична жена. </p> </div> <pb n="28" / |
| ела да се упозна са његовим погледима и идејама.{S} Мица рече да не зна, али ће упитати брата, |
| глупости.{S} Жена, ако одговара твојим идејама, дражи те и изазива.{S} И још ако је и лепа <pb |
| а него гутала Јовина разлагања о разним идејама, о женском покрету и другим питањима. </p> <pb |
| а филозофске садржине, по анархистичним идејама које је сејао око себе, а које нису хватале кор |
| тога гнезда, замишљала је, излетале су идеје о слободи, љубави, напретку.{S} Замишљала је уред |
| ако и чиме да почне, изабра филозофију, идеју о Богу.{S} Прелиста неколико брошурица о истоме п |
| ко неких речи.</p> <p>— Ако је само то, идем одмах по речнике.</p> <p>И оде, да се после неколи |
| ико.{S} И онда се још љутиш.{S} Нећу да идем, одговори Мица одлучно, решена да не изађе, и из с |
| .</p> <p>— За то што морам сад одмах да идем, јер треба наћи посла и стан.{S} Не могу ваљда зах |
| p>— Нећеш?</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Онда идем сама и више никад ти нећу ни доћи.</p> <p>Рекавши |
| емегдан? упита. </p> <pb n="45" /> <p>— Идемо до књижаре, али ако хоћеш можемо и до Калемегдана |
| лила је Јелена.</p> <p>— Па време је да идемо кући, ено сунце већ залази, бранила се Мица.</p> |
| оне прошетају.</p> <p>— Боље би било да идемо кући, нудила је Мица. </p> <pb n="17" /> <p>— Сам |
| е да се приберем, а и време је рада.{S} Иди, ако си икада имао за мене ма и искрицу љубави.</p> |
| ише ни да те гледам ни да те слушам.{S} Иди ми испред очију, јер, тако ми Бога, не дајем ни пар |
| у пракси коју је тек почињала.</p> <p>— Иди сад, обрати се Севићу, имам посла.</p> <p>— Кад ћем |
| ако су те онда дочекали.{S} Уосталом ти иди ако ти се иде, само мене више не зови.</p> <p>Није |
| нити филантроп, да...</p> <p>— На, само иди, — и Јелена му тутну у шаке једну новчаницу и изгур |
| врат.{S} Да немате какав оглас?{S} Онда идите лево, у администрацију.</p> <p>Јелена немаде кад |
| ити.{S} Ви за мене не постојите.{S} Сад идите.</p> <p>Севић није чекао да му се понови.{S} Изле |
| } Севић је веровао у Јову као у каквога идола, веровао је да ће он учинити нешто велико, да ће |
| вуда групице или парови младих људи.{S} Иду полако, разговарајући скоро шапатом, једва сами себ |
| већ да попушта, довикну другарицама да иду, а оне ће за њима.</p> <p>— Шта ти је, Јелена? пита |
| држећи у руци штап као они слепци који иду без вођа, ишао је не гледајући ни лево ни десно, ни |
| јане и црне од штампарског црнила, како иду између машина, односе пакете хартије или доносе.{S} |
| исти, сви то знају, а они онако куражно иду кроз свет, високо дижући главу.{S} Не плаше се опас |
| иш чаролије, гаташ хоћеш ли се удати до идућега Ивањ-дана.</p> <p>— И не мислим на то!{S} А ако |
| вучености.</p> <p>Поподне једнога дана, идући са Мицом у школу, срете Севића.{S} Учинило јој се |
| сам можда.</p> <p>И опет ућуташе обоје, идући ногу пред ногу.</p> <p>Кад су били испред каване |
| смириш! добацише јој две-три другарице идући даље.</p> <p>— Мицо, ходи овамо! позва Јелена јед |
| им. </p> <pb n="35" /> <p>Мица и Јелена иђаху неко време ћутећи, па се растадоше и свака оде св |
| ичање стећи симпатије публике, која се, из жеље да се умеша у туђе ствари, окупила око њих, так |
| а жена је остајала код куће, у постељи, из које би устајала кад јој лежање већ досади.{S} Спрем |
| решена да не изађе, и из саме лењости, из блаженства које јој је причинило читање „<title>Сањи |
| еко баш и украде венац, то су или ђаци, из несташлука, или неко ко је био лењ да оплете себи ве |
| .{S} Плану у лицу, задрхта целим телом, из раширених ноздрва посукта дах врео као пламен.</p> < |
| рош за ручак.{S} Долазим из Бугарске... из ропства...</p> <p>Јелена узе са стола десетицу, ону |
| стало време мучила се око превођења.{S} Из дана у дан у дан радила је брже и сигурније.</p> <p> |
| акво гнездо културе и просвећености.{S} Из тога гнезда, замишљала је, излетале су идеје о слобо |
| це, које је врло узбуђено скакутало.{S} Из унутрашњости велике куће допирала је лупа машина.</p |
| једном пресећи обичај мираза и бракова из рачуна.{S} Срце треба да води прву реч.{S} Мушко, же |
| ем такве једне одлуке, која би имала да из основа промени њен живот.{S} Помишљала је само на ис |
| аборави.{S} И зар сад, кад је успела да из основа измени живот, кад га је осигурала, зар сад да |
| е Севић.</p> <p>За све време од одласка из Србије Јелена није мислила о њему.{S} Уопште није ви |
| чисто заплашена тугом која је избијала из гласа Јелениног.</p> <p>— Не знам, али бих се тако р |
| пахњивала ју је ракија, која је баздила из њега.</p> <p>— Натраг! врисну она, осећајући како јо |
| а и зеленилом.{S} Сва се природа будила из зимњега сна, све је певало химну животу и љубави.</p |
| Севић.{S} Сачекао ју је кад је излазила из канцеларије, код Вознесенске цркве.{S} Кад га спази, |
| — све што је Јелена већ давно била чула из његових уста.</p> <p>— Буди сад уз мене, моја другар |
| здено постоље и више се не маче.{S} Крв из разбијеног потиљка поче да клизи по линолеуму.</p> < |
| на, те си тако црвена.{S} Као да си сад из казана? упиташе је.</p> <p>— Брзо сам ишла узбрдо, п |
| о истоме питању, преписа читаве ставове из митологије Грка и Римљана, заокружи све то како је з |
| њих, тако да Јелена није могла да изађе из круга који се образовао око ње.</p> <p>Најзад се пој |
| своје радове псевдонимом.{S} Јелена је из разних књига вадила „мисли“ и „ситнице“, писала о же |
| и одржати са штампаријом.{S} Муж јој је из затвора слао упутства како и шта да ради.{S} Доби не |
| просто напросто подала томе човеку, не из љубави, већ само из чулности.</p> <p>Није јој било ј |
| зговоре није налазила да се само извуче из куће или од другарица, нарочито од Мице.{S} Кад јој, |
| мора се преводити брзо, као да се пише из главе.</p> <p>— Па ја могу и брже да преводим, али н |
| ори Мица одлучно, решена да не изађе, и из саме лењости, из блаженства које јој је причинило чи |
| ем на чврсте ноге.{S} Доносићу дописе и из најмањих места, ангажоваћу дописнике — ситне чиновни |
| p> <p>Јелена не одговори, а Мица извади из џепа конац и поче да слаже цвеће у венац.</p> <p>— Ш |
| ђало ју је понашање Севићево.{S} Долази из затвора, после две године, и прво одлази пријатељу, |
| .{S} Вели да му нисам баш потребан, али из пријатељства.{S} А каже ми да и ти радиш код њега, н |
| ознала поред Севића.{S} Сви су они били из „<title>В. Журнала</title>“, а овоме да се понуди ни |
| му даде двадесет динара, које он пусти из руке, као багателишући.</p> <p>— То није ништа, рече |
| ен од брака.</p> <p>Пред вече, излазећи из канцеларије, нађе га на истом месту пред Вознесенско |
| ко је пријатно у пролеће и у лето отићи из Београда трамвајем до Топчидера, надисати се свежа в |
| ј ми бар који грош за ручак.{S} Долазим из Бугарске... из ропства...</p> <p>Јелена узе са стола |
| ВИЋ</p> <p>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАЊЕ СВЕ |
| ВИЋ</p> <p>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАЊЕ СВЕ |
| је чекао да му се понови.{S} Излете као из топа и полете улицом.{S} Јелена, која га је чекала н |
| вио шта смо уговорили онда кад си дошао из Пожаревца.{S} Зашто не бисмо издејствовали о формалн |
| излежава, а сад кад се бедни муж вратио из рата, измучен и исцеђен, госпођа неће ни да га види. |
| укчије схватање живота које је избијало из сваке реченице.{S} Заинтересоваше је Сањинови поглед |
| ала томе човеку, не из љубави, већ само из чулности.</p> <p>Није јој било јасно шта Севић сад н |
| >— Хајдемо, паре ћеш добити кад изађемо из протине канцеларије.</p> <p>— А не, дај сад бар поло |
| ишљајући на још дуго школовање, уздахну из дубине груди.</p> <p>Неко време ћутаху обе.</p> <p>— |
| ва народ у мраку и незнању.{S} У допису из једне вароши говорило се о једном владици, који је т |
| мислима.</p> <p>Прскање шљунка трже их из мисли.</p> <p>— Ено их, рече Мица.</p> <p>— Кога ?</ |
| им -се приближим? питала се она.</p> <p>Из њене околине нико их није лично познавао, а сви су о |
| нешто око машине и пруживши руку некако иза себе.</p> <p>Јелена му утури рукопис у руку.</p> <p |
| дуго лупала главу како и чиме да почне, изабра филозофију, идеју о Богу.{S} Прелиста неколико б |
| та.</p> <p>Јелена, без речи и ван себе, изађе.</p> <p>Сутрадан јој дође мати и рече јој да се о |
| а око њих, тако да Јелена није могла да изађе из круга који се образовао око ње.</p> <p>Најзад |
| сам се наљутила на њу што није хтела да изађе у шетњу.{S} Боље <pb n="25" /> да сам остала код |
| у, после подне.{S} Нешто ју је вукло да изађе.{S} Гушила се у кући.{S} Замишљена и расејана цел |
| /> дана напишу све оно што свакога дана изађе у онако обимноме „<title>В. Журналу</title>“.</p> |
| , повика Мица за њом.</p> <p>Али Јелена изађе и залупи врата за собом.</p> <p>Занета својим мис |
| ем, одговори Мица одлучно, решена да не изађе, и из саме лењости, из блаженства које јој је при |
| <p>И он дохвати шешир, климну влавом и изађе.</p> <p>Јелена је била ван себе.{S} Дрхтала је од |
| а.</p> <p>Петар стрпа новчаницу у џеп и изађе залупивши за собом врата. </p> </div> <pb n="108" |
| > <p>— Јазбина! помисли, а пред очи јој изађе све оно што је читала о мукама радничким у тим ја |
| а, гурајући га према вратима.</p> <p>Он изађе у предсобље, али не оде као што је она мислила, в |
| о су велики умови, помисли, па јој опет изађе пред очи Јова, онако достојанствен и озбиљан, уду |
| да останемо код куће, ти би навалила да изађемо.</p> <p>— Е, кад тако говориш, онда остајем код |
| :</p> <p>— Зар не би било пријатније да изађемо, па ћемо разговарати шетајући се.</p> <p>— Како |
| , хајде, остави књигу, па се спремај да изађемо, навали Јелена. </p> <pb n="22" /> <p>— Мрзи ме |
| .</p> <p>— Хајдемо, паре ћеш добити кад изађемо из протине канцеларије.</p> <p>— А не, дај сад |
| ако одговара твојим идејама, дражи те и изазива.{S} И још ако је и лепа <pb n="24" /> или и врл |
| Замишљена и расејана целога дана, није изазивала пажњу укућана, јер су је сви знали као врло ћ |
| ју је да у томе човеку није према себи изазивала ништа друго сем равнодушности.{S} Стид ју је |
| Па шта би то сметало, што бих се удала? изазиваше Јелена.</p> <p>— Прво, муж...</p> <p>— Шта им |
| <p>— А што не бисмо одмах разговарали? изазиваше Јелена.</p> <p>— За то што морам сад одмах да |
| /> <p>Јелени би јасно да ће с њим тешко изаћи на крај.</p> <p>— Човече, та шта ти управо хоћеш |
| } То предвече, први пут од удадбе, није изашла у шетњу нити у сусрет мужу.{S} Кад Севић дође ку |
| лежање већ досади.{S} Спремила би се и изашла у варош, у шетњу, па би пред само подне отишла п |
| е указивала.{S} Виђала их је кад год би изашла на Калемегдан.{S} Увек високо дигнуте главе, гов |
| е.{S} Са мужем би једва једном у недељи изашла куда, јер је он сад био врло заузет.{S} Час је о |
| посао, а она кући, да би пред вече опет изашла у шетњу, на вечеру, па онда у позориште, биоскоп |
| ђемо проти, а другу половину кад будемо изашли.</p> <p>— Не може, него дај сад половину.</p> <p |
| ш? питала је.</p> <p>— Треба ми новаца! избаци он.</p> <p>Она му пружи петицу.</p> <p>— Не, виш |
| ањено женити се!{S} Зашто се онда не би избацила та глупа такса, тај груби новац, који санкцион |
| ва, није тражила ничије друштво, већ је избегавала све и свакога.{S} Кад би видела коју од свој |
| давала да дуго о њему мисли.</p> <p>Кад изби код сата, срете две своје другарице.</p> <p>— Шта |
| је Мица, чисто заплашена тугом која је избијала из гласа Јелениног.</p> <p>— Не знам, али бих |
| исли и друкчије схватање живота које је избијало из сваке реченице.{S} Заинтересоваше је Сањино |
| p>Јелена поче да чита.{S} Читала је без избора и разбора, све руске писце који су јој дошли до |
| Мица.</p> <p>Јелена не одговори, а Мица извади из џепа конац и поче да слаже цвеће у венац.</p> |
| еће.</p> <p>— Чини ми се да је он нешто изванредно, поче Јелена, као читајући.{S} Његове способ |
| .{S} Само што је он био тром, лењ, да и изведе оно што је имао у глави.</p> <p>— Ја мислим да о |
| испуњавао ужасом.{S} Али како да се то изведе?{S} Родитељи неће хтети ни да чују о удаји, и то |
| e>“ и да је Севић био задовољан њом.{S} Извежбала се у послу и сад би могла да ради код куће, у |
| епе слике, које јој је причање Севићево извело пред очи.</p> <p>— Па лепо, Јелена, настави поно |
| рном лепршавом машном, <pb n="52" /> са извесним знањем рускога и немачког језика.{S} Ступи одм |
| га примамљивог.{S} Хтела бих само да на известан начин легализујемо положај у коме смо и налази |
| варати са Павићем и после неколико дана извести је да ће јој Павић дати посла, само не на листу |
| је да ће он учинити нешто велико, да ће извести неку велику друштвену реформу, па је ваљда хтео |
| поштом добили Јеленино писмо, којим их извештава да се венчала са Петром Севићем, публицистом, |
| дебељко, гледајући младе девојке некако извивши врат.{S} Да немате какав оглас?{S} Онда идите л |
| то га је силно волела, већ као да му се извини што је мислила да је себичан, да не води рачуна |
| нам ваша сарадња бити драгоцена.{S} Али извините, ја вам се нисам ни представио: ја сам Севић, |
| и.{S} Затим сам отишао Павићу.{S} Он се извињава што је онако поступио.{S} Вели да би он приста |
| ала сам много посла у школи и код куће, извињавала се она.{S} И сад се журим, јер сам већ, чини |
| да Јелена нема ништа више да тражи.{S} Изволите за онај сто и пишите.</p> <p>Севић седе и напи |
| енидбе имам и ја да речем своју реч.{S} Изволите доћи у моју канцеларију данас у 2 часа по подн |
| — и Јелена рукама показа како би све то изврнула.</p> <p>— Него, хајде, остави књигу, па се спр |
| једном и ушла, али се, уплашена, одмах извукла.{S} Чинило јој се нечувено смело да се појави т |
| у, по врату.{S} Она је покушавала да се извуче, али ју је он држао чврсто, да је била немоћна и |
| најрадије вратила, али није умела да се извуче, а да каже да јој је доцкан није хтела, јер како |
| {S} Доћи ћеш сутра, кроз који дан.{S} И извуче је.</p> <p>Ваздух на улици, свежији него у радио |
| зним изговорима, али увек у циљу да јој извуче који грош.{S} Ако му Јелена не би отворила, он б |
| е све изговоре није налазила да се само извуче из куће или од другарица, нарочито од Мице.{S} К |
| </p> <p>— Толики дивни људи мислила је, изгинуше у овоме рату, људи који су били корисни, <pb n |
| S} Неколико љубазних речи могу у њој да изгладе успомене на месеце или године ранијег бедног жи |
| Стаде крај отворена прозора.{S} Тишина, изгледа да сви спавају.{S} А она не спава, а не спава з |
| два снашла у новом положају.{S} Никаква изгледа није било да ће се што поправити.{S} Понеки пут |
| заједнички живот, знаш добро, није била изгледа да ћу ја овако рђаво проћи.{S} Видела си да сам |
| евој.{S} Али је ћутала, бојећи се да не изгледа глупа у очима тако паметна човека.</p> <p>— Бла |
| .{S} Кад је Јелена видела како јој стан изгледа, дошло јој је да зарида, толико је он био далек |
| дочека пријатељски, поласка јој да лепо изгледа, прекоре је што није и раније дошла, увераваше |
| в и осећај, хладнокрвност и здрав разум изгледају им као највећи непријатељи.{S} И ја сам имала |
| де у кућу једну младу жену, која га је, изгледало је, довела у ред, бар за неко време.{S} Није |
| ју кривину његових ногу, а кад је ишао, изгледало је да на обући нема потпетица.</p> <p>Јелени |
| ивот он разорио, можда не хотимично.{S} Изгледало је да је и самом њему јасно да нема права да |
| у поглед чувених анархиста, бар је тако изгледало. </p> <pb n="18" /> <p>Јелена и Мица нађоше с |
| ледаш чак и боље.</p> <p>— Вероватно да изгледам мало боље, јер сам имао прилику да се ваљано о |
| а, он који никада није изгледао сјајно, изгледао је бедно као какав просјак.{S} А био је, рекло |
| који се све више ближио, а који јој је изгледао као замахнут нож.</p> <p>Осећала је да не може |
| еље.{S} У дроњцима, он који никада није изгледао сјајно, изгледао је бедно као какав просјак.{S |
| , али оћута.</p> <p>— Ниси се променио, изгледаш чак и боље.</p> <p>— Вероватно да изгледам мал |
| прилику да се ваљано одморим.{S} А и ти изгледаш добро, много боље него раније.{S} При последњи |
| чуо сам да си дошла.{S} Како само дивно изгледаш, права париска дама!</p> <p>Њој је било одврат |
| па би трчала својој клупи.{S} Какве све изговоре није налазила да се само извуче из куће или од |
| свакога дана, у свако доба, под разним изговорима, али увек у циљу да јој извуче који грош.{S} |
| а што је могла јаче.{S} Он се затетура, изгуби равнотежу.{S} Паде крај велике зубарске столице, |
| ила увек чисто одевена.</p> <p>Петар је изгубио матер баш кад је свршио основну школу.{S} Две с |
| елена му тутну у шаке једну новчаницу и изгура га.</p> <p>Севић поче да прогони Јелену.{S} Дола |
| ћ на издањима, т. ј. на књигама које је издавао поред листа.</p> <p>Кад је отишла Павићу, овај |
| на објави да од тога и тога дана почиње издавати независан политички и друштвени лист „<title>Н |
| да се пресуде.</p> <p>Јелена покуша да издаје лист сама, уз припомоћ сарадника које је ангажов |
| да се заноси, да <pb n="82" /> почне да издаје свој лист.{S} Чим остане сам с Јеленом, почне да |
| а покажу какав гњев; не обоје се мирно, издаље, гледаху и смејаху.</p> <p>— Као „<title>На дну< |
| S} Забрањено у Русији, а ово је потпуно издање.{S} Ванредно.</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Ако је |
| ЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАЊЕ СВЕСЛОВЕНСКЕ КЊИЖАРНИЦЕ</p> <p>1920.</p> </div> |
| ЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАЊЕ СВЕСЛОВЕНСКЕ КЊИЖАРНИЦЕ</p> <p>М. Ј. СТЕФАНОВИЋА |
| S} А каже ми да и ти радиш код њега, на издањима.{S} Ниси ми о томе ништа писала!</p> <p>— Забо |
| ић дати посла, само не на листу, већ на издањима, т. ј. на књигама које је издавао поред листа. |
| и дошао из Пожаревца.{S} Зашто не бисмо издејствовали о формално раскидање брака...</p> <p>— А, |
| <p>— Славно пропао у рушевинама света! издекламова Севић, хватајући је за руку.</p> <p>Јелена |
| поче, као практикант, да од свога рада издржава и себе и свога мужа, који је по свима пресудам |
| ж, према жени која не само да сама себе издржава, већ је помагала и њега у затвору.</p> <p>— Па |
| де.{S} После неколико дана Севић оде на издржавање казне, осуђен по неколиким кривицама, а дост |
| Не могу ваљда захтевати да ме ти и даље издржаваш.{S} Чинила си то док сам био тамо, али је сад |
| души.{S} Једе, а и не упита је како је издржала две године оваквог живота.</p> <p>— Хоћеш ли ј |
| ће то тако трајати и докле ће она моћи издржати? питала се.</p> <p>Једног дана ето ти опет Сев |
| а проведе век.{S} И да ли ће моћи овако издржати.</p> <p>Једнога дана Севић дође кући раније, с |
| "87" /> Чинило јој се да не би могла да издржи сусрет са њима, не би знала шта да одговори ни н |
| ећала је да његово присуство не може да издржи, да је оно подсећа на нешто што се она трудила д |
| ужа, који је по свима пресудама имао да издржи више од три године затвора.{S} То му је била рен |
| ж.</p> <p>Осећала је да не може дуго да издржи овакву ситуацију.{S} Преклињала је Севића да је |
| који је беше допратио до врата.</p> <p>Изишавши на улицу, Јелена није знала на коју ће страну. |
| исмо криви ни ти ни ја што је све онако изишло.{S} Ја сам најлепше мислио.</p> <p>И он уздахну |
| све да брак очува.{S} Твој муж може да изјави, да он тебе воли, да противу тебе нема ништа, да |
| дужи заједнички живот.{S} Јелена одби и изјави <pb n="117" /> да не може да га гледа, да га не |
| а некако добавише преко полиције.{S} Он изјави свештенику да воли своју жену, да је задовољан њ |
| м и он ми рече да је најлакше ако обоје изјавите да се не трпите, да обоје желите развод.{S} На |
| од вас тражим признаницу на обе суме и изјаву да Јелена нема ништа више да тражи.{S} Изволите |
| /p> <p>Севић седе и написа признаницу и изјаву, онако како му је стари Ђорђевић диктирао.{S} Он |
| д узбуђења и страха пређе очин праг.{S} Изјада се матери, исплакаше се обе и у томе их затече о |
| е ниже, и два и по месеца после почетка излажења нико га више није читао, И тако Јелени од брак |
| био излечен од брака.</p> <p>Пред вече, излазећи из канцеларије, нађе га на истом месту пред Во |
| перо.</p> <p>Јелена сасвим престаде да излази, сем на ручак и вечеру.{S} Све остало време мучи |
| длештвом у Ниш, где сам, Бога ми, једва излазила на крај са својом платом.{S} Зараде коју сам и |
| то дође Севић.{S} Сачекао ју је кад је излазила из канцеларије, код Вознесенске цркве.{S} Кад |
| отеку за децу, јевтине књижице, које би излазиле два пута месечно, на једном табаку.{S} За ту б |
| ајситнијих појединости, пред очи су јој излазили сви тренуци среће, којих је, авај, било тако м |
| вим романом.</p> <p>— А ти не мислиш да излазиш? упита Јелена.</p> <p>— Куда бих?{S} Уморна сам |
| на се врати и седе на једну клупу близу изласка.</p> <p>— И они говоре о „<title>Сањину</title> |
| ла ту паметну књигу.</p> <p>Јелена пође изласку, решавајући се да ли да оде кући или Мици, па д |
| испред себе.</p> <p>Јелена тек сад пође изласку.{S} Кад дође до врата, окрете се и климну главо |
| ао бубрег у <pb n="114" /> лоју и да се излежава, а сад кад се бедни муж вратио из рата, измуче |
| раније отишла од куће, рекавши да ће на излет до Авале, нашла се са Севићем на железничкој стан |
| ности.{S} Из тога гнезда, замишљала је, излетале су идеје о слободи, љубави, напретку.{S} Замиш |
| <p>Севић није чекао да му се понови.{S} Излете као из топа и полете улицом.{S} Јелена, која га |
| а овакав живот, а и он је ваљда већ био излечен од брака.</p> <p>Пред вече, излазећи из канцела |
| — Остави се, молим те, тих декламација, излечена сам од свих идеја које сам чула од тебе, приме |
| лудост: данас сам обогаћена искуством и излечена од свих манија матуранткиње.</p> <p>Чудиш се д |
| } Жена у браку није равноправна, већ је изложена ћефу и прохтевима мужа, има просто да га задов |
| </p> <p>Јелени је све јасније бивало да између стварности и снова има врло велике разлике, као |
| и снова има врло велике разлике, као и између људи пре брака и људи у браку.</p> <p>— Па зар ј |
| на је радила врло мало: пред први час и између часова.{S} Није било чудо што је првога тромесеч |
| и црне од штампарског црнила, како иду између машина, односе пакете хартије или доносе.{S} Вид |
| } И зар сад, кад је успела да из основа измени живот, кад га је осигурала, зар сад да јој се ја |
| ило да што пре стигну.{S} Тек овда-онда измењали би по коју реч.</p> <p>Калемегдан је био исто |
| а.{S} Сматрам да је Јелена тиме потпуно измирена и од вас тражим признаницу на обе суме и изјав |
| ине, настави Ђорђевић, пошто сте ви сад измирени, ни ви, ни ваша супруга <pb n="73" /> не смете |
| исам вас звао да овде приређујемо сцене измирења и праштања.{S} Мени је све то одвратно.{S} Нећ |
| њима које је имала.</p> <p>Мучила се да измисли шта да му каже кад буде дошао, како да се понаш |
| а сад кад се бедни муж вратио из рата, измучен и исцеђен, госпођа неће ни да га види.{S} Док с |
| са твојом намером и мило ми је да си ти изнела то гледиште, јер, право да ти кажем, женирао бих |
| веома изненадило и веома обрадовало.{S} Изненадило ме је што ми пишеш, после онаквог мог поступ |
| Мицо,</p> <p>Твоје писмо ме је и веома изненадило и веома обрадовало.{S} Изненадило ме је што |
| тренутак!</p> <p>Севић је био пријатно изненађен, што ју је тобож случајно срео, а тако је мно |
| ма. </p> <pb n="53" /> <p>Она је каткад износила и своје мишљење, које је Јова скоро увек обара |
| S} Споразумеју се двоје и то је све.{S} Изостављене су оне глупе церемоније око венчања.{S} А у |
| е.</p> <p>Јелена послуша и г. Н. Н. јој изради да буде постављена — за практиканта у Министарст |
| а задржала се, али је бар и све задатке израдила.</p> <p>Одби да вечера, рекавши да је добро уж |
| да ради.{S} До сванућа научила је све и израдила је све задатке.{S} У души је осећала неку неис |
| али ће упитати брата, који се о Јови не изражава баш најлепше.</p> <p>Сад Мица, која је већ бил |
| о није хтела задржавати тражењем правог израза, само да би посао био што пре готов.{S} Брзо је |
| чула ништа интересантно, или су то били изрази које она никако није могла да схвати и да разуме |
| се онда отезала и најзад би развод био изречен на твоју штету.</p> <p>— Па нека буде и на моју |
| поче да учи типографски занат, па га и изучи.{S} За његова шегртовања млађа му сестрица умре, |
| краја свога или његовог живота.{S} Боље икад него никад!</p> <p>— Готово имаш право, рече отац |
| е учињено не мења се.{S} Ја нећу да она икада зажали на мене да јој нисам дао „њено“, т. ј. удо |
| као што не би знао да каже да ли га је икада видео трезна или пијана — увек је био једнак.</p> |
| да никада ниси била лепша, нити сам те икада више волео него сада.{S} Ужелео сам те се.</p> <p |
| ерем, а и време је рада.{S} Иди, ако си икада имао за мене ма и искрицу љубави.</p> <p>— Та куд |
| е радио — то нико није знао, нити је он икада о томе говорио.{S} Кад се вратио у Београд, после |
| д?{S} Видиш какав сам! тражио је он без икаква стида.</p> <p>— Немам, разумеш ли!{S} Немам!{S} |
| нијим, увек удубљен у своје мисли, нити икога гледа.</p> <p>— Гледа он, добро гледа испод наоча |
| е венац, то су или ђаци, из несташлука, или неко ко је био лењ да оплете себи венац.{S} Знаш вр |
| усији је учествовао у атентату на цара, или на неког великог кнеза, па је побегао овамо.{S} Виђ |
| ивици“, а по тужби тога и тога владике, или тога и тога официра или трговца.{S} Севић пребаци Д |
| у реч.{S} Није чула ништа интересантно, или су то били изрази које она никако није могла да схв |
| моћ опажања.{S} Рад је несумњиво добар, или је бар писац пошао добрим путем. </p> <pb n="42" /> |
| бих купио теби.</p> <p>— Напоље, одмах, или ћу те...</p> <p>— Чекај, да се погодимо...</p> <p>— |
| тромесечне оцене, ако није било слабих, или да се разгоропади ако би <pb n="71" /> била која не |
| а.{S} И још ако је и лепа <pb n="24" /> или и врло лепа!{S} И као зашто Сањин не би могао волет |
| тако говориш, онда остајем код куће.{S} Или ти ја попуштам или нико.{S} И онда се још љутиш.{S} |
| што га онако замишљаш?</p> <p>— За њега или за кога другог, свеједно.</p> <p>— А што Јелена? пи |
| да будем везана за њега до краја свога или његовог живота.{S} Боље икад него никад!</p> <p>— Г |
| менио.{S} Целога дана трчи по пословима или се врти по штампарији и чак и певуши.{S} Па је и пр |
| да каже да ли га је икада видео трезна или пијана — увек је био једнак.</p> <p>Његов улазак у |
| а да ради.{S} Да ли да га просто истера или да покуша лепим.{S} Паде јој на памет да би га могл |
| и тога владике, или тога и тога официра или трговца.{S} Севић пребаци Дугићу да је то све због |
| Зар жена није жена, па била она сестра или сродница уопште ?{S} И ако платиш прописану таксу, |
| оказују једна другој да ли удадба смета или не смета довршењу школе.</p> <p>— Па шта би то смет |
| пет сати по подне, па носила какав рад или не.{S} Те посете су јој толико биле прешле у навику |
| {S} Где станујеш?</p> <p>— Ја?{S} Нигде или управо где стигнем.{S} Скоро је већ лето, па је леп |
| давцима.</p> <p>Није знала да ли да иде или да чека.</p> <p>— Хајдемо, повуче је Мица.</p> <p>— |
| ду између машина, односе пакете хартије или доносе.{S} Виде и неколико девојчица, које су своји |
| и десно, не знајући да ли да се рукује или не, али немаде храбрости да први пружи руку. </p> < |
| тво, а било је особа које су ме гледале или сажаљиво или претећи.{S} Сажаљење ме је вређало, а |
| чекаонице.{S} Весело су ћаскале о овоме или ономе, задиркујући једна другу.</p> <p>— Шта је, Је |
| жена и у нас, само што их ви не видите или можда нећете да их видите, јер су вам, можда мислит |
| није налазила да се само извуче из куће или од другарица, нарочито од Мице.{S} Кад јој, понеки |
| огу у њој да изгладе успомене на месеце или године ранијег бедног живота. </p> </div> <pb n="81 |
| има стаза и где их нема, свуда групице или парови младих људи.{S} Иду полако, разговарајући ск |
| м је код куће преводила поједине ствари или је што писала и сама, тешко с почетка налазећи тему |
| једва је и гледа.{S} Увек се нешто жури или је забринут о овоме и ономе. </p> <pb n="79" /> <p> |
| зласку, решавајући се да ли да оде кући или Мици, па да с овом чита мало.{S} Реши се на ово пос |
| а је обично казивала матери да иде овој или оној другарици.</p> <p>Сасвим се ослободила са Севи |
| штапић, па само удари по столу, а ручак или вечера тек долете.</p> <p>— Имаћемо служавку, кувар |
| остајем код куће.{S} Или ти ја попуштам или нико.{S} И онда се још љутиш.{S} Нећу да идем, одго |
| рукописа, час је имао састанак са овом или оном високом личности, — тек кући је долазио касно |
| рава и како мисли да удеси живот: с њом или сам за себе.{S} Била је начисто да је по њу боље, а |
| еби се никада преварили да ли је баш он или не.{S} Псовка и</p> <p>само псовка.{S} Севић се уоп |
| е особа које су ме гледале или сажаљиво или претећи.{S} Сажаљење ме је вређало, а крива нисам б |
| > било рећи да ли је пио ракију уз јело или је јео уз ракију.</p> <p>Мати би за то време потрпа |
| на вечеру, па онда у позориште, биоскоп или које друго вечерње забавиште.</p> <p>Али и такав жи |
| а, а остатак времена био му је за одмор или читање новина.{S} Бригу о деци оставио је жени.{S} |
| човек није човек, па био он отац, брат или макакав сродник?{S} Зар жена није жена, па била она |
| А ако ми неко баш и украде венац, то су или ђаци, из несташлука, или неко ко је био лењ да опле |
| питаш?{S} Како то „сад“?{S} Сада одмах или сада пошто си се ти вратио ?</p> <p>— Сад пошто сам |
| о зна још колико, па украо нам ко венац или не.{S} Догодине имамо матуру, па после универзитет. |
| } Забављајте се, рече јој и дотури неке илустрације.</p> <p>Севић је радио до у сумрак.{S} Онда |
| ћне што нас узимају.{S} Па још траже да им за ту жртву с њихове стране будемо и захвалне.{S} Ја |
| ђа да не иде овако живети и стара се да им буде боље.{S} А живот је међутим тако тежак.</p> <p> |
| ати миразе, али сам могао и хтео сам да им дам комад хлеба у руке.{S} Са Јеленом је испало друк |
| јкраћим путем ка Калемегдану.{S} Као да им се обома журило да што пре стигну.{S} Тек овда-онда |
| ео да је примети.</p> <p>— Како само да им -се приближим? питала се она.</p> <p>Из њене околине |
| ају да не пристају једно уз друго, није им тешко растати се.</p> <p>Јелена га је слушала и најр |
| о седамнаест-осамнаест година.{S} Сукње им ни дуге ни кратке.{S} Звонки смех и кикот.{S} Трчање |
| ују.{S} Врло често ништа не говоре, али им очи светле жаром, блистају младалачким заносом...{S} |
| матрају живот него њихови родитељи, јер им родитељи, колико могу, не дају да осете сву тежину и |
| елена са Севићем ишла и у Топчидер, јер им Калемегдан није више давао <pb n="67" /> довољно зак |
| , хладнокрвност и здрав разум изгледају им као највећи непријатељи.{S} И ја сам имала таквих ча |
| рад, намењена само уживању.{S} А ја бих им тако помогла у пропагирању великих идеја.{S} И зар б |
| већ је изложена ћефу и прохтевима мужа, има просто да га задовољава, да му пере и кува.{S} Идеа |
| Јелени, што ова, кћи високог чиновника, има мираз, па јој је могуће и да се уда кад хоће.</p> < |
| пред вече ето га опет.{S} Хоће унутра, има, вели, нешто да јој каже.{S} Она га пусти, али се о |
| ете наше женскиње кад тако говорите.{S} Има и у нас женскиња, које је, ако не онако умно како в |
| си женице? питао ју је расположено.{S} Има ли муштерија?</p> <p>— Остави се, него да разговара |
| ругарица, помоћник у свима пословима, а има ли таквих у нас?{S} Све мисле само на тоалете и на |
| ије бивало да између стварности и снова има врло велике разлике, као и између људи пре брака и |
| разазнаје предмете око себе.{S} Виде да има и мушких и женских.{S} Женскиње је стајало на неким |
| упита најзад Севић.</p> <p>— Верујем да има, одговори Јелена.</p> <p>— Ја не познајем ниједну, |
| ена.</p> <p>— Прво, муж...</p> <p>— Шта има да ми смета муж?{S} Он ће целога дана бити на своме |
| мисли.{S} Он је знао каквих све тешкоћа има око развода брака, знао је да бирократизам све увла |
| b n="30" /> <p>Јелена је увиђала да сад има начина да се позна са „анархистима“.</p> <p>Пошто ј |
| е ли штампати!...</p> <p>— Видиш да сад има друга посла.{S} Доћи ћеш сутра, кроз који дан.{S} И |
| ојих убеђења?{S} Несумњиво је да и овде има врло умног женскиња, али <pb n="56" /> мислим да не |
| јдучке Чесме и до Кнежеве Погибије, где има стаза и где их нема, свуда групице или парови млади |
| права и подједнаку корист.{S} У Русији има пуно таквих бракова и сви су срећни.{S} Споразумеју |
| је више било, али како у свакој несрећи има и среће, имала сам доста слободна времена и понова |
| азао да нас ништа не веже, већ да свако има свој пут.{S} Врло добро си учинио што си нашао стан |
| уз какву робу.{S} То „приде“ врло често има већу вредност него и сама девојка.{S} Жена у браку |
| А споредним стазама шета због тога, што има служавки и дадиља, које „случајно“ гура до миле вољ |
| а му радна снага баш није потребна, јер има на „лагеру“ доста дела, али ће он за њу већ наћи зг |
| петицу, али он рече да хоће унутра, јер има да разговара с њом.</p> <p>— Шта ћеш, казуј? питаше |
| > <p>Лист се продавао, пролазио је, јер има света који цени само оне листове што нападају владу |
| дах.</p> <p>— Ви велите дакле да у нас има жена, које би везале своју судбину за људе као што |
| тави поново Севић, ви велите да и у нас има одважна женскиња.{S} Да ли бисте ви могли да одбаци |
| али, пријатељски поздрав!“ А у Београду има доста људи, сарадника са улице, случајних, оних кој |
| за кућу, као и сваке године.{S} Зар ту има какве враџбине? </p> <pb n="12" /> <p>— Шта се чини |
| се удаду.{S} То је неправо.{S} Мушкарац има права да бира, а женска чека и године често прођу д |
| ад половину.</p> <p>— Петре, човече, та имај милости!{S} Кад ти као човек ништа не зарађујеш, с |
| .{S} Мушко, женско, све је једно, обоје имају подједнаких права на живот.{S} И зар да женскиње |
| чинила ни сама не знам како.{S} Девојке имају часова кад не умеју да мисле, кад су само крв и о |
| е као неко удружење, у коме сви чланови имају подједнаке дужности, подједнака права и подједнак |
| ице, случајних, оних који су срећни што имају приступа у уредништво, који су задовољни да их св |
| али како у свакој несрећи има и среће, имала сам доста слободна времена и понова ме обузе миса |
| о дана?</p> <p>— Па казала сам вам већ, имала сам много посла код куће и у школи, одговори она. |
| .{S} Пара није имала, бар не толико.{S} Имала је да отплаћује намештај и материјал, ваљало је ж |
| му је било што је никако нема.</p> <p>— Имала сам много посла у школи и код куће, извињавала се |
| Није било чудо што је првога тромесечја имала више двојака него свих осталих оцена.{S} Отац се |
| а зашто, али осећајући да то што је она имала није она срећа о којој је слушала да се говори. < |
| у девојке? питала се.</p> <p>Али она је имала прилике да види и друге младе парове, који нису ж |
| је он већ раскинут по осећањима које је имала.</p> <p>Мучила се да измисли шта да му каже кад б |
| ражио новац и она му истресе све што је имала при себи. </p> <pb n="120" /> <p>Али пред вече ет |
| требало књига и новаца, а она тога није имала.{S} Како да повећа своје приходе?{S} Па се онда с |
| ена стајаше као скамењена.{S} Пара није имала, бар не толико.{S} Имала је да отплаћује намештај |
| кувања и прања судова.{S} Већ више није имала ни воље ни времена за шетњу, бар не онолико као р |
| ала</title>“, а овоме да се понуди није имала куражи због Павића.{S} После колебања од читаве < |
| ке, какву је она замишљала.{S} Али није имала куда.</p> <p>— Шта ћемо за ручак ? упита је Севић |
| преводу који је сад донела.{S} Али није имала куда, разви рукопис и предаде Севићу.</p> <p>— А, |
| адовољна и скоро срећна, јер сам уза се имала оца, заштитника.{S} А и њему, старом већ, била са |
| о променила, а од оцена је само слабе и имала.</p> <p>Али сад шта је ту је.</p> <p>Увиђајући да |
| д доношењем такве једне одлуке, која би имала да из основа промени њен живот.{S} Помишљала је с |
| се састане са Севићем, читаву ноћ не би имала мира.</p> <p>У то дође и пролеће, дивно и мирисав |
| и доћи до њега, јер сем двојака није ни имала других оцена.{S} И брак јој се учини као котва сп |
| им као највећи непријатељи.{S} И ја сам имала таквих часова, мислила сам да задовољавам своје с |
| ај са својом платом.{S} Зараде коју сам имала код Павића није више било, али како у свакој неср |
| а девојкама даје мираз!{S} Колико будем имала мираза биће доста док не станемо чврсто на ноге.{ |
| n="91" /> њему.{S} Она није према њему имала никаквих осећаја, чак ни сажаљења.</p> <p>У то до |
| p> <p>— Благо вашој жени, кад је будете имали! рече.</p> <p>— Мојој жени?{S} Ја је нећу никада |
| ко говорити.{S} И за вас и за г. Дугића имало би жена и у нас, само што их ви не видите или мож |
| по неколиким кривицама, а доста кривица имало је тек да се пресуде.</p> <p>Јелена покуша да изд |
| > <p>Она одговори одлучно:</p> <p>— Не, имам још да радим вечерас.{S} Кад смо одлучили да живим |
| ла.</p> <p>— Иди сад, обрати се Севићу, имам посла.</p> <p>— Кад ћемо се видети? упита он.</p> |
| сарадник у „<title>В. Журналу</title>“ имам 120 дин. месечно, а као свој газда зарадићу три-че |
| Севић скоро тужно, а тако бих желео да имам добру другарицу, какву ја у себи замишљам.</p> <p> |
| <pb n="106" /> <p>— Али ја нећу.{S} Ја имам жену која ми је врло добра, ја сам тобом задовољан |
| а.</p> <p>— Па ти имаш новаца.{S} Да ја имам, а да ти немаш, ја бих купио теби.</p> <p>— Напоље |
| Господине,</p> <p>У ствари ваше женидбе имам и ја да речем своју реч.{S} Изволите доћи у моју к |
| е, само се не могу дуго задржавати, јер имам посла код куће.</p> <p>Он натуче капут и шешир и п |
| украо нам ко венац или не.{S} Догодине имамо матуру, па после универзитет...{S} И Мица, помишљ |
| а и време је рада.{S} Иди, ако си икада имао за мене ма и искрицу љубави.</p> <p>— Та куда ћу?{ |
| свога мужа, који је по свима пресудама имао да издржи више од три године затвора.{S} То му је |
| бријана лица, храпава гласа, на себи је имао неко овештало одело, без <pb n="33" /> прсника, на |
| добро, али је добро и пио.{S} Љубави је имао само за свога коња, а за своју жену и децу само по |
| каквог је она замишљала.{S} Само што је имао браду и наочаре.{S} Онај други, мало мањи, сиромаш |
| н био тром, лењ, да и изведе оно што је имао у глави.</p> <p>— Ја мислим да он није био лењ, пр |
| д стигла да да довољно рукописа, час је имао састанак са овом или оном високом личности, — тек |
| чајних“ сарадника и „пријатеља“ лист је имао доста.</p> <p>Лист је већ у првоме броју, у врло д |
| <p>— То би могло тако, ако би твој муж имао какав чаробни штапић, па само удари по столу, а ру |
| да би у таквоме браку, ако човек не би имао високо развијену свест о дужностима, жена, натовар |
| анује!{S} А он је муж, њен муж, који би имао права да стави и руку на та прса.{S} Не би то <pb |
| што је замишљала, јер је немачки језик имао за њу још увек својих тајни.{S} Али како су то бил |
| и било лако, да сам знао где си, да сам имао неколико твојих редака који би ме храбрили.{S} У ж |
| а хоћеш?</p> <p>— Видиш, Јелена, ја сам имао у своме животу доста тешких момената, а и ти такођ |
| ероватно да изгледам мало боље, јер сам имао прилику да се ваљано одморим.{S} А и ти изгледаш д |
| > <p>— Мојој жени?{S} Ја је нећу никада имати, јер се за мене, као ни за Дугића, не може овде н |
| ужавку, куварицу!</p> <p>— А да ли ћете имати пара?</p> <p>Јелена напрћи усне.</p> <p>— Пара?{S |
| но што и она.{S} Не спавају они који ће имати права да буду слављени као највећи добротвори чов |
| сумње да ће бити и осуђен.{S} Неће више имати прилику да вам досади.{S} Ви можете ићи, а он ост |
| ионисати и без њега.{S} Требало би само имати куражи, па се отрести лажи и убеђења без основа.{ |
| ј ће бити поможено, јер ће своју зараду имати само за себе.{S} Навикла је већ на овакав живот, |
| а ручак или вечера тек долете.</p> <p>— Имаћемо служавку, куварицу!</p> <p>— А да ли ћете имати |
| аш брак ће управо сад тек почети.{S} Ти имаш диван стан, а ја немам ни где да легнем.{S} Па кад |
| пим одело? цикну Јелена.</p> <p>— Па ти имаш новаца.{S} Да ја имам, а да ти немаш, ја бих купио |
| } Боље икад него никад!</p> <p>— Готово имаш право, рече отац размишљајући.{S} Отиди сутра адво |
| о материнства, и једна хиљада динара на име удомљења.{S} Сматрам да је Јелена тиме потпуно изми |
| разговору о овоме и ономе, дођоше и на име Јове Дугића.{S} Јелену је интересовало шта је све Ј |
| штампарији, само да она буде на његово име.{S} Али што је било, било.{S} О прошлости нећемо го |
| га Јову Дугића.{S} Чула је већ и његово име, које је било већ доста познато по новинарским члан |
| {S} Зар човек, — „човек“ као заједничко име људске јединке без обзира на пол — зар човек нема п |
| ма зашто, кад је ту ствар знала само по имену.</p> <p>Најзад чу вику неког храпавог гласа, који |
| ме је само то, што сам још увек, бар по имену, била везана за њега.{S} Било ме је стид да уђем |
| те сву тежину и грубост.{S} У колико је имовно стање родитеља боље, у толико је живот њихове де |
| иход и испуњавао јој је време, које би, иначе беспослена, проводила у размишљањима, не баш најп |
| ње.{S} Добро је што није тако у животу, иначе би било страшно.</p> <p>— Што би било страшно?{S} |
| , можеш се оженити и сродницом којом је иначе забрањено женити се!{S} Зашто се онда не би избац |
| рсто на ноге.{S} Не разумем зашто би се иначе девојкама давао мираз!</p> <p>Мица ућута, завидећ |
| ега, да се не везују понова, кад их већ иначе ништа не веже.{S} Њему ће бити лакше, јер не мора |
| ом.</p> <p>Са Дугићем се познао негде у иностранству, бар се тако мислило, ако се о томе уопште |
| ма права да бира себи друга према своме инстинкту?{S} Треба једном пресећи обичај мираза и брак |
| ки, сродних по физичким <pb n="54" /> и интелектуалним особинама, већ стидна трговина.{S} Девој |
| лутами.{S} Запази и друге звезде, јаче, интензивније светлости.</p> <p>— То су велики умови, по |
| стајало.{S} Поче неке, по своме мишљењу интересантније ставове да учи и напамет. </p> <pb n="29 |
| p> <p>— Умећу ја да га испуним и учиним интересантним, мислио је.{S} Повлађиваћу укусу публике, |
| ови коју њихову реч.{S} Није чула ништа интересантно, или су то били изрази које она никако ниј |
| а он почео причати о нечему што је њега интересовало.</p> <p>Тако је дошла дубока зима, са хлад |
| сто знала шта пре да чита.{S} Све ју је интересовало, гутала је све.</p> <p>Није заборавила ни |
| ђоше и на име Јове Дугића.{S} Јелену је интересовало шта је све Јова написао, јер је хтела да с |
| ита Јелена.</p> <p>— То је Петар Севић, интимус Јовин, који и нема других пријатеља.{S} Он је с |
| } Она је међутим била тек почетница.{S} Ипак се реши да му да, само да оду проти.</p> <p>— Добр |
| а приступити раду за испит зрелости.{S} Ипак је била задовољна, јер јој је живот био обезбеђен. |
| је морала мислити о испиту зрелости.{S} Ипак је била незадовољна, не знајући ни сама зашто, али |
| у и задави, толико јој је био мрзак.{S} Ипак га замоли: </p> <pb n="107" /> <p>— Петре, молим т |
| и одвратности коју је осетила.</p> <p>— Ипак ћу отићи још једном.{S} И тражићу баш самога Севић |
| закрчиле скоро цели узани тротоар, Јова ипак мораде да скрене мало десно, али се очеша о ону ко |
| се могло, јер није радио.{S} Али сам ја ипак била задовољна што сам свршила најтежи део посла.< |
| .</p> <p>Није се ишло ни Јелени, али је ипак горела од жеље да оде још једном, последњи пут.</p |
| начисто с тим да га не воли, али јој је ипак било пријатно, и преко дана, кад затвори очи и пре |
| гих „Ти си крива, жено!“ г. Ђорђевић је ипак морао, сам пред собом, признати, да је добар део к |
| обом, признати, да је добар део кривице ипак његов, јер никада није обраћао пажњу на то шта Јел |
| а виде Севића.{S} Срце јој задрхта, али ипак уђе.{S} Није видела никога сем Севића.</p> <p>— Го |
| е волим, толико те волим, да то не могу исказати!</p> <p>Јелена је, затворених очију, лежала на |
| ву нисам била потребна.{S} Хтела сам да искористим време и да почнем студије на универзитету.{S |
| {S} Иди, ако си икада имао за мене ма и искрицу љубави.</p> <p>— Та куда ћу?{S} Зар твоја кућа |
| атила своју лудост: данас сам обогаћена искуством и излечена од свих манија матуранткиње.</p> < |
| шала као кроз сан.{S} На Саборној Цркви искуца девет сати.{S} Јелена скочи.</p> <p>— Лаку ноћ, |
| Јелена баш да уђе у уредништво, а Севић испаде пред њу.</p> <p>— Боли ме нешто глава, па бих да |
| ам комад хлеба у руке.{S} Са Јеленом је испало друкчије.{S} Ево вам, господине, три хиљаде дина |
| о јој није било, али, мислила је, то је испаштање. </p> </div> <pb n="90" /> <div type="chapter |
| Док је муж таљигашио по вароши и зараду испијао по разним крчмицама, мати је прала по кућама и |
| зила у трпезарију; у кујни би, стојећи, испила млеко; све остало време, ван школе, проводила би |
| само што није могла приступити раду за испит зрелости.{S} Ипак је била задовољна, јер јој је ж |
| } По неки пут би са ужасом помислила на испит зрелости, који се све више ближио, а који јој је |
| мени њен живот.{S} Помишљала је само на испит зрелости.{S} Јасно јој је било да га неће положит |
| о школи, у њој се заче мисао да полаже испит зрелости као приватна ученица, па да настави студ |
| ећала да више ни она не може овако, а и испит ју је испуњавао ужасом.{S} Али како да се то изве |
| } За неколико месеци ваљало је полагати испит зрелости.</p> <p>„Велики Журнал“, баш у то време, |
| а је, пошто је овде онако лепо положила испите, отишла у Ницу, своме оцу, да се мало одмори, па |
| и доћи ма само и на неколико тренутака? испитивао је он.</p> <p>— Било ми је немогуће.</p> <p>— |
| а је се клони, бар само док не сврши са испитом.{S} Али ју је он уместо одговора, привлачио себ |
| реду то, што више није морала мислити о испиту зрелости.{S} Ипак је била незадовољна, не знајућ |
| а пређе очин праг.{S} Изјада се матери, исплакаше се обе и у томе их затече отац.</p> <p>Не реч |
| није давало богзна какву зараду, али се исплаћивало. </p> <pb n="84" /> <p>Ну, почеше стизати и |
| <p>Другарице, пошто су набрале цвећа и исплеле венце, враћаху се, зовући и њих.</p> <p>— Да ос |
| а гледа.</p> <p>— Гледа он, добро гледа испод наочара.{S} А споредним стазама шета због тога, ш |
| S} Гле, није сама, нешто као да се миче испод њених ногу.{S} Спусти поглед и виде Севића, који |
| {S} Али после три месеца Севића пустише испод суђења, јер су све оптужбе противу њега биле свед |
| нда као да нешто пуче.{S} То је уредник исправљао неку погрешку машинског ученика.</p> <p>— Сви |
| алејом до шеталишта према Сави.{S} Ту, испред киоска, прођоше поред једне клупе, свакако забор |
| могла.{S} Ваљда да јој постави жандарма испред врата!{S} Састанци њихови били су без речи: он б |
| дући ногу пред ногу.</p> <p>Кад су били испред каване „Губеревац“ она предложи да се врате и ок |
| да те гледам ни да те слушам.{S} Иди ми испред очију, јер, тако ми Бога, не дајем ни пару за тв |
| чинимо кад хоћемо некога да пропустимо испред себе.</p> <p>Јелена тек сад пође изласку.{S} Кад |
| досада, Јелена, чинећи се расположена, исприча како је била код Мице, радиле су математику, па |
| евић дође кући раније, сав радостан.{S} Исприча одмах да је нашао једну штампарију, малу, да ју |
| да јој није муж.</p> <p>У кварту Јелена исприча полицијском чиновнику у чему је ствар и замоли |
| чека подне и оде оцу.</p> <p>Кад је све испричала, стари Ђорђевић се замисли.{S} Он је знао как |
| Севић мало прибрао, толико да је могао испричати својој жени шта је било. </p> </div> <pb n="7 |
| А растураће се.</p> <p>— Умећу ја да га испуним и учиним интересантним, мислио је.{S} Повлађива |
| ијатно.{S} Неко дотле непознато осећање испуњавало ју је и она је малаксавала, остајала у његов |
| е ни она не може овако, а и испит ју је испуњавао ужасом.{S} Али како да се то изведе?{S} Родит |
| о користан, доносио јој је леп приход и испуњавао јој је време, које би, иначе беспослена, пров |
| врло пријатно крај њега.{S} Сва је била испуњена само мислима о Севићевим загрљајима и пољупцим |
| ицима, према онима који својим радовима испуњују те новине!</p> <p>Али очекујући ту замишљану б |
| љаше шта да ради.{S} Да ли да га просто истера или да покуша лепим.{S} Паде јој на памет да би |
| нуле кад су виделе да је девет сати.{S} Истина задржала се, али је бар и све задатке израдила.< |
| да ни сама није могла да верује да се у истини збило оно што се збило.</p> <p>Чисто стидећи се |
| и по коју реч.</p> <p>Калемегдан је био исто онако пуст као и пре.{S} Ветар је цвилео кроз голо |
| Осећала је у себи неку чудну снагу, а у исто време и потребу да ту снагу употреби, истроши.{S} |
| ије био сигуран да би и она волела њега истом љубављу ...</p> <p>Дугић и Севић скренуше једном |
| че, излазећи из канцеларије, нађе га на истом месту пред Вознесенском црквом.</p> <p>— Хајдемо |
| Богу.{S} Прелиста неколико брошурица о истоме питању, преписа читаве ставове из митологије Грк |
| отрести.{S} Он је тражио новац и она му истресе све што је имала при себи. </p> <pb n="120" /> |
| о време и потребу да ту снагу употреби, истроши.{S} Било јој је јасно да јој ваља много радити. |
| се бедни муж вратио из рата, измучен и исцеђен, госпођа неће ни да га види.{S} Док смо се ми м |
| рме, не хајући за вапаје душе.</p> <p>— Ићи ће тешко, рече најзад.{S} Видећу са којим адвокатом |
| ба само да се прихвати посла, па ће све ићи само од себе.{S} Али поче да се спотиче већ код прв |
| м чудном бирократском пропису ваљало је ићи „на мирење“ и проти и у ду-духовни суд, ваљало је д |
| ати прилику да вам досади.{S} Ви можете ићи, а он остаје овде. </p> </div> <pb n="116" /> <div |
| ништа ни довека.{S} А са штампаријом ће ићи боље, више ће се зарађивати, па ће се и боље живети |
| </p> <p>— Плати прво за разговор, па ћу ићи.</p> <p>— Шта да платим, какав разговор?</p> <p>— П |
| ту се показало да велики мрзе мале, да их даве, да реакција мрзи слободу...</p> <p>— Остави се |
| потребан муж да их води кроз живот, да их храни и брани, а оне да рађају децу, перу и кувају.< |
| што их ви не видите или можда нећете да их видите, јер су вам, можда мислите, недорасле.</p> <p |
| "27" /> <p>— Таквима је потребан муж да их води кроз живот, да их храни и брани, а оне да рађај |
| тупа у уредништво, који су задовољни да их свет види како улазе у штампарију.</p> <p>Дугић је ч |
| азом, крај самога градског платна, куда их Јелена није могла пратити.{S} Она се врати и седе на |
| ли се прилика није указивала.{S} Виђала их је кад год би изашла на Калемегдан.{S} Увек високо д |
| склањам с пута друге му се склањају, па их опет <pb n="46" /> очепи.{S} Није, него је неваспита |
| " /> <p>Јелена приклопи врата и закључа их.{S} Али Севић удараше бесомучно у врата.{S} Хтела не |
| и по њега, да се не везују понова, кад их већ иначе ништа не веже.{S} Њему ће бити лакше, јер |
| > <p>— Ух, те твоје романчине!{S} Никад их се нећеш заситити.{S} Каква ти је опет та купусара ? |
| о Кнежеве Погибије, где има стаза и где их нема, свуда групице или парови младих људи.{S} Иду п |
| његове дрхтаве руке продиру и тамо где их Јелена није желела.{S} Осећала је како и њу обухвата |
| јим мислима.</p> <p>Прскање шљунка трже их из мисли.</p> <p>— Ено их, рече Мица.</p> <p>— Кога |
| шљен и штапом гура каменчиће и одбацује их.{S} Онај анархиста, зар га не знаш?</p> <p>Јелена на |
| да се матери, исплакаше се обе и у томе их затече отац.</p> <p>Не рече јој ништа, само јој проч |
| ене можда никако и не мисле, сматрајући их свакако за слабашна створења, неспособна за велики и |
| p>Прођоше крај девојака и не погледавши их.{S} Кад већ одмакоше, Јелена позва Мицу да и оне про |
| су поштом добили Јеленино писмо, којим их извештава да се венчала са Петром Севићем, публицист |
| ала се она.</p> <p>Из њене околине нико их није лично познавао, а сви су о обојици говорили сам |
| е шљунка трже их из мисли.</p> <p>— Ено их, рече Мица.</p> <p>— Кога ?</p> <p>— Твога будућег и |
| Дугића имало би жена и у нас, само што их ви не видите или можда нећете да их видите, јер су в |
| печатише.</p> <p>Јелена остаде без игде ичега, само са својим разочарењем и очајањем.</p> <p>Ку |
| штап као они слепци који иду без вођа, ишао је не гледајући ни лево ни десно, никоме се не укл |
| сакрију кривину његових ногу, а кад је ишао, изгледало је да на обући нема потпетица.</p> <p>Ј |
| Севић становао и пре женидбе.{S} Муж је ишао у уредништво, на посао, а жена је остајала код кућ |
| ани, у мушком друштву, па би Севић опет ишао на посао, а она кући, да би пред вече опет изашла |
| b n="16" /> <p>Недалеко од њих, стазом, ишла су двојица младих људи.{S} Један од њих висок, она |
| у кога.{S} Јелена је често, с Милицом, ишла близу њих, само да улови коју њихову реч.{S} Није |
| екиде све везе са дотадањим животом.{S} Ишла је у канцеларију пре и после подне, као раније у ш |
| ну после је навикла.{S} У уредништво је ишла свакога дана, обично око пет сати по подне, па нос |
| з казана? упиташе је.</p> <p>— Брзо сам ишла узбрдо, па сам се задихала, одговори Јелена, решав |
| љубави.</p> <p>Сад је Јелена са Севићем ишла и у Топчидер, јер им Калемегдан није више давао <p |
| иде <pb n="23" /> сама.{S} Радним даном ишла је, али празником је било врло много шетача.</p> < |
| уж, правичан и паметан, за којим би оне ишле и у ватру и у воду.</p> <p>Тако у разговору били с |
| обли румен.</p> <p>И обоје заћуташе.{S} Ишли су Босанском улицом.{S} Кад дођоше до улице Краљев |
| д појавише Јова Дугић и Петар Севић.{S} Ишли су полако.{S} Он, висок, укрућен, Севић као да је |
| и стидела га се. </p> <pb n="95" /> <p>Ишли су неко време ћутећи, док она не запита:</p> <p>— |
| ћи да је чува да се не спотакне.</p> <p>Ишли су најкраћим путем ка Калемегдану.{S} Као да им се |
| ицима.{S} Али ни са њима превођење није ишло много брже.{S} Севић плану, али не рече ништа, већ |
| само мене више не зови.</p> <p>Није се ишло ни Јелени, али је ипак горела од жеље да оде још ј |
| з њега прослави.{S} Њихову пријатељству ишло је на руку и Јовино сарадништво на „<title>Великом |
| ЗДАЊЕ СВЕСЛОВЕНСКЕ КЊИЖАРНИЦЕ</p> <p>М. Ј. СТЕФАНОВИЋА И ДРУГА</p> <p>1920.</p> </div> <pb n="6 |
| али на мене да јој нисам дао „њено“, т. ј. удомљење.{S} Ја сам чиновник, што ће рећи сиромах, и |
| , само не на листу, већ на издањима, т. ј. на књигама које је издавао поред листа.</p> <p>Кад ј |
| змишљајући.{S} Отиди сутра адвокату Н., ја сам већ говорио са њим.{S} Он ће ти написати предста |
| , шапутао је Севић гушећи се пољупцима, ја сам луд за тобом.{S} Лутао сам по вароши, не бих ли |
| шта онда хоћеш?</p> <p>— Видиш, Јелена, ја сам имао у своме животу доста тешких момената, а и т |
| <p>— Слушај, Петре, прекиде га Јелена, ја сам од јуче до сада размишљала о себи и теби и дошла |
| {S} Ја имам жену која ми је врло добра, ја сам тобом задовољан и нећу да се раздвајам.{S} Тешке |
| арадња бити драгоцена.{S} Али извините, ја вам се нисам ни представио: ја сам Севић, публициста |
| > <pb n="60" /> <p>— Та ја га не волим, ја га не волим! бранила се, али би брзо клонула, чинило |
| ругих дана.{S} Уосталом и касно је већ, ја ћу кући.</p> <p>Спремајући се за одлазак замоли Мицу |
| од љутине.</p> <p>— Јелена, поче Севић, ја сам се решио.{S} Ми ћемо живети заједно, наш брак ће |
| ш новаца.{S} Да ја имам, а да ти немаш, ја бих купио теби.</p> <p>— Напоље, одмах, или ћу те... |
| , не ? упита Севић.</p> <p>— Нисам још, ја сам матуранткиња. </p> <pb n="43" /> <p>— Дивно, гос |
| звините, ја вам се нисам ни представио: ја сам Севић, публициста.</p> <p>— Ђорђевићева, одговор |
| иње у Русији.{S} И ја бих баш могла!{S} Ја сам сасвим друкчија од ове Мице, која је право женск |
| рад.</p> <p>Хвалиш се својим браком!{S} Ја ти од срца желим да увек будеш срећна и да се каткад |
| "58" /> а ниједна ме не би ни хтела.{S} Ја сам ружан, а за душу и срце нико и не пита.</p> <p>Ј |
| ати тај посао о коме си ми говорила.{S} Ја нисам милионер да губим време... нити филантроп, да. |
| не зајеца.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Ја нисам могла ништа да га питам, а он није знао како д |
| у с њихове стране будемо и захвалне.{S} Ја бих све то — и Јелена рукама показа како би све то и |
| ој нисам дао „њено“, т. ј. удомљење.{S} Ја сам чиновник, што ће рећи сиромах, и својој деци нис |
| и.{S} Али што је учињено не мења се.{S} Ја нећу да она икада зажали на мене да јој нисам дао „њ |
| асвим.{S} Били бисмо обоје слободни.{S} Ја сам уосталом данас разговарала са адвокатом, написал |
| се, мислим, нема много разговарати.{S} Ја сам већ тако навикла на свој начин живота, да ни нај |
| спођице, само нас немојте напуштати.{S} Ја већ рачунам на вашу помоћ.</p> <p>Говорећи ово Севић |
| о добро си учинио што си нашао стан.{S} Ја ћу наставити свој живот и рад као да ти у опште ниси |
| ни ти ни ја што је све онако изишло.{S} Ја сам најлепше мислио.</p> <p>И он уздахну и ућута, да |
| ио одређен на службу у самом Паризу.{S} Ја сам примала своју плату, а могла сам остати с оцем, |
| мо да прођемо мало и по Калемегдану.{S} Ја волим ову дубоку тишину.</p> <p>Јелена би се најради |
| /p> <pb n="106" /> <p>— Али ја нећу.{S} Ја имам жену која ми је врло добра, ја сам тобом задово |
| у и својим убеђењима ?</p> <p>— Ја ?{S} Ја бих, мислим! одговори Јелена после малог затезања.</ |
| да свршимо то и не питајући никога?{S} Ја ћу спремити сва потребна документа за обоје, па ћемо |
| ајући пљувачку.</p> <p>— Шта желите?{S} Ја сам уредник, Павић, одговори дебељко, гледајући млад |
| те имали! рече.</p> <p>— Мојој жени?{S} Ја је нећу никада имати, јер се за мене, као ни за Дуги |
| рујем да има, одговори Јелена.</p> <p>— Ја не познајем ниједну, настави Севић скоро тужно, а та |
| </p> <p>Неко време ћутаху обе.</p> <p>— Ја бих се, Бога ми, удала, поче опет Јелена.</p> <p>— П |
| ј и кад већ она неће друкчије.</p> <p>— Ја више не могу без тебе, говорио је.{S} Хоћу да будеш |
| ретно са расклиматане столице.</p> <p>— Ја сам, госпођице, шта желите? упита он ужурбано.</p> < |
| зведе оно што је имао у глави.</p> <p>— Ја мислим да он није био лењ, прихвати Севић.{S} Он ниј |
| шта желите? упита он ужурбано.</p> <p>— Ја сам пре неколико дана предала уреднику г. Павићу јед |
| е по срцу и својим убеђењима ?</p> <p>— Ја ?{S} Ја бих, мислим! одговори Јелена после малог зат |
| и твој стан.{S} Где станујеш?</p> <p>— Ја?{S} Нигде или управо где стигнем.{S} Скоро је већ ле |
| сет-тридесет динара употреби на себе, а ја ћу гледати да ти се одужим за све што си учинила дос |
| лом нека ради са служавкама шта хоће, а ја ћу рећи брату да га мало преслиша.</p> <p>Јелена не |
| је у стању да разуме и такве ствари, а ја сам се наљутила на њу што није хтела да изађе у шетњ |
| ад тек почети.{S} Ти имаш диван стан, а ја немам ни где да легнем.{S} Па кад ме неће венчана же |
| н ће целога дана бити на своме послу, а ја на <pb n="13" /> своме, у школи.{S} Ујутру свако оде |
| смели рад, намењена само уживању.{S} А ја бих им тако помогла у пропагирању великих идеја.{S} |
| уку.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— А ја сам само о вама мислио! уздахну Севић, а глас му је |
| лена.</p> <p>— Па ти имаш новаца.{S} Да ја имам, а да ти немаш, ја бих купио теби.</p> <p>— Нап |
| нда кући, у Србију.</p> <p>Питаш откуда ја овде?</p> <p>Давно већ нисам никоме писала, давно ни |
| о, као да се пише из главе.</p> <p>— Па ја могу и брже да преводим, али немам речник, па сам се |
| да платим, какав разговор?</p> <p>— Па ја сам рекао да се плати тај посао о коме си ми говорил |
| ле, сад ћемо тек бити срећни!{S} Ох, та ја те волим, волим!</p> <p>Севић је и даље декламовао, |
| о.{S} Ти на мене ниси ни мислила.{S} Та ја те волим, толико те волим, да то не могу исказати!</ |
| е тек тргла. </p> <pb n="60" /> <p>— Та ја га не волим, ја га не волим! бранила се, али би брзо |
| е ти вратио ?</p> <p>— Сад пошто сам се ја вратио.</p> <p>— Да ти право кажем, о томе сам једва |
| ш с пута ?</p> <p>— Па добро, ако му се ја не склањам с пута друге му се склањају, па их опет < |
| демо добри пријатељи.{S} Веруј ми да те ја сад више ценим него пре, јер те је животна борба пре |
| е у Данској, па женскиње у Русији.{S} И ја бих баш могла!{S} Ја сам сасвим друкчија од ове Мице |
| ледају им као највећи непријатељи.{S} И ја сам имала таквих часова, мислила сам да задовољавам |
| краја ове године завршићу, па ћу онда и ја у Београд.</p> <p>Хвалиш се својим браком!{S} Ја ти |
| не,</p> <p>У ствари ваше женидбе имам и ја да речем своју реч.{S} Изволите доћи у моју канцелар |
| судбину за људе као што смо.{S} Дугић и ја? упита најзад Севић.</p> <p>— Верујем да има, одгово |
| м: пре одвратан него симпатичан.{S} Али ја сам скупо платила своју лудост: данас сам обогаћена |
| раскинут. </p> <pb n="106" /> <p>— Али ја нећу.{S} Ја имам жену која ми је врло добра, ја сам |
| себи венац.{S} Знаш врло добро да се ни ја ни ти нећемо удати не само ове године, него ко зна ј |
| ећемо говорити.{S} Нисмо криви ни ти ни ја што је све онако изишло.{S} Ја сам најлепше мислио.< |
| вориш, онда остајем код куће.{S} Или ти ја попуштам или нико.{S} И онда се још љутиш.{S} Нећу д |
| га водите у кварт.</p> <p>— Муж сам ти ја, а не „овај човек“, викао је Севић.</p> <p>— Може, г |
| раво да ти кажем, женирао бих се да сам ја то учинио.{S} Грубости живота су нас раставиле, не в |
| ко смо се узели.{S} Помисли само да сам ја онај човек који је на себе примио ту незахвалну улог |
| је се могло, јер није радио.{S} Али сам ја ипак била задовољна што сам свршила најтежи део посл |
| pb n="113" /> у живот, да сам ти управо ја показао радости живота...</p> <p>— Доста, доста, не |
| b n="110" /> <p>— Па зар није доста што ја њега нећу?</p> <p>— Доста је и то, али црква покушав |
| ного више.{S} За одело.</p> <p>— Па зар ја да ти купим одело? цикну Јелена.</p> <p>— Па ти имаш |
| вић првога дана ујутру.</p> <p>— Па зар ја да кувам? упита Јелена бојажљиво и с неверицом.</p> |
| — Е кад је посао, онда да се плати, јер ја ништа не радим онако, нити сам неки филантроп...</p> |
| ога нема ништа, настављао је Севић, јер ја пре свега никога не познајем, <pb n="58" /> а ниједн |
| их желео да имам добру другарицу, какву ја у себи замишљам.</p> <p>И он поче живим бојама да сл |
| от, знаш добро, није била изгледа да ћу ја овако рђаво проћи.{S} Видела си да сам био пун идеал |
| рака.{S} А растураће се.</p> <p>— Умећу ја да га испуним и учиним интересантним, мислио је.{S} |
| о и с неверицом.</p> <p>— Па ваљда нећу ја! одговори Севић хладно.{S} Шта би радила, кад не би |
| пропагирању великих идеја.{S} И зар бих ја била прва у томе ?{S} Ено сифражеткиња у Енглеској, |
| кад га је осигурала, зар сад да јој се јави авет прошлости!</p> <p>— Толики дивни људи мислила |
| — Шта је, што се скупљате ? упита орган јавног поретка.</p> <p>— Молим вас, обрати му се Јелена |
| ивно и мирисаво, са својим љубичицама и јагорчевинама, својим пупољцима и зеленилом.{S} Сва се |
| да чује његов глас, тужни глас, који је јадиковао.{S} Она је очекивала нешто што је требало тек |
| рече „добар дан“ ни „збогом“.</p> <p>— Јазбина! помисли, а пред очи јој изађе све оно што је ч |
| што је читала о мукама радничким у тим јазбинама послодавачким. </p> <pb n="35" /> <p>Мица и Ј |
| } Уморна сам од јуче, а и овај роман ме јако занима, па ћу данас остати код куће.</p> <p>— Ух, |
| оји назире у писцу велику јачину духа и јаку моћ опажања.{S} Рад је несумњиво добар, или је бар |
| лазио касно увече.</p> <p>Јелени је све јасније бивало да између стварности и снова има врло ве |
| Помишљала је само на испит зрелости.{S} Јасно јој је било да га неће положити, да уопште неће н |
| .{S} Кад затворим очи, чини ми се да га јасно видим.{S} Висок, витак, високога чела, дуге уметн |
| снагу употреби, истроши.{S} Било јој је јасно да јој ваља много радити.{S} Са друштвом, у којем |
| апољу. </p> <pb n="112" /> <p>Јелени би јасно да ће с њим тешко изаћи на крај.</p> <p>— Човече, |
| само из чулности.</p> <p>Није јој било јасно шта Севић сад намерава и како мисли да удеси живо |
| чно.{S} Изгледало је да је и самом њему јасно да нема права да се понаша као муж, према жени ко |
| некако тешко и с муком.{S} Није ту било јасности и лакога стила великих руских писаца, нити њих |
| по полутами.{S} Запази и друге звезде, јаче, интензивније светлости.</p> <p>— То су велики умо |
| ни крајњи напор и гурну га што је могла јаче.{S} Он се затетура, изгуби равнотежу.{S} Паде крај |
| у г. Дугићу, који назире у писцу велику јачину духа и јаку моћ опажања.{S} Рад је несумњиво доб |
| и жељно очекивала оно што <pb n="65" /> је требало да дође.{S} И то што је очекивала осети најз |
| иљећи једно у друго.{S} А њен муж једва је и гледа.{S} Увек се нешто жури или је забринут о ово |
| м црквом.</p> <p>— Хајдемо овуда! позва је он, показујући на Кнез-Милошеву улицу.</p> <p>— Куда |
| да прошетам.{S} Хајдемо заједно, позва је.</p> <p>— Хајдемо, пристаде Јелена.</p> <p>Пођоше мр |
| јер би осуда по онаквим делима за каква је он био оптужен олакшала развод брака.{S} Али после т |
| ћала се врло пријатно крај њега.{S} Сва је била испуњена само мислима о Севићевим загрљајима и |
| аљиге купио новцем што <pb n="49" /> га је стекао као тестераш.{S} Отац, таљигаш, није дању ник |
| опа и полете улицом.{S} Јелена, која га је чекала на улици, једва га стиже.{S} Дуго је требало |
| доведе у кућу једну младу жену, која га је, изгледало је, довела у ред, бар за неко време.{S} Н |
| ан.</p> <p>— То није могуће, бранила га је Јелена.{S} Он је толико озбиљан, да и не мисли на те |
| арена.</p> <p>— Па случајно, бранила га је Јелена.</p> <p>— Случајно, а што тако не удари кога |
| е им тешко растати се.</p> <p>Јелена га је слушала и најрадије би му поставила питање, да ли он |
| к у свету, прави узор.</p> <p>Јелена га је слушала, опијајући се насликаним лепотама, утапајући |
| њену помоћ стварати чуда.</p> <p>Она га је слушала као кроз сан.{S} На Саборној Цркви искуца де |
| спела да из основа измени живот, кад га је осигурала, зар сад да јој се јави авет прошлости!</p |
| уо, као што не би знао да каже да ли га је икада видео трезна или пијана — увек је био једнак.< |
| Јова се дружио са Севићем за то, што га је овај хвалио до небеса и преувеличавао сваку његову р |
| на му се обисну о врат, не за то што га је силно волела, већ као да му се извини што је мислила |
| старом већ, била сам од користи, јер га је ваљало неговати.{S} Он је одмах био одређен на служб |
| и му у њу ставила динар-два, после чега је он одлазио, да се ускоро опет врати.</p> <p>Јелена ј |
| ће да настави живот са човеком, за кога је некада мислила да је веже љубав, а који јој је сада |
| ов живот, да он више не може без ње, да је он све више жели, али да буде његова, сасвим његова. |
| његово присуство не може да издржи, да је оно подсећа на нешто што се она трудила да заборави. |
| Зар је, Боже, мој грех тако велики, да је казна овако тешка!</p> <p>Пошто је пустила сузама на |
| пак морао, сам пред собом, признати, да је добар део кривице ипак његов, јер никада није обраћа |
| е извуче, али ју је он држао чврсто, да је била немоћна и да мрдне.{S} Он ју је стезао на своје |
| зјави свештенику да воли своју жену, да је задовољан њом, да жели да продужи заједнички живот.{ |
| а десетак реченица.{S} А сутра треба да је рукопис у штампарији!{S} То предвече, први пут од уд |
| иновнику у чему је ствар и замоли га да је узме у заштиту од мужа, који јој чини неприлике и уц |
| већ стидна трговина.{S} Девојка чека да је неко запроси, па и ту игра улогу родитељски пристана |
| тако мало, — и долазећи до закључка да је тај брак био само кобан по њу, уздрхтавала је при по |
| ше могла.</p> <p>Јелена је замишљала да је уредништво листа велика и права радионица, висока, п |
| о време ћутећи.{S} Јелена је осећала да је он посматра погледом који ју је палио.{S} Осећала је |
| ана.{S} Пре него што је мати и могла да је упита где је била досада, Јелена, чинећи се располож |
| а човеком, за кога је некада мислила да је веже љубав, а који јој је сада био не само равнодуша |
| ћ као да му се извини што је мислила да је себичан, да не води рачуна о њој.{S} А он, видиш ниј |
| ред самом собом није смела да призна да је једва и жељно очекивала оно што <pb n="65" /> је тре |
| ћа, не може више без ње.{S} Он осећа да је она баш онаква какву је он жену себи желео.</p> <p>Ј |
| у ситуацију.{S} Преклињала је Севића да је пусти с миром, да буде човек те да је се клони, бар |
| едом који ју је палио.{S} Осећала је да је тај поглед узбуђује, да јој уставља дах.</p> <p>— Ви |
| то није и раније дошла, увераваше је да је он веома цени.{S} Узгред јој напомену да му радна сн |
| , обасипао пољупцима, уверавајући је да је она тако дубоко ушла у његов живот, да он више не мо |
| можда не хотимично.{S} Изгледало је да је и самом њему јасно да нема права да се понаша као му |
| > <p>Мица више није хтела ни да чује да је прати.</p> <p>— Шта ћеш тамо међу оне пропалице? гов |
| су се и саме згрануле кад су виделе да је девет сати.{S} Истина задржала се, али је бар и све |
| да сплиће цвеће.</p> <p>— Чини ми се да је он нешто изванредно, поче Јелена, као читајући.{S} Њ |
| Јелени скоро застаде дах.{S} Сети се да је виђала тога Јову Дугића.{S} Чула је већ и његово име |
| , тихим гласом, као прибојавајући се да је ко не чује.</p> <p>Јелена слушаше оне звучне речи, н |
| својима, <pb n="102" /> надајући се да је бар неко од њих у Драчу, али никога не нађох.</p> <p |
| , али би брзо клонула, чинило јој се да је у Севићевом загрљају, а оно дотле непознато осећање |
| а је пусти с миром, да буде човек те да је се клони, бар само док не сврши са испитом.{S} Али ј |
| у колико деца у детињству мање осете да је живот борба, у толико је њихово разочарење веће кад |
| лаветна цицана кошуља.</p> <p>— Биће да је ово неки надзорник, помисли Јелена и приђе му.</p> < |
| доћи и церећи се, бацити јој у лице да је она његова жена.{S} Осећала је да његово присуство н |
| оворио сам са адвокатом и он ми рече да је најлакше ако обоје изјавите да се не трпите, да обој |
| нешто велико.{S} Мица уосталом рече да је роман веома занима.{S} Видиш, молим те, мислила је Ј |
| ик „<title>Народног права</title>“ и да је Севић био задовољан њом.{S} Извежбала се у послу и с |
| су осуђивали њу, а други су тврдили да је онај човек пијан и да јој није муж.</p> <p>У кварту |
| о ништа и не зна.{S} Све нам се чини да је и најусрдније и најдубље саучешће пријатеља мало.</p |
| његовог писања.{S} Дугић му одговори да је он неблагодаран, кад се тако понаша према њему, који |
| ћа своје приходе?{S} Па се онда сети да је била сарадник „<title>Народног права</title>“ и да ј |
| ић је нападао данашњи брак, наводећи да је неправедан по жену и неморалан по читаво човечанство |
| е лако обухвати око паса, као хотећи да је чува да се не спотакне.</p> <p>Ишли су најкраћим пут |
| S} Јелена пристаде одмах, сматрајући да је плаћена сјајно, узе књиге и поче да ради.{S} Није би |
| се онога што је урадила, а осећајући да је крива, није тражила ничије друштво, већ је избегавал |
| дила.</p> <p>Одби да вечера, рекавши да је добро ужинала код Мице.{S} Оде у своју собу, па, и н |
| , она повуче Мицу у страну, рече јој да је боли глава и да ће кући.{S} Она нека продужи са друг |
| а динара на име удомљења.{S} Сматрам да је Јелена тиме потпуно измирена и од вас тражим признан |
| изујемо положај у коме смо и налазим да је сасвим природно да се и формално уништи брак, који ј |
| Само тако, то је лепо, викао је, као да је хтео намерно да скрене пажњу пролазника.{S} Док сам |
| мушког лица, његових очију, које као да је осећала на себи.{S} Плану у лицу, задрхта целим тело |
| срете Севића.{S} Учинило јој се као да је он очекивао њен пролазак.</p> <p>Кад виде да јој он |
| ко.{S} Он, висок, укрућен, Севић као да је потрчкивао за њим.{S} Прођоше крај ње и не погледавш |
| совка.{S} Севић се уопште није сећао да је од оца што друго и чуо, као што не би знао да каже д |
| њега и Севића, а он још није доспео да је примети.</p> <p>— Како само да им -се приближим? пит |
| ло док се Севић мало прибрао, толико да је могао испричати својој жени шта је било. </p> </div> |
| з речи, ма да јој је било непријатно да је свет види с њим.{S} Био јој је одвратан, а и стидела |
| на своме грлу.{S} Севић поче махнито да је љуби.{S} Она покушаваше да се окрене, да устане, али |
| или сам за себе.{S} Била је начисто да је по њу боље, а можда и по њега, да се не везују понов |
| le>Великог Журнала</title>“.{S} Кажу да је и он неки паметан човек, и он је анархиста.{S} Почео |
| или трговца.{S} Севић пребаци Дугићу да је то све због његовог писања.{S} Дугић му одговори да |
| није, сав радостан.{S} Исприча одмах да је нашао једну штампарију, малу, да ју је купио за мале |
| p> <p>— Шта ради тај магарац ?{S} Ваљда је неће тек сад пећи!</p> <p>Дете, познавајући оца, ник |
| ла сарађивати на оном листу, а од, онда је већ добрих шест година.</p> <p>Знаш да сам била у Ми |
| а!{S} Ако је у Русији као код нас, онда је књига забрањена само да би јој се начинила реклама.{ |
| на ону клупу на Калемегдану.{S} И свуда је то чинила, код куће, у школи, код другарица.{S} Сви |
| ешно.{S} Он је оптужен по § 85.{S} Чуда је, веле, починио у Нишу, ортакујући са окупаторским бу |
| имали! рече.</p> <p>— Мојој жени?{S} Ја је нећу никада имати, јер се за мене, као ни за Дугића, |
| еленин живот се променио.{S} Штампарија је била мала и стара, али је Павић дао Севићу све што м |
| ужагрен, запахњивала ју је ракија, која је баздила из њега.</p> <p>— Натраг! врисну она, осећај |
| ава баш најлепше.</p> <p>Сад Мица, која је већ била прочитала Сањина, предложи да се прошетају |
| ко чула <pb n="100" /> од Јованке, која је, пошто је овде онако лепо положила испите, отишла у |
| и прса и бедара, густе смеђе косе, која је у увојцима падала око главе.{S} Само су јој очи биле |
| а сам сасвим друкчија од ове Мице, која је право женско и која се стара да научи домаћи посао, |
| е спасења.</p> <p>Чекали смо лађу, која је била свакога дана авизирана, али која никако није до |
| се ућутала ? питале су другарицу, која је мирно стајала на страни, не учествујући у општој вес |
| ала је Мица, чисто заплашена тугом која је избијала из гласа Јелениног.</p> <p>— Не знам, али б |
| ене мало десно, али се очеша о ону која је била с његове стране.</p> <p>— Клипан, рече ова.</p> |
| , молим те, мислила је Јелена, та гуска је у стању да разуме и такве ствари, а ја сам се наљути |
| брак био само кобан по њу, уздрхтавала је при помисли да ће Севић ускоро доћи, да ће понова за |
| n="17" /> <p>— Само до горе, наваљивала је и скоро молила Јелена.</p> <p>Мица опет попусти и по |
| ило с њим, било са Севићем.{S} Веровала је да ће лично познанство учинити друкчији утисак него |
| {S} Мати као мати, много штошта гледала је деци кроз прсте, а кад су ова поодрасла, нису је већ |
| ет.</p> <p>У бесаници, ноћу, разгледала је свој брак са Севићем, сећала се и најситнијих поједи |
| Ну, где да потражи посла.{S} Пребројала је људе које је упознала поред Севића.{S} Сви су они би |
| p>Куда ће сада и шта да ради?{S} Хукала је и плакала, али јој то не поможе.</p> <p>Како би било |
| већености.{S} Из тога гнезда, замишљала је, излетале су идеје о слободи, љубави, напретку.{S} З |
| исока, пространа и светла.{S} Замишљала је ту неколико столова, дуж зидова полице са књигама, п |
| слободи, љубави, напретку.{S} Замишљала је уредништво као какву кошницу, у којој свако ради сво |
| основа промени њен живот.{S} Помишљала је само на испит зрелости.{S} Јасно јој је било да га н |
| ара није имала, бар не толико.{S} Имала је да отплаћује намештај и материјал, ваљало је живети, |
| је „Журнал“.{S} Али се не усуди, знала је да јој другарице не би после дале мира.</p> <p>— Хоћ |
| е да ће га и добити, али кад ?{S} Знала је како се бракоразводне парнице, каткад, годинама вуку |
| угарица, својих родитеља...{S} Рачунала је да би и она сада била на универзитету...{S} Овако је |
| дугога превртања по постељи.{S} Сањала је нешто страшно, неко крхање и рушење, огромне пожаре. |
| издржи овакву ситуацију.{S} Преклињала је Севића да је пусти с миром, да буде човек те да је с |
| S} Из унутрашњости велике куће допирала је лупа машина.</p> <p>— Та улази, нећеш ваљда вековати |
| има.</p> <p>— Шта ти је, Јелена? питала је нежно.</p> <p>— Ништа, Мицо, али бих се радо удала.< |
| свеједно.</p> <p>— А што Јелена? питала је Мица, чисто заплашена тугом која је избијала из глас |
| адознало.</p> <p>— Кад си дошао? питала је.</p> <p>— Синоћ сам стигао лађом, око поноћи, одгово |
| скупља свет.</p> <p>— Шта хоћеш? питала је.</p> <p>— Треба ми новаца! избаци он.</p> <p>Она му |
| ине“ до „Филозофије бројева“.{S} Читала је то Јелена, али некако тешко и с муком.{S} Није ту би |
| било никаквих великих идеја.{S} Читала је, али јој у глави није ништа остајало.{S} Поче неке, |
| head> <p>Јелена поче да чита.{S} Читала је без избора и разбора, све руске писце који су јој до |
| Али је требало и ући унутра.{S} Застала је пред капијом, притиснула руком срце, које је врло уз |
| чита.{S} Све ју је интересовало, гутала је све.</p> <p>Није заборавила ни Јову Дугића и његова |
| <p>Јелена је била ван себе.{S} Дрхтала је од једа и беса.{S} Као жену вређало ју је понашање С |
| раде на препорођају друштва.{S} Осећала је у себи неку чудну снагу, а у исто време и потребу да |
| о где их Јелена није желела.{S} Осећала је како и њу обухвата тај пламен, како је сажиже, како |
| знала шта би му одговорила.{S} Осећала је и сама да за друго није, али је осећала да није ни з |
| лице да је она његова жена.{S} Осећала је да његово присуство не може да издржи, да је оно под |
| едом и крв јој јурну у лице.{S} Осећала је како је обузима неко чудно осећање, како јој кроз те |
| а погледом који ју је палио.{S} Осећала је да је тај поглед узбуђује, да јој уставља дах.</p> < |
| сети неких својих снова.</p> <p>Осећала је како је подухвата нека ватра, као да јој по жилама п |
| гледао као замахнут нож.</p> <p>Осећала је да не може дуго да издржи овакву ситуацију.{S} Прекл |
| брзо.{S} И Јелена потрча.</p> <p>Стигла је кући сва задувана.{S} Пре него што је мати и могла д |
| и не иде.{S} Од подне до вечери превела је, ко зна како, једва десетак реченица.{S} А сутра тре |
| ису живели као она и њен муж.{S} Видела је младенце, којима се срећа могла читати с лица, који |
| авица.</p> <p>— Не, само то не! цвилела је Јелена у Севићевим рукама. </p> <pb n="68" /> <p>И у |
| на, показивало је дугу патњу.{S} Волела је своју децу и у њима је тражила утеху за разочарење у |
| почиње нов живот, живот рада.{S} Хтела је да чита, да научи што више, да схвати друштвене докт |
| у зубну лекарку — Јелену.</p> <p>Почела је рад и први који јој је дошао — био је Севић.</p> <p> |
| мовао, али га она није слушала.{S} Била је као скамењена, свесна опасности која јој је претила. |
| и живот: с њом или сам за себе.{S} Била је начисто да је по њу боље, а можда и по њега, да се н |
| егове загрљаје, речи и погледе.{S} Била је начисто с тим да га не воли, али јој је ипак било пр |
| у радионици, запахну је у лице.{S} Била је као у бунилу, сва разочарана.{S} Мислила је да ће је |
| улицу.</p> <p>Осећала се лако.{S} Била је чак и радосна што се овако свршило.{S} Чинило јој се |
| димо како ћемо се сместити.</p> <p>Била је то „Чита ди Бари“, лађа о којој си свакако слушала.{ |
| је знала ни сама.{S} Место свега добила је у првоме реду то, што више није морала мислити о исп |
| ревођења.{S} Из дана у дан у дан радила је брже и сигурније.</p> <p>— Морамо тражити други стан |
| S} До сванућа научила је све и израдила је све задатке.{S} У души је осећала неку неисказану ла |
| <p>— Боље би било да идемо кући, нудила је Мица. </p> <pb n="17" /> <p>— Само до горе, наваљива |
| а да пође у уредништво, управо долазила је до капије, чак је једном и ушла, али се, уплашена, о |
| а, не баш најпријатнијим.</p> <p>Жалила је само што није могла приступити раду за испит зрелост |
| њих.</p> <p>— Да останемо, Мицо, молила је Јелена.</p> <p>— Па време је да идемо кући, ено сунц |
| и само ружно.</p> <p>— Мрзе га, мислила је она, јер га не разумеју и завиде му.{S} Али је он, Ј |
| ома занима.{S} Видиш, молим те, мислила је Јелена, та гуска је у стању да разуме и такве ствари |
| та.</p> <p>— Велике су то душе, мислила је.{S} Анархисти, сви то знају, а они онако куражно иду |
| ен.{S} Лако јој није било, али, мислила је, то је испаштање. </p> </div> <pb n="90" /> <div typ |
| ао у бунилу, сва разочарана.{S} Мислила је да ће је дочекати сасвим друкчије, а оно нити јој ко |
| сти!</p> <p>— Толики дивни људи мислила је, изгинуше у овоме рату, људи који су били корисни, < |
| ју за лист и штампарија.</p> <p>Мислила је да ће се моћи одржати са штампаријом.{S} Муж јој је |
| ово се још смеје!</p> <p>Али, помислила је, то су још остаци старога друштвенога поретка, који |
| у и поче да ради.{S} До сванућа научила је све и израдила је све задатке.{S} У души је осећала |
| у зараду имати само за себе.{S} Навикла је већ на овакав живот, а и он је ваљда већ био излечен |
| да је виђала тога Јову Дугића.{S} Чула је већ и његово име, које је било већ доста познато по |
| све везе са дотадањим животом.{S} Ишла је у канцеларију пре и после подне, као раније у школу |
| pb n="23" /> сама.{S} Радним даном ишла је, али празником је било врло много шетача.</p> <p>Одј |
| а собе. </p> <pb n="27" /> <p>— Таквима је потребан муж да их води кроз живот, да их храни и бр |
| патњу.{S} Волела је своју децу и у њима је тражила утеху за разочарење у браку.{S} Док је муж т |
| је пропао, живео свет!{S} На нама двома је да га обновимо!</p> <p>— А шта је с Јовом? упита она |
| је ишао у уредништво, на посао, а жена је остајала код куће, у постељи, из које би устајала ка |
| равити.{S} Понеки пут, у сумрак, Јелена је мислила о будућности.{S} Чинило јој се страшно, ако |
| “.</p> <p>Долазећи у уредништво, Јелена је за Севићевим столом врло често затицала и Јову.{S} С |
| себе, не гледајући ни у кога.{S} Јелена је често, с Милицом, ишла близу њих, само да улови коју |
| ије ни слутио о тим посетама.{S} Јелена је обично казивала матери да иде овој или оној другариц |
| > <p>Прошло је неколико дана.{S} Јелена је марљиво учила своје лекције, силом се отимајући да в |
| е спремио документа за обоје.{S} Јелена је на дан венчања раније отишла од куће, рекавши да ће |
| прилике у земљи и на страни.{S} Јелена је не слушала него гутала Јовина разлагања о разним иде |
| Врачару.{S} Купише и ствари.{S} Јелена је једва намолила Севића да купе све ново, а не половно |
| >Седели су неко време ћутећи.{S} Јелена је осећала да је он посматра погледом који ју је палио. |
| али своје радове псевдонимом.{S} Јелена је из разних књига вадила „мисли“ и „ситнице“, писала о |
| p>Док је Севић био у затвору.{S} Јелена је била мирна.{S} Молила се Богу да буде осуђен, јер би |
| су се одмах.{S} Писмо родитељима Јелена је написала дан раније и предала га пошти.{S} Све је би |
| оћима.{S} Своје школске предмете Јелена је радила врло мало: пред први час и између часова.{S} |
| ањина</title>“.</p> <p>Те вечери Јелена је била некако радосна и задовољна сама собом.{S} Чинил |
| но Севићу. </p> <pb n="30" /> <p>Јелена је увиђала да сад има начина да се позна са „анархистим |
| SRP19200_C5"> <head>V.</head> <p>Јелена је постала ревностан сарадник „<title>В. Журнала</title |
| , да то не могу исказати!</p> <p>Јелена је, затворених очију, лежала на његовим грудима, сва кл |
| опске листе, посетнице...</p> <p>Јелена је свако по подне одлазила у штампарију, да што помогне |
| је читкије и лепше могла.</p> <p>Јелена је замишљала да је уредништво листа велика и права ради |
| шу и срце нико и не пита.</p> <p>Јелена је ћутала, не хотећи да растера лепе слике, које јој је |
| р, климну влавом и изађе.</p> <p>Јелена је била ван себе.{S} Дрхтала је од једа и беса.{S} Као |
| ћу да будеш увек уз мене.</p> <p>Јелена је осећала да више ни она не може овако, а и испит ју ј |
| да се ускоро опет врати.</p> <p>Јелена је била у очајању.{S} Докле ће то тако трајати и докле |
| и свака оде својој кући.</p> <p>Јелена је била разочарана у својим идеалним замишљањима о уред |
| вују у борби за опстанак.</p> <p>Јелена је од брака очекивала много, али шта управо није знала |
| ву је он жену себи желео.</p> <p>Јелена је ћутала.{S} Забацивши главу на наслон клупе она се ни |
| и гледале би је прекорно.</p> <p>Јелена је горела од жеље да се упозна било с њим, било са Севи |
| та, уђе понова у кабинет.</p> <p>Јелена је била ван себе од љутине.</p> <p>— Јелена, поче Севић |
| ад се она онолико променила, а од оцена је само слабе и имала.</p> <p>Али сад шта је ту је.</p> |
| ић <pb n="76" /> говорио раније.{S} Она је мислила да треба само да се прихвати посла, па ће св |
| у друкчије него што су га учили.{S} Она је била лепа девојка, пред њим се није устручавала, ниј |
| , тужни глас, који је јадиковао.{S} Она је очекивала нешто што је требало тек да дође.{S} Ни пр |
| и Петар ју је већ доста коштао.{S} Она је међутим била тек почетница.{S} Ипак се реши да му да |
| у је по коси, по лицу, по врату.{S} Она је покушавала да се извуче, али ју је он држао чврсто, |
| е, показа јој како да води књиге, и она је била пресрећна што може да буде корисна.</p> <p>Севи |
| епознато осећање испуњавало ју је и она је малаксавала, остајала у његовом загрљају, и ако је о |
| тају девојке? питала се.</p> <p>Али она је имала прилике да види и друге младе парове, који нис |
| гим питањима. </p> <pb n="53" /> <p>Она је каткад износила и своје мишљење, које је Јова скоро |
| на цара, или на неког великог кнеза, па је побегао овамо.{S} Виђала си га већ свакако.{S} Лети |
| о где стигнем.{S} Скоро је већ лето, па је лепо и пријатно и напољу. </p> <pb n="112" /> <p>Јел |
| чи тек другарици и свали је у траву, па је онда претура тамо-амо, голица је и засмејава, а ова |
| вести неку велику друштвену реформу, па је ваљда хтео да се и он уз њега прослави.{S} Њихову пр |
| ече није псовао онако као раније.{S} Па је и чистији био.</p> <p>То затишје мало је трајало.{S} |
| рти по штампарији и чак и певуши.{S} Па је и према Јелени био сад много пажљивији и много више |
| /p> <p>— Шта ћете ви, госпођице ? упита је он чим је спази и не чекајући да она њега ослови.</p |
| уда.</p> <p>— Шта ћемо за ручак ? упита је Севић првога дана ујутру.</p> <p>— Па зар ја да кува |
| е да кипи у души.{S} Једе, а и не упита је како је издржала две године оваквог живота.</p> <p>— |
| доста што ја њега нећу?</p> <p>— Доста је и то, али црква покушава све да брак очува.{S} Твој |
| амет. </p> <pb n="29" /> <p>Колико пута је хтела да се окане Јове и његове филозофије, али би ј |
| чему се састоји друштвена несрећа, шта је то она увиђала и шта су управо хтели ти будући <pb n |
| случајно баш са те линије.</p> <p>— Шта је, што се скупљате ? упита орган јавног поретка.</p> < |
| , задиркујући једна другу.</p> <p>— Шта је, Јелена, шта си се ућутала ? питале су другарицу, ко |
| двома је да га обновимо!</p> <p>— А шта је с Јовом? упита она.</p> <p>— Славно пропао у рушевин |
| едаше и даље око машине.</p> <p>— А шта је ?{S} Поезија, проза ? упита не осврћући се. </p> <pb |
| subSection" /> <p>Јелена није знала шта је то љубав.{S} Према Севићу није осећала ништа особито |
| емена да га проводи с њом.{S} А она шта је већ мислила о њему!{S} И сам увиђа да не иде овако ж |
| само слабе и имала.</p> <p>Али сад шта је ту је.</p> <p>Увиђајући да није само Јелена крива, х |
| } Пође и он у свет.{S} Где је био и шта је радио — то нико није знао, нити је он икада о томе г |
| бар оде у уредништво, само да види шта је са њеним радом, који још никако није био штампан.{S} |
| бих да ту борбу нисам познала, али шта је ту је.</p> <p>Дођоше до Државног Савета.{S} Јелена з |
| браћала се полицији за заштиту, али шта је ова могла.{S} Ваљда да јој постави жандарма испред в |
| јим <pb n="77" /> уредником.{S} Али шта је знао.{S} Заседе, узе текст и диктираше Јелени у перо |
| о да је могао испричати својој жени шта је било. </p> </div> <pb n="74" /> <div type="chapter" |
| свој рукопис, па сам хтела да видим шта је с њим, а донела сам и један превод.</p> <p>— О чему |
| е Дугића.{S} Јелену је интересовало шта је све Јова написао, јер је хтела да се упозна са његов |
| ми пружену јој руку.</p> <p>— Госпођица је студенткиња, не ? упита Севић.</p> <p>— Нисам још, ј |
| ву, па је онда претура тамо-амо, голица је и засмејава, а ова се, заценивши се од смеха, немоћн |
| S} Реши се на ово последње.</p> <p>Мица је дочека радосно, не показујући отворено како јој је м |
| ишљам. </p> <pb n="14" /> <p>— Па какав је? упита Мица, престајући да сплиће цвеће.</p> <p>— Чи |
| поче живим бојама да слика живот какав је желео.{S} Речи су му клизиле са усана да се јелена ч |
| О чему је тај рукопис ?</p> <p>— Наслов је „О Богу“.</p> <p>— А, да, добио сам га.{S} Мило ми ј |
| од њих висок, онакав од прилике каквог је она замишљала.{S} Само што је имао браду и наочаре.{ |
| трудила да заборави.{S} И зар сад, кад је успела да из основа измени живот, кад га је осигурал |
| човека.</p> <p>— Благо вашој жени, кад је будете имали! рече.</p> <p>— Мојој жени?{S} Ја је не |
| удио се он зашто она хоће све ново, кад је половно много јевтиније.</p> <p>Уселише се и намести |
| и Јелена, не знајући ни сама зашто, кад је ту ствар знала само по имену.</p> <p>Најзад чу вику |
| о, само не сад, већ доцније, зимус, кад је много пријатније читати такве ствари него лети.{S} А |
| .</p> <p>Уселише се и наместише.{S} Кад је Јелена видела како јој стан изгледа, дошло јој је да |
| ма није знала на коју ће страну.{S} Кад је пролазила поред једне машине која још није радила, о |
| у чамили у затвору, па и Севићу.{S} Кад је прочитала у новинама вест о помиловањима, Јелена тек |
| да сакрију кривину његових ногу, а кад је ишао, изгледало је да на обући нема потпетица.</p> < |
| ао, одговори она кратко.</p> <p>— Е кад је посао, онда да се плати, јер ја ништа не радим онако |
| p>У то дође Севић.{S} Сачекао ју је кад је излазила из канцеларије, код Вознесенске цркве.{S} К |
| и да буду муж и жена, да се венчају кад је већ такав обичај и кад већ она неће друкчије.</p> <p |
| .</p> <p>Петар је изгубио матер баш кад је свршио основну школу.{S} Две сестрице биле су млађе |
| које је издавао поред листа.</p> <p>Кад је отишла Павићу, овај је дочека пријатељски, поласка ј |
| бих?</p> <p>— Онако, питам.</p> <p>Кад је капија била откључана, он јој пружи руку у знак позд |
| едва дочека подне и оде оцу.</p> <p>Кад је све испричала, стари Ђорђевић се замисли.{S} Он је з |
| јачину духа и јаку моћ опажања.{S} Рад је несумњиво добар, или је бар писац пошао добрим путем |
| head> <p>У пролеће 1919. године Београд је добио једну нову зубну лекарку — Јелену.</p> <p>Поче |
| а од тебе, примети Јелена јетко.{S} Сад је на мене ред да кажем: о прошлости нећемо говорити.{S |
| евало химну животу и љубави.</p> <p>Сад је Јелена са Севићем ишла и у Топчидер, јер им Калемегд |
| ти се и оде кући.</p> <p>Севићев поглед је непрестано осећала на себи.{S} Миље јој је струјало |
| а се природа будила из зимњега сна, све је певало химну животу и љубави.</p> <p>Сад је Јелена с |
| да води прву реч.{S} Мушко, женско, све је једно, обоје имају подједнаких права на живот.{S} И |
| а дан раније и предала га пошти.{S} Све је било врло просто.</p> <p>Јелена се вратила са мужем |
| упаторским бугарским властима.{S} Многе је оштетио, а многе је и у црно завио.{S} Сад ће бити с |
| властима.{S} Многе је оштетио, а многе је и у црно завио.{S} Сад ће бити суђен, а нема сумње д |
| ј је љубави посведочавао.</p> <p>Зараде је било, не много, али тек више него раније.{S} И Севић |
| ојка метну руку на горњи део груди, где је била ударена.</p> <p>— Па случајно, бранила га је Је |
| али су у соби за самце, у Савамали, где је Севић становао и пре женидбе.{S} Муж је ишао у уредн |
| le>В. Журнал</title>“ као сарадник, где је био примљен не због каквих великих способности, већ |
| да она њега ослови.</p> <p>— Молим, где је канцеларија уредништва? упита Јелена, прибирајући св |
| тле су отишли у једно оближње село, где је Севић већ раније био спремио свештеника и уредио фор |
| а ни гласа.{S} Пође и он у свет.{S} Где је био и шта је радио — то нико није знао, нити је он и |
| его што је мати и могла да је упита где је била досада, Јелена, чинећи се расположена, исприча |
| ри он.</p> <p>Она га умало не упита где је ноћио, не за то што јој је било криво да јој није од |
| ти цвеће, прилазећи све ближе месту где је била Јелена, па најзад седе уз њу.</p> <p>— Шта си х |
| ма о уредништвима, о штампаријама, које је она сматрала за нешто високо, нешто узорито, за нека |
| говорите.{S} Има и у нас женскиња, које је, ако не онако умно како ви замишљате, а оно бар расп |
| гића.{S} Чула је већ и његово име, које је било већ доста познато по новинарским чланцима и по |
| е каткад износила и своје мишљење, које је Јова скоро увек обарао једном једином реченицом:</p> |
| ед капијом, притиснула руком срце, које је врло узбуђено скакутало.{S} Из унутрашњости велике к |
| е лист сама, уз припомоћ сарадника које је ангажовала, али је лист падао све ниже, и два и по м |
| већ на издањима, т. ј. на књигама које је издавао поред листа.</p> <p>Кад је отишла Павићу, ов |
| садржине, по анархистичним идејама које је сејао око себе, а које нису хватале корена.{S} Важио |
| ко је он већ раскинут по осећањима које је имала.</p> <p>Мучила се да измисли шта да му каже ка |
| е мисли и друкчије схватање живота које је избијало из сваке реченице.{S} Заинтересоваше је Сањ |
| тражи посла.{S} Пребројала је људе које је упознала поред Севића.{S} Сви су они били из „<title |
| мужа, који јој чини неприлике и уцењује је.</p> <p>— Госпођо, рече јој чиновник, он је сад случ |
| другарица неке су јој завиделе, а неке је се клониле.</p> <p>Једном Јелена баш да уђе у уредни |
| тешко с почетка налазећи тему, ну после је навикла.{S} У уредништво је ишла свакога дана, обичн |
| пера клизе по глаткој хартији.{S} Даље је замишљала да ће је стати труда и муке да дође и до н |
| то, јер би нас чвор увек жуљио.{S} Боље је да будемо добри пријатељи.{S} Веруј ми да те ја сад |
| S} То су ти други већ причали.{S} Да ме је ко упитао зашто бежим, не бих му, чини ми се, умела |
| м била у Министарству Финансија, где ме је затекао и овај рат.{S} Бомбардовање Београда бацило |
| ли сажаљиво или претећи.{S} Сажаљење ме је вређало, а крива нисам била.</p> <p>Евакуација баци |
| било жао, далеко од тога.{S} Болело ме је само то, што сам још увек, бар по имену, била везана |
| имену, била везана за њега.{S} Било ме је стид да уђем у своје надлештво, а било је особа које |
| ло и веома обрадовало.{S} Изненадило ме је што ми пишеш, после онаквог мог поступка, мислим на |
| рат.{S} Бомбардовање Београда бацило ме је са мојим надлештвом у Ниш, где сам, Бога ми, једва и |
| >Драга моја Мицо,</p> <p>Твоје писмо ме је и веома изненадило и веома обрадовало.{S} Изненадило |
| ћи.{S} Али је у мени било нешто, што ме је гонило.{S} Можда сам хтела да утечем од своје прошло |
| ака који би ме храбрили.{S} У животу ме је држала само помисао на тебе.</p> <p>И Севић се прене |
| цо, молила је Јелена.</p> <p>— Па време је да идемо кући, ено сунце већ залази, бранила се Мица |
| ах, остави ме да се приберем, а и време је рада.{S} Иди, ако си икада имао за мене ма и искрицу |
| ћ је у себи проклињао непознатога, коме је пало на памет да се баш сад шета по Калемегдану. </p |
| рад после два — три дана, у стан у коме је Севић раније сам становао.</p> <p>Стари Ђорђевић, бе |
| да има и мушких и женских.{S} Женскиње је стајало на неким узвишењима, крај машина, и убацивал |
| и, поласка јој да лепо изгледа, прекоре је што није и раније дошла, увераваше је да је он веома |
| } Сутрадан око пет сати поподне, однесе је у уредништво.{S} Одважно уђе <pb n="41" /> у познату |
| а те ја сад више ценим него пре, јер те је животна борба прекалила...</p> <p>— Волела бих да ту |
| кој хартији.{S} Даље је замишљала да ће је стати труда и муке да дође и до најмлађега сарадника |
| лу, сва разочарана.{S} Мислила је да ће је дочекати сасвим друкчије, а оно нити јој ко рече „до |
| на с правом долазити у ову кућу и да ће је сви понизно поздрављати.{S} Та шта су ти што се мува |
| е мало у кавани с пријатељима, код куће је био само обедима, а остатак времена био му је за одм |
| ђе највећа жега, па оде Мици.{S} Затече је раскомоћену, на дивану, са некаквим новим романом.</ |
| и ћеш сутра, кроз који дан.{S} И извуче је.</p> <p>Ваздух на улици, свежији него у радионици, з |
| е или да чека.</p> <p>— Хајдемо, повуче је Мица.</p> <p>— Па ... да видимо хоће ли штампати!... |
| на ћуди своје другарице, не задржаваше је и Јелена се врати, али убрзо скрете ка уредништву „В |
| е је што није и раније дошла, увераваше је да је он веома цени.{S} Узгред јој напомену да му ра |
| ло из сваке реченице.{S} Заинтересоваше је Сањинови погледи на љубав. </p> <pb n="21" /> <p>— С |
| бујаше нека непојмљива снага, распињаше је неки бес.{S} Собни ваздух гушио ју је.{S} Стаде крај |
| на.{S} Као да си сад из казана? упиташе је.</p> <p>— Брзо сам ишла узбрдо, па сам се задихала, |
| је Севић становао и пре женидбе.{S} Муж је ишао у уредништво, на посао, а жена је остајала код |
| рада, а његове загонетне очи гледале би је прекорно.</p> <p>Јелена је горела од жеље да се упоз |
| будућност она не наиђе ни на кога ко би је упитао шта жели, а сама није знала на коју ће страну |
| икад му не би само предало боцу, већ би је дало матери.</p> <p>Онда би отац, и не гледајући дец |
| Необријана лица, храпава гласа, на себи је имао неко овештало одело, без <pb n="33" /> прсника, |
| је добро, али је добро и пио.{S} Љубави је имао само за свога коња, а за своју жену и децу само |
| се, као Твен, пео све више.{S} У Русији је учествовао у атентату на цара, или на неког великог |
| та више није везивало за ову жену, чији је живот он разорио, можда не хотимично.{S} Изгледало ј |
| рада издржава и себе и свога мужа, који је по свима пресудама имао да издржи више од три године |
| да дође и до најмлађега сарадника, који је у њеним очима био нешто врло велико.</p> <p>Читаву н |
| че, седећи крај отвореног прозора, који је гледао у двориште, сећала се својих дана у школи, св |
| јзад чу вику неког храпавог гласа, који је, свакако, нешто наређивао, али услед лупе машина Јел |
| Севић је био син једнога таљигаша, који је свог коњића и таљиге купио новцем што <pb n="49" /> |
| роши говорило се о једном владици, који је трчао за световним уживањима.{S} У једном „чланчићу“ |
| одно да се и формално уништи брак, који је стварно већ одавно раскинут. </p> <pb n="106" /> <p> |
| ло да чује његов глас, тужни глас, који је јадиковао.{S} Она је очекивала нешто што је требало |
| не заборавите нас, одговори Севић, који је беше допратио до врата.</p> <p>Изишавши на улицу, Је |
| Помисли само да сам ја онај човек који је на себе примио ту незахвалну улогу да те уведе <pb n |
| ко сажаљење према мршавоме преводу који је сад донела.{S} Али није имала куда, разви рукопис и |
| свога првога посетиоца, први новац који је зарадила као зубни лекар.{S} Гурну га Севићу у руку. |
| а и деца неби се никада преварили да ли је баш он или не.{S} Псовка и</p> <p>само псовка.{S} Се |
| руком преко чела, као да се увери да ли је заиста жива, будна.{S} Сети се последње сцене у сну |
| тешко би <pb n="50" /> било рећи да ли је пио ракију уз јело или је јео уз ракију.</p> <p>Мати |
| х ногу приметно су се тресле.{S} Где ли је била Јелена да види свога јунака!</p> <p>Севић, сав |
| , леже.</p> <p>Није могла да спава, али је затварала очи, враћала се на Калемегдан, на ону клуп |
| помоћ сарадника које је ангажовала, али је лист падао све ниже, и два и по месеца после почетка |
| S} Штампарија је била мала и стара, али је Павић дао Севићу све што му је било потребно да може |
| Осећала је и сама да за друго није, али је осећала да није ни за кување.</p> <p>И за њу поче жи |
| девет сати.{S} Истина задржала се, али је бар и све задатке израдила.</p> <p>Одби да вечера, р |
| ови.</p> <p>Није се ишло ни Јелени, али је ипак горела од жеље да оде још једном, последњи пут. |
| .{S} Чинила си то док сам био тамо, али је сад и томе крај.{S} Тих двадесет-тридесет динара упо |
| , по вароши.{S} Зарађивао је добро, али је добро и пио.{S} Љубави је имао само за свога коња, а |
| бих му, чини ми се, умела рећи.{S} Али је у мени било нешто, што ме је гонило.{S} Можда сам хт |
| милости и немилости мужевљевој.{S} Али је ћутала, бојећи се да не изгледа глупа у очима тако п |
| ђе опет с Мицом пред уредништво.{S} Али је требало и ући унутра.{S} Застала је пред капијом, пр |
| јер га не разумеју и завиде му.{S} Али је он, Јова, велики, већи од свију њих.</p> <p>— Па се |
| ар протезала у бесконачност.</p> <p>Али је за то Севић био врло ревностан у посетама Јелени, ко |
| и практикантишу и уче школу.</p> <p>Али је требало књига и новаца, а она тога није имала.{S} Ка |
| мира.{S} Притрчи тек другарици и свали је у траву, па је онда претура тамо-амо, голица је и за |
| опажања.{S} Рад је несумњиво добар, или је бар писац пошао добрим путем. </p> <pb n="42" /> <p> |
| код куће преводила поједине ствари или је што писала и сама, тешко с почетка налазећи тему, ну |
| а је и гледа.{S} Увек се нешто жури или је забринут о овоме и ономе. </p> <pb n="79" /> <p>Тако |
| ло рећи да ли је пио ракију уз јело или је јео уз ракију.</p> <p>Мати би за то време потрпала д |
| Била сам срећна, јер сам осећала да ми је све опроштено.</p> <p>— А мама, а деца? питала сам.< |
| >— Али ја нећу.{S} Ја имам жену која ми је врло добра, ја сам тобом задовољан и нећу да се разд |
| ече једнога дана Петар.{S} Газдарица ми је казала да не воли жене у кући, а овде нисмо ни комот |
| намеру да се по други пут женим, кад ми је жива жена коју обожавам.{S} А и ти ваљда ниси тамо н |
| ито трајати, настави Јелена.{S} Боље ми је да се и кад-тад ослободим тога човека, него да будем |
| а не мислећи притрчах му руци.{S} Он ми је не трже, али се очевидно колебаше.{S} Најзад ме загр |
| така? испитивао је он.</p> <p>— Било ми је немогуће.</p> <p>— А да ли сте бар помислили који пу |
| p> <p>— А, да, добио сам га.{S} Мило ми је, госпођице, да вас познам.{S} Рад ми се необично сви |
| } Слажем се са твојом намером и мило ми је да си ти изнела то гледиште, јер, право да ти кажем, |
| олико корака настави.</p> <p>— Павић ми је дао моје старо место у уредништву, само са мањом пла |
| ујући у општој веселости.</p> <p>— Мани је, опет су јој дошле лутке, знаш је већ! убаци друга.< |
| на жена примити, ко ће?</p> <p>У Јелени је све кипело.{S} Једва се уздржавала да га не ухвати з |
| и је долазио касно увече.</p> <p>Јелени је све јасније бивало да између стварности и снова има |
| јемо сцене измирења и праштања.{S} Мени је све то одвратно.{S} Нећу чак да вам речем ни једне р |
| Никад их се нећеш заситити.{S} Каква ти је опет та купусара ?</p> <p>— Арцибашев... <title>Сањи |
| иду, а оне ће за њима.</p> <p>— Шта ти је, Јелена? питала је нежно.</p> <p>— Ништа, Мицо, али |
| те две своје другарице.</p> <p>— Шта ти је, Јелена, те си тако црвена.{S} Као да си сад из каза |
| оручовао са Дугићем.</p> <p>— Па зар ти је он пречи него жена ? не могаде Јелена да се уздржи, |
| знали као врло ћудљиву.{S} Запиткивати је значило би дражити је само, и онда она по два-три да |
| араду испијао по разним крчмицама, мати је прала по кућама и од те зараде прихрањивала своје тр |
| скува кафу и отправи мужа.</p> <p>Мати је била добра жена.{S} Лице њено, жућкасто и свело пре |
| у.{S} Запиткивати је значило би дражити је само, и онда она по два-три дана не би долазила у тр |
| шта је радио — то нико није знао, нити је он икада о томе говорио.{S} Кад се вратио у Београд, |
| а Павићем и после неколико дана извести је да ће јој Павић дати посла, само не на листу, већ на |
| n="59" /> <p>Севић је још дуго, држећи је у загрљају, причао о својим великим плановима, говор |
| о себи, обасипао пољупцима, уверавајући је да је она тако дубоко ушла у његов живот, да он више |
| пут на мене? питаше он даље, хватајући је за руку.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— А ја сам с |
| ама света! издекламова Севић, хватајући је за руку.</p> <p>Јелена повуче руку, али осети како ј |
| <p>— Тебе, пелтечио је Севић, хватајући је за мишицу, приближујући јој се све више.{S} Она поку |
| а руку, настављајући причање и милујући је.</p> <p>— Али од тога нема ништа, настављао је Севић |
| м или оном високом личности, — тек кући је долазио касно увече.</p> <p>Јелени је све јасније би |
| њим.{S} Прођоше крај ње и не погледавши је.{S} Уђоше у Калемегдан и одмах скренуше десно, стаза |
| ве и израдила је све задатке.{S} У души је осећала неку неисказану лакоћу, као неко блаженство. |
| иста.</p> <p>Кад је отишла Павићу, овај је дочека пријатељски, поласка јој да лепо изгледа, пре |
| езао на своје груди све силније, да јој је дах застајао.{S} Њу је одвратност према њему нагонил |
| /p> <p>Она пристаде без речи, ма да јој је било непријатно да је свет види с њим.{S} Био јој је |
| је умела да се извуче, а да каже да јој је доцкан није хтела, јер како би она била способна за |
| овако свршило.{S} Чинило јој се да јој је са душе пао неки огроман терет. </p> </div> <pb n="9 |
| смеху, била и задовољна.{S} А можда јој је заиста и било пријатно то задиркивање, та мушка рука |
| ао скамењена, свесна опасности која јој је претила.{S} У то зазвони звонце.{S} Неко је дошао.{S |
| и штампарија.{S} Лупа машина зујала јој је у ушима.{S} Па онда смех оне девојке, па уредник и њ |
| ш тамо међу оне пропалице? говорила јој је.{S} Видела си како су те онда дочекали.{S} Уосталом |
| ћи високог чиновника, има мираз, па јој је могуће и да се уда кад хоће.</p> <p>Јелена лежаше на |
| зуме шта јој Севић говори.{S} Доста јој је било да чује његов глас, тужни глас, који је јадиков |
| хотећи да растера лепе слике, које јој је причање Севићево извело пред очи.</p> <p>— Па лепо, |
| из саме лењости, из блаженства које јој је причинило читање „<title>Сањина</title>“.</p> <p>— Н |
| непрестано осећала на себи.{S} Миље јој је струјало кроз тело.</p> <p>Поче да се игра са малим |
| ерујући да почиње онај живот о коме јој је Севић <pb n="76" /> говорио раније.{S} Она је мислил |
| ио сад много пажљивији и много више јој је љубави посведочавао.</p> <p>Зараде је било, не много |
| моћи одржати са штампаријом.{S} Муж јој је из затвора слао упутства како и шта да ради.{S} Доби |
| } Брзо је сасвим ушла у посао, који јој је био <pb n="89" /> двојако користан, доносио јој је л |
| да мислила да је веже љубав, а који јој је сада био не само равнодушан, већ и терет.</p> <p>У б |
| ти, који се све више ближио, а који јој је изгледао као замахнут нож.</p> <p>Осећала је да не м |
| у.</p> <p>Почела је рад и први који јој је дошао — био је Севић.</p> <p>За све време од одласка |
| је начисто с тим да га не воли, али јој је ипак било пријатно, и преко дана, кад затвори очи и |
| носио јој је леп приход и испуњавао јој је време, које би, иначе беспослена, проводила у размиш |
| јао уз њу.{S} Својим ручицама чупао јој је косу, прислањао главицу уз груди, а Јелена се подава |
| јатно да је свет види с њим.{S} Био јој је одвратан, а и стидела га се. </p> <pb n="95" /> <p>И |
| е и Јелена засити.{S} Читав дан био јој је неиспуњен и она зажеле да и она што ради.{S} Севић к |
| n="89" /> двојако користан, доносио јој је леп приход и испуњавао јој је време, које би, иначе |
| адосно, не показујући отворено како јој је мило што је Јелена једном попустила.</p> <p>У разгов |
| не ухвати за гушу и задави, толико јој је био мрзак.{S} Ипак га замоли: </p> <pb n="107" /> <p |
| сва клонула од задовољства.{S} Било јој је угодно што је сасвим уз њега, није се отимала његови |
| ту снагу употреби, истроши.{S} Било јој је јасно да јој ваља много радити.{S} Са друштвом, у ко |
| очекујући некога.{S} У ствари било јој је незгодно да иде <pb n="23" /> сама.{S} Радним даном |
| видела како јој стан изгледа, дошло јој је да зарида, толико је он био далеко од оне слике, как |
| и општа друштвена несрећа.{S} Чудно јој је било да читави човечји род спава, не осећајући своју |
| је само на испит зрелости.{S} Јасно јој је било да га неће положити, да уопште неће ни доћи до |
| не упита где је ноћио, не за то што јој је било криво да јој није одмах дошао, већ што јој се ч |
| сти.{S} Ипак је била задовољна, јер јој је живот био обезбеђен.{S} Лако јој није било, али, мис |
| не хтеде више да говори о томе, јер јој је било непријатно да слуша те неоправдане нападе.{S} О |
| а њему нагонила да се отима, а опет јој је у његовим рукама било тако пријатно.{S} Неко дотле н |
| ено смело да се појави тамо, она, којој је требало читаве две недеље да којекако напише ко зна |
| љда вековати овде, рече јој Мица, којој је већ било досадило то бескорисно долажење.{S} И скоро |
| се срећа приближује, она срећа о којој је Севић раније говорио.</p> <p>О, како је мало потребн |
| што је она имала није она срећа о којој је слушала да се говори. </p> <pb n="75" /> <p>Не би се |
| ођоше до улице Краљевића Марка, у којој је Јелена становала, она скрете, а он за њом.{S} Тако с |
| } Јелена поче да бежи од школе, у којој је незадовољство према њој бивало све веће.{S} Она није |
| И уђоше у Кнез-Михајлову улицу, у којој је већ било доста беспослена света.</p> <p>Пред њима се |
| згледаш, права париска дама!</p> <p>Њој је било одвратно то што је он посматра, разгледа као не |
| ступити раду за испит зрелости.{S} Ипак је била задовољна, јер јој је живот био обезбеђен.{S} Л |
| рала мислити о испиту зрелости.{S} Ипак је била незадовољна, не знајући ни сама зашто, али осећ |
| штво, управо долазила је до капије, чак је једном и ушла, али се, уплашена, одмах извукла.{S} Ч |
| то увек шета споредним стазама.{S} Увек је замишљен и штапом гура каменчиће и одбацује их.{S} О |
| је икада видео трезна или пијана — увек је био једнак.</p> <p>Његов улазак у кућу личио је пре |
| ила утеху за разочарење у браку.{S} Док је муж таљигашио по вароши и зараду испијао по разним к |
| "SRP19200_C15"> <head>XV.</head> <p>Док је Севић био у затвору.{S} Јелена је била мирна.{S} Мол |
| а много радити.{S} Са друштвом, у којем је себе замишљала, учинила би она много.{S} Мисли јој и |
| одине, и прво одлази пријатељу, с којим је био у завади.{S} Њу међутим не упита ни „како си“, н |
| та ћете ви, госпођице ? упита је он чим је спази и не чекајући да она њега ослови.</p> <p>— Мол |
| ксу, можеш се оженити и сродницом којом је иначе забрањено женити се!{S} Зашто се онда не би из |
| {S} Радним даном ишла је, али празником је било врло много шетача.</p> <p>Одједном се однекуд п |
| снија него да су је плаћали.{S} С муком је код куће преводила поједине ствари или је што писала |
| м дам комад хлеба у руке.{S} Са Јеленом је испало друкчије.{S} Ево вам, господине, три хиљаде д |
| ењали би по коју реч.</p> <p>Калемегдан је био исто онако пуст као и пре.{S} Ветар је цвилео кр |
| довољава, да му пере и кува.{S} Идеалан је брак кад у њега обе стране уносе добру вољу за зајед |
| нако раде на добру породице.{S} Идеалан је брак од прилике као неко удружење, у коме сви чланов |
| за њу већ наћи згодан посао.{S} Намеран је да покрене библиотеку за децу, јевтине књижице, које |
| итам треба ли ти што од одела.{S} Јесен је већ на прагу.{S} После подне ћемо отићи да ти покаже |
| пажљив према својој жени; напротив, он је чинио све што је знао и умео, али све то на један не |
| /p> <p>— Госпођо, рече јој чиновник, он је сад случајно пао полицији у руке.{S} Тражимо га већ |
| стана.{S} Кад она тури кључ у браву, он је упита: </p> <pb n="92" /> <p>— С ким станујеш?</p> < |
| ин, који и нема других пријатеља.{S} Он је сарадник „<title>Великог Журнала</title>“.{S} Кажу д |
| ије могуће, бранила га је Јелена.{S} Он је толико озбиљан, да и не мисли на те глупости.{S} Ето |
| а биле сведене на просто причање.{S} Он је тако вешто удешавао ствари са Бугарима, да нико ништ |
| ичала, стари Ђорђевић се замисли.{S} Он је знао каквих све тешкоћа има око развода брака, знао |
| ристи, јер га је ваљало неговати.{S} Он је одмах био одређен на службу у самом Паризу.{S} Ја са |
| /p> <p>Али се није могла отрести.{S} Он је тражио новац и она му истресе све што је имала при с |
| ећ неколико дана, али безуспешно.{S} Он је оптужен по § 85.{S} Чуда је, веле, починио у Нишу, о |
| штампарију, да што помогне мужу.{S} Он је научи да чита коректуре, ревизије, показа јој како д |
| ни суд, ваљало је да и Севић дође, а он је бежао од тога.{S} Тако се ствар протезала у бесконач |
| ла прса и упитао с ким станује!{S} А он је муж, њен муж, који би имао права да стави и руку на |
| ромне, а она и не мисли о њему.{S} А он је толико воли, да, осећа, не може више без ње.{S} Он о |
| ажу да је и он неки паметан човек, и он је анархиста.{S} Почео је од слагачког шегрта, па се, к |
| Навикла је већ на овакав живот, а и он је ваљда већ био излечен од брака.</p> <p>Пред вече, из |
| о да улази у лавовски кавез, подрхтавао је, ногавице око кривих ногу приметно су се тресле.{S} |
| често долазио у штампарију и повлађивао је намери Севићевој, обећавајући и своју сарадњу.</p> < |
| мрака на послу, по вароши.{S} Зарађивао је добро, али је добро и пио.{S} Љубави је имао само за |
| само и на неколико тренутака? испитивао је он.</p> <p>— Било ми је немогуће.</p> <p>— А да ли с |
| вао у Јову као у каквога идола, веровао је да ће он учинити нешто велико, да ће извести неку ве |
| и никада није изгледао сјајно, изгледао је бедно као какав просјак.{S} А био је, рекло би се, и |
| Муж сам ти ја, а не „овај човек“, викао је Севић.</p> <p>— Може, госпоја, ама морате и ви у ква |
| .</p> <p>— Само тако, то је лепо, викао је, као да је хтео намерно да скрене пажњу пролазника.{ |
| подрхтавао и скоро сваку фразу понављао је.{S} Јелена се осећала нелагодно под тим погледом и к |
| <p>— Али од тога нема ништа, настављао је Севић, јер ја пре свега никога не познајем, <pb n="5 |
| све тешкоћа има око развода брака, знао је да бирократизам све увлачи у некакве форме, не хајућ |
| </p> <p>— Хоћете ли доћи вечерас! питао је он, задржавајући пружену му руку.</p> <p>— Не знам, |
| — Хоћеш ли да будеш моја, Јелена? питао је Севић.{S} Хоћеш ли да будеш моја звезда — водиља?</p |
| урнала“.</p> <p>Севић је био сам, читао је неке коректуре. </p> <pb n="63" /> <p>— Седите, моли |
| ије љубио.</p> <p>— Ох, Јелена, шапутао је Севић гушећи се пољупцима, ја сам луд за тобом.{S} Л |
| као они слепци који иду без вођа, ишао је не гледајући ни лево ни десно, никоме се не уклањају |
| е за човека мојих убеђења?{S} Несумњиво је да и овде има врло умног женскиња, али <pb n="56" /> |
| човека, него само нас девојчиће.{S} Ово је ваљда десети пут да ме гура.</p> <p>— А што се и ти |
| /title>...{S} Забрањено у Русији, а ово је потпуно издање.{S} Ванредно.</p> <p>— Чудна ми чуда! |
| требна толика реклама.</p> <p>— Али ово је нешто ванредно!{S} Слушај само.</p> <p>И Мица поче д |
| у, ну после је навикла.{S} У уредништво је ишла свакога дана, обично око пет сати по подне, па |
| опет <pb n="46" /> очепи.{S} Није, него је неваспитан и дрзак.{S} И другарица наброја више случ |
| екала на улици, једва га стиже.{S} Дуго је требало док се Севић мало прибрао, толико да је мога |
| ут на милошту своје велике сестре, радо је пристајао уз њу.{S} Својим ручицама чупао јој је кос |
| > <p>Срећно свршени Балкански рат донео је слободу многима који су чамили у затвору, па и Севић |
| иђајући да није само Јелена крива, хтео је да се покаже правичан.{S} После дугог размишљања и к |
| етан човек, и он је анархиста.{S} Почео је од слагачког шегрта, па се, као Твен, пео све више.{ |
| да би посао био што пре готов.{S} Брзо је сасвим ушла у посао, који јој је био <pb n="89" /> д |
| еоград, после неких десетак година, био је већ зрео човек, дуге косе, обријаних бркова, са дуго |
| а га пусти, али се одмах покаја.{S} Био је трештен пијан.{S} Једва се држао на ногама, спотицао |
| а је рад и први који јој је дошао — био је Севић.</p> <p>За све време од одласка из Србије Јеле |
| ао је бедно као какав просјак.{S} А био је, рекло би се, и малко напит. </p> <pb n="111" /> <p> |
| Прво лице које сам видела на броду био је — мој отац.{S} Остарео, у овешталу оделу, погрбљен и |
| читање новина.{S} Бригу о деци оставио је жени.{S} Тако су се и деца одбила од њега.{S} Мати к |
| ="71" /> била која неповољна.{S} Кривио је себе нарочито због тога, што на Јелену није обратио |
| н.{S} Све своје слободно време проводио је у читању разних књига, а учио је и свршио празничну |
| е, а које нису хватале корена.{S} Важио је као опасан човек, наравно само у очима простијега св |
| р нешто сад?{S} Видиш какав сам! тражио је он без икаква стида.</p> <p>— Немам, разумеш ли!{S} |
| длазио <pb n="51" /> тако рано, долазио је кући на ручак, а увече није псовао онако као раније. |
| евић поче да прогони Јелену.{S} Долазио је свакога дана, у свако доба, под разним изговорима, а |
| е и батине.</p> <p>У мркли мрак долазио је кући, тамо близу Новога Гробља.{S} Жена и деца неби |
| број.</p> <p>Лист се продавао, пролазио је, јер има света који цени само оне листове што напада |
| Буди сад уз мене, моја другарица, молио је он, и живот ће нам бити леп и ведар...</p> <p>— Ника |
| испуним и учиним интересантним, мислио је.{S} Повлађиваћу укусу публике, док не станем на чврс |
| алу оделу, погрбљен и необријан, учинио је на ме страшан утисак, да ми се срце стегло.{S} Ништа |
| чао о својим великим плановима, говорио је како ће уз њену помоћ стварати чуда.</p> <p>Она га ј |
| <p>— Ја више не могу без тебе, говорио је.{S} Хоћу да будеш увек уз мене.</p> <p>Јелена је осе |
| је по мојем мишљењу виши човек, говорио је Јова, човек који се отресао предрасуда и уског гледи |
| рад самостално.</p> <p>— Видиш, говорио је усхићено, овако ништа ни довека.{S} А са штампаријом |
| ? упита Јелена.</p> <p>— Тебе, пелтечио је Севић, хватајући је за мишицу, приближујући јој се с |
| еднак.</p> <p>Његов улазак у кућу личио је пре на стропоштавање него на улазак домаћина.{S} Одм |
| оводио је у читању разних књига, а учио је и свршио празничну школу.{S} Тако је дошао до своје |
| талоне оптрчавале око ногу.</p> <p>— Ко је онај мали са њим? упита Јелена.</p> <p>— То је Петар |
| су или ђаци, из несташлука, или неко ко је био лењ да оплете себи венац.{S} Знаш врло добро да |
| анредно.</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Ако је у Русији као код нас, онда је књига забрањена само д |
| е задржала око неких речи.</p> <p>— Ако је само то, идем одмах по речнике.</p> <p>И оде, да се |
| ала, остајала у његовом загрљају, и ако је он више није онако чврсто држао. </p> <pb n="59" /> |
| p> <p>— Да видимо, па ћемо штампати ако је добро.{S} Хвала, госпођице!</p> <p>И уредник приђе д |
| ејама, дражи те и изазива.{S} И још ако је и лепа <pb n="24" /> или и врло лепа!{S} И као зашто |
| а сада била на универзитету...{S} Овако је практикант...{S} Па би се сетила мужа, оних калемегд |
| њен муж, да ће се брак наставити, иако је он већ раскинут по осећањима које је имала.</p> <p>М |
| ухвата тај пламен, како је сажиже, како је обузима вртоглавица.</p> <p>— Не, само то не! цвилел |
| ви загрљаји постају све страснији, како је он крши у својим рукама, како његове дрхтаве руке пр |
| је како и њу обухвата тај пламен, како је сажиже, како је обузима вртоглавица.</p> <p>— Не, са |
| је Севић раније говорио.</p> <p>О, како је мало потребно, па да жена, ма и за тренутак, буде ср |
| и плућа и очи у ономе зеленилу!{S} Како је пријатна та промена!{S} После зажарене калдрме варош |
| д свога друштва, сећао се тек сада како је сам занемарио своју кућу.{S} У вечној трци за унапре |
| _C1"> <head>I.</head> <p>Ко не зна како је пријатно у пролеће и у лето отићи из Београда трамва |
| на, чинећи се расположена, исприча како је била код Мице, радиле су математику, па су се и саме |
| P19200_C9"> <head>IX.</head> <p>Од како је Севић постао штампар, Јеленин живот се променио.{S} |
| рв јој јурну у лице.{S} Осећала је како је обузима неко чудно осећање, како јој кроз тело струј |
| их својих снова.</p> <p>Осећала је како је подухвата нека ватра, као да јој по жилама потекоше |
| и у души.{S} Једе, а и не упита је како је издржала две године оваквог живота.</p> <p>— Хоћеш л |
| једном „чланчићу“ регистровано је како је тај и тај виши официр пребио једног војника.</p> <p> |
| а ли да повери слатку тајну о томе како је постала сарадница тако великог листа као што је „Жур |
| ице, прискочи Севић и Јелена осети како је једна рука лако додирну око паса, онако као што чини |
| је Грка и Римљана, заокружи све то како је знала и умела и преписа што је читкије и лепше могла |
| RP19200_C8"> <head>VIII.</head> <p>Како је живот друкчији кад га осећамо непосредно, кад га гле |
| ио је и свршио празничну школу.{S} Тако је дошао до своје седамнаесте године, постао већ свој ч |
| , што ју је тобож случајно срео, а тако је много мислио <pb n="62" /> о њој и чудио се и жао му |
| у што је њега интересовало.</p> <p>Тако је дошла дубока зима, са хладним данима и дугим ноћима. |
| ље саучешће пријатеља мало.</p> <p>Тако је било и са Јелениним родитељима.{S} Кад су поштом доб |
| ретила.{S} У то зазвони звонце.{S} Неко је дошао.{S} Она отвори врата и виде пацијента, првог п |
| , није се могло зарадити онолико колико је било потребно.{S} А свакога месеца ваљало је нешто н |
| осете сву тежину и грубост.{S} У колико је имовно стање родитеља боље, у толико је живот њихове |
| не мисли на уредништво.{S} Али у колико је више дана пролазило, све ју је нешто више вукло да б |
| изгледа, дошло јој је да зарида, толико је он био далеко од оне слике, какву је она замишљала.{ |
| мање осете да је живот борба, у толико је њихово разочарење веће кад буду принуђена да и сама |
| је имовно стање родитеља боље, у толико је живот њихове деце ружичастији; у колико деца у детињ |
| ућкасто и свело пре времена, показивало је дугу патњу.{S} Волела је своју децу и у њима је траж |
| једну младу жену, која га је, изгледало је, довела у ред, бар за неко време.{S} Није више одлаз |
| његових ногу, а кад је ишао, изгледало је да на обући нема потпетица.</p> <p>Јелени скоро заст |
| зорио, можда не хотимично.{S} Изгледало је да је и самом њему јасно да нема права да се понаша |
| ење“ и проти и у ду-духовни суд, ваљало је да и Севић дође, а он је бежао од тога.{S} Тако се с |
| отплаћује намештај и материјал, ваљало је живети, а и Петар ју је већ доста коштао.{S} Она је |
| .</head> <p>Поче мучан живот.{S} Ваљало је радити да би се живело, али ма колико да се радило, |
| ло потребно.{S} А свакога месеца ваљало је нешто новца слати и Севићу.</p> <p>Пошто је успела, |
| II разред.{S} За неколико месеци ваљало је полагати испит зрелости.</p> <p>„Велики Журнал“, баш |
| еком чудном бирократском пропису ваљало је ићи „на мирење“ и проти и у ду-духовни суд, ваљало ј |
| е и чистији био.</p> <p>То затишје мало је трајало.{S} После два-три месеца опет поче да долази |
| оликим кривицама, а доста кривица имало је тек да се пресуде.</p> <p>Јелена покуша да издаје ли |
| два ступца за радове омладине.{S} Било је вешто срачунато и на бесплатну сарадњу и на већу про |
| стид да уђем у своје надлештво, а било је особа које су ме гледале или сажаљиво или претећи.{S |
| а прослави.{S} Њихову пријатељству ишло је на руку и Јовино сарадништво на „<title>Великом Журн |
| RP19200_C4"> <head>IV.</head> <p>Прошло је неколико дана.{S} Јелена је марљиво учила своје лекц |
| ла сам и представку за свештеника, само је потребно да наведем и твој стан.{S} Где станујеш?</p |
| лећа.{S} А ево га опет пролеће.{S} Само је она сада умртвљена...</p> <p>Често размишљајући о шк |
| ма.{S} У једном „чланчићу“ регистровано је како је тај и тај виши официр пребио једног војника. |
| е.{S} Присуство ваше супруге непотребно је.“</p> <p>Севић дође у означено време.{S} Са г. Ђорђе |
| нога што сам за тим доживела.{S} Главно је да сам била задовољна и скоро срећна, јер сам уза се |
| <p>Он ћуташе размишљајући.{S} Очевидно је било да ни њега ништа више није везивало за ову жену |
| шетају других дана.{S} Уосталом и касно је већ, ја ћу кући.</p> <p>Спремајући се за одлазак зам |
| рече Мица прекидајући читање.{S} Добро је што није тако у животу, иначе би било страшно.</p> < |
| Нигде или управо где стигнем.{S} Скоро је већ лето, па је лепо и пријатно и напољу. </p> <pb n |
| дило то бескорисно долажење.{S} И скоро је угура у велику, гвоздену капију.</p> <p>После неколи |
| о вам, господине, три хиљаде динара, то је Јеленин део материнства, и једна хиљада динара на им |
| пишемо само с једне стране табачића, то је због слагача, па бих вас молио да и ви тако чините.{ |
| Лако јој није било, али, мислила је, то је испаштање. </p> </div> <pb n="90" /> <div type="chap |
| пристаде уз њу.</p> <p>— Само тако, то је лепо, викао је, као да је хтео намерно да скрене паж |
| </p> <p>— Штампаћемо га, штампаћемо, то је несумњиво, само не сад, већ доцније, зимус, кад је м |
| совку, па онда као да нешто пуче.{S} То је уредник исправљао неку погрешку машинског ученика.</ |
| јући мираза, не могу да се удаду.{S} То је неправо.{S} Мушкарац има права да бира, а женска чек |
| мали са њим? упита Јелена.</p> <p>— То је Петар Севић, интимус Јовин, који и нема других прија |
| ни су се нешто објашњавали.</p> <p>— То је по мојем мишљењу виши човек, говорио је Јова, човек |
| ни говоре о „<title>Сањину</title>.“ То је свакако нешто велико.{S} Мица уосталом рече да је ро |
| су срећни.{S} Споразумеју се двоје и то је све.{S} Изостављене су оне глупе церемоније око венч |
| ог поступка, мислим на своју удају, што је управо било бежање од среће.{S} Ну, то сам учинила н |
| ам отишао Павићу.{S} Он се извињава што је онако поступио.{S} Вели да би он пристао, онда, да т |
| а.{S} Учини крајњи напор и гурну га што је могла јаче.{S} Он се затетура, изгуби равнотежу.{S} |
| било.</p> <p>Чисто стидећи се онога што је урадила, а осећајући да је крива, није тражила ничиј |
| ва, стави забрану за обезбеду онога што је кредитирао Севића.{S} И тако штампарију пописаше и з |
| великих способности, већ због тога што је био задовољан малом наградом.</p> <p>Са Дугићем се п |
| оворити.{S} Нисмо криви ни ти ни ја што је све онако изишло.{S} Ја сам најлепше мислио.</p> <p> |
| то како је знала и умела и преписа што је читкије и лепше могла.</p> <p>Јелена је замишљала да |
| погледима на живот, на брак, — све што је Јелена већ давно била чула из његових уста.</p> <p>— |
| е тражио новац и она му истресе све што је имала при себи. </p> <pb n="120" /> <p>Али пред вече |
| сле подне, као раније у школу и све што је доживела за последњу годину дана чинило јој се као м |
| јој жени; напротив, он је чинио све што је знао и умео, али све то на један неспретан начин, та |
| о да она буде на његово име.{S} Али што је било, било.{S} О прошлости нећемо говорити.{S} Нисмо |
| према мени ни према матери.{S} Али што је учињено не мења се.{S} Ја нећу да она икада зажали н |
| лно волела, већ као да му се извини што је мислила да је себичан, да не води рачуна о њој.{S} А |
| ла сарадница тако великог листа као што је „Журнал“.{S} Али се не усуди, знала је да јој другар |
| н изађе у предсобље, али не оде као што је она мислила, већ, по одласку пацијента, уђе понова у |
| поче да ради.{S} Није било лако као што је замишљала, јер је немачки језик имао за њу још увек |
| ста.{S} Од ранога пролећа, пре него што је дрвеће и најавило пупољке лишћа, па све до у позну ј |
| а је кући сва задувана.{S} Пре него што је мати и могла да је упита где је била досада, Јелена, |
| оно што је Јелена справила пре него што је отишла у канцеларију.</p> <p>Јелени, гледајући Севић |
| и између часова.{S} Није било чудо што је првога тромесечја имала више двојака него свих остал |
| > о њој и чудио се и жао му је било што је никако нема.</p> <p>— Имала сам много посла у школи |
| оказујући отворено како јој је мило што је Јелена једном попустила.</p> <p>У разговору о овоме |
| ке каквог је она замишљала.{S} Само што је имао браду и наочаре.{S} Онај други, мало мањи, сиро |
| он посматрао онаквим очима.{S} Само што је он био тром, лењ, да и изведе оно што је имао у глав |
| задовољства.{S} Било јој је угодно што је сасвим уз њега, није се отимала његовим пољупцима.{S |
| мисли, а пред очи јој изађе све оно што је читала о мукама радничким у тим јазбинама послодавач |
| е он био тром, лењ, да и изведе оно што је имао у глави.</p> <p>— Ја мислим да он није био лењ, |
| та су нас раставиле, не везујмо оно што је прекинуто, јер би нас чвор увек жуљио.{S} Боље је да |
| еши се најзад.</p> <p>Ручали су оно што је Јелена справила пре него што је отишла у канцеларију |
| ни сама зашто, али осећајући да то што је она имала није она срећа о којој је слушала да се го |
| очима простијега света, ваљда за то што је био анархиста, а анархисте убијају краљеве, турпијам |
| "65" /> је требало да дође.{S} И то што је очекивала осети најзад, на своме грлу.{S} Севић поче |
| ама!</p> <p>Њој је било одвратно то што је он посматра, разгледа као нешто што припада њему, др |
| {S} А она не спава, а не спава зато што је тишти општа друштвена несрећа.{S} Чудно јој је било |
| адиковао.{S} Она је очекивала нешто што је требало тек да дође.{S} Ни пред самом собом није сме |
| а би онда он почео причати о нечему што је њега интересовало.</p> <p>Тако је дошла дубока зима, |
| b n="100" /> од Јованке, која је, пошто је овде онако лепо положила испите, отишла у Ницу, свом |
| , да је казна овако тешка!</p> <p>Пошто је пустила сузама на вољу, поче, у размишљању, да тражи |
| се позна са „анархистима“.</p> <p>Пошто је дуго лупала главу како и чиме да почне, изабра филоз |
| ешто новца слати и Севићу.</p> <p>Пошто је успела, после великих мука и дугих преговарања, да с |
| а привуку поглед чувених анархиста, бар је тако изгледало. </p> <pb n="18" /> <p>Јелена и Мица |
| > <p>Јелена горко заплака.</p> <p>— Зар је, Боже, мој грех тако велики, да је казна овако тешка |
| е брака и људи у браку.</p> <p>— Па зар је то та срећа у браку, о којој маштају девојке? питала |
| био исто онако пуст као и пре.{S} Ветар је цвилео кроз голо грање и витлао суво лишће.</p> <p>К |
| , била увек чисто одевена.</p> <p>Петар је изгубио матер баш кад је свршио основну школу.{S} Дв |
| од куће и ступи у службу.</p> <p>Петар је на занату био врло вредан.{S} Све своје слободно вре |
| једва једном у недељи изашла куда, јер је он сад био врло заузет.{S} Час је остајао дуже у уре |
| ије било лако као што је замишљала, јер је немачки језик имао за њу још увек својих тајни.{S} А |
| тересовало шта је све Јова написао, јер је хтела да се упозна са његовим погледима и идејама.{S |
| о.</p> <p>— Мани се, каква шетња, данас је дан оних који не могу да шетају других дана.{S} Уост |
| икад стигла да да довољно рукописа, час је имао састанак са овом или оном високом личности, — т |
| , јер је он сад био врло заузет.{S} Час је остајао дуже у уредништву, радећи њен посао, јер она |
| ! викну Севић некако пригушено и за час је Јелена била у његовим рукама.{S} Љубио ју је по коси |
| они, говорећи:</p> <p>— Госпођице, свет је пропао, живео свет!{S} На нама двома је да га обнови |
| и стара се да им буде боље.{S} А живот је међутим тако тежак.</p> <p>И Јелени се чињаше да се |
| случајних“ сарадника и „пријатеља“ лист је имао доста.</p> <p>Лист је већ у првоме броју, у врл |
| јатеља“ лист је имао доста.</p> <p>Лист је већ у првоме броју, у врло дугом чланку, напао владу |
| која не само да сама себе издржава, већ је помагала и њега у затвору.</p> <p>— Па хајд’! реши с |
| је наљутила на онога непристојника, већ је, судећи по њеноме смеху, била и задовољна.{S} А можд |
| .{S} Жена у браку није равноправна, већ је изложена ћефу и прохтевима мужа, има просто да га за |
| крива, није тражила ничије друштво, већ је избегавала све и свакога.{S} Кад би видела коју од с |
| али он као да се прилепио уз њу.{S} Већ је осећала његов дах, ужагрен, запахњивала ју је ракија |
| многих „Ти си крива, жено!“ г. Ђорђевић је ипак морао, сам пред собом, признати, да је добар де |
| роз мрачне просторије штампарије, Севић је лако обухвати око паса, као хотећи да је чува да се |
| оме, дођоше и на питање брака.{S} Севић је нападао данашњи брак, наводећи да је неправедан по ж |
| али се није могло ништа више.{S} Севић је спремио документа за обоје.{S} Јелена је на дан венч |
| сваку његову реч, сваки гест.{S} Севић је веровао у Јову као у каквога идола, веровао је да ће |
| е као шетачи који се одмарају.{S} Севић је у себи проклињао непознатога, коме је пало на памет |
| х личности нападнутих у листу.{S} Севић је скоро свакога дана примао по које саопштење, да му ј |
| писао уводне чланке и „чланчиће.“ Севић је био директор, репортер и попуњавао празнине.{S} А „с |
| рсто држао. </p> <pb n="59" /> <p>Севић је још дуго, држећи је у загрљају, причао о својим вели |
| <p>— Пардон, за тренутак!</p> <p>Севић је био пријатно изненађен, што ју је тобож случајно сре |
| Ох, та ја те волим, волим!</p> <p>Севић је и даље декламовао, али га она није слушала.{S} Била |
| а уредништву „В. Журнала“.</p> <p>Севић је био сам, читао је неке коректуре. </p> <pb n="63" /> |
| и дотури неке илустрације.</p> <p>Севић је радио до у сумрак.{S} Онда, обраћајући се Јелени, уп |
| ише ачења него озбиљности.</p> <p>Севић је био син једнога таљигаша, који је свог коњића и таљи |
| ећавајући и своју сарадњу.</p> <p>Севић је тумарао тражећи потребни му новац за покретање листа |
| м свету и била коректор листа.{S} Дугић је писао уводне чланке и „чланчиће.“ Севић је био дирек |
| и како улазе у штампарију.</p> <p>Дугић је често долазио у штампарију и повлађивао је намери Се |
| ко је он био далеко од оне слике, какву је она замишљала.{S} Али није имала куда.</p> <p>— Шта |
| {S} Он осећа да је она баш онаква какву је он жену себи желео.</p> <p>Јелена је ћутала.{S} Заба |
| је нашао једну штампарију, малу, да ју је купио за мале новце, за остатак новца добивеног од њ |
| ћала његов дах, ужагрен, запахњивала ју је ракија, која је баздила из њега.</p> <p>— Натраг! вр |
| и Јову Дугића и његова дела.{S} Мица ју је одвела у антикварницу Томе Јовановића и ту је Јелена |
| шта друго сем равнодушности.{S} Стид ју је било да се она, ни сама не зна како, некада просто н |
| у колико је више дана пролазило, све ју је нешто више вукло да бар оде у уредништво, само да ви |
| просто знала шта пре да чита.{S} Све ју је интересовало, гутала је све.</p> <p>Није заборавила |
| } Навикла се и на његов поглед, који ју је још увек палио и сажизао, али јој није био непријата |
| ј поглед, мушки и дрзак, поглед који ју је палио, није јој био непријатан, али навика да такве |
| ћала да је он посматра погледом који ју је палио.{S} Осећала је да је тај поглед узбуђује, да ј |
| Она је покушавала да се извуче, али ју је он држао чврсто, да је била немоћна и да мрдне.{S} О |
| само док не сврши са испитом.{S} Али ју је он уместо одговора, привлачио себи, обасипао пољупци |
| рукама. </p> <pb n="68" /> <p>И увек ју је случај сачувао најгорега.{S} Наишао би неко и Севић |
| да је била немоћна и да мрдне.{S} Он ју је стезао на своје груди све силније, да јој је дах зас |
| д једа.{S} Говор овога човека вређао ју је, али она не хтеде да буде груба.</p> <p>— Да се удај |
| S} На десетак корака од атељеа чекао ју је Севић.{S} Она хтеде да га прође, али он пристаде уз |
| .</p> <p>У то дође Севић.{S} Сачекао ју је кад је излазила из канцеларије, код Вознесенске цркв |
| још, остани још само мало, преклињао ју је Севић.</p> <p>— Морам.</p> <p>И пођоше, држећи се чв |
| ="111" /> <p>— Како си женице? питао ју је расположено.{S} Има ли муштерија?</p> <p>— Остави се |
| лена била у његовим рукама.{S} Љубио ју је по коси, по лицу, по врату.{S} Она је покушавала да |
| е је неки бес.{S} Собни ваздух гушио ју је.{S} Стаде крај отворена прозора.{S} Тишина, изгледа |
| у будућност.{S} Није ни осетила како ју је Севић ухватио за руку, настављајући причање и милују |
| и у колико се више отимала, у толико ју је Севић чвршће грлио и махнитије љубио.</p> <p>— Ох, Ј |
| о дотле непознато осећање испуњавало ју је и она је малаксавала, остајала у његовом загрљају, и |
| од једа и беса.{S} Као жену вређало ју је понашање Севићево.{S} Долази из затвора, после две г |
| као у вртлогу, а неко миље прожимало ју је од пете до перчина.{S} У ушима су јој још непрестано |
| као према ма коме туђинцу.{S} Болело ју је да у томе човеку није према себи изазивала ништа дру |
| иле његове руке на њеном телу, пекло ју је и жегло.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја, Јелена? пи |
| p>— Дођите, на сваки начин!{S} Скоро ју је преклињао Севић.</p> <p>— Гледаћу, одговори она, пов |
| Севић је био пријатно изненађен, што ју је тобож случајно срео, а тако је много мислио <pb n="6 |
| телесних дражи, није дакле чудо што ју је он посматрао онаквим очима.{S} Само што је он био тр |
| реме за шетњу, после подне.{S} Нешто ју је вукло да изађе.{S} Гушила се у кући.{S} Замишљена и |
| теријал, ваљало је живети, а и Петар ју је већ доста коштао.{S} Она је међутим била тек почетни |
| више ни она не може овако, а и испит ју је испуњавао ужасом.{S} Али како да се то изведе?{S} Ро |
| ашу помоћ.</p> <p>Говорећи ово Севић ју је пажљиво загледао.{S} Поглед му је клизио са Јеленина |
| цијента, првог пацијента, у пракси коју је тек почињала.</p> <p>— Иди сад, обрати се Севићу, им |
| окушаја у уредништву и одвратности коју је осетила.</p> <p>— Ипак ћу отићи још једном.{S} И тра |
| >Јелена узе са стола десетицу, ону коју је малочас примила од свога првога посетиоца, први нова |
| га дана примао по које саопштење, да му је за тај и тај дан одређен претрес по „штампарској кри |
| ић ју је пажљиво загледао.{S} Поглед му је клизио са Јеленина лица на разголићени врат, а одатл |
| кад се тако понаша према њему, који му је лист и подигао.{S} Наљути се и оде.{S} После неколик |
| <pb n="62" /> о њој и чудио се и жао му је било што је никако нема.</p> <p>— Имала сам много по |
| само обедима, а остатак времена био му је за одмор или читање новина.{S} Бригу о деци оставио |
| писа признаницу и изјаву, онако како му је стари Ђорђевић диктирао.{S} Она два господина потпис |
| жи више од три године затвора.{S} То му је била рента од „<title>Народног права</title>“. </p> |
| ара, али је Павић дао Севићу све што му је било потребно да може да ради.</p> <p>Како-тако, тек |
| но али отмено, мушка држања.{S} Глас му је звонак, тон убедљив — чини ми се сви га слушају, ник |
| у Јелену скроз, кроз хаљину.{S} Глас му је лако подрхтавао и скоро сваку фразу понављао је.{S} |
| о вама мислио! уздахну Севић, а глас му је био тужан, тужан.</p> <p>И Севић, уздрхтала гласа, п |
| собан да живи од свога рада.{S} Отац му је међутим био умро, а кућица продата за дугове.{S} Од |
| ела сам и један превод.</p> <p>— О чему је тај рукопис ?</p> <p>— Наслов је „О Богу“.</p> <p>— |
| , затече Јелену очајну.{S} Видев у чему је ствар, набра незадовољно обрве.</p> <p>— Што си траж |
| на исприча полицијском чиновнику у чему је ствар и замоли га да је узме у заштиту од мужа, који |
| дођоше и на име Јове Дугића.{S} Јелену је интересовало шта је све Јова написао, јер је хтела д |
| лици, свежији него у радионици, запахну је у лице.{S} Била је као у бунилу, сва разочарана.{S} |
| силније, да јој је дах застајао.{S} Њу је одвратност према њему нагонила да се отима, а опет ј |
| сети Севићевих погледа, који као да су је свлачили.{S} Опет јој беше некако нелагодно, али не |
| Журнала</title>“, ревноснија него да су је плаћали.{S} С муком је код куће преводила поједине с |
| Она није волела Севића, нимало, али су је к њему вукли навика да редовно буде са њим и сећање |
| а, није изазивала пажњу укућана, јер су је сви знали као врло ћудљиву.{S} Запиткивати је значил |
| роз прсте, а кад су ова поодрасла, нису је већ много ни питала.</p> <p>После много уздисања и х |
| слабе и имала.</p> <p>Али сад шта је ту је.</p> <p>Увиђајући да није само Јелена крива, хтео је |
| а ту борбу нисам познала, али шта је ту је.</p> <p>Дођоше до Државног Савета.{S} Јелена застаде |
| ела у антикварницу Томе Јовановића и ту је Јелена, за незнатне новце, добила сва дела Јовина, п |
| Дочекаше га стојећи, озбиљно.{S} Севићу је било као да улази у лавовски кавез, подрхтавао је, н |
| бала неколико дана, ломила се.{S} Страх је осећала пред доношењем такве једне одлуке, која би и |
| се прилика није указивала.{S} Виђала их је кад год би изашла на Калемегдан.{S} Увек високо дигн |
| апију, пажљиво загледајући врата, којих је било лево и десно.{S} Једна беху отворена и Јелена с |
| у јој излазили сви тренуци среће, којих је, авај, било тако мало, — и долазећи до закључка да ј |
| публицистом, били су ван себе.{S} Отац је одмах отрчао у полицију, да покуша шта се може, али |
| Мани је, опет су јој дошле лутке, знаш је већ! убаци друга.</p> </div> <pb n="19" /> <div type |
| меран је да покрене библиотеку за децу, јевтине књижице, које би излазиле два пута месечно, на |
| она хоће све ново, кад је половно много јевтиније.</p> <p>Уселише се и наместише.{S} Кад је Јел |
| лена је била ван себе.{S} Дрхтала је од једа и беса.{S} Као жену вређало ју је понашање Севићев |
| за њега?</p> <p>Јелена гризаше усне од једа.{S} Говор овога човека вређао ју је, али она не хт |
| озвавши Јелену.{S} Вратио се касно, сав једак не толико због неспособности Јеленине за рад, већ |
| е.</p> <p>Пред њима су била два шетача: један висок, крут, правих рамена, други мањи, шепав, ко |
| стазом, ишла су двојица младих људи.{S} Један од њих висок, онакав од прилике каквог је она зам |
| о све што је знао и умео, али све то на један неспретан начин, тако да се видело да он то тако |
| зовао око ње.</p> <p>Најзад се појави и један радознали жандарм, случајно баш са те линије.</p> |
| а да видим шта је с њим, а донела сам и један превод.</p> <p>— О чему је тај рукопис ?</p> <p>— |
| дубоко разочарење.</p> <p>— Донела сам један рад за омладински део „<title>Журнала</title>“.</ |
| ине која још није радила, она виде како један од оних црних људи ухвати једну девојку за раме, |
| еколико дана предала уреднику г. Павићу један свој рукопис, па сам хтела да видим шта је с њим, |
| /p> <p>Баш у то време претрпела сам још један удар.{S} Севића, с којим већ одавно нисам била <p |
| 7" /> <!-- <div type="novel"> --> <head>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</head> <pb n="8" /> <pb n="9" /> <div t |
| pb n="3" /> <p>ДРАГОМИР ШИШКОВИЋ</p> <p>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> |
| pb n="5" /> <p>ДРАГОМИР ШИШКОВИЋ</p> <p>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> |
| > <pb n="34" /> <p>— Проза, филозофија, једва протепа Јелена.</p> <p>Пауза.</p> <p>— Да видимо, |
| а писање.{S} Нема тишина, само се чује, једва, како пера клизе по глаткој хартији.{S} Даље је з |
| јим надлештвом у Ниш, где сам, Бога ми, једва излазила на крај са својом платом.{S} Зараде коју |
| {S} Јелена, која га је чекала на улици, једва га стиже.{S} Дуго је требало док се Севић мало пр |
| ду полако, разговарајући скоро шапатом, једва сами себе чују.{S} Врло често ништа не говоре, ал |
| одне до вечери превела је, ко зна како, једва десетак реченица.{S} А сутра треба да је рукопис |
| ам.</p> <p>— Остали су... у Крагујевцу, једва протепа отац, с муком се уздржавајући да не зајец |
| о јој се да то пре подне нема краја.{S} Једва дочека подне и оде оцу.</p> <p>Кад је све исприча |
| мах покаја.{S} Био је трештен пијан.{S} Једва се држао на ногама, спотицао, се, закрвављених оч |
| о ће?</p> <p>У Јелени је све кипело.{S} Једва се уздржавала да га не ухвати за гушу и задави, т |
| а претња, као смртна опасност.</p> <p>— Једва те нађох, рече јој, а чуо сам да си дошла.{S} Как |
| ектричне сијалице.{S} У полутами Јелена једва примећиваше како промичу силуете.{S} После јој се |
| 2"> <head>II.</head> <p>Сутрадан Јелена једва дочека време за шетњу, после подне.{S} Нешто ју ј |
| хну руком. </p> <pb n="20" /> <p>Јелена једва сачека да прође највећа жега, па оде Мици.{S} Зат |
| оше четири месеца, за које се време она једва снашла у новом положају.{S} Никаква изгледа није |
| самом собом није смела да призна да је једва и жељно очекивала оно што <pb n="65" /> је требал |
| ачару.{S} Купише и ствари.{S} Јелена је једва намолила Севића да купе све ново, а не половно у |
| врата.</p> <p>Једнога дана, пошто га се једва била отресла, Јелена пође кући на ручак.{S} На де |
| ке и пиљећи једно у друго.{S} А њен муж једва је и гледа.{S} Увек се нешто жури или је забринут |
| а јунака!</p> <p>Севић, сав преплашен и једва владајући собом, клањаше се лево и десно, не знај |
| р не онолико као раније.{S} Са мужем би једва једном у недељи изашла куда, јер је он сад био вр |
| </p> <p>— Да ти право кажем, о томе сам једва и мислила.{S} Не разумем твоје питање.</p> <p>— К |
| е да и она што ради.{S} Севић као да то једва дочека и пошто се договорио са својим уредником, |
| евићевим загрљајима и пољупцима.</p> <p>Једва би чекала да падне сумрак, па би трчала својој кл |
| ако мирно једе, поче да кипи у души.{S} Једе, а и не упита је како је издржала две године овакв |
| <p>Јелени, гледајући Севића како мирно једе, поче да кипи у души.{S} Једе, а и не упита је как |
| ек, — „човек“ као заједничко име људске јединке без обзира на пол — зар човек нема права да бир |
| .{S} Данашњи брак није удруживање двеју јединки, сродних по физичким <pb n="54" /> и интелектуа |
| , које је Јова скоро увек обарао једном једином реченицом:</p> <p>— Ствар стоји друкчије.</p> < |
| уму, Јелена и Севић одмах седоше на ону једину, заборављену клупу.</p> <p>Седели су тако ћутећи |
| ћина.{S} Одмах би бацио на сто динар, а једио од деце узимало би новац и боцу и трчало по ракиј |
| и врата, којих је било лево и десно.{S} Једна беху отворена и Јелена спази колутове штампарске |
| зо оду у неврат!</p> <p>У очи Ивањ-дана једна група младих девојака беше се растурила по Кошутњ |
| , прискочи Севић и Јелена осети како је једна рука лако додирну око паса, онако као што чинимо |
| инара, то је Јеленин део материнства, и једна хиљада динара на име удомљења.{S} Сматрам да је Ј |
| ћаскале о овоме или ономе, задиркујући једна другу.</p> <p>— Шта је, Јелена, шта си се ућутала |
| > <p>И младе девојке почеше да доказују једна другој да ли удадба смета или не смета довршењу ш |
| чање и скакање, ваљање по трави.</p> <p>Једна међу њима одвајаше својим несташлуком.{S} Ниједно |
| а видео трезна или пијана — увек је био једнак.</p> <p>Његов улазак у кућу личио је пре на стро |
| га пута нити језиве призоре који су нам једнако били пред очима.{S} То су ти други већ причали. |
| с каквим образом тражиш новаца од мене, једне жене, којој си загорчао живот?</p> <p>— Дај бар н |
| ју ће страну.{S} Кад је пролазила поред једне машине која још није радила, она виде како један |
| ви.{S} Ту, испред киоска, прођоше поред једне клупе, свакако заборављене, јер су све остале бил |
| } Страх је осећала пред доношењем такве једне одлуке, која би имала да из основа промени њен жи |
| народ у мраку и незнању.{S} У допису из једне вароши говорило се о једном владици, који је трча |
| о одвратно.{S} Нећу чак да вам речем ни једне речи прекора.{S} Звао сам вас ради друге ствари.{ |
| </p> <p>Двојица младих људи, дошавши до једне клупе, седоше, скинувши капе.{S} Густа дуга коса |
| те.{S} Знате, ми новинари пишемо само с једне стране табачића, то је због слагача, па бих вас м |
| да оде још једном, последњи пут.</p> <p>Једне вечери Јелена заседе и преведе, с тешком муком, с |
| го до да пође, праћена радозналцима.{S} Једни су осуђивали њу, а други су тврдили да је онај чо |
| води прву реч.{S} Мушко, женско, све је једно, обоје имају подједнаких права на живот.{S} И зар |
| ногом да удари непристојника.{S} Али и једно и друго били су далеко од тога да покажу какав гњ |
| ше у вис.</p> <p>Како већ нису знали ни једно ни друго о чему да говоре, Јелена климну главом у |
| који шетају држећи се за руке и пиљећи једно у друго.{S} А њен муж једва је и гледа.{S} Увек с |
| еби и дошла сам до закључка да ми нисмо једно за друго.{S} То смо уосталом одавно обоје увидели |
| у воз до Земуна.{S} Одатле су отишли у једно оближње село, где је Севић већ раније био спремио |
| венчања.{S} А у случају да не пристају једно уз друго, није им тешко растати се.</p> <p>Јелена |
| је како је тај и тај виши официр пребио једног војника.</p> <p>И тако сваки број.</p> <p>Лист с |
| ће она моћи издржати? питала се.</p> <p>Једног дана ето ти опет Севића.{S} Јелена му пружи пети |
| азио да може почети и са мање новца.{S} Једнога дана објави да од тога и тога дана почиње издав |
| сејаности и повучености.</p> <p>Поподне једнога дана, идући са Мицом у школу, срете Севића.{S} |
| p> <p>— Морамо тражити други стан, рече једнога дана Петар.{S} Газдарица ми је казала да не вол |
| его озбиљности.</p> <p>Севић је био син једнога таљигаша, који је свог коњића и таљиге купио но |
| у стању да га радиш ?{S} За уредништво једнога свакодневнога листа мора се преводити брзо, као |
| оме „<title>В. Журналу</title>“.</p> <p>Једнога дана дође опет с Мицом пред уредништво.{S} Али |
| , он би бесомучно лупао у врата.</p> <p>Једнога дана, пошто га се једва била отресла, Јелена по |
| ах седао на пристојно одстојање.</p> <p>Једнога дана, кад се Јелена с тешком муком одбранила од |
| И да ли ће моћи овако издржати.</p> <p>Једнога дана Севић дође кући раније, сав радостан.{S} И |
| и друга према своме инстинкту?{S} Треба једном пресећи обичај мираза и бракова из рачуна.{S} Ср |
| нолико као раније.{S} Са мужем би једва једном у недељи изашла куда, јер је он сад био врло зау |
| , које би излазиле два пута месечно, на једном табаку.{S} За ту библиотеку треба преводити само |
| отворено како јој је мило што је Јелена једном попустила.</p> <p>У разговору о овоме и ономе, д |
| о, управо долазила је до капије, чак је једном и ушла, али се, уплашена, одмах извукла.{S} Чини |
| p> <p>— Ово треба што пре удавати, рече једном отац.</p> <p>— Па још није школу свршила, примет |
| бављу ...</p> <p>Дугић и Севић скренуше једном стазом, крај самога градског платна, куда их Јел |
| на цео дан.{S} Мора се отићи, ма само и једном годишње.</p> <p>Али су највернији посетиоци, и н |
| У допису из једне вароши говорило се о једном владици, који је трчао за световним уживањима.{S |
| мишљење, које је Јова скоро увек обарао једном једином реченицом:</p> <p>— Ствар стоји друкчије |
| и је трчао за световним уживањима.{S} У једном „чланчићу“ регистровано је како је тај и тај виш |
| , али је ипак горела од жеље да оде још једном, последњи пут.</p> <p>Једне вечери Јелена заседе |
| је осетила.</p> <p>— Ипак ћу отићи још једном.{S} И тражићу баш самога Севића. </p> <pb n="38" |
| завиделе, а неке је се клониле.</p> <p>Једном Јелена баш да уђе у уредништво, а Севић испаде п |
| и преведе, с тешком муком, с немачкога једну причицу, кратку и просту.{S} Сутрадан око пет сат |
| огла пратити.{S} Она се врати и седе на једну клупу близу изласка.</p> <p>— И они говоре о „<ti |
| /p> <p>— Мицо, ходи овамо! позва Јелена једну другарицу.</p> <p>— Нећу, скочићеш на мене и пова |
| а, само иди, — и Јелена му тутну у шаке једну новчаницу и изгура га.</p> <p>Севић поче да прого |
| де како један од оних црних људи ухвати једну девојку за раме, скоро за груди.{S} Ова се закико |
| радостан.{S} Исприча одмах да је нашао једну штампарију, малу, да ју је купио за мале новце, з |
| У пролеће 1919. године Београд је добио једну нову зубну лекарку — Јелену.</p> <p>Почела је рад |
| ђиваше Севић листајући рукопис.{S} Само једну примедбу, дозволите.{S} Знате, ми новинари пишемо |
| у.</p> <p>После неколико корака уђоше у једну полумрачну просторију.{S} По где-где гореле су ел |
| од материне смрти, а отац доведе у кућу једну младу жену, која га је, изгледало је, довела у ре |
| к приђе другој машини.</p> <p>Јелена чу једну крупну псовку, па онда као да нешто пуче.{S} То ј |
| ћу да ти описујем тегобе тога пута нити језиве призоре који су нам једнако били пред очима.{S} |
| ко као што је замишљала, јер је немачки језик имао за њу још увек својих тајни.{S} Али како су |
| > са извесним знањем рускога и немачког језика.{S} Ступи одмах у „<title>В. Журнал</title>“ као |
| и могла да је упита где је била досада, Јелена, чинећи се расположена, исприча како је била код |
| жегло.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја, Јелена? питао је Севић.{S} Хоћеш ли да будеш моја звезд |
| а дана, пошто га се једва била отресла, Јелена пође кући на ручак.{S} На десетак корака од атељ |
| за собом.</p> <p>Занета својим мислима, Јелена није обраћала пажњу куда иде.{S} Нађе се пред ул |
| очитала у новинама вест о помиловањима, Јелена тек тада поче мислити о томе, како ће јој бити м |
| диркујући једна другу.</p> <p>— Шта је, Јелена, шта си се ућутала ? питале су другарицу, која ј |
| , а оне ће за њима.</p> <p>— Шта ти је, Јелена? питала је нежно.</p> <p>— Ништа, Мицо, али бих |
| ве своје другарице.</p> <p>— Шта ти је, Јелена, те си тако црвена.{S} Као да си сад из казана? |
| елена. </p> <pb n="22" /> <p>— Мрзи ме, Јелена, остани овде, бранила се другарица.</p> <p>— Уве |
| али ни једно ни друго о чему да говоре, Јелена климну главом у знак поздрава и окрете се да пођ |
| не погледавши их.{S} Кад већ одмакоше, Јелена позва Мицу да и оне прошетају.</p> <p>— Боље би |
| зак.</p> <p>Кад виде да јој он прилази, Јелена се одвоји од Мице, добацујући јој:</p> <p>— Пард |
| диља?</p> <p>Шљунак зашкрипа у близини, Јелена и Севић се тргоше и седоше као шетачи који се од |
| за њом. </p> <pb n="96" /> <p>— Слушај, Јелена, поче он.{S} Кад смо се нас двоје удружили за за |
| што поправити.{S} Понеки пут, у сумрак, Јелена је мислила о будућности.{S} Чинило јој се страшн |
| малог затезања.</p> <p>— Ох, хвала вам, Јелена, хвала! викну Севић некако пригушено и за час је |
| /title>“.</p> <p>Долазећи у уредништво, Јелена је за Севићевим столом врло често затицала и Јов |
| .{S} Радије у смрт</p> <p>— Немој тако, Јелена!{S} Сети се да си ме некад волела, сети се како |
| ћево извело пред очи.</p> <p>— Па лепо, Јелена, настави поново Севић, ви велите да и у нас има |
| p> <p>Као по неком прећутном споразуму, Јелена и Севић одмах седоше на ону једину, заборављену |
| тио до врата.</p> <p>Изишавши на улицу, Јелена није знала на коју ће страну.{S} Онако насумце п |
| е грлио и махнитије љубио.</p> <p>— Ох, Јелена, шапутао је Севић гушећи се пољупцима, ја сам лу |
| , затворених очију.</p> <p>— Ти спаваш, Јелена? упита Мица.</p> <p>Јелена уздахну дубоко.</p> < |
| <p>— Па шта онда хоћеш?</p> <p>— Видиш, Јелена, ја сам имао у своме животу доста тешких моменат |
| амо за себе, не гледајући ни у кога.{S} Јелена је често, с Милицом, ишла близу њих, само да уло |
| аћаће се четрдесет динара од табака.{S} Јелена пристаде одмах, сматрајући да је плаћена сјајно, |
| нико није ни слутио о тим посетама.{S} Јелена је обично казивала матери да иде овој или оној д |
| .</head> <p>Прошло је неколико дана.{S} Јелена је марљиво учила своје лекције, силом се отимају |
| давао <pb n="67" /> довољно заклона.{S} Јелена поче да бежи од школе, у којој је незадовољство |
| е.</p> <p>Дођоше до Државног Савета.{S} Јелена застаде, хотећи да скрене својој кући.</p> <p>— |
| > <p>Једног дана ето ти опет Севића.{S} Јелена му пружи петицу, али он рече да хоће унутра, јер |
| вао и скоро сваку фразу понављао је.{S} Јелена се осећала нелагодно под тим погледом и крв јој |
| Севић је спремио документа за обоје.{S} Јелена је на дан венчања раније отишла од куће, рекавши |
| ко дође почетак нове школске године.{S} Јелена пође у VIII разред.{S} За неколико месеци ваљало |
| уштвене прилике у земљи и на страни.{S} Јелена је не слушала него гутала Јовина разлагања о раз |
| егде на Врачару.{S} Купише и ствари.{S} Јелена је једва намолила Севића да купе све ново, а не |
| На Саборној Цркви искуца девет сати.{S} Јелена скочи.</p> <p>— Лаку ноћ, рече, морам брзо кући. |
| </p> <p>Седели су неко време ћутећи.{S} Јелена је осећала да је он посматра погледом који ју је |
| потписали своје радове псевдонимом.{S} Јелена је из разних књига вадила „мисли“ и „ситнице“, п |
| Излете као из топа и полете улицом.{S} Јелена, која га је чекала на улици, једва га стиже.{S} |
| да жели да продужи заједнички живот.{S} Јелена одби и изјави <pb n="117" /> да не може да га гл |
| head> <p>Док је Севић био у затвору.{S} Јелена је била мирна.{S} Молила се Богу да буде осуђен, |
| ствари желели. </p> <pb n="64" /> <p>— Јелена, поче најзад Севић, зашто вас није било ово неко |
| и главу и жустро пође вратима.</p> <p>— Јелена, чекај да се договоримо, повика Мица за њом.</p> |
| на је била ван себе од љутине.</p> <p>— Јелена, поче Севић, ја сам се решио.{S} Ми ћемо живети |
| је косу, прислањао главицу уз груди, а Јелена се подавала томе умиљавању. </p> <pb n="47" /> < |
| даље.</p> <p>— Мицо, ходи овамо! позва Јелена једну другарицу.</p> <p>— Нећу, скочићеш на мене |
| п...</p> <p>— Слушај, Петре, прекиде га Јелена, ја сам од јуче до сада размишљала о себи и теби |
| у туђе ствари, окупила око њих, тако да Јелена није могла да изађе из круга који се образовао о |
| ажим признаницу на обе суме и изјаву да Јелена нема ништа више да тражи.{S} Изволите за онај ст |
| врло често затицала и Јову.{S} Спочетка Јелена није смела пред њим ни уста да отвори, али се по |
| , прилазећи све ближе месту где је била Јелена, па најзад седе уз њу.</p> <p>— Шта си хтела? уп |
| риметно су се тресле.{S} Где ли је била Јелена да види свога јунака!</p> <p>Севић, сав преплаше |
| о до горе, наваљивала је и скоро молила Јелена.</p> <p>Мица опет попусти и пођоше.</p> <p>Пред |
| 70" /> су се одмах.{S} Писмо родитељима Јелена је написала дан раније и предала га пошти.{S} Св |
| нешто наређивао, али услед лупе машина Јелена није могла ништа разабрати.{S} Појави се некакав |
| > <p>— Проза, филозофија, једва протепа Јелена.</p> <p>Пауза.</p> <p>— Да видимо, па ћемо штамп |
| сваком редом.</p> <p>Није била лепа та Јелена Ђорђевићева, али није била ни ружна.{S} Омалена |
| м, где је канцеларија уредништва? упита Јелена, прибирајући сву своју храброст и гутајући пљува |
| Мица грохотом.</p> <p>— На кога? упита Јелена мало зачуђена</p> <p>— Па на онога Јову Дугића, |
| /> <p>— А да ли ћете га штампати? упита Јелена бојажљиво.{S} У ствари, у грудима јој се разлева |
| тру.</p> <p>— Па зар ја да кувам? упита Јелена бојажљиво и с неверицом.</p> <p>— Па ваљда нећу |
| </p> <p>— Ко је онај мали са њим? упита Јелена.</p> <p>— То је Петар Севић, интимус Јовин, који |
| — Клипан, рече ова.</p> <p>— Што? упита Јелена, која ту погрду схвати скоро као увреду за себе. |
| х очију, прљав.</p> <p>— Шта ћеш? упита Јелена.</p> <p>— Тебе, пелтечио је Севић, хватајући је |
| > <p>— А ти не мислиш да излазиш? упита Јелена.</p> <p>— Куда бих?{S} Уморна сам од јуче, а и о |
| јер никада није обраћао пажњу на то шта Јелена ради, с ким се дружи, шта чита.{S} Он се задовољ |
| ар ти је он пречи него жена ? не могаде Јелена да се уздржи, а да не упита. </p> <pb n="93" /> |
| о, позва је.</p> <p>— Хајдемо, пристаде Јелена.</p> <p>Пођоше мрачним улицама у разговору.{S} Г |
| </p> <p>— То није могуће, бранила га је Јелена.{S} Он је толико озбиљан, да и не мисли на те гл |
| на.</p> <p>— Па случајно, бранила га је Јелена.</p> <p>— Случајно, а што тако не удари кога чов |
| инара на име удомљења.{S} Сматрам да је Јелена тиме потпуно измирена и од вас тражим признаницу |
| ца.</p> <p>— Не, само то не! цвилела је Јелена у Севићевим рукама. </p> <pb n="68" /> <p>И увек |
| .</p> <p>— Да останемо, Мицо, молила је Јелена.</p> <p>— Па време је да идемо кући, ено сунце в |
| занима.{S} Видиш, молим те, мислила је Јелена, та гуска је у стању да разуме и такве ствари, а |
| p> <p>Уселише се и наместише.{S} Кад је Јелена видела како јој стан изгледа, дошло јој је да за |
| ло химну животу и љубави.</p> <p>Сад је Јелена са Севићем ишла и у Топчидер, јер им Калемегдан |
| ше до улице Краљевића Марка, у којој је Јелена становала, она скрете, а он за њом.{S} Тако су д |
| гледима на живот, на брак, — све што је Јелена већ давно била чула из његових уста.</p> <p>— Бу |
| зујући отворено како јој је мило што је Јелена једном попустила.</p> <p>У разговору о овоме и о |
| се најзад.</p> <p>Ручали су оно што је Јелена справила пре него што је отишла у канцеларију.</ |
| икну Севић некако пригушено и за час је Јелена била у његовим рукама.{S} Љубио ју је по коси, п |
| у антикварницу Томе Јовановића и ту је Јелена, за незнатне новце, добила сва дела Јовина, поче |
| p> <p>За све време од одласка из Србије Јелена није мислила о њему.{S} Уопште није више рачунал |
| ели?</p> <p>После онако ласкаве похвале Јелена чисто осети неко сажаљење према мршавоме преводу |
| при тим речима чудно, животињски, да се Јелена ужасавала, осећајући како његови загрљаји постај |
| о.{S} Речи су му клизиле са усана да се јелена чудила.{S} Био би то најидеалнији брак у свету, |
| одстојање.</p> <p>Једнога дана, кад се Јелена с тешком муком одбранила од насртаја, Севић јој |
| атиш пажњу.</p> <p>Сутрадан, баш кад се Јелена спремала да лође на ручак, упаде Севић у атеље.{ |
| ретка.</p> <p>— Молим вас, обрати му се Јелена, овај човек ме напада и вређа.{S} Молим вас да г |
| дугим ноћима.{S} Своје школске предмете Јелена је радила врло мало: пред први час и између часо |
| /p> <pb n="66" /> <p>— Морам кући, рече Јелена.</p> <p>— Немој још, остани још само мало, прекл |
| и ми се да је он нешто изванредно, поче Јелена, као читајући.{S} Његове способности су више нег |
| ој Мица.</p> <p>— Ходи, нећу! увераваше Јелена.</p> <p>Мица настави брати цвеће, прилазећи све |
| то сметало, што бих се удала? изазиваше Јелена.</p> <p>— Прво, муж...</p> <p>— Шта има да ми см |
| о не бисмо одмах разговарали? изазиваше Јелена.</p> <p>— За то што морам сад одмах да идем, јер |
| ића.</p> <p>— Сама ћу, морам брзо.{S} И Јелена потрча.</p> <p>Стигла је кући сва задувана.{S} П |
| нтроп, да...</p> <p>— На, само иди, — и Јелена му тутну у шаке једну новчаницу и изгура га.</p> |
| будемо и захвалне.{S} Ја бих све то — и Јелена рукама показа како би све то изврнула.</p> <p>— |
| лево и десно.{S} Једна беху отворена и Јелена спази колутове штампарске хартије.{S} Крај прозо |
| о протурио руку кроз одшкринута врата и Јелена би му у њу ставила динар-два, после чега је он о |
| одавачким. </p> <pb n="35" /> <p>Мица и Јелена иђаху неко време ћутећи, па се растадоше и свака |
| уди своје другарице, не задржаваше је и Јелена се врати, али убрзо скрете ка уредништву „В. Жур |
| <p>Али и такав живот досади, па га се и Јелена засити.{S} Читав дан био јој је неиспуњен и она |
| <p>— Овуда, госпођице, прискочи Севић и Јелена осети како је једна рука лако додирну око паса, |
| маћи посао, да кува и плете...</p> <p>И Јелена с презирањем помисли на то, како Мица помаже мат |
| анта у Министарству Финансија.</p> <p>И Јелена поче, као практикант, да од свога рада издржава |
| а посукта дах врео као пламен.</p> <p>И Јелена склопи очи, предајући се слатким сањаријама млад |
| а ни та парница вечито трајати, настави Јелена.{S} Боље ми је да се и кад-тад ослободим тога чо |
| оворимо, повика Мица за њом.</p> <p>Али Јелена изађе и залупи врата за собом.</p> <p>Занета сво |
| књигу, па се спремај да изађемо, навали Јелена. </p> <pb n="22" /> <p>— Мрзи ме, Јелена, остани |
| p> <p>— Свирепости послодаваца! помисли Јелена и намах јој се учини да разуме мржњу радника пре |
| >— Као „<title>На дну</title>“, помисли Јелена, не знајући ни сама зашто, кад је ту ствар знала |
| Биће да је ово неки надзорник, помисли Јелена и приђе му.</p> <p>— Шта ћете ви, госпођице ? уп |
| е су електричне сијалице.{S} У полутами Јелена једва примећиваше како промичу силуете.{S} После |
| дном, последњи пут.</p> <p>Једне вечери Јелена заседе и преведе, с тешком муком, с немачкога је |
| title>Сањина</title>“.</p> <p>Те вечери Јелена је била некако радосна и задовољна сама собом.{S |
| > <p>— Ја ?{S} Ја бих, мислим! одговори Јелена после малог затезања.</p> <p>— Ох, хвала вам, Је |
| лициста.</p> <p>— Ђорђевићева, одговори Јелена и прими пружену јој руку.</p> <p>— Госпођица је |
| ла узбрдо, па сам се задихала, одговори Јелена, решавајући се у себи да ли да повери слатку тај |
| евић.</p> <p>— Верујем да има, одговори Јелена.</p> <p>— Ја не познајем ниједну, настави Севић |
| Важно? упита.</p> <p>— Важно, одговори Јелена.</p> <p>— Посао? упита он опет.</p> <p>— Посао, |
| их идеја које сам чула од тебе, примети Јелена јетко.{S} Сад је на мене ред да кажем: о прошлос |
| твори човечанства.</p> <p>Да се међутим Јелена упитала у чему се састоји друштвена несрећа, шта |
| C6"> <head>VI.</head> <p>С тешком муком Јелена се за неколико дана отимала да не оде у уредништ |
| ле, а неке је се клониле.</p> <p>Једном Јелена баш да уђе у уредништво, а Севић испаде пред њу. |
| р верујеш у те враџбине? упита одједном Јелена.</p> <p>— Какве враџбине ?{S} Плетем венац за ку |
| 19200_C2"> <head>II.</head> <p>Сутрадан Јелена једва дочека време за шетњу, после подне.{S} Неш |
| кад ти нећу ни доћи.</p> <p>Рекавши ово Јелена дохвати свој шешир, наглим покретом покри главу |
| је ту је.</p> <p>Увиђајући да није само Јелена крива, хтео је да се покаже правичан.{S} После д |
| о „Филозофије бројева“.{S} Читала је то Јелена, али некако тешко и с муком.{S} Није ту било јас |
| а кога другог, свеједно.</p> <p>— А што Јелена? питала је Мица, чисто заплашена тугом која је и |
| >— Ја бих се, Бога ми, удала, поче опет Јелена.</p> <p>— Пре него што свршиш школу?</p> <p>— Шк |
| циљу да јој извуче који грош.{S} Ако му Јелена не би отворила, он би бесомучно лупао у врата.</ |
| ..</p> <p>— Сместа да си отишао! дрекну Јелена, лупнувши ногом о под, а очи јој севаху.</p> <p> |
| ти леп и ведар...</p> <p>— Никад! викну Јелена.{S} Радије у смрт</p> <p>— Немој тако, Јелена!{S |
| <p>— Па зар ја да ти купим одело? цикну Јелена.</p> <p>— Па ти имаш новаца.{S} Да ја имам, а да |
| ијан и да јој није муж.</p> <p>У кварту Јелена исприча полицијском чиновнику у чему је ствар и |
| м, крај самога градског платна, куда их Јелена није могла пратити.{S} Она се врати и седе на је |
| гове дрхтаве руке продиру и тамо где их Јелена није желела.{S} Осећала је како и њу обухвата та |
| и одмахну руком. </p> <pb n="20" /> <p>Јелена једва сачека да прође највећа жега, па оде Мици. |
| додељено Севићу. </p> <pb n="30" /> <p>Јелена је увиђала да сад има начина да се позна са „ана |
| га будемо среле. </p> <pb n="15" /> <p>Јелена ћуташе, задубљена у снове о своме будућем, а Миц |
| е тако изгледало. </p> <pb n="18" /> <p>Јелена и Мица нађоше своје другарице код трамвајске чек |
| ме, па ћеш чути. </p> <pb n="118" /> <p>Јелена приклопи врата и закључа их.{S} Али Севић удараш |
| } Шта знаш друго? </p> <pb n="78" /> <p>Јелена оћута, јер и није знала шта би му одговорила.{S} |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јелена није знала шта је то љубав.{S} Према Севићу није |
| :id="SRP19200_C3"> <head>III.</head> <p>Јелена поче да чита.{S} Читала је без избора и разбора, |
| ml:id="SRP19200_C5"> <head>V.</head> <p>Јелена је постала ревностан сарадник „<title>В. Журнала |
| id="SRP19200_C14"> <head>XIV.</head> <p>Јелена горко заплака.</p> <p>— Зар је, Боже, мој грех т |
| е волим, да то не могу исказати!</p> <p>Јелена је, затворених очију, лежала на његовим грудима, |
| зим из Бугарске... из ропства...</p> <p>Јелена узе са стола десетицу, ону коју је малочас прими |
| , биоскопске листе, посетнице...</p> <p>Јелена је свако по подне одлазила у штампарију, да што |
| е у варош да купиш шта ти треба.</p> <p>Јелена му се обисну о врат, не за то што га је силно во |
| о то задиркивање, та мушка рука.</p> <p>Јелена се сети неких својих снова.</p> <p>Осећала је ка |
| са што је читкије и лепше могла.</p> <p>Јелена је замишљала да је уредништво листа велика и пра |
| признаницу и — показа јој врата.</p> <p>Јелена, без речи и ван себе, изађе.</p> <p>Сутрадан јој |
| о, стазама где нема много света.</p> <p>Јелена, ништа не мислећи, пође за њима.{S} Они су се не |
| а за душу и срце нико и не пита.</p> <p>Јелена је ћутала, не хотећи да растера лепе слике, које |
| > <p>— Шта си хтела? упита Мица.</p> <p>Јелена не одговори, а Мица извади из џепа конац и поче |
| — Ти спаваш, Јелена? упита Мица.</p> <p>Јелена уздахну дубоко.</p> <p>— Не спавам, али сневам.< |
| рећи брату да га мало преслиша.</p> <p>Јелена не хтеде више да говори о томе, јер јој је било |
| и пруживши руку некако иза себе.</p> <p>Јелена му утури рукопис у руку.</p> <p>Уредник га узе, |
| екога да пропустимо испред себе.</p> <p>Јелена тек сад пође изласку.{S} Кад дође до врата, окре |
| вица имало је тек да се пресуде.</p> <p>Јелена покуша да издаје лист сама, уз припомоћ сарадник |
| ти шешир, климну влавом и изађе.</p> <p>Јелена је била ван себе.{S} Дрхтала је од једа и беса.{ |
| ибојавајући се да је ко не чује.</p> <p>Јелена слушаше оне звучне речи, нове мисли и друкчије с |
| и ће наћи начина да јој помогне.</p> <p>Јелена послуша и г. Н. Н. јој изради да буде постављена |
| .{S} Хоћу да будеш увек уз мене.</p> <p>Јелена је осећала да више ни она не може овако, а и исп |
| ени да код куће преводи фељтоне.</p> <p>Јелена, сва срећна, приону на посао, верујући да почиње |
| друго, није им тешко растати се.</p> <p>Јелена га је слушала и најрадије би му поставила питање |
| је могуће и да се уда кад хоће.</p> <p>Јелена лежаше на страни, савивши мало главу, затворених |
| тампарију пописаше и запечатише.</p> <p>Јелена остаде без игде ичега, само са својим разочарење |
| p>И уредник приђе другој машини.</p> <p>Јелена чу једну крупну псовку, па онда као да нешто пуч |
| длазио, да се ускоро опет врати.</p> <p>Јелена је била у очајању.{S} Докле ће то тако трајати и |
| стадоше и свака оде својој кући.</p> <p>Јелена је била разочарана у својим идеалним замишљањима |
| а учествују у борби за опстанак.</p> <p>Јелена је од брака очекивала много, али шта управо није |
| ква какву је он жену себи желео.</p> <p>Јелена је ћутала.{S} Забацивши главу на наслон клупе он |
| се венчати у некоме селу, преко.</p> <p>Јелена се колебала неколико дана, ломила се.{S} Страх ј |
| рачунавајући колико кошта одело.</p> <p>Јелена стајаше као скамењена.{S} Пара није имала, бар н |
| етне очи гледале би је прекорно.</p> <p>Јелена је горела од жеље да се упозна било с њим, било |
| текст и диктираше Јелени у перо.</p> <p>Јелена сасвим престаде да излази, сем на ручак и вечеру |
| сателита, одговори Мица просто.</p> <p>Јелена брзо седе. </p> <pb n="16" /> <p>Недалеко од њих |
| шти.{S} Све је било врло просто.</p> <p>Јелена се вратила са мужем у Београд после два — три да |
| алнији брак у свету, прави узор.</p> <p>Јелена га је слушала, опијајући се насликаним лепотама, |
| пацијента, уђе понова у кабинет.</p> <p>Јелена је била ван себе од љутине.</p> <p>— Јелена, поч |
| да сам читала ту паметну књигу.</p> <p>Јелена пође изласку, решавајући се да ли да оде кући ил |
| да идите лево, у администрацију.</p> <p>Јелена немаде кад да што помисли, али осети дубоко разо |
| ова Севић, хватајући је за руку.</p> <p>Јелена повуче руку, али осети како јој под ногама задрх |
| иљка поче да клизи по линолеуму.</p> <p>Јелена осети како јој недостаје ваздуха, како се гуши.{ |
| .{S} Ја волим ову дубоку тишину.</p> <p>Јелена би се најрадије вратила, али није умела да се из |
| би сад хтела да се удаш за њега?</p> <p>Јелена гризаше усне од једа.{S} Говор овога човека вређ |
| p> <p>— А да ли ћете имати пара?</p> <p>Јелена напрћи усне.</p> <p>— Пара?{S} А што се онда дев |
| Онај анархиста, зар га не знаш?</p> <p>Јелена начини гримасу као да не зна о коме то Мица гово |
| иш другарице која те увек воли —</p> <p>Јелена. </p> </div> <pb n="104" /> <div type="chapter" |
| а, са прилозима г. Јове Дугића, госпође Јелене Севић и још неколицине угледних новинара, који с |
| код Вознесенске цркве.{S} Кад га спази, Јелени се стеже срце, не од радости, већ од страха.{S} |
| ="79" /> <p>Тако трајући дане монотоно, Јелени прођоше четири месеца, за које се време она једв |
| то Севић био врло ревностан у посетама Јелени, која већ није знала како да га се отресе.{S} Об |
| парији и чак и певуши.{S} Па је и према Јелени био сад много пажљивији и много више јој је љуба |
| а.</p> <p>Пред вече стари Ђорђевић дође Јелени у атеље.</p> <p>— Говорио сам са адвокатом и он |
| дио до у сумрак.{S} Онда, обраћајући се Јелени, упита:</p> <p>— Зар не би било пријатније да из |
| е договорио са својим уредником, донесе Јелени да код куће преводи фељтоне.</p> <p>Јелена, сва |
| знао.{S} Заседе, узе текст и диктираше Јелени у перо.</p> <p>Јелена сасвим престаде да излази, |
| А живот је међутим тако тежак.</p> <p>И Јелени се чињаше да се срећа приближује, она срећа о ко |
| не више не зови.</p> <p>Није се ишло ни Јелени, али је ипак горела од жеље да оде још једном, п |
| злажења нико га више није читао, И тако Јелени од брака остаде муж у затвору, дуг за хартију за |
| раз!</p> <p>Мица ућута, завидећи помало Јелени, што ова, кћи високог чиновника, има мираз, па ј |
| е венчана жена примити, ко ће?</p> <p>У Јелени је све кипело.{S} Једва се уздржавала да га не у |
| ијатно и напољу. </p> <pb n="112" /> <p>Јелени би јасно да ће с њим тешко изаћи на крај.</p> <p |
| пред полицијом. </p> <pb n="115" /> <p>Јелени не остаде ништа друго до да пође, праћена радозн |
| о је да на обући нема потпетица.</p> <p>Јелени скоро застаде дах.{S} Сети се да је виђала тога |
| итро савијале одштампане табаке.</p> <p>Јелени се учини све врло познато.{S} Осети силно узбуђе |
| тек кући је долазио касно увече.</p> <p>Јелени је све јасније бивало да између стварности и сно |
| его што је отишла у канцеларију.</p> <p>Јелени, гледајући Севића како мирно једе, поче да кипи |
| ad> <p>Од како је Севић постао штампар, Јеленин живот се променио.{S} Штампарија је била мала и |
| ам, господине, три хиљаде динара, то је Јеленин део материнства, и једна хиљада динара на име у |
| pb n="72" /> <p>— Господине, поче одмах Јеленин отац, што сте урадили урадили сте.{S} Нисам вас |
| иво загледао.{S} Поглед му је клизио са Јеленина лица на разголићени врат, а одатле на пуна, уз |
| сав једак не толико због неспособности Јеленине за рад, већ због тога што се обрукао пред свој |
| ријатеља мало.</p> <p>Тако је било и са Јелениним родитељима.{S} Кад су поштом добили Јеленино |
| ним родитељима.{S} Кад су поштом добили Јеленино писмо, којим их извештава да се венчала са Пет |
| плашена тугом која је избијала из гласа Јелениног.</p> <p>— Не знам, али бих се тако радо удала |
| сад тек поче пакао за Јелену.</p> <p>По Јелениној представци свештенику, како почињу парнице за |
| сам да им дам комад хлеба у руке.{S} Са Јеленом је испало друкчије.{S} Ево вам, господине, три |
| а издаје свој лист.{S} Чим остане сам с Јеленом, почне да рачуна: сарадници толико, хартија тол |
| ономе, дођоше и на име Јове Дугића.{S} Јелену је интересовало шта је све Јова написао, јер је |
| рад је добио једну нову зубну лекарку — Јелену.</p> <p>Почела је рад и први који јој је дошао — |
| ском судији.{S} И сад тек поче пакао за Јелену.</p> <p>По Јелениној представци свештенику, како |
| ивио је себе нарочито због тога, што на Јелену није обратио пажњу бар ове године, у последње вр |
| ет мужу.{S} Кад Севић дође кући, затече Јелену очајну.{S} Видев у чему је ствар, набра незадово |
| изгура га.</p> <p>Севић поче да прогони Јелену.{S} Долазио је свакога дана, у свако доба, под р |
| ништа, већ оде на вечеру и не позвавши Јелену.{S} Вратио се касно, сав једак не толико због не |
| су му играле, као да су хтеле да прозру Јелену скроз, кроз хаљину.{S} Глас му је лако подрхтава |
| 50" /> било рећи да ли је пио ракију уз јело или је јео уз ракију.</p> <p>Мати би за то време п |
| отац, и не гледајући децу, сео за сто, јео и пио и пио и јео и тешко би <pb n="50" /> било рећ |
| рећи да ли је пио ракију уз јело или је јео уз ракију.</p> <p>Мати би за то време потрпала децу |
| ући децу, сео за сто, јео и пио и пио и јео и тешко би <pb n="50" /> било рећи да ли је пио рак |
| S} Он мисли само о преображају друштва, јер ево већ скоро три месеца како она трчи око њега и С |
| ложити, да уопште неће ни доћи до њега, јер сем двојака није ни имала других оцена.{S} И брак ј |
| м би једва једном у недељи изашла куда, јер је он сад био врло заузет.{S} Час је остајао дуже у |
| /> свет убедити у потребу преображаја, јер, видиш, она девојка се не само није наљутила на оно |
| S} Није било лако као што је замишљала, јер је немачки језик имао за њу још увек својих тајни.{ |
| а да каже да јој је доцкан није хтела, јер како би она била способна за што веће од тога да се |
| ога дана, није изазивала пажњу укућана, јер су је сви знали као врло ћудљиву.{S} Запиткивати је |
| ну да му радна снага баш није потребна, јер има на „лагеру“ доста дела, али ће он за њу већ наћ |
| ит зрелости.{S} Ипак је била задовољна, јер јој је живот био обезбеђен.{S} Лако јој није било, |
| ужно.</p> <p>— Мрзе га, мислила је она, јер га не разумеју и завиде му.{S} Али је он, Јова, вел |
| сузе покапаше лице.{S} Била сам срећна, јер сам осећала да ми је све опроштено.</p> <p>— А мама |
| е да сам била задовољна и скоро срећна, јер сам уза се имала оца, заштитника.{S} А и њему, стар |
| три месеца Севића пустише испод суђења, јер су све оптужбе противу њега биле сведене на просто |
| ужи петицу, али он рече да хоће унутра, јер има да разговара с њом.</p> <p>— Шта ћеш, казуј? пи |
| го? </p> <pb n="78" /> <p>Јелена оћута, јер и није знала шта би му одговорила.{S} Осећала је и |
| ти, да је добар део кривице ипак његов, јер никада није обраћао пажњу на то шта Јелена ради, с |
| .</p> <p>Лист се продавао, пролазио је, јер има света који цени само оне листове што нападају в |
| > <p>— Вероватно да изгледам мало боље, јер сам имао прилику да се ваљано одморим.{S} А и ти из |
| >Јелена не хтеде више да говори о томе, јер јој је било непријатно да слуша те неоправдане напа |
| поред једне клупе, свакако заборављене, јер су све остале биле однесене.{S} Прошеташе два-три п |
| уј ми да те ја сад више ценим него пре, јер те је животна борба прекалила...</p> <p>— Волела би |
| е видите или можда нећете да их видите, јер су вам, можда мислите, недорасле.</p> <p>— Не, госп |
| мило ми је да си ти изнела то гледиште, јер, право да ти кажем, женирао бих се да сам ја то учи |
| е ништа не веже.{S} Њему ће бити лакше, јер не мора водити рачуна о њој, а њој ће бити поможено |
| посматрају живот него њихови родитељи, јер им родитељи, колико могу, не дају да осете сву тежи |
| оћете, само се не могу дуго задржавати, јер имам посла код куће.</p> <p>Он натуче капут и шешир |
| <p>— Е кад је посао, онда да се плати, јер ја ништа не радим онако, нити сам неки филантроп... |
| Мојој жени?{S} Ја је нећу никада имати, јер се за мене, као ни за Дугића, не може овде наћи жен |
| њему, старом већ, била сам од користи, јер га је ваљало неговати.{S} Он је одмах био одређен н |
| <p>— За то што морам сад одмах да идем, јер треба наћи посла и стан.{S} Не могу ваљда захтевати |
| своју плату, а могла сам остати с оцем, јер Министарству нисам била потребна.{S} Хтела сам да и |
| , извињавала се она.{S} И сад се журим, јер сам већ, чини ми се, задоцнила.</p> <p>И хтеде да п |
| ирна.{S} Молила се Богу да буде осуђен, јер би осуда по онаквим делима за каква је он био оптуж |
| е интересовало шта је све Јова написао, јер је хтела да се упозна са његовим погледима и идејам |
| ао дуже у уредништву, радећи њен посао, јер она није никад стигла да да довољно рукописа, час ј |
| S} Даље, на универзитет, није се могло, јер није радио.{S} Али сам ја ипак била задовољна што с |
| и рачуна о њој, а њој ће бити поможено, јер ће своју зараду имати само за себе.{S} Навикла је в |
| авиле, не везујмо оно што је прекинуто, јер би нас чвор увек жуљио.{S} Боље је да будемо добри |
| је Јелена са Севићем ишла и у Топчидер, јер им Калемегдан није више давао <pb n="67" /> довољно |
| од тога нема ништа, настављао је Севић, јер ја пре свега никога не познајем, <pb n="58" /> а ни |
| и да те слушам.{S} Иди ми испред очију, јер, тако ми Бога, не дајем ни пару за твој</p> <p>живо |
| буде груба.</p> <p>— Да се удајем нећу, јер у браку с тобом нисам нашла ничега примамљивог.{S} |
| а те питам треба ли ти што од одела.{S} Јесен је већ на прагу.{S} После подне ћемо отићи да ти |
| јавило пупољке лишћа, па све до у позну јесен.{S} Деца долазе да се наиграју, дечаци и девојчиц |
| ећи се. </p> <pb n="105" /> <p>— Јесмо, јесмо, брак још постоји.{S} Ти си још увек моја женица! |
| она гадећи се. </p> <pb n="105" /> <p>— Јесмо, јесмо, брак још постоји.{S} Ти си још увек моја |
| а које сам чула од тебе, примети Јелена јетко.{S} Сад је на мене ред да кажем: о прошлости неће |
| би у својој соби, час смејући се а час јецајући, час певајући, да се одмах затим стане ваљати |
| не разумеју и завиде му.{S} Али је он, Јова, велики, већи од свију њих.</p> <p>— Па се онда се |
| рице закрчиле скоро цели узани тротоар, Јова ипак мораде да скрене мало десно, али се очеша о о |
| а и Севића су сматрали за анархисту.{S} Јова се дружио са Севићем за то, што га је овај хвалио |
| а.{S} Јелену је интересовало шта је све Јова написао, јер је хтела да се упозна са његовим погл |
| аткад износила и своје мишљење, које је Јова скоро увек обарао једном једином реченицом:</p> <p |
| по мојем мишљењу виши човек, говорио је Јова, човек који се отресао предрасуда и уског гледишта |
| другарица наброја више случајева, да се Јова показао неваспитан.</p> <p>— То није могуће, брани |
| ча.</p> <p>Одједном се однекуд појавише Јова Дугић и Петар Севић.{S} Ишли су полако.{S} Он, вис |
| ви, помисли, па јој опет изађе пред очи Јова, онако достојанствен и озбиљан, удубљен у своје ми |
| S} То си свакако чула <pb n="100" /> од Јованке, која је, пошто је овде онако лепо положила исп |
| } Мица ју је одвела у антикварницу Томе Јовановића и ту је Јелена, за незнатне новце, добила св |
| ачу, али никога не нађох.</p> <p>По св. Јовану дође очекивани брод и укрцасмо се.{S} Прво лице |
| кцијом г. Петра Севића, са прилозима г. Јове Дугића, госпође Јелене Севић и још неколицине угле |
| говору о овоме и ономе, дођоше и на име Јове Дугића.{S} Јелену је интересовало шта је све Јова |
| /> <p>Колико пута је хтела да се окане Јове и његове филозофије, али би јој увек пред очима за |
| еру и кувају.</p> <p>Затим се опет сети Јове и његовог мушког лица, његових очију, које као да |
| не зна, али ће упитати брата, који се о Јови не изражава баш најлепше.</p> <p>Сад Мица, која је |
| на.</p> <p>— То је Петар Севић, интимус Јовин, који и нема других пријатеља.{S} Он је сарадник |
| ни.{S} Јелена је не слушала него гутала Јовина разлагања о разним идејама, о женском покрету и |
| ена, за незнатне новце, добила сва дела Јовина, почев од „Анархизма као филозофске доктрине“ до |
| } Њихову пријатељству ишло је на руку и Јовино сарадништво на „<title>Великом Журналу</title>“. |
| је да га обновимо!</p> <p>— А шта је с Јовом? упита она.</p> <p>— Славно пропао у рушевинама с |
| лена мало зачуђена</p> <p>— Па на онога Јову Дугића, знаш онога што увек шета споредним стазама |
| стаде дах.{S} Сети се да је виђала тога Јову Дугића.{S} Чула је већ и његово име, које је било |
| ого.{S} Мисли јој и нехотице пређоше на Јову Дугића и његовог трабанта.</p> <p>— Велике су то д |
| Севићевим столом врло често затицала и Јову.{S} Спочетка Јелена није смела пред њим ни уста да |
| утала је све.</p> <p>Није заборавила ни Јову Дугића и његова дела.{S} Мица ју је одвела у антик |
| реч, сваки гест.{S} Севић је веровао у Јову као у каквога идола, веровао је да ће он учинити н |
| могне.</p> <p>Јелена послуша и г. Н. Н. јој изради да буде постављена — за практиканта у Минист |
| е стезао на своје груди све силније, да јој је дах застајао.{S} Њу је одвратност према њему наг |
| сећала је да је тај поглед узбуђује, да јој уставља дах.</p> <p>— Ви велите дакле да у нас има |
| титу, али шта је ова могла.{S} Ваљда да јој постави жандарма испред врата!{S} Састанци њихови б |
| ти.</p> <p>Она пристаде без речи, ма да јој је било непријатно да је свет види с њим.{S} Био јо |
| тељу њенога оца, који ће наћи начина да јој помогне.</p> <p>Јелена послуша и г. Н. Н. јој израд |
| живот, кад га је осигурала, зар сад да јој се јави авет прошлости!</p> <p>— Толики дивни људи |
| екивао њен пролазак.</p> <p>Кад виде да јој он прилази, Јелена се одвоји од Мице, добацујући јо |
| и није умела да се извуче, а да каже да јој је доцкан није хтела, јер како би она била способна |
| урнал“.{S} Али се не усуди, знала је да јој другарице не би после дале мира.</p> <p>— Хоћете ли |
| Ја нећу да она икада зажали на мене да јој нисам дао „њено“, т. ј. удомљење.{S} Ја сам чиновни |
| о се овако свршило.{S} Чинило јој се да јој је са душе пао неки огроман терет. </p> </div> <pb |
| , приближујући јој се све више, поче да јој описује своје патње, своје жеље, које су биле тако |
| су тврдили да је онај човек пијан и да јој није муж.</p> <p>У кварту Јелена исприча полицијско |
| тело струји нека слатка топлина, као да јој се груди подигоше у вис.</p> <p>Како већ нису знали |
| је како је подухвата нека ватра, као да јој по жилама потекоше пламенови место крви.{S} Телом ј |
| оћио, не за то што јој је било криво да јој није одмах дошао, већ што јој се чинило да би треба |
| тела не хтела, пусти га унутра, само да јој се не скупља свет.</p> <p>— Шта хоћеш? питала је.</ |
| треби, истроши.{S} Било јој је јасно да јој ваља много радити.{S} Са друштвом, у којем је себе |
| ет.{S} Хоће унутра, има, вели, нешто да јој каже.{S} Она га пусти, али се одмах покаја.{S} Био |
| д разним изговорима, али увек у циљу да јој извуче који грош.{S} Ако му Јелена не би отворила, |
| Спремајући се за одлазак замоли Мицу да јој позајми „<title>Сањина</title>“.</p> <p>Те вечери Ј |
| оме смеху, била и задовољна.{S} А можда јој је заиста и било пријатно то задиркивање, та мушка |
| учи да чита коректуре, ревизије, показа јој како да води књиге, и она је била пресрећна што мож |
| прочита Севићеву признаницу и — показа јој врата.</p> <p>Јелена, без речи и ван себе, изађе.</ |
| је као скамењена, свесна опасности која јој је претила.{S} У то зазвони звонце.{S} Неко је доша |
| ћу, овај је дочека пријатељски, поласка јој да лепо изгледа, прекоре је што није и раније дошла |
| тво и штампарија.{S} Лупа машина зујала јој је у ушима.{S} Па онда смех оне девојке, па уредник |
| а ћеш тамо међу оне пропалице? говорила јој је.{S} Видела си како су те онда дочекали.{S} Уоста |
| елена бојажљиво.{S} У ствари, у грудима јој се разлевало миље због похвале.</p> <p>— Штампаћемо |
| а, кћи високог чиновника, има мираз, па јој је могуће и да се уда кад хоће.</p> <p>Јелена лежаш |
| p> <p>— То су велики умови, помисли, па јој опет изађе пред очи Јова, онако достојанствен и озб |
| а разуме шта јој Севић говори.{S} Доста јој је било да чује његов глас, тужни глас, који је јад |
| клупе она се није трудила да разуме шта јој Севић говори.{S} Доста јој је било да чује његов гл |
| сећала нелагодно под тим погледом и крв јој јурну у лице.{S} Осећала је како је обузима неко чу |
| од другарица, нарочито од Мице.{S} Кад јој, понеки пут, не би пошло за руком да се састане са |
| уће, у постељи, из које би устајала кад јој лежање већ досади.{S} Спремила би се и изашла у вар |
| могућношћу да ће се још срести.{S} Сад јој се учинио као жива претња, као смртна опасност.</p> |
| аваше је да је он веома цени.{S} Узгред јој напомену да му радна снага баш није потребна, јер и |
| сто истера или да покуша лепим.{S} Паде јој на памет да би га могла наговорити на развод брака. |
| у другарицу.</p> <p>— Врло добро, упаде јој он у реч.{S} Слажем се са твојом намером и мило ми |
| и дрзак, поглед који ју је палио, није јој био непријатан, али навика да такве погледе сматра |
| да тражи краја својој авантури.{S} Није јој остајало ништа друго, него да тражи развод брака.{S |
| такве погледе сматра непристојним није јој давала да дуго о њему мисли.</p> <p>Кад изби код са |
| бави, већ само из чулности.</p> <p>Није јој било јасно шта Севић сад намерава и како мисли да у |
| , не хотећи да растера лепе слике, које јој је причање Севићево извело пред очи.</p> <p>— Па ле |
| , и из саме лењости, из блаженства које јој је причинило читање „<title>Сањина</title>“.</p> <p |
| мећиваше како промичу силуете.{S} После јој се очи привикоше на полутаму и она поче да разазнај |
| је непрестано осећала на себи.{S} Миље јој је струјало кроз тело.</p> <p>Поче да се игра са ма |
| о, верујући да почиње онај живот о коме јој је Севић <pb n="76" /> говорио раније.{S} Она је ми |
| и после неколико дана извести је да ће јој Павић дати посла, само не на листу, већ на издањима |
| а тек тада поче мислити о томе, како ће јој бити могуће да настави живот са човеком, за кога је |
| S} А док се парница не сврши, колико ће јој пута још Севић доћи и церећи се, бацити јој у лице |
| е.{S} Крај прозора виде Севића.{S} Срце јој задрхта, али ипак уђе.{S} Није видела никога сем Се |
| улази, нећеш ваљда вековати овде, рече јој Мица, којој је већ било досадило то бескорисно дола |
| ало разговарати.{S} Забављајте се, рече јој и дотури неке илустрације.</p> <p>Севић је радио до |
| ке и уцењује је.</p> <p>— Госпођо, рече јој чиновник, он је сад случајно пао полицији у руке.{S |
| ј улици, она повуче Мицу у страну, рече јој да је боли глава и да ће кући.{S} Она нека продужи |
| опасност.</p> <p>— Једва те нађох, рече јој, а чуо сам да си дошла.{S} Како само дивно изгледаш |
| и у томе их затече отац.</p> <p>Не рече јој ништа, само јој прочита Севићеву признаницу и — пок |
| е.</p> <p>Сутрадан јој дође мати и рече јој да се обрати г. Н. Н., пријатељу њенога оца, који ћ |
| ни био сад много пажљивији и много више јој је љубави посведочавао.</p> <p>Зараде је било, не м |
| Дугић и Севић.{S} И ова двојица учинише јој се велики, врло велики.</p> <p>По вечери седе да ра |
| Хвала Богу да се и ти смириш! добацише јој две-три другарице идући даље.</p> <p>— Мицо, ходи о |
| се моћи одржати са штампаријом.{S} Муж јој је из затвора слао упутства како и шта да ради.{S} |
| нас, онда је књига забрањена само да би јој се начинила реклама.{S} Стварно добрим књигама није |
| окане Јове и његове филозофије, али би јој увек пред очима заиграли његово лице и црна брада, |
| и га да је узме у заштиту од мужа, који јој чини неприлике и уцењује је.</p> <p>— Госпођо, рече |
| у.{S} Спусти поглед и виде Севића, који јој се поклони, говорећи:</p> <p>— Госпођице, свет је п |
| в.{S} Брзо је сасвим ушла у посао, који јој је био <pb n="89" /> двојако користан, доносио јој |
| некада мислила да је веже љубав, а који јој је сада био не само равнодушан, већ и терет.</p> <p |
| елости, који се све више ближио, а који јој је изгледао као замахнут нож.</p> <p>Осећала је да |
| елену.</p> <p>Почела је рад и први који јој је дошао — био је Севић.</p> <p>За све време од одл |
| та да ради?{S} Хукала је и плакала, али јој то не поможе.</p> <p>Како би било да се обрати оцу! |
| .{S} Врати се столу и поче да чита, али јој се учини огромна неправда што мора да учи ове глупе |
| каквих великих идеја.{S} Читала је, али јој у глави није ништа остајало.{S} Поче неке, по своме |
| ха, како се гуши.{S} Хтеде да виче, али јој глас застајаше у грлу.{S} Притисну обема рукама гор |
| ила је начисто с тим да га не воли, али јој је ипак било пријатно, и преко дана, кад затвори оч |
| оји ју је још увек палио и сажизао, али јој није био непријатан.{S} Навикла се и на његов начин |
| мишљала, учинила би она много.{S} Мисли јој и нехотице пређоше на Јову Дугића и његовог трабант |
| очићеш на мене и повалићеш ме! одговори јој Мица.</p> <p>— Ходи, нећу! увераваше Јелена.</p> <p |
| је дочекати сасвим друкчије, а оно нити јој ко рече „добар дан“ ни „збогом“.</p> <p>— Јазбина! |
| пута још Севић доћи и церећи се, бацити јој у лице да је она његова жена.{S} Осећала је да њего |
| е осећајући своју несрећу, и не тражећи јој лека.{S} Али не, она не спава, не спавају ни Севић, |
| >И Севић, уздрхтала гласа, приближујући јој се све више, поче да јој описује своје патње, своје |
| ћ, хватајући је за мишицу, приближујући јој се све више.{S} Она покуша да се повуче, али он као |
| и, Јелена се одвоји од Мице, добацујући јој:</p> <p>— Пардон, за тренутак!</p> <p>Севић је био |
| жи се Мици.</p> <p>— Чекаћу вас! добаци јој он, делећи реч на слогове и наглашујући сваки слог. |
| кну Јелена, лупнувши ногом о под, а очи јој севаху.</p> <p>— Па, добро... да одем... али дај ми |
| .</p> <p>— Јазбина! помисли, а пред очи јој изађе све оно што је читала о мукама радничким у ти |
| а није ни имала других оцена.{S} И брак јој се учини као котва спасења. </p> </div> <pb n="69" |
| осле неколико минута врати са потребним јој речницима.{S} Али ни са њима превођење није ишло мн |
| потекоше пламенови место крви.{S} Телом јој бујаше нека непојмљива снага, распињаше је неки бес |
| речи и ван себе, изађе.</p> <p>Сутрадан јој дође мати и рече јој да се обрати г. Н. Н., пријате |
| /p> <p>Кад је капија била откључана, он јој пружи руку у знак поздрава.</p> <p>— Куда ћеш? упит |
| убио срећу својој сестри.{S} Видиш, он јој није бранио да се воли с другим.{S} А можда није би |
| це, не од радости, већ од страха.{S} Он јој приђе као што се прилази доброј пријатељици.{S} Рук |
| , доносио јој је леп приход и испуњавао јој је време, које би, иначе беспослена, проводила у ра |
| истајао уз њу.{S} Својим ручицама чупао јој је косу, прислањао главицу уз груди, а Јелена се по |
| епријатно да је свет види с њим.{S} Био јој је одвратан, а и стидела га се. </p> <pb n="95" /> |
| га се и Јелена засити.{S} Читав дан био јој је неиспуњен и она зажеле да и она што ради.{S} Сев |
| <pb n="89" /> двојако користан, доносио јој је леп приход и испуњавао јој је време, које би, ин |
| ако је обузима неко чудно осећање, како јој кроз тело струји нека слатка топлина, као да јој се |
| наместише.{S} Кад је Јелена видела како јој стан изгледа, дошло јој је да зарида, толико је он |
| по линолеуму.</p> <p>Јелена осети како јој недостаје ваздуха, како се гуши.{S} Хтеде да виче, |
| > <p>Јелена повуче руку, али осети како јој под ногама задрхташе рушевине, расклопише се, и она |
| <p>— Натраг! врисну она, осећајући како јој пуцају кости под његовим рукама.{S} Учини крајњи на |
| ка радосно, не показујући отворено како јој је мило што је Јелена једном попустила.</p> <p>У ра |
| јер јој је живот био обезбеђен.{S} Лако јој није било, али, мислила је, то је испаштање. </p> < |
| а га не ухвати за гушу и задави, толико јој је био мрзак.{S} Ипак га замоли: </p> <pb n="107" / |
| ма, сва клонула од задовољства.{S} Било јој је угодно што је сасвим уз њега, није се отимала ње |
| да ту снагу употреби, истроши.{S} Било јој је јасно да јој ваља много радити.{S} Са друштвом, |
| као очекујући некога.{S} У ствари било јој је незгодно да иде <pb n="23" /> сама.{S} Радним да |
| бранила се, али би брзо клонула, чинило јој се да је у Севићевом загрљају, а оно дотле непознат |
| ву споредну улицу. <pb n="87" /> Чинило јој се да не би могла да издржи сусрет са њима, не би з |
| се, уплашена, одмах извукла.{S} Чинило јој се нечувено смело да се појави тамо, она, којој је |
| о оно двоје-троје посетилаца.{S} Чинило јој се да то пре подне нема краја.{S} Једва дочека подн |
| лена је мислила о будућности.{S} Чинило јој се страшно, ако тако узмора да проведе век.{S} И да |
| досна и задовољна сама собом.{S} Чинило јој се као да почиње нов живот, живот рада.{S} Хтела је |
| радосна што се овако свршило.{S} Чинило јој се да јој је са душе пао неки огроман терет. </p> < |
| доживела за последњу годину дана чинило јој се као мучан сан.{S} Каткада ни сама није могла да |
| Мицом у школу, срете Севића.{S} Учинило јој се као да је он очекивао њен пролазак.</p> <p>Кад в |
| ена видела како јој стан изгледа, дошло јој је да зарида, толико је он био далеко од оне слике, |
| че отац.</p> <p>Не рече јој ништа, само јој прочита Севићеву признаницу и — показа јој врата.</ |
| тишти општа друштвена несрећа.{S} Чудно јој је било да читави човечји род спава, не осећајући с |
| ала је само на испит зрелости.{S} Јасно јој је било да га неће положити, да уопште неће ни доћи |
| ало не упита где је ноћио, не за то што јој је било криво да јој није одмах дошао, већ што јој |
| криво да јој није одмах дошао, већ што јој се чинило да би требало да га то пита, али оћута.</ |
| релости.{S} Ипак је била задовољна, јер јој је живот био обезбеђен.{S} Лако јој није било, али, |
| ена не хтеде више да говори о томе, јер јој је било непријатно да слуша те неоправдане нападе.{ |
| да, који као да су је свлачили.{S} Опет јој беше некако нелагодно, али не непријатно.{S} Тај по |
| према њему нагонила да се отима, а опет јој је у његовим рукама било тако пријатно.{S} Неко дот |
| шком муком одбранила од насртаја, Севић јој предложи да буду муж и жена, да се венчају кад је в |
| вићева, одговори Јелена и прими пружену јој руку.</p> <p>— Госпођица је студенткиња, не ? упита |
| ју је од пете до перчина.{S} У ушима су јој још непрестано биле речи Севићеве.{S} Па се сети Се |
| ове глупе и сувопарне предмете, кад су јој у глави и у срцу онако велике ствари.</p> <p>Снажни |
| це су се чудиле, а од другарица неке су јој завиделе, а неке је се клониле.</p> <p>Једном Јелен |
| осила какав рад или не.{S} Те посете су јој толико биле прешле у навику, да се, кад дође уобича |
| бора и разбора, све руске писце који су јој дошли до руку.{S} Толстој, Гогољ, Достојевски, Горк |
| >По вечери седе да ради лекције, али су јој у глави били уредништво и штампарија.{S} Лупа машин |
| и најситнијих појединости, пред очи су јој излазили сви тренуци среће, којих је, авај, било та |
| у увојцима падала око главе.{S} Само су јој очи биле некако упадљиве.{S} Крупније, црне као угљ |
| ој веселости.</p> <p>— Мани је, опет су јој дошле лутке, знаш је већ! убаци друга.</p> </div> < |
| сти послодаваца! помисли Јелена и намах јој се учини да разуме мржњу радника према послодавцима |
| зи, бранила се Мица.</p> <p>— Свеједно, још само мало.</p> <p>Мица, навикнута већ да попушта, д |
| вно никоме нисам отворила срце, од онда још кад сам почела сарађивати на оном листу, а од, онда |
| ад је пролазила поред једне машине која још није радила, она виде како један од оних црних људи |
| жено за борбу.{S} Таквоме женскињу ваља још само муж, правичан и паметан, за којим би оне ишле |
| ниверзитет...{S} И Мица, помишљајући на још дуго школовање, уздахну из дубине груди.</p> <p>Нек |
| о удати не само ове године, него ко зна још колико, па украо нам ко венац или не.{S} Догодине и |
| зазлене и срећне што нас узимају.{S} Па још траже да им за ту жртву с њихове стране будемо и за |
| удавати, рече једном отац.</p> <p>— Па још није школу свршила, примети мати.</p> <p>— Каква шк |
| се парница не сврши, колико ће јој пута још Севић доћи и церећи се, бацити јој у лице да је она |
| лени, али је ипак горела од жеље да оде још једном, последњи пут.</p> <p>Једне вечери Јелена за |
| о држао. </p> <pb n="59" /> <p>Севић је још дуго, држећи је у загрљају, причао о својим великим |
| авикла се и на његов поглед, који ју је још увек палио и сажизао, али јој није био непријатан.{ |
| напросто продаје и уз њу се често даје још и „приде“, као уз какву робу.{S} То „приде“ врло че |
| и ти ја попуштам или нико.{S} И онда се још љутиш.{S} Нећу да идем, одговори Мица одлучно, реше |
| је више рачунала са могућношћу да ће се још срести.{S} Сад јој се учинио као жива претња, као с |
| карци понашају према женскињу, а ово се још смеје!</p> <p>Али, помислила је, то су још остаци с |
| спава, не спавају ни Севић, ни Дугић, и још можда оно мало напредних људи, који су увиђали оно |
| војим идејама, дражи те и изазива.{S} И још ако је и лепа <pb n="24" /> или и врло лепа!{S} И к |
| г. Јове Дугића, госпође Јелене Севић и још неколицине угледних новинара, који су потписали сво |
| Са г. Ђорђевићем су били у канцеларији још два господина, Севићу непознатих.</p> <p>Дочекаше г |
| амо да види шта је са њеним радом, који још никако није био штампан.{S} Увек би одложила и оста |
| одине оваквог живота.</p> <p>— Хоћеш ли још?</p> <p>— Не, хвала, нисам баш ни гладан.{S} Јутрос |
| рече Јелена.</p> <p>— Немој још, остани још само мало, преклињао ју је Севић.</p> <p>— Морам.</ |
| есмо, јесмо, брак још постоји.{S} Ти си још увек моја женица! церекао се Севић.{S} Веруј да ник |
| коју је осетила.</p> <p>— Ипак ћу отићи још једном.{S} И тражићу баш самога Севића. </p> <pb n= |
| е од пете до перчина.{S} У ушима су јој још непрестано биле речи Севићеве.{S} Па се сети Севиће |
| Морам кући, рече Јелена.</p> <p>— Немој још, остани још само мало, преклињао ју је Севић.</p> < |
| <pb n="105" /> <p>— Јесмо, јесмо, брак још постоји.{S} Ти си још увек моја женица! церекао се |
| Она одговори одлучно:</p> <p>— Не, имам још да радим вечерас.{S} Кад смо одлучили да живимо ова |
| ла.</p> <p>Баш у то време претрпела сам још један удар.{S} Севића, с којим већ одавно нисам бил |
| тога.{S} Болело ме је само то, што сам још увек, бар по имену, била везана за њега.{S} Било ме |
| ткиња, не ? упита Севић.</p> <p>— Нисам још, ја сам матуранткиња. </p> <pb n="43" /> <p>— Дивно |
| а како она трчи око њега и Севића, а он још није доспео да је примети.</p> <p>— Како само да им |
| ељи неће хтети ни да чују о удаји, и то још за Севића, и нарочито не сад, на два месеца пред св |
| којој се чују и онако гадне речи, и то још од уредника!{S} Па како се они мушкарци понашају пр |
| ишљала, јер је немачки језик имао за њу још увек својих тајни.{S} Али како су то биле дечје књи |
| смеје!</p> <p>Али, помислила је, то су још остаци старога друштвенога поретка, који ће разруши |
| да је нашао једну штампарију, малу, да ју је купио за мале новце, за остатак новца добивеног о |
| осећала његов дах, ужагрен, запахњивала ју је ракија, која је баздила из њега.</p> <p>— Натраг! |
| а ни Јову Дугића и његова дела.{S} Мица ју је одвела у антикварницу Томе Јовановића и ту је Јел |
| ништа друго сем равнодушности.{S} Стид ју је било да се она, ни сама не зна како, некада прост |
| ли у колико је више дана пролазило, све ју је нешто више вукло да бар оде у уредништво, само да |
| је просто знала шта пре да чита.{S} Све ју је интересовало, гутала је све.</p> <p>Није заборави |
| а оно дотле непознато осећање поново би ју обузимало, дрхтала би од узбуђења.</p> </div> <pb n= |
| .{S} Навикла се и на његов поглед, који ју је још увек палио и сажизао, али јој није био неприј |
| Тај поглед, мушки и дрзак, поглед који ју је палио, није јој био непријатан, али навика да так |
| осећала да је он посматра погледом који ју је палио.{S} Осећала је да је тај поглед узбуђује, д |
| {S} Она је покушавала да се извуче, али ју је он држао чврсто, да је била немоћна и да мрдне.{S |
| ар само док не сврши са испитом.{S} Али ју је он уместо одговора, привлачио себи, обасипао пољу |
| им рукама. </p> <pb n="68" /> <p>И увек ју је случај сачувао најгорега.{S} Наишао би неко и Сев |
| о, да је била немоћна и да мрдне.{S} Он ју је стезао на своје груди све силније, да јој је дах |
| е од једа.{S} Говор овога човека вређао ју је, али она не хтеде да буде груба.</p> <p>— Да се у |
| к.{S} На десетак корака од атељеа чекао ју је Севић.{S} Она хтеде да га прође, али он пристаде |
| ења.</p> <p>У то дође Севић.{S} Сачекао ју је кад је излазила из канцеларије, код Вознесенске ц |
| ој још, остани још само мало, преклињао ју је Севић.</p> <p>— Морам.</p> <p>И пођоше, држећи се |
| b n="111" /> <p>— Како си женице? питао ју је расположено.{S} Има ли муштерија?</p> <p>— Остави |
| Јелена била у његовим рукама.{S} Љубио ју је по коси, по лицу, по врату.{S} Она је покушавала |
| њаше је неки бес.{S} Собни ваздух гушио ју је.{S} Стаде крај отворена прозора.{S} Тишина, изгле |
| у ту будућност.{S} Није ни осетила како ју је Севић ухватио за руку, настављајући причање и мил |
| али у колико се више отимала, у толико ју је Севић чвршће грлио и махнитије љубио.</p> <p>— Ох |
| Неко дотле непознато осећање испуњавало ју је и она је малаксавала, остајала у његовом загрљају |
| је од једа и беса.{S} Као жену вређало ју је понашање Севићево.{S} Долази из затвора, после дв |
| се као у вртлогу, а неко миље прожимало ју је од пете до перчина.{S} У ушима су јој још непрест |
| ла као према ма коме туђинцу.{S} Болело ју је да у томе човеку није према себи изазивала ништа |
| у биле његове руке на њеном телу, пекло ју је и жегло.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја, Јелена? |
| > <p>— Дођите, на сваки начин!{S} Скоро ју је преклињао Севић.</p> <p>— Гледаћу, одговори она, |
| <p>Севић је био пријатно изненађен, што ју је тобож случајно срео, а тако је много мислио <pb n |
| јих телесних дражи, није дакле чудо што ју је он посматрао онаквим очима.{S} Само што је он био |
| а време за шетњу, после подне.{S} Нешто ју је вукло да изађе.{S} Гушила се у кући.{S} Замишљена |
| материјал, ваљало је живети, а и Петар ју је већ доста коштао.{S} Она је међутим била тек поче |
| да више ни она не може овако, а и испит ју је испуњавао ужасом.{S} Али како да се то изведе?{S} |
| а вашу помоћ.</p> <p>Говорећи ово Севић ју је пажљиво загледао.{S} Поглед му је клизио са Јелен |
| стан.{S} Нашао сам брзо, близу тебе, у Југ-Богдановој улици.{S} Затим сам отишао Павићу.{S} Он |
| {S} Где ли је била Јелена да види свога јунака!</p> <p>Севић, сав преплашен и једва владајући с |
| ла нелагодно под тим погледом и крв јој јурну у лице.{S} Осећала је како је обузима неко чудно |
| <p>— Не, хвала, нисам баш ни гладан.{S} Јутрос сам добро доручовао са Дугићем.</p> <p>— Па зар |
| ај, Петре, прекиде га Јелена, ја сам од јуче до сада размишљала о себи и теби и дошла сам до за |
| на.</p> <p>— Куда бих?{S} Уморна сам од јуче, а и овај роман ме јако занима, па ћу данас остати |
| а није волела Севића, нимало, али су је к њему вукли навика да редовно буде са њим и сећање на |
| а коју ће страну.{S} Онако насумце пође ка Теразијама.{S} Осећала се као у вртлогу, а неко миље |
| је и Јелена се врати, али убрзо скрете ка уредништву „В. Журнала“.</p> <p>Севић је био сам, чи |
| потакне.</p> <p>Ишли су најкраћим путем ка Калемегдану.{S} Као да им се обома журило да што пре |
| већ, по одласку пацијента, уђе понова у кабинет.</p> <p>Јелена је била ван себе од љутине.</p> |
| гу пред ногу.</p> <p>Кад су били испред каване „Губеревац“ она предложи да се врате и окрете се |
| само подне отишла пред мужа.{S} Ручак у кавани, у мушком друштву, па би Севић опет ишао на поса |
| у канцеларији, после канцеларије мало у кавани с пријатељима, код куће је био само обедима, а о |
| Севићу је било као да улази у лавовски кавез, подрхтавао је, ногавице око кривих ногу приметно |
| ожда и по њега, да се не везују понова, кад их већ иначе ништа не веже.{S} Њему ће бити лакше, |
| дговори Севић хладно.{S} Шта би радила, кад не би кувала ?{S} Шта знаш друго? </p> <pb n="78" / |
| о обрве.</p> <p>— Што си тражила посла, кад ниси у стању да га радиш ?{S} За уредништво једнога |
| истојно одстојање.</p> <p>Једнога дана, кад се Јелена с тешком муком одбранила од насртаја, Сев |
| ој је ипак било пријатно, и преко дана, кад затвори очи и пренесе се на ону клупу на Калемегдан |
| она трудила да заборави.{S} И зар сад, кад је успела да из основа измени живот, кад га је осиг |
| ти би навалила да изађемо.</p> <p>— Е, кад тако говориш, онда остајем код куће.{S} Или ти ја п |
| јке имају часова кад не умеју да мисле, кад су само крв и осећај, хладнокрвност и здрав разум и |
| пажњу бар ове године, у последње време, кад се она онолико променила, а од оцена је само слабе |
| јој толико биле прешле у навику, да се, кад дође уобичајено време, није могла отргнути.{S} Нара |
| да учи ове глупе и сувопарне предмете, кад су јој у глави и у срцу онако велике ствари.</p> <p |
| етна човека.</p> <p>— Благо вашој жени, кад је будете имали! рече.</p> <p>— Мојој жени?{S} Ја ј |
| Немам намеру да се по други пут женим, кад ми је жива жена коју обожавам.{S} А и ти ваљда ниси |
| угић му одговори да је он неблагодаран, кад се тако понаша према њему, који му је лист и подига |
| S} Чудио се он зашто она хоће све ново, кад је половно много јевтиније.</p> <p>Уселише се и нам |
| вот друкчији кад га осећамо непосредно, кад га гледамо својим очима.{S} Деца у родитељској кући |
| мисли Јелена, не знајући ни сама зашто, кад је ту ствар знала само по имену.</p> <p>Најзад чу в |
| мњиво, само не сад, већ доцније, зимус, кад је много пријатније читати такве ствари него лети.{ |
| е уносе добру вољу за заједнички живот, кад обе стране подједнако раде на добру породице.{S} Ид |
| ад је успела да из основа измени живот, кад га је осигурала, зар сад да јој се јави авет прошло |
| <p>— Петре, човече, та имај милости!{S} Кад ти као човек ништа не зарађујеш, с каквим образом т |
| во, већ је избегавала све и свакога.{S} Кад би видела коју од својих школских другарица, скрену |
| бичају, пође у шетњу са другарицама.{S} Кад су већ биле у Кнез-Михајловој улици, она повуче Миц |
| о је било и са Јелениним родитељима.{S} Кад су поштом добили Јеленино писмо, којим их извештава |
| ом.{S} Тако су дошли до њеног стана.{S} Кад она тури кључ у браву, он је упита: </p> <pb n="92" |
| канцеларије, код Вознесенске цркве.{S} Кад га спази, Јелени се стеже срце, не од радости, већ |
| или од другарица, нарочито од Мице.{S} Кад јој, понеки пут, не би пошло за руком да се састане |
| није.</p> <p>Уселише се и наместише.{S} Кад је Јелена видела како јој стан изгледа, дошло јој ј |
| обности су више него у осталих људи.{S} Кад затворим очи, чини ми се да га јасно видим.{S} Висо |
| ћуташе.{S} Ишли су Босанском улицом.{S} Кад дођоше до улице Краљевића Марка, у којој је Јелена |
| 96" /> <p>— Слушај, Јелена, поче он.{S} Кад смо се нас двоје удружили за заједнички живот, знаш |
| ао, нити је он икада о томе говорио.{S} Кад се вратио у Београд, после неких десетак година, би |
| <p>— Не, имам још да радим вечерас.{S} Кад смо одлучили да живимо овако како смо уговорили, <p |
| е изашла у шетњу нити у сусрет мужу.{S} Кад Севић дође кући, затече Јелену очајну.{S} Видев у ч |
| </p> <p>Јелена тек сад пође изласку.{S} Кад дође до врата, окрете се и климну главом.</p> <p>— |
| а сама није знала на коју ће страну.{S} Кад је пролазила поред једне машине која још није радил |
| ји су чамили у затвору, па и Севићу.{S} Кад је прочитала у новинама вест о помиловањима, Јелена |
| ше крај девојака и не погледавши их.{S} Кад већ одмакоше, Јелена позва Мицу да и оне прошетају. |
| обрати се Севићу, имам посла.</p> <p>— Кад ћемо се видети? упита он.</p> <p>— Видећемо се већ, |
| аше се гледајући се радознало.</p> <p>— Кад си дошао? питала је.</p> <p>— Синоћ сам стигао лађо |
| </p> <p>— Шта си дакле наумио?</p> <p>— Кад сам по ручку отишао од тебе, најпре сам потражио ст |
| го штошта гледала је деци кроз прсте, а кад су ова поодрасла, нису је већ много ни питала.</p> |
| најпре у Крушевац, па онда у Краљево, а кад нам ни ту није било станка, наставимо пут.{S} Нећу |
| свим да сакрију кривину његових ногу, а кад је ишао, изгледало је да на обући нема потпетица.</ |
| p> <pb n="39" /> <p>Она мора у школу, а кад хоће у школу мора и учити.{S} А за сутра није ништа |
| а не знам како.{S} Девојке имају часова кад не умеју да мисле, кад су само крв и осећај, хладно |
| >— Та знаш га; уосталом, показаћу ти га кад га будемо среле. </p> <pb n="15" /> <p>Јелена ћуташ |
| а ниси заборавио шта смо уговорили онда кад си дошао из Пожаревца.{S} Зашто не бисмо издејствов |
| има мираз, па јој је могуће и да се уда кад хоће.</p> <p>Јелена лежаше на страни, савивши мало |
| од куће, у постељи, из које би устајала кад јој лежање већ досади.{S} Спремила би се и изашла у |
| тан, а ја немам ни где да легнем.{S} Па кад ме неће венчана жена примити, ко ће?</p> <p>У Јелен |
| n="114" /> лоју и да се излежава, а сад кад се бедни муж вратио из рата, измучен и исцеђен, гос |
| Посао, одговори она кратко.</p> <p>— Е кад је посао, онда да се плати, јер ја ништа не радим о |
| у администрацију.</p> <p>Јелена немаде кад да што помисли, али осети дубоко разочарење.</p> <p |
| <p>Мучила се да измисли шта да му каже кад буде дошао, како да се понаша према <pb n="91" /> њ |
| p> <p>У то дође Севић.{S} Сачекао ју је кад је излазила из канцеларије, код Вознесенске цркве.{ |
| прилика није указивала.{S} Виђала их је кад год би изашла на Калемегдан.{S} Увек високо дигнуте |
| су математику, па су се и саме згрануле кад су виделе да је девет сати.{S} Истина задржала се, |
| p>— Значи да не познајете наше женскиње кад тако говорите.{S} Има и у нас женскиња, које је, ак |
| рба, у толико је њихово разочарење веће кад буду принуђена да и сама учествују у борби за опста |
| , мислила сам да задовољавам своје срце кад сам се удавала за човека, на коме се ништа није мог |
| , настави Јелена.{S} Боље ми је да се и кад-тад ослободим тога човека, него да будем везана за |
| да се венчају кад је већ такав обичај и кад већ она неће друкчије.</p> <p>— Ја више не могу без |
| >VIII.</head> <p>Како је живот друкчији кад га осећамо непосредно, кад га гледамо својим очима. |
| а.{S} Нема сумње да ће га и добити, али кад ?{S} Знала је како се бракоразводне парнице, каткад |
| снике — ситне чиновнике, који су срећни кад на свој псеудоним прочитају поруку уредништва: „Што |
| дмах.</p> <p>— Хајдемо, паре ћеш добити кад изађемо из протине канцеларије.</p> <p>— А не, дај |
| , да му пере и кува.{S} Идеалан је брак кад у њега обе стране уносе добру вољу за заједнички жи |
| додирну око паса, онако као што чинимо кад хоћемо некога да пропустимо испред себе.</p> <p>Јел |
| дложи да буду муж и жена, да се венчају кад је већ такав обичај и кад већ она неће друкчије.</p |
| него што уђемо проти, а другу половину кад будемо изашли.</p> <p>— Не може, него дај сад полов |
| да обратиш пажњу.</p> <p>Сутрадан, баш кад се Јелена спремала да лође на ручак, упаде Севић у |
| вена.</p> <p>Петар је изгубио матер баш кад је свршио основну школу.{S} Две сестрице биле су мл |
| никоме нисам отворила срце, од онда још кад сам почела сарађивати на оном листу, а од, онда је |
| :id="SRP19200_C7"> <head>VII.</head> <p>Кад нам се у животу догоди нешто непријатно, нама се чи |
| ама које је издавао поред листа.</p> <p>Кад је отишла Павићу, овај је дочека пријатељски, полас |
| јој давала да дуго о њему мисли.</p> <p>Кад изби код сата, срете две своје другарице.</p> <p>— |
| да је он очекивао њен пролазак.</p> <p>Кад виде да јој он прилази, Јелена се одвоји од Мице, д |
| ким бих?</p> <p>— Онако, питам.</p> <p>Кад је капија била откључана, он јој пружи руку у знак |
| аше обоје, идући ногу пред ногу.</p> <p>Кад су били испред каване „Губеревац“ она предложи да с |
| S} Једва дочека подне и оде оцу.</p> <p>Кад је све испричала, стари Ђорђевић се замисли.{S} Он |
| ори ни на само питање „како си?“</p> <p>Кадгод увече, седећи крај отвореног прозора, који је гл |
| баш потребан, али из пријатељства.{S} А каже ми да и ти радиш код њега, на издањима.{S} Ниси ми |
| тила, али није умела да се извуче, а да каже да јој је доцкан није хтела, јер како би она била |
| ита. </p> <pb n="93" /> <p>Он заусти да каже нешто, али се предомисли, махнувши само руком.</p> |
| што друго и чуо, као што не би знао да каже да ли га је икада видео трезна или пијана — увек ј |
| S} Хоће унутра, има, вели, нешто да јој каже.{S} Она га пусти, али се одмах покаја.{S} Био је т |
| .</p> <p>Мучила се да измисли шта да му каже кад буде дошао, како да се понаша према <pb n="91" |
| Јелена јетко.{S} Сад је на мене ред да кажем: о прошлости нећемо говорити.{S} Пређи одмах на с |
| ти изнела то гледиште, јер, право да ти кажем, женирао бих се да сам ја то учинио.{S} Грубости |
| сам се ја вратио.</p> <p>— Да ти право кажем, о томе сам једва и мислила.{S} Не разумем твоје |
| да иде по судовима, већ радије прашта и кажњавање оставља небеском судији.{S} И сад тек поче па |
| ик „<title>Великог Журнала</title>“.{S} Кажу да је и он неки паметан човек, и он је анархиста.{ |
| ије било ово неколико дана?</p> <p>— Па казала сам вам већ, имала сам много посла код куће и у |
| једнога дана Петар.{S} Газдарица ми је казала да не воли жене у кући, а овде нисмо ни комотни. |
| ећеш да ми учиниш по вољи.{S} Да сам ти казала да останемо код куће, ти би навалила да изађемо. |
| те си тако црвена.{S} Као да си сад из казана? упиташе је.</p> <p>— Брзо сам ишла узбрдо, па с |
| тио о тим посетама.{S} Јелена је обично казивала матери да иде овој или оној другарици.</p> <p> |
| р је, Боже, мој грех тако велики, да је казна овако тешка!</p> <p>Пошто је пустила сузама на во |
| е неколико дана Севић оде на издржавање казне, осуђен по неколиким кривицама, а доста кривица и |
| а да разговара с њом.</p> <p>— Шта ћеш, казуј? питаше она не пуштајући га унутра.</p> <p>— Пуст |
| црну руску рубашку, преко које се опаше кајишем. </p> <p>Двојица младих људи, дошавши до једне |
| вор, па ћу ићи.</p> <p>— Шта да платим, какав разговор?</p> <p>— Па ја сам рекао да се плати та |
| обично око пет сати по подне, па носила какав рад или не.{S} Те посете су јој толико биле прешл |
| га замишљам. </p> <pb n="14" /> <p>— Па какав је? упита Мица, престајући да сплиће цвеће.</p> < |
| а чека и године често прођу док се нађе какав човек који се смилује да се ожени њом.{S} Мушкарц |
| војке некако извивши врат.{S} Да немате какав оглас?{S} Онда идите лево, у администрацију.</p> |
| изгледао сјајно, изгледао је бедно као какав просјак.{S} А био је, рекло би се, и малко напит. |
| То би могло тако, ако би твој муж имао какав чаробни штапић, па само удари по столу, а ручак и |
| p>И он поче живим бојама да слика живот какав је желео.{S} Речи су му клизиле са усана да се је |
| друго били су далеко од тога да покажу какав гњев; не обоје се мирно, издаље, гледаху и смејах |
| т?</p> <p>— Дај бар нешто сад?{S} Видиш какав сам! тражио је он без икаква стида.</p> <p>— Нема |
| да се прошетају мало.</p> <p>— Мани се, каква шетња, данас је дан оних који не могу да шетају д |
| чине!{S} Никад их се нећеш заситити.{S} Каква ти је опет та купусара ?</p> <p>— Арцибашев... <t |
| е школу свршила, примети мати.</p> <p>— Каква школа! одговори отац и одмахну руком. </p> <pb n= |
| уђен, јер би осуда по онаквим делима за каква је он био оптужен олакшала развод брака.{S} Али п |
| е сумрак, па би трчала својој клупи.{S} Какве све изговоре није налазила да се само извуче из к |
| аџбине? упита одједном Јелена.</p> <p>— Какве враџбине ?{S} Плетем венац за кућу, као и сваке г |
| кућу, као и сваке године.{S} Зар ту има какве враџбине? </p> <pb n="12" /> <p>— Шта се чиниш ка |
| Кад ти као човек ништа не зарађујеш, с каквим образом тражиш новаца од мене, једне жене, којој |
| ао сарадник, где је био примљен не због каквих великих способности, већ због тога што је био за |
| тари Ђорђевић се замисли.{S} Он је знао каквих све тешкоћа има око развода брака, знао је да би |
| } Један од њих висок, онакав од прилике каквог је она замишљала.{S} Само што је имао браду и на |
| гест.{S} Севић је веровао у Јову као у каквога идола, веровао је да ће он учинити нешто велико |
| , толико је он био далеко од оне слике, какву је она замишљала.{S} Али није имала куда.</p> <p> |
| тако бих желео да имам добру другарицу, какву ја у себи замишљам.</p> <p>И он поче живим бојама |
| ез ње.{S} Он осећа да је она баш онаква какву је он жену себи желео.</p> <p>Јелена је ћутала.{S |
| родно право</title>“ није давало богзна какву зараду, али се исплаћивало. </p> <pb n="84" /> <p |
| њу се често даје још и „приде“, као уз какву робу.{S} То „приде“ врло често има већу вредност |
| апретку.{S} Замишљала је уредништво као какву кошницу, у којој свако ради свој посао, тихо и не |
| би до воље стоји да потражиш себи другу какву другарицу.</p> <p>— Врло добро, упаде јој он у ре |
| е.{S} Нема тишина, само се чује, једва, како пера клизе по глаткој хартији.{S} Даље је замишљал |
| арадићу три-четири пута више.{S} А, да, како сам увек у послу, заборавих да те питам треба ли т |
| еобријане и црне од штампарског црнила, како иду између машина, односе пакете хартије или донос |
| снији, како је он крши у својим рукама, како његове дрхтаве руке продиру и тамо где их Јелена н |
| елена осети како јој недостаје ваздуха, како се гуши.{S} Хтеде да виче, али јој глас застајаше |
| њу обухвата тај пламен, како је сажиже, како је обузима вртоглавица.</p> <p>— Не, само то не! ц |
| а, Јелена тек тада поче мислити о томе, како ће јој бити могуће да настави живот са човеком, за |
| је како је обузима неко чудно осећање, како јој кроз тело струји нека слатка топлина, као да ј |
| његови загрљаји постају све страснији, како је он крши у својим рукама, како његове дрхтаве ру |
| помисли на то, како Мица помаже матери, како спрема доручак, намешта собе. </p> <pb n="27" /> < |
| емирно игра у својој тескобној тамници, како смо сви песници у тим годинама, које брзо оду у не |
| ећала је како и њу обухвата тај пламен, како је сажиже, како је обузима вртоглавица.</p> <p>— Н |
| ојој је Севић раније говорио.</p> <p>О, како је мало потребно, па да жена, ма и за тренутак, бу |
| измисли шта да му каже кад буде дошао, како да се понаша према <pb n="91" /> њему.{S} Она није |
| <p>И Јелена с презирањем помисли на то, како Мица помаже матери, како спрема доручак, намешта с |
| ности!{S} Како се груди бурно надимају, како срце немирно игра у својој тескобној тамници, како |
| <p>По Јелениној представци свештенику, како почињу парнице за развод брака, били су позвани об |
| срећне године идеалисања и чедности!{S} Како се груди бурно надимају, како срце немирно игра у |
| морити плућа и очи у ономе зеленилу!{S} Како је пријатна та промена!{S} После зажарене калдрме |
| ига и новаца, а она тога није имала.{S} Како да повећа своје приходе?{S} Па се онда сети да је |
| ох, рече јој, а чуо сам да си дошла.{S} Како само дивно изгледаш, права париска дама!</p> <p>Њо |
| сно, никоме се не уклањајући с пута.{S} Како су три другарице закрчиле скоро цели узани тротоар |
| упита он.</p> <p>— Како ме то питаш?{S} Како то „сад“?{S} Сада одмах или сада пошто си се ти вр |
| и малко напит. </p> <pb n="111" /> <p>— Како си женице? питао ју је расположено.{S} Има ли мушт |
| есеца пред свршетак гимназије.</p> <p>— Како би било да свршимо то и не питајући никога?{S} Ја |
| а.{S} Не разумем твоје питање.</p> <p>— Како замишљаш наш живот? постави он одређеније питање.< |
| ћемо разговарати шетајући се.</p> <p>— Како хоћете, само се не могу дуго задржавати, јер имам |
| још није доспео да је примети.</p> <p>— Како само да им -се приближим? питала се она.</p> <p>Из |
| ислиш сад да радиш ? упита он.</p> <p>— Како ме то питаш?{S} Како то „сад“?{S} Сада одмах или с |
| {S} Муж јој је из затвора слао упутства како и шта да ради.{S} Доби неке ситне послове и успе д |
| ећи од свога друштва, сећао се тек сада како је сам занемарио своју кућу.{S} У вечној трци за у |
| гледа се у небо.{S} Виде милионе звезда како мирно светлуцају, час засветле, час гасну — баш ка |
| Ја бих све то — и Јелена рукама показа како би све то изврнула.</p> <p>— Него, хајде, остави к |
| у посетама Јелени, која већ није знала како да га се отресе.{S} Обраћала се полицији за заштит |
| се и наместише.{S} Кад је Јелена видела како јој стан изгледа, дошло јој је да зарида, толико ј |
| свим у ту будућност.{S} Није ни осетила како ју је Севић ухватио за руку, настављајући причање |
| ид ју је било да се она, ни сама не зна како, некада просто напросто подала томе човеку, не из |
| 19200_C1"> <head>I.</head> <p>Ко не зна како је пријатно у пролеће и у лето отићи из Београда т |
| } Од подне до вечери превела је, ко зна како, једва десетак реченица.{S} А сутра треба да је ру |
| е ?{S} Ено сифражеткиња у Енглеској, па како се боре жене у Данској, па женскиње у Русији.{S} И |
| гадне речи, и то још од уредника!{S} Па како се они мушкарци понашају према женскињу, а ово се |
| ларију.</p> <p>Јелени, гледајући Севића како мирно једе, поче да кипи у души.{S} Једе, а и не у |
| у друштва, јер ево већ скоро три месеца како она трчи око њега и Севића, а он још није доспео д |
| Јелена, чинећи се расположена, исприча како је била код Мице, радиле су математику, па су се и |
| d="SRP19200_C9"> <head>IX.</head> <p>Од како је Севић постао штампар, Јеленин живот се променио |
| е машине која још није радила, она виде како један од оних црних људи ухвати једну девојку за р |
| а ће га и добити, али кад ?{S} Знала је како се бракоразводне парнице, каткад, годинама вуку.{S |
| де их Јелена није желела.{S} Осећала је како и њу обухвата тај пламен, како је сажиже, како је |
| м и крв јој јурну у лице.{S} Осећала је како је обузима неко чудно осећање, како јој кроз тело |
| и неких својих снова.</p> <p>Осећала је како је подухвата нека ватра, као да јој по жилама поте |
| а кипи у души.{S} Једе, а и не упита је како је издржала две године оваквог живота.</p> <p>— Хо |
| о својим великим плановима, говорио је како ће уз њену помоћ стварати чуда.</p> <p>Она га је с |
| {S} У једном „чланчићу“ регистровано је како је тај и тај виши официр пребио једног војника.</p |
| еби да ли да повери слатку тајну о томе како је постала сарадница тако великог листа као што је |
| Сети се да си ме некад волела, сети се како смо се узели.{S} Помисли само да сам ја онај човек |
| {S} У полутами Јелена једва примећиваше како промичу силуете.{S} После јој се очи привикоше на |
| јој било јасно шта Севић сад намерава и како мисли да удеси живот: с њом или сам за себе.{S} Би |
| штво, који су задовољни да их свет види како улазе у штампарију.</p> <p>Дугић је често долазио |
| ао увреду за себе.</p> <p>— Што не пази како иде, него ми одвали раме, и девојка метну руку на |
| ам имала код Павића није више било, али како у свакој несрећи има и среће, имала сам доста слоб |
| мао за њу још увек својих тајни.{S} Али како су то биле дечје књиге, она се није много бринула |
| и испит ју је испуњавао ужасом.{S} Али како да се то изведе?{S} Родитељи неће хтети ни да чују |
| ропалице? говорила јој је.{S} Видела си како су те онда дочекали.{S} Уосталом ти иди ако ти се |
| оспођице, прискочи Севић и Јелена осети како је једна рука лако додирну око паса, онако као што |
| клизи по линолеуму.</p> <p>Јелена осети како јој недостаје ваздуха, како се гуши.{S} Хтеде да в |
| у.</p> <p>Јелена повуче руку, али осети како јој под ногама задрхташе рушевине, расклопише се, |
| њски, да се Јелена ужасавала, осећајући како његови загрљаји постају све страснији, како је он |
| </p> <p>— Натраг! врисну она, осећајући како јој пуцају кости под његовим рукама.{S} Учини крај |
| да чита коректуре, ревизије, показа јој како да води књиге, и она је била пресрећна што може да |
| .{S} Ну, то сам учинила ни сама не знам како.{S} Девојке имају часова кад не умеју да мисле, ка |
| могла ништа да га питам, а он није знао како да почне.</p> <p>— Па сад? упитах бојажљиво.</p> < |
| ас.{S} Кад смо одлучили да живимо овако како смо уговорили, <pb n="98" /> нећу да твоје присуст |
| еде и написа признаницу и изјаву, онако како му је стари Ђорђевић диктирао.{S} Она два господин |
| у и ми! уздахну отац.{S} Него да видимо како ћемо се сместити.</p> <p>Била је то „Чита ди Бари“ |
| дочека радосно, не показујући отворено како јој је мило што је Јелена једном попустила.</p> <p |
| ас женскиња, које је, ако не онако умно како ви замишљате, а оно бар расположено за борбу.{S} Т |
| ологије Грка и Римљана, заокружи све то како је знала и умела и преписа што је читкије и лепше |
| а каже да јој је доцкан није хтела, јер како би она била способна за што веће од тога да се зад |
| има“.</p> <p>Пошто је дуго лупала главу како и чиме да почне, изабра филозофију, идеју о Богу.{ |
| алишана на груди, стеже га толико да чу како му крцнуше кости.{S} Дете врисну, зачуђено и уплаш |
| колебаше.{S} Најзад ме загрли и осетих како ми његове сузе покапаше лице.{S} Била сам срећна, |
| id="SRP19200_C8"> <head>VIII.</head> <p>Како је живот друкчији кад га осећамо непосредно, кад г |
| и плакала, али јој то не поможе.</p> <p>Како би било да се обрати оцу!</p> <p>И она, дршћући од |
| е било потребно да може да ради.</p> <p>Како-тако, тек штампарија поче да ради.{S} Радника није |
| да јој се груди подигоше у вис.</p> <p>Како већ нису знали ни једно ни друго о чему да говоре, |
| нала шта да одговори ни на само питање „како си?“</p> <p>Кадгод увече, седећи крај отвореног пр |
| ио у завади.{S} Њу међутим не упита ни „како си“, ни „шта радиш“.{S} Место свега загледао се са |
| пријатна та промена!{S} После зажарене калдрме варошких улица — шљунком насуте стазе; после ду |
| а.{S} Виђала их је кад год би изашла на Калемегдан.{S} Увек високо дигнуте главе, говорили су с |
| ва, али је затварала очи, враћала се на Калемегдан, на ону клупу, бацала се Севићу у загрљај, с |
| после дале мира.</p> <p>— Хоћете ли на Калемегдан? упита. </p> <pb n="45" /> <p>— Идемо до књи |
| <p>Тако у разговору били су дошли пред Калемегдан.{S} Неосветљен, разголићен, чинило се као да |
| на са Севићем ишла и у Топчидер, јер им Калемегдан није више давао <pb n="67" /> довољно заклон |
| крај ње и не погледавши је.{S} Уђоше у Калемегдан и одмах скренуше десно, стазама где нема мно |
| ажњу куда иде.{S} Нађе се пред улазом у Калемегдан.{S} Застаде мало, као очекујући некога.{S} У |
| да-онда измењали би по коју реч.</p> <p>Калемегдан је био исто онако пуст као и пре.{S} Ветар ј |
| о до књижаре, али ако хоћеш можемо и до Калемегдана.</p> <p>И уђоше у Кнез-Михајлову улицу, у к |
| тикант...{S} Па би се сетила мужа, оних калемегданских вечери, пролећа.{S} А ево га опет пролећ |
| акне.</p> <p>Ишли су најкраћим путем ка Калемегдану.{S} Као да им се обома журило да што пре ст |
| и не мисли на те глупости.{S} Ето и на Калемегдану никад не шета главним стазама, већ увек нај |
| и на онога што га сваког дана виђамо на Калемегдану, насмеја се Мица грохотом.</p> <p>— На кога |
| атвори очи и пренесе се на ону клупу на Калемегдану.{S} И свуда је то чинила, код куће, у школи |
| је пало на памет да се баш сад шета по Калемегдану. </p> <pb n="66" /> <p>— Морам кући, рече Ј |
| .</p> <p>— Хајдемо да прођемо мало и по Калемегдану.{S} Ја волим ову дубоку тишину.</p> <p>Јеле |
| зама.{S} Увек је замишљен и штапом гура каменчиће и одбацује их.{S} Онај анархиста, зар га не з |
| она њега ослови.</p> <p>— Молим, где је канцеларија уредништва? упита Јелена, прибирајући сву с |
| жњу.{S} Преко дана у канцеларији, после канцеларије мало у кавани с пријатељима, код куће је би |
| паре ћеш добити кад изађемо из протине канцеларије.</p> <p>— А не, дај сад бар половину.</p> < |
| ић.{S} Сачекао ју је кад је излазила из канцеларије, код Вознесенске цркве.{S} Кад га спази, Је |
| од брака.</p> <p>Пред вече, излазећи из канцеларије, нађе га на истом месту пред Вознесенском ц |
| децу ни обраћао пажњу.{S} Преко дана у канцеларији, после канцеларије мало у кавани с пријатељ |
| но време.{S} Са г. Ђорђевићем су били у канцеларији још два господина, Севићу непознатих.</p> < |
| елена справила пре него што је отишла у канцеларију.</p> <p>Јелени, гледајући Севића како мирно |
| везе са дотадањим животом.{S} Ишла је у канцеларију пре и после подне, као раније у школу и све |
| ечем своју реч.{S} Изволите доћи у моју канцеларију данас у 2 часа по подне.{S} Присуство ваше |
| је и уз њу се често даје још и „приде“, као уз какву робу.{S} То „приде“ врло често има већу вр |
| а у зноју.{S} Превуче руком преко чела, као да се увери да ли је заиста жива, будна.{S} Сети се |
| да је он нешто изванредно, поче Јелена, као читајући.{S} Његове способности су више него у оста |
| ј кроз тело струји нека слатка топлина, као да јој се груди подигоше у вис.</p> <p>Како већ нис |
| .{S} Сад јој се учинио као жива претња, као смртна опасност.</p> <p>— Једва те нађох, рече јој, |
| сећала је како је подухвата нека ватра, као да јој по жилама потекоше пламенови место крви.{S} |
| арије, Севић је лако обухвати око паса, као хотећи да је чува да се не спотакне.</p> <p>Ишли су |
| > <p>— Само тако, то је лепо, викао је, као да је хтео намерно да скрене пажњу пролазника.{S} Д |
| риватна ученица, па да настави студије, као и толики други студенти, који практикантишу и уче ш |
| рности и снова има врло велике разлике, као и између људи пре брака и људи у браку.</p> <p>— Па |
| двадесет динара, које он пусти из руке, као багателишући.</p> <p>— То није ништа, рече.</p> <p> |
| а, узбуркана прса.{S} Очи су му играле, као да су хтеле да прозру Јелену скроз, кроз хаљину.{S} |
| шла је у канцеларију пре и после подне, као раније у школу и све што је доживела за последњу го |
| а је нећу никада имати, јер се за мене, као ни за Дугића, не може овде наћи жена, одговори Севи |
| S} Почео је од слагачког шегрта, па се, као Твен, пео све више.{S} У Русији је учествовао у ате |
| арству Финансија.</p> <p>И Јелена поче, као практикант, да од свога рада издржава и себе и свог |
| ну клупу.</p> <p>Седели су тако ћутећи, као снебивајући се од онога, што су у ствари желели. </ |
| > <p>И Мица поче да чита, тихим гласом, као прибојавајући се да је ко не чује.</p> <p>Јелена сл |
| одневнога листа мора се преводити брзо, као да се пише из главе.</p> <p>— Па ја могу и брже да |
| д улазом у Калемегдан.{S} Застаде мало, као очекујући некога.{S} У ствари било јој је незгодно |
| ије сећао да је од оца што друго и чуо, као што не би знао да каже да ли га је икада видео трез |
| души је осећала неку неисказану лакоћу, као неко блаженство.</p> </div> <pb n="40" /> <div type |
| кве враџбине ?{S} Плетем венац за кућу, као и сваке године.{S} Зар ту има какве враџбине? </p> |
| нас не би уопште сматрао <pb n="55" /> као брак.{S} Па онда радо би му приметила да би у такво |
| та ти је, Јелена, те си тако црвена.{S} Као да си сад из казана? упиташе је.</p> <p>— Брзо сам |
| себе.{S} Дрхтала је од једа и беса.{S} Као жену вређало ју је понашање Севићево.{S} Долази из |
| зарађивати, па ће се и боље живети.{S} Као сарадник у „<title>В. Журналу</title>“ имам 120 дин |
| на коме се ништа није могло волети.{S} Као да га и сад гледам: пре одвратан него симпатичан.{S |
| и су најкраћим путем ка Калемегдану.{S} Као да им се обома журило да што пре стигну.{S} Тек овд |
| но, издаље, гледаху и смејаху.</p> <p>— Као „<title>На дну</title>“, помисли Јелена, не знајући |
| тупи одмах у „<title>В. Журнал</title>“ као сарадник, где је био примљен не због каквих великих |
| у било страшно?{S} Зар човек, — „човек“ као заједничко име људске јединке без обзира на пол — з |
| рналу</title>“ имам 120 дин. месечно, а као свој газда зарадићу три-четири пута више.{S} А, да, |
| двратно то што је он посматра, разгледа као нешто што припада њему, држећи своју руку на њеном |
| >Јелена чу једну крупну псовку, па онда као да нешто пуче.{S} То је уредник исправљао неку погр |
| ше сада, пријатно, и она би се понашала као према ма коме туђинцу.{S} Болело ју је да у томе чо |
| стварати чуда.</p> <p>Она га је слушала као кроз сан.{S} На Саборној Цркви искуца девет сати.{S |
| посетиоца, први новац који је зарадила као зубни лекар.{S} Гурну га Севићу у руку.</p> <p>— Од |
| ла сва дела Јовина, почев од „Анархизма као филозофске доктрине“ до „Филозофије бројева“.{S} Чи |
| је постала сарадница тако великог листа као што је „Журнал“.{S} Али се не усуди, знала је да јо |
| м њему јасно да нема права да се понаша као муж, према жени која не само да сама себе издржава, |
| д њима се одједном указа Дугић.{S} Прав као бор, држећи у руци штап као они слепци који иду без |
| ан.{S} Ја ћу наставити свој живот и рад као да ти у опште ниси ни дошао, а теби до воље стоји д |
| /p> <p>Он изађе у предсобље, али не оде као што је она мислила, већ, по одласку пацијента, уђе |
| а, које би везале своју судбину за људе као што смо.{S} Дугић и ја? упита најзад Севић.</p> <p> |
| радости, већ од страха.{S} Он јој приђе као што се прилази доброј пријатељици.{S} Руковаше се г |
| ао, али га она није слушала.{S} Била је као скамењена, свесна опасности која јој је претила.{S} |
| адионици, запахну је у лице.{S} Била је као у бунилу, сва разочарана.{S} Мислила је да ће је до |
| а које нису хватале корена.{S} Важио је као опасан човек, наравно само у очима простијега света |
| еговог мушког лица, његових очију, које као да је осећала на себи.{S} Плану у лицу, задрхта цел |
| породице.{S} Идеалан је брак од прилике као неко удружење, у коме сви чланови имају подједнаке |
| правих рамена, други мањи, шепав, коме као да су панталоне оптрчавале око ногу.</p> <p>— Ко је |
| биле некако упадљиве.{S} Крупније, црне као угљен, одавале су разбуђену чулност.{S} Ноздрве, ме |
| оћи, да ће понова заузети место крај ње као њен муж, да ће се брак наставити, иако је он већ ра |
| сумце пође ка Теразијама.{S} Осећала се као у вртлогу, а неко миље прожимало ју је од пете до п |
| ирао.{S} Она два господина потписаше се као сведоци.{S} Севић узе новац.</p> <p>— Господине, на |
| квице на брегу више Драча, чинило ми се као да сам најзад приспела у пристаниште спасења.</p> < |
| задовољна сама собом.{S} Чинило јој се као да почиње нов живот, живот рада.{S} Хтела је да чит |
| а за последњу годину дана чинило јој се као мучан сан.{S} Каткада ни сама није могла да верује |
| школу, срете Севића.{S} Учинило јој се као да је он очекивао њен пролазак.</p> <p>Кад виде да |
| н.{S} Неосветљен, разголићен, чинило се као да спава.</p> <p>— Хајдемо да прођемо мало и по Кал |
| ћ није чекао да му се понови.{S} Излете као из топа и полете улицом.{S} Јелена, која га је чека |
| лико кошта одело.</p> <p>Јелена стајаше као скамењена.{S} Пара није имала, бар не толико.{S} Им |
| ла <pb n="101" /> у заједници, ухапсише као непријатељског шпијуна.{S} Није ми га било жао, дал |
| зини, Јелена и Севић се тргоше и седоше као шетачи који се одмарају.{S} Севић је у себи проклињ |
| епа <pb n="24" /> или и врло лепа!{S} И као зашто Сањин не би могао волети своју сестру друкчиј |
| ст стотина динара, рече он оклевајући и као срачунавајући колико кошта одело.</p> <p>Јелена ста |
| м као марва да би госпођа могла да живи као бубрег у <pb n="114" /> лоју и да се излежава, а са |
| твенога поретка, који ће разрушити људи као што су Дугић и Севић.{S} И ова двојица учинише јој |
| <p>— Чудна ми чуда!{S} Ако је у Русији као код нас, онда је књига забрањена само да би јој се |
| .{S} Па се сети Севићевих погледа, који као да су је свлачили.{S} Опет јој беше некако нелагодн |
| вала пажњу укућана, јер су је сви знали као врло ћудљиву.{S} Запиткивати је значило би дражити |
| и друге младе парове, који нису живели као она и њен муж.{S} Видела је младенце, којима се сре |
| ни који ће имати права да буду слављени као највећи добротвори човечанства.</p> <p>Да се међути |
| ла других оцена.{S} И брак јој се учини као котва спасења. </p> </div> <pb n="69" /> <div type= |
| тре, човече, та имај милости!{S} Кад ти као човек ништа не зарађујеш, с каквим образом тражиш н |
| ко су се и деца одбила од њега.{S} Мати као мати, много штошта гледала је деци кроз прсте, а ка |
| се заче мисао да полаже испит зрелости као приватна ученица, па да настави студије, као и толи |
| азника.{S} Док сам био здрав, радио сам као марва да би госпођа могла да живи као бубрег у <pb |
| не предмете и добих одобрење да полажем као приватна ученица VIII разред и матуру уз оне који с |
| ладнокрвност и здрав разум изгледају им као највећи непријатељи.{S} И ја сам имала таквих часов |
| ише.{S} Она покуша да се повуче, али он као да се прилепио уз њу.{S} Већ је осећала његов дах, |
| и се некакав дебељко, који није био црн као остали.{S} Необријана лица, храпава гласа, на себи |
| све више ближио, а који јој је изгледао као замахнут нож.</p> <p>Осећала је да не може дуго да |
| о новцем што <pb n="49" /> га је стекао као тестераш.{S} Отац, таљигаш, није дању никада био ко |
| и, напретку.{S} Замишљала је уредништво као какву кошницу, у којој свако ради свој посао, тихо |
| , из раширених ноздрва посукта дах врео као пламен.</p> <p>И Јелена склопи очи, предајући се сл |
| ће се још срести.{S} Сад јој се учинио као жива претња, као смртна опасност.</p> <p>— Једва те |
| књиге и поче да ради.{S} Није било лако као што је замишљала, јер је немачки језик имао за њу ј |
| једна рука лако додирну око паса, онако као што чинимо кад хоћемо некога да пропустимо испред с |
| ући на ручак, а увече није псовао онако као раније.{S} Па је и чистији био.</p> <p>То затишје м |
| оље ни времена за шетњу, бар не онолико као раније.{S} Са мужем би једва једном у недељи изашла |
| га стојећи, озбиљно.{S} Севићу је било као да улази у лавовски кавез, подрхтавао је, ногавице |
| није изгледао сјајно, изгледао је бедно као какав просјак.{S} А био је, рекло би се, и малко на |
| ита Јелена, која ту погрду схвати скоро као увреду за себе.</p> <p>— Што не пази како иде, него |
| него рушевине.{S} Гле, није сама, нешто као да се миче испод њених ногу.{S} Спусти поглед и вид |
| ић.{S} Прав као бор, држећи у руци штап као они слепци који иду без вођа, ишао је не гледајући |
| p> <p>Калемегдан је био исто онако пуст као и пре.{S} Ветар је цвилео кроз голо грање и витлао |
| т, не за то што га је силно волела, већ као да му се извини што је мислила да је себичан, да не |
| су полако.{S} Он, висок, укрућен, Севић као да је потрчкивао за њим.{S} Прођоше крај ње и не по |
| она зажеле да и она што ради.{S} Севић као да то једва дочека и пошто се договорио са својим у |
| сваки гест.{S} Севић је веровао у Јову као у каквога идола, веровао је да ће он учинити нешто |
| да се одмах затим стане ваљати по поду као бесомучна.</p> <p>Мати и отац забринуто би вртели г |
| а не знаш?</p> <p>Јелена начини гримасу као да не зна о коме то Мица говори.</p> <p>— Та знаш г |
| етлуцају, час засветле, час гасну — баш као људи који гамижу по полутами.{S} Запази и друге зве |
| е? </p> <pb n="12" /> <p>— Шта се чиниш као да не знаш?{S} Плетеш венац и говориш чаролије, гат |
| голо грање и витлао суво лишће.</p> <p>Као по неком прећутном споразуму, Јелена и Севић одмах |
| ошавши до једне клупе, седоше, скинувши капе.{S} Густа дуга коса лепршаше се на поветарцу.</p> |
| х?</p> <p>— Онако, питам.</p> <p>Кад је капија била откључана, он јој пружи руку у знак поздрав |
| ође у уредништво, управо долазила је до капије, чак је једном и ушла, али се, уплашена, одмах и |
| ребало и ући унутра.{S} Застала је пред капијом, притиснула руком срце, које је врло узбуђено с |
| {S} И скоро је угура у велику, гвоздену капију.</p> <p>После неколико корака уђоше у једну полу |
| {S} Одважно уђе <pb n="41" /> у познату капију, пажљиво загледајући врата, којих је било лево и |
| р имам посла код куће.</p> <p>Он натуче капут и шешир и пођоше.</p> <p>Пролазећи кроз мрачне пр |
| черу и не позвавши Јелену.{S} Вратио се касно, сав једак не толико због неспособности Јеленине |
| гу да шетају других дана.{S} Уосталом и касно је већ, ја ћу кући.</p> <p>Спремајући се за одлаз |
| високом личности, — тек кући је долазио касно увече.</p> <p>Јелени је све јасније бивало да изм |
| Знала је како се бракоразводне парнице, каткад, годинама вуку.{S} А док се парница не сврши, ко |
| питањима. </p> <pb n="53" /> <p>Она је каткад износила и своје мишљење, које је Јова скоро уве |
| ну дана чинило јој се као мучан сан.{S} Каткада ни сама није могла да верује да се у истини зби |
| срца желим да увек будеш срећна и да се каткада сетиш другарице која те увек воли —</p> <p>Јеле |
| сама легла, да већ зором устане, скува кафу и отправи мужа.</p> <p>Мати је била добра жена.{S} |
| и ви у кварт.</p> <p>— Дабогме, и она у кварт, да се расправимо пред полицијом. </p> <pb n="115 |
| да и вређа.{S} Молим вас да га водите у кварт.</p> <p>— Муж сам ти ја, а не „овај човек“, викао |
| > <p>— Може, госпоја, ама морате и ви у кварт.</p> <p>— Дабогме, и она у кварт, да се расправим |
| човек пијан и да јој није муж.</p> <p>У кварту Јелена исприча полицијском чиновнику у чему је с |
| им ни дуге ни кратке.{S} Звонки смех и кикот.{S} Трчање и скакање, ваљање по трави.</p> <p>Јед |
| обраћао пажњу на то шта Јелена ради, с ким се дружи, шта чита.{S} Он се задовољавао тиме да ми |
| он је упита: </p> <pb n="92" /> <p>— С ким станујеш?</p> <p>— Сама, а с ким бих?</p> <p>— Онак |
| <p>— С ким станујеш?</p> <p>— Сама, а с ким бих?</p> <p>— Онако, питам.</p> <p>Кад је капија би |
| се само у њена округла прса и упитао с ким станује!{S} А он је муж, њен муж, који би имао прав |
| до шеталишта према Сави.{S} Ту, испред киоска, прођоше поред једне клупе, свакако заборављене, |
| примити, ко ће?</p> <p>У Јелени је све кипело.{S} Једва се уздржавала да га не ухвати за гушу |
| едајући Севића како мирно једе, поче да кипи у души.{S} Једе, а и не упита је како је издржала |
| сав преплашен и једва владајући собом, клањаше се лево и десно, не знајући да ли да се рукује |
| тишина, само се чује, једва, како пера клизе по глаткој хартији.{S} Даље је замишљала да ће је |
| е.{S} Крв из разбијеног потиљка поче да клизи по линолеуму.</p> <p>Јелена осети како јој недост |
| ика живот какав је желео.{S} Речи су му клизиле са усана да се јелена чудила.{S} Био би то наји |
| ју је пажљиво загледао.{S} Поглед му је клизио са Јеленина лица на разголићени врат, а одатле н |
| — До виђења!</p> <p>И он дохвати шешир, климну влавом и изађе.</p> <p>Јелена је била ван себе.{ |
| једно ни друго о чему да говоре, Јелена климну главом у знак поздрава и окрете се да пође.</p> |
| аску.{S} Кад дође до врата, окрете се и климну главом.</p> <p>— Збогом, рече. </p> <pb n="44" / |
| је послове и мој начин живота.</p> <p>И климнувши главом у знак поздрава скрете у Босанску улиц |
| која је била с његове стране.</p> <p>— Клипан, рече ова.</p> <p>— Што? упита Јелена, која ту п |
| усти с миром, да буде човек те да је се клони, бар само док не сврши са испитом.{S} Али ју је о |
| рица неке су јој завиделе, а неке је се клониле.</p> <p>Једном Јелена баш да уђе у уредништво, |
| х очију, лежала на његовим грудима, сва клонула од задовољства.{S} Било јој је угодно што је са |
| ја га не волим! бранила се, али би брзо клонула, чинило јој се да је у Севићевом загрљају, а он |
| Ту, испред киоска, прођоше поред једне клупе, свакако заборављене, јер су све остале биле одне |
| p>Двојица младих људи, дошавши до једне клупе, седоше, скинувши капе.{S} Густа дуга коса лепрша |
| је ћутала.{S} Забацивши главу на наслон клупе она се није трудила да разуме шта јој Севић говор |
| ла да падне сумрак, па би трчала својој клупи.{S} Какве све изговоре није налазила да се само и |
| ратности, али у својим мислима, на оној клупи, осећала се врло пријатно крај њега.{S} Сва је би |
| {S} Севић се заустави пред заборављеном клупом.</p> <p>— Да седнемо мало, колико тек да одморим |
| ратити.{S} Она се врати и седе на једну клупу близу изласка.</p> <p>— И они говоре о „<title>Са |
| одмах седоше на ону једину, заборављену клупу.</p> <p>Седели су тако ћутећи, као снебивајући се |
| а очи, враћала се на Калемегдан, на ону клупу, бацала се Севићу у загрљај, слушала га.</p> <p>П |
| на, кад затвори очи и пренесе се на ону клупу на Калемегдану.{S} И свуда је то чинила, код куће |
| у дошли до њеног стана.{S} Кад она тури кључ у браву, он је упита: </p> <pb n="92" /> <p>— С ки |
| амвајске станице до Хајдучке Чесме и до Кнежеве Погибије, где има стаза и где их нема, свуда гр |
| јдемо овуда! позва је он, показујући на Кнез-Милошеву улицу.</p> <p>— Куда?</p> <p>— Да прођемо |
| њу са другарицама.{S} Кад су већ биле у Кнез-Михајловој улици, она повуче Мицу у страну, рече ј |
| жемо и до Калемегдана.</p> <p>И уђоше у Кнез-Михајлову улицу, у којој је већ било доста беспосл |
| атентату на цара, или на неког великог кнеза, па је побегао овамо.{S} Виђала си га већ свакако |
| S} Ако је у Русији као код нас, онда је књига забрањена само да би јој се начинила реклама.{S} |
| тишу и уче школу.</p> <p>Али је требало књига и новаца, а она тога није имала.{S} Како да повећ |
| ове псевдонимом.{S} Јелена је из разних књига вадила „мисли“ и „ситнице“, писала о женском свет |
| бодно време проводио је у читању разних књига, а учио је и свршио празничну школу.{S} Тако је д |
| не на листу, већ на издањима, т. ј. на књигама које је издавао поред листа.</p> <p>Кад је отиш |
| неколико столова, дуж зидова полице са књигама, по столовима новине, расклопљене књиге, читави |
| се начинила реклама.{S} Стварно добрим књигама није потребна толика реклама.</p> <p>— Али ово |
| х, сматрајући да је плаћена сјајно, узе књиге и поче да ради.{S} Није било лако као што је зами |
| јих тајни.{S} Али како су то биле дечје књиге, она се није много бринула за тачност, често се и |
| игама, по столовима новине, расклопљене књиге, читави рисови хартије за писање.{S} Нема тишина, |
| туре, ревизије, показа јој како да води књиге, и она је била пресрећна што може да буде корисна |
| познанство учинити друкчији утисак него књиге.{S} Али се прилика није указивала.{S} Виђала их ј |
| изврнула.</p> <p>— Него, хајде, остави књигу, па се спремај да изађемо, навали Јелена. </p> <p |
| ри.</p> <p>Снажним покретом руке склопи књигу, духну у светиљку, свуче се и леже.</p> <p>Заспа |
| ала код ње, па да сам читала ту паметну књигу.</p> <p>Јелена пође изласку, решавајући се да ли |
| упита. </p> <pb n="45" /> <p>— Идемо до књижаре, али ако хоћеш можемо и до Калемегдана.</p> <p> |
| > <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАЊЕ СВЕСЛОВЕНСКЕ КЊИЖАРНИЦЕ</p> <p>1920.</p> </div> <div type="titlepage |
| > <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАЊЕ СВЕСЛОВЕНСКЕ КЊИЖАРНИЦЕ</p> <p>М. Ј. СТЕФАНОВИЋА И ДРУГА</p> <p>1920 |
| по новинарским чланцима и по неколиким књижицама филозофске садржине, по анархистичним идејама |
| да покрене библиотеку за децу, јевтине књижице, које би излазиле два пута месечно, на једном т |
| иде.{S} Од подне до вечери превела је, ко зна како, једва десетак реченица.{S} А сутра треба д |
| S} Па кад ме неће венчана жена примити, ко ће?</p> <p>У Јелени је све кипело.{S} Једва се уздрж |
| панталоне оптрчавале око ногу.</p> <p>— Ко је онај мали са њим? упита Јелена.</p> <p>— То је Пе |
| шљану будућност она не наиђе ни на кога ко би је упитао шта жели, а сама није знала на коју ће |
| ихим гласом, као прибојавајући се да је ко не чује.</p> <p>Јелена слушаше оне звучне речи, нове |
| То су ти други већ причали.{S} Да ме је ко упитао зашто бежим, не бих му, чини ми се, умела рећ |
| ло читаве две недеље да којекако напише ко зна шта, и то да се појави пред људима који свакога |
| очекати сасвим друкчије, а оно нити јој ко рече „добар дан“ ни „збогом“.</p> <p>— Јазбина! поми |
| е, него ко зна још колико, па украо нам ко венац или не.{S} Догодине имамо матуру, па после уни |
| и нећемо удати не само ове године, него ко зна још колико, па украо нам ко венац или не.{S} Дог |
| то су или ђаци, из несташлука, или неко ко је био лењ да оплете себи венац.{S} Знаш врло добро |
| ml:id="SRP19200_C1"> <head>I.</head> <p>Ко не зна како је пријатно у пролеће и у лето отићи из |
| ећи до закључка да је тај брак био само кобан по њу, уздрхтавала је при помисли да ће Севић уск |
| и.</p> <p>— Ено их, рече Мица.</p> <p>— Кога ?</p> <p>— Твога будућег и његовог сателита, одгов |
| могуће да настави живот са човеком, за кога је некада мислила да је веже љубав, а који јој је |
| онако замишљаш?</p> <p>— За њега или за кога другог, свеједно.</p> <p>— А што Јелена? питала је |
| , насмеја се Мица грохотом.</p> <p>— На кога? упита Јелена мало зачуђена</p> <p>— Па на онога Ј |
| замишљану будућност она не наиђе ни на кога ко би је упитао шта жели, а сама није знала на кој |
| </p> <p>— Случајно, а што тако не удари кога човека, него само нас девојчиће.{S} Ово је ваљда д |
| рили су само за себе, не гледајући ни у кога.{S} Јелена је често, с Милицом, ишла близу њих, са |
| а Калемегдану.{S} И свуда је то чинила, код куће, у школи, код другарица.{S} Сви су се чудили њ |
| анцеларије мало у кавани с пријатељима, код куће је био само обедима, а остатак времена био му |
| о ју је кад је излазила из канцеларије, код Вознесенске цркве.{S} Кад га спази, Јелени се стеже |
| свуда је то чинила, код куће, у школи, код другарица.{S} Сви су се чудили њеној расејаности и |
| о са својим уредником, донесе Јелени да код куће преводи фељтоне.</p> <p>Јелена, сва срећна, пр |
| еме, није могла отргнути.{S} Наравно да код куће нико није ни слутио о тим посетама.{S} Јелена |
| редништво, на посао, а жена је остајала код куће, у постељи, из које би устајала кад јој лежање |
| својом платом.{S} Зараде коју сам имала код Павића није више било, али како у свакој несрећи им |
| да вечера, рекавши да је добро ужинала код Мице.{S} Оде у своју собу, па, и не палећи лампу, л |
| њу.{S} Боље <pb n="25" /> да сам остала код ње, па да сам читала ту паметну књигу.</p> <p>Јелен |
| ћи се расположена, исприча како је била код Мице, радиле су математику, па су се и саме згранул |
| не могу дуго задржавати, јер имам посла код куће.</p> <p>Он натуче капут и шешир и пођоше.</p> |
| зала сам вам већ, имала сам много посла код куће и у школи, одговори она.</p> <p>— Па зар нисте |
| ја него да су је плаћали.{S} С муком је код куће преводила поједине ствари или је што писала и |
| ставила питање, да ли он мисли да би се код нас нашла девојка која би смела да закључи такав бр |
| би смела да закључи такав брак, који се код нас не би уопште сматрао <pb n="55" /> као брак.{S} |
| <p>Јелена и Мица нађоше своје другарице код трамвајске чекаонице.{S} Весело су ћаскале о овоме |
| т поче да долази полупијан, опет поче и код куће да пије, само сад тражећи и друштво своје нове |
| p> <p>— Имала сам много посла у школи и код куће, извињавала се она.{S} И сад се журим, јер сам |
| а да дуго о њему мисли.</p> <p>Кад изби код сата, срете две своје другарице.</p> <p>— Шта ти је |
| жбала се у послу и сад би могла да ради код куће, увече.{S} Ну, где да потражи посла.{S} Пребро |
| оман ме јако занима, па ћу данас остати код куће.</p> <p>— Ух, те твоје романчине!{S} Никад их |
| <p>— Е, кад тако говориш, онда остајем код куће.{S} Или ти ја попуштам или нико.{S} И онда се |
| — Чудна ми чуда!{S} Ако је у Русији као код нас, онда је књига забрањена само да би јој се начи |
| {S} Отац, таљигаш, није дању никада био код куће, од ране зоре до мркла мрака на послу, по варо |
| о вољи.{S} Да сам ти казала да останемо код куће, ти би навалила да изађемо.</p> <p>— Е, кад та |
| од себе.{S} Али поче да се спотиче већ код првих реченица.{S} Обрни-осврни не иде.{S} Од подне |
| ријатељства.{S} А каже ми да и ти радиш код њега, на издањима.{S} Ниси ми о томе ништа писала!< |
| дах, ужагрен, запахњивала ју је ракија, која је баздила из њега.</p> <p>— Натраг! врисну она, о |
| као из топа и полете улицом.{S} Јелена, која га је чекала на улици, једва га стиже.{S} Дуго је |
| , рече ова.</p> <p>— Што? упита Јелена, која ту погрду схвати скоро као увреду за себе.</p> <p> |
| акав се вратио кући.{S} Морална лешина, која се распада и својом трулежи кужи друштво.</p> <p>П |
| изражава баш најлепше.</p> <p>Сад Мица, која је већ била прочитала Сањина, предложи да се проше |
| његово причање стећи симпатије публике, која се, из жеље да се умеша у туђе ствари, окупила око |
| свакако чула <pb n="100" /> од Јованке, која је, пошто је овде онако лепо положила испите, отиш |
| ћала пред доношењем такве једне одлуке, која би имала да из основа промени њен живот.{S} Помишљ |
| ености прса и бедара, густе смеђе косе, која је у увојцима падала око главе.{S} Само су јој очи |
| {S} Ја сам сасвим друкчија од ове Мице, која је право женско и која се стара да научи домаћи по |
| ћ био врло ревностан у посетама Јелени, која већ није знала како да га се отресе.{S} Обраћала с |
| аниште спасења.</p> <p>Чекали смо лађу, која је била свакога дана авизирана, али која никако ни |
| ло боље и за мене и за тебе да ту везу, која нас више не веже, раскинемо сасвим.{S} Били бисмо |
| а отац доведе у кућу једну младу жену, која га је, изгледало је, довела у ред, бар за неко вре |
| та си се ућутала ? питале су другарицу, која је мирно стајала на страни, не учествујући у општо |
| може овде наћи жена, одговори Севић.{S} Која би и пошла за нас?</p> <p>— Немојте тако говорити. |
| он мисли да би се код нас нашла девојка која би смела да закључи такав брак, који се код нас не |
| е разгоропади ако би <pb n="71" /> била која неповољна.{S} Кривио је себе нарочито због тога, ш |
| ође.</p> <p>Али, у забуни, пође вратима која су водила у унутрашњост куће.</p> <p>— Овуда, госп |
| ли <pb n="56" /> мислим да нема ниједне која не одбацује и помисао да у браку, место благостања |
| {S} Кад је пролазила поред једне машине која још није радила, она виде како један од оних црних |
| срећна и да се каткада сетиш другарице која те увек воли —</p> <p>Јелена. </p> </div> <pb n="1 |
| ија од ове Мице, која је право женско и која се стара да научи домаћи посао, да кува и плете... |
| оја је била свакога дана авизирана, али која никако није долазила.{S} Почела сам све више мисли |
| права да се понаша као муж, према жени која не само да сама себе издржава, већ је помагала и њ |
| Била је као скамењена, свесна опасности која јој је претила.{S} У то зазвони звонце.{S} Неко је |
| ? питала је Мица, чисто заплашена тугом која је избијала из гласа Јелениног.</p> <p>— Не знам, |
| 6" /> <p>— Али ја нећу.{S} Ја имам жену која ми је врло добра, ја сам тобом задовољан и нећу да |
| а скрене мало десно, али се очеша о ону која је била с његове стране.</p> <p>— Клипан, рече ова |
| а због тога, што има служавки и дадиља, које „случајно“ гура до миле воље и којима добацује раз |
| шљањима о уредништвима, о штампаријама, које је она сматрала за нешто високо, нешто узорито, за |
| и, како смо сви песници у тим годинама, које брзо оду у неврат!</p> <p>У очи Ивањ-дана једна гр |
| <p>— Ви велите дакле да у нас има жена, које би везале своју судбину за људе као што смо.{S} Ду |
| тако говорите.{S} Има и у нас женскиња, које је, ако не онако умно како ви замишљате, а оно бар |
| ну.</p> <p>Она му даде двадесет динара, које он пусти из руке, као багателишући.</p> <p>— То ни |
| и доносе.{S} Виде и неколико девојчица, које су својим прстићима хитро савијале одштампане таба |
| утала, не хотећи да растера лепе слике, које јој је причање Севићево извело пред очи.</p> <p>— |
| да јој описује своје патње, своје жеље, које су биле тако скромне, а она и не мисли о њему.{S} |
| је леп приход и испуњавао јој је време, које би, иначе беспослена, проводила у размишљањима, не |
| ву Дугића.{S} Чула је већ и његово име, које је било већ доста познато по новинарским чланцима |
| Она је каткад износила и своје мишљење, које је Јова скоро увек обарао једном једином реченицом |
| не библиотеку за децу, јевтине књижице, које би излазиле два пута месечно, на једном табаку.{S} |
| је пред капијом, притиснула руком срце, које је врло узбуђено скакутало.{S} Из унутрашњости вел |
| е и његовог мушког лица, његових очију, које као да је осећала на себи.{S} Плану у лицу, задрхт |
| ичним идејама које је сејао око себе, а које нису хватале корена.{S} Важио је као опасан човек, |
| уђем у своје надлештво, а било је особа које су ме гледале или сажаљиво или претећи.{S} Сажаљењ |
| изађе, и из саме лењости, из блаженства које јој је причинило читање „<title>Сањина</title>“.</ |
| отоно, Јелени прођоше четири месеца, за које се време она једва снашла у новом положају.{S} Ник |
| декламација, излечена сам од свих идеја које сам чула од тебе, примети Јелена јетко.{S} Сад је |
| издаје лист сама, уз припомоћ сарадника које је ангажовала, али је лист падао све ниже, и два и |
| исту, већ на издањима, т. ј. на књигама које је издавао поред листа.</p> <p>Кад је отишла Павић |
| фске садржине, по анархистичним идејама које је сејао око себе, а које нису хватале корена.{S} |
| ству, зато што би тиме, по конвенцијама које владају у друштву, убио срећу својој сестри.{S} Ви |
| и, иако је он већ раскинут по осећањима које је имала.</p> <p>Мучила се да измисли шта да му ка |
| , нове мисли и друкчије схватање живота које је избијало из сваке реченице.{S} Заинтересоваше ј |
| да потражи посла.{S} Пребројала је људе које је упознала поред Севића.{S} Сви су они били из „< |
| кивани брод и укрцасмо се.{S} Прво лице које сам видела на броду био је — мој отац.{S} Остарео, |
| ена је остајала код куће, у постељи, из које би устајала кад јој лежање већ досади.{S} Спремила |
| шта интересантно, или су то били изрази које она никако није могла да схвати и да разуме.</p> < |
| ечеру, па онда у позориште, биоскоп или које друго вечерње забавиште.</p> <p>Али и такав живот |
| {S} Лети носи црну руску рубашку, преко које се опаше кајишем. </p> <p>Двојица младих људи, дош |
| } Севић је скоро свакога дана примао по које саопштење, да му је за тај и тај дан одређен претр |
| , којој је требало читаве две недеље да којекако напише ко зна шта, и то да се појави пред људи |
| ој ваља много радити.{S} Са друштвом, у којем је себе замишљала, учинила би она много.{S} Мисли |
| ићеве.{S} Па се сети Севићевих погледа, који као да су је свлачили.{S} Опет јој беше некако нел |
| вога рада издржава и себе и свога мужа, који је по свима пресудама имао да издржи више од три г |
| замоли га да је узме у заштиту од мужа, који јој чини неприлике и уцењује је.</p> <p>— Госпођо, |
| муке да дође и до најмлађега сарадника, који је у њеним очима био нешто врло велико.</p> <p>Чит |
| још остаци старога друштвенога поретка, који ће разрушити људи као што су Дугић и Севић.{S} И о |
| вић и још неколицине угледних новинара, који су потписали своје радове псевдонимом.{S} Јелена ј |
| д увече, седећи крај отвореног прозора, који је гледао у двориште, сећала се својих дана у школ |
| <p>Најзад чу вику неког храпавог гласа, који је, свакако, нешто наређивао, али услед лупе машин |
| а рече да не зна, али ће упитати брата, који се о Јови не изражава баш најлепше.</p> <p>Сад Миц |
| х ногу.{S} Спусти поглед и виде Севића, који јој се поклони, говорећи:</p> <p>— Госпођице, свет |
| е, којима се срећа могла читати с лица, који су били заједно колико су год могли, који шетају д |
| обрати г. Н. Н., пријатељу њенога оца, који ће наћи начина да јој помогне.</p> <p>Јелена послу |
| > <p>Севић је био син једнога таљигаша, који је свог коњића и таљиге купио новцем што <pb n="49 |
| угови.{S} Навикла се и на његов поглед, који ју је још увек палио и сажизао, али јој није био н |
| а прилике да види и друге младе парове, који нису живели као она и њен муж.{S} Видела је младен |
| ангажоваћу дописнике — ситне чиновнике, који су срећни кад на свој псеудоним прочитају поруку у |
| с ким станује!{S} А он је муж, њен муж, који би имао права да стави и руку на та прса.{S} Не би |
| ћ, и још можда оно мало напредних људи, који су увиђали оно што и она.{S} Не спавају они који ћ |
| ји су били заједно колико су год могли, који шетају држећи се за руке и пиљећи једно у друго.{S |
| и студије, као и толики други студенти, који практикантишу и уче школу.</p> <p>Али је требало к |
| са ужасом помислила на испит зрелости, који се све више ближио, а који јој је изгледао као зам |
| не вароши говорило се о једном владици, који је трчао за световним уживањима.{S} У једном „члан |
| ка која би смела да закључи такав брак, који се код нас не би уопште сматрао <pb n="55" /> као |
| природно да се и формално уништи брак, који је стварно већ одавно раскинут. </p> <pb n="106" / |
| во, само да види шта је са њеним радом, који још никако није био штампан.{S} Увек би одложила и |
| <p>— То је Петар Севић, интимус Јовин, који и нема других пријатеља.{S} Он је сарадник „<title |
| готов.{S} Брзо је сасвим ушла у посао, који јој је био <pb n="89" /> двојако користан, доносио |
| срећни што имају приступа у уредништво, који су задовољни да их свет види како улазе у штампари |
| азабрати.{S} Појави се некакав дебељко, који није био црн као остали.{S} Необријана лица, храпа |
| је било да чује његов глас, тужни глас, који је јадиковао.{S} Она је очекивала нешто што је тре |
| а није могао доказати.{S} А и наш свет, који тако воли да прети, не воли да иде по судовима, ве |
| муштерије. </p> <pb n="85" /> <p>Павић, који се бојао да штампарија не оде на покриће кривичних |
| е, и не заборавите нас, одговори Севић, који је беше допратио до врата.</p> <p>Изишавши на улиц |
| годаран, кад се тако понаша према њему, који му је лист и подигао.{S} Наљути се и оде.{S} После |
| га показао и своме пријатељу г. Дугићу, који назире у писцу велику јачину духа и јаку моћ опажа |
| бацила та глупа такса, тај груби новац, који санкционише оно што би се могло санкционисати и бе |
| а је некада мислила да је веже љубав, а који јој је сада био не само равнодушан, већ и терет.</ |
| ит зрелости, који се све више ближио, а који јој је изгледао као замахнут нож.</p> <p>Осећала ј |
| да Јелена није могла да изађе из круга који се образовао око ње.</p> <p>Најзад се појави и јед |
| си, да сам имао неколико твојих редака који би ме храбрили.{S} У животу ме је држала само поми |
| Балкански рат донео је слободу многима који су чамили у затвору, па и Севићу.{S} Кад је прочит |
| зна шта, и то да се појави пред људима који свакога <pb n="31" /> дана напишу све оно што свак |
| сви они према сарадницима, према онима који својим радовима испуњују те новине!</p> <p>Али оче |
| се продавао, пролазио је, јер има света који цени само оне листове што нападају владу, што грде |
| о.{S} Тај поглед, мушки и дрзак, поглед који ју је палио, није јој био непријатан, али навика д |
| уштвене доктрине, да се умеша међу људе који <pb n="26" /> раде на препорођају друштва.{S} Осећ |
| тна ученица VIII разред и матуру уз оне који су били на течају.{S} Па се и то сврши.{S} Даље, н |
| ем тегобе тога пута нити језиве призоре који су нам једнако били пред очима.{S} То су ти други |
| е без избора и разбора, све руске писце који су јој дошли до руку.{S} Толстој, Гогољ, Достојевс |
| говорима, али увек у циљу да јој извуче који грош.{S} Ако му Јелена не би отворила, он би бесом |
| ма друга посла.{S} Доћи ћеш сутра, кроз који дан.{S} И извуче је.</p> <p>Ваздух на улици, свежи |
| риволиш да пристане.{S} Макар му дали и који грош, да му се замажу очи. </p> <pb n="110" /> <p> |
| у — Јелену.</p> <p>Почела је рад и први који јој је дошао — био је Севић.</p> <p>За све време о |
| мислила је, изгинуше у овоме рату, људи који су били корисни, <pb n="109" /> а овакав се вратио |
| час засветле, час гасну — баш као људи који гамижу по полутами.{S} Запази и друге звезде, јаче |
| уће.</p> <p>— А да ли сте бар помислили који пут на мене? питаше он даље, хватајући је за руку. |
| виђали оно што и она.{S} Не спавају они који ће имати права да буду слављени као највећи доброт |
| бор, држећи у руци штап као они слепци који иду без вођа, ишао је не гледајући ни лево ни десн |
| а и Севић се тргоше и седоше као шетачи који се одмарају.{S} Севић је у себи проклињао непознат |
| љењу виши човек, говорио је Јова, човек који се отресао предрасуда и уског гледишта локалног мо |
| ине често прођу док се нађе какав човек који се смилује да се ожени њом.{S} Мушкарци проживе чи |
| и.{S} Помисли само да сам ја онај човек који је на себе примио ту незахвалну улогу да те уведе |
| а је осећала да је он посматра погледом који ју је палио.{S} Осећала је да је тај поглед узбуђу |
| упаде Севић у атеље.{S} У дроњцима, он који никада није изгледао сјајно, изгледао је бедно као |
| га коња, а за своју жену и децу само по који грош, псовке и батине.</p> <p>У мркли мрак долазио |
| Па, добро... да одем... али дај ми бар који грош за ручак.{S} Долазим из Бугарске... из ропств |
| ти неко сажаљење према мршавоме преводу који је сад донела.{S} Али није имала куда, разви рукоп |
| ди, сарадника са улице, случајних, оних који су срећни што имају приступа у уредништво, који су |
| Мани се, каква шетња, данас је дан оних који не могу да шетају других дана.{S} Уосталом и касно |
| а од свога првога посетиоца, први новац који је зарадила као зубни лекар.{S} Гурну га Севићу у |
| S} Кад су поштом добили Јеленино писмо, којим их извештава да се венчала са Петром Севићем, пуб |
| ља још само муж, правичан и паметан, за којим би оне ишле и у ватру и у воду.</p> <p>Тако у раз |
| Ићи ће тешко, рече најзад.{S} Видећу са којим адвокатом, па да гледамо да те некако спасемо тог |
| трпела сам још један удар.{S} Севића, с којим већ одавно нисам била <pb n="101" /> у заједници, |
| две године, и прво одлази пријатељу, с којим је био у завади.{S} Њу међутим не упита ни „како |
| о она и њен муж.{S} Видела је младенце, којима се срећа могла читати с лица, који су били зајед |
| ља, које „случајно“ гура до миле воље и којима добацује разне непристојности.{S} Уосталом нека |
| нату капију, пажљиво загледајући врата, којих је било лево и десно.{S} Једна беху отворена и Је |
| очи су јој излазили сви тренуци среће, којих је, авај, било тако мало, — и долазећи до закључк |
| нечувено смело да се појави тамо, она, којој је требало читаве две недеље да којекако напише к |
| ћеш ваљда вековати овде, рече јој Мица, којој је већ било досадило то бескорисно долажење.{S} И |
| азом тражиш новаца од мене, једне жене, којој си загорчао живот?</p> <p>— Дај бар нешто сад?{S} |
| > <p>— Па зар је то та срећа у браку, о којој маштају девојке? питала се.</p> <p>Али она је има |
| p> <p>Била је то „Чита ди Бари“, лађа о којој си свакако слушала.{S} Света много, а на броду ни |
| аше да се срећа приближује, она срећа о којој је Севић раније говорио.</p> <p>О, како је мало п |
| да то што је она имала није она срећа о којој је слушала да се говори. </p> <pb n="75" /> <p>Не |
| Кад дођоше до улице Краљевића Марка, у којој је Јелена становала, она скрете, а он за њом.{S} |
| оно место тога некаква мрачна пећина, у којој се чују и онако гадне речи, и то још од уредника! |
| она.{S} Јелена поче да бежи од школе, у којој је незадовољство према њој бивало све веће.{S} Он |
| p> <p>И уђоше у Кнез-Михајлову улицу, у којој је већ било доста беспослена света.</p> <p>Пред њ |
| љала је уредништво као какву кошницу, у којој свако ради свој посао, тихо и не сметајући другом |
| ану таксу, можеш се оженити и сродницом којом је иначе забрањено женити се!{S} Зашто се онда не |
| ле шума трамваја и кола — блага тишина, коју ремети само цвркут тица.</p> <p>Београђани, читаве |
| егавала све и свакога.{S} Кад би видела коју од својих школских другарица, скренула би одмах у |
| е упитао шта жели, а сама није знала на коју ће страну.{S} Кад је пролазила поред једне машине |
| Изишавши на улицу, Јелена није знала на коју ће страну.{S} Онако насумце пође ка Теразијама.{S} |
| по други пут женим, кад ми је жива жена коју обожавам.{S} А и ти ваљда ниси тамо нашла некога, |
| ила на крај са својом платом.{S} Зараде коју сам имала код Павића није више било, али како у св |
| Милицом, ишла близу њих, само да улови коју њихову реч.{S} Није чула ништа интересантно, или с |
| де пацијента, првог пацијента, у пракси коју је тек почињала.</p> <p>— Иди сад, обрати се Севић |
| вог покушаја у уредништву и одвратности коју је осетила.</p> <p>— Ипак ћу отићи још једном.{S} |
| стигну.{S} Тек овда-онда измењали би по коју реч.</p> <p>Калемегдан је био исто онако пуст као |
| p> <p>Јелена узе са стола десетицу, ону коју је малочас примила од свога првога посетиоца, први |
| ги низови дрвета; после шума трамваја и кола — блага тишина, коју ремети само цвркут тица.</p> |
| у некоме селу, преко.</p> <p>Јелена се колебала неколико дана, ломила се.{S} Страх је осећала |
| није имала куражи због Павића.{S} После колебања од читаве <pb n="88" /> недеље дана потражи Ду |
| е правичан.{S} После дугог размишљања и колебања написа Севићу: „Господине,</p> <p>У ствари ваш |
| и.{S} Он ми је не трже, али се очевидно колебаше.{S} Најзад ме загрли и осетих како ми његове с |
| него њихови родитељи, јер им родитељи, колико могу, не дају да осете сву тежину и грубост.{S} |
| ама вуку.{S} А док се парница не сврши, колико ће јој пута још Севић доћи и церећи се, бацити ј |
| љеном клупом.</p> <p>— Да седнемо мало, колико тек да одморимо ноге.</p> <p>Седели су неко врем |
| А што се онда девојкама даје мираз!{S} Колико будем имала мираза биће доста док не станемо чвр |
| <pb n="119" /> <p>— За одело.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Па... шест стотина динара, рече он окл |
| аљало је радити да би се живело, али ма колико да се радило, није се могло зарадити онолико кол |
| > <p>— То није ништа, рече.</p> <p>— Па колико? </p> <pb n="119" /> <p>— За одело.</p> <p>— Кол |
| рече он оклевајући и као срачунавајући колико кошта одело.</p> <p>Јелена стајаше као скамењена |
| радило, није се могло зарадити онолико колико је било потребно.{S} А свакога месеца ваљало је |
| омената, а и ти такође.{S} Да знаш само колико сам се мучио у ропству!{S} Све би ми било лако, |
| гла читати с лица, који су били заједно колико су год могли, који шетају држећи се за руке и пи |
| ико је живот њихове деце ружичастији; у колико деца у детињству мање осете да је живот борба, у |
| ају да осете сву тежину и грубост.{S} У колико је имовно стање родитеља боље, у толико је живот |
| кушаваше да се окрене, да устане, али у колико се више отимала, у толико ју је Севић чвршће грл |
| а више не мисли на уредништво.{S} Али у колико је више дана пролазило, све ју је нешто више вук |
| ати не само ове године, него ко зна још колико, па украо нам ко венац или не.{S} Догодине имамо |
| да учи и напамет. </p> <pb n="29" /> <p>Колико пута је хтела да се окане Јове и његове филозофи |
| .{S} Једна беху отворена и Јелена спази колутове штампарске хартије.{S} Крај прозора виде Севић |
| азе, али сам могао и хтео сам да им дам комад хлеба у руке.{S} Са Јеленом је испало друкчије.{S |
| Севић је у себи проклињао непознатога, коме је пало на памет да се баш сад шета по Калемегдану |
| крут, правих рамена, други мањи, шепав, коме као да су панталоне оптрчавале око ногу.</p> <p>— |
| атно, и она би се понашала као према ма коме туђинцу.{S} Болело ју је да у томе човеку није пре |
| е срце кад сам се удавала за човека, на коме се ништа није могло волети.{S} Као да га и сад гле |
| p>Јелена начини гримасу као да не зна о коме то Мица говори.</p> <p>— Та знаш га; уосталом, пок |
| Па ја сам рекао да се плати тај посао о коме си ми говорила.{S} Ја нисам милионер да губим врем |
| посао, верујући да почиње онај живот о коме јој је Севић <pb n="76" /> говорио раније.{S} Она |
| је брак од прилике као неко удружење, у коме сви чланови имају подједнаке дужности, подједнака |
| а известан начин легализујемо положај у коме смо и налазим да је сасвим природно да се и формал |
| Београд после два — три дана, у стан у коме је Севић раније сам становао.</p> <p>Стари Ђорђеви |
| да не воли жене у кући, а овде нисмо ни комотни.</p> <p>Стан брзо нађоше, собу и кујну, негде н |
| лена не одговори, а Мица извади из џепа конац и поче да слаже цвеће у венац.</p> <p>— Шта то ра |
| дицију о сродству, зато што би тиме, по конвенцијама које владају у друштву, убио срећу својој |
| } Послова није било великих: плакате за концерте, биоскопске листе, посетнице...</p> <p>Јелена |
| и пио.{S} Љубави је имао само за свога коња, а за своју жену и децу само по који грош, псовке |
| био син једнога таљигаша, који је свог коњића и таљиге купио новцем што <pb n="49" /> га је ст |
| елена пође кући на ручак.{S} На десетак корака од атељеа чекао ју је Севић.{S} Она хтеде да га |
| И он уздахну и ућута, да после неколико корака настави.</p> <p>— Павић ми је дао моје старо мес |
| гвоздену капију.</p> <p>После неколико корака уђоше у једну полумрачну просторију.{S} По где-г |
| ситнице“, писала о женском свету и била коректор листа.{S} Дугић је писао уводне чланке и „члан |
| то помогне мужу.{S} Он је научи да чита коректуре, ревизије, показа јој како да води књиге, и о |
| </p> <p>Севић је био сам, читао је неке коректуре. </p> <pb n="63" /> <p>— Седите, молим вас, д |
| је сејао око себе, а које нису хватале корена.{S} Важио је као опасан човек, наравно само у оч |
| она је била пресрећна што може да буде корисна.</p> <p>Севић се такође променио.{S} Целога дан |
| згинуше у овоме рату, људи који су били корисни, <pb n="109" /> а овакав се вратио кући.{S} Мор |
| дужности, подједнака права и подједнаку корист.{S} У Русији има пуно таквих бракова и сви су ср |
| , који јој је био <pb n="89" /> двојако користан, доносио јој је леп приход и испуњавао јој је |
| а.{S} А и њему, старом већ, била сам од користи, јер га је ваљало неговати.{S} Он је одмах био |
| е, седоше, скинувши капе.{S} Густа дуга коса лепршаше се на поветарцу.</p> <p>Наше две ученице |
| так година, био је већ зрео човек, дуге косе, обријаних бркова, са дугом црном лепршавом машном |
| развијености прса и бедара, густе смеђе косе, која је у увојцима падала око главе.{S} Само су ј |
| к, витак, високога чела, дуге уметничке косе, лепе очи увек уморне од рада, око врата лепршава |
| ила у његовим рукама.{S} Љубио ју је по коси, по лицу, по врату.{S} Она је покушавала да се изв |
| кера, али такође са уметничком машном и косом.{S} Панталоне нису могле сасвим да сакрију кривин |
| , стеже га толико да чу како му крцнуше кости.{S} Дете врисну, зачуђено и уплашено, а она га бр |
| ! врисну она, осећајући како јој пуцају кости под његовим рукама.{S} Учини крајњи напор и гурну |
| уз њу.{S} Својим ручицама чупао јој је косу, прислањао главицу уз груди, а Јелена се подавала |
| ругих оцена.{S} И брак јој се учини као котва спасења. </p> </div> <pb n="69" /> <div type="cha |
| у.{S} Замишљала је уредништво као какву кошницу, у којој свако ради свој посао, тихо и не смета |
| н оклевајући и као срачунавајући колико кошта одело.</p> <p>Јелена стајаше као скамењена.{S} Па |
| ло је живети, а и Петар ју је већ доста коштао.{S} Она је међутим била тек почетница.{S} Ипак с |
| а, на грудима распучена плаветна цицана кошуља.</p> <p>— Биће да је ово неки надзорник, помисли |
| па младих девојака беше се растурила по Кошутњаку, берући цвеће за венце.{S} Све тако око седам |
| Топчидера, надисати се свежа ваздужа у Кошутњаку, одморити плућа и очи у ономе зеленилу!{S} Ка |
| ца? питала сам.</p> <p>— Остали су... у Крагујевцу, једва протепа отац, с муком се уздржавајући |
| енскиње је стајало на неким узвишењима, крај машина, и убацивало хартију.{S} Виде људе, необриј |
| p>Дугић и Севић скренуше једном стазом, крај самога градског платна, куда их Јелена није могла |
| а спази колутове штампарске хартије.{S} Крај прозора виде Севића.{S} Срце јој задрхта, али ипак |
| иш, где сам, Бога ми, једва излазила на крај са својом платом.{S} Зараде коју сам имала код Пав |
| ени би јасно да ће с њим тешко изаћи на крај.</p> <p>— Човече, та шта ти управо хоћеш од мене ? |
| се затетура, изгуби равнотежу.{S} Паде крај велике зубарске столице, удари главом о тешко, гво |
| .{S} Собни ваздух гушио ју је.{S} Стаде крај отворена прозора.{S} Тишина, изгледа да сви спавај |
| то док сам био тамо, али је сад и томе крај.{S} Тих двадесет-тридесет динара употреби на себе, |
| обема рукама горњи део прса и сруши се крај мртва мужа. </p> </div> <!-- </div> --> </body> </ |
| као да је потрчкивао за њим.{S} Прођоше крај ње и не погледавши је.{S} Уђоше у Калемегдан и одм |
| рице, бацају бомбе . . .</p> <p>Прођоше крај девојака и не погледавши их.{S} Кад већ одмакоше, |
| „како си?“</p> <p>Кадгод увече, седећи крај отвореног прозора, који је гледао у двориште, сећа |
| на оној клупи, осећала се врло пријатно крај њега.{S} Сва је била испуњена само мислима о Севић |
| ускоро доћи, да ће понова заузети место крај ње као њен муж, да ће се брак наставити, иако је о |
| ати би све покупила, сложила на столицу крај постеље, па би и сама легла, да већ зором устане, |
| .{S} Чинило јој се да то пре подне нема краја.{S} Једва дочека подне и оде оцу.</p> <p>Кад је с |
| а на вољу, поче, у размишљању, да тражи краја својој авантури.{S} Није јој остајало ништа друго |
| .{S} Реших се за зубно лекарство.{S} До краја ове године завршићу, па ћу онда и ја у Београд.</ |
| човека, него да будем везана за њега до краја свога или његовог живота.{S} Боље икад него никад |
| цају кости под његовим рукама.{S} Учини крајњи напор и гурну га што је могла јаче.{S} Он се зат |
| о је био анархиста, а анархисте убијају краљеве, турпијама убијају царице, бацају бомбе . . .</ |
| осанском улицом.{S} Кад дођоше до улице Краљевића Марка, у којој је Јелена становала, она скрет |
| обегли смо најпре у Крушевац, па онда у Краљево, а кад нам ни ту није било станка, наставимо пу |
| </p> <p>— Не, ни дао Бог!{S} Убити тако красну женицу било би страшно.</p> <p>— Па шта онда хоћ |
| самнаест година.{S} Сукње им ни дуге ни кратке.{S} Звонки смех и кикот.{S} Трчање и скакање, ва |
| а он опет.</p> <p>— Посао, одговори она кратко.</p> <p>— Е кад је посао, онда да се плати, јер |
| ешком муком, с немачкога једну причицу, кратку и просту.{S} Сутрадан око пет сати поподне, одне |
| гвоздено постоље и више се не маче.{S} Крв из разбијеног потиљка поче да клизи по линолеуму.</ |
| се осећала нелагодно под тим погледом и крв јој јурну у лице.{S} Осећала је како је обузима нек |
| сова кад не умеју да мисле, кад су само крв и осећај, хладнокрвност и здрав разум изгледају им |
| јој по жилама потекоше пламенови место крви.{S} Телом јој бујаше нека непојмљива снага, распињ |
| анку, напао владу што, не давањем већег кредита на просвету, одржава народ у мраку и незнању.{S |
| стави забрану за обезбеду онога што је кредитирао Севића.{S} И тако штампарију пописаше и запе |
| аше мало Саву и Дунав, <pb n="57" /> па кренуше натраг.{S} Севић се заустави пред заборављеном |
| ају владу, што грде све и свакога, што „крешу“. „<title>Народно право</title>“ није давало богз |
| и претећи.{S} Сажаљење ме је вређало, а крива нисам била.</p> <p>Евакуација баци то питање у за |
| е.</p> <p>Увиђајући да није само Јелена крива, хтео је да се покаже правичан.{S} После дугог ра |
| онога што је урадила, а осећајући да је крива, није тражила ничије друштво, већ је избегавала с |
| уздисања и хуктања, после многих „Ти си крива, жено!“ г. Ђорђевић је ипак морао, сам пред собом |
| } О прошлости нећемо говорити.{S} Нисмо криви ни ти ни ја што је све онако изишло.{S} Ја сам на |
| Панталоне нису могле сасвим да сакрију кривину његових ногу, а кад је ишао, изгледало је да на |
| и <pb n="71" /> била која неповољна.{S} Кривио је себе нарочито због тога, што на Јелену није о |
| вски кавез, подрхтавао је, ногавице око кривих ногу приметно су се тресле.{S} Где ли је била Је |
| осуђен по неколиким кривицама, а доста кривица имало је тек да се пресуде.</p> <p>Јелена покуш |
| а издржавање казне, осуђен по неколиким кривицама, а доста кривица имало је тек да се пресуде.< |
| м пред собом, признати, да је добар део кривице ипак његов, јер никада није обраћао пажњу на то |
| тај дан одређен претрес по „штампарској кривици“, а по тужби тога и тога владике, или тога и то |
| е бојао да штампарија не оде на покриће кривичних трошкова, стави забрану за обезбеду онога што |
| где је ноћио, не за то што јој је било криво да јој није одмах дошао, већ што јој се чинило да |
| сад има друга посла.{S} Доћи ћеш сутра, кроз који дан.{S} И извуче је.</p> <p>Ваздух на улици, |
| као да су хтеле да прозру Јелену скроз, кроз хаљину.{S} Глас му је лако подрхтавао и скоро свак |
| <p>— Таквима је потребан муж да их води кроз живот, да их храни и брани, а оне да рађају децу, |
| апут и шешир и пођоше.</p> <p>Пролазећи кроз мрачне просторије штампарије, Севић је лако обухва |
| као мати, много штошта гледала је деци кроз прсте, а кад су ова поодрасла, нису је већ много н |
| је обузима неко чудно осећање, како јој кроз тело струји нека слатка топлина, као да јој се гру |
| рати чуда.</p> <p>Она га је слушала као кроз сан.{S} На Саборној Цркви искуца девет сати.{S} Је |
| нако пуст као и пре.{S} Ветар је цвилео кроз голо грање и витлао суво лишће.</p> <p>Као по неко |
| сећала на себи.{S} Миље јој је струјало кроз тело.</p> <p>Поче да се игра са малим братићем.{S} |
| , сви то знају, а они онако куражно иду кроз свет, високо дижући главу.{S} Не плаше се опасност |
| и су без речи: он би само протурио руку кроз одшкринута врата и Јелена би му у њу ставила динар |
| , тако да Јелена није могла да изађе из круга који се образовао око ње.</p> <p>Најзад се појави |
| амо су јој очи биле некако упадљиве.{S} Крупније, црне као угљен, одавале су разбуђену чулност. |
| е другој машини.</p> <p>Јелена чу једну крупну псовку, па онда као да нешто пуче.{S} То је уред |
| д њима су била два шетача: један висок, крут, правих рамена, други мањи, шепав, коме као да су |
| тање у запећак.{S} Побегли смо најпре у Крушевац, па онда у Краљево, а кад нам ни ту није било |
| стељи.{S} Сањала је нешто страшно, неко крхање и рушење, огромне пожаре.{S} Одједном се виде на |
| на груди, стеже га толико да чу како му крцнуше кости.{S} Дете врисну, зачуђено и уплашено, а о |
| ио по вароши и зараду испијао по разним крчмицама, мати је прала по кућама и од те зараде прихр |
| рљаји постају све страснији, како је он крши у својим рукама, како његове дрхтаве руке продиру |
| вас ради друге ствари.{S} Поступак моје кћери није био нимало лојалан ни према мени ни према ма |
| ућута, завидећи помало Јелени, што ова, кћи високог чиновника, има мираз, па јој је могуће и да |
| која се стара да научи домаћи посао, да кува и плете...</p> <p>И Јелена с презирањем помисли на |
| а просто да га задовољава, да му пере и кува.{S} Идеалан је брак кад у њега обе стране уносе до |
| и и брани, а оне да рађају децу, перу и кувају.</p> <p>Затим се опет сети Јове и његовог мушког |
| вић хладно.{S} Шта би радила, кад не би кувала ?{S} Шта знаш друго? </p> <pb n="78" /> <p>Јелен |
| вога дана ујутру.</p> <p>— Па зар ја да кувам? упита Јелена бојажљиво и с неверицом.</p> <p>— П |
| ни за кување.</p> <p>И за њу поче живот кувања и прања судова.{S} Већ више није имала ни воље н |
| руго није, али је осећала да није ни за кување.</p> <p>И за њу поче живот кувања и прања судова |
| тек долете.</p> <p>— Имаћемо служавку, куварицу!</p> <p>— А да ли ћете имати пара?</p> <p>Јеле |
| <p>— Па сад? упитах бојажљиво.</p> <p>— Куд сви, ту и ми! уздахну отац.{S} Него да видимо како |
| ом стазом, крај самога градског платна, куда их Јелена није могла пратити.{S} Она се врати и се |
| ој пружи руку у знак поздрава.</p> <p>— Куда ћеш? упита га.</p> <p>— На ручак.</p> <p>— Па зар |
| слиш да излазиш? упита Јелена.</p> <p>— Куда бих?{S} Уморна сам од јуче, а и овај роман ме јако |
| зујући на Кнез-Милошеву улицу.</p> <p>— Куда?</p> <p>— Да прођемо мало, па ћемо и разговарати.< |
| кву је она замишљала.{S} Али није имала куда.</p> <p>— Шта ћемо за ручак ? упита је Севић првог |
| у који је сад донела.{S} Али није имала куда, разви рукопис и предаде Севићу.</p> <p>— А, причи |
| а мужем би једва једном у недељи изашла куда, јер је он сад био врло заузет.{S} Час је остајао |
| а мене ма и искрицу љубави.</p> <p>— Та куда ћу?{S} Зар твоја кућа није и моја...</p> <p>— Смес |
| јим мислима, Јелена није обраћала пажњу куда иде.{S} Нађе се пред улазом у Калемегдан.{S} Заста |
| а својим разочарењем и очајањем.</p> <p>Куда ће сада и шта да ради?{S} Хукала је и плакала, али |
| ешина, која се распада и својом трулежи кужи друштво.</p> <p>Почетница — зубни лекар, морала се |
| три дана не би долазила у трпезарију; у кујни би, стојећи, испила млеко; све остало време, ван |
| омотни.</p> <p>Стан брзо нађоше, собу и кујну, негде на Врачару.{S} Купише и ствари.{S} Јелена |
| исоко, нешто узорито, за некакво гнездо културе и просвећености.{S} Из тога гнезда, замишљала ј |
| .{S} Јелена је једва намолила Севића да купе све ново, а не половно у Фишеклији.{S} Чудио се он |
| .{S} За одело.</p> <p>— Па зар ја да ти купим одело? цикну Јелена.</p> <p>— Па ти имаш новаца.{ |
| таљигаша, који је свог коњића и таљиге купио новцем што <pb n="49" /> га је стекао као тестера |
| нашао једну штампарију, малу, да ју је купио за мале новце, за остатак новца добивеног од њено |
| а.{S} Да ја имам, а да ти немаш, ја бих купио теби.</p> <p>— Напоље, одмах, или ћу те...</p> <p |
| ем штампарију, па ћемо после у варош да купиш шта ти треба.</p> <p>Јелена му се обисну о врат, |
| оше, собу и кујну, негде на Врачару.{S} Купише и ствари.{S} Јелена је једва намолила Севића да |
| нећеш заситити.{S} Каква ти је опет та купусара ?</p> <p>— Арцибашев... <title>Сањин</title>.. |
| itle>“, а овоме да се понуди није имала куражи због Павића.{S} После колебања од читаве <pb n=" |
| ти и без њега.{S} Требало би само имати куражи, па се отрести лажи и убеђења без основа.{S} Ваљ |
| S} Анархисти, сви то знају, а они онако куражно иду кроз свет, високо дижући главу.{S} Не плаше |
| љунком насуте стазе; после дугих низова кућа, разнога стила и разне величине — дуги низови дрве |
| бави.</p> <p>— Та куда ћу?{S} Зар твоја кућа није и моја...</p> <p>— Сместа да си отишао! дрекн |
| о по разним крчмицама, мати је прала по кућама и од те зараде прихрањивала своје троје дечице.{ |
| лена је на дан венчања раније отишла од куће, рекавши да ће на излет до Авале, нашла се са Севи |
| а му сестрица умре, а старија побеже од куће и ступи у службу.</p> <p>Петар је на занату био вр |
| настаде тешко време.{S} Петар побеже од куће поче да учи типографски занат, па га и изучи.{S} З |
| лемегдану.{S} И свуда је то чинила, код куће, у школи, код другарица.{S} Сви су се чудили њеној |
| ларије мало у кавани с пријатељима, код куће је био само обедима, а остатак времена био му је з |
| својим уредником, донесе Јелени да код куће преводи фељтоне.</p> <p>Јелена, сва срећна, приону |
| није могла отргнути.{S} Наравно да код куће нико није ни слутио о тим посетама.{S} Јелена је о |
| иштво, на посао, а жена је остајала код куће, у постељи, из које би устајала кад јој лежање већ |
| огу дуго задржавати, јер имам посла код куће.</p> <p>Он натуче капут и шешир и пођоше.</p> <p>П |
| сам вам већ, имала сам много посла код куће и у школи, одговори она.</p> <p>— Па зар нисте мог |
| его да су је плаћали.{S} С муком је код куће преводила поједине ствари или је што писала и сама |
| че да долази полупијан, опет поче и код куће да пије, само сад тражећи и друштво своје нове жен |
| p>— Имала сам много посла у школи и код куће, извињавала се она.{S} И сад се журим, јер сам већ |
| а се у послу и сад би могла да ради код куће, увече.{S} Ну, где да потражи посла.{S} Пребројала |
| ме јако занима, па ћу данас остати код куће.</p> <p>— Ух, те твоје романчине!{S} Никад их се н |
| — Е, кад тако говориш, онда остајем код куће.{S} Или ти ја попуштам или нико.{S} И онда се још |
| Отац, таљигаш, није дању никада био код куће, од ране зоре до мркла мрака на послу, по вароши.{ |
| љи.{S} Да сам ти казала да останемо код куће, ти би навалила да изађемо.</p> <p>— Е, кад тако г |
| но скакутало.{S} Из унутрашњости велике куће допирала је лупа машина.</p> <p>— Та улази, нећеш |
| воре није налазила да се само извуче из куће или од другарица, нарочито од Мице.{S} Кад јој, по |
| веће од тога да се задржи мало дуже ван куће!</p> <p>Прођоше главном алејом до шеталишта према |
| ђе вратима која су водила у унутрашњост куће.</p> <p>— Овуда, госпођице, прискочи Севић и Јелен |
| воме оцу, да се мало одмори, па ће онда кући, у Србију.</p> <p>Питаш откуда ја овде?</p> <p>Дав |
| , па би Севић опет ишао на посао, а она кући, да би пред вече опет изашла у шетњу, на вечеру, п |
| ође изласку, решавајући се да ли да оде кући или Мици, па да с овом чита мало.{S} Реши се на ов |
| неоправдане нападе.{S} Опрости се и оде кући.</p> <p>Севићев поглед је непрестано осећала на се |
| здржати.</p> <p>Једнога дана Севић дође кући раније, сав радостан.{S} Исприча одмах да је нашао |
| у нити у сусрет мужу.{S} Кад Севић дође кући, затече Јелену очајну.{S} Видев у чему је ствар, н |
| о га се једва била отресла, Јелена пође кући на ручак.{S} На десетак корака од атељеа чекао ју |
| о.{S} И Јелена потрча.</p> <p>Стигла је кући сва задувана.{S} Пре него што је мати и могла да ј |
| зио <pb n="51" /> тако рано, долазио је кући на ручак, а увече није псовао онако као раније.{S} |
| батине.</p> <p>У мркли мрак долазио је кући, тамо близу Новога Гробља.{S} Жена и деца неби се |
| рану, рече јој да је боли глава и да ће кући.{S} Она нека продужи са другарицама.</p> <p>Мица, |
| ећи, па се растадоше и свака оде својој кући.</p> <p>Јелена је била разочарана у својим идеални |
| Јелена застаде, хотећи да скрене својој кући.</p> <p>— Зар нећемо вечерати заједно? упита он.{S |
| амо својим очима.{S} Деца у родитељској кући, храњена и брањена, друкчије посматрају живот него |
| а овом или оном високом личности, — тек кући је долазио касно увече.</p> <p>Јелени је све јасни |
| емегдану. </p> <pb n="66" /> <p>— Морам кући, рече Јелена.</p> <p>— Немој још, остани још само |
| чи.</p> <p>— Лаку ноћ, рече, морам брзо кући.</p> <p>Потрча и не водећи рачуна о њему.</p> <p>— |
| исни, <pb n="109" /> а овакав се вратио кући.{S} Морална лешина, која се распада и својом труле |
| е Јелена.</p> <p>— Па време је да идемо кући, ено сунце већ залази, бранила се Мица.</p> <p>— С |
| ошетају.</p> <p>— Боље би било да идемо кући, нудила је Мица. </p> <pb n="17" /> <p>— Само до г |
| аздарица ми је казала да не воли жене у кући, а овде нисмо ни комотни.</p> <p>Стан брзо нађоше, |
| то ју је вукло да изађе.{S} Гушила се у кући.{S} Замишљена и расејана целога дана, није изазива |
| на своју страну, у подне се састанемо у кући, по ручку опет свако на свој посао, до вечери, онд |
| дана.{S} Уосталом и касно је већ, ја ћу кући.</p> <p>Спремајући се за одлазак замоли Мицу да јо |
| рада.{S} Отац му је међутим био умро, а кућица продата за дугове.{S} Од сестре ни трага ни глас |
| p>— Какве враџбине ?{S} Плетем венац за кућу, као и сваке године.{S} Зар ту има какве враџбине? |
| дана од материне смрти, а отац доведе у кућу једну младу жену, која га је, изгледало је, довела |
| ек је био једнак.</p> <p>Његов улазак у кућу личио је пре на стропоштавање него на улазак домаћ |
| b n="32" /> она с правом долазити у ову кућу и да ће је сви понизно поздрављати.{S} Та шта су т |
| се тек сада како је сам занемарио своју кућу.{S} У вечној трци за унапређењем није на децу ни о |
| биљно.{S} Севићу је било као да улази у лавовски кавез, подрхтавао је, ногавице око кривих ногу |
| на снага баш није потребна, јер има на „лагеру“ доста дела, али ће он за њу већ наћи згодан пос |
| тити.</p> <p>Била је то „Чита ди Бари“, лађа о којој си свакако слушала.{S} Света много, а на б |
| о? питала је.</p> <p>— Синоћ сам стигао лађом, око поноћи, одговори он.</p> <p>Она га умало не |
| пристаниште спасења.</p> <p>Чекали смо лађу, која је била свакога дана авизирана, али која ник |
| но фини...</p> <p>И Севић трпаше гомиле лажи, знајући да ће му то његово причање стећи симпатиј |
| ало би само имати куражи, па се отрести лажи и убеђења без основа.{S} Ваљало би да се свет мане |
| љна, јер јој је живот био обезбеђен.{S} Лако јој није било, али, мислила је, то је испаштање. < |
| Севић и Јелена осети како је једна рука лако додирну око паса, онако као што чинимо кад хоћемо |
| мрачне просторије штампарије, Севић је лако обухвати око паса, као хотећи да је чува да се не |
| елену скроз, кроз хаљину.{S} Глас му је лако подрхтавао и скоро сваку фразу понављао је.{S} Јел |
| ете у Босанску улицу.</p> <p>Осећала се лако.{S} Била је чак и радосна што се овако свршило.{S} |
| узе књиге и поче да ради.{S} Није било лако као што је замишљала, јер је немачки језик имао за |
| м се мучио у ропству!{S} Све би ми било лако, да сам знао где си, да сам имао неколико твојих р |
| о и с муком.{S} Није ту било јасности и лакога стила великих руских писаца, нити њихове занимљи |
| е.{S} У души је осећала неку неисказану лакоћу, као неко блаженство.</p> </div> <pb n="40" /> < |
| а девет сати.{S} Јелена скочи.</p> <p>— Лаку ноћ, рече, морам брзо кући.</p> <p>Потрча и не вод |
| ећ иначе ништа не веже.{S} Њему ће бити лакше, јер не мора водити рачуна о њој, а њој ће бити п |
| е.{S} Оде у своју собу, па, и не палећи лампу, леже.</p> <p>Није могла да спава, али је затвара |
| сте нам сад донели?</p> <p>После онако ласкаве похвале Јелена чисто осети неко сажаљење према |
| шен и једва владајући собом, клањаше се лево и десно, не знајући да ли да се рукује или не, али |
| S} Да немате какав оглас?{S} Онда идите лево, у администрацију.</p> <p>Јелена немаде кад да што |
| и иду без вођа, ишао је не гледајући ни лево ни десно, никоме се не уклањајући с пута.{S} Како |
| ажљиво загледајући врата, којих је било лево и десно.{S} Једна беху отворена и Јелена спази кол |
| {S} Хтела бих само да на известан начин легализујемо положај у коме смо и налазим да је сасвим |
| очи.{S} Отац би седео неко време, па би легао и он, разбацавши делове одеће по соби.{S} Мати би |
| а на столицу крај постеље, па би и сама легла, да већ зором устане, скува кафу и отправи мужа.< |
| и имаш диван стан, а ја немам ни где да легнем.{S} Па кад ме неће венчана жена примити, ко ће?< |
| ти!</p> <p>Јелена је, затворених очију, лежала на његовим грудима, сва клонула од задовољства.{ |
| у постељи, из које би устајала кад јој лежање већ досади.{S} Спремила би се и изашла у варош, |
| уће и да се уда кад хоће.</p> <p>Јелена лежаше на страни, савивши мало главу, затворених очију. |
| де у своју собу, па, и не палећи лампу, леже.</p> <p>Није могла да спава, али је затварала очи, |
| опи књигу, духну у светиљку, свуче се и леже.</p> <p>Заспа после дугога превртања по постељи.{S |
| ртама.</p> <p>— Е, не могу више! рече и леже потрбушке у траву, подметнувши руке под чело.</p> |
| ећајући своју несрећу, и не тражећи јој лека.{S} Али не, она не спава, не спавају ни Севић, ни |
| кужи друштво.</p> <p>Почетница — зубни лекар, морала се много савлађивати да буде довољно приб |
| , први новац који је зарадила као зубни лекар.{S} Гурну га Севићу у руку.</p> <p>— Одлази! рече |
| одине Београд је добио једну нову зубну лекарку — Јелену.</p> <p>Почела је рад и први који јој |
| да не траје дуго.{S} Реших се за зубно лекарство.{S} До краја ове године завршићу, па ћу онда |
| дана.{S} Јелена је марљиво учила своје лекције, силом се отимајући да више не мисли на уредниш |
| о велики.</p> <p>По вечери седе да ради лекције, али су јој у глави били уредништво и штампариј |
| квим очима.{S} Само што је он био тром, лењ, да и изведе оно што је имао у глави.</p> <p>— Ја м |
| ђаци, из несташлука, или неко ко је био лењ да оплете себи венац.{S} Знаш врло добро да се ни ј |
| лави.</p> <p>— Ја мислим да он није био лењ, прихвати Севић.{S} Он није хтео да руши традицију |
| одлучно, решена да не изађе, и из саме лењости, из блаженства које јој је причинило читање „<t |
| 89" /> двојако користан, доносио јој је леп приход и испуњавао јој је време, које би, иначе бес |
| арица, молио је он, и живот ће нам бити леп и ведар...</p> <p>— Никад! викну Јелена.{S} Радије |
| је него што су га учили.{S} Она је била лепа девојка, пред њим се није устручавала, није много |
| тако са сваком редом.</p> <p>Није била лепа та Јелена Ђорђевићева, али није била ни ружна.{S} |
| , дражи те и изазива.{S} И још ако је и лепа <pb n="24" /> или и врло лепа!{S} И као зашто Сањи |
| ако је и лепа <pb n="24" /> или и врло лепа!{S} И као зашто Сањин не би могао волети своју сес |
| ак, високога чела, дуге уметничке косе, лепе очи увек уморне од рада, око врата лепршава уметни |
| >Јелена је ћутала, не хотећи да растера лепе слике, које јој је причање Севићево извело пред оч |
| Да ли да га просто истера или да покуша лепим.{S} Паде јој на памет да би га могла наговорити н |
| рити.{S} Пређи одмах на ствар.</p> <p>— Лепо, шта мислиш сад да радиш ? упита он.</p> <p>— Како |
| ј је дочека пријатељски, поласка јој да лепо изгледа, прекоре је што није и раније дошла, увера |
| е Севићево извело пред очи.</p> <p>— Па лепо, Јелена, настави поново Севић, ви велите да и у на |
| /> своме, у школи.{S} Ујутру свако оде лепо на своју страну, у подне се састанемо у кући, по р |
| де стигнем.{S} Скоро је већ лето, па је лепо и пријатно и напољу. </p> <pb n="112" /> <p>Јелени |
| истаде уз њу.</p> <p>— Само тако, то је лепо, викао је, као да је хтео намерно да скрене пажњу |
| д Јованке, која је, пошто је овде онако лепо положила испите, отишла у Ницу, своме оцу, да се м |
| га је слушала, опијајући се насликаним лепотама, утапајући се са свим у ту будућност.{S} Није |
| лепе очи увек уморне од рада, око врата лепршава уметничка машна, одевен некако немарно али отм |
| косе, обријаних бркова, са дугом црном лепршавом машном, <pb n="52" /> са извесним знањем руск |
| доше, скинувши капе.{S} Густа дуга коса лепршаше се на поветарцу.</p> <p>Наше две ученице прођо |
| .</p> <p>Севић подиже главу и, спазивши лепу престрашену девојку, устаде неспретно са расклимат |
| се Севић.{S} Веруј да никада ниси била лепша, нити сам те икада више волео него сада.{S} Ужеле |
| нала и умела и преписа што је читкије и лепше могла.</p> <p>Јелена је замишљала да је уредништв |
| овамо.{S} Виђала си га већ свакако.{S} Лети носи црну руску рубашку, преко које се опаше кајиш |
| ого пријатније читати такве ствари него лети.{S} А шта сте нам сад донели?</p> <p>После онако л |
| или управо где стигнем.{S} Скоро је већ лето, па је лепо и пријатно и напољу. </p> <pb n="112" |
| о не зна како је пријатно у пролеће и у лето отићи из Београда трамвајем до Топчидера, надисати |
| /> а овакав се вратио кући.{S} Морална лешина, која се распада и својом трулежи кужи друштво.< |
| ек у послу, заборавих да те питам треба ли ти што од одела.{S} Јесен је већ на прагу.{S} После |
| борби.{S} Па баш и да се нађе нека, да ли би се одважила да пође за човека мојих убеђења?{S} Н |
| и најрадије би му поставила питање, да ли он мисли да би се код нас нашла девојка која би смел |
| да и у нас има одважна женскиња.{S} Да ли бисте ви могли да одбаците од себе своје досадашње в |
| p> <p>Она премишљаше шта да ради.{S} Да ли да га просто истера или да покуша лепим.{S} Паде јој |
| рим путем. </p> <pb n="42" /> <p>— А да ли ћете га штампати? упита Јелена бојажљиво.{S} У ствар |
| аћемо служавку, куварицу!</p> <p>— А да ли ћете имати пара?</p> <p>Јелена напрћи усне.</p> <p>— |
| <p>— Било ми је немогуће.</p> <p>— А да ли сте бар помислили који пут на мене? питаше он даље, |
| рема послодавцима.</p> <p>Није знала да ли да иде или да чека.</p> <p>— Хајдемо, повуче је Мица |
| го и чуо, као што не би знао да каже да ли га је икада видео трезна или пијана — увек је био је |
| p>Јелена пође изласку, решавајући се да ли да оде кући или Мици, па да с овом чита мало.{S} Реш |
| ако тако узмора да проведе век.{S} И да ли ће моћи овако издржати.</p> <p>Једнога дана Севић до |
| дговори Јелена, решавајући се у себи да ли да повери слатку тајну о томе како је постала сарадн |
| Жена и деца неби се никада преварили да ли је баш он или не.{S} Псовка и</p> <p>само псовка.{S} |
| че руком преко чела, као да се увери да ли је заиста жива, будна.{S} Сети се последње сцене у с |
| о и тешко би <pb n="50" /> било рећи да ли је пио ракију уз јело или је јео уз ракију.</p> <p>М |
| клањаше се лево и десно, не знајући да ли да се рукује или не, али немаде храбрости да први пр |
| ојке почеше да доказују једна другој да ли удадба смета или не смета довршењу школе.</p> <p>— П |
| авају предходне формалности.{S} Само да ли ће он пристати?</p> <p>— Он неће ни да чује!</p> <p> |
| женице? питао ју је расположено.{S} Има ли муштерија?</p> <p>— Остави се, него да разговарамо о |
| рица, помоћник у свима пословима, а има ли таквих у нас?{S} Све мисле само на тоалете и на пров |
| ивих ногу приметно су се тресле.{S} Где ли је била Јелена да види свога јунака!</p> <p>Севић, с |
| не би после дале мира.</p> <p>— Хоћете ли на Калемегдан? упита. </p> <pb n="45" /> <p>— Идемо |
| /p> <p>И хтеде да пође.</p> <p>— Хоћете ли доћи вечерас! питао је он, задржавајући пружену му р |
| је Мица.</p> <p>— Па ... да видимо хоће ли штампати!...</p> <p>— Видиш да сад има друга посла.{ |
| а тобом.{S} Лутао сам по вароши, не бих ли те срео.{S} А тебе нигде није било.{S} Ти на мене ни |
| з икаква стида.</p> <p>— Немам, разумеш ли!{S} Немам!{S} Хајд’ сад, па дођи сутра.</p> <p>Али с |
| моја, Јелена? питао је Севић.{S} Хоћеш ли да будеш моја звезда — водиља?</p> <p>Шљунак зашкрип |
| шта ти управо хоћеш од мене ?{S} Хоћеш ли да ме убијеш !</p> <p>— Не, ни дао Бог!{S} Убити так |
| е године оваквог живота.</p> <p>— Хоћеш ли још?</p> <p>— Не, хвала, нисам баш ни гладан.{S} Јут |
| лу, пекло ју је и жегло.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја, Јелена? питао је Севић.{S} Хоћеш ли д |
| ш венац и говориш чаролије, гаташ хоћеш ли се удати до идућега Ивањ-дана.</p> <p>— И не мислим |
| н радознали жандарм, случајно баш са те линије.</p> <p>— Шта је, што се скупљате ? упита орган |
| из разбијеног потиљка поче да клизи по линолеуму.</p> <p>Јелена осети како јој недостаје вазду |
| } А „случајних“ сарадника и „пријатеља“ лист је имао доста.</p> <p>Лист је већ у првоме броју, |
| остаде муж у затвору, дуг за хартију за лист и штампарија.</p> <p>Мислила је да ће се моћи одрж |
| . </p> <pb n="83" /> <p>Одређенога дана лист се појави, под дирекцијом г. Петра Севића, са прил |
| оћ сарадника које је ангажовала, али је лист падао све ниже, и два и по месеца после почетка из |
| д се тако понаша према њему, који му је лист и подигао.{S} Наљути се и оде.{S} После неколико д |
| пресуде.</p> <p>Јелена покуша да издаје лист сама, уз припомоћ сарадника које је ангажовала, ал |
| здавати независан политички и друштвени лист „<title>Народно право</title>“. </p> <pb n="83" /> |
| , да <pb n="82" /> почне да издаје свој лист.{S} Чим остане сам с Јеленом, почне да рачуна: сар |
| „пријатеља“ лист је имао доста.</p> <p>Лист је већ у првоме броју, у врло дугом чланку, напао |
| јника.</p> <p>И тако сваки број.</p> <p>Лист се продавао, пролазио је, јер има света који цени |
| {S} За уредништво једнога свакодневнога листа мора се преводити брзо, као да се пише из главе.< |
| како је постала сарадница тако великог листа као што је „Журнал“.{S} Али се не усуди, знала је |
| т. ј. на књигама које је издавао поред листа.</p> <p>Кад је отишла Павићу, овај је дочека приј |
| тражећи потребни му новац за покретање листа, понова рачунао и увек налазио да може почети и с |
| <p>Јелена је замишљала да је уредништво листа велика и права радионица, висока, пространа и све |
| писала о женском свету и била коректор листа.{S} Дугић је писао уводне чланке и „чланчиће.“ Се |
| ло добро, врло добро, повлађиваше Севић листајући рукопис.{S} Само једну примедбу, дозволите.{S |
| еликих: плакате за концерте, биоскопске листе, посетнице...</p> <p>Јелена је свако по подне одл |
| ио је, јер има света који цени само оне листове што нападају владу, што грде све и свакога, што |
| да ће јој Павић дати посла, само не на листу, већ на издањима, т. ј. на књигама које је издава |
| а још кад сам почела сарађивати на оном листу, а од, онда је већ добрих шест година.</p> <p>Зна |
| страна и од свих личности нападнутих у листу.{S} Севић је скоро свакога дана примао по које са |
| није био црн као остали.{S} Необријана лица, храпава гласа, на себи је имао неко овештало одел |
| дао.{S} Поглед му је клизио са Јеленина лица на разголићени врат, а одатле на пуна, узбуркана п |
| атим се опет сети Јове и његовог мушког лица, његових очију, које као да је осећала на себи.{S} |
| ладенце, којима се срећа могла читати с лица, који су били заједно колико су год могли, који ше |
| ужа.</p> <p>Мати је била добра жена.{S} Лице њено, жућкасто и свело пре времена, показивало је |
| е, шириле су се при удисању ваздуха.{S} Лице обично, округло, са нечим мушким у цртама.</p> <p> |
| и и осетих како ми његове сузе покапаше лице.{S} Била сам срећна, јер сам осећала да ми је све |
| би јој увек пред очима заиграли његово лице и црна брада, а његове загонетне очи гледале би је |
| е очекивани брод и укрцасмо се.{S} Прво лице које сам видела на броду био је — мој отац.{S} Ост |
| свежији него у радионици, запахну је у лице.{S} Била је као у бунилу, сва разочарана.{S} Мисли |
| ош Севић доћи и церећи се, бацити јој у лице да је она његова жена.{S} Осећала је да његово при |
| одно под тим погледом и крв јој јурну у лице.{S} Осећала је како је обузима неко чудно осећање, |
| овим рукама.{S} Љубио ју је по коси, по лицу, по врату.{S} Она је покушавала да се извуче, али |
| е као да је осећала на себи.{S} Плану у лицу, задрхта целим телом, из раширених ноздрва посукта |
| усуђује ни да проговори.</p> <p>— Па то личи на онога што га сваког дана виђамо на Калемегдану, |
| био једнак.</p> <p>Његов улазак у кућу личио је пре на стропоштавање него на улазак домаћина.{ |
| на.</p> <p>Из њене околине нико их није лично познавао, а сви су о обојици говорили само ружно. |
| , било са Севићем.{S} Веровала је да ће лично познанство учинити друкчији утисак него књиге.{S} |
| имао састанак са овом или оном високом личности, — тек кући је долазио касно увече.</p> <p>Јел |
| тизати и тужбе са свих страна и од свих личности нападнутих у листу.{S} Севић је скоро свакога |
| глупог друштвеног уређења и морала буду лишене живота само зато, што, немајући мираза, не могу |
| е него што је дрвеће и најавило пупољке лишћа, па све до у позну јесен.{S} Деца долазе да се на |
| је цвилео кроз голо грање и витлао суво лишће.</p> <p>Као по неком прећутном споразуму, Јелена |
| Сутрадан, баш кад се Јелена спремала да лође на ручак, упаде Севић у атеље.{S} У дроњцима, он к |
| {S} Поступак моје кћери није био нимало лојалан ни према мени ни према матери.{S} Али што је уч |
| гла да живи као бубрег у <pb n="114" /> лоју и да се излежава, а сад кад се бедни муж вратио из |
| се отресао предрасуда и уског гледишта локалног морала и поповског приповедања.{S} Зар човек н |
| p> <p>Јелена се колебала неколико дана, ломила се.{S} Страх је осећала пред доношењем такве јед |
| ао је Севић гушећи се пољупцима, ја сам луд за тобом.{S} Лутао сам по вароши, не бих ли те срео |
| ичан.{S} Али ја сам скупо платила своју лудост: данас сам обогаћена искуством и излечена од сви |
| о на сами Божић.{S} Посматрајући драчку луку, од црквице на брегу више Драча, чинило ми се као |
| глави били уредништво и штампарија.{S} Лупа машина зујала јој је у ушима.{S} Па онда смех оне |
| Из унутрашњости велике куће допирала је лупа машина.</p> <p>— Та улази, нећеш ваљда вековати ов |
| са „анархистима“.</p> <p>Пошто је дуго лупала главу како и чиме да почне, изабра филозофију, и |
| Јелена не би отворила, он би бесомучно лупао у врата.</p> <p>Једнога дана, пошто га се једва б |
| је, свакако, нешто наређивао, али услед лупе машина Јелена није могла ништа разабрати.{S} Појав |
| p>— Сместа да си отишао! дрекну Јелена, лупнувши ногом о под, а очи јој севаху.</p> <p>— Па, до |
| и се пољупцима, ја сам луд за тобом.{S} Лутао сам по вароши, не бих ли те срео.{S} А тебе нигде |
| ти.</p> <p>— Мани је, опет су јој дошле лутке, знаш је већ! убаци друга.</p> </div> <pb n="19" |
| } Заинтересоваше је Сањинови погледи на љубав. </p> <pb n="21" /> <p>— Силна ствар! рече Мица п |
| м, за кога је некада мислила да је веже љубав, а који јој је сада био не само равнодушан, већ и |
| tion" /> <p>Јелена није знала шта је то љубав.{S} Према Севићу није осећала ништа особито: ни љ |
| ишљала је, излетале су идеје о слободи, љубави, напретку.{S} Замишљала је уредништво као какву |
| ађивао је добро, али је добро и пио.{S} Љубави је имао само за свога коња, а за своју жену и де |
| сад много пажљивији и много више јој је љубави посведочавао.</p> <p>Зараде је било, не много, а |
| осто напросто подала томе човеку, не из љубави, већ само из чулности.</p> <p>Није јој било јасн |
| мњега сна, све је певало химну животу и љубави.</p> <p>Сад је Јелена са Севићем ишла и у Топчид |
| а Севићу није осећала ништа особито: ни љубави ни одвратности, али у својим мислима, на оној кл |
| ако си икада имао за мене ма и искрицу љубави.</p> <p>— Та куда ћу?{S} Зар твоја кућа није и м |
| о сигуран да би и она волела њега истом љубављу ...</p> <p>Дугић и Севић скренуше једном стазом |
| у. </p> <pb n="10" /> <p>Обично су ту и љубавни састанци.{S} Од трамвајске станице до Хајдучке |
| и за тренутак, буде срећна!{S} Неколико љубазних речи могу у њој да изгладе успомене на месеце |
| своме грлу.{S} Севић поче махнито да је љуби.{S} Она покушаваше да се окрене, да устане, али у |
| час је Јелена била у његовим рукама.{S} Љубио ју је по коси, по лицу, по врату.{S} Она је покуш |
| ко ју је Севић чвршће грлио и махнитије љубио.</p> <p>— Ох, Јелена, шапутао је Севић гушећи се |
| и пролеће, дивно и мирисаво, са својим љубичицама и јагорчевинама, својим пупољцима и зеленило |
| а жена, које би везале своју судбину за људе као што смо.{S} Дугић и ја? упита најзад Севић.</p |
| ај машина, и убацивало хартију.{S} Виде људе, необријане и црне од штампарског црнила, како иду |
| где да потражи посла.{S} Пребројала је људе које је упознала поред Севића.{S} Сви су они били |
| ти друштвене доктрине, да се умеша међу људе који <pb n="26" /> раде на препорођају друштва.{S} |
| људи мислила је, изгинуше у овоме рату, људи који су били корисни, <pb n="109" /> а овакав се в |
| тељски поздрав!“ А у Београду има доста људи, сарадника са улице, случајних, оних који су срећн |
| разлике, као и између људи пре брака и људи у браку.</p> <p>— Па зар је то та срећа у браку, о |
| и авет прошлости!</p> <p>— Толики дивни људи мислила је, изгинуше у овоме рату, људи који су би |
| друштвенога поретка, који ће разрушити људи као што су Дугић и Севић.{S} И ова двојица учинише |
| цају, час засветле, час гасну — баш као људи који гамижу по полутами.{S} Запази и друге звезде, |
| а има врло велике разлике, као и између људи пре брака и људи у браку.</p> <p>— Па зар је то та |
| од њих, стазом, ишла су двојица младих људи.{S} Један од њих висок, онакав од прилике каквог ј |
| е опаше кајишем. </p> <p>Двојица младих људи, дошавши до једне клупе, седоше, скинувши капе.{S} |
| х нема, свуда групице или парови младих људи.{S} Иду полако, разговарајући скоро шапатом, једва |
| гове способности су више него у осталих људи.{S} Кад затворим очи, чини ми се да га јасно видим |
| и Дугић, и још можда оно мало напредних људи, који су увиђали оно што и она.{S} Не спавају они |
| дила, она виде како један од оних црних људи ухвати једну девојку за раме, скоро за груди.{S} О |
| пише ко зна шта, и то да се појави пред људима који свакога <pb n="31" /> дана напишу све оно ш |
| Зар човек, — „човек“ као заједничко име људске јединке без обзира на пол — зар човек нема права |
| инет.</p> <p>Јелена је била ван себе од љутине.</p> <p>— Јелена, поче Севић, ја сам се решио.{S |
| ака него свих осталих оцена.{S} Отац се љутио и грдио, мати саветовала, наставнице су се чудиле |
| вратило, отац би питао по десетак пута, љутито и вичући:</p> <p>— Шта ради тај магарац ?{S} Ваљ |
| ја попуштам или нико.{S} И онда се још љутиш.{S} Нећу да идем, одговори Мица одлучно, решена д |
| p>ИЗДАЊЕ СВЕСЛОВЕНСКЕ КЊИЖАРНИЦЕ</p> <p>М. Ј. СТЕФАНОВИЋА И ДРУГА</p> <p>1920.</p> </div> <pb n |
| p>О, како је мало потребно, па да жена, ма и за тренутак, буде срећна!{S} Неколико љубазних реч |
| сити.{S} Бежимо и склањамо се од света, ма да нико ништа и не зна.{S} Све нам се чини да је и н |
| азницима, на цео дан.{S} Мора се отићи, ма само и једном годишње.</p> <p>Али су највернији посе |
| говарати.</p> <p>Она пристаде без речи, ма да јој је било непријатно да је свет види с њим.{S} |
| ријатно, и она би се понашала као према ма коме туђинцу.{S} Болело ју је да у томе човеку није |
| рада.{S} Иди, ако си икада имао за мене ма и искрицу љубави.</p> <p>— Та куда ћу?{S} Зар твоја |
| } Ваљало је радити да би се живело, али ма колико да се радило, није се могло зарадити онолико |
| смете ми се никад више не само обраћати ма за што, него ни приближити.{S} Ви за мене не постоји |
| и она.</p> <p>— Па зар нисте могли доћи ма само и на неколико тренутака? испитивао је он.</p> < |
| љутито и вичући:</p> <p>— Шта ради тај магарац ?{S} Ваљда је неће тек сад пећи!</p> <p>Дете, п |
| ек није човек, па био он отац, брат или макакав сродник?{S} Зар жена није жена, па била она сес |
| покушај да га приволиш да пристане.{S} Макар му дали и који грош, да му се замажу очи. </p> <p |
| ивот се променио.{S} Штампарија је била мала и стара, али је Павић дао Севићу све што му је бил |
| знато осећање испуњавало ју је и она је малаксавала, остајала у његовом загрљају, и ако је он в |
| дну штампарију, малу, да ју је купио за мале новце, за остатак новца добивеног од њеног оца.{S} |
| {S} Али и ту се показало да велики мрзе мале, да их даве, да реакција мрзи слободу...</p> <p>— |
| птрчавале око ногу.</p> <p>— Ко је онај мали са њим? упита Јелена.</p> <p>— То је Петар Севић, |
| ло кроз тело.</p> <p>Поче да се игра са малим братићем.{S} Малишан, ненавикнут на милошту своје |
| p>Поче да се игра са малим братићем.{S} Малишан, ненавикнут на милошту своје велике сестре, рад |
| вртећи главом и умирујући расплаканога малишана.</p> <p>Мати не одговори ништа, али и она нека |
| ="47" /> <p>Одједном уздрхта сва, стеже малишана на груди, стеже га толико да чу како му крцнуш |
| ав просјак.{S} А био је, рекло би се, и малко напит. </p> <pb n="111" /> <p>— Како си женице? п |
| је имао браду и наочаре.{S} Онај други, мало мањи, сиромашније одевен, без браде и цвикера, али |
| кама шта хоће, а ја ћу рећи брату да га мало преслиша.</p> <p>Јелена не хтеде више да говори о |
| , дечаци и девојчице да се протрче и да мало уче, шипарице и младићи и да се проведу. </p> <pb |
| вас, док само ово довршим, па ћемо онда мало разговарати.{S} Забављајте се, рече јој и дотури н |
| јусрдније и најдубље саучешће пријатеља мало.</p> <p>Тако је било и са Јелениним родитељима.{S} |
| рохотом.</p> <p>— На кога? упита Јелена мало зачуђена</p> <p>— Па на онога Јову Дугића, знаш он |
| да оде кући или Мици, па да с овом чита мало.{S} Реши се на ово последње.</p> <p>Мица је дочека |
| се пред улазом у Калемегдан.{S} Застаде мало, као очекујући некога.{S} У ствари било јој је нез |
| Севић раније говорио.</p> <p>О, како је мало потребно, па да жена, ма и за тренутак, буде срећн |
| о дана у канцеларији, после канцеларије мало у кавани с пријатељима, код куће је био само обеди |
| Па је и чистији био.</p> <p>То затишје мало је трајало.{S} После два-три месеца опет поче да д |
| ани тротоар, Јова ипак мораде да скрене мало десно, али се очеша о ону која је била с његове ст |
| испите, отишла у Ницу, своме оцу, да се мало одмори, па ће онда кући, у Србију.</p> <p>Питаш от |
| еташе два-три пута горе-доле, погледаше мало Саву и Дунав, <pb n="57" /> па кренуше натраг.{S} |
| особна за што веће од тога да се задржи мало дуже ван куће!</p> <p>Прођоше главном алејом до ше |
| пут да ме гура.</p> <p>— А што се и ти мало не склониш с пута ?</p> <p>— Па добро, ако му се ј |
| /p> <p>Јелена лежаше на страни, савивши мало главу, затворених очију.</p> <p>— Ти спаваш, Јелен |
| и боље.</p> <p>— Вероватно да изгледам мало боље, јер сам имао прилику да се ваљано одморим.{S |
| ренуци среће, којих је, авај, било тако мало, — и долазећи до закључка да је тај брак био само |
| школске предмете Јелена је радила врло мало: пред први час и између часова.{S} Није било чудо |
| ла се Мица.</p> <p>— Свеједно, још само мало.</p> <p>Мица, навикнута већ да попушта, довикну др |
| на.</p> <p>— Немој још, остани још само мало, преклињао ју је Севић.</p> <p>— Морам.</p> <p>И п |
| ицу.</p> <p>— Куда?</p> <p>— Да прођемо мало, па ћемо и разговарати.</p> <p>Она пристаде без ре |
| о да спава.</p> <p>— Хајдемо да прођемо мало и по Калемегдану.{S} Ја волим ову дубоку тишину.</ |
| аборављеном клупом.</p> <p>— Да седнемо мало, колико тек да одморимо ноге.</p> <p>Седели су нек |
| ају ни Севић, ни Дугић, и још можда оно мало напредних људи, који су увиђали оно што и она.{S} |
| стиже.{S} Дуго је требало док се Севић мало прибрао, толико да је могао испричати својој жени |
| читала Сањина, предложи да се прошетају мало.</p> <p>— Мани се, каква шетња, данас је дан оних |
| } Ја бих, мислим! одговори Јелена после малог затезања.</p> <p>— Ох, хвала вам, Јелена, хвала! |
| сти, већ због тога што је био задовољан малом наградом.</p> <p>Са Дугићем се познао негде у ино |
| лена узе са стола десетицу, ону коју је малочас примила од свога првога посетиоца, први новац к |
| ича одмах да је нашао једну штампарију, малу, да ју је купио за мале новце, за остатак новца до |
| ћала да ми је све опроштено.</p> <p>— А мама, а деца? питала сам.</p> <p>— Остали су... у Крагу |
| ења без основа.{S} Ваљало би да се свет мане тих глупости.{S} Жена, ако одговара твојим идејама |
| чествујући у општој веселости.</p> <p>— Мани је, опет су јој дошле лутке, знаш је већ! убаци др |
| предложи да се прошетају мало.</p> <p>— Мани се, каква шетња, данас је дан оних који не могу да |
| обогаћена искуством и излечена од свих манија матуранткиње.</p> <p>Чудиш се да сам овде и раду |
| унао и увек налазио да може почети и са мање новца.{S} Једнога дана објави да од тога и тога да |
| ружичастији; у колико деца у детињству мање осете да је живот борба, у толико је њихово разоча |
| један висок, крут, правих рамена, други мањи, шепав, коме као да су панталоне оптрчавале око но |
| ао браду и наочаре.{S} Онај други, мало мањи, сиромашније одевен, без браде и цвикера, али тако |
| моје старо место у уредништву, само са мањом платом.{S} Вели да му нисам баш потребан, али из |
| ка.{S} Док сам био здрав, радио сам као марва да би госпођа могла да живи као бубрег у <pb n="1 |
| лицом.{S} Кад дођоше до улице Краљевића Марка, у којој је Јелена становала, она скрете, а он за |
| p>Прошло је неколико дана.{S} Јелена је марљиво учила своје лекције, силом се отимајући да више |
| сприча како је била код Мице, радиле су математику, па су се и саме згрануле кад су виделе да ј |
| чисто одевена.</p> <p>Петар је изгубио матер баш кад је свршио основну школу.{S} Две сестрице |
| посетама.{S} Јелена је обично казивала матери да иде овој или оној другарици.</p> <p>Сасвим се |
| о нимало лојалан ни према мени ни према матери.{S} Али што је учињено не мења се.{S} Ја нећу да |
| зирањем помисли на то, како Мица помаже матери, како спрема доручак, намешта собе. </p> <pb n=" |
| и страха пређе очин праг.{S} Изјада се матери, исплакаше се обе и у томе их затече отац.</p> < |
| не би само предало боцу, већ би је дало матери.</p> <p>Онда би отац, и не гледајући децу, сео з |
| а удавати, ово треба удавати, рече отац матери, вртећи главом и умирујући расплаканога малишана |
| ко.{S} Имала је да отплаћује намештај и материјал, ваљало је живети, а и Петар ју је већ доста |
| е од њега.{S} Не прође ни месец дана од материне смрти, а отац доведе у кућу једну младу жену, |
| е, три хиљаде динара, то је Јеленин део материнства, и једна хиљада динара на име удомљења.{S} |
| и и зараду испијао по разним крчмицама, мати је прала по кућама и од те зараде прихрањивала сво |
| сталих оцена.{S} Отац се љутио и грдио, мати саветовала, наставнице су се чудиле, а од другариц |
| S} Тако су се и деца одбила од њега.{S} Мати као мати, много штошта гледала је деци кроз прсте, |
| он, разбацавши делове одеће по соби.{S} Мати би све покупила, сложила на столицу крај постеље, |
| н себе, изађе.</p> <p>Сутрадан јој дође мати и рече јој да се обрати г. Н. Н., пријатељу њенога |
| е кући сва задувана.{S} Пре него што је мати и могла да је упита где је била досада, Јелена, чи |
| <p>— Па још није школу свршила, примети мати.</p> <p>— Каква школа! одговори отац и одмахну рук |
| у се и деца одбила од њега.{S} Мати као мати, много штошта гледала је деци кроз прсте, а кад су |
| тане, скува кафу и отправи мужа.</p> <p>Мати је била добра жена.{S} Лице њено, жућкасто и свело |
| умирујући расплаканога малишана.</p> <p>Мати не одговори ништа, али и она некако расејано махаш |
| не ваљати по поду као бесомучна.</p> <p>Мати и отац забринуто би вртели главом.</p> <p>— Ово тр |
| ју уз јело или је јео уз ракију.</p> <p>Мати би за то време потрпала децу у постељу, велику и з |
| упита Севић.</p> <p>— Нисам још, ја сам матуранткиња. </p> <pb n="43" /> <p>— Дивно, госпођице, |
| ена искуством и излечена од свих манија матуранткиње.</p> <p>Чудиш се да сам овде и радујеш се |
| ажем као приватна ученица VIII разред и матуру уз оне који су били на течају.{S} Па се и то свр |
| мена и понова ме обузе мисао да полажем матуру.{S} Радила сам поједине предмете и добих одобрењ |
| нам ко венац или не.{S} Догодине имамо матуру, па после универзитет...{S} И Мица, помишљајући |
| говори ништа, али и она некако расејано махаше главом. </p> </div> <pb n="48" /> <div type="cha |
| } Сита сам брака.</p> <p>Стари Ђорђевић махаше главом.</p> <p>— Неће ваљда ни та парница вечито |
| ла, у толико ју је Севић чвршће грлио и махнитије љубио.</p> <p>— Ох, Јелена, шапутао је Севић |
| ти најзад, на своме грлу.{S} Севић поче махнито да је љуби.{S} Она покушаваше да се окрене, да |
| аусти да каже нешто, али се предомисли, махнувши само руком.</p> <p>— Остави то.{S} Разговараће |
| о тешко, гвоздено постоље и више се не маче.{S} Крв из разбијеног потиљка поче да клизи по лин |
| и били уредништво и штампарија.{S} Лупа машина зујала јој је у ушима.{S} Па онда смех оне девој |
| утрашњости велике куће допирала је лупа машина.</p> <p>— Та улази, нећеш ваљда вековати овде, р |
| вакако, нешто наређивао, али услед лупе машина Јелена није могла ништа разабрати.{S} Појави се |
| ње је стајало на неким узвишењима, крај машина, и убацивало хартију.{S} Виде људе, необријане и |
| љати.{S} Та шта су ти што се мувају око машина, шта су те девојке што убацују и савијају хартиј |
| од штампарског црнила, како иду између машина, односе пакете хартије или доносе.{S} Виде и нек |
| страну.{S} Кад је пролазила поред једне машине која још није радила, она виде како један од они |
| редник га узе, али загледаше и даље око машине.</p> <p>— А шта је ?{S} Поезија, проза ? упита н |
| затражи уредник, загледајући нешто око машине и пруживши руку некако иза себе.</p> <p>Јелена м |
| оспођице!</p> <p>И уредник приђе другој машини.</p> <p>Јелена чу једну крупну псовку, па онда к |
| } То је уредник исправљао неку погрешку машинског ученика.</p> <p>— Свирепости послодаваца! пом |
| е од рада, око врата лепршава уметничка машна, одевен некако немарно али отмено, мушка држања.{ |
| ијаних бркова, са дугом црном лепршавом машном, <pb n="52" /> са извесним знањем рускога и нема |
| аде и цвикера, али такође са уметничком машном и косом.{S} Панталоне нису могле сасвим да сакри |
| Па зар је то та срећа у браку, о којој маштају девојке? питала се.</p> <p>Али она је имала при |
| ала сам доста слободна времена и понова ме обузе мисао да полажем матуру.{S} Радила сам поједин |
| а.{S} То су ти други већ причали.{S} Да ме је ко упитао зашто бежим, не бих му, чини ми се, уме |
| и управо хоћеш од мене ?{S} Хоћеш ли да ме убијеш !</p> <p>— Не, ни дао Бог!{S} Убити тако крас |
| а и стан.{S} Не могу ваљда захтевати да ме ти и даље издржаваш.{S} Чинила си то док сам био там |
| евојчиће.{S} Ово је ваљда десети пут да ме гура.</p> <p>— А што се и ти мало не склониш с пута |
| елу, погрбљен и необријан, учинио је на ме страшан утисак, да ми се срце стегло.{S} Ништа не ми |
| га не познајем, <pb n="58" /> а ниједна ме не би ни хтела.{S} Ја сам ружан, а за душу и срце ни |
| же, али се очевидно колебаше.{S} Најзад ме загрли и осетих како ми његове сузе покапаше лице.{S |
| а ја немам ни где да легнем.{S} Па кад ме неће венчана жена примити, ко ће?</p> <p>У Јелени је |
| сам била у Министарству Финансија, где ме је затекао и овај рат.{S} Бомбардовање Београда баци |
| е или сажаљиво или претећи.{S} Сажаљење ме је вређало, а крива нисам била.</p> <p>Евакуација ба |
| сам имао неколико твојих редака који би ме храбрили.{S} У животу ме је држала само помисао на т |
| — Петре, молим те да одеш одмах, остави ме да се приберем, а и време је рада.{S} Иди, ако си ик |
| ли Јелена. </p> <pb n="22" /> <p>— Мрзи ме, Јелена, остани овде, бранила се другарица.</p> <p>— |
| , а Севић испаде пред њу.</p> <p>— Боли ме нешто глава, па бих да прошетам.{S} Хајдемо заједно, |
| >— Немој тако, Јелена!{S} Сети се да си ме некад волела, сети се како смо се узели.{S} Помисли |
| не пуштајући га унутра.</p> <p>— Пусти ме, па ћеш чути. </p> <pb n="118" /> <p>Јелена приклопи |
| пута пролазе поред мене и не опажајући ме.{S} Они на жене можда никако и не мисле, сматрајући |
| им вас, обрати му се Јелена, овај човек ме напада и вређа.{S} Молим вас да га водите у кварт.</ |
| ?{S} Уморна сам од јуче, а и овај роман ме јако занима, па ћу данас остати код куће.</p> <p>— У |
| сад да радиш ? упита он.</p> <p>— Како ме то питаш?{S} Како то „сад“?{S} Сада одмах или сада п |
| га било жао, далеко од тога.{S} Болело ме је само то, што сам још увек, бар по имену, била вез |
| по имену, била везана за њега.{S} Било ме је стид да уђем у своје надлештво, а било је особа к |
| адило и веома обрадовало.{S} Изненадило ме је што ми пишеш, после онаквог мог поступка, мислим |
| ај рат.{S} Бомбардовање Београда бацило ме је са мојим надлештвом у Ниш, где сам, Бога ми, једв |
| <p>Драга моја Мицо,</p> <p>Твоје писмо ме је и веома изненадило и веома обрадовало.{S} Изненад |
| рећи.{S} Али је у мени било нешто, што ме је гонило.{S} Можда сам хтела да утечем од своје про |
| воје надлештво, а било је особа које су ме гледале или сажаљиво или претећи.{S} Сажаљење ме је |
| редака који би ме храбрили.{S} У животу ме је држала само помисао на тебе.</p> <p>И Севић се пр |
| почнем студије на универзитету.{S} Отац ме посаветова да учим што практично, а да не траје дуго |
| <p>— Нећу, скочићеш на мене и повалићеш ме! одговори јој Мица.</p> <p>— Ходи, нећу! увераваше Ј |
| скакање, ваљање по трави.</p> <p>Једна међу њима одвајаше својим несташлуком.{S} Ниједној друг |
| схвати друштвене доктрине, да се умеша међу људе који <pb n="26" /> раде на препорођају друштв |
| чује да је прати.</p> <p>— Шта ћеш тамо међу оне пропалице? говорила јој је.{S} Видела си како |
| Петар ју је већ доста коштао.{S} Она је међутим била тек почетница.{S} Ипак се реши да му да, с |
| стара се да им буде боље.{S} А живот је међутим тако тежак.</p> <p>И Јелени се чињаше да се сре |
| ан да живи од свога рада.{S} Отац му је међутим био умро, а кућица продата за дугове.{S} Од сес |
| ћи добротвори човечанства.</p> <p>Да се међутим Јелена упитала у чему се састоји друштвена неср |
| ијатељу, с којим је био у завади.{S} Њу међутим не упита ни „како си“, ни „шта радиш“.{S} Место |
| , недорасле.</p> <p>— Не, госпођице, за мене овде нема жене.{S} Мени би жена била другарица, по |
| одужим за све што си учинила досада за мене.{S} Збогом!</p> <p>— Ваљда до виђења?</p> <p>— До |
| ?{S} Ја је нећу никада имати, јер се за мене, као ни за Дугића, не може овде наћи жена, одговор |
| ко за себе.{S} Зар не би било боље и за мене и за тебе да ту везу, која нас више не веже, раски |
| ма за што, него ни приближити.{S} Ви за мене не постојите.{S} Сад идите.</p> <p>Севић није чека |
| е је рада.{S} Иди, ако си икада имао за мене ма и искрицу љубави.</p> <p>— Та куда ћу?{S} Зар т |
| ебе, примети Јелена јетко.{S} Сад је на мене ред да кажем: о прошлости нећемо говорити.{S} Пређ |
| а се.{S} Ја нећу да она икада зажали на мене да јој нисам дао „њено“, т. ј. удомљење.{S} Ја сам |
| ео.{S} А тебе нигде није било.{S} Ти на мене ниси ни мислила.{S} Та ја те волим, толико те воли |
| — А да ли сте бар помислили који пут на мене? питаше он даље, хватајући је за руку.</p> <p>Она |
| у другарицу.</p> <p>— Нећу, скочићеш на мене и повалићеш ме! одговори јој Мица.</p> <p>— Ходи, |
| сности.{S} А већ два пута пролазе поред мене и не опажајући ме.{S} Они на жене можда никако и н |
| ујеш, с каквим образом тражиш новаца од мене, једне жене, којој си загорчао живот?</p> <p>— Дај |
| <p>— Човече, та шта ти управо хоћеш од мене ?{S} Хоћеш ли да ме убијеш !</p> <p>— Не, ни дао Б |
| а из његових уста.</p> <p>— Буди сад уз мене, моја другарица, молио је он, и живот ће нам бити |
| е, говорио је.{S} Хоћу да будеш увек уз мене.</p> <p>Јелена је осећала да више ни она не може о |
| {S} Уосталом ти иди ако ти се иде, само мене више не зови.</p> <p>Није се ишло ни Јелени, али ј |
| иређујемо сцене измирења и праштања.{S} Мени је све то одвратно.{S} Нећу чак да вам речем ни је |
| , госпођице, за мене овде нема жене.{S} Мени би жена била другарица, помоћник у свима пословима |
| кћери није био нимало лојалан ни према мени ни према матери.{S} Али што је учињено не мења се. |
| му, чини ми се, умела рећи.{S} Али је у мени било нешто, што ме је гонило.{S} Можда сам хтела д |
| према матери.{S} Али што је учињено не мења се.{S} Ја нећу да она икада зажали на мене да јој |
| ни најмање не желим <pb n="97" /> да га мењам.{S} Ти си данас у подне показао да нас ништа не в |
| е биле су млађе од њега.{S} Не прође ни месец дана од материне смрти, а отац доведе у кућу једн |
| ош за Севића, и нарочито не сад, на два месеца пред свршетак гимназије.</p> <p>— Како би било д |
| о колико је било потребно.{S} А свакога месеца ваљало је нешто новца слати и Севићу.</p> <p>Пош |
| ћи дане монотоно, Јелени прођоше четири месеца, за које се време она једва снашла у новом полож |
| олакшала развод брака.{S} Али после три месеца Севића пустише испод суђења, јер су све оптужбе |
| ображају друштва, јер ево већ скоро три месеца како она трчи око њега и Севића, а он још није д |
| тишје мало је трајало.{S} После два-три месеца опет поче да долази полупијан, опет поче и код к |
| али је лист падао све ниже, и два и по месеца после почетка излажења нико га више није читао, |
| речи могу у њој да изгладе успомене на месеце или године ранијег бедног живота. </p> </div> <p |
| лена пође у VIII разред.{S} За неколико месеци ваљало је полагати испит зрелости.</p> <p>„Велик |
| title>В. Журналу</title>“ имам 120 дин. месечно, а као свој газда зарадићу три-четири пута више |
| тине књижице, које би излазиле два пута месечно, на једном табаку.{S} За ту библиотеку треба пр |
| авале су разбуђену чулност.{S} Ноздрве, меснате, шириле су се при удисању ваздуха.{S} Лице обич |
| ноге.{S} Доносићу дописе и из најмањих места, ангажоваћу дописнике — ситне чиновнике, који су |
| која не одбацује и помисао да у браку, место благостања, нађе борбу за опште добро.{S} Наше же |
| упита ни „како си“, ни „шта радиш“.{S} Место свега загледао се само у њена округла прса и упит |
| , али шта управо није знала ни сама.{S} Место свега добила је у првоме реду то, што више није м |
| као да јој по жилама потекоше пламенови место крви.{S} Телом јој бујаше нека непојмљива снага, |
| Севић ускоро доћи, да ће понова заузети место крај ње као њен муж, да ће се брак наставити, иак |
| , тихо и не сметајући другоме.{S} А оно место тога некаква мрачна пећина, у којој се чују и она |
| ви.</p> <p>— Павић ми је дао моје старо место у уредништву, само са мањом платом.{S} Вели да му |
| астави брати цвеће, прилазећи све ближе месту где је била Јелена, па најзад седе уз њу.</p> <p> |
| лазећи из канцеларије, нађе га на истом месту пред Вознесенском црквом.</p> <p>— Хајдемо овуда! |
| ако иде, него ми одвали раме, и девојка метну руку на горњи део груди, где је била ударена.</p> |
| мо једну примедбу, дозволите.{S} Знате, ми новинари пишемо само с једне стране табачића, то је |
| Јелена, поче Севић, ја сам се решио.{S} Ми ћемо живети заједно, наш брак ће управо сад тек поче |
| пружи петицу.</p> <p>— Не, више, треба ми много више.{S} За одело.</p> <p>— Па зар ја да ти ку |
| >— Шта хоћеш? питала је.</p> <p>— Треба ми новаца! избаци он.</p> <p>Она му пружи петицу.</p> < |
| ме ћутаху обе.</p> <p>— Ја бих се, Бога ми, удала, поче опет Јелена.</p> <p>— Пре него што сврш |
| а мојим надлештвом у Ниш, где сам, Бога ми, једва излазила на крај са својом платом.{S} Зараде |
| јан, учинио је на ме страшан утисак, да ми се срце стегло.{S} Ништа не мислећи притрчах му руци |
| себи и теби и дошла сам до закључка да ми нисмо једно за друго.{S} То смо уосталом одавно обој |
| {S} Била сам срећна, јер сам осећала да ми је све опроштено.</p> <p>— А мама, а деца? питала са |
| > <p>— Прво, муж...</p> <p>— Шта има да ми смета муж?{S} Он ће целога дана бити на своме послу, |
| .</p> <p>— Увек ти тако, никад нећеш да ми учиниш по вољи.{S} Да сам ти казала да останемо код |
| <p>— Али ја нећу.{S} Ја имам жену која ми је врло добра, ја сам тобом задовољан и нећу да се р |
| уно издање.{S} Ванредно.</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Ако је у Русији као код нас, онда је књига |
| крећући се од њега.</p> <p>— Де, де, та ми смо муж и жена!</p> <p>— Били смо, али више нисмо! о |
| , рече једнога дана Петар.{S} Газдарица ми је казала да не воли жене у кући, а овде нисмо ни ко |
| ам намеру да се по други пут женим, кад ми је жива жена коју обожавам.{S} А и ти ваљда ниси там |
| ми је, госпођице, да вас познам.{S} Рад ми се необично свидео.{S} Чак сам га показао и своме пр |
| отребан, али из пријатељства.{S} А каже ми да и ти радиш код њега, на издањима.{S} Ниси ми о то |
| ише као непријатељског шпијуна.{S} Није ми га било жао, далеко од тога.{S} Болело ме је само то |
| вечито трајати, настави Јелена.{S} Боље ми је да се и кад-тад ослободим тога човека, него да бу |
| спођа неће ни да га види.{S} Док смо се ми мучили за отаџбину, госпође су уживале са швапским о |
| ни ваша супруга <pb n="73" /> не смете ми се никад више не само обраћати ма за што, него ни пр |
| питах бојажљиво.</p> <p>— Куд сви, ту и ми! уздахну отац.{S} Него да видимо како ћемо се смести |
| у бих могла свршити и по удадби, шта би ми то сметало!</p> <p>И младе девојке почеше да доказуј |
| олико сам се мучио у ропству!{S} Све би ми било лако, да сам знао где си, да сам имао неколико |
| ни да те гледам ни да те слушам.{S} Иди ми испред очију, јер, тако ми Бога, не дајем ни пару за |
| осталих људи.{S} Кад затворим очи, чини ми се да га јасно видим.{S} Висок, витак, високога чела |
| а.{S} И сад се журим, јер сам већ, чини ми се, задоцнила.</p> <p>И хтеде да пође.</p> <p>— Хоће |
| ко упитао зашто бежим, не бих му, чини ми се, умела рећи.{S} Али је у мени било нешто, што ме |
| } Глас му је звонак, тон убедљив — чини ми се сви га слушају, нико се у његову присуству не усу |
| естајући да сплиће цвеће.</p> <p>— Чини ми се да је он нешто изванредно, поче Јелена, као читај |
| м рекао да се плати тај посао о коме си ми говорила.{S} Ја нисам милионер да губим време... нит |
| ти радиш код њега, на издањима.{S} Ниси ми о томе ништа писала!</p> <p>— Заборавила сам можда.< |
| ђам, одмах напоље.</p> <p>— Слушај, дај ми новац, па ћемо онда проти.</p> <p>— Сад одмах? упита |
| p> <p>— Па, добро... да одем... али дај ми бар који грош за ручак.{S} Долазим из Бугарске... из |
| је да будемо добри пријатељи.{S} Веруј ми да те ја сад више ценим него пре, јер те је животна |
| ишта не мислећи притрчах му руци.{S} Он ми је не трже, али се очевидно колебаше.{S} Најзад ме з |
| </p> <p>— Говорио сам са адвокатом и он ми рече да је најлакше ако обоје изјавите да се не трпи |
| бе.</p> <p>— Што не пази како иде, него ми одвали раме, и девојка метну руку на горњи део груди |
| а.</p> <p>— И не мислим на то!{S} А ако ми неко баш и украде венац, то су или ђаци, из несташлу |
| баше.{S} Најзад ме загрли и осетих како ми његове сузе покапаше лице.{S} Била сам срећна, јер с |
| ушам.{S} Иди ми испред очију, јер, тако ми Бога, не дајем ни пару за твој</p> <p>живот, ако те |
| енутака? испитивао је он.</p> <p>— Било ми је немогуће.</p> <p>— А да ли сте бар помислили који |
| .</p> <p>— А, да, добио сам га.{S} Мило ми је, госпођице, да вас познам.{S} Рад ми се необично |
| .{S} Слажем се са твојом намером и мило ми је да си ти изнела то гледиште, јер, право да ти каж |
| од црквице на брегу више Драча, чинило ми се као да сам најзад приспела у пристаниште спасења. |
| и нешто непријатно, нама се чини да смо ми најнесрећнији на свету, да се тако што само нама мог |
| ушај, Петре, рече му.{S} Ти знаш да смо ми већ давно раздвојени.{S} Свакако да ниси заборавио ш |
| ома обрадовало.{S} Изненадило ме је што ми пишеш, после онаквог мог поступка, мислим на своју у |
| неколико корака настави.</p> <p>— Павић ми је дао моје старо место у уредништву, само са мањом |
| жавки и дадиља, које „случајно“ гура до миле воље и којима добацује разне непристојности.{S} Уо |
| вори.</p> <p>Загледа се у небо.{S} Виде милионе звезда како мирно светлуцају, час засветле, час |
| осао о коме си ми говорила.{S} Ја нисам милионер да губим време... нити филантроп, да...</p> <p |
| дајући ни у кога.{S} Јелена је често, с Милицом, ишла близу њих, само да улови коју њихову реч. |
| Богу“.</p> <p>— А, да, добио сам га.{S} Мило ми је, госпођице, да вас познам.{S} Рад ми се необ |
| сно, не показујући отворено како јој је мило што је Јелена једном попустила.</p> <p>У разговору |
| у реч.{S} Слажем се са твојом намером и мило ми је да си ти изнела то гледиште, јер, право да т |
| остима, жена, натоварена децом, била на милости и немилости мужевљевој.{S} Али је ћутала, бојећ |
| ловину.</p> <p>— Петре, човече, та имај милости!{S} Кад ти као човек ништа не зарађујеш, с какв |
| овуда! позва је он, показујући на Кнез-Милошеву улицу.</p> <p>— Куда?</p> <p>— Да прођемо мало |
| лим братићем.{S} Малишан, ненавикнут на милошту своје велике сестре, радо је пристајао уз њу.{S |
| ухватио за руку, настављајући причање и милујући је.</p> <p>— Али од тога нема ништа, настављао |
| оглед је непрестано осећала на себи.{S} Миље јој је струјало кроз тело.</p> <p>Поче да се игра |
| ма.{S} Осећала се као у вртлогу, а неко миље прожимало ју је од пете до перчина.{S} У ушима су |
| S} У ствари, у грудима јој се разлевало миље због похвале.</p> <p>— Штампаћемо га, штампаћемо, |
| у плату, а могла сам остати с оцем, јер Министарству нисам била потребна.{S} Хтела сам да искор |
| шест година.</p> <p>Знаш да сам била у Министарству Финансија, где ме је затекао и овај рат.{S |
| и да буде постављена — за практиканта у Министарству Финансија.</p> <p>И Јелена поче, као практ |
| кију.{S} Док би се дете, после неколико минута, вратило, отац би питао по десетак пута, љутито |
| ике.</p> <p>И оде, да се после неколико минута врати са потребним јој речницима.{S} Али ни са њ |
| тане са Севићем, читаву ноћ не би имала мира.</p> <p>У то дође и пролеће, дивно и мирисаво, са |
| ла је да јој другарице не би после дале мира.</p> <p>— Хоћете ли на Калемегдан? упита. </p> <pb |
| шлуком.{S} Ниједној другарици не даваше мира.{S} Притрчи тек другарици и свали је у траву, па ј |
| ни, што ова, кћи високог чиновника, има мираз, па јој је могуће и да се уда кад хоће.</p> <p>Је |
| — Пара?{S} А што се онда девојкама даје мираз!{S} Колико будем имала мираза биће доста док не с |
| зумем зашто би се иначе девојкама давао мираз!</p> <p>Мица ућута, завидећи помало Јелени, што о |
| јкама даје мираз!{S} Колико будем имала мираза биће доста док не станемо чврсто на ноге.{S} Не |
| лишене живота само зато, што, немајући мираза, не могу да се удаду.{S} То је неправо.{S} Мушка |
| стинкту?{S} Треба једном пресећи обичај мираза и бракова из рачуна.{S} Срце треба да води прву |
| мах, и својој деци нисам могао спремати миразе, али сам могао и хтео сам да им дам комад хлеба |
| развод брака, били су позвани обоје „на мирење.“ Али Севић не хтеде никако да дође.{S} Најзад г |
| бирократском пропису ваљало је ићи „на мирење“ и проти и у ду-духовни суд, ваљало је да и Севи |
| ра.</p> <p>У то дође и пролеће, дивно и мирисаво, са својим љубичицама и јагорчевинама, својим |
| Севић био у затвору.{S} Јелена је била мирна.{S} Молила се Богу да буде осуђен, јер би осуда п |
| шта чита.{S} Он се задовољавао тиме да мирно потпише тромесечне оцене, ако није било слабих, и |
| ућутала ? питале су другарицу, која је мирно стајала на страни, не учествујући у општој весело |
| тога да покажу какав гњев; не обоје се мирно, издаље, гледаху и смејаху.</p> <p>— Као „<title> |
| се у небо.{S} Виде милионе звезда како мирно светлуцају, час засветле, час гасну — баш као људ |
| у.</p> <p>Јелени, гледајући Севића како мирно једе, поче да кипи у души.{S} Једе, а и не упита |
| .{S} Преклињала је Севића да је пусти с миром, да буде човек те да је се клони, бар само док не |
| оста слободна времена и понова ме обузе мисао да полажем матуру.{S} Радила сам поједине предмет |
| сто размишљајући о школи, у њој се заче мисао да полаже испит зрелости као приватна ученица, па |
| S} Девојке имају часова кад не умеју да мисле, кад су само крв и осећај, хладнокрвност и здрав |
| ословима, а има ли таквих у нас?{S} Све мисле само на тоалете и на провод, а не и да помогну му |
| ћи ме.{S} Они на жене можда никако и не мисле, сматрајући их свакако за слабашна створења, несп |
| ма много света.</p> <p>Јелена, ништа не мислећи, пође за њима.{S} Они су се нешто објашњавали.< |
| исак, да ми се срце стегло.{S} Ништа не мислећи притрчах му руци.{S} Он ми је не трже, али се о |
| на о њој.{S} А он, видиш није такав.{S} Мисли <pb n="80" /> он о њиховој будућности, а и о њој |
| ебе замишљала, учинила би она много.{S} Мисли јој и нехотице пређоше на Јову Дугића и његовог т |
| <p>Јелена слушаше оне звучне речи, нове мисли и друкчије схватање живота које је избијало из св |
| остојанствен и озбиљан, удубљен у своје мисли.{S} Он мисли само о преображају друштва, јер ево |
| ек најспореднијим, увек удубљен у своје мисли, нити икога гледа.</p> <p>— Гледа он, добро гледа |
| лекције, силом се отимајући да више не мисли на уредништво.{S} Али у колико је више дана прола |
| елена.{S} Он је толико озбиљан, да и не мисли на те глупости.{S} Ето и на Калемегдану никад не |
| , које су биле тако скромне, а она и не мисли о њему.{S} А он је толико воли, да, осећа, не мож |
| слима.</p> <p>Прскање шљунка трже их из мисли.</p> <p>— Ено их, рече Мица.</p> <p>— Кога ?</p> |
| и озбиљан, удубљен у своје мисли.{S} Он мисли само о преображају друштва, јер ево већ скоро три |
| радије би му поставила питање, да ли он мисли да би се код нас нашла девојка која би смела да з |
| ило јасно шта Севић сад намерава и како мисли да удеси живот: с њом или сам за себе.{S} Била је |
| истојним није јој давала да дуго о њему мисли.</p> <p>Кад изби код сата, срете две своје другар |
| м.{S} Јелена је из разних књига вадила „мисли“ и „ситнице“, писала о женском свету и била корек |
| атељи.{S} И ја сам имала таквих часова, мислила сам да задовољавам своје срце кад сам се удавал |
| говорили само ружно.</p> <p>— Мрзе га, мислила је она, јер га не разумеју и завиде му.{S} Али |
| роман веома занима.{S} Видиш, молим те, мислила је Јелена, та гуска је у стању да разуме и такв |
| г трабанта.</p> <p>— Велике су то душе, мислила је.{S} Анархисти, сви то знају, а они онако кур |
| обезбеђен.{S} Лако јој није било, али, мислила је, то је испаштање. </p> </div> <pb n="90" /> |
| ила је као у бунилу, сва разочарана.{S} Мислила је да ће је дочекати сасвим друкчије, а оно нит |
| ави живот са човеком, за кога је некада мислила да је веже љубав, а који јој је сада био не сам |
| у предсобље, али не оде као што је она мислила, већ, по одласку пацијента, уђе понова у кабине |
| ити.{S} Понеки пут, у сумрак, Јелена је мислила о будућности.{S} Чинило јој се страшно, ако так |
| <pb n="76" /> говорио раније.{S} Она је мислила да треба само да се прихвати посла, па ће све и |
| волела, већ као да му се извини што је мислила да је себичан, да не води рачуна о њој.{S} А он |
| време од одласка из Србије Јелена није мислила о њему.{S} Уопште није више рачунала са могућно |
| — Да ти право кажем, о томе сам једва и мислила.{S} Не разумем твоје питање.</p> <p>— Како зами |
| т прошлости!</p> <p>— Толики дивни људи мислила је, изгинуше у овоме рату, људи који су били ко |
| нигде није било.{S} Ти на мене ниси ни мислила.{S} Та ја те волим, толико те волим, да то не м |
| а га проводи с њом.{S} А она шта је већ мислила о њему!{S} И сам увиђа да не иде овако живети и |
| за хартију за лист и штампарија.</p> <p>Мислила је да ће се моћи одржати са штампаријом.{S} Муж |
| р се тако мислило, ако се о томе уопште мислило.{S} Због тога пријатељства ваљда и Севића су см |
| ознао негде у иностранству, бар се тако мислило, ако се о томе уопште мислило.{S} Због тога при |
| о ми пишеш, после онаквог мог поступка, мислим на своју удају, што је управо било бежање од сре |
| питање.</p> <p>— А, тако!{S} О томе се, мислим, нема много разговарати.{S} Ја сам већ тако нави |
| им убеђењима ?</p> <p>— Ја ?{S} Ја бих, мислим! одговори Јелена после малог затезања.</p> <p>— |
| врло умног женскиња, али <pb n="56" /> мислим да нема ниједне која не одбацује и помисао да у |
| де оно што је имао у глави.</p> <p>— Ја мислим да он није био лењ, прихвати Севић.{S} Он није х |
| ати до идућега Ивањ-дана.</p> <p>— И не мислим на то!{S} А ако ми неко баш и украде венац, то с |
| угарице заћуташе, занесена свака својим мислима.</p> <p>Прскање шљунка трже их из мисли.</p> <p |
| пи врата за собом.</p> <p>Занета својим мислима, Јелена није обраћала пажњу куда иде.{S} Нађе с |
| ни љубави ни одвратности, али у својим мислима, на оној клупи, осећала се врло пријатно крај њ |
| крај њега.{S} Сва је била испуњена само мислима о Севићевим загрљајима и пољупцима.</p> <p>Једв |
| а да га испуним и учиним интересантним, мислио је.{S} Повлађиваћу укусу публике, док не станем |
| одговори.</p> <p>— А ја сам само о вама мислио! уздахну Севић, а глас му је био тужан, тужан.</ |
| је све онако изишло.{S} Ја сам најлепше мислио.</p> <p>И он уздахну и ућута, да после неколико |
| је тобож случајно срео, а тако је много мислио <pb n="62" /> о њој и чудио се и жао му је било |
| нећете да их видите, јер су вам, можда мислите, недорасле.</p> <p>— Не, госпођице, за мене овд |
| у првоме реду то, што више није морала мислити о испиту зрелости.{S} Ипак је била незадовољна, |
| ст о помиловањима, Јелена тек тада поче мислити о томе, како ће јој бити могуће да настави живо |
| о није долазила.{S} Почела сам све више мислити о својима, <pb n="102" /> надајући се да је бар |
| ређи одмах на ствар.</p> <p>— Лепо, шта мислиш сад да радиш ? упита он.</p> <p>— Како ме то пит |
| екаквим новим романом.</p> <p>— А ти не мислиш да излазиш? упита Јелена.</p> <p>— Куда бих?{S} |
| стоме питању, преписа читаве ставове из митологије Грка и Римљана, заокружи све то како је знал |
| другарицама.{S} Кад су већ биле у Кнез-Михајловој улици, она повуче Мицу у страну, рече јој да |
| и до Калемегдана.</p> <p>И уђоше у Кнез-Михајлову улицу, у којој је већ било доста беспослена с |
| равила ни Јову Дугића и његова дела.{S} Мица ју је одвела у антикварницу Томе Јовановића и ту ј |
| озна са његовим погледима и идејама.{S} Мица рече да не зна, али ће упитати брата, који се о Јо |
| title>.“ То је свакако нешто велико.{S} Мица уосталом рече да је роман веома занима.{S} Видиш, |
| пита Мица.</p> <p>Јелена не одговори, а Мица извади из џепа конац и поче да слаже цвеће у венац |
| е, задубљена у снове о своме будућем, а Мица настави плетење венца.</p> <p>Другарице, пошто су |
| Јелена, чекај да се договоримо, повика Мица за њом.</p> <p>Али Јелена изађе и залупи врата за |
| еде уз њу.</p> <p>— Шта си хтела? упита Мица.</p> <p>Јелена не одговори, а Мица извади из џепа |
| чију.</p> <p>— Ти спаваш, Јелена? упита Мица.</p> <p>Јелена уздахну дубоко.</p> <p>— Не спавам, |
| > <pb n="14" /> <p>— Па какав је? упита Мица, престајући да сплиће цвеће.</p> <p>— Чини ми се д |
| ви не изражава баш најлепше.</p> <p>Сад Мица, која је већ била прочитала Сањина, предложи да се |
| једно.</p> <p>— А што Јелена? питала је Мица, чисто заплашена тугом која је избијала из гласа Ј |
| — Боље би било да идемо кући, нудила је Мица. </p> <pb n="17" /> <p>— Само до горе, наваљивала |
| ли да чека.</p> <p>— Хајдемо, повуче је Мица.</p> <p>— Па ... да видимо хоће ли штампати!...</p |
| дана виђамо на Калемегдану, насмеја се Мица грохотом.</p> <p>— На кога? упита Јелена мало зачу |
| кући, ено сунце већ залази, бранила се Мица.</p> <p>— Свеједно, још само мало.</p> <p>Мица, на |
| p> <pb n="21" /> <p>— Силна ствар! рече Мица прекидајући читање.{S} Добро је што није тако у жи |
| трже их из мисли.</p> <p>— Ено их, рече Мица.</p> <p>— Кога ?</p> <p>— Твога будућег и његовог |
| мо матуру, па после универзитет...{S} И Мица, помишљајући на још дуго школовање, уздахну из дуб |
| гледало. </p> <pb n="18" /> <p>Јелена и Мица нађоше своје другарице код трамвајске чекаонице.{S |
| ешто ванредно!{S} Слушај само.</p> <p>И Мица поче да чита, тихим гласом, као прибојавајући се д |
| га будућег и његовог сателита, одговори Мица просто.</p> <p>Јелена брзо седе. </p> <pb n="16" / |
| се још љутиш.{S} Нећу да идем, одговори Мица одлучно, решена да не изађе, и из саме лењости, из |
| зи, нећеш ваљда вековати овде, рече јој Мица, којој је већ било досадило то бескорисно долажење |
| еш на мене и повалићеш ме! одговори јој Мица.</p> <p>— Ходи, нећу! увераваше Јелена.</p> <p>Миц |
| Јелена с презирањем помисли на то, како Мица помаже матери, како спрема доручак, намешта собе. |
| начини гримасу као да не зна о коме то Мица говори.</p> <p>— Та знаш га; уосталом, показаћу ти |
| ма послодавачким. </p> <pb n="35" /> <p>Мица и Јелена иђаху неко време ћутећи, па се растадоше |
| се иначе девојкама давао мираз!</p> <p>Мица ућута, завидећи помало Јелени, што ова, кћи високо |
| Она нека продужи са другарицама.</p> <p>Мица, свикнута већ на ћуди своје другарице, не задржава |
| љивала је и скоро молила Јелена.</p> <p>Мица опет попусти и пођоше.</p> <p>Пред њима су била дв |
| >— Ходи, нећу! увераваше Јелена.</p> <p>Мица настави брати цвеће, прилазећи све ближе месту где |
| би одложила и оставила за сутра.</p> <p>Мица више није хтела ни да чује да је прати.</p> <p>— Ш |
| ало.{S} Реши се на ово последње.</p> <p>Мица је дочека радосно, не показујући отворено како јој |
| p> <p>— Свеједно, још само мало.</p> <p>Мица, навикнута већ да попушта, довикну другарицама да |
| да јој он прилази, Јелена се одвоји од Мице, добацујући јој:</p> <p>— Пардон, за тренутак!</p> |
| е из куће или од другарица, нарочито од Мице.{S} Кад јој, понеки пут, не би пошло за руком да с |
| вечера, рекавши да је добро ужинала код Мице.{S} Оде у своју собу, па, и не палећи лампу, леже. |
| е расположена, исприча како је била код Мице, радиле су математику, па су се и саме згрануле ка |
| могла!{S} Ја сам сасвим друкчија од ове Мице, која је право женско и која се стара да научи дом |
| ва сачека да прође највећа жега, па оде Мици.{S} Затече је раскомоћену, на дивану, са некаквим |
| одговори она, повуче руку и придружи се Мици.</p> <p>— Чекаћу вас! добаци јој он, делећи реч на |
| ку, решавајући се да ли да оде кући или Мици, па да с овом чита мало.{S} Реши се на ово последњ |
| елена? питала је нежно.</p> <p>— Ништа, Мицо, али бих се радо удала.</p> <p>— За онога твог што |
| се, зовући и њих.</p> <p>— Да останемо, Мицо, молила је Јелена.</p> <p>— Па време је да идемо к |
| е цвеће у венац.</p> <p>— Шта то радиш, Мицо, зар верујеш у те враџбине? упита одједном Јелена. |
| две-три другарице идући даље.</p> <p>— Мицо, ходи овамо! позва Јелена једну другарицу.</p> <p> |
| з, 20.{S} септ. 1918.</p> <p>Драга моја Мицо,</p> <p>Твоје писмо ме је и веома изненадило и вео |
| .</p> <p>Поподне једнога дана, идући са Мицом у школу, срете Севића.{S} Учинило јој се као да ј |
| itle>“.</p> <p>Једнога дана дође опет с Мицом пред уредништво.{S} Али је требало и ући унутра.{ |
| и их.{S} Кад већ одмакоше, Јелена позва Мицу да и оне прошетају.</p> <p>— Боље би било да идемо |
| иле у Кнез-Михајловој улици, она повуче Мицу у страну, рече јој да је боли глава и да ће кући.{ |
| </p> <p>Спремајући се за одлазак замоли Мицу да јој позајми „<title>Сањина</title>“.</p> <p>Те |
| ине.{S} Гле, није сама, нешто као да се миче испод њених ногу.{S} Спусти поглед и виде Севића, |
| ебе, пелтечио је Севић, хватајући је за мишицу, приближујући јој се све више.{S} Она покуша да |
| 3" /> <p>Она је каткад износила и своје мишљење, које је Јова скоро увек обарао једном једином |
| ништа остајало.{S} Поче неке, по своме мишљењу интересантније ставове да учи и напамет. </p> < |
| то објашњавали.</p> <p>— То је по мојем мишљењу виши човек, говорио је Јова, човек који се отре |
| воре, али им очи светле жаром, блистају младалачким заносом...{S} О, блажена младости, о срећне |
| пи очи, предајући се слатким сањаријама младе, бујне девојке.</p> <p>И од њених идеја остаде са |
| ли она је имала прилике да види и друге младе парове, који нису живели као она и њен муж.{S} Ви |
| удадби, шта би ми то сметало!</p> <p>И младе девојке почеше да доказују једна другој да ли уда |
| ник, Павић, одговори дебељко, гледајући младе девојке некако извивши врат.{S} Да немате какав о |
| живели као она и њен муж.{S} Видела је младенце, којима се срећа могла читати с лица, који су |
| да се протрче и да мало уче, шипарице и младићи и да се проведу. </p> <pb n="10" /> <p>Обично с |
| рат!</p> <p>У очи Ивањ-дана једна група младих девојака беше се растурила по Кошутњаку, берући |
| едалеко од њих, стазом, ишла су двојица младих људи.{S} Један од њих висок, онакав од прилике к |
| које се опаше кајишем. </p> <p>Двојица младих људи, дошавши до једне клупе, седоше, скинувши к |
| и где их нема, свуда групице или парови младих људи.{S} Иду полако, разговарајући скоро шапатом |
| ју младалачким заносом...{S} О, блажена младости, о срећне године идеалисања и чедности!{S} Как |
| ерине смрти, а отац доведе у кућу једну младу жену, која га је, изгледало је, довела у ред, бар |
| па га и изучи.{S} За његова шегртовања млађа му сестрица умре, а старија побеже од куће и ступ |
| основну школу.{S} Две сестрице биле су млађе од њега.{S} Не прође ни месец дана од материне см |
| трпезарију; у кујни би, стојећи, испила млеко; све остало време, ван школе, проводила би у свој |
| са окупаторским бугарским властима.{S} Многе је оштетио, а многе је и у црно завио.{S} Сад ће |
| арским властима.{S} Многе је оштетио, а многе је и у црно завио.{S} Сад ће бити суђен, а нема с |
| свршени Балкански рат донео је слободу многима који су чамили у затвору, па и Севићу.{S} Кад ј |
| - <div type="novel"> --> <head>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</head> <pb n="8" /> <pb n="9" /> <div type="chap |
| /> <p>ДРАГОМИР ШИШКОВИЋ</p> <p>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕОГР |
| /> <p>ДРАГОМИР ШИШКОВИЋ</p> <p>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕОГР |
| p>После много уздисања и хуктања, после многих „Ти си крива, жено!“ г. Ђорђевић је ипак морао, |
| деца одбила од њега.{S} Мати као мати, много штошта гледала је деци кроз прсте, а кад су ова п |
| љано одморим.{S} А и ти изгледаш добро, много боље него раније.{S} При последњим речима поглед |
| ак.</p> <p>Јелена је од брака очекивала много, али шта управо није знала ни сама.{S} Место свег |
| троши.{S} Било јој је јасно да јој ваља много радити.{S} Са друштвом, у којем је себе замишљала |
| p>— А, тако!{S} О томе се, мислим, нема много разговарати.{S} Ја сам већ тако навикла на свој н |
| одмах скренуше десно, стазама где нема много света.</p> <p>Јелена, ништа не мислећи, пође за њ |
| којем је себе замишљала, учинила би она много.{S} Мисли јој и нехотице пређоше на Јову Дугића и |
| ђа о којој си свакако слушала.{S} Света много, а на броду ничега.{S} Послуга се понашала према |
| певуши.{S} Па је и према Јелени био сад много пажљивији и много више јој је љубави посведочавао |
| само не сад, већ доцније, зимус, кад је много пријатније читати такве ствари него лети.{S} А шт |
| то ју је тобож случајно срео, а тако је много мислио <pb n="62" /> о њој и чудио се и жао му је |
| јка, пред њим се није устручавала, није много скривала ни својих телесних дражи, није дакле чуд |
| ако су то биле дечје књиге, она се није много бринула за тачност, често се и намерно није хтела |
| су је већ много ни питала.</p> <p>После много уздисања и хуктања, после многих „Ти си крива, же |
| посведочавао.</p> <p>Зараде је било, не много, али тек више него раније.{S} И Севић поче да се |
| > <p>Почетница — зубни лекар, морала се много савлађивати да буде довољно прибрана око оно двој |
| према Јелени био сад много пажљивији и много више јој је љубави посведочавао.</p> <p>Зараде је |
| ужи петицу.</p> <p>— Не, више, треба ми много више.{S} За одело.</p> <p>— Па зар ја да ти купим |
| > <p>— Па казала сам вам већ, имала сам много посла код куће и у школи, одговори она.</p> <p>— |
| што је никако нема.</p> <p>— Имала сам много посла у школи и код куће, извињавала се она.{S} И |
| ном ишла је, али празником је било врло много шетача.</p> <p>Одједном се однекуд појавише Јова |
| .{S} Али ни са њима превођење није ишло много брже.{S} Севић плану, али не рече ништа, већ оде |
| зашто она хоће све ново, кад је половно много јевтиније.</p> <p>Уселише се и наместише.{S} Кад |
| те, а кад су ова поодрасла, нису је већ много ни питала.</p> <p>После много уздисања и хуктања, |
| адило ме је што ми пишеш, после онаквог мог поступка, мислим на своју удају, што је управо било |
| >— Па зар ти је он пречи него жена ? не могаде Јелена да се уздржи, а да не упита. </p> <pb n=" |
| док се Севић мало прибрао, толико да је могао испричати својој жени шта је било. </p> </div> <p |
| ствари са Бугарима, да нико ништа није могао доказати.{S} А и наш свет, који тако воли да прет |
| и врло лепа!{S} И као зашто Сањин не би могао волети своју сестру друкчије него што су га учили |
| ци нисам могао спремати миразе, али сам могао и хтео сам да им дам комад хлеба у руке.{S} Са Је |
| то ће рећи сиромах, и својој деци нисам могао спремати миразе, али сам могао и хтео сам да им д |
| аризу.{S} Ја сам примала своју плату, а могла сам остати с оцем, јер Министарству нисам била по |
| се полицији за заштиту, али шта је ова могла.{S} Ваљда да јој постави жандарма испред врата!{S |
| ша лепим.{S} Паде јој на памет да би га могла наговорити на развод брака.</p> <p>— Слушај, Петр |
| драв, радио сам као марва да би госпођа могла да живи као бубрег у <pb n="114" /> лоју и да се |
| {S} Видела је младенце, којима се срећа могла читати с лица, који су били заједно колико су год |
| S} Учини крајњи напор и гурну га што је могла јаче.{S} Он се затетура, изгуби равнотежу.{S} Пад |
| да се, кад дође уобичајено време, није могла отргнути.{S} Наравно да код куће нико није ни слу |
| као мучан сан.{S} Каткада ни сама није могла да верује да се у истини збило оно што се збило.< |
| и, окупила око њих, тако да Јелена није могла да изађе из круга који се образовао око ње.</p> < |
| ивао, али услед лупе машина Јелена није могла ништа разабрати.{S} Појави се некакав дебељко, ко |
| га градског платна, куда их Јелена није могла пратити.{S} Она се врати и седе на једну клупу бл |
| сад, па дођи сутра.</p> <p>Али се није могла отрести.{S} Он је тражио новац и она му истресе с |
| су то били изрази које она никако није могла да схвати и да разуме.</p> <p>Тако дође почетак н |
| атнијим.</p> <p>Жалила је само што није могла приступити раду за испит зрелости.{S} Ипак је бил |
| а, и не палећи лампу, леже.</p> <p>Није могла да спава, али је затварала очи, враћала се на Кал |
| умела и преписа што је читкије и лепше могла.</p> <p>Јелена је замишљала да је уредништво лист |
| сва задувана.{S} Пре него што је мати и могла да је упита где је била досада, Јелена, чинећи се |
| н њом.{S} Извежбала се у послу и сад би могла да ради код куће, увече.{S} Ну, где да потражи по |
| у. <pb n="87" /> Чинило јој се да не би могла да издржи сусрет са њима, не би знала шта да одго |
| а.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Ја нисам могла ништа да га питам, а он није знао како да почне.< |
| го што свршиш школу?</p> <p>— Школу бих могла свршити и по удадби, шта би ми то сметало!</p> <p |
| , па женскиње у Русији.{S} И ја бих баш могла!{S} Ја сам сасвим друкчија од ове Мице, која је п |
| ичком машном и косом.{S} Панталоне нису могле сасвим да сакрију кривину његових ногу, а кад је |
| ица, који су били заједно колико су год могли, који шетају држећи се за руке и пиљећи једно у д |
| ли, одговори она.</p> <p>— Па зар нисте могли доћи ма само и на неколико тренутака? испитивао ј |
| има одважна женскиња.{S} Да ли бисте ви могли да одбаците од себе своје досадашње васпитање, па |
| нији на свету, да се тако што само нама могло десити.{S} Бежимо и склањамо се од света, ма да н |
| давала за човека, на коме се ништа није могло волети.{S} Као да га и сад гледам: пре одвратан н |
| ију, да покуша шта се може, али се није могло ништа више.{S} Севић је спремио документа за обој |
| ло, али ма колико да се радило, није се могло зарадити онолико колико је било потребно.{S} А св |
| сврши.{S} Даље, на универзитет, није се могло, јер није радио.{S} Али сам ја ипак била задовољн |
| говори. </p> <pb n="75" /> <p>Не би се могло рећи да Севић није био нежан и пажљив према својо |
| и новац, који санкционише оно што би се могло санкционисати и без њега.{S} Требало би само имат |
| сао, до вечери, онда....</p> <p>— То би могло тако, ако би твој муж имао какав чаробни штапић, |
| као да се пише из главе.</p> <p>— Па ја могу и брже да преводим, али немам речник, па сам се за |
| ота само зато, што, немајући мираза, не могу да се удаду.{S} То је неправо.{S} Мушкарац има пра |
| сти живота...</p> <p>— Доста, доста, не могу више ни да те гледам ни да те слушам.{S} Иди ми ис |
| а нечим мушким у цртама.</p> <p>— Е, не могу више! рече и леже потрбушке у траву, подметнувши р |
| дем, јер треба наћи посла и стан.{S} Не могу ваљда захтевати да ме ти и даље издржаваш.{S} Чини |
| ћи се.</p> <p>— Како хоћете, само се не могу дуго задржавати, јер имам посла код куће.</p> <p>О |
| она неће друкчије.</p> <p>— Ја више не могу без тебе, говорио је.{S} Хоћу да будеш увек уз мен |
| каква шетња, данас је дан оних који не могу да шетају других дана.{S} Уосталом и касно је већ, |
| ја те волим, толико те волим, да то не могу исказати!</p> <p>Јелена је, затворених очију, лежа |
| буде срећна!{S} Неколико љубазних речи могу у њој да изгладе успомене на месеце или године ран |
| ихови родитељи, јер им родитељи, колико могу, не дају да осете сву тежину и грубост.{S} У колик |
| високог чиновника, има мираз, па јој је могуће и да се уда кад хоће.</p> <p>Јелена лежаше на ст |
| ва показао неваспитан.</p> <p>— То није могуће, бранила га је Јелена.{S} Он је толико озбиљан, |
| а поче мислити о томе, како ће јој бити могуће да настави живот са човеком, за кога је некада м |
| о њему.{S} Уопште није више рачунала са могућношћу да ће се још срести.{S} Сад јој се учинио ка |
| можда нећете да их видите, јер су вам, можда мислите, недорасле.</p> <p>— Не, госпођице, за ме |
| за ову жену, чији је живот он разорио, можда не хотимично.{S} Изгледало је да је и самом њему |
| у мени било нешто, што ме је гонило.{S} Можда сам хтела да утечем од своје прошлости!</p> <p>Би |
| {S} Била је начисто да је по њу боље, а можда и по њега, да се не везују понова, кад их већ ина |
| по њеноме смеху, била и задовољна.{S} А можда јој је заиста и било пријатно то задиркивање, та |
| ј није бранио да се воли с другим.{S} А можда није био сигуран да би и она волела њега истом љу |
| мене и не опажајући ме.{S} Они на жене можда никако и не мисле, сматрајући их свакако за слаба |
| а и у нас, само што их ви не видите или можда нећете да их видите, јер су вам, можда мислите, н |
| е ништа писала!</p> <p>— Заборавила сам можда.</p> <p>И опет ућуташе обоје, идући ногу пред ног |
| а, не спавају ни Севић, ни Дугић, и још можда оно мало напредних људи, који су увиђали оно што |
| „овај човек“, викао је Севић.</p> <p>— Може, госпоја, ама морате и ви у кварт.</p> <p>— Дабогм |
| листа, понова рачунао и увек налазио да може почети и са мање новца.{S} Једнога дана објави да |
| о Севићу све што му је било потребно да може да ради.</p> <p>Како-тако, тек штампарија поче да |
| .{S} А он је толико воли, да, осећа, не може више без ње.{S} Он осећа да је она баш онаква какв |
| и, јер се за мене, као ни за Дугића, не може овде наћи жена, одговори Севић.{S} Која би и пошла |
| половину кад будемо изашли.</p> <p>— Не може, него дај сад половину.</p> <p>— Петре, човече, та |
| 17" /> да не може да га гледа, да га не може трпети у својој близини.</p> <p>По неком чудном би |
| лена одби и изјави <pb n="117" /> да не може да га гледа, да га не може трпети у својој близини |
| о замахнут нож.</p> <p>Осећала је да не може дуго да издржи овакву ситуацију.{S} Преклињала је |
| <p>Јелена је осећала да више ни она не може овако, а и испит ју је испуњавао ужасом.{S} Али ка |
| убоко ушла у његов живот, да он више не може без ње, да је он све више жели, али да буде његова |
| а.{S} Осећала је да његово присуство не може да издржи, да је оно подсећа на нешто што се она т |
| мах отрчао у полицију, да покуша шта се може, али се није могло ништа више.{S} Севић је спремио |
| покушава све да брак очува.{S} Твој муж може да изјави, да он тебе воли, да противу тебе нема н |
| води књиге, и она је била пресрећна што може да буде корисна.</p> <p>Севић се такође променио.{ |
| /> <p>— Идемо до књижаре, али ако хоћеш можемо и до Калемегдана.</p> <p>И уђоше у Кнез-Михајлов |
| више имати прилику да вам досади.{S} Ви можете ићи, а он остаје овде. </p> </div> <pb n="116" / |
| пште ?{S} И ако платиш прописану таксу, можеш се оженити и сродницом којом је иначе забрањено ж |
| а горко заплака.</p> <p>— Зар је, Боже, мој грех тако велики, да је казна овако тешка!</p> <p>П |
| лице које сам видела на броду био је — мој отац.{S} Остарео, у овешталу оделу, погрбљен и необ |
| је присуство овде ремети моје послове и мој начин живота.</p> <p>И климнувши главом у знак позд |
| емо вечерати заједно? упита он.{S} Буди мој гост.</p> <p>Она одговори одлучно:</p> <p>— Не, има |
| егових уста.</p> <p>— Буди сад уз мене, моја другарица, молио је он, и живот ће нам бити леп и |
| >Париз, 20.{S} септ. 1918.</p> <p>Драга моја Мицо,</p> <p>Твоје писмо ме је и веома изненадило |
| >— Та куда ћу?{S} Зар твоја кућа није и моја...</p> <p>— Сместа да си отишао! дрекну Јелена, лу |
| мо, брак још постоји.{S} Ти си још увек моја женица! церекао се Севић.{S} Веруј да никада ниси |
| а? питао је Севић.{S} Хоћеш ли да будеш моја звезда — водиља?</p> <p>Шљунак зашкрипа у близини, |
| је и жегло.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја, Јелена? питао је Севић.{S} Хоћеш ли да будеш моја |
| /> нећу да твоје присуство овде ремети моје послове и мој начин живота.</p> <p>И климнувши гла |
| сам вас ради друге ствари.{S} Поступак моје кћери није био нимало лојалан ни према мени ни пре |
| орака настави.</p> <p>— Павић ми је дао моје старо место у уредништву, само са мањом платом.{S} |
| се нешто објашњавали.</p> <p>— То је по мојем мишљењу виши човек, говорио је Јова, човек који с |
| } Бомбардовање Београда бацило ме је са мојим надлештвом у Ниш, где сам, Бога ми, једва излазил |
| да ли би се одважила да пође за човека мојих убеђења?{S} Несумњиво је да и овде има врло умног |
| да ће се моћи што учинити.{S} Сведок си мојих упињања да се подигнем.{S} Али и ту се показало д |
| ни, кад је будете имали! рече.</p> <p>— Мојој жени?{S} Ја је нећу никада имати, јер се за мене, |
| твоју штету.</p> <p>— Па нека буде и на моју штету!{S} Сита сам брака.</p> <p>Стари Ђорђевић ма |
| да речем своју реч.{S} Изволите доћи у моју канцеларију данас у 2 часа по подне.{S} Присуство |
| вући и њих.</p> <p>— Да останемо, Мицо, молила је Јелена.</p> <p>— Па време је да идемо кући, е |
| у затвору.{S} Јелена је била мирна.{S} Молила се Богу да буде осуђен, јер би осуда по онаквим |
| p>— Само до горе, наваљивала је и скоро молила Јелена.</p> <p>Мица опет попусти и пођоше.</p> < |
| замоли: </p> <pb n="107" /> <p>— Петре, молим те да одеш одмах, остави ме да се приберем, а и в |
| ија мрзи слободу...</p> <p>— Остави се, молим те, тих декламација, излечена сам од свих идеја к |
| ектуре. </p> <pb n="63" /> <p>— Седите, молим вас, док само ово довршим, па ћемо онда мало разг |
| ече да је роман веома занима.{S} Видиш, молим те, мислила је Јелена, та гуска је у стању да раз |
| елена, овај човек ме напада и вређа.{S} Молим вас да га водите у кварт.</p> <p>— Муж сам ти ја, |
| ? упита орган јавног поретка.</p> <p>— Молим вас, обрати му се Јелена, овај човек ме напада и |
| е чекајући да она њега ослови.</p> <p>— Молим, где је канцеларија уредништва? упита Јелена, при |
| <p>— Буди сад уз мене, моја другарица, молио је он, и живот ће нам бити леп и ведар...</p> <p> |
| абачића, то је због слагача, па бих вас молио да и ви тако чините.{S} Хвала, госпођице, будите |
| евам.</p> <p>— О чему?</p> <p>— О њему, моме будућем...</p> <p>— А зар га знаш?</p> <p>— Не зна |
| ја сам имао у своме животу доста тешких момената, а и ти такође.{S} Да знаш само колико сам се |
| </p> <pb n="79" /> <p>Тако трајући дане монотоно, Јелени прођоше четири месеца, за које се врем |
| у Топчидер о празницима, на цео дан.{S} Мора се отићи, ма само и једном годишње.</p> <p>Али су |
| у то друштво! </p> <pb n="39" /> <p>Она мора у школу, а кад хоће у школу мора и учити.{S} А за |
| уредништво једнога свакодневнога листа мора се преводити брзо, као да се пише из главе.</p> <p |
| не веже.{S} Њему ће бити лакше, јер не мора водити рачуна о њој, а њој ће бити поможено, јер ћ |
| , али јој се учини огромна неправда што мора да учи ове глупе и сувопарне предмете, кад су јој |
| <p>Она мора у школу, а кад хоће у школу мора и учити.{S} А за сутра није ништа научила!</p> <p> |
| иле скоро цели узани тротоар, Јова ипак мораде да скрене мало десно, али се очеша о ону која је |
| руштво.</p> <p>Почетница — зубни лекар, морала се много савлађивати да буде довољно прибрана ок |
| ао предрасуда и уског гледишта локалног морала и поповског приповедања.{S} Зар човек није човек |
| била је у првоме реду то, што више није морала мислити о испиту зрелости.{S} Ипак је била незад |
| ње, да због глупог друштвеног уређења и морала буду лишене живота само зато, што, немајући мира |
| n="109" /> а овакав се вратио кући.{S} Морална лешина, која се распада и својом трулежи кужи д |
| Јелена скочи.</p> <p>— Лаку ноћ, рече, морам брзо кући.</p> <p>Потрча и не водећи рачуна о њем |
| ! чу за собом Севића.</p> <p>— Сама ћу, морам брзо.{S} И Јелена потрча.</p> <p>Стигла је кући с |
| по Калемегдану. </p> <pb n="66" /> <p>— Морам кући, рече Јелена.</p> <p>— Немој још, остани још |
| о мало, преклињао ју је Севић.</p> <p>— Морам.</p> <p>И пођоше, држећи се чврсто за руке.</p> < |
| и? изазиваше Јелена.</p> <p>— За то што морам сад одмах да идем, јер треба наћи посла и стан.{S |
| ан радила је брже и сигурније.</p> <p>— Морамо тражити други стан, рече једнога дана Петар.{S} |
| Ти си крива, жено!“ г. Ђорђевић је ипак морао, сам пред собом, признати, да је добар део кривиц |
| о је Севић.</p> <p>— Може, госпоја, ама морате и ви у кварт.</p> <p>— Дабогме, и она у кварт, д |
| м у друштву госпођа наших чиновника.{S} Море, у Драчу, угледали смо на сами Божић.{S} Посматрај |
| азире у писцу велику јачину духа и јаку моћ опажања.{S} Рад је несумњиво добар, или је бар писа |
| Докле ће то тако трајати и докле ће она моћи издржати? питала се.</p> <p>Једног дана ето ти опе |
| штампарија.</p> <p>Мислила је да ће се моћи одржати са штампаријом.{S} Муж јој је из затвора с |
| идеала и нада.{S} Веровао сам да ће се моћи што учинити.{S} Сведок си мојих упињања да се поди |
| ко узмора да проведе век.{S} И да ли ће моћи овако издржати.</p> <p>Једнога дана Севић дође кућ |
| пружену му руку.</p> <p>— Не знам, нећу моћи, бранила се она.</p> <p>— Дођите, на сваки начин!{ |
| и грош, псовке и батине.</p> <p>У мркли мрак долазио је кући, тамо близу Новога Гробља.{S} Жена |
| ада био код куће, од ране зоре до мркла мрака на послу, по вароши.{S} Зарађивао је добро, али ј |
| ег кредита на просвету, одржава народ у мраку и незнању.{S} У допису из једне вароши говорило с |
| ћи другоме.{S} А оно место тога некаква мрачна пећина, у којој се чују и онако гадне речи, и то |
| и шешир и пођоше.</p> <p>Пролазећи кроз мрачне просторије штампарије, Севић је лако обухвати ок |
| Хајдемо, пристаде Јелена.</p> <p>Пођоше мрачним улицама у разговору.{S} Говорећи о овоме и оном |
| н држао чврсто, да је била немоћна и да мрдне.{S} Он ју је стезао на своје груди све силније, д |
| и Јелена и намах јој се учини да разуме мржњу радника према послодавцима.</p> <p>Није знала да |
| ати за гушу и задави, толико јој је био мрзак.{S} Ипак га замоли: </p> <pb n="107" /> <p>— Петр |
| о обојици говорили само ружно.</p> <p>— Мрзе га, мислила је она, јер га не разумеју и завиде му |
| гнем.{S} Али и ту се показало да велики мрзе мале, да их даве, да реакција мрзи слободу...</p> |
| навали Јелена. </p> <pb n="22" /> <p>— Мрзи ме, Јелена, остани овде, бранила се другарица.</p> |
| лики мрзе мале, да их даве, да реакција мрзи слободу...</p> <p>— Остави се, молим те, тих декла |
| њу никада био код куће, од ране зоре до мркла мрака на послу, по вароши.{S} Зарађивао је добро, |
| по који грош, псовке и батине.</p> <p>У мркли мрак долазио је кући, тамо близу Новога Гробља.{S |
| а рукама горњи део прса и сруши се крај мртва мужа. </p> </div> <!-- </div> --> </body> </text> |
| Јелена чисто осети неко сажаљење према мршавоме преводу који је сад донела.{S} Али није имала |
| а мужа, има просто да га задовољава, да му пере и кува.{S} Идеалан је брак кад у њега обе стран |
| акога дана примао по које саопштење, да му је за тај и тај дан одређен претрес по „штампарској |
| стане.{S} Макар му дали и који грош, да му се замажу очи. </p> <pb n="110" /> <p>— Па зар није |
| ала.</p> <p>Мучила се да измисли шта да му каже кад буде дошао, како да се понаша према <pb n=" |
| да се видело да он то тако хоће, али да му то није и урођено.</p> <p>Становали су у соби за сам |
| иштву, само са мањом платом.{S} Вели да му нисам баш потребан, али из пријатељства.{S} А каже м |
| била тек почетница.{S} Ипак се реши да му да, само да оду проти.</p> <p>— Добро, дођи сутра у |
| а то што га је силно волела, већ као да му се извини што је мислила да је себичан, да не води р |
| } Сад идите.</p> <p>Севић није чекао да му се понови.{S} Излете као из топа и полете улицом.{S} |
| н веома цени.{S} Узгред јој напомену да му радна снага баш није потребна, јер има на „лагеру“ д |
| и изучи.{S} За његова шегртовања млађа му сестрица умре, а старија побеже од куће и ступи у сл |
| дног дана ето ти опет Севића.{S} Јелена му пружи петицу, али он рече да хоће унутра, јер има да |
| да...</p> <p>— На, само иди, — и Јелена му тутну у шаке једну новчаницу и изгура га.</p> <p>Сев |
| ош да купиш шта ти треба.</p> <p>Јелена му се обисну о врат, не за то што га је силно волела, в |
| вши руку некако иза себе.</p> <p>Јелена му утури рукопис у руку.</p> <p>Уредник га узе, али заг |
| ла отрести.{S} Он је тражио новац и она му истресе све што је имала при себи. </p> <pb n="120" |
| Треба ми новаца! избаци он.</p> <p>Она му пружи петицу.</p> <p>— Не, више, треба ми много више |
| А не, дај сад бар половину.</p> <p>Она му даде двадесет динара, које он пусти из руке, као баг |
| ћи!</p> <p>Дете, познавајући оца, никад му не би само предало боцу, већ би је дало матери.</p> |
| Севић ју је пажљиво загледао.{S} Поглед му је клизио са Јеленина лица на разголићени врат, а од |
| раније.{S} При последњим речима поглед му се устави на њеним бујним прсима.{S} Њу намах обли р |
| о, ако му се ја не склањам с пута друге му се склањају, па их опет <pb n="46" /> очепи.{S} Није |
| ила је она, јер га не разумеју и завиде му.{S} Али је он, Јова, велики, већи од свију њих.</p> |
| неки надзорник, помисли Јелена и приђе му.</p> <p>— Шта ћете ви, госпођице ? упита је он чим ј |
| Севић трпаше гомиле лажи, знајући да ће му то његово причање стећи симпатије публике, која се, |
| га Севићу у руку.</p> <p>— Одлази! рече му заповеднички, показујући руком врата.</p> <p>Петар с |
| вод брака.</p> <p>— Слушај, Петре, рече му.{S} Ти знаш да смо ми већ давно раздвојени.{S} Свака |
| 8" /> недеље дана потражи Дугића и рече му шта би хтела.{S} Овај обрече да ће разговарати са Па |
| руку кроз одшкринута врата и Јелена би му у њу ставила динар-два, после чега је он одлазио, да |
| p>Јелена оћута, јер и није знала шта би му одговорила.{S} Осећала је и сама да за друго није, а |
| <p>Јелена га је слушала и најрадије би му поставила питање, да ли он мисли да би се код нас на |
| његова, сасвим његова.</p> <p>И очи би му севнуле при тим речима чудно, животињски, да се Јеле |
| n="55" /> као брак.{S} Па онда радо би му приметила да би у таквоме браку, ако човек не би има |
| ан, кад се тако понаша према њему, који му је лист и подигао.{S} Наљути се и оде.{S} После неко |
| p> <p>Севић је тумарао тражећи потребни му новац за покретање листа, понова рачунао и увек нала |
| он.</p> <p>— Видећемо се већ, одговори му она, гурајући га према вратима.</p> <p>Он изађе у пр |
| ног поретка.</p> <p>— Молим вас, обрати му се Јелена, овај човек ме напада и вређа.{S} Молим ва |
| ио <pb n="62" /> о њој и чудио се и жао му је било што је никако нема.</p> <p>— Имала сам много |
| био само обедима, а остатак времена био му је за одмор или читање новина.{S} Бригу о деци остав |
| склониш с пута ?</p> <p>— Па добро, ако му се ја не склањам с пута друге му се склањају, па их |
| у циљу да јој извуче који грош.{S} Ако му Јелена не би отворила, он би бесомучно лупао у врата |
| написа признаницу и изјаву, онако како му је стари Ђорђевић диктирао.{S} Она два господина пот |
| на на груди, стеже га толико да чу како му крцнуше кости.{S} Дете врисну, зачуђено и уплашено, |
| здржи више од три године затвора.{S} То му је била рента од „<title>Народног права</title>“. </ |
| стара, али је Павић дао Севићу све што му је било потребно да може да ради.</p> <p>Како-тако, |
| ај да га приволиш да пристане.{S} Макар му дали и који грош, да му се замажу очи. </p> <pb n="1 |
| марно али отмено, мушка држања.{S} Глас му је звонак, тон убедљив — чини ми се сви га слушају, |
| озру Јелену скроз, кроз хаљину.{S} Глас му је лако подрхтавао и скоро сваку фразу понављао је.{ |
| мо о вама мислио! уздахну Севић, а глас му је био тужан, тужан.</p> <p>И Севић, уздрхтала гласа |
| је то све због његовог писања.{S} Дугић му одговори да је он неблагодаран, кад се тако понаша п |
| ерас! питао је он, задржавајући пружену му руку.</p> <p>— Не знам, нећу моћи, бранила се она.</ |
| слика живот какав је желео.{S} Речи су му клизиле са усана да се јелена чудила.{S} Био би то н |
| атле на пуна, узбуркана прса.{S} Очи су му играле, као да су хтеле да прозру Јелену скроз, кроз |
| це стегло.{S} Ништа не мислећи притрчах му руци.{S} Он ми је не трже, али се очевидно колебаше. |
| Да ме је ко упитао зашто бежим, не бих му, чини ми се, умела рећи.{S} Али је у мени било нешто |
| способан да живи од свога рада.{S} Отац му је међутим био умро, а кућица продата за дугове.{S} |
| зно поздрављати.{S} Та шта су ти што се мувају око машина, шта су те девојке што убацују и сави |
| удала? изазиваше Јелена.</p> <p>— Прво, муж...</p> <p>— Шта има да ми смета муж?{S} Он ће целог |
| где је Севић становао и пре женидбе.{S} Муж је ишао у уредништво, на посао, а жена је остајала |
| а ће се моћи одржати са штампаријом.{S} Муж јој је из затвора слао упутства како и шта да ради. |
| олим вас да га водите у кварт.</p> <p>— Муж сам ти ја, а не „овај човек“, викао је Севић.</p> < |
| во, муж...</p> <p>— Шта има да ми смета муж?{S} Он ће целога дана бити на своме послу, а ја на |
| је читао, И тако Јелени од брака остаде муж у затвору, дуг за хартију за лист и штампарија.</p> |
| утеху за разочарење у браку.{S} Док је муж таљигашио по вароши и зараду испијао по разним крчм |
| прса и упитао с ким станује!{S} А он је муж, њен муж, који би имао права да стави и руку на та |
| ли да је онај човек пијан и да јој није муж.</p> <p>У кварту Јелена исприча полицијском чиновни |
| ју и да се излежава, а сад кад се бедни муж вратио из рата, измучен и исцеђен, госпођа неће ни |
| ква покушава све да брак очува.{S} Твој муж може да изјави, да он тебе воли, да противу тебе не |
| </p> <p>— То би могло тако, ако би твој муж имао какав чаробни штапић, па само удари по столу, |
| <pb n="27" /> <p>— Таквима је потребан муж да их води кроз живот, да их храни и брани, а оне д |
| итао с ким станује!{S} А он је муж, њен муж, који би имао права да стави и руку на та прса.{S} |
| а руке и пиљећи једно у друго.{S} А њен муж једва је и гледа.{S} Увек се нешто жури или је забр |
| парове, који нису живели као она и њен муж.{S} Видела је младенце, којима се срећа могла читат |
| ће понова заузети место крај ње као њен муж, да ће се брак наставити, иако је он већ раскинут п |
| му јасно да нема права да се понаша као муж, према жени која не само да сама себе издржава, већ |
| орбу.{S} Таквоме женскињу ваља још само муж, правичан и паметан, за којим би оне ишле и у ватру |
| се од њега.</p> <p>— Де, де, та ми смо муж и жена!</p> <p>— Били смо, али више нисмо! одговори |
| од насртаја, Севић јој предложи да буду муж и жена, да се венчају кад је већ такав обичај и кад |
| ма горњи део прса и сруши се крај мртва мужа. </p> </div> <!-- </div> --> </body> </text> </TEI |
| у угао и не би скидала поглед са свога мужа, готова да скочи чим овај само дигне очи.{S} Отац |
| а од свога рада издржава и себе и свога мужа, који је по свима пресудама имао да издржи више од |
| па да гледамо да те некако спасемо тога мужа.</p> <p>Пред вече стари Ђорђевић дође Јелени у ате |
| ако је практикант...{S} Па би се сетила мужа, оних калемегданских вечери, пролећа.{S} А ево га |
| авна, већ је изложена ћефу и прохтевима мужа, има просто да га задовољава, да му пере и кува.{S |
| етњу, па би пред само подне отишла пред мужа.{S} Ручак у кавани, у мушком друштву, па би Севић |
| вар и замоли га да је узме у заштиту од мужа, који јој чини неприлике и уцењује је.</p> <p>— Го |
| већ зором устане, скува кафу и отправи мужа.</p> <p>Мати је била добра жена.{S} Лице њено, жућ |
| рена децом, била на милости и немилости мужевљевој.{S} Али је ћутала, бојећи се да не изгледа г |
| шетњу, бар не онолико као раније.{S} Са мужем би једва једном у недељи изашла куда, јер је он с |
| рло просто.</p> <p>Јелена се вратила са мужем у Београд после два — три дана, у стан у коме је |
| е одлазила у штампарију, да што помогне мужу.{S} Он је научи да чита коректуре, ревизије, показ |
| пе да плати раднике и да нешто дотури и мужу.{S} Али њено неискуство у пословима одби муштерије |
| адбе, није изашла у шетњу нити у сусрет мужу.{S} Кад Севић дође кући, затече Јелену очајну.{S} |
| тоалете и на провод, а не и да помогну мужу у његовој мучној борби.{S} Па баш и да се нађе нек |
| .</p> <p>Пошто је успела, после великих мука и дугих преговарања, да се наравна са Павићем, так |
| д очи јој изађе све оно што је читала о мукама радничким у тим јазбинама послодавачким. </p> <p |
| аље је замишљала да ће је стати труда и муке да дође и до најмлађега сарадника, који је у њеним |
| ечери Јелена заседе и преведе, с тешком муком, с немачкога једну причицу, кратку и просту.{S} С |
| <p>Једнога дана, кад се Јелена с тешком муком одбранила од насртаја, Севић јој предложи да буду |
| 19200_C6"> <head>VI.</head> <p>С тешком муком Јелена се за неколико дана отимала да не оде у ур |
| ... у Крагујевцу, једва протепа отац, с муком се уздржавајући да не зајеца.</p> <p>Ћутали смо о |
| ревноснија него да су је плаћали.{S} С муком је код куће преводила поједине ствари или је што |
| тала је то Јелена, али некако тешко и с муком.{S} Није ту било јасности и лакога стила великих |
| "SRP19200_C10"> <head>X.</head> <p>Поче мучан живот.{S} Ваљало је радити да би се живело, али м |
| последњу годину дана чинило јој се као мучан сан.{S} Каткада ни сама није могла да верује да с |
| на ручак и вечеру.{S} Све остало време мучила се око превођења.{S} Из дана у дан у дан радила |
| инут по осећањима које је имала.</p> <p>Мучила се да измисли шта да му каже кад буде дошао, как |
| ђа неће ни да га види.{S} Док смо се ми мучили за отаџбину, госпође су уживале са швапским офиц |
| и такође.{S} Да знаш само колико сам се мучио у ропству!{S} Све би ми било лако, да сам знао гд |
| ровод, а не и да помогну мужу у његовој мучној борби.{S} Па баш и да се нађе нека, да ли би се |
| ашна, одевен некако немарно али отмено, мушка држања.{S} Глас му је звонак, тон убедљив — чини |
| иста и било пријатно то задиркивање, та мушка рука.</p> <p>Јелена се сети неких својих снова.</ |
| могу да се удаду.{S} То је неправо.{S} Мушкарац има права да бира, а женска чека и године чест |
| век који се смилује да се ожени њом.{S} Мушкарци проживе читав живот пре брака, па онда узимају |
| и то још од уредника!{S} Па како се они мушкарци понашају према женскињу, а ово се још смеје!</ |
| одно, али не непријатно.{S} Тај поглед, мушки и дрзак, поглед који ју је палио, није јој био не |
| духа.{S} Лице обично, округло, са нечим мушким у цртама.</p> <p>— Е, не могу више! рече и леже |
| аје предмете око себе.{S} Виде да има и мушких и женских.{S} Женскиње је стајало на неким узвиш |
| уна.{S} Срце треба да води прву реч.{S} Мушко, женско, све је једно, обоје имају подједнаких пр |
| p> <p>Затим се опет сети Јове и његовог мушког лица, његових очију, које као да је осећала на с |
| отишла пред мужа.{S} Ручак у кавани, у мушком друштву, па би Севић опет ишао на посао, а она к |
| ице? питао ју је расположено.{S} Има ли муштерија?</p> <p>— Остави се, него да разговарамо озби |
| S} Али њено неискуство у пословима одби муштерије. </p> <pb n="85" /> <p>Павић, који се бојао д |
| јој помогне.</p> <p>Јелена послуша и г. Н. Н. јој изради да буде постављена — за практиканта у |
| ој дође мати и рече јој да се обрати г. Н. Н., пријатељу њенога оца, који ће наћи начина да јој |
| помогне.</p> <p>Јелена послуша и г. Н. Н. јој изради да буде постављена — за практиканта у Мин |
| дође мати и рече јој да се обрати г. Н. Н., пријатељу њенога оца, који ће наћи начина да јој по |
| ц размишљајући.{S} Отиди сутра адвокату Н., ја сам већ говорио са њим.{S} Он ће ти написати пре |
| а.{S} А каже ми да и ти радиш код њега, на издањима.{S} Ниси ми о томе ништа писала!</p> <p>— З |
| воје срце кад сам се удавала за човека, на коме се ништа није могло волети.{S} Као да га и сад |
| штало одело, без <pb n="33" /> прсника, на грудима распучена плаветна цицана кошуља.</p> <p>— Б |
| и ни одвратности, али у својим мислима, на оној клупи, осећала се врло пријатно крај њега.{S} С |
| руштва, одлазе у Топчидер о празницима, на цео дан.{S} Мора се отићи, ма само и једном годишње. |
| али.{S} Необријана лица, храпава гласа, на себи је имао неко овештало одело, без <pb n="33" /> |
| {S} И то што је очекивала осети најзад, на своме грлу.{S} Севић поче махнито да је љуби.{S} Она |
| и то још за Севића, и нарочито не сад, на два месеца пред свршетак гимназије.</p> <p>— Како би |
| а течају.{S} Па се и то сврши.{S} Даље, на универзитет, није се могло, јер није радио.{S} Али с |
| моћи, бранила се она.</p> <p>— Дођите, на сваки начин!{S} Скоро ју је преклињао Севић.</p> <p> |
| атварала очи, враћала се на Калемегдан, на ону клупу, бацала се Севићу у загрљај, слушала га.</ |
| е женидбе.{S} Муж је ишао у уредништво, на посао, а жена је остајала код куће, у постељи, из ко |
| ице, које би излазиле два пута месечно, на једном табаку.{S} За ту библиотеку треба преводити с |
| идеалима, о својим погледима на живот, на брак, — све што је Јелена већ давно била чула из њег |
| па оде Мици.{S} Затече је раскомоћену, на дивану, са некаквим новим романом.</p> <p>— А ти не |
| и, да би пред вече опет изашла у шетњу, на вечеру, па онда у позориште, биоскоп или које друго |
| амо не на листу, већ на издањима, т. ј. на књигама које је издавао поред листа.</p> <p>Кад је о |
| спођице, свет је пропао, живео свет!{S} На нама двома је да га обновимо!</p> <p>— А шта је с Јо |
| е не трпите, да обоје желите развод.{S} На тај начин брже се свршавају предходне формалности.{S |
| отресла, Јелена пође кући на ручак.{S} На десетак корака од атељеа чекао ју је Севић.{S} Она х |
| > <p>Она га је слушала као кроз сан.{S} На Саборној Цркви искуца девет сати.{S} Јелена скочи.</ |
| време... нити филантроп, да...</p> <p>— На, само иди, — и Јелена му тутну у шаке једну новчаниц |
| .</p> <p>— Куда ћеш? упита га.</p> <p>— На ручак.</p> <p>— Па зар нећеш ... ?</p> <p>Он ћуташе |
| ану, насмеја се Мица грохотом.</p> <p>— На кога? упита Јелена мало зачуђена</p> <p>— Па на оног |
| ј си свакако слушала.{S} Света много, а на броду ничега.{S} Послуга се понашала према нама скор |
| је једно, обоје имају подједнаких права на живот.{S} И зар да женскиње буду ропкиње, да због гл |
| вече, излазећи из канцеларије, нађе га на истом месту пред Вознесенском црквом.</p> <p>— Хајде |
| их ногу, а кад је ишао, изгледало је да на обући нема потпетица.</p> <p>Јелени скоро застаде да |
| ичега примамљивог.{S} Хтела бих само да на известан начин легализујемо положај у коме смо и нал |
| е целога дана бити на своме послу, а ја на <pb n="13" /> своме, у школи.{S} Ујутру свако оде ле |
| о код куће, од ране зоре до мркла мрака на послу, по вароши.{S} Зарађивао је добро, али је добр |
| <p>Јелена је, затворених очију, лежала на његовим грудима, сва клонула од задовољства.{S} Било |
| але су другарицу, која је мирно стајала на страни, не учествујући у општој веселости.</p> <p>— |
| те улицом.{S} Јелена, која га је чекала на улици, једва га стиже.{S} Дуго је требало док се Сев |
| и је упитао шта жели, а сама није знала на коју ће страну.{S} Кад је пролазила поред једне маши |
| <p>Изишавши на улицу, Јелена није знала на коју ће страну.{S} Онако насумце пође ка Теразијама. |
| , његових очију, које као да је осећала на себи.{S} Плану у лицу, задрхта целим телом, из рашир |
| <p>Севићев поглед је непрестано осећала на себи.{S} Миље јој је струјало кроз тело.</p> <p>Поче |
| рцасмо се.{S} Прво лице које сам видела на броду био је — мој отац.{S} Остарео, у овешталу одел |
| ужностима, жена, натоварена децом, била на милости и немилости мужевљевој.{S} Али је ћутала, бо |
| ..{S} Рачунала је да би и она сада била на универзитету...{S} Овако је практикант...{S} Па би с |
| соби.{S} Мати би све покупила, сложила на столицу крај постеље, па би и сама легла, да већ зор |
| у Ниш, где сам, Бога ми, једва излазила на крај са својом платом.{S} Зараде коју сам имала код |
| .{S} По неки пут би са ужасом помислила на испит зрелости, који се све више ближио, а који јој |
| ш, она девојка се не само није наљутила на онога непристојника, већ је, судећи по њеноме смеху, |
| ме и такве ствари, а ја сам се наљутила на њу што није хтела да изађе у шетњу.{S} Боље <pb n="2 |
| разговарати.{S} Ја сам већ тако навикла на свој начин живота, да ни најмање не желим <pb n="97" |
| вала.{S} Виђала их је кад год би изашла на Калемегдан.{S} Увек високо дигнуте главе, говорили с |
| о тешка!</p> <p>Пошто је пустила сузама на вољу, поче, у размишљању, да тражи краја својој аван |
| радна снага баш није потребна, јер има на „лагеру“ доста дела, али ће он за њу већ наћи згодан |
| и о својим идеалима, о својим погледима на живот, на брак, — све што је Јелена већ давно била ч |
| <p>Одједном уздрхта сва, стеже малишана на груди, стеже га толико да чу како му крцнуше кости.{ |
| е.</p> <p>— Друштво треба разрушити, па на рушевинама поставити нове основе.{S} Али треба <pb n |
| упита Јелена мало зачуђена</p> <p>— Па на онога Јову Дугића, знаш онога што увек шета споредни |
| део материнства, и једна хиљада динара на име удомљења.{S} Сматрам да је Јелена тиме потпуно и |
| аједничко име људске јединке без обзира на пол — зар човек нема права да бира себи друга према |
| пао владу што, не давањем већег кредита на просвету, одржава народ у мраку и незнању.{S} У допи |
| во не може да издржи, да је оно подсећа на нешто што се она трудила да заборави.{S} И зар сад, |
| S} Поглед му је клизио са Јеленина лица на разголићени врат, а одатле на пуна, узбуркана прса.{ |
| е — ситне чиновнике, који су срећни кад на свој псеудоним прочитају поруку уредништва: „Што сте |
| умеша међу људе који <pb n="26" /> раде на препорођају друштва.{S} Осећала је у себи неку чудну |
| и живот, кад обе стране подједнако раде на добру породице.{S} Идеалан је брак од прилике као не |
| p>Стан брзо нађоше, собу и кујну, негде на Врачару.{S} Купише и ствари.{S} Јелена је једва намо |
| е могла пратити.{S} Она се врати и седе на једну клупу близу изласка.</p> <p>— И они говоре о „ |
| ње, огромне пожаре.{S} Одједном се виде на некаквој високој планини, не, није била планина него |
| вић, који се бојао да штампарија не оде на покриће кривичних трошкова, стави забрану за обезбед |
| Севић плану, али не рече ништа, већ оде на вечеру и не позвавши Јелену.{S} Вратио се касно, сав |
| и оде.{S} После неколико дана Севић оде на издржавање казне, осуђен по неколиким кривицама, а д |
| ље радиш у штампарији, само да она буде на његово име.{S} Али што је било, било.{S} О прошлости |
| дан, баш кад се Јелена спремала да лође на ручак, упаде Севић у атеље.{S} У дроњцима, он који н |
| премио документа за обоје.{S} Јелена је на дан венчања раније отишла од куће, рекавши да ће на |
| д тебе, примети Јелена јетко.{S} Сад је на мене ред да кажем: о прошлости нећемо говорити.{S} П |
| мисли само да сам ја онај човек који је на себе примио ту незахвалну улогу да те уведе <pb n="1 |
| оделу, погрбљен и необријан, учинио је на ме страшан утисак, да ми се срце стегло.{S} Ништа не |
| рослави.{S} Њихову пријатељству ишло је на руку и Јовино сарадништво на „<title>Великом Журналу |
| куће и ступи у службу.</p> <p>Петар је на занату био врло вредан.{S} Све своје слободно време |
| да искористим време и да почнем студије на универзитету.{S} Отац ме посаветова да учим што прак |
| у.{S} У вечној трци за унапређењем није на децу ни обраћао пажњу.{S} Преко дана у канцеларији, |
| упцима.{S} Онде где су биле његове руке на њеном телу, пекло ју је и жегло.</p> <p>— Хоћеш ли д |
| нина лица на разголићени врат, а одатле на пуна, узбуркана прса.{S} Очи су му играле, као да су |
| је да ће јој Павић дати посла, само не на листу, већ на издањима, т. ј. на књигама које је изд |
| у све оптужбе противу њега биле сведене на просто причање.{S} Он је тако вешто удешавао ствари |
| них речи могу у њој да изгладе успомене на месеце или године ранијег бедног живота. </p> </div> |
| навика да редовно буде са њим и сећање на његове загрљаје, речи и погледе.{S} Била је начисто |
| /p> <p>Његов улазак у кућу личио је пре на стропоштавање него на улазак домаћина.{S} Одмах би б |
| спава, али је затварала очи, враћала се на Калемегдан, на ону клупу, бацала се Севићу у загрљај |
| реко дана, кад затвори очи и пренесе се на ону клупу на Калемегдану.{S} И свуда је то чинила, к |
| ши капе.{S} Густа дуга коса лепршаше се на поветарцу.</p> <p>Наше две ученице прођоше поред њих |
| да се врате и окрете се не обзирући се на њега.{S} Он пође за њом. </p> <pb n="96" /> <p>— Слу |
| ици, па да с овом чита мало.{S} Реши се на ово последње.</p> <p>Мица је дочека радосно, не пока |
| ња раније отишла од куће, рекавши да ће на излет до Авале, нашла се са Севићем на железничкој с |
| S} Посматрајући драчку луку, од црквице на брегу више Драча, чинило ми се као да сам најзад при |
| а се уда кад хоће.</p> <p>Јелена лежаше на страни, савивши мало главу, затворених очију.</p> <p |
| споразуму, Јелена и Севић одмах седоше на ону једину, заборављену клупу.</p> <p>Седели су тако |
| много.{S} Мисли јој и нехотице пређоше на Јову Дугића и његовог трабанта.</p> <p>— Велике су т |
| силуете.{S} После јој се очи привикоше на полутаму и она поче да разазнаје предмете око себе.{ |
| на твоју штету.</p> <p>— Па нека буде и на моју штету!{S} Сита сам брака.</p> <p>Стари Ђорђевић |
| постали добри другови.{S} Навикла се и на његов поглед, који ју је још увек палио и сажизао, а |
| ој није био непријатан.{S} Навикла се и на његов начин говора — више ачења него озбиљности.</p> |
| х у нас?{S} Све мисле само на тоалете и на провод, а не и да помогну мужу у његовој мучној борб |
| .{S} Говорећи о овоме и ономе, дођоше и на питање брака.{S} Севић је нападао данашњи брак, наво |
| p>У разговору о овоме и ономе, дођоше и на име Јове Дугића.{S} Јелену је интересовало шта је св |
| претресали друштвене прилике у земљи и на страни.{S} Јелена је не слушала него гутала Јовина р |
| <p>— Па зар нисте могли доћи ма само и на неколико тренутака? испитивао је он.</p> <p>— Било м |
| омладине.{S} Било је вешто срачунато и на бесплатну сарадњу и на већу продају.{S} Уређивање то |
| да и не мисли на те глупости.{S} Ето и на Калемегдану никад не шета главним стазама, већ увек |
| ешто срачунато и на бесплатну сарадњу и на већу продају.{S} Уређивање тога омладинског дела би |
| и рећи ће ти шта треба даље да радиш и на што треба да обратиш пажњу.</p> <p>Сутрадан, баш кад |
| } Тих двадесет-тридесет динара употреби на себе, а ја ћу гледати да ти се одужим за све што си |
| ри последњим речима поглед му се устави на њеним бујним прсима.{S} Њу намах обли румен.</p> <p> |
| .{S} Заинтересоваше је Сањинови погледи на љубав. </p> <pb n="21" /> <p>— Силна ствар! рече Миц |
| о, нама се чини да смо ми најнесрећнији на свету, да се тако што само нама могло десити.{S} Беж |
| би после дале мира.</p> <p>— Хоћете ли на Калемегдан? упита. </p> <pb n="45" /> <p>— Идемо до |
| мења се.{S} Ја нећу да она икада зажали на мене да јој нисам дао „њено“, т. ј. удомљење.{S} Ја |
| и је учествовао у атентату на цара, или на неког великог кнеза, па је побегао овамо.{S} Виђала |
| III разред и матуру уз оне који су били на течају.{S} Па се и то сврши.{S} Даље, на универзитет |
| је, силом се отимајући да више не мисли на уредништво.{S} Али у колико је више дана пролазило, |
| {S} Он је толико озбиљан, да и не мисли на те глупости.{S} Ето и на Калемегдану никад не шета г |
| ..</p> <p>И Јелена с презирањем помисли на то, како Мица помаже матери, како спрема доручак, на |
| ту замишљану будућност она не наиђе ни на кога ко би је упитао шта жели, а сама није знала на |
| са њима, не би знала шта да одговори ни на само питање „како си?“</p> <p>Кадгод увече, седећи к |
| зе поред мене и не опажајући ме.{S} Они на жене можда никако и не мисле, сматрајући их свакако |
| срео.{S} А тебе нигде није било.{S} Ти на мене ниси ни мислила.{S} Та ја те волим, толико те в |
| , од онда још кад сам почела сарађивати на оном листу, а од, онда је већ добрих шест година.</p |
| ми смета муж?{S} Он ће целога дана бити на своме послу, а ја на <pb n="13" /> своме, у школи.{S |
| јој на памет да би га могла наговорити на развод брака.</p> <p>— Слушај, Петре, рече му.{S} Ти |
| Јелени би јасно да ће с њим тешко изаћи на крај.</p> <p>— Човече, та шта ти управо хоћеш од мен |
| е универзитет...{S} И Мица, помишљајући на још дуго школовање, уздахну из дубине груди.</p> <p> |
| Хајдемо овуда! позва је он, показујући на Кнез-Милошеву улицу.</p> <p>— Куда?</p> <p>— Да прођ |
| се једва била отресла, Јелена пође кући на ручак.{S} На десетак корака од атељеа чекао ју је Се |
| pb n="51" /> тако рано, долазио је кући на ручак, а увече није псовао онако као раније.{S} Па ј |
| у своју собу, па се онако обучена баци на постељу, грцајући у сузама.</p> <p>— Ово треба удава |
| је ни да проговори.</p> <p>— Па то личи на онога што га сваког дана виђамо на Калемегдану, насм |
| беше допратио до врата.</p> <p>Изишавши на улицу, Јелена није знала на коју ће страну.{S} Онако |
| истера или да покуша лепим.{S} Паде јој на памет да би га могла наговорити на развод брака.</p> |
| ас немојте напуштати.{S} Ја већ рачунам на вашу помоћ.</p> <p>Говорећи ово Севић ју је пажљиво |
| овлађиваћу укусу публике, док не станем на чврсте ноге.{S} Доносићу дописе и из најмањих места, |
| p>Јелена сасвим престаде да излази, сем на ручак и вечеру.{S} Све остало време мучила се око пр |
| на излет до Авале, нашла се са Севићем на железничкој станици и сели су у воз до Земуна.{S} Од |
| шеш, после онаквог мог поступка, мислим на своју удају, што је управо било бежање од среће.{S} |
| идућега Ивањ-дана.</p> <p>— И не мислим на то!{S} А ако ми неко баш и украде венац, то су или ђ |
| ристанак.{S} Данашњи брак није заснован на слободи удруживања, већ се девојка просто напросто п |
| ло неговати.{S} Он је одмах био одређен на службу у самом Паризу.{S} Ја сам примала своју плату |
| отезала и најзад би развод био изречен на твоју штету.</p> <p>— Па нека буде и на моју штету!{ |
| } Наишао би неко и Севић би одмах седао на пристојно одстојање.</p> <p>Једнога дана, кад се Јел |
| Био је трештен пијан.{S} Једва се држао на ногама, спотицао, се, закрвављених очију, прљав.</p> |
| немоћна и да мрдне.{S} Он ју је стезао на своје груди све силније, да јој је дах застајао.{S} |
| .{S} У животу ме је држала само помисао на тебе.</p> <p>И Севић се пренемагаше и даље, говорећи |
| у мушком друштву, па би Севић опет ишао на посао, а она кући, да би пред вече опет изашла у шет |
| ву ишло је на руку и Јовино сарадништво на „<title>Великом Журналу</title>“.</p> <p>Долазећи у |
| кућу личио је пре на стропоштавање него на улазак домаћина.{S} Одмах би бацио на сто динар, а ј |
| о на улазак домаћина.{S} Одмах би бацио на сто динар, а једио од деце узимало би новац и боцу и |
| е састанемо у кући, по ручку опет свако на свој посао, до вечери, онда....</p> <p>— То би могло |
| ушких и женских.{S} Женскиње је стајало на неким узвишењима, крај машина, и убацивало хартију.{ |
| еби проклињао непознатога, коме је пало на памет да се баш сад шета по Калемегдану. </p> <pb n= |
| личи на онога што га сваког дана виђамо на Калемегдану, насмеја се Мица грохотом.</p> <p>— На к |
| промени њен живот.{S} Помишљала је само на испит зрелости.{S} Јасно јој је било да га неће поло |
| има ли таквих у нас?{S} Све мисле само на тоалете и на провод, а не и да помогну мужу у његово |
| новника.{S} Море, у Драчу, угледали смо на сами Божић.{S} Посматрајући драчку луку, од црквице |
| воме, у школи.{S} Ујутру свако оде лепо на своју страну, у подне се састанемо у кући, по ручку |
| инио све што је знао и умео, али све то на један неспретан начин, тако да се видело да он то та |
| мираза биће доста док не станемо чврсто на ноге.{S} Не разумем зашто би се иначе девојкама дава |
| Кривио је себе нарочито због тога, што на Јелену није обратио пажњу бар ове године, у последње |
| малим братићем.{S} Малишан, ненавикнут на милошту своје велике сестре, радо је пристајао уз њу |
| <p>— А да ли сте бар помислили који пут на мене? питаше он даље, хватајући је за руку.</p> <p>О |
| Павић дати посла, само не на листу, већ на издањима, т. ј. на књигама које је издавао поред лис |
| другарицама.</p> <p>Мица, свикнута већ на ћуди своје другарице, не задржаваше је и Јелена се в |
| у имати само за себе.{S} Навикла је већ на овакав живот, а и он је ваљда већ био излечен од бра |
| еба ли ти што од одела.{S} Јесен је већ на прагу.{S} После подне ћемо отићи да ти покажем штамп |
| <p>Јелена је ћутала.{S} Забацивши главу на наслон клупе она се није трудила да разуме шта јој С |
| муж, који би имао права да стави и руку на та прса.{S} Не би то <pb n="94" /> њој било, бар не |
| што што припада њему, држећи своју руку на њеном рамену.</p> <p>Она га одгурну нервозним покрет |
| го ми одвали раме, и девојка метну руку на горњи део груди, где је била ударена.</p> <p>— Па сл |
| тоне.</p> <p>Јелена, сва срећна, приону на посао, верујући да почиње онај живот о коме јој је С |
| ак његов, јер никада није обраћао пажњу на то шта Јелена ради, с ким се дружи, шта чита.{S} Он |
| д затвори очи и пренесе се на ону клупу на Калемегдану.{S} И свуда је то чинила, код куће, у шк |
| е.{S} У Русији је учествовао у атентату на цара, или на неког великог кнеза, па је побегао овам |
| уно измирена и од вас тражим признаницу на обе суме и изјаву да Јелена нема ништа више да тражи |
| ошлости нећемо говорити.{S} Пређи одмах на ствар.</p> <p>— Лепо, шта мислиш сад да радиш ? упит |
| > <p>Наше две ученице прођоше поред њих на више, па се онда вратише, али не бејаху срећне да пр |
| који дан.{S} И извуче је.</p> <p>Ваздух на улици, свежији него у радионици, запахну је у лице.{ |
| — Чекаћу вас! добаци јој он, делећи реч на слогове и наглашујући сваки слог.</p> <p>После часов |
| едну другарицу.</p> <p>— Нећу, скочићеш на мене и повалићеш ме! одговори јој Мица.</p> <p>— Ход |
| гледаху и смејаху.</p> <p>— Као „<title>На дну</title>“, помисли Јелена, не знајући ни сама заш |
| за развод брака, били су позвани обоје „на мирење.“ Али Севић не хтеде никако да дође.{S} Најза |
| ном бирократском пропису ваљало је ићи „на мирење“ и проти и у ду-духовни суд, ваљало је да и С |
| елену очајну.{S} Видев у чему је ствар, набра незадовољно обрве.</p> <p>— Што си тражила посла, |
| етење венца.</p> <p>Другарице, пошто су набрале цвећа и исплеле венце, враћаху се, зовући и њих |
| о је неваспитан и дрзак.{S} И другарица наброја више случајева, да се Јова показао неваспитан.< |
| остави књигу, па се спремај да изађемо, навали Јелена. </p> <pb n="22" /> <p>— Мрзи ме, Јелена, |
| м ти казала да останемо код куће, ти би навалила да изађемо.</p> <p>— Е, кад тако говориш, онда |
| . </p> <pb n="17" /> <p>— Само до горе, наваљивала је и скоро молила Јелена.</p> <p>Мица опет п |
| авку за свештеника, само је потребно да наведем и твој стан.{S} Где станујеш?</p> <p>— Ја?{S} Н |
| је палио, није јој био непријатан, али навика да такве погледе сматра непристојним није јој да |
| Севића, нимало, али су је к њему вукли навика да редовно буде са њим и сећање на његове загрља |
| ће своју зараду имати само за себе.{S} Навикла је већ на овакав живот, а и он је ваљда већ био |
| м.{S} Били су постали добри другови.{S} Навикла се и на његов поглед, који ју је још увек палио |
| ажизао, али јој није био непријатан.{S} Навикла се и на његов начин говора — више ачења него оз |
| ко с почетка налазећи тему, ну после је навикла.{S} У уредништво је ишла свакога дана, обично о |
| а много разговарати.{S} Ја сам већ тако навикла на свој начин живота, да ни најмање не желим <p |
| S} Ова се спочетка нећкала, па се после навикну.{S} За децу настаде тешко време.{S} Петар побеж |
| — Свеједно, још само мало.</p> <p>Мица, навикнута већ да попушта, довикну другарицама да иду, а |
| } Те посете су јој толико биле прешле у навику, да се, кад дође уобичајено време, није могла от |
| рака.{S} Севић је нападао данашњи брак, наводећи да је неправедан по жену и неморалан по читаво |
| добаци јој он, делећи реч на слогове и наглашујући сваки слог.</p> <p>После часова, по обичају |
| >Рекавши ово Јелена дохвати свој шешир, наглим покретом покри главу и жустро пође вратима.</p> |
| им.{S} Паде јој на памет да би га могла наговорити на развод брака.</p> <p>— Слушај, Петре, реч |
| астајао.{S} Њу је одвратност према њему нагонила да се отима, а опет јој је у његовим рукама би |
| ећ због тога што је био задовољан малом наградом.</p> <p>Са Дугићем се познао негде у иностранс |
| и.{S} Видела си да сам био пун идеала и нада.{S} Веровао сам да ће се моћи што учинити.{S} Свед |
| више мислити о својима, <pb n="102" /> надајући се да је бар неко од њих у Драчу, али никога н |
| на кошуља.</p> <p>— Биће да је ово неки надзорник, помисли Јелена и приђе му.</p> <p>— Шта ћете |
| сања и чедности!{S} Како се груди бурно надимају, како срце немирно игра у својој тескобној там |
| ићи из Београда трамвајем до Топчидера, надисати се свежа ваздужа у Кошутњаку, одморити плућа и |
| ега.{S} Било ме је стид да уђем у своје надлештво, а било је особа које су ме гледале или сажаљ |
| ардовање Београда бацило ме је са мојим надлештвом у Ниш, где сам, Бога ми, једва излазила на к |
| и помисао да у браку, место благостања, нађе борбу за опште добро.{S} Наше женскиње није тако в |
| <p>Пред вече, излазећи из канцеларије, нађе га на истом месту пред Вознесенском црквом.</p> <p |
| Јелена није обраћала пажњу куда иде.{S} Нађе се пред улазом у Калемегдан.{S} Застаде мало, као |
| његовој мучној борби.{S} Па баш и да се нађе нека, да ли би се одважила да пође за човека мојих |
| женска чека и године често прођу док се нађе какав човек који се смилује да се ожени њом.{S} Му |
| бар неко од њих у Драчу, али никога не нађох.</p> <p>По св. Јовану дође очекивани брод и укрца |
| као смртна опасност.</p> <p>— Једва те нађох, рече јој, а чуо сам да си дошла.{S} Како само ди |
| ло. </p> <pb n="18" /> <p>Јелена и Мица нађоше своје другарице код трамвајске чекаонице.{S} Вес |
| овде нисмо ни комотни.</p> <p>Стан брзо нађоше, собу и кујну, негде на Врачару.{S} Купише и ств |
| казао и своме пријатељу г. Дугићу, који назире у писцу велику јачину духа и јаку моћ опажања.{S |
| до у позну јесен.{S} Деца долазе да се наиграју, дечаци и девојчице да се протрче и да мало уч |
| очекујући ту замишљану будућност она не наиђе ни на кога ко би је упитао шта жели, а сама није |
| увек ју је случај сачувао најгорега.{S} Наишао би неко и Севић би одмах седао на пристојно одст |
| анога пролећа, пре него што је дрвеће и најавило пупољке лишћа, па све до у позну јесен.{S} Дец |
| ма само и једном годишње.</p> <p>Али су највернији посетиоци, и најзахвалнији, ђаци свих школа |
| "20" /> <p>Јелена једва сачека да прође највећа жега, па оде Мици.{S} Затече је раскомоћену, на |
| оји ће имати права да буду слављени као највећи добротвори човечанства.</p> <p>Да се међутим Је |
| окрвност и здрав разум изгледају им као највећи непријатељи.{S} И ја сам имала таквих часова, м |
| ="68" /> <p>И увек ју је случај сачувао најгорега.{S} Наишао би неко и Севић би одмах седао на |
| } Све нам се чини да је и најусрдније и најдубље саучешће пријатеља мало.</p> <p>Тако је било и |
| “ Али Севић не хтеде никако да дође.{S} Најзад га некако добавише преко полиције.{S} Он изјави |
| е не трже, али се очевидно колебаше.{S} Најзад ме загрли и осетих како ми његове сузе покапаше |
| све ближе месту где је била Јелена, па најзад седе уз њу.</p> <p>— Шта си хтела? упита Мица.</ |
| људе као што смо.{S} Дугић и ја? упита најзад Севић.</p> <p>— Верујем да има, одговори Јелена. |
| а у затвору.</p> <p>— Па хајд’! реши се најзад.</p> <p>Ручали су оно што је Јелена справила пре |
| апаје душе.</p> <p>— Ићи ће тешко, рече најзад.{S} Видећу са којим адвокатом, па да гледамо да |
| и. </p> <pb n="64" /> <p>— Јелена, поче најзад Севић, зашто вас није било ово неколико дана?</p |
| аједници.{S} Ствар би се онда отезала и најзад би развод био изречен на твоју штету.</p> <p>— П |
| да дође.{S} И то што је очекивала осети најзад, на своме грлу.{S} Севић поче махнито да је љуби |
| егу више Драча, чинило ми се као да сам најзад приспела у пристаниште спасења.</p> <p>Чекали см |
| круга који се образовао око ње.</p> <p>Најзад се појави и један радознали жандарм, случајно ба |
| је ту ствар знала само по имену.</p> <p>Најзад чу вику неког храпавог гласа, који је, свакако, |
| .</p> <p>Али су највернији посетиоци, и најзахвалнији, ђаци свих школа и разнога узраста.{S} Од |
| усана да се јелена чудила.{S} Био би то најидеалнији брак у свету, прави узор.</p> <p>Јелена га |
| чува да се не спотакне.</p> <p>Ишли су најкраћим путем ка Калемегдану.{S} Као да им се обома ж |
| рио сам са адвокатом и он ми рече да је најлакше ако обоје изјавите да се не трпите, да обоје ж |
| и ја што је све онако изишло.{S} Ја сам најлепше мислио.</p> <p>И он уздахну и ућута, да после |
| и брата, који се о Јови не изражава баш најлепше.</p> <p>Сад Мица, која је већ била прочитала С |
| ако навикла на свој начин живота, да ни најмање не желим <pb n="97" /> да га мењам.{S} Ти си да |
| на чврсте ноге.{S} Доносићу дописе и из најмањих места, ангажоваћу дописнике — ситне чиновнике, |
| коро непријатељски, пљачкајући нас и за најмању услугу. </p> <pb n="103" /> <p>Прећи ћу преко с |
| а ће је стати труда и муке да дође и до најмлађега сарадника, који је у њеним очима био нешто в |
| ешто непријатно, нама се чини да смо ми најнесрећнији на свету, да се тако што само нама могло |
| > <p>— Кад сам по ручку отишао од тебе, најпре сам потражио стан.{S} Нашао сам брзо, близу тебе |
| аци то питање у запећак.{S} Побегли смо најпре у Крушевац, па онда у Краљево, а кад нам ни ту н |
| слена, проводила у размишљањима, не баш најпријатнијим.</p> <p>Жалила је само што није могла пр |
| ову дубоку тишину.</p> <p>Јелена би се најрадије вратила, али није умела да се извуче, а да ка |
| стати се.</p> <p>Јелена га је слушала и најрадије би му поставила питање, да ли он мисли да би |
| ла је свој брак са Севићем, сећала се и најситнијих појединости, пред очи су јој излазили сви т |
| никад не шета главним стазама, већ увек најспореднијим, увек удубљен у своје мисли, нити икога |
| ја ипак била задовољна што сам свршила најтежи део посла.</p> <p>Баш у то време претрпела сам |
| та и не зна.{S} Све нам се чини да је и најусрдније и најдубље саучешће пријатеља мало.</p> <p> |
| и је што писала и сама, тешко с почетка налазећи тему, ну после је навикла.{S} У уредништво је |
| војој клупи.{S} Какве све изговоре није налазила да се само извуче из куће или од другарица, на |
| начин легализујемо положај у коме смо и налазим да је сасвим природно да се и формално уништи б |
| покретање листа, понова рачунао и увек налазио да може почети и са мање новца.{S} Једнога дана |
| ема њему, који му је лист и подигао.{S} Наљути се и оде.{S} После неколико дана Севић оде на из |
| јер, видиш, она девојка се не само није наљутила на онога непристојника, већ је, судећи по њено |
| у да разуме и такве ствари, а ја сам се наљутила на њу што није хтела да изађе у шетњу.{S} Боље |
| ре у Крушевац, па онда у Краљево, а кад нам ни ту није било станка, наставимо пут.{S} Нећу да т |
| "SRP19200_C7"> <head>VII.</head> <p>Кад нам се у животу догоди нешто непријатно, нама се чини д |
| вета, ма да нико ништа и не зна.{S} Све нам се чини да је и најусрдније и најдубље саучешће при |
| ти такве ствари него лети.{S} А шта сте нам сад донели?</p> <p>После онако ласкаве похвале Јеле |
| Хвала, госпођице, будите уверени да ће нам ваша сарадња бити драгоцена.{S} Али извините, ја ва |
| моја другарица, молио је он, и живот ће нам бити леп и ведар...</p> <p>— Никад! викну Јелена.{S |
| одине, него ко зна још колико, па украо нам ко венац или не.{S} Догодине имамо матуру, па после |
| е тога пута нити језиве призоре који су нам једнако били пред очима.{S} То су ти други већ прич |
| ам се у животу догоди нешто непријатно, нама се чини да смо ми најнесрећнији на свету, да се та |
| ду ничега.{S} Послуга се понашала према нама скоро непријатељски, пљачкајући нас и за најмању у |
| ђице, свет је пропао, живео свет!{S} На нама двома је да га обновимо!</p> <p>— А шта је с Јовом |
| есрећнији на свету, да се тако што само нама могло десити.{S} Бежимо и склањамо се од света, ма |
| вирепости послодаваца! помисли Јелена и намах јој се учини да разуме мржњу радника према послод |
| се устави на њеним бујним прсима.{S} Њу намах обли румен.</p> <p>И обоје заћуташе.{S} Ишли су Б |
| рења, неспособна за велики и смели рад, намењена само уживању.{S} А ја бих им тако помогла у пр |
| p> <p>Није јој било јасно шта Севић сад намерава и како мисли да удеси живот: с њом или сам за |
| и ће он за њу већ наћи згодан посао.{S} Намеран је да покрене библиотеку за децу, јевтине књижи |
| то долазио у штампарију и повлађивао је намери Севићевој, обећавајући и своју сарадњу.</p> <p>С |
| је много бринула за тачност, често се и намерно није хтела задржавати тражењем правог израза, с |
| о, то је лепо, викао је, као да је хтео намерно да скрене пажњу пролазника.{S} Док сам био здра |
| де јој он у реч.{S} Слажем се са твојом намером и мило ми је да си ти изнела то гледиште, јер, |
| идање брака...</p> <p>— А, не!{S} Немам намеру да се по други пут женим, кад ми је жива жена ко |
| но много јевтиније.</p> <p>Уселише се и наместише.{S} Кад је Јелена видела како јој стан изглед |
| ица помаже матери, како спрема доручак, намешта собе. </p> <pb n="27" /> <p>— Таквима је потреб |
| бар не толико.{S} Имала је да отплаћује намештај и материјал, ваљало је живети, а и Петар ју је |
| {S} Купише и ствари.{S} Јелена је једва намолила Севића да купе све ново, а не половно у Фишекл |
| а.</p> <p>— Гледа он, добро гледа испод наочара.{S} А споредним стазама шета због тога, што има |
| замишљала.{S} Само што је имао браду и наочаре.{S} Онај други, мало мањи, сиромашније одевен, |
| вас, обрати му се Јелена, овај човек ме напада и вређа.{S} Молим вас да га водите у кварт.</p> |
| ма света који цени само оне листове што нападају владу, што грде све и свакога, што „крешу“. „< |
| , дођоше и на питање брака.{S} Севић је нападао данашњи брак, наводећи да је неправедан по жену |
| било непријатно да слуша те неоправдане нападе.{S} Опрости се и оде кући.</p> <p>Севићев поглед |
| тужбе са свих страна и од свих личности нападнутих у листу.{S} Севић је скоро свакога дана прим |
| мишљењу интересантније ставове да учи и напамет. </p> <pb n="29" /> <p>Колико пута је хтела да |
| ећ у првоме броју, у врло дугом чланку, напао владу што, не давањем већег кредита на просвету, |
| н.{S} После дугог размишљања и колебања написа Севићу: „Господине,</p> <p>У ствари ваше женидбе |
| онај сто и пишите.</p> <p>Севић седе и написа признаницу и изјаву, онако како му је стари Ђорђ |
| осталом данас разговарала са адвокатом, написала сам и представку за свештеника, само је потреб |
| се одмах.{S} Писмо родитељима Јелена је написала дан раније и предала га пошти.{S} Све је било |
| Јелену је интересовало шта је све Јова написао, јер је хтела да се упозна са његовим погледима |
| ја сам већ говорио са њим.{S} Он ће ти написати представку за свештеника и рећи ће ти шта треб |
| сјак.{S} А био је, рекло би се, и малко напит. </p> <pb n="111" /> <p>— Како си женице? питао ј |
| е требало читаве две недеље да којекако напише ко зна шта, и то да се појави пред људима који с |
| људима који свакога <pb n="31" /> дана напишу све оно што свакога дана изађе у онако обимноме |
| а ти немаш, ја бих купио теби.</p> <p>— Напоље, одмах, или ћу те...</p> <p>— Чекај, да се погод |
| о...</p> <p>— Нећу да се погађам, одмах напоље.</p> <p>— Слушај, дај ми новац, па ћемо онда про |
| ро је већ лето, па је лепо и пријатно и напољу. </p> <pb n="112" /> <p>Јелени би јасно да ће с |
| е је да је он веома цени.{S} Узгред јој напомену да му радна снага баш није потребна, јер има н |
| сти под његовим рукама.{S} Учини крајњи напор и гурну га што је могла јаче.{S} Он се затетура, |
| и Севић, ни Дугић, и још можда оно мало напредних људи, који су увиђали оно што и она.{S} Не сп |
| е, излетале су идеје о слободи, љубави, напретку.{S} Замишљала је уредништво као какву кошницу, |
| она, ни сама не зна како, некада просто напросто подала томе човеку, не из љубави, већ само из |
| ободи удруживања, већ се девојка просто напросто продаје и уз њу се често даје још и „приде“, к |
| е био нежан и пажљив према својој жени; напротив, он је чинио све што је знао и умео, али све т |
| А да ли ћете имати пара?</p> <p>Јелена напрћи усне.</p> <p>— Пара?{S} А што се онда девојкама |
| <p>— Дивно, госпођице, само нас немојте напуштати.{S} Ја већ рачунам на вашу помоћ.</p> <p>Гово |
| великих мука и дугих преговарања, да се наравна са Павићем, тако да он прими штампарију, али да |
| е корена.{S} Важио је као опасан човек, наравно само у очима простијега света, ваљда за то што |
| бичајено време, није могла отргнути.{S} Наравно да код куће нико није ни слутио о тим посетама. |
| храпавог гласа, који је, свакако, нешто наређивао, али услед лупе машина Јелена није могла ништ |
| ањем већег кредита на просвету, одржава народ у мраку и незнању.{S} У допису из једне вароши го |
| рде све и свакога, што „крешу“. „<title>Народно право</title>“ није давало богзна какву зараду, |
| исан политички и друштвени лист „<title>Народно право</title>“. </p> <pb n="83" /> <p>Одређеног |
| вора.{S} То му је била рента од „<title>Народног права</title>“. </p> </div> <pb n="86" /> <div |
| е онда сети да је била сарадник „<title>Народног права</title>“ и да је Севић био задовољан њом |
| е само извуче из куће или од другарица, нарочито од Мице.{S} Кад јој, понеки пут, не би пошло з |
| била која неповољна.{S} Кривио је себе нарочито због тога, што на Јелену није обратио пажњу ба |
| да чују о удаји, и то још за Севића, и нарочито не сад, на два месеца пред свршетак гимназије. |
| ењам.{S} Ти си данас у подне показао да нас ништа не веже, већ да свако има свој пут.{S} Врло д |
| , одговори Севић.{S} Која би и пошла за нас?</p> <p>— Немојте тако говорити.{S} И за вас и за г |
| ље и за мене и за тебе да ту везу, која нас више не веже, раскинемо сасвим.{S} Били бисмо обоје |
| ила питање, да ли он мисли да би се код нас нашла девојка која би смела да закључи такав брак, |
| мела да закључи такав брак, који се код нас не би уопште сматрао <pb n="55" /> као брак.{S} Па |
| дна ми чуда!{S} Ако је у Русији као код нас, онда је књига забрањена само да би јој се начинила |
| Слушај, Јелена, поче он.{S} Кад смо се нас двоје удружили за заједнички живот, знаш добро, ниј |
| — До виђења, госпођице, и не заборавите нас, одговори Севић, који је беше допратио до врата.</p |
| не везујмо оно што је прекинуто, јер би нас чвор увек жуљио.{S} Боље је да будемо добри пријате |
| ма нама скоро непријатељски, пљачкајући нас и за најмању услугу. </p> <pb n="103" /> <p>Прећи ћ |
| b n="43" /> <p>— Дивно, госпођице, само нас немојте напуштати.{S} Ја већ рачунам на вашу помоћ. |
| то тако не удари кога човека, него само нас девојчиће.{S} Ово је ваљда десети пут да ме гура.</ |
| нда узимају нас, безазлене и срећне што нас узимају.{S} Па још траже да им за ту жртву с њихове |
| авља дах.</p> <p>— Ви велите дакле да у нас има жена, које би везале своју судбину за људе као |
| настави поново Севић, ви велите да и у нас има одважна женскиња.{S} Да ли бисте ви могли да од |
| женскиње кад тако говорите.{S} Има и у нас женскиња, које је, ако не онако умно како ви замишљ |
| за вас и за г. Дугића имало би жена и у нас, само што их ви не видите или можда нећете да их ви |
| ик у свима пословима, а има ли таквих у нас?{S} Све мисле само на тоалете и на провод, а не и д |
| читав живот пре брака, па онда узимају нас, безазлене и срећне што нас узимају.{S} Па још траж |
| сам ја то учинио.{S} Грубости живота су нас раставиле, не везујмо оно што је прекинуто, јер би |
| > <p>Јелена га је слушала, опијајући се насликаним лепотама, утапајући се са свим у ту будућнос |
| > <p>— О чему је тај рукопис ?</p> <p>— Наслов је „О Богу“.</p> <p>— А, да, добио сам га.{S} Ми |
| занимљивости предмета.{S} Није ту, сем наслова, било никаквих великих идеја.{S} Читала је, али |
| Јелена је ћутала.{S} Забацивши главу на наслон клупе она се није трудила да разуме шта јој Севи |
| о га сваког дана виђамо на Калемегдану, насмеја се Мица грохотом.</p> <p>— На кога? упита Јелен |
| д се Јелена с тешком муком одбранила од насртаја, Севић јој предложи да буду муж и жена, да се |
| ело пред очи.</p> <p>— Па лепо, Јелена, настави поново Севић, ви велите да и у нас има одважна |
| S} Севић узе новац.</p> <p>— Господине, настави Ђорђевић, пошто сте ви сад измирени, ни ви, ни |
| еће ваљда ни та парница вечито трајати, настави Јелена.{S} Боље ми је да се и кад-тад ослободим |
| елена.</p> <p>— Ја не познајем ниједну, настави Севић скоро тужно, а тако бих желео да имам доб |
| ит зрелости као приватна ученица, па да настави студије, као и толики други студенти, који прак |
| противу тебе нема ништа, да он хоће да настави живот у заједници.{S} Ствар би се онда отезала |
| лити о томе, како ће јој бити могуће да настави живот са човеком, за кога је некада мислила да |
| дахну и ућута, да после неколико корака настави.</p> <p>— Павић ми је дао моје старо место у ур |
| дубљена у снове о своме будућем, а Мица настави плетење венца.</p> <p>Другарице, пошто су набра |
| ди, нећу! увераваше Јелена.</p> <p>Мица настави брати цвеће, прилазећи све ближе месту где је б |
| љево, а кад нам ни ту није било станка, наставимо пут.{S} Нећу да ти описујем тегобе тога пута |
| есто крај ње као њен муж, да ће се брак наставити, иако је он већ раскинут по осећањима које је |
| о си учинио што си нашао стан.{S} Ја ћу наставити свој живот и рад као да ти у опште ниси ни до |
| етила како ју је Севић ухватио за руку, настављајући причање и милујући је.</p> <p>— Али од тог |
| ћи је.</p> <p>— Али од тога нема ништа, настављао је Севић, јер ја пре свега никога не познајем |
| Отац се љутио и грдио, мати саветовала, наставнице су се чудиле, а од другарица неке су јој зав |
| ећкала, па се после навикну.{S} За децу настаде тешко време.{S} Петар побеже од куће поче да уч |
| није знала на коју ће страну.{S} Онако насумце пође ка Теразијама.{S} Осећала се као у вртлогу |
| жарене калдрме варошких улица — шљунком насуте стазе; после дугих низова кућа, разнога стила и |
| око развијену свест о дужностима, жена, натоварена децом, била на милости и немилости мужевљево |
| кија, која је баздила из њега.</p> <p>— Натраг! врисну она, осећајући како јој пуцају кости под |
| Саву и Дунав, <pb n="57" /> па кренуше натраг.{S} Севић се заустави пред заборављеном клупом.< |
| ати, јер имам посла код куће.</p> <p>Он натуче капут и шешир и пођоше.</p> <p>Пролазећи кроз мр |
| што морам сад одмах да идем, јер треба наћи посла и стан.{S} Не могу ваљда захтевати да ме ти |
| за мене, као ни за Дугића, не може овде наћи жена, одговори Севић.{S} Која би и пошла за нас?</ |
| г. Н. Н., пријатељу њенога оца, који ће наћи начина да јој помогне.</p> <p>Јелена послуша и г. |
| лагеру“ доста дела, али ће он за њу већ наћи згодан посао.{S} Намеран је да покрене библиотеку |
| ок она не запита:</p> <p>— Шта си дакле наумио?</p> <p>— Кад сам по ручку отишао од тебе, најпр |
| от, живот рада.{S} Хтела је да чита, да научи што више, да схвати друштвене доктрине, да се уме |
| која је право женско и која се стара да научи домаћи посао, да кува и плете...</p> <p>И Јелена |
| ампарију, да што помогне мужу.{S} Он је научи да чита коректуре, ревизије, показа јој како да в |
| мора и учити.{S} А за сутра није ништа научила!</p> <p>Устаде, упали светиљку и поче да ради.{ |
| светиљку и поче да ради.{S} До сванућа научила је све и израдила је све задатке.{S} У души је |
| ио непријатан.{S} Навикла се и на његов начин говора — више ачења него озбиљности.</p> <p>Севић |
| анила се она.</p> <p>— Дођите, на сваки начин!{S} Скоро ју је преклињао Севић.</p> <p>— Гледаћу |
| пите, да обоје желите развод.{S} На тај начин брже се свршавају предходне формалности.{S} Само |
| ати.{S} Ја сам већ тако навикла на свој начин живота, да ни најмање не желим <pb n="97" /> да г |
| рисуство овде ремети моје послове и мој начин живота.</p> <p>И климнувши главом у знак поздрава |
| о и умео, али све то на један неспретан начин, тако да се видело да он то тако хоће, али да му |
| љивог.{S} Хтела бих само да на известан начин легализујемо положај у коме смо и налазим да је с |
| "30" /> <p>Јелена је увиђала да сад има начина да се позна са „анархистима“.</p> <p>Пошто је ду |
| Н., пријатељу њенога оца, који ће наћи начина да јој помогне.</p> <p>Јелена послуша и г. Н. Н. |
| нархиста, зар га не знаш?</p> <p>Јелена начини гримасу као да не зна о коме то Мица говори.</p> |
| да је књига забрањена само да би јој се начинила реклама.{S} Стварно добрим књигама није потреб |
| ивот: с њом или сам за себе.{S} Била је начисто да је по њу боље, а можда и по њега, да се не в |
| ве загрљаје, речи и погледе.{S} Била је начисто с тим да га не воли, али јој је ипак било прија |
| ам се решио.{S} Ми ћемо живети заједно, наш брак ће управо сад тек почети.{S} Ти имаш диван ста |
| нико ништа није могао доказати.{S} А и наш свет, који тако воли да прети, не воли да иде по су |
| ем твоје питање.</p> <p>— Како замишљаш наш живот? постави он одређеније питање.</p> <p>— А, та |
| о од тебе, најпре сам потражио стан.{S} Нашао сам брзо, близу тебе, у Југ-Богдановој улици.{S} |
| е, сав радостан.{S} Исприча одмах да је нашао једну штампарију, малу, да ју је купио за мале но |
| вој пут.{S} Врло добро си учинио што си нашао стан.{S} Ја ћу наставити свој живот и рад као да |
| агостања, нађе борбу за опште добро.{S} Наше женскиње није тако васпитано.</p> <p>— Значи да не |
| спитано.</p> <p>— Значи да не познајете наше женскиње кад тако говорите.{S} Има и у нас женскињ |
| а коса лепршаше се на поветарцу.</p> <p>Наше две ученице прођоше поред њих на више, па се онда |
| ости!</p> <p>Била сам у друштву госпођа наших чиновника.{S} Море, у Драчу, угледали смо на сами |
| куће, рекавши да ће на излет до Авале, нашла се са Севићем на железничкој станици и сели су у |
| удајем нећу, јер у браку с тобом нисам нашла ничега примамљивог.{S} Хтела бих само да на извес |
| оју обожавам.{S} А и ти ваљда ниси тамо нашла некога, па би сад хтела да се удаш за њега?</p> < |
| питање, да ли он мисли да би се код нас нашла девојка која би смела да закључи такав брак, који |
| <pb n="37" /> „добротвори човечанства“, не би ни сама себи умела да одговори.</p> <p>Загледа се |
| формално раскидање брака...</p> <p>— А, не!{S} Немам намеру да се по други пут женим, кад ми је |
| ој је било да читави човечји род спава, не осећајући своју несрећу, и не тражећи јој лека.{S} А |
| жећи јој лека.{S} Али не, она не спава, не спавају ни Севић, ни Дугић, и још можда оно мало нап |
| Иди ми испред очију, јер, тако ми Бога, не дајем ни пару за твој</p> <p>живот, ако те се само д |
| живота само зато, што, немајући мираза, не могу да се удаду.{S} То је неправо.{S} Мушкарац има |
| ико и не пита.</p> <p>Јелена је ћутала, не хотећи да растера лепе слике, које јој је причање Се |
| а не би могла да издржи сусрет са њима, не би знала шта да одговори ни на само питање „како си? |
| е беспослена, проводила у размишљањима, не баш најпријатнијим.</p> <p>Жалила је само што није м |
| <title>На дну</title>“, помисли Јелена, не знајући ни сама зашто, кад је ту ствар знала само по |
| зрелости.{S} Ипак је била незадовољна, не знајући ни сама зашто, али осећајући да то што је он |
| уку.</p> <p>— Госпођица је студенткиња, не ? упита Севић.</p> <p>— Нисам још, ја сам матурантки |
| адости живота...</p> <p>— Доста, доста, не могу више ни да те гледам ни да те слушам.{S} Иди ми |
| ему.{S} А он је толико воли, да, осећа, не може више без ње.{S} Он осећа да је она баш онаква к |
| мати, јер се за мене, као ни за Дугића, не може овде наћи жена, одговори Севић.{S} Која би и по |
| , са нечим мушким у цртама.</p> <p>— Е, не могу више! рече и леже потрбушке у траву, подметнувш |
| игнуте главе, говорили су само за себе, не гледајући ни у кога.{S} Јелена је често, с Милицом, |
| о.{S} Грубости живота су нас раставиле, не везујмо оно што је прекинуто, јер би нас чвор увек ж |
| ирократизам све увлачи у некакве форме, не хајући за вапаје душе.</p> <p>— Ићи ће тешко, рече н |
| , свикнута већ на ћуди своје другарице, не задржаваше је и Јелена се врати, али убрзо скрете ка |
| {S} Кад га спази, Јелени се стеже срце, не од радости, већ од страха.{S} Он јој приђе као што с |
| арицу, која је мирно стајала на страни, не учествујући у општој веселости.</p> <p>— Мани је, оп |
| ом се виде на некаквој високој планини, не, није била планина него рушевине.{S} Гле, није сама, |
| А и наш свет, који тако воли да прети, не воли да иде по судовима, већ радије прашта и кажњава |
| м луд за тобом.{S} Лутао сам по вароши, не бих ли те срео.{S} А тебе нигде није било.{S} Ти на |
| али.{S} Да ме је ко упитао зашто бежим, не бих му, чини ми се, умела рећи.{S} Али је у мени бил |
| <p>Она га умало не упита где је ноћио, не за то што јој је било криво да јој није одмах дошао, |
| ви посведочавао.</p> <p>Зараде је било, не много, али тек више него раније.{S} И Севић поче да |
| адајући собом, клањаше се лево и десно, не знајући да ли да се рукује или не, али немаде храбро |
| оследње.</p> <p>Мица је дочека радосно, не показујући отворено како јој је мило што је Јелена ј |
| , у врло дугом чланку, напао владу што, не давањем већег кредита на просвету, одржава народ у м |
| еба.</p> <p>Јелена му се обисну о врат, не за то што га је силно волела, већ као да му се извин |
| рочито од Мице.{S} Кад јој, понеки пут, не би пошло за руком да се састане са Севићем, читаву н |
| родитељи, јер им родитељи, колико могу, не дају да осете сву тежину и грубост.{S} У колико је и |
| ада просто напросто подала томе човеку, не из љубави, већ само из чулности.</p> <p>Није јој бил |
| су далеко од тога да покажу какав гњев; не обоје се мирно, издаље, гледаху и смејаху.</p> <p>— |
| и, ни ви, ни ваша супруга <pb n="73" /> не смете ми се никад више не само обраћати ма за што, н |
| <p>— Па зар ти је он пречи него жена ? не могаде Јелена да се уздржи, а да не упита. </p> <pb |
| Две сестрице биле су млађе од њега.{S} Не прође ни месец дана од материне смрти, а отац доведе |
| о кажем, о томе сам једва и мислила.{S} Не разумем твоје питање.</p> <p>— Како замишљаш наш жив |
| људи, који су увиђали оно што и она.{S} Не спавају они који ће имати права да буду слављени као |
| ао права да стави и руку на та прса.{S} Не би то <pb n="94" /> њој било, бар не више сада, приј |
| доста док не станемо чврсто на ноге.{S} Не разумем зашто би се иначе девојкама давао мираз!</p> |
| се последње сцене у сну и згрози се.{S} Не, неће она у то друштво! </p> <pb n="39" /> <p>Она мо |
| а идем, јер треба наћи посла и стан.{S} Не могу ваљда захтевати да ме ти и даље издржаваш.{S} Ч |
| иду кроз свет, високо дижући главу.{S} Не плаше се опасности.{S} А већ два пута пролазе поред |
| е ?{S} Хоћеш ли да ме убијеш !</p> <p>— Не, ни дао Бог!{S} Убити тако красну женицу било би стр |
| , како је обузима вртоглавица.</p> <p>— Не, само то не! цвилела је Јелена у Севићевим рукама. < |
| е избијала из гласа Јелениног.</p> <p>— Не знам, али бих се тако радо удала.</p> <p>И две друга |
| вам, можда мислите, недорасле.</p> <p>— Не, госпођице, за мене овде нема жене.{S} Мени би жена |
| гу половину кад будемо изашли.</p> <p>— Не може, него дај сад половину.</p> <p>— Петре, човече, |
| </p> <p>Јелена уздахну дубоко.</p> <p>— Не спавам, али сневам.</p> <p>— О чему?</p> <p>— О њему |
| задржавајући пружену му руку.</p> <p>— Не знам, нећу моћи, бранила се она.</p> <p>— Дођите, на |
| н.</p> <p>Она му пружи петицу.</p> <p>— Не, више, треба ми много више.{S} За одело.</p> <p>— Па |
| .</p> <p>Она одговори одлучно:</p> <p>— Не, имам још да радим вечерас.{S} Кад смо одлучили да ж |
| ћем...</p> <p>— А зар га знаш?</p> <p>— Не знам га, али га замишљам. </p> <pb n="14" /> <p>— Па |
| живота.</p> <p>— Хоћеш ли још?</p> <p>— Не, хвала, нисам баш ни гладан.{S} Јутрос сам добро дор |
| да да сви спавају.{S} А она не спава, а не спава зато што је тишти општа друштвена несрећа.{S} |
| дите у кварт.</p> <p>— Муж сам ти ја, а не „овај човек“, викао је Севић.</p> <p>— Може, госпоја |
| ве мисле само на тоалете и на провод, а не и да помогну мужу у његовој мучној борби.{S} Па баш |
| два намолила Севића да купе све ново, а не половно у Фишеклији.{S} Чудио се он зашто она хоће с |
| ђемо из протине канцеларије.</p> <p>— А не, дај сад бар половину.</p> <p>Она му даде двадесет д |
| ="117" /> да не може да га гледа, да га не може трпети у својој близини.</p> <p>По неком чудном |
| ве кипело.{S} Једва се уздржавала да га не ухвати за гушу и задави, толико јој је био мрзак.{S} |
| погледе.{S} Била је начисто с тим да га не воли, али јој је ипак било пријатно, и преко дана, к |
| n="60" /> <p>— Та ја га не волим, ја га не волим! бранила се, али би брзо клонула, чинило јој с |
| тргла. </p> <pb n="60" /> <p>— Та ја га не волим, ја га не волим! бранила се, али би брзо клону |
| одбацује их.{S} Онај анархиста, зар га не знаш?</p> <p>Јелена начини гримасу као да не зна о к |
| p> <p>— Мрзе га, мислила је она, јер га не разумеју и завиде му.{S} Али је он, Јова, велики, ве |
| ављао је Севић, јер ја пре свега никога не познајем, <pb n="58" /> а ниједна ме не би ни хтела. |
| је бар неко од њих у Драчу, али никога не нађох.</p> <p>По св. Јовану дође очекивани брод и ук |
| извини што је мислила да је себичан, да не води рачуна о њој.{S} А он, видиш није такав.{S} Мис |
| Јелена одби и изјави <pb n="117" /> да не може да га гледа, да га не може трпети у својој близ |
| а ? не могаде Јелена да се уздржи, а да не упита. </p> <pb n="93" /> <p>Он заусти да каже нешто |
| посаветова да учим што практично, а да не траје дуго.{S} Реших се за зубно лекарство.{S} До кр |
| е већ мислила о њему!{S} И сам увиђа да не иде овако живети и стара се да им буде боље.{S} А жи |
| ана Петар.{S} Газдарица ми је казала да не воли жене у кући, а овде нисмо ни комотни.</p> <p>Ст |
| м Јелена се за неколико дана отимала да не оде у уредништво.{S} Она није волела Севића, нимало, |
| идем, одговори Мица одлучно, решена да не изађе, и из саме лењости, из блаженства које јој је |
| као замахнут нож.</p> <p>Осећала је да не може дуго да издржи овакву ситуацију.{S} Преклињала |
| евљевој.{S} Али је ћутала, бојећи се да не изгледа глупа у очима тако паметна човека.</p> <p>— |
| у улицу. <pb n="87" /> Чинило јој се да не би могла да издржи сусрет са њима, не би знала шта д |
| им погледима и идејама.{S} Мица рече да не зна, али ће упитати брата, који се о Јови не изражав |
| ротепа отац, с муком се уздржавајући да не зајеца.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Ја нисам могла н |
| није тако васпитано.</p> <p>— Значи да не познајете наше женскиње кад тако говорите.{S} Има и |
| аш?</p> <p>Јелена начини гримасу као да не зна о коме то Мица говори.</p> <p>— Та знаш га; уост |
| <pb n="12" /> <p>— Шта се чиниш као да не знаш?{S} Плетеш венац и говориш чаролије, гаташ хоће |
| ремоније око венчања.{S} А у случају да не пристају једно уз друго, није им тешко растати се.</ |
| у жену, чији је живот он разорио, можда не хотимично.{S} Изгледало је да је и самом њему јасно |
| е забрањено женити се!{S} Зашто се онда не би избацила та глупа такса, тај груби новац, који са |
| ем да има, одговори Јелена.</p> <p>— Ја не познајем ниједну, настави Севић скоро тужно, а тако |
| пута ?</p> <p>— Па добро, ако му се ја не склањам с пута друге му се склањају, па их опет <pb |
| > <p>Павић, који се бојао да штампарија не оде на покриће кривичних трошкова, стави забрану за |
| b n="56" /> мислим да нема ниједне која не одбацује и помисао да у браку, место благостања, нађ |
| а да се понаша као муж, према жени која не само да сама себе издржава, већ је помагала и њега у |
| вић удараше бесомучно у врата.{S} Хтела не хтела, пусти га унутра, само да јој се не скупља све |
| .{S} Стид ју је било да се она, ни сама не зна како, некада просто напросто подала томе човеку, |
| од среће.{S} Ну, то сам учинила ни сама не знам како.{S} Девојке имају часова кад не умеју да м |
| ити је само, и онда она по два-три дана не би долазила у трпезарију; у кујни би, стојећи, испил |
| јој извуче који грош.{S} Ако му Јелена не би отворила, он би бесомучно лупао у врата.</p> <p>Ј |
| Шта си хтела? упита Мица.</p> <p>Јелена не одговори, а Мица извади из џепа конац и поче да слаж |
| рату да га мало преслиша.</p> <p>Јелена не хтеде више да говори о томе, јер јој је било неприја |
| , и не тражећи јој лека.{S} Али не, она не спава, не спавају ни Севић, ни Дугић, и још можда он |
| ишина, изгледа да сви спавају.{S} А она не спава, а не спава зато што је тишти општа друштвена |
| ом.</p> <p>— Шта ћеш, казуј? питаше она не пуштајући га унутра.</p> <p>— Пусти ме, па ћеш чути. |
| овор овога човека вређао ју је, али она не хтеде да буде груба.</p> <p>— Да се удајем нећу, јер |
| /p> <p>Јелена је осећала да више ни она не може овако, а и испит ју је испуњавао ужасом.{S} Али |
| > <p>Ишли су неко време ћутећи, док она не запита:</p> <p>— Шта си дакле наумио?</p> <p>— Кад с |
| ли очекујући ту замишљану будућност она не наиђе ни на кога ко би је упитао шта жели, а сама ни |
| даље, хватајући је за руку.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— А ја сам само о вама мислио! узда |
| >— А шта је ?{S} Поезија, проза ? упита не осврћући се. </p> <pb n="34" /> <p>— Проза, филозофи |
| нема много света.</p> <p>Јелена, ништа не мислећи, пође за њима.{S} Они су се нешто објашњавал |
| утисак, да ми се срце стегло.{S} Ништа не мислећи притрчах му руци.{S} Он ми је не трже, али с |
| е посао, онда да се плати, јер ја ништа не радим онако, нити сам неки филантроп...</p> <p>— Слу |
| е везују понова, кад их већ иначе ништа не веже.{S} Њему ће бити лакше, јер не мора водити рачу |
| имај милости!{S} Кад ти као човек ништа не зарађујеш, с каквим образом тражиш новаца од мене, ј |
| два сами себе чују.{S} Врло често ништа не говоре, али им очи светле жаром, блистају младалачки |
| и си данас у подне показао да нас ништа не веже, већ да свако има свој пут.{S} Врло добро си уч |
| кад, годинама вуку.{S} А док се парница не сврши, колико ће јој пута још Севић доћи и церећи се |
| ори Севић хладно.{S} Шта би радила, кад не би кувала ?{S} Шта знаш друго? </p> <pb n="78" /> <p |
| знам како.{S} Девојке имају часова кад не умеју да мисле, кад су само крв и осећај, хладнокрвн |
| глупости.{S} Ето и на Калемегдану никад не шета главним стазама, већ увек најспореднијим, увек |
| илике у земљи и на страни.{S} Јелена је не слушала него гутала Јовина разлагања о разним идејам |
| е мислећи притрчах му руци.{S} Он ми је не трже, али се очевидно колебаше.{S} Најзад ме загрли |
| о они слепци који иду без вођа, ишао је не гледајући ни лево ни десно, никоме се не уклањајући |
| не познајем, <pb n="58" /> а ниједна ме не би ни хтела.{S} Ја сам ружан, а за душу и срце нико |
| што, него ни приближити.{S} Ви за мене не постојите.{S} Сад идите.</p> <p>Севић није чекао да |
| кла на свој начин живота, да ни најмање не желим <pb n="97" /> да га мењам.{S} Ти си данас у по |
| је по њу боље, а можда и по њега, да се не везују понова, кад их већ иначе ништа не веже.{S} Ње |
| и око паса, као хотећи да је чува да се не спотакне.</p> <p>Ишли су најкраћим путем ка Калемегд |
| да је најлакше ако обоје изјавите да се не трпите, да обоје желите развод.{S} На тај начин брже |
| преображаја, јер, видиш, она девојка се не само није наљутила на онога непристојника, већ је, с |
| е гледајући ни лево ни десно, никоме се не уклањајући с пута.{S} Како су три другарице закрчиле |
| ц“ она предложи да се врате и окрете се не обзирући се на њега.{S} Он пође за њом. </p> <pb n=" |
| вом о тешко, гвоздено постоље и више се не маче.{S} Крв из разбијеног потиљка поче да клизи по |
| ог листа као што је „Журнал“.{S} Али се не усуди, знала је да јој другарице не би после дале ми |
| хтела, пусти га унутра, само да јој се не скупља свет.</p> <p>— Шта хоћеш? питала је.</p> <p>— |
| ајући се.</p> <p>— Како хоћете, само се не могу дуго задржавати, јер имам посла код куће.</p> < |
| се не усуди, знала је да јој другарице не би после дале мира.</p> <p>— Хоћете ли на Калемегдан |
| оје лекције, силом се отимајући да више не мисли на уредништво.{S} Али у колико је више дана пр |
| већ она неће друкчије.</p> <p>— Ја више не могу без тебе, говорио је.{S} Хоћу да будеш увек уз |
| <pb n="73" /> не смете ми се никад више не само обраћати ма за што, него ни приближити.{S} Ви з |
| ом ти иди ако ти се иде, само мене више не зови.</p> <p>Није се ишло ни Јелени, али је ипак гор |
| о дубоко ушла у његов живот, да он више не може без ње, да је он све више жели, али да буде њег |
| ене и за тебе да ту везу, која нас више не веже, раскинемо сасвим.{S} Били бисмо обоје слободни |
| ла код Мице.{S} Оде у своју собу, па, и не палећи лампу, леже.</p> <p>Није могла да спава, али |
| n="44" /> <p>— До виђења, госпођице, и не заборавите нас, одговори Севић, који је беше допрати |
| од спава, не осећајући своју несрећу, и не тражећи јој лека.{S} Али не, она не спава, не спавај |
| је дало матери.</p> <p>Онда би отац, и не гледајући децу, сео за сто, јео и пио и пио и јео и |
| удати до идућега Ивањ-дана.</p> <p>— И не мислим на то!{S} А ако ми неко баш и украде венац, т |
| једе, поче да кипи у души.{S} Једе, а и не упита је како је издржала две године оваквог живота. |
| е Јелена.{S} Он је толико озбиљан, да и не мисли на те глупости.{S} Ето и на Калемегдану никад |
| бе . . .</p> <p>Прођоше крај девојака и не погледавши их.{S} Кад већ одмакоше, Јелена позва Миц |
| еље, које су биле тако скромне, а она и не мисли о њему.{S} А он је толико воли, да, осећа, не |
| клањамо се од света, ма да нико ништа и не зна.{S} Све нам се чини да је и најусрдније и најдуб |
| рече, морам брзо кући.</p> <p>Потрча и не водећи рачуна о њему.</p> <p>— Чекај, отпратићу те! |
| {S} А већ два пута пролазе поред мене и не опажајући ме.{S} Они на жене можда никако и не мисле |
| потрчкивао за њим.{S} Прођоше крај ње и не погледавши је.{S} Уђоше у Калемегдан и одмах скренуш |
| госпођице ? упита је он чим је спази и не чекајући да она њега ослови.</p> <p>— Молим, где је |
| , велику и заједничку, села би у угао и не би скидала поглед са свога мужа, готова да скочи чим |
| ајући ме.{S} Они на жене можда никако и не мисле, сматрајући их свакако за слабашна створења, н |
| } Ја сам ружан, а за душу и срце нико и не пита.</p> <p>Јелена је ћутала, не хотећи да растера |
| .</p> <p>— Како би било да свршимо то и не питајући никога?{S} Ја ћу спремити сва потребна доку |
| , у којој свако ради свој посао, тихо и не сметајући другоме.{S} А оно место тога некаква мрачн |
| али не рече ништа, већ оде на вечеру и не позвавши Јелену.{S} Вратио се касно, сав једак не то |
| а имало би жена и у нас, само што их ви не видите или можда нећете да их видите, јер су вам, мо |
| а, али ће упитати брата, који се о Јови не изражава баш најлепше.</p> <p>Сад Мица, која је већ |
| се, каква шетња, данас је дан оних који не могу да шетају других дана.{S} Уосталом и касно је в |
| атима.</p> <p>Он изађе у предсобље, али не оде као што је она мислила, већ, по одласку пацијент |
| ед њих на више, па се онда вратише, али не бејаху срећне да привуку поглед чувених анархиста, б |
| {S} Опет јој беше некако нелагодно, али не непријатно.{S} Тај поглед, мушки и дрзак, поглед кој |
| је ишло много брже.{S} Севић плану, али не рече ништа, већ оде на вечеру и не позвавши Јелену.{ |
| несрећу, и не тражећи јој лека.{S} Али не, она не спава, не спавају ни Севић, ни Дугић, и још |
| ују једна другој да ли удадба смета или не смета довршењу школе.</p> <p>— Па шта би то сметало, |
| сати по подне, па носила какав рад или не.{S} Те посете су јој толико биле прешле у навику, да |
| есно, не знајући да ли да се рукује или не, али немаде храбрости да први пружи руку. </p> <pb n |
| се никада преварили да ли је баш он или не.{S} Псовка и</p> <p>само псовка.{S} Севић се уопште |
| а још колико, па украо нам ко венац или не.{S} Догодине имамо матуру, па после универзитет...{S |
| олицијом. </p> <pb n="115" /> <p>Јелени не остаде ништа друго до да пође, праћена радозналцима. |
| већ код првих реченица.{S} Обрни-осврни не иде.{S} Од подне до вечери превела је, ко зна како, |
| а некаквим новим романом.</p> <p>— А ти не мислиш да излазиш? упита Јелена.</p> <p>— Куда бих?{ |
| ло добро да се ни ја ни ти нећемо удати не само ове године, него ко зна још колико, па украо на |
| јући расплаканога малишана.</p> <p>Мати не одговори ништа, али и она некако расејано махаше гла |
| ојим несташлуком.{S} Ниједној другарици не даваше мира.{S} Притрчи тек другарици и свали је у т |
| и Јелену.{S} Вратио се касно, сав једак не толико због неспособности Јеленине за рад, већ због |
| метила да би у таквоме браку, ако човек не би имао високо развијену свест о дужностима, жена, н |
| о је.{S} Повлађиваћу укусу публике, док не станем на чврсте ноге.{S} Доносићу дописе и из најма |
| олико будем имала мираза биће доста док не станемо чврсто на ноге.{S} Не разумем зашто би се ин |
| е човек те да је се клони, бар само док не сврши са испитом.{S} Али ју је он уместо одговора, п |
| с којим је био у завади.{S} Њу међутим не упита ни „како си“, ни „шта радиш“.{S} Место свега з |
| itle>“ као сарадник, где је био примљен не због каквих великих способности, већ због тога што ј |
| > или и врло лепа!{S} И као зашто Сањин не би могао волети своју сестру друкчије него што су га |
| жена.{S} Осећала је да његово присуство не може да издржи, да је оно подсећа на нешто што се он |
| а је веже љубав, а који јој је сада био не само равнодушан, већ и терет.</p> <p>У бесаници, ноћ |
| м гласом, као прибојавајући се да је ко не чује.</p> <p>Јелена слушаше оне звучне речи, нове ми |
| id="SRP19200_C1"> <head>I.</head> <p>Ко не зна како је пријатно у пролеће и у лето отићи из Бео |
| .{S} Има и у нас женскиња, које је, ако не онако умно како ви замишљате, а оно бар расположено |
| е Јелена.</p> <p>— Случајно, а што тако не удари кога човека, него само нас девојчиће.{S} Ово ј |
| да ме гура.</p> <p>— А што се и ти мало не склониш с пута ?</p> <p>— Па добро, ако му се ја не |
| оноћи, одговори он.</p> <p>Она га умало не упита где је ноћио, не за то што јој је било криво д |
| сти је да ће јој Павић дати посла, само не на листу, већ на издањима, т. ј. на књигама које је |
| о га, штампаћемо, то је несумњиво, само не сад, већ доцније, зимус, кад је много пријатније чит |
| ни према матери.{S} Али што је учињено не мења се.{S} Ја нећу да она икада зажали на мене да ј |
| Та ја те волим, толико те волим, да то не могу исказати!</p> <p>Јелена је, затворених очију, л |
| ади?{S} Хукала је и плакала, али јој то не поможе.</p> <p>Како би било да се обрати оцу!</p> <p |
| узима вртоглавица.</p> <p>— Не, само то не! цвилела је Јелена у Севићевим рукама. </p> <pb n="6 |
| о удаји, и то још за Севића, и нарочито не сад, на два месеца пред свршетак гимназије.</p> <p>— |
| скоро као увреду за себе.</p> <p>— Што не пази како иде, него ми одвали раме, и девојка метну |
| } Разговараћемо доцније.</p> <p>— А што не бисмо одмах разговарали? изазиваше Јелена.</p> <p>— |
| о да је од оца што друго и чуо, као што не би знао да каже да ли га је икада видео трезна или п |
| нда кад си дошао из Пожаревца.{S} Зашто не бисмо издејствовали о формално раскидање брака...</p |
| као скамењена.{S} Пара није имала, бар не толико.{S} Имала је да отплаћује намештај и материја |
| S} Не би то <pb n="94" /> њој било, бар не више сада, пријатно, и она би се понашала као према |
| имала ни воље ни времена за шетњу, бар не онолико као раније.{S} Са мужем би једва једном у не |
| , па смо и живели свако за себе.{S} Зар не би било боље и за мене и за тебе да ту везу, која на |
| раћајући се Јелени, упита:</p> <p>— Зар не би било пријатније да изађемо, па ћемо разговарати ш |
| шта не веже.{S} Њему ће бити лакше, јер не мора водити рачуна о њој, а њој ће бити поможено, је |
| да закључи такав брак, који се код нас не би уопште сматрао <pb n="55" /> као брак.{S} Па онда |
| су позвани обоје „на мирење.“ Али Севић не хтеде никако да дође.{S} Најзад га некако добавише п |
| ом да се састане са Севићем, читаву ноћ не би имала мира.</p> <p>У то дође и пролеће, дивно и м |
| га слушају, нико се у његову присуству не усуђује ни да проговори.</p> <p>— Па то личи на оног |
| </p> <p>Дете, познавајући оца, никад му не би само предало боцу, већ би је дало матери.</p> <p> |
| ала да се говори. </p> <pb n="75" /> <p>Не би се могло рећи да Севић није био нежан и пажљив пр |
| се обе и у томе их затече отац.</p> <p>Не рече јој ништа, само јој прочита Севићеву признаницу |
| Севићем за то, што га је овај хвалио до небеса и преувеличавао сваку његову реч, сваки гест.{S} |
| , већ радије прашта и кажњавање оставља небеском судији.{S} И сад тек поче пакао за Јелену.</p> |
| амо близу Новога Гробља.{S} Жена и деца неби се никада преварили да ли је баш он или не.{S} Псо |
| г писања.{S} Дугић му одговори да је он неблагодаран, кад се тако понаша према њему, који му је |
| умела да одговори.</p> <p>Загледа се у небо.{S} Виде милионе звезда како мирно светлуцају, час |
| т <pb n="46" /> очепи.{S} Није, него је неваспитан и дрзак.{S} И другарица наброја више случаје |
| роја више случајева, да се Јова показао неваспитан.</p> <p>— То није могуће, бранила га је Јеле |
| ја да кувам? упита Јелена бојажљиво и с неверицом.</p> <p>— Па ваљда нећу ја! одговори Севић хл |
| песници у тим годинама, које брзо оду у неврат!</p> <p>У очи Ивањ-дана једна група младих девој |
| </p> <p>Стан брзо нађоше, собу и кујну, негде на Врачару.{S} Купише и ствари.{S} Јелена је једв |
| м наградом.</p> <p>Са Дугићем се познао негде у иностранству, бар се тако мислило, ако се о том |
| чајно, а што тако не удари кога човека, него само нас девојчиће.{S} Ово је ваљда десети пут да |
| да се и кад-тад ослободим тога човека, него да будем везана за њега до краја свога или његовог |
| за себе.</p> <p>— Што не пази како иде, него ми одвали раме, и девојка метну руку на горњи део |
| ну кад будемо изашли.</p> <p>— Не може, него дај сад половину.</p> <p>— Петре, човече, та имај |
| а их опет <pb n="46" /> очепи.{S} Није, него је неваспитан и дрзак.{S} И другарица наброја више |
| ни ти нећемо удати не само ове године, него ко зна још колико, па украо нам ко венац или не.{S |
| } Има ли муштерија?</p> <p>— Остави се, него да разговарамо озбиљно.</p> <p>Он седе.</p> <p>— В |
| тури.{S} Није јој остајало ништа друго, него да тражи развод брака.{S} Нема сумње да ће га и до |
| никад више не само обраћати ма за што, него ни приближити.{S} Ви за мене не постојите.{S} Сад |
| <p>— Куд сви, ту и ми! уздахну отац.{S} Него да видимо како ћемо се сместити.</p> <p>Била је то |
| оказа како би све то изврнула.</p> <p>— Него, хајде, остави књигу, па се спремај да изађемо, на |
| „<title>В. Журнала</title>“, ревноснија него да су је плаћали.{S} С муком је код куће преводила |
| је првога тромесечја имала више двојака него свих осталих оцена.{S} Отац се љутио и грдио, мати |
| љи и на страни.{S} Јелена је не слушала него гутала Јовина разлагања о разним идејама, о женско |
| високој планини, не, није била планина него рушевине.{S} Гле, није сама, нешто као да се миче |
| се и на његов начин говора — више ачења него озбиљности.</p> <p>Севић је био син једнога таљига |
| свога или његовог живота.{S} Боље икад него никад!</p> <p>— Готово имаш право, рече отац разми |
| е би могао волети своју сестру друкчије него што су га учили.{S} Она је била лепа девојка, пред |
| м.{S} А и ти изгледаш добро, много боље него раније.{S} При последњим речима поглед му се устав |
| ак у кућу личио је пре на стропоштавање него на улазак домаћина.{S} Одмах би бацио на сто динар |
| нога узраста.{S} Од ранога пролећа, пре него што је дрвеће и најавило пупољке лишћа, па све до |
| <p>Стигла је кући сва задувана.{S} Пре него што је мати и могла да је упита где је била досада |
| , удала, поче опет Јелена.</p> <p>— Пре него што свршиш школу?</p> <p>— Школу бих могла свршити |
| учали су оно што је Јелена справила пре него што је отишла у канцеларију.</p> <p>Јелени, гледај |
| та по подне.{S} Половину ћу ти дати пре него што уђемо проти, а другу половину кад будемо изашл |
| >Зараде је било, не много, али тек више него раније.{S} И Севић поче да се заноси, да <pb n="82 |
| читајући.{S} Његове способности су више него у осталих људи.{S} Кад затворим очи, чини ми се да |
| уче је.</p> <p>Ваздух на улици, свежији него у радионици, запахну је у лице.{S} Била је као у б |
| је много пријатније читати такве ствари него лети.{S} А шта сте нам сад донели?</p> <p>После он |
| Дугићем.</p> <p>— Па зар ти је он пречи него жена ? не могаде Јелена да се уздржи, а да не упит |
| ично познанство учинити друкчији утисак него књиге.{S} Али се прилика није указивала.{S} Виђала |
| љи.{S} Веруј ми да те ја сад више ценим него пре, јер те је животна борба прекалила...</p> <p>— |
| S} Као да га и сад гледам: пре одвратан него симпатичан.{S} Али ја сам скупо платила своју лудо |
| ила лепша, нити сам те икада више волео него сада.{S} Ужелео сам те се.</p> <p>Она премишљаше ш |
| на и брањена, друкчије посматрају живот него њихови родитељи, јер им родитељи, колико могу, не |
| То „приде“ врло често има већу вредност него и сама девојка.{S} Жена у браку није равноправна, |
| , била сам од користи, јер га је ваљало неговати.{S} Он је одмах био одређен на службу у самом |
| Јелена брзо седе. </p> <pb n="16" /> <p>Недалеко од њих, стазом, ишла су двојица младих људи.{S |
| После колебања од читаве <pb n="88" /> недеље дана потражи Дугића и рече му шта би хтела.{S} О |
| тамо, она, којој је требало читаве две недеље да којекако напише ко зна шта, и то да се појави |
| о раније.{S} Са мужем би једва једном у недељи изашла куда, јер је он сад био врло заузет.{S} Ч |
| ма био нешто врло велико.</p> <p>Читаву недељу дана није се усуђивала да пође у уредништво, упр |
| а их видите, јер су вам, можда мислите, недорасле.</p> <p>— Не, госпођице, за мене овде нема же |
| линолеуму.</p> <p>Јелена осети како јој недостаје ваздуха, како се гуши.{S} Хтеде да виче, али |
| p>Не би се могло рећи да Севић није био нежан и пажљив према својој жени; напротив, он је чинио |
| .</p> <p>— Шта ти је, Јелена? питала је нежно.</p> <p>— Ништа, Мицо, али бих се радо удала.</p> |
| да од тога и тога дана почиње издавати независан политички и друштвени лист „<title>Народно пр |
| лити о испиту зрелости.{S} Ипак је била незадовољна, не знајући ни сама зашто, али осећајући да |
| очајну.{S} Видев у чему је ствар, набра незадовољно обрве.</p> <p>— Што си тражила посла, кад н |
| елена поче да бежи од школе, у којој је незадовољство према њој бивало све веће.{S} Она није ни |
| ја онај човек који је на себе примио ту незахвалну улогу да те уведе <pb n="113" /> у живот, да |
| екујући некога.{S} У ствари било јој је незгодно да иде <pb n="23" /> сама.{S} Радним даном ишл |
| та на просвету, одржава народ у мраку и незнању.{S} У допису из једне вароши говорило се о једн |
| ницу Томе Јовановића и ту је Јелена, за незнатне новце, добила сва дела Јовина, почев од „Анарх |
| све задатке.{S} У души је осећала неку неисказану лакоћу, као неко блаженство.</p> </div> <pb |
| е и да нешто дотури и мужу.{S} Али њено неискуство у пословима одби муштерије. </p> <pb n="85" |
| Јелена засити.{S} Читав дан био јој је неиспуњен и она зажеле да и она што ради.{S} Севић као |
| ј да је боли глава и да ће кући.{S} Она нека продужи са другарицама.</p> <p>Мица, свикнута већ |
| био изречен на твоју штету.</p> <p>— Па нека буде и на моју штету!{S} Сита сам брака.</p> <p>Ст |
| ва.</p> <p>Осећала је како је подухвата нека ватра, као да јој по жилама потекоше пламенови мес |
| ој мучној борби.{S} Па баш и да се нађе нека, да ли би се одважила да пође за човека мојих убеђ |
| аменови место крви.{S} Телом јој бујаше нека непојмљива снага, распињаше је неки бес.{S} Собни |
| удно осећање, како јој кроз тело струји нека слатка топлина, као да јој се груди подигоше у вис |
| ацује разне непристојности.{S} Уосталом нека ради са служавкама шта хоће, а ја ћу рећи брату да |
| Немој тако, Јелена!{S} Сети се да си ме некад волела, сети се како смо се узели.{S} Помисли сам |
| је било да се она, ни сама не зна како, некада просто напросто подала томе човеку, не из љубави |
| да настави живот са човеком, за кога је некада мислила да је веже љубав, а који јој је сада био |
| ије могла ништа разабрати.{S} Појави се некакав дебељко, који није био црн као остали.{S} Необр |
| сметајући другоме.{S} А оно место тога некаква мрачна пећина, у којој се чују и онако гадне ре |
| а, знао је да бирократизам све увлачи у некакве форме, не хајући за вапаје душе.</p> <p>— Ићи ћ |
| S} Затече је раскомоћену, на дивану, са некаквим новим романом.</p> <p>— А ти не мислиш да изла |
| рала за нешто високо, нешто узорито, за некакво гнездо културе и просвећености.{S} Из тога гнез |
| огромне пожаре.{S} Одједном се виде на некаквој високој планини, не, није била планина него ру |
| ћ не хтеде никако да дође.{S} Најзад га некако добавише преко полиције.{S} Он изјави свештенику |
| itle>“.</p> <p>Те вечери Јелена је била некако радосна и задовољна сама собом.{S} Чинило јој се |
| p> <p>Мати не одговори ништа, али и она некако расејано махаше главом. </p> </div> <pb n="48" / |
| говори дебељко, гледајући младе девојке некако извивши врат.{S} Да немате какав оглас?{S} Онда |
| дала око главе.{S} Само су јој очи биле некако упадљиве.{S} Крупније, црне као угљен, одавале с |
| са којим адвокатом, па да гледамо да те некако спасемо тога мужа.</p> <p>Пред вече стари Ђорђев |
| као да су је свлачили.{S} Опет јој беше некако нелагодно, али не непријатно.{S} Тај поглед, муш |
| е бројева“.{S} Читала је то Јелена, али некако тешко и с муком.{S} Није ту било јасности и лако |
| врата лепршава уметничка машна, одевен некако немарно али отмено, мушка држања.{S} Глас му је |
| , хвала вам, Јелена, хвала! викну Севић некако пригушено и за час је Јелена била у његовим рука |
| дајући нешто око машине и пруживши руку некако иза себе.</p> <p>Јелена му утури рукопис у руку. |
| а од другарица неке су јој завиделе, а неке је се клониле.</p> <p>Једном Јелена баш да уђе у у |
| наставнице су се чудиле, а од другарица неке су јој завиделе, а неке је се клониле.</p> <p>Једн |
| ала“.</p> <p>Севић је био сам, читао је неке коректуре. </p> <pb n="63" /> <p>— Седите, молим в |
| ој у глави није ништа остајало.{S} Поче неке, по своме мишљењу интересантније ставове да учи и |
| ао упутства како и шта да ради.{S} Доби неке ситне послове и успе да плати раднике и да нешто д |
| ти.{S} Забављајте се, рече јој и дотури неке илустрације.</p> <p>Севић је радио до у сумрак.{S} |
| аше нека непојмљива снага, распињаше је неки бес.{S} Собни ваздух гушио ју је.{S} Стаде крај от |
| , јер ја ништа не радим онако, нити сам неки филантроп...</p> <p>— Слушај, Петре, прекиде га Је |
| ог Журнала</title>“.{S} Кажу да је и он неки паметан човек, и он је анархиста.{S} Почео је од с |
| {S} Чинило јој се да јој је са душе пао неки огроман терет. </p> </div> <pb n="99" /> <div type |
| цицана кошуља.</p> <p>— Биће да је ово неки надзорник, помисли Јелена и приђе му.</p> <p>— Шта |
| е веће.{S} Она није ништа радила.{S} По неки пут би са ужасом помислила на испит зрелости, који |
| их и женских.{S} Женскиње је стајало на неким узвишењима, крај машина, и убацивало хартију.{S} |
| орио.{S} Кад се вратио у Београд, после неких десетак година, био је већ зрео човек, дуге косе, |
| е, та мушка рука.</p> <p>Јелена се сети неких својих снова.</p> <p>Осећала је како је подухвата |
| ли немам речник, па сам се задржала око неких речи.</p> <p>— Ако је само то, идем одмах по речн |
| по постељи.{S} Сањала је нешто страшно, неко крхање и рушење, огромне пожаре.{S} Одједном се ви |
| је претила.{S} У то зазвони звонце.{S} Неко је дошао.{S} Она отвори врата и виде пацијента, пр |
| у његовим рукама било тако пријатно.{S} Неко дотле непознато осећање испуњавало ју је и она је |
| азијама.{S} Осећала се као у вртлогу, а неко миље прожимало ју је од пете до перчина.{S} У ушим |
| је, изгледало је, довела у ред, бар за неко време.{S} Није више одлазио <pb n="51" /> тако ран |
| у у лице.{S} Осећала је како је обузима неко чудно осећање, како јој кроз тело струји нека слат |
| стидна трговина.{S} Девојка чека да је неко запроси, па и ту игра улогу родитељски пристанак.{ |
| случај сачувао најгорега.{S} Наишао би неко и Севић би одмах седао на пристојно одстојање.</p> |
| нац, то су или ђаци, из несташлука, или неко ко је био лењ да оплете себи венац.{S} Знаш врло д |
| /p> <p>— И не мислим на то!{S} А ако ми неко баш и украде венац, то су или ђаци, из несташлука, |
| нако ласкаве похвале Јелена чисто осети неко сажаљење према мршавоме преводу који је сад донела |
| је осећала неку неисказану лакоћу, као неко блаженство.</p> </div> <pb n="40" /> <div type="ch |
| дице.{S} Идеалан је брак од прилике као неко удружење, у коме сви чланови имају подједнаке дужн |
| на лица, храпава гласа, на себи је имао неко овештало одело, без <pb n="33" /> прсника, на груд |
| м овај само дигне очи.{S} Отац би седео неко време, па би легао и он, разбацавши делове одеће п |
| а, <pb n="102" /> надајући се да је бар неко од њих у Драчу, али никога не нађох.</p> <p>По св. |
| тек да одморимо ноге.</p> <p>Седели су неко време ћутећи.{S} Јелена је осећала да је он посмат |
| ла га се. </p> <pb n="95" /> <p>Ишли су неко време ћутећи, док она не запита:</p> <p>— Шта си д |
| p> <pb n="35" /> <p>Мица и Јелена иђаху неко време ћутећи, па се растадоше и свака оде својој к |
| ловање, уздахну из дубине груди.</p> <p>Неко време ћутаху обе.</p> <p>— Ја бих се, Бога ми, уда |
| е учествовао у атентату на цара, или на неког великог кнеза, па је побегао овамо.{S} Виђала си |
| ла само по имену.</p> <p>Најзад чу вику неког храпавог гласа, који је, свакако, нешто наређивао |
| ожавам.{S} А и ти ваљда ниси тамо нашла некога, па би сад хтела да се удаш за њега?</p> <p>Јеле |
| емегдан.{S} Застаде мало, као очекујући некога.{S} У ствари било јој је незгодно да иде <pb n=" |
| о паса, онако као што чинимо кад хоћемо некога да пропустимо испред себе.</p> <p>Јелена тек сад |
| та познато по новинарским чланцима и по неколиким књижицама филозофске садржине, по анархистичн |
| евић оде на издржавање казне, осуђен по неколиким кривицама, а доста кривица имало је тек да се |
| жена, ма и за тренутак, буде срећна!{S} Неколико љубазних речи могу у њој да изгладе успомене н |
| не.{S} Јелена пође у VIII разред.{S} За неколико месеци ваљало је полагати испит зрелости.</p> |
| .</head> <p>С тешком муком Јелена се за неколико дана отимала да не оде у уредништво.{S} Она ни |
| селу, преко.</p> <p>Јелена се колебала неколико дана, ломила се.{S} Страх је осећала пред доно |
| >— Па зар нисте могли доћи ма само и на неколико тренутака? испитивао је он.</p> <p>— Било ми ј |
| а филозофију, идеју о Богу.{S} Прелиста неколико брошурица о истоме питању, преписа читаве став |
| 9200_C4"> <head>IV.</head> <p>Прошло је неколико дана.{S} Јелена је марљиво учила своје лекције |
| ало по ракију.{S} Док би се дете, после неколико минута, вратило, отац би питао по десетак пута |
| и подигао.{S} Наљути се и оде.{S} После неколико дана Севић оде на издржавање казне, осуђен по |
| .</p> <p>И он уздахну и ућута, да после неколико корака настави.</p> <p>— Павић ми је дао моје |
| х по речнике.</p> <p>И оде, да се после неколико минута врати са потребним јој речницима.{S} Ал |
| че да ће разговарати са Павићем и после неколико дана извести је да ће јој Павић дати посла, са |
| у велику, гвоздену капију.</p> <p>После неколико корака уђоше у једну полумрачну просторију.{S} |
| упита он ужурбано.</p> <p>— Ја сам пре неколико дана предала уреднику г. Павићу један свој рук |
| се пакете хартије или доносе.{S} Виде и неколико девојчица, које су својим прстићима хитро сави |
| о лако, да сам знао где си, да сам имао неколико твојих редака који би ме храбрили.{S} У животу |
| е најзад Севић, зашто вас није било ово неколико дана?</p> <p>— Па казала сам вам већ, имала са |
| пао полицији у руке.{S} Тражимо га већ неколико дана, али безуспешно.{S} Он је оптужен по § 85 |
| пространа и светла.{S} Замишљала је ту неколико столова, дуж зидова полице са књигама, по стол |
| Јове Дугића, госпође Јелене Севић и још неколицине угледних новинара, који су потписали своје р |
| рање и витлао суво лишће.</p> <p>Као по неком прећутном споразуму, Јелена и Севић одмах седоше |
| може трпети у својој близини.</p> <p>По неком чудном бирократском пропису ваљало је ићи „на мир |
| окумента за обоје, па ћемо се венчати у некоме селу, преко.</p> <p>Јелена се колебала неколико |
| ла је све задатке.{S} У души је осећала неку неисказану лакоћу, као неко блаженство.</p> </div> |
| епорођају друштва.{S} Осећала је у себи неку чудну снагу, а у исто време и потребу да ту снагу |
| он учинити нешто велико, да ће извести неку велику друштвену реформу, па је ваљда хтео да се и |
| нешто пуче.{S} То је уредник исправљао неку погрешку машинског ученика.</p> <p>— Свирепости по |
| фразу понављао је.{S} Јелена се осећала нелагодно под тим погледом и крв јој јурну у лице.{S} О |
| су је свлачили.{S} Опет јој беше некако нелагодно, али не непријатно.{S} Тај поглед, мушки и др |
| /p> <p>— А, тако!{S} О томе се, мислим, нема много разговарати.{S} Ја сам већ тако навикла на с |
| дућности, а и о њој самој али, сиромах, нема времена да га проводи с њом.{S} А она шта је већ м |
| а друго, него да тражи развод брака.{S} Нема сумње да ће га и добити, али кад ?{S} Знала је как |
| ге, читави рисови хартије за писање.{S} Нема тишина, само се чује, једва, како пера клизе по гл |
| и у црно завио.{S} Сад ће бити суђен, а нема сумње да ће бити и осуђен.{S} Неће више имати прил |
| ање и милујући је.</p> <p>— Али од тога нема ништа, настављао је Севић, јер ја пре свега никога |
| г женскиња, али <pb n="56" /> мислим да нема ниједне која не одбацује и помисао да у браку, мес |
| згледало је да је и самом њему јасно да нема права да се понаша као муж, према жени која не сам |
| изнаницу на обе суме и изјаву да Јелена нема ништа више да тражи.{S} Изволите за онај сто и пиш |
| зјави, да он тебе воли, да противу тебе нема ништа, да он хоће да настави живот у заједници.{S} |
| е.</p> <p>— Не, госпођице, за мене овде нема жене.{S} Мени би жена била другарица, помоћник у с |
| дан и одмах скренуше десно, стазама где нема много света.</p> <p>Јелена, ништа не мислећи, пође |
| илаца.{S} Чинило јој се да то пре подне нема краја.{S} Једва дочека подне и оде оцу.</p> <p>Кад |
| о је Петар Севић, интимус Јовин, који и нема других пријатеља.{S} Он је сарадник „<title>Велико |
| а кад је ишао, изгледало је да на обући нема потпетица.</p> <p>Јелени скоро застаде дах.{S} Сет |
| е јединке без обзира на пол — зар човек нема права да бира себи друга према своме инстинкту?{S} |
| чудио се и жао му је било што је никако нема.</p> <p>— Имала сам много посла у школи и код куће |
| нежеве Погибије, где има стаза и где их нема, свуда групице или парови младих људи.{S} Иду пола |
| е лево, у администрацију.</p> <p>Јелена немаде кад да што помисли, али осети дубоко разочарење. |
| знајући да ли да се рукује или не, али немаде храбрости да први пружи руку. </p> <pb n="72" /> |
| рала буду лишене живота само зато, што, немајући мираза, не могу да се удаду.{S} То је неправо. |
| о раскидање брака...</p> <p>— А, не!{S} Немам намеру да се по други пут женим, кад ми је жива ж |
| а стида.</p> <p>— Немам, разумеш ли!{S} Немам!{S} Хајд’ сад, па дођи сутра.</p> <p>Али се није |
| тражио је он без икаква стида.</p> <p>— Немам, разумеш ли!{S} Немам!{S} Хајд’ сад, па дођи сутр |
| тек почети.{S} Ти имаш диван стан, а ја немам ни где да легнем.{S} Па кад ме неће венчана жена |
| <p>— Па ја могу и брже да преводим, али немам речник, па сам се задржала око неких речи.</p> <p |
| лепршава уметничка машна, одевен некако немарно али отмено, мушка држања.{S} Глас му је звонак, |
| ладе девојке некако извивши врат.{S} Да немате какав оглас?{S} Онда идите лево, у администрациј |
| било лако као што је замишљала, јер је немачки језик имао за њу још увек својих тајни.{S} Али |
| n="52" /> са извесним знањем рускога и немачког језика.{S} Ступи одмах у „<title>В. Журнал</ti |
| За ту библиотеку треба преводити само с немачког, а плаћаће се четрдесет динара од табака.{S} Ј |
| ена заседе и преведе, с тешком муком, с немачкога једну причицу, кратку и просту.{S} Сутрадан о |
| ти имаш новаца.{S} Да ја имам, а да ти немаш, ја бих купио теби.</p> <p>— Напоље, одмах, или ћ |
| на, натоварена децом, била на милости и немилости мужевљевој.{S} Али је ћутала, бојећи се да не |
| Како се груди бурно надимају, како срце немирно игра у својој тескобној тамници, како смо сви п |
| а? испитивао је он.</p> <p>— Било ми је немогуће.</p> <p>— А да ли сте бар помислили који пут н |
| <p>— Морам кући, рече Јелена.</p> <p>— Немој још, остани још само мало, преклињао ју је Севић. |
| викну Јелена.{S} Радије у смрт</p> <p>— Немој тако, Јелена!{S} Сети се да си ме некад волела, с |
| ић.{S} Која би и пошла за нас?</p> <p>— Немојте тако говорити.{S} И за вас и за г. Дугића имало |
| "43" /> <p>— Дивно, госпођице, само нас немојте напуштати.{S} Ја већ рачунам на вашу помоћ.</p> |
| ак, наводећи да је неправедан по жену и неморалан по читаво човечанство.{S} Данашњи брак није у |
| , али ју је он држао чврсто, да је била немоћна и да мрдне.{S} Он ју је стезао на своје груди с |
| ејава, а ова се, заценивши се од смеха, немоћно брани.{S} И тако са сваком редом.</p> <p>Није б |
| се игра са малим братићем.{S} Малишан, ненавикнут на милошту своје велике сестре, радо је прис |
| госпођице, да вас познам.{S} Рад ми се необично свидео.{S} Чак сам га показао и своме пријатељ |
| } Остарео, у овешталу оделу, погрбљен и необријан, учинио је на ме страшан утисак, да ми се срц |
| бељко, који није био црн као остали.{S} Необријана лица, храпава гласа, на себи је имао неко ов |
| ина, и убацивало хартију.{S} Виде људе, необријане и црне од штампарског црнила, како иду измеђ |
| јер јој је било непријатно да слуша те неоправдане нападе.{S} Опрости се и оде кући.</p> <p>Се |
| овору били су дошли пред Калемегдан.{S} Неосветљен, разголићен, чинило се као да спава.</p> <p> |
| горопади ако би <pb n="71" /> била која неповољна.{S} Кривио је себе нарочито због тога, што на |
| у канцеларији још два господина, Севићу непознатих.</p> <p>Дочекаше га стојећи, озбиљно.{S} Сев |
| укама било тако пријатно.{S} Неко дотле непознато осећање испуњавало ју је и она је малаксавала |
| да је у Севићевом загрљају, а оно дотле непознато осећање поново би ју обузимало, дрхтала би од |
| одмарају.{S} Севић је у себи проклињао непознатога, коме је пало на памет да се баш сад шета п |
| ви место крви.{S} Телом јој бујаше нека непојмљива снага, распињаше је неки бес.{S} Собни вазду |
| p>Како је живот друкчији кад га осећамо непосредно, кад га гледамо својим очима.{S} Деца у роди |
| аса по подне.{S} Присуство ваше супруге непотребно је.“</p> <p>Севић дође у означено време.{S} |
| поче да чита, али јој се учини огромна неправда што мора да учи ове глупе и сувопарне предмете |
| је нападао данашњи брак, наводећи да је неправедан по жену и неморалан по читаво човечанство.{S |
| и мираза, не могу да се удаду.{S} То је неправо.{S} Мушкарац има права да бира, а женска чека и |
| се и оде кући.</p> <p>Севићев поглед је непрестано осећала на себи.{S} Миље јој је струјало кро |
| пете до перчина.{S} У ушима су јој још непрестано биле речи Севићеве.{S} Па се сети Севићевих |
| увек палио и сажизао, али јој није био непријатан.{S} Навикла се и на његов начин говора — виш |
| , поглед који ју је палио, није јој био непријатан, али навика да такве погледе сматра непристо |
| и здрав разум изгледају им као највећи непријатељи.{S} И ја сам имала таквих часова, мислила с |
| S} Послуга се понашала према нама скоро непријатељски, пљачкајући нас и за најмању услугу. </p> |
| pb n="101" /> у заједници, ухапсише као непријатељског шпијуна.{S} Није ми га било жао, далеко |
| Опет јој беше некако нелагодно, али не непријатно.{S} Тај поглед, мушки и дрзак, поглед који ј |
| на пристаде без речи, ма да јој је било непријатно да је свет види с њим.{S} Био јој је одврата |
| више да говори о томе, јер јој је било непријатно да слуша те неоправдане нападе.{S} Опрости с |
| ad> <p>Кад нам се у животу догоди нешто непријатно, нама се чини да смо ми најнесрећнији на све |
| е узме у заштиту од мужа, који јој чини неприлике и уцењује је.</p> <p>— Госпођо, рече јој чино |
| војка се не само није наљутила на онога непристојника, већ је, судећи по њеноме смеху, била и з |
| ва се закикота и баци се ногом да удари непристојника.{S} Али и једно и друго били су далеко од |
| тан, али навика да такве погледе сматра непристојним није јој давала да дуго о њему мисли.</p> |
| ра до миле воље и којима добацује разне непристојности.{S} Уосталом нека ради са служавкама шта |
| на њеном рамену.</p> <p>Она га одгурну нервозним покретом, окрећући се од њега.</p> <p>— Де, д |
| рајући их свакако за слабашна створења, неспособна за велики и смели рад, намењена само уживању |
| атио се касно, сав једак не толико због неспособности Јеленине за рад, већ због тога што се обр |
| што је знао и умео, али све то на један неспретан начин, тако да се видело да он то тако хоће, |
| азивши лепу престрашену девојку, устаде неспретно са расклиматане столице.</p> <p>— Ја сам, гос |
| спава зато што је тишти општа друштвена несрећа.{S} Чудно јој је било да читави човечји род спа |
| ена упитала у чему се састоји друштвена несрећа, шта је то она увиђала и шта су управо хтели ти |
| авића није више било, али како у свакој несрећи има и среће, имала сам доста слободна времена и |
| и човечји род спава, не осећајући своју несрећу, и не тражећи јој лека.{S} Али не, она не спава |
| баш и украде венац, то су или ђаци, из несташлука, или неко ко је био лењ да оплете себи венац |
| </p> <p>Једна међу њима одвајаше својим несташлуком.{S} Ниједној другарици не даваше мира.{S} П |
| ила да пође за човека мојих убеђења?{S} Несумњиво је да и овде има врло умног женскиња, али <pb |
| чину духа и јаку моћ опажања.{S} Рад је несумњиво добар, или је бар писац пошао добрим путем. < |
| > <p>— Штампаћемо га, штампаћемо, то је несумњиво, само не сад, већ доцније, зимус, кад је мног |
| оследње сцене у сну и згрози се.{S} Не, неће она у то друштво! </p> <pb n="39" /> <p>Она мора у |
| н, а нема сумње да ће бити и осуђен.{S} Неће више имати прилику да вам досади.{S} Ви можете ићи |
| >Стари Ђорђевић махаше главом.</p> <p>— Неће ваљда ни та парница вечито трајати, настави Јелена |
| ит зрелости.{S} Јасно јој је било да га неће положити, да уопште неће ни доћи до њега, јер сем |
| тио из рата, измучен и исцеђен, госпођа неће ни да га види.{S} Док смо се ми мучили за отаџбину |
| у кад је већ такав обичај и кад већ она неће друкчије.</p> <p>— Ја више не могу без тебе, говор |
| <p>— Шта ради тај магарац ?{S} Ваљда је неће тек сад пећи!</p> <p>Дете, познавајући оца, никад |
| ја немам ни где да легнем.{S} Па кад ме неће венчана жена примити, ко ће?</p> <p>У Јелени је св |
| је било да га неће положити, да уопште неће ни доћи до њега, јер сем двојака није ни имала дру |
| } Али како да се то изведе?{S} Родитељи неће хтети ни да чују о удаји, и то још за Севића, и на |
| Само да ли ће он пристати?</p> <p>— Он неће ни да чује!</p> <p>— У сваком случају покушај да г |
| ц.{S} Знаш врло добро да се ни ја ни ти нећемо удати не само ове године, него ко зна још колико |
| ад је на мене ред да кажем: о прошлости нећемо говорити.{S} Пређи одмах на ствар.</p> <p>— Лепо |
| } Али што је било, било.{S} О прошлости нећемо говорити.{S} Нисмо криви ни ти ни ја што је све |
| ећи да скрене својој кући.</p> <p>— Зар нећемо вечерати заједно? упита он.{S} Буди мој гост.</p |
| нас, само што их ви не видите или можда нећете да их видите, јер су вам, можда мислите, недорас |
| рала је лупа машина.</p> <p>— Та улази, нећеш ваљда вековати овде, рече јој Мица, којој је већ |
| итање „<title>Сањина</title>“.</p> <p>— Нећеш?</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Онда идем сама и више ни |
| другарица.</p> <p>— Увек ти тако, никад нећеш да ми учиниш по вољи.{S} Да сам ти казала да оста |
| Ух, те твоје романчине!{S} Никад их се нећеш заситити.{S} Каква ти је опет та купусара ?</p> < |
| га.</p> <p>— На ручак.</p> <p>— Па зар нећеш ... ?</p> <p>Он ћуташе размишљајући.{S} Очевидно |
| тво своје нове жене.{S} Ова се спочетка нећкала, па се после навикну.{S} За децу настаде тешко |
| ш ме! одговори јој Мица.</p> <p>— Ходи, нећу! увераваше Јелена.</p> <p>Мица настави брати цвеће |
| јући пружену му руку.</p> <p>— Не знам, нећу моћи, бранила се она.</p> <p>— Дођите, на сваки на |
| овако како смо уговорили, <pb n="98" /> нећу да твоје присуство овде ремети моје послове и мој |
| раштања.{S} Мени је све то одвратно.{S} Нећу чак да вам речем ни једне речи прекора.{S} Звао са |
| ту није било станка, наставимо пут.{S} Нећу да ти описујем тегобе тога пута нити језиве призор |
| ам или нико.{S} И онда се још љутиш.{S} Нећу да идем, одговори Мица одлучно, решена да не изађе |
| <p>— Чекај, да се погодимо...</p> <p>— Нећу да се погађам, одмах напоље.</p> <p>— Слушај, дај |
| позва Јелена једну другарицу.</p> <p>— Нећу, скочићеш на мене и повалићеш ме! одговори јој Миц |
| њина</title>“.</p> <p>— Нећеш?</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Онда идем сама и више никад ти нећу ни д |
| " /> <p>— Па зар није доста што ја њега нећу?</p> <p>— Доста је и то, али црква покушава све да |
| ажљиво и с неверицом.</p> <p>— Па ваљда нећу ја! одговори Севић хладно.{S} Шта би радила, кад н |
| S} Али што је учињено не мења се.{S} Ја нећу да она икада зажали на мене да јој нисам дао „њено |
| скинут. </p> <pb n="106" /> <p>— Али ја нећу.{S} Ја имам жену која ми је врло добра, ја сам тоб |
| ли! рече.</p> <p>— Мојој жени?{S} Ја је нећу никада имати, јер се за мене, као ни за Дугића, не |
| је врло добра, ја сам тобом задовољан и нећу да се раздвајам.{S} Тешке године су прошле, сад ће |
| /p> <p>— Онда идем сама и више никад ти нећу ни доћи.</p> <p>Рекавши ово Јелена дохвати свој ше |
| де да буде груба.</p> <p>— Да се удајем нећу, јер у браку с тобом нисам нашла ничега примамљиво |
| а, учинила би она много.{S} Мисли јој и нехотице пређоше на Јову Дугића и његовог трабанта.</p> |
| е.</p> <p>Па би онда он почео причати о нечему што је њега интересовало.</p> <p>Тако је дошла д |
| њу ваздуха.{S} Лице обично, округло, са нечим мушким у цртама.</p> <p>— Е, не могу више! рече и |
| лашена, одмах извукла.{S} Чинило јој се нечувено смело да се појави тамо, она, којој је требало |
| анина него рушевине.{S} Гле, није сама, нешто као да се миче испод њених ногу.{S} Спусти поглед |
| ето га опет.{S} Хоће унутра, има, вели, нешто да јој каже.{S} Она га пусти, али се одмах покаја |
| неког храпавог гласа, који је, свакако, нешто наређивао, али услед лупе машина Јелена није могл |
| , које је она сматрала за нешто високо, нешто узорито, за некакво гнездо културе и просвећеност |
| дочека време за шетњу, после подне.{S} Нешто ју је вукло да изађе.{S} Гушила се у кући.{S} Зам |
| не послове и успе да плати раднике и да нешто дотури и мужу.{S} Али њено неискуство у пословима |
| чу једну крупну псовку, па онда као да нешто пуче.{S} То је уредник исправљао неку погрешку ма |
| о штампаријама, које је она сматрала за нешто високо, нешто узорито, за некакво гнездо културе |
| који је јадиковао.{S} Она је очекивала нешто што је требало тек да дође.{S} Ни пред самом собо |
| не може да издржи, да је оно подсећа на нешто што се она трудила да заборави.{S} И зар сад, кад |
| </p> <pb n="93" /> <p>Он заусти да каже нешто, али се предомисли, махнувши само руком.</p> <p>— |
| гога превртања по постељи.{S} Сањала је нешто страшно, неко крхање и рушење, огромне пожаре.{S} |
| бна толика реклама.</p> <p>— Али ово је нешто ванредно!{S} Слушај само.</p> <p>И Мица поче да ч |
| потребно.{S} А свакога месеца ваљало је нешто новца слати и Севићу.</p> <p>Пошто је успела, пос |
| олико је више дана пролазило, све ју је нешто више вукло да бар оде у уредништво, само да види |
| Севић испаде пред њу.</p> <p>— Боли ме нешто глава, па бих да прошетам.{S} Хајдемо заједно, по |
| А њен муж једва је и гледа.{S} Увек се нешто жури или је забринут о овоме и ономе. </p> <pb n= |
| не мислећи, пође за њима.{S} Они су се нешто објашњавали.</p> <p>— То је по мојем мишљењу виши |
| I.</head> <p>Кад нам се у животу догоди нешто непријатно, нама се чини да смо ми најнесрећнији |
| вога идола, веровао је да ће он учинити нешто велико, да ће извести неку велику друштвену рефор |
| p>— Дајте, затражи уредник, загледајући нешто око машине и пруживши руку некако иза себе.</p> < |
| иће цвеће.</p> <p>— Чини ми се да је он нешто изванредно, поче Јелена, као читајући.{S} Његове |
| тно то што је он посматра, разгледа као нешто што припада њему, држећи своју руку на њеном раме |
| га сарадника, који је у њеним очима био нешто врло велико.</p> <p>Читаву недељу дана није се ус |
| „<title>Сањину</title>.“ То је свакако нешто велико.{S} Мица уосталом рече да је роман веома з |
| и се, умела рећи.{S} Али је у мени било нешто, што ме је гонило.{S} Можда сам хтела да утечем о |
| јој си загорчао живот?</p> <p>— Дај бар нешто сад?{S} Видиш какав сам! тражио је он без икаква |
| и.{S} Њу међутим не упита ни „како си“, ни „шта радиш“.{S} Место свега загледао се само у њена |
| душности.{S} Стид ју је било да се она, ни сама не зна како, некада просто напросто подала томе |
| S} Хоћеш ли да ме убијеш !</p> <p>— Не, ни дао Бог!{S} Убити тако красну женицу било би страшно |
| евић, пошто сте ви сад измирени, ни ви, ни ваша супруга <pb n="73" /> не смете ми се никад више |
| ви Ђорђевић, пошто сте ви сад измирени, ни ви, ни ваша супруга <pb n="73" /> не смете ми се ник |
| не, она не спава, не спавају ни Севић, ни Дугић, и још можда оно мало напредних људи, који су |
| рема Севићу није осећала ништа особито: ни љубави ни одвратности, али у својим мислима, на оној |
| ла нешто што је требало тек да дође.{S} Ни пред самом собом није смела да призна да је једва и |
| ије, а оно нити јој ко рече „добар дан“ ни „збогом“.</p> <p>— Јазбина! помисли, а пред очи јој |
| родата за дугове.{S} Од сестре ни трага ни гласа.{S} Пође и он у свет.{S} Где је био и шта је р |
| ћ тако навикла на свој начин живота, да ни најмање не желим <pb n="97" /> да га мењам.{S} Ти си |
| ше размишљајући.{S} Очевидно је било да ни њега ништа више није везивало за ову жену, чији је ж |
| чинило јој се као мучан сан.{S} Каткада ни сама није могла да верује да се у истини збило оно ш |
| евић махаше главом.</p> <p>— Неће ваљда ни та парница вечито трајати, настави Јелена.{S} Боље м |
| и венац.{S} Знаш врло добро да се ни ја ни ти нећемо удати не само ове године, него ко зна још |
| е није устручавала, није много скривала ни својих телесних дражи, није дакле чудо што ју је он |
| и прања судова.{S} Већ више није имала ни воље ни времена за шетњу, бар не онолико као раније. |
| кивала много, али шта управо није знала ни сама.{S} Место свега добила је у првоме реду то, што |
| а за сутра.</p> <p>Мица више није хтела ни да чује да је прати.</p> <p>— Шта ћеш тамо међу оне |
| па та Јелена Ђорђевићева, али није била ни ружна.{S} Омалена раста, девојка <pb n="11" /> већ п |
| , гутала је све.</p> <p>Није заборавила ни Јову Дугића и његова дела.{S} Мица ју је одвела у ан |
| бежање од среће.{S} Ну, то сам учинила ни сама не знам како.{S} Девојке имају часова кад не ум |
| је био у завади.{S} Њу међутим не упита ни „како си“, ни „шта радиш“.{S} Место свега загледао с |
| Видиш, говорио је усхићено, овако ништа ни довека.{S} А са штампаријом ће ићи боље, више ће се |
| т-осамнаест година.{S} Сукње им ни дуге ни кратке.{S} Звонки смех и кикот.{S} Трчање и скакање, |
| ући ту замишљану будућност она не наиђе ни на кога ко би је упитао шта жели, а сама није знала |
| рице биле су млађе од њега.{S} Не прође ни месец дана од материне смрти, а отац доведе у кућу ј |
| јући се са свим у ту будућност.{S} Није ни осетила како ју је Севић ухватио за руку, настављају |
| а за друго није, али је осећала да није ни за кување.</p> <p>И за њу поче живот кувања и прања |
| е ни доћи до њега, јер сем двојака није ни имала других оцена.{S} И брак јој се учини као котва |
| гнути.{S} Наравно да код куће нико није ни слутио о тим посетама.{S} Јелена је обично казивала |
| , нико се у његову присуству не усуђује ни да проговори.</p> <p>— Па то личи на онога што га св |
| судова.{S} Већ више није имала ни воље ни времена за шетњу, бар не онолико као раније.{S} Са м |
| кућица продата за дугове.{S} Од сестре ни трага ни гласа.{S} Пође и он у свет.{S} Где је био и |
| те себи венац.{S} Знаш врло добро да се ни ја ни ти нећемо удати не само ове године, него ко зн |
| з рата, измучен и исцеђен, госпођа неће ни да га види.{S} Док смо се ми мучили за отаџбину, гос |
| ило да га неће положити, да уопште неће ни доћи до њега, јер сем двојака није ни имала других о |
| да ли ће он пристати?</p> <p>— Он неће ни да чује!</p> <p>— У сваком случају покушај да га при |
| мене.</p> <p>Јелена је осећала да више ни она не може овако, а и испит ју је испуњавао ужасом. |
| ...</p> <p>— Доста, доста, не могу више ни да те гледам ни да те слушам.{S} Иди ми испред очију |
| "37" /> „добротвори човечанства“, не би ни сама себи умела да одговори.</p> <p>Загледа се у неб |
| најем, <pb n="58" /> а ниједна ме не би ни хтела.{S} Ја сам ружан, а за душу и срце нико и не п |
| у није осећала ништа особито: ни љубави ни одвратности, али у својим мислима, на оној клупи, ос |
| ошлости нећемо говорити.{S} Нисмо криви ни ти ни ја што је све онако изишло.{S} Ја сам најлепше |
| рати са потребним јој речницима.{S} Али ни са њима превођење није ишло много брже.{S} Севић пла |
| игоше у вис.</p> <p>Како већ нису знали ни једно ни друго о чему да говоре, Јелена климну главо |
| и није био нимало лојалан ни према мени ни према матери.{S} Али што је учињено не мења се.{S} Ј |
| ет са њима, не би знала шта да одговори ни на само питање „како си?“</p> <p>Кадгод увече, седећ |
| ебе нигде није било.{S} Ти на мене ниси ни мислила.{S} Та ја те волим, толико те волим, да то н |
| свој живот и рад као да ти у опште ниси ни дошао, а теби до воље стоји да потражиш себи другу к |
| и нећемо говорити.{S} Нисмо криви ни ти ни ја што је све онако изишло.{S} Ја сам најлепше мисли |
| да се то изведе?{S} Родитељи неће хтети ни да чују о удаји, и то још за Севића, и нарочито не с |
| говорили су само за себе, не гледајући ни у кога.{S} Јелена је често, с Милицом, ишла близу њи |
| који иду без вођа, ишао је не гледајући ни лево ни десно, никоме се не уклањајући с пута.{S} Ка |
| ну</title>“, помисли Јелена, не знајући ни сама зашто, кад је ту ствар знала само по имену.</p> |
| S} Ипак је била незадовољна, не знајући ни сама зашто, али осећајући да то што је она имала ниј |
| према њему имала никаквих осећаја, чак ни сажаљења.</p> <p>У то дође Севић.{S} Сачекао ју је к |
| та, доста, не могу више ни да те гледам ни да те слушам.{S} Иди ми испред очију, јер, тако ми Б |
| чети.{S} Ти имаш диван стан, а ја немам ни где да легнем.{S} Па кад ме неће венчана жена примит |
| Крушевац, па онда у Краљево, а кад нам ни ту није било станка, наставимо пут.{S} Нећу да ти оп |
| оцена.{S} Али извините, ја вам се нисам ни представио: ја сам Севић, публициста.</p> <p>— Ђорђе |
| пред очију, јер, тако ми Бога, не дајем ни пару за твој</p> <p>живот, ако те се само дотакнем.{ |
| е то одвратно.{S} Нећу чак да вам речем ни једне речи прекора.{S} Звао сам вас ради друге ствар |
| едамнаест-осамнаест година.{S} Сукње им ни дуге ни кратке.{S} Звонки смех и кикот.{S} Трчање и |
| {S} Спочетка Јелена није смела пред њим ни уста да отвори, али се после ослободила и врло често |
| упак моје кћери није био нимало лојалан ни према мени ни према матери.{S} Али што је учињено не |
| нећу никада имати, јер се за мене, као ни за Дугића, не може овде наћи жена, одговори Севић.{S |
| без вођа, ишао је не гледајући ни лево ни десно, никоме се не уклањајући с пута.{S} Како су тр |
| д више не само обраћати ма за што, него ни приближити.{S} Ви за мене не постојите.{S} Сад идите |
| кад су ова поодрасла, нису је већ много ни питала.</p> <p>После много уздисања и хуктања, после |
| мене више не зови.</p> <p>Није се ишло ни Јелени, али је ипак горела од жеље да оде још једном |
| ла да не воли жене у кући, а овде нисмо ни комотни.</p> <p>Стан брзо нађоше, собу и кујну, негд |
| ис.</p> <p>Како већ нису знали ни једно ни друго о чему да говоре, Јелена климну главом у знак |
| ка.{S} Али не, она не спава, не спавају ни Севић, ни Дугић, и још можда оно мало напредних људи |
| p>— Онда идем сама и више никад ти нећу ни доћи.</p> <p>Рекавши ово Јелена дохвати свој шешир, |
| вечној трци за унапређењем није на децу ни обраћао пажњу.{S} Преко дана у канцеларији, после ка |
| ш ли још?</p> <p>— Не, хвала, нисам баш ни гладан.{S} Јутрос сам добро доручовао са Дугићем.</p |
| стан.{S} Где станујеш?</p> <p>— Ја?{S} Нигде или управо где стигнем.{S} Скоро је већ лето, па |
| по вароши, не бих ли те срео.{S} А тебе нигде није било.{S} Ти на мене ниси ни мислила.{S} Та ј |
| је је ангажовала, али је лист падао све ниже, и два и по месеца после почетка излажења нико га |
| ица — шљунком насуте стазе; после дугих низова кућа, разнога стила и разне величине — дуги низо |
| , разнога стила и разне величине — дуги низови дрвета; после шума трамваја и кола — блага тишин |
| то је урадила, а осећајући да је крива, није тражила ничије друштво, већ је избегавала све и св |
| ло јој је угодно што је сасвим уз њега, није се отимала његовим пољупцима.{S} Онде где су биле |
| девојка, пред њим се није устручавала, није много скривала ни својих телесних дражи, није дакл |
| и.{S} Замишљена и расејана целога дана, није изазивала пажњу укућана, јер су је сви знали као в |
| ји!{S} То предвече, први пут од удадбе, није изашла у шетњу нити у сусрет мужу.{S} Кад Севић до |
| ије била планина него рушевине.{S} Гле, није сама, нешто као да се миче испод њених ногу.{S} Сп |
| вику, да се, кад дође уобичајено време, није могла отргнути.{S} Наравно да код куће нико није н |
| е виде на некаквој високој планини, не, није била планина него рушевине.{S} Гле, није сама, неш |
| ного скривала ни својих телесних дражи, није дакле чудо што ју је он посматрао онаквим очима.{S |
| случају да не пристају једно уз друго, није им тешко растати се.</p> <p>Јелена га је слушала и |
| мушки и дрзак, поглед који ју је палио, није јој био непријатан, али навика да такве погледе см |
| се живело, али ма колико да се радило, није се могло зарадити онолико колико је било потребно. |
| ружили за заједнички живот, знаш добро, није била изгледа да ћу ја овако рђаво проћи.{S} Видела |
| се и то сврши.{S} Даље, на универзитет, није се могло, јер није радио.{S} Али сам ја ипак била |
| стекао као тестераш.{S} Отац, таљигаш, није дању никада био код куће, од ране зоре до мркла мр |
| мало: пред први час и између часова.{S} Није било чудо што је првога тромесечја имала више двој |
| башев ређали су се пред њеним очима.{S} Није просто знала шта пре да чита.{S} Све ју је интерес |
| ухапсише као непријатељског шпијуна.{S} Није ми га било жао, далеко од тога.{S} Болело ме је са |
| , нити њихове занимљивости предмета.{S} Није ту, сем наслова, било никаквих великих идеја.{S} Ч |
| .{S} Срце јој задрхта, али ипак уђе.{S} Није видела никога сем Севића.</p> <p>— Господине, дошл |
| је, довела у ред, бар за неко време.{S} Није више одлазио <pb n="51" /> тако рано, долазио је к |
| на сјајно, узе књиге и поче да ради.{S} Није било лако као што је замишљала, јер је немачки јез |
| ају, па их опет <pb n="46" /> очепи.{S} Није, него је неваспитан и дрзак.{S} И другарица наброј |
| ању, да тражи краја својој авантури.{S} Није јој остајало ништа друго, него да тражи развод бра |
| Јелена, али некако тешко и с муком.{S} Није ту било јасности и лакога стила великих руских пис |
| утапајући се са свим у ту будућност.{S} Није ни осетила како ју је Севић ухватио за руку, наста |
| њих, само да улови коју њихову реч.{S} Није чула ништа интересантно, или су то били изрази кој |
| „крешу“. „<title>Народно право</title>“ није давало богзна какву зараду, али се исплаћивало. </ |
| о више од тројице-четворице.{S} Послова није било великих: плакате за концерте, биоскопске лист |
| и је требало књига и новаца, а она тога није имала.{S} Како да повећа своје приходе?{S} Па се о |
| ама да за друго није, али је осећала да није ни за кување.</p> <p>И за њу поче живот кувања и п |
| и сад шта је ту је.</p> <p>Увиђајући да није само Јелена крива, хтео је да се покаже правичан.{ |
| у атеље.{S} У дроњцима, он који никада није изгледао сјајно, изгледао је бедно као какав просј |
| обар део кривице ипак његов, јер никада није обраћао пажњу на то шта Јелена ради, с ким се друж |
| ла у новом положају.{S} Никаква изгледа није било да ће се што поправити.{S} Понеки пут, у сумр |
| бранио да се воли с другим.{S} А можда није био сигуран да би и она волела њега истом љубављу |
| е неће ни доћи до њега, јер сем двојака није ни имала других оцена.{S} И брак јој се учини као |
| > <p>У том се сети да ништа од задатака није урадила.{S} Врати се столу и поче да чита, али јој |
| ји утисак него књиге.{S} Али се прилика није указивала.{S} Виђала их је кад год би изашла на Ка |
| тек штампарија поче да ради.{S} Радника није било више од тројице-четворице.{S} Послова није би |
| о, али осећајући да то што је она имала није она срећа о којој је слушала да се говори. </p> <p |
| нила реклама.{S} Стварно добрим књигама није потребна толика реклама.</p> <p>— Али ово је нешто |
| а кога ко би је упитао шта жели, а сама није знала на коју ће страну.{S} Кад је пролазила поред |
| ој се као мучан сан.{S} Каткада ни сама није могла да верује да се у истини збило оно што се зб |
| врло велико.</p> <p>Читаву недељу дана није се усуђивала да пође у уредништво, управо долазила |
| , брат или макакав сродник?{S} Зар жена није жена, па била она сестра или сродница уопште ?{S} |
| м.</p> <p>Занета својим мислима, Јелена није обраћала пажњу куда иде.{S} Нађе се пред улазом у |
| врата.</p> <p>Изишавши на улицу, Јелена није знала на коју ће страну.{S} Онако насумце пође ка |
| ствари, окупила око њих, тако да Јелена није могла да изађе из круга који се образовао око ње.< |
| сто затицала и Јову.{S} Спочетка Јелена није смела пред њим ни уста да отвори, али се после осл |
| наређивао, али услед лупе машина Јелена није могла ништа разабрати.{S} Појави се некакав дебељк |
| а све време од одласка из Србије Јелена није мислила о њему.{S} Уопште није више рачунала са мо |
| самога градског платна, куда их Јелена није могла пратити.{S} Она се врати и седе на једну клу |
| хтаве руке продиру и тамо где их Јелена није желела.{S} Осећала је како и њу обухвата тај пламе |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Јелена није знала шта је то љубав.{S} Према Севићу није осећал |
| љство према њој бивало све веће.{S} Она није ништа радила.{S} По неки пут би са ужасом помислил |
| отимала да не оде у уредништво.{S} Она није волела Севића, нимало, али су је к њему вукли нави |
| понаша према <pb n="91" /> њему.{S} Она није према њему имала никаквих осећаја, чак ни сажаљења |
| >Севић је и даље декламовао, али га она није слушала.{S} Била је као скамењена, свесна опасност |
| у уредништву, радећи њен посао, јер она није никад стигла да да довољно рукописа, час је имао с |
| p>Јелена стајаше као скамењена.{S} Пара није имала, бар не толико.{S} Имала је да отплаћује нам |
| оће у школу мора и учити.{S} А за сутра није ништа научила!</p> <p>Устаде, упали светиљку и поч |
| се удавала за човека, на коме се ништа није могло волети.{S} Као да га и сад гледам: пре одвра |
| шавао ствари са Бугарима, да нико ништа није могао доказати.{S} А и наш свет, који тако воли да |
| ом.{S} Зараде коју сам имала код Павића није више било, али како у свакој несрећи има и среће, |
| </p> <p>— Та куда ћу?{S} Зар твоја кућа није и моја...</p> <p>— Сместа да си отишао! дрекну Јел |
| оши, не бих ли те срео.{S} А тебе нигде није било.{S} Ти на мене ниси ни мислила.{S} Та ја те в |
| речницима.{S} Али ни са њима превођење није ишло много брже.{S} Севић плану, али не рече ништа |
| борбу за опште добро.{S} Наше женскиње није тако васпитано.</p> <p>— Значи да не познајете наш |
| ала својој клупи.{S} Какве све изговоре није налазила да се само извуче из куће или од другариц |
| Али како су то биле дечје књиге, она се није много бринула за тачност, често се и намерно није |
| Забацивши главу на наслон клупе она се није трудила да разуме шта јој Севић говори.{S} Доста ј |
| полицију, да покуша шта се може, али се није могло ништа више.{S} Севић је спремио документа за |
| Хајд’ сад, па дођи сутра.</p> <p>Али се није могла отрести.{S} Он је тражио новац и она му истр |
| } Она је била лепа девојка, пред њим се није устручавала, није много скривала ни својих телесни |
| е Јелена није мислила о њему.{S} Уопште није више рачунала са могућношћу да ће се још срести.{S |
| </p> <p>само псовка.{S} Севић се уопште није сећао да је од оца што друго и чуо, као што не би |
| рано, долазио је кући на ручак, а увече није псовао онако као раније.{S} Па је и чистији био.</ |
| еца после почетка излажења нико га више није читао, И тако Јелени од брака остаде муж у затвору |
| Очевидно је било да ни њега ништа више није везивало за ову жену, чији је живот он разорио, мо |
| а и оставила за сутра.</p> <p>Мица више није хтела ни да чује да је прати.</p> <p>— Шта ћеш там |
| ла у његовом загрљају, и ако је он више није онако чврсто држао. </p> <pb n="59" /> <p>Севић је |
| га добила је у првоме реду то, што више није морала мислити о испиту зрелости.{S} Ипак је била |
| ивот кувања и прања судова.{S} Већ више није имала ни воље ни времена за шетњу, бар не онолико |
| p> <pb n="78" /> <p>Јелена оћута, јер и није знала шта би му одговорила.{S} Осећала је и сама д |
| их идеја.{S} Читала је, али јој у глави није ништа остајало.{S} Поче неке, по своме мишљењу инт |
| Журнала</title>“, а овоме да се понуди није имала куражи због Павића.{S} После колебања од чит |
| ати.{S} Појави се некакав дебељко, који није био црн као остали.{S} Необријана лица, храпава гл |
| је била лепа та Јелена Ђорђевићева, али није била ни ружна.{S} Омалена раста, девојка <pb n="11 |
| <p>Јелена би се најрадије вратила, али није умела да се извуче, а да каже да јој је доцкан ниј |
| е слике, какву је она замишљала.{S} Али није имала куда.</p> <p>— Шта ћемо за ручак ? упита је |
| воме преводу који је сад донела.{S} Али није имала куда, разви рукопис и предаде Севићу.</p> <p |
| ди друге ствари.{S} Поступак моје кћери није био нимало лојалан ни према мени ни према матери.{ |
| тврдили да је онај човек пијан и да јој није муж.</p> <p>У кварту Јелена исприча полицијском чи |
| , не за то што јој је било криво да јој није одмах дошао, већ што јој се чинило да би требало д |
| ју је још увек палио и сажизао, али јој није био непријатан.{S} Навикла се и на његов начин гов |
| о срећу својој сестри.{S} Видиш, он јој није бранио да се воли с другим.{S} А можда није био си |
| јој је живот био обезбеђен.{S} Лако јој није било, али, мислила је, то је испаштање. </p> </div |
| у родитељски пристанак.{S} Данашњи брак није заснован на слободи удруживања, већ се девојка про |
| по читаво човечанство.{S} Данашњи брак није удруживање двеју јединки, сродних по физичким <pb |
| а и поповског приповедања.{S} Зар човек није човек, па био он отац, брат или макакав сродник?{S |
| у кућу.{S} У вечној трци за унапређењем није на децу ни обраћао пажњу.{S} Преко дана у канцелар |
| ка да такве погледе сматра непристојним није јој давала да дуго о њему мисли.</p> <p>Кад изби к |
| ало тек да дође.{S} Ни пред самом собом није смела да призна да је једва и жељно очекивала оно |
| ем ишла и у Топчидер, јер им Калемегдан није више давао <pb n="67" /> довољно заклона.{S} Јелен |
| а се извуче, а да каже да јој је доцкан није хтела, јер како би она била способна за што веће о |
| он није био лењ, прихвати Севић.{S} Он није хтео да руши традицију о сродству, зато што би тим |
| Ја нисам могла ништа да га питам, а он није знао како да почне.</p> <p>— Па сад? упитах бојажљ |
| имао у глави.</p> <p>— Ја мислим да он није био лењ, прихвати Севић.{S} Он није хтео да руши т |
| д брака очекивала много, али шта управо није знала ни сама.{S} Место свега добила је у првоме р |
| орила.{S} Осећала је и сама да за друго није, али је осећала да није ни за кување.</p> <p>И за |
| да мирно потпише тромесечне оцене, ако није било слабих, или да се разгоропади ако би <pb n="7 |
| свакога дана авизирана, али која никако није долазила.{S} Почела сам све више мислити о својима |
| , или су то били изрази које она никако није могла да схвати и да разуме.</p> <p>Тако дође поче |
| шта је са њеним радом, који још никако није био штампан.{S} Увек би одложила и оставила за сут |
| а отргнути.{S} Наравно да код куће нико није ни слутио о тим посетама.{S} Јелена је обично кази |
| {S} Где је био и шта је радио — то нико није знао, нити је он икада о томе говорио.{S} Кад се в |
| аја, јер, видиш, она девојка се не само није наљутила на онога непристојника, већ је, судећи по |
| бринула за тачност, често се и намерно није хтела задржавати тражењем правог израза, само да б |
| из руке, као багателишући.</p> <p>— То није ништа, рече.</p> <p>— Па колико? </p> <pb n="119" |
| се Јова показао неваспитан.</p> <p>— То није могуће, бранила га је Јелена.{S} Он је толико озби |
| видело да он то тако хоће, али да му то није и урођено.</p> <p>Становали су у соби за самце, у |
| ска јој да лепо изгледа, прекоре је што није и раније дошла, увераваше је да је он веома цени.{ |
| ица прекидајући читање.{S} Добро је што није тако у животу, иначе би било страшно.</p> <p>— Што |
| јпријатнијим.</p> <p>Жалила је само што није могла приступити раду за испит зрелости.{S} Ипак ј |
| ствари, а ја сам се наљутила на њу што није хтела да изађе у шетњу.{S} Боље <pb n="25" /> да с |
| жу очи. </p> <pb n="110" /> <p>— Па зар није доста што ја њега нећу?</p> <p>— Доста је и то, ал |
| аље, на универзитет, није се могло, јер није радио.{S} Али сам ја ипак била задовољна што сам с |
| >— Јелена, поче најзад Севић, зашто вас није било ово неколико дана?</p> <p>— Па казала сам вам |
| о ревностан у посетама Јелени, која већ није знала како да га се отресе.{S} Обраћала се полициј |
| "75" /> <p>Не би се могло рећи да Севић није био нежан и пажљив према својој жени; напротив, он |
| е постојите.{S} Сад идите.</p> <p>Севић није чекао да му се понови.{S} Излете као из топа и пол |
| ст него и сама девојка.{S} Жена у браку није равноправна, већ је изложена ћефу и прохтевима муж |
| ђинцу.{S} Болело ју је да у томе човеку није према себи изазивала ништа друго сем равнодушности |
| себе нарочито због тога, што на Јелену није обратио пажњу бар ове године, у последње време, ка |
| вац, па онда у Краљево, а кад нам ни ту није било станка, наставимо пут.{S} Нећу да ти описујем |
| знала шта је то љубав.{S} Према Севићу није осећала ништа особито: ни љубави ни одвратности, а |
| се она.</p> <p>Из њене околине нико их није лично познавао, а сви су о обојици говорили само р |
| гред јој напомену да му радна снага баш није потребна, јер има на „лагеру“ доста дела, али ће о |
| да не води рачуна о њој.{S} А он, видиш није такав.{S} Мисли <pb n="80" /> он о њиховој будућно |
| е пролазила поред једне машине која још није радила, она виде како један од оних црних људи ухв |
| вати, рече једном отац.</p> <p>— Па још није школу свршила, примети мати.</p> <p>— Каква школа! |
| ко она трчи око њега и Севића, а он још није доспео да је примети.</p> <p>— Како само да им -се |
| ржњу радника према послодавцима.</p> <p>Није знала да ли да иде или да чека.</p> <p>— Хајдемо, |
| је интересовало, гутала је све.</p> <p>Није заборавила ни Јову Дугића и његова дела.{S} Мица ј |
| бу, па, и не палећи лампу, леже.</p> <p>Није могла да спава, али је затварала очи, враћала се н |
| се иде, само мене више не зови.</p> <p>Није се ишло ни Јелени, али је ипак горела од жеље да о |
| из љубави, већ само из чулности.</p> <p>Није јој било јасно шта Севић сад намерава и како мисли |
| рани.{S} И тако са сваком редом.</p> <p>Није била лепа та Јелена Ђорђевићева, али није била ни |
| ега никога не познајем, <pb n="58" /> а ниједна ме не би ни хтела.{S} Ја сам ружан, а за душу и |
| скиња, али <pb n="56" /> мислим да нема ниједне која не одбацује и помисао да у браку, место бл |
| ђу њима одвајаше својим несташлуком.{S} Ниједној другарици не даваше мира.{S} Притрчи тек друга |
| дговори Јелена.</p> <p>— Ја не познајем ниједну, настави Севић скоро тужно, а тако бих желео да |
| сад пећи!</p> <p>Дете, познавајући оца, никад му не би само предало боцу, већ би је дало матери |
| ла се другарица.</p> <p>— Увек ти тако, никад нећеш да ми учиниш по вољи.{S} Да сам ти казала д |
| ће.</p> <p>— Ух, те твоје романчине!{S} Никад их се нећеш заситити.{S} Каква ти је опет та купу |
| вот ће нам бити леп и ведар...</p> <p>— Никад! викну Јелена.{S} Радије у смрт</p> <p>— Немој та |
| дништву, радећи њен посао, јер она није никад стигла да да довољно рукописа, час је имао састан |
| ша супруга <pb n="73" /> не смете ми се никад више не само обраћати ма за што, него ни приближи |
| >— Нећу.</p> <p>— Онда идем сама и више никад ти нећу ни доћи.</p> <p>Рекавши ово Јелена дохват |
| а или његовог живота.{S} Боље икад него никад!</p> <p>— Готово имаш право, рече отац размишљају |
| на те глупости.{S} Ето и на Калемегдану никад не шета главним стазама, већ увек најспореднијим, |
| а женица! церекао се Севић.{S} Веруј да никада ниси била лепша, нити сам те икада више волео не |
| у Новога Гробља.{S} Жена и деца неби се никада преварили да ли је баш он или не.{S} Псовка и</p |
| е Севић у атеље.{S} У дроњцима, он који никада није изгледао сјајно, изгледао је бедно као кака |
| да је добар део кривице ипак његов, јер никада није обраћао пажњу на то шта Јелена ради, с ким |
| о тестераш.{S} Отац, таљигаш, није дању никада био код куће, од ране зоре до мркла мрака на пос |
| ече.</p> <p>— Мојој жени?{S} Ја је нећу никада имати, јер се за мене, као ни за Дугића, не може |
| е она једва снашла у новом положају.{S} Никаква изгледа није било да ће се што поправити.{S} По |
| " /> њему.{S} Она није према њему имала никаквих осећаја, чак ни сажаљења.</p> <p>У то дође Сев |
| предмета.{S} Није ту, сем наслова, било никаквих великих идеја.{S} Читала је, али јој у глави н |
| и не опажајући ме.{S} Они на жене можда никако и не мисле, сматрајући их свакако за слабашна ст |
| е била свакога дана авизирана, али која никако није долазила.{S} Почела сам све више мислити о |
| есантно, или су то били изрази које она никако није могла да схвати и да разуме.</p> <p>Тако до |
| и обоје „на мирење.“ Али Севић не хтеде никако да дође.{S} Најзад га некако добавише преко поли |
| њој и чудио се и жао му је било што је никако нема.</p> <p>— Имала сам много посла у школи и к |
| да види шта је са њеним радом, који још никако није био штампан.{S} Увек би одложила и оставила |
| он убедљив — чини ми се сви га слушају, нико се у његову присуству не усуђује ни да проговори.< |
| о вешто удешавао ствари са Бугарима, да нико ништа није могао доказати.{S} А и наш свет, који т |
| S} Бежимо и склањамо се од света, ма да нико ништа и не зна.{S} Све нам се чини да је и најусрд |
| два и по месеца после почетка излажења нико га више није читао, И тако Јелени од брака остаде |
| ? питала се она.</p> <p>Из њене околине нико их није лично познавао, а сви су о обојици говорил |
| могла отргнути.{S} Наравно да код куће нико није ни слутио о тим посетама.{S} Јелена је обично |
| тела.{S} Ја сам ружан, а за душу и срце нико и не пита.</p> <p>Јелена је ћутала, не хотећи да р |
| јем код куће.{S} Или ти ја попуштам или нико.{S} И онда се још љутиш.{S} Нећу да идем, одговори |
| свет.{S} Где је био и шта је радио — то нико није знао, нити је он икада о томе говорио.{S} Кад |
| а, настављао је Севић, јер ја пре свега никога не познајем, <pb n="58" /> а ниједна ме не би ни |
| ј задрхта, али ипак уђе.{S} Није видела никога сем Севића.</p> <p>— Господине, дошла сам до уре |
| и се да је бар неко од њих у Драчу, али никога не нађох.</p> <p>По св. Јовану дође очекивани бр |
| ако би било да свршимо то и не питајући никога?{S} Ја ћу спремити сва потребна документа за обо |
| ишао је не гледајући ни лево ни десно, никоме се не уклањајући с пута.{S} Како су три другариц |
| откуда ја овде?</p> <p>Давно већ нисам никоме писала, давно никоме нисам отворила срце, од онд |
| <p>Давно већ нисам никоме писала, давно никоме нисам отворила срце, од онда још кад сам почела |
| уредништво.{S} Она није волела Севића, нимало, али су је к њему вукли навика да редовно буде с |
| ствари.{S} Поступак моје кћери није био нимало лојалан ни према мени ни према матери.{S} Али шт |
| <p>— Хоћеш ли још?</p> <p>— Не, хвала, нисам баш ни гладан.{S} Јутрос сам добро доручовао са Д |
| н отац, што сте урадили урадили сте.{S} Нисам вас звао да овде приређујемо сцене измирења и пра |
| студенткиња, не ? упита Севић.</p> <p>— Нисам још, ја сам матуранткиња. </p> <pb n="43" /> <p>— |
| ећи.{S} Сажаљење ме је вређало, а крива нисам била.</p> <p>Евакуација баци то питање у запећак. |
| тај посао о коме си ми говорила.{S} Ја нисам милионер да губим време... нити филантроп, да...< |
| зајеца.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Ја нисам могла ништа да га питам, а он није знао како да п |
| о већ нисам никоме писала, давно никоме нисам отворила срце, од онда још кад сам почела сарађив |
| и драгоцена.{S} Али извините, ја вам се нисам ни представио: ја сам Севић, публициста.</p> <p>— |
| ник, што ће рећи сиромах, и својој деци нисам могао спремати миразе, али сам могао и хтео сам д |
| нећу да она икада зажали на мене да јој нисам дао „њено“, т. ј. удомљење.{S} Ја сам чиновник, ш |
| Да се удајем нећу, јер у браку с тобом нисам нашла ничега примамљивог.{S} Хтела бих само да на |
| дан удар.{S} Севића, с којим већ одавно нисам била <pb n="101" /> у заједници, ухапсише као неп |
| >Питаш откуда ја овде?</p> <p>Давно већ нисам никоме писала, давно никоме нисам отворила срце, |
| лила...</p> <p>— Волела бих да ту борбу нисам познала, али шта је ту је.</p> <p>Дођоше до Држав |
| гла сам остати с оцем, јер Министарству нисам била потребна.{S} Хтела сам да искористим време и |
| ву, само са мањом платом.{S} Вели да му нисам баш потребан, али из пријатељства.{S} А каже ми д |
| да и ти радиш код њега, на издањима.{S} Ниси ми о томе ништа писала!</p> <p>— Заборавила сам мо |
| бало да га то пита, али оћута.</p> <p>— Ниси се променио, изгледаш чак и боље.</p> <p>— Вероват |
| ми већ давно раздвојени.{S} Свакако да ниси заборавио шта смо уговорили онда кад си дошао из П |
| а! церекао се Севић.{S} Веруј да никада ниси била лепша, нити сам те икада више волео него сада |
| ива жена коју обожавам.{S} А и ти ваљда ниси тамо нашла некога, па би сад хтела да се удаш за њ |
| рве.</p> <p>— Што си тражила посла, кад ниси у стању да га радиш ?{S} За уредништво једнога сва |
| } А тебе нигде није било.{S} Ти на мене ниси ни мислила.{S} Та ја те волим, толико те волим, да |
| вити свој живот и рад као да ти у опште ниси ни дошао, а теби до воље стоји да потражиш себи др |
| ило.{S} О прошлости нећемо говорити.{S} Нисмо криви ни ти ни ја што је све онако изишло.{S} Ја |
| але са швапским официрима.{S} Сад ваљда нисмо довољно фини...</p> <p>И Севић трпаше гомиле лажи |
| е казала да не воли жене у кући, а овде нисмо ни комотни.</p> <p>Стан брзо нађоше, собу и кујну |
| муж и жена!</p> <p>— Били смо, али више нисмо! одговори она гадећи се. </p> <pb n="105" /> <p>— |
| би и теби и дошла сам до закључка да ми нисмо једно за друго.{S} То смо уосталом одавно обоје у |
| у школи, одговори она.</p> <p>— Па зар нисте могли доћи ма само и на неколико тренутака? испит |
| еци кроз прсте, а кад су ова поодрасла, нису је већ много ни питала.</p> <p>После много уздисањ |
| идејама које је сејао око себе, а које нису хватале корена.{S} Важио је као опасан човек, нара |
| уметничком машном и косом.{S} Панталоне нису могле сасвим да сакрију кривину његових ногу, а ка |
| лике да види и друге младе парове, који нису живели као она и њен муж.{S} Видела је младенце, к |
| е груди подигоше у вис.</p> <p>Како већ нису знали ни једно ни друго о чему да говоре, Јелена к |
| и и лакога стила великих руских писаца, нити њихове занимљивости предмета.{S} Није ту, сем насл |
| ић.{S} Веруј да никада ниси била лепша, нити сам те икада више волео него сада.{S} Ужелео сам т |
| пореднијим, увек удубљен у своје мисли, нити икога гледа.</p> <p>— Гледа он, добро гледа испод |
| био и шта је радио — то нико није знао, нити је он икада о томе говорио.{S} Кад се вратио у Бео |
| се плати, јер ја ништа не радим онако, нити сам неки филантроп...</p> <p>— Слушај, Петре, прек |
| {S} Ја нисам милионер да губим време... нити филантроп, да...</p> <p>— На, само иди, — и Јелена |
| S} Нећу да ти описујем тегобе тога пута нити језиве призоре који су нам једнако били пред очима |
| а ће је дочекати сасвим друкчије, а оно нити јој ко рече „добар дан“ ни „збогом“.</p> <p>— Јазб |
| први пут од удадбе, није изашла у шетњу нити у сусрет мужу.{S} Кад Севић дође кући, затече Јеле |
| де онако лепо положила испите, отишла у Ницу, своме оцу, да се мало одмори, па ће онда кући, у |
| м нећу, јер у браку с тобом нисам нашла ничега примамљивог.{S} Хтела бих само да на известан на |
| ако слушала.{S} Света много, а на броду ничега.{S} Послуга се понашала према нама скоро неприја |
| , а осећајући да је крива, није тражила ничије друштво, већ је избегавала све и свакога.{S} Кад |
| рада бацило ме је са мојим надлештвом у Ниш, где сам, Бога ми, једва излазила на крај са својом |
| ма где нема много света.</p> <p>Јелена, ништа не мислећи, пође за њима.{S} Они су се нешто обја |
| трашан утисак, да ми се срце стегло.{S} Ништа не мислећи притрчах му руци.{S} Он ми је не трже, |
| и је, Јелена? питала је нежно.</p> <p>— Ништа, Мицо, али бих се радо удала.</p> <p>— За онога т |
| шљајући.{S} Очевидно је било да ни њега ништа више није везивало за ову жену, чији је живот он |
| </p> <pb n="38" /> <p>У том се сети да ништа од задатака није урадила.{S} Врати се столу и поч |
| кад је посао, онда да се плати, јер ја ништа не радим онако, нити сам неки филантроп...</p> <p |
| у томе човеку није према себи изазивала ништа друго сем равнодушности.{S} Стид ју је било да се |
| то љубав.{S} Према Севићу није осећала ништа особито: ни љубави ни одвратности, али у својим м |
| али услед лупе машина Јелена није могла ништа разабрати.{S} Појави се некакав дебељко, који ниј |
| <p>Ћутали смо обоје.{S} Ја нисам могла ништа да га питам, а он није знао како да почне.</p> <p |
| да улови коју њихову реч.{S} Није чула ништа интересантно, или су то били изрази које она ника |
| милујући је.</p> <p>— Али од тога нема ништа, настављао је Севић, јер ја пре свега никога не п |
| ицу на обе суме и изјаву да Јелена нема ништа више да тражи.{S} Изволите за онај сто и пишите.< |
| , да он тебе воли, да противу тебе нема ништа, да он хоће да настави живот у заједници.{S} Ства |
| </p> <pb n="115" /> <p>Јелени не остаде ништа друго до да пође, праћена радозналцима.{S} Једни |
| према њој бивало све веће.{S} Она није ништа радила.{S} По неки пут би са ужасом помислила на |
| школу мора и учити.{S} А за сутра није ништа научила!</p> <p>Устаде, упали светиљку и поче да |
| еја.{S} Читала је, али јој у глави није ништа остајало.{S} Поче неке, по своме мишљењу интереса |
| уке, као багателишући.</p> <p>— То није ништа, рече.</p> <p>— Па колико? </p> <pb n="119" /> <p |
| од њега, на издањима.{S} Ниси ми о томе ништа писала!</p> <p>— Заборавила сам можда.</p> <p>И о |
| ад сам се удавала за човека, на коме се ништа није могло волети.{S} Као да га и сад гледам: пре |
| а се не везују понова, кад их већ иначе ништа не веже.{S} Њему ће бити лакше, јер не мора водит |
| много брже.{S} Севић плану, али не рече ништа, већ оде на вечеру и не позвавши Јелену.{S} Врати |
| анога малишана.</p> <p>Мати не одговори ништа, али и она некако расејано махаше главом. </p> </ |
| томе их затече отац.</p> <p>Не рече јој ништа, само јој прочита Севићеву признаницу и — показа |
| е, та имај милости!{S} Кад ти као човек ништа не зарађујеш, с каквим образом тражиш новаца од м |
| <p>— Видиш, говорио је усхићено, овако ништа ни довека.{S} А са штампаријом ће ићи боље, више |
| то удешавао ствари са Бугарима, да нико ништа није могао доказати.{S} А и наш свет, који тако в |
| жимо и склањамо се од света, ма да нико ништа и не зна.{S} Све нам се чини да је и најусрдније |
| а својој авантури.{S} Није јој остајало ништа друго, него да тражи развод брака.{S} Нема сумње |
| а покуша шта се може, али се није могло ништа више.{S} Севић је спремио документа за обоје.{S} |
| ом, једва сами себе чују.{S} Врло често ништа не говоре, али им очи светле жаром, блистају млад |
| .{S} Ти си данас у подне показао да нас ништа не веже, већ да свако има свој пут.{S} Врло добро |
| ен по § 85.{S} Чуда је, веле, починио у Нишу, ортакујући са окупаторским бугарским властима.{S} |
| а собом.{S} Чинило јој се као да почиње нов живот, живот рада.{S} Хтела је да чита, да научи шт |
| потписаше се као сведоци.{S} Севић узе новац.</p> <p>— Господине, настави Ђорђевић, пошто сте |
| а сто динар, а једио од деце узимало би новац и боцу и трчало по ракију.{S} Док би се дете, пос |
| е би избацила та глупа такса, тај груби новац, који санкционише оно што би се могло санкциониса |
| примила од свога првога посетиоца, први новац који је зарадила као зубни лекар.{S} Гурну га Сев |
| , одмах напоље.</p> <p>— Слушај, дај ми новац, па ћемо онда проти.</p> <p>— Сад одмах? упита он |
| се није могла отрести.{S} Он је тражио новац и она му истресе све што је имала при себи. </p> |
| <p>Севић је тумарао тражећи потребни му новац за покретање листа, понова рачунао и увек налазио |
| че школу.</p> <p>Али је требало књига и новаца, а она тога није имала.{S} Како да повећа своје |
| Шта хоћеш? питала је.</p> <p>— Треба ми новаца! избаци он.</p> <p>Она му пружи петицу.</p> <p>— |
| дело? цикну Јелена.</p> <p>— Па ти имаш новаца.{S} Да ја имам, а да ти немаш, ја бих купио теби |
| а не зарађујеш, с каквим образом тражиш новаца од мене, једне жене, којој си загорчао живот?</p |
| </p> <p>Јелена слушаше оне звучне речи, нове мисли и друкчије схватање живота које је избијало |
| пије, само сад тражећи и друштво своје нове жене.{S} Ова се спочетка нећкала, па се после нави |
| а разрушити, па на рушевинама поставити нове основе.{S} Али треба <pb n="36" /> свет убедити у |
| и и да разуме.</p> <p>Тако дође почетак нове школске године.{S} Јелена пође у VIII разред.{S} З |
| је раскомоћену, на дивану, са некаквим новим романом.</p> <p>— А ти не мислиш да излазиш? упит |
| к времена био му је за одмор или читање новина.{S} Бригу о деци оставио је жени.{S} Тако су се |
| ору, па и Севићу.{S} Кад је прочитала у новинама вест о помиловањима, Јелена тек тада поче мисл |
| Јелене Севић и још неколицине угледних новинара, који су потписали своје радове псевдонимом.{S |
| једну примедбу, дозволите.{S} Знате, ми новинари пишемо само с једне стране табачића, то је збо |
| име, које је било већ доста познато по новинарским чланцима и по неколиким књижицама филозофск |
| зидова полице са књигама, по столовима новине, расклопљене књиге, читави рисови хартије за пис |
| онима који својим радовима испуњују те новине!</p> <p>Али очекујући ту замишљану будућност она |
| на је једва намолила Севића да купе све ново, а не половно у Фишеклији.{S} Чудио се он зашто он |
| лији.{S} Чудио се он зашто она хоће све ново, кад је половно много јевтиније.</p> <p>Уселише се |
| мркли мрак долазио је кући, тамо близу Новога Гробља.{S} Жена и деца неби се никада преварили |
| ца, за које се време она једва снашла у новом положају.{S} Никаква изгледа није било да ће се ш |
| еће 1919. године Београд је добио једну нову зубну лекарку — Јелену.</p> <p>Почела је рад и прв |
| и увек налазио да може почети и са мање новца.{S} Једнога дана објави да од тога и тога дана по |
| а ју је купио за мале новце, за остатак новца добивеног од њеног оца.{S} Сад ће почети рад само |
| но.{S} А свакога месеца ваљало је нешто новца слати и Севићу.</p> <p>Пошто је успела, после вел |
| тампарију, малу, да ју је купио за мале новце, за остатак новца добивеног од њеног оца.{S} Сад |
| Јовановића и ту је Јелена, за незнатне новце, добила сва дела Јовина, почев од „Анархизма као |
| аша, који је свог коњића и таљиге купио новцем што <pb n="49" /> га је стекао као тестераш.{S} |
| азујући руком врата.</p> <p>Петар стрпа новчаницу у џеп и изађе залупивши за собом врата. </p> |
| о иди, — и Јелена му тутну у шаке једну новчаницу и изгура га.</p> <p>Севић поче да прогони Јел |
| улази у лавовски кавез, подрхтавао је, ногавице око кривих ногу приметно су се тресле.{S} Где |
| је трештен пијан.{S} Једва се држао на ногама, спотицао, се, закрвављених очију, прљав.</p> <p |
| ена повуче руку, али осети како јој под ногама задрхташе рушевине, расклопише се, и она и Севић |
| аза биће доста док не станемо чврсто на ноге.{S} Не разумем зашто би се иначе девојкама давао м |
| укусу публике, док не станем на чврсте ноге.{S} Доносићу дописе и из најмањих места, ангажоваћ |
| Да седнемо мало, колико тек да одморимо ноге.</p> <p>Седели су неко време ћутећи.{S} Јелена је |
| за груди.{S} Ова се закикота и баци се ногом да удари непристојника.{S} Али и једно и друго би |
| а да си отишао! дрекну Јелена, лупнувши ногом о под, а очи јој севаху.</p> <p>— Па, добро... да |
| p>И опет ућуташе обоје, идући ногу пред ногу.</p> <p>Кад су били испред каване „Губеревац“ она |
| жда.</p> <p>И опет ућуташе обоје, идући ногу пред ногу.</p> <p>Кад су били испред каване „Губер |
| коме као да су панталоне оптрчавале око ногу.</p> <p>— Ко је онај мали са њим? упита Јелена.</p |
| вез, подрхтавао је, ногавице око кривих ногу приметно су се тресле.{S} Где ли је била Јелена да |
| могле сасвим да сакрију кривину његових ногу, а кад је ишао, изгледало је да на обући нема потп |
| сама, нешто као да се миче испод њених ногу.{S} Спусти поглед и виде Севића, који јој се покло |
| ио, а који јој је изгледао као замахнут нож.</p> <p>Осећала је да не може дуго да издржи овакву |
| лицу, задрхта целим телом, из раширених ноздрва посукта дах врео као пламен.</p> <p>И Јелена ск |
| угљен, одавале су разбуђену чулност.{S} Ноздрве, меснате, шириле су се при удисању ваздуха.{S} |
| о.{S} Виђала си га већ свакако.{S} Лети носи црну руску рубашку, преко које се опаше кајишем. < |
| дана, обично око пет сати по подне, па носила какав рад или не.{S} Те посете су јој толико бил |
| руком да се састане са Севићем, читаву ноћ не би имала мира.</p> <p>У то дође и пролеће, дивно |
| ет сати.{S} Јелена скочи.</p> <p>— Лаку ноћ, рече, морам брзо кући.</p> <p>Потрча и не водећи р |
| дубока зима, са хладним данима и дугим ноћима.{S} Своје школске предмете Јелена је радила врло |
| он.</p> <p>Она га умало не упита где је ноћио, не за то што јој је било криво да јој није одмах |
| одушан, већ и терет.</p> <p>У бесаници, ноћу, разгледала је свој брак са Севићем, сећала се и н |
| и сама, тешко с почетка налазећи тему, ну после је навикла.{S} У уредништво је ишла свакога да |
| што је управо било бежање од среће.{S} Ну, то сам учинила ни сама не знам како.{S} Девојке има |
| ад би могла да ради код куће, увече.{S} Ну, где да потражи посла.{S} Пребројала је људе које је |
| и се исплаћивало. </p> <pb n="84" /> <p>Ну, почеше стизати и тужбе са свих страна и од свих лич |
| у.</p> <p>— Боље би било да идемо кући, нудила је Мица. </p> <pb n="17" /> <p>— Само до горе, н |
| S} Боље <pb n="25" /> да сам остала код ње, па да сам читала ту паметну књигу.</p> <p>Јелена по |
| а у његов живот, да он више не може без ње, да је он све више жели, али да буде његова, сасвим |
| олико воли, да, осећа, не може више без ње.{S} Он осећа да је она баш онаква какву је он жену с |
| а је потрчкивао за њим.{S} Прођоше крај ње и не погледавши је.{S} Уђоше у Калемегдан и одмах ск |
| о доћи, да ће понова заузети место крај ње као њен муж, да ће се брак наставити, иако је он већ |
| да изађе из круга који се образовао око ње.</p> <p>Најзад се појави и један радознали жандарм, |
| твог што га онако замишљаш?</p> <p>— За њега или за кога другог, свеједно.</p> <p>— А што Јелен |
| још увек, бар по имену, била везана за њега.{S} Било ме је стид да уђем у своје надлештво, а б |
| им тога човека, него да будем везана за њега до краја свога или његовог живота.{S} Боље икад не |
| а некога, па би сад хтела да се удаш за њега?</p> <p>Јелена гризаше усне од једа.{S} Говор овог |
| ="110" /> <p>— Па зар није доста што ја њега нећу?</p> <p>— Доста је и то, али црква покушава с |
| жда није био сигуран да би и она волела њега истом љубављу ...</p> <p>Дугић и Севић скренуше је |
| се врате и окрете се не обзирући се на њега.{S} Он пође за њом. </p> <pb n="96" /> <p>— Слушај |
| је он чим је спази и не чекајући да она њега ослови.</p> <p>— Молим, где је канцеларија уредниш |
| је жени.{S} Тако су се и деца одбила од њега.{S} Мати као мати, много штошта гледала је деци кр |
| школу.{S} Две сестрице биле су млађе од њега.{S} Не прође ни месец дана од материне смрти, а от |
| урну нервозним покретом, окрећући се од њега.</p> <p>— Де, де, та ми смо муж и жена!</p> <p>— Б |
| тељства.{S} А каже ми да и ти радиш код њега, на издањима.{S} Ниси ми о томе ништа писала!</p> |
| и онда он почео причати о нечему што је њега интересовало.</p> <p>Тако је дошла дубока зима, са |
| оно што би се могло санкционисати и без њега.{S} Требало би само имати куражи, па се отрести ла |
| њивала ју је ракија, која је баздила из њега.</p> <p>— Натраг! врисну она, осећајући како јој п |
| {S} Било јој је угодно што је сасвим уз њега, није се отимала његовим пољупцима.{S} Онде где су |
| реформу, па је ваљда хтео да се и он уз њега прослави.{S} Њихову пријатељству ишло је на руку и |
| а сама себе издржава, већ је помагала и њега у затвору.</p> <p>— Па хајд’! реши се најзад.</p> |
| размишљајући.{S} Очевидно је било да ни њега ништа више није везивало за ову жену, чији је живо |
| ој клупи, осећала се врло пријатно крај њега.{S} Сва је била испуњена само мислима о Севићевим |
| еће положити, да уопште неће ни доћи до њега, јер сем двојака није ни имала других оцена.{S} И |
| већ скоро три месеца како она трчи око њега и Севића, а он још није доспео да је примети.</p> |
| начисто да је по њу боље, а можда и по њега, да се не везују понова, кад их већ иначе ништа не |
| у пере и кува.{S} Идеалан је брак кад у њега обе стране уносе добру вољу за заједнички живот, к |
| спод суђења, јер су све оптужбе противу њега биле сведене на просто причање.{S} Он је тако вешт |
| да се прилепио уз њу.{S} Већ је осећала његов дах, ужагрен, запахњивала ју је ракија, која је б |
| стали добри другови.{S} Навикла се и на његов поглед, који ју је још увек палио и сажизао, али |
| није био непријатан.{S} Навикла се и на његов начин говора — више ачења него озбиљности.</p> <p |
| ић говори.{S} Доста јој је било да чује његов глас, тужни глас, који је јадиковао.{S} Она је оч |
| признати, да је добар део кривице ипак његов, јер никада није обраћао пажњу на то шта Јелена р |
| авајући је да је она тако дубоко ушла у његов живот, да он више не може без ње, да је он све ви |
| или пијана — увек је био једнак.</p> <p>Његов улазак у кућу личио је пре на стропоштавање него |
| типографски занат, па га и изучи.{S} За његова шегртовања млађа му сестрица умре, а старија поб |
| церећи се, бацити јој у лице да је она његова жена.{S} Осећала је да његово присуство не може |
| ње, да је он све више жели, али да буде његова, сасвим његова.</p> <p>И очи би му севнуле при т |
| /p> <p>Није заборавила ни Јову Дугића и његова дела.{S} Мица ју је одвела у антикварницу Томе Ј |
| Па онда смех оне девојке, па уредник и његова гадна псовка.{S} Згрози се.</p> <p>— Друштво тре |
| е више жели, али да буде његова, сасвим његова.</p> <p>И очи би му севнуле при тим речима чудно |
| ванредно, поче Јелена, као читајући.{S} Његове способности су више него у осталих људи.{S} Кад |
| ма заиграли његово лице и црна брада, а његове загонетне очи гледале би је прекорно.</p> <p>Јел |
| вика да редовно буде са њим и сећање на његове загрљаје, речи и погледе.{S} Била је начисто с т |
| његовим пољупцима.{S} Онде где су биле његове руке на њеном телу, пекло ју је и жегло.</p> <p> |
| Колико пута је хтела да се окане Јове и његове филозофије, али би јој увек пред очима заиграли |
| е.{S} Најзад ме загрли и осетих како ми његове сузе покапаше лице.{S} Била сам срећна, јер сам |
| , како је он крши у својим рукама, како његове дрхтаве руке продиру и тамо где их Јелена није ж |
| есно, али се очеша о ону која је била с његове стране.</p> <p>— Клипан, рече ова.</p> <p>— Што? |
| да се Јелена ужасавала, осећајући како његови загрљаји постају све страснији, како је он крши |
| што је сасвим уз њега, није се отимала његовим пољупцима.{S} Онде где су биле његове руке на њ |
| >Јелена је, затворених очију, лежала на његовим грудима, сва клонула од задовољства.{S} Било јо |
| а написао, јер је хтела да се упозна са његовим погледима и идејама.{S} Мица рече да не зна, ал |
| на, осећајући како јој пуцају кости под његовим рукама.{S} Учини крајњи напор и гурну га што је |
| ако пригушено и за час је Јелена била у његовим рукама.{S} Љубио ју је по коси, по лицу, по вра |
| у нагонила да се отима, а опет јој је у његовим рукама било тако пријатно.{S} Неко дотле непозн |
| е опет сети Јове и његовог мушког лица, његових очију, које као да је осећала на себи.{S} Плану |
| ве што је Јелена већ давно била чула из његових уста.</p> <p>— Буди сад уз мене, моја другарица |
| не нису могле сасвим да сакрију кривину његових ногу, а кад је ишао, изгледало је да на обући н |
| да је она његова жена.{S} Осећала је да његово присуство не може да издржи, да је оно подсећа н |
| радиш у штампарији, само да она буде на његово име.{S} Али што је било, било.{S} О прошлости не |
| ђала тога Јову Дугића.{S} Чула је већ и његово име, које је било већ доста познато по новинарск |
| је, али би јој увек пред очима заиграли његово лице и црна брада, а његове загонетне очи гледал |
| трпаше гомиле лажи, знајући да ће му то његово причање стећи симпатије публике, која се, из жељ |
| Севић пребаци Дугићу да је то све због његовог писања.{S} Дугић му одговори да је он неблагода |
| јој и нехотице пређоше на Јову Дугића и његовог трабанта.</p> <p>— Велике су то душе, мислила ј |
| p> <p>— Кога ?</p> <p>— Твога будућег и његовог сателита, одговори Мица просто.</p> <p>Јелена б |
| увају.</p> <p>Затим се опет сети Јове и његовог мушког лица, његових очију, које као да је осећ |
| будем везана за њега до краја свога или његовог живота.{S} Боље икад него никад!</p> <p>— Готов |
| е и на провод, а не и да помогну мужу у његовој мучној борби.{S} Па баш и да се нађе нека, да л |
| ју је и она је малаксавала, остајала у његовом загрљају, и ако је он више није онако чврсто др |
| — чини ми се сви га слушају, нико се у његову присуству не усуђује ни да проговори.</p> <p>— П |
| хвалио до небеса и преувеличавао сваку његову реч, сваки гест.{S} Севић је веровао у Јову као |
| , како да се понаша према <pb n="91" /> њему.{S} Она није према њему имала никаквих осећаја, ча |
| ова, кад их већ иначе ништа не веже.{S} Њему ће бити лакше, јер не мора водити рачуна о њој, а |
| осматра, разгледа као нешто што припада њему, држећи своју руку на њеном рамену.</p> <p>Она га |
| неблагодаран, кад се тако понаша према њему, који му је лист и подигао.{S} Наљути се и оде.{S} |
| а <pb n="91" /> њему.{S} Она није према њему имала никаквих осећаја, чак ни сажаљења.</p> <p>У |
| дах застајао.{S} Њу је одвратност према њему нагонила да се отима, а опет јој је у његовим рука |
| ам уза се имала оца, заштитника.{S} А и њему, старом већ, била сам од користи, јер га је ваљало |
| није волела Севића, нимало, али су је к њему вукли навика да редовно буде са њим и сећање на ње |
| отимично.{S} Изгледало је да је и самом њему јасно да нема права да се понаша као муж, према же |
| али сневам.</p> <p>— О чему?</p> <p>— О њему, моме будућем...</p> <p>— А зар га знаш?</p> <p>— |
| одласка из Србије Јелена није мислила о њему.{S} Уопште није више рачунала са могућношћу да ће |
| ди с њом.{S} А она шта је већ мислила о њему!{S} И сам увиђа да не иде овако живети и стара се |
| ући.</p> <p>Потрча и не водећи рачуна о њему.</p> <p>— Чекај, отпратићу те! чу за собом Севића. |
| у биле тако скромне, а она и не мисли о њему.{S} А он је толико воли, да, осећа, не може више б |
| непристојним није јој давала да дуго о њему мисли.</p> <p>Кад изби код сата, срете две своје д |
| и упитао с ким станује!{S} А он је муж, њен муж, који би имао права да стави и руку на та прса. |
| се за руке и пиљећи једно у друго.{S} А њен муж једва је и гледа.{S} Увек се нешто жури или је |
| ладе парове, који нису живели као она и њен муж.{S} Видела је младенце, којима се срећа могла ч |
| уке, која би имала да из основа промени њен живот.{S} Помишљала је само на испит зрелости.{S} Ј |
| ас је остајао дуже у уредништву, радећи њен посао, јер она није никад стигла да да довољно руко |
| S} Учинило јој се као да је он очекивао њен пролазак.</p> <p>Кад виде да јој он прилази, Јелена |
| да ће понова заузети место крај ње као њен муж, да ће се брак наставити, иако је он већ раскин |
| диш“.{S} Место свега загледао се само у њена округла прса и упитао с ким станује!{S} А он је му |
| -се приближим? питала се она.</p> <p>Из њене околине нико их није лично познавао, а сви су о об |
| последњим речима поглед му се устави на њеним бујним прсима.{S} Њу намах обли румен.</p> <p>И о |
| де у уредништво, само да види шта је са њеним радом, који још никако није био штампан.{S} Увек |
| ски, Горки, Арцибашев ређали су се пред њеним очима.{S} Није просто знала шта пре да чита.{S} С |
| ђе и до најмлађега сарадника, који је у њеним очима био нешто врло велико.</p> <p>Читаву недељу |
| ијама младе, бујне девојке.</p> <p>И од њених идеја остаде само обична жена. </p> </div> <pb n= |
| , није сама, нешто као да се миче испод њених ногу.{S} Спусти поглед и виде Севића, који јој се |
| /p> <p>Мати је била добра жена.{S} Лице њено, жућкасто и свело пре времена, показивало је дугу |
| аднике и да нешто дотури и мужу.{S} Али њено неискуство у пословима одби муштерије. </p> <pb n= |
| икада зажали на мене да јој нисам дао „њено“, т. ј. удомљење.{S} Ја сам чиновник, што ће рећи |
| ле новце, за остатак новца добивеног од њеног оца.{S} Сад ће почети рад самостално.</p> <p>— Ви |
| крете, а он за њом.{S} Тако су дошли до њеног стана.{S} Кад она тури кључ у браву, он је упита: |
| че јој да се обрати г. Н. Н., пријатељу њенога оца, који ће наћи начина да јој помогне.</p> <p> |
| оли, код другарица.{S} Сви су се чудили њеној расејаности и повучености.</p> <p>Поподне једнога |
| има.{S} Онде где су биле његове руке на њеном телу, пекло ју је и жегло.</p> <p>— Хоћеш ли да б |
| што припада њему, држећи своју руку на њеном рамену.</p> <p>Она га одгурну нервозним покретом, |
| онога непристојника, већ је, судећи по њеноме смеху, била и задовољна.{S} А можда јој је заист |
| еликим плановима, говорио је како ће уз њену помоћ стварати чуда.</p> <p>Она га је слушала као |
| укрућен, Севић као да је потрчкивао за њим.{S} Прођоше крај ње и не погледавши је.{S} Уђоше у |
| к њему вукли навика да редовно буде са њим и сећање на његове загрљаје, речи и погледе.{S} Бил |
| е око ногу.</p> <p>— Ко је онај мали са њим? упита Јелена.</p> <p>— То је Петар Севић, интимус |
| утра адвокату Н., ја сам већ говорио са њим.{S} Он ће ти написати представку за свештеника и ре |
| чили.{S} Она је била лепа девојка, пред њим се није устручавала, није много скривала ни својих |
| ову.{S} Спочетка Јелена није смела пред њим ни уста да отвори, али се после ослободила и врло ч |
| рукопис, па сам хтела да видим шта је с њим, а донела сам и један превод.</p> <p>— О чему је та |
| b n="112" /> <p>Јелени би јасно да ће с њим тешко изаћи на крај.</p> <p>— Човече, та шта ти упр |
| ој је било непријатно да је свет види с њим.{S} Био јој је одвратан, а и стидела га се. </p> <p |
| а је горела од жеље да се упозна било с њим, било са Севићем.{S} Веровала је да ће лично познан |
| p> <p>Јелена, ништа не мислећи, пође за њима.{S} Они су се нешто објашњавали.</p> <p>— То је по |
| довикну другарицама да иду, а оне ће за њима.</p> <p>— Шта ти је, Јелена? питала је нежно.</p> |
| а потребним јој речницима.{S} Али ни са њима превођење није ишло много брже.{S} Севић плану, ал |
| ј се да не би могла да издржи сусрет са њима, не би знала шта да одговори ни на само питање „ка |
| ило доста беспослена света.</p> <p>Пред њима се одједном указа Дугић.{S} Прав као бор, држећи у |
| Мица опет попусти и пођоше.</p> <p>Пред њима су била два шетача: један висок, крут, правих раме |
| дугу патњу.{S} Волела је своју децу и у њима је тражила утеху за разочарење у браку.{S} Док је |
| ање, ваљање по трави.</p> <p>Једна међу њима одвајаше својим несташлуком.{S} Ниједној другарици |
| .</p> <p>Наше две ученице прођоше поред њих на више, па се онда вратише, али не бејаху срећне д |
| шла су двојица младих људи.{S} Један од њих висок, онакав од прилике каквог је она замишљала.{S |
| седе. </p> <pb n="16" /> <p>Недалеко од њих, стазом, ишла су двојица младих људи.{S} Један од њ |
| ="102" /> надајући се да је бар неко од њих у Драчу, али никога не нађох.</p> <p>По св. Јовану |
| а и исплеле венце, враћаху се, зовући и њих.</p> <p>— Да останемо, Мицо, молила је Јелена.</p> |
| да се умеша у туђе ствари, окупила око њих, тако да Јелена није могла да изађе из круга који с |
| Јелена је често, с Милицом, ишла близу њих, само да улови коју њихову реч.{S} Није чула ништа |
| Али је он, Јова, велики, већи од свију њих.</p> <p>— Па се онда сети данашњег свог покушаја у |
| али се после ослободила и врло често су њих троје претресали друштвене прилике у земљи и на стр |
| акога стила великих руских писаца, нити њихове занимљивости предмета.{S} Није ту, сем наслова, |
| ју.{S} Па још траже да им за ту жртву с њихове стране будемо и захвалне.{S} Ја бих све то — и Ј |
| стање родитеља боље, у толико је живот њихове деце ружичастији; у колико деца у детињству мање |
| тави жандарма испред врата!{S} Састанци њихови били су без речи: он би само протурио руку кроз |
| брањена, друкчије посматрају живот него њихови родитељи, јер им родитељи, колико могу, не дају |
| ње осете да је живот борба, у толико је њихово разочарење веће кад буду принуђена да и сама уче |
| није такав.{S} Мисли <pb n="80" /> он о њиховој будућности, а и о њој самој али, сиромах, нема |
| да хтео да се и он уз њега прослави.{S} Њихову пријатељству ишло је на руку и Јовино сарадништв |
| цом, ишла близу њих, само да улови коју њихову реч.{S} Није чула ништа интересантно, или су то |
| у на та прса.{S} Не би то <pb n="94" /> њој било, бар не више сада, пријатно, и она би се понаш |
| кше, јер не мора водити рачуна о њој, а њој ће бити поможено, јер ће своју зараду имати само за |
| д школе, у којој је незадовољство према њој бивало све веће.{S} Она није ништа радила.{S} По не |
| а тако је много мислио <pb n="62" /> о њој и чудио се и жао му је било што је никако нема.</p> |
| лила да је себичан, да не води рачуна о њој.{S} А он, видиш није такав.{S} Мисли <pb n="80" /> |
| бити лакше, јер не мора водити рачуна о њој, а њој ће бити поможено, јер ће своју зараду имати |
| ="80" /> он о њиховој будућности, а и о њој самој али, сиромах, нема времена да га проводи с њо |
| ..</p> <p>Често размишљајући о школи, у њој се заче мисао да полаже испит зрелости као приватна |
| рећна!{S} Неколико љубазних речи могу у њој да изгладе успомене на месеце или године ранијег бе |
| но изгледаш, права париска дама!</p> <p>Њој је било одвратно то што је он посматра, разгледа ка |
| чекај да се договоримо, повика Мица за њом.</p> <p>Али Јелена изађе и залупи врата за собом.</ |
| е не обзирући се на њега.{S} Он пође за њом. </p> <pb n="96" /> <p>— Слушај, Јелена, поче он.{S |
| е Јелена становала, она скрете, а он за њом.{S} Тако су дошли до њеног стана.{S} Кад она тури к |
| какав човек који се смилује да се ожени њом.{S} Мушкарци проживе читав живот пре брака, па онда |
| ику да воли своју жену, да је задовољан њом, да жели да продужи заједнички живот.{S} Јелена одб |
| ва</title>“ и да је Севић био задовољан њом.{S} Извежбала се у послу и сад би могла да ради код |
| намерава и како мисли да удеси живот: с њом или сам за себе.{S} Била је начисто да је по њу бољ |
| да хоће унутра, јер има да разговара с њом.</p> <p>— Шта ћеш, казуј? питаше она не пуштајући г |
| , сиромах, нема времена да га проводи с њом.{S} А она шта је већ мислила о њему!{S} И сам увиђа |
| му се устави на њеним бујним прсима.{S} Њу намах обли румен.</p> <p>И обоје заћуташе.{S} Ишли с |
| пријатељу, с којим је био у завади.{S} Њу међутим не упита ни „како си“, ни „шта радиш“.{S} Ме |
| све силније, да јој је дах застајао.{S} Њу је одвратност према њему нагонила да се отима, а опе |
| ећала да није ни за кување.</p> <p>И за њу поче живот кувања и прања судова.{S} Већ више није и |
| ма на „лагеру“ доста дела, али ће он за њу већ наћи згодан посао.{S} Намеран је да покрене библ |
| замишљала, јер је немачки језик имао за њу још увек својих тајни.{S} Али како су то биле дечје |
| и такве ствари, а ја сам се наљутила на њу што није хтела да изађе у шетњу.{S} Боље <pb n="25" |
| а уђе у уредништво, а Севић испаде пред њу.</p> <p>— Боли ме нешто глава, па бих да прошетам.{S |
| а хтеде да га прође, али он пристаде уз њу.</p> <p>— Само тако, то је лепо, викао је, као да је |
| у где је била Јелена, па најзад седе уз њу.</p> <p>— Шта си хтела? упита Мица.</p> <p>Јелена не |
| се девојка просто напросто продаје и уз њу се често даје још и „приде“, као уз какву робу.{S} Т |
| оје велике сестре, радо је пристајао уз њу.{S} Својим ручицама чупао јој је косу, прислањао гла |
| се повуче, али он као да се прилепио уз њу.{S} Већ је осећала његов дах, ужагрен, запахњивала ј |
| елена није желела.{S} Осећала је како и њу обухвата тај пламен, како је сажиже, како је обузима |
| ена радозналцима.{S} Једни су осуђивали њу, а други су тврдили да је онај човек пијан и да јој |
| ам за себе.{S} Била је начисто да је по њу боље, а можда и по њега, да се не везују понова, кад |
| кључка да је тај брак био само кобан по њу, уздрхтавала је при помисли да ће Севић ускоро доћи, |
| кроз одшкринута врата и Јелена би му у њу ставила динар-два, после чега је он одлазио, да се у |
| тала Јовина разлагања о разним идејама, о женском покрету и другим питањима. </p> <pb n="53" /> |
| им идеалним замишљањима о уредништвима, о штампаријама, које је она сматрала за нешто високо, н |
| аше и даље, говорећи о својим идеалима, о својим погледима на живот, на брак, — све што је Јеле |
| чким заносом...{S} О, блажена младости, о срећне године идеалисања и чедности!{S} Како се груди |
| ја вратио.</p> <p>— Да ти право кажем, о томе сам једва и мислила.{S} Не разумем твоје питање. |
| /p> <p>— Па зар је то та срећа у браку, о којој маштају девојке? питала се.</p> <p>Али она је и |
| јетко.{S} Сад је на мене ред да кажем: о прошлости нећемо говорити.{S} Пређи одмах на ствар.</ |
| о, а тако је много мислио <pb n="62" /> о њој и чудио се и жао му је било што је никако нема.</ |
| одређеније питање.</p> <p>— А, тако!{S} О томе се, мислим, нема много разговарати.{S} Ја сам ве |
| ром, блистају младалачким заносом...{S} О, блажена младости, о срећне године идеалисања и чедно |
| егово име.{S} Али што је било, било.{S} О прошлости нећемо говорити.{S} Нисмо криви ни ти ни ја |
| , а донела сам и један превод.</p> <p>— О чему је тај рукопис ?</p> <p>— Наслов је „О Богу“.</p |
| p> <p>— Не спавам, али сневам.</p> <p>— О чему?</p> <p>— О њему, моме будућем...</p> <p>— А зар |
| , али сневам.</p> <p>— О чему?</p> <p>— О њему, моме будућем...</p> <p>— А зар га знаш?</p> <p> |
| о — то нико није знао, нити је он икада о томе говорио.{S} Кад се вратио у Београд, после неких |
| </p> <p>Била је то „Чита ди Бари“, лађа о којој си свакако слушала.{S} Света много, а на броду |
| лена, ја сам од јуче до сада размишљала о себи и теби и дошла сам до закључка да ми нисмо једно |
| њига вадила „мисли“ и „ситнице“, писала о женском свету и била коректор листа.{S} Дугић је писа |
| ред очи јој изађе све оно што је читала о мукама радничким у тим јазбинама послодавачким. </p> |
| Понеки пут, у сумрак, Јелена је мислила о будућности.{S} Чинило јој се страшно, ако тако узмора |
| д одласка из Србије Јелена није мислила о њему.{S} Уопште није више рачунала са могућношћу да ћ |
| води с њом.{S} А она шта је већ мислила о њему!{S} И сам увиђа да не иде овако живети и стара с |
| а.{S} Сва је била испуњена само мислима о Севићевим загрљајима и пољупцима.</p> <p>Једва би чек |
| азочарана у својим идеалним замишљањима о уредништвима, о штампаријама, које је она сматрала за |
| <p>Јелена начини гримасу као да не зна о коме то Мица говори.</p> <p>— Та знаш га; уосталом, п |
| ислила да је себичан, да не води рачуна о њој.{S} А он, видиш није такав.{S} Мисли <pb n="80" / |
| е бити лакше, јер не мора водити рачуна о њој, а њој ће бити поможено, јер ће своју зараду имат |
| кући.</p> <p>Потрча и не водећи рачуна о њему.</p> <p>— Чекај, отпратићу те! чу за собом Севић |
| не слушала него гутала Јовина разлагања о разним идејама, о женском покрету и другим питањима. |
| ињаше да се срећа приближује, она срећа о којој је Севић раније говорио.</p> <p>О, како је мало |
| и да то што је она имала није она срећа о којој је слушала да се говори. </p> <pb n="75" /> <p> |
| о Богу.{S} Прелиста неколико брошурица о истоме питању, преписа читаве ставове из митологије Г |
| раде да скрене мало десно, али се очеша о ону која је била с његове стране.</p> <p>— Клипан, ре |
| /> <p>Јелена ћуташе, задубљена у снове о своме будућем, а Мица настави плетење венца.</p> <p>Д |
| гнезда, замишљала је, излетале су идеје о слободи, љубави, напретку.{S} Замишљала је уредништво |
| мвајске чекаонице.{S} Весело су ћаскале о овоме или ономе, задиркујући једна другу.</p> <p>— Шт |
| пу близу изласка.</p> <p>— И они говоре о „<title>Сањину</title>.“ То је свакако нешто велико.{ |
| а не зна, али ће упитати брата, који се о Јови не изражава баш најлепше.</p> <p>Сад Мица, која |
| остранству, бар се тако мислило, ако се о томе уопште мислило.{S} Због тога пријатељства ваљда |
| S} У допису из једне вароши говорило се о једном владици, који је трчао за световним уживањима. |
| n="80" /> он о њиховој будућности, а и о њој самој али, сиромах, нема времена да га проводи с |
| аревца.{S} Зашто не бисмо издејствовали о формално раскидање брака...</p> <p>— А, не!{S} Немам |
| су биле тако скромне, а она и не мисли о њему.{S} А он је толико воли, да, осећа, не може више |
| радиш код њега, на издањима.{S} Ниси ми о томе ништа писала!</p> <p>— Заборавила сам можда.</p> |
| .</p> <p>Јелена не хтеде више да говори о томе, јер јој је било непријатно да слуша те неоправд |
| ије.</p> <p>Па би онда он почео причати о нечему што је њега интересовало.</p> <p>Тако је дошла |
| е реду то, што више није морала мислити о испиту зрелости.{S} Ипак је била незадовољна, не знај |
| иловањима, Јелена тек тада поче мислити о томе, како ће јој бити могуће да настави живот са чов |
| олазила.{S} Почела сам све више мислити о својима, <pb n="102" /> надајући се да је бар неко од |
| И Севић се пренемагаше и даље, говорећи о својим идеалима, о својим погледима на живот, на брак |
| рачним улицама у разговору.{S} Говорећи о овоме и ономе, дођоше и на питање брака.{S} Севић је |
| умртвљена...</p> <p>Често размишљајући о школи, у њој се заче мисао да полаже испит зрелости к |
| ј велике зубарске столице, удари главом о тешко, гвоздено постоље и више се не маче.{S} Крв из |
| и отишао! дрекну Јелена, лупнувши ногом о под, а очи јој севаху.</p> <p>— Па, добро... да одем. |
| ш није такав.{S} Мисли <pb n="80" /> он о њиховој будућности, а и о њој самој али, сиромах, нем |
| — Па ја сам рекао да се плати тај посао о коме си ми говорила.{S} Ја нисам милионер да губим вр |
| још дуго, држећи је у загрљају, причао о својим великим плановима, говорио је како ће уз њену |
| ра непристојним није јој давала да дуго о њему мисли.</p> <p>Кад изби код сата, срете две своје |
| p>Како већ нису знали ни једно ни друго о чему да говоре, Јелена климну главом у знак поздрава |
| Наравно да код куће нико није ни слутио о тим посетама.{S} Јелена је обично казивала матери да |
| удубљен у своје мисли.{S} Он мисли само о преображају друштва, јер ево већ скоро три месеца как |
| Она не одговори.</p> <p>— А ја сам само о вама мислио! уздахну Севић, а глас му је био тужан, т |
| е породице и друштва, одлазе у Топчидер о празницима, на цео дан.{S} Мора се отићи, ма само и ј |
| на посао, верујући да почиње онај живот о коме јој је Севић <pb n="76" /> говорио раније.{S} Он |
| ћу.{S} Кад је прочитала у новинама вест о помиловањима, Јелена тек тада поче мислити о томе, ка |
| човек не би имао високо развијену свест о дужностима, жена, натоварена децом, била на милости и |
| .{S} Увек се нешто жури или је забринут о овоме и ономе. </p> <pb n="79" /> <p>Тако трајући дан |
| је за одмор или читање новина.{S} Бригу о деци оставио је жени.{S} Тако су се и деца одбила од |
| чиме да почне, изабра филозофију, идеју о Богу.{S} Прелиста неколико брошурица о истоме питању, |
| евић.{S} Он није хтео да руши традицију о сродству, зато што би тиме, по конвенцијама које влад |
| веде?{S} Родитељи неће хтети ни да чују о удаји, и то још за Севића, и нарочито не сад, на два |
| се у себи да ли да повери слатку тајну о томе како је постала сарадница тако великог листа као |
| та ти треба.</p> <p>Јелена му се обисну о врат, не за то што га је силно волела, већ као да му |
| на једном попустила.</p> <p>У разговору о овоме и ономе, дођоше и на име Јове Дугића.{S} Јелену |
| е нико их није лично познавао, а сви су о обојици говорили само ружно.</p> <p>— Мрзе га, мислил |
| о којој је Севић раније говорио.</p> <p>О, како је мало потребно, па да жена, ма и за тренутак, |
| му је тај рукопис ?</p> <p>— Наслов је „О Богу“.</p> <p>— А, да, добио сам га.{S} Мило ми је, г |
| своје мишљење, које је Јова скоро увек обарао једном једином реченицом:</p> <p>— Ствар стоји д |
| је он уместо одговора, привлачио себи, обасипао пољупцима, уверавајући је да је она тако дубок |
| е и кува.{S} Идеалан је брак кад у њега обе стране уносе добру вољу за заједнички живот, кад об |
| измирена и од вас тражим признаницу на обе суме и изјаву да Јелена нема ништа више да тражи.{S |
| осе добру вољу за заједнички живот, кад обе стране подједнако раде на добру породице.{S} Идеала |
| праг.{S} Изјада се матери, исплакаше се обе и у томе их затече отац.</p> <p>Не рече јој ништа, |
| дубине груди.</p> <p>Неко време ћутаху обе.</p> <p>— Ја бих се, Бога ми, удала, поче опет Јеле |
| ани с пријатељима, код куће је био само обедима, а остатак времена био му је за одмор или читањ |
| ће кривичних трошкова, стави забрану за обезбеду онога што је кредитирао Севића.{S} И тако штам |
| је била задовољна, јер јој је живот био обезбеђен.{S} Лако јој није било, али, мислила је, то ј |
| јој глас застајаше у грлу.{S} Притисну обема рукама горњи део прса и сруши се крај мртва мужа. |
| арију и повлађивао је намери Севићевој, обећавајући и своју сарадњу.</p> <p>Севић је тумарао тр |
| “ као заједничко име људске јединке без обзира на пол — зар човек нема права да бира себи друга |
| она предложи да се врате и окрете се не обзирући се на њега.{S} Он пође за њом. </p> <pb n="96" |
| све оно што свакога дана изађе у онако обимноме „<title>В. Журналу</title>“.</p> <p>Једнога да |
| купиш шта ти треба.</p> <p>Јелена му се обисну о врат, не за то што га је силно волела, већ као |
| и жена, да се венчају кад је већ такав обичај и кад већ она неће друкчије.</p> <p>— Ја више не |
| воме инстинкту?{S} Треба једном пресећи обичај мираза и бракова из рачуна.{S} Срце треба да вод |
| ући сваки слог.</p> <p>После часова, по обичају, пође у шетњу са другарицама.{S} Кад су већ бил |
| ке.</p> <p>И од њених идеја остаде само обична жена. </p> </div> <pb n="28" /> <div type="chapt |
| .{S} У уредништво је ишла свакога дана, обично око пет сати по подне, па носила какав рад или н |
| ни слутио о тим посетама.{S} Јелена је обично казивала матери да иде овој или оној другарици.< |
| риле су се при удисању ваздуха.{S} Лице обично, округло, са нечим мушким у цртама.</p> <p>— Е, |
| и да се проведу. </p> <pb n="10" /> <p>Обично су ту и љубавни састанци.{S} Од трамвајске стани |
| почети и са мање новца.{S} Једнога дана објави да од тога и тога дана почиње издавати независан |
| слећи, пође за њима.{S} Они су се нешто објашњавали.</p> <p>— То је по мојем мишљењу виши човек |
| ави на њеним бујним прсима.{S} Њу намах обли румен.</p> <p>И обоје заћуташе.{S} Ишли су Босанск |
| до Земуна.{S} Одатле су отишли у једно оближње село, где је Севић већ раније био спремио свешт |
| , живео свет!{S} На нама двома је да га обновимо!</p> <p>— А шта је с Јовом? упита она.</p> <p> |
| м скупо платила своју лудост: данас сам обогаћена искуством и излечена од свих манија матурантк |
| уги пут женим, кад ми је жива жена коју обожавам.{S} А и ти ваљда ниси тамо нашла некога, па би |
| ву реч.{S} Мушко, женско, све је једно, обоје имају подједнаких права на живот.{S} И зар да жен |
| ако обоје изјавите да се не трпите, да обоје желите развод.{S} На тај начин брже се свршавају |
| а ћу спремити сва потребна документа за обоје, па ћемо се венчати у некоме селу, преко.</p> <p> |
| више.{S} Севић је спремио документа за обоје.{S} Јелена је на дан венчања раније отишла од кућ |
| далеко од тога да покажу какав гњев; не обоје се мирно, издаље, гледаху и смејаху.</p> <p>— Као |
| равила сам можда.</p> <p>И опет ућуташе обоје, идући ногу пред ногу.</p> <p>Кад су били испред |
| рсима.{S} Њу намах обли румен.</p> <p>И обоје заћуташе.{S} Ишли су Босанском улицом.{S} Кад дођ |
| арнице за развод брака, били су позвани обоје „на мирење.“ Али Севић не хтеде никако да дође.{S |
| вокатом и он ми рече да је најлакше ако обоје изјавите да се не трпите, да обоје желите развод. |
| авајући да не зајеца.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Ја нисам могла ништа да га питам, а он није з |
| е веже, раскинемо сасвим.{S} Били бисмо обоје слободни.{S} Ја сам уосталом данас разговарала са |
| дно за друго.{S} То смо уосталом одавно обоје увидели, па смо и живели свако за себе.{S} Зар не |
| нико их није лично познавао, а сви су о обојици говорили само ружно.</p> <p>— Мрзе га, мислила |
| м путем ка Калемегдану.{S} Као да им се обома журило да што пре стигну.{S} Тек овда-онда измења |
| писмо ме је и веома изненадило и веома обрадовало.{S} Изненадило ме је што ми пишеш, после она |
| на није могла да изађе из круга који се образовао око ње.</p> <p>Најзад се појави и један радоз |
| као човек ништа не зарађујеш, с каквим образом тражиш новаца од мене, једне жене, којој си заг |
| коју је тек почињала.</p> <p>— Иди сад, обрати се Севићу, имам посла.</p> <p>— Кад ћемо се виде |
| ган јавног поретка.</p> <p>— Молим вас, обрати му се Јелена, овај човек ме напада и вређа.{S} М |
| Сутрадан јој дође мати и рече јој да се обрати г. Н. Н., пријатељу њенога оца, који ће наћи нач |
| то не поможе.</p> <p>Како би било да се обрати оцу!</p> <p>И она, дршћући од узбуђења и страха |
| нарочито због тога, што на Јелену није обратио пажњу бар ове године, у последње време, кад се |
| а треба даље да радиш и на што треба да обратиш пажњу.</p> <p>Сутрадан, баш кад се Јелена спрем |
| <p>Севић је радио до у сумрак.{S} Онда, обраћајући се Јелени, упита:</p> <p>— Зар не би било пр |
| већ није знала како да га се отресе.{S} Обраћала се полицији за заштиту, али шта је ова могла.{ |
| > <p>Занета својим мислима, Јелена није обраћала пажњу куда иде.{S} Нађе се пред улазом у Калем |
| део кривице ипак његов, јер никада није обраћао пажњу на то шта Јелена ради, с ким се дружи, шт |
| ној трци за унапређењем није на децу ни обраћао пажњу.{S} Преко дана у канцеларији, после канце |
| 3" /> не смете ми се никад више не само обраћати ма за што, него ни приближити.{S} Ви за мене н |
| идев у чему је ствар, набра незадовољно обрве.</p> <p>— Што си тражила посла, кад ниси у стању |
| Дугића и рече му шта би хтела.{S} Овај обрече да ће разговарати са Павићем и после неколико да |
| дина, био је већ зрео човек, дуге косе, обријаних бркова, са дугом црном лепршавом машном, <pb |
| а се спотиче већ код првих реченица.{S} Обрни-осврни не иде.{S} Од подне до вечери превела је, |
| и Јеленине за рад, већ због тога што се обрукао пред својим <pb n="77" /> уредником.{S} Али шта |
| сам доста слободна времена и понова ме обузе мисао да полажем матуру.{S} Радила сам поједине п |
| ата тај пламен, како је сажиже, како је обузима вртоглавица.</p> <p>— Не, само то не! цвилела ј |
| јој јурну у лице.{S} Осећала је како је обузима неко чудно осећање, како јој кроз тело струји н |
| но дотле непознато осећање поново би ју обузимало, дрхтала би од узбуђења.</p> </div> <pb n="61 |
| ногу, а кад је ишао, изгледало је да на обући нема потпетица.</p> <p>Јелени скоро застаде дах.{ |
| на није желела.{S} Осећала је како и њу обухвата тај пламен, како је сажиже, како је обузима вр |
| не просторије штампарије, Севић је лако обухвати око паса, као хотећи да је чува да се не спота |
| пусти и утрча у своју собу, па се онако обучена баци на постељу, грцајући у сузама.</p> <p>— Ов |
| д тражећи и друштво своје нове жене.{S} Ова се спочетка нећкала, па се после навикну.{S} За дец |
| дну девојку за раме, скоро за груди.{S} Ова се закикота и баци се ногом да удари непристојника. |
| тура тамо-амо, голица је и засмејава, а ова се, заценивши се од смеха, немоћно брани.{S} И тако |
| ћала се полицији за заштиту, али шта је ова могла.{S} Ваљда да јој постави жандарма испред врат |
| с његове стране.</p> <p>— Клипан, рече ова.</p> <p>— Што? упита Јелена, која ту погрду схвати |
| ити људи као што су Дугић и Севић.{S} И ова двојица учинише јој се велики, врло велики.</p> <p> |
| Мица ућута, завидећи помало Јелени, што ова, кћи високог чиновника, има мираз, па јој је могуће |
| та гледала је деци кроз прсте, а кад су ова поодрасла, нису је већ много ни питала.</p> <p>Посл |
| p> <p>— Молим вас, обрати му се Јелена, овај човек ме напада и вређа.{S} Молим вас да га водите |
| ред листа.</p> <p>Кад је отишла Павићу, овај је дочека пријатељски, поласка јој да лепо изгледа |
| тражи Дугића и рече му шта би хтела.{S} Овај обрече да ће разговарати са Павићем и после неколи |
| а се дружио са Севићем за то, што га је овај хвалио до небеса и преувеличавао сваку његову реч, |
| >— Куда бих?{S} Уморна сам од јуче, а и овај роман ме јако занима, па ћу данас остати код куће. |
| старству Финансија, где ме је затекао и овај рат.{S} Бомбардовање Београда бацило ме је са моји |
| глед са свога мужа, готова да скочи чим овај само дигне очи.{S} Отац би седео неко време, па би |
| у кварт.</p> <p>— Муж сам ти ја, а не „овај човек“, викао је Севић.</p> <p>— Може, госпоја, ам |
| који су били корисни, <pb n="109" /> а овакав се вратио кући.{S} Морална лешина, која се распа |
| мати само за себе.{S} Навикла је већ на овакав живот, а и он је ваљда већ био излечен од брака. |
| не упита је како је издржала две године оваквог живота.</p> <p>— Хоћеш ли још?</p> <p>— Не, хва |
| <p>Осећала је да не може дуго да издржи овакву ситуацију.{S} Преклињала је Севића да је пусти с |
| о.</p> <p>— Видиш, говорио је усхићено, овако ништа ни довека.{S} А са штампаријом ће ићи боље, |
| и и она сада била на универзитету...{S} Овако је практикант...{S} Па би се сетила мужа, оних ка |
| знаш добро, није била изгледа да ћу ја овако рђаво проћи.{S} Видела си да сам био пун идеала и |
| Боже, мој грех тако велики, да је казна овако тешка!</p> <p>Пошто је пустила сузама на вољу, по |
| ислила о њему!{S} И сам увиђа да не иде овако живети и стара се да им буде боље.{S} А живот је |
| елена је осећала да више ни она не може овако, а и испит ју је испуњавао ужасом.{S} Али како да |
| е лако.{S} Била је чак и радосна што се овако свршило.{S} Чинило јој се да јој је са душе пао н |
| мора да проведе век.{S} И да ли ће моћи овако издржати.</p> <p>Једнога дана Севић дође кући ран |
| вечерас.{S} Кад смо одлучили да живимо овако како смо уговорили, <pb n="98" /> нећу да твоје п |
| угарице идући даље.</p> <p>— Мицо, ходи овамо! позва Јелена једну другарицу.</p> <p>— Нећу, ско |
| и на неког великог кнеза, па је побегао овамо.{S} Виђала си га већ свакако.{S} Лети носи црну р |
| обома журило да што пре стигну.{S} Тек овда-онда измењали би по коју реч.</p> <p>Калемегдан је |
| ми је казала да не воли жене у кући, а овде нисмо ни комотни.</p> <p>Стан брзо нађоше, собу и |
| адили урадили сте.{S} Нисам вас звао да овде приређујемо сцене измирења и праштања.{S} Мени је |
| кући, у Србију.</p> <p>Питаш откуда ја овде?</p> <p>Давно већ нисам никоме писала, давно ником |
| р се за мене, као ни за Дугића, не може овде наћи жена, одговори Севић.{S} Која би и пошла за н |
| ="100" /> од Јованке, која је, пошто је овде онако лепо положила испите, отишла у Ницу, своме о |
| м досади.{S} Ви можете ићи, а он остаје овде. </p> </div> <pb n="116" /> <div type="chapter" xm |
| орасле.</p> <p>— Не, госпођице, за мене овде нема жене.{S} Мени би жена била другарица, помоћни |
| ека мојих убеђења?{S} Несумњиво је да и овде има врло умног женскиња, али <pb n="56" /> мислим |
| n="22" /> <p>— Мрзи ме, Јелена, остани овде, бранила се другарица.</p> <p>— Увек ти тако, ника |
| /p> <p>— Та улази, нећеш ваљда вековати овде, рече јој Мица, којој је већ било досадило то беск |
| ја матуранткиње.</p> <p>Чудиш се да сам овде и радујеш се што сам се вратила школи!{S} То си св |
| , <pb n="98" /> нећу да твоје присуство овде ремети моје послове и мој начин живота.</p> <p>И к |
| еших се за зубно лекарство.{S} До краја ове године завршићу, па ћу онда и ја у Београд.</p> <p> |
| баш могла!{S} Ја сам сасвим друкчија од ове Мице, која је право женско и која се стара да научи |
| учини огромна неправда што мора да учи ове глупе и сувопарне предмете, кад су јој у глави и у |
| да се ни ја ни ти нећемо удати не само ове године, него ко зна још колико, па украо нам ко вен |
| а, што на Јелену није обратио пажњу бар ове године, у последње време, кад се она онолико промен |
| ца, храпава гласа, на себи је имао неко овештало одело, без <pb n="33" /> прсника, на грудима р |
| броду био је — мој отац.{S} Остарео, у овешталу оделу, погрбљен и необријан, учинио је на ме с |
| и у сузама.</p> <p>— Ово треба удавати, ово треба удавати, рече отац матери, вртећи главом и ум |
| ога човека, него само нас девојчиће.{S} Ово је ваљда десети пут да ме гура.</p> <p>— А што се и |
| на постељу, грцајући у сузама.</p> <p>— Ово треба удавати, ово треба удавати, рече отац матери, |
| ац забринуто би вртели главом.</p> <p>— Ово треба што пре удавати, рече једном отац.</p> <p>— П |
| њин</title>...{S} Забрањено у Русији, а ово је потпуно издање.{S} Ванредно.</p> <p>— Чудна ми ч |
| они мушкарци понашају према женскињу, а ово се још смеје!</p> <p>Али, помислила је, то су још о |
| , па да с овом чита мало.{S} Реши се на ово последње.</p> <p>Мица је дочека радосно, не показуј |
| етна цицана кошуља.</p> <p>— Биће да је ово неки надзорник, помисли Јелена и приђе му.</p> <p>— |
| е потребна толика реклама.</p> <p>— Али ово је нешто ванредно!{S} Слушај само.</p> <p>И Мица по |
| рачунам на вашу помоћ.</p> <p>Говорећи ово Севић ју је пажљиво загледао.{S} Поглед му је клизи |
| е никад ти нећу ни доћи.</p> <p>Рекавши ово Јелена дохвати свој шешир, наглим покретом покри гл |
| поче најзад Севић, зашто вас није било ово неколико дана?</p> <p>— Па казала сам вам већ, имал |
| 63" /> <p>— Седите, молим вас, док само ово довршим, па ћемо онда мало разговарати.{S} Забављај |
| p>Јелена гризаше усне од једа.{S} Говор овога човека вређао ју је, али она не хтеде да буде гру |
| Јелена је обично казивала матери да иде овој или оној другарици.</p> <p>Сасвим се ослободила са |
| вољно рукописа, час је имао састанак са овом или оном високом личности, — тек кући је долазио к |
| се да ли да оде кући или Мици, па да с овом чита мало.{S} Реши се на ово последње.</p> <p>Мица |
| били из „<title>В. Журнала</title>“, а овоме да се понуди није имала куражи због Павића.{S} По |
| ајске чекаонице.{S} Весело су ћаскале о овоме или ономе, задиркујући једна другу.</p> <p>— Шта |
| чним улицама у разговору.{S} Говорећи о овоме и ономе, дођоше и на питање брака.{S} Севић је на |
| S} Увек се нешто жури или је забринут о овоме и ономе. </p> <pb n="79" /> <p>Тако трајући дане |
| једном попустила.</p> <p>У разговору о овоме и ономе, дођоше и на име Јове Дугића.{S} Јелену ј |
| олики дивни људи мислила је, изгинуше у овоме рату, људи који су били корисни, <pb n="109" /> а |
| да ни њега ништа више није везивало за ову жену, чији је живот он разорио, можда не хотимично. |
| ђемо мало и по Калемегдану.{S} Ја волим ову дубоку тишину.</p> <p>Јелена би се најрадије вратил |
| и <pb n="32" /> она с правом долазити у ову кућу и да ће је сви понизно поздрављати.{S} Та шта |
| су водила у унутрашњост куће.</p> <p>— Овуда, госпођице, прискочи Севић и Јелена осети како је |
| д Вознесенском црквом.</p> <p>— Хајдемо овуда! позва је он, показујући на Кнез-Милошеву улицу.< |
| некако извивши врат.{S} Да немате какав оглас?{S} Онда идите лево, у администрацију.</p> <p>Јел |
| инило јој се да јој је са душе пао неки огроман терет. </p> </div> <pb n="99" /> <div type="cha |
| столу и поче да чита, али јој се учини огромна неправда што мора да учи ове глупе и сувопарне |
| је нешто страшно, неко крхање и рушење, огромне пожаре.{S} Одједном се виде на некаквој високој |
| таљигаш, није дању никада био код куће, од ране зоре до мркла мрака на послу, по вароши.{S} Зар |
| сала, давно никоме нисам отворила срце, од онда још кад сам почела сарађивати на оном листу, а |
| ами Божић.{S} Посматрајући драчку луку, од црквице на брегу више Драча, чинило ми се као да сам |
| и!{S} То си свакако чула <pb n="100" /> од Јованке, која је, пошто је овде онако лепо положила |
| , ђаци свих школа и разнога узраста.{S} Од ранога пролећа, пре него што је дрвеће и најавило пу |
| ио умро, а кућица продата за дугове.{S} Од сестре ни трага ни гласа.{S} Пође и он у свет.{S} Гд |
| их реченица.{S} Обрни-осврни не иде.{S} Од подне до вечери превела је, ко зна како, једва десет |
| <p>Обично су ту и љубавни састанци.{S} Од трамвајске станице до Хајдучке Чесме и до Кнежеве По |
| време, кад се она онолико променила, а од оцена је само слабе и имала.</p> <p>Али сад шта је т |
| саветовала, наставнице су се чудиле, а од другарица неке су јој завиделе, а неке је се клониле |
| сам почела сарађивати на оном листу, а од, онда је већ добрих шест година.</p> <p>Знаш да сам |
| p> <p>И Јелена поче, као практикант, да од свога рада издржава и себе и свога мужа, који је по |
| а мање новца.{S} Једнога дана објави да од тога и тога дана почиње издавати независан политички |
| их баш могла!{S} Ја сам сасвим друкчија од ове Мице, која је право женско и која се стара да на |
| ође кући на ручак.{S} На десетак корака од атељеа чекао ју је Севић.{S} Она хтеде да га прође, |
| би је прекорно.</p> <p>Јелена је горела од жеље да се упозна било с њим, било са Севићем.{S} Ве |
| е се ишло ни Јелени, али је ипак горела од жеље да оде још једном, последњи пут.</p> <p>Једне в |
| ио је жени.{S} Тако су се и деца одбила од њега.{S} Мати као мати, много штошта гледала је деци |
| а десетицу, ону коју је малочас примила од свога првога посетиоца, први новац који је зарадила |
| кад се Јелена с тешком муком одбранила од насртаја, Севић јој предложи да буду муж и жена, да |
| лежала на његовим грудима, сва клонула од задовољства.{S} Било јој је угодно што је сасвим уз |
| злечена сам од свих идеја које сам чула од тебе, примети Јелена јетко.{S} Сад је на мене ред да |
| Јелена је на дан венчања раније отишла од куће, рекавши да ће на излет до Авале, нашла се са С |
| лађе од њега.{S} Не прође ни месец дана од материне смрти, а отац доведе у кућу једну младу жен |
| анас сам обогаћена искуством и излечена од свих манија матуранткиње.</p> <p>Чудиш се да сам овд |
| а куражи због Павића.{S} После колебања од читаве <pb n="88" /> недеље дана потражи Дугића и ре |
| немачког, а плаћаће се четрдесет динара од табака.{S} Јелена пристаде одмах, сматрајући да је п |
| године затвора.{S} То му је била рента од „<title>Народног права</title>“. </p> </div> <pb n=" |
| <pb n="38" /> <p>У том се сети да ништа од задатака није урадила.{S} Врати се столу и поче да ч |
| рађујеш, с каквим образом тражиш новаца од мене, једне жене, којој си загорчао живот?</p> <p>— |
| дих људи.{S} Један од њих висок, онакав од прилике каквог је она замишљала.{S} Само што је имао |
| не новце, добила сва дела Јовина, почев од „Анархизма као филозофске доктрине“ до „Филозофије б |
| мале новце, за остатак новца добивеног од њеног оца.{S} Сад ће почети рад самостално.</p> <p>— |
| кабинет.</p> <p>Јелена је била ван себе од љутине.</p> <p>— Јелена, поче Севић, ја сам се решио |
| ну школу.{S} Две сестрице биле су млађе од њега.{S} Не прође ни месец дана од материне смрти, а |
| лађа му сестрица умре, а старија побеже од куће и ступи у службу.</p> <p>Петар је на занату био |
| цу настаде тешко време.{S} Петар побеже од куће поче да учи типографски занат, па га и изучи.{S |
| ка.{S} Севић се уопште није сећао да је од оца што друго и чуо, као што не би знао да каже да л |
| >Јелена је била ван себе.{S} Дрхтала је од једа и беса.{S} Као жену вређало ју је понашање Севи |
| у у борби за опстанак.</p> <p>Јелена је од брака очекивала много, али шта управо није знала ни |
| н човек, и он је анархиста.{S} Почео је од слагачког шегрта, па се, као Твен, пео све више.{S} |
| у вртлогу, а неко миље прожимало ју је од пете до перчина.{S} У ушима су јој још непрестано би |
| шао — био је Севић.</p> <p>За све време од одласка из Србије Јелена није мислила о њему.{S} Уоп |
| Кад га спази, Јелени се стеже срце, не од радости, већ од страха.{S} Он јој приђе као што се п |
| ге уметничке косе, лепе очи увек уморне од рада, око врата лепршава уметничка машна, одевен нек |
| артију.{S} Виде људе, необријане и црне од штампарског црнила, како иду између машина, односе п |
| даш за њега?</p> <p>Јелена гризаше усне од једа.{S} Говор овога човека вређао ју је, али она не |
| своју удају, што је управо било бежање од среће.{S} Ну, то сам учинила ни сама не знам како.{S |
| дели су тако ћутећи, као снебивајући се од онога, што су у ствари желели. </p> <pb n="64" /> <p |
| одгурну нервозним покретом, окрећући се од њега.</p> <p>— Де, де, та ми смо муж и жена!</p> <p> |
| је и засмејава, а ова се, заценивши се од смеха, немоћно брани.{S} И тако са сваком редом.</p> |
| а могло десити.{S} Бежимо и склањамо се од света, ма да нико ништа и не зна.{S} Све нам се чини |
| ња.{S} Да ли бисте ви могли да одбаците од себе своје досадашње васпитање, па да учините по срц |
| р како би она била способна за што веће од тога да се задржи мало дуже ван куће!</p> <p>Прођоше |
| по свима пресудама имао да издржи више од три године затвора.{S} То му је била рента од „<titl |
| поче да ради.{S} Радника није било више од тројице-четворице.{S} Послова није било великих: пла |
| им крчмицама, мати је прала по кућама и од те зараде прихрањивала своје троје дечице.{S} Деца с |
| почеше стизати и тужбе са свих страна и од свих личности нападнутих у листу.{S} Севић је скоро |
| ам да је Јелена тиме потпуно измирена и од вас тражим признаницу на обе суме и изјаву да Јелена |
| њаријама младе, бујне девојке.</p> <p>И од њених идеја остаде само обична жена. </p> </div> <pb |
| ћање поново би ју обузимало, дрхтала би од узбуђења.</p> </div> <pb n="61" /> <div type="chapte |
| постао већ свој човек, способан да живи од свога рада.{S} Отац му је међутим био умро, а кућица |
| довољно заклона.{S} Јелена поче да бежи од школе, у којој је незадовољство према њој бивало све |
| иде да јој он прилази, Јелена се одвоји од Мице, добацујући јој:</p> <p>— Пардон, за тренутак!< |
| ући причање и милујући је.</p> <p>— Али од тога нема ништа, настављао је Севић, јер ја пре свег |
| налазила да се само извуче из куће или од другарица, нарочито од Мице.{S} Кад јој, понеки пут, |
| нико га више није читао, И тако Јелени од брака остаде муж у затвору, дуг за хартију за лист и |
| p> <p>Хвалиш се својим браком!{S} Ја ти од срца желим да увек будеш срећна и да се каткада сети |
| де му.{S} Али је он, Јова, велики, већи од свију њих.</p> <p>— Па се онда сети данашњег свог по |
| становао.</p> <p>Стари Ђорђевић, бежећи од свога друштва, сећао се тек сада како је сам занемар |
| да се обрати оцу!</p> <p>И она, дршћући од узбуђења и страха пређе очин праг.{S} Изјада се мате |
| е на добру породице.{S} Идеалан је брак од прилике као неко удружење, у коме сви чланови имају |
| лушај, Петре, прекиде га Јелена, ја сам од јуче до сада размишљала о себи и теби и дошла сам до |
| ника.{S} А и њему, старом већ, била сам од користи, јер га је ваљало неговати.{S} Он је одмах б |
| молим те, тих декламација, излечена сам од свих идеја које сам чула од тебе, примети Јелена јет |
| елена.</p> <p>— Куда бих?{S} Уморна сам од јуче, а и овај роман ме јако занима, па ћу данас ост |
| је гонило.{S} Можда сам хтела да утечем од своје прошлости!</p> <p>Била сам у друштву госпођа н |
| , ишла су двојица младих људи.{S} Један од њих висок, онакав од прилике каквог је она замишљала |
| ја још није радила, она виде како један од оних црних људи ухвати једну девојку за раме, скоро |
| <!-- <div type="novel"> --> <head>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</head> <pb n="8" /> <pb n="9" /> <div type="c |
| 3" /> <p>ДРАГОМИР ШИШКОВИЋ</p> <p>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕ |
| 5" /> <p>ДРАГОМИР ШИШКОВИЋ</p> <p>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕ |
| живот, а и он је ваљда већ био излечен од брака.</p> <p>Пред вече, излазећи из канцеларије, на |
| аљало је да и Севић дође, а он је бежао од тога.{S} Тако се ствар протезала у бесконачност.</p> |
| аумио?</p> <p>— Кад сам по ручку отишао од тебе, најпре сам потражио стан.{S} Нашао сам брзо, б |
| S} Одмах би бацио на сто динар, а једио од деце узимало би новац и боцу и трчало по ракију.{S} |
| шпијуна.{S} Није ми га било жао, далеко од тога.{S} Болело ме је само то, што сам још увек, бар |
| ј је да зарида, толико је он био далеко од оне слике, какву је она замишљала.{S} Али није имала |
| .{S} Али и једно и друго били су далеко од тога да покажу какав гњев; не обоје се мирно, издаље |
| зо седе. </p> <pb n="16" /> <p>Недалеко од њих, стазом, ишла су двојица младих људи.{S} Један о |
| b n="102" /> надајући се да је бар неко од њих у Драчу, али никога не нађох.</p> <p>По св. Јова |
| а се прихвати посла, па ће све ићи само од себе.{S} Али поче да се спотиче већ код првих речени |
| вуче из куће или од другарица, нарочито од Мице.{S} Кад јој, понеки пут, не би пошло за руком д |
| , заборавих да те питам треба ли ти што од одела.{S} Јесен је већ на прагу.{S} После подне ћемо |
| у штампарији!{S} То предвече, први пут од удадбе, није изашла у шетњу нити у сусрет мужу.{S} К |
| елени се стеже срце, не од радости, већ од страха.{S} Он јој приђе као што се прилази доброј пр |
| ла све и свакога.{S} Кад би видела коју од својих школских другарица, скренула би одмах у прву |
| ствар и замоли га да је узме у заштиту од мужа, који јој чини неприлике и уцењује је.</p> <p>— |
| /p> <p>— Човече, та шта ти управо хоћеш од мене ?{S} Хоћеш ли да ме убијеш !</p> <p>— Не, ни да |
| ој се чују и онако гадне речи, и то још од уредника!{S} Па како се они мушкарци понашају према |
| l:id="SRP19200_C9"> <head>IX.</head> <p>Од како је Севић постао штампар, Јеленин живот се проме |
| упадљиве.{S} Крупније, црне као угљен, одавале су разбуђену чулност.{S} Ноздрве, меснате, шири |
| исмо једно за друго.{S} То смо уосталом одавно обоје увидели, па смо и живели свако за себе.{S} |
| још један удар.{S} Севића, с којим већ одавно нисам била <pb n="101" /> у заједници, ухапсише |
| рмално уништи брак, који је стварно већ одавно раскинут. </p> <pb n="106" /> <p>— Али ја нећу.{ |
| ј станици и сели су у воз до Земуна.{S} Одатле су отишли у једно оближње село, где је Севић већ |
| са Јеленина лица на разголићени врат, а одатле на пуна, узбуркана прса.{S} Очи су му играле, ка |
| на женскиња.{S} Да ли бисте ви могли да одбаците од себе своје досадашње васпитање, па да учини |
| ="56" /> мислим да нема ниједне која не одбацује и помисао да у браку, место благостања, нађе б |
| к је замишљен и штапом гура каменчиће и одбацује их.{S} Онај анархиста, зар га не знаш?</p> <p> |
| ужу.{S} Али њено неискуство у пословима одби муштерије. </p> <pb n="85" /> <p>Павић, који се бо |
| да продужи заједнички живот.{S} Јелена одби и изјави <pb n="117" /> да не може да га гледа, да |
| и је бар и све задатке израдила.</p> <p>Одби да вечера, рекавши да је добро ужинала код Мице.{S |
| и оставио је жени.{S} Тако су се и деца одбила од њега.{S} Мати као мати, много штошта гледала |
| нога дана, кад се Јелена с тешком муком одбранила од насртаја, Севић јој предложи да буду муж и |
| } Па баш и да се нађе нека, да ли би се одважила да пође за човека мојих убеђења?{S} Несумњиво |
| поново Севић, ви велите да и у нас има одважна женскиња.{S} Да ли бисте ви могли да одбаците о |
| ати поподне, однесе је у уредништво.{S} Одважно уђе <pb n="41" /> у познату капију, пажљиво заг |
| ваљање по трави.</p> <p>Једна међу њима одвајаше својим несташлуком.{S} Ниједној другарици не д |
| </p> <p>— Што не пази како иде, него ми одвали раме, и девојка метну руку на горњи део груди, г |
| ову Дугића и његова дела.{S} Мица ју је одвела у антикварницу Томе Јовановића и ту је Јелена, з |
| еме, ваљда да би појачао своју продају, одвоји два ступца за радове омладине.{S} Било је вешто |
| p>Кад виде да јој он прилази, Јелена се одвоји од Мице, добацујући јој:</p> <p>— Пардон, за тре |
| но да је свет види с њим.{S} Био јој је одвратан, а и стидела га се. </p> <pb n="95" /> <p>Ишли |
| волети.{S} Као да га и сад гледам: пре одвратан него симпатичан.{S} Али ја сам скупо платила с |
| права париска дама!</p> <p>Њој је било одвратно то што је он посматра, разгледа као нешто што |
| измирења и праштања.{S} Мени је све то одвратно.{S} Нећу чак да вам речем ни једне речи прекор |
| лније, да јој је дах застајао.{S} Њу је одвратност према њему нагонила да се отима, а опет јој |
| и данашњег свог покушаја у уредништву и одвратности коју је осетила.</p> <p>— Ипак ћу отићи још |
| ије осећала ништа особито: ни љубави ни одвратности, али у својим мислима, на оној клупи, осећа |
| се свет мане тих глупости.{S} Жена, ако одговара твојим идејама, дражи те и изазива.{S} И још а |
| врши са испитом.{S} Али ју је он уместо одговора, привлачио себи, обасипао пољупцима, уверавају |
| с неверицом.</p> <p>— Па ваљда нећу ја! одговори Севић хладно.{S} Шта би радила, кад не би кува |
| ла, примети мати.</p> <p>— Каква школа! одговори отац и одмахну руком. </p> <pb n="20" /> <p>Је |
| Нећу, скочићеш на мене и повалићеш ме! одговори јој Мица.</p> <p>— Ходи, нећу! увераваше Јелен |
| њима ?</p> <p>— Ја ?{S} Ја бих, мислим! одговори Јелена после малог затезања.</p> <p>— Ох, хвал |
| ена!</p> <p>— Били смо, али више нисмо! одговори она гадећи се. </p> <pb n="105" /> <p>— Јесмо, |
| евић, публициста.</p> <p>— Ђорђевићева, одговори Јелена и прими пружену јој руку.</p> <p>— Госп |
| зо сам ишла узбрдо, па сам се задихала, одговори Јелена, решавајући се у себи да ли да повери с |
| најзад Севић.</p> <p>— Верујем да има, одговори Јелена.</p> <p>— Ја не познајем ниједну, наста |
| о ни за Дугића, не може овде наћи жена, одговори Севић.{S} Која би и пошла за нас?</p> <p>— Нем |
| <p>— Твога будућег и његовог сателита, одговори Мица просто.</p> <p>Јелена брзо седе. </p> <pb |
| ала сам много посла код куће и у школи, одговори она.</p> <p>— Па зар нисте могли доћи ма само |
| p>— Синоћ сам стигао лађом, око поноћи, одговори он.</p> <p>Она га умало не упита где је ноћио, |
| } И онда се још љутиш.{S} Нећу да идем, одговори Мица одлучно, решена да не изађе, и из саме ле |
| — Посао? упита он опет.</p> <p>— Посао, одговори она кратко.</p> <p>— Е кад је посао, онда да с |
| </p> <p>— Важно? упита.</p> <p>— Важно, одговори Јелена.</p> <p>— Посао? упита он опет.</p> <p> |
| виђења, госпођице, и не заборавите нас, одговори Севић, који је беше допратио до врата.</p> <p> |
| ти? упита он.</p> <p>— Видећемо се већ, одговори му она, гурајући га према вратима.</p> <p>Он и |
| — Шта желите?{S} Ја сам уредник, Павић, одговори дебељко, гледајући младе девојке некако извивш |
| у је преклињао Севић.</p> <p>— Гледаћу, одговори она, повуче руку и придружи се Мици.</p> <p>— |
| вечанства“, не би ни сама себи умела да одговори.</p> <p>Загледа се у небо.{S} Виде милионе зве |
| држи сусрет са њима, не би знала шта да одговори ни на само питање „како си?“</p> <p>Кадгод уве |
| упита он.{S} Буди мој гост.</p> <p>Она одговори одлучно:</p> <p>— Не, имам још да радим вечера |
| си хтела? упита Мица.</p> <p>Јелена не одговори, а Мица извади из џепа конац и поче да слаже ц |
| ље, хватајући је за руку.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— А ја сам само о вама мислио! уздахну |
| и расплаканога малишана.</p> <p>Мати не одговори ништа, али и она некако расејано махаше главом |
| то све због његовог писања.{S} Дугић му одговори да је он неблагодаран, кад се тако понаша прем |
| елена оћута, јер и није знала шта би му одговорила.{S} Осећала је и сама да за друго није, али |
| оју руку на њеном рамену.</p> <p>Она га одгурну нервозним покретом, окрећући се од њега.</p> <p |
| екавши да је добро ужинала код Мице.{S} Оде у своју собу, па, и не палећи лампу, леже.</p> <p>Н |
| и Јелени, али је ипак горела од жеље да оде још једном, последњи пут.</p> <p>Једне вечери Јелен |
| на пође изласку, решавајући се да ли да оде кући или Мици, па да с овом чита мало.{S} Реши се н |
| о време ћутећи, па се растадоше и свака оде својој кући.</p> <p>Јелена је била разочарана у сво |
| једва сачека да прође највећа жега, па оде Мици.{S} Затече је раскомоћену, на дивану, са некак |
| елена се за неколико дана отимала да не оде у уредништво.{S} Она није волела Севића, нимало, ал |
| p>Павић, који се бојао да штампарија не оде на покриће кривичних трошкова, стави забрану за обе |
| ма.</p> <p>Он изађе у предсобље, али не оде као што је она мислила, већ, по одласку пацијента, |
| дне нема краја.{S} Једва дочека подне и оде оцу.</p> <p>Кад је све испричала, стари Ђорђевић се |
| те неоправдане нападе.{S} Опрости се и оде кући.</p> <p>Севићев поглед је непрестано осећала н |
| ји му је лист и подигао.{S} Наљути се и оде.{S} После неколико дана Севић оде на издржавање каз |
| амо то, идем одмах по речнике.</p> <p>И оде, да се после неколико минута врати са потребним јој |
| "13" /> своме, у школи.{S} Ујутру свако оде лепо на своју страну, у подне се састанемо у кући, |
| зило, све ју је нешто више вукло да бар оде у уредништво, само да види шта је са њеним радом, к |
| {S} Севић плану, али не рече ништа, већ оде на вечеру и не позвавши Јелену.{S} Вратио се касно, |
| се и оде.{S} После неколико дана Севић оде на издржавање казне, осуђен по неколиким кривицама, |
| да, око врата лепршава уметничка машна, одевен некако немарно али отмено, мушка држања.{S} Глас |
| .{S} Онај други, мало мањи, сиромашније одевен, без браде и цвикера, али такође са уметничком м |
| о таљигашева и праљина, била увек чисто одевена.</p> <p>Петар је изгубио матер баш кад је сврши |
| аборавих да те питам треба ли ти што од одела.{S} Јесен је већ на прагу.{S} После подне ћемо от |
| >— Не, више, треба ми много више.{S} За одело.</p> <p>— Па зар ја да ти купим одело? цикну Јеле |
| Па колико? </p> <pb n="119" /> <p>— За одело.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Па... шест стотина дин |
| вајући и као срачунавајући колико кошта одело.</p> <p>Јелена стајаше као скамењена.{S} Пара ниј |
| а одело.</p> <p>— Па зар ја да ти купим одело? цикну Јелена.</p> <p>— Па ти имаш новаца.{S} Да |
| ва гласа, на себи је имао неко овештало одело, без <pb n="33" /> прсника, на грудима распучена |
| о је — мој отац.{S} Остарео, у овешталу оделу, погрбљен и необријан, учинио је на ме страшан ут |
| чи јој севаху.</p> <p>— Па, добро... да одем... али дај ми бар који грош за ручак.{S} Долазим и |
| ме, па би легао и он, разбацавши делове одеће по соби.{S} Мати би све покупила, сложила на стол |
| <pb n="107" /> <p>— Петре, молим те да одеш одмах, остави ме да се приберем, а и време је рада |
| еко крхање и рушење, огромне пожаре.{S} Одједном се виде на некаквој високој планини, не, није |
| Мицо, зар верујеш у те враџбине? упита одједном Јелена.</p> <p>— Какве враџбине ?{S} Плетем ве |
| а беспослена света.</p> <p>Пред њима се одједном указа Дугић.{S} Прав као бор, држећи у руци шт |
| а томе умиљавању. </p> <pb n="47" /> <p>Одједном уздрхта сва, стеже малишана на груди, стеже га |
| ником је било врло много шетача.</p> <p>Одједном се однекуд појавише Јова Дугић и Петар Севић.{ |
| ећ, ја ћу кући.</p> <p>Спремајући се за одлазак замоли Мицу да јој позајми „<title>Сањина</titl |
| >Београђани, читаве породице и друштва, одлазе у Топчидер о празницима, на цео дан.{S} Мора се |
| > <p>живот, ако те се само дотакнем.{S} Одлази!</p> <p>— Плати прво за разговор, па ћу ићи.</p> |
| ар.{S} Гурну га Севићу у руку.</p> <p>— Одлази! рече му заповеднички, показујући руком врата.</ |
| зи из затвора, после две године, и прво одлази пријатељу, с којим је био у завади.{S} Њу међути |
| нице...</p> <p>Јелена је свако по подне одлазила у штампарију, да што помогне мужу.{S} Он је на |
| у ред, бар за неко време.{S} Није више одлазио <pb n="51" /> тако рано, долазио је кући на руч |
| њу ставила динар-два, после чега је он одлазио, да се ускоро опет врати.</p> <p>Јелена је била |
| — био је Севић.</p> <p>За све време од одласка из Србије Јелена није мислила о њему.{S} Уопште |
| не оде као што је она мислила, већ, по одласку пацијента, уђе понова у кабинет.</p> <p>Јелена |
| још никако није био штампан.{S} Увек би одложила и оставила за сутра.</p> <p>Мица више није хте |
| х је осећала пред доношењем такве једне одлуке, која би имала да из основа промени њен живот.{S |
| , имам још да радим вечерас.{S} Кад смо одлучили да живимо овако како смо уговорили, <pb n="98" |
| ш љутиш.{S} Нећу да идем, одговори Мица одлучно, решена да не изађе, и из саме лењости, из блаж |
| .{S} Буди мој гост.</p> <p>Она одговори одлучно:</p> <p>— Не, имам још да радим вечерас.{S} Кад |
| девојака и не погледавши их.{S} Кад већ одмакоше, Јелена позва Мицу да и оне прошетају.</p> <p> |
| ћ се тргоше и седоше као шетачи који се одмарају.{S} Севић је у себи проклињао непознатога, ком |
| чак је једном и ушла, али се, уплашена, одмах извукла.{S} Чинило јој се нечувено смело да се по |
| аш, ја бих купио теби.</p> <p>— Напоље, одмах, или ћу те...</p> <p>— Чекај, да се погодимо...</ |
| огодимо...</p> <p>— Нећу да се погађам, одмах напоље.</p> <p>— Слушај, дај ми новац, па ћемо он |
| ропоштавање него на улазак домаћина.{S} Одмах би бацио на сто динар, а једио од деце узимало би |
| ме то питаш?{S} Како то „сад“?{S} Сада одмах или сада пошто си се ти вратио ?</p> <p>— Сад пош |
| е кући раније, сав радостан.{S} Исприча одмах да је нашао једну штампарију, малу, да ју је купи |
| <p>— Сад одмах? упита она.</p> <p>— Сад одмах.</p> <p>— Хајдемо, паре ћеш добити кад изађемо из |
| новац, па ћемо онда проти.</p> <p>— Сад одмах? упита она.</p> <p>— Сад одмах.</p> <p>— Хајдемо, |
| ше Јелена.</p> <p>— За то што морам сад одмах да идем, јер треба наћи посла и стан.{S} Не могу |
| ет динара од табака.{S} Јелена пристаде одмах, сматрајући да је плаћена сјајно, узе књиге и поч |
| ти, јер га је ваљало неговати.{S} Он је одмах био одређен на службу у самом Паризу.{S} Ја сам п |
| блицистом, били су ван себе.{S} Отац је одмах отрчао у полицију, да покуша шта се може, али се |
| за то што јој је било криво да јој није одмах дошао, већ што јој се чинило да би требало да га |
| се а час јецајући, час певајући, да се одмах затим стане ваљати по поду као бесомучна.</p> <p> |
| то да јој каже.{S} Она га пусти, али се одмах покаја.{S} Био је трештен пијан.{S} Једва се држа |
| алности.{S} Венчали <pb n="70" /> су се одмах.{S} Писмо родитељима Јелена је написала дан раниј |
| </p> <pb n="72" /> <p>— Господине, поче одмах Јеленин отац, што сте урадили урадили сте.{S} Нис |
| погледавши је.{S} Уђоше у Калемегдан и одмах скренуше десно, стазама где нема много света.</p> |
| својих школских другарица, скренула би одмах у прву споредну улицу. <pb n="87" /> Чинило јој с |
| најгорега.{S} Наишао би неко и Севић би одмах седао на пристојно одстојање.</p> <p>Једнога дана |
| : о прошлости нећемо говорити.{S} Пређи одмах на ствар.</p> <p>— Лепо, шта мислиш сад да радиш |
| њем рускога и немачког језика.{S} Ступи одмах у „<title>В. Журнал</title>“ као сарадник, где је |
| ких речи.</p> <p>— Ако је само то, идем одмах по речнике.</p> <p>И оде, да се после неколико ми |
| раћемо доцније.</p> <p>— А што не бисмо одмах разговарали? изазиваше Јелена.</p> <p>— За то што |
| ком прећутном споразуму, Јелена и Севић одмах седоше на ону једину, заборављену клупу.</p> <p>С |
| n="107" /> <p>— Петре, молим те да одеш одмах, остави ме да се приберем, а и време је рада.{S} |
| .</p> <p>— Каква школа! одговори отац и одмахну руком. </p> <pb n="20" /> <p>Јелена једва сачек |
| обедима, а остатак времена био му је за одмор или читање новина.{S} Бригу о деци оставио је жен |
| е, отишла у Ницу, своме оцу, да се мало одмори, па ће онда кући, у Србију.</p> <p>Питаш откуда |
| боље, јер сам имао прилику да се ваљано одморим.{S} А и ти изгледаш добро, много боље него рани |
| /p> <p>— Да седнемо мало, колико тек да одморимо ноге.</p> <p>Седели су неко време ћутећи.{S} Ј |
| надисати се свежа ваздужа у Кошутњаку, одморити плућа и очи у ономе зеленилу!{S} Како је прија |
| о врло много шетача.</p> <p>Одједном се однекуд појавише Јова Дугић и Петар Севић.{S} Ишли су п |
| осту.{S} Сутрадан око пет сати поподне, однесе је у уредништво.{S} Одважно уђе <pb n="41" /> у |
| ако заборављене, јер су све остале биле однесене.{S} Прошеташе два-три пута горе-доле, погледаш |
| парског црнила, како иду између машина, односе пакете хартије или доносе.{S} Виде и неколико де |
| S} Радила сам поједине предмете и добих одобрење да полажем као приватна ученица VIII разред и |
| је саопштење, да му је за тај и тај дан одређен претрес по „штампарској кривици“, а по тужби то |
| је ваљало неговати.{S} Он је одмах био одређен на службу у самом Паризу.{S} Ја сам примала сво |
| p>— Како замишљаш наш живот? постави он одређеније питање.</p> <p>— А, тако!{S} О томе се, мисл |
| о право</title>“. </p> <pb n="83" /> <p>Одређенога дана лист се појави, под дирекцијом г. Петра |
| , не давањем већег кредита на просвету, одржава народ у мраку и незнању.{S} У допису из једне в |
| парија.</p> <p>Мислила је да ће се моћи одржати са штампаријом.{S} Муж јој је из затвора слао у |
| еко и Севић би одмах седао на пристојно одстојање.</p> <p>Једнога дана, кад се Јелена с тешком |
| ница.{S} Ипак се реши да му да, само да оду проти.</p> <p>— Добро, дођи сутра у три сата по под |
| о сви песници у тим годинама, које брзо оду у неврат!</p> <p>У очи Ивањ-дана једна група младих |
| треби на себе, а ја ћу гледати да ти се одужим за све што си учинила досада за мене.{S} Збогом! |
| без речи: он би само протурио руку кроз одшкринута врата и Јелена би му у њу ставила динар-два, |
| које су својим прстићима хитро савијале одштампане табаке.</p> <p>Јелени се учини све врло позн |
| нађе какав човек који се смилује да се ожени њом.{S} Мушкарци проживе читав живот пре брака, п |
| И ако платиш прописану таксу, можеш се оженити и сродницом којом је иначе забрањено женити се! |
| ђе пред очи Јова, онако достојанствен и озбиљан, удубљен у своје мисли.{S} Он мисли само о прео |
| , бранила га је Јелена.{S} Он је толико озбиљан, да и не мисли на те глупости.{S} Ето и на Кале |
| непознатих.</p> <p>Дочекаше га стојећи, озбиљно.{S} Севићу је било као да улази у лавовски каве |
| /p> <p>— Остави се, него да разговарамо озбиљно.</p> <p>Он седе.</p> <p>— Важно? упита.</p> <p> |
| на његов начин говора — више ачења него озбиљности.</p> <p>Севић је био син једнога таљигаша, к |
| уге непотребно је.“</p> <p>Севић дође у означено време.{S} Са г. Ђорђевићем су били у канцелари |
| n="29" /> <p>Колико пута је хтела да се окане Јове и његове филозофије, али би јој увек пред оч |
| <p>— Па... шест стотина динара, рече он оклевајући и као срачунавајући колико кошта одело.</p> |
| чке косе, лепе очи увек уморне од рада, око врата лепршава уметничка машна, одевен некако немар |
| ла је.</p> <p>— Синоћ сам стигао лађом, око поноћи, одговори он.</p> <p>Она га умало не упита г |
| е смеђе косе, која је у увојцима падала око главе.{S} Само су јој очи биле некако упадљиве.{S} |
| м, али немам речник, па сам се задржала око неких речи.</p> <p>— Ако је само то, идем одмах по |
| жеље да се умеша у туђе ствари, окупила око њих, тако да Јелена није могла да изађе из круга ко |
| и.{S} Он је знао каквих све тешкоћа има око развода брака, знао је да бирократизам све увлачи у |
| го савлађивати да буде довољно прибрана око оно двоје-троје посетилаца.{S} Чинило јој се да то |
| {S} Изостављене су оне глупе церемоније око венчања.{S} А у случају да не пристају једно уз дру |
| ав, коме као да су панталоне оптрчавале око ногу.</p> <p>— Ко је онај мали са њим? упита Јелена |
| <p>Уредник га узе, али загледаше и даље око машине.</p> <p>— А шта је ?{S} Поезија, проза ? упи |
| и вечеру.{S} Све остало време мучила се око превођења.{S} Из дана у дан у дан радила је брже и |
| лутаму и она поче да разазнаје предмете око себе.{S} Виде да има и мушких и женских.{S} Женскињ |
| лавовски кавез, подрхтавао је, ногавице око кривих ногу приметно су се тресле.{S} Где ли је бил |
| рије штампарије, Севић је лако обухвати око паса, као хотећи да је чува да се не спотакне.</p> |
| ево већ скоро три месеца како она трчи око њега и Севића, а он још није доспео да је примети.< |
| у причицу, кратку и просту.{S} Сутрадан око пет сати поподне, однесе је у уредништво.{S} Одважн |
| гла да изађе из круга који се образовао око ње.</p> <p>Најзад се појави и један радознали жанда |
| по анархистичним идејама које је сејао око себе, а које нису хватале корена.{S} Важио је као о |
| аку, берући цвеће за венце.{S} Све тако око седамнаест-осамнаест година.{S} Сукње им ни дуге ни |
| уредништво је ишла свакога дана, обично око пет сати по подне, па носила какав рад или не.{S} Т |
| јте, затражи уредник, загледајући нешто око машине и пруживши руку некако иза себе.</p> <p>Јеле |
| дрављати.{S} Та шта су ти што се мувају око машина, шта су те девојке што убацују и савијају ха |
| а осети како је једна рука лако додирну око паса, онако као што чинимо кад хоћемо некога да про |
| риближим? питала се она.</p> <p>Из њене околине нико их није лично познавао, а сви су о обојици |
| ито да је љуби.{S} Она покушаваше да се окрене, да устане, али у колико се више отимала, у толи |
| сад пође изласку.{S} Кад дође до врата, окрете се и климну главом.</p> <p>— Збогом, рече. </p> |
| Јелена климну главом у знак поздрава и окрете се да пође.</p> <p>Али, у забуни, пође вратима к |
| „Губеревац“ она предложи да се врате и окрете се не обзирући се на њега.{S} Он пође за њом. </ |
| > <p>Она га одгурну нервозним покретом, окрећући се од њега.</p> <p>— Де, де, та ми смо муж и ж |
| {S} Место свега загледао се само у њена округла прса и упитао с ким станује!{S} А он је муж, ње |
| се при удисању ваздуха.{S} Лице обично, округло, са нечим мушким у цртама.</p> <p>— Е, не могу |
| ић полетеше у бездан.</p> <p>Пробуди се окупана у зноју.{S} Превуче руком преко чела, као да се |
| је, веле, починио у Нишу, ортакујући са окупаторским бугарским властима.{S} Многе је оштетио, а |
| се, из жеље да се умеша у туђе ствари, окупила око њих, тако да Јелена није могла да изађе из |
| аквим делима за каква је он био оптужен олакшала развод брака.{S} Али после три месеца Севића п |
| Ђорђевићева, али није била ни ружна.{S} Омалена раста, девојка <pb n="11" /> већ по развијеност |
| ју продају, одвоји два ступца за радове омладине.{S} Било је вешто срачунато и на бесплатну сар |
| арење.</p> <p>— Донела сам један рад за омладински део „<title>Журнала</title>“.</p> <p>— Дајте |
| њу и на већу продају.{S} Уређивање тога омладинског дела би додељено Севићу. </p> <pb n="30" /> |
| > <p>— Господине, дошла сам до уредника омладинскога дела „<title>В. Журнала</title>“.</p> <p>С |
| грош.{S} Ако му Јелена не би отворила, он би бесомучно лупао у врата.</p> <p>Једнога дана, пош |
| ак, упаде Севић у атеље.{S} У дроњцима, он који никада није изгледао сјајно, изгледао је бедно |
| м.</p> <p>Кад је капија била откључана, он јој пружи руку у знак поздрава.</p> <p>— Куда ћеш? у |
| н и пажљив према својој жени; напротив, он је чинио све што је знао и умео, али све то на један |
| е.</p> <p>— Госпођо, рече јој чиновник, он је сад случајно пао полицији у руке.{S} Тражимо га в |
| ог стана.{S} Кад она тури кључ у браву, он је упита: </p> <pb n="92" /> <p>— С ким станујеш?</p |
| ву, убио срећу својој сестри.{S} Видиш, он јој није бранио да се воли с другим.{S} А можда није |
| а!{S} Састанци њихови били су без речи: он би само протурио руку кроз одшкринута врата и Јелена |
| идиш није такав.{S} Мисли <pb n="80" /> он о њиховој будућности, а и о њој самој али, сиромах, |
| и окрете се не обзирући се на њега.{S} Он пође за њом. </p> <pb n="96" /> <p>— Слушај, Јелена, |
| Јовин, који и нема других пријатеља.{S} Он је сарадник „<title>Великог Журнала</title>“.{S} Каж |
| о није могуће, бранила га је Јелена.{S} Он је толико озбиљан, да и не мисли на те глупости.{S} |
| лена ради, с ким се дружи, шта чита.{S} Он се задовољавао тиме да мирно потпише тромесечне оцен |
| срце, не од радости, већ од страха.{S} Он јој приђе као што се прилази доброј пријатељици.{S} |
| д га некако добавише преко полиције.{S} Он изјави свештенику да воли своју жену, да је задовоља |
| рсто, да је била немоћна и да мрдне.{S} Он ју је стезао на своје груди све силније, да јој је д |
| оли, да, осећа, не може више без ње.{S} Он осећа да је она баш онаква какву је он жену себи жел |
| њега биле сведене на просто причање.{S} Он је тако вешто удешавао ствари са Бугарима, да нико н |
| напор и гурну га што је могла јаче.{S} Он се затетура, изгуби равнотежу.{S} Паде крај велике з |
| ен и озбиљан, удубљен у своје мисли.{S} Он мисли само о преображају друштва, јер ево већ скоро |
| спричала, стари Ђорђевић се замисли.{S} Он је знао каквих све тешкоћа има око развода брака, зн |
| користи, јер га је ваљало неговати.{S} Он је одмах био одређен на службу у самом Паризу.{S} Ја |
| а.</p> <p>Али се није могла отрести.{S} Он је тражио новац и она му истресе све што је имала пр |
| } Ништа не мислећи притрчах му руци.{S} Он ми је не трже, али се очевидно колебаше.{S} Најзад м |
| окату Н., ја сам већ говорио са њим.{S} Он ће ти написати представку за свештеника и рећи ће ти |
| ић и Петар Севић.{S} Ишли су полако.{S} Он, висок, укрућен, Севић као да је потрчкивао за њим.{ |
| а већ неколико дана, али безуспешно.{S} Он је оптужен по § 85.{S} Чуда је, веле, починио у Нишу |
| да он није био лењ, прихвати Севић.{S} Он није хтео да руши традицију о сродству, зато што би |
| а у штампарију, да што помогне мужу.{S} Он је научи да чита коректуре, ревизије, показа јој как |
| ј улици.{S} Затим сам отишао Павићу.{S} Он се извињава што је онако поступио.{S} Вели да би он |
| ..</p> <p>— Шта има да ми смета муж?{S} Он ће целога дана бити на своме послу, а ја на <pb n="1 |
| {S} Само да ли ће он пристати?</p> <p>— Он неће ни да чује!</p> <p>— У сваком случају покушај д |
| сеца како она трчи око њега и Севића, а он још није доспео да је примети.</p> <p>— Како само да |
| ховни суд, ваљало је да и Севић дође, а он је бежао од тога.{S} Тако се ствар протезала у беско |
| ојој је Јелена становала, она скрете, а он за њом.{S} Тако су дошли до њеног стана.{S} Кад она |
| лику да вам досади.{S} Ви можете ићи, а он остаје овде. </p> </div> <pb n="116" /> <div type="c |
| {S} Ја нисам могла ништа да га питам, а он није знао како да почне.</p> <p>— Па сад? упитах бој |
| ругла прса и упитао с ким станује!{S} А он је муж, њен муж, који би имао права да стави и руку |
| себичан, да не води рачуна о њој.{S} А он, видиш није такав.{S} Мисли <pb n="80" /> он о њихов |
| скромне, а она и не мисли о њему.{S} А он је толико воли, да, осећа, не може више без ње.{S} О |
| бе воли, да противу тебе нема ништа, да он хоће да настави живот у заједници.{S} Ствар би се он |
| к очува.{S} Твој муж може да изјави, да он тебе воли, да противу тебе нема ништа, да он хоће да |
| она тако дубоко ушла у његов живот, да он више не може без ње, да је он све више жели, али да |
| је имао у глави.</p> <p>— Ја мислим да он није био лењ, прихвати Севић.{S} Он није хтео да руш |
| рања, да се наравна са Павићем, тако да он прими штампарију, али да прими и Севићеве дугове за |
| н неспретан начин, тако да се видело да он то тако хоће, али да му то није и урођено.</p> <p>Ст |
| мисли, нити икога гледа.</p> <p>— Гледа он, добро гледа испод наочара.{S} А споредним стазама ш |
| Ствар стоји друкчије.</p> <p>Па би онда он почео причати о нечему што је њега интересовало.</p> |
| — Лепо, шта мислиш сад да радиш ? упита он.</p> <p>— Како ме то питаш?{S} Како то „сад“?{S} Сад |
| >— Ја сам, госпођице, шта желите? упита он ужурбано.</p> <p>— Ја сам пре неколико дана предала |
| сла.</p> <p>— Кад ћемо се видети? упита он.</p> <p>— Видећемо се већ, одговори му она, гурајући |
| одговори Јелена.</p> <p>— Посао? упита он опет.</p> <p>— Посао, одговори она кратко.</p> <p>— |
| <p>— Зар нећемо вечерати заједно? упита он.{S} Буди мој гост.</p> <p>Она одговори одлучно:</p> |
| рквом.</p> <p>— Хајдемо овуда! позва је он, показујући на Кнез-Милошеву улицу.</p> <p>— Куда?</ |
| би осуда по онаквим делима за каква је он био оптужен олакшала развод брака.{S} Али после три |
| у у њу ставила динар-два, после чега је он одлазио, да се ускоро опет врати.</p> <p>Јелена је б |
| живот, да он више не може без ње, да је он све више жели, али да буде његова, сасвим његова.</p |
| реме ћутећи.{S} Јелена је осећала да је он посматра погледом који ју је палио.{S} Осећала је да |
| није и раније дошла, увераваше је да је он веома цени.{S} Узгред јој напомену да му радна снага |
| сплиће цвеће.</p> <p>— Чини ми се да је он нешто изванредно, поче Јелена, као читајући.{S} Њего |
| овог писања.{S} Дугић му одговори да је он неблагодаран, кад се тако понаша према њему, који му |
| ете Севића.{S} Учинило јој се као да је он очекивао њен пролазак.</p> <p>Кад виде да јој он при |
| <p>— Шта ћете ви, госпођице ? упита је он чим је спази и не чекајући да она њега ослови.</p> < |
| р га не разумеју и завиде му.{S} Али је он, Јова, велики, већи од свију њих.</p> <p>— Па се онд |
| човао са Дугићем.</p> <p>— Па зар ти је он пречи него жена ? не могаде Јелена да се уздржи, а д |
| а је радио — то нико није знао, нити је он икада о томе говорио.{S} Кад се вратио у Београд, по |
| о и на неколико тренутака? испитивао је он.</p> <p>— Било ми је немогуће.</p> <p>— А да ли сте |
| > <p>— Хоћете ли доћи вечерас! питао је он, задржавајући пружену му руку.</p> <p>— Не знам, нећ |
| ешто сад?{S} Видиш какав сам! тражио је он без икаква стида.</p> <p>— Немам, разумеш ли!{S} Нем |
| и сад уз мене, моја другарица, молио је он, и живот ће нам бити леп и ведар...</p> <p>— Никад! |
| , остајала у његовом загрљају, и ако је он више није онако чврсто држао. </p> <pb n="59" /> <p> |
| н муж, да ће се брак наставити, иако је он већ раскинут по осећањима које је имала.</p> <p>Мучи |
| загрљаји постају све страснији, како је он крши у својим рукама, како његове дрхтаве руке проди |
| леда, дошло јој је да зарида, толико је он био далеко од оне слике, какву је она замишљала.{S} |
| посматрао онаквим очима.{S} Само што је он био тром, лењ, да и изведе оно што је имао у глави.< |
| !</p> <p>Њој је било одвратно то што је он посматра, разгледа као нешто што припада њему, држећ |
| два једном у недељи изашла куда, јер је он сад био врло заузет.{S} Час је остајао дуже у уредни |
| Он осећа да је она баш онаква какву је он жену себи желео.</p> <p>Јелена је ћутала.{S} Забацив |
| а је покушавала да се извуче, али ју је он држао чврсто, да је била немоћна и да мрдне.{S} Он ј |
| о док не сврши са испитом.{S} Али ју је он уместо одговора, привлачио себи, обасипао пољупцима, |
| лесних дражи, није дакле чудо што ју је он посматрао онаквим очима.{S} Само што је он био тром, |
| p> <p>Она му даде двадесет динара, које он пусти из руке, као багателишући.</p> <p>— То није ни |
| , а не половно у Фишеклији.{S} Чудио се он зашто она хоће све ново, кад је половно много јевтин |
| у као у каквога идола, веровао је да ће он учинити нешто велико, да ће извести неку велику друш |
| предходне формалности.{S} Само да ли ће он пристати?</p> <p>— Он неће ни да чује!</p> <p>— У св |
| јер има на „лагеру“ доста дела, али ће он за њу већ наћи згодан посао.{S} Намеран је да покрен |
| p> <p>— Па... шест стотина динара, рече он оклевајући и као срачунавајући колико кошта одело.</ |
| <pb n="96" /> <p>— Слушај, Јелена, поче он.{S} Кад смо се нас двоје удружили за заједнички живо |
| бар помислили који пут на мене? питаше он даље, хватајући је за руку.</p> <p>Она не одговори.< |
| } Кажу да је и он неки паметан човек, и он је анархиста.{S} Почео је од слагачког шегрта, па се |
| {S} Навикла је већ на овакав живот, а и он је ваљда већ био излечен од брака.</p> <p>Пред вече, |
| Од сестре ни трага ни гласа.{S} Пође и он у свет.{S} Где је био и шта је радио — то нико није |
| ликог Журнала</title>“.{S} Кажу да је и он неки паметан човек, и он је анархиста.{S} Почео је о |
| твену реформу, па је ваљда хтео да се и он уз њега прослави.{S} Њихову пријатељству ишло је на |
| ље.</p> <p>— Говорио сам са адвокатом и он ми рече да је најлакше ако обоје изјавите да се не т |
| Отац би седео неко време, па би легао и он, разбацавши делове одеће по соби.{S} Мати би све пок |
| до виђења?</p> <p>— До виђења!</p> <p>И он дохвати шешир, климну влавом и изађе.</p> <p>Јелена |
| ицу, какву ја у себи замишљам.</p> <p>И он поче живим бојама да слика живот какав је желео.{S} |
| ло.{S} Ја сам најлепше мислио.</p> <p>И он уздахну и ућута, да после неколико корака настави.</ |
| ва што је онако поступио.{S} Вели да би он пристао, онда, да ти и даље радиш у штампарији, само |
| > <p>— Како замишљаш наш живот? постави он одређеније питање.</p> <p>— А, тако!{S} О томе се, м |
| најрадије би му поставила питање, да ли он мисли да би се код нас нашла девојка која би смела д |
| је Севић.{S} Она хтеде да га прође, али он пристаде уз њу.</p> <p>— Само тако, то је лепо, вика |
| е више.{S} Она покуша да се повуче, али он као да се прилепио уз њу.{S} Већ је осећала његов да |
| Севића.{S} Јелена му пружи петицу, али он рече да хоће унутра, јер има да разговара с њом.</p> |
| сам стигао лађом, око поноћи, одговори он.</p> <p>Она га умало не упита где је ноћио, не за то |
| ла је.</p> <p>— Треба ми новаца! избаци он.</p> <p>Она му пружи петицу.</p> <p>— Не, више, треб |
| ао њен пролазак.</p> <p>Кад виде да јој он прилази, Јелена се одвоји од Мице, добацујући јој:</ |
| угарицу.</p> <p>— Врло добро, упаде јој он у реч.{S} Слажем се са твојом намером и мило ми је д |
| е Мици.</p> <p>— Чекаћу вас! добаци јој он, делећи реч на слогове и наглашујући сваки слог.</p> |
| ведања.{S} Зар човек није човек, па био он отац, брат или макакав сродник?{S} Зар жена није жен |
| ије везивало за ову жену, чији је живот он разорио, можда не хотимично.{S} Изгледало је да је и |
| а неби се никада преварили да ли је баш он или не.{S} Псовка и</p> <p>само псовка.{S} Севић се |
| и, а да не упита. </p> <pb n="93" /> <p>Он заусти да каже нешто, али се предомисли, махнувши са |
| она, гурајући га према вратима.</p> <p>Он изађе у предсобље, али не оде као што је она мислила |
| жавати, јер имам посла код куће.</p> <p>Он натуче капут и шешир и пођоше.</p> <p>Пролазећи кроз |
| се, него да разговарамо озбиљно.</p> <p>Он седе.</p> <p>— Важно? упита.</p> <p>— Важно, одговор |
| чак.</p> <p>— Па зар нећеш ... ?</p> <p>Он ћуташе размишљајући.{S} Очевидно је било да ни њега |
| ића Марка, у којој је Јелена становала, она скрете, а он за њом.{S} Тако су дошли до њеног стан |
| оред једне машине која још није радила, она виде како један од оних црних људи ухвати једну дев |
| ни.{S} Али како су то биле дечје књиге, она се није много бринула за тачност, често се и намерн |
| елени се чињаше да се срећа приближује, она срећа о којој је Севић раније говорио.</p> <p>О, ка |
| рећу, и не тражећи јој лека.{S} Али не, она не спава, не спавају ни Севић, ни Дугић, и још можд |
| ад су већ биле у Кнез-Михајловој улици, она повуче Мицу у страну, рече јој да је боли глава и д |
| ој се нечувено смело да се појави тамо, она, којој је требало читаве две недеље да којекако нап |
| дити у потребу преображаја, јер, видиш, она девојка се не само није наљутила на онога непристој |
| и помисли, да ће ускоро и <pb n="32" /> она с правом долазити у ову кућу и да ће је сви понизно |
| нутра, има, вели, нешто да јој каже.{S} Она га пусти, али се одмах покаја.{S} Био је трештен пи |
| Севић <pb n="76" /> говорио раније.{S} Она је мислила да треба само да се прихвати посла, па ћ |
| довољство према њој бивало све веће.{S} Она није ништа радила.{S} По неки пут би са ужасом поми |
| ишицу, приближујући јој се све више.{S} Она покуша да се повуче, али он као да се прилепио уз њ |
| у.{S} Севић поче махнито да је љуби.{S} Она покушаваше да се окрене, да устане, али у колико се |
| естру друкчије него што су га учили.{S} Она је била лепа девојка, пред њим се није устручавала, |
| , куда их Јелена није могла пратити.{S} Она се врати и седе на једну клупу близу изласка.</p> < |
| е јој да је боли глава и да ће кући.{S} Она нека продужи са другарицама.</p> <p>Мица, свикнута |
| глас, тужни глас, који је јадиковао.{S} Она је очекивала нешто што је требало тек да дође.{S} Н |
| како му је стари Ђорђевић диктирао.{S} Она два господина потписаше се као сведоци.{S} Севић уз |
| и, а и Петар ју је већ доста коштао.{S} Она је међутим била тек почетница.{S} Ипак се реши да м |
| то зазвони звонце.{S} Неко је дошао.{S} Она отвори врата и виде пацијента, првог пацијента, у п |
| дана отимала да не оде у уредништво.{S} Она није волела Севића, нимало, али су је к њему вукли |
| корака од атељеа чекао ју је Севић.{S} Она хтеде да га прође, али он пристаде уз њу.</p> <p>— |
| се понаша према <pb n="91" /> њему.{S} Она није према њему имала никаквих осећаја, чак ни сажа |
| ио ју је по коси, по лицу, по врату.{S} Она је покушавала да се извуче, али ју је он држао чврс |
| p>Кад су били испред каване „Губеревац“ она предложи да се врате и окрете се не обзирући се на |
| /p> <p>Али је требало књига и новаца, а она тога није имала.{S} Како да повећа своје приходе?{S |
| воје жеље, које су биле тако скромне, а она и не мисли о њему.{S} А он је толико воли, да, осећ |
| штву, па би Севић опет ишао на посао, а она кући, да би пред вече опет изашла у шетњу, на вечер |
| {S} Дете врисну, зачуђено и уплашено, а она га брзо спусти и утрча у своју собу, па се онако об |
| нема времена да га проводи с њом.{S} А она шта је већ мислила о њему!{S} И сам увиђа да не иде |
| S} Тишина, изгледа да сви спавају.{S} А она не спава, а не спава зато што је тишти општа друштв |
| > <p>Севић је и даље декламовао, али га она није слушала.{S} Била је као скамењена, свесна опас |
| ита је он чим је спази и не чекајући да она њега ослови.</p> <p>— Молим, где је канцеларија уре |
| а ти и даље радиш у штампарији, само да она буде на његово име.{S} Али што је било, било.{S} О |
| то је учињено не мења се.{S} Ја нећу да она икада зажали на мене да јој нисам дао „њено“, т. ј. |
| и је значило би дражити је само, и онда она по два-три дана не би долазила у трпезарију; у кујн |
| сродник?{S} Зар жена није жена, па била она сестра или сродница уопште ?{S} И ако платиш пропис |
| овимо!</p> <p>— А шта је с Јовом? упита она.</p> <p>— Славно пропао у рушевинама света! издекла |
| о онда проти.</p> <p>— Сад одмах? упита она.</p> <p>— Сад одмах.</p> <p>— Хајдемо, паре ћеш доб |
| S} Тако су дошли до њеног стана.{S} Кад она тури кључ у браву, он је упита: </p> <pb n="92" /> |
| не може више без ње.{S} Он осећа да је она баш онаква какву је он жену себи желео.</p> <p>Јеле |
| басипао пољупцима, уверавајући је да је она тако дубоко ушла у његов живот, да он више не може |
| ћи и церећи се, бацити јој у лице да је она његова жена.{S} Осећала је да његово присуство не м |
| амо ружно.</p> <p>— Мрзе га, мислила је она, јер га не разумеју и завиде му.{S} Али је он, Јова |
| њих висок, онакав од прилике каквог је она замишљала.{S} Само што је имао браду и наочаре.{S} |
| о уредништвима, о штампаријама, које је она сматрала за нешто високо, нешто узорито, за некакво |
| а.{S} А ево га опет пролеће.{S} Само је она сада умртвљена...</p> <p>Често размишљајући о школи |
| зађе у предсобље, али не оде као што је она мислила, већ, по одласку пацијента, уђе понова у ка |
| сама зашто, али осећајући да то што је она имала није она срећа о којој је слушала да се говор |
| је он био далеко од оне слике, какву је она замишљала.{S} Али није имала куда.</p> <p>— Шта ћем |
| и осећајући да то што је она имала није она срећа о којој је слушала да се говори. </p> <pb n=" |
| нтересантно, или су то били изрази које она никако није могла да схвати и да разуме.</p> <p>Так |
| прођоше четири месеца, за које се време она једва снашла у новом положају.{S} Никаква изгледа н |
| ала.{S} Забацивши главу на наслон клупе она се није трудила да разуме шта јој Севић говори.{S} |
| равнодушности.{S} Стид ју је било да се она, ни сама не зна како, некада просто напросто подала |
| посла у школи и код куће, извињавала се она.{S} И сад се журим, јер сам већ, чини ми се, задоцн |
| ако само да им -се приближим? питала се она.</p> <p>Из њене околине нико их није лично познавао |
| /p> <p>— Не знам, нећу моћи, бранила се она.</p> <p>— Дођите, на сваки начин!{S} Скоро ју је пр |
| ар ове године, у последње време, кад се она онолико променила, а од оцена је само слабе и имала |
| држи, да је оно подсећа на нешто што се она трудила да заборави.{S} И зар сад, кад је успела да |
| {S} Докле ће то тако трајати и докле ће она моћи издржати? питала се.</p> <p>Једног дана ето ти |
| ње сцене у сну и згрози се.{S} Не, неће она у то друштво! </p> <pb n="39" /> <p>Она мора у школ |
| с њом.</p> <p>— Шта ћеш, казуј? питаше она не пуштајући га унутра.</p> <p>— Пусти ме, па ћеш ч |
| изије, показа јој како да води књиге, и она је била пресрећна што може да буде корисна.</p> <p> |
| орате и ви у кварт.</p> <p>— Дабогме, и она у кварт, да се расправимо пред полицијом. </p> <pb |
| ма задрхташе рушевине, расклопише се, и она и Севић полетеше у бездан.</p> <p>Пробуди се окупан |
| њој било, бар не више сада, пријатно, и она би се понашала као према ма коме туђинцу.{S} Болело |
| био јој је неиспуњен и она зажеле да и она што ради.{S} Севић као да то једва дочека и пошто с |
| ле непознато осећање испуњавало ју је и она је малаксавала, остајала у његовом загрљају, и ако |
| ојих родитеља...{S} Рачунала је да би и она сада била на универзитету...{S} Овако је практикант |
| им.{S} А можда није био сигуран да би и она волела њега истом љубављу ...</p> <p>Дугић и Севић |
| а.</p> <p>Мати не одговори ништа, али и она некако расејано махаше главом. </p> </div> <pb n="4 |
| ти.{S} Читав дан био јој је неиспуњен и она зажеле да и она што ради.{S} Севић као да то једва |
| предних људи, који су увиђали оно што и она.{S} Не спавају они који ће имати права да буду слав |
| осле јој се очи привикоше на полутаму и она поче да разазнаје предмете око себе.{S} Виде да има |
| могла отрести.{S} Он је тражио новац и она му истресе све што је имала при себи. </p> <pb n="1 |
| Како би било да се обрати оцу!</p> <p>И она, дршћући од узбуђења и страха пређе очин праг.{S} И |
| , у којем је себе замишљала, учинила би она много.{S} Мисли јој и нехотице пређоше на Јову Дуги |
| а јој је доцкан није хтела, јер како би она била способна за што веће од тога да се задржи мало |
| S} Говор овога човека вређао ју је, али она не хтеде да буде груба.</p> <p>— Да се удајем нећу, |
| маштају девојке? питала се.</p> <p>Али она је имала прилике да види и друге младе парове, који |
| не.</p> <p>Јелена је осећала да више ни она не може овако, а и испит ју је испуњавао ужасом.{S} |
| <p>— Били смо, али више нисмо! одговори она гадећи се. </p> <pb n="105" /> <p>— Јесмо, јесмо, б |
| ного посла код куће и у школи, одговори она.</p> <p>— Па зар нисте могли доћи ма само и на неко |
| упита он опет.</p> <p>— Посао, одговори она кратко.</p> <p>— Е кад је посао, онда да се плати, |
| лињао Севић.</p> <p>— Гледаћу, одговори она, повуче руку и придружи се Мици.</p> <p>— Чекаћу ва |
| 5" /> <p>Ишли су неко време ћутећи, док она не запита:</p> <p>— Шта си дакле наумио?</p> <p>— К |
| руге младе парове, који нису живели као она и њен муж.{S} Видела је младенце, којима се срећа м |
| штва, јер ево већ скоро три месеца како она трчи око њега и Севића, а он још није доспео да је |
| се састоји друштвена несрећа, шта је то она увиђала и шта су управо хтели ти будући <pb n="37" |
| ловно у Фишеклији.{S} Чудио се он зашто она хоће све ново, кад је половно много јевтиније.</p> |
| уже у уредништву, радећи њен посао, јер она није никад стигла да да довољно рукописа, час је им |
| <p>Али очекујући ту замишљану будућност она не наиђе ни на кога ко би је упитао шта жели, а сам |
| нчају кад је већ такав обичај и кад већ она неће друкчије.</p> <p>— Ја више не могу без тебе, г |
| .</p> <p>— Видећемо се већ, одговори му она, гурајући га према вратима.</p> <p>Он изађе у предс |
| аздила из њега.</p> <p>— Натраг! врисну она, осећајући како јој пуцају кости под његовим рукама |
| другим питањима. </p> <pb n="53" /> <p>Она је каткад износила и своје мишљење, које је Јова ск |
| она у то друштво! </p> <pb n="39" /> <p>Она мора у школу, а кад хоће у школу мора и учити.{S} А |
| ће уз њену помоћ стварати чуда.</p> <p>Она га је слушала као кроз сан.{S} На Саборној Цркви ис |
| него сада.{S} Ужелео сам те се.</p> <p>Она премишљаше шта да ради.{S} Да ли да га просто истер |
| емо мало, па ћемо и разговарати.</p> <p>Она пристаде без речи, ма да јој је било непријатно да |
| лађом, око поноћи, одговори он.</p> <p>Она га умало не упита где је ноћио, не за то што јој је |
| <p>— Треба ми новаца! избаци он.</p> <p>Она му пружи петицу.</p> <p>— Не, више, треба ми много |
| дно? упита он.{S} Буди мој гост.</p> <p>Она одговори одлучно:</p> <p>— Не, имам још да радим ве |
| е он даље, хватајући је за руку.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— А ја сам само о вама мислио! |
| жећи своју руку на њеном рамену.</p> <p>Она га одгурну нервозним покретом, окрећући се од њега. |
| <p>— А не, дај сад бар половину.</p> <p>Она му даде двадесет динара, које он пусти из руке, као |
| S} Само што је имао браду и наочаре.{S} Онај други, мало мањи, сиромашније одевен, без браде и |
| штапом гура каменчиће и одбацује их.{S} Онај анархиста, зар га не знаш?</p> <p>Јелена начини гр |
| ема ништа више да тражи.{S} Изволите за онај сто и пишите.</p> <p>Севић седе и написа признаниц |
| смо се узели.{S} Помисли само да сам ја онај човек који је на себе примио ту незахвалну улогу д |
| осуђивали њу, а други су тврдили да је онај човек пијан и да јој није муж.</p> <p>У кварту Јел |
| оне оптрчавале око ногу.</p> <p>— Ко је онај мали са њим? упита Јелена.</p> <p>— То је Петар Се |
| на, приону на посао, верујући да почиње онај живот о коме јој је Севић <pb n="76" /> говорио ра |
| ица младих људи.{S} Један од њих висок, онакав од прилике каквог је она замишљала.{S} Само што |
| више без ње.{S} Он осећа да је она баш онаква какву је он жену себи желео.</p> <p>Јелена је ћу |
| није дакле чудо што ју је он посматрао онаквим очима.{S} Само што је он био тром, лењ, да и из |
| се Богу да буде осуђен, јер би осуда по онаквим делима за каква је он био оптужен олакшала разв |
| S} Изненадило ме је што ми пишеш, после онаквог мог поступка, мислим на своју удају, што је упр |
| мисли, па јој опет изађе пред очи Јова, онако достојанствен и озбиљан, удубљен у своје мисли.{S |
| ко је једна рука лако додирну око паса, онако као што чинимо кад хоћемо некога да пропустимо ис |
| евић седе и написа признаницу и изјаву, онако како му је стари Ђорђевић диктирао.{S} Она два го |
| Јелена није знала на коју ће страну.{S} Онако насумце пође ка Теразијама.{S} Осећала се као у в |
| ш?</p> <p>— Сама, а с ким бих?</p> <p>— Онако, питам.</p> <p>Кад је капија била откључана, он ј |
| до удала.</p> <p>— За онога твог што га онако замишљаш?</p> <p>— За њега или за кога другог, св |
| .{S} Нисмо криви ни ти ни ја што је све онако изишло.{S} Ја сам најлепше мислио.</p> <p>И он уз |
| " /> од Јованке, која је, пошто је овде онако лепо положила испите, отишла у Ницу, своме оцу, д |
| отишао Павићу.{S} Он се извињава што је онако поступио.{S} Вели да би он пристао, онда, да ти и |
| његовом загрљају, и ако је он више није онако чврсто држао. </p> <pb n="59" /> <p>Севић је још |
| А шта сте нам сад донели?</p> <p>После онако ласкаве похвале Јелена чисто осети неко сажаљење |
| } Има и у нас женскиња, које је, ако не онако умно како ви замишљате, а оно бар расположено за |
| брзо спусти и утрча у своју собу, па се онако обучена баци на постељу, грцајући у сузама.</p> < |
| екаква мрачна пећина, у којој се чују и онако гадне речи, и то још од уредника!{S} Па како се о |
| а је.{S} Анархисти, сви то знају, а они онако куражно иду кроз свет, високо дижући главу.{S} Не |
| онда да се плати, јер ја ништа не радим онако, нити сам неки филантроп...</p> <p>— Слушај, Петр |
| о је кући на ручак, а увече није псовао онако као раније.{S} Па је и чистији био.</p> <p>То зат |
| коју реч.</p> <p>Калемегдан је био исто онако пуст као и пре.{S} Ветар је цвилео кроз голо грањ |
| напишу све оно што свакога дана изађе у онако обимноме „<title>В. Журналу</title>“.</p> <p>Једн |
| е предмете, кад су јој у глави и у срцу онако велике ствари.</p> <p>Снажним покретом руке склоп |
| почела сарађивати на оном листу, а од, онда је већ добрих шест година.</p> <p>Знаш да сам била |
| ку опет свако на свој посао, до вечери, онда....</p> <p>— То би могло тако, ако би твој муж има |
| ри она кратко.</p> <p>— Е кад је посао, онда да се плати, јер ја ништа не радим онако, нити сам |
| ако поступио.{S} Вели да би он пристао, онда, да ти и даље радиш у штампарији, само да она буде |
| и чуда!{S} Ако је у Русији као код нас, онда је књига забрањена само да би јој се начинила рекл |
| изађемо.</p> <p>— Е, кад тако говориш, онда остајем код куће.{S} Или ти ја попуштам или нико.{ |
| .</p> <p>Севић је радио до у сумрак.{S} Онда, обраћајући се Јелени, упита:</p> <p>— Зар не би б |
| ивши врат.{S} Да немате какав оглас?{S} Онда идите лево, у администрацију.</p> <p>Јелена немаде |
| /p> <p>— Нећеш?</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Онда идем сама и више никад ти нећу ни доћи.</p> <p>Рек |
| карци проживе читав живот пре брака, па онда узимају нас, безазлене и срећне што нас узимају.{S |
| p> <p>Јелена чу једну крупну псовку, па онда као да нешто пуче.{S} То је уредник исправљао неку |
| вече опет изашла у шетњу, на вечеру, па онда у позориште, биоскоп или које друго вечерње забави |
| к.{S} Побегли смо најпре у Крушевац, па онда у Краљево, а кад нам ни ту није било станка, наста |
| упа машина зујала јој је у ушима.{S} Па онда смех оне девојке, па уредник и његова гадна псовка |
| е сматрао <pb n="55" /> као брак.{S} Па онда радо би му приметила да би у таквоме браку, ако чо |
| женицу било би страшно.</p> <p>— Па шта онда хоћеш?</p> <p>— Видиш, Јелена, ја сам имао у своме |
| а, давно никоме нисам отворила срце, од онда још кад сам почела сарађивати на оном листу, а од, |
| тек другарици и свали је у траву, па је онда претура тамо-амо, голица је и засмејава, а ова се, |
| ченице прођоше поред њих на више, па се онда вратише, али не бејаху срећне да привуку поглед чу |
| Како да повећа своје приходе?{S} Па се онда сети да је била сарадник „<title>Народног права</t |
| лики, већи од свију њих.</p> <p>— Па се онда сети данашњег свог покушаја у уредништву и одвратн |
| стави живот у заједници.{S} Ствар би се онда отезала и најзад би развод био изречен на твоју шт |
| напрћи усне.</p> <p>— Пара?{S} А што се онда девојкама даје мираз!{S} Колико будем имала мираза |
| иначе забрањено женити се!{S} Зашто се онда не би избацила та глупа такса, тај груби новац, ко |
| оворила јој је.{S} Видела си како су те онда дочекали.{S} Уосталом ти иди ако ти се иде, само м |
| цу, своме оцу, да се мало одмори, па ће онда кући, у Србију.</p> <p>Питаш откуда ја овде?</p> < |
| кивати је значило би дражити је само, и онда она по два-три дана не би долазила у трпезарију; у |
| е.{S} Или ти ја попуштам или нико.{S} И онда се још љутиш.{S} Нећу да идем, одговори Мица одлуч |
| <p>— Ствар стоји друкчије.</p> <p>Па би онда он почео причати о нечему што је њега интересовало |
| ако да ниси заборавио шта смо уговорили онда кад си дошао из Пожаревца.{S} Зашто не бисмо издеј |
| олим вас, док само ово довршим, па ћемо онда мало разговарати.{S} Забављајте се, рече јој и дот |
| </p> <p>— Слушај, дај ми новац, па ћемо онда проти.</p> <p>— Сад одмах? упита она.</p> <p>— Сад |
| {S} До краја ове године завршићу, па ћу онда и ја у Београд.</p> <p>Хвалиш се својим браком!{S} |
| а журило да што пре стигну.{S} Тек овда-онда измењали би по коју реч.</p> <p>Калемегдан је био |
| ало боцу, већ би је дало матери.</p> <p>Онда би отац, и не гледајући децу, сео за сто, јео и пи |
| , није се отимала његовим пољупцима.{S} Онде где су биле његове руке на њеном телу, пекло ју је |
| води кроз живот, да их храни и брани, а оне да рађају децу, перу и кувају.</p> <p>Затим се опет |
| попушта, довикну другарицама да иду, а оне ће за њима.</p> <p>— Шта ти је, Јелена? питала је н |
| е да зарида, толико је он био далеко од оне слике, какву је она замишљала.{S} Али није имала ку |
| да је ко не чује.</p> <p>Јелена слушаше оне звучне речи, нове мисли и друкчије схватање живота |
| риватна ученица VIII разред и матуру уз оне који су били на течају.{S} Па се и то сврши.{S} Даљ |
| ад већ одмакоше, Јелена позва Мицу да и оне прошетају.</p> <p>— Боље би било да идемо кући, нуд |
| мо муж, правичан и паметан, за којим би оне ишле и у ватру и у воду.</p> <p>Тако у разговору би |
| олазио је, јер има света који цени само оне листове што нападају владу, што грде све и свакога, |
| да је прати.</p> <p>— Шта ћеш тамо међу оне пропалице? говорила јој је.{S} Видела си како су те |
| се двоје и то је све.{S} Изостављене су оне глупе церемоније око венчања.{S} А у случају да не |
| зујала јој је у ушима.{S} Па онда смех оне девојке, па уредник и његова гадна псовка.{S} Згроз |
| ена, ништа не мислећи, пође за њима.{S} Они су се нешто објашњавали.</p> <p>— То је по мојем ми |
| ролазе поред мене и не опажајући ме.{S} Они на жене можда никако и не мисле, сматрајући их свак |
| слила је.{S} Анархисти, сви то знају, а они онако куражно иду кроз свет, високо дижући главу.{S |
| чи, и то још од уредника!{S} Па како се они мушкарци понашају према женскињу, а ово се још смеј |
| а једну клупу близу изласка.</p> <p>— И они говоре о „<title>Сањину</title>.“ То је свакако неш |
| убацују и савијају хартију, шта су сви они према сарадницима, према онима који својим радовима |
| S} Прав као бор, држећи у руци штап као они слепци који иду без вођа, ишао је не гледајући ни л |
| су увиђали оно што и она.{S} Не спавају они који ће имати права да буду слављени као највећи до |
| оје је упознала поред Севића.{S} Сви су они били из „<title>В. Журнала</title>“, а овоме да се |
| шта су сви они према сарадницима, према онима који својим радовима испуњују те новине!</p> <p>А |
| практикант...{S} Па би се сетила мужа, оних калемегданских вечери, пролећа.{S} А ево га опет п |
| та људи, сарадника са улице, случајних, оних који су срећни што имају приступа у уредништво, ко |
| још није радила, она виде како један од оних црних људи ухвати једну девојку за раме, скоро за |
| <p>— Мани се, каква шетња, данас је дан оних који не могу да шетају других дана.{S} Уосталом и |
| је да ће је дочекати сасвим друкчије, а оно нити јој ко рече „добар дан“ ни „збогом“.</p> <p>— |
| ако не онако умно како ви замишљате, а оно бар расположено за борбу.{S} Таквоме женскињу ваља |
| ло јој се да је у Севићевом загрљају, а оно дотле непознато осећање поново би ју обузимало, дрх |
| осао, тихо и не сметајући другоме.{S} А оно место тога некаква мрачна пећина, у којој се чују и |
| спавају ни Севић, ни Дугић, и још можда оно мало напредних људи, који су увиђали оно што и она. |
| да призна да је једва и жељно очекивала оно што <pb n="65" /> је требало да дође.{S} И то што ј |
| бина! помисли, а пред очи јој изађе све оно што је читала о мукама радничким у тим јазбинама по |
| и свакога <pb n="31" /> дана напишу све оно што свакога дана изађе у онако обимноме „<title>В. |
| мо што је он био тром, лењ, да и изведе оно што је имао у глави.</p> <p>— Ја мислим да он није |
| гово присуство не може да издржи, да је оно подсећа на нешто што се она трудила да заборави.{S} |
| акса, тај груби новац, који санкционише оно што би се могло санкционисати и без њега.{S} Требал |
| но мало напредних људи, који су увиђали оно што и она.{S} Не спавају они који ће имати права да |
| авлађивати да буде довољно прибрана око оно двоје-троје посетилаца.{S} Чинило јој се да то пре |
| је могла да верује да се у истини збило оно што се збило.</p> <p>Чисто стидећи се онога што је |
| сти живота су нас раставиле, не везујмо оно што је прекинуто, јер би нас чвор увек жуљио.{S} Бо |
| хајд’! реши се најзад.</p> <p>Ручали су оно што је Јелена справила пре него што је отишла у кан |
| <pb n="103" /> <p>Прећи ћу преко свега онога што сам за тим доживела.{S} Главно је да сам била |
| ицо, али бих се радо удала.</p> <p>— За онога твог што га онако замишљаш?</p> <p>— За њега или |
| она девојка се не само није наљутила на онога непристојника, већ је, судећи по њеноме смеху, би |
| ита Јелена мало зачуђена</p> <p>— Па на онога Јову Дугића, знаш онога што увек шета споредним с |
| ни да проговори.</p> <p>— Па то личи на онога што га сваког дана виђамо на Калемегдану, насмеја |
| и су тако ћутећи, као снебивајући се од онога, што су у ствари желели. </p> <pb n="64" /> <p>— |
| о што се збило.</p> <p>Чисто стидећи се онога што је урадила, а осећајући да је крива, није тра |
| них трошкова, стави забрану за обезбеду онога што је кредитирао Севића.{S} И тако штампарију по |
| </p> <p>— Па на онога Јову Дугића, знаш онога што увек шета споредним стазама.{S} Увек је замиш |
| и одвратности, али у својим мислима, на оној клупи, осећала се врло пријатно крај њега.{S} Сва |
| обично казивала матери да иде овој или оној другарици.</p> <p>Сасвим се ослободила са Севићем. |
| ве године, у последње време, кад се она онолико променила, а од оцена је само слабе и имала.</p |
| ала ни воље ни времена за шетњу, бар не онолико као раније.{S} Са мужем би једва једном у недељ |
| ко да се радило, није се могло зарадити онолико колико је било потребно.{S} А свакога месеца ва |
| д онда још кад сам почела сарађивати на оном листу, а од, онда је већ добрих шест година.</p> < |
| описа, час је имао састанак са овом или оном високом личности, — тек кући је долазио касно увеч |
| цама у разговору.{S} Говорећи о овоме и ономе, дођоше и на питање брака.{S} Севић је нападао да |
| се нешто жури или је забринут о овоме и ономе. </p> <pb n="79" /> <p>Тако трајући дане монотоно |
| попустила.</p> <p>У разговору о овоме и ономе, дођоше и на име Јове Дугића.{S} Јелену је интере |
| онице.{S} Весело су ћаскале о овоме или ономе, задиркујући једна другу.</p> <p>— Шта је, Јелена |
| ужа у Кошутњаку, одморити плућа и очи у ономе зеленилу!{S} Како је пријатна та промена!{S} Посл |
| ..</p> <p>Јелена узе са стола десетицу, ону коју је малочас примила од свога првога посетиоца, |
| арала очи, враћала се на Калемегдан, на ону клупу, бацала се Севићу у загрљај, слушала га.</p> |
| о дана, кад затвори очи и пренесе се на ону клупу на Калемегдану.{S} И свуда је то чинила, код |
| оразуму, Јелена и Севић одмах седоше на ону једину, заборављену клупу.</p> <p>Седели су тако ћу |
| де да скрене мало десно, али се очеша о ону која је била с његове стране.</p> <p>— Клипан, рече |
| А већ два пута пролазе поред мене и не опажајући ме.{S} Они на жене можда никако и не мисле, с |
| е у писцу велику јачину духа и јаку моћ опажања.{S} Рад је несумњиво добар, или је бар писац по |
| је нису хватале корена.{S} Важио је као опасан човек, наравно само у очима простијега света, ва |
| ј се учинио као жива претња, као смртна опасност.</p> <p>— Једва те нађох, рече јој, а чуо сам |
| ушала.{S} Била је као скамењена, свесна опасности која јој је претила.{S} У то зазвони звонце.{ |
| ет, високо дижући главу.{S} Не плаше се опасности.{S} А већ два пута пролазе поред мене и не оп |
| носи црну руску рубашку, преко које се опаше кајишем. </p> <p>Двојица младих људи, дошавши до |
| и у општој веселости.</p> <p>— Мани је, опет су јој дошле лутке, знаш је већ! убаци друга.</p> |
| и месеца опет поче да долази полупијан, опет поче и код куће да пије, само сад тражећи и друштв |
| погледа, који као да су је свлачили.{S} Опет јој беше некако нелагодно, али не непријатно.{S} Т |
| ност према њему нагонила да се отима, а опет јој је у његовим рукама било тако пријатно.{S} Нек |
| мегданских вечери, пролећа.{S} А ево га опет пролеће.{S} Само је она сада умртвљена...</p> <p>Ч |
| <pb n="120" /> <p>Али пред вече ето га опет.{S} Хоће унутра, има, вели, нешто да јој каже.{S} |
| ало је трајало.{S} После два-три месеца опет поче да долази полупијан, опет поче и код куће да |
| а је и скоро молила Јелена.</p> <p>Мица опет попусти и пођоше.</p> <p>Пред њима су била два шет |
| налу</title>“.</p> <p>Једнога дана дође опет с Мицом пред уредништво.{S} Али је требало и ући у |
| ад их се нећеш заситити.{S} Каква ти је опет та купусара ?</p> <p>— Арцибашев... <title>Сањин</ |
| ју децу, перу и кувају.</p> <p>Затим се опет сети Јове и његовог мушког лица, његових очију, ко |
| о на посао, а она кући, да би пред вече опет изашла у шетњу, на вечеру, па онда у позориште, би |
| p> <p>— Ја бих се, Бога ми, удала, поче опет Јелена.</p> <p>— Пре него што свршиш школу?</p> <p |
| /p> <p>— Заборавила сам можда.</p> <p>И опет ућуташе обоје, идући ногу пред ногу.</p> <p>Кад су |
| и? питала се.</p> <p>Једног дана ето ти опет Севића.{S} Јелена му пружи петицу, али он рече да |
| p>— То су велики умови, помисли, па јој опет изађе пред очи Јова, онако достојанствен и озбиљан |
| говори Јелена.</p> <p>— Посао? упита он опет.</p> <p>— Посао, одговори она кратко.</p> <p>— Е к |
| после чега је он одлазио, да се ускоро опет врати.</p> <p>Јелена је била у очајању.{S} Докле ћ |
| у кавани, у мушком друштву, па би Севић опет ишао на посао, а она кући, да би пред вече опет из |
| , у подне се састанемо у кући, по ручку опет свако на свој посао, до вечери, онда....</p> <p>— |
| ањам с пута друге му се склањају, па их опет <pb n="46" /> очепи.{S} Није, него је неваспитан и |
| рави узор.</p> <p>Јелена га је слушала, опијајући се насликаним лепотама, утапајући се са свим |
| иближујући јој се све више, поче да јој описује своје патње, своје жеље, које су биле тако скро |
| ло станка, наставимо пут.{S} Нећу да ти описујем тегобе тога пута нити језиве призоре који су н |
| з несташлука, или неко ко је био лењ да оплете себи венац.{S} Знаш врло добро да се ни ја ни ти |
| атно да слуша те неоправдане нападе.{S} Опрости се и оде кући.</p> <p>Севићев поглед је непрест |
| ам срећна, јер сам осећала да ми је све опроштено.</p> <p>— А мама, а деца? питала сам.</p> <p> |
| ринуђена да и сама учествују у борби за опстанак.</p> <p>Јелена је од брака очекивала много, ал |
| и мањи, шепав, коме као да су панталоне оптрчавале око ногу.</p> <p>— Ко је онај мали са њим? у |
| Севића пустише испод суђења, јер су све оптужбе противу њега биле сведене на просто причање.{S} |
| неколико дана, али безуспешно.{S} Он је оптужен по § 85.{S} Чуда је, веле, починио у Нишу, орта |
| да по онаквим делима за каква је он био оптужен олакшала развод брака.{S} Али после три месеца |
| не спава, а не спава зато што је тишти општа друштвена несрећа.{S} Чудно јој је било да читави |
| браку, место благостања, нађе борбу за опште добро.{S} Наше женскиње није тако васпитано.</p> |
| наставити свој живот и рад као да ти у опште ниси ни дошао, а теби до воље стоји да потражиш с |
| рно стајала на страни, не учествујући у општој веселости.</p> <p>— Мани је, опет су јој дошле л |
| p> <p>— Шта је, што се скупљате ? упита орган јавног поретка.</p> <p>— Молим вас, обрати му се |
| § 85.{S} Чуда је, веле, починио у Нишу, ортакујући са окупаторским бугарским властима.{S} Многе |
| ће за венце.{S} Све тако око седамнаест-осамнаест година.{S} Сукње им ни дуге ни кратке.{S} Зво |
| потиче већ код првих реченица.{S} Обрни-осврни не иде.{S} Од подне до вечери превела је, ко зна |
| А шта је ?{S} Поезија, проза ? упита не осврћући се. </p> <pb n="34" /> <p>— Проза, филозофија, |
| ер им родитељи, колико могу, не дају да осете сву тежину и грубост.{S} У колико је имовно стање |
| частији; у колико деца у детињству мање осете да је живот борба, у толико је њихово разочарење |
| <p>Јелени се учини све врло познато.{S} Осети силно узбуђење при помисли, да ће ускоро и <pb n= |
| ебало да дође.{S} И то што је очекивала осети најзад, на своме грлу.{S} Севић поче махнито да ј |
| уда, госпођице, прискочи Севић и Јелена осети како је једна рука лако додирну око паса, онако к |
| че да клизи по линолеуму.</p> <p>Јелена осети како јој недостаје ваздуха, како се гуши.{S} Хтед |
| p>Јелена немаде кад да што помисли, али осети дубоко разочарење.</p> <p>— Донела сам један рад |
| за руку.</p> <p>Јелена повуче руку, али осети како јој под ногама задрхташе рушевине, расклопиш |
| осле онако ласкаве похвале Јелена чисто осети неко сажаљење према мршавоме преводу који је сад |
| шаја у уредништву и одвратности коју је осетила.</p> <p>— Ипак ћу отићи још једном.{S} И тражић |
| и се са свим у ту будућност.{S} Није ни осетила како ју је Севић ухватио за руку, настављајући |
| чевидно колебаше.{S} Најзад ме загрли и осетих како ми његове сузе покапаше лице.{S} Била сам с |
| сли о њему.{S} А он је толико воли, да, осећа, не може више без ње.{S} Он осећа да је она баш о |
| , да, осећа, не може више без ње.{S} Он осећа да је она баш онаква какву је он жену себи желео. |
| ад не умеју да мисле, кад су само крв и осећај, хладнокрвност и здрав разум изгледају им као на |
| .{S} Она није према њему имала никаквих осећаја, чак ни сажаљења.</p> <p>У то дође Севић.{S} Са |
| но, животињски, да се Јелена ужасавала, осећајући како његови загрљаји постају све страснији, к |
| а из њега.</p> <p>— Натраг! врисну она, осећајући како јој пуцају кости под његовим рукама.{S} |
| исто стидећи се онога што је урадила, а осећајући да је крива, није тражила ничије друштво, већ |
| је било да читави човечји род спава, не осећајући своју несрећу, и не тражећи јој лека.{S} Али |
| адовољна, не знајући ни сама зашто, али осећајући да то што је она имала није она срећа о којој |
| и, али у својим мислима, на оној клупи, осећала се врло пријатно крај њега.{S} Сва је била испу |
| "26" /> раде на препорођају друштва.{S} Осећала је у себи неку чудну снагу, а у исто време и по |
| ру и тамо где их Јелена није желела.{S} Осећала је како и њу обухвата тај пламен, како је сажиж |
| р и није знала шта би му одговорила.{S} Осећала је и сама да за друго није, али је осећала да н |
| S} Онако насумце пође ка Теразијама.{S} Осећала се као у вртлогу, а неко миље прожимало ју је о |
| ти јој у лице да је она његова жена.{S} Осећала је да његово присуство не може да издржи, да је |
| тим погледом и крв јој јурну у лице.{S} Осећала је како је обузима неко чудно осећање, како јој |
| посматра погледом који ју је палио.{S} Осећала је да је тај поглед узбуђује, да јој уставља да |
| ког лица, његових очију, које као да је осећала на себи.{S} Плану у лицу, задрхта целим телом, |
| дели су неко време ћутећи.{S} Јелена је осећала да је он посматра погледом који ју је палио.{S} |
| да будеш увек уз мене.</p> <p>Јелена је осећала да више ни она не може овако, а и испит ју је и |
| ћала је и сама да за друго није, али је осећала да није ни за кување.</p> <p>И за њу поче живот |
| и израдила је све задатке.{S} У души је осећала неку неисказану лакоћу, као неко блаженство.</p |
| он као да се прилепио уз њу.{S} Већ је осећала његов дах, ужагрен, запахњивала ју је ракија, к |
| а неколико дана, ломила се.{S} Страх је осећала пред доношењем такве једне одлуке, која би имал |
| а шта је то љубав.{S} Према Севићу није осећала ништа особито: ни љубави ни одвратности, али у |
| о сваку фразу понављао је.{S} Јелена се осећала нелагодно под тим погледом и крв јој јурну у ли |
| апаше лице.{S} Била сам срећна, јер сам осећала да ми је све опроштено.</p> <p>— А мама, а деца |
| ћи.</p> <p>Севићев поглед је непрестано осећала на себи.{S} Миље јој је струјало кроз тело.</p> |
| лена се сети неких својих снова.</p> <p>Осећала је како је подухвата нека ватра, као да јој по |
| ој је изгледао као замахнут нож.</p> <p>Осећала је да не може дуго да издржи овакву ситуацију.{ |
| оздрава скрете у Босанску улицу.</p> <p>Осећала се лако.{S} Била је чак и радосна што се овако |
| /head> <p>Како је живот друкчији кад га осећамо непосредно, кад га гледамо својим очима.{S} Дец |
| } Осећала је како је обузима неко чудно осећање, како јој кроз тело струји нека слатка топлина, |
| тако пријатно.{S} Неко дотле непознато осећање испуњавало ју је и она је малаксавала, остајала |
| вићевом загрљају, а оно дотле непознато осећање поново би ју обузимало, дрхтала би од узбуђења. |
| к наставити, иако је он већ раскинут по осећањима које је имала.</p> <p>Мучила се да измисли шт |
| ла да из основа измени живот, кад га је осигурала, зар сад да јој се јави авет прошлости!</p> < |
| ред њим ни уста да отвори, али се после ослободила и врло често су њих троје претресали друштве |
| ој или оној другарици.</p> <p>Сасвим се ослободила са Севићем.{S} Били су постали добри другови |
| и Јелена.{S} Боље ми је да се и кад-тад ослободим тога човека, него да будем везана за њега до |
| чим је спази и не чекајући да она њега ослови.</p> <p>— Молим, где је канцеларија уредништва? |
| уражи, па се отрести лажи и убеђења без основа.{S} Ваљало би да се свет мане тих глупости.{S} Ж |
| такве једне одлуке, која би имала да из основа промени њен живот.{S} Помишљала је само на испит |
| рави.{S} И зар сад, кад је успела да из основа измени живот, кад га је осигурала, зар сад да јо |
| рушити, па на рушевинама поставити нове основе.{S} Али треба <pb n="36" /> свет убедити у потре |
| етар је изгубио матер баш кад је свршио основну школу.{S} Две сестрице биле су млађе од њега.{S |
| ид да уђем у своје надлештво, а било је особа које су ме гледале или сажаљиво или претећи.{S} С |
| физичким <pb n="54" /> и интелектуалним особинама, већ стидна трговина.{S} Девојка чека да је н |
| бав.{S} Према Севићу није осећала ништа особито: ни љубави ни одвратности, али у својим мислима |
| све то изврнула.</p> <p>— Него, хајде, остави књигу, па се спремај да изађемо, навали Јелена. |
| /> <p>— Петре, молим те да одеш одмах, остави ме да се приберем, а и време је рада.{S} Иди, ак |
| е, да реакција мрзи слободу...</p> <p>— Остави се, молим те, тих декламација, излечена сам од с |
| едомисли, махнувши само руком.</p> <p>— Остави то.{S} Разговараћемо доцније.</p> <p>— А што не |
| положено.{S} Има ли муштерија?</p> <p>— Остави се, него да разговарамо озбиљно.</p> <p>Он седе. |
| није био штампан.{S} Увек би одложила и оставила за сутра.</p> <p>Мица више није хтела ни да чу |
| дмор или читање новина.{S} Бригу о деци оставио је жени.{S} Тако су се и деца одбила од њега.{S |
| судовима, већ радије прашта и кажњавање оставља небеском судији.{S} И сад тек поче пакао за Јел |
| бујне девојке.</p> <p>И од њених идеја остаде само обична жена. </p> </div> <pb n="28" /> <div |
| више није читао, И тако Јелени од брака остаде муж у затвору, дуг за хартију за лист и штампари |
| ју пописаше и запечатише.</p> <p>Јелена остаде без игде ичега, само са својим разочарењем и оча |
| цијом. </p> <pb n="115" /> <p>Јелени не остаде ништа друго до да пође, праћена радозналцима.{S} |
| испуњавало ју је и она је малаксавала, остајала у његовом загрљају, и ако је он више није онак |
| ишао у уредништво, на посао, а жена је остајала код куће, у постељи, из које би устајала кад ј |
| } Читала је, али јој у глави није ништа остајало.{S} Поче неке, по своме мишљењу интересантније |
| ражи краја својој авантури.{S} Није јој остајало ништа друго, него да тражи развод брака.{S} Не |
| ер је он сад био врло заузет.{S} Час је остајао дуже у уредништву, радећи њен посао, јер она ни |
| у да вам досади.{S} Ви можете ићи, а он остаје овде. </p> </div> <pb n="116" /> <div type="chap |
| емо.</p> <p>— Е, кад тако говориш, онда остајем код куће.{S} Или ти ја попуштам или нико.{S} И |
| е у шетњу.{S} Боље <pb n="25" /> да сам остала код ње, па да сам читала ту паметну књигу.</p> < |
| клупе, свакако заборављене, јер су све остале биле однесене.{S} Прошеташе два-три пута горе-до |
| >— А мама, а деца? питала сам.</p> <p>— Остали су... у Крагујевцу, једва протепа отац, с муком |
| некакав дебељко, који није био црн као остали.{S} Необријана лица, храпава гласа, на себи је и |
| и.{S} Његове способности су више него у осталих људи.{S} Кад затворим очи, чини ми се да га јас |
| тромесечја имала више двојака него свих осталих оцена.{S} Отац се љутио и грдио, мати саветовал |
| у кујни би, стојећи, испила млеко; све остало време, ван школе, проводила би у својој соби, ча |
| а излази, сем на ручак и вечеру.{S} Све остало време мучила се око превођења.{S} Из дана у дан |
| 2" /> почне да издаје свој лист.{S} Чим остане сам с Јеленом, почне да рачуна: сарадници толико |
| , враћаху се, зовући и њих.</p> <p>— Да останемо, Мицо, молила је Јелена.</p> <p>— Па време је |
| учиниш по вољи.{S} Да сам ти казала да останемо код куће, ти би навалила да изађемо.</p> <p>— |
| /p> <pb n="22" /> <p>— Мрзи ме, Јелена, остани овде, бранила се другарица.</p> <p>— Увек ти так |
| кући, рече Јелена.</p> <p>— Немој још, остани још само мало, преклињао ју је Севић.</p> <p>— М |
| м видела на броду био је — мој отац.{S} Остарео, у овешталу оделу, погрбљен и необријан, учинио |
| тељима, код куће је био само обедима, а остатак времена био му је за одмор или читање новина.{S |
| малу, да ју је купио за мале новце, за остатак новца добивеног од њеног оца.{S} Сад ће почети |
| Ја сам примала своју плату, а могла сам остати с оцем, јер Министарству нисам била потребна.{S} |
| овај роман ме јако занима, па ћу данас остати код куће.</p> <p>— Ух, те твоје романчине!{S} Ни |
| је!</p> <p>Али, помислила је, то су још остаци старога друштвенога поретка, који ће разрушити љ |
| } Молила се Богу да буде осуђен, јер би осуда по онаквим делима за каква је он био оптужен олак |
| ико дана Севић оде на издржавање казне, осуђен по неколиким кривицама, а доста кривица имало је |
| е била мирна.{S} Молила се Богу да буде осуђен, јер би осуда по онаквим делима за каква је он б |
| е бити суђен, а нема сумње да ће бити и осуђен.{S} Неће више имати прилику да вам досади.{S} Ви |
| пође, праћена радозналцима.{S} Једни су осуђивали њу, а други су тврдили да је онај човек пијан |
| е дете, после неколико минута, вратило, отац би питао по десетак пута, љутито и вичући:</p> <p> |
| век, способан да живи од свога рада.{S} Отац му је међутим био умро, а кућица продата за дугове |
| ише двојака него свих осталих оцена.{S} Отац се љутио и грдио, мати саветовала, наставнице су с |
| ићем, публицистом, били су ван себе.{S} Отац је одмах отрчао у полицију, да покуша шта се може, |
| ва да скочи чим овај само дигне очи.{S} Отац би седео неко време, па би легао и он, разбацавши |
| и да почнем студије на универзитету.{S} Отац ме посаветова да учим што практично, а да не траје |
| n="49" /> га је стекао као тестераш.{S} Отац, таљигаш, није дању никада био код куће, од ране з |
| рође ни месец дана од материне смрти, а отац доведе у кућу једну младу жену, која га је, изглед |
| стали су... у Крагујевцу, једва протепа отац, с муком се уздржавајући да не зајеца.</p> <p>Ћута |
| треба удавати, ово треба удавати, рече отац матери, вртећи главом и умирујући расплаканога мал |
| никад!</p> <p>— Готово имаш право, рече отац размишљајући.{S} Отиди сутра адвокату Н., ја сам в |
| ри, исплакаше се обе и у томе их затече отац.</p> <p>Не рече јој ништа, само јој прочита Севиће |
| ти по поду као бесомучна.</p> <p>Мати и отац забринуто би вртели главом.</p> <p>— Ово треба што |
| , већ би је дало матери.</p> <p>Онда би отац, и не гледајући децу, сео за сто, јео и пио и пио |
| ти мати.</p> <p>— Каква школа! одговори отац и одмахну руком. </p> <pb n="20" /> <p>Јелена једв |
| е које сам видела на броду био је — мој отац.{S} Остарео, у овешталу оделу, погрбљен и необрија |
| Ово треба што пре удавати, рече једном отац.</p> <p>— Па још није школу свршила, примети мати. |
| " /> <p>— Господине, поче одмах Јеленин отац, што сте урадили урадили сте.{S} Нисам вас звао да |
| ања.{S} Зар човек није човек, па био он отац, брат или макакав сродник?{S} Зар жена није жена, |
| иво.</p> <p>— Куд сви, ту и ми! уздахну отац.{S} Него да видимо како ћемо се сместити.</p> <p>Б |
| да га види.{S} Док смо се ми мучили за отаџбину, госпође су уживале са швапским официрима.{S} |
| Собни ваздух гушио ју је.{S} Стаде крај отворена прозора.{S} Тишина, изгледа да сви спавају.{S} |
| јих је било лево и десно.{S} Једна беху отворена и Јелена спази колутове штампарске хартије.{S} |
| p>Мица је дочека радосно, не показујући отворено како јој је мило што је Јелена једном попустил |
| о си?“</p> <p>Кадгод увече, седећи крај отвореног прозора, који је гледао у двориште, сећала се |
| а Јелена није смела пред њим ни уста да отвори, али се после ослободила и врло често су њих тро |
| азвони звонце.{S} Неко је дошао.{S} Она отвори врата и виде пацијента, првог пацијента, у пракс |
| звуче који грош.{S} Ако му Јелена не би отворила, он би бесомучно лупао у врата.</p> <p>Једнога |
| нисам никоме писала, давно никоме нисам отворила срце, од онда још кад сам почела сарађивати на |
| живот у заједници.{S} Ствар би се онда отезала и најзад би развод био изречен на твоју штету.< |
| имаш право, рече отац размишљајући.{S} Отиди сутра адвокату Н., ја сам већ говорио са њим.{S} |
| је одвратност према њему нагонила да се отима, а опет јој је у његовим рукама било тако пријатн |
| е марљиво учила своје лекције, силом се отимајући да више не мисли на уредништво.{S} Али у коли |
| тешком муком Јелена се за неколико дана отимала да не оде у уредништво.{S} Она није волела Севи |
| е угодно што је сасвим уз њега, није се отимала његовим пољупцима.{S} Онде где су биле његове р |
| окрене, да устане, али у колико се више отимала, у толико ју је Севић чвршће грлио и махнитије |
| ер о празницима, на цео дан.{S} Мора се отићи, ма само и једном годишње.</p> <p>Али су најверни |
| ен је већ на прагу.{S} После подне ћемо отићи да ти покажем штампарију, па ћемо после у варош д |
| зна како је пријатно у пролеће и у лето отићи из Београда трамвајем до Топчидера, надисати се с |
| ности коју је осетила.</p> <p>— Ипак ћу отићи још једном.{S} И тражићу баш самога Севића. </p> |
| ћа није и моја...</p> <p>— Сместа да си отишао! дрекну Јелена, лупнувши ногом о под, а очи јој |
| е, у Југ-Богдановој улици.{S} Затим сам отишао Павићу.{S} Он се извињава што је онако поступио. |
| дакле наумио?</p> <p>— Кад сам по ручку отишао од тебе, најпре сам потражио стан.{S} Нашао сам |
| што је овде онако лепо положила испите, отишла у Ницу, своме оцу, да се мало одмори, па ће онда |
| е је издавао поред листа.</p> <p>Кад је отишла Павићу, овај је дочека пријатељски, поласка јој |
| што је Јелена справила пре него што је отишла у канцеларију.</p> <p>Јелени, гледајући Севића к |
| оје.{S} Јелена је на дан венчања раније отишла од куће, рекавши да ће на излет до Авале, нашла |
| у варош, у шетњу, па би пред само подне отишла пред мужа.{S} Ручак у кавани, у мушком друштву, |
| и сели су у воз до Земуна.{S} Одатле су отишли у једно оближње село, где је Севић већ раније би |
| Онако, питам.</p> <p>Кад је капија била откључана, он јој пружи руку у знак поздрава.</p> <p>— |
| па ће онда кући, у Србију.</p> <p>Питаш откуда ја овде?</p> <p>Давно већ нисам никоме писала, д |
| тничка машна, одевен некако немарно али отмено, мушка држања.{S} Глас му је звонак, тон убедљив |
| је имала, бар не толико.{S} Имала је да отплаћује намештај и материјал, ваљало је живети, а и П |
| егла, да већ зором устане, скува кафу и отправи мужа.</p> <p>Мати је била добра жена.{S} Лице њ |
| е водећи рачуна о њему.</p> <p>— Чекај, отпратићу те! чу за собом Севића.</p> <p>— Сама ћу, мор |
| , кад дође уобичајено време, није могла отргнути.{S} Наравно да код куће нико није ни слутио о |
| и човек, говорио је Јова, човек који се отресао предрасуда и уског гледишта локалног морала и п |
| лени, која већ није знала како да га се отресе.{S} Обраћала се полицији за заштиту, али шта је |
| <p>Једнога дана, пошто га се једва била отресла, Јелена пође кући на ручак.{S} На десетак корак |
| па дођи сутра.</p> <p>Али се није могла отрести.{S} Он је тражио новац и она му истресе све што |
| {S} Требало би само имати куражи, па се отрести лажи и убеђења без основа.{S} Ваљало би да се с |
| том, били су ван себе.{S} Отац је одмах отрчао у полицију, да покуша шта се може, али се није м |
| наш друго? </p> <pb n="78" /> <p>Јелена оћута, јер и није знала шта би му одговорила.{S} Осећал |
| чинило да би требало да га то пита, али оћута.</p> <p>— Ниси се променио, изгледаш чак и боље.< |
| регистровано је како је тај и тај виши официр пребио једног војника.</p> <p>И тако сваки број. |
| би тога и тога владике, или тога и тога официра или трговца.{S} Севић пребаци Дугићу да је то с |
| таџбину, госпође су уживале са швапским официрима.{S} Сад ваљда нисмо довољно фини...</p> <p>И |
| су прошле, сад ћемо тек бити срећни!{S} Ох, та ја те волим, волим!</p> <p>Севић је и даље декла |
| и Јелена после малог затезања.</p> <p>— Ох, хвала вам, Јелена, хвала! викну Севић некако пригуш |
| вршће грлио и махнитије љубио.</p> <p>— Ох, Јелена, шапутао је Севић гушећи се пољупцима, ја са |
| да се обрати г. Н. Н., пријатељу њенога оца, који ће наћи начина да јој помогне.</p> <p>Јелена |
| на и скоро срећна, јер сам уза се имала оца, заштитника.{S} А и њему, старом већ, била сам од к |
| це, за остатак новца добивеног од њеног оца.{S} Сад ће почети рад самостално.</p> <p>— Видиш, г |
| {S} Севић се уопште није сећао да је од оца што друго и чуо, као што не би знао да каже да ли г |
| тек сад пећи!</p> <p>Дете, познавајући оца, никад му не би само предало боцу, већ би је дало м |
| имала своју плату, а могла сам остати с оцем, јер Министарству нисам била потребна.{S} Хтела са |
| еме, кад се она онолико променила, а од оцена је само слабе и имала.</p> <p>Али сад шта је ту ј |
| а, јер сем двојака није ни имала других оцена.{S} И брак јој се учини као котва спасења. </p> < |
| ја имала више двојака него свих осталих оцена.{S} Отац се љутио и грдио, мати саветовала, наста |
| ољавао тиме да мирно потпише тромесечне оцене, ако није било слабих, или да се разгоропади ако |
| нема краја.{S} Једва дочека подне и оде оцу.</p> <p>Кад је све испричала, стари Ђорђевић се зам |
| о положила испите, отишла у Ницу, своме оцу, да се мало одмори, па ће онда кући, у Србију.</p> |
| оможе.</p> <p>Како би било да се обрати оцу!</p> <p>И она, дршћући од узбуђења и страха пређе о |
| где ичега, само са својим разочарењем и очајањем.</p> <p>Куда ће сада и шта да ради?{S} Хукала |
| оро опет врати.</p> <p>Јелена је била у очајању.{S} Докле ће то тако трајати и докле ће она моћ |
| .{S} Кад Севић дође кући, затече Јелену очајну.{S} Видев у чему је ствар, набра незадовољно обр |
| ... ?</p> <p>Он ћуташе размишљајући.{S} Очевидно је било да ни њега ништа више није везивало за |
| ах му руци.{S} Он ми је не трже, али се очевидно колебаше.{S} Најзад ме загрли и осетих како ми |
| за опстанак.</p> <p>Јелена је од брака очекивала много, али шта управо није знала ни сама.{S} |
| ужни глас, који је јадиковао.{S} Она је очекивала нешто што је требало тек да дође.{S} Ни пред |
| " /> је требало да дође.{S} И то што је очекивала осети најзад, на своме грлу.{S} Севић поче ма |
| ије смела да призна да је једва и жељно очекивала оно што <pb n="65" /> је требало да дође.{S} |
| ога не нађох.</p> <p>По св. Јовану дође очекивани брод и укрцасмо се.{S} Прво лице које сам вид |
| Севића.{S} Учинило јој се као да је он очекивао њен пролазак.</p> <p>Кад виде да јој он прилаз |
| радовима испуњују те новине!</p> <p>Али очекујући ту замишљану будућност она не наиђе ни на ког |
| азом у Калемегдан.{S} Застаде мало, као очекујући некога.{S} У ствари било јој је незгодно да и |
| у се склањају, па их опет <pb n="46" /> очепи.{S} Није, него је неваспитан и дрзак.{S} И другар |
| пак мораде да скрене мало десно, али се очеша о ону која је била с његове стране.</p> <p>— Клип |
| т, а одатле на пуна, узбуркана прса.{S} Очи су му играле, као да су хтеле да прозру Јелену скро |
| дрекну Јелена, лупнувши ногом о под, а очи јој севаху.</p> <p>— Па, добро... да одем... али да |
| p>Није могла да спава, али је затварала очи, враћала се на Калемегдан, на ону клупу, бацала се |
| ћала се и најситнијих појединости, пред очи су јој излазили сви тренуци среће, којих је, авај, |
| гом“.</p> <p>— Јазбина! помисли, а пред очи јој изађе све оно што је читала о мукама радничким |
| умови, помисли, па јој опет изађе пред очи Јова, онако достојанствен и озбиљан, удубљен у свој |
| оје јој је причање Севићево извело пред очи.</p> <p>— Па лепо, Јелена, настави поново Севић, ви |
| жа, готова да скочи чим овај само дигне очи.{S} Отац би седео неко време, па би легао и он, раз |
| о лице и црна брада, а његове загонетне очи гледале би је прекорно.</p> <p>Јелена је горела од |
| исокога чела, дуге уметничке косе, лепе очи увек уморне од рада, око врата лепршава уметничка м |
| е како промичу силуете.{S} После јој се очи привикоше на полутаму и она поче да разазнаје предм |
| а ваздужа у Кошутњаку, одморити плућа и очи у ономе зеленилу!{S} Како је пријатна та промена!{S |
| да буде његова, сасвим његова.</p> <p>И очи би му севнуле при тим речима чудно, животињски, да |
| врео као пламен.</p> <p>И Јелена склопи очи, предајући се слатким сањаријама младе, бујне девој |
| ило пријатно, и преко дана, кад затвори очи и пренесе се на ону клупу на Калемегдану.{S} И свуд |
| ојцима падала око главе.{S} Само су јој очи биле некако упадљиве.{S} Крупније, црне као угљен, |
| .{S} Врло често ништа не говоре, али им очи светле жаром, блистају младалачким заносом...{S} О, |
| ше него у осталих људи.{S} Кад затворим очи, чини ми се да га јасно видим.{S} Висок, витак, вис |
| инама, које брзо оду у неврат!</p> <p>У очи Ивањ-дана једна група младих девојака беше се расту |
| ар му дали и који грош, да му се замажу очи. </p> <pb n="110" /> <p>— Па зар није доста што ја |
| ледам ни да те слушам.{S} Иди ми испред очију, јер, тако ми Бога, не дајем ни пару за твој</p> |
| ети Јове и његовог мушког лица, његових очију, које као да је осећала на себи.{S} Плану у лицу, |
| о на ногама, спотицао, се, закрвављених очију, прљав.</p> <p>— Шта ћеш? упита Јелена.</p> <p>— |
| исказати!</p> <p>Јелена је, затворених очију, лежала на његовим грудима, сва клонула од задово |
| страни, савивши мало главу, затворених очију.</p> <p>— Ти спаваш, Јелена? упита Мица.</p> <p>Ј |
| е призоре који су нам једнако били пред очима.{S} То су ти други већ причали.{S} Да ме је ко уп |
| његове филозофије, али би јој увек пред очима заиграли његово лице и црна брада, а његове загон |
| кле чудо што ју је он посматрао онаквим очима.{S} Само што је он био тром, лењ, да и изведе оно |
| ећамо непосредно, кад га гледамо својим очима.{S} Деца у родитељској кући, храњена и брањена, д |
| орки, Арцибашев ређали су се пред њеним очима.{S} Није просто знала шта пре да чита.{S} Све ју |
| о најмлађега сарадника, који је у њеним очима био нешто врло велико.</p> <p>Читаву недељу дана |
| ћутала, бојећи се да не изгледа глупа у очима тако паметна човека.</p> <p>— Благо вашој жени, к |
| жио је као опасан човек, наравно само у очима простијега света, ваљда за то што је био анархист |
| она, дршћући од узбуђења и страха пређе очин праг.{S} Изјада се матери, исплакаше се обе и у то |
| је и то, али црква покушава све да брак очува.{S} Твој муж може да изјави, да он тебе воли, да |
| торским бугарским властима.{S} Многе је оштетио, а многе је и у црно завио.{S} Сад ће бити суђе |
| пред њу.</p> <p>— Боли ме нешто глава, па бих да прошетам.{S} Хајдемо заједно, позва је.</p> < |
| ена једва сачека да прође највећа жега, па оде Мици.{S} Затече је раскомоћену, на дивану, са не |
| S} А и ти ваљда ниси тамо нашла некога, па би сад хтела да се удаш за њега?</p> <p>Јелена гриза |
| ту на цара, или на неког великог кнеза, па је побегао овамо.{S} Виђала си га већ свакако.{S} Ле |
| Мушкарци проживе читав живот пре брака, па онда узимају нас, безазлене и срећне што нас узимају |
| нове жене.{S} Ова се спочетка нећкала, па се после навикну.{S} За децу настаде тешко време.{S} |
| ила да треба само да се прихвати посла, па ће све ићи само од себе.{S} Али поче да се спотиче в |
| од јуче, а и овај роман ме јако занима, па ћу данас остати код куће.</p> <p>— Ух, те твоје рома |
| макакав сродник?{S} Зар жена није жена, па била она сестра или сродница уопште ?{S} И ако плати |
| ећи све ближе месту где је била Јелена, па најзад седе уз њу.</p> <p>— Шта си хтела? упита Мица |
| хиста.{S} Почео је од слагачког шегрта, па се, као Твен, пео све више.{S} У Русији је учествова |
| што је дрвеће и најавило пупољке лишћа, па све до у позну јесен.{S} Деца долазе да се наиграју, |
| же испит зрелости као приватна ученица, па да настави студије, као и толики други студенти, кој |
| не стране табачића, то је због слагача, па бих вас молио да и ви тако чините.{S} Хвала, госпођи |
| ам, разумеш ли!{S} Немам!{S} Хајд’ сад, па дођи сутра.</p> <p>Али се није могла отрести.{S} Он |
| ремити сва потребна документа за обоје, па ћемо се венчати у некоме селу, преко.</p> <p>Јелена |
| е у ушима.{S} Па онда смех оне девојке, па уредник и његова гадна псовка.{S} Згрози се.</p> <p> |
| упила, сложила на столицу крај постеље, па би и сама легла, да већ зором устане, скува кафу и о |
| пуштајући га унутра.</p> <p>— Пусти ме, па ћеш чути. </p> <pb n="118" /> <p>Јелена приклопи вра |
| дигне очи.{S} Отац би седео неко време, па би легао и он, разбацавши делове одеће по соби.{S} М |
| ога дана, обично око пет сати по подне, па носила какав рад или не.{S} Те посете су јој толико |
| оље <pb n="25" /> да сам остала код ње, па да сам читала ту паметну књигу.</p> <p>Јелена пође и |
| ците од себе своје досадашње васпитање, па да учините по срцу и својим убеђењима ?</p> <p>— Ја |
| две ученице прођоше поред њих на више, па се онда вратише, али не бејаху срећне да привуку пог |
| ова, кћи високог чиновника, има мираз, па јој је могуће и да се уда кад хоће.</p> <p>Јелена ле |
| виште.</p> <p>Али и такав живот досади, па га се и Јелена засити.{S} Читав дан био јој је неисп |
| њега.{S} Требало би само имати куражи, па се отрести лажи и убеђења без основа.{S} Ваљало би д |
| } То смо уосталом одавно обоје увидели, па смо и живели свако за себе.{S} Зар не би било боље и |
| .</p> <p>— То су велики умови, помисли, па јој опет изађе пред очи Јова, онако достојанствен и |
| а у Ницу, своме оцу, да се мало одмори, па ће онда кући, у Србију.</p> <p>Питаш откуда ја овде? |
| на.{S} Девојка чека да је неко запроси, па и ту игра улогу родитељски пристанак.{S} Данашњи бра |
| јом ће ићи боље, више ће се зарађивати, па ће се и боље живети.{S} Као сарадник у „<title>В. Жу |
| и се.</p> <p>— Друштво треба разрушити, па на рушевинама поставити нове основе.{S} Али треба <p |
| >Мица и Јелена иђаху неко време ћутећи, па се растадоше и свака оде својој кући.</p> <p>Јелена |
| шавајући се да ли да оде кући или Мици, па да с овом чита мало.{S} Реши се на ово последње.</p> |
| томе ?{S} Ено сифражеткиња у Енглеској, па како се боре жене у Данској, па женскиње у Русији.{S |
| леској, па како се боре жене у Данској, па женскиње у Русији.{S} И ја бих баш могла!{S} Ја сам |
| /p> <p>Једва би чекала да падне сумрак, па би трчала својој клупи.{S} Какве све изговоре није н |
| г приповедања.{S} Зар човек није човек, па био он отац, брат или макакав сродник?{S} Зар жена н |
| у и брже да преводим, али немам речник, па сам се задржала око неких речи.</p> <p>— Ако је само |
| едите, молим вас, док само ово довршим, па ћемо онда мало разговарати.{S} Забављајте се, рече ј |
| е најзад.{S} Видећу са којим адвокатом, па да гледамо да те некако спасемо тога мужа.</p> <p>Пр |
| таше је.</p> <p>— Брзо сам ишла узбрдо, па сам се задихала, одговори Јелена, решавајући се у се |
| амо ове године, него ко зна још колико, па украо нам ко венац или не.{S} Догодине имамо матуру, |
| p> <p>— Куда?</p> <p>— Да прођемо мало, па ћемо и разговарати.</p> <p>Она пристаде без речи, ма |
| — Зар не би било пријатније да изађемо, па ћемо разговарати шетајући се.</p> <p>— Како хоћете, |
| лена.</p> <p>Пауза.</p> <p>— Да видимо, па ћемо штампати ако је добро.{S} Хвала, госпођице!</p> |
| ворио.</p> <p>О, како је мало потребно, па да жена, ма и за тренутак, буде срећна!{S} Неколико |
| раво где стигнем.{S} Скоро је већ лето, па је лепо и пријатно и напољу. </p> <pb n="112" /> <p> |
| длази!</p> <p>— Плати прво за разговор, па ћу ићи.</p> <p>— Шта да платим, какав разговор?</p> |
| уреднику г. Павићу један свој рукопис, па сам хтела да видим шта је с њим, а донела сам и једа |
| од куће поче да учи типографски занат, па га и изучи.{S} За његова шегртовања млађа му сестриц |
| би твој муж имао какав чаробни штапић, па само удари по столу, а ручак или вечера тек долете.< |
| на га брзо спусти и утрча у своју собу, па се онако обучена баци на постељу, грцајући у сузама. |
| ужинала код Мице.{S} Оде у своју собу, па, и не палећи лампу, леже.</p> <p>Није могла да спава |
| итрчи тек другарици и свали је у траву, па је онда претура тамо-амо, голица је и засмејава, а о |
| а.{S} Ручак у кавани, у мушком друштву, па би Севић опет ишао на посао, а она кући, да би пред |
| ла.</p> <p>— Него, хајде, остави књигу, па се спремај да изађемо, навали Јелена. </p> <pb n="22 |
| не склањам с пута друге му се склањају, па их опет <pb n="46" /> очепи.{S} Није, него је невасп |
| не ћемо отићи да ти покажем штампарију, па ћемо после у варош да купиш шта ти треба.</p> <p>Јел |
| .</p> <p>Јелена чу једну крупну псовку, па онда као да нешто пуче.{S} То је уредник исправљао н |
| је била код Мице, радиле су математику, па су се и саме згрануле кад су виделе да је девет сати |
| извести неку велику друштвену реформу, па је ваљда хтео да се и он уз њега прослави.{S} Њихову |
| ремила би се и изашла у варош, у шетњу, па би пред само подне отишла пред мужа.{S} Ручак у кава |
| ед вече опет изашла у шетњу, на вечеру, па онда у позориште, биоскоп или које друго вечерње заб |
| ободу многима који су чамили у затвору, па и Севићу.{S} Кад је прочитала у новинама вест о поми |
| венац или не.{S} Догодине имамо матуру, па после универзитет...{S} И Мица, помишљајући на још д |
| рство.{S} До краја ове године завршићу, па ћу онда и ја у Београд.</p> <p>Хвалиш се својим брак |
| ећак.{S} Побегли смо најпре у Крушевац, па онда у Краљево, а кад нам ни ту није било станка, на |
| напоље.</p> <p>— Слушај, дај ми новац, па ћемо онда проти.</p> <p>— Сад одмах? упита она.</p> |
| ледаше мало Саву и Дунав, <pb n="57" /> па кренуше натраг.{S} Севић се заустави пред заборављен |
| ко гадне речи, и то још од уредника!{S} Па како се они мушкарци понашају према женскињу, а ово |
| рзитету...{S} Овако је практикант...{S} Па би се сетила мужа, оних калемегданских вечери, проле |
| } Лупа машина зујала јој је у ушима.{S} Па онда смех оне девојке, па уредник и његова гадна псо |
| ј још непрестано биле речи Севићеве.{S} Па се сети Севићевих погледа, који као да су је свлачил |
| увече није псовао онако као раније.{S} Па је и чистији био.</p> <p>То затишје мало је трајало. |
| помогну мужу у његовој мучној борби.{S} Па баш и да се нађе нека, да ли би се одважила да пође |
| е врти по штампарији и чак и певуши.{S} Па је и према Јелени био сад много пажљивији и много ви |
| пште сматрао <pb n="55" /> као брак.{S} Па онда радо би му приметила да би у таквоме браку, ако |
| н стан, а ја немам ни где да легнем.{S} Па кад ме неће венчана жена примити, ко ће?</p> <p>У Је |
| безазлене и срећне што нас узимају.{S} Па још траже да им за ту жртву с њихове стране будемо и |
| атуру уз оне који су били на течају.{S} Па се и то сврши.{S} Даље, на универзитет, није се могл |
| ла.{S} Како да повећа своје приходе?{S} Па се онда сети да је била сарадник „<title>Народног пр |
| се замажу очи. </p> <pb n="110" /> <p>— Па зар није доста што ја њега нећу?</p> <p>— Доста је и |
| ли га замишљам. </p> <pb n="14" /> <p>— Па какав је? упита Мица, престајући да сплиће цвеће.</p |
| анемо, Мицо, молила је Јелена.</p> <p>— Па време је да идемо кући, ено сунце већ залази, бранил |
| ти купим одело? цикну Јелена.</p> <p>— Па ти имаш новаца.{S} Да ја имам, а да ти немаш, ја бих |
| ео груди, где је била ударена.</p> <p>— Па случајно, бранила га је Јелена.</p> <p>— Случајно, а |
| куће и у школи, одговори она.</p> <p>— Па зар нисте могли доћи ма само и на неколико тренутака |
| <p>— Хајдемо, повуче је Мица.</p> <p>— Па ... да видимо хоће ли штампати!...</p> <p>— Видиш да |
| брзо, као да се пише из главе.</p> <p>— Па ја могу и брже да преводим, али немам речник, па сам |
| а или не смета довршењу школе.</p> <p>— Па шта би то сметало, што бих се удала? изазиваше Јелен |
| а он није знао како да почне.</p> <p>— Па сад? упитах бојажљиво.</p> <p>— Куд сви, ту и ми! уз |
| </p> <p>— То није ништа, рече.</p> <p>— Па колико? </p> <pb n="119" /> <p>— За одело.</p> <p>— |
| ву не усуђује ни да проговори.</p> <p>— Па то личи на онога што га сваког дана виђамо на Калеме |
| чање Севићево извело пред очи.</p> <p>— Па лепо, Јелена, настави поново Севић, ви велите да и у |
| ? упита га.</p> <p>— На ручак.</p> <p>— Па зар нећеш ... ?</p> <p>Он ћуташе размишљајући.{S} Оч |
| ам добро доручовао са Дугићем.</p> <p>— Па зар ти је он пречи него жена ? не могаде Јелена да с |
| елена бојажљиво и с неверицом.</p> <p>— Па ваљда нећу ја! одговори Севић хладно.{S} Шта би ради |
| ба ми много више.{S} За одело.</p> <p>— Па зар ја да ти купим одело? цикну Јелена.</p> <p>— Па |
| красну женицу било би страшно.</p> <p>— Па шта онда хоћеш?</p> <p>— Видиш, Јелена, ја сам имао |
| људи пре брака и људи у браку.</p> <p>— Па зар је то та срећа у браку, о којој маштају девојке? |
| је помагала и њега у затвору.</p> <p>— Па хајд’! реши се најзад.</p> <p>Ручали су оно што је Ј |
| а је Севић првога дана ујутру.</p> <p>— Па зар ја да кувам? упита Јелена бојажљиво и с неверицо |
| од био изречен на твоју штету.</p> <p>— Па нека буде и на моју штету!{S} Сита сам брака.</p> <p |
| ногом о под, а очи јој севаху.</p> <p>— Па, добро... да одем... али дај ми бар који грош за руч |
| ва, велики, већи од свију њих.</p> <p>— Па се онда сети данашњег свог покушаја у уредништву и о |
| пре удавати, рече једном отац.</p> <p>— Па још није школу свршила, примети мати.</p> <p>— Каква |
| и ти мало не склониш с пута ?</p> <p>— Па добро, ако му се ја не склањам с пута друге му се ск |
| с није било ово неколико дана?</p> <p>— Па казала сам вам већ, имала сам много посла код куће и |
| p>— За одело.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Па... шест стотина динара, рече он оклевајући и као сра |
| Шта да платим, какав разговор?</p> <p>— Па ја сам рекао да се плати тај посао о коме си ми гово |
| га? упита Јелена мало зачуђена</p> <p>— Па на онога Јову Дугића, знаш онога што увек шета споре |
| се Севићу у загрљај, слушала га.</p> <p>Па би се тек тргла. </p> <pb n="60" /> <p>— Та ја га не |
| :</p> <p>— Ствар стоји друкчије.</p> <p>Па би онда он почео причати о нечему што је њега интере |
| /p> <p>— Шта желите?{S} Ја сам уредник, Павић, одговори дебељко, гледајући младе девојке некако |
| после неколико корака настави.</p> <p>— Павић ми је дао моје старо место у уредништву, само са |
| Штампарија је била мала и стара, али је Павић дао Севићу све што му је било потребно да може да |
| осле неколико дана извести је да ће јој Павић дати посла, само не на листу, већ на издањима, т. |
| а одби муштерије. </p> <pb n="85" /> <p>Павић, који се бојао да штампарија не оде на покриће кр |
| оме да се понуди није имала куражи због Павића.{S} После колебања од читаве <pb n="88" /> недељ |
| ом платом.{S} Зараде коју сам имала код Павића није више било, али како у свакој несрећи има и |
| а и дугих преговарања, да се наравна са Павићем, тако да он прими штампарију, али да прими и Се |
| ла.{S} Овај обрече да ће разговарати са Павићем и после неколико дана извести је да ће јој Пави |
| м пре неколико дана предала уреднику г. Павићу један свој рукопис, па сам хтела да видим шта је |
| давао поред листа.</p> <p>Кад је отишла Павићу, овај је дочека пријатељски, поласка јој да лепо |
| г-Богдановој улици.{S} Затим сам отишао Павићу.{S} Он се извињава што је онако поступио.{S} Вел |
| а, густе смеђе косе, која је у увојцима падала око главе.{S} Само су јој очи биле некако упадљи |
| радника које је ангажовала, али је лист падао све ниже, и два и по месеца после почетка излажењ |
| а просто истера или да покуша лепим.{S} Паде јој на памет да би га могла наговорити на развод б |
| S} Он се затетура, изгуби равнотежу.{S} Паде крај велике зубарске столице, удари главом о тешко |
| и пољупцима.</p> <p>Једва би чекала да падне сумрак, па би трчала својој клупи.{S} Какве све и |
| се могло рећи да Севић није био нежан и пажљив према својој жени; напротив, он је чинио све што |
| .{S} Па је и према Јелени био сад много пажљивији и много више јој је љубави посведочавао.</p> |
| жно уђе <pb n="41" /> у познату капију, пажљиво загледајући врата, којих је било лево и десно.{ |
| помоћ.</p> <p>Говорећи ово Севић ју је пажљиво загледао.{S} Поглед му је клизио са Јеленина ли |
| и расејана целога дана, није изазивала пажњу укућана, јер су је сви знали као врло ћудљиву.{S} |
| та својим мислима, Јелена није обраћала пажњу куда иде.{S} Нађе се пред улазом у Калемегдан.{S} |
| ао је, као да је хтео намерно да скрене пажњу пролазника.{S} Док сам био здрав, радио сам као м |
| ице ипак његов, јер никада није обраћао пажњу на то шта Јелена ради, с ким се дружи, шта чита.{ |
| за унапређењем није на децу ни обраћао пажњу.{S} Преко дана у канцеларији, после канцеларије м |
| о због тога, што на Јелену није обратио пажњу бар ове године, у последње време, кад се она онол |
| даље да радиш и на што треба да обратиш пажњу.</p> <p>Сутрадан, баш кад се Јелена спремала да л |
| оро као увреду за себе.</p> <p>— Што не пази како иде, него ми одвали раме, и девојка метну рук |
| авља небеском судији.{S} И сад тек поче пакао за Јелену.</p> <p>По Јелениној представци свештен |
| црнила, како иду између машина, односе пакете хартије или доносе.{S} Виде и неколико девојчица |
| код Мице.{S} Оде у своју собу, па, и не палећи лампу, леже.</p> <p>Није могла да спава, али је |
| оглед, мушки и дрзак, поглед који ју је палио, није јој био непријатан, али навика да такве пог |
| а да је он посматра погледом који ју је палио.{S} Осећала је да је тај поглед узбуђује, да јој |
| и на његов поглед, који ју је још увек палио и сажизао, али јој није био непријатан.{S} Навикл |
| е у себи проклињао непознатога, коме је пало на памет да се баш сад шета по Калемегдану. </p> < |
| ера или да покуша лепим.{S} Паде јој на памет да би га могла наговорити на развод брака.</p> <p |
| проклињао непознатога, коме је пало на памет да се баш сад шета по Калемегдану. </p> <pb n="66 |
| женскињу ваља још само муж, правичан и паметан, за којим би оне ишле и у ватру и у воду.</p> < |
| рнала</title>“.{S} Кажу да је и он неки паметан човек, и он је анархиста.{S} Почео је од слагач |
| ећи се да не изгледа глупа у очима тако паметна човека.</p> <p>— Благо вашој жени, кад је будет |
| сам остала код ње, па да сам читала ту паметну књигу.</p> <p>Јелена пође изласку, решавајући с |
| такође са уметничком машном и косом.{S} Панталоне нису могле сасвим да сакрију кривину његових |
| мена, други мањи, шепав, коме као да су панталоне оптрчавале око ногу.</p> <p>— Ко је онај мали |
| ило.{S} Чинило јој се да јој је са душе пао неки огроман терет. </p> </div> <pb n="99" /> <div |
| , рече јој чиновник, он је сад случајно пао полицији у руке.{S} Тражимо га већ неколико дана, а |
| /p> <p>Јелена стајаше као скамењена.{S} Пара није имала, бар не толико.{S} Имала је да отплаћуј |
| ра?</p> <p>Јелена напрћи усне.</p> <p>— Пара?{S} А што се онда девојкама даје мираз!{S} Колико |
| , куварицу!</p> <p>— А да ли ћете имати пара?</p> <p>Јелена напрћи усне.</p> <p>— Пара?{S} А шт |
| двоји од Мице, добацујући јој:</p> <p>— Пардон, за тренутак!</p> <p>Севић је био пријатно изнен |
| .</p> <p>— Сад одмах.</p> <p>— Хајдемо, паре ћеш добити кад изађемо из протине канцеларије.</p> |
| id="SRP19200_C12"> <head>XII.</head> <p>Париз, 20.{S} септ. 1918.</p> <p>Драга моја Мицо,</p> < |
| је одмах био одређен на службу у самом Паризу.{S} Ја сам примала своју плату, а могла сам оста |
| шла.{S} Како само дивно изгледаш, права париска дама!</p> <p>Њој је било одвратно то што је он |
| ахаше главом.</p> <p>— Неће ваљда ни та парница вечито трајати, настави Јелена.{S} Боље ми је д |
| ице, каткад, годинама вуку.{S} А док се парница не сврши, колико ће јој пута још Севић доћи и ц |
| кад ?{S} Знала је како се бракоразводне парнице, каткад, годинама вуку.{S} А док се парница не |
| иној представци свештенику, како почињу парнице за развод брака, били су позвани обоје „на мире |
| је имала прилике да види и друге младе парове, који нису живели као она и њен муж.{S} Видела ј |
| стаза и где их нема, свуда групице или парови младих људи.{S} Иду полако, разговарајући скоро |
| д очију, јер, тако ми Бога, не дајем ни пару за твој</p> <p>живот, ако те се само дотакнем.{S} |
| штампарије, Севић је лако обухвати око паса, као хотећи да је чува да се не спотакне.</p> <p>И |
| ети како је једна рука лако додирну око паса, онако као што чинимо кад хоћемо некога да пропуст |
| се све више, поче да јој описује своје патње, своје жеље, које су биле тако скромне, а она и н |
| и свело пре времена, показивало је дугу патњу.{S} Волела је своју децу и у њима је тражила утех |
| илозофија, једва протепа Јелена.</p> <p>Пауза.</p> <p>— Да видимо, па ћемо штампати ако је добр |
| на отвори врата и виде пацијента, првог пацијента, у пракси коју је тек почињала.</p> <p>— Иди |
| ко је дошао.{S} Она отвори врата и виде пацијента, првог пацијента, у пракси коју је тек почиња |
| као што је она мислила, већ, по одласку пацијента, уђе понова у кабинет.</p> <p>Јелена је била |
| оби, час смејући се а час јецајући, час певајући, да се одмах затим стане ваљати по поду као бе |
| е природа будила из зимњега сна, све је певало химну животу и љубави.</p> <p>Сад је Јелена са С |
| овима или се врти по штампарији и чак и певуши.{S} Па је и према Јелени био сад много пажљивији |
| где су биле његове руке на њеном телу, пекло ју је и жегло.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја, Ј |
| — Шта ћеш? упита Јелена.</p> <p>— Тебе, пелтечио је Севић, хватајући је за мишицу, приближујући |
| е од слагачког шегрта, па се, као Твен, пео све више.{S} У Русији је учествовао у атентату на ц |
| Нема тишина, само се чује, једва, како пера клизе по глаткој хартији.{S} Даље је замишљала да |
| ужа, има просто да га задовољава, да му пере и кува.{S} Идеалан је брак кад у њега обе стране у |
| Заседе, узе текст и диктираше Јелени у перо.</p> <p>Јелена сасвим престаде да излази, сем на р |
| их храни и брани, а оне да рађају децу, перу и кувају.</p> <p>Затим се опет сети Јове и његовог |
| а неко миље прожимало ју је од пете до перчина.{S} У ушима су јој још непрестано биле речи Сев |
| својој тескобној тамници, како смо сви песници у тим годинама, које брзо оду у неврат!</p> <p> |
| ичицу, кратку и просту.{S} Сутрадан око пет сати поподне, однесе је у уредништво.{S} Одважно уђ |
| ништво је ишла свакога дана, обично око пет сати по подне, па носила какав рад или не.{S} Те по |
| кну.{S} За децу настаде тешко време.{S} Петар побеже од куће поче да учи типографски занат, па |
| о тражити други стан, рече једнога дана Петар.{S} Газдарица ми је казала да не воли жене у кући |
| ли са њим? упита Јелена.</p> <p>— То је Петар Севић, интимус Јовин, који и нема других пријатељ |
| штај и материјал, ваљало је живети, а и Петар ју је већ доста коштао.{S} Она је међутим била те |
| једном се однекуд појавише Јова Дугић и Петар Севић.{S} Ишли су полако.{S} Он, висок, укрућен, |
| раљина, била увек чисто одевена.</p> <p>Петар је изгубио матер баш кад је свршио основну школу. |
| еднички, показујући руком врата.</p> <p>Петар стрпа новчаницу у џеп и изађе залупивши за собом |
| побеже од куће и ступи у службу.</p> <p>Петар је на занату био врло вредан.{S} Све своје слобод |
| вртлогу, а неко миље прожимало ју је од пете до перчина.{S} У ушима су јој још непрестано биле |
| ето ти опет Севића.{S} Јелена му пружи петицу, али он рече да хоће унутра, јер има да разговар |
| новаца! избаци он.</p> <p>Она му пружи петицу.</p> <p>— Не, више, треба ми много више.{S} За о |
| дана лист се појави, под дирекцијом г. Петра Севића, са прилозима г. Јове Дугића, госпође Јеле |
| сам неки филантроп...</p> <p>— Слушај, Петре, прекиде га Јелена, ја сам од јуче до сада размиш |
| орити на развод брака.</p> <p>— Слушај, Петре, рече му.{S} Ти знаш да смо ми већ давно раздвоје |
| пак га замоли: </p> <pb n="107" /> <p>— Петре, молим те да одеш одмах, остави ме да се приберем |
| е може, него дај сад половину.</p> <p>— Петре, човече, та имај милости!{S} Кад ти као човек ниш |
| мо, којим их извештава да се венчала са Петром Севићем, публицистом, били су ван себе.{S} Отац |
| тај магарац ?{S} Ваљда је неће тек сад пећи!</p> <p>Дете, познавајући оца, никад му не би само |
| оме.{S} А оно место тога некаква мрачна пећина, у којој се чују и онако гадне речи, и то још од |
| њу, а други су тврдили да је онај човек пијан и да јој није муж.</p> <p>У кварту Јелена исприча |
| али се одмах покаја.{S} Био је трештен пијан.{S} Једва се држао на ногама, спотицао, се, закрв |
| каже да ли га је икада видео трезна или пијана — увек је био једнак.</p> <p>Његов улазак у кућу |
| лази полупијан, опет поче и код куће да пије, само сад тражећи и друштво своје нове жене.{S} Ов |
| могли, који шетају држећи се за руке и пиљећи једно у друго.{S} А њен муж једва је и гледа.{S} |
| шко би <pb n="50" /> било рећи да ли је пио ракију уз јело или је јео уз ракију.</p> <p>Мати би |
| и не гледајући децу, сео за сто, јео и пио и пио и јео и тешко би <pb n="50" /> било рећи да л |
| гледајући децу, сео за сто, јео и пио и пио и јео и тешко би <pb n="50" /> било рећи да ли је п |
| .{S} Зарађивао је добро, али је добро и пио.{S} Љубави је имао само за свога коња, а за своју ж |
| азних књига вадила „мисли“ и „ситнице“, писала о женском свету и била коректор листа.{S} Дугић |
| а, на издањима.{S} Ниси ми о томе ништа писала!</p> <p>— Заборавила сам можда.</p> <p>И опет ућ |
| ја овде?</p> <p>Давно већ нисам никоме писала, давно никоме нисам отворила срце, од онда још к |
| ће преводила поједине ствари или је што писала и сама, тешко с почетка налазећи тему, ну после |
| ребаци Дугићу да је то све због његовог писања.{S} Дугић му одговори да је он неблагодаран, кад |
| лопљене књиге, читави рисови хартије за писање.{S} Нема тишина, само се чује, једва, како пера |
| вету и била коректор листа.{S} Дугић је писао уводне чланке и „чланчиће.“ Севић је био директор |
| .{S} Рад је несумњиво добар, или је бар писац пошао добрим путем. </p> <pb n="42" /> <p>— А да |
| јасности и лакога стила великих руских писаца, нити њихове занимљивости предмета.{S} Није ту, |
| } Венчали <pb n="70" /> су се одмах.{S} Писмо родитељима Јелена је написала дан раније и предал |
| 8.</p> <p>Драга моја Мицо,</p> <p>Твоје писмо ме је и веома изненадило и веома обрадовало.{S} И |
| ељима.{S} Кад су поштом добили Јеленино писмо, којим их извештава да се венчала са Петром Севић |
| тала је без избора и разбора, све руске писце који су јој дошли до руку.{S} Толстој, Гогољ, Дос |
| воме пријатељу г. Дугићу, који назире у писцу велику јачину духа и јаку моћ опажања.{S} Рад је |
| а сам ружан, а за душу и срце нико и не пита.</p> <p>Јелена је ћутала, не хотећи да растера леп |
| то јој се чинило да би требало да га то пита, али оћута.</p> <p>— Ниси се променио, изгледаш ча |
| p> <p>— Како би било да свршимо то и не питајући никога?{S} Ја ћу спремити сва потребна докумен |
| ће за њима.</p> <p>— Шта ти је, Јелена? питала је нежно.</p> <p>— Ништа, Мицо, али бих се радо |
| ругог, свеједно.</p> <p>— А што Јелена? питала је Мица, чисто заплашена тугом која је избијала |
| све опроштено.</p> <p>— А мама, а деца? питала сам.</p> <p>— Остали су... у Крагујевцу, једва п |
| срећа у браку, о којој маштају девојке? питала се.</p> <p>Али она је имала прилике да види и др |
| о трајати и докле ће она моћи издржати? питала се.</p> <p>Једног дана ето ти опет Севића.{S} Је |
| /p> <p>— Како само да им -се приближим? питала се она.</p> <p>Из њене околине нико их није личн |
| ћи се радознало.</p> <p>— Кад си дошао? питала је.</p> <p>— Синоћ сам стигао лађом, око поноћи, |
| се не скупља свет.</p> <p>— Шта хоћеш? питала је.</p> <p>— Треба ми новаца! избаци он.</p> <p> |
| су ова поодрасла, нису је већ много ни питала.</p> <p>После много уздисања и хуктања, после мн |
| p>— Шта је, Јелена, шта си се ућутала ? питале су другарицу, која је мирно стајала на страни, н |
| <p>— Сама, а с ким бих?</p> <p>— Онако, питам.</p> <p>Кад је капија била откључана, он јој пруж |
| мо обоје.{S} Ја нисам могла ништа да га питам, а он није знао како да почне.</p> <p>— Па сад? у |
| како сам увек у послу, заборавих да те питам треба ли ти што од одела.{S} Јесен је већ на праг |
| је слушала и најрадије би му поставила питање, да ли он мисли да би се код нас нашла девојка к |
| } Говорећи о овоме и ономе, дођоше и на питање брака.{S} Севић је нападао данашњи брак, наводећ |
| мишљаш наш живот? постави он одређеније питање.</p> <p>— А, тако!{S} О томе се, мислим, нема мн |
| ам једва и мислила.{S} Не разумем твоје питање.</p> <p>— Како замишљаш наш живот? постави он од |
| не би знала шта да одговори ни на само питање „како си?“</p> <p>Кадгод увече, седећи крај отво |
| а нисам била.</p> <p>Евакуација баци то питање у запећак.{S} Побегли смо најпре у Крушевац, па |
| ним идејама, о женском покрету и другим питањима. </p> <pb n="53" /> <p>Она је каткад износила |
| S} Прелиста неколико брошурица о истоме питању, преписа читаве ставове из митологије Грка и Рим |
| пође.</p> <p>— Хоћете ли доћи вечерас! питао је он, задржавајући пружену му руку.</p> <p>— Не |
| p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја, Јелена? питао је Севић.{S} Хоћеш ли да будеш моја звезда — води |
| /p> <pb n="111" /> <p>— Како си женице? питао ју је расположено.{S} Има ли муштерија?</p> <p>— |
| после неколико минута, вратило, отац би питао по десетак пута, љутито и вичући:</p> <p>— Шта ра |
| а радиш ? упита он.</p> <p>— Како ме то питаш?{S} Како то „сад“?{S} Сада одмах или сада пошто с |
| мори, па ће онда кући, у Србију.</p> <p>Питаш откуда ја овде?</p> <p>Давно већ нисам никоме пис |
| ли сте бар помислили који пут на мене? питаше он даље, хватајући је за руку.</p> <p>Она не одг |
| зговара с њом.</p> <p>— Шта ћеш, казуј? питаше она не пуштајући га унутра.</p> <p>— Пусти ме, п |
| листа мора се преводити брзо, као да се пише из главе.</p> <p>— Па ја могу и брже да преводим, |
| медбу, дозволите.{S} Знате, ми новинари пишемо само с једне стране табачића, то је због слагача |
| обрадовало.{S} Изненадило ме је што ми пишеш, после онаквог мог поступка, мислим на своју удај |
| ише да тражи.{S} Изволите за онај сто и пишите.</p> <p>Севић седе и написа признаницу и изјаву, |
| n="33" /> прсника, на грудима распучена плаветна цицана кошуља.</p> <p>— Биће да је ово неки на |
| а ће сада и шта да ради?{S} Хукала је и плакала, али јој то не поможе.</p> <p>Како би било да с |
| етворице.{S} Послова није било великих: плакате за концерте, биоскопске листе, посетнице...</p> |
| а.{S} Осећала је како и њу обухвата тај пламен, како је сажиже, како је обузима вртоглавица.</p |
| раширених ноздрва посукта дах врео као пламен.</p> <p>И Јелена склопи очи, предајући се слатки |
| ка ватра, као да јој по жилама потекоше пламенови место крви.{S} Телом јој бујаше нека непојмљи |
| некаквој високој планини, не, није била планина него рушевине.{S} Гле, није сама, нешто као да |
| S} Одједном се виде на некаквој високој планини, не, није била планина него рушевине.{S} Гле, н |
| је у загрљају, причао о својим великим плановима, говорио је како ће уз њену помоћ стварати чу |
| ију, које као да је осећала на себи.{S} Плану у лицу, задрхта целим телом, из раширених ноздрва |
| ревођење није ишло много брже.{S} Севић плану, али не рече ништа, већ оде на вечеру и не позвав |
| е се само дотакнем.{S} Одлази!</p> <p>— Плати прво за разговор, па ћу ићи.</p> <p>— Шта да плат |
| и.{S} Доби неке ситне послове и успе да плати раднике и да нешто дотури и мужу.{S} Али њено неи |
| ко.</p> <p>— Е кад је посао, онда да се плати, јер ја ништа не радим онако, нити сам неки филан |
| азговор?</p> <p>— Па ја сам рекао да се плати тај посао о коме си ми говорила.{S} Ја нисам мили |
| ан него симпатичан.{S} Али ја сам скупо платила своју лудост: данас сам обогаћена искуством и и |
| за разговор, па ћу ићи.</p> <p>— Шта да платим, какав разговор?</p> <p>— Па ја сам рекао да се |
| а сестра или сродница уопште ?{S} И ако платиш прописану таксу, можеш се оженити и сродницом ко |
| уше једном стазом, крај самога градског платна, куда их Јелена није могла пратити.{S} Она се вр |
| га ми, једва излазила на крај са својом платом.{S} Зараде коју сам имала код Павића није више б |
| старо место у уредништву, само са мањом платом.{S} Вели да му нисам баш потребан, али из пријат |
| у самом Паризу.{S} Ја сам примала своју плату, а могла сам остати с оцем, јер Министарству ниса |
| нала</title>“, ревноснија него да су је плаћали.{S} С муком је код куће преводила поједине ства |
| теку треба преводити само с немачког, а плаћаће се четрдесет динара од табака.{S} Јелена приста |
| Јелена пристаде одмах, сматрајући да је плаћена сјајно, узе књиге и поче да ради.{S} Није било |
| у кроз свет, високо дижући главу.{S} Не плаше се опасности.{S} А већ два пута пролазе поред мен |
| стара да научи домаћи посао, да кува и плете...</p> <p>И Јелена с презирањем помисли на то, ка |
| ом Јелена.</p> <p>— Какве враџбине ?{S} Плетем венац за кућу, као и сваке године.{S} Зар ту има |
| у снове о своме будућем, а Мица настави плетење венца.</p> <p>Другарице, пошто су набрале цвећа |
| /> <p>— Шта се чиниш као да не знаш?{S} Плетеш венац и говориш чаролије, гаташ хоћеш ли се удат |
| се свежа ваздужа у Кошутњаку, одморити плућа и очи у ономе зеленилу!{S} Како је пријатна та пр |
| онашала према нама скоро непријатељски, пљачкајући нас и за најмању услугу. </p> <pb n="103" /> |
| ибирајући сву своју храброст и гутајући пљувачку.</p> <p>— Шта желите?{S} Ја сам уредник, Павић |
| шујући сваки слог.</p> <p>После часова, по обичају, пође у шетњу са другарицама.{S} Кад су већ |
| столова, дуж зидова полице са књигама, по столовима новине, расклопљене књиге, читави рисови х |
| лави није ништа остајало.{S} Поче неке, по своме мишљењу интересантније ставове да учи и напаме |
| традицију о сродству, зато што би тиме, по конвенцијама које владају у друштву, убио срећу свој |
| еколиким књижицама филозофске садржине, по анархистичним идејама које је сејао око себе, а које |
| његовим рукама.{S} Љубио ју је по коси, по лицу, по врату.{S} Она је покушавала да се извуче, а |
| ју страну, у подне се састанемо у кући, по ручку опет свако на свој посао, до вечери, онда....< |
| али не оде као што је она мислила, већ, по одласку пацијента, уђе понова у кабинет.</p> <p>Јеле |
| , од ране зоре до мркла мрака на послу, по вароши.{S} Зарађивао је добро, али је добро и пио.{S |
| укама.{S} Љубио ју је по коси, по лицу, по врату.{S} Она је покушавала да се извуче, али ју је |
| све веће.{S} Она није ништа радила.{S} По неки пут би са ужасом помислила на испит зрелости, к |
| уђоше у једну полумрачну просторију.{S} По где-где гореле су електричне сијалице.{S} У полутами |
| ђен претрес по „штампарској кривици“, а по тужби тога и тога владике, или тога и тога официра и |
| ла се Богу да буде осуђен, јер би осуда по онаквим делима за каква је он био оптужен олакшала р |
| ијао по разним крчмицама, мати је прала по кућама и од те зараде прихрањивала своје троје дечиц |
| група младих девојака беше се растурила по Кошутњаку, берући цвеће за венце.{S} Све тако око се |
| значило би дражити је само, и онда она по два-три дана не би долазила у трпезарију; у кујни би |
| же.</p> <p>Заспа после дугога превртања по постељи.{S} Сањала је нешто страшно, неко крхање и р |
| доћи у моју канцеларију данас у 2 часа по подне.{S} Присуство ваше супруге непотребно је.“</p> |
| .</p> <p>— Добро, дођи сутра у три сата по подне.{S} Половину ћу ти дати пре него што уђемо про |
| оме је пало на памет да се баш сад шета по Калемегдану. </p> <pb n="66" /> <p>— Морам кући, реч |
| који тако воли да прети, не воли да иде по судовима, већ радије прашта и кажњавање оставља небе |
| а, само се чује, једва, како пера клизе по глаткој хартији.{S} Даље је замишљала да ће је стати |
| и сам за себе.{S} Била је начисто да је по њу боље, а можда и по њега, да се не везују понова, |
| а издржава и себе и свога мужа, који је по свима пресудама имао да издржи више од три године за |
| су се нешто објашњавали.</p> <p>— То је по мојем мишљењу виши човек, говорио је Јова, човек кој |
| а била у његовим рукама.{S} Љубио ју је по коси, по лицу, по врату.{S} Она је покушавала да се |
| ех и кикот.{S} Трчање и скакање, ваљање по трави.</p> <p>Једна међу њима одвајаше својим несташ |
| .</p> <p>— А, не!{S} Немам намеру да се по други пут женим, кад ми је жива жена коју обожавам.{ |
| воје досадашње васпитање, па да учините по срцу и својим убеђењима ?</p> <p>— Ја ?{S} Ја бих, м |
| би легао и он, разбацавши делове одеће по соби.{S} Мати би све покупила, сложила на столицу кр |
| ла, али је лист падао све ниже, и два и по месеца после почетка излажења нико га више није чита |
| је начисто да је по њу боље, а можда и по њега, да се не везују понова, кад их већ иначе ништа |
| доста познато по новинарским чланцима и по неколиким књижицама филозофске садржине, по анархист |
| олу?</p> <p>— Школу бих могла свршити и по удадби, шта би ми то сметало!</p> <p>И младе девојке |
| ава.</p> <p>— Хајдемо да прођемо мало и по Калемегдану.{S} Ја волим ову дубоку тишину.</p> <p>Ј |
| ре стигну.{S} Тек овда-онда измењали би по коју реч.</p> <p>Калемегдан је био исто онако пуст к |
| Крв из разбијеног потиљка поче да клизи по линолеуму.</p> <p>Јелена осети како јој недостаје ва |
| мао какав чаробни штапић, па само удари по столу, а ручак или вечера тек долете.</p> <p>— Имаће |
| евајући, да се одмах затим стане ваљати по поду као бесомучна.</p> <p>Мати и отац забринуто би |
| ишла свакога дана, обично око пет сати по подне, па носила какав рад или не.{S} Те посете су ј |
| лога дана трчи по пословима или се врти по штампарији и чак и певуши.{S} Па је и према Јелени б |
| на онога непристојника, већ је, судећи по њеноме смеху, била и задовољна.{S} А можда јој је за |
| се такође променио.{S} Целога дана трчи по пословима или се врти по штампарији и чак и певуши.{ |
| ако је подухвата нека ватра, као да јој по жилама потекоше пламенови место крви.{S} Телом јој б |
| — Шта си дакле наумио?</p> <p>— Кад сам по ручку отишао од тебе, најпре сам потражио стан.{S} Н |
| цима, ја сам луд за тобом.{S} Лутао сам по вароши, не бих ли те срео.{S} А тебе нигде није било |
| закључка да је тај брак био само кобан по њу, уздрхтавала је при помисли да ће Севић ускоро до |
| данашњи брак, наводећи да је неправедан по жену и неморалан по читаво човечанство.{S} Данашњи б |
| ћи да је неправедан по жену и неморалан по читаво човечанство.{S} Данашњи брак није удруживање |
| а Севић оде на издржавање казне, осуђен по неколиким кривицама, а доста кривица имало је тек да |
| дана, али безуспешно.{S} Он је оптужен по § 85.{S} Чуда је, веле, починио у Нишу, ортакујући с |
| уж таљигашио по вароши и зараду испијао по разним крчмицама, мати је прала по кућама и од те за |
| о грање и витлао суво лишће.</p> <p>Као по неком прећутном споразуму, Јелена и Севић одмах седо |
| .{S} Севић је скоро свакога дана примао по које саопштење, да му је за тај и тај дан одређен пр |
| неколико минута, вратило, отац би питао по десетак пута, љутито и вичући:</p> <p>— Шта ради тај |
| чарење у браку.{S} Док је муж таљигашио по вароши и зараду испијао по разним крчмицама, мати је |
| те, посетнице...</p> <p>Јелена је свако по подне одлазила у штампарију, да што помогне мужу.{S} |
| д деце узимало би новац и боцу и трчало по ракију.{S} Док би се дете, после неколико минута, вр |
| сама зашто, кад је ту ствар знала само по имену.</p> <p>Најзад чу вику неког храпавог гласа, к |
| свога коња, а за своју жену и децу само по који грош, псовке и батине.</p> <p>У мркли мрак дола |
| ово име, које је било већ доста познато по новинарским чланцима и по неколиким књижицама филозо |
| ло ме је само то, што сам још увек, бар по имену, била везана за њега.{S} Било ме је стид да уђ |
| му је за тај и тај дан одређен претрес по „штампарској кривици“, а по тужби тога и тога владик |
| брак наставити, иако је он већ раскинут по осећањима које је имала.</p> <p>Мучила се да измисли |
| малена раста, девојка <pb n="11" /> већ по развијености прса и бедара, густе смеђе косе, која ј |
| е, час гасну — баш као људи који гамижу по полутами.{S} Запази и друге звезде, јаче, интензивни |
| чи.</p> <p>— Ако је само то, идем одмах по речнике.</p> <p>И оде, да се после неколико минута в |
| није удруживање двеју јединки, сродних по физичким <pb n="54" /> и интелектуалним особинама, в |
| Увек ти тако, никад нећеш да ми учиниш по вољи.{S} Да сам ти казала да останемо код куће, ти б |
| нише јој се велики, врло велики.</p> <p>По вечери седе да ради лекције, али су јој у глави били |
| не може трпети у својој близини.</p> <p>По неком чудном бирократском пропису ваљало је ићи „на |
| И сад тек поче пакао за Јелену.</p> <p>По Јелениној представци свештенику, како почињу парнице |
| их у Драчу, али никога не нађох.</p> <p>По св. Јовану дође очекивани брод и укрцасмо се.{S} Прв |
| цара, или на неког великог кнеза, па је побегао овамо.{S} Виђала си га већ свакако.{S} Лети нос |
| Евакуација баци то питање у запећак.{S} Побегли смо најпре у Крушевац, па онда у Краљево, а кад |
| овања млађа му сестрица умре, а старија побеже од куће и ступи у службу.</p> <p>Петар је на зан |
| } За децу настаде тешко време.{S} Петар побеже од куће поче да учи типографски занат, па га и и |
| рицу.</p> <p>— Нећу, скочићеш на мене и повалићеш ме! одговори јој Мица.</p> <p>— Ходи, нећу! у |
| и Јелена, решавајући се у себи да ли да повери слатку тајну о томе како је постала сарадница та |
| капе.{S} Густа дуга коса лепршаше се на поветарцу.</p> <p>Наше две ученице прођоше поред њих на |
| ваца, а она тога није имала.{S} Како да повећа своје приходе?{S} Па се онда сети да је била сар |
| p> <p>— Јелена, чекај да се договоримо, повика Мица за њом.</p> <p>Али Јелена изађе и залупи вр |
| p>Дугић је често долазио у штампарију и повлађивао је намери Севићевој, обећавајући и своју сар |
| м и учиним интересантним, мислио је.{S} Повлађиваћу укусу публике, док не станем на чврсте ноге |
| p>— А, причица, врло добро, врло добро, повлађиваше Севић листајући рукопис.{S} Само једну прим |
| Севић.</p> <p>— Гледаћу, одговори она, повуче руку и придружи се Мици.</p> <p>— Чекаћу вас! до |
| и да иде или да чека.</p> <p>— Хајдемо, повуче је Мица.</p> <p>— Па ... да видимо хоће ли штамп |
| ић, хватајући је за руку.</p> <p>Јелена повуче руку, али осети како јој под ногама задрхташе ру |
| у већ биле у Кнез-Михајловој улици, она повуче Мицу у страну, рече јој да је боли глава и да ће |
| ћи јој се све више.{S} Она покуша да се повуче, али он као да се прилепио уз њу.{S} Већ је осећ |
| S} Сви су се чудили њеној расејаности и повучености.</p> <p>Поподне једнога дана, идући са Мицо |
| , да се погодимо...</p> <p>— Нећу да се погађам, одмах напоље.</p> <p>— Слушај, дај ми новац, п |
| станице до Хајдучке Чесме и до Кнежеве Погибије, где има стаза и где их нема, свуда групице ил |
| пријатно.{S} Тај поглед, мушки и дрзак, поглед који ју је палио, није јој био непријатан, али н |
| ћи ово Севић ју је пажљиво загледао.{S} Поглед му је клизио са Јеленина лица на разголићени вра |
| едничку, села би у угао и не би скидала поглед са свога мужа, готова да скочи чим овај само диг |
| ље него раније.{S} При последњим речима поглед му се устави на њеним бујним прсима.{S} Њу намах |
| } Опрости се и оде кући.</p> <p>Севићев поглед је непрестано осећала на себи.{S} Миље јој је ст |
| добри другови.{S} Навикла се и на његов поглед, који ју је још увек палио и сажизао, али јој ни |
| да се миче испод њених ногу.{S} Спусти поглед и виде Севића, који јој се поклони, говорећи:</p |
| ко нелагодно, али не непријатно.{S} Тај поглед, мушки и дрзак, поглед који ју је палио, није јо |
| ји ју је палио.{S} Осећала је да је тај поглед узбуђује, да јој уставља дах.</p> <p>— Ви велите |
| ратише, али не бејаху срећне да привуку поглед чувених анархиста, бар је тако изгледало. </p> < |
| речи Севићеве.{S} Па се сети Севићевих погледа, који као да су је свлачили.{S} Опет јој беше н |
| . . .</p> <p>Прођоше крај девојака и не погледавши их.{S} Кад већ одмакоше, Јелена позва Мицу д |
| рчкивао за њим.{S} Прођоше крај ње и не погледавши је.{S} Уђоше у Калемегдан и одмах скренуше д |
| е.{S} Прошеташе два-три пута горе-доле, погледаше мало Саву и Дунав, <pb n="57" /> па кренуше н |
| јој био непријатан, али навика да такве погледе сматра непристојним није јој давала да дуго о њ |
| њим и сећање на његове загрљаје, речи и погледе.{S} Била је начисто с тим да га не воли, али јо |
| реченице.{S} Заинтересоваше је Сањинови погледи на љубав. </p> <pb n="21" /> <p>— Силна ствар! |
| о, јер је хтела да се упозна са његовим погледима и идејама.{S} Мица рече да не зна, али ће упи |
| е, говорећи о својим идеалима, о својим погледима на живот, на брак, — све што је Јелена већ да |
| {S} Јелена је осећала да је он посматра погледом који ју је палио.{S} Осећала је да је тај погл |
| {S} Јелена се осећала нелагодно под тим погледом и крв јој јурну у лице.{S} Осећала је како је |
| мах, или ћу те...</p> <p>— Чекај, да се погодимо...</p> <p>— Нећу да се погађам, одмах напоље.< |
| мој отац.{S} Остарео, у овешталу оделу, погрбљен и необријан, учинио је на ме страшан утисак, д |
| ва.</p> <p>— Што? упита Јелена, која ту погрду схвати скоро као увреду за себе.</p> <p>— Што не |
| о пуче.{S} То је уредник исправљао неку погрешку машинског ученика.</p> <p>— Свирепости послода |
| Долазио је свакога дана, у свако доба, под разним изговорима, али увек у циљу да јој извуче ко |
| " /> <p>Одређенога дана лист се појави, под дирекцијом г. Петра Севића, са прилозима г. Јове Ду |
| еже потрбушке у траву, подметнувши руке под чело.</p> <p>— Хвала Богу да се и ти смириш! добаци |
| ну она, осећајући како јој пуцају кости под његовим рукама.{S} Учини крајњи напор и гурну га шт |
| >Јелена повуче руку, али осети како јој под ногама задрхташе рушевине, расклопише се, и она и С |
| отишао! дрекну Јелена, лупнувши ногом о под, а очи јој севаху.</p> <p>— Па, добро... да одем... |
| вљао је.{S} Јелена се осећала нелагодно под тим погледом и крв јој јурну у лице.{S} Осећала је |
| прислањао главицу уз груди, а Јелена се подавала томе умиљавању. </p> <pb n="47" /> <p>Одједном |
| ама не зна како, некада просто напросто подала томе човеку, не из љубави, већ само из чулности. |
| ко понаша према њему, који му је лист и подигао.{S} Наљути се и оде.{S} После неколико дана Сев |
| инити.{S} Сведок си мојих упињања да се подигнем.{S} Али и ту се показало да велики мрзе мале, |
| ека слатка топлина, као да јој се груди подигоше у вис.</p> <p>Како већ нису знали ни једно ни |
| title>В. Журнала</title>“.</p> <p>Севић подиже главу и, спазивши лепу престрашену девојку, уста |
| сви чланови имају подједнаке дужности, подједнака права и подједнаку корист.{S} У Русији има п |
| неко удружење, у коме сви чланови имају подједнаке дужности, подједнака права и подједнаку кори |
| ушко, женско, све је једно, обоје имају подједнаких права на живот.{S} И зар да женскиње буду р |
| ољу за заједнички живот, кад обе стране подједнако раде на добру породице.{S} Идеалан је брак о |
| подједнаке дужности, подједнака права и подједнаку корист.{S} У Русији има пуно таквих бракова |
| гу више! рече и леже потрбушке у траву, подметнувши руке под чело.</p> <p>— Хвала Богу да се и |
| о пре подне нема краја.{S} Једва дочека подне и оде оцу.</p> <p>Кад је све испричала, стари Ђор |
| реченица.{S} Обрни-осврни не иде.{S} Од подне до вечери превела је, ко зна како, једва десетак |
| лена једва дочека време за шетњу, после подне.{S} Нешто ју је вукло да изађе.{S} Гушила се у ку |
| ела.{S} Јесен је већ на прагу.{S} После подне ћемо отићи да ти покажем штампарију, па ћемо посл |
| м.{S} Ишла је у канцеларију пре и после подне, као раније у школу и све што је доживела за посл |
| посетилаца.{S} Чинило јој се да то пре подне нема краја.{S} Једва дочека подне и оде оцу.</p> |
| зашла у варош, у шетњу, па би пред само подне отишла пред мужа.{S} Ручак у кавани, у мушком дру |
| ћи у моју канцеларију данас у 2 часа по подне.{S} Присуство ваше супруге непотребно је.“</p> <p |
| p> <p>— Добро, дођи сутра у три сата по подне.{S} Половину ћу ти дати пре него што уђемо проти, |
| ла свакога дана, обично око пет сати по подне, па носила какав рад или не.{S} Те посете су јој |
| посетнице...</p> <p>Јелена је свако по подне одлазила у штампарију, да што помогне мужу.{S} Он |
| јутру свако оде лепо на своју страну, у подне се састанемо у кући, по ручку опет свако на свој |
| n="97" /> да га мењам.{S} Ти си данас у подне показао да нас ништа не веже, већ да свако има св |
| је било као да улази у лавовски кавез, подрхтавао је, ногавице око кривих ногу приметно су се |
| скроз, кроз хаљину.{S} Глас му је лако подрхтавао и скоро сваку фразу понављао је.{S} Јелена с |
| присуство не може да издржи, да је оно подсећа на нешто што се она трудила да заборави.{S} И з |
| јући, да се одмах затим стане ваљати по поду као бесомучна.</p> <p>Мати и отац забринуто би врт |
| својих снова.</p> <p>Осећала је како је подухвата нека ватра, као да јој по жилама потекоше пла |
| крете се да пође.</p> <p>Али, у забуни, пође вратима која су водила у унутрашњост куће.</p> <p> |
| света.</p> <p>Јелена, ништа не мислећи, пође за њима.{S} Они су се нешто објашњавали.</p> <p>— |
| слог.</p> <p>После часова, по обичају, пође у шетњу са другарицама.{S} Кад су већ биле у Кнез- |
| ове.{S} Од сестре ни трага ни гласа.{S} Пође и он у свет.{S} Где је био и шта је радио — то ник |
| Читаву недељу дана није се усуђивала да пође у уредништво, управо долазила је до капије, чак је |
| а се нађе нека, да ли би се одважила да пође за човека мојих убеђења?{S} Несумњиво је да и овде |
| ини ми се, задоцнила.</p> <p>И хтеде да пође.</p> <p>— Хоћете ли доћи вечерас! питао је он, зад |
| у главом у знак поздрава и окрете се да пође.</p> <p>Али, у забуни, пође вратима која су водила |
| > <p>Јелени не остаде ништа друго до да пође, праћена радозналцима.{S} Једни су осуђивали њу, а |
| пошто га се једва била отресла, Јелена пође кући на ручак.{S} На десетак корака од атељеа чека |
| почетак нове школске године.{S} Јелена пође у VIII разред.{S} За неколико месеци ваљало је пол |
| читала ту паметну књигу.</p> <p>Јелена пође изласку, решавајући се да ли да оде кући или Мици, |
| тимо испред себе.</p> <p>Јелена тек сад пође изласку.{S} Кад дође до врата, окрете се и климну |
| ала на коју ће страну.{S} Онако насумце пође ка Теразијама.{S} Осећала се као у вртлогу, а неко |
| окрете се не обзирући се на њега.{S} Он пође за њом. </p> <pb n="96" /> <p>— Слушај, Јелена, по |
| р, наглим покретом покри главу и жустро пође вратима.</p> <p>— Јелена, чекај да се договоримо, |
| лила Јелена.</p> <p>Мица опет попусти и пођоше.</p> <p>Пред њима су била два шетача: један висо |
| куће.</p> <p>Он натуче капут и шешир и пођоше.</p> <p>Пролазећи кроз мрачне просторије штампар |
| о ју је Севић.</p> <p>— Морам.</p> <p>И пођоше, држећи се чврсто за руке.</p> <milestone unit=" |
| > <p>— Хајдемо, пристаде Јелена.</p> <p>Пођоше мрачним улицама у разговору.{S} Говорећи о овоме |
| даље око машине.</p> <p>— А шта је ?{S} Поезија, проза ? упита не осврћући се. </p> <pb n="34" |
| страшно, неко крхање и рушење, огромне пожаре.{S} Одједном се виде на некаквој високој планини |
| шта смо уговорили онда кад си дошао из Пожаревца.{S} Зашто не бисмо издејствовали о формално р |
| мајући се за одлазак замоли Мицу да јој позајми „<title>Сањина</title>“.</p> <p>Те вечери Јелен |
| сенском црквом.</p> <p>— Хајдемо овуда! позва је он, показујући на Кнез-Милошеву улицу.</p> <p> |
| идући даље.</p> <p>— Мицо, ходи овамо! позва Јелена једну другарицу.</p> <p>— Нећу, скочићеш н |
| па бих да прошетам.{S} Хајдемо заједно, позва је.</p> <p>— Хајдемо, пристаде Јелена.</p> <p>Пођ |
| ледавши их.{S} Кад већ одмакоше, Јелена позва Мицу да и оне прошетају.</p> <p>— Боље би било да |
| и не рече ништа, већ оде на вечеру и не позвавши Јелену.{S} Вратио се касно, сав једак не толик |
| почињу парнице за развод брака, били су позвани обоје „на мирење.“ Али Севић не хтеде никако да |
| иштва: „Што сте се ућутали, пријатељски поздрав!“ А у Београду има доста људи, сарадника са ули |
| ивота.</p> <p>И климнувши главом у знак поздрава скрете у Босанску улицу.</p> <p>Осећала се лак |
| да говоре, Јелена климну главом у знак поздрава и окрете се да пође.</p> <p>Али, у забуни, пођ |
| ила откључана, он јој пружи руку у знак поздрава.</p> <p>— Куда ћеш? упита га.</p> <p>— На руча |
| азити у ову кућу и да ће је сви понизно поздрављати.{S} Та шта су ти што се мувају око машина, |
| лена је увиђала да сад има начина да се позна са „анархистима“.</p> <p>Пошто је дуго лупала гла |
| аљда је неће тек сад пећи!</p> <p>Дете, познавајући оца, никад му не би само предало боцу, већ |
| > <p>Из њене околине нико их није лично познавао, а сви су о обојици говорили само ружно.</p> < |
| ао је Севић, јер ја пре свега никога не познајем, <pb n="58" /> а ниједна ме не би ни хтела.{S} |
| да има, одговори Јелена.</p> <p>— Ја не познајем ниједну, настави Севић скоро тужно, а тако бих |
| је тако васпитано.</p> <p>— Значи да не познајете наше женскиње кад тако говорите.{S} Има и у н |
| .</p> <p>— Волела бих да ту борбу нисам познала, али шта је ту је.</p> <p>Дођоше до Државног Са |
| ам га.{S} Мило ми је, госпођице, да вас познам.{S} Рад ми се необично свидео.{S} Чак сам га пок |
| са Севићем.{S} Веровала је да ће лично познанство учинити друкчији утисак него књиге.{S} Али с |
| ан малом наградом.</p> <p>Са Дугићем се познао негде у иностранству, бар се тако мислило, ако с |
| ећ и његово име, које је било већ доста познато по новинарским чланцима и по неколиким књижицам |
| табаке.</p> <p>Јелени се учини све врло познато.{S} Осети силно узбуђење при помисли, да ће уск |
| дништво.{S} Одважно уђе <pb n="41" /> у познату капију, пажљиво загледајући врата, којих је бил |
| е и најавило пупољке лишћа, па све до у позну јесен.{S} Деца долазе да се наиграју, дечаци и де |
| ет изашла у шетњу, на вечеру, па онда у позориште, биоскоп или које друго вечерње забавиште.</p |
| а Јелена није могла ништа разабрати.{S} Појави се некакав дебељко, који није био црн као остали |
| .{S} Чинило јој се нечувено смело да се појави тамо, она, којој је требало читаве две недеље да |
| којекако напише ко зна шта, и то да се појави пред људима који свакога <pb n="31" /> дана напи |
| и се образовао око ње.</p> <p>Најзад се појави и један радознали жандарм, случајно баш са те ли |
| pb n="83" /> <p>Одређенога дана лист се појави, под дирекцијом г. Петра Севића, са прилозима г. |
| ного шетача.</p> <p>Одједном се однекуд појавише Јова Дугић и Петар Севић.{S} Ишли су полако.{S |
| ки Журнал“, баш у то време, ваљда да би појачао своју продају, одвоји два ступца за радове омла |
| аћали.{S} С муком је код куће преводила поједине ствари или је што писала и сама, тешко с почет |
| мисао да полажем матуру.{S} Радила сам поједине предмете и добих одобрење да полажем као прива |
| рак са Севићем, сећала се и најситнијих појединости, пред очи су јој излазили сви тренуци среће |
| а није само Јелена крива, хтео је да се покаже правичан.{S} После дугог размишљања и колебања н |
| прагу.{S} После подне ћемо отићи да ти покажем штампарију, па ћемо после у варош да купиш шта |
| једно и друго били су далеко од тога да покажу какав гњев; не обоје се мирно, издаље, гледаху и |
| н је научи да чита коректуре, ревизије, показа јој како да води књиге, и она је била пресрећна |
| амо јој прочита Севићеву признаницу и — показа јој врата.</p> <p>Јелена, без речи и ван себе, и |
| лне.{S} Ја бих све то — и Јелена рукама показа како би све то изврнула.</p> <p>— Него, хајде, о |
| упињања да се подигнем.{S} Али и ту се показало да велики мрзе мале, да их даве, да реакција м |
| рица наброја више случајева, да се Јова показао неваспитан.</p> <p>— То није могуће, бранила га |
| ад ми се необично свидео.{S} Чак сам га показао и своме пријатељу г. Дугићу, који назире у писц |
| n="113" /> у живот, да сам ти управо ја показао радости живота...</p> <p>— Доста, доста, не мог |
| /> да га мењам.{S} Ти си данас у подне показао да нас ништа не веже, већ да свако има свој пут |
| говори.</p> <p>— Та знаш га; уосталом, показаћу ти га кад га будемо среле. </p> <pb n="15" /> |
| ице њено, жућкасто и свело пре времена, показивало је дугу патњу.{S} Волела је своју децу и у њ |
| </p> <p>— Одлази! рече му заповеднички, показујући руком врата.</p> <p>Петар стрпа новчаницу у |
| м.</p> <p>— Хајдемо овуда! позва је он, показујући на Кнез-Милошеву улицу.</p> <p>— Куда?</p> < |
| едње.</p> <p>Мица је дочека радосно, не показујући отворено како јој је мило што је Јелена једн |
| јој каже.{S} Она га пусти, али се одмах покаја.{S} Био је трештен пијан.{S} Једва се држао на н |
| ме загрли и осетих како ми његове сузе покапаше лице.{S} Била сам срећна, јер сам осећала да м |
| пусти поглед и виде Севића, који јој се поклони, говорећи:</p> <p>— Госпођице, свет је пропао, |
| већ наћи згодан посао.{S} Намеран је да покрене библиотеку за децу, јевтине књижице, које би из |
| је тумарао тражећи потребни му новац за покретање листа, понова рачунао и увек налазио да може |
| и ово Јелена дохвати свој шешир, наглим покретом покри главу и жустро пође вратима.</p> <p>— Је |
| рцу онако велике ствари.</p> <p>Снажним покретом руке склопи књигу, духну у светиљку, свуче се |
| рамену.</p> <p>Она га одгурну нервозним покретом, окрећући се од њега.</p> <p>— Де, де, та ми с |
| а разлагања о разним идејама, о женском покрету и другим питањима. </p> <pb n="53" /> <p>Она је |
| ена дохвати свој шешир, наглим покретом покри главу и жустро пође вратима.</p> <p>— Јелена, чек |
| , који се бојао да штампарија не оде на покриће кривичних трошкова, стави забрану за обезбеду о |
| ши делове одеће по соби.{S} Мати би све покупила, сложила на столицу крај постеље, па би и сама |
| {S} Отац је одмах отрчао у полицију, да покуша шта се може, али се није могло ништа више.{S} Се |
| ди.{S} Да ли да га просто истера или да покуша лепим.{S} Паде јој на памет да би га могла нагов |
| ало је тек да се пресуде.</p> <p>Јелена покуша да издаје лист сама, уз припомоћ сарадника које |
| у, приближујући јој се све више.{S} Она покуша да се повуче, али он као да се прилепио уз њу.{S |
| нећу?</p> <p>— Доста је и то, али црква покушава све да брак очува.{S} Твој муж може да изјави, |
| е по коси, по лицу, по врату.{S} Она је покушавала да се извуче, али ју је он држао чврсто, да |
| } Севић поче махнито да је љуби.{S} Она покушаваше да се окрене, да устане, али у колико се виш |
| е ни да чује!</p> <p>— У сваком случају покушај да га приволиш да пристане.{S} Макар му дали и |
| </p> <p>— Па се онда сети данашњег свог покушаја у уредништву и одвратности коју је осетила.</p |
| дничко име људске јединке без обзира на пол — зар човек нема права да бира себи друга према сво |
| разред.{S} За неколико месеци ваљало је полагати испит зрелости.</p> <p>„Велики Журнал“, баш у |
| шљајући о школи, у њој се заче мисао да полаже испит зрелости као приватна ученица, па да наста |
| м поједине предмете и добих одобрење да полажем као приватна ученица VIII разред и матуру уз он |
| одна времена и понова ме обузе мисао да полажем матуру.{S} Радила сам поједине предмете и добих |
| групице или парови младих људи.{S} Иду полако, разговарајући скоро шапатом, једва сами себе чу |
| ше Јова Дугић и Петар Севић.{S} Ишли су полако.{S} Он, висок, укрућен, Севић као да је потрчкив |
| шла Павићу, овај је дочека пријатељски, поласка јој да лепо изгледа, прекоре је што није и рани |
| а му се понови.{S} Излете као из топа и полете улицом.{S} Јелена, која га је чекала на улици, ј |
| рушевине, расклопише се, и она и Севић полетеше у бездан.</p> <p>Пробуди се окупана у зноју.{S |
| а и тога дана почиње издавати независан политички и друштвени лист „<title>Народно право</title |
| љала је ту неколико столова, дуж зидова полице са књигама, по столовима новине, расклопљене књи |
| ође.{S} Најзад га некако добавише преко полиције.{S} Он изјави свештенику да воли своју жену, д |
| ла како да га се отресе.{S} Обраћала се полицији за заштиту, али шта је ова могла.{S} Ваљда да |
| че јој чиновник, он је сад случајно пао полицији у руке.{S} Тражимо га већ неколико дана, али б |
| е, и она у кварт, да се расправимо пред полицијом. </p> <pb n="115" /> <p>Јелени не остаде ништ |
| ије муж.</p> <p>У кварту Јелена исприча полицијском чиновнику у чему је ствар и замоли га да је |
| су ван себе.{S} Отац је одмах отрчао у полицију, да покуша шта се може, али се није могло ништ |
| бро, дођи сутра у три сата по подне.{S} Половину ћу ти дати пре него што уђемо проти, а другу п |
| изашли.</p> <p>— Не може, него дај сад половину.</p> <p>— Петре, човече, та имај милости!{S} К |
| канцеларије.</p> <p>— А не, дај сад бар половину.</p> <p>Она му даде двадесет динара, које он п |
| дати пре него што уђемо проти, а другу половину кад будемо изашли.</p> <p>— Не може, него дај |
| о се он зашто она хоће све ново, кад је половно много јевтиније.</p> <p>Уселише се и наместише. |
| намолила Севића да купе све ново, а не половно у Фишеклији.{S} Чудио се он зашто она хоће све |
| само да на известан начин легализујемо положај у коме смо и налазим да је сасвим природно да с |
| које се време она једва снашла у новом положају.{S} Никаква изгледа није било да ће се што поп |
| анке, која је, пошто је овде онако лепо положила испите, отишла у Ницу, своме оцу, да се мало о |
| елости.{S} Јасно јој је било да га неће положити, да уопште неће ни доћи до њега, јер сем двоја |
| <p>После неколико корака уђоше у једну полумрачну просторију.{S} По где-где гореле су електрич |
| осле два-три месеца опет поче да долази полупијан, опет поче и код куће да пије, само сад траже |
| час гасну — баш као људи који гамижу по полутами.{S} Запази и друге звезде, јаче, интензивније |
| где гореле су електричне сијалице.{S} У полутами Јелена једва примећиваше како промичу силуете. |
| луете.{S} После јој се очи привикоше на полутаму и она поче да разазнаје предмете око себе.{S} |
| Ох, Јелена, шапутао је Севић гушећи се пољупцима, ја сам луд за тобом.{S} Лутао сам по вароши, |
| а само мислима о Севићевим загрљајима и пољупцима.</p> <p>Једва би чекала да падне сумрак, па б |
| сасвим уз њега, није се отимала његовим пољупцима.{S} Онде где су биле његове руке на њеном тел |
| есто одговора, привлачио себи, обасипао пољупцима, уверавајући је да је она тако дубоко ушла у |
| а не само да сама себе издржава, већ је помагала и њега у затвору.</p> <p>— Па хајд’! реши се н |
| а с презирањем помисли на то, како Мица помаже матери, како спрема доручак, намешта собе. </p> |
| авао мираз!</p> <p>Мица ућута, завидећи помало Јелени, што ова, кћи високог чиновника, има мира |
| .{S} Кад је прочитала у новинама вест о помиловањима, Јелена тек тада поче мислити о томе, како |
| слим да нема ниједне која не одбацује и помисао да у браку, место благостања, нађе борбу за опш |
| храбрили.{S} У животу ме је држала само помисао на тебе.</p> <p>И Севић се пренемагаше и даље, |
| бар дан“ ни „збогом“.</p> <p>— Јазбина! помисли, а пред очи јој изађе све оно што је читала о м |
| еника.</p> <p>— Свирепости послодаваца! помисли Јелена и намах јој се учини да разуме мржњу рад |
| .</p> <p>— Као „<title>На дну</title>“, помисли Јелена, не знајући ни сама зашто, кад је ту ств |
| светлости.</p> <p>— То су велики умови, помисли, па јој опет изађе пред очи Јова, онако достоја |
| /p> <p>— Биће да је ово неки надзорник, помисли Јелена и приђе му.</p> <p>— Шта ћете ви, госпођ |
| д волела, сети се како смо се узели.{S} Помисли само да сам ја онај човек који је на себе прими |
| ио само кобан по њу, уздрхтавала је при помисли да ће Севић ускоро доћи, да ће понова заузети м |
| ло познато.{S} Осети силно узбуђење при помисли, да ће ускоро и <pb n="32" /> она с правом дола |
| и плете...</p> <p>И Јелена с презирањем помисли на то, како Мица помаже матери, како спрема дор |
| рацију.</p> <p>Јелена немаде кад да што помисли, али осети дубоко разочарење.</p> <p>— Донела с |
| нскињу, а ово се још смеје!</p> <p>Али, помислила је, то су још остаци старога друштвенога поре |
| шта радила.{S} По неки пут би са ужасом помислила на испит зрелости, који се све више ближио, а |
| и је немогуће.</p> <p>— А да ли сте бар помислили који пут на мене? питаше он даље, хватајући ј |
| уру, па после универзитет...{S} И Мица, помишљајући на још дуго школовање, уздахну из дубине гр |
| мала да из основа промени њен живот.{S} Помишљала је само на испит зрелости.{S} Јасно јој је би |
| ењена само уживању.{S} А ја бих им тако помогла у пропагирању великих идеја.{S} И зар бих ја би |
| њенога оца, који ће наћи начина да јој помогне.</p> <p>Јелена послуша и г. Н. Н. јој изради да |
| по подне одлазила у штампарију, да што помогне мужу.{S} Он је научи да чита коректуре, ревизиј |
| само на тоалете и на провод, а не и да помогну мужу у његовој мучној борби.{S} Па баш и да се |
| ?{S} Хукала је и плакала, али јој то не поможе.</p> <p>Како би било да се обрати оцу!</p> <p>И |
| мора водити рачуна о њој, а њој ће бити поможено, јер ће своју зараду имати само за себе.{S} На |
| м плановима, говорио је како ће уз њену помоћ стварати чуда.</p> <p>Она га је слушала као кроз |
| те напуштати.{S} Ја већ рачунам на вашу помоћ.</p> <p>Говорећи ово Севић ју је пажљиво загледао |
| а жене.{S} Мени би жена била другарица, помоћник у свима пословима, а има ли таквих у нас?{S} С |
| је лако подрхтавао и скоро сваку фразу понављао је.{S} Јелена се осећала нелагодно под тим пог |
| и самом њему јасно да нема права да се понаша као муж, према жени која не само да сама себе из |
| а да му каже кад буде дошао, како да се понаша према <pb n="91" /> њему.{S} Она није према њему |
| вори да је он неблагодаран, кад се тако понаша према њему, који му је лист и подигао.{S} Наљути |
| од уредника!{S} Па како се они мушкарци понашају према женскињу, а ово се још смеје!</p> <p>Али |
| много, а на броду ничега.{S} Послуга се понашала према нама скоро непријатељски, пљачкајући нас |
| бар не више сада, пријатно, и она би се понашала као према ма коме туђинцу.{S} Болело ју је да |
| једа и беса.{S} Као жену вређало ју је понашање Севићево.{S} Долази из затвора, после две годи |
| ругарица, нарочито од Мице.{S} Кад јој, понеки пут, не би пошло за руком да се састане са Севић |
| да није било да ће се што поправити.{S} Понеки пут, у сумрак, Јелена је мислила о будућности.{S |
| авом долазити у ову кућу и да ће је сви понизно поздрављати.{S} Та шта су ти што се мувају око |
| и потребни му новац за покретање листа, понова рачунао и увек налазио да може почети и са мање |
| мислила, већ, по одласку пацијента, уђе понова у кабинет.</p> <p>Јелена је била ван себе од љут |
| помисли да ће Севић ускоро доћи, да ће понова заузети место крај ње као њен муж, да ће се брак |
| еће, имала сам доста слободна времена и понова ме обузе мисао да полажем матуру.{S} Радила сам |
| оље, а можда и по њега, да се не везују понова, кад их већ иначе ништа не веже.{S} Њему ће бити |
| идите.</p> <p>Севић није чекао да му се понови.{S} Излете као из топа и полете улицом.{S} Јелен |
| загрљају, а оно дотле непознато осећање поново би ју обузимало, дрхтала би од узбуђења.</p> </d |
| очи.</p> <p>— Па лепо, Јелена, настави поново Севић, ви велите да и у нас има одважна женскиња |
| е.</p> <p>— Синоћ сам стигао лађом, око поноћи, одговори он.</p> <p>Она га умало не упита где ј |
| itle>В. Журнала</title>“, а овоме да се понуди није имала куражи због Павића.{S} После колебања |
| ледала је деци кроз прсте, а кад су ова поодрасла, нису је већ много ни питала.</p> <p>После мн |
| кредитирао Севића.{S} И тако штампарију пописаше и запечатише.</p> <p>Јелена остаде без игде ич |
| суда и уског гледишта локалног морала и поповског приповедања.{S} Зар човек није човек, па био |
| атку и просту.{S} Сутрадан око пет сати поподне, однесе је у уредништво.{S} Одважно уђе <pb n=" |
| њеној расејаности и повучености.</p> <p>Поподне једнога дана, идући са Мицом у школу, срете Сев |
| Никаква изгледа није било да ће се што поправити.{S} Понеки пут, у сумрак, Јелена је мислила о |
| иће.“ Севић је био директор, репортер и попуњавао празнине.{S} А „случајних“ сарадника и „прија |
| и скоро молила Јелена.</p> <p>Мица опет попусти и пођоше.</p> <p>Пред њима су била два шетача: |
| о како јој је мило што је Јелена једном попустила.</p> <p>У разговору о овоме и ономе, дођоше и |
| амо мало.</p> <p>Мица, навикнута већ да попушта, довикну другарицама да иду, а оне ће за њима.< |
| иш, онда остајем код куће.{S} Или ти ја попуштам или нико.{S} И онда се још љутиш.{S} Нећу да и |
| {S} Пребројала је људе које је упознала поред Севића.{S} Сви су они били из „<title>В. Журнала< |
| на коју ће страну.{S} Кад је пролазила поред једне машине која још није радила, она виде како |
| се опасности.{S} А већ два пута пролазе поред мене и не опажајући ме.{S} Они на жене можда ника |
| ема Сави.{S} Ту, испред киоска, прођоше поред једне клупе, свакако заборављене, јер су све оста |
| етарцу.</p> <p>Наше две ученице прођоше поред њих на више, па се онда вратише, али не бејаху ср |
| ањима, т. ј. на књигама које је издавао поред листа.</p> <p>Кад је отишла Павићу, овај је дочек |
| е, то су још остаци старога друштвенога поретка, који ће разрушити људи као што су Дугић и Севи |
| е, што се скупљате ? упита орган јавног поретка.</p> <p>— Молим вас, обрати му се Јелена, овај |
| цвркут тица.</p> <p>Београђани, читаве породице и друштва, одлазе у Топчидер о празницима, на |
| кад обе стране подједнако раде на добру породице.{S} Идеалан је брак од прилике као неко удруже |
| срећни кад на свој псеудоним прочитају поруку уредништва: „Што сте се ућутали, пријатељски поз |
| нем студије на универзитету.{S} Отац ме посаветова да учим што практично, а да не траје дуго.{S |
| > <p>— Важно, одговори Јелена.</p> <p>— Посао? упита он опет.</p> <p>— Посао, одговори она крат |
| /p> <p>— Посао? упита он опет.</p> <p>— Посао, одговори она кратко.</p> <p>— Е кад је посао, он |
| енидбе.{S} Муж је ишао у уредништво, на посао, а жена је остајала код куће, у постељи, из које |
| ушком друштву, па би Севић опет ишао на посао, а она кући, да би пред вече опет изашла у шетњу, |
| е.</p> <p>Јелена, сва срећна, приону на посао, верујући да почиње онај живот о коме јој је Севи |
| одговори она кратко.</p> <p>— Е кад је посао, онда да се плати, јер ја ништа не радим онако, н |
| вати тражењем правог израза, само да би посао био што пре готов.{S} Брзо је сасвим ушла у посао |
| женско и која се стара да научи домаћи посао, да кува и плете...</p> <p>И Јелена с презирањем |
| p> <p>— Па ја сам рекао да се плати тај посао о коме си ми говорила.{S} Ја нисам милионер да гу |
| емо у кући, по ручку опет свако на свој посао, до вечери, онда....</p> <p>— То би могло тако, а |
| какву кошницу, у којој свако ради свој посао, тихо и не сметајући другоме.{S} А оно место тога |
| а дела, али ће он за њу већ наћи згодан посао.{S} Намеран је да покрене библиотеку за децу, јев |
| е остајао дуже у уредништву, радећи њен посао, јер она није никад стигла да да довољно рукописа |
| што пре готов.{S} Брзо је сасвим ушла у посао, који јој је био <pb n="89" /> двојако користан, |
| го пажљивији и много више јој је љубави посведочавао.</p> <p>Зараде је било, не много, али тек |
| о да код куће нико није ни слутио о тим посетама.{S} Јелена је обично казивала матери да иде ов |
| Али је за то Севић био врло ревностан у посетама Јелени, која већ није знала како да га се отре |
| одне, па носила какав рад или не.{S} Те посете су јој толико биле прешле у навику, да се, кад д |
| де довољно прибрана око оно двоје-троје посетилаца.{S} Чинило јој се да то пре подне нема краја |
| коју је малочас примила од свога првога посетиоца, први новац који је зарадила као зубни лекар. |
| едном годишње.</p> <p>Али су највернији посетиоци, и најзахвалнији, ђаци свих школа и разнога у |
| плакате за концерте, биоскопске листе, посетнице...</p> <p>Јелена је свако по подне одлазила у |
| ати!...</p> <p>— Видиш да сад има друга посла.{S} Доћи ћеш сутра, кроз који дан.{S} И извуче је |
| адовољно обрве.</p> <p>— Што си тражила посла, кад ниси у стању да га радиш ?{S} За уредништво |
| код куће, увече.{S} Ну, где да потражи посла.{S} Пребројала је људе које је упознала поред Сев |
| је мислила да треба само да се прихвати посла, па ће све ићи само од себе.{S} Али поче да се сп |
| ко дана извести је да ће јој Павић дати посла, само не на листу, већ на издањима, т. ј. на књиг |
| морам сад одмах да идем, јер треба наћи посла и стан.{S} Не могу ваљда захтевати да ме ти и даљ |
| p> <p>— Иди сад, обрати се Севићу, имам посла.</p> <p>— Кад ћемо се видети? упита он.</p> <p>— |
| мо се не могу дуго задржавати, јер имам посла код куће.</p> <p>Он натуче капут и шешир и пођоше |
| Па казала сам вам већ, имала сам много посла код куће и у школи, одговори она.</p> <p>— Па зар |
| е никако нема.</p> <p>— Имала сам много посла у школи и код куће, извињавала се она.{S} И сад с |
| а задовољна што сам свршила најтежи део посла.</p> <p>Баш у то време претрпела сам још један уд |
| и Јелена би му у њу ставила динар-два, после чега је он одлазио, да се ускоро опет врати.</p> |
| слати и Севићу.</p> <p>Пошто је успела, после великих мука и дугих преговарања, да се наравна с |
| </p> <p>После много уздисања и хуктања, после многих „Ти си крива, жено!“ г. Ђорђевић је ипак м |
| онашање Севићево.{S} Долази из затвора, после две године, и прво одлази пријатељу, с којим је б |
| ме говорио.{S} Кад се вратио у Београд, после неких десетак година, био је већ зрео човек, дуге |
| и трчало по ракију.{S} Док би се дете, после неколико минута, вратило, отац би питао по десета |
| ћао пажњу.{S} Преко дана у канцеларији, после канцеларије мало у кавани с пријатељима, код куће |
| дан Јелена једва дочека време за шетњу, после подне.{S} Нешто ју је вукло да изађе.{S} Гушила с |
| вало.{S} Изненадило ме је што ми пишеш, после онаквог мог поступка, мислим на своју удају, што |
| и разне величине — дуги низови дрвета; после шума трамваја и кола — блага тишина, коју ремети |
| варошких улица — шљунком насуте стазе; после дугих низова кућа, разнога стила и разне величине |
| илу!{S} Како је пријатна та промена!{S} После зажарене калдрме варошких улица — шљунком насуте |
| онуди није имала куражи због Павића.{S} После колебања од читаве <pb n="88" /> недеље дана потр |
| лист и подигао.{S} Наљути се и оде.{S} После неколико дана Севић оде на издржавање казне, осуђ |
| ва примећиваше како промичу силуете.{S} После јој се очи привикоше на полутаму и она поче да ра |
| рива, хтео је да се покаже правичан.{S} После дугог размишљања и колебања написа Севићу: „Госпо |
| .</p> <p>То затишје мало је трајало.{S} После два-три месеца опет поче да долази полупијан, опе |
| од одела.{S} Јесен је већ на прагу.{S} После подне ћемо отићи да ти покажем штампарију, па ћем |
| мислио.</p> <p>И он уздахну и ућута, да после неколико корака настави.</p> <p>— Павић ми је дао |
| Ја ?{S} Ја бих, мислим! одговори Јелена после малог затезања.</p> <p>— Ох, хвала вам, Јелена, х |
| ац или не.{S} Догодине имамо матуру, па после универзитет...{S} И Мица, помишљајући на још дуго |
| светиљку, свуче се и леже.</p> <p>Заспа после дугога превртања по постељи.{S} Сањала је нешто с |
| лист падао све ниже, и два и по месеца после почетка излажења нико га више није читао, И тако |
| <p>Јелена се вратила са мужем у Београд после два — три дана, у стан у коме је Севић раније сам |
| м одмах по речнике.</p> <p>И оде, да се после неколико минута врати са потребним јој речницима. |
| жене.{S} Ова се спочетка нећкала, па се после навикну.{S} За децу настаде тешко време.{S} Петар |
| мела пред њим ни уста да отвори, али се после ослободила и врло често су њих троје претресали д |
| животом.{S} Ишла је у канцеларију пре и после подне, као раније у школу и све што је доживела з |
| ј обрече да ће разговарати са Павићем и после неколико дана извести је да ће јој Павић дати пос |
| усуди, знала је да јој другарице не би после дале мира.</p> <p>— Хоћете ли на Калемегдан? упит |
| о оптужен олакшала развод брака.{S} Али после три месеца Севића пустише испод суђења, јер су св |
| отићи да ти покажем штампарију, па ћемо после у варош да купиш шта ти треба.</p> <p>Јелена му с |
| сама, тешко с почетка налазећи тему, ну после је навикла.{S} У уредништво је ишла свакога дана, |
| ла, нису је већ много ни питала.</p> <p>После много уздисања и хуктања, после многих „Ти си кри |
| логове и наглашујући сваки слог.</p> <p>После часова, по обичају, пође у шетњу са другарицама.{ |
| угура у велику, гвоздену капију.</p> <p>После неколико корака уђоше у једну полумрачну простори |
| ти.{S} А шта сте нам сад донели?</p> <p>После онако ласкаве похвале Јелена чисто осети неко саж |
| да ли је заиста жива, будна.{S} Сети се последње сцене у сну и згрози се.{S} Не, неће она у то |
| да с овом чита мало.{S} Реши се на ово последње.</p> <p>Мица је дочека радосно, не показујући |
| ну није обратио пажњу бар ове године, у последње време, кад се она онолико променила, а од оцен |
| ипак горела од жеље да оде још једном, последњи пут.</p> <p>Једне вечери Јелена заседе и преве |
| ш добро, много боље него раније.{S} При последњим речима поглед му се устави на њеним бујним пр |
| раније у школу и све што је доживела за последњу годину дана чинило јој се као мучан сан.{S} Ка |
| није било више од тројице-четворице.{S} Послова није било великих: плакате за концерте, биоскоп |
| ећу да твоје присуство овде ремети моје послове и мој начин живота.</p> <p>И климнувши главом у |
| како и шта да ради.{S} Доби неке ситне послове и успе да плати раднике и да нешто дотури и муж |
| и жена била другарица, помоћник у свима пословима, а има ли таквих у нас?{S} Све мисле само на |
| такође променио.{S} Целога дана трчи по пословима или се врти по штампарији и чак и певуши.{S} |
| дотури и мужу.{S} Али њено неискуство у пословима одби муштерије. </p> <pb n="85" /> <p>Павић, |
| машинског ученика.</p> <p>— Свирепости послодаваца! помисли Јелена и намах јој се учини да раз |
| тала о мукама радничким у тим јазбинама послодавачким. </p> <pb n="35" /> <p>Мица и Јелена иђах |
| се учини да разуме мржњу радника према послодавцима.</p> <p>Није знала да ли да иде или да чек |
| од куће, од ране зоре до мркла мрака на послу, по вароши.{S} Зарађивао је добро, али је добро и |
| муж?{S} Он ће целога дана бити на своме послу, а ја на <pb n="13" /> своме, у школи.{S} Ујутру |
| ић био задовољан њом.{S} Извежбала се у послу и сад би могла да ради код куће, увече.{S} Ну, гд |
| ри пута више.{S} А, да, како сам увек у послу, заборавих да те питам треба ли ти што од одела.{ |
| .{S} Света много, а на броду ничега.{S} Послуга се понашала према нама скоро непријатељски, пља |
| ћи начина да јој помогне.</p> <p>Јелена послуша и г. Н. Н. јој изради да буде постављена — за п |
| е ћутећи.{S} Јелена је осећала да је он посматра погледом који ју је палио.{S} Осећала је да је |
| p> <p>Њој је било одвратно то што је он посматра, разгледа као нешто што припада њему, држећи с |
| љској кући, храњена и брањена, друкчије посматрају живот него њихови родитељи, јер им родитељи, |
| у Драчу, угледали смо на сами Божић.{S} Посматрајући драчку луку, од црквице на брегу више Драч |
| них дражи, није дакле чудо што ју је он посматрао онаквим очима.{S} Само што је он био тром, ле |
| тање.</p> <p>— Како замишљаш наш живот? постави он одређеније питање.</p> <p>— А, тако!{S} О то |
| , али шта је ова могла.{S} Ваљда да јој постави жандарма испред врата!{S} Састанци њихови били |
| >Јелена га је слушала и најрадије би му поставила питање, да ли он мисли да би се код нас нашла |
| уштво треба разрушити, па на рушевинама поставити нове основе.{S} Али треба <pb n="36" /> свет |
| а послуша и г. Н. Н. јој изради да буде постављена — за практиканта у Министарству Финансија.</ |
| асавала, осећајући како његови загрљаји постају све страснији, како је он крши у својим рукама, |
| 19200_C5"> <head>V.</head> <p>Јелена је постала ревностан сарадник „<title>В. Журнала</title>“, |
| и да повери слатку тајну о томе како је постала сарадница тако великог листа као што је „Журнал |
| им се ослободила са Севићем.{S} Били су постали добри другови.{S} Навикла се и на његов поглед, |
| о је дошао до своје седамнаесте године, постао већ свој човек, способан да живи од свога рада.{ |
| "> <head>IX.</head> <p>Од како је Севић постао штампар, Јеленин живот се променио.{S} Штампариј |
| и све покупила, сложила на столицу крај постеље, па би и сама легла, да већ зором устане, скува |
| </p> <p>Заспа после дугога превртања по постељи.{S} Сањала је нешто страшно, неко крхање и руше |
| а посао, а жена је остајала код куће, у постељи, из које би устајала кад јој лежање већ досади. |
| своју собу, па се онако обучена баци на постељу, грцајући у сузама.</p> <p>— Ово треба удавати, |
| <p>Мати би за то време потрпала децу у постељу, велику и заједничку, села би у угао и не би ск |
| n="105" /> <p>— Јесмо, јесмо, брак још постоји.{S} Ти си још увек моја женица! церекао се Севи |
| о, него ни приближити.{S} Ви за мене не постојите.{S} Сад идите.</p> <p>Севић није чекао да му |
| столице, удари главом о тешко, гвоздено постоље и више се не маче.{S} Крв из разбијеног потиљка |
| .{S} Звао сам вас ради друге ствари.{S} Поступак моје кћери није био нимало лојалан ни према ме |
| Павићу.{S} Он се извињава што је онако поступио.{S} Вели да би он пристао, онда, да ти и даље |
| о ме је што ми пишеш, после онаквог мог поступка, мислим на своју удају, што је управо било беж |
| дрхта целим телом, из раширених ноздрва посукта дах врео као пламен.</p> <p>И Јелена склопи очи |
| ухвата нека ватра, као да јој по жилама потекоше пламенови место крви.{S} Телом јој бујаше нека |
| и више се не маче.{S} Крв из разбијеног потиљка поче да клизи по линолеуму.</p> <p>Јелена осети |
| је ишао, изгледало је да на обући нема потпетица.</p> <p>Јелени скоро застаде дах.{S} Сети се |
| ш неколицине угледних новинара, који су потписали своје радове псевдонимом.{S} Јелена је из раз |
| Ђорђевић диктирао.{S} Она два господина потписаше се као сведоци.{S} Севић узе новац.</p> <p>— |
| ита.{S} Он се задовољавао тиме да мирно потпише тромесечне оцене, ако није било слабих, или да |
| tle>...{S} Забрањено у Русији, а ово је потпуно издање.{S} Ванредно.</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} |
| удомљења.{S} Сматрам да је Јелена тиме потпуно измирена и од вас тражим признаницу на обе суме |
| да ради код куће, увече.{S} Ну, где да потражи посла.{S} Пребројала је људе које је упознала п |
| ања од читаве <pb n="88" /> недеље дана потражи Дугића и рече му шта би хтела.{S} Овај обрече д |
| сам по ручку отишао од тебе, најпре сам потражио стан.{S} Нашао сам брзо, близу тебе, у Југ-Бог |
| ниси ни дошао, а теби до воље стоји да потражиш себи другу какву другарицу.</p> <p>— Врло добр |
| .</p> <p>— Е, не могу више! рече и леже потрбушке у траву, подметнувши руке под чело.</p> <p>— |
| обе. </p> <pb n="27" /> <p>— Таквима је потребан муж да их води кроз живот, да их храни и брани |
| а мањом платом.{S} Вели да му нисам баш потребан, али из пријатељства.{S} А каже ми да и ти рад |
| питајући никога?{S} Ја ћу спремити сва потребна документа за обоје, па ћемо се венчати у неком |
| ати с оцем, јер Министарству нисам била потребна.{S} Хтела сам да искористим време и да почнем |
| реклама.{S} Стварно добрим књигама није потребна толика реклама.</p> <p>— Али ово је нешто ванр |
| јој напомену да му радна снага баш није потребна, јер има на „лагеру“ доста дела, али ће он за |
| арадњу.</p> <p>Севић је тумарао тражећи потребни му новац за покретање листа, понова рачунао и |
| е, да се после неколико минута врати са потребним јој речницима.{S} Али ни са њима превођење ни |
| сам и представку за свештеника, само је потребно да наведем и твој стан.{S} Где станујеш?</p> < |
| раније говорио.</p> <p>О, како је мало потребно, па да жена, ма и за тренутак, буде срећна!{S} |
| е могло зарадити онолико колико је било потребно.{S} А свакога месеца ваљало је нешто новца сла |
| је Павић дао Севићу све што му је било потребно да може да ради.</p> <p>Како-тако, тек штампар |
| себи неку чудну снагу, а у исто време и потребу да ту снагу употреби, истроши.{S} Било јој је ј |
| Али треба <pb n="36" /> свет убедити у потребу преображаја, јер, видиш, она девојка се не само |
| о уз ракију.</p> <p>Мати би за то време потрпала децу у постељу, велику и заједничку, села би у |
| > <p>— Сама ћу, морам брзо.{S} И Јелена потрча.</p> <p>Стигла је кући сва задувана.{S} Пре него |
| Лаку ноћ, рече, морам брзо кући.</p> <p>Потрча и не водећи рачуна о њему.</p> <p>— Чекај, отпра |
| {S} Он, висок, укрућен, Севић као да је потрчкивао за њим.{S} Прођоше крај ње и не погледавши ј |
| и, у грудима јој се разлевало миље због похвале.</p> <p>— Штампаћемо га, штампаћемо, то је несу |
| сад донели?</p> <p>После онако ласкаве похвале Јелена чисто осети неко сажаљење према мршавоме |
| бе.</p> <p>— Ја бих се, Бога ми, удала, поче опет Јелена.</p> <p>— Пре него што свршиш школу?</ |
| </p> <pb n="96" /> <p>— Слушај, Јелена, поче он.{S} Кад смо се нас двоје удружили за заједнички |
| желели. </p> <pb n="64" /> <p>— Јелена, поче најзад Севић, зашто вас није било ово неколико дан |
| ла ван себе од љутине.</p> <p>— Јелена, поче Севић, ја сам се решио.{S} Ми ћемо живети заједно, |
| лени, гледајући Севића како мирно једе, поче да кипи у души.{S} Једе, а и не упита је како је и |
| уку. </p> <pb n="72" /> <p>— Господине, поче одмах Јеленин отац, што сте урадили урадили сте.{S |
| ла гласа, приближујући јој се све више, поче да јој описује своје патње, своје жеље, које су би |
| — Чини ми се да је он нешто изванредно, поче Јелена, као читајући.{S} Његове способности су виш |
| /p> <p>Пошто је пустила сузама на вољу, поче, у размишљању, да тражи краја својој авантури.{S} |
| али јој у глави није ништа остајало.{S} Поче неке, по своме мишљењу интересантније ставове да у |
| ма вест о помиловањима, Јелена тек тада поче мислити о томе, како ће јој бити могуће да настави |
| ради.</p> <p>Како-тако, тек штампарија поче да ради.{S} Радника није било више од тројице-четв |
| е не маче.{S} Крв из разбијеног потиљка поче да клизи по линолеуму.</p> <p>Јелена осети како јо |
| pb n="67" /> довољно заклона.{S} Јелена поче да бежи од школе, у којој је незадовољство према њ |
| Министарству Финансија.</p> <p>И Јелена поче, као практикант, да од свога рада издржава и себе |
| P19200_C3"> <head>III.</head> <p>Јелена поче да чита.{S} Читала је без избора и разбора, све ру |
| јој се очи привикоше на полутаму и она поче да разазнаје предмете око себе.{S} Виде да има и м |
| ванредно!{S} Слушај само.</p> <p>И Мица поче да чита, тихим гласом, као прибојавајући се да је |
| де тешко време.{S} Петар побеже од куће поче да учи типографски занат, па га и изучи.{S} За њег |
| ајући да је плаћена сјајно, узе књиге и поче да ради.{S} Није било лако као што је замишљала, ј |
| аучила!</p> <p>Устаде, упали светиљку и поче да ради.{S} До сванућа научила је све и израдила ј |
| атака није урадила.{S} Врати се столу и поче да чита, али јој се учини огромна неправда што мор |
| одговори, а Мица извади из џепа конац и поче да слаже цвеће у венац.</p> <p>— Шта то радиш, Миц |
| сла, па ће све ићи само од себе.{S} Али поче да се спотиче већ код првих реченица.{S} Обрни-осв |
| е оставља небеском судији.{S} И сад тек поче пакао за Јелену.</p> <p>По Јелениној представци св |
| , какву ја у себи замишљам.</p> <p>И он поче живим бојама да слика живот какав је желео.{S} Реч |
| еца опет поче да долази полупијан, опет поче и код куће да пије, само сад тражећи и друштво сво |
| е трајало.{S} После два-три месеца опет поче да долази полупијан, опет поче и код куће да пије, |
| а осети најзад, на своме грлу.{S} Севић поче махнито да је љуби.{S} Она покушаваше да се окрене |
| о, али тек више него раније.{S} И Севић поче да се заноси, да <pb n="82" /> почне да издаје сво |
| дну новчаницу и изгура га.</p> <p>Севић поче да прогони Јелену.{S} Долазио је свакога дана, у с |
| ла да није ни за кување.</p> <p>И за њу поче живот кувања и прања судова.{S} Већ више није имал |
| l:id="SRP19200_C10"> <head>X.</head> <p>Поче мучан живот.{S} Ваљало је радити да би се живело, |
| Миље јој је струјало кроз тело.</p> <p>Поче да се игра са малим братићем.{S} Малишан, ненавикн |
| незнатне новце, добила сва дела Јовина, почев од „Анархизма као филозофске доктрине“ до „Филозо |
| рана, али која никако није долазила.{S} Почела сам све више мислити о својима, <pb n="102" /> н |
| исам отворила срце, од онда још кад сам почела сарађивати на оном листу, а од, онда је већ добр |
| дну нову зубну лекарку — Јелену.</p> <p>Почела је рад и први који јој је дошао — био је Севић.< |
| ки паметан човек, и он је анархиста.{S} Почео је од слагачког шегрта, па се, као Твен, пео све |
| ар стоји друкчије.</p> <p>Па би онда он почео причати о нечему што је њега интересовало.</p> <p |
| да схвати и да разуме.</p> <p>Тако дође почетак нове школске године.{S} Јелена пође у VIII разр |
| , понова рачунао и увек налазио да може почети и са мање новца.{S} Једнога дана објави да од то |
| новца добивеног од њеног оца.{S} Сад ће почети рад самостално.</p> <p>— Видиш, говорио је усхић |
| ети заједно, наш брак ће управо сад тек почети.{S} Ти имаш диван стан, а ја немам ни где да лег |
| падао све ниже, и два и по месеца после почетка излажења нико га више није читао, И тако Јелени |
| твари или је што писала и сама, тешко с почетка налазећи тему, ну после је навикла.{S} У уредни |
| оста коштао.{S} Она је међутим била тек почетница.{S} Ипак се реши да му да, само да оду проти. |
| а и својом трулежи кужи друштво.</p> <p>Почетница — зубни лекар, морала се много савлађивати да |
| исплаћивало. </p> <pb n="84" /> <p>Ну, почеше стизати и тужбе са свих страна и од свих личност |
| и ми то сметало!</p> <p>И младе девојке почеше да доказују једна другој да ли удадба смета или |
| н је оптужен по § 85.{S} Чуда је, веле, починио у Нишу, ортакујући са окупаторским бугарским вл |
| , првог пацијента, у пракси коју је тек почињала.</p> <p>— Иди сад, обрати се Севићу, имам посл |
| ва срећна, приону на посао, верујући да почиње онај живот о коме јој је Севић <pb n="76" /> гов |
| љна сама собом.{S} Чинило јој се као да почиње нов живот, живот рада.{S} Хтела је да чита, да н |
| нога дана објави да од тога и тога дана почиње издавати независан политички и друштвени лист „< |
| о Јелениној представци свештенику, како почињу парнице за развод брака, били су позвани обоје „ |
| свој лист.{S} Чим остане сам с Јеленом, почне да рачуна: сарадници толико, хартија толико, штам |
| вић поче да се заноси, да <pb n="82" /> почне да издаје свој лист.{S} Чим остане сам с Јеленом, |
| што је дуго лупала главу како и чиме да почне, изабра филозофију, идеју о Богу.{S} Прелиста нек |
| шта да га питам, а он није знао како да почне.</p> <p>— Па сад? упитах бојажљиво.</p> <p>— Куд |
| .{S} Хтела сам да искористим време и да почнем студије на универзитету.{S} Отац ме посаветова д |
| ад је несумњиво добар, или је бар писац пошао добрим путем. </p> <pb n="42" /> <p>— А да ли ћет |
| наћи жена, одговори Севић.{S} Која би и пошла за нас?</p> <p>— Немојте тако говорити.{S} И за в |
| од Мице.{S} Кад јој, понеки пут, не би пошло за руком да се састане са Севићем, читаву ноћ не |
| ена је написала дан раније и предала га пошти.{S} Све је било врло просто.</p> <p>Јелена се вра |
| чно лупао у врата.</p> <p>Једнога дана, пошто га се једва била отресла, Јелена пође кући на руч |
| ула <pb n="100" /> од Јованке, која је, пошто је овде онако лепо положила испите, отишла у Ницу |
| астави плетење венца.</p> <p>Другарице, пошто су набрале цвећа и исплеле венце, враћаху се, зов |
| .</p> <p>— Господине, настави Ђорђевић, пошто сте ви сад измирени, ни ви, ни ваша супруга <pb n |
| } Како то „сад“?{S} Сада одмах или сада пошто си се ти вратио ?</p> <p>— Сад пошто сам се ја вр |
| да пошто си се ти вратио ?</p> <p>— Сад пошто сам се ја вратио.</p> <p>— Да ти право кажем, о т |
| ради.{S} Севић као да то једва дочека и пошто се договорио са својим уредником, донесе Јелени д |
| велики, да је казна овако тешка!</p> <p>Пошто је пустила сузама на вољу, поче, у размишљању, да |
| на да се позна са „анархистима“.</p> <p>Пошто је дуго лупала главу како и чиме да почне, изабра |
| о је нешто новца слати и Севићу.</p> <p>Пошто је успела, после великих мука и дугих преговарања |
| ло и са Јелениним родитељима.{S} Кад су поштом добили Јеленино писмо, којим их извештава да се |
| p>Пред њима се одједном указа Дугић.{S} Прав као бор, држећи у руци штап као они слепци који ид |
| си дошла.{S} Како само дивно изгледаш, права париска дама!</p> <p>Њој је било одвратно то што |
| и имају подједнаке дужности, подједнака права и подједнаку корист.{S} У Русији има пуно таквих |
| ало је да је и самом њему јасно да нема права да се понаша као муж, према жени која не само да |
| инке без обзира на пол — зар човек нема права да бира себи друга према своме инстинкту?{S} Треб |
| даду.{S} То је неправо.{S} Мушкарац има права да бира, а женска чека и године често прођу док с |
| То му је била рента од „<title>Народног права</title>“. </p> </div> <pb n="86" /> <div type="ch |
| ти да је била сарадник „<title>Народног права</title>“ и да је Севић био задовољан њом.{S} Изве |
| мишљала да је уредништво листа велика и права радионица, висока, пространа и светла.{S} Замишља |
| и она.{S} Не спавају они који ће имати права да буду слављени као највећи добротвори човечанст |
| !{S} А он је муж, њен муж, који би имао права да стави и руку на та прса.{S} Не би то <pb n="94 |
| , све је једно, обоје имају подједнаких права на живот.{S} И зар да женскиње буду ропкиње, да з |
| S} Био би то најидеалнији брак у свету, прави узор.</p> <p>Јелена га је слушала, опијајући се н |
| су била два шетача: један висок, крут, правих рамена, други мањи, шепав, коме као да су пантал |
| {S} Таквоме женскињу ваља још само муж, правичан и паметан, за којим би оне ишле и у ватру и у |
| само Јелена крива, хтео је да се покаже правичан.{S} После дугог размишљања и колебања написа С |
| ми је да си ти изнела то гледиште, јер, право да ти кажем, женирао бих се да сам ја то учинио.{ |
| ам сасвим друкчија од ове Мице, која је право женско и која се стара да научи домаћи посао, да |
| пошто сам се ја вратио.</p> <p>— Да ти право кажем, о томе сам једва и мислила.{S} Не разумем |
| и свакога, што „крешу“. „<title>Народно право</title>“ није давало богзна какву зараду, али се |
| итички и друштвени лист „<title>Народно право</title>“. </p> <pb n="83" /> <p>Одређенога дана л |
| е икад него никад!</p> <p>— Готово имаш право, рече отац размишљајући.{S} Отиди сутра адвокату |
| намерно није хтела задржавати тражењем правог израза, само да би посао био што пре готов.{S} Б |
| сли, да ће ускоро и <pb n="32" /> она с правом долазити у ову кућу и да ће је сви понизно поздр |
| дршћући од узбуђења и страха пређе очин праг.{S} Изјада се матери, исплакаше се обе и у томе их |
| ли ти што од одела.{S} Јесен је већ на прагу.{S} После подне ћемо отићи да ти покажем штампари |
| " /> сама.{S} Радним даном ишла је, али празником је било врло много шетача.</p> <p>Одједном се |
| ћ је био директор, репортер и попуњавао празнине.{S} А „случајних“ сарадника и „пријатеља“ лист |
| породице и друштва, одлазе у Топчидер о празницима, на цео дан.{S} Мора се отићи, ма само и јед |
| читању разних књига, а учио је и свршио празничну школу.{S} Тако је дошао до своје седамнаесте |
| та и виде пацијента, првог пацијента, у пракси коју је тек почињала.</p> <p>— Иди сад, обрати с |
| ада била на универзитету...{S} Овако је практикант...{S} Па би се сетила мужа, оних калемегданс |
| ву Финансија.</p> <p>И Јелена поче, као практикант, да од свога рада издржава и себе и свога му |
| . Н. јој изради да буде постављена — за практиканта у Министарству Финансија.</p> <p>И Јелена п |
| дије, као и толики други студенти, који практикантишу и уче школу.</p> <p>Али је требало књига |
| тету.{S} Отац ме посаветова да учим што практично, а да не траје дуго.{S} Реших се за зубно лек |
| ду испијао по разним крчмицама, мати је прала по кућама и од те зараде прихрањивала своје троје |
| дечице.{S} Деца су, и ако таљигашева и праљина, била увек чисто одевена.</p> <p>Петар је изгуб |
| ање.</p> <p>И за њу поче живот кувања и прања судова.{S} Већ више није имала ни воље ни времена |
| p>Мица више није хтела ни да чује да је прати.</p> <p>— Шта ћеш тамо међу оне пропалице? говори |
| дског платна, куда их Јелена није могла пратити.{S} Она се врати и седе на једну клупу близу из |
| елени не остаде ништа друго до да пође, праћена радозналцима.{S} Једни су осуђивали њу, а други |
| не воли да иде по судовима, већ радије прашта и кажњавање оставља небеском судији.{S} И сад те |
| ао да овде приређујемо сцене измирења и праштања.{S} Мени је све то одвратно.{S} Нећу чак да ва |
| ању великих идеја.{S} И зар бих ја била прва у томе ?{S} Ено сифражеткиња у Енглеској, па како |
| очас примила од свога првога посетиоца, први новац који је зарадила као зубни лекар.{S} Гурну г |
| е рукопис у штампарији!{S} То предвече, први пут од удадбе, није изашла у шетњу нити у сусрет м |
| рукује или не, али немаде храбрости да први пружи руку. </p> <pb n="72" /> <p>— Господине, поч |
| едмете Јелена је радила врло мало: пред први час и између часова.{S} Није било чудо што је прво |
| екарку — Јелену.</p> <p>Почела је рад и први који јој је дошао — био је Севић.</p> <p>За све вр |
| себе.{S} Али поче да се спотиче већ код првих реченица.{S} Обрни-осврни не иде.{S} Од подне до |
| у дође очекивани брод и укрцасмо се.{S} Прво лице које сам видела на броду био је — мој отац.{S |
| их се удала? изазиваше Јелена.</p> <p>— Прво, муж...</p> <p>— Шта има да ми смета муж?{S} Он ће |
| Долази из затвора, после две године, и прво одлази пријатељу, с којим је био у завади.{S} Њу м |
| амо дотакнем.{S} Одлази!</p> <p>— Плати прво за разговор, па ћу ићи.</p> <p>— Шта да платим, ка |
| .{S} Она отвори врата и виде пацијента, првог пацијента, у пракси коју је тек почињала.</p> <p> |
| у, ону коју је малочас примила од свога првога посетиоца, први новац који је зарадила као зубни |
| између часова.{S} Није било чудо што је првога тромесечја имала више двојака него свих осталих |
| <p>— Шта ћемо за ручак ? упита је Севић првога дана ујутру.</p> <p>— Па зар ја да кувам? упита |
| ала ни сама.{S} Место свега добила је у првоме реду то, што више није морала мислити о испиту з |
| ист је имао доста.</p> <p>Лист је већ у првоме броју, у врло дугом чланку, напао владу што, не |
| ракова из рачуна.{S} Срце треба да води прву реч.{S} Мушко, женско, све је једно, обоје имају п |
| школских другарица, скренула би одмах у прву споредну улицу. <pb n="87" /> Чинило јој се да не |
| разнога узраста.{S} Од ранога пролећа, пре него што је дрвеће и најавило пупољке лишћа, па све |
| огло волети.{S} Као да га и сад гледам: пре одвратан него симпатичан.{S} Али ја сам скупо плати |
| </p> <p>Стигла је кући сва задувана.{S} Пре него што је мати и могла да је упита где је била до |
| а ми, удала, поче опет Јелена.</p> <p>— Пре него што свршиш школу?</p> <p>— Школу бих могла свр |
| нема ништа, настављао је Севић, јер ја пре свега никога не познајем, <pb n="58" /> а ниједна м |
| <p>Ручали су оно што је Јелена справила пре него што је отишла у канцеларију.</p> <p>Јелени, гл |
| д њеним очима.{S} Није просто знала шта пре да чита.{S} Све ју је интересовало, гутала је све.< |
| ак.</p> <p>Његов улазак у кућу личио је пре на стропоштавање него на улазак домаћина.{S} Одмах |
| це, у Савамали, где је Севић становао и пре женидбе.{S} Муж је ишао у уредништво, на посао, а ж |
| Калемегдан је био исто онако пуст као и пре.{S} Ветар је цвилео кроз голо грање и витлао суво л |
| врло велике разлике, као и између људи пре брака и људи у браку.</p> <p>— Па зар је то та срећ |
| и сата по подне.{S} Половину ћу ти дати пре него што уђемо проти, а другу половину кад будемо и |
| ите? упита он ужурбано.</p> <p>— Ја сам пре неколико дана предала уреднику г. Павићу један свој |
| } Веруј ми да те ја сад више ценим него пре, јер те је животна борба прекалила...</p> <p>— Воле |
| ра жена.{S} Лице њено, жућкасто и свело пре времена, показивало је дугу патњу.{S} Волела је сво |
| роје посетилаца.{S} Чинило јој се да то пре подне нема краја.{S} Једва дочека подне и оде оцу.< |
| и вртели главом.</p> <p>— Ово треба што пре удавати, рече једном отац.</p> <p>— Па још није шко |
| ну.{S} Као да им се обома журило да што пре стигну.{S} Тек овда-онда измењали би по коју реч.</ |
| правог израза, само да би посао био што пре готов.{S} Брзо је сасвим ушла у посао, који јој је |
| ни њом.{S} Мушкарци проживе читав живот пре брака, па онда узимају нас, безазлене и срећне што |
| дањим животом.{S} Ишла је у канцеларију пре и после подне, као раније у школу и све што је дожи |
| га и тога официра или трговца.{S} Севић пребаци Дугићу да је то све због његовог писања.{S} Дуг |
| ровано је како је тај и тај виши официр пребио једног војника.</p> <p>И тако сваки број.</p> <p |
| увече.{S} Ну, где да потражи посла.{S} Пребројала је људе које је упознала поред Севића.{S} Св |
| а Гробља.{S} Жена и деца неби се никада преварили да ли је баш он или не.{S} Псовка и</p> <p>са |
| ут.</p> <p>Једне вечери Јелена заседе и преведе, с тешком муком, с немачкога једну причицу, кра |
| ни-осврни не иде.{S} Од подне до вечери превела је, ко зна како, једва десетак реченица.{S} А с |
| идим шта је с њим, а донела сам и један превод.</p> <p>— О чему је тај рукопис ?</p> <p>— Насло |
| им уредником, донесе Јелени да код куће преводи фељтоне.</p> <p>Јелена, сва срећна, приону на п |
| а су је плаћали.{S} С муком је код куће преводила поједине ствари или је што писала и сама, теш |
| из главе.</p> <p>— Па ја могу и брже да преводим, али немам речник, па сам се задржала око неки |
| едном табаку.{S} За ту библиотеку треба преводити само с немачког, а плаћаће се четрдесет динар |
| тво једнога свакодневнога листа мора се преводити брзо, као да се пише из главе.</p> <p>— Па ја |
| исто осети неко сажаљење према мршавоме преводу који је сад донела.{S} Али није имала куда, раз |
| черу.{S} Све остало време мучила се око превођења.{S} Из дана у дан у дан радила је брже и сигу |
| ребним јој речницима.{S} Али ни са њима превођење није ишло много брже.{S} Севић плану, али не |
| че се и леже.</p> <p>Заспа после дугога превртања по постељи.{S} Сањала је нешто страшно, неко |
| .</p> <p>Пробуди се окупана у зноју.{S} Превуче руком преко чела, као да се увери да ли је заис |
| о је успела, после великих мука и дугих преговарања, да се наравна са Павићем, тако да он прими |
| га учили.{S} Она је била лепа девојка, пред њим се није устручавала, није много скривала ни св |
| м, сећала се и најситнијих појединости, пред очи су јој излазили сви тренуци среће, којих је, а |
| ке предмете Јелена је радила врло мало: пред први час и између часова.{S} Није било чудо што је |
| „збогом“.</p> <p>— Јазбина! помисли, а пред очи јој изађе све оно што је читала о мукама радни |
| ко дана, ломила се.{S} Страх је осећала пред доношењем такве једне одлуке, која би имала да из |
| а и Јову.{S} Спочетка Јелена није смела пред њим ни уста да отвори, али се после ослободила и в |
| , у шетњу, па би пред само подне отишла пред мужа.{S} Ручак у кавани, у мушком друштву, па би С |
| евића, и нарочито не сад, на два месеца пред свршетак гимназије.</p> <p>— Како би било да сврши |
| баш да уђе у уредништво, а Севић испаде пред њу.</p> <p>— Боли ме нешто глава, па бих да прошет |
| елики умови, помисли, па јој опет изађе пред очи Јова, онако достојанствен и озбиљан, удубљен у |
| је требало и ући унутра.{S} Застала је пред капијом, притиснула руком срце, које је врло узбуђ |
| ије обраћала пажњу куда иде.{S} Нађе се пред улазом у Калемегдан.{S} Застаде мало, као очекујућ |
| тојевски, Горки, Арцибашев ређали су се пред њеним очима.{S} Није просто знала шта пре да чита. |
| ћ опет ишао на посао, а она кући, да би пред вече опет изашла у шетњу, на вечеру, па онда у поз |
| би се и изашла у варош, у шетњу, па би пред само подне отишла пред мужа.{S} Ручак у кавани, у |
| ко напише ко зна шта, и то да се појави пред људима који свакога <pb n="31" /> дана напишу све |
| па кренуше натраг.{S} Севић се заустави пред заборављеном клупом.</p> <p>— Да седнемо мало, кол |
| ла при себи. </p> <pb n="120" /> <p>Али пред вече ето га опет.{S} Хоће унутра, има, вели, нешто |
| језиве призоре који су нам једнако били пред очима.{S} То су ти други већ причали.{S} Да ме је |
| .</p> <p>Тако у разговору били су дошли пред Калемегдан.{S} Неосветљен, разголићен, чинило се к |
| нешто што је требало тек да дође.{S} Ни пред самом собом није смела да призна да је једва и жељ |
| ве и његове филозофије, али би јој увек пред очима заиграли његово лице и црна брада, а његове |
| , жено!“ г. Ђорђевић је ипак морао, сам пред собом, признати, да је добар део кривице ипак њего |
| .</p> <p>Једнога дана дође опет с Мицом пред уредништво.{S} Али је требало и ући унутра.{S} Зас |
| не за рад, већ због тога што се обрукао пред својим <pb n="77" /> уредником.{S} Али шта је знао |
| ке, које јој је причање Севићево извело пред очи.</p> <p>— Па лепо, Јелена, настави поново Севи |
| абогме, и она у кварт, да се расправимо пред полицијом. </p> <pb n="115" /> <p>Јелени не остаде |
| /p> <p>И опет ућуташе обоје, идући ногу пред ногу.</p> <p>Кад су били испред каване „Губеревац“ |
| из канцеларије, нађе га на истом месту пред Вознесенском црквом.</p> <p>— Хајдемо овуда! позва |
| да те некако спасемо тога мужа.</p> <p>Пред вече стари Ђорђевић дође Јелени у атеље.</p> <p>— |
| ваљда већ био излечен од брака.</p> <p>Пред вече, излазећи из канцеларије, нађе га на истом ме |
| већ било доста беспослена света.</p> <p>Пред њима се одједном указа Дугић.{S} Прав као бор, држ |
| > <p>Мица опет попусти и пођоше.</p> <p>Пред њима су била два шетача: један висок, крут, правих |
| S} Али није имала куда, разви рукопис и предаде Севићу.</p> <p>— А, причица, врло добро, врло д |
| као пламен.</p> <p>И Јелена склопи очи, предајући се слатким сањаријама младе, бујне девојке.</ |
| бано.</p> <p>— Ја сам пре неколико дана предала уреднику г. Павићу један свој рукопис, па сам х |
| итељима Јелена је написала дан раније и предала га пошти.{S} Све је било врло просто.</p> <p>Је |
| е, познавајући оца, никад му не би само предало боцу, већ би је дало матери.</p> <p>Онда би ота |
| треба да је рукопис у штампарији!{S} То предвече, први пут од удадбе, није изашла у шетњу нити |
| ица, која је већ била прочитала Сањина, предложи да се прошетају мало.</p> <p>— Мани се, каква |
| д су били испред каване „Губеревац“ она предложи да се врате и окрете се не обзирући се на њега |
| муком одбранила од насртаја, Севић јој предложи да буду муж и жена, да се венчају кад је већ т |
| руских писаца, нити њихове занимљивости предмета.{S} Није ту, сем наслова, било никаквих велики |
| оше на полутаму и она поче да разазнаје предмете око себе.{S} Виде да има и мушких и женских.{S |
| данима и дугим ноћима.{S} Своје школске предмете Јелена је радила врло мало: пред први час и из |
| полажем матуру.{S} Радила сам поједине предмете и добих одобрење да полажем као приватна учени |
| а што мора да учи ове глупе и сувопарне предмете, кад су јој у глави и у срцу онако велике ства |
| " /> <p>Он заусти да каже нешто, али се предомисли, махнувши само руком.</p> <p>— Остави то.{S} |
| говорио је Јова, човек који се отресао предрасуда и уског гледишта локалног морала и поповског |
| ући га према вратима.</p> <p>Он изађе у предсобље, али не оде као што је она мислила, већ, по о |
| на.{S} Али извините, ја вам се нисам ни представио: ја сам Севић, публициста.</p> <p>— Ђорђевић |
| азговарала са адвокатом, написала сам и представку за свештеника, само је потребно да наведем и |
| ећ говорио са њим.{S} Он ће ти написати представку за свештеника и рећи ће ти шта треба даље да |
| че пакао за Јелену.</p> <p>По Јелениној представци свештенику, како почињу парнице за развод бр |
| звод.{S} На тај начин брже се свршавају предходне формалности.{S} Само да ли ће он пристати?</p |
| <p>И она, дршћући од узбуђења и страха пређе очин праг.{S} Изјада се матери, исплакаше се обе |
| кажем: о прошлости нећемо говорити.{S} Пређи одмах на ствар.</p> <p>— Лепо, шта мислиш сад да |
| а би она много.{S} Мисли јој и нехотице пређоше на Јову Дугића и његовог трабанта.</p> <p>— Вел |
| о, да кува и плете...</p> <p>И Јелена с презирањем помисли на то, како Мица помаже матери, како |
| ценим него пре, јер те је животна борба прекалила...</p> <p>— Волела бих да ту борбу нисам позн |
| b n="21" /> <p>— Силна ствар! рече Мица прекидајући читање.{S} Добро је што није тако у животу, |
| ки филантроп...</p> <p>— Слушај, Петре, прекиде га Јелена, ја сам од јуче до сада размишљала о |
| да прими и Севићеве дугове за хартију, прекиде све везе са дотадањим животом.{S} Ишла је у кан |
| су нас раставиле, не везујмо оно што је прекинуто, јер би нас чвор увек жуљио.{S} Боље је да бу |
| оже дуго да издржи овакву ситуацију.{S} Преклињала је Севића да је пусти с миром, да буде човек |
| > <p>— Немој још, остани још само мало, преклињао ју је Севић.</p> <p>— Морам.</p> <p>И пођоше, |
| Дођите, на сваки начин!{S} Скоро ју је преклињао Севић.</p> <p>— Гледаћу, одговори она, повуче |
| акако.{S} Лети носи црну руску рубашку, преко које се опаше кајишем. </p> <p>Двојица младих људ |
| боје, па ћемо се венчати у некоме селу, преко.</p> <p>Јелена се колебала неколико дана, ломила |
| ђењем није на децу ни обраћао пажњу.{S} Преко дана у канцеларији, после канцеларије мало у кава |
| о да дође.{S} Најзад га некако добавише преко полиције.{S} Он изјави свештенику да воли своју ж |
| воли, али јој је ипак било пријатно, и преко дана, кад затвори очи и пренесе се на ону клупу н |
| ди се окупана у зноју.{S} Превуче руком преко чела, као да се увери да ли је заиста жива, будна |
| услугу. </p> <pb n="103" /> <p>Прећи ћу преко свега онога што сам за тим доживела.{S} Главно је |
| {S} Нећу чак да вам речем ни једне речи прекора.{S} Звао сам вас ради друге ствари.{S} Поступак |
| ијатељски, поласка јој да лепо изгледа, прекоре је што није и раније дошла, увераваше је да је |
| а, а његове загонетне очи гледале би је прекорно.</p> <p>Јелена је горела од жеље да се упозна |
| не, изабра филозофију, идеју о Богу.{S} Прелиста неколико брошурица о истоме питању, преписа чи |
| тију, шта су сви они према сарадницима, према онима који својим радовима испуњују те новине!</p |
| сно да нема права да се понаша као муж, према жени која не само да сама себе издржава, већ је п |
| p>Јелена није знала шта је то љубав.{S} Према Севићу није осећала ништа особито: ни љубави ни о |
| мо се већ, одговори му она, гурајући га према вратима.</p> <p>Он изађе у предсобље, али не оде |
| зар човек нема права да бира себи друга према своме инстинкту?{S} Треба једном пресећи обичај м |
| ах јој се учини да разуме мржњу радника према послодавцима.</p> <p>Није знала да ли да иде или |
| на броду ничега.{S} Послуга се понашала према нама скоро непријатељски, пљачкајући нас и за нај |
| <p>Прођоше главном алејом до шеталишта према Сави.{S} Ту, испред киоска, прођоше поред једне к |
| каже кад буде дошао, како да се понаша према <pb n="91" /> њему.{S} Она није према њему имала |
| је он неблагодаран, кад се тако понаша према њему, који му је лист и подигао.{S} Наљути се и о |
| о рећи да Севић није био нежан и пажљив према својој жени; напротив, он је чинио све што је зна |
| а према <pb n="91" /> њему.{S} Она није према њему имала никаквих осећаја, чак ни сажаљења.</p> |
| .{S} Болело ју је да у томе човеку није према себи изазивала ништа друго сем равнодушности.{S} |
| охвале Јелена чисто осети неко сажаљење према мршавоме преводу који је сад донела.{S} Али није |
| о штампарији и чак и певуши.{S} Па је и према Јелени био сад много пажљивији и много више јој ј |
| ије био нимало лојалан ни према мени ни према матери.{S} Али што је учињено не мења се.{S} Ја н |
| к моје кћери није био нимало лојалан ни према мени ни према матери.{S} Али што је учињено не ме |
| цују и савијају хартију, шта су сви они према сарадницима, према онима који својим радовима исп |
| ада, пријатно, и она би се понашала као према ма коме туђинцу.{S} Болело ју је да у томе човеку |
| бежи од школе, у којој је незадовољство према њој бивало све веће.{S} Она није ништа радила.{S} |
| ој је дах застајао.{S} Њу је одвратност према њему нагонила да се отима, а опет јој је у његови |
| ка!{S} Па како се они мушкарци понашају према женскињу, а ово се још смеје!</p> <p>Али, помисли |
| о сада.{S} Ужелео сам те се.</p> <p>Она премишљаше шта да ради.{S} Да ли да га просто истера ил |
| само помисао на тебе.</p> <p>И Севић се пренемагаше и даље, говорећи о својим идеалима, о своји |
| ијатно, и преко дана, кад затвори очи и пренесе се на ону клупу на Калемегдану.{S} И свуда је т |
| ба <pb n="36" /> свет убедити у потребу преображаја, јер, видиш, она девојка се не само није на |
| убљен у своје мисли.{S} Он мисли само о преображају друштва, јер ево већ скоро три месеца како |
| ста неколико брошурица о истоме питању, преписа читаве ставове из митологије Грка и Римљана, за |
| заокружи све то како је знала и умела и преписа што је читкије и лепше могла.</p> <p>Јелена је |
| да види свога јунака!</p> <p>Севић, сав преплашен и једва владајући собом, клањаше се лево и де |
| ша међу људе који <pb n="26" /> раде на препорођају друштва.{S} Осећала је у себи неку чудну сн |
| према своме инстинкту?{S} Треба једном пресећи обичај мираза и бракова из рачуна.{S} Срце треб |
| шта хоће, а ја ћу рећи брату да га мало преслиша.</p> <p>Јелена не хтеде више да говори о томе, |
| а јој како да води књиге, и она је била пресрећна што може да буде корисна.</p> <p>Севић се так |
| аше Јелени у перо.</p> <p>Јелена сасвим престаде да излази, сем на ручак и вечеру.{S} Све остал |
| n="14" /> <p>— Па какав је? упита Мица, престајући да сплиће цвеће.</p> <p>— Чини ми се да је о |
| </p> <p>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАЊЕ СВЕСЛО |
| </p> <p>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАЊЕ СВЕСЛО |
| <p>Севић подиже главу и, спазивши лепу престрашену девојку, устаде неспретно са расклиматане с |
| а и себе и свога мужа, који је по свима пресудама имао да издржи више од три године затвора.{S} |
| ама, а доста кривица имало је тек да се пресуде.</p> <p>Јелена покуша да издаје лист сама, уз п |
| оба које су ме гледале или сажаљиво или претећи.{S} Сажаљење ме је вређало, а крива нисам била. |
| ати.{S} А и наш свет, који тако воли да прети, не воли да иде по судовима, већ радије прашта и |
| скамењена, свесна опасности која јој је претила.{S} У то зазвони звонце.{S} Неко је дошао.{S} О |
| ш срести.{S} Сад јој се учинио као жива претња, као смртна опасност.</p> <p>— Једва те нађох, р |
| тење, да му је за тај и тај дан одређен претрес по „штампарској кривици“, а по тужби тога и тог |
| ле ослободила и врло често су њих троје претресали друштвене прилике у земљи и на страни.{S} Је |
| ајтежи део посла.</p> <p>Баш у то време претрпела сам још један удар.{S} Севића, с којим већ од |
| ругарици и свали је у траву, па је онда претура тамо-амо, голица је и засмејава, а ова се, заце |
| најмању услугу. </p> <pb n="103" /> <p>Прећи ћу преко свега онога што сам за тим доживела.{S} |
| витлао суво лишће.</p> <p>Као по неком прећутном споразуму, Јелена и Севић одмах седоше на ону |
| а то, што га је овај хвалио до небеса и преувеличавао сваку његову реч, сваки гест.{S} Севић је |
| ао са Дугићем.</p> <p>— Па зар ти је он пречи него жена ? не могаде Јелена да се уздржи, а да н |
| или не.{S} Те посете су јој толико биле прешле у навику, да се, кад дође уобичајено време, није |
| ледаш добро, много боље него раније.{S} При последњим речима поглед му се устави на њеним бујни |
| новац и она му истресе све што је имала при себи. </p> <pb n="120" /> <p>Али пред вече ето га о |
| ак био само кобан по њу, уздрхтавала је при помисли да ће Севић ускоро доћи, да ће понова заузе |
| свим његова.</p> <p>И очи би му севнуле при тим речима чудно, животињски, да се Јелена ужасавал |
| е врло познато.{S} Осети силно узбуђење при помисли, да ће ускоро и <pb n="32" /> она с правом |
| ност.{S} Ноздрве, меснате, шириле су се при удисању ваздуха.{S} Лице обично, округло, са нечим |
| молим те да одеш одмах, остави ме да се приберем, а и време је рада.{S} Иди, ако си икада имао |
| е канцеларија уредништва? упита Јелена, прибирајући сву своју храброст и гутајући пљувачку.</p> |
| е примети.</p> <p>— Како само да им -се приближим? питала се она.</p> <p>Из њене околине нико и |
| ише не само обраћати ма за што, него ни приближити.{S} Ви за мене не постојите.{S} Сад идите.</ |
| .</p> <p>И Јелени се чињаше да се срећа приближује, она срећа о којој је Севић раније говорио.< |
| тужан.</p> <p>И Севић, уздрхтала гласа, приближујући јој се све више, поче да јој описује своје |
| течио је Севић, хватајући је за мишицу, приближујући јој се све више.{S} Она покуша да се повуч |
| >И Мица поче да чита, тихим гласом, као прибојавајући се да је ко не чује.</p> <p>Јелена слушаш |
| ла се много савлађивати да буде довољно прибрана око оно двоје-троје посетилаца.{S} Чинило јој |
| е.{S} Дуго је требало док се Севић мало прибрао, толико да је могао испричати својој жени шта ј |
| заче мисао да полаже испит зрелости као приватна ученица, па да настави студије, као и толики д |
| редмете и добих одобрење да полажем као приватна ученица VIII разред и матуру уз оне који су би |
| ко промичу силуете.{S} После јој се очи привикоше на полутаму и она поче да разазнаје предмете |
| питом.{S} Али ју је он уместо одговора, привлачио себи, обасипао пољупцима, уверавајући је да ј |
| /p> <p>— У сваком случају покушај да га приволиш да пристане.{S} Макар му дали и који грош, да |
| е онда вратише, али не бејаху срећне да привуку поглед чувених анархиста, бар је тако изгледало |
| вам, Јелена, хвала! викну Севић некако пригушено и за час је Јелена била у његовим рукама.{S} |
| то продаје и уз њу се често даје још и „приде“, као уз какву робу.{S} То „приде“ врло често има |
| ош и „приде“, као уз какву робу.{S} То „приде“ врло често има већу вредност него и сама девојка |
| >— Гледаћу, одговори она, повуче руку и придружи се Мици.</p> <p>— Чекаћу вас! добаци јој он, д |
| је ово неки надзорник, помисли Јелена и приђе му.</p> <p>— Шта ћете ви, госпођице ? упита је он |
| не од радости, већ од страха.{S} Он јој приђе као што се прилази доброј пријатељици.{S} Руковаш |
| .{S} Хвала, госпођице!</p> <p>И уредник приђе другој машини.</p> <p>Јелена чу једну крупну псов |
| е.{S} Ни пред самом собом није смела да призна да је једва и жељно очекивала оно што <pb n="65" |
| то и пишите.</p> <p>Севић седе и написа признаницу и изјаву, онако како му је стари Ђорђевић ди |
| а тиме потпуно измирена и од вас тражим признаницу на обе суме и изјаву да Јелена нема ништа ви |
| че јој ништа, само јој прочита Севићеву признаницу и — показа јој врата.</p> <p>Јелена, без реч |
| Ђорђевић је ипак морао, сам пред собом, признати, да је добар део кривице ипак његов, јер никад |
| и описујем тегобе тога пута нити језиве призоре који су нам једнако били пред очима.{S} То су т |
| да је и најусрдније и најдубље саучешће пријатеља мало.</p> <p>Тако је било и са Јелениним роди |
| евић, интимус Јовин, који и нема других пријатеља.{S} Он је сарадник „<title>Великог Журнала</t |
| празнине.{S} А „случајних“ сарадника и „пријатеља“ лист је имао доста.</p> <p>Лист је већ у прв |
| увек жуљио.{S} Боље је да будемо добри пријатељи.{S} Веруј ми да те ја сад више ценим него пре |
| рији, после канцеларије мало у кавани с пријатељима, код куће је био само обедима, а остатак вр |
| Он јој приђе као што се прилази доброј пријатељици.{S} Руковаше се гледајући се радознало.</p> |
| поруку уредништва: „Што сте се ућутали, пријатељски поздрав!“ А у Београду има доста људи, сара |
| <p>Кад је отишла Павићу, овај је дочека пријатељски, поласка јој да лепо изгледа, прекоре је шт |
| се о томе уопште мислило.{S} Због тога пријатељства ваљда и Севића су сматрали за анархисту.{S |
| } Вели да му нисам баш потребан, али из пријатељства.{S} А каже ми да и ти радиш код њега, на и |
| да се и он уз њега прослави.{S} Њихову пријатељству ишло је на руку и Јовино сарадништво на „< |
| мати и рече јој да се обрати г. Н. Н., пријатељу њенога оца, који ће наћи начина да јој помогн |
| о свидео.{S} Чак сам га показао и своме пријатељу г. Дугићу, који назире у писцу велику јачину |
| атвора, после две године, и прво одлази пријатељу, с којим је био у завади.{S} Њу међутим не уп |
| лућа и очи у ономе зеленилу!{S} Како је пријатна та промена!{S} После зажарене калдрме варошких |
| е сад, већ доцније, зимус, кад је много пријатније читати такве ствари него лети.{S} А шта сте |
| Јелени, упита:</p> <p>— Зар не би било пријатније да изађемо, па ћемо разговарати шетајући се. |
| b n="94" /> њој било, бар не више сада, пријатно, и она би се понашала као према ма коме туђинц |
| "> <head>I.</head> <p>Ко не зна како је пријатно у пролеће и у лето отићи из Београда трамвајем |
| нем.{S} Скоро је већ лето, па је лепо и пријатно и напољу. </p> <pb n="112" /> <p>Јелени би јас |
| ардон, за тренутак!</p> <p>Севић је био пријатно изненађен, што ју је тобож случајно срео, а та |
| опет јој је у његовим рукама било тако пријатно.{S} Неко дотле непознато осећање испуњавало ју |
| овољна.{S} А можда јој је заиста и било пријатно то задиркивање, та мушка рука.</p> <p>Јелена с |
| тим да га не воли, али јој је ипак било пријатно, и преко дана, кад затвори очи и пренесе се на |
| мислима, на оној клупи, осећала се врло пријатно крај њега.{S} Сва је била испуњена само мислим |
| ћеш чути. </p> <pb n="118" /> <p>Јелена приклопи врата и закључа их.{S} Али Севић удараше бесом |
| елена.</p> <p>Мица настави брати цвеће, прилазећи све ближе месту где је била Јелена, па најзад |
| ћ од страха.{S} Он јој приђе као што се прилази доброј пријатељици.{S} Руковаше се гледајући се |
| њен пролазак.</p> <p>Кад виде да јој он прилази, Јелена се одвоји од Мице, добацујући јој:</p> |
| а покуша да се повуче, али он као да се прилепио уз њу.{S} Већ је осећала његов дах, ужагрен, з |
| и друкчији утисак него књиге.{S} Али се прилика није указивала.{S} Виђала их је кад год би изаш |
| јке? питала се.</p> <p>Али она је имала прилике да види и друге младе парове, који нису живели |
| људи.{S} Један од њих висок, онакав од прилике каквог је она замишљала.{S} Само што је имао бр |
| а добру породице.{S} Идеалан је брак од прилике као неко удружење, у коме сви чланови имају под |
| често су њих троје претресали друштвене прилике у земљи и на страни.{S} Јелена је не слушала не |
| да ће бити и осуђен.{S} Неће више имати прилику да вам досади.{S} Ви можете ићи, а он остаје ов |
| тно да изгледам мало боље, јер сам имао прилику да се ваљано одморим.{S} А и ти изгледаш добро, |
| ави, под дирекцијом г. Петра Севића, са прилозима г. Јове Дугића, госпође Јелене Севић и још не |
| ђен на службу у самом Паризу.{S} Ја сам примала своју плату, а могла сам остати с оцем, јер Мин |
| јер у браку с тобом нисам нашла ничега примамљивог.{S} Хтела бих само да на известан начин лег |
| у листу.{S} Севић је скоро свакога дана примао по које саопштење, да му је за тај и тај дан одр |
| Севић листајући рукопис.{S} Само једну примедбу, дозволите.{S} Знате, ми новинари пишемо само |
| толико.{S} Рентира се већ са три хиљаде примерака.{S} А растураће се.</p> <p>— Умећу ја да га и |
| ац.</p> <p>— Па још није школу свршила, примети мати.</p> <p>— Каква школа! одговори отац и одм |
| ам од свих идеја које сам чула од тебе, примети Јелена јетко.{S} Сад је на мене ред да кажем: о |
| га и Севића, а он још није доспео да је примети.</p> <p>— Како само да им -се приближим? питала |
| "55" /> као брак.{S} Па онда радо би му приметила да би у таквоме браку, ако човек не би имао в |
| подрхтавао је, ногавице око кривих ногу приметно су се тресле.{S} Где ли је била Јелена да види |
| не сијалице.{S} У полутами Јелена једва примећиваше како промичу силуете.{S} После јој се очи п |
| ем, тако да он прими штампарију, али да прими и Севићеве дугове за хартију, прекиде све везе са |
| /p> <p>— Ђорђевићева, одговори Јелена и прими пружену јој руку.</p> <p>— Госпођица је студентки |
| а, да се наравна са Павићем, тако да он прими штампарију, али да прими и Севићеве дугове за хар |
| са стола десетицу, ону коју је малочас примила од свога првога посетиоца, први новац који је з |
| мо да сам ја онај човек који је на себе примио ту незахвалну улогу да те уведе <pb n="113" /> у |
| легнем.{S} Па кад ме неће венчана жена примити, ко ће?</p> <p>У Јелени је све кипело.{S} Једва |
| урнал</title>“ као сарадник, где је био примљен не због каквих великих способности, већ због то |
| лико је њихово разочарење веће кад буду принуђена да и сама учествују у борби за опстанак.</p> |
| оди фељтоне.</p> <p>Јелена, сва срећна, приону на посао, верујући да почиње онај живот о коме ј |
| је он посматра, разгледа као нешто што припада њему, држећи своју руку на њеном рамену.</p> <p |
| ог гледишта локалног морала и поповског приповедања.{S} Зар човек није човек, па био он отац, б |
| p>Јелена покуша да издаје лист сама, уз припомоћ сарадника које је ангажовала, али је лист пада |
| урадили сте.{S} Нисам вас звао да овде приређујемо сцене измирења и праштања.{S} Мени је све т |
| својим пупољцима и зеленилом.{S} Сва се природа будила из зимњега сна, све је певало химну живо |
| ложај у коме смо и налазим да је сасвим природно да се и формално уништи брак, који је стварно |
| ашњост куће.</p> <p>— Овуда, госпођице, прискочи Севић и Јелена осети како је једна рука лако д |
| .{S} Својим ручицама чупао јој је косу, прислањао главицу уз груди, а Јелена се подавала томе у |
| е Драча, чинило ми се као да сам најзад приспела у пристаниште спасења.</p> <p>Чекали смо лађу, |
| мо заједно, позва је.</p> <p>— Хајдемо, пристаде Јелена.</p> <p>Пођоше мрачним улицама у разгов |
| е четрдесет динара од табака.{S} Јелена пристаде одмах, сматрајући да је плаћена сјајно, узе књ |
| мало, па ћемо и разговарати.</p> <p>Она пристаде без речи, ма да јој је било непријатно да је с |
| Севић.{S} Она хтеде да га прође, али он пристаде уз њу.</p> <p>— Само тако, то је лепо, викао ј |
| на милошту своје велике сестре, радо је пристајао уз њу.{S} Својим ручицама чупао јој је косу, |
| оније око венчања.{S} А у случају да не пристају једно уз друго, није им тешко растати се.</p> |
| запроси, па и ту игра улогу родитељски пристанак.{S} Данашњи брак није заснован на слободи удр |
| ваком случају покушај да га приволиш да пристане.{S} Макар му дали и који грош, да му се замажу |
| нило ми се као да сам најзад приспела у пристаниште спасења.</p> <p>Чекали смо лађу, која је би |
| што је онако поступио.{S} Вели да би он пристао, онда, да ти и даље радиш у штампарији, само да |
| дходне формалности.{S} Само да ли ће он пристати?</p> <p>— Он неће ни да чује!</p> <p>— У свако |
| аишао би неко и Севић би одмах седао на пристојно одстојање.</p> <p>Једнога дана, кад се Јелена |
| лучајних, оних који су срећни што имају приступа у уредништво, који су задовољни да их свет вид |
| м.</p> <p>Жалила је само што није могла приступити раду за испит зрелости.{S} Ипак је била задо |
| канцеларију данас у 2 часа по подне.{S} Присуство ваше супруге непотребно је.“</p> <p>Севић дођ |
| уговорили, <pb n="98" /> нећу да твоје присуство овде ремети моје послове и мој начин живота.< |
| на његова жена.{S} Осећала је да његово присуство не може да издржи, да је оно подсећа на нешто |
| ми се сви га слушају, нико се у његову присуству не усуђује ни да проговори.</p> <p>— Па то ли |
| виче, али јој глас застајаше у грлу.{S} Притисну обема рукама горњи део прса и сруши се крај мр |
| ући унутра.{S} Застала је пред капијом, притиснула руком срце, које је врло узбуђено скакутало. |
| ми се срце стегло.{S} Ништа не мислећи притрчах му руци.{S} Он ми је не трже, али се очевидно |
| } Ниједној другарици не даваше мира.{S} Притрчи тек другарици и свали је у траву, па је онда пр |
| </p> <p>— Ја мислим да он није био лењ, прихвати Севић.{S} Он није хтео да руши традицију о сро |
| .{S} Она је мислила да треба само да се прихвати посла, па ће све ићи само од себе.{S} Али поче |
| /> двојако користан, доносио јој је леп приход и испуњавао јој је време, које би, иначе беспосл |
| ога није имала.{S} Како да повећа своје приходе?{S} Па се онда сети да је била сарадник „<title |
| мати је прала по кућама и од те зараде прихрањивала своје троје дечице.{S} Деца су, и ако таљи |
| били пред очима.{S} То су ти други већ причали.{S} Да ме је ко упитао зашто бежим, не бих му, |
| тећи да растера лепе слике, које јој је причање Севићево извело пред очи.</p> <p>— Па лепо, Јел |
| је Севић ухватио за руку, настављајући причање и милујући је.</p> <p>— Али од тога нема ништа, |
| гомиле лажи, знајући да ће му то његово причање стећи симпатије публике, која се, из жеље да се |
| жбе противу њега биле сведене на просто причање.{S} Он је тако вешто удешавао ствари са Бугарим |
| евић је још дуго, држећи је у загрљају, причао о својим великим плановима, говорио је како ће у |
| ји друкчије.</p> <p>Па би онда он почео причати о нечему што је њега интересовало.</p> <p>Тако |
| саме лењости, из блаженства које јој је причинило читање „<title>Сањина</title>“.</p> <p>— Неће |
| и рукопис и предаде Севићу.</p> <p>— А, причица, врло добро, врло добро, повлађиваше Севић лист |
| веде, с тешком муком, с немачкога једну причицу, кратку и просту.{S} Сутрадан око пет сати попо |
| гама, спотицао, се, закрвављених очију, прљав.</p> <p>— Шта ћеш? упита Јелена.</p> <p>— Тебе, п |
| и она и Севић полетеше у бездан.</p> <p>Пробуди се окупана у зноју.{S} Превуче руком преко чела |
| нило јој се страшно, ако тако узмора да проведе век.{S} И да ли ће моћи овако издржати.</p> <p> |
| да мало уче, шипарице и младићи и да се проведу. </p> <pb n="10" /> <p>Обично су ту и љубавни с |
| нас?{S} Све мисле само на тоалете и на провод, а не и да помогну мужу у његовој мучној борби.{ |
| самој али, сиромах, нема времена да га проводи с њом.{S} А она шта је већ мислила о њему!{S} И |
| ој је време, које би, иначе беспослена, проводила у размишљањима, не баш најпријатнијим.</p> <p |
| ила млеко; све остало време, ван школе, проводила би у својој соби, час смејући се а час јецају |
| рло вредан.{S} Све своје слободно време проводио је у читању разних књига, а учио је и свршио п |
| се у његову присуству не усуђује ни да проговори.</p> <p>— Па то личи на онога што га сваког д |
| аницу и изгура га.</p> <p>Севић поче да прогони Јелену.{S} Долазио је свакога дана, у свако доб |
| p> <p>И тако сваки број.</p> <p>Лист се продавао, пролазио је, јер има света који цени само оне |
| уживања, већ се девојка просто напросто продаје и уз њу се често даје још и „приде“, као уз как |
| ш у то време, ваљда да би појачао своју продају, одвоји два ступца за радове омладине.{S} Било |
| чунато и на бесплатну сарадњу и на већу продају.{S} Уређивање тога омладинског дела би додељено |
| } Отац му је међутим био умро, а кућица продата за дугове.{S} Од сестре ни трага ни гласа.{S} П |
| својим рукама, како његове дрхтаве руке продиру и тамо где их Јелена није желела.{S} Осећала је |
| у жену, да је задовољан њом, да жели да продужи заједнички живот.{S} Јелена одби и изјави <pb n |
| је боли глава и да ће кући.{S} Она нека продужи са другарицама.</p> <p>Мица, свикнута већ на ћу |
| а чекао ју је Севић.{S} Она хтеде да га прође, али он пристаде уз њу.</p> <p>— Само тако, то је |
| <pb n="20" /> <p>Јелена једва сачека да прође највећа жега, па оде Мици.{S} Затече је раскомоће |
| е сестрице биле су млађе од њега.{S} Не прође ни месец дана од материне смрти, а отац доведе у |
| ошеву улицу.</p> <p>— Куда?</p> <p>— Да прођемо мало, па ћемо и разговарати.</p> <p>Она пристад |
| ло се као да спава.</p> <p>— Хајдемо да прођемо мало и по Калемегдану.{S} Ја волим ову дубоку т |
| лишта према Сави.{S} Ту, испред киоска, прођоше поред једне клупе, свакако заборављене, јер су |
| , Севић као да је потрчкивао за њим.{S} Прођоше крај ње и не погледавши је.{S} Уђоше у Калемегд |
| е на поветарцу.</p> <p>Наше две ученице прођоше поред њих на више, па се онда вратише, али не б |
| > <p>Тако трајући дане монотоно, Јелени прођоше четири месеца, за које се време она једва снашл |
| да се задржи мало дуже ван куће!</p> <p>Прођоше главном алејом до шеталишта према Сави.{S} Ту, |
| ијају царице, бацају бомбе . . .</p> <p>Прођоше крај девојака и не погледавши их.{S} Кад већ од |
| а да бира, а женска чека и године често прођу док се нађе какав човек који се смилује да се оже |
| се смилује да се ожени њом.{S} Мушкарци проживе читав живот пре брака, па онда узимају нас, без |
| } Осећала се као у вртлогу, а неко миље прожимало ју је од пете до перчина.{S} У ушима су јој ј |
| машине.</p> <p>— А шта је ?{S} Поезија, проза ? упита не осврћући се. </p> <pb n="34" /> <p>— П |
| не осврћући се. </p> <pb n="34" /> <p>— Проза, филозофија, једва протепа Јелена.</p> <p>Пауза.< |
| дух гушио ју је.{S} Стаде крај отворена прозора.{S} Тишина, изгледа да сви спавају.{S} А она не |
| <p>Кадгод увече, седећи крај отвореног прозора, који је гледао у двориште, сећала се својих да |
| зи колутове штампарске хартије.{S} Крај прозора виде Севића.{S} Срце јој задрхта, али ипак уђе. |
| S} Очи су му играле, као да су хтеле да прозру Јелену скроз, кроз хаљину.{S} Глас му је лако по |
| чи који се одмарају.{S} Севић је у себи проклињао непознатога, коме је пало на памет да се баш |
| чинило јој се као да је он очекивао њен пролазак.</p> <p>Кад виде да јој он прилази, Јелена се |
| е плаше се опасности.{S} А већ два пута пролазе поред мене и не опажајући ме.{S} Они на жене мо |
| н натуче капут и шешир и пођоше.</p> <p>Пролазећи кроз мрачне просторије штампарије, Севић је л |
| није знала на коју ће страну.{S} Кад је пролазила поред једне машине која још није радила, она |
| редништво.{S} Али у колико је више дана пролазило, све ју је нешто више вукло да бар оде у уред |
| ко сваки број.</p> <p>Лист се продавао, пролазио је, јер има света који цени само оне листове ш |
| као да је хтео намерно да скрене пажњу пролазника.{S} Док сам био здрав, радио сам као марва д |
| етила мужа, оних калемегданских вечери, пролећа.{S} А ево га опет пролеће.{S} Само је она сада |
| х школа и разнога узраста.{S} Од ранога пролећа, пре него што је дрвеће и најавило пупољке лишћ |
| оћ не би имала мира.</p> <p>У то дође и пролеће, дивно и мирисаво, са својим љубичицама и јагор |
| нских вечери, пролећа.{S} А ево га опет пролеће.{S} Само је она сада умртвљена...</p> <p>Често |
| </head> <p>Ко не зна како је пријатно у пролеће и у лето отићи из Београда трамвајем до Топчиде |
| "SRP19200_C13"> <head>XIII.</head> <p>У пролеће 1919. године Београд је добио једну нову зубну |
| ономе зеленилу!{S} Како је пријатна та промена!{S} После зажарене калдрме варошких улица — шљу |
| едне одлуке, која би имала да из основа промени њен живот.{S} Помишљала је само на испит зрелос |
| е, у последње време, кад се она онолико променила, а од оцена је само слабе и имала.</p> <p>Али |
| да буде корисна.</p> <p>Севић се такође променио.{S} Целога дана трчи по пословима или се врти |
| га то пита, али оћута.</p> <p>— Ниси се променио, изгледаш чак и боље.</p> <p>— Вероватно да из |
| Севић постао штампар, Јеленин живот се променио.{S} Штампарија је била мала и стара, али је Па |
| полутами Јелена једва примећиваше како промичу силуете.{S} После јој се очи привикоше на полут |
| уживању.{S} А ја бих им тако помогла у пропагирању великих идеја.{S} И зар бих ја била прва у |
| е прати.</p> <p>— Шта ћеш тамо међу оне пропалице? говорила јој је.{S} Видела си како су те онд |
| , говорећи:</p> <p>— Госпођице, свет је пропао, живео свет!{S} На нама двома је да га обновимо! |
| је с Јовом? упита она.</p> <p>— Славно пропао у рушевинама света! издекламова Севић, хватајући |
| а или сродница уопште ?{S} И ако платиш прописану таксу, можеш се оженити и сродницом којом је |
| ни.</p> <p>По неком чудном бирократском пропису ваљало је ићи „на мирење“ и проти и у ду-духовн |
| ако као што чинимо кад хоћемо некога да пропустимо испред себе.</p> <p>Јелена тек сад пође изла |
| владу што, не давањем већег кредита на просвету, одржава народ у мраку и незнању.{S} У допису |
| то узорито, за некакво гнездо културе и просвећености.{S} Из тога гнезда, замишљала је, излетал |
| дао сјајно, изгледао је бедно као какав просјак.{S} А био је, рекло би се, и малко напит. </p> |
| му, па је ваљда хтео да се и он уз њега прослави.{S} Њихову пријатељству ишло је на руку и Јови |
| као опасан човек, наравно само у очима простијега света, ваљда за то што је био анархиста, а а |
| премишљаше шта да ради.{S} Да ли да га просто истера или да покуша лепим.{S} Паде јој на памет |
| да се она, ни сама не зна како, некада просто напросто подала томе човеку, не из љубави, већ с |
| н на слободи удруживања, већ се девојка просто напросто продаје и уз њу се често даје још и „пр |
| је изложена ћефу и прохтевима мужа, има просто да га задовољава, да му пере и кува.{S} Идеалан |
| ве оптужбе противу њега биле сведене на просто причање.{S} Он је тако вешто удешавао ствари са |
| дућег и његовог сателита, одговори Мица просто.</p> <p>Јелена брзо седе. </p> <pb n="16" /> <p> |
| ређали су се пред њеним очима.{S} Није просто знала шта пре да чита.{S} Све ју је интересовало |
| и предала га пошти.{S} Све је било врло просто.</p> <p>Јелена се вратила са мужем у Београд пос |
| и пођоше.</p> <p>Пролазећи кроз мрачне просторије штампарије, Севић је лако обухвати око паса, |
| еколико корака уђоше у једну полумрачну просторију.{S} По где-где гореле су електричне сијалице |
| листа велика и права радионица, висока, пространа и светла.{S} Замишљала је ту неколико столова |
| ом, с немачкога једну причицу, кратку и просту.{S} Сутрадан око пет сати поподне, однесе је у у |
| а он је бежао од тога.{S} Тако се ствар протезала у бесконачност.</p> <p>Али је за то Севић био |
| n="34" /> <p>— Проза, филозофија, једва протепа Јелена.</p> <p>Пауза.</p> <p>— Да видимо, па ће |
| > <p>— Остали су... у Крагујевцу, једва протепа отац, с муком се уздржавајући да не зајеца.</p> |
| <p>— Слушај, дај ми новац, па ћемо онда проти.</p> <p>— Сад одмах? упита она.</p> <p>— Сад одма |
| ком пропису ваљало је ићи „на мирење“ и проти и у ду-духовни суд, ваљало је да и Севић дође, а |
| Половину ћу ти дати пре него што уђемо проти, а другу половину кад будемо изашли.</p> <p>— Не |
| .{S} Ипак се реши да му да, само да оду проти.</p> <p>— Добро, дођи сутра у три сата по подне.{ |
| муж може да изјави, да он тебе воли, да противу тебе нема ништа, да он хоће да настави живот у |
| устише испод суђења, јер су све оптужбе противу њега биле сведене на просто причање.{S} Он је т |
| Хајдемо, паре ћеш добити кад изађемо из протине канцеларије.</p> <p>— А не, дај сад бар половин |
| а се наиграју, дечаци и девојчице да се протрче и да мало уче, шипарице и младићи и да се прове |
| нци њихови били су без речи: он би само протурио руку кроз одшкринута врата и Јелена би му у њу |
| није била изгледа да ћу ја овако рђаво проћи.{S} Видела си да сам био пун идеала и нада.{S} Ве |
| ије равноправна, већ је изложена ћефу и прохтевима мужа, има просто да га задовољава, да му пер |
| тац.</p> <p>Не рече јој ништа, само јој прочита Севићеву признаницу и — показа јој врата.</p> < |
| е, који су срећни кад на свој псеудоним прочитају поруку уредништва: „Што сте се ућутали, прија |
| епше.</p> <p>Сад Мица, која је већ била прочитала Сањина, предложи да се прошетају мало.</p> <p |
| амили у затвору, па и Севићу.{S} Кад је прочитала у новинама вест о помиловањима, Јелена тек та |
| ећ одмакоше, Јелена позва Мицу да и оне прошетају.</p> <p>— Боље би било да идемо кући, нудила |
| ћ била прочитала Сањина, предложи да се прошетају мало.</p> <p>— Мани се, каква шетња, данас је |
| /p> <p>— Боли ме нешто глава, па бих да прошетам.{S} Хајдемо заједно, позва је.</p> <p>— Хајдем |
| не, јер су све остале биле однесене.{S} Прошеташе два-три пута горе-доле, погледаше мало Саву и |
| ећу да се раздвајам.{S} Тешке године су прошле, сад ћемо тек бити срећни!{S} Ох, та ја те волим |
| l:id="SRP19200_C4"> <head>IV.</head> <p>Прошло је неколико дана.{S} Јелена је марљиво учила сво |
| .{S} Можда сам хтела да утечем од своје прошлости!</p> <p>Била сам у друштву госпођа наших чино |
| етко.{S} Сад је на мене ред да кажем: о прошлости нећемо говорити.{S} Пређи одмах на ствар.</p> |
| ово име.{S} Али што је било, било.{S} О прошлости нећемо говорити.{S} Нисмо криви ни ти ни ја ш |
| осигурала, зар сад да јој се јави авет прошлости!</p> <p>— Толики дивни људи мислила је, изгин |
| о свега загледао се само у њена округла прса и упитао с ким станује!{S} А он је муж, њен муж, к |
| ићени врат, а одатле на пуна, узбуркана прса.{S} Очи су му играле, као да су хтеле да прозру Је |
| оји би имао права да стави и руку на та прса.{S} Не би то <pb n="94" /> њој било, бар не више с |
| војка <pb n="11" /> већ по развијености прса и бедара, густе смеђе косе, која је у увојцима пад |
| рлу.{S} Притисну обема рукама горњи део прса и сруши се крај мртва мужа. </p> </div> <!-- </div |
| има поглед му се устави на њеним бујним прсима.{S} Њу намах обли румен.</p> <p>И обоје заћуташе |
| , занесена свака својим мислима.</p> <p>Прскање шљунка трже их из мисли.</p> <p>— Ено их, рече |
| неко овештало одело, без <pb n="33" /> прсника, на грудима распучена плаветна цицана кошуља.</ |
| мати, много штошта гледала је деци кроз прсте, а кад су ова поодрасла, нису је већ много ни пит |
| де и неколико девојчица, које су својим прстићима хитро савијале одштампане табаке.</p> <p>Јеле |
| >— Ђорђевићева, одговори Јелена и прими пружену јој руку.</p> <p>— Госпођица је студенткиња, не |
| доћи вечерас! питао је он, задржавајући пружену му руку.</p> <p>— Не знам, нећу моћи, бранила с |
| је или не, али немаде храбрости да први пружи руку. </p> <pb n="72" /> <p>— Господине, поче одм |
| <p>Кад је капија била откључана, он јој пружи руку у знак поздрава.</p> <p>— Куда ћеш? упита га |
| г дана ето ти опет Севића.{S} Јелена му пружи петицу, али он рече да хоће унутра, јер има да ра |
| еба ми новаца! избаци он.</p> <p>Она му пружи петицу.</p> <p>— Не, више, треба ми много више.{S |
| уредник, загледајући нешто око машине и пруживши руку некако иза себе.</p> <p>Јелена му утури р |
| овинара, који су потписали своје радове псевдонимом.{S} Јелена је из разних књига вадила „мисли |
| е чиновнике, који су срећни кад на свој псеудоним прочитају поруку уредништва: „Што сте се ућут |
| долазио је кући на ручак, а увече није псовао онако као раније.{S} Па је и чистији био.</p> <p |
| да преварили да ли је баш он или не.{S} Псовка и</p> <p>само псовка.{S} Севић се уопште није се |
| оне девојке, па уредник и његова гадна псовка.{S} Згрози се.</p> <p>— Друштво треба разрушити, |
| баш он или не.{S} Псовка и</p> <p>само псовка.{S} Севић се уопште није сећао да је од оца што |
| за своју жену и децу само по који грош, псовке и батине.</p> <p>У мркли мрак долазио је кући, т |
| ј машини.</p> <p>Јелена чу једну крупну псовку, па онда као да нешто пуче.{S} То је уредник исп |
| ће му то његово причање стећи симпатије публике, која се, из жеље да се умеша у туђе ствари, ок |
| антним, мислио је.{S} Повлађиваћу укусу публике, док не станем на чврсте ноге.{S} Доносићу допи |
| м се нисам ни представио: ја сам Севић, публициста.</p> <p>— Ђорђевићева, одговори Јелена и при |
| ештава да се венчала са Петром Севићем, публицистом, били су ван себе.{S} Отац је одмах отрчао |
| ко рђаво проћи.{S} Видела си да сам био пун идеала и нада.{S} Веровао сам да ће се моћи што учи |
| а лица на разголићени врат, а одатле на пуна, узбуркана прса.{S} Очи су му играле, као да су хт |
| ва и подједнаку корист.{S} У Русији има пуно таквих бракова и сви су срећни.{S} Споразумеју се |
| лећа, пре него што је дрвеће и најавило пупољке лишћа, па све до у позну јесен.{S} Деца долазе |
| ојим љубичицама и јагорчевинама, својим пупољцима и зеленилом.{S} Сва се природа будила из зимњ |
| еч.</p> <p>Калемегдан је био исто онако пуст као и пре.{S} Ветар је цвилео кроз голо грање и ви |
| е бесомучно у врата.{S} Хтела не хтела, пусти га унутра, само да јој се не скупља свет.</p> <p> |
| ше она не пуштајући га унутра.</p> <p>— Пусти ме, па ћеш чути. </p> <pb n="118" /> <p>Јелена пр |
| има, вели, нешто да јој каже.{S} Она га пусти, али се одмах покаја.{S} Био је трештен пијан.{S} |
| итуацију.{S} Преклињала је Севића да је пусти с миром, да буде човек те да је се клони, бар сам |
| <p>Она му даде двадесет динара, које он пусти из руке, као багателишући.</p> <p>— То није ништа |
| а је казна овако тешка!</p> <p>Пошто је пустила сузама на вољу, поче, у размишљању, да тражи кр |
| д брака.{S} Али после три месеца Севића пустише испод суђења, јер су све оптужбе противу њега б |
| опис у штампарији!{S} То предвече, први пут од удадбе, није изашла у шетњу нити у сусрет мужу.{ |
| — А, не!{S} Немам намеру да се по други пут женим, кад ми је жива жена коју обожавам.{S} А и ти |
| /p> <p>— А да ли сте бар помислили који пут на мене? питаше он даље, хватајући је за руку.</p> |
| е.{S} Она није ништа радила.{S} По неки пут би са ужасом помислила на испит зрелости, који се с |
| а, нарочито од Мице.{S} Кад јој, понеки пут, не би пошло за руком да се састане са Севићем, чит |
| било да ће се што поправити.{S} Понеки пут, у сумрак, Јелена је мислила о будућности.{S} Чинил |
| ела од жеље да оде још једном, последњи пут.</p> <p>Једне вечери Јелена заседе и преведе, с теш |
| о нас девојчиће.{S} Ово је ваљда десети пут да ме гура.</p> <p>— А што се и ти мало не склониш |
| ас ништа не веже, већ да свако има свој пут.{S} Врло добро си учинио што си нашао стан.{S} Ја ћ |
| д нам ни ту није било станка, наставимо пут.{S} Нећу да ти описујем тегобе тога пута нити језив |
| , јевтине књижице, које би излазиле два пута месечно, на једном табаку.{S} За ту библиотеку тре |
| {S} Не плаше се опасности.{S} А већ два пута пролазе поред мене и не опажајући ме.{S} Они на же |
| пут.{S} Нећу да ти описујем тегобе тога пута нити језиве призоре који су нам једнако били пред |
| о, а као свој газда зарадићу три-четири пута више.{S} А, да, како сам увек у послу, заборавих д |
| але биле однесене.{S} Прошеташе два-три пута горе-доле, погледаше мало Саву и Дунав, <pb n="57" |
| док се парница не сврши, колико ће јој пута још Севић доћи и церећи се, бацити јој у лице да ј |
| нута, вратило, отац би питао по десетак пута, љутито и вичући:</p> <p>— Шта ради тај магарац ?{ |
| и напамет. </p> <pb n="29" /> <p>Колико пута је хтела да се окане Јове и његове филозофије, али |
| ево ни десно, никоме се не уклањајући с пута.{S} Како су три другарице закрчиле скоро цели узан |
| p>— Па добро, ако му се ја не склањам с пута друге му се склањају, па их опет <pb n="46" /> оче |
| p> <p>— А што се и ти мало не склониш с пута ?</p> <p>— Па добро, ако му се ја не склањам с пут |
| во добар, или је бар писац пошао добрим путем. </p> <pb n="42" /> <p>— А да ли ћете га штампати |
| е не спотакне.</p> <p>Ишли су најкраћим путем ка Калемегдану.{S} Као да им се обома журило да ш |
| Натраг! врисну она, осећајући како јој пуцају кости под његовим рукама.{S} Учини крајњи напор |
| дну крупну псовку, па онда као да нешто пуче.{S} То је уредник исправљао неку погрешку машинско |
| </p> <p>— Шта ћеш, казуј? питаше она не пуштајући га унутра.</p> <p>— Пусти ме, па ћеш чути. </ |
| е љубав, а који јој је сада био не само равнодушан, већ и терет.</p> <p>У бесаници, ноћу, разгл |
| је према себи изазивала ништа друго сем равнодушности.{S} Стид ју је било да се она, ни сама не |
| го и сама девојка.{S} Жена у браку није равноправна, већ је изложена ћефу и прохтевима мужа, им |
| е могла јаче.{S} Он се затетура, изгуби равнотежу.{S} Паде крај велике зубарске столице, удари |
| лику јачину духа и јаку моћ опажања.{S} Рад је несумњиво добар, или је бар писац пошао добрим п |
| ило ми је, госпођице, да вас познам.{S} Рад ми се необично свидео.{S} Чак сам га показао и свом |
| е толико због неспособности Јеленине за рад, већ због тога што се обрукао пред својим <pb n="77 |
| око пет сати по подне, па носила какав рад или не.{S} Те посете су јој толико биле прешле у на |
| убну лекарку — Јелену.</p> <p>Почела је рад и први који јој је дошао — био је Севић.</p> <p>За |
| о стан.{S} Ја ћу наставити свој живот и рад као да ти у опште ниси ни дошао, а теби до воље сто |
| створења, неспособна за велики и смели рад, намењена само уживању.{S} А ја бих им тако помогла |
| обивеног од њеног оца.{S} Сад ће почети рад самостално.</p> <p>— Видиш, говорио је усхићено, ов |
| о разочарење.</p> <p>— Донела сам један рад за омладински део „<title>Журнала</title>“.</p> <p> |
| елена поче, као практикант, да од свога рада издржава и себе и свога мужа, који је по свима пре |
| ћ свој човек, способан да живи од свога рада.{S} Отац му је међутим био умро, а кућица продата |
| уметничке косе, лепе очи увек уморне од рада, око врата лепршава уметничка машна, одевен некако |
| остави ме да се приберем, а и време је рада.{S} Иди, ако си икада имао за мене ма и искрицу љу |
| о јој се као да почиње нов живот, живот рада.{S} Хтела је да чита, да научи што више, да схвати |
| а се умеша међу људе који <pb n="26" /> раде на препорођају друштва.{S} Осећала је у себи неку |
| днички живот, кад обе стране подједнако раде на добру породице.{S} Идеалан је брак од прилике к |
| т.{S} Час је остајао дуже у уредништву, радећи њен посао, јер она није никад стигла да да довољ |
| Извежбала се у послу и сад би могла да ради код куће, увече.{S} Ну, где да потражи посла.{S} П |
| сам те се.</p> <p>Она премишљаше шта да ради.{S} Да ли да га просто истера или да покуша лепим. |
| очајањем.</p> <p>Куда ће сада и шта да ради?{S} Хукала је и плакала, али јој то не поможе.</p> |
| из затвора слао упутства како и шта да ради.{S} Доби неке ситне послове и успе да плати радник |
| , врло велики.</p> <p>По вечери седе да ради лекције, али су јој у глави били уредништво и штам |
| све што му је било потребно да може да ради.</p> <p>Како-тако, тек штампарија поче да ради.{S} |
| p> <p>Како-тако, тек штампарија поче да ради.{S} Радника није било више од тројице-четворице.{S |
| је плаћена сјајно, узе књиге и поче да ради.{S} Није било лако као што је замишљала, јер је не |
| /p> <p>Устаде, упали светиљку и поче да ради.{S} До сванућа научила је све и израдила је све за |
| разне непристојности.{S} Уосталом нека ради са служавкама шта хоће, а ја ћу рећи брату да га м |
| ада није обраћао пажњу на то шта Јелена ради, с ким се дружи, шта чита.{S} Он се задовољавао ти |
| так пута, љутито и вичући:</p> <p>— Шта ради тај магарац ?{S} Ваљда је неће тек сад пећи!</p> < |
| ништво као какву кошницу, у којој свако ради свој посао, тихо и не сметајући другоме.{S} А оно |
| је неиспуњен и она зажеле да и она што ради.{S} Севић као да то једва дочека и пошто се догово |
| ни једне речи прекора.{S} Звао сам вас ради друге ствари.{S} Поступак моје кћери није био нима |
| дар...</p> <p>— Никад! викну Јелена.{S} Радије у смрт</p> <p>— Немој тако, Јелена!{S} Сети се д |
| прети, не воли да иде по судовима, већ радије прашта и кажњавање оставља небеском судији.{S} И |
| ва ме обузе мисао да полажем матуру.{S} Радила сам поједине предмете и добих одобрење да полаже |
| њој бивало све веће.{S} Она није ништа радила.{S} По неки пут би са ужасом помислила на испит |
| ма.{S} Своје школске предмете Јелена је радила врло мало: пред први час и између часова.{S} Ниј |
| лазила поред једне машине која још није радила, она виде како један од оних црних људи ухвати ј |
| ћу ја! одговори Севић хладно.{S} Шта би радила, кад не би кувала ?{S} Шта знаш друго? </p> <pb |
| е око превођења.{S} Из дана у дан у дан радила је брже и сигурније.</p> <p>— Морамо тражити дру |
| оложена, исприча како је била код Мице, радиле су математику, па су се и саме згрануле кад су в |
| ти да би се живело, али ма колико да се радило, није се могло зарадити онолико колико је било п |
| овори одлучно:</p> <p>— Не, имам још да радим вечерас.{S} Кад смо одлучили да живимо овако како |
| осао, онда да се плати, јер ја ништа не радим онако, нити сам неки филантроп...</p> <p>— Слушај |
| пажњу пролазника.{S} Док сам био здрав, радио сам као марва да би госпођа могла да живи као буб |
| ође и он у свет.{S} Где је био и шта је радио — то нико није знао, нити је он икада о томе гово |
| отури неке илустрације.</p> <p>Севић је радио до у сумрак.{S} Онда, обраћајући се Јелени, упита |
| на универзитет, није се могло, јер није радио.{S} Али сам ја ипак била задовољна што сам свршил |
| а да је уредништво листа велика и права радионица, висока, пространа и светла.{S} Замишљала је |
| </p> <p>Ваздух на улици, свежији него у радионици, запахну је у лице.{S} Била је као у бунилу, |
| head> <p>Поче мучан живот.{S} Ваљало је радити да би се живело, али ма колико да се радило, ниј |
| {S} Било јој је јасно да јој ваља много радити.{S} Са друштвом, у којем је себе замишљала, учин |
| и тражила посла, кад ниси у стању да га радиш ?{S} За уредништво једнога свакодневнога листа мо |
| ствар.</p> <p>— Лепо, шта мислиш сад да радиш ? упита он.</p> <p>— Како ме то питаш?{S} Како то |
| ештеника и рећи ће ти шта треба даље да радиш и на што треба да обратиш пажњу.</p> <p>Сутрадан, |
| међутим не упита ни „како си“, ни „шта радиш“.{S} Место свега загледао се само у њена округла |
| ли да би он пристао, онда, да ти и даље радиш у штампарији, само да она буде на његово име.{S} |
| и из пријатељства.{S} А каже ми да и ти радиш код њега, на издањима.{S} Ниси ми о томе ништа пи |
| да слаже цвеће у венац.</p> <p>— Шта то радиш, Мицо, зар верујеш у те враџбине? упита одједном |
| еома цени.{S} Узгред јој напомену да му радна снага баш није потребна, јер има на „лагеру“ дост |
| о-тако, тек штампарија поче да ради.{S} Радника није било више од тројице-четворице.{S} Послова |
| на и намах јој се учини да разуме мржњу радника према послодавцима.</p> <p>Није знала да ли да |
| Доби неке ситне послове и успе да плати раднике и да нешто дотури и мужу.{S} Али њено неискуств |
| незгодно да иде <pb n="23" /> сама.{S} Радним даном ишла је, али празником је било врло много |
| ој изађе све оно што је читала о мукама радничким у тим јазбинама послодавачким. </p> <pb n="35 |
| авикнут на милошту своје велике сестре, радо је пристајао уз њу.{S} Својим ручицама чупао јој ј |
| трао <pb n="55" /> као брак.{S} Па онда радо би му приметила да би у таквоме браку, ако човек н |
| нежно.</p> <p>— Ништа, Мицо, али бих се радо удала.</p> <p>— За онога твог што га онако замишља |
| иног.</p> <p>— Не знам, али бих се тако радо удала.</p> <p>И две другарице заћуташе, занесена с |
| чао своју продају, одвоји два ступца за радове омладине.{S} Било је вешто срачунато и на беспла |
| едних новинара, који су потписали своје радове псевдонимом.{S} Јелена је из разних књига вадила |
| ма сарадницима, према онима који својим радовима испуњују те новине!</p> <p>Али очекујући ту за |
| око ње.</p> <p>Најзад се појави и један радознали жандарм, случајно баш са те линије.</p> <p>— |
| ријатељици.{S} Руковаше се гледајући се радознало.</p> <p>— Кад си дошао? питала је.</p> <p>— С |
| остаде ништа друго до да пође, праћена радозналцима.{S} Једни су осуђивали њу, а други су тврд |
| редништво, само да види шта је са њеним радом, који још никако није био штампан.{S} Увек би одл |
| p> <p>Осећала се лако.{S} Била је чак и радосна што се овако свршило.{S} Чинило јој се да јој ј |
| </p> <p>Те вечери Јелена је била некако радосна и задовољна сама собом.{S} Чинило јој се као да |
| на ово последње.</p> <p>Мица је дочека радосно, не показујући отворено како јој је мило што је |
| еднога дана Севић дође кући раније, сав радостан.{S} Исприча одмах да је нашао једну штампарију |
| д га спази, Јелени се стеже срце, не од радости, већ од страха.{S} Он јој приђе као што се прил |
| /> у живот, да сам ти управо ја показао радости живота...</p> <p>— Доста, доста, не могу више н |
| алила је само што није могла приступити раду за испит зрелости.{S} Ипак је била задовољна, јер |
| ранткиње.</p> <p>Чудиш се да сам овде и радујеш се што сам се вратила школи!{S} То си свакако ч |
| оз живот, да их храни и брани, а оне да рађају децу, перу и кувају.</p> <p>Затим се опет сети Ј |
| лед лупе машина Јелена није могла ништа разабрати.{S} Појави се некакав дебељко, који није био |
| очи привикоше на полутаму и она поче да разазнаје предмете око себе.{S} Виде да има и мушких и |
| би седео неко време, па би легао и он, разбацавши делове одеће по соби.{S} Мати би све покупил |
| но постоље и више се не маче.{S} Крв из разбијеног потиљка поче да клизи по линолеуму.</p> <p>Ј |
| поче да чита.{S} Читала је без избора и разбора, све руске писце који су јој дошли до руку.{S} |
| S} Крупније, црне као угљен, одавале су разбуђену чулност.{S} Ноздрве, меснате, шириле су се пр |
| је сад донела.{S} Али није имала куда, разви рукопис и предаде Севићу.</p> <p>— А, причица, вр |
| ена раста, девојка <pb n="11" /> већ по развијености прса и бедара, густе смеђе косе, која је у |
| воме браку, ако човек не би имао високо развијену свест о дужностима, жена, натоварена децом, б |
| авци свештенику, како почињу парнице за развод брака, били су позвани обоје „на мирење.“ Али Се |
| има за каква је он био оптужен олакшала развод брака.{S} Али после три месеца Севића пустише ис |
| ј на памет да би га могла наговорити на развод брака.</p> <p>— Слушај, Петре, рече му.{S} Ти зн |
| јавите да се не трпите, да обоје желите развод.{S} На тај начин брже се свршавају предходне фор |
| S} Ствар би се онда отезала и најзад би развод био изречен на твоју штету.</p> <p>— Па нека буд |
| јој остајало ништа друго, него да тражи развод брака.{S} Нема сумње да ће га и добити, али кад |
| } Он је знао каквих све тешкоћа има око развода брака, знао је да бирократизам све увлачи у нек |
| је било одвратно то што је он посматра, разгледа као нешто што припада њему, држећи своју руку |
| , већ и терет.</p> <p>У бесаници, ноћу, разгледала је свој брак са Севићем, сећала се и најситн |
| али он рече да хоће унутра, јер има да разговара с њом.</p> <p>— Шта ћеш, казуј? питаше она не |
| или парови младих људи.{S} Иду полако, разговарајући скоро шапатом, једва сами себе чују.{S} В |
| боје слободни.{S} Ја сам уосталом данас разговарала са адвокатом, написала сам и представку за |
| доцније.</p> <p>— А што не бисмо одмах разговарали? изазиваше Јелена.</p> <p>— За то што морам |
| муштерија?</p> <p>— Остави се, него да разговарамо озбиљно.</p> <p>Он седе.</p> <p>— Важно? уп |
| е му шта би хтела.{S} Овај обрече да ће разговарати са Павићем и после неколико дана извести је |
| да?</p> <p>— Да прођемо мало, па ћемо и разговарати.</p> <p>Она пристаде без речи, ма да јој је |
| тако!{S} О томе се, мислим, нема много разговарати.{S} Ја сам већ тако навикла на свој начин ж |
| док само ово довршим, па ћемо онда мало разговарати.{S} Забављајте се, рече јој и дотури неке и |
| би било пријатније да изађемо, па ћемо разговарати шетајући се.</p> <p>— Како хоћете, само се |
| увши само руком.</p> <p>— Остави то.{S} Разговараћемо доцније.</p> <p>— А што не бисмо одмах ра |
| кнем.{S} Одлази!</p> <p>— Плати прво за разговор, па ћу ићи.</p> <p>— Шта да платим, какав разг |
| а ћу ићи.</p> <p>— Шта да платим, какав разговор?</p> <p>— Па ја сам рекао да се плати тај поса |
| Јелена.</p> <p>Пођоше мрачним улицама у разговору.{S} Говорећи о овоме и ономе, дођоше и на пит |
| ишле и у ватру и у воду.</p> <p>Тако у разговору били су дошли пред Калемегдан.{S} Неосветљен, |
| то је Јелена једном попустила.</p> <p>У разговору о овоме и ономе, дођоше и на име Јове Дугића. |
| у дошли пред Калемегдан.{S} Неосветљен, разголићен, чинило се као да спава.</p> <p>— Хајдемо да |
| Поглед му је клизио са Јеленина лица на разголићени врат, а одатле на пуна, узбуркана прса.{S} |
| оцене, ако није било слабих, или да се разгоропади ако би <pb n="71" /> била која неповољна.{S |
| ра, ја сам тобом задовољан и нећу да се раздвајам.{S} Тешке године су прошле, сад ћемо тек бити |
| рече му.{S} Ти знаш да смо ми већ давно раздвојени.{S} Свакако да ниси заборавио шта смо уговор |
| Јелена је не слушала него гутала Јовина разлагања о разним идејама, о женском покрету и другим |
| ојажљиво.{S} У ствари, у грудима јој се разлевало миље због похвале.</p> <p>— Штампаћемо га, шт |
| међу стварности и снова има врло велике разлике, као и између људи пре брака и људи у браку.</p |
| p>— Па зар нећеш ... ?</p> <p>Он ћуташе размишљајући.{S} Очевидно је било да ни њега ништа више |
| о је она сада умртвљена...</p> <p>Често размишљајући о школи, у њој се заче мисао да полаже исп |
| !</p> <p>— Готово имаш право, рече отац размишљајући.{S} Отиди сутра адвокату Н., ја сам већ го |
| екиде га Јелена, ја сам од јуче до сада размишљала о себи и теби и дошла сам до закључка да ми |
| е да се покаже правичан.{S} После дугог размишљања и колебања написа Севићу: „Господине,</p> <p |
| које би, иначе беспослена, проводила у размишљањима, не баш најпријатнијим.</p> <p>Жалила је с |
| ошто је пустила сузама на вољу, поче, у размишљању, да тражи краја својој авантури.{S} Није јој |
| но“ гура до миле воље и којима добацује разне непристојности.{S} Уосталом нека ради са служавка |
| осле дугих низова кућа, разнога стила и разне величине — дуги низови дрвета; после шума трамвај |
| азио је свакога дана, у свако доба, под разним изговорима, али увек у циљу да јој извуче који г |
| слушала него гутала Јовина разлагања о разним идејама, о женском покрету и другим питањима. </ |
| таљигашио по вароши и зараду испијао по разним крчмицама, мати је прала по кућама и од те зарад |
| оје радове псевдонимом.{S} Јелена је из разних књига вадила „мисли“ и „ситнице“, писала о женск |
| оје слободно време проводио је у читању разних књига, а учио је и свршио празничну школу.{S} Та |
| насуте стазе; после дугих низова кућа, разнога стила и разне величине — дуги низови дрвета; по |
| оци, и најзахвалнији, ђаци свих школа и разнога узраста.{S} Од ранога пролећа, пре него што је |
| везивало за ову жену, чији је живот он разорио, можда не хотимично.{S} Изгледало је да је и са |
| је у лице.{S} Била је као у бунилу, сва разочарана.{S} Мислила је да ће је дочекати сасвим друк |
| оде својој кући.</p> <p>Јелена је била разочарана у својим идеалним замишљањима о уредништвима |
| своју децу и у њима је тражила утеху за разочарење у браку.{S} Док је муж таљигашио по вароши и |
| е да је живот борба, у толико је њихово разочарење веће кад буду принуђена да и сама учествују |
| де кад да што помисли, али осети дубоко разочарење.</p> <p>— Донела сам један рад за омладински |
| а остаде без игде ичега, само са својим разочарењем и очајањем.</p> <p>Куда ће сада и шта да ра |
| ње да полажем као приватна ученица VIII разред и матуру уз оне који су били на течају.{S} Па се |
| е школске године.{S} Јелена пође у VIII разред.{S} За неколико месеци ваљало је полагати испит |
| а.{S} Згрози се.</p> <p>— Друштво треба разрушити, па на рушевинама поставити нове основе.{S} А |
| ци старога друштвенога поретка, који ће разрушити људи као што су Дугић и Севић.{S} И ова двоји |
| амо крв и осећај, хладнокрвност и здрав разум изгледају им као највећи непријатељи.{S} И ја сам |
| на наслон клупе она се није трудила да разуме шта јој Севић говори.{S} Доста јој је било да чу |
| је она никако није могла да схвати и да разуме.</p> <p>Тако дође почетак нове школске године.{S |
| помисли Јелена и намах јој се учини да разуме мржњу радника према послодавцима.</p> <p>Није зн |
| слила је Јелена, та гуска је у стању да разуме и такве ствари, а ја сам се наљутила на њу што н |
| <p>— Мрзе га, мислила је она, јер га не разумеју и завиде му.{S} Али је он, Јова, велики, већи |
| ажем, о томе сам једва и мислила.{S} Не разумем твоје питање.</p> <p>— Како замишљаш наш живот? |
| та док не станемо чврсто на ноге.{S} Не разумем зашто би се иначе девојкама давао мираз!</p> <p |
| је он без икаква стида.</p> <p>— Немам, разумеш ли!{S} Немам!{S} Хајд’ сад, па дођи сутра.</p> |
| а његов дах, ужагрен, запахњивала ју је ракија, која је баздила из њега.</p> <p>— Натраг! врисн |
| ли је пио ракију уз јело или је јео уз ракију.</p> <p>Мати би за то време потрпала децу у пост |
| би <pb n="50" /> било рећи да ли је пио ракију уз јело или је јео уз ракију.</p> <p>Мати би за |
| еце узимало би новац и боцу и трчало по ракију.{S} Док би се дете, после неколико минута, врати |
| оних црних људи ухвати једну девојку за раме, скоро за груди.{S} Ова се закикота и баци се ного |
| >— Што не пази како иде, него ми одвали раме, и девојка метну руку на горњи део груди, где је б |
| а два шетача: један висок, крут, правих рамена, други мањи, шепав, коме као да су панталоне опт |
| рипада њему, држећи своју руку на њеном рамену.</p> <p>Она га одгурну нервозним покретом, окрећ |
| игаш, није дању никада био код куће, од ране зоре до мркла мрака на послу, по вароши.{S} Зарађи |
| а за обоје.{S} Јелена је на дан венчања раније отишла од куће, рекавши да ће на излет до Авале, |
| да лепо изгледа, прекоре је што није и раније дошла, увераваше је да је он веома цени.{S} Узгр |
| ти.</p> <p>Једнога дана Севић дође кући раније, сав радостан.{S} Исприча одмах да је нашао једн |
| Писмо родитељима Јелена је написала дан раније и предала га пошти.{S} Све је било врло просто.< |
| је у канцеларију пре и после подне, као раније у школу и све што је доживела за последњу годину |
| на ручак, а увече није псовао онако као раније.{S} Па је и чистији био.</p> <p>То затишје мало |
| ни времена за шетњу, бар не онолико као раније.{S} Са мужем би једва једном у недељи изашла куд |
| А и ти изгледаш добро, много боље него раније.{S} При последњим речима поглед му се устави на |
| де је било, не много, али тек више него раније.{S} И Севић поче да се заноси, да <pb n="82" /> |
| коме јој је Севић <pb n="76" /> говорио раније.{S} Она је мислила да треба само да се прихвати |
| у једно оближње село, где је Севић већ раније био спремио свештеника и уредио формалности.{S} |
| два — три дана, у стан у коме је Севић раније сам становао.</p> <p>Стари Ђорђевић, бежећи од с |
| приближује, она срећа о којој је Севић раније говорио.</p> <p>О, како је мало потребно, па да |
| а изгладе успомене на месеце или године ранијег бедног живота. </p> </div> <pb n="81" /> <div t |
| S} Није више одлазио <pb n="51" /> тако рано, долазио је кући на ручак, а увече није псовао она |
| аци свих школа и разнога узраста.{S} Од ранога пролећа, пре него што је дрвеће и најавило пупољ |
| ђе.{S} Гушила се у кући.{S} Замишљена и расејана целога дана, није изазивала пажњу укућана, јер |
| ати не одговори ништа, али и она некако расејано махаше главом. </p> </div> <pb n="48" /> <div |
| од другарица.{S} Сви су се чудили њеној расејаности и повучености.</p> <p>Поподне једнога дана, |
| Зашто не бисмо издејствовали о формално раскидање брака...</p> <p>— А, не!{S} Немам намеру да с |
| тебе да ту везу, која нас више не веже, раскинемо сасвим.{S} Били бисмо обоје слободни.{S} Ја с |
| уништи брак, који је стварно већ одавно раскинут. </p> <pb n="106" /> <p>— Али ја нећу.{S} Ја и |
| да ће се брак наставити, иако је он већ раскинут по осећањима које је имала.</p> <p>Мучила се д |
| рестрашену девојку, устаде неспретно са расклиматане столице.</p> <p>— Ја сам, госпођице, шта ж |
| како јој под ногама задрхташе рушевине, расклопише се, и она и Севић полетеше у бездан.</p> <p> |
| полице са књигама, по столовима новине, расклопљене књиге, читави рисови хартије за писање.{S} |
| највећа жега, па оде Мици.{S} Затече је раскомоћену, на дивану, са некаквим новим романом.</p> |
| вратио кући.{S} Морална лешина, која се распада и својом трулежи кужи друштво.</p> <p>Почетница |
| Телом јој бујаше нека непојмљива снага, распињаше је неки бес.{S} Собни ваздух гушио ју је.{S} |
| отац матери, вртећи главом и умирујући расплаканога малишана.</p> <p>Мати не одговори ништа, а |
| а где је била досада, Јелена, чинећи се расположена, исприча како је била код Мице, радиле су м |
| 11" /> <p>— Како си женице? питао ју је расположено.{S} Има ли муштерија?</p> <p>— Остави се, н |
| онако умно како ви замишљате, а оно бар расположено за борбу.{S} Таквоме женскињу ваља још само |
| </p> <p>— Дабогме, и она у кварт, да се расправимо пред полицијом. </p> <pb n="115" /> <p>Јелен |
| , без <pb n="33" /> прсника, на грудима распучена плаветна цицана кошуља.</p> <p>— Биће да је о |
| ева, али није била ни ружна.{S} Омалена раста, девојка <pb n="11" /> већ по развијености прса и |
| ја то учинио.{S} Грубости живота су нас раставиле, не везујмо оно што је прекинуто, јер би нас |
| и Јелена иђаху неко време ћутећи, па се растадоше и свака оде својој кући.</p> <p>Јелена је бил |
| пристају једно уз друго, није им тешко растати се.</p> <p>Јелена га је слушала и најрадије би |
| .</p> <p>Јелена је ћутала, не хотећи да растера лепе слике, које јој је причање Севићево извело |
| ра се већ са три хиљаде примерака.{S} А растураће се.</p> <p>— Умећу ја да га испуним и учиним |
| ана једна група младих девојака беше се растурила по Кошутњаку, берући цвеће за венце.{S} Све т |
| >XI.</head> <p>Срећно свршени Балкански рат донео је слободу многима који су чамили у затвору, |
| тву Финансија, где ме је затекао и овај рат.{S} Бомбардовање Београда бацило ме је са мојим над |
| ежава, а сад кад се бедни муж вратио из рата, измучен и исцеђен, госпођа неће ни да га види.{S} |
| дивни људи мислила је, изгинуше у овоме рату, људи који су били корисни, <pb n="109" /> а овака |
| .{S} Чим остане сам с Јеленом, почне да рачуна: сарадници толико, хартија толико, штампа толико |
| дном пресећи обичај мираза и бракова из рачуна.{S} Срце треба да води прву реч.{S} Мушко, женск |
| то је мислила да је себичан, да не води рачуна о њој.{S} А он, видиш није такав.{S} Мисли <pb n |
| Њему ће бити лакше, јер не мора водити рачуна о њој, а њој ће бити поможено, јер ће своју зара |
| ам брзо кући.</p> <p>Потрча и не водећи рачуна о њему.</p> <p>— Чекај, отпратићу те! чу за собо |
| својих другарица, својих родитеља...{S} Рачунала је да би и она сада била на универзитету...{S} |
| ије мислила о њему.{S} Уопште није више рачунала са могућношћу да ће се још срести.{S} Сад јој |
| , само нас немојте напуштати.{S} Ја већ рачунам на вашу помоћ.</p> <p>Говорећи ово Севић ју је |
| бни му новац за покретање листа, понова рачунао и увек налазио да може почети и са мање новца.{ |
| } Плану у лицу, задрхта целим телом, из раширених ноздрва посукта дах врео као пламен.</p> <p>И |
| добро, није била изгледа да ћу ја овако рђаво проћи.{S} Видела си да сам био пун идеала и нада. |
| ало да велики мрзе мале, да их даве, да реакција мрзи слободу...</p> <p>— Остави се, молим те, |
| мужу.{S} Он је научи да чита коректуре, ревизије, показа јој како да води књиге, и она је била |
| н сарадник „<title>В. Журнала</title>“, ревноснија него да су је плаћали.{S} С муком је код кућ |
| "> <head>V.</head> <p>Јелена је постала ревностан сарадник „<title>В. Журнала</title>“, ревносн |
| ост.</p> <p>Али је за то Севић био врло ревностан у посетама Јелени, која већ није знала како д |
| овним уживањима.{S} У једном „чланчићу“ регистровано је како је тај и тај виши официр пребио је |
| примети Јелена јетко.{S} Сад је на мене ред да кажем: о прошлости нећемо говорити.{S} Пређи одм |
| ену, која га је, изгледало је, довела у ред, бар за неко време.{S} Није више одлазио <pb n="51" |
| нао где си, да сам имао неколико твојих редака који би ме храбрили.{S} У животу ме је држала са |
| имало, али су је к њему вукли навика да редовно буде са њим и сећање на његове загрљаје, речи и |
| еха, немоћно брани.{S} И тако са сваком редом.</p> <p>Није била лепа та Јелена Ђорђевићева, али |
| сама.{S} Место свега добила је у првоме реду то, што више није морала мислити о испиту зрелости |
| ј, Гогољ, Достојевски, Горки, Арцибашев ређали су се пред њеним очима.{S} Није просто знала шта |
| адатке израдила.</p> <p>Одби да вечера, рекавши да је добро ужинала код Мице.{S} Оде у своју со |
| е на дан венчања раније отишла од куће, рекавши да ће на излет до Авале, нашла се са Севићем на |
| ма и више никад ти нећу ни доћи.</p> <p>Рекавши ово Јелена дохвати свој шешир, наглим покретом |
| тим, какав разговор?</p> <p>— Па ја сам рекао да се плати тај посао о коме си ми говорила.{S} Ј |
| рно добрим књигама није потребна толика реклама.</p> <p>— Али ово је нешто ванредно!{S} Слушај |
| га забрањена само да би јој се начинила реклама.{S} Стварно добрим књигама није потребна толика |
| е бедно као какав просјак.{S} А био је, рекло би се, и малко напит. </p> <pb n="111" /> <p>— Ка |
| n="98" /> нећу да твоје присуство овде ремети моје послове и мој начин живота.</p> <p>И климну |
| ма трамваја и кола — блага тишина, коју ремети само цвркут тица.</p> <p>Београђани, читаве поро |
| од три године затвора.{S} То му је била рента од „<title>Народног права</title>“. </p> </div> < |
| толико, штампа толико, свега толико.{S} Рентира се већ са три хиљаде примерака.{S} А растураће |
| ке и „чланчиће.“ Севић је био директор, репортер и попуњавао празнине.{S} А „случајних“ сарадни |
| што бежим, не бих му, чини ми се, умела рећи.{S} Али је у мени било нешто, што ме је гонило.{S} |
| ј. удомљење.{S} Ја сам чиновник, што ће рећи сиромах, и својој деци нисам могао спремати миразе |
| ти написати представку за свештеника и рећи ће ти шта треба даље да радиш и на што треба да об |
| и. </p> <pb n="75" /> <p>Не би се могло рећи да Севић није био нежан и пажљив према својој жени |
| пио и јео и тешко би <pb n="50" /> било рећи да ли је пио ракију уз јело или је јео уз ракију.< |
| ка ради са служавкама шта хоће, а ја ћу рећи брату да га мало преслиша.</p> <p>Јелена не хтеде |
| ко, да ће извести неку велику друштвену реформу, па је ваљда хтео да се и он уз њега прослави.{ |
| <p>— Чекаћу вас! добаци јој он, делећи реч на слогове и наглашујући сваки слог.</p> <p>После ч |
| цу.</p> <p>— Врло добро, упаде јој он у реч.{S} Слажем се са твојом намером и мило ми је да си |
| до небеса и преувеличавао сваку његову реч, сваки гест.{S} Севић је веровао у Јову као у какво |
| ла близу њих, само да улови коју њихову реч.{S} Није чула ништа интересантно, или су то били из |
| а из рачуна.{S} Срце треба да води прву реч.{S} Мушко, женско, све је једно, обоје имају подјед |
| и ваше женидбе имам и ја да речем своју реч.{S} Изволите доћи у моју канцеларију данас у 2 часа |
| у.{S} Тек овда-онда измењали би по коју реч.</p> <p>Калемегдан је био исто онако пуст као и пре |
| ким у цртама.</p> <p>— Е, не могу више! рече и леже потрбушке у траву, подметнувши руке под чел |
| урну га Севићу у руку.</p> <p>— Одлази! рече му заповеднички, показујући руком врата.</p> <p>Пе |
| Благо вашој жени, кад је будете имали! рече.</p> <p>— Мојој жени?{S} Ја је нећу никада имати, |
| в. </p> <pb n="21" /> <p>— Силна ствар! рече Мица прекидајући читање.{S} Добро је што није тако |
| ко?</p> <p>— Па... шест стотина динара, рече он оклевајући и као срачунавајући колико кошта оде |
| о багателишући.</p> <p>— То није ништа, рече.</p> <p>— Па колико? </p> <pb n="119" /> <p>— За о |
| >— Та улази, нећеш ваљда вековати овде, рече јој Мица, којој је већ било досадило то бескорисно |
| а развод брака.</p> <p>— Слушај, Петре, рече му.{S} Ти знаш да смо ми већ давно раздвојени.{S} |
| нда мало разговарати.{S} Забављајте се, рече јој и дотури неке илустрације.</p> <p>Севић је рад |
| — Ово треба удавати, ово треба удавати, рече отац матери, вртећи главом и умирујући расплаканог |
| ом.</p> <p>— Ово треба што пре удавати, рече једном отац.</p> <p>— Па још није школу свршила, п |
| ну. </p> <pb n="66" /> <p>— Морам кући, рече Јелена.</p> <p>— Немој још, остани још само мало, |
| те се и климну главом.</p> <p>— Збогом, рече. </p> <pb n="44" /> <p>— До виђења, госпођице, и н |
| била с његове стране.</p> <p>— Клипан, рече ова.</p> <p>— Што? упита Јелена, која ту погрду сх |
| је.</p> <p>— Морамо тражити други стан, рече једнога дана Петар.{S} Газдарица ми је казала да н |
| него никад!</p> <p>— Готово имаш право, рече отац размишљајући.{S} Отиди сутра адвокату Н., ја |
| прилике и уцењује је.</p> <p>— Госпођо, рече јој чиновник, он је сад случајно пао полицији у ру |
| за вапаје душе.</p> <p>— Ићи ће тешко, рече најзад.{S} Видећу са којим адвокатом, па да гледам |
| ти.{S} Јелена скочи.</p> <p>— Лаку ноћ, рече, морам брзо кући.</p> <p>Потрча и не водећи рачуна |
| јловој улици, она повуче Мицу у страну, рече јој да је боли глава и да ће кући.{S} Она нека про |
| унка трже их из мисли.</p> <p>— Ено их, рече Мица.</p> <p>— Кога ?</p> <p>— Твога будућег и њег |
| ртна опасност.</p> <p>— Једва те нађох, рече јој, а чуо сам да си дошла.{S} Како само дивно изг |
| са његовим погледима и идејама.{S} Мица рече да не зна, али ће упитати брата, који се о Јови не |
| ишло много брже.{S} Севић плану, али не рече ништа, већ оде на вечеру и не позвавши Јелену.{S} |
| обе и у томе их затече отац.</p> <p>Не рече јој ништа, само јој прочита Севићеву признаницу и |
| n="88" /> недеље дана потражи Дугића и рече му шта би хтела.{S} Овај обрече да ће разговарати |
| изађе.</p> <p>Сутрадан јој дође мати и рече јој да се обрати г. Н. Н., пријатељу њенога оца, к |
| > <p>— Говорио сам са адвокатом и он ми рече да је најлакше ако обоје изјавите да се не трпите, |
| свакако нешто велико.{S} Мица уосталом рече да је роман веома занима.{S} Видиш, молим те, мисл |
| вића.{S} Јелена му пружи петицу, али он рече да хоће унутра, јер има да разговара с њом.</p> <p |
| кати сасвим друкчије, а оно нити јој ко рече „добар дан“ ни „збогом“.</p> <p>— Јазбина! помисли |
| > <p>У ствари ваше женидбе имам и ја да речем своју реч.{S} Изволите доћи у моју канцеларију да |
| је све то одвратно.{S} Нећу чак да вам речем ни једне речи прекора.{S} Звао сам вас ради друге |
| превела је, ко зна како, једва десетак реченица.{S} А сутра треба да је рукопис у штампарији!{ |
| S} Али поче да се спотиче већ код првих реченица.{S} Обрни-осврни не иде.{S} Од подне до вечери |
| ватање живота које је избијало из сваке реченице.{S} Заинтересоваше је Сањинови погледи на љуба |
| е Јова скоро увек обарао једном једином реченицом:</p> <p>— Ствар стоји друкчије.</p> <p>Па би |
| уде са њим и сећање на његове загрљаје, речи и погледе.{S} Била је начисто с тим да га не воли, |
| ојама да слика живот какав је желео.{S} Речи су му клизиле са усана да се јелена чудила.{S} Био |
| .{S} У ушима су јој још непрестано биле речи Севићеве.{S} Па се сети Севићевих погледа, који ка |
| а пећина, у којој се чују и онако гадне речи, и то још од уредника!{S} Па како се они мушкарци |
| атно.{S} Нећу чак да вам речем ни једне речи прекора.{S} Звао сам вас ради друге ствари.{S} Пос |
| чује.</p> <p>Јелена слушаше оне звучне речи, нове мисли и друкчије схватање живота које је изб |
| — показа јој врата.</p> <p>Јелена, без речи и ван себе, изађе.</p> <p>Сутрадан јој дође мати и |
| и разговарати.</p> <p>Она пристаде без речи, ма да јој је било непријатно да је свет види с њи |
| д врата!{S} Састанци њихови били су без речи: он би само протурио руку кроз одшкринута врата и |
| ам речник, па сам се задржала око неких речи.</p> <p>— Ако је само то, идем одмах по речнике.</ |
| утак, буде срећна!{S} Неколико љубазних речи могу у њој да изгладе успомене на месеце или годин |
| ного боље него раније.{S} При последњим речима поглед му се устави на њеним бујним прсима.{S} Њ |
| ова.</p> <p>И очи би му севнуле при тим речима чудно, животињски, да се Јелена ужасавала, осећа |
| а ја могу и брже да преводим, али немам речник, па сам се задржала око неких речи.</p> <p>— Ако |
| </p> <p>— Ако је само то, идем одмах по речнике.</p> <p>И оде, да се после неколико минута врат |
| неколико минута врати са потребним јој речницима.{S} Али ни са њима превођење није ишло много |
| о, па сам се задихала, одговори Јелена, решавајући се у себи да ли да повери слатку тајну о том |
| етну књигу.</p> <p>Јелена пође изласку, решавајући се да ли да оде кући или Мици, па да с овом |
| S} Нећу да идем, одговори Мица одлучно, решена да не изађе, и из саме лењости, из блаженства ко |
| ла и њега у затвору.</p> <p>— Па хајд’! реши се најзад.</p> <p>Ручали су оно што је Јелена спра |
| ћи или Мици, па да с овом чита мало.{S} Реши се на ово последње.</p> <p>Мица је дочека радосно, |
| међутим била тек почетница.{S} Ипак се реши да му да, само да оду проти.</p> <p>— Добро, дођи |
| </p> <p>— Јелена, поче Севић, ја сам се решио.{S} Ми ћемо живети заједно, наш брак ће управо са |
| м што практично, а да не траје дуго.{S} Реших се за зубно лекарство.{S} До краја ове године зав |
| иса читаве ставове из митологије Грка и Римљана, заокружи све то како је знала и умела и препис |
| овима новине, расклопљене књиге, читави рисови хартије за писање.{S} Нема тишина, само се чује, |
| често даје још и „приде“, као уз какву робу.{S} То „приде“ врло често има већу вредност него и |
| {S} Чудно јој је било да читави човечји род спава, не осећајући своју несрећу, и не тражећи јој |
| и грубост.{S} У колико је имовно стање родитеља боље, у толико је живот њихове деце ружичастиј |
| дана у школи, својих другарица, својих родитеља...{S} Рачунала је да би и она сада била на уни |
| ужасом.{S} Али како да се то изведе?{S} Родитељи неће хтети ни да чују о удаји, и то још за Сев |
| , друкчије посматрају живот него њихови родитељи, јер им родитељи, колико могу, не дају да осет |
| рају живот него њихови родитељи, јер им родитељи, колико могу, не дају да осете сву тежину и гр |
| ало.</p> <p>Тако је било и са Јелениним родитељима.{S} Кад су поштом добили Јеленино писмо, кој |
| али <pb n="70" /> су се одмах.{S} Писмо родитељима Јелена је написала дан раније и предала га п |
| да је неко запроси, па и ту игра улогу родитељски пристанак.{S} Данашњи брак није заснован на |
| кад га гледамо својим очима.{S} Деца у родитељској кући, храњена и брањена, друкчије посматрај |
| што велико.{S} Мица уосталом рече да је роман веома занима.{S} Видиш, молим те, мислила је Јеле |
| да бих?{S} Уморна сам од јуче, а и овај роман ме јако занима, па ћу данас остати код куће.</p> |
| ШИШКОВИЋ</p> <p>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДА |
| ШИШКОВИЋ</p> <p>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОНИЧКОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДА |
| скомоћену, на дивану, са некаквим новим романом.</p> <p>— А ти не мислиш да излазиш? упита Јеле |
| остати код куће.</p> <p>— Ух, те твоје романчине!{S} Никад их се нећеш заситити.{S} Каква ти ј |
| ава на живот.{S} И зар да женскиње буду ропкиње, да због глупог друштвеног уређења и морала буд |
| за ручак.{S} Долазим из Бугарске... из ропства...</p> <p>Јелена узе са стола десетицу, ону кој |
| .{S} Да знаш само колико сам се мучио у ропству!{S} Све би ми било лако, да сам знао где си, да |
| га већ свакако.{S} Лети носи црну руску рубашку, преко које се опаше кајишем. </p> <p>Двојица м |
| а ниједна ме не би ни хтела.{S} Ја сам ружан, а за душу и срце нико и не пита.</p> <p>Јелена ј |
| еља боље, у толико је живот њихове деце ружичастији; у колико деца у детињству мање осете да је |
| та Јелена Ђорђевићева, али није била ни ружна.{S} Омалена раста, девојка <pb n="11" /> већ по р |
| навао, а сви су о обојици говорили само ружно.</p> <p>— Мрзе га, мислила је она, јер га не разу |
| било пријатно то задиркивање, та мушка рука.</p> <p>Јелена се сети неких својих снова.</p> <p> |
| кочи Севић и Јелена осети како је једна рука лако додирну око паса, онако као што чинимо кад хо |
| лас застајаше у грлу.{S} Притисну обема рукама горњи део прса и сруши се крај мртва мужа. </p> |
| и захвалне.{S} Ја бих све то — и Јелена рукама показа како би све то изврнула.</p> <p>— Него, х |
| мо то не! цвилела је Јелена у Севићевим рукама. </p> <pb n="68" /> <p>И увек ју је случај сачув |
| ајући како јој пуцају кости под његовим рукама.{S} Учини крајњи напор и гурну га што је могла ј |
| ушено и за час је Јелена била у његовим рукама.{S} Љубио ју је по коси, по лицу, по врату.{S} О |
| ла да се отима, а опет јој је у његовим рукама било тако пријатно.{S} Неко дотле непознато осећ |
| све страснији, како је он крши у својим рукама, како његове дрхтаве руке продиру и тамо где их |
| су год могли, који шетају држећи се за руке и пиљећи једно у друго.{S} А њен муж једва је и гл |
| м.</p> <p>И пођоше, држећи се чврсто за руке.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јелена ниј |
| ши у својим рукама, како његове дрхтаве руке продиру и тамо где их Јелена није желела.{S} Осећа |
| м пољупцима.{S} Онде где су биле његове руке на њеном телу, пекло ју је и жегло.</p> <p>— Хоћеш |
| даде двадесет динара, које он пусти из руке, као багателишући.</p> <p>— То није ништа, рече.</ |
| е и леже потрбушке у траву, подметнувши руке под чело.</p> <p>— Хвала Богу да се и ти смириш! д |
| велике ствари.</p> <p>Снажним покретом руке склопи књигу, духну у светиљку, свуче се и леже.</ |
| огао и хтео сам да им дам комад хлеба у руке.{S} Са Јеленом је испало друкчије.{S} Ево вам, гос |
| вник, он је сад случајно пао полицији у руке.{S} Тражимо га већ неколико дана, али безуспешно.{ |
| о што се прилази доброј пријатељици.{S} Руковаше се гледајући се радознало.</p> <p>— Кад си дош |
| {S} Кад јој, понеки пут, не би пошло за руком да се састане са Севићем, читаву ноћ не би имала |
| {S} Застала је пред капијом, притиснула руком срце, које је врло узбуђено скакутало.{S} Из унут |
| >Пробуди се окупана у зноју.{S} Превуче руком преко чела, као да се увери да ли је заиста жива, |
| длази! рече му заповеднички, показујући руком врата.</p> <p>Петар стрпа новчаницу у џеп и изађе |
| нешто, али се предомисли, махнувши само руком.</p> <p>— Остави то.{S} Разговараћемо доцније.</p |
| >— Каква школа! одговори отац и одмахну руком. </p> <pb n="20" /> <p>Јелена једва сачека да про |
| есетак реченица.{S} А сутра треба да је рукопис у штампарији!{S} То предвече, први пут од удадб |
| д донела.{S} Али није имала куда, разви рукопис и предаде Севићу.</p> <p>— А, причица, врло доб |
| некако иза себе.</p> <p>Јелена му утури рукопис у руку.</p> <p>Уредник га узе, али загледаше и |
| врло добро, повлађиваше Севић листајући рукопис.{S} Само једну примедбу, дозволите.{S} Знате, м |
| и један превод.</p> <p>— О чему је тај рукопис ?</p> <p>— Наслов је „О Богу“.</p> <p>— А, да, |
| а предала уреднику г. Павићу један свој рукопис, па сам хтела да видим шта је с њим, а донела с |
| јер она није никад стигла да да довољно рукописа, час је имао састанак са овом или оном високом |
| а мене? питаше он даље, хватајући је за руку.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— А ја сам само о |
| ета! издекламова Севић, хватајући је за руку.</p> <p>Јелена повуче руку, али осети како јој под |
| ни осетила како ју је Севић ухватио за руку, настављајући причање и милујући је.</p> <p>— Али |
| лави.{S} Њихову пријатељству ишло је на руку и Јовино сарадништво на „<title>Великом Журналу</t |
| </p> <p>— Гледаћу, одговори она, повуче руку и придружи се Мици.</p> <p>— Чекаћу вас! добаци јо |
| тајући је за руку.</p> <p>Јелена повуче руку, али осети како јој под ногама задрхташе рушевине, |
| њен муж, који би имао права да стави и руку на та прса.{S} Не би то <pb n="94" /> њој било, ба |
| не, али немаде храбрости да први пружи руку. </p> <pb n="72" /> <p>— Господине, поче одмах Јел |
| је капија била откључана, он јој пружи руку у знак поздрава.</p> <p>— Куда ћеш? упита га.</p> |
| загледајући нешто око машине и пруживши руку некако иза себе.</p> <p>Јелена му утури рукопис у |
| ва, одговори Јелена и прими пружену јој руку.</p> <p>— Госпођица је студенткиња, не ? упита Сев |
| а, све руске писце који су јој дошли до руку.{S} Толстој, Гогољ, Достојевски, Горки, Арцибашев |
| и били су без речи: он би само протурио руку кроз одшкринута врата и Јелена би му у њу ставила |
| себе.</p> <p>Јелена му утури рукопис у руку.</p> <p>Уредник га узе, али загледаше и даље око м |
| а као зубни лекар.{S} Гурну га Севићу у руку.</p> <p>— Одлази! рече му заповеднички, показујући |
| ао нешто што припада њему, држећи своју руку на њеном рамену.</p> <p>Она га одгурну нервозним п |
| с! питао је он, задржавајући пружену му руку.</p> <p>— Не знам, нећу моћи, бранила се она.</p> |
| е, него ми одвали раме, и девојка метну руку на горњи део груди, где је била ударена.</p> <p>— |
| се лево и десно, не знајући да ли да се рукује или не, али немаде храбрости да први пружи руку. |
| а њеним бујним прсима.{S} Њу намах обли румен.</p> <p>И обоје заћуташе.{S} Ишли су Босанском ул |
| та, па се, као Твен, пео све више.{S} У Русији је учествовао у атентату на цара, или на неког в |
| једнака права и подједнаку корист.{S} У Русији има пуно таквих бракова и сви су срећни.{S} Спор |
| но.</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Ако је у Русији као код нас, онда је књига забрањена само да би |
| о се боре жене у Данској, па женскиње у Русији.{S} И ја бих баш могла!{S} Ја сам сасвим друкчиј |
| <title>Сањин</title>...{S} Забрањено у Русији, а ово је потпуно издање.{S} Ванредно.</p> <p>— |
| {S} Читала је без избора и разбора, све руске писце који су јој дошли до руку.{S} Толстој, Гого |
| ту било јасности и лакога стила великих руских писаца, нити њихове занимљивости предмета.{S} Ни |
| ашном, <pb n="52" /> са извесним знањем рускога и немачког језика.{S} Ступи одмах у „<title>В. |
| ла си га већ свакако.{S} Лети носи црну руску рубашку, преко које се опаше кајишем. </p> <p>Дво |
| указа Дугић.{S} Прав као бор, држећи у руци штап као они слепци који иду без вођа, ишао је не |
| стегло.{S} Ништа не мислећи притрчах му руци.{S} Он ми је не трже, али се очевидно колебаше.{S} |
| би пред само подне отишла пред мужа.{S} Ручак у кавани, у мушком друштву, па би Севић опет ишао |
| робни штапић, па само удари по столу, а ручак или вечера тек долете.</p> <p>— Имаћемо служавку, |
| и није имала куда.</p> <p>— Шта ћемо за ручак ? упита је Севић првога дана ујутру.</p> <p>— Па |
| да одем... али дај ми бар који грош за ручак.{S} Долазим из Бугарске... из ропства...</p> <p>Ј |
| p> <p>— Куда ћеш? упита га.</p> <p>— На ручак.</p> <p>— Па зар нећеш ... ?</p> <p>Он ћуташе раз |
| , баш кад се Јелена спремала да лође на ручак, упаде Севић у атеље.{S} У дроњцима, он који ника |
| једва била отресла, Јелена пође кући на ручак.{S} На десетак корака од атељеа чекао ју је Севић |
| n="51" /> тако рано, долазио је кући на ручак, а увече није псовао онако као раније.{S} Па је и |
| елена сасвим престаде да излази, сем на ручак и вечеру.{S} Све остало време мучила се око прево |
| > <p>— Па хајд’! реши се најзад.</p> <p>Ручали су оно што је Јелена справила пре него што је от |
| тре, радо је пристајао уз њу.{S} Својим ручицама чупао јој је косу, прислањао главицу уз груди, |
| страну, у подне се састанемо у кући, по ручку опет свако на свој посао, до вечери, онда....</p> |
| та си дакле наумио?</p> <p>— Кад сам по ручку отишао од тебе, најпре сам потражио стан.{S} Наша |
| /p> <p>— Друштво треба разрушити, па на рушевинама поставити нове основе.{S} Али треба <pb n="3 |
| ом? упита она.</p> <p>— Славно пропао у рушевинама света! издекламова Севић, хватајући је за ру |
| али осети како јој под ногама задрхташе рушевине, расклопише се, и она и Севић полетеше у безда |
| кој планини, не, није била планина него рушевине.{S} Гле, није сама, нешто као да се миче испод |
| Сањала је нешто страшно, неко крхање и рушење, огромне пожаре.{S} Одједном се виде на некаквој |
| лењ, прихвати Севић.{S} Он није хтео да руши традицију о сродству, зато што би тиме, по конвенц |
| ретрпела сам још један удар.{S} Севића, с којим већ одавно нисам била <pb n="101" /> у заједниц |
| p>Једне вечери Јелена заседе и преведе, с тешком муком, с немачкога једну причицу, кратку и про |
| је обраћао пажњу на то шта Јелена ради, с ким се дружи, шта чита.{S} Он се задовољавао тиме да |
| елена заседе и преведе, с тешком муком, с немачкога једну причицу, кратку и просту.{S} Сутрадан |
| ледајући ни у кога.{S} Јелена је често, с Милицом, ишла близу њих, само да улови коју њихову ре |
| ле две године, и прво одлази пријатељу, с којим је био у завади.{S} Њу међутим не упита ни „как |
| су... у Крагујевцу, једва протепа отац, с муком се уздржавајући да не зајеца.</p> <p>Ћутали смо |
| S} Кад ти као човек ништа не зарађујеш, с каквим образом тражиш новаца од мене, једне жене, кој |
| д намерава и како мисли да удеси живот: с њом или сам за себе.{S} Била је начисто да је по њу б |
| “, ревноснија него да су је плаћали.{S} С муком је код куће преводила поједине ствари или је шт |
| у, он је упита: </p> <pb n="92" /> <p>— С ким станујеш?</p> <p>— Сама, а с ким бих?</p> <p>— Он |
| > <p>— С ким станујеш?</p> <p>— Сама, а с ким бих?</p> <p>— Онако, питам.</p> <p>Кад је капија |
| ћи се да ли да оде кући или Мици, па да с овом чита мало.{S} Реши се на ово последње.</p> <p>Ми |
| десно, али се очеша о ону која је била с његове стране.</p> <p>— Клипан, рече ова.</p> <p>— Шт |
| ање.</p> <p>Једнога дана, кад се Јелена с тешком муком одбранила од насртаја, Севић јој предлож |
| сао, да кува и плете...</p> <p>И Јелена с презирањем помисли на то, како Мица помаже матери, ка |
| мисли, да ће ускоро и <pb n="32" /> она с правом долазити у ову кућу и да ће је сви понизно поз |
| че да хоће унутра, јер има да разговара с њом.</p> <p>— Шта ћеш, казуј? питаше она не пуштајући |
| ма је да га обновимо!</p> <p>— А шта је с Јовом? упита она.</p> <p>— Славно пропао у рушевинама |
| ј рукопис, па сам хтела да видим шта је с њим, а донела сам и један превод.</p> <p>— О чему је |
| <pb n="112" /> <p>Јелени би јасно да ће с њим тешко изаћи на крај.</p> <p>— Човече, та шта ти у |
| р ја да кувам? упита Јелена бојажљиво и с неверицом.</p> <p>— Па ваљда нећу ја! одговори Севић |
| Читала је то Јелена, али некако тешко и с муком.{S} Није ту било јасности и лакога стила велики |
| јој је било непријатно да је свет види с њим.{S} Био јој је одвратан, а и стидела га се. </p> |
| ли, сиромах, нема времена да га проводи с њом.{S} А она шта је већ мислила о њему!{S} И сам уви |
| S} Видиш, он јој није бранио да се воли с другим.{S} А можда није био сигуран да би и она волел |
| ларији, после канцеларије мало у кавани с пријатељима, код куће је био само обедима, а остатак |
| младенце, којима се срећа могла читати с лица, који су били заједно колико су год могли, који |
| примала своју плату, а могла сам остати с оцем, јер Министарству нисам била потребна.{S} Хтела |
| ју.{S} Преклињала је Севића да је пусти с миром, да буде човек те да је се клони, бар само док |
| лево ни десно, никоме се не уклањајући с пута.{S} Како су три другарице закрчиле скоро цели уз |
| <p>— Па добро, ако му се ја не склањам с пута друге му се склањају, па их опет <pb n="46" /> о |
| да издаје свој лист.{S} Чим остане сам с Јеленом, почне да рачуна: сарадници толико, хартија т |
| ао се само у њена округла прса и упитао с ким станује!{S} А он је муж, њен муж, који би имао пр |
| ствари или је што писала и сама, тешко с почетка налазећи тему, ну после је навикла.{S} У уред |
| ена је горела од жеље да се упозна било с њим, било са Севићем.{S} Веровала је да ће лично позн |
| } За ту библиотеку треба преводити само с немачког, а плаћаће се четрдесет динара од табака.{S} |
| лите.{S} Знате, ми новинари пишемо само с једне стране табачића, то је због слагача, па бих вас |
| аје, речи и погледе.{S} Била је начисто с тим да га не воли, али јој је ипак било пријатно, и п |
| /title>“.</p> <p>Једнога дана дође опет с Мицом пред уредништво.{S} Али је требало и ући унутра |
| мају.{S} Па још траже да им за ту жртву с њихове стране будемо и захвалне.{S} Ја бих све то — и |
| /p> <p>— Да се удајем нећу, јер у браку с тобом нисам нашла ничега примамљивог.{S} Хтела бих са |
| </p> <p>— А што се и ти мало не склониш с пута ?</p> <p>— Па добро, ако му се ја не склањам с п |
| l:id="SRP19200_C6"> <head>VI.</head> <p>С тешком муком Јелена се за неколико дана отимала да не |
| рео човек, дуге косе, обријаних бркова, са дугом црном лепршавом машном, <pb n="52" /> са извес |
| вало.</p> <p>Тако је дошла дубока зима, са хладним данима и дугим ноћима.{S} Своје школске пред |
| појави, под дирекцијом г. Петра Севића, са прилозима г. Јове Дугића, госпође Јелене Севић и још |
| >У то дође и пролеће, дивно и мирисаво, са својим љубичицама и јагорчевинама, својим пупољцима |
| исању ваздуха.{S} Лице обично, округло, са нечим мушким у цртама.</p> <p>— Е, не могу више! реч |
| и.{S} Затече је раскомоћену, на дивану, са некаквим новим романом.</p> <p>— А ти не мислиш да и |
| м црном лепршавом машном, <pb n="52" /> са извесним знањем рускога и немачког језика.{S} Ступи |
| за шетњу, бар не онолико као раније.{S} Са мужем би једва једном у недељи изашла куда, јер је о |
| ео сам да им дам комад хлеба у руке.{S} Са Јеленом је испало друкчије.{S} Ево вам, господине, т |
| </p> <p>Севић дође у означено време.{S} Са г. Ђорђевићем су били у канцеларији још два господин |
| ј је јасно да јој ваља много радити.{S} Са друштвом, у којем је себе замишљала, учинила би она |
| е усхићено, овако ништа ни довека.{S} А са штампаријом ће ићи боље, више ће се зарађивати, па ћ |
| А у Београду има доста људи, сарадника са улице, случајних, оних који су срећни што имају прис |
| ла о њему.{S} Уопште није више рачунала са могућношћу да ће се још срести.{S} Сад јој се учинио |
| и.{S} Ја сам уосталом данас разговарала са адвокатом, написала сам и представку за свештеника, |
| писмо, којим их извештава да се венчала са Петром Севићем, публицистом, били су ван себе.{S} От |
| другарици.</p> <p>Сасвим се ослободила са Севићем.{S} Били су постали добри другови.{S} Навикл |
| о врло просто.</p> <p>Јелена се вратила са мужем у Београд после два — три дана, у стан у коме |
| мука и дугих преговарања, да се наравна са Павићем, тако да он прими штампарију, али да прими и |
| у животу и љубави.</p> <p>Сад је Јелена са Севићем ишла и у Топчидер, јер им Калемегдан није ви |
| е увиђала да сад има начина да се позна са „анархистима“.</p> <p>Пошто је дуго лупала главу как |
| Јова написао, јер је хтела да се упозна са његовим погледима и идејама.{S} Мица рече да не зна, |
| ујало кроз тело.</p> <p>Поче да се игра са малим братићем.{S} Малишан, ненавикнут на милошту св |
| , села би у угао и не би скидала поглед са свога мужа, готова да скочи чим овај само дигне очи. |
| n="84" /> <p>Ну, почеше стизати и тужбе са свих страна и од свих личности нападнутих у листу.{S |
| је к њему вукли навика да редовно буде са њим и сећање на његове загрљаје, речи и погледе.{S} |
| одевен, без браде и цвикера, али такође са уметничком машном и косом.{S} Панталоне нису могле с |
| еве дугове за хартију, прекиде све везе са дотадањим животом.{S} Ишла је у канцеларију пре и по |
| рске... из ропства...</p> <p>Јелена узе са стола десетицу, ону коју је малочас примила од свога |
| р оде у уредништво, само да види шта је са њеним радом, који још никако није био штампан.{S} Ув |
| .{S} Бомбардовање Београда бацило ме је са мојим надлештвом у Ниш, где сам, Бога ми, једва изла |
| ако свршило.{S} Чинило јој се да јој је са душе пао неки огроман терет. </p> </div> <pb n="99" |
| мучили за отаџбину, госпође су уживале са швапским официрима.{S} Сад ваљда нисмо довољно фини. |
| т какав је желео.{S} Речи су му клизиле са усана да се јелена чудила.{S} Био би то најидеалнији |
| пут, не би пошло за руком да се састане са Севићем, читаву ноћ не би имала мира.</p> <p>У то до |
| кавши да ће на излет до Авале, нашла се са Севићем на железничкој станици и сели су у воз до Зе |
| ћи се насликаним лепотама, утапајући се са свим у ту будућност.{S} Није ни осетила како ју је С |
| добро, упаде јој он у реч.{S} Слажем се са твојом намером и мило ми је да си ти изнела то гледи |
| ту неколико столова, дуж зидова полице са књигама, по столовима новине, расклопљене књиге, чит |
| рачунао и увек налазио да може почети и са мање новца.{S} Једнога дана објави да од тога и тога |
| е пријатеља мало.</p> <p>Тако је било и са Јелениним родитељима.{S} Кад су поштом добили Јелени |
| на није ништа радила.{S} По неки пут би са ужасом помислила на испит зрелости, који се све више |
| е непристојности.{S} Уосталом нека ради са служавкама шта хоће, а ја ћу рећи брату да га мало п |
| глава и да ће кући.{S} Она нека продужи са другарицама.</p> <p>Мица, свикнута већ на ћуди своје |
| вале око ногу.</p> <p>— Ко је онај мали са њим? упита Јелена.</p> <p>— То је Петар Севић, интим |
| и са потребним јој речницима.{S} Али ни са њима превођење није ишло много брже.{S} Севић плану, |
| ње.{S} Он је тако вешто удешавао ствари са Бугарима, да нико ништа није могао доказати.{S} А и |
| /p> <p>Мислила је да ће се моћи одржати са штампаријом.{S} Муж јој је из затвора слао упутства |
| хтела.{S} Овај обрече да ће разговарати са Павићем и после неколико дана извести је да ће јој П |
| оде, да се после неколико минута врати са потребним јој речницима.{S} Али ни са њима превођење |
| сти.</p> <p>Поподне једнога дана, идући са Мицом у школу, срете Севића.{S} Учинило јој се као д |
| да је, веле, починио у Нишу, ортакујући са окупаторским бугарским властима.{S} Многе је оштетио |
| е да је се клони, бар само док не сврши са испитом.{S} Али ју је он уместо одговора, привлачио |
| де сам, Бога ми, једва излазила на крај са својом платом.{S} Зараде коју сам имала код Павића н |
| довољно рукописа, час је имао састанак са овом или оном високом личности, — тек кући је долази |
| бесаници, ноћу, разгледала је свој брак са Севићем, сећала се и најситнијих појединости, пред о |
| ђе Јелени у атеље.</p> <p>— Говорио сам са адвокатом и он ми рече да је најлакше ако обоје изја |
| и гладан.{S} Јутрос сам добро доручовао са Дугићем.</p> <p>— Па зар ти је он пречи него жена ? |
| матрали за анархисту.{S} Јова се дружио са Севићем за то, што га је овај хвалио до небеса и пре |
| ажљиво загледао.{S} Поглед му је клизио са Јеленина лица на разголићени врат, а одатле на пуна, |
| и сутра адвокату Н., ја сам већ говорио са њим.{S} Он ће ти написати представку за свештеника и |
| да то једва дочека и пошто се договорио са својим уредником, донесе Јелени да код куће преводи |
| и се од смеха, немоћно брани.{S} И тако са сваком редом.</p> <p>Није била лепа та Јелена Ђорђев |
| а од жеље да се упозна било с њим, било са Севићем.{S} Веровала је да ће лично познанство учини |
| > <p>Јелена остаде без игде ичега, само са својим разочарењем и очајањем.</p> <p>Куда ће сада и |
| дао моје старо место у уредништву, само са мањом платом.{S} Вели да му нисам баш потребан, али |
| у престрашену девојку, устаде неспретно са расклиматане столице.</p> <p>— Ја сам, госпођице, шт |
| јој се да не би могла да издржи сусрет са њима, не би знала шта да одговори ни на само питање |
| ако ће јој бити могуће да настави живот са човеком, за кога је некада мислила да је веже љубав, |
| толико, свега толико.{S} Рентира се већ са три хиљаде примерака.{S} А растураће се.</p> <p>— Ум |
| >После часова, по обичају, пође у шетњу са другарицама.{S} Кад су већ биле у Кнез-Михајловој ул |
| >— Ићи ће тешко, рече најзад.{S} Видећу са којим адвокатом, па да гледамо да те некако спасемо |
| и један радознали жандарм, случајно баш са те линије.</p> <p>— Шта је, што се скупљате ? упита |
| је био задовољан малом наградом.</p> <p>Са Дугићем се познао негде у иностранству, бар се тако |
| p>Она га је слушала као кроз сан.{S} На Саборној Цркви искуца девет сати.{S} Јелена скочи.</p> |
| <p>Једнога дана Севић дође кући раније, сав радостан.{S} Исприча одмах да је нашао једну штампа |
| не позвавши Јелену.{S} Вратио се касно, сав једак не толико због неспособности Јеленине за рад, |
| ена да види свога јунака!</p> <p>Севић, сав преплашен и једва владајући собом, клањаше се лево |
| </p> <p>Становали су у соби за самце, у Савамали, где је Севић становао и пре женидбе.{S} Муж ј |
| шта је ту је.</p> <p>Дођоше до Државног Савета.{S} Јелена застаде, хотећи да скрене својој кући |
| х оцена.{S} Отац се љутио и грдио, мати саветовала, наставнице су се чудиле, а од другарица нек |
| ођоше главном алејом до шеталишта према Сави.{S} Ту, испред киоска, прођоше поред једне клупе, |
| д хоће.</p> <p>Јелена лежаше на страни, савивши мало главу, затворених очију.</p> <p>— Ти спава |
| машина, шта су те девојке што убацују и савијају хартију, шта су сви они према сарадницима, пре |
| војчица, које су својим прстићима хитро савијале одштампане табаке.</p> <p>Јелени се учини све |
| очетница — зубни лекар, морала се много савлађивати да буде довољно прибрана око оно двоје-трој |
| два-три пута горе-доле, погледаше мало Саву и Дунав, <pb n="57" /> па кренуше натраг.{S} Севић |
| е раздвајам.{S} Тешке године су прошле, сад ћемо тек бити срећни!{S} Ох, та ја те волим, волим! |
| ђе су уживале са швапским официрима.{S} Сад ваљда нисмо довољно фини...</p> <p>И Севић трпаше г |
| статак новца добивеног од њеног оца.{S} Сад ће почети рад самостално.</p> <p>— Видиш, говорио ј |
| ближити.{S} Ви за мене не постојите.{S} Сад идите.</p> <p>Севић није чекао да му се понови.{S} |
| а са могућношћу да ће се још срести.{S} Сад јој се учинио као жива претња, као смртна опасност. |
| оштетио, а многе је и у црно завио.{S} Сад ће бити суђен, а нема сумње да ће бити и осуђен.{S} |
| чула од тебе, примети Јелена јетко.{S} Сад је на мене ред да кажем: о прошлости нећемо говорит |
| /p> <p>— Сад одмах? упита она.</p> <p>— Сад одмах.</p> <p>— Хајдемо, паре ћеш добити кад изађем |
| ми новац, па ћемо онда проти.</p> <p>— Сад одмах? упита она.</p> <p>— Сад одмах.</p> <p>— Хајд |
| и сада пошто си се ти вратио ?</p> <p>— Сад пошто сам се ја вратио.</p> <p>— Да ти право кажем, |
| — Немам, разумеш ли!{S} Немам!{S} Хајд’ сад, па дођи сутра.</p> <p>Али се није могла отрести.{S |
| <pb n="114" /> лоју и да се излежава, а сад кад се бедни муж вратио из рата, измучен и исцеђен, |
| > <pb n="30" /> <p>Јелена је увиђала да сад има начина да се позна са „анархистима“.</p> <p>Пош |
| хоће ли штампати!...</p> <p>— Видиш да сад има друга посла.{S} Доћи ћеш сутра, кроз који дан.{ |
| о добри пријатељи.{S} Веруј ми да те ја сад више ценим него пре, јер те је животна борба прекал |
| он није знао како да почне.</p> <p>— Па сад? упитах бојажљиво.</p> <p>— Куд сви, ту и ми! уздах |
| сажаљење према мршавоме преводу који је сад донела.{S} Али није имала куда, разви рукопис и пре |
| } Чинила си то док сам био тамо, али је сад и томе крај.{S} Тих двадесет-тридесет динара употре |
| <p>— Госпођо, рече јој чиновник, он је сад случајно пао полицији у руке.{S} Тражимо га већ нек |
| а, штампаћемо, то је несумњиво, само не сад, већ доцније, зимус, кад је много пријатније читати |
| даји, и то још за Севића, и нарочито не сад, на два месеца пред свршетак гимназије.</p> <p>— Ка |
| оли и код куће, извињавала се она.{S} И сад се журим, јер сам већ, чини ми се, задоцнила.</p> < |
| кажњавање оставља небеском судији.{S} И сад тек поче пакао за Јелену.</p> <p>По Јелениној предс |
| ништа није могло волети.{S} Као да га и сад гледам: пре одвратан него симпатичан.{S} Али ја сам |
| адовољан њом.{S} Извежбала се у послу и сад би могла да ради код куће, увече.{S} Ну, где да пот |
| ти ваљда ниси тамо нашла некога, па би сад хтела да се удаш за њега?</p> <p>Јелена гризаше усн |
| сподине, настави Ђорђевић, пошто сте ви сад измирени, ни ви, ни ваша супруга <pb n="73" /> не с |
| акси коју је тек почињала.</p> <p>— Иди сад, обрати се Севићу, имам посла.</p> <p>— Кад ћемо се |
| ила чула из његових уста.</p> <p>— Буди сад уз мене, моја другарица, молио је он, и живот ће на |
| оцена је само слабе и имала.</p> <p>Али сад шта је ту је.</p> <p>Увиђајући да није само Јелена |
| Јелена, те си тако црвена.{S} Као да си сад из казана? упиташе је.</p> <p>— Брзо сам ишла узбрд |
| протине канцеларије.</p> <p>— А не, дај сад бар половину.</p> <p>Она му даде двадесет динара, к |
| демо изашли.</p> <p>— Не може, него дај сад половину.</p> <p>— Петре, човече, та имај милости!{ |
| опустимо испред себе.</p> <p>Јелена тек сад пође изласку.{S} Кад дође до врата, окрете се и кли |
| ради тај магарац ?{S} Ваљда је неће тек сад пећи!</p> <p>Дете, познавајући оца, никад му не би |
| акве ствари него лети.{S} А шта сте нам сад донели?</p> <p>После онако ласкаве похвале Јелена ч |
| зиваше Јелена.</p> <p>— За то што морам сад одмах да идем, јер треба наћи посла и стан.{S} Не м |
| једном у недељи изашла куда, јер је он сад био врло заузет.{S} Час је остајао дуже у уредништв |
| ћемо живети заједно, наш брак ће управо сад тек почети.{S} Ти имаш диван стан, а ја немам ни гд |
| к и певуши.{S} Па је и према Јелени био сад много пажљивији и много више јој је љубави посведоч |
| јан, опет поче и код куће да пије, само сад тражећи и друштво своје нове жене.{S} Ова се спочет |
| загорчао живот?</p> <p>— Дај бар нешто сад?{S} Видиш какав сам! тражио је он без икаква стида. |
| измени живот, кад га је осигурала, зар сад да јој се јави авет прошлости!</p> <p>— Толики дивн |
| то се она трудила да заборави.{S} И зар сад, кад је успела да из основа измени живот, кад га је |
| и.</p> <p>Није јој било јасно шта Севић сад намерава и како мисли да удеси живот: с њом или сам |
| натога, коме је пало на памет да се баш сад шета по Калемегдану. </p> <pb n="66" /> <p>— Морам |
| мах на ствар.</p> <p>— Лепо, шта мислиш сад да радиш ? упита он.</p> <p>— Како ме то питаш?{S} |
| о Јови не изражава баш најлепше.</p> <p>Сад Мица, која је већ била прочитала Сањина, предложи д |
| је певало химну животу и љубави.</p> <p>Сад је Јелена са Севићем ишла и у Топчидер, јер им Кале |
| </p> <p>— Како ме то питаш?{S} Како то „сад“?{S} Сада одмах или сада пошто си се ти вратио ?</p |
| Како ме то питаш?{S} Како то „сад“?{S} Сада одмах или сада пошто си се ти вратио ?</p> <p>— Са |
| } А ево га опет пролеће.{S} Само је она сада умртвљена...</p> <p>Често размишљајући о школи, у |
| родитеља...{S} Рачунала је да би и она сада била на универзитету...{S} Овако је практикант...{ |
| мислила да је веже љубав, а који јој је сада био не само равнодушан, већ и терет.</p> <p>У беса |
| разочарењем и очајањем.</p> <p>Куда ће сада и шта да ради?{S} Хукала је и плакала, али јој то |
| то <pb n="94" /> њој било, бар не више сада, пријатно, и она би се понашала као према ма коме |
| аш?{S} Како то „сад“?{S} Сада одмах или сада пошто си се ти вратио ?</p> <p>— Сад пошто сам се |
| , бежећи од свога друштва, сећао се тек сада како је сам занемарио своју кућу.{S} У вечној трци |
| епша, нити сам те икада више волео него сада.{S} Ужелео сам те се.</p> <p>Она премишљаше шта да |
| е, прекиде га Јелена, ја сам од јуче до сада размишљала о себи и теби и дошла сам до закључка д |
| има и по неколиким књижицама филозофске садржине, по анархистичним идејама које је сејао око се |
| ема њему имала никаквих осећаја, чак ни сажаљења.</p> <p>У то дође Севић.{S} Сачекао ју је кад |
| ме гледале или сажаљиво или претећи.{S} Сажаљење ме је вређало, а крива нисам била.</p> <p>Евак |
| ласкаве похвале Јелена чисто осети неко сажаљење према мршавоме преводу који је сад донела.{S} |
| а било је особа које су ме гледале или сажаљиво или претећи.{S} Сажаљење ме је вређало, а крив |
| како и њу обухвата тај пламен, како је сажиже, како је обузима вртоглавица.</p> <p>— Не, само |
| гов поглед, који ју је још увек палио и сажизао, али јој није био непријатан.{S} Навикла се и н |
| осом.{S} Панталоне нису могле сасвим да сакрију кривину његових ногу, а кад је ишао, изгледало |
| рива, жено!“ г. Ђорђевић је ипак морао, сам пред собом, признати, да је добар део кривице ипак |
| би ми било лако, да сам знао где си, да сам имао неколико твојих редака који би ме храбрили.{S} |
| о у ропству!{S} Све би ми било лако, да сам знао где си, да сам имао неколико твојих редака кој |
| да те уведе <pb n="113" /> у живот, да сам ти управо ја показао радости живота...</p> <p>— Дос |
| изађе у шетњу.{S} Боље <pb n="25" /> да сам остала код ње, па да сам читала ту паметну књигу.</ |
| никад нећеш да ми учиниш по вољи.{S} Да сам ти казала да останемо код куће, ти би навалила да и |
| b n="25" /> да сам остала код ње, па да сам читала ту паметну књигу.</p> <p>Јелена пође изласку |
| то сам за тим доживела.{S} Главно је да сам била задовољна и скоро срећна, јер сам уза се имала |
| р, право да ти кажем, женирао бих се да сам ја то учинио.{S} Грубости живота су нас раставиле, |
| манија матуранткиње.</p> <p>Чудиш се да сам овде и радујеш се што сам се вратила школи!{S} То с |
| у ја овако рђаво проћи.{S} Видела си да сам био пун идеала и нада.{S} Веровао сам да ће се моћи |
| а брегу више Драча, чинило ми се као да сам најзад приспела у пристаниште спасења.</p> <p>Чекал |
| е како смо се узели.{S} Помисли само да сам ја онај човек који је на себе примио ту незахвалну |
| већ добрих шест година.</p> <p>Знаш да сам била у Министарству Финансија, где ме је затекао и |
| било нешто, што ме је гонило.{S} Можда сам хтела да утечем од своје прошлости!</p> <p>Била сам |
| шљајући.{S} Отиди сутра адвокату Н., ја сам већ говорио са њим.{S} Он ће ти написати представку |
| апутао је Севић гушећи се пољупцима, ја сам луд за тобом.{S} Лутао сам по вароши, не бих ли те |
| онда хоћеш?</p> <p>— Видиш, Јелена, ја сам имао у своме животу доста тешких момената, а и ти т |
| >— Слушај, Петре, прекиде га Јелена, ја сам од јуче до сада размишљала о себи и теби и дошла са |
| Ја имам жену која ми је врло добра, ја сам тобом задовољан и нећу да се раздвајам.{S} Тешке го |
| љутине.</p> <p>— Јелена, поче Севић, ја сам се решио.{S} Ми ћемо живети заједно, наш брак ће уп |
| е ? упита Севић.</p> <p>— Нисам још, ја сам матуранткиња. </p> <pb n="43" /> <p>— Дивно, госпођ |
| ните, ја вам се нисам ни представио: ја сам Севић, публициста.</p> <p>— Ђорђевићева, одговори Ј |
| у Русији.{S} И ја бих баш могла!{S} Ја сам сасвим друкчија од ове Мице, која је право женско и |
| " /> а ниједна ме не би ни хтела.{S} Ја сам ружан, а за душу и срце нико и не пита.</p> <p>Јеле |
| нисам дао „њено“, т. ј. удомљење.{S} Ја сам чиновник, што ће рећи сиромах, и својој деци нисам |
| им.{S} Били бисмо обоје слободни.{S} Ја сам уосталом данас разговарала са адвокатом, написала с |
| , мислим, нема много разговарати.{S} Ја сам већ тако навикла на свој начин живота, да ни најмањ |
| ти ни ја што је све онако изишло.{S} Ја сам најлепше мислио.</p> <p>И он уздахну и ућута, да по |
| одређен на службу у самом Паризу.{S} Ја сам примала своју плату, а могла сам остати с оцем, јер |
| ћи пљувачку.</p> <p>— Шта желите?{S} Ја сам уредник, Павић, одговори дебељко, гледајући младе д |
| но са расклиматане столице.</p> <p>— Ја сам, госпођице, шта желите? упита он ужурбано.</p> <p>— |
| желите? упита он ужурбано.</p> <p>— Ја сам пре неколико дана предала уреднику г. Павићу један |
| у стању да разуме и такве ствари, а ја сам се наљутила на њу што није хтела да изађе у шетњу.{ |
| .</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— А ја сам само о вама мислио! уздахну Севић, а глас му је био |
| платим, какав разговор?</p> <p>— Па ја сам рекао да се плати тај посао о коме си ми говорила.{ |
| ају им као највећи непријатељи.{S} И ја сам имала таквих часова, мислила сам да задовољавам сво |
| пре одвратан него симпатичан.{S} Али ја сам скупо платила своју лудост: данас сам обогаћена иск |
| о ово неколико дана?</p> <p>— Па казала сам вам већ, имала сам много посла код куће и у школи, |
| ако у свакој несрећи има и среће, имала сам доста слободна времена и понова ме обузе мисао да п |
| ?</p> <p>— Па казала сам вам већ, имала сам много посла код куће и у школи, одговори она.</p> < |
| било што је никако нема.</p> <p>— Имала сам много посла у школи и код куће, извињавала се она.{ |
| анас разговарала са адвокатом, написала сам и представку за свештеника, само је потребно да нав |
| оштено.</p> <p>— А мама, а деца? питала сам.</p> <p>— Остали су... у Крагујевцу, једва протепа |
| {S} Ја сам примала своју плату, а могла сам остати с оцем, јер Министарству нисам била потребна |
| сети дубоко разочарење.</p> <p>— Донела сам један рад за омладински део „<title>Журнала</title> |
| м хтела да видим шта је с њим, а донела сам и један превод.</p> <p>— О чему је тај рукопис ?</p |
| посла.</p> <p>Баш у то време претрпела сам још један удар.{S} Севића, с којим већ одавно нисам |
| истарству нисам била потребна.{S} Хтела сам да искористим време и да почнем студије на универзи |
| ли која никако није долазила.{S} Почела сам све више мислити о својима, <pb n="102" /> надајући |
| штитника.{S} А и њему, старом већ, била сам од користи, јер га је ваљало неговати.{S} Он је одм |
| о ми његове сузе покапаше лице.{S} Била сам срећна, јер сам осећала да ми је све опроштено.</p> |
| утечем од своје прошлости!</p> <p>Била сам у друштву госпођа наших чиновника.{S} Море, у Драчу |
| томе ништа писала!</p> <p>— Заборавила сам можда.</p> <p>И опет ућуташе обоје, идући ногу пред |
| бузе мисао да полажем матуру.{S} Радила сам поједине предмете и добих одобрење да полажем као п |
| } И ја сам имала таквих часова, мислила сам да задовољавам своје срце кад сам се удавала за чов |
| а сем Севића.</p> <p>— Господине, дошла сам до уредника омладинскога дела „<title>В. Журнала</t |
| о сада размишљала о себи и теби и дошла сам до закључка да ми нисмо једно за друго.{S} То смо у |
| се, молим те, тих декламација, излечена сам од свих идеја које сам чула од тебе, примети Јелена |
| та Јелена.</p> <p>— Куда бих?{S} Уморна сам од јуче, а и овај роман ме јако занима, па ћу данас |
| брже да преводим, али немам речник, па сам се задржала око неких речи.</p> <p>— Ако је само то |
| е је.</p> <p>— Брзо сам ишла узбрдо, па сам се задихала, одговори Јелена, решавајући се у себи |
| еднику г. Павићу један свој рукопис, па сам хтела да видим шта је с њим, а донела сам и један п |
| — Па нека буде и на моју штету!{S} Сита сам брака.</p> <p>Стари Ђорђевић махаше главом.</p> <p> |
| <p>— Дај бар нешто сад?{S} Видиш какав сам! тражио је он без икаква стида.</p> <p>— Немам, раз |
| <p>— Шта си дакле наумио?</p> <p>— Кад сам по ручку отишао од тебе, најпре сам потражио стан.{ |
| слила сам да задовољавам своје срце кад сам се удавала за човека, на коме се ништа није могло в |
| ме нисам отворила срце, од онда још кад сам почела сарађивати на оном листу, а од, онда је већ |
| ло ме је са мојим надлештвом у Ниш, где сам, Бога ми, једва излазила на крај са својом платом.{ |
| вога друштва, сећао се тек сада како је сам занемарио своју кућу.{S} У вечној трци за унапређењ |
| три дана, у стан у коме је Севић раније сам становао.</p> <p>Стари Ђорђевић, бежећи од свога др |
| мација, излечена сам од свих идеја које сам чула од тебе, примети Јелена јетко.{S} Сад је на ме |
| и брод и укрцасмо се.{S} Прво лице које сам видела на броду био је — мој отац.{S} Остарео, у ов |
| тио.</p> <p>— Да ти право кажем, о томе сам једва и мислила.{S} Не разумем твоје питање.</p> <p |
| очне да издаје свој лист.{S} Чим остане сам с Јеленом, почне да рачуна: сарадници толико, харти |
| Кад сам по ручку отишао од тебе, најпре сам потражио стан.{S} Нашао сам брзо, близу тебе, у Југ |
| вас да га водите у кварт.</p> <p>— Муж сам ти ја, а не „овај човек“, викао је Севић.</p> <p>— |
| } А она шта је већ мислила о њему!{S} И сам увиђа да не иде овако живети и стара се да им буде |
| ј деци нисам могао спремати миразе, али сам могао и хтео сам да им дам комад хлеба у руке.{S} С |
| , није се могло, јер није радио.{S} Али сам ја ипак била задовољна што сам свршила најтежи део |
| и како мисли да удеси живот: с њом или сам за себе.{S} Била је начисто да је по њу боље, а мож |
| } Веруј да никада ниси била лепша, нити сам те икада више волео него сада.{S} Ужелео сам те се. |
| лати, јер ја ништа не радим онако, нити сам неки филантроп...</p> <p>— Слушај, Петре, прекиде г |
| м.{S} Рад ми се необично свидео.{S} Чак сам га показао и своме пријатељу г. Дугићу, који назире |
| ерно да скрене пажњу пролазника.{S} Док сам био здрав, радио сам као марва да би госпођа могла |
| и и даље издржаваш.{S} Чинила си то док сам био тамо, али је сад и томе крај.{S} Тих двадесет-т |
| тебе, у Југ-Богдановој улици.{S} Затим сам отишао Павићу.{S} Он се извињава што је онако посту |
| ам речем ни једне речи прекора.{S} Звао сам вас ради друге ствари.{S} Поступак моје кћери није |
| а сам био пун идеала и нада.{S} Веровао сам да ће се моћи што учинити.{S} Сведок си мојих упиња |
| ољупцима, ја сам луд за тобом.{S} Лутао сам по вароши, не бих ли те срео.{S} А тебе нигде није |
| ебе, најпре сам потражио стан.{S} Нашао сам брзо, близу тебе, у Југ-Богдановој улици.{S} Затим |
| е икада више волео него сада.{S} Ужелео сам те се.</p> <p>Она премишљаше шта да ради.{S} Да ли |
| о спремати миразе, али сам могао и хтео сам да им дам комад хлеба у руке.{S} Са Јеленом је испа |
| ад из казана? упиташе је.</p> <p>— Брзо сам ишла узбрдо, па сам се задихала, одговори Јелена, р |
| иштву „В. Журнала“.</p> <p>Севић је био сам, читао је неке коректуре. </p> <pb n="63" /> <p>— С |
| слов је „О Богу“.</p> <p>— А, да, добио сам га.{S} Мило ми је, госпођице, да вас познам.{S} Рад |
| пролазника.{S} Док сам био здрав, радио сам као марва да би госпођа могла да живи као бубрег у |
| ћ дође Јелени у атеље.</p> <p>— Говорио сам са адвокатом и он ми рече да је најлакше ако обоје |
| ћу три-четири пута више.{S} А, да, како сам увек у послу, заборавих да те питам треба ли ти што |
| , а и ти такође.{S} Да знаш само колико сам се мучио у ропству!{S} Све би ми било лако, да сам |
| управо било бежање од среће.{S} Ну, то сам учинила ни сама не знам како.{S} Девојке имају часо |
| о од тога.{S} Болело ме је само то, што сам још увек, бар по имену, била везана за њега.{S} Бил |
| 3" /> <p>Прећи ћу преко свега онога што сам за тим доживела.{S} Главно је да сам била задовољна |
| .{S} Али сам ја ипак била задовољна што сам свршила најтежи део посла.</p> <p>Баш у то време пр |
| p>Чудиш се да сам овде и радујеш се што сам се вратила школи!{S} То си свакако чула <pb n="100" |
| то си се ти вратио ?</p> <p>— Сад пошто сам се ја вратио.</p> <p>— Да ти право кажем, о томе са |
| p> <p>— Једва те нађох, рече јој, а чуо сам да си дошла.{S} Како само дивно изгледаш, права пар |
| покапаше лице.{S} Била сам срећна, јер сам осећала да ми је све опроштено.</p> <p>— А мама, а |
| сам била задовољна и скоро срећна, јер сам уза се имала оца, заштитника.{S} А и њему, старом в |
| >— Вероватно да изгледам мало боље, јер сам имао прилику да се ваљано одморим.{S} А и ти изглед |
| вињавала се она.{S} И сад се журим, јер сам већ, чини ми се, задоцнила.</p> <p>И хтеде да пође. |
| а сам скупо платила своју лудост: данас сам обогаћена искуством и излечена од свих манија матур |
| , хвала, нисам баш ни гладан.{S} Јутрос сам добро доручовао са Дугићем.</p> <p>— Па зар ти је о |
| Кад си дошао? питала је.</p> <p>— Синоћ сам стигао лађом, око поноћи, одговори он.</p> <p>Она г |
| а крај са својом платом.{S} Зараде коју сам имала код Павића није више било, али како у свакој |
| ло јој је незгодно да иде <pb n="23" /> сама.{S} Радним даном ишла је, али празником је било вр |
| ратићу те! чу за собом Севића.</p> <p>— Сама ћу, морам брзо.{S} И Јелена потрча.</p> <p>Стигла |
| n="92" /> <p>— С ким станујеш?</p> <p>— Сама, а с ким бих?</p> <p>— Онако, питам.</p> <p>Кад је |
| ни на кога ко би је упитао шта жели, а сама није знала на коју ће страну.{S} Кад је пролазила |
| аша као муж, према жени која не само да сама себе издржава, већ је помагала и њега у затвору.</ |
| лена је била некако радосна и задовољна сама собом.{S} Чинило јој се као да почиње нов живот, ж |
| ила планина него рушевине.{S} Гле, није сама, нешто као да се миче испод њених ногу.{S} Спусти |
| разочарење веће кад буду принуђена да и сама учествују у борби за опстанак.</p> <p>Јелена је од |
| ила поједине ствари или је што писала и сама, тешко с почетка налазећи тему, ну после је навикл |
| а шта би му одговорила.{S} Осећала је и сама да за друго није, али је осећала да није ни за кув |
| ложила на столицу крај постеље, па би и сама легла, да већ зором устане, скува кафу и отправи м |
| де“ врло често има већу вредност него и сама девојка.{S} Жена у браку није равноправна, већ је |
| ности.{S} Стид ју је било да се она, ни сама не зна како, некада просто напросто подала томе чо |
| ило јој се као мучан сан.{S} Каткада ни сама није могла да верује да се у истини збило оно што |
| ала много, али шта управо није знала ни сама.{S} Место свега добила је у првоме реду то, што ви |
| жање од среће.{S} Ну, то сам учинила ни сама не знам како.{S} Девојке имају часова кад не умеју |
| " /> „добротвори човечанства“, не би ни сама себи умела да одговори.</p> <p>Загледа се у небо.{ |
| /title>“, помисли Јелена, не знајући ни сама зашто, кад је ту ствар знала само по имену.</p> <p |
| Ипак је била незадовољна, не знајући ни сама зашто, али осећајући да то што је она имала није о |
| ећеш?</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Онда идем сама и више никад ти нећу ни доћи.</p> <p>Рекавши ово Ј |
| де.</p> <p>Јелена покуша да издаје лист сама, уз припомоћ сарадника које је ангажовала, али је |
| Мица одлучно, решена да не изађе, и из саме лењости, из блаженства које јој је причинило читањ |
| Мице, радиле су математику, па су се и саме згрануле кад су виделе да је девет сати.{S} Истина |
| ако, разговарајући скоро шапатом, једва сами себе чују.{S} Врло често ништа не говоре, али им о |
| ника.{S} Море, у Драчу, угледали смо на сами Божић.{S} Посматрајући драчку луку, од црквице на |
| е.</p> <p>Јелена остаде без игде ичега, само са својим разочарењем и очајањем.</p> <p>Куда ће с |
| ек почетница.{S} Ипак се реши да му да, само да оду проти.</p> <p>— Добро, дођи сутра у три сат |
| тела задржавати тражењем правог израза, само да би посао био што пре готов.{S} Брзо је сасвим у |
| аписала сам и представку за свештеника, само је потребно да наведем и твој стан.{S} Где станује |
| извести је да ће јој Павић дати посла, само не на листу, већ на издањима, т. ј. на књигама кој |
| е... нити филантроп, да...</p> <p>— На, само иди, — и Јелена му тутну у шаке једну новчаницу и |
| сови хартије за писање.{S} Нема тишина, само се чује, једва, како пера клизе по глаткој хартији |
| та.{S} Хтела не хтела, пусти га унутра, само да јој се не скупља свет.</p> <p>— Шта хоћеш? пита |
| затече отац.</p> <p>Не рече јој ништа, само јој прочита Севићеву признаницу и — показа јој вра |
| кали.{S} Уосталом ти иди ако ти се иде, само мене више не зови.</p> <p>Није се ишло ни Јелени, |
| олупијан, опет поче и код куће да пије, само сад тражећи и друштво своје нове жене.{S} Ова се с |
| ко је обузима вртоглавица.</p> <p>— Не, само то не! цвилела је Јелена у Севићевим рукама. </p> |
| рати шетајући се.</p> <p>— Како хоћете, само се не могу дуго задржавати, јер имам посла код кућ |
| p> <pb n="43" /> <p>— Дивно, госпођице, само нас немојте напуштати.{S} Ја већ рачунам на вашу п |
| онда, да ти и даље радиш у штампарији, само да она буде на његово име.{S} Али што је било, бил |
| паћемо га, штампаћемо, то је несумњиво, само не сад, већ доцније, зимус, кад је много пријатниј |
| што више вукло да бар оде у уредништво, само да види шта је са њеним радом, који још никако ниј |
| с и за г. Дугића имало би жена и у нас, само што их ви не видите или можда нећете да их видите, |
| и је дао моје старо место у уредништву, само са мањом платом.{S} Вели да му нисам баш потребан, |
| на је често, с Милицом, ишла близу њих, само да улови коју њихову реч.{S} Није чула ништа интер |
| од прилике каквог је она замишљала.{S} Само што је имао браду и наочаре.{S} Онај други, мало м |
| то ју је он посматрао онаквим очима.{S} Само што је он био тром, лењ, да и изведе оно што је им |
| која је у увојцима падала око главе.{S} Само су јој очи биле некако упадљиве.{S} Крупније, црне |
| , пролећа.{S} А ево га опет пролеће.{S} Само је она сада умртвљена...</p> <p>Често размишљајући |
| се свршавају предходне формалности.{S} Само да ли ће он пристати?</p> <p>— Он неће ни да чује! |
| повлађиваше Севић листајући рукопис.{S} Само једну примедбу, дозволите.{S} Знате, ми новинари п |
| нудила је Мица. </p> <pb n="17" /> <p>— Само до горе, наваљивала је и скоро молила Јелена.</p> |
| прође, али он пристаде уз њу.</p> <p>— Само тако, то је лепо, викао је, као да је хтео намерно |
| орио раније.{S} Она је мислила да треба само да се прихвати посла, па ће све ићи само од себе.{ |
| и ме храбрили.{S} У животу ме је држала само помисао на тебе.</p> <p>И Севић се пренемагаше и д |
| ћи ни сама зашто, кад је ту ствар знала само по имену.</p> <p>Најзад чу вику неког храпавог гла |
| ицима, на цео дан.{S} Мора се отићи, ма само и једном годишње.</p> <p>Али су највернији посетио |
| на.</p> <p>— Па зар нисте могли доћи ма само и на неколико тренутака? испитивао је он.</p> <p>— |
| њима, не би знала шта да одговори ни на само питање „како си?“</p> <p>Кадгод увече, седећи крај |
| ји као код нас, онда је књига забрањена само да би јој се начинила реклама.{S} Стварно добрим к |
| пособна за велики и смели рад, намењена само уживању.{S} А ја бих им тако помогла у пропагирању |
| атно крај њега.{S} Сва је била испуњена само мислима о Севићевим загрљајима и пољупцима.</p> <p |
| твој муж имао какав чаробни штапић, па само удари по столу, а ручак или вечера тек долете.</p> |
| ног уређења и морала буду лишене живота само зато, што, немајући мираза, не могу да се удаду.{S |
| е и изашла у варош, у шетњу, па би пред само подне отишла пред мужа.{S} Ручак у кавани, у мушко |
| девојке.</p> <p>И од њених идеја остаде само обична жена. </p> </div> <pb n="28" /> <div type=" |
| нова промени њен живот.{S} Помишљала је само на испит зрелости.{S} Јасно јој је било да га неће |
| не баш најпријатнијим.</p> <p>Жалила је само што није могла приступити раду за испит зрелости.{ |
| се она онолико променила, а од оцена је само слабе и имала.</p> <p>Али сад шта је ту је.</p> <p |
| ло жао, далеко од тога.{S} Болело ме је само то, што сам још увек, бар по имену, била везана за |
| S} Запиткивати је значило би дражити је само, и онда она по два-три дана не би долазила у трпез |
| адржала око неких речи.</p> <p>— Ако је само то, идем одмах по речнике.</p> <p>И оде, да се пос |
| шта је ту је.</p> <p>Увиђајући да није само Јелена крива, хтео је да се покаже правичан.{S} По |
| ма, а има ли таквих у нас?{S} Све мисле само на тоалете и на провод, а не и да помогну мужу у њ |
| а се понаша као муж, према жени која не само да сама себе издржава, већ је помагала и њега у за |
| ображаја, јер, видиш, она девојка се не само није наљутила на онога непристојника, већ је, суде |
| n="73" /> не смете ми се никад више не само обраћати ма за што, него ни приближити.{S} Ви за м |
| добро да се ни ја ни ти нећемо удати не само ове године, него ко зна још колико, па украо нам к |
| е веже љубав, а који јој је сада био не само равнодушан, већ и терет.</p> <p>У бесаници, ноћу, |
| Какве све изговоре није налазила да се само извуче из куће или од другарица, нарочито од Мице. |
| ни пару за твој</p> <p>живот, ако те се само дотакнем.{S} Одлази!</p> <p>— Плати прво за разгов |
| „шта радиш“.{S} Место свега загледао се само у њена округла прса и упитао с ким станује!{S} А о |
| p>Дете, познавајући оца, никад му не би само предало боцу, већ би је дало матери.</p> <p>Онда б |
| Састанци њихови били су без речи: он би само протурио руку кроз одшкринута врата и Јелена би му |
| санкционисати и без њега.{S} Требало би само имати куражи, па се отрести лажи и убеђења без осн |
| о познавао, а сви су о обојици говорили само ружно.</p> <p>— Мрзе га, мислила је она, јер га не |
| љан, удубљен у своје мисли.{S} Он мисли само о преображају друштва, јер ево већ скоро три месец |
| , сети се како смо се узели.{S} Помисли само да сам ја онај човек који је на себе примио ту нез |
| о, пролазио је, јер има света који цени само оне листове што нападају владу, што грде све и сва |
| ити поможено, јер ће своју зараду имати само за себе.{S} Навикла је већ на овакав живот, а и он |
| ваја и кола — блага тишина, коју ремети само цвркут тица.</p> <p>Београђани, читаве породице и |
| ку.{S} За ту библиотеку треба преводити само с немачког, а плаћаће се четрдесет динара од табак |
| амо да се прихвати посла, па ће све ићи само од себе.{S} Али поче да се спотиче већ код првих р |
| каже нешто, али се предомисли, махнувши само руком.</p> <p>— Остави то.{S} Разговараћемо доцниј |
| са свога мужа, готова да скочи чим овај само дигне очи.{S} Отац би седео неко време, па би лега |
| >— Али ово је нешто ванредно!{S} Слушај само.</p> <p>И Мица поче да чита, тихим гласом, као при |
| b n="63" /> <p>— Седите, молим вас, док само ово довршим, па ћемо онда мало разговарати.{S} Заб |
| > <p>Она не одговори.</p> <p>— А ја сам само о вама мислио! уздахну Севић, а глас му је био туж |
| , али је добро и пио.{S} Љубави је имао само за свога коња, а за своју жену и децу само по који |
| , а што тако не удари кога човека, него само нас девојчиће.{S} Ово је ваљда десети пут да ме гу |
| у кавани с пријатељима, код куће је био само обедима, а остатак времена био му је за одмор или |
| долазећи до закључка да је тај брак био само кобан по њу, уздрхтавала је при помисли да ће Севи |
| ече јој, а чуо сам да си дошла.{S} Како само дивно изгледаш, права париска дама!</p> <p>Њој је |
| ије доспео да је примети.</p> <p>— Како само да им -се приближим? питала се она.</p> <p>Из њене |
| дозволите.{S} Знате, ми новинари пишемо само с једне стране табачића, то је због слагача, па би |
| .{S} Важио је као опасан човек, наравно само у очима простијега света, ваљда за то што је био а |
| најнесрећнији на свету, да се тако што само нама могло десити.{S} Бежимо и склањамо се од свет |
| м, да буде човек те да је се клони, бар само док не сврши са испитом.{S} Али ју је он уместо од |
| о подала томе човеку, не из љубави, већ само из чулности.</p> <p>Није јој било јасно шта Севић |
| ју часова кад не умеју да мисле, кад су само крв и осећај, хладнокрвност и здрав разум изгледај |
| Увек високо дигнуте главе, говорили су само за себе, не гледајући ни у кога.{S} Јелена је чест |
| о за свога коња, а за своју жену и децу само по који грош, псовке и батине.</p> <p>У мркли мрак |
| нашла ничега примамљивог.{S} Хтела бих само да на известан начин легализујемо положај у коме с |
| ких момената, а и ти такође.{S} Да знаш само колико сам се мучио у ропству!{S} Све би ми било л |
| бранила се Мица.</p> <p>— Свеједно, још само мало.</p> <p>Мица, навикнута већ да попушта, довик |
| за борбу.{S} Таквоме женскињу ваља још само муж, правичан и паметан, за којим би оне ишле и у |
| Јелена.</p> <p>— Немој још, остани још само мало, преклињао ју је Севић.</p> <p>— Морам.</p> < |
| ли је баш он или не.{S} Псовка и</p> <p>само псовка.{S} Севић се уопште није сећао да је од оца |
| ић и Севић скренуше једном стазом, крај самога градског платна, куда их Јелена није могла прати |
| к ћу отићи још једном.{S} И тражићу баш самога Севића. </p> <pb n="38" /> <p>У том се сети да н |
| " /> он о њиховој будућности, а и о њој самој али, сиромах, нема времена да га проводи с њом.{S |
| што је требало тек да дође.{S} Ни пред самом собом није смела да призна да је једва и жељно оч |
| а не хотимично.{S} Изгледало је да је и самом њему јасно да нема права да се понаша као муж, пр |
| {S} Он је одмах био одређен на службу у самом Паризу.{S} Ја сам примала своју плату, а могла са |
| еног од њеног оца.{S} Сад ће почети рад самостално.</p> <p>— Видиш, говорио је усхићено, овако |
| урођено.</p> <p>Становали су у соби за самце, у Савамали, где је Севић становао и пре женидбе. |
| чуда.</p> <p>Она га је слушала као кроз сан.{S} На Саборној Цркви искуца девет сати.{S} Јелена |
| дњу годину дана чинило јој се као мучан сан.{S} Каткада ни сама није могла да верује да се у ис |
| ц, који санкционише оно што би се могло санкционисати и без њега.{S} Требало би само имати кура |
| а та глупа такса, тај груби новац, који санкционише оно што би се могло санкционисати и без њег |
| а после дугога превртања по постељи.{S} Сањала је нешто страшно, неко крхање и рушење, огромне |
| Јелена склопи очи, предајући се слатким сањаријама младе, бујне девојке.</p> <p>И од њених идеј |
| "24" /> или и врло лепа!{S} И као зашто Сањин не би могао волети своју сестру друкчије него што |
| купусара ?</p> <p>— Арцибашев... <title>Сањин</title>...{S} Забрањено у Русији, а ово је потпун |
| <p>Сад Мица, која је већ била прочитала Сањина, предложи да се прошетају мало.</p> <p>— Мани се |
| ва које јој је причинило читање „<title>Сањина</title>“.</p> <p>— Нећеш?</p> <p>— Нећу.</p> <p> |
| азак замоли Мицу да јој позајми „<title>Сањина</title>“.</p> <p>Те вечери Јелена је била некако |
| из сваке реченице.{S} Заинтересоваше је Сањинови погледи на љубав. </p> <pb n="21" /> <p>— Силн |
| зласка.</p> <p>— И они говоре о „<title>Сањину</title>.“ То је свакако нешто велико.{S} Мица уо |
| ић је скоро свакога дана примао по које саопштење, да му је за тај и тај дан одређен претрес по |
| приходе?{S} Па се онда сети да је била сарадник „<title>Народног права</title>“ и да је Севић |
| који и нема других пријатеља.{S} Он је сарадник „<title>Великог Журнала</title>“.{S} Кажу да ј |
| .</head> <p>Јелена је постала ревностан сарадник „<title>В. Журнала</title>“, ревноснија него д |
| ађивати, па ће се и боље живети.{S} Као сарадник у „<title>В. Журналу</title>“ имам 120 дин. ме |
| одмах у „<title>В. Журнал</title>“ као сарадник, где је био примљен не због каквих великих спо |
| поздрав!“ А у Београду има доста људи, сарадника са улице, случајних, оних који су срећни што |
| и попуњавао празнине.{S} А „случајних“ сарадника и „пријатеља“ лист је имао доста.</p> <p>Лист |
| ти труда и муке да дође и до најмлађега сарадника, који је у њеним очима био нешто врло велико. |
| покуша да издаје лист сама, уз припомоћ сарадника које је ангажовала, али је лист падао све ниж |
| ери слатку тајну о томе како је постала сарадница тако великог листа као што је „Журнал“.{S} Ал |
| остане сам с Јеленом, почне да рачуна: сарадници толико, хартија толико, штампа толико, свега |
| савијају хартију, шта су сви они према сарадницима, према онима који својим радовима испуњују |
| у пријатељству ишло је на руку и Јовино сарадништво на „<title>Великом Журналу</title>“.</p> <p |
| оспођице, будите уверени да ће нам ваша сарадња бити драгоцена.{S} Али извините, ја вам се ниса |
| е намери Севићевој, обећавајући и своју сарадњу.</p> <p>Севић је тумарао тражећи потребни му но |
| Било је вешто срачунато и на бесплатну сарадњу и на већу продају.{S} Уређивање тога омладинско |
| ворила срце, од онда још кад сам почела сарађивати на оном листу, а од, онда је већ добрих шест |
| е он све више жели, али да буде његова, сасвим његова.</p> <p>И очи би му севнуле при тим речим |
| диктираше Јелени у перо.</p> <p>Јелена сасвим престаде да излази, сем на ручак и вечеру.{S} Св |
| јемо положај у коме смо и налазим да је сасвим природно да се и формално уништи брак, који је с |
| би посао био што пре готов.{S} Брзо је сасвим ушла у посао, који јој је био <pb n="89" /> двој |
| довољства.{S} Било јој је угодно што је сасвим уз њега, није се отимала његовим пољупцима.{S} О |
| машном и косом.{S} Панталоне нису могле сасвим да сакрију кривину његових ногу, а кад је ишао, |
| чарана.{S} Мислила је да ће је дочекати сасвим друкчије, а оно нити јој ко рече „добар дан“ ни |
| усији.{S} И ја бих баш могла!{S} Ја сам сасвим друкчија од ове Мице, која је право женско и кој |
| везу, која нас више не веже, раскинемо сасвим.{S} Били бисмо обоје слободни.{S} Ја сам уостало |
| да иде овој или оној другарици.</p> <p>Сасвим се ослободила са Севићем.{S} Били су постали доб |
| гла да да довољно рукописа, час је имао састанак са овом или оном високом личности, — тек кући |
| понеки пут, не би пошло за руком да се састане са Севићем, читаву ноћ не би имала мира.</p> <p |
| ко оде лепо на своју страну, у подне се састанемо у кући, по ручку опет свако на свој посао, до |
| а јој постави жандарма испред врата!{S} Састанци њихови били су без речи: он би само протурио р |
| <pb n="10" /> <p>Обично су ту и љубавни састанци.{S} Од трамвајске станице до Хајдучке Чесме и |
| >Да се међутим Јелена упитала у чему се састоји друштвена несрећа, шта је то она увиђала и шта |
| дуго о њему мисли.</p> <p>Кад изби код сата, срете две своје другарице.</p> <p>— Шта ти је, Је |
| проти.</p> <p>— Добро, дођи сутра у три сата по подне.{S} Половину ћу ти дати пре него што уђем |
| Кога ?</p> <p>— Твога будућег и његовог сателита, одговори Мица просто.</p> <p>Јелена брзо седе |
| сан.{S} На Саборној Цркви искуца девет сати.{S} Јелена скочи.</p> <p>— Лаку ноћ, рече, морам б |
| саме згрануле кад су виделе да је девет сати.{S} Истина задржала се, али је бар и све задатке и |
| у, кратку и просту.{S} Сутрадан око пет сати поподне, однесе је у уредништво.{S} Одважно уђе <p |
| во је ишла свакога дана, обично око пет сати по подне, па носила какав рад или не.{S} Те посете |
| се чини да је и најусрдније и најдубље саучешће пријатеља мало.</p> <p>Тако је било и са Јелен |
| ком. </p> <pb n="20" /> <p>Јелена једва сачека да прође највећа жега, па оде Мици.{S} Затече је |
| ни сажаљења.</p> <p>У то дође Севић.{S} Сачекао ју је кад је излазила из канцеларије, код Возне |
| p> <pb n="68" /> <p>И увек ју је случај сачувао најгорега.{S} Наишао би неко и Севић би одмах с |
| у Драчу, али никога не нађох.</p> <p>По св. Јовану дође очекивани брод и укрцасмо се.{S} Прво л |
| рених очију, лежала на његовим грудима, сва клонула од задовољства.{S} Било јој је угодно што ј |
| од куће преводи фељтоне.</p> <p>Јелена, сва срећна, приону на посао, верујући да почиње онај жи |
| хну је у лице.{S} Била је као у бунилу, сва разочарана.{S} Мислила је да ће је дочекати сасвим |
| осећала се врло пријатно крај њега.{S} Сва је била испуњена само мислима о Севићевим загрљајим |
| инама, својим пупољцима и зеленилом.{S} Сва се природа будила из зимњега сна, све је певало хим |
| ту је Јелена, за незнатне новце, добила сва дела Јовина, почев од „Анархизма као филозофске док |
| </p> <pb n="47" /> <p>Одједном уздрхта сва, стеже малишана на груди, стеже га толико да чу как |
| и не питајући никога?{S} Ја ћу спремити сва потребна документа за обоје, па ћемо се венчати у н |
| И Јелена потрча.</p> <p>Стигла је кући сва задувана.{S} Пре него што је мати и могла да је упи |
| > <p>И две другарице заћуташе, занесена свака својим мислима.</p> <p>Прскање шљунка трже их из |
| ху неко време ћутећи, па се растадоше и свака оде својој кући.</p> <p>Јелена је била разочарана |
| чу вику неког храпавог гласа, који је, свакако, нешто наређивао, али услед лупе машина Јелена |
| пред киоска, прођоше поред једне клупе, свакако заборављене, јер су све остале биле однесене.{S |
| знаш да смо ми већ давно раздвојени.{S} Свакако да ниси заборавио шта смо уговорили онда кад си |
| говоре о „<title>Сањину</title>.“ То је свакако нешто велико.{S} Мица уосталом рече да је роман |
| а је то „Чита ди Бари“, лађа о којој си свакако слушала.{S} Света много, а на броду ничега.{S} |
| ш се што сам се вратила школи!{S} То си свакако чула <pb n="100" /> од Јованке, која је, пошто |
| а је побегао овамо.{S} Виђала си га већ свакако.{S} Лети носи црну руску рубашку, преко које се |
| можда никако и не мисле, сматрајући их свакако за слабашна створења, неспособна за велики и см |
| ије схватање живота које је избијало из сваке реченице.{S} Заинтересоваше је Сањинови погледи н |
| аџбине ?{S} Плетем венац за кућу, као и сваке године.{S} Зар ту има какве враџбине? </p> <pb n= |
| ебеса и преувеличавао сваку његову реч, сваки гест.{S} Севић је веровао у Јову као у каквога ид |
| ћи, бранила се она.</p> <p>— Дођите, на сваки начин!{S} Скоро ју је преклињао Севић.</p> <p>— Г |
| он, делећи реч на слогове и наглашујући сваки слог.</p> <p>После часова, по обичају, пође у шет |
| ир пребио једног војника.</p> <p>И тако сваки број.</p> <p>Лист се продавао, пролазио је, јер и |
| не показао да нас ништа не веже, већ да свако има свој пут.{S} Врло добро си учинио што си наша |
| ке листе, посетнице...</p> <p>Јелена је свако по подне одлазила у штампарију, да што помогне му |
| м одавно обоје увидели, па смо и живели свако за себе.{S} Зар не би било боље и за мене и за те |
| е уредништво као какву кошницу, у којој свако ради свој посао, тихо и не сметајући другоме.{S} |
| одне се састанемо у кући, по ручку опет свако на свој посао, до вечери, онда....</p> <p>— То би |
| и Јелену.{S} Долазио је свакога дана, у свако доба, под разним изговорима, али увек у циљу да ј |
| <pb n="13" /> своме, у школи.{S} Ујутру свако оде лепо на своју страну, у подне се састанемо у |
| ри.</p> <p>— Па то личи на онога што га сваког дана виђамо на Калемегдану, насмеја се Мица грох |
| и онолико колико је било потребно.{S} А свакога месеца ваљало је нешто новца слати и Севићу.</p |
| а.</p> <p>Чекали смо лађу, која је била свакога дана авизирана, али која никако није долазила.{ |
| сле је навикла.{S} У уредништво је ишла свакога дана, обично око пет сати по подне, па носила к |
| ћ поче да прогони Јелену.{S} Долазио је свакога дана, у свако доба, под разним изговорима, али |
| ничије друштво, већ је избегавала све и свакога.{S} Кад би видела коју од својих школских друга |
| тове што нападају владу, што грде све и свакога, што „крешу“. „<title>Народно право</title>“ ни |
| шта, и то да се појави пред људима који свакога <pb n="31" /> дана напишу све оно што свакога д |
| и нападнутих у листу.{S} Севић је скоро свакога дана примао по које саопштење, да му је за тај |
| а <pb n="31" /> дана напишу све оно што свакога дана изађе у онако обимноме „<title>В. Журналу< |
| да га радиш ?{S} За уредништво једнога свакодневнога листа мора се преводити брзо, као да се п |
| а код Павића није више било, али како у свакој несрећи има и среће, имала сам доста слободна вр |
| е од смеха, немоћно брани.{S} И тако са сваком редом.</p> <p>Није била лепа та Јелена Ђорђевиће |
| /p> <p>— Он неће ни да чује!</p> <p>— У сваком случају покушај да га приволиш да пристане.{S} М |
| е овај хвалио до небеса и преувеличавао сваку његову реч, сваки гест.{S} Севић је веровао у Јов |
| .{S} Глас му је лако подрхтавао и скоро сваку фразу понављао је.{S} Јелена се осећала нелагодно |
| даваше мира.{S} Притрчи тек другарици и свали је у траву, па је онда претура тамо-амо, голица ј |
| е, упали светиљку и поче да ради.{S} До сванућа научила је све и израдила је све задатке.{S} У |
| } Сва се природа будила из зимњега сна, све је певало химну животу и љубави.</p> <p>Сад је Јеле |
| ита.{S} Читала је без избора и разбора, све руске писце који су јој дошли до руку.{S} Толстој, |
| еба да води прву реч.{S} Мушко, женско, све је једно, обоје имају подједнаких права на живот.{S |
| S} Али у колико је више дана пролазило, све ју је нешто више вукло да бар оде у уредништво, сам |
| ију; у кујни би, стојећи, испила млеко; све остало време, ван школе, проводила би у својој соби |
| само колико сам се мучио у ропству!{S} Све би ми било лако, да сам знао где си, да сам имао не |
| од света, ма да нико ништа и не зна.{S} Све нам се чини да је и најусрдније и најдубље саучешће |
| } Није просто знала шта пре да чита.{S} Све ју је интересовало, гутала је све.</p> <p>Није забо |
| по Кошутњаку, берући цвеће за венце.{S} Све тако око седамнаест-осамнаест година.{S} Сукње им н |
| исала дан раније и предала га пошти.{S} Све је било врло просто.</p> <p>Јелена се вратила са му |
| >Петар је на занату био врло вредан.{S} Све своје слободно време проводио је у читању разних књ |
| де да излази, сем на ручак и вечеру.{S} Све остало време мучила се око превођења.{S} Из дана у |
| ма пословима, а има ли таквих у нас?{S} Све мисле само на тоалете и на провод, а не и да помогн |
| о својим погледима на живот, на брак, — све што је Јелена већ давно била чула из његових уста.< |
| <p>— Доста је и то, али црква покушава све да брак очува.{S} Твој муж може да изјави, да он те |
| ебе, а ја ћу гледати да ти се одужим за све што си учинила досада за мене.{S} Збогом!</p> <p>— |
| јој је дошао — био је Севић.</p> <p>За све време од одласка из Србије Јелена није мислила о ње |
| ажила ничије друштво, већ је избегавала све и свакога.{S} Кад би видела коју од својих школских |
| је дрвеће и најавило пупољке лишћа, па све до у позну јесен.{S} Деца долазе да се наиграју, де |
| ак, па би трчала својој клупи.{S} Какве све изговоре није налазила да се само извуче из куће ил |
| и и Севићеве дугове за хартију, прекиде све везе са дотадањим животом.{S} Ишла је у канцеларију |
| не листове што нападају владу, што грде све и свакога, што „крешу“. „<title>Народно право</titl |
| Јазбина! помисли, а пред очи јој изађе све оно што је читала о мукама радничким у тим јазбинам |
| а.{S} Све ју је интересовало, гутала је све.</p> <p>Није заборавила ни Јову Дугића и његова дел |
| До сванућа научила је све и израдила је све задатке.{S} У души је осећала неку неисказану лакоћ |
| поче да ради.{S} До сванућа научила је све и израдила је све задатке.{S} У души је осећала нек |
| угића.{S} Јелену је интересовало шта је све Јова написао, јер је хтела да се упозна са његовим |
| а дочека подне и оде оцу.</p> <p>Кад је све испричала, стари Ђорђевић се замисли.{S} Он је знао |
| ла сам срећна, јер сам осећала да ми је све опроштено.</p> <p>— А мама, а деца? питала сам.</p> |
| жена примити, ко ће?</p> <p>У Јелени је све кипело.{S} Једва се уздржавала да га не ухвати за г |
| е долазио касно увече.</p> <p>Јелени је све јасније бивало да између стварности и снова има врл |
| о сцене измирења и праштања.{S} Мени је све то одвратно.{S} Нећу чак да вам речем ни једне речи |
| срећни.{S} Споразумеју се двоје и то је све.{S} Изостављене су оне глупе церемоније око венчања |
| рити.{S} Нисмо криви ни ти ни ја што је све онако изишло.{S} Ја сам најлепше мислио.</p> <p>И о |
| Јелена је једва намолила Севића да купе све ново, а не половно у Фишеклији.{S} Чудио се он зашт |
| ом помислила на испит зрелости, који се све више ближио, а који јој је изгледао као замахнут но |
| ћ, уздрхтала гласа, приближујући јој се све више, поче да јој описује своје патње, своје жеље, |
| ајући је за мишицу, приближујући јој се све више.{S} Она покуша да се повуче, али он као да се |
| {S} Он је тражио новац и она му истресе све што је имала при себи. </p> <pb n="120" /> <p>Али п |
| треба само да се прихвати посла, па ће све ићи само од себе.{S} Али поче да се спотиче већ код |
| ишеклији.{S} Чудио се он зашто она хоће све ново, кад је половно много јевтиније.</p> <p>Уселиш |
| ти.{S} Истина задржала се, али је бар и све задатке израдила.</p> <p>Одби да вечера, рекавши да |
| пре и после подне, као раније у школу и све што је доживела за последњу годину дана чинило јој |
| ацавши делове одеће по соби.{S} Мати би све покупила, сложила на столицу крај постеље, па би и |
| све то — и Јелена рукама показа како би све то изврнула.</p> <p>— Него, хајде, остави књигу, па |
| рдне.{S} Он ју је стезао на своје груди све силније, да јој је дах застајао.{S} Њу је одвратнос |
| из митологије Грка и Римљана, заокружи све то како је знала и умела и преписа што је читкије и |
| он је чинио све што је знао и умео, али све то на један неспретан начин, тако да се видело да о |
| штампане табаке.</p> <p>Јелени се учини све врло познато.{S} Осети силно узбуђење при помисли, |
| <p>Мица настави брати цвеће, прилазећи све ближе месту где је била Јелена, па најзад седе уз њ |
| развода брака, знао је да бирократизам све увлачи у некакве форме, не хајући за вапаје душе.</ |
| оја никако није долазила.{S} Почела сам све више мислити о својима, <pb n="102" /> надајући се |
| от, да он више не може без ње, да је он све више жели, али да буде његова, сасвим његова.</p> < |
| а које је ангажовала, али је лист падао све ниже, и два и по месеца после почетка излажења нико |
| слагачког шегрта, па се, као Твен, пео све више.{S} У Русији је учествовао у атентату на цара, |
| рема својој жени; напротив, он је чинио све што је знао и умео, али све то на један неспретан н |
| којој је незадовољство према њој бивало све веће.{S} Она није ништа радила.{S} По неки пут би с |
| говца.{S} Севић пребаци Дугићу да је то све због његовог писања.{S} Дугић му одговори да је он |
| осећајући како његови загрљаји постају све страснији, како је он крши у својим рукама, како ње |
| еца Севића пустише испод суђења, јер су све оптужбе противу њега биле сведене на просто причање |
| едне клупе, свакако заборављене, јер су све остале биле однесене.{S} Прошеташе два-три пута гор |
| а мала и стара, али је Павић дао Севићу све што му је било потребно да може да ради.</p> <p>Как |
| који свакога <pb n="31" /> дана напишу све оно што свакога дана изађе у онако обимноме „<title |
| ове стране будемо и захвалне.{S} Ја бих све то — и Јелена рукама показа како би све то изврнула |
| рђевић се замисли.{S} Он је знао каквих све тешкоћа има око развода брака, знао је да бирократи |
| толико, хартија толико, штампа толико, свега толико.{S} Рентира се већ са три хиљаде примерака |
| а ништа, настављао је Севић, јер ја пре свега никога не познајем, <pb n="58" /> а ниједна ме не |
| . </p> <pb n="103" /> <p>Прећи ћу преко свега онога што сам за тим доживела.{S} Главно је да са |
| ни „како си“, ни „шта радиш“.{S} Место свега загледао се само у њена округла прса и упитао с к |
| шта управо није знала ни сама.{S} Место свега добила је у првоме реду то, што више није морала |
| а, јер су све оптужбе противу њега биле сведене на просто причање.{S} Он је тако вешто удешавао |
| ровао сам да ће се моћи што учинити.{S} Сведок си мојих упињања да се подигнем.{S} Али и ту се |
| .{S} Она два господина потписаше се као сведоци.{S} Севић узе новац.</p> <p>— Господине, настав |
| ада трамвајем до Топчидера, надисати се свежа ваздужа у Кошутњаку, одморити плућа и очи у ономе |
| S} И извуче је.</p> <p>Ваздух на улици, свежији него у радионици, запахну је у лице.{S} Била је |
| ш?</p> <p>— За њега или за кога другог, свеједно.</p> <p>— А што Јелена? питала је Мица, чисто |
| е већ залази, бранила се Мица.</p> <p>— Свеједно, још само мало.</p> <p>Мица, навикнута већ да |
| ла добра жена.{S} Лице њено, жућкасто и свело пре времена, показивало је дугу патњу.{S} Волела |
| КОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАЊЕ СВЕСЛОВЕНСКЕ КЊИЖАРНИЦЕ</p> <p>1920.</p> </div> <div ty |
| КОГ ЖИВОТА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАЊЕ СВЕСЛОВЕНСКЕ КЊИЖАРНИЦЕ</p> <p>М. Ј. СТЕФАНОВИЋА И ДРУГ |
| није слушала.{S} Била је као скамењена, свесна опасности која јој је претила.{S} У то зазвони з |
| , ако човек не би имао високо развијену свест о дужностима, жена, натоварена децом, била на мил |
| поклони, говорећи:</p> <p>— Госпођице, свет је пропао, живео свет!{S} На нама двома је да га о |
| нове основе.{S} Али треба <pb n="36" /> свет убедити у потребу преображаја, јер, видиш, она дев |
| сти га унутра, само да јој се не скупља свет.</p> <p>— Шта хоћеш? питала је.</p> <p>— Треба ми |
| ечи, ма да јој је било непријатно да је свет види с њим.{S} Био јој је одвратан, а и стидела га |
| убеђења без основа.{S} Ваљало би да се свет мане тих глупости.{S} Жена, ако одговара твојим ид |
| то знају, а они онако куражно иду кроз свет, високо дижући главу.{S} Не плаше се опасности.{S} |
| > <p>— Госпођице, свет је пропао, живео свет!{S} На нама двома је да га обновимо!</p> <p>— А шт |
| естре ни трага ни гласа.{S} Пође и он у свет.{S} Где је био и шта је радио — то нико није знао, |
| а у уредништво, који су задовољни да их свет види како улазе у штампарију.</p> <p>Дугић је чест |
| о ништа није могао доказати.{S} А и наш свет, који тако воли да прети, не воли да иде по судови |
| и“, лађа о којој си свакако слушала.{S} Света много, а на броду ничега.{S} Послуга се понашала |
| човек, наравно само у очима простијега света, ваљда за то што је био анархиста, а анархисте уб |
| на.</p> <p>— Славно пропао у рушевинама света! издекламова Севић, хватајући је за руку.</p> <p> |
| >Лист се продавао, пролазио је, јер има света који цени само оне листове што нападају владу, шт |
| у, у којој је већ било доста беспослена света.</p> <p>Пред њима се одједном указа Дугић.{S} Пра |
| огло десити.{S} Бежимо и склањамо се од света, ма да нико ништа и не зна.{S} Све нам се чини да |
| скренуше десно, стазама где нема много света.</p> <p>Јелена, ништа не мислећи, пође за њима.{S |
| ије ништа научила!</p> <p>Устаде, упали светиљку и поче да ради.{S} До сванућа научила је све и |
| ним покретом руке склопи књигу, духну у светиљку, свуче се и леже.</p> <p>Заспа после дугога пр |
| и права радионица, висока, пространа и светла.{S} Замишљала је ту неколико столова, дуж зидова |
| Врло често ништа не говоре, али им очи светле жаром, блистају младалачким заносом...{S} О, бла |
| пази и друге звезде, јаче, интензивније светлости.</p> <p>— То су велики умови, помисли, па јој |
| небо.{S} Виде милионе звезда како мирно светлуцају, час засветле, час гасну — баш као људи који |
| о се о једном владици, који је трчао за световним уживањима.{S} У једном „чланчићу“ регистрован |
| нама се чини да смо ми најнесрећнији на свету, да се тако што само нама могло десити.{S} Бежимо |
| а „мисли“ и „ситнице“, писала о женском свету и била коректор листа.{S} Дугић је писао уводне ч |
| удила.{S} Био би то најидеалнији брак у свету, прави узор.</p> <p>Јелена га је слушала, опијају |
| адвокатом, написала сам и представку за свештеника, само је потребно да наведем и твој стан.{S} |
| њим.{S} Он ће ти написати представку за свештеника и рећи ће ти шта треба даље да радиш и на шт |
| ло, где је Севић већ раније био спремио свештеника и уредио формалности.{S} Венчали <pb n="70" |
| о добавише преко полиције.{S} Он изјави свештенику да воли своју жену, да је задовољан њом, да |
| Јелену.</p> <p>По Јелениној представци свештенику, како почињу парнице за развод брака, били с |
| е су то душе, мислила је.{S} Анархисти, сви то знају, а они онако куражно иду кроз свет, високо |
| људе које је упознала поред Севића.{S} Сви су они били из „<title>В. Журнала</title>“, а овоме |
| а, код куће, у школи, код другарица.{S} Сви су се чудили њеној расејаности и повучености.</p> < |
| околине нико их није лично познавао, а сви су о обојици говорили само ружно.</p> <p>— Мрзе га, |
| отворена прозора.{S} Тишина, изгледа да сви спавају.{S} А она не спава, а не спава зато што је |
| Па сад? упитах бојажљиво.</p> <p>— Куд сви, ту и ми! уздахну отац.{S} Него да видимо како ћемо |
| с правом долазити у ову кућу и да ће је сви понизно поздрављати.{S} Та шта су ти што се мувају |
| није изазивала пажњу укућана, јер су је сви знали као врло ћудљиву.{S} Запиткивати је значило б |
| ак од прилике као неко удружење, у коме сви чланови имају подједнаке дужности, подједнака права |
| му је звонак, тон убедљив — чини ми се сви га слушају, нико се у његову присуству не усуђује н |
| .{S} У Русији има пуно таквих бракова и сви су срећни.{S} Споразумеју се двоје и то је све.{S} |
| х појединости, пред очи су јој излазили сви тренуци среће, којих је, авај, било тако мало, — и |
| ра у својој тескобној тамници, како смо сви песници у тим годинама, које брзо оду у неврат!</p> |
| што убацују и савијају хартију, шта су сви они према сарадницима, према онима који својим радо |
| е, да вас познам.{S} Рад ми се необично свидео.{S} Чак сам га показао и своме пријатељу г. Дуги |
| му.{S} Али је он, Јова, велики, већи од свију њих.</p> <p>— Па се онда сети данашњег свог покуш |
| ка продужи са другарицама.</p> <p>Мица, свикнута већ на ћуди своје другарице, не задржаваше је |
| се насликаним лепотама, утапајући се са свим у ту будућност.{S} Није ни осетила како ју је Севи |
| здржава и себе и свога мужа, који је по свима пресудама имао да издржи више од три године затво |
| Мени би жена била другарица, помоћник у свима пословима, а има ли таквих у нас?{S} Све мисле са |
| ку погрешку машинског ученика.</p> <p>— Свирепости послодаваца! помисли Јелена и намах јој се у |
| 84" /> <p>Ну, почеше стизати и тужбе са свих страна и од свих личности нападнутих у листу.{S} С |
| с сам обогаћена искуством и излечена од свих манија матуранткиње.</p> <p>Чудиш се да сам овде и |
| еше стизати и тужбе са свих страна и од свих личности нападнутих у листу.{S} Севић је скоро сва |
| им те, тих декламација, излечена сам од свих идеја које сам чула од тебе, примети Јелена јетко. |
| ернији посетиоци, и најзахвалнији, ђаци свих школа и разнога узраста.{S} Од ранога пролећа, пре |
| вога тромесечја имала више двојака него свих осталих оцена.{S} Отац се љутио и грдио, мати саве |
| ти Севићевих погледа, који као да су је свлачили.{S} Опет јој беше некако нелагодно, али не неп |
| њих.</p> <p>— Па се онда сети данашњег свог покушаја у уредништву и одвратности коју је осетил |
| ић је био син једнога таљигаша, који је свог коњића и таљиге купио новцем што <pb n="49" /> га |
| добро и пио.{S} Љубави је имао само за свога коња, а за своју жену и децу само по који грош, п |
| , него да будем везана за њега до краја свога или његовог живота.{S} Боље икад него никад!</p> |
| ела би у угао и не би скидала поглед са свога мужа, готова да скочи чим овај само дигне очи.{S} |
| <p>И Јелена поче, као практикант, да од свога рада издржава и себе и свога мужа, који је по сви |
| есетицу, ону коју је малочас примила од свога првога посетиоца, први новац који је зарадила као |
| тао већ свој човек, способан да живи од свога рада.{S} Отац му је међутим био умро, а кућица пр |
| новао.</p> <p>Стари Ђорђевић, бежећи од свога друштва, сећао се тек сада како је сам занемарио |
| ант, да од свога рада издржава и себе и свога мужа, који је по свима пресудама имао да издржи в |
| ресле.{S} Где ли је била Јелена да види свога јунака!</p> <p>Севић, сав преплашен и једва влада |
| да нас ништа не веже, већ да свако има свој пут.{S} Врло добро си учинио што си нашао стан.{S} |
| говарати.{S} Ја сам већ тако навикла на свој начин живота, да ни најмање не желим <pb n="97" /> |
| ситне чиновнике, који су срећни кад на свој псеудоним прочитају поруку уредништва: „Што сте се |
| астанемо у кући, по ручку опет свако на свој посао, до вечери, онда....</p> <p>— То би могло та |
| </p> <p>У бесаници, ноћу, разгледала је свој брак са Севићем, сећала се и најситнијих појединос |
| аноси, да <pb n="82" /> почне да издаје свој лист.{S} Чим остане сам с Јеленом, почне да рачуна |
| о као какву кошницу, у којој свако ради свој посао, тихо и не сметајући другоме.{S} А оно место |
| доћи.</p> <p>Рекавши ово Јелена дохвати свој шешир, наглим покретом покри главу и жустро пође в |
| о што си нашао стан.{S} Ја ћу наставити свој живот и рад као да ти у опште ниси ни дошао, а теб |
| о дана предала уреднику г. Павићу један свој рукопис, па сам хтела да видим шта је с њим, а дон |
| у</title>“ имам 120 дин. месечно, а као свој газда зарадићу три-четири пута више.{S} А, да, как |
| до своје седамнаесте године, постао већ свој човек, способан да живи од свога рада.{S} Отац му |
| више, поче да јој описује своје патње, своје жеље, које су биле тако скромне, а она и не мисли |
| а, са хладним данима и дугим ноћима.{S} Своје школске предмете Јелена је радила врло мало: пред |
| а по кућама и од те зараде прихрањивала своје троје дечице.{S} Деца су, и ако таљигашева и праљ |
| колико дана.{S} Јелена је марљиво учила своје лекције, силом се отимајући да више не мисли на у |
| моћна и да мрдне.{S} Он ју је стезао на своје груди све силније, да јој је дах застајао.{S} Њу |
| она тога није имала.{S} Како да повећа своје приходе?{S} Па се онда сети да је била сарадник „ |
| гонило.{S} Можда сам хтела да утечем од своје прошлости!</p> <p>Била сам у друштву госпођа наши |
| а ли бисте ви могли да одбаците од себе своје досадашње васпитање, па да учините по срцу и свој |
| ли.</p> <p>Кад изби код сата, срете две своје другарице.</p> <p>— Шта ти је, Јелена, те си тако |
| ар је на занату био врло вредан.{S} Све своје слободно време проводио је у читању разних књига, |
| ћи јој се све више, поче да јој описује своје патње, своје жеље, које су биле тако скромне, а о |
| > <pb n="18" /> <p>Јелена и Мица нађоше своје другарице код трамвајске чекаонице.{S} Весело су |
| b n="53" /> <p>Она је каткад износила и своје мишљење, које је Јова скоро увек обарао једном је |
| цама.</p> <p>Мица, свикнута већ на ћуди своје другарице, не задржаваше је и Јелена се врати, ал |
| не угледних новинара, који су потписали своје радове псевдонимом.{S} Јелена је из разних књига |
| квих часова, мислила сам да задовољавам своје срце кад сам се удавала за човека, на коме се ниш |
| уће да пије, само сад тражећи и друштво своје нове жене.{S} Ова се спочетка нећкала, па се посл |
| ио празничну школу.{S} Тако је дошао до своје седамнаесте године, постао већ свој човек, способ |
| а за њега.{S} Било ме је стид да уђем у своје надлештво, а било је особа које су ме гледале или |
| нако достојанствен и озбиљан, удубљен у своје мисли.{S} Он мисли само о преображају друштва, је |
| већ увек најспореднијим, увек удубљен у своје мисли, нити икога гледа.</p> <p>— Гледа он, добро |
| ићем.{S} Малишан, ненавикнут на милошту своје велике сестре, радо је пристајао уз њу.{S} Својим |
| , са својим љубичицама и јагорчевинама, својим пупољцима и зеленилом.{S} Сва се природа будила |
| ике сестре, радо је пристајао уз њу.{S} Својим ручицама чупао јој је косу, прислањао главицу уз |
| две другарице заћуташе, занесена свака својим мислима.</p> <p>Прскање шљунка трже их из мисли. |
| то дође и пролеће, дивно и мирисаво, са својим љубичицама и јагорчевинама, својим пупољцима и з |
| то једва дочека и пошто се договорио са својим уредником, донесе Јелени да код куће преводи фељ |
| p>Јелена остаде без игде ичега, само са својим разочарењем и очајањем.</p> <p>Куда ће сада и шт |
| и залупи врата за собом.</p> <p>Занета својим мислима, Јелена није обраћала пажњу куда иде.{S} |
| рад, већ због тога што се обрукао пред својим <pb n="77" /> уредником.{S} Али шта је знао.{S} |
| у онда и ја у Београд.</p> <p>Хвалиш се својим браком!{S} Ја ти од срца желим да увек будеш сре |
| трави.</p> <p>Једна међу њима одвајаше својим несташлуком.{S} Ниједној другарици не даваше мир |
| ашње васпитање, па да учините по срцу и својим убеђењима ?</p> <p>— Ја ?{S} Ја бих, мислим! одг |
| они према сарадницима, према онима који својим радовима испуњују те новине!</p> <p>Али очекујућ |
| е и даље, говорећи о својим идеалима, о својим погледима на живот, на брак, — све што је Јелена |
| Севић се пренемагаше и даље, говорећи о својим идеалима, о својим погледима на живот, на брак, |
| ош дуго, држећи је у загрљају, причао о својим великим плановима, говорио је како ће уз њену по |
| д га осећамо непосредно, кад га гледамо својим очима.{S} Деца у родитељској кући, храњена и бра |
| ући.</p> <p>Јелена је била разочарана у својим идеалним замишљањима о уредништвима, о штампариј |
| собито: ни љубави ни одвратности, али у својим мислима, на оној клупи, осећала се врло пријатно |
| остају све страснији, како је он крши у својим рукама, како његове дрхтаве руке продиру и тамо |
| .{S} Виде и неколико девојчица, које су својим прстићима хитро савијале одштампане табаке.</p> |
| азила.{S} Почела сам све више мислити о својима, <pb n="102" /> надајући се да је бар неко од њ |
| својих дана у школи, својих другарица, својих родитеља...{S} Рачунала је да би и она сада била |
| вориште, сећала се својих дана у школи, својих другарица, својих родитеља...{S} Рачунала је да |
| све и свакога.{S} Кад би видела коју од својих школских другарица, скренула би одмах у прву спо |
| а, који је гледао у двориште, сећала се својих дана у школи, својих другарица, својих родитеља. |
| ије устручавала, није много скривала ни својих телесних дражи, није дакле чудо што ју је он пос |
| ер је немачки језик имао за њу још увек својих тајни.{S} Али како су то биле дечје књиге, она с |
| мушка рука.</p> <p>Јелена се сети неких својих снова.</p> <p>Осећала је како је подухвата нека |
| ољу, поче, у размишљању, да тражи краја својој авантури.{S} Није јој остајало ништа друго, него |
| би чекала да падне сумрак, па би трчала својој клупи.{S} Какве све изговоре није налазила да се |
| да Севић није био нежан и пажљив према својој жени; напротив, он је чинио све што је знао и ум |
| еме ћутећи, па се растадоше и свака оде својој кући.</p> <p>Јелена је била разочарана у својим |
| та.{S} Јелена застаде, хотећи да скрене својој кући.</p> <p>— Зар нећемо вечерати заједно? упит |
| Ја сам чиновник, што ће рећи сиромах, и својој деци нисам могао спремати миразе, али сам могао |
| о прибрао, толико да је могао испричати својој жени шта је било. </p> </div> <pb n="74" /> <div |
| урно надимају, како срце немирно игра у својој тескобној тамници, како смо сви песници у тим го |
| остало време, ван школе, проводила би у својој соби, час смејући се а час јецајући, час певајућ |
| оже да га гледа, да га не може трпети у својој близини.</p> <p>По неком чудном бирократском про |
| јама које владају у друштву, убио срећу својој сестри.{S} Видиш, он јој није бранио да се воли |
| сам, Бога ми, једва излазила на крај са својом платом.{S} Зараде коју сам имала код Павића није |
| и.{S} Морална лешина, која се распада и својом трулежи кужи друштво.</p> <p>Почетница — зубни л |
| Љубави је имао само за свога коња, а за своју жену и децу само по који грош, псовке и батине.</ |
| лужбу у самом Паризу.{S} Ја сам примала своју плату, а могла сам остати с оцем, јер Министарств |
| симпатичан.{S} Али ја сам скупо платила своју лудост: данас сам обогаћена искуством и излечена |
| , после онаквог мог поступка, мислим на своју удају, што је управо било бежање од среће.{S} Ну, |
| е, у школи.{S} Ујутру свако оде лепо на своју страну, у подне се састанемо у кући, по ручку опе |
| показивало је дугу патњу.{S} Волела је своју децу и у њима је тражила утеху за разочарење у бр |
| дакле да у нас има жена, које би везале своју судбину за људе као што смо.{S} Дугић и ја? упита |
| а о њој, а њој ће бити поможено, јер ће своју зараду имати само за себе.{S} Навикла је већ на о |
| ивао је намери Севићевој, обећавајући и своју сарадњу.</p> <p>Севић је тумарао тражећи потребни |
| лиције.{S} Он изјави свештенику да воли своју жену, да је задовољан њом, да жели да продужи зај |
| S} И као зашто Сањин не би могао волети своју сестру друкчије него што су га учили.{S} Она је б |
| леда као нешто што припада њему, држећи своју руку на њеном рамену.</p> <p>Она га одгурну нерво |
| читави човечји род спава, не осећајући своју несрећу, и не тражећи јој лека.{S} Али не, она не |
| ствари ваше женидбе имам и ја да речем своју реч.{S} Изволите доћи у моју канцеларију данас у |
| л“, баш у то време, ваљда да би појачао своју продају, одвоји два ступца за радове омладине.{S} |
| сећао се тек сада како је сам занемарио своју кућу.{S} У вечној трци за унапређењем није на дец |
| плашено, а она га брзо спусти и утрча у своју собу, па се онако обучена баци на постељу, грцају |
| да је добро ужинала код Мице.{S} Оде у своју собу, па, и не палећи лампу, леже.</p> <p>Није мо |
| едништва? упита Јелена, прибирајући сву своју храброст и гутајући пљувачку.</p> <p>— Шта желите |
| ко лепо положила испите, отишла у Ницу, своме оцу, да се мало одмори, па ће онда кући, у Србију |
| и на своме послу, а ја на <pb n="13" /> своме, у школи.{S} Ујутру свако оде лепо на своју стран |
| век нема права да бира себи друга према своме инстинкту?{S} Треба једном пресећи обичај мираза |
| И то што је очекивала осети најзад, на своме грлу.{S} Севић поче махнито да је љуби.{S} Она по |
| смета муж?{S} Он ће целога дана бити на своме послу, а ја на <pb n="13" /> своме, у школи.{S} У |
| еобично свидео.{S} Чак сам га показао и своме пријатељу г. Дугићу, који назире у писцу велику ј |
| > <p>Јелена ћуташе, задубљена у снове о своме будућем, а Мица настави плетење венца.</p> <p>Дру |
| и није ништа остајало.{S} Поче неке, по своме мишљењу интересантније ставове да учи и напамет. |
| ?</p> <p>— Видиш, Јелена, ја сам имао у своме животу доста тешких момената, а и ти такође.{S} Д |
| желите развод.{S} На тај начин брже се свршавају предходне формалности.{S} Само да ли ће он пр |
| P19200_C11"> <head>XI.</head> <p>Срећно свршени Балкански рат донео је слободу многима који су |
| , и нарочито не сад, на два месеца пред свршетак гимназије.</p> <p>— Како би било да свршимо то |
| , годинама вуку.{S} А док се парница не сврши, колико ће јој пута још Севић доћи и церећи се, б |
| овек те да је се клони, бар само док не сврши са испитом.{S} Али ју је он уместо одговора, прив |
| е који су били на течају.{S} Па се и то сврши.{S} Даље, на универзитет, није се могло, јер није |
| Али сам ја ипак била задовољна што сам свршила најтежи део посла.</p> <p>Баш у то време претрп |
| једном отац.</p> <p>— Па још није школу свршила, примети мати.</p> <p>— Каква школа! одговори о |
| .{S} Била је чак и радосна што се овако свршило.{S} Чинило јој се да јој је са душе пао неки ог |
| так гимназије.</p> <p>— Како би било да свршимо то и не питајући никога?{S} Ја ћу спремити сва |
| p> <p>Петар је изгубио матер баш кад је свршио основну школу.{S} Две сестрице биле су млађе од |
| о је у читању разних књига, а учио је и свршио празничну школу.{S} Тако је дошао до своје седам |
| свршиш школу?</p> <p>— Школу бих могла свршити и по удадби, шта би ми то сметало!</p> <p>И мла |
| поче опет Јелена.</p> <p>— Пре него што свршиш школу?</p> <p>— Школу бих могла свршити и по уда |
| родитељи, колико могу, не дају да осете сву тежину и грубост.{S} У колико је имовно стање родит |
| а уредништва? упита Јелена, прибирајући сву своју храброст и гутајући пљувачку.</p> <p>— Шта же |
| Погибије, где има стаза и где их нема, свуда групице или парови младих људи.{S} Иду полако, ра |
| се се на ону клупу на Калемегдану.{S} И свуда је то чинила, код куће, у школи, код другарица.{S |
| ом руке склопи књигу, духну у светиљку, свуче се и леже.</p> <p>Заспа после дугога превртања по |
| {S} Једва се држао на ногама, спотицао, се, закрвављених очију, прљав.</p> <p>— Шта ћеш? упита |
| каја.{S} Био је трештен пијан.{S} Једва се држао на ногама, спотицао, се, закрвављених очију, п |
| /p> <p>У Јелени је све кипело.{S} Једва се уздржавала да га не ухвати за гушу и задави, толико |
| ажећи и друштво своје нове жене.{S} Ова се спочетка нећкала, па се после навикну.{S} За децу на |
| девојку за раме, скоро за груди.{S} Ова се закикота и баци се ногом да удари непристојника.{S} |
| тамо-амо, голица је и засмејава, а ова се, заценивши се од смеха, немоћно брани.{S} И тако са |
| евића су сматрали за анархисту.{S} Јова се дружио са Севићем за то, што га је овај хвалио до не |
| а, својим пупољцима и зеленилом.{S} Сва се природа будила из зимњега сна, све је певало химну ж |
| Јелени, која већ није знала како да га се отресе.{S} Обраћала се полицији за заштиту, али шта |
| {S} Био јој је одвратан, а и стидела га се. </p> <pb n="95" /> <p>Ишли су неко време ћутећи, до |
| </p> <p>Али и такав живот досади, па га се и Јелена засити.{S} Читав дан био јој је неиспуњен и |
| у врата.</p> <p>Једнога дана, пошто га се једва била отресла, Јелена пође кући на ручак.{S} На |
| та много, а на броду ничега.{S} Послуга се понашала према нама скоро непријатељски, пљачкајући |
| И другарица наброја више случајева, да се Јова показао неваспитан.</p> <p>— То није могуће, бр |
| да је по њу боље, а можда и по њега, да се не везују понова, кад их већ иначе ништа не веже.{S} |
| вић јој предложи да буду муж и жена, да се венчају кад је већ такав обичај и кад већ она неће д |
| ле великих мука и дугих преговарања, да се наравна са Павићем, тако да он прими штампарију, али |
| идем одмах по речнике.</p> <p>И оде, да се после неколико минута врати са потребним јој речници |
| више, да схвати друштвене доктрине, да се умеша међу људе који <pb n="26" /> раде на препорођа |
| ле при тим речима чудно, животињски, да се Јелена ужасавала, осећајући како његови загрљаји пос |
| ући се а час јецајући, час певајући, да се одмах затим стане ваљати по поду као бесомучна.</p> |
| одмах, или ћу те...</p> <p>— Чекај, да се погодимо...</p> <p>— Нећу да се погађам, одмах напољ |
| динар-два, после чега је он одлазио, да се ускоро опет врати.</p> <p>Јелена је била у очајању.{ |
| рт.</p> <p>— Дабогме, и она у кварт, да се расправимо пред полицијом. </p> <pb n="115" /> <p>Је |
| су јој толико биле прешле у навику, да се, кад дође уобичајено време, није могла отргнути.{S} |
| ни да смо ми најнесрећнији на свету, да се тако што само нама могло десити.{S} Бежимо и склањам |
| ла испите, отишла у Ницу, своме оцу, да се мало одмори, па ће онда кући, у Србију.</p> <p>Питаш |
| она не хтеде да буде груба.</p> <p>— Да се удајем нећу, јер у браку с тобом нисам нашла ничега |
| је и самом њему јасно да нема права да се понаша као муж, према жени која не само да сама себе |
| и Јеленино писмо, којим их извештава да се венчала са Петром Севићем, публицистом, били су ван |
| вати око паса, као хотећи да је чува да се не спотакне.</p> <p>Ишли су најкраћим путем ка Калем |
| на била способна за што веће од тога да се задржи мало дуже ван куће!</p> <p>Прођоше главном ал |
| ратко.</p> <p>— Е кад је посао, онда да се плати, јер ја ништа не радим онако, нити сам неки фи |
| лицу, по врату.{S} Она је покушавала да се извуче, али ју је он држао чврсто, да је била немоћн |
| ла није она срећа о којој је слушала да се говори. </p> <pb n="75" /> <p>Не би се могло рећи да |
| се најрадије вратила, али није умела да се извуче, а да каже да јој је доцкан није хтела, јер к |
| и тамо нашла некога, па би сад хтела да се удаш за њега?</p> <p>Јелена гризаше усне од једа.{S} |
| pb n="29" /> <p>Колико пута је хтела да се окане Јове и његове филозофије, али би јој увек пред |
| та је све Јова написао, јер је хтела да се упозна са његовим погледима и идејама.{S} Мица рече |
| {S} Какве све изговоре није налазила да се само извуче из куће или од другарица, нарочито од Ми |
| Њу је одвратност према њему нагонила да се отима, а опет јој је у његовим рукама било тако приј |
| елео.{S} Речи су му клизиле са усана да се јелена чудила.{S} Био би то најидеалнији брак у свет |
| н пречи него жена ? не могаде Јелена да се уздржи, а да не упита. </p> <pb n="93" /> <p>Он заус |
| >Јелена је увиђала да сад има начина да се позна са „анархистима“.</p> <p>Пошто је дуго лупала |
| учинити.{S} Сведок си мојих упињања да се подигнем.{S} Али и ту се показало да велики мрзе мал |
| ујући јој се све више.{S} Она покуша да се повуче, али он као да се прилепио уз њу.{S} Већ је о |
| све до у позну јесен.{S} Деца долазе да се наиграју, дечаци и девојчице да се протрче и да мало |
| ајати, настави Јелена.{S} Боље ми је да се и кад-тад ослободим тога човека, него да будем везан |
| и да није само Јелена крива, хтео је да се покаже правичан.{S} После дугог размишљања и колебањ |
| се нађе какав човек који се смилује да се ожени њом.{S} Мушкарци проживе читав живот пре брака |
| Каткада ни сама није могла да верује да се у истини збило оно што се збило.</p> <p>Чисто стидећ |
| рно.</p> <p>Јелена је горела од жеље да се упозна било с њим, било са Севићем.{S} Веровала је д |
| симпатије публике, која се, из жеље да се умеша у туђе ствари, окупила око њих, тако да Јелена |
| е, молим те да одеш одмах, остави ме да се приберем, а и време је рада.{S} Иди, ако си икада им |
| „<title>В. Журнала</title>“, а овоме да се понуди није имала куражи због Павића.{S} После колеб |
| че да је најлакше ако обоје изјавите да се не трпите, да обоје желите развод.{S} На тај начин б |
| е да се наиграју, дечаци и девојчице да се протрче и да мало уче, шипарице и младићи и да се пр |
| ће све ићи само од себе.{S} Али поче да се спотиче већ код првих реченица.{S} Обрни-осврни не и |
| ек више него раније.{S} И Севић поче да се заноси, да <pb n="82" /> почне да издаје свој лист.{ |
| ј је струјало кроз тело.</p> <p>Поче да се игра са малим братићем.{S} Малишан, ненавикнут на ми |
| ахнито да је љуби.{S} Она покушаваше да се окрене, да устане, али у колико се више отимала, у т |
| ако тежак.</p> <p>И Јелени се чињаше да се срећа приближује, она срећа о којој је Севић раније |
| од срца желим да увек будеш срећна и да се каткада сетиш другарице која те увек воли —</p> <p>Ј |
| вника, има мираз, па јој је могуће и да се уда кад хоће.</p> <p>Јелена лежаше на страни, савивш |
| и да мало уче, шипарице и младићи и да се проведу. </p> <pb n="10" /> <p>Обично су ту и љубавн |
| и као бубрег у <pb n="114" /> лоју и да се излежава, а сад кад се бедни муж вратио из рата, изм |
| у његовој мучној борби.{S} Па баш и да се нађе нека, да ли би се одважила да пође за човека мо |
| и и убеђења без основа.{S} Ваљало би да се свет мане тих глупости.{S} Жена, ако одговара твојим |
| већ била прочитала Сањина, предложи да се прошетају мало.</p> <p>— Мани се, каква шетња, данас |
| пред каване „Губеревац“ она предложи да се врате и окрете се не обзирући се на њега.{S} Он пође |
| ше се лево и десно, не знајући да ли да се рукује или не, али немаде храбрости да први пружи ру |
| чне оцене, ако није било слабих, или да се разгоропади ако би <pb n="71" /> била која неповољна |
| пође вратима.</p> <p>— Јелена, чекај да се договоримо, повика Мица за њом.</p> <p>Али Јелена из |
| <p>Сутрадан јој дође мати и рече јој да се обрати г. Н. Н., пријатељу њенога оца, који ће наћи |
| вицама, а доста кривица имало је тек да се пресуде.</p> <p>Јелена покуша да издаје лист сама, у |
| ој, понеки пут, не би пошло за руком да се састане са Севићем, читаву ноћ не би имала мира.</p> |
| ју.{S} Превуче руком преко чела, као да се увери да ли је заиста жива, будна.{S} Сети се послед |
| га листа мора се преводити брзо, као да се пише из главе.</p> <p>— Па ја могу и брже да преводи |
| Она покуша да се повуче, али он као да се прилепио уз њу.{S} Већ је осећала његов дах, ужагрен |
| шевине.{S} Гле, није сама, нешто као да се миче испод њених ногу.{S} Спусти поглед и виде Севић |
| в разговор?</p> <p>— Па ја сам рекао да се плати тај посао о коме си ми говорила.{S} Ја нисам м |
| друштвену реформу, па је ваљда хтео да се и он уз њега прослави.{S} Њихову пријатељству ишло ј |
| сестри.{S} Видиш, он јој није бранио да се воли с другим.{S} А можда није био сигуран да би и о |
| шта да му каже кад буде дошао, како да се понаша према <pb n="91" /> њему.{S} Она није према њ |
| ју је испуњавао ужасом.{S} Али како да се то изведе?{S} Родитељи неће хтети ни да чују о удаји |
| ве то на један неспретан начин, тако да се видело да он то тако хоће, али да му то није и урође |
| адити да би се живело, али ма колико да се радило, није се могло зарадити онолико колико је бил |
| кла.{S} Чинило јој се нечувено смело да се појави тамо, она, којој је требало читаве две недеље |
| ем равнодушности.{S} Стид ју је било да се она, ни сама не зна како, некада просто напросто под |
| ој то не поможе.</p> <p>Како би било да се обрати оцу!</p> <p>И она, дршћући од узбуђења и стра |
| ије.{S} Она је мислила да треба само да се прихвати посла, па ће све ићи само од себе.{S} Али п |
| смо и налазим да је сасвим природно да се и формално уништи брак, који је стварно већ одавно р |
| плете себи венац.{S} Знаш врло добро да се ни ја ни ти нећемо удати не само ове године, него ко |
| да којекако напише ко зна шта, и то да се појави пред људима који свакога <pb n="31" /> дана н |
| о непознатога, коме је пало на памет да се баш сад шета по Калемегдану. </p> <pb n="66" /> <p>— |
| и руке под чело.</p> <p>— Хвала Богу да се и ти смириш! добацише јој две-три другарице идући да |
| зато, што, немајући мираза, не могу да се удаду.{S} То је неправо.{S} Мушкарац има права да би |
| едам мало боље, јер сам имао прилику да се ваљано одморим.{S} А и ти изгледаш добро, много боље |
| а...</p> <p>— А, не!{S} Немам намеру да се по други пут женим, кад ми је жива жена коју обожава |
| кај, да се погодимо...</p> <p>— Нећу да се погађам, одмах напоље.</p> <p>— Слушај, дај ми новац |
| добра, ја сам тобом задовољан и нећу да се раздвајам.{S} Тешке године су прошле, сад ћемо тек б |
| јвећи добротвори човечанства.</p> <p>Да се међутим Јелена упитала у чему се састоји друштвена н |
| ења и страха пређе очин праг.{S} Изјада се матери, исплакаше се обе и у томе их затече отац.</p |
| себи умела да одговори.</p> <p>Загледа се у небо.{S} Виде милионе звезда како мирно светлуцају |
| Или ти ја попуштам или нико.{S} И онда се још љутиш.{S} Нећу да идем, одговори Мица одлучно, р |
| а задовољна и скоро срећна, јер сам уза се имала оца, заштитника.{S} А и њему, старом већ, била |
| ког дана виђамо на Калемегдану, насмеја се Мица грохотом.</p> <p>— На кога? упита Јелена мало з |
| се вратио кући.{S} Морална лешина, која се распада и својом трулежи кужи друштво.</p> <p>Почетн |
| о причање стећи симпатије публике, која се, из жеље да се умеша у туђе ствари, окупила око њих, |
| д ове Мице, која је право женско и која се стара да научи домаћи посао, да кува и плете...</p> |
| бу преображаја, јер, видиш, она девојка се не само није наљутила на онога непристојника, већ је |
| е Севић био задовољан њом.{S} Извежбала се у послу и сад би могла да ради код куће, увече.{S} Н |
| го посла у школи и код куће, извињавала се она.{S} И сад се журим, јер сам већ, чини ми се, зад |
| ле да је девет сати.{S} Истина задржала се, али је бар и све задатке израдила.</p> <p>Одби да в |
| </p> <p>Почетница — зубни лекар, морала се много савлађивати да буде довољно прибрана око оно д |
| браку, о којој маштају девојке? питала се.</p> <p>Али она је имала прилике да види и друге мла |
| ти и докле ће она моћи издржати? питала се.</p> <p>Једног дана ето ти опет Севића.{S} Јелена му |
| — Како само да им -се приближим? питала се она.</p> <p>Из њене околине нико их није лично позна |
| знала како да га се отресе.{S} Обраћала се полицији за заштиту, али шта је ова могла.{S} Ваљда |
| да спава, али је затварала очи, враћала се на Калемегдан, на ону клупу, бацала се Севићу у загр |
| зора, који је гледао у двориште, сећала се својих дана у школи, својих другарица, својих родите |
| гледала је свој брак са Севићем, сећала се и најситнијих појединости, пред очи су јој излазили |
| својим мислима, на оној клупи, осећала се врло пријатно крај њега.{S} Сва је била испуњена сам |
| насумце пође ка Теразијама.{S} Осећала се као у вртлогу, а неко миље прожимало ју је од пете д |
| скрете у Босанску улицу.</p> <p>Осећала се лако.{S} Била је чак и радосна што се овако свршило. |
| се на Калемегдан, на ону клупу, бацала се Севићу у загрљај, слушала га.</p> <p>Па би се тек тр |
| ору.{S} Јелена је била мирна.{S} Молила се Богу да буде осуђен, јер би осуда по онаквим делима |
| елена се колебала неколико дана, ломила се.{S} Страх је осећала пред доношењем такве једне одлу |
| ја га не волим, ја га не волим! бранила се, али би брзо клонула, чинило јој се да је у Севићево |
| — Мрзи ме, Јелена, остани овде, бранила се другарица.</p> <p>— Увек ти тако, никад нећеш да ми |
| емо кући, ено сунце већ залази, бранила се Мица.</p> <p>— Свеједно, још само мало.</p> <p>Мица, |
| у.</p> <p>— Не знам, нећу моћи, бранила се она.</p> <p>— Дођите, на сваки начин!{S} Скоро ју је |
| ак и вечеру.{S} Све остало време мучила се око превођења.{S} Из дана у дан у дан радила је брже |
| осећањима које је имала.</p> <p>Мучила се да измисли шта да му каже кад буде дошао, како да се |
| } Нешто ју је вукло да изађе.{S} Гушила се у кући.{S} Замишљена и расејана целога дана, није из |
| ли су постали добри другови.{S} Навикла се и на његов поглед, који ју је још увек палио и сажиз |
| али јој није био непријатан.{S} Навикла се и на његов начин говора — више ачења него озбиљности |
| рекавши да ће на излет до Авале, нашла се са Севићем на железничкој станици и сели су у воз до |
| у животу догоди нешто непријатно, нама се чини да смо ми најнесрећнији на свету, да се тако шт |
| њен муж.{S} Видела је младенце, којима се срећа могла читати с лица, који су били заједно коли |
| оста беспослена света.</p> <p>Пред њима се одједном указа Дугић.{S} Прав као бор, држећи у руци |
| > <p>Кад виде да јој он прилази, Јелена се одвоји од Мице, добацујући јој:</p> <p>— Пардон, за |
| коро сваку фразу понављао је.{S} Јелена се осећала нелагодно под тим погледом и крв јој јурну у |
| у, прислањао главицу уз груди, а Јелена се подавала томе умиљавању. </p> <pb n="47" /> <p>Одјед |
| је другарице, не задржаваше је и Јелена се врати, али убрзо скрете ка уредништву „В. Журнала“.< |
| ead>VI.</head> <p>С тешком муком Јелена се за неколико дана отимала да не оде у уредништво.{S} |
| диркивање, та мушка рука.</p> <p>Јелена се сети неких својих снова.</p> <p>Осећала је како је п |
| ати у некоме селу, преко.</p> <p>Јелена се колебала неколико дана, ломила се.{S} Страх је осећа |
| Све је било врло просто.</p> <p>Јелена се вратила са мужем у Београд после два — три дана, у с |
| S} Али како су то биле дечје књиге, она се није много бринула за тачност, често се и намерно ни |
| да их Јелена није могла пратити.{S} Она се врати и седе на једну клупу близу изласка.</p> <p>— |
| {S} Забацивши главу на наслон клупе она се није трудила да разуме шта јој Севић говори.{S} Дост |
| а матери.{S} Али што је учињено не мења се.{S} Ја нећу да она икада зажали на мене да јој нисам |
| ве жене.{S} Ова се спочетка нећкала, па се после навикну.{S} За децу настаде тешко време.{S} Пе |
| та.{S} Почео је од слагачког шегрта, па се, као Твен, пео све више.{S} У Русији је учествовао у |
| е ученице прођоше поред њих на више, па се онда вратише, али не бејаху срећне да привуку поглед |
| га.{S} Требало би само имати куражи, па се отрести лажи и убеђења без основа.{S} Ваљало би да с |
| ца и Јелена иђаху неко време ћутећи, па се растадоше и свака оде својој кући.</p> <p>Јелена је |
| га брзо спусти и утрча у своју собу, па се онако обучена баци на постељу, грцајући у сузама.</p |
| </p> <p>— Него, хајде, остави књигу, па се спремај да изађемо, навали Јелена. </p> <pb n="22" / |
| ош непрестано биле речи Севићеве.{S} Па се сети Севићевих погледа, који као да су је свлачили.{ |
| ру уз оне који су били на течају.{S} Па се и то сврши.{S} Даље, на универзитет, није се могло, |
| {S} Како да повећа своје приходе?{S} Па се онда сети да је била сарадник „<title>Народног права |
| велики, већи од свију њих.</p> <p>— Па се онда сети данашњег свог покушаја у уредништву и одвр |
| ам увиђа да не иде овако живети и стара се да им буде боље.{S} А живот је међутим тако тежак.</ |
| штампа толико, свега толико.{S} Рентира се већ са три хиљаде примерака.{S} А растураће се.</p> |
| чидер о празницима, на цео дан.{S} Мора се отићи, ма само и једном годишње.</p> <p>Али су најве |
| ништво једнога свакодневнога листа мора се преводити брзо, као да се пише из главе.</p> <p>— Па |
| е враџбине? </p> <pb n="12" /> <p>— Шта се чиниш као да не знаш?{S} Плетеш венац и говориш чаро |
| одмах отрчао у полицију, да покуша шта се може, али се није могло ништа више.{S} Севић је спре |
| у били корисни, <pb n="109" /> а овакав се вратио кући.{S} Морална лешина, која се распада и св |
| који се образовао око ње.</p> <p>Најзад се појави и један радознали жандарм, случајно баш са те |
| јно одстојање.</p> <p>Једнога дана, кад се Јелена с тешком муком одбранила од насртаја, Севић ј |
| у бар ове године, у последње време, кад се она онолико променила, а од оцена је само слабе и им |
| му одговори да је он неблагодаран, кад се тако понаша према њему, који му је лист и подигао.{S |
| нити је он икада о томе говорио.{S} Кад се вратио у Београд, после неких десетак година, био је |
| 14" /> лоју и да се излежава, а сад кад се бедни муж вратио из рата, измучен и исцеђен, госпођа |
| обратиш пажњу.</p> <p>Сутрадан, баш кад се Јелена спремала да лође на ручак, упаде Севић у атељ |
| и код куће, извињавала се она.{S} И сад се журим, јер сам већ, чини ми се, задоцнила.</p> <p>И |
| а није обраћала пажњу куда иде.{S} Нађе се пред улазом у Калемегдан.{S} Застаде мало, као очеку |
| оје желите развод.{S} На тај начин брже се свршавају предходне формалности.{S} Само да ли ће он |
| е пусти с миром, да буде човек те да је се клони, бар само док не сврши са испитом.{S} Али ју ј |
| угарица неке су јој завиделе, а неке је се клониле.</p> <p>Једном Јелена баш да уђе у уредништв |
| ј је угодно што је сасвим уз њега, није се отимала његовим пољупцима.{S} Онде где су биле његов |
| ивело, али ма колико да се радило, није се могло зарадити онолико колико је било потребно.{S} А |
| то сврши.{S} Даље, на универзитет, није се могло, јер није радио.{S} Али сам ја ипак била задов |
| велико.</p> <p>Читаву недељу дана није се усуђивала да пође у уредништво, управо долазила је д |
| де, само мене више не зови.</p> <p>Није се ишло ни Јелени, али је ипак горела од жеље да оде јо |
| од тога да покажу какав гњев; не обоје се мирно, издаље, гледаху и смејаху.</p> <p>— Као „<tit |
| , Јелени прођоше четири месеца, за које се време она једва снашла у новом положају.{S} Никаква |
| ети носи црну руску рубашку, преко које се опаше кајишем. </p> <p>Двојица младих људи, дошавши |
| е кад сам се удавала за човека, на коме се ништа није могло волети.{S} Као да га и сад гледам: |
| е не гледајући ни лево ни десно, никоме се не уклањајући с пута.{S} Како су три другарице закрч |
| ије питање.</p> <p>— А, тако!{S} О томе се, мислим, нема много разговарати.{S} Ја сам већ тако |
| свако оде лепо на своју страну, у подне се састанемо у кући, по ручку опет свако на свој посао, |
| и преко дана, кад затвори очи и пренесе се на ону клупу на Калемегдану.{S} И свуда је то чинила |
| више волео него сада.{S} Ужелео сам те се.</p> <p>Она премишљаше шта да ради.{S} Да ли да га п |
| ем ни пару за твој</p> <p>живот, ако те се само дотакнем.{S} Одлази!</p> <p>— Плати прво за раз |
| е изласку.{S} Кад дође до врата, окрете се и климну главом.</p> <p>— Збогом, рече. </p> <pb n=" |
| климну главом у знак поздрава и окрете се да пође.</p> <p>Али, у забуни, пође вратима која су |
| евац“ она предложи да се врате и окрете се не обзирући се на њега.{S} Он пође за њом. </p> <pb |
| мо онда мало разговарати.{S} Забављајте се, рече јој и дотури неке илустрације.</p> <p>Севић је |
| м прочитају поруку уредништва: „Што сте се ућутали, пријатељски поздрав!“ А у Београду има дост |
| аузети место крај ње као њен муж, да ће се брак наставити, иако је он већ раскинут по осећањима |
| т и штампарија.</p> <p>Мислила је да ће се моћи одржати са штампаријом.{S} Муж јој је из затвор |
| пун идеала и нада.{S} Веровао сам да ће се моћи што учинити.{S} Сведок си мојих упињања да се п |
| ају.{S} Никаква изгледа није било да ће се што поправити.{S} Понеки пут, у сумрак, Јелена је ми |
| није више рачунала са могућношћу да ће се још срести.{S} Сад јој се учинио као жива претња, ка |
| ићи боље, више ће се зарађивати, па ће се и боље живети.{S} Као сарадник у „<title>В. Журналу< |
| } А са штампаријом ће ићи боље, више ће се зарађивати, па ће се и боље живети.{S} Као сарадник |
| са три хиљаде примерака.{S} А растураће се.</p> <p>— Умећу ја да га испуним и учиним интересант |
| ба преводити само с немачког, а плаћаће се четрдесет динара од табака.{S} Јелена пристаде одмах |
| е склопи књигу, духну у светиљку, свуче се и леже.</p> <p>Заспа после дугога превртања по посте |
| прилази доброј пријатељици.{S} Руковаше се гледајући се радознало.</p> <p>— Кад си дошао? питал |
| ин праг.{S} Изјада се матери, исплакаше се обе и у томе их затече отац.</p> <p>Не рече јој ништ |
| свет, високо дижући главу.{S} Не плаше се опасности.{S} А већ два пута пролазе поред мене и не |
| плашен и једва владајући собом, клањаше се лево и десно, не знајући да ли да се рукује или не, |
| иктирао.{S} Она два господина потписаше се као сведоци.{S} Севић узе новац.</p> <p>— Господине, |
| нувши капе.{S} Густа дуга коса лепршаше се на поветарцу.</p> <p>Наше две ученице прођоше поред |
| њ-дана једна група младих девојака беше се растурила по Кошутњаку, берући цвеће за венце.{S} Св |
| главом о тешко, гвоздено постоље и више се не маче.{S} Крв из разбијеног потиљка поче да клизи |
| половно много јевтиније.</p> <p>Уселише се и наместише.{S} Кад је Јелена видела како јој стан и |
| д ногама задрхташе рушевине, расклопише се, и она и Севић полетеше у бездан.</p> <p>Пробуди се |
| поставила питање, да ли он мисли да би се код нас нашла девојка која би смела да закључи такав |
| мучан живот.{S} Ваљало је радити да би се живело, али ма колико да се радило, није се могло за |
| д јој лежање већ досади.{S} Спремила би се и изашла у варош, у шетњу, па би пред само подне оти |
| лим ову дубоку тишину.</p> <p>Јелена би се најрадије вратила, али није умела да се извуче, а да |
| о, бар не више сада, пријатно, и она би се понашала као према ма коме туђинцу.{S} Болело ју је |
| у...{S} Овако је практикант...{S} Па би се сетила мужа, оних калемегданских вечери, пролећа.{S} |
| ићу у загрљај, слушала га.</p> <p>Па би се тек тргла. </p> <pb n="60" /> <p>— Та ја га не волим |
| се говори. </p> <pb n="75" /> <p>Не би се могло рећи да Севић није био нежан и пажљив према св |
| .{S} Па баш и да се нађе нека, да ли би се одважила да пође за човека мојих убеђења?{S} Несумњи |
| ац и боцу и трчало по ракију.{S} Док би се дете, после неколико минута, вратило, отац би питао |
| ао какав просјак.{S} А био је, рекло би се, и малко напит. </p> <pb n="111" /> <p>— Како си жен |
| руби новац, који санкционише оно што би се могло санкционисати и без њега.{S} Требало би само и |
| чврсто на ноге.{S} Не разумем зашто би се иначе девојкама давао мираз!</p> <p>Мица ућута, зави |
| настави живот у заједници.{S} Ствар би се онда отезала и најзад би развод био изречен на твоју |
| лизу Новога Гробља.{S} Жена и деца неби се никада преварили да ли је баш он или не.{S} Псовка и |
| а није могла ништа разабрати.{S} Појави се некакав дебељко, који није био црн као остали.{S} Не |
| еакција мрзи слободу...</p> <p>— Остави се, молим те, тих декламација, излечена сам од свих иде |
| о.{S} Има ли муштерија?</p> <p>— Остави се, него да разговарамо озбиљно.</p> <p>Он седе.</p> <p |
| Севић полетеше у бездан.</p> <p>Пробуди се окупана у зноју.{S} Превуче руком преко чела, као да |
| у, одговори она, повуче руку и придружи се Мици.</p> <p>— Чекаћу вас! добаци јој он, делећи реч |
| редник и његова гадна псовка.{S} Згрози се.</p> <p>— Друштво треба разрушити, па на рушевинама |
| } Сети се последње сцене у сну и згрози се.{S} Не, неће она у то друштво! </p> <pb n="39" /> <p |
| е да не зна, али ће упитати брата, који се о Јови не изражава баш најлепше.</p> <p>Сад Мица, ко |
| жасом помислила на испит зрелости, који се све више ближио, а који јој је изгледао као замахнут |
| ја би смела да закључи такав брак, који се код нас не би уопште сматрао <pb n="55" /> као брак. |
| рије. </p> <pb n="85" /> <p>Павић, који се бојао да штампарија не оде на покриће кривичних трош |
| елена није могла да изађе из круга који се образовао око ње.</p> <p>Најзад се појави и један ра |
| евић се тргоше и седоше као шетачи који се одмарају.{S} Севић је у себи проклињао непознатога, |
| виши човек, говорио је Јова, човек који се отресао предрасуда и уског гледишта локалног морала |
| есто прођу док се нађе какав човек који се смилује да се ожени њом.{S} Мушкарци проживе читав ж |
| енац и говориш чаролије, гаташ хоћеш ли се удати до идућега Ивањ-дана.</p> <p>— И не мислим на |
| је до капије, чак је једном и ушла, али се, уплашена, одмах извукла.{S} Чинило јој се нечувено |
| у полицију, да покуша шта се може, али се није могло ништа више.{S} Севић је спремио документа |
| трчах му руци.{S} Он ми је не трже, али се очевидно колебаше.{S} Најзад ме загрли и осетих како |
| е смела пред њим ни уста да отвори, али се после ослободила и врло често су њих троје претресал |
| нешто да јој каже.{S} Она га пусти, али се одмах покаја.{S} Био је трештен пијан.{S} Једва се д |
| а ипак мораде да скрене мало десно, али се очеша о ону која је била с његове стране.</p> <p>— К |
| "93" /> <p>Он заусти да каже нешто, али се предомисли, махнувши само руком.</p> <p>— Остави то. |
| >“ није давало богзна какву зараду, али се исплаћивало. </p> <pb n="84" /> <p>Ну, почеше стизат |
| ликог листа као што је „Журнал“.{S} Али се не усуди, знала је да јој другарице не би после дале |
| нити друкчији утисак него књиге.{S} Али се прилика није указивала.{S} Виђала их је кад год би и |
| S} Хајд’ сад, па дођи сутра.</p> <p>Али се није могла отрести.{S} Он је тражио новац и она му и |
| о.{S} Целога дана трчи по пословима или се врти по штампарији и чак и певуши.{S} Па је и према |
| , учинио је на ме страшан утисак, да ми се срце стегло.{S} Ништа не мислећи притрчах му руци.{S |
| је, госпођице, да вас познам.{S} Рад ми се необично свидео.{S} Чак сам га показао и своме прија |
| ваша супруга <pb n="73" /> не смете ми се никад више не само обраћати ма за што, него ни прибл |
| алих људи.{S} Кад затворим очи, чини ми се да га јасно видим.{S} Висок, витак, високога чела, д |
| S} И сад се журим, јер сам већ, чини ми се, задоцнила.</p> <p>И хтеде да пође.</p> <p>— Хоћете |
| упитао зашто бежим, не бих му, чини ми се, умела рећи.{S} Али је у мени било нешто, што ме је |
| лас му је звонак, тон убедљив — чини ми се сви га слушају, нико се у његову присуству не усуђуј |
| ајући да сплиће цвеће.</p> <p>— Чини ми се да је он нешто изванредно, поче Јелена, као читајући |
| црквице на брегу више Драча, чинило ми се као да сам најзад приспела у пристаниште спасења.</p |
| ожи да се прошетају мало.</p> <p>— Мани се, каква шетња, данас је дан оних који не могу да шета |
| несенске цркве.{S} Кад га спази, Јелени се стеже срце, не од радости, већ од страха.{S} Он јој |
| је међутим тако тежак.</p> <p>И Јелени се чињаше да се срећа приближује, она срећа о којој је |
| вијале одштампане табаке.</p> <p>Јелени се учини све врло познато.{S} Осети силно узбуђење при |
| другу.</p> <p>— Шта је, Јелена, шта си се ућутала ? питале су другарицу, која је мирно стајала |
| „сад“?{S} Сада одмах или сада пошто си се ти вратио ?</p> <p>— Сад пошто сам се ја вратио.</p> |
| да га то пита, али оћута.</p> <p>— Ниси се променио, изгледаш чак и боље.</p> <p>— Вероватно да |
| употреби на себе, а ја ћу гледати да ти се одужим за све што си учинила досада за мене.{S} Због |
| нда дочекали.{S} Уосталом ти иди ако ти се иде, само мене више не зови.</p> <p>Није се ишло ни |
| тек почињала.</p> <p>— Иди сад, обрати се Севићу, имам посла.</p> <p>— Кад ћемо се видети? упи |
| ишта од задатака није урадила.{S} Врати се столу и поче да чита, али јој се учини огромна непра |
| ограда трамвајем до Топчидера, надисати се свежа ваздужа у Кошутњаку, одморити плућа и очи у он |
| у једно уз друго, није им тешко растати се.</p> <p>Јелена га је слушала и најрадије би му поста |
| {S} Сети се да си ме некад волела, сети се како смо се узели.{S} Помисли само да сам ја онај чо |
| рт</p> <p>— Немој тако, Јелена!{S} Сети се да си ме некад волела, сети се како смо се узели.{S} |
| ри да ли је заиста жива, будна.{S} Сети се последње сцене у сну и згрози се.{S} Не, неће она у |
| p> <p>Јелени скоро застаде дах.{S} Сети се да је виђала тога Јову Дугића.{S} Чула је већ и њего |
| одницом којом је иначе забрањено женити се!{S} Зашто се онда не би избацила та глупа такса, тај |
| слуша те неоправдане нападе.{S} Опрости се и оде кући.</p> <p>Севићев поглед је непрестано осећ |
| у, који му је лист и подигао.{S} Наљути се и оде.{S} После неколико дана Севић оде на издржавањ |
| мо, али више нисмо! одговори она гадећи се. </p> <pb n="105" /> <p>— Јесмо, јесмо, брак још пос |
| оно што се збило.</p> <p>Чисто стидећи се онога што је урадила, а осећајући да је крива, није |
| /p> <p>— Морам.</p> <p>И пођоше, држећи се чврсто за руке.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| колико су год могли, који шетају држећи се за руке и пиљећи једно у друго.{S} А њен муж једва ј |
| ти мужевљевој.{S} Али је ћутала, бојећи се да не изгледа глупа у очима тако паметна човека.</p> |
| пита где је била досада, Јелена, чинећи се расположена, исприча како је била код Мице, радиле с |
| ико ће јој пута још Севић доћи и церећи се, бацити јој у лице да је она његова жена.{S} Осећала |
| p>— Ох, Јелена, шапутао је Севић гушећи се пољупцима, ја сам луд за тобом.{S} Лутао сам по варо |
| а чита, тихим гласом, као прибојавајући се да је ко не чује.</p> <p>Јелена слушаше оне звучне р |
| е задихала, одговори Јелена, решавајући се у себи да ли да повери слатку тајну о томе како је п |
| </p> <p>Јелена пође изласку, решавајући се да ли да оде кући или Мици, па да с овом чита мало.{ |
| >Седели су тако ћутећи, као снебивајући се од онога, што су у ствари желели. </p> <pb n="64" /> |
| лити о својима, <pb n="102" /> надајући се да је бар неко од њих у Драчу, али никога не нађох.< |
| ј пријатељици.{S} Руковаше се гледајући се радознало.</p> <p>— Кад си дошао? питала је.</p> <p> |
| .</p> <p>И Јелена склопи очи, предајући се слатким сањаријама младе, бујне девојке.</p> <p>И од |
| </p> <p>Јелена га је слушала, опијајући се насликаним лепотама, утапајући се са свим у ту будућ |
| о је већ, ја ћу кући.</p> <p>Спремајући се за одлазак замоли Мицу да јој позајми „<title>Сањина |
| ајући се насликаним лепотама, утапајући се са свим у ту будућност.{S} Није ни осетила како ју ј |
| а изађемо, па ћемо разговарати шетајући се.</p> <p>— Како хоћете, само се не могу дуго задржава |
| радио до у сумрак.{S} Онда, обраћајући се Јелени, упита:</p> <p>— Зар не би било пријатније да |
| проводила би у својој соби, час смејући се а час јецајући, час певајући, да се одмах затим стан |
| ожи да се врате и окрете се не обзирући се на њега.{S} Он пође за њом. </p> <pb n="96" /> <p>— |
| га одгурну нервозним покретом, окрећући се од њега.</p> <p>— Де, де, та ми смо муж и жена!</p> |
| ?{S} Поезија, проза ? упита не осврћући се. </p> <pb n="34" /> <p>— Проза, филозофија, једва пр |
| оро за груди.{S} Ова се закикота и баци се ногом да удари непристојника.{S} Али и једно и друго |
| ица је и засмејава, а ова се, заценивши се од смеха, немоћно брани.{S} И тако са сваком редом.< |
| њега у затвору.</p> <p>— Па хајд’! реши се најзад.</p> <p>Ручали су оно што је Јелена справила |
| и Мици, па да с овом чита мало.{S} Реши се на ово последње.</p> <p>Мица је дочека радосно, не п |
| сну обема рукама горњи део прса и сруши се крај мртва мужа. </p> </div> <!-- </div> --> </body> |
| от, кад га је осигурала, зар сад да јој се јави авет прошлости!</p> <p>— Толики дивни људи мисл |
| струји нека слатка топлина, као да јој се груди подигоше у вис.</p> <p>Како већ нису знали ни |
| не хтела, пусти га унутра, само да јој се не скупља свет.</p> <p>— Шта хоћеш? питала је.</p> < |
| а бојажљиво.{S} У ствари, у грудима јој се разлевало миље због похвале.</p> <p>— Штампаћемо га, |
| ућношћу да ће се још срести.{S} Сад јој се учинио као жива претња, као смртна опасност.</p> <p> |
| ваше како промичу силуете.{S} После јој се очи привикоше на полутаму и она поче да разазнаје пр |
| ћ и Севић.{S} И ова двојица учинише јој се велики, врло велики.</p> <p>По вечери седе да ради л |
| онда је књига забрањена само да би јој се начинила реклама.{S} Стварно добрим књигама није пот |
| } Спусти поглед и виде Севића, који јој се поклони, говорећи:</p> <p>— Госпођице, свет је пропа |
| Врати се столу и поче да чита, али јој се учини огромна неправда што мора да учи ове глупе и с |
| евић, уздрхтала гласа, приближујући јој се све више, поче да јој описује своје патње, своје жељ |
| ватајући је за мишицу, приближујући јој се све више.{S} Она покуша да се повуче, али он као да |
| је ни имала других оцена.{S} И брак јој се учини као котва спасења. </p> </div> <pb n="69" /> < |
| ила се, али би брзо клонула, чинило јој се да је у Севићевом загрљају, а оно дотле непознато ос |
| поредну улицу. <pb n="87" /> Чинило јој се да не би могла да издржи сусрет са њима, не би знала |
| уплашена, одмах извукла.{S} Чинило јој се нечувено смело да се појави тамо, она, којој је треб |
| о двоје-троје посетилаца.{S} Чинило јој се да то пре подне нема краја.{S} Једва дочека подне и |
| је мислила о будућности.{S} Чинило јој се страшно, ако тако узмора да проведе век.{S} И да ли |
| а и задовољна сама собом.{S} Чинило јој се као да почиње нов живот, живот рада.{S} Хтела је да |
| сна што се овако свршило.{S} Чинило јој се да јој је са душе пао неки огроман терет. </p> </div |
| вела за последњу годину дана чинило јој се као мучан сан.{S} Каткада ни сама није могла да веру |
| м у школу, срете Севића.{S} Учинило јој се као да је он очекивао њен пролазак.</p> <p>Кад виде |
| во да јој није одмах дошао, већ што јој се чинило да би требало да га то пита, али оћута.</p> < |
| послодаваца! помисли Јелена и намах јој се учини да разуме мржњу радника према послодавцима.</p |
| сто тога некаква мрачна пећина, у којој се чују и онако гадне речи, и то још од уредника!{S} Па |
| p> <p>Често размишљајући о школи, у њој се заче мисао да полаже испит зрелости као приватна уче |
| је међутим била тек почетница.{S} Ипак се реши да му да, само да оду проти.</p> <p>— Добро, до |
| {S} А њен муж једва је и гледа.{S} Увек се нешто жури или је забринут о овоме и ономе. </p> <pb |
| арнице, каткад, годинама вуку.{S} А док се парница не сврши, колико ће јој пута још Севић доћи |
| једва га стиже.{S} Дуго је требало док се Севић мало прибрао, толико да је могао испричати сво |
| а женска чека и године често прођу док се нађе какав човек који се смилује да се ожени њом.{S} |
| бити драгоцена.{S} Али извините, ја вам се нисам ни представио: ја сам Севић, публициста.</p> < |
| 19200_C7"> <head>VII.</head> <p>Кад нам се у животу догоди нешто непријатно, нама се чини да см |
| , ма да нико ништа и не зна.{S} Све нам се чини да је и најусрдније и најдубље саучешће пријате |
| не.</p> <p>— Јелена, поче Севић, ја сам се решио.{S} Ми ћемо живети заједно, наш брак ће управо |
| тању да разуме и такве ствари, а ја сам се наљутила на њу што није хтела да изађе у шетњу.{S} Б |
| е да преводим, али немам речник, па сам се задржала око неких речи.</p> <p>— Ако је само то, ид |
| .</p> <p>— Брзо сам ишла узбрдо, па сам се задихала, одговори Јелена, решавајући се у себи да л |
| а сам да задовољавам своје срце кад сам се удавала за човека, на коме се ништа није могло волет |
| и ти такође.{S} Да знаш само колико сам се мучио у ропству!{S} Све би ми било лако, да сам знао |
| диш се да сам овде и радујеш се што сам се вратила школи!{S} То си свакако чула <pb n="100" /> |
| и се ти вратио ?</p> <p>— Сад пошто сам се ја вратио.</p> <p>— Да ти право кажем, о томе сам је |
| ло добро, упаде јој он у реч.{S} Слажем се са твојом намером и мило ми је да си ти изнела то гл |
| вољан малом наградом.</p> <p>Са Дугићем се познао негде у иностранству, бар се тако мислило, ак |
| аћим путем ка Калемегдану.{S} Као да им се обома журило да што пре стигну.{S} Тек овда-онда изм |
| овој или оној другарици.</p> <p>Сасвим се ослободила са Севићем.{S} Били су постали добри друг |
| аћао пажњу на то шта Јелена ради, с ким се дружи, шта чита.{S} Он се задовољавао тиме да мирно |
| .{S} Она је била лепа девојка, пред њим се није устручавала, није много скривала ни својих теле |
| ађају децу, перу и кувају.</p> <p>Затим се опет сети Јове и његовог мушког лица, његових очију, |
| Крагујевцу, једва протепа отац, с муком се уздржавајући да не зајеца.</p> <p>Ћутали смо обоје.{ |
| а је марљиво учила своје лекције, силом се отимајући да више не мисли на уредништво.{S} Али у к |
| е и рушење, огромне пожаре.{S} Одједном се виде на некаквој високој планини, не, није била план |
| било врло много шетача.</p> <p>Одједном се однекуд појавише Јова Дугић и Петар Севић.{S} Ишли с |
| ога Севића. </p> <pb n="38" /> <p>У том се сети да ништа од задатака није урадила.{S} Врати се |
| а ради, с ким се дружи, шта чита.{S} Он се задовољавао тиме да мирно потпише тромесечне оцене, |
| пор и гурну га што је могла јаче.{S} Он се затетура, изгуби равнотежу.{S} Паде крај велике зуба |
| лици.{S} Затим сам отишао Павићу.{S} Он се извињава што је онако поступио.{S} Вели да би он при |
| ни „шта радиш“.{S} Место свега загледао се само у њена округла прса и упитао с ким станује!{S} |
| {S} Ти си још увек моја женица! церекао се Севић.{S} Веруј да никада ниси била лепша, нити сам |
| орђевић, бежећи од свога друштва, сећао се тек сада како је сам занемарио своју кућу.{S} У вечн |
| мушкарци понашају према женскињу, а ово се још смеје!</p> <p>Али, помислила је, то су још остац |
| ово, а не половно у Фишеклији.{S} Чудио се он зашто она хоће све ново, кад је половно много јев |
| ного мислио <pb n="62" /> о њој и чудио се и жао му је било што је никако нема.</p> <p>— Имала |
| вечеру и не позвавши Јелену.{S} Вратио се касно, сав једак не толико због неспособности Јелени |
| иностранству, бар се тако мислило, ако се о томе уопште мислило.{S} Због тога пријатељства ваљ |
| осети како јој недостаје ваздуха, како се гуши.{S} Хтеде да виче, али јој глас застајаше у грл |
| е године идеалисања и чедности!{S} Како се груди бурно надимају, како срце немирно игра у својо |
| } Ено сифражеткиња у Енглеској, па како се боре жене у Данској, па женскиње у Русији.{S} И ја б |
| речи, и то још од уредника!{S} Па како се они мушкарци понашају према женскињу, а ово се још с |
| га и добити, али кад ?{S} Знала је како се бракоразводне парнице, каткад, годинама вуку.{S} А д |
| ић дође, а он је бежао од тога.{S} Тако се ствар протезала у бесконачност.</p> <p>Али је за то |
| е да се окрене, да устане, али у колико се више отимала, у толико ју је Севић чвршће грлио и ма |
| едљив — чини ми се сви га слушају, нико се у његову присуству не усуђује ни да проговори.</p> < |
| гдан.{S} Неосветљен, разголићен, чинило се као да спава.</p> <p>— Хајдемо да прођемо мало и по |
| у.{S} У допису из једне вароши говорило се о једном владици, који је трчао за световним уживањи |
| нама могло десити.{S} Бежимо и склањамо се од света, ма да нико ништа и не зна.{S} Све нам се ч |
| хартије за писање.{S} Нема тишина, само се чује, једва, како пера клизе по глаткој хартији.{S} |
| шетајући се.</p> <p>— Како хоћете, само се не могу дуго задржавати, јер имам посла код куће.</p |
| ва потребна документа за обоје, па ћемо се венчати у некоме селу, преко.</p> <p>Јелена се колеб |
| е Севићу, имам посла.</p> <p>— Кад ћемо се видети? упита он.</p> <p>— Видећемо се већ, одговори |
| дахну отац.{S} Него да видимо како ћемо се сместити.</p> <p>Била је то „Чита ди Бари“, лађа о к |
| се видети? упита он.</p> <p>— Видећемо се већ, одговори му она, гурајући га према вратима.</p> |
| p>— Слушај, Јелена, поче он.{S} Кад смо се нас двоје удружили за заједнички живот, знаш добро, |
| госпођа неће ни да га види.{S} Док смо се ми мучили за отаџбину, госпође су уживале са швапски |
| да си ме некад волела, сети се како смо се узели.{S} Помисли само да сам ја онај човек који је |
| . Јовану дође очекивани брод и укрцасмо се.{S} Прво лице које сам видела на броду био је — мој |
| се није много бринула за тачност, често се и намерно није хтела задржавати тражењем правог изра |
| баш са те линије.</p> <p>— Шта је, што се скупљате ? упита орган јавног поретка.</p> <p>— Моли |
| на напрћи усне.</p> <p>— Пара?{S} А што се онда девојкама даје мираз!{S} Колико будем имала мир |
| а десети пут да ме гура.</p> <p>— А што се и ти мало не склониш с пута ?</p> <p>— Па добро, ако |
| ости Јеленине за рад, већ због тога што се обрукао пред својим <pb n="77" /> уредником.{S} Али |
| а се лако.{S} Била је чак и радосна што се овако свршило.{S} Чинило јој се да јој је са душе па |
| онизно поздрављати.{S} Та шта су ти што се мувају око машина, шта су те девојке што убацују и с |
| већ од страха.{S} Он јој приђе као што се прилази доброј пријатељици.{S} Руковаше се гледајући |
| да верује да се у истини збило оно што се збило.</p> <p>Чисто стидећи се онога што је урадила, |
| издржи, да је оно подсећа на нешто што се она трудила да заборави.{S} И зар сад, кад је успела |
| је иначе забрањено женити се!{S} Зашто се онда не би избацила та глупа такса, тај груби новац, |
| S} Севић као да то једва дочека и пошто се договорио са својим уредником, донесе Јелени да код |
| ћем се познао негде у иностранству, бар се тако мислило, ако се о томе уопште мислило.{S} Због |
| ј жени?{S} Ја је нећу никада имати, јер се за мене, као ни за Дугића, не може овде наћи жена, о |
| је Севић постао штампар, Јеленин живот се променио.{S} Штампарија је била мала и стара, али је |
| > <pb n="83" /> <p>Одређенога дана лист се појави, под дирекцијом г. Петра Севића, са прилозима |
| .</p> <p>И тако сваки број.</p> <p>Лист се продавао, пролазио је, јер има света који цени само |
| ије заснован на слободи удруживања, већ се девојка просто напросто продаје и уз њу се често дај |
| <p>Кад је све испричала, стари Ђорђевић се замисли.{S} Он је знао каквих све тешкоћа има око ра |
| } Псовка и</p> <p>само псовка.{S} Севић се уопште није сећао да је од оца што друго и чуо, као |
| b n="57" /> па кренуше натраг.{S} Севић се заустави пред заборављеном клупом.</p> <p>— Да седне |
| унак зашкрипа у близини, Јелена и Севић се тргоше и седоше као шетачи који се одмарају.{S} Севи |
| ла само помисао на тебе.</p> <p>И Севић се пренемагаше и даље, говорећи о својим идеалима, о св |
| што може да буде корисна.</p> <p>Севић се такође променио.{S} Целога дана трчи по пословима ил |
| бракова и сви су срећни.{S} Споразумеју се двоје и то је све.{S} Изостављене су оне глупе церем |
| не.{S} Макар му дали и који грош, да му се замажу очи. </p> <pb n="110" /> <p>— Па зар није дос |
| о што га је силно волела, већ као да му се извини што је мислила да је себичан, да не води рачу |
| ад идите.</p> <p>Севић није чекао да му се понови.{S} Излете као из топа и полете улицом.{S} Је |
| да купиш шта ти треба.</p> <p>Јелена му се обисну о врат, не за то што га је силно волела, већ |
| није.{S} При последњим речима поглед му се устави на њеним бујним прсима.{S} Њу намах обли руме |
| ако му се ја не склањам с пута друге му се склањају, па их опет <pb n="46" /> очепи.{S} Није, н |
| поретка.</p> <p>— Молим вас, обрати му се Јелена, овај човек ме напада и вређа.{S} Молим вас д |
| ониш с пута ?</p> <p>— Па добро, ако му се ја не склањам с пута друге му се склањају, па их опе |
| <p>Да се међутим Јелена упитала у чему се састоји друштвена несрећа, шта је то она увиђала и ш |
| девојка просто напросто продаје и уз њу се често даје још и „приде“, као уз какву робу.{S} То „ |
| ормалности.{S} Венчали <pb n="70" /> су се одмах.{S} Писмо родитељима Јелена је написала дан ра |
| а код Мице, радиле су математику, па су се и саме згрануле кад су виделе да је девет сати.{S} И |
| чулност.{S} Ноздрве, меснате, шириле су се при удисању ваздуха.{S} Лице обично, округло, са неч |
| и грдио, мати саветовала, наставнице су се чудиле, а од другарица неке су јој завиделе, а неке |
| куће, у школи, код другарица.{S} Сви су се чудили њеној расејаности и повучености.</p> <p>Попод |
| Достојевски, Горки, Арцибашев ређали су се пред њеним очима.{S} Није просто знала шта пре да чи |
| шта не мислећи, пође за њима.{S} Они су се нешто објашњавали.</p> <p>— То је по мојем мишљењу в |
| ригу о деци оставио је жени.{S} Тако су се и деца одбила од њега.{S} Мати као мати, много штошт |
| е, ногавице око кривих ногу приметно су се тресле.{S} Где ли је била Јелена да види свога јунак |
| јих упињања да се подигнем.{S} Али и ту се показало да велики мрзе мале, да их даве, да реакциј |
| набрале цвећа и исплеле венце, враћаху се, зовући и њих.</p> <p>— Да останемо, Мицо, молила је |
| p>— Ух, те твоје романчине!{S} Никад их се нећеш заситити.{S} Каква ти је опет та купусара ?</p |
| >Неко време ћутаху обе.</p> <p>— Ја бих се, Бога ми, удала, поче опет Јелена.</p> <p>— Пре него |
| са Јелениног.</p> <p>— Не знам, али бих се тако радо удала.</p> <p>И две другарице заћуташе, за |
| је нежно.</p> <p>— Ништа, Мицо, али бих се радо удала.</p> <p>— За онога твог што га онако зами |
| те, јер, право да ти кажем, женирао бих се да сам ја то учинио.{S} Грубости живота су нас раста |
| </p> <p>— Па шта би то сметало, што бих се удала? изазиваше Јелена.</p> <p>— Прво, муж...</p> < |
| практично, а да не траје дуго.{S} Реших се за зубно лекарство.{S} До краја ове године завршићу, |
| војака него свих осталих оцена.{S} Отац се љутио и грдио, мати саветовала, наставнице су се чуд |
| {S} И ако платиш прописану таксу, можеш се оженити и сродницом којом је иначе забрањено женити |
| .</p> <p>Чудиш се да сам овде и радујеш се што сам се вратила школи!{S} То си свакако чула <pb |
| свих манија матуранткиње.</p> <p>Чудиш се да сам овде и радујеш се што сам се вратила школи!{S |
| а ћу онда и ја у Београд.</p> <p>Хвалиш се својим браком!{S} Ја ти од срца желим да увек будеш |
| а је примети.</p> <p>— Како само да им -се приближим? питала се она.</p> <p>Из њене околине ник |
| мисли да удеси живот: с њом или сам за себе.{S} Била је начисто да је по њу боље, а можда и по |
| обоје увидели, па смо и живели свако за себе.{S} Зар не би било боље и за мене и за тебе да ту |
| жено, јер ће своју зараду имати само за себе.{S} Навикла је већ на овакав живот, а и он је ваљд |
| соко дигнуте главе, говорили су само за себе, не гледајући ни у кога.{S} Јелена је често, с Мил |
| ја ту погрду схвати скоро као увреду за себе.</p> <p>— Што не пази како иде, него ми одвали рам |
| о око машине и пруживши руку некако иза себе.</p> <p>Јелена му утури рукопис у руку.</p> <p>Уре |
| ао муж, према жени која не само да сама себе издржава, већ је помагала и њега у затвору.</p> <p |
| ли само да сам ја онај човек који је на себе примио ту незахвалну улогу да те уведе <pb n="113" |
| их двадесет-тридесет динара употреби на себе, а ја ћу гледати да ти се одужим за све што си учи |
| кад хоћемо некога да пропустимо испред себе.</p> <p>Јелена тек сад пође изласку.{S} Кад дође д |
| {S} Да ли бисте ви могли да одбаците од себе своје досадашње васпитање, па да учините по срцу и |
| е прихвати посла, па ће све ићи само од себе.{S} Али поче да се спотиче већ код првих реченица. |
| ного радити.{S} Са друштвом, у којем је себе замишљала, учинила би она много.{S} Мисли јој и не |
| 1" /> била која неповољна.{S} Кривио је себе нарочито због тога, што на Јелену није обратио паж |
| практикант, да од свога рада издржава и себе и свога мужа, који је по свима пресудама имао да и |
| разговарајући скоро шапатом, једва сами себе чују.{S} Врло често ништа не говоре, али им очи св |
| авом и изађе.</p> <p>Јелена је била ван себе.{S} Дрхтала је од једа и беса.{S} Као жену вређало |
| ва у кабинет.</p> <p>Јелена је била ван себе од љутине.</p> <p>— Јелена, поче Севић, ја сам се |
| ој врата.</p> <p>Јелена, без речи и ван себе, изађе.</p> <p>Сутрадан јој дође мати и рече јој д |
| етром Севићем, публицистом, били су ван себе.{S} Отац је одмах отрчао у полицију, да покуша шта |
| му и она поче да разазнаје предмете око себе.{S} Виде да има и мушких и женских.{S} Женскиње је |
| анархистичним идејама које је сејао око себе, а које нису хватале корена.{S} Важио је као опаса |
| „добротвори човечанства“, не би ни сама себи умела да одговори.</p> <p>Загледа се у небо.{S} Ви |
| олело ју је да у томе човеку није према себи изазивала ништа друго сем равнодушности.{S} Стид ј |
| .{S} Необријана лица, храпава гласа, на себи је имао неко овештало одело, без <pb n="33" /> прс |
| егових очију, које као да је осећала на себи.{S} Плану у лицу, задрхта целим телом, из раширени |
| Севићев поглед је непрестано осећала на себи.{S} Миље јој је струјало кроз тело.</p> <p>Поче да |
| а на пол — зар човек нема права да бира себи друга према своме инстинкту?{S} Треба једном пресе |
| шлука, или неко ко је био лењ да оплете себи венац.{S} Знаш врло добро да се ни ја ни ти нећемо |
| ц и она му истресе све што је имала при себи. </p> <pb n="120" /> <p>Али пред вече ето га опет. |
| на, ја сам од јуче до сада размишљала о себи и теби и дошла сам до закључка да ми нисмо једно з |
| Али ју је он уместо одговора, привлачио себи, обасипао пољупцима, уверавајући је да је она тако |
| лео да имам добру другарицу, какву ја у себи замишљам.</p> <p>И он поче живим бојама да слика ж |
| на препорођају друштва.{S} Осећала је у себи неку чудну снагу, а у исто време и потребу да ту с |
| шетачи који се одмарају.{S} Севић је у себи проклињао непознатога, коме је пало на памет да се |
| ихала, одговори Јелена, решавајући се у себи да ли да повери слатку тајну о томе како је постал |
| а да је она баш онаква какву је он жену себи желео.</p> <p>Јелена је ћутала.{S} Забацивши главу |
| дошао, а теби до воље стоји да потражиш себи другу какву другарицу.</p> <p>— Врло добро, упаде |
| ао да му се извини што је мислила да је себичан, да не води рачуна о њој.{S} А он, видиш није т |
| Јелена, лупнувши ногом о под, а очи јој севаху.</p> <p>— Па, добро... да одем... али дај ми бар |
| а с тешком муком одбранила од насртаја, Севић јој предложи да буду муж и жена, да се венчају ка |
| зећи кроз мрачне просторије штампарије, Севић је лако обухвати око паса, као хотећи да је чува |
| Ишли су полако.{S} Он, висок, укрућен, Севић као да је потрчкивао за њим.{S} Прођоше крај ње и |
| е и ономе, дођоше и на питање брака.{S} Севић је нападао данашњи брак, наводећи да је неправеда |
| не.{S} Псовка и</p> <p>само псовка.{S} Севић се уопште није сећао да је од оца што друго и чуо |
| или тога и тога официра или трговца.{S} Севић пребаци Дугићу да је то све због његовог писања.{ |
| ав, <pb n="57" /> па кренуше натраг.{S} Севић се заустави пред заборављеном клупом.</p> <p>— Да |
| њима превођење није ишло много брже.{S} Севић плану, али не рече ништа, већ оде на вечеру и не |
| може, али се није могло ништа више.{S} Севић је спремио документа за обоје.{S} Јелена је на да |
| уњен и она зажеле да и она што ради.{S} Севић као да то једва дочека и пошто се договорио са св |
| господина потписаше се као сведоци.{S} Севић узе новац.</p> <p>— Господине, настави Ђорђевић, |
| ичавао сваку његову реч, сваки гест.{S} Севић је веровао у Јову као у каквога идола, веровао је |
| седоше као шетачи који се одмарају.{S} Севић је у себи проклињао непознатога, коме је пало на |
| екивала осети најзад, на своме грлу.{S} Севић поче махнито да је љуби.{S} Она покушаваше да се |
| од свих личности нападнутих у листу.{S} Севић је скоро свакога дана примао по које саопштење, д |
| ић је писао уводне чланке и „чланчиће.“ Севић је био директор, репортер и попуњавао празнине.{S |
| едном Јелена баш да уђе у уредништво, а Севић испаде пред њу.</p> <p>— Боли ме нешто глава, па |
| пропао у рушевинама света! издекламова Севић, хватајући је за руку.</p> <p>Јелена повуче руку, |
| <pb n="75" /> <p>Не би се могло рећи да Севић није био нежан и пажљив према својој жени; напрот |
| оћи овако издржати.</p> <p>Једнога дана Севић дође кући раније, сав радостан.{S} Исприча одмах |
| Наљути се и оде.{S} После неколико дана Севић оде на издржавање казне, осуђен по неколиким крив |
| >— Госпођица је студенткиња, не ? упита Севић.</p> <p>— Нисам још, ја сам матуранткиња. </p> <p |
| улности.</p> <p>Није јој било јасно шта Севић сад намерава и како мисли да удеси живот: с њом и |
| ао што смо.{S} Дугић и ја? упита најзад Севић.</p> <p>— Верујем да има, одговори Јелена.</p> <p |
| <pb n="64" /> <p>— Јелена, поче најзад Севић, зашто вас није било ово неколико дана?</p> <p>— |
| ашла у шетњу нити у сусрет мужу.{S} Кад Севић дође кући, затече Јелену очајну.{S} Видев у чему |
| Јелена спремала да лође на ручак, упаде Севић у атеље.{S} У дроњцима, он који никада није изгле |
| ћаја, чак ни сажаљења.</p> <p>У то дође Севић.{S} Сачекао ју је кад је излазила из канцеларије, |
| „<title>Народног права</title>“ и да је Севић био задовољан њом.{S} Извежбала се у послу и сад |
| .</p> <p>— Шта ћемо за ручак ? упита је Севић првога дана ујутру.</p> <p>— Па зар ја да кувам? |
| су у соби за самце, у Савамали, где је Севић становао и пре женидбе.{S} Муж је ишао у уредништ |
| су отишли у једно оближње село, где је Севић већ раније био спремио свештеника и уредио формал |
| после два — три дана, у стан у коме је Севић раније сам становао.</p> <p>Стари Ђорђевић, бежећ |
| јући да почиње онај живот о коме јој је Севић <pb n="76" /> говорио раније.{S} Она је мислила д |
| срећа приближује, она срећа о којој је Севић раније говорио.</p> <p>О, како је мало потребно, |
| P19200_C15"> <head>XV.</head> <p>Док је Севић био у затвору.{S} Јелена је била мирна.{S} Молила |
| сам ти ја, а не „овај човек“, викао је Севић.</p> <p>— Може, госпоја, ама морате и ви у кварт. |
| >— Али од тога нема ништа, настављао је Севић, јер ја пре свега никога не познајем, <pb n="58" |
| оћеш ли да будеш моја, Јелена? питао је Севић.{S} Хоћеш ли да будеш моја звезда — водиља?</p> < |
| љубио.</p> <p>— Ох, Јелена, шапутао је Севић гушећи се пољупцима, ја сам луд за тобом.{S} Лута |
| е рад и први који јој је дошао — био је Севић.</p> <p>За све време од одласка из Србије Јелена |
| пита Јелена.</p> <p>— Тебе, пелтечио је Севић, хватајући је за мишицу, приближујући јој се све |
| 200_C9"> <head>IX.</head> <p>Од како је Севић постао штампар, Јеленин живот се променио.{S} Шта |
| На десетак корака од атељеа чекао ју је Севић.{S} Она хтеде да га прође, али он пристаде уз њу. |
| , остани још само мало, преклињао ју је Севић.</p> <p>— Морам.</p> <p>И пођоше, држећи се чврст |
| удућност.{S} Није ни осетила како ју је Севић ухватио за руку, настављајући причање и милујући |
| колико се више отимала, у толико ју је Севић чвршће грлио и махнитије љубио.</p> <p>— Ох, Јеле |
| рилозима г. Јове Дугића, госпође Јелене Севић и још неколицине угледних новинара, који су потпи |
| два га стиже.{S} Дуго је требало док се Севић мало прибрао, толико да је могао испричати својој |
| Ти си још увек моја женица! церекао се Севић.{S} Веруј да никада ниси била лепша, нити сам те |
| по њу, уздрхтавала је при помисли да ће Севић ускоро доћи, да ће понова заузети место крај ње к |
| н себе од љутине.</p> <p>— Јелена, поче Севић, ја сам се решио.{S} Ми ћемо живети заједно, наш |
| ца, врло добро, врло добро, повлађиваше Севић листајући рукопис.{S} Само једну примедбу, дозвол |
| е много, али тек више него раније.{S} И Севић поче да се заноси, да <pb n="82" /> почне да изда |
| роти и у ду-духовни суд, ваљало је да и Севић дође, а он је бежао од тога.{S} Тако се ствар про |
| <p>Шљунак зашкрипа у близини, Јелена и Севић се тргоше и седоше као шетачи који се одмарају.{S |
| по неком прећутном споразуму, Јелена и Севић одмах седоше на ону једину, заборављену клупу.</p |
| рхташе рушевине, расклопише се, и она и Севић полетеше у бездан.</p> <p>Пробуди се окупана у зн |
| сачувао најгорега.{S} Наишао би неко и Севић би одмах седао на пристојно одстојање.</p> <p>Јед |
| ји ће разрушити људи као што су Дугић и Севић.{S} И ова двојица учинише јој се велики, врло вел |
| а њега истом љубављу ...</p> <p>Дугић и Севић скренуше једном стазом, крај самога градског плат |
| ад ваљда нисмо довољно фини...</p> <p>И Севић трпаше гомиле лажи, знајући да ће му то његово пр |
| е држала само помисао на тебе.</p> <p>И Севић се пренемагаше и даље, говорећи о својим идеалима |
| а глас му је био тужан, тужан.</p> <p>И Севић, уздрхтала гласа, приближујући јој се све више, п |
| Ручак у кавани, у мушком друштву, па би Севић опет ишао на посао, а она кући, да би пред вече о |
| p> <p>— Ја не познајем ниједну, настави Севић скоро тужно, а тако бих желео да имам добру друга |
| ена приклопи врата и закључа их.{S} Али Севић удараше бесомучно у врата.{S} Хтела не хтела, пус |
| били су позвани обоје „на мирење.“ Али Севић не хтеде никако да дође.{S} Најзад га некако доба |
| {S} Али не, она не спава, не спавају ни Севић, ни Дугић, и још можда оно мало напредних људи, к |
| ом.</p> <p>— Па ваљда нећу ја! одговори Севић хладно.{S} Шта би радила, кад не би кувала ?{S} Ш |
| угића, не може овде наћи жена, одговори Севић.{S} Која би и пошла за нас?</p> <p>— Немојте тако |
| оспођице, и не заборавите нас, одговори Севић, који је беше допратио до врата.</p> <p>Изишавши |
| Ја мислим да он није био лењ, прихвати Севић.{S} Он није хтео да руши традицију о сродству, за |
| ће.</p> <p>— Овуда, госпођице, прискочи Севић и Јелена осети како је једна рука лако додирну ок |
| е она се није трудила да разуме шта јој Севић говори.{S} Доста јој је било да чује његов глас, |
| , ја вам се нисам ни представио: ја сам Севић, публициста.</p> <p>— Ђорђевићева, одговори Јелен |
| а сваки начин!{S} Скоро ју је преклињао Севић.</p> <p>— Гледаћу, одговори она, повуче руку и пр |
| унам на вашу помоћ.</p> <p>Говорећи ово Севић ју је пажљиво загледао.{S} Поглед му је клизио са |
| p> <p>— Па лепо, Јелена, настави поново Севић, ви велите да и у нас има одважна женскиња.{S} Да |
| ала у бесконачност.</p> <p>Али је за то Севић био врло ревностан у посетама Јелени, која већ ни |
| њим? упита Јелена.</p> <p>— То је Петар Севић, интимус Јовин, који и нема других пријатеља.{S} |
| се однекуд појавише Јова Дугић и Петар Севић.{S} Ишли су полако.{S} Он, висок, укрућен, Севић |
| p>— Ох, хвала вам, Јелена, хвала! викну Севић некако пригушено и за час је Јелена била у његови |
| >— А ја сам само о вама мислио! уздахну Севић, а глас му је био тужан, тужан.</p> <p>И Севић, у |
| арница не сврши, колико ће јој пута још Севић доћи и церећи се, бацити јој у лице да је она њег |
| ако чврсто држао. </p> <pb n="59" /> <p>Севић је још дуго, држећи је у загрљају, причао о своји |
| ила Јелена да види свога јунака!</p> <p>Севић, сав преплашен и једва владајући собом, клањаше с |
| ј:</p> <p>— Пардон, за тренутак!</p> <p>Севић је био пријатно изненађен, што ју је тобож случај |
| и!{S} Ох, та ја те волим, волим!</p> <p>Севић је и даље декламовао, али га она није слушала.{S} |
| ела „<title>В. Журнала</title>“.</p> <p>Севић подиже главу и, спазивши лепу престрашену девојку |
| рете ка уредништву „В. Журнала“.</p> <p>Севић је био сам, читао је неке коректуре. </p> <pb n=" |
| аке једну новчаницу и изгура га.</p> <p>Севић поче да прогони Јелену.{S} Долазио је свакога дан |
| срећна што може да буде корисна.</p> <p>Севић се такође променио.{S} Целога дана трчи по послов |
| е јој и дотури неке илустрације.</p> <p>Севић је радио до у сумрак.{S} Онда, обраћајући се Јеле |
| мене не постојите.{S} Сад идите.</p> <p>Севић није чекао да му се понови.{S} Излете као из топа |
| } Изволите за онај сто и пишите.</p> <p>Севић седе и написа признаницу и изјаву, онако како му |
| ра — више ачења него озбиљности.</p> <p>Севић је био син једнога таљигаша, који је свог коњића |
| ој, обећавајући и своју сарадњу.</p> <p>Севић је тумарао тражећи потребни му новац за покретање |
| тво ваше супруге непотребно је.“</p> <p>Севић дође у означено време.{S} Са г. Ђорђевићем су бил |
| време претрпела сам још један удар.{S} Севића, с којим већ одавно нисам била <pb n="101" /> у |
| ићи још једном.{S} И тражићу баш самога Севића. </p> <pb n="38" /> <p>У том се сети да ништа од |
| е хтети ни да чују о удаји, и то још за Севића, и нарочито не сад, на два месеца пред свршетак |
| не оде у уредништво.{S} Она није волела Севића, нимало, али су је к њему вукли навика да редовн |
| е и ствари.{S} Јелена је једва намолила Севића да купе све ново, а не половно у Фишеклији.{S} Ч |
| лист се појави, под дирекцијом г. Петра Севића, са прилозима г. Јове Дугића, госпође Јелене Сев |
| а развод брака.{S} Али после три месеца Севића пустише испод суђења, јер су све оптужбе противу |
| ебројала је људе које је упознала поред Севића.{S} Сви су они били из „<title>В. Журнала</title |
| тампарске хартије.{S} Крај прозора виде Севића.{S} Срце јој задрхта, али ипак уђе.{S} Није виде |
| под њених ногу.{S} Спусти поглед и виде Севића, који јој се поклони, говорећи:</p> <p>— Госпођи |
| држи овакву ситуацију.{S} Преклињала је Севића да је пусти с миром, да буде човек те да је се к |
| ога дана, идући са Мицом у школу, срете Севића.{S} Учинило јој се као да је он очекивао њен про |
| оро три месеца како она трчи око њега и Севића, а он још није доспео да је примети.</p> <p>— Ка |
| лило.{S} Због тога пријатељства ваљда и Севића су сматрали за анархисту.{S} Јова се дружио са С |
| у канцеларију.</p> <p>Јелени, гледајући Севића како мирно једе, поче да кипи у души.{S} Једе, а |
| али ипак уђе.{S} Није видела никога сем Севића.</p> <p>— Господине, дошла сам до уредника омлад |
| > <p>— Чекај, отпратићу те! чу за собом Севића.</p> <p>— Сама ћу, морам брзо.{S} И Јелена потрч |
| ану за обезбеду онога што је кредитирао Севића.{S} И тако штампарију пописаше и запечатише.</p> |
| тала се.</p> <p>Једног дана ето ти опет Севића.{S} Јелена му пружи петицу, али он рече да хоће |
| ападе.{S} Опрости се и оде кући.</p> <p>Севићев поглед је непрестано осећала на себи.{S} Миље ј |
| да он прими штампарију, али да прими и Севићеве дугове за хартију, прекиде све везе са дотадањ |
| У ушима су јој још непрестано биле речи Севићеве.{S} Па се сети Севићевих погледа, који као да |
| <p>Долазећи у уредништво, Јелена је за Севићевим столом врло често затицала и Јову.{S} Спочетк |
| {S} Сва је била испуњена само мислима о Севићевим загрљајима и пољупцима.</p> <p>Једва би чекал |
| p>— Не, само то не! цвилела је Јелена у Севићевим рукама. </p> <pb n="68" /> <p>И увек ју је сл |
| стано биле речи Севићеве.{S} Па се сети Севићевих погледа, који као да су је свлачили.{S} Опет |
| растера лепе слике, које јој је причање Севићево извело пред очи.</p> <p>— Па лепо, Јелена, нас |
| еса.{S} Као жену вређало ју је понашање Севићево.{S} Долази из затвора, после две године, и прв |
| зио у штампарију и повлађивао је намери Севићевој, обећавајући и своју сарадњу.</p> <p>Севић је |
| би брзо клонула, чинило јој се да је у Севићевом загрљају, а оно дотле непознато осећање понов |
| <p>Не рече јој ништа, само јој прочита Севићеву признаницу и — показа јој врата.</p> <p>Јелена |
| угарици.</p> <p>Сасвим се ослободила са Севићем.{S} Били су постали добри другови.{S} Навикла с |
| ивоту и љубави.</p> <p>Сад је Јелена са Севићем ишла и у Топчидер, јер им Калемегдан није више |
| , не би пошло за руком да се састане са Севићем, читаву ноћ не би имала мира.</p> <p>У то дође |
| ши да ће на излет до Авале, нашла се са Севићем на железничкој станици и сели су у воз до Земун |
| аници, ноћу, разгледала је свој брак са Севићем, сећала се и најситнијих појединости, пред очи |
| рали за анархисту.{S} Јова се дружио са Севићем за то, што га је овај хвалио до небеса и преуве |
| д жеље да се упозна било с њим, било са Севићем.{S} Веровала је да ће лично познанство учинити |
| им их извештава да се венчала са Петром Севићем, публицистом, били су ван себе.{S} Отац је одма |
| у били у канцеларији још два господина, Севићу непознатих.</p> <p>Дочекаше га стојећи, озбиљно. |
| /p> <p>Дочекаше га стојећи, озбиљно.{S} Севићу је било као да улази у лавовски кавез, подрхтава |
| е зарадила као зубни лекар.{S} Гурну га Севићу у руку.</p> <p>— Одлази! рече му заповеднички, п |
| на није знала шта је то љубав.{S} Према Севићу није осећала ништа особито: ни љубави ни одвратн |
| осле дугог размишљања и колебања написа Севићу: „Господине,</p> <p>У ствари ваше женидбе имам и |
| ије имала куда, разви рукопис и предаде Севићу.</p> <p>— А, причица, врло добро, врло добро, по |
| на Калемегдан, на ону клупу, бацала се Севићу у загрљај, слушала га.</p> <p>Па би се тек тргла |
| к почињала.</p> <p>— Иди сад, обрати се Севићу, имам посла.</p> <p>— Кад ћемо се видети? упита |
| многима који су чамили у затвору, па и Севићу.{S} Кад је прочитала у новинама вест о помиловањ |
| га месеца ваљало је нешто новца слати и Севићу.</p> <p>Пошто је успела, после великих мука и ду |
| је била мала и стара, али је Павић дао Севићу све што му је било потребно да може да ради.</p> |
| ивање тога омладинског дела би додељено Севићу. </p> <pb n="30" /> <p>Јелена је увиђала да сад |
| гова, сасвим његова.</p> <p>И очи би му севнуле при тим речима чудно, животињски, да се Јелена |
| берући цвеће за венце.{S} Све тако око седамнаест-осамнаест година.{S} Сукње им ни дуге ни кра |
| зничну школу.{S} Тако је дошао до своје седамнаесте године, постао већ свој човек, способан да |
| ега.{S} Наишао би неко и Севић би одмах седао на пристојно одстојање.</p> <p>Једнога дана, кад |
| иже месту где је била Јелена, па најзад седе уз њу.</p> <p>— Шта си хтела? упита Мица.</p> <p>Ј |
| а није могла пратити.{S} Она се врати и седе на једну клупу близу изласка.</p> <p>— И они говор |
| е велики, врло велики.</p> <p>По вечери седе да ради лекције, али су јој у глави били уредништв |
| него да разговарамо озбиљно.</p> <p>Он седе.</p> <p>— Важно? упита.</p> <p>— Важно, одговори Ј |
| дговори Мица просто.</p> <p>Јелена брзо седе. </p> <pb n="16" /> <p>Недалеко од њих, стазом, иш |
| лите за онај сто и пишите.</p> <p>Севић седе и написа признаницу и изјаву, онако како му је ста |
| ло, колико тек да одморимо ноге.</p> <p>Седели су неко време ћутећи.{S} Јелена је осећала да је |
| а ону једину, заборављену клупу.</p> <p>Седели су тако ћутећи, као снебивајући се од онога, што |
| очи чим овај само дигне очи.{S} Отац би седео неко време, па би легао и он, разбацавши делове о |
| питање „како си?“</p> <p>Кадгод увече, седећи крај отвореног прозора, који је гледао у дворишт |
| неке коректуре. </p> <pb n="63" /> <p>— Седите, молим вас, док само ово довршим, па ћемо онда м |
| и пред заборављеном клупом.</p> <p>— Да седнемо мало, колико тек да одморимо ноге.</p> <p>Седел |
| ца младих људи, дошавши до једне клупе, седоше, скинувши капе.{S} Густа дуга коса лепршаше се н |
| а у близини, Јелена и Севић се тргоше и седоше као шетачи који се одмарају.{S} Севић је у себи |
| ећутном споразуму, Јелена и Севић одмах седоше на ону једину, заборављену клупу.</p> <p>Седели |
| ржине, по анархистичним идејама које је сејао око себе, а које нису хватале корена.{S} Важио је |
| ла децу у постељу, велику и заједничку, села би у угао и не би скидала поглед са свога мужа, го |
| се са Севићем на железничкој станици и сели су у воз до Земуна.{S} Одатле су отишли у једно об |
| на.{S} Одатле су отишли у једно оближње село, где је Севић већ раније био спремио свештеника и |
| а за обоје, па ћемо се венчати у некоме селу, преко.</p> <p>Јелена се колебала неколико дана, л |
| p> <p>Јелена сасвим престаде да излази, сем на ручак и вечеру.{S} Све остало време мучила се ок |
| хове занимљивости предмета.{S} Није ту, сем наслова, било никаквих великих идеја.{S} Читала је, |
| та, али ипак уђе.{S} Није видела никога сем Севића.</p> <p>— Господине, дошла сам до уредника о |
| у није према себи изазивала ништа друго сем равнодушности.{S} Стид ју је било да се она, ни сам |
| ти, да уопште неће ни доћи до њега, јер сем двојака није ни имала других оцена.{S} И брак јој с |
| > <p>Онда би отац, и не гледајући децу, сео за сто, јео и пио и пио и јео и тешко би <pb n="50" |
| 12"> <head>XII.</head> <p>Париз, 20.{S} септ. 1918.</p> <p>Драга моја Мицо,</p> <p>Твоје писмо |
| ник?{S} Зар жена није жена, па била она сестра или сродница уопште ?{S} И ако платиш прописану |
| умро, а кућица продата за дугове.{S} Од сестре ни трага ни гласа.{S} Пође и он у свет.{S} Где ј |
| шан, ненавикнут на милошту своје велике сестре, радо је пристајао уз њу.{S} Својим ручицама чуп |
| је владају у друштву, убио срећу својој сестри.{S} Видиш, он јој није бранио да се воли с други |
| изучи.{S} За његова шегртовања млађа му сестрица умре, а старија побеже од куће и ступи у служб |
| баш кад је свршио основну школу.{S} Две сестрице биле су млађе од њега.{S} Не прође ни месец да |
| ао зашто Сањин не би могао волети своју сестру друкчије него што су га учили.{S} Она је била ле |
| лена!{S} Сети се да си ме некад волела, сети се како смо се узели.{S} Помисли само да сам ја он |
| у смрт</p> <p>— Немој тако, Јелена!{S} Сети се да си ме некад волела, сети се како смо се узел |
| е увери да ли је заиста жива, будна.{S} Сети се последње сцене у сну и згрози се.{S} Не, неће о |
| ца.</p> <p>Јелени скоро застаде дах.{S} Сети се да је виђала тога Јову Дугића.{S} Чула је већ и |
| да повећа своје приходе?{S} Па се онда сети да је била сарадник „<title>Народног права</title> |
| већи од свију њих.</p> <p>— Па се онда сети данашњег свог покушаја у уредништву и одвратности |
| кивање, та мушка рука.</p> <p>Јелена се сети неких својих снова.</p> <p>Осећала је како је поду |
| непрестано биле речи Севићеве.{S} Па се сети Севићевих погледа, који као да су је свлачили.{S} |
| Севића. </p> <pb n="38" /> <p>У том се сети да ништа од задатака није урадила.{S} Врати се сто |
| цу, перу и кувају.</p> <p>Затим се опет сети Јове и његовог мушког лица, његових очију, које ка |
| .{S} Овако је практикант...{S} Па би се сетила мужа, оних калемегданских вечери, пролећа.{S} А |
| им да увек будеш срећна и да се каткада сетиш другарице која те увек воли —</p> <p>Јелена. </p> |
| ног прозора, који је гледао у двориште, сећала се својих дана у школи, својих другарица, својих |
| ћу, разгледала је свој брак са Севићем, сећала се и најситнијих појединости, пред очи су јој из |
| у вукли навика да редовно буде са њим и сећање на његове загрљаје, речи и погледе.{S} Била је н |
| тари Ђорђевић, бежећи од свога друштва, сећао се тек сада како је сам занемарио своју кућу.{S} |
| <p>само псовка.{S} Севић се уопште није сећао да је од оца што друго и чуо, као што не би знао |
| кућа није и моја...</p> <p>— Сместа да си отишао! дрекну Јелена, лупнувши ногом о под, а очи ј |
| ем се са твојом намером и мило ми је да си ти изнела то гледиште, јер, право да ти кажем, женир |
| <p>— Немој тако, Јелена!{S} Сети се да си ме некад волела, сети се како смо се узели.{S} Помис |
| Једва те нађох, рече јој, а чуо сам да си дошла.{S} Како само дивно изгледаш, права париска да |
| е, Јелена, те си тако црвена.{S} Као да си сад из казана? упиташе је.</p> <p>— Брзо сам ишла уз |
| г кнеза, па је побегао овамо.{S} Виђала си га већ свакако.{S} Лети носи црну руску рубашку, пре |
| е пропалице? говорила јој је.{S} Видела си како су те онда дочекали.{S} Уосталом ти иди ако ти |
| а да ћу ја овако рђаво проћи.{S} Видела си да сам био пун идеала и нада.{S} Веровао сам да ће с |
| ти да ме ти и даље издржаваш.{S} Чинила си то док сам био тамо, али је сад и томе крај.{S} Тих |
| дна другу.</p> <p>— Шта је, Јелена, шта си се ућутала ? питале су другарицу, која је мирно стај |
| ена, па најзад седе уз њу.</p> <p>— Шта си хтела? упита Мица.</p> <p>Јелена не одговори, а Мица |
| ћутећи, док она не запита:</p> <p>— Шта си дакле наумио?</p> <p>— Кад сам по ручку отишао од те |
| се гледајући се радознало.</p> <p>— Кад си дошао? питала је.</p> <p>— Синоћ сам стигао лађом, о |
| си заборавио шта смо уговорили онда кад си дошао из Пожаревца.{S} Зашто не бисмо издејствовали |
| S} Све би ми било лако, да сам знао где си, да сам имао неколико твојих редака који би ме храбр |
| сам рекао да се плати тај посао о коме си ми говорила.{S} Ја нисам милионер да губим време... |
| угарице.</p> <p>— Шта ти је, Јелена, те си тако црвена.{S} Као да си сад из казана? упиташе је. |
| — Јесмо, јесмо, брак још постоји.{S} Ти си још увек моја женица! церекао се Севић.{S} Веруј да |
| желим <pb n="97" /> да га мењам.{S} Ти си данас у подне показао да нас ништа не веже, већ да с |
| го уздисања и хуктања, после многих „Ти си крива, жено!“ г. Ђорђевић је ипак морао, сам пред со |
| ражиш новаца од мене, једне жене, којој си загорчао живот?</p> <p>— Дај бар нешто сад?{S} Видиш |
| Била је то „Чита ди Бари“, лађа о којој си свакако слушала.{S} Света много, а на броду ничега.{ |
| ам да ће се моћи што учинити.{S} Сведок си мојих упињања да се подигнем.{S} Али и ту се показал |
| риберем, а и време је рада.{S} Иди, ако си икада имао за мене ма и искрицу љубави.</p> <p>— Та |
| ко напит. </p> <pb n="111" /> <p>— Како си женице? питао ју је расположено.{S} Има ли муштерија |
| шта да одговори ни на само питање „како си?“</p> <p>Кадгод увече, седећи крај отвореног прозора |
| завади.{S} Њу међутим не упита ни „како си“, ни „шта радиш“.{S} Место свега загледао се само у |
| ећ да свако има свој пут.{S} Врло добро си учинио што си нашао стан.{S} Ја ћу наставити свој жи |
| ујеш се што сам се вратила школи!{S} То си свакако чула <pb n="100" /> од Јованке, која је, пош |
| , набра незадовољно обрве.</p> <p>— Што си тражила посла, кад ниси у стању да га радиш ?{S} За |
| а ћу гледати да ти се одужим за све што си учинила досада за мене.{S} Збогом!</p> <p>— Ваљда до |
| а свој пут.{S} Врло добро си учинио што си нашао стан.{S} Ја ћу наставити свој живот и рад као |
| то „сад“?{S} Сада одмах или сада пошто си се ти вратио ?</p> <p>— Сад пошто сам се ја вратио.< |
| а се воли с другим.{S} А можда није био сигуран да би и она волела њега истом љубављу ...</p> < |
| S} Из дана у дан у дан радила је брже и сигурније.</p> <p>— Морамо тражити други стан, рече јед |
| ију.{S} По где-где гореле су електричне сијалице.{S} У полутами Јелена једва примећиваше како п |
| гледи на љубав. </p> <pb n="21" /> <p>— Силна ствар! рече Мица прекидајући читање.{S} Добро је |
| .{S} Он ју је стезао на своје груди све силније, да јој је дах застајао.{S} Њу је одвратност пр |
| му се обисну о врат, не за то што га је силно волела, већ као да му се извини што је мислила да |
| ени се учини све врло познато.{S} Осети силно узбуђење при помисли, да ће ускоро и <pb n="32" / |
| Јелена је марљиво учила своје лекције, силом се отимајући да више не мисли на уредништво.{S} А |
| и Јелена једва примећиваше како промичу силуете.{S} После јој се очи привикоше на полутаму и он |
| најући да ће му то његово причање стећи симпатије публике, која се, из жеље да се умеша у туђе |
| о да га и сад гледам: пре одвратан него симпатичан.{S} Али ја сам скупо платила своју лудост: д |
| ња него озбиљности.</p> <p>Севић је био син једнога таљигаша, који је свог коњића и таљиге купи |
| <p>— Кад си дошао? питала је.</p> <p>— Синоћ сам стигао лађом, око поноћи, одговори он.</p> <p |
| иховој будућности, а и о њој самој али, сиромах, нема времена да га проводи с њом.{S} А она шта |
| омљење.{S} Ја сам чиновник, што ће рећи сиромах, и својој деци нисам могао спремати миразе, али |
| ду и наочаре.{S} Онај други, мало мањи, сиромашније одевен, без браде и цвикера, али такође са |
| > <p>— Па нека буде и на моју штету!{S} Сита сам брака.</p> <p>Стари Ђорђевић махаше главом.</p |
| најмањих места, ангажоваћу дописнике — ситне чиновнике, који су срећни кад на свој псеудоним п |
| утства како и шта да ради.{S} Доби неке ситне послове и успе да плати раднике и да нешто дотури |
| на је из разних књига вадила „мисли“ и „ситнице“, писала о женском свету и била коректор листа. |
| ала је да не може дуго да издржи овакву ситуацију.{S} Преклињала је Севића да је пусти с миром, |
| И зар бих ја била прва у томе ?{S} Ено сифражеткиња у Енглеској, па како се боре жене у Данско |
| ристаде одмах, сматрајући да је плаћена сјајно, узе књиге и поче да ради.{S} Није било лако као |
| дроњцима, он који никада није изгледао сјајно, изгледао је бедно као какав просјак.{S} А био ј |
| ке.{S} Звонки смех и кикот.{S} Трчање и скакање, ваљање по трави.</p> <p>Једна међу њима одваја |
| снула руком срце, које је врло узбуђено скакутало.{S} Из унутрашњости велике куће допирала је л |
| али га она није слушала.{S} Била је као скамењена, свесна опасности која јој је претила.{S} У т |
| кошта одело.</p> <p>Јелена стајаше као скамењена.{S} Пара није имала, бар не толико.{S} Имала |
| ку и заједничку, села би у угао и не би скидала поглед са свога мужа, готова да скочи чим овај |
| х људи, дошавши до једне клупе, седоше, скинувши капе.{S} Густа дуга коса лепршаше се на повета |
| му се ја не склањам с пута друге му се склањају, па их опет <pb n="46" /> очепи.{S} Није, него |
| та ?</p> <p>— Па добро, ако му се ја не склањам с пута друге му се склањају, па их опет <pb n=" |
| што само нама могло десити.{S} Бежимо и склањамо се од света, ма да нико ништа и не зна.{S} Све |
| ме гура.</p> <p>— А што се и ти мало не склониш с пута ?</p> <p>— Па добро, ако му се ја не скл |
| та дах врео као пламен.</p> <p>И Јелена склопи очи, предајући се слатким сањаријама младе, бујн |
| ке ствари.</p> <p>Снажним покретом руке склопи књигу, духну у светиљку, свуче се и леже.</p> <p |
| рних људи ухвати једну девојку за раме, скоро за груди.{S} Ова се закикота и баци се ногом да у |
| на.</p> <p>— Дођите, на сваки начин!{S} Скоро ју је преклињао Севић.</p> <p>— Гледаћу, одговори |
| Ја?{S} Нигде или управо где стигнем.{S} Скоро је већ лето, па је лепо и пријатно и напољу. </p> |
| износила и своје мишљење, које је Јова скоро увек обарао једном једином реченицом:</p> <p>— Ст |
| чега.{S} Послуга се понашала према нама скоро непријатељски, пљачкајући нас и за најмању услугу |
| ичности нападнутих у листу.{S} Севић је скоро свакога дана примао по које саопштење, да му је з |
| пута.{S} Како су три другарице закрчиле скоро цели узани тротоар, Јова ипак мораде да скрене ма |
| о досадило то бескорисно долажење.{S} И скоро је угура у велику, гвоздену капију.</p> <p>После |
| а.{S} Главно је да сам била задовољна и скоро срећна, јер сам уза се имала оца, заштитника.{S} |
| " /> <p>— Само до горе, наваљивала је и скоро молила Јелена.</p> <p>Мица опет попусти и пођоше. |
| хаљину.{S} Глас му је лако подрхтавао и скоро сваку фразу понављао је.{S} Јелена се осећала нел |
| на обући нема потпетица.</p> <p>Јелени скоро застаде дах.{S} Сети се да је виђала тога Јову Ду |
| то? упита Јелена, која ту погрду схвати скоро као увреду за себе.</p> <p>— Што не пази како иде |
| адих људи.{S} Иду полако, разговарајући скоро шапатом, једва сами себе чују.{S} Врло често ништ |
| само о преображају друштва, јер ево већ скоро три месеца како она трчи око њега и Севића, а он |
| — Ја не познајем ниједну, настави Севић скоро тужно, а тако бих желео да имам добру другарицу, |
| скидала поглед са свога мужа, готова да скочи чим овај само дигне очи.{S} Отац би седео неко вр |
| рној Цркви искуца девет сати.{S} Јелена скочи.</p> <p>— Лаку ноћ, рече, морам брзо кући.</p> <p |
| Јелена једну другарицу.</p> <p>— Нећу, скочићеш на мене и повалићеш ме! одговори јој Мица.</p> |
| цели узани тротоар, Јова ипак мораде да скрене мало десно, али се очеша о ону која је била с ње |
| ог Савета.{S} Јелена застаде, хотећи да скрене својој кући.</p> <p>— Зар нећемо вечерати заједн |
| по, викао је, као да је хтео намерно да скрене пажњу пролазника.{S} Док сам био здрав, радио са |
| дела коју од својих школских другарица, скренула би одмах у прву споредну улицу. <pb n="87" /> |
| истом љубављу ...</p> <p>Дугић и Севић скренуше једном стазом, крај самога градског платна, ку |
| давши је.{S} Уђоше у Калемегдан и одмах скренуше десно, стазама где нема много света.</p> <p>Је |
| > <p>И климнувши главом у знак поздрава скрете у Босанску улицу.</p> <p>Осећала се лако.{S} Бил |
| Марка, у којој је Јелена становала, она скрете, а он за њом.{S} Тако су дошли до њеног стана.{S |
| ржаваше је и Јелена се врати, али убрзо скрете ка уредништву „В. Журнала“.</p> <p>Севић је био |
| ред њим се није устручавала, није много скривала ни својих телесних дражи, није дакле чудо што |
| грале, као да су хтеле да прозру Јелену скроз, кроз хаљину.{S} Глас му је лако подрхтавао и ско |
| је патње, своје жеље, које су биле тако скромне, а она и не мисли о њему.{S} А он је толико вол |
| а би и сама легла, да већ зором устане, скува кафу и отправи мужа.</p> <p>Мати је била добра же |
| ела, пусти га унутра, само да јој се не скупља свет.</p> <p>— Шта хоћеш? питала је.</p> <p>— Тр |
| ш са те линије.</p> <p>— Шта је, што се скупљате ? упита орган јавног поретка.</p> <p>— Молим в |
| одвратан него симпатичан.{S} Али ја сам скупо платила своју лудост: данас сам обогаћена искуств |
| ко и не мисле, сматрајући их свакако за слабашна створења, неспособна за велики и смели рад, на |
| а онолико променила, а од оцена је само слабе и имала.</p> <p>Али сад шта је ту је.</p> <p>Увиђ |
| потпише тромесечне оцене, ако није било слабих, или да се разгоропади ако би <pb n="71" /> била |
| спавају они који ће имати права да буду слављени као највећи добротвори човечанства.</p> <p>Да |
| — А шта је с Јовом? упита она.</p> <p>— Славно пропао у рушевинама света! издекламова Севић, хв |
| амо с једне стране табачића, то је због слагача, па бих вас молио да и ви тако чините.{S} Хвала |
| овек, и он је анархиста.{S} Почео је од слагачког шегрта, па се, као Твен, пео све више.{S} У Р |
| , а Мица извади из џепа конац и поче да слаже цвеће у венац.</p> <p>— Шта то радиш, Мицо, зар в |
| <p>— Врло добро, упаде јој он у реч.{S} Слажем се са твојом намером и мило ми је да си ти изнел |
| а штампаријом.{S} Муж јој је из затвора слао упутства како и шта да ради.{S} Доби неке ситне по |
| А свакога месеца ваљало је нешто новца слати и Севићу.</p> <p>Пошто је успела, после великих м |
| осећање, како јој кроз тело струји нека слатка топлина, као да јој се груди подигоше у вис.</p> |
| p> <p>И Јелена склопи очи, предајући се слатким сањаријама младе, бујне девојке.</p> <p>И од ње |
| а, решавајући се у себи да ли да повери слатку тајну о томе како је постала сарадница тако вели |
| рав као бор, држећи у руци штап као они слепци који иду без вођа, ишао је не гледајући ни лево |
| ишљам.</p> <p>И он поче живим бојама да слика живот какав је желео.{S} Речи су му клизиле са ус |
| зарида, толико је он био далеко од оне слике, какву је она замишљала.{S} Али није имала куда.< |
| на је ћутала, не хотећи да растера лепе слике, које јој је причање Севићево извело пред очи.</p |
| танак.{S} Данашњи брак није заснован на слободи удруживања, већ се девојка просто напросто прод |
| езда, замишљала је, излетале су идеје о слободи, љубави, напретку.{S} Замишљала је уредништво к |
| ој несрећи има и среће, имала сам доста слободна времена и понова ме обузе мисао да полажем мат |
| , раскинемо сасвим.{S} Били бисмо обоје слободни.{S} Ја сам уосталом данас разговарала са адвок |
| на занату био врло вредан.{S} Све своје слободно време проводио је у читању разних књига, а учи |
| p>Срећно свршени Балкански рат донео је слободу многима који су чамили у затвору, па и Севићу.{ |
| мрзе мале, да их даве, да реакција мрзи слободу...</p> <p>— Остави се, молим те, тих декламациј |
| лећи реч на слогове и наглашујући сваки слог.</p> <p>После часова, по обичају, пође у шетњу са |
| екаћу вас! добаци јој он, делећи реч на слогове и наглашујући сваки слог.</p> <p>После часова, |
| одеће по соби.{S} Мати би све покупила, сложила на столицу крај постеље, па би и сама легла, да |
| епристојности.{S} Уосталом нека ради са служавкама шта хоће, а ја ћу рећи брату да га мало прес |
| оредним стазама шета због тога, што има служавки и дадиља, које „случајно“ гура до миле воље и |
| или вечера тек долете.</p> <p>— Имаћемо служавку, куварицу!</p> <p>— А да ли ћете имати пара?</ |
| неговати.{S} Он је одмах био одређен на службу у самом Паризу.{S} Ја сам примала своју плату, а |
| мре, а старија побеже од куће и ступи у службу.</p> <p>Петар је на занату био врло вредан.{S} С |
| ти.{S} Наравно да код куће нико није ни слутио о тим посетама.{S} Јелена је обично казивала мат |
| ама. </p> <pb n="68" /> <p>И увек ју је случај сачувао најгорега.{S} Наишао би неко и Севић би |
| ан и дрзак.{S} И другарица наброја више случајева, да се Јова показао неваспитан.</p> <p>— То н |
| аду има доста људи, сарадника са улице, случајних, оних који су срећни што имају приступа у уре |
| р, репортер и попуњавао празнине.{S} А „случајних“ сарадника и „пријатеља“ лист је имао доста.< |
| ад се појави и један радознали жандарм, случајно баш са те линије.</p> <p>— Шта је, што се скуп |
| лучајно, бранила га је Јелена.</p> <p>— Случајно, а што тако не удари кога човека, него само на |
| груди, где је била ударена.</p> <p>— Па случајно, бранила га је Јелена.</p> <p>— Случајно, а шт |
| — Госпођо, рече јој чиновник, он је сад случајно пао полицији у руке.{S} Тражимо га већ неколик |
| био пријатно изненађен, што ју је тобож случајно срео, а тако је много мислио <pb n="62" /> о њ |
| тога, што има служавки и дадиља, које „случајно“ гура до миле воље и којима добацује разне неп |
| — Он неће ни да чује!</p> <p>— У сваком случају покушај да га приволиш да пристане.{S} Макар му |
| не глупе церемоније око венчања.{S} А у случају да не пристају једно уз друго, није им тешко ра |
| и о томе, јер јој је било непријатно да слуша те неоправдане нападе.{S} Опрости се и оде кући.< |
| </p> <p>— Али ово је нешто ванредно!{S} Слушај само.</p> <p>И Мица поче да чита, тихим гласом, |
| Он пође за њом. </p> <pb n="96" /> <p>— Слушај, Јелена, поче он.{S} Кад смо се нас двоје удружи |
| ко, нити сам неки филантроп...</p> <p>— Слушај, Петре, прекиде га Јелена, ја сам од јуче до сад |
| ла наговорити на развод брака.</p> <p>— Слушај, Петре, рече му.{S} Ти знаш да смо ми већ давно |
| у да се погађам, одмах напоље.</p> <p>— Слушај, дај ми новац, па ћемо онда проти.</p> <p>— Сад |
| звонак, тон убедљив — чини ми се сви га слушају, нико се у његову присуству не усуђује ни да пр |
| ону клупу, бацала се Севићу у загрљај, слушала га.</p> <p>Па би се тек тргла. </p> <pb n="60" |
| м тешко растати се.</p> <p>Јелена га је слушала и најрадије би му поставила питање, да ли он ми |
| свету, прави узор.</p> <p>Јелена га је слушала, опијајући се насликаним лепотама, утапајући се |
| у помоћ стварати чуда.</p> <p>Она га је слушала као кроз сан.{S} На Саборној Цркви искуца девет |
| је она имала није она срећа о којој је слушала да се говори. </p> <pb n="75" /> <p>Не би се мо |
| ћ је и даље декламовао, али га она није слушала.{S} Била је као скамењена, свесна опасности кој |
| ке у земљи и на страни.{S} Јелена је не слушала него гутала Јовина разлагања о разним идејама, |
| „Чита ди Бари“, лађа о којој си свакако слушала.{S} Света много, а на броду ничега.{S} Послуга |
| , не могу више ни да те гледам ни да те слушам.{S} Иди ми испред очију, јер, тако ми Бога, не д |
| јући се да је ко не чује.</p> <p>Јелена слушаше оне звучне речи, нове мисли и друкчије схватање |
| непријатан, али навика да такве погледе сматра непристојним није јој давала да дуго о њему мисл |
| S} Они на жене можда никако и не мисле, сматрајући их свакако за слабашна створења, неспособна |
| ра од табака.{S} Јелена пристаде одмах, сматрајући да је плаћена сјајно, узе књиге и поче да ра |
| едништвима, о штампаријама, које је она сматрала за нешто високо, нешто узорито, за некакво гне |
| бог тога пријатељства ваљда и Севића су сматрали за анархисту.{S} Јова се дружио са Севићем за |
| једна хиљада динара на име удомљења.{S} Сматрам да је Јелена тиме потпуно измирена и од вас тра |
| акав брак, који се код нас не би уопште сматрао <pb n="55" /> као брак.{S} Па онда радо би му п |
| ећ по развијености прса и бедара, густе смеђе косе, која је у увојцима падала око главе.{S} Сам |
| в; не обоје се мирно, издаље, гледаху и смејаху.</p> <p>— Као „<title>На дну</title>“, помисли |
| и понашају према женскињу, а ово се још смеје!</p> <p>Али, помислила је, то су још остаци старо |
| школе, проводила би у својој соби, час смејући се а час јецајући, час певајући, да се одмах за |
| атицала и Јову.{S} Спочетка Јелена није смела пред њим ни уста да отвори, али се после ослободи |
| ек да дође.{S} Ни пред самом собом није смела да призна да је једва и жељно очекивала оно што < |
| да би се код нас нашла девојка која би смела да закључи такав брак, који се код нас не би уопш |
| абашна створења, неспособна за велики и смели рад, намењена само уживању.{S} А ја бих им тако п |
| дмах извукла.{S} Чинило јој се нечувено смело да се појави тамо, она, којој је требало читаве д |
| Зар твоја кућа није и моја...</p> <p>— Сместа да си отишао! дрекну Јелена, лупнувши ногом о по |
| ну отац.{S} Него да видимо како ћемо се сместити.</p> <p>Била је то „Чита ди Бари“, лађа о којо |
| е да доказују једна другој да ли удадба смета или не смета довршењу школе.</p> <p>— Па шта би т |
| једна другој да ли удадба смета или не смета довршењу школе.</p> <p>— Па шта би то сметало, шт |
| p>— Прво, муж...</p> <p>— Шта има да ми смета муж?{S} Он ће целога дана бити на своме послу, а |
| којој свако ради свој посао, тихо и не сметајући другоме.{S} А оно место тога некаква мрачна п |
| а довршењу школе.</p> <p>— Па шта би то сметало, што бих се удала? изазиваше Јелена.</p> <p>— П |
| могла свршити и по удадби, шта би ми то сметало!</p> <p>И младе девојке почеше да доказују једн |
| ни ви, ни ваша супруга <pb n="73" /> не смете ми се никад више не само обраћати ма за што, него |
| ашина зујала јој је у ушима.{S} Па онда смех оне девојке, па уредник и његова гадна псовка.{S} |
| } Сукње им ни дуге ни кратке.{S} Звонки смех и кикот.{S} Трчање и скакање, ваљање по трави.</p> |
| и засмејава, а ова се, заценивши се од смеха, немоћно брани.{S} И тако са сваком редом.</p> <p |
| непристојника, већ је, судећи по њеноме смеху, била и задовољна.{S} А можда јој је заиста и бил |
| о прођу док се нађе какав човек који се смилује да се ожени њом.{S} Мушкарци проживе читав живо |
| од чело.</p> <p>— Хвала Богу да се и ти смириш! добацише јој две-три другарице идући даље.</p> |
| огоди нешто непријатно, нама се чини да смо ми најнесрећнији на свету, да се тако што само нама |
| — Слушај, Петре, рече му.{S} Ти знаш да смо ми већ давно раздвојени.{S} Свакако да ниси заборав |
| о смо уосталом одавно обоје увидели, па смо и живели свако за себе.{S} Зар не би било боље и за |
| ојени.{S} Свакако да ниси заборавио шта смо уговорили онда кад си дошао из Пожаревца.{S} Зашто |
| /> <p>— Слушај, Јелена, поче он.{S} Кад смо се нас двоје удружили за заједнички живот, знаш доб |
| — Не, имам још да радим вечерас.{S} Кад смо одлучили да живимо овако како смо уговорили, <pb n= |
| естан начин легализујемо положај у коме смо и налазим да је сасвим природно да се и формално ун |
| х чиновника.{S} Море, у Драчу, угледали смо на сами Божић.{S} Посматрајући драчку луку, од цркв |
| ла у пристаниште спасења.</p> <p>Чекали смо лађу, која је била свакога дана авизирана, али која |
| здржавајући да не зајеца.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Ја нисам могла ништа да га питам, а он ни |
| ја баци то питање у запећак.{S} Побегли смо најпре у Крушевац, па онда у Краљево, а кад нам ни |
| де, та ми смо муж и жена!</p> <p>— Били смо, али више нисмо! одговори она гадећи се. </p> <pb n |
| ћући се од њега.</p> <p>— Де, де, та ми смо муж и жена!</p> <p>— Били смо, али више нисмо! одго |
| ђен, госпођа неће ни да га види.{S} Док смо се ми мучили за отаџбину, госпође су уживале са шва |
| о игра у својој тескобној тамници, како смо сви песници у тим годинама, које брзо оду у неврат! |
| се да си ме некад волела, сети се како смо се узели.{S} Помисли само да сам ја онај човек који |
| } Кад смо одлучили да живимо овако како смо уговорили, <pb n="98" /> нећу да твоје присуство ов |
| ључка да ми нисмо једно за друго.{S} То смо уосталом одавно обоје увидели, па смо и живели свак |
| би везале своју судбину за људе као што смо.{S} Дугић и ја? упита најзад Севић.</p> <p>— Верује |
| > <p>— Никад! викну Јелена.{S} Радије у смрт</p> <p>— Немој тако, Јелена!{S} Сети се да си ме н |
| .{S} Не прође ни месец дана од материне смрти, а отац доведе у кућу једну младу жену, која га ј |
| Сад јој се учинио као жива претња, као смртна опасност.</p> <p>— Једва те нађох, рече јој, а ч |
| ом.{S} Сва се природа будила из зимњега сна, све је певало химну животу и љубави.</p> <p>Сад је |
| ви.{S} Телом јој бујаше нека непојмљива снага, распињаше је неки бес.{S} Собни ваздух гушио ју |
| ени.{S} Узгред јој напомену да му радна снага баш није потребна, јер има на „лагеру“ доста дела |
| руштва.{S} Осећала је у себи неку чудну снагу, а у исто време и потребу да ту снагу употреби, и |
| у снагу, а у исто време и потребу да ту снагу употреби, истроши.{S} Било јој је јасно да јој ва |
| ви и у срцу онако велике ствари.</p> <p>Снажним покретом руке склопи књигу, духну у светиљку, с |
| тири месеца, за које се време она једва снашла у новом положају.{S} Никаква изгледа није било д |
| лупу.</p> <p>Седели су тако ћутећи, као снебивајући се од онога, што су у ствари желели. </p> < |
| уздахну дубоко.</p> <p>— Не спавам, али сневам.</p> <p>— О чему?</p> <p>— О њему, моме будућем. |
| е јасније бивало да између стварности и снова има врло велике разлике, као и између људи пре бр |
| ука.</p> <p>Јелена се сети неких својих снова.</p> <p>Осећала је како је подухвата нека ватра, |
| n="15" /> <p>Јелена ћуташе, задубљена у снове о своме будућем, а Мица настави плетење венца.</p |
| ива, будна.{S} Сети се последње сцене у сну и згрози се.{S} Не, неће она у то друштво! </p> <pb |
| же матери, како спрема доручак, намешта собе. </p> <pb n="27" /> <p>— Таквима је потребан муж д |
| време, ван школе, проводила би у својој соби, час смејући се а час јецајући, час певајући, да с |
| легао и он, разбацавши делове одеће по соби.{S} Мати би све покупила, сложила на столицу крај |
| о није и урођено.</p> <p>Становали су у соби за самце, у Савамали, где је Севић становао и пре |
| јмљива снага, распињаше је неки бес.{S} Собни ваздух гушио ју је.{S} Стаде крај отворена прозор |
| > <p>Али Јелена изађе и залупи врата за собом.</p> <p>Занета својим мислима, Јелена није обраћа |
| па новчаницу у џеп и изађе залупивши за собом врата. </p> </div> <pb n="108" /> <div type="chap |
| му.</p> <p>— Чекај, отпратићу те! чу за собом Севића.</p> <p>— Сама ћу, морам брзо.{S} И Јелена |
| је била некако радосна и задовољна сама собом.{S} Чинило јој се као да почиње нов живот, живот |
| о!“ г. Ђорђевић је ипак морао, сам пред собом, признати, да је добар део кривице ипак његов, је |
| >Севић, сав преплашен и једва владајући собом, клањаше се лево и десно, не знајући да ли да се |
| е требало тек да дође.{S} Ни пред самом собом није смела да призна да је једва и жељно очекивал |
| мо ни комотни.</p> <p>Стан брзо нађоше, собу и кујну, негде на Врачару.{S} Купише и ствари.{S} |
| о, а она га брзо спусти и утрча у своју собу, па се онако обучена баци на постељу, грцајући у с |
| добро ужинала код Мице.{S} Оде у своју собу, па, и не палећи лампу, леже.</p> <p>Није могла да |
| алећи лампу, леже.</p> <p>Није могла да спава, али је затварала очи, враћала се на Калемегдан, |
| еосветљен, разголићен, чинило се као да спава.</p> <p>— Хајдемо да прођемо мало и по Калемегдан |
| Чудно јој је било да читави човечји род спава, не осећајући своју несрећу, и не тражећи јој лек |
| да сви спавају.{S} А она не спава, а не спава зато што је тишти општа друштвена несрећа.{S} Чуд |
| не тражећи јој лека.{S} Али не, она не спава, не спавају ни Севић, ни Дугић, и још можда оно м |
| на, изгледа да сви спавају.{S} А она не спава, а не спава зато што је тишти општа друштвена нес |
| и јој лека.{S} Али не, она не спава, не спавају ни Севић, ни Дугић, и још можда оно мало напред |
| и, који су увиђали оно што и она.{S} Не спавају они који ће имати права да буду слављени као на |
| рена прозора.{S} Тишина, изгледа да сви спавају.{S} А она не спава, а не спава зато што је тишт |
| > <p>Јелена уздахну дубоко.</p> <p>— Не спавам, али сневам.</p> <p>— О чему?</p> <p>— О њему, м |
| ло главу, затворених очију.</p> <p>— Ти спаваш, Јелена? упита Мица.</p> <p>Јелена уздахну дубок |
| арије, код Вознесенске цркве.{S} Кад га спази, Јелени се стеже срце, не од радости, већ од стра |
| десно.{S} Једна беху отворена и Јелена спази колутове штампарске хартије.{S} Крај прозора виде |
| ћете ви, госпођице ? упита је он чим је спази и не чекајући да она њега ослови.</p> <p>— Молим, |
| </title>“.</p> <p>Севић подиже главу и, спазивши лепу престрашену девојку, устаде неспретно са |
| м адвокатом, па да гледамо да те некако спасемо тога мужа.</p> <p>Пред вече стари Ђорђевић дође |
| оцена.{S} И брак јој се учини као котва спасења. </p> </div> <pb n="69" /> <div type="chapter" |
| ао да сам најзад приспела у пристаниште спасења.</p> <p>Чекали смо лађу, која је била свакога д |
| Па какав је? упита Мица, престајући да сплиће цвеће.</p> <p>— Чини ми се да је он нешто изванр |
| пуно таквих бракова и сви су срећни.{S} Споразумеју се двоје и то је све.{S} Изостављене су оне |
| во лишће.</p> <p>Као по неком прећутном споразуму, Јелена и Севић одмах седоше на ону једину, з |
| еда он, добро гледа испод наочара.{S} А споредним стазама шета због тога, што има служавки и да |
| а Јову Дугића, знаш онога што увек шета споредним стазама.{S} Увек је замишљен и штапом гура ка |
| ких другарица, скренула би одмах у прву споредну улицу. <pb n="87" /> Чинило јој се да не би мо |
| амнаесте године, постао већ свој човек, способан да живи од свога рада.{S} Отац му је међутим б |
| доцкан није хтела, јер како би она била способна за што веће од тога да се задржи мало дуже ван |
| о, поче Јелена, као читајући.{S} Његове способности су више него у осталих људи.{S} Кад затвори |
| е је био примљен не због каквих великих способности, већ због тога што је био задовољан малом н |
| ко паса, као хотећи да је чува да се не спотакне.</p> <p>Ишли су најкраћим путем ка Калемегдану |
| тен пијан.{S} Једва се држао на ногама, спотицао, се, закрвављених очију, прљав.</p> <p>— Шта ћ |
| све ићи само од себе.{S} Али поче да се спотиче већ код првих реченица.{S} Обрни-осврни не иде. |
| м столом врло често затицала и Јову.{S} Спочетка Јелена није смела пред њим ни уста да отвори, |
| ћи и друштво своје нове жене.{S} Ова се спочетка нећкала, па се после навикну.{S} За децу наста |
| зад.</p> <p>Ручали су оно што је Јелена справила пре него што је отишла у канцеларију.</p> <p>Ј |
| ли на то, како Мица помаже матери, како спрема доручак, намешта собе. </p> <pb n="27" /> <p>— Т |
| > <p>— Него, хајде, остави књигу, па се спремај да изађемо, навали Јелена. </p> <pb n="22" /> < |
| алом и касно је већ, ја ћу кући.</p> <p>Спремајући се за одлазак замоли Мицу да јој позајми „<t |
| жњу.</p> <p>Сутрадан, баш кад се Јелена спремала да лође на ручак, упаде Севић у атеље.{S} У др |
| рећи сиромах, и својој деци нисам могао спремати миразе, али сам могао и хтео сам да им дам ком |
| устајала кад јој лежање већ досади.{S} Спремила би се и изашла у варош, у шетњу, па би пред са |
| и се није могло ништа више.{S} Севић је спремио документа за обоје.{S} Јелена је на дан венчања |
| лижње село, где је Севић већ раније био спремио свештеника и уредио формалности.{S} Венчали <pb |
| ршимо то и не питајући никога?{S} Ја ћу спремити сва потребна документа за обоје, па ћемо се ве |
| што као да се миче испод њених ногу.{S} Спусти поглед и виде Севића, који јој се поклони, говор |
| сну, зачуђено и уплашено, а она га брзо спусти и утрча у своју собу, па се онако обучена баци н |
| тотина динара, рече он оклевајући и као срачунавајући колико кошта одело.</p> <p>Јелена стајаше |
| ца за радове омладине.{S} Било је вешто срачунато и на бесплатну сарадњу и на већу продају.{S} |
| евић.</p> <p>За све време од одласка из Србије Јелена није мислила о њему.{S} Уопште није више |
| , да се мало одмори, па ће онда кући, у Србију.</p> <p>Питаш откуда ја овде?</p> <p>Давно већ н |
| уосталом, показаћу ти га кад га будемо среле. </p> <pb n="15" /> <p>Јелена ћуташе, задубљена у |
| м.{S} Лутао сам по вароши, не бих ли те срео.{S} А тебе нигде није било.{S} Ти на мене ниси ни |
| тно изненађен, што ју је тобож случајно срео, а тако је много мислио <pb n="62" /> о њој и чуди |
| ише рачунала са могућношћу да ће се још срести.{S} Сад јој се учинио као жива претња, као смртн |
| о њему мисли.</p> <p>Кад изби код сата, срете две своје другарице.</p> <p>— Шта ти је, Јелена, |
| е једнога дана, идући са Мицом у школу, срете Севића.{S} Учинило јој се као да је он очекивао њ |
| и се чињаше да се срећа приближује, она срећа о којој је Севић раније говорио.</p> <p>О, како ј |
| ећајући да то што је она имала није она срећа о којој је слушала да се говори. </p> <pb n="75" |
| људи у браку.</p> <p>— Па зар је то та срећа у браку, о којој маштају девојке? питала се.</p> |
| тежак.</p> <p>И Јелени се чињаше да се срећа приближује, она срећа о којој је Севић раније гов |
| н муж.{S} Видела је младенце, којима се срећа могла читати с лица, који су били заједно колико |
| оју удају, што је управо било бежање од среће.{S} Ну, то сам учинила ни сама не знам како.{S} Д |
| е било, али како у свакој несрећи има и среће, имала сам доста слободна времена и понова ме обу |
| и, пред очи су јој излазили сви тренуци среће, којих је, авај, било тако мало, — и долазећи до |
| уће преводи фељтоне.</p> <p>Јелена, сва срећна, приону на посао, верујући да почиње онај живот |
| бно, па да жена, ма и за тренутак, буде срећна!{S} Неколико љубазних речи могу у њој да изгладе |
| његове сузе покапаше лице.{S} Била сам срећна, јер сам осећала да ми је све опроштено.</p> <p> |
| Главно је да сам била задовољна и скоро срећна, јер сам уза се имала оца, заштитника.{S} А и ње |
| м!{S} Ја ти од срца желим да увек будеш срећна и да се каткада сетиш другарице која те увек вол |
| брака, па онда узимају нас, безазлене и срећне што нас узимају.{S} Па још траже да им за ту жрт |
| им заносом...{S} О, блажена младости, о срећне године идеалисања и чедности!{S} Како се груди б |
| више, па се онда вратише, али не бејаху срећне да привуку поглед чувених анархиста, бар је тако |
| шке године су прошле, сад ћемо тек бити срећни!{S} Ох, та ја те волим, волим!</p> <p>Севић је и |
| Русији има пуно таквих бракова и сви су срећни.{S} Споразумеју се двоје и то је све.{S} Изостав |
| ћу дописнике — ситне чиновнике, који су срећни кад на свој псеудоним прочитају поруку уредништв |
| дника са улице, случајних, оних који су срећни што имају приступа у уредништво, који су задовољ |
| :id="SRP19200_C11"> <head>XI.</head> <p>Срећно свршени Балкански рат донео је слободу многима к |
| нвенцијама које владају у друштву, убио срећу својој сестри.{S} Видиш, он јој није бранио да се |
| човек, па био он отац, брат или макакав сродник?{S} Зар жена није жена, па била она сестра или |
| шњи брак није удруживање двеју јединки, сродних по физичким <pb n="54" /> и интелектуалним особ |
| жена није жена, па била она сестра или сродница уопште ?{S} И ако платиш прописану таксу, може |
| тиш прописану таксу, можеш се оженити и сродницом којом је иначе забрањено женити се!{S} Зашто |
| ић.{S} Он није хтео да руши традицију о сродству, зато што би тиме, по конвенцијама које владај |
| Притисну обема рукама горњи део прса и сруши се крај мртва мужа. </p> </div> <!-- </div> --> < |
| <p>Хвалиш се својим браком!{S} Ја ти од срца желим да увек будеш срећна и да се каткада сетиш д |
| и обичај мираза и бракова из рачуна.{S} Срце треба да води прву реч.{S} Мушко, женско, све је ј |
| артије.{S} Крај прозора виде Севића.{S} Срце јој задрхта, али ипак уђе.{S} Није видела никога с |
| оме писала, давно никоме нисам отворила срце, од онда још кад сам почела сарађивати на оном лис |
| цркве.{S} Кад га спази, Јелени се стеже срце, не од радости, већ од страха.{S} Он јој приђе као |
| асова, мислила сам да задовољавам своје срце кад сам се удавала за човека, на коме се ништа ниј |
| чинио је на ме страшан утисак, да ми се срце стегло.{S} Ништа не мислећи притрчах му руци.{S} О |
| ни хтела.{S} Ја сам ружан, а за душу и срце нико и не пита.</p> <p>Јелена је ћутала, не хотећи |
| стала је пред капијом, притиснула руком срце, које је врло узбуђено скакутало.{S} Из унутрашњос |
| !{S} Како се груди бурно надимају, како срце немирно игра у својој тескобној тамници, како смо |
| е досадашње васпитање, па да учините по срцу и својим убеђењима ?</p> <p>— Ја ?{S} Ја бих, мисл |
| опарне предмете, кад су јој у глави и у срцу онако велике ствари.</p> <p>Снажним покретом руке |
| а не оде на покриће кривичних трошкова, стави забрану за обезбеду онога што је кредитирао Севић |
| је муж, њен муж, који би имао права да стави и руку на та прса.{S} Не би то <pb n="94" /> њој |
| оз одшкринута врата и Јелена би му у њу ставила динар-два, после чега је он одлазио, да се уско |
| ошурица о истоме питању, преписа читаве ставове из митологије Грка и Римљана, заокружи све то к |
| е неке, по своме мишљењу интересантније ставове да учи и напамет. </p> <pb n="29" /> <p>Колико |
| ки бес.{S} Собни ваздух гушио ју је.{S} Стаде крај отворена прозора.{S} Тишина, изгледа да сви |
| ке Чесме и до Кнежеве Погибије, где има стаза и где их нема, свуда групице или парови младих љу |
| ше у Калемегдан и одмах скренуше десно, стазама где нема много света.</p> <p>Јелена, ништа не м |
| и на Калемегдану никад не шета главним стазама, већ увек најспореднијим, увек удубљен у своје |
| бро гледа испод наочара.{S} А споредним стазама шета због тога, што има служавки и дадиља, које |
| ића, знаш онога што увек шета споредним стазама.{S} Увек је замишљен и штапом гура каменчиће и |
| калдрме варошких улица — шљунком насуте стазе; после дугих низова кућа, разнога стила и разне в |
| </p> <pb n="16" /> <p>Недалеко од њих, стазом, ишла су двојица младих људи.{S} Један од њих ви |
| ..</p> <p>Дугић и Севић скренуше једном стазом, крај самога градског платна, куда их Јелена ниј |
| ла ? питале су другарицу, која је мирно стајала на страни, не учествујући у општој веселости.</ |
| има и мушких и женских.{S} Женскиње је стајало на неким узвишењима, крај машина, и убацивало х |
| ајући колико кошта одело.</p> <p>Јелена стајаше као скамењена.{S} Пара није имала, бар не толик |
| д одмах да идем, јер треба наћи посла и стан.{S} Не могу ваљда захтевати да ме ти и даље издржа |
| игурније.</p> <p>— Морамо тражити други стан, рече једнога дана Петар.{S} Газдарица ми је казал |
| ика, само је потребно да наведем и твој стан.{S} Где станујеш?</p> <p>— Ја?{S} Нигде или управо |
| стише.{S} Кад је Јелена видела како јој стан изгледа, дошло јој је да зарида, толико је он био |
| управо сад тек почети.{S} Ти имаш диван стан, а ја немам ни где да легнем.{S} Па кад ме неће ве |
| т.{S} Врло добро си учинио што си нашао стан.{S} Ја ћу наставити свој живот и рад као да ти у о |
| чку отишао од тебе, најпре сам потражио стан.{S} Нашао сам брзо, близу тебе, у Југ-Богдановој у |
| мужем у Београд после два — три дана, у стан у коме је Севић раније сам становао.</p> <p>Стари |
| у кући, а овде нисмо ни комотни.</p> <p>Стан брзо нађоше, собу и кујну, негде на Врачару.{S} Ку |
| а он за њом.{S} Тако су дошли до њеног стана.{S} Кад она тури кључ у браву, он је упита: </p> |
| цајући, час певајући, да се одмах затим стане ваљати по поду као бесомучна.</p> <p>Мати и отац |
| е.{S} Повлађиваћу укусу публике, док не станем на чврсте ноге.{S} Доносићу дописе и из најмањих |
| ко будем имала мираза биће доста док не станемо чврсто на ноге.{S} Не разумем зашто би се иначе |
| ту и љубавни састанци.{S} Од трамвајске станице до Хајдучке Чесме и до Кнежеве Погибије, где им |
| але, нашла се са Севићем на железничкој станици и сели су у воз до Земуна.{S} Одатле су отишли |
| да у Краљево, а кад нам ни ту није било станка, наставимо пут.{S} Нећу да ти описујем тегобе то |
| лице Краљевића Марка, у којој је Јелена становала, она скрете, а он за њом.{S} Тако су дошли до |
| ће, али да му то није и урођено.</p> <p>Становали су у соби за самце, у Савамали, где је Севић |
| дана, у стан у коме је Севић раније сам становао.</p> <p>Стари Ђорђевић, бежећи од свога друштв |
| соби за самце, у Савамали, где је Севић становао и пре женидбе.{S} Муж је ишао у уредништво, на |
| само у њена округла прса и упитао с ким станује!{S} А он је муж, њен муж, који би имао права да |
| потребно да наведем и твој стан.{S} Где станујеш?</p> <p>— Ја?{S} Нигде или управо где стигнем. |
| је упита: </p> <pb n="92" /> <p>— С ким станујеш?</p> <p>— Сама, а с ким бих?</p> <p>— Онако, п |
| тежину и грубост.{S} У колико је имовно стање родитеља боље, у толико је живот њихове деце ружи |
| им те, мислила је Јелена, та гуска је у стању да разуме и такве ствари, а ја сам се наљутила на |
| > <p>— Што си тражила посла, кад ниси у стању да га радиш ?{S} За уредништво једнога свакодневн |
| ве Мице, која је право женско и која се стара да научи домаћи посао, да кува и плете...</p> <p> |
| променио.{S} Штампарија је била мала и стара, али је Павић дао Севићу све што му је било потре |
| S} И сам увиђа да не иде овако живети и стара се да им буде боље.{S} А живот је међутим тако те |
| и оде оцу.</p> <p>Кад је све испричала, стари Ђорђевић се замисли.{S} Он је знао каквих све теш |
| а признаницу и изјаву, онако како му је стари Ђорђевић диктирао.{S} Она два господина потписаше |
| ако спасемо тога мужа.</p> <p>Пред вече стари Ђорђевић дође Јелени у атеље.</p> <p>— Говорио са |
| а моју штету!{S} Сита сам брака.</p> <p>Стари Ђорђевић махаше главом.</p> <p>— Неће ваљда ни та |
| ме је Севић раније сам становао.</p> <p>Стари Ђорђевић, бежећи од свога друштва, сећао се тек с |
| ва шегртовања млађа му сестрица умре, а старија побеже од куће и ступи у службу.</p> <p>Петар ј |
| настави.</p> <p>— Павић ми је дао моје старо место у уредништву, само са мањом платом.{S} Вели |
| <p>Али, помислила је, то су још остаци старога друштвенога поретка, који ће разрушити људи као |
| се имала оца, заштитника.{S} А и њему, старом већ, била сам од користи, јер га је ваљало негов |
| хартији.{S} Даље је замишљала да ће је стати труда и муке да дође и до најмлађега сарадника, к |
| н хоће да настави живот у заједници.{S} Ствар би се онда отезала и најзад би развод био изречен |
| арао једном једином реченицом:</p> <p>— Ствар стоји друкчије.</p> <p>Па би онда он почео причат |
| ости нећемо говорити.{S} Пређи одмах на ствар.</p> <p>— Лепо, шта мислиш сад да радиш ? упита о |
| на љубав. </p> <pb n="21" /> <p>— Силна ствар! рече Мица прекидајући читање.{S} Добро је што ни |
| атече Јелену очајну.{S} Видев у чему је ствар, набра незадовољно обрве.</p> <p>— Што си тражила |
| исприча полицијском чиновнику у чему је ствар и замоли га да је узме у заштиту од мужа, који јо |
| дође, а он је бежао од тога.{S} Тако се ствар протезала у бесконачност.</p> <p>Али је за то Сев |
| на, не знајући ни сама зашто, кад је ту ствар знала само по имену.</p> <p>Најзад чу вику неког |
| овима, говорио је како ће уз њену помоћ стварати чуда.</p> <p>Она га је слушала као кроз сан.{S |
| , та гуска је у стању да разуме и такве ствари, а ја сам се наљутила на њу што није хтела да из |
| с, кад је много пријатније читати такве ствари него лети.{S} А шта сте нам сад донели?</p> <p>П |
| ечи прекора.{S} Звао сам вас ради друге ствари.{S} Поступак моје кћери није био нимало лојалан |
| ке, која се, из жеље да се умеша у туђе ствари, окупила око њих, тако да Јелена није могла да и |
| ад су јој у глави и у срцу онако велике ствари.</p> <p>Снажним покретом руке склопи књигу, духн |
| С муком је код куће преводила поједине ствари или је што писала и сама, тешко с почетка налазе |
| и кујну, негде на Врачару.{S} Купише и ствари.{S} Јелена је једва намолила Севића да купе све |
| о причање.{S} Он је тако вешто удешавао ствари са Бугарима, да нико ништа није могао доказати.{ |
| астаде мало, као очекујући некога.{S} У ствари било јој је незгодно да иде <pb n="23" /> сама.{ |
| штампати? упита Јелена бојажљиво.{S} У ствари, у грудима јој се разлевало миље због похвале.</ |
| , као снебивајући се од онога, што су у ствари желели. </p> <pb n="64" /> <p>— Јелена, поче нај |
| ања написа Севићу: „Господине,</p> <p>У ствари ваше женидбе имам и ја да речем своју реч.{S} Из |
| само да би јој се начинила реклама.{S} Стварно добрим књигама није потребна толика реклама.</p |
| о да се и формално уништи брак, који је стварно већ одавно раскинут. </p> <pb n="106" /> <p>— А |
| >Јелени је све јасније бивало да између стварности и снова има врло велике разлике, као и измеђ |
| исле, сматрајући их свакако за слабашна створења, неспособна за велики и смели рад, намењена са |
| читати такве ствари него лети.{S} А шта сте нам сад донели?</p> <p>После онако ласкаве похвале |
| — Било ми је немогуће.</p> <p>— А да ли сте бар помислили који пут на мене? питаше он даље, хва |
| х Јеленин отац, што сте урадили урадили сте.{S} Нисам вас звао да овде приређујемо сцене измире |
| Господине, поче одмах Јеленин отац, што сте урадили урадили сте.{S} Нисам вас звао да овде прир |
| доним прочитају поруку уредништва: „Што сте се ућутали, пријатељски поздрав!“ А у Београду има |
| <p>— Господине, настави Ђорђевић, пошто сте ви сад измирени, ни ви, ни ваша супруга <pb n="73" |
| је на ме страшан утисак, да ми се срце стегло.{S} Ништа не мислећи притрчах му руци.{S} Он ми |
| <pb n="47" /> <p>Одједном уздрхта сва, стеже малишана на груди, стеже га толико да чу како му |
| м уздрхта сва, стеже малишана на груди, стеже га толико да чу како му крцнуше кости.{S} Дете вр |
| енске цркве.{S} Кад га спази, Јелени се стеже срце, не од радости, већ од страха.{S} Он јој при |
| је била немоћна и да мрдне.{S} Он ју је стезао на своје груди све силније, да јој је дах застај |
| ге купио новцем што <pb n="49" /> га је стекао као тестераш.{S} Отац, таљигаш, није дању никада |
| ажи, знајући да ће му то његово причање стећи симпатије публике, која се, из жеље да се умеша у |
| ЊЕ СВЕСЛОВЕНСКЕ КЊИЖАРНИЦЕ</p> <p>М. Ј. СТЕФАНОВИЋА И ДРУГА</p> <p>1920.</p> </div> <pb n="6" / |
| си дошао? питала је.</p> <p>— Синоћ сам стигао лађом, око поноћи, одговори он.</p> <p>Она га ум |
| у, радећи њен посао, јер она није никад стигла да да довољно рукописа, час је имао састанак са |
| морам брзо.{S} И Јелена потрча.</p> <p>Стигла је кући сва задувана.{S} Пре него што је мати и |
| ш?</p> <p>— Ја?{S} Нигде или управо где стигнем.{S} Скоро је већ лето, па је лепо и пријатно и |
| S} Као да им се обома журило да што пре стигну.{S} Тек овда-онда измењали би по коју реч.</p> < |
| ивала ништа друго сем равнодушности.{S} Стид ју је било да се она, ни сама не зна како, некада |
| ену, била везана за њега.{S} Било ме је стид да уђем у своје надлештво, а било је особа које су |
| идиш какав сам! тражио је он без икаква стида.</p> <p>— Немам, разумеш ли!{S} Немам!{S} Хајд’ с |
| види с њим.{S} Био јој је одвратан, а и стидела га се. </p> <pb n="95" /> <p>Ишли су неко време |
| ни збило оно што се збило.</p> <p>Чисто стидећи се онога што је урадила, а осећајући да је крив |
| "54" /> и интелектуалним особинама, већ стидна трговина.{S} Девојка чека да је неко запроси, па |
| а, која га је чекала на улици, једва га стиже.{S} Дуго је требало док се Севић мало прибрао, то |
| ивало. </p> <pb n="84" /> <p>Ну, почеше стизати и тужбе са свих страна и од свих личности напад |
| уком.{S} Није ту било јасности и лакога стила великих руских писаца, нити њихове занимљивости п |
| стазе; после дугих низова кућа, разнога стила и разне величине — дуги низови дрвета; после шума |
| да би отац, и не гледајући децу, сео за сто, јео и пио и пио и јео и тешко би <pb n="50" /> бил |
| а улазак домаћина.{S} Одмах би бацио на сто динар, а једио од деце узимало би новац и боцу и тр |
| ишта више да тражи.{S} Изволите за онај сто и пишите.</p> <p>Севић седе и написа признаницу и и |
| е би долазила у трпезарију; у кујни би, стојећи, испила млеко; све остало време, ван школе, про |
| , Севићу непознатих.</p> <p>Дочекаше га стојећи, озбиљно.{S} Севићу је било као да улази у лаво |
| и у опште ниси ни дошао, а теби до воље стоји да потражиш себи другу какву другарицу.</p> <p>— |
| едном једином реченицом:</p> <p>— Ствар стоји друкчије.</p> <p>Па би онда он почео причати о не |
| е... из ропства...</p> <p>Јелена узе са стола десетицу, ону коју је малочас примила од свога пр |
| равнотежу.{S} Паде крај велике зубарске столице, удари главом о тешко, гвоздено постоље и више |
| војку, устаде неспретно са расклиматане столице.</p> <p>— Ја сам, госпођице, шта желите? упита |
| би.{S} Мати би све покупила, сложила на столицу крај постеље, па би и сама легла, да већ зором |
| а и светла.{S} Замишљала је ту неколико столова, дуж зидова полице са књигама, по столовима нов |
| олова, дуж зидова полице са књигама, по столовима новине, расклопљене књиге, читави рисови харт |
| ћи у уредништво, Јелена је за Севићевим столом врло често затицала и Јову.{S} Спочетка Јелена н |
| а од задатака није урадила.{S} Врати се столу и поче да чита, али јој се учини огромна неправда |
| какав чаробни штапић, па само удари по столу, а ручак или вечера тек долете.</p> <p>— Имаћемо |
| о.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Па... шест стотина динара, рече он оклевајући и као срачунавајући |
| > <p>Ну, почеше стизати и тужбе са свих страна и од свих личности нападнутих у листу.{S} Севић |
| кува.{S} Идеалан је брак кад у њега обе стране уносе добру вољу за заједнички живот, кад обе ст |
| добру вољу за заједнички живот, кад обе стране подједнако раде на добру породице.{S} Идеалан је |
| ли се очеша о ону која је била с његове стране.</p> <p>— Клипан, рече ова.</p> <p>— Што? упита |
| Па још траже да им за ту жртву с њихове стране будемо и захвалне.{S} Ја бих све то — и Јелена р |
| Знате, ми новинари пишемо само с једне стране табачића, то је због слагача, па бих вас молио д |
| су другарицу, која је мирно стајала на страни, не учествујући у општој веселости.</p> <p>— Ман |
| е уда кад хоће.</p> <p>Јелена лежаше на страни, савивши мало главу, затворених очију.</p> <p>— |
| етресали друштвене прилике у земљи и на страни.{S} Јелена је не слушала него гутала Јовина разл |
| шта жели, а сама није знала на коју ће страну.{S} Кад је пролазила поред једне машине која још |
| на улицу, Јелена није знала на коју ће страну.{S} Онако насумце пође ка Теразијама.{S} Осећала |
| нез-Михајловој улици, она повуче Мицу у страну, рече јој да је боли глава и да ће кући.{S} Она |
| коли.{S} Ујутру свако оде лепо на своју страну, у подне се састанемо у кући, по ручку опет свак |
| ћајући како његови загрљаји постају све страснији, како је он крши у својим рукама, како његове |
| е колебала неколико дана, ломила се.{S} Страх је осећала пред доношењем такве једне одлуке, кој |
| ни се стеже срце, не од радости, већ од страха.{S} Он јој приђе као што се прилази доброј прија |
| цу!</p> <p>И она, дршћући од узбуђења и страха пређе очин праг.{S} Изјада се матери, исплакаше |
| , погрбљен и необријан, учинио је на ме страшан утисак, да ми се срце стегло.{S} Ништа не мисле |
| мислила о будућности.{S} Чинило јој се страшно, ако тако узмора да проведе век.{S} И да ли ће |
| ог!{S} Убити тако красну женицу било би страшно.</p> <p>— Па шта онда хоћеш?</p> <p>— Видиш, Је |
| е што није тако у животу, иначе би било страшно.</p> <p>— Што би било страшно?{S} Чега би ту би |
| е би било страшно.</p> <p>— Што би било страшно?{S} Чега би ту било страшно?{S} Зар човек, — „ч |
| Што би било страшно?{S} Чега би ту било страшно?{S} Зар човек, — „човек“ као заједничко име људ |
| ревртања по постељи.{S} Сањала је нешто страшно, неко крхање и рушење, огромне пожаре.{S} Одјед |
| <p>Његов улазак у кућу личио је пре на стропоштавање него на улазак домаћина.{S} Одмах би баци |
| и, показујући руком врата.</p> <p>Петар стрпа новчаницу у џеп и изађе залупивши за собом врата. |
| рестано осећала на себи.{S} Миље јој је струјало кроз тело.</p> <p>Поче да се игра са малим бра |
| неко чудно осећање, како јој кроз тело струји нека слатка топлина, као да јој се груди подигош |
| да настави студије, као и толики други студенти, који практикантишу и уче школу.</p> <p>Али је |
| пружену јој руку.</p> <p>— Госпођица је студенткиња, не ? упита Севић.</p> <p>— Нисам још, ја с |
| сти као приватна ученица, па да настави студије, као и толики други студенти, који практикантиш |
| ела сам да искористим време и да почнем студије на универзитету.{S} Отац ме посаветова да учим |
| им знањем рускога и немачког језика.{S} Ступи одмах у „<title>В. Журнал</title>“ као сарадник, |
| стрица умре, а старија побеже од куће и ступи у службу.</p> <p>Петар је на занату био врло вред |
| да би појачао своју продају, одвоји два ступца за радове омладине.{S} Било је вешто срачунато и |
| о формалности.{S} Венчали <pb n="70" /> су се одмах.{S} Писмо родитељима Јелена је написала дан |
| ркана прса.{S} Очи су му играле, као да су хтеле да прозру Јелену скроз, кроз хаљину.{S} Глас м |
| рамена, други мањи, шепав, коме као да су панталоне оптрчавале око ногу.</p> <p>— Ко је онај м |
| се сети Севићевих погледа, који као да су је свлачили.{S} Опет јој беше некако нелагодно, али |
| В. Журнала</title>“, ревноснија него да су је плаћали.{S} С муком је код куће преводила поједин |
| /p> <p>Али, у забуни, пође вратима која су водила у унутрашњост куће.</p> <p>— Овуда, госпођице |
| 16" /> <p>Недалеко од њих, стазом, ишла су двојица младих људи.{S} Један од њих висок, онакав о |
| опет попусти и пођоше.</p> <p>Пред њима су била два шетача: један висок, крут, правих рамена, д |
| ло ју је од пете до перчина.{S} У ушима су јој још непрестано биле речи Севићеве.{S} Па се сети |
| била код Мице, радиле су математику, па су се и саме згрануле кад су виделе да је девет сати.{S |
| да сам ја то учинио.{S} Грубости живота су нас раставиле, не везујмо оно што је прекинуто, јер |
| шта су ти што се мувају око машина, шта су те девојке што убацују и савијају хартију, шта су св |
| јке што убацују и савијају хартију, шта су сви они према сарадницима, према онима који својим р |
| е је сви понизно поздрављати.{S} Та шта су ти што се мувају око машина, шта су те девојке што у |
| на несрећа, шта је то она увиђала и шта су управо хтели ти будући <pb n="37" /> „добротвори чов |
| } Због тога пријатељства ваљда и Севића су сматрали за анархисту.{S} Јова се дружио са Севићем |
| рихрањивала своје троје дечице.{S} Деца су, и ако таљигашева и праљина, била увек чисто одевена |
| имају часова кад не умеју да мисле, кад су само крв и осећај, хладнокрвност и здрав разум изгле |
| учи ове глупе и сувопарне предмете, кад су јој у глави и у срцу онако велике ствари.</p> <p>Сна |
| ју, пође у шетњу са другарицама.{S} Кад су већ биле у Кнез-Михајловој улици, она повуче Мицу у |
| било и са Јелениним родитељима.{S} Кад су поштом добили Јеленино писмо, којим их извештава да |
| тошта гледала је деци кроз прсте, а кад су ова поодрасла, нису је већ много ни питала.</p> <p>П |
| атематику, па су се и саме згрануле кад су виделе да је девет сати.{S} Истина задржала се, али |
| обоје, идући ногу пред ногу.</p> <p>Кад су били испред каване „Губеревац“ она предложи да се вр |
| отимала његовим пољупцима.{S} Онде где су биле његове руке на њеном телу, пекло ју је и жегло. |
| к смо се ми мучили за отаџбину, госпође су уживале са швапским официрима.{S} Сад ваљда нисмо до |
| осе.{S} Виде и неколико девојчица, које су својим прстићима хитро савијале одштампане табаке.</ |
| ј описује своје патње, своје жеље, које су биле тако скромне, а она и не мисли о њему.{S} А он |
| у своје надлештво, а било је особа које су ме гледале или сажаљиво или претећи.{S} Сажаљење ме |
| внице су се чудиле, а од другарица неке су јој завиделе, а неке је се клониле.</p> <p>Једном Је |
| ића и његовог трабанта.</p> <p>— Велике су то душе, мислила је.{S} Анархисти, сви то знају, а о |
| е.{S} Крупније, црне као угљен, одавале су разбуђену чулност.{S} Ноздрве, меснате, шириле су се |
| Из тога гнезда, замишљала је, излетале су идеје о слободи, љубави, напретку.{S} Замишљала је у |
| је, Јелена, шта си се ућутала ? питале су другарицу, која је мирно стајала на страни, не учест |
| мрачну просторију.{S} По где-где гореле су електричне сијалице.{S} У полутами Јелена једва прим |
| шио основну школу.{S} Две сестрице биле су млађе од њега.{S} Не прође ни месец дана од материне |
| , исприча како је била код Мице, радиле су математику, па су се и саме згрануле кад су виделе д |
| ну чулност.{S} Ноздрве, меснате, шириле су се при удисању ваздуха.{S} Лице обично, округло, са |
| ци и сели су у воз до Земуна.{S} Одатле су отишли у једно оближње село, где је Севић већ раније |
| ју се двоје и то је све.{S} Изостављене су оне глупе церемоније око венчања.{S} А у случају да |
| и нећу да се раздвајам.{S} Тешке године су прошле, сад ћемо тек бити срећни!{S} Ох, та ја те во |
| а носила какав рад или не.{S} Те посете су јој толико биле прешле у навику, да се, кад дође уоб |
| ио и грдио, мати саветовала, наставнице су се чудиле, а од другарица неке су јој завиделе, а не |
| е које је упознала поред Севића.{S} Сви су они били из „<title>В. Журнала</title>“, а овоме да |
| од куће, у школи, код другарица.{S} Сви су се чудили њеној расејаности и повучености.</p> <p>По |
| лине нико их није лично познавао, а сви су о обојици говорили само ружно.</p> <p>— Мрзе га, мис |
| У Русији има пуно таквих бракова и сви су срећни.{S} Споразумеју се двоје и то је све.{S} Изос |
| цима.{S} Једни су осуђивали њу, а други су тврдили да је онај човек пијан и да јој није муж.</p |
| још неколицине угледних новинара, који су потписали своје радове псевдонимом.{S} Јелена је из |
| јима се срећа могла читати с лица, који су били заједно колико су год могли, који шетају држећи |
| оваћу дописнике — ситне чиновнике, који су срећни кад на свој псеудоним прочитају поруку уредни |
| још можда оно мало напредних људи, који су увиђали оно што и она.{S} Не спавају они који ће има |
| и што имају приступа у уредништво, који су задовољни да их свет види како улазе у штампарију.</ |
| ански рат донео је слободу многима који су чамили у затвору, па и Севићу.{S} Кад је прочитала у |
| ченица VIII разред и матуру уз оне који су били на течају.{S} Па се и то сврши.{S} Даље, на уни |
| гобе тога пута нити језиве призоре који су нам једнако били пред очима.{S} То су ти други већ п |
| избора и разбора, све руске писце који су јој дошли до руку.{S} Толстој, Гогољ, Достојевски, Г |
| ла је, изгинуше у овоме рату, људи који су били корисни, <pb n="109" /> а овакав се вратио кући |
| арадника са улице, случајних, оних који су срећни што имају приступа у уредништво, који су задо |
| <p>По вечери седе да ради лекције, али су јој у глави били уредништво и штампарија.{S} Лупа ма |
| {S} Она није волела Севића, нимало, али су је к њему вукли навика да редовно буде са њим и сећа |
| и, ма само и једном годишње.</p> <p>Али су највернији посетиоци, и најзахвалнији, ђаци свих шко |
| му то није и урођено.</p> <p>Становали су у соби за самце, у Савамали, где је Севић становао и |
| љ, Достојевски, Горки, Арцибашев ређали су се пред њеним очима.{S} Није просто знала шта пре да |
| ма, а деца? питала сам.</p> <p>— Остали су... у Крагујевцу, једва протепа отац, с муком се уздр |
| Па хајд’! реши се најзад.</p> <p>Ручали су оно што је Јелена справила пре него што је отишла у |
| ико тек да одморимо ноге.</p> <p>Седели су неко време ћутећи.{S} Јелена је осећала да је он пос |
| едину, заборављену клупу.</p> <p>Седели су тако ћутећи, као снебивајући се од онога, што су у с |
| а Севићем на железничкој станици и сели су у воз до Земуна.{S} Одатле су отишли у једно оближње |
| ч.{S} Није чула ништа интересантно, или су то били изрази које она никако није могла да схвати |
| ко почињу парнице за развод брака, били су позвани обоје „на мирење.“ Али Севић не хтеде никако |
| ла са Петром Севићем, публицистом, били су ван себе.{S} Отац је одмах отрчао у полицију, да пок |
| асвим се ослободила са Севићем.{S} Били су постали добри другови.{S} Навикла се и на његов погл |
| а испред врата!{S} Састанци њихови били су без речи: он би само протурио руку кроз одшкринута в |
| ристојника.{S} Али и једно и друго били су далеко од тога да покажу какав гњев; не обоје се мир |
| и у воду.</p> <p>Тако у разговору били су дошли пред Калемегдан.{S} Неосветљен, разголићен, чи |
| {S} Увек високо дигнуте главе, говорили су само за себе, не гледајући ни у кога.{S} Јелена је ч |
| румен.</p> <p>И обоје заћуташе.{S} Ишли су Босанском улицом.{S} Кад дођоше до улице Краљевића М |
| авише Јова Дугић и Петар Севић.{S} Ишли су полако.{S} Он, висок, укрућен, Севић као да је потрч |
| идела га се. </p> <pb n="95" /> <p>Ишли су неко време ћутећи, док она не запита:</p> <p>— Шта с |
| је чува да се не спотакне.</p> <p>Ишли су најкраћим путем ка Калемегдану.{S} Као да им се обом |
| да пође, праћена радозналцима.{S} Једни су осуђивали њу, а други су тврдили да је онај човек пи |
| ништа не мислећи, пође за њима.{S} Они су се нешто објашњавали.</p> <p>— То је по мојем мишљењ |
| на, као читајући.{S} Његове способности су више него у осталих људи.{S} Кад затворим очи, чини |
| да слика живот какав је желео.{S} Речи су му клизиле са усана да се јелена чудила.{S} Био би т |
| одатле на пуна, узбуркана прса.{S} Очи су му играле, као да су хтеле да прозру Јелену скроз, к |
| се и најситнијих појединости, пред очи су јој излазили сви тренуци среће, којих је, авај, било |
| е у означено време.{S} Са г. Ђорђевићем су били у канцеларији још два господина, Севићу непозна |
| никоме се не уклањајући с пута.{S} Како су три другарице закрчиле скоро цели узани тротоар, Јов |
| а њу још увек својих тајни.{S} Али како су то биле дечје књиге, она се није много бринула за та |
| ице? говорила јој је.{S} Видела си како су те онда дочекали.{S} Уосталом ти иди ако ти се иде, |
| } Бригу о деци оставио је жени.{S} Тако су се и деца одбила од њега.{S} Мати као мати, много шт |
| овала, она скрете, а он за њом.{S} Тако су дошли до њеног стана.{S} Кад она тури кључ у браву, |
| ати с лица, који су били заједно колико су год могли, који шетају држећи се за руке и пиљећи је |
| ице код трамвајске чекаонице.{S} Весело су ћаскале о овоме или ономе, задиркујући једна другу.< |
| је у увојцима падала око главе.{S} Само су јој очи биле некако упадљиве.{S} Крупније, црне као |
| о је, ногавице око кривих ногу приметно су се тресле.{S} Где ли је била Јелена да види свога ју |
| е проведу. </p> <pb n="10" /> <p>Обично су ту и љубавни састанци.{S} Од трамвајске станице до Х |
| још смеје!</p> <p>Али, помислила је, то су још остаци старога друштвенога поретка, који ће разр |
| S} А ако ми неко баш и украде венац, то су или ђаци, из несташлука, или неко ко је био лењ да о |
| и су нам једнако били пред очима.{S} То су ти други већ причали.{S} Да ме је ко упитао зашто бе |
| че, интензивније светлости.</p> <p>— То су велики умови, помисли, па јој опет изађе пред очи Јо |
| и, али се после ослободила и врло често су њих троје претресали друштвене прилике у земљи и на |
| утећи, као снебивајући се од онога, што су у ствари желели. </p> <pb n="64" /> <p>— Јелена, поч |
| поретка, који ће разрушити људи као што су Дугић и Севић.{S} И ова двојица учинише јој се велик |
| о волети своју сестру друкчије него што су га учили.{S} Она је била лепа девојка, пред њим се н |
| плетење венца.</p> <p>Другарице, пошто су набрале цвећа и исплеле венце, враћаху се, зовући и |
| дана, није изазивала пажњу укућана, јер су је сви знали као врло ћудљиву.{S} Запиткивати је зна |
| месеца Севића пустише испод суђења, јер су све оптужбе противу њега биле сведене на просто прич |
| д једне клупе, свакако заборављене, јер су све остале биле однесене.{S} Прошеташе два-три пута |
| дите или можда нећете да их видите, јер су вам, можда мислите, недорасле.</p> <p>— Не, госпођиц |
| пштој веселости.</p> <p>— Мани је, опет су јој дошле лутке, знаш је већ! убаци друга.</p> </div |
| етар је цвилео кроз голо грање и витлао суво лишће.</p> <p>Као по неком прећутном споразуму, Је |
| на неправда што мора да учи ове глупе и сувопарне предмете, кад су јој у глави и у срцу онако в |
| ићи „на мирење“ и проти и у ду-духовни суд, ваљало је да и Севић дође, а он је бежао од тога.{ |
| да у нас има жена, које би везале своју судбину за људе као што смо.{S} Дугић и ја? упита најза |
| аљутила на онога непристојника, већ је, судећи по њеноме смеху, била и задовољна.{S} А можда јо |
| ије прашта и кажњавање оставља небеском судији.{S} И сад тек поче пакао за Јелену.</p> <p>По Је |
| p> <p>И за њу поче живот кувања и прања судова.{S} Већ више није имала ни воље ни времена за ше |
| и тако воли да прети, не воли да иде по судовима, већ радије прашта и кажњавање оставља небеско |
| многе је и у црно завио.{S} Сад ће бити суђен, а нема сумње да ће бити и осуђен.{S} Неће више и |
| и после три месеца Севића пустише испод суђења, јер су све оптужбе противу њега биле сведене на |
| на овако тешка!</p> <p>Пошто је пустила сузама на вољу, поче, у размишљању, да тражи краја свој |
| ако обучена баци на постељу, грцајући у сузама.</p> <p>— Ово треба удавати, ово треба удавати, |
| ајзад ме загрли и осетих како ми његове сузе покапаше лице.{S} Била сам срећна, јер сам осећала |
| ако око седамнаест-осамнаест година.{S} Сукње им ни дуге ни кратке.{S} Звонки смех и кикот.{S} |
| ирена и од вас тражим признаницу на обе суме и изјаву да Јелена нема ништа више да тражи.{S} Из |
| го, него да тражи развод брака.{S} Нема сумње да ће га и добити, али кад ?{S} Знала је како се |
| рно завио.{S} Сад ће бити суђен, а нема сумње да ће бити и осуђен.{S} Неће више имати прилику д |
| упцима.</p> <p>Једва би чекала да падне сумрак, па би трчала својој клупи.{S} Какве све изговор |
| а ће се што поправити.{S} Понеки пут, у сумрак, Јелена је мислила о будућности.{S} Чинило јој с |
| илустрације.</p> <p>Севић је радио до у сумрак.{S} Онда, обраћајући се Јелени, упита:</p> <p>— |
| /p> <p>— Па време је да идемо кући, ено сунце већ залази, бранила се Мица.</p> <p>— Свеједно, ј |
| што сте ви сад измирени, ни ви, ни ваша супруга <pb n="73" /> не смете ми се никад више не само |
| ас у 2 часа по подне.{S} Присуство ваше супруге непотребно је.“</p> <p>Севић дође у означено вр |
| Чинило јој се да не би могла да издржи сусрет са њима, не би знала шта да одговори ни на само |
| т од удадбе, није изашла у шетњу нити у сусрет мужу.{S} Кад Севић дође кући, затече Јелену очај |
| зна како, једва десетак реченица.{S} А сутра треба да је рукопис у штампарији!{S} То предвече, |
| кад хоће у школу мора и учити.{S} А за сутра није ништа научила!</p> <p>Устаде, упали светиљку |
| мпан.{S} Увек би одложила и оставила за сутра.</p> <p>Мица више није хтела ни да чује да је пра |
| право, рече отац размишљајући.{S} Отиди сутра адвокату Н., ја сам већ говорио са њим.{S} Он ће |
| само да оду проти.</p> <p>— Добро, дођи сутра у три сата по подне.{S} Половину ћу ти дати пре н |
| меш ли!{S} Немам!{S} Хајд’ сад, па дођи сутра.</p> <p>Али се није могла отрести.{S} Он је тражи |
| диш да сад има друга посла.{S} Доћи ћеш сутра, кроз који дан.{S} И извуче је.</p> <p>Ваздух на |
| кога једну причицу, кратку и просту.{S} Сутрадан око пет сати поподне, однесе је у уредништво.{ |
| l:id="SRP19200_C2"> <head>II.</head> <p>Сутрадан Јелена једва дочека време за шетњу, после подн |
| ена, без речи и ван себе, изађе.</p> <p>Сутрадан јој дође мати и рече јој да се обрати г. Н. Н. |
| и на што треба да обратиш пажњу.</p> <p>Сутрадан, баш кад се Јелена спремала да лође на ручак, |
| оне звучне речи, нове мисли и друкчије схватање живота које је избијало из сваке реченице.{S} |
| Хтела је да чита, да научи што више, да схвати друштвене доктрине, да се умеша међу људе који < |
| ли изрази које она никако није могла да схвати и да разуме.</p> <p>Тако дође почетак нове школс |
| <p>— Што? упита Јелена, која ту погрду схвати скоро као увреду за себе.</p> <p>— Што не пази к |
| заиста жива, будна.{S} Сети се последње сцене у сну и згрози се.{S} Не, неће она у то друштво! |
| .{S} Нисам вас звао да овде приређујемо сцене измирења и праштања.{S} Мени је све то одвратно.{ |
| зажали на мене да јој нисам дао „њено“, т. ј. удомљење.{S} Ја сам чиновник, што ће рећи сиромах |
| сла, само не на листу, већ на издањима, т. ј. на књигама које је издавао поред листа.</p> <p>Ка |
| {S} Видиш, молим те, мислила је Јелена, та гуска је у стању да разуме и такве ствари, а ја сам |
| , окрећући се од њега.</p> <p>— Де, де, та ми смо муж и жена!</p> <p>— Били смо, али више нисмо |
| заиста и било пријатно то задиркивање, та мушка рука.</p> <p>Јелена се сети неких својих снова |
| ј сад половину.</p> <p>— Петре, човече, та имај милости!{S} Кад ти као човек ништа не зарађујеш |
| м тешко изаћи на крај.</p> <p>— Човече, та шта ти управо хоћеш од мене ?{S} Хоћеш ли да ме убиј |
| рошле, сад ћемо тек бити срећни!{S} Ох, та ја те волим, волим!</p> <p>Севић је и даље декламова |
| било.{S} Ти на мене ниси ни мислила.{S} Та ја те волим, толико те волим, да то не могу исказати |
| и да ће је сви понизно поздрављати.{S} Та шта су ти што се мувају око машина, шта су те девојк |
| и се тек тргла. </p> <pb n="60" /> <p>— Та ја га не волим, ја га не волим! бранила се, али би б |
| куће допирала је лупа машина.</p> <p>— Та улази, нећеш ваљда вековати овде, рече јој Мица, кој |
| о за мене ма и искрицу љубави.</p> <p>— Та куда ћу?{S} Зар твоја кућа није и моја...</p> <p>— С |
| не зна о коме то Мица говори.</p> <p>— Та знаш га; уосталом, показаћу ти га кад га будемо срел |
| ити се!{S} Зашто се онда не би избацила та глупа такса, тај груби новац, који санкционише оно ш |
| , који би имао права да стави и руку на та прса.{S} Не би то <pb n="94" /> њој било, бар не виш |
| и у ономе зеленилу!{S} Како је пријатна та промена!{S} После зажарене калдрме варошких улица — |
| са сваком редом.</p> <p>Није била лепа та Јелена Ђорђевићева, али није била ни ружна.{S} Омале |
| ћ махаше главом.</p> <p>— Неће ваљда ни та парница вечито трајати, настави Јелена.{S} Боље ми ј |
| а и људи у браку.</p> <p>— Па зар је то та срећа у браку, о којој маштају девојке? питала се.</ |
| се нећеш заситити.{S} Каква ти је опет та купусара ?</p> <p>— Арцибашев... <title>Сањин</title |
| ачког, а плаћаће се четрдесет динара од табака.{S} Јелена пристаде одмах, сматрајући да је плаћ |
| јим прстићима хитро савијале одштампане табаке.</p> <p>Јелени се учини све врло познато.{S} Осе |
| би излазиле два пута месечно, на једном табаку.{S} За ту библиотеку треба преводити само с нема |
| ми новинари пишемо само с једне стране табачића, то је због слагача, па бих вас молио да и ви |
| стави Јелена.{S} Боље ми је да се и кад-тад ослободим тога човека, него да будем везана за њега |
| овинама вест о помиловањима, Јелена тек тада поче мислити о томе, како ће јој бити могуће да на |
| се онда не би избацила та глупа такса, тај груби новац, који санкционише оно што би се могло с |
| некако нелагодно, али не непријатно.{S} Тај поглед, мушки и дрзак, поглед који ју је палио, ниј |
| а примао по које саопштење, да му је за тај и тај дан одређен претрес по „штампарској кривици“, |
| е трпите, да обоје желите развод.{S} На тај начин брже се свршавају предходне формалности.{S} С |
| елела.{S} Осећала је како и њу обухвата тај пламен, како је сажиже, како је обузима вртоглавица |
| ко мало, — и долазећи до закључка да је тај брак био само кобан по њу, уздрхтавала је при помис |
| м који ју је палио.{S} Осећала је да је тај поглед узбуђује, да јој уставља дах.</p> <p>— Ви ве |
| дном „чланчићу“ регистровано је како је тај и тај виши официр пребио једног војника.</p> <p>И т |
| сам и један превод.</p> <p>— О чему је тај рукопис ?</p> <p>— Наслов је „О Богу“.</p> <p>— А, |
| ао по које саопштење, да му је за тај и тај дан одређен претрес по „штампарској кривици“, а по |
| чланчићу“ регистровано је како је тај и тај виши официр пребио једног војника.</p> <p>И тако св |
| ута, љутито и вичући:</p> <p>— Шта ради тај магарац ?{S} Ваљда је неће тек сад пећи!</p> <p>Дет |
| р?</p> <p>— Па ја сам рекао да се плати тај посао о коме си ми говорила.{S} Ја нисам милионер д |
| емачки језик имао за њу још увек својих тајни.{S} Али како су то биле дечје књиге, она се није |
| вајући се у себи да ли да повери слатку тајну о томе како је постала сарадница тако великог лис |
| води рачуна о њој.{S} А он, видиш није такав.{S} Мисли <pb n="80" /> он о њиховој будућности, |
| е друго вечерње забавиште.</p> <p>Али и такав живот досади, па га се и Јелена засити.{S} Читав |
| нашла девојка која би смела да закључи такав брак, који се код нас не би уопште сматрао <pb n= |
| ду муж и жена, да се венчају кад је већ такав обичај и кад већ она неће друкчије.</p> <p>— Ја в |
| није јој био непријатан, али навика да такве погледе сматра непристојним није јој давала да ду |
| Јелена, та гуска је у стању да разуме и такве ствари, а ја сам се наљутила на њу што није хтела |
| , зимус, кад је много пријатније читати такве ствари него лети.{S} А шта сте нам сад донели?</p |
| се.{S} Страх је осећала пред доношењем такве једне одлуке, која би имала да из основа промени |
| , намешта собе. </p> <pb n="27" /> <p>— Таквима је потребан муж да их води кроз живот, да их хр |
| највећи непријатељи.{S} И ја сам имала таквих часова, мислила сам да задовољавам своје срце ка |
| а, помоћник у свима пословима, а има ли таквих у нас?{S} Све мисле само на тоалете и на провод, |
| подједнаку корист.{S} У Русији има пуно таквих бракова и сви су срећни.{S} Споразумеју се двоје |
| ате, а оно бар расположено за борбу.{S} Таквоме женскињу ваља још само муж, правичан и паметан, |
| S} Па онда радо би му приметила да би у таквоме браку, ако човек не би имао високо развијену св |
| стави он одређеније питање.</p> <p>— А, тако!{S} О томе се, мислим, нема много разговарати.{S} |
| преговарања, да се наравна са Павићем, тако да он прими штампарију, али да прими и Севићеве ду |
| о, али све то на један неспретан начин, тако да се видело да он то тако хоће, али да му то није |
| те слушам.{S} Иди ми испред очију, јер, тако ми Бога, не дајем ни пару за твој</p> <p>живот, ак |
| е умеша у туђе ствари, окупила око њих, тако да Јелена није могла да изађе из круга који се обр |
| еме.{S} Није више одлазио <pb n="51" /> тако рано, долазио је кући на ручак, а увече није псова |
| и Севић дође, а он је бежао од тога.{S} Тако се ствар протезала у бесконачност.</p> <p>Али је з |
| на.{S} Бригу о деци оставио је жени.{S} Тако су се и деца одбила од њега.{S} Мати као мати, мно |
| становала, она скрете, а он за њом.{S} Тако су дошли до њеног стана.{S} Кад она тури кључ у бр |
| а учио је и свршио празничну школу.{S} Тако је дошао до своје седамнаесте године, постао већ с |
| нађен, што ју је тобож случајно срео, а тако је много мислио <pb n="62" /> о њој и чудио се и ж |
| м ниједну, настави Севић скоро тужно, а тако бих желео да имам добру другарицу, какву ја у себи |
| , бојећи се да не изгледа глупа у очима тако паметна човека.</p> <p>— Благо вашој жени, кад је |
| пао пољупцима, уверавајући је да је она тако дубоко ушла у његов живот, да он више не може без |
| тајну о томе како је постала сарадница тако великог листа као што је „Журнал“.{S} Али се не ус |
| би навалила да изађемо.</p> <p>— Е, кад тако говориш, онда остајем код куће.{S} Или ти ја попуш |
| Значи да не познајете наше женскиње кад тако говорите.{S} Има и у нас женскиња, које је, ако не |
| ошутњаку, берући цвеће за венце.{S} Све тако око седамнаест-осамнаест година.{S} Сукње им ни ду |
| иле сведене на просто причање.{S} Он је тако вешто удешавао ствари са Бугарима, да нико ништа н |
| ривуку поглед чувених анархиста, бар је тако изгледало. </p> <pb n="18" /> <p>Јелена и Мица нађ |
| у за опште добро.{S} Наше женскиње није тако васпитано.</p> <p>— Значи да не познајете наше жен |
| рекидајући читање.{S} Добро је што није тако у животу, иначе би било страшно.</p> <p>— Што би б |
| е своје патње, своје жеље, које су биле тако скромне, а она и не мисли о њему.{S} А он је толик |
| да смо ми најнесрећнији на свету, да се тако што само нама могло десити.{S} Бежимо и склањамо с |
| одговори да је он неблагодаран, кад се тако понаша према њему, који му је лист и подигао.{S} Н |
| се познао негде у иностранству, бар се тако мислило, ако се о томе уопште мислило.{S} Због тог |
| Јелениног.</p> <p>— Не знам, али бих се тако радо удала.</p> <p>И две другарице заћуташе, занес |
| оја би и пошла за нас?</p> <p>— Немојте тако говорити.{S} И за вас и за г. Дугића имало би жена |
| тка излажења нико га више није читао, И тако Јелени од брака остаде муж у затвору, дуг за харти |
| ду онога што је кредитирао Севића.{S} И тако штампарију пописаше и запечатише.</p> <p>Јелена ос |
| енивши се од смеха, немоћно брани.{S} И тако са сваком редом.</p> <p>Није била лепа та Јелена Ђ |
| официр пребио једног војника.</p> <p>И тако сваки број.</p> <p>Лист се продавао, пролазио је, |
| због слагача, па бих вас молио да и ви тако чините.{S} Хвала, госпођице, будите уверени да ће |
| е могао доказати.{S} А и наш свет, који тако воли да прети, не воли да иде по судовима, већ рад |
| рице.</p> <p>— Шта ти је, Јелена, те си тако црвена.{S} Као да си сад из казана? упиташе је.</p |
| бранила се другарица.</p> <p>— Увек ти тако, никад нећеш да ми учиниш по вољи.{S} Да сам ти ка |
| јеш !</p> <p>— Не, ни дао Бог!{S} Убити тако красну женицу било би страшно.</p> <p>— Па шта онд |
| Јелена.{S} Радије у смрт</p> <p>— Немој тако, Јелена!{S} Сети се да си ме некад волела, сети се |
| , намењена само уживању.{S} А ја бих им тако помогла у пропагирању великих идеја.{S} И зар бих |
| да им буде боље.{S} А живот је међутим тако тежак.</p> <p>И Јелени се чињаше да се срећа прибл |
| дућности.{S} Чинило јој се страшно, ако тако узмора да проведе век.{S} И да ли ће моћи овако из |
| о вечери, онда....</p> <p>— То би могло тако, ако би твој муж имао какав чаробни штапић, па сам |
| сви тренуци среће, којих је, авај, било тако мало, — и долазећи до закључка да је тај брак био |
| ма, а опет јој је у његовим рукама било тако пријатно.{S} Неко дотле непознато осећање испуњава |
| е, али он пристаде уз њу.</p> <p>— Само тако, то је лепо, викао је, као да је хтео намерно да с |
| елена је била у очајању.{S} Докле ће то тако трајати и докле ће она моћи издржати? питала се.</ |
| ретан начин, тако да се видело да он то тако хоће, али да му то није и урођено.</p> <p>Становал |
| га је Јелена.</p> <p>— Случајно, а што тако не удари кога човека, него само нас девојчиће.{S} |
| , нема много разговарати.{S} Ја сам већ тако навикла на свој начин живота, да ни најмање не жел |
| ну, заборављену клупу.</p> <p>Седели су тако ћутећи, као снебивајући се од онога, што су у ства |
| аплака.</p> <p>— Зар је, Боже, мој грех тако велики, да је казна овако тешка!</p> <p>Пошто је п |
| о потребно да може да ради.</p> <p>Како-тако, тек штампарија поче да ради.{S} Радника није било |
| о овоме и ономе. </p> <pb n="79" /> <p>Тако трајући дане монотоно, Јелени прођоше четири месец |
| ије могла да схвати и да разуме.</p> <p>Тако дође почетак нове школске године.{S} Јелена пође у |
| нечему што је њега интересовало.</p> <p>Тако је дошла дубока зима, са хладним данима и дугим но |
| ајдубље саучешће пријатеља мало.</p> <p>Тако је било и са Јелениним родитељима.{S} Кад су пошто |
| би оне ишле и у ватру и у воду.</p> <p>Тако у разговору били су дошли пред Калемегдан.{S} Неос |
| о може да буде корисна.</p> <p>Севић се такође променио.{S} Целога дана трчи по пословима или с |
| ашније одевен, без браде и цвикера, али такође са уметничком машном и косом.{S} Панталоне нису |
| ме животу доста тешких момената, а и ти такође.{S} Да знаш само колико сам се мучио у ропству!{ |
| } Зашто се онда не би избацила та глупа такса, тај груби новац, који санкционише оно што би се |
| ница уопште ?{S} И ако платиш прописану таксу, можеш се оженити и сродницом којом је иначе забр |
| /> га је стекао као тестераш.{S} Отац, таљигаш, није дању никада био код куће, од ране зоре до |
| љности.</p> <p>Севић је био син једнога таљигаша, који је свог коњића и таљиге купио новцем што |
| а своје троје дечице.{S} Деца су, и ако таљигашева и праљина, била увек чисто одевена.</p> <p>П |
| ху за разочарење у браку.{S} Док је муж таљигашио по вароши и зараду испијао по разним крчмицам |
| једнога таљигаша, који је свог коњића и таљиге купио новцем што <pb n="49" /> га је стекао као |
| ко срце немирно игра у својој тескобној тамници, како смо сви песници у тим годинама, које брзо |
| е.</p> <p>У мркли мрак долазио је кући, тамо близу Новога Гробља.{S} Жена и деца неби се никада |
| и свали је у траву, па је онда претура тамо-амо, голица је и засмејава, а ова се, заценивши се |
| ама, како његове дрхтаве руке продиру и тамо где их Јелена није желела.{S} Осећала је како и њу |
| нило јој се нечувено смело да се појави тамо, она, којој је требало читаве две недеље да којека |
| ена коју обожавам.{S} А и ти ваљда ниси тамо нашла некога, па би сад хтела да се удаш за њега?< |
| издржаваш.{S} Чинила си то док сам био тамо, али је сад и томе крај.{S} Тих двадесет-тридесет |
| и да чује да је прати.</p> <p>— Шта ћеш тамо међу оне пропалице? говорила јој је.{S} Видела си |
| чје књиге, она се није много бринула за тачност, често се и намерно није хтела задржавати траже |
| очео је од слагачког шегрта, па се, као Твен, пео све више.{S} У Русији је учествовао у атентат |
| ли бих се радо удала.</p> <p>— За онога твог што га онако замишљаш?</p> <p>— За њега или за ког |
| их, рече Мица.</p> <p>— Кога ?</p> <p>— Твога будућег и његовог сателита, одговори Мица просто. |
| ли црква покушава све да брак очува.{S} Твој муж може да изјави, да он тебе воли, да противу те |
| јер, тако ми Бога, не дајем ни пару за твој</p> <p>живот, ако те се само дотакнем.{S} Одлази!< |
| ештеника, само је потребно да наведем и твој стан.{S} Где станујеш?</p> <p>— Ја?{S} Нигде или у |
| а....</p> <p>— То би могло тако, ако би твој муж имао какав чаробни штапић, па само удари по ст |
| ицу љубави.</p> <p>— Та куда ћу?{S} Зар твоја кућа није и моја...</p> <p>— Сместа да си отишао! |
| ко смо уговорили, <pb n="98" /> нећу да твоје присуство овде ремети моје послове и мој начин жи |
| данас остати код куће.</p> <p>— Ух, те твоје романчине!{S} Никад их се нећеш заситити.{S} Какв |
| томе сам једва и мислила.{S} Не разумем твоје питање.</p> <p>— Како замишљаш наш живот? постави |
| т. 1918.</p> <p>Драга моја Мицо,</p> <p>Твоје писмо ме је и веома изненадило и веома обрадовало |
| ане тих глупости.{S} Жена, ако одговара твојим идејама, дражи те и изазива.{S} И још ако је и л |
| а сам знао где си, да сам имао неколико твојих редака који би ме храбрили.{S} У животу ме је др |
| ро, упаде јој он у реч.{S} Слажем се са твојом намером и мило ми је да си ти изнела то гледиште |
| езала и најзад би развод био изречен на твоју штету.</p> <p>— Па нека буде и на моју штету!{S} |
| а.{S} Једни су осуђивали њу, а други су тврдили да је онај човек пијан и да јој није муж.</p> < |
| другарице.</p> <p>— Шта ти је, Јелена, те си тако црвена.{S} Као да си сад из казана? упиташе |
| ћу данас остати код куће.</p> <p>— Ух, те твоје романчине!{S} Никад их се нећеш заситити.{S} К |
| о подне, па носила какав рад или не.{S} Те посете су јој толико биле прешле у навику, да се, ка |
| ња, као смртна опасност.</p> <p>— Једва те нађох, рече јој, а чуо сам да си дошла.{S} Како само |
| будемо добри пријатељи.{S} Веруј ми да те ја сад више ценим него пре, јер те је животна борба |
| > <p>— Доста, доста, не могу више ни да те гледам ни да те слушам.{S} Иди ми испред очију, јер, |
| ста, не могу више ни да те гледам ни да те слушам.{S} Иди ми испред очију, јер, тако ми Бога, н |
| ћу са којим адвокатом, па да гледамо да те некако спасемо тога мужа.</p> <p>Пред вече стари Ђор |
| е на себе примио ту незахвалну улогу да те уведе <pb n="113" /> у живот, да сам ти управо ја по |
| да, како сам увек у послу, заборавих да те питам треба ли ти што од одела.{S} Јесен је већ на п |
| сад ћемо тек бити срећни!{S} Ох, та ја те волим, волим!</p> <p>Севић је и даље декламовао, али |
| S} Ти на мене ниси ни мислила.{S} Та ја те волим, толико те волим, да то не могу исказати!</p> |
| на и да се каткада сетиш другарице која те увек воли —</p> <p>Јелена. </p> </div> <pb n="104" / |
| Он је толико озбиљан, да и не мисли на те глупости.{S} Ето и на Калемегдану никад не шета глав |
| едан радознали жандарм, случајно баш са те линије.</p> <p>— Шта је, што се скупљате ? упита орг |
| ме, јер јој је било непријатно да слуша те неоправдане нападе.{S} Опрости се и оде кући.</p> <p |
| крчмицама, мати је прала по кућама и од те зараде прихрањивала своје троје дечице.{S} Деца су, |
| ена, ако одговара твојим идејама, дражи те и изазива.{S} И још ако је и лепа <pb n="24" /> или |
| обом.{S} Лутао сам по вароши, не бих ли те срео.{S} А тебе нигде није било.{S} Ти на мене ниси |
| вића да је пусти с миром, да буде човек те да је се клони, бар само док не сврши са испитом.{S} |
| руј да никада ниси била лепша, нити сам те икада више волео него сада.{S} Ужелео сам те се.</p> |
| ада више волео него сада.{S} Ужелео сам те се.</p> <p>Она премишљаше шта да ради.{S} Да ли да г |
| : </p> <pb n="107" /> <p>— Петре, молим те да одеш одмах, остави ме да се приберем, а и време ј |
| зи слободу...</p> <p>— Остави се, молим те, тих декламација, излечена сам од свих идеја које са |
| је роман веома занима.{S} Видиш, молим те, мислила је Јелена, та гуска је у стању да разуме и |
| дајем ни пару за твој</p> <p>живот, ако те се само дотакнем.{S} Одлази!</p> <p>— Плати прво за |
| и ни мислила.{S} Та ја те волим, толико те волим, да то не могу исказати!</p> <p>Јелена је, зат |
| и да те ја сад више ценим него пре, јер те је животна борба прекалила...</p> <p>— Волела бих да |
| <p>— Шта то радиш, Мицо, зар верујеш у те враџбине? упита одједном Јелена.</p> <p>— Какве враџ |
| ема онима који својим радовима испуњују те новине!</p> <p>Али очекујући ту замишљану будућност |
| су ти што се мувају око машина, шта су те девојке што убацују и савијају хартију, шта су сви о |
| ? говорила јој је.{S} Видела си како су те онда дочекали.{S} Уосталом ти иди ако ти се иде, сам |
| ио теби.</p> <p>— Напоље, одмах, или ћу те...</p> <p>— Чекај, да се погодимо...</p> <p>— Нећу д |
| ачуна о њему.</p> <p>— Чекај, отпратићу те! чу за собом Севића.</p> <p>— Сама ћу, морам брзо.{S |
| позајми „<title>Сањина</title>“.</p> <p>Те вечери Јелена је била некако радосна и задовољна сам |
| p> <p>— Шта ћеш? упита Јелена.</p> <p>— Тебе, пелтечио је Севић, хватајући је за мишицу, прибли |
| сам по вароши, не бих ли те срео.{S} А тебе нигде није било.{S} Ти на мене ниси ни мислила.{S} |
| .{S} Зар не би било боље и за мене и за тебе да ту везу, која нас више не веже, раскинемо сасви |
| } У животу ме је држала само помисао на тебе.</p> <p>И Севић се пренемагаше и даље, говорећи о |
| чена сам од свих идеја које сам чула од тебе, примети Јелена јетко.{S} Сад је на мене ред да ка |
| ио?</p> <p>— Кад сам по ручку отишао од тебе, најпре сам потражио стан.{S} Нашао сам брзо, близ |
| друкчије.</p> <p>— Ја више не могу без тебе, говорио је.{S} Хоћу да будеш увек уз мене.</p> <p |
| чува.{S} Твој муж може да изјави, да он тебе воли, да противу тебе нема ништа, да он хоће да на |
| да изјави, да он тебе воли, да противу тебе нема ништа, да он хоће да настави живот у заједниц |
| потражио стан.{S} Нашао сам брзо, близу тебе, у Југ-Богдановој улици.{S} Затим сам отишао Павић |
| рад као да ти у опште ниси ни дошао, а теби до воље стоји да потражиш себи другу какву другари |
| сам од јуче до сада размишљала о себи и теби и дошла сам до закључка да ми нисмо једно за друго |
| Да ја имам, а да ти немаш, ја бих купио теби.</p> <p>— Напоље, одмах, или ћу те...</p> <p>— Чек |
| , наставимо пут.{S} Нећу да ти описујем тегобе тога пута нити језиве призоре који су нам једнак |
| м буде боље.{S} А живот је међутим тако тежак.</p> <p>И Јелени се чињаше да се срећа приближује |
| тељи, колико могу, не дају да осете сву тежину и грубост.{S} У колико је имовно стање родитеља |
| ебно да може да ради.</p> <p>Како-тако, тек штампарија поче да ради.{S} Радника није било више |
| м се обома журило да што пре стигну.{S} Тек овда-онда измењали би по коју реч.</p> <p>Калемегда |
| ак са овом или оном високом личности, — тек кући је долазио касно увече.</p> <p>Јелени је све ј |
| ећ доста коштао.{S} Она је међутим била тек почетница.{S} Ипак се реши да му да, само да оду пр |
| у новинама вест о помиловањима, Јелена тек тада поче мислити о томе, како ће јој бити могуће д |
| а пропустимо испред себе.</p> <p>Јелена тек сад пође изласку.{S} Кад дође до врата, окрете се и |
| само удари по столу, а ручак или вечера тек долете.</p> <p>— Имаћемо служавку, куварицу!</p> <p |
| авање оставља небеском судији.{S} И сад тек поче пакао за Јелену.</p> <p>По Јелениној представц |
| живети заједно, наш брак ће управо сад тек почети.{S} Ти имаш диван стан, а ја немам ни где да |
| ким кривицама, а доста кривица имало је тек да се пресуде.</p> <p>Јелена покуша да издаје лист |
| ента, првог пацијента, у пракси коју је тек почињала.</p> <p>— Иди сад, обрати се Севићу, имам |
| у загрљај, слушала га.</p> <p>Па би се тек тргла. </p> <pb n="60" /> <p>— Та ја га не волим, ј |
| евић, бежећи од свога друштва, сећао се тек сада како је сам занемарио своју кућу.{S} У вечној |
| Шта ради тај магарац ?{S} Ваљда је неће тек сад пећи!</p> <p>Дете, познавајући оца, никад му не |
| о.</p> <p>Зараде је било, не много, али тек више него раније.{S} И Севић поче да се заноси, да |
| ој другарици не даваше мира.{S} Притрчи тек другарици и свали је у траву, па је онда претура та |
| лупом.</p> <p>— Да седнемо мало, колико тек да одморимо ноге.</p> <p>Седели су неко време ћутећ |
| } Она је очекивала нешто што је требало тек да дође.{S} Ни пред самом собом није смела да призн |
| ам.{S} Тешке године су прошле, сад ћемо тек бити срећни!{S} Ох, та ја те волим, волим!</p> <p>С |
| ком.{S} Али шта је знао.{S} Заседе, узе текст и диктираше Јелени у перо.</p> <p>Јелена сасвим п |
| ручавала, није много скривала ни својих телесних дражи, није дакле чудо што ју је он посматрао |
| узима неко чудно осећање, како јој кроз тело струји нека слатка топлина, као да јој се груди по |
| а на себи.{S} Миље јој је струјало кроз тело.</p> <p>Поче да се игра са малим братићем.{S} Мали |
| илама потекоше пламенови место крви.{S} Телом јој бујаше нека непојмљива снага, распињаше је не |
| на себи.{S} Плану у лицу, задрхта целим телом, из раширених ноздрва посукта дах врео као пламен |
| } Онде где су биле његове руке на њеном телу, пекло ју је и жегло.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш м |
| писала и сама, тешко с почетка налазећи тему, ну после је навикла.{S} У уредништво је ишла свак |
| оју ће страну.{S} Онако насумце пође ка Теразијама.{S} Осећала се као у вртлогу, а неко миље пр |
| ј је сада био не само равнодушан, већ и терет.</p> <p>У бесаници, ноћу, разгледала је свој брак |
| ј се да јој је са душе пао неки огроман терет. </p> </div> <pb n="99" /> <div type="chapter" xm |
| димају, како срце немирно игра у својој тескобној тамници, како смо сви песници у тим годинама, |
| вцем што <pb n="49" /> га је стекао као тестераш.{S} Отац, таљигаш, није дању никада био код ку |
| разред и матуру уз оне који су били на течају.{S} Па се и то сврши.{S} Даље, на универзитет, н |
| мој грех тако велики, да је казна овако тешка!</p> <p>Пошто је пустила сузама на вољу, поче, у |
| ом задовољан и нећу да се раздвајам.{S} Тешке године су прошле, сад ћемо тек бити срећни!{S} Ох |
| елена, ја сам имао у своме животу доста тешких момената, а и ти такође.{S} Да знаш само колико |
| једине ствари или је што писала и сама, тешко с почетка налазећи тему, ну после је навикла.{S} |
| па се после навикну.{S} За децу настаде тешко време.{S} Петар побеже од куће поче да учи типогр |
| хајући за вапаје душе.</p> <p>— Ићи ће тешко, рече најзад.{S} Видећу са којим адвокатом, па да |
| цу, сео за сто, јео и пио и пио и јео и тешко би <pb n="50" /> било рећи да ли је пио ракију уз |
| да не пристају једно уз друго, није им тешко растати се.</p> <p>Јелена га је слушала и најради |
| "112" /> <p>Јелени би јасно да ће с њим тешко изаћи на крај.</p> <p>— Човече, та шта ти управо |
| велике зубарске столице, удари главом о тешко, гвоздено постоље и више се не маче.{S} Крв из ра |
| ва“.{S} Читала је то Јелена, али некако тешко и с муком.{S} Није ту било јасности и лакога стил |
| Једне вечери Јелена заседе и преведе, с тешком муком, с немачкога једну причицу, кратку и прост |
| е.</p> <p>Једнога дана, кад се Јелена с тешком муком одбранила од насртаја, Севић јој предложи |
| id="SRP19200_C6"> <head>VI.</head> <p>С тешком муком Јелена се за неколико дана отимала да не о |
| ић се замисли.{S} Он је знао каквих све тешкоћа има око развода брака, знао је да бирократизам |
| Да сам ти казала да останемо код куће, ти би навалила да изађемо.</p> <p>— Е, кад тако говориш |
| <p>— Јесмо, јесмо, брак још постоји.{S} Ти си још увек моја женица! церекао се Севић.{S} Веруј |
| , наш брак ће управо сад тек почети.{S} Ти имаш диван стан, а ја немам ни где да легнем.{S} Па |
| не желим <pb n="97" /> да га мењам.{S} Ти си данас у подне показао да нас ништа не веже, већ д |
| те срео.{S} А тебе нигде није било.{S} Ти на мене ниси ни мислила.{S} Та ја те волим, толико т |
| ка.</p> <p>— Слушај, Петре, рече му.{S} Ти знаш да смо ми већ давно раздвојени.{S} Свакако да н |
| мало главу, затворених очију.</p> <p>— Ти спаваш, Јелена? упита Мица.</p> <p>Јелена уздахну ду |
| , са некаквим новим романом.</p> <p>— А ти не мислиш да излазиш? упита Јелена.</p> <p>— Куда би |
| S} Никад их се нећеш заситити.{S} Каква ти је опет та купусара ?</p> <p>— Арцибашев... <title>С |
| пио.{S} Вели да би он пристао, онда, да ти и даље радиш у штампарији, само да она буде на његов |
| Сад пошто сам се ја вратио.</p> <p>— Да ти право кажем, о томе сам једва и мислила.{S} Не разум |
| Па ти имаш новаца.{S} Да ја имам, а да ти немаш, ја бих купио теби.</p> <p>— Напоље, одмах, ил |
| ише.{S} За одело.</p> <p>— Па зар ја да ти купим одело? цикну Јелена.</p> <p>— Па ти имаш новац |
| ра употреби на себе, а ја ћу гледати да ти се одужим за све што си учинила досада за мене.{S} З |
| на прагу.{S} После подне ћемо отићи да ти покажем штампарију, па ћемо после у варош да купиш ш |
| Ја ћу наставити свој живот и рад као да ти у опште ниси ни дошао, а теби до воље стоји да потра |
| си ти изнела то гледиште, јер, право да ти кажем, женирао бих се да сам ја то учинио.{S} Грубос |
| било станка, наставимо пут.{S} Нећу да ти описујем тегобе тога пута нити језиве призоре који с |
| .</p> <p>Хвалиш се својим браком!{S} Ја ти од срца желим да увек будеш срећна и да се каткада с |
| купим одело? цикну Јелена.</p> <p>— Па ти имаш новаца.{S} Да ја имам, а да ти немаш, ја бих ку |
| да иду, а оне ће за њима.</p> <p>— Шта ти је, Јелена? питала је нежно.</p> <p>— Ништа, Мицо, а |
| срете две своје другарице.</p> <p>— Шта ти је, Јелена, те си тако црвена.{S} Као да си сад из к |
| изаћи на крај.</p> <p>— Човече, та шта ти управо хоћеш од мене ?{S} Хоћеш ли да ме убијеш !</p |
| ију, па ћемо после у варош да купиш шта ти треба.</p> <p>Јелена му се обисну о врат, не за то ш |
| Петре, човече, та имај милости!{S} Кад ти као човек ништа не зарађујеш, с каквим образом тражи |
| у.</p> <p>— Онда идем сама и више никад ти нећу ни доћи.</p> <p>Рекавши ово Јелена дохвати свој |
| стан.{S} Не могу ваљда захтевати да ме ти и даље издржаваш.{S} Чинила си то док сам био тамо, |
| ад“?{S} Сада одмах или сада пошто си се ти вратио ?</p> <p>— Сад пошто сам се ја вратио.</p> <p |
| сати представку за свештеника и рећи ће ти шта треба даље да радиш и на што треба да обратиш па |
| Н., ја сам већ говорио са њим.{S} Он ће ти написати представку за свештеника и рећи ће ти шта т |
| своме животу доста тешких момената, а и ти такође.{S} Да знаш само колико сам се мучио у ропств |
| д ми је жива жена коју обожавам.{S} А и ти ваљда ниси тамо нашла некога, па би сад хтела да се |
| ао прилику да се ваљано одморим.{S} А и ти изгледаш добро, много боље него раније.{S} При после |
| али из пријатељства.{S} А каже ми да и ти радиш код њега, на издањима.{S} Ниси ми о томе ништа |
| е под чело.</p> <p>— Хвала Богу да се и ти смириш! добацише јој две-три другарице идући даље.</ |
| ети пут да ме гура.</p> <p>— А што се и ти мало не склониш с пута ?</p> <p>— Па добро, ако му с |
| у послу, заборавих да те питам треба ли ти што од одела.{S} Јесен је већ на прагу.{S} После под |
| је то она увиђала и шта су управо хтели ти будући <pb n="37" /> „добротвори човечанства“, не би |
| говориш, онда остајем код куће.{S} Или ти ја попуштам или нико.{S} И онда се још љутиш.{S} Нећ |
| енац.{S} Знаш врло добро да се ни ја ни ти нећемо удати не само ове године, него ко зна још кол |
| ости нећемо говорити.{S} Нисмо криви ни ти ни ја што је све онако изишло.{S} Ја сам најлепше ми |
| се са твојом намером и мило ми је да си ти изнела то гледиште, јер, право да ти кажем, женирао |
| де, бранила се другарица.</p> <p>— Увек ти тако, никад нећеш да ми учиниш по вољи.{S} Да сам ти |
| те уведе <pb n="113" /> у живот, да сам ти управо ја показао радости живота...</p> <p>— Доста, |
| д нећеш да ми учиниш по вољи.{S} Да сам ти казала да останемо код куће, ти би навалила да изађе |
| да га водите у кварт.</p> <p>— Муж сам ти ја, а не „овај човек“, викао је Севић.</p> <p>— Може |
| и како су те онда дочекали.{S} Уосталом ти иди ако ти се иде, само мене више не зови.</p> <p>Ни |
| е онда дочекали.{S} Уосталом ти иди ако ти се иде, само мене више не зови.</p> <p>Није се ишло |
| жати? питала се.</p> <p>Једног дана ето ти опет Севића.{S} Јелена му пружи петицу, али он рече |
| о доручовао са Дугићем.</p> <p>— Па зар ти је он пречи него жена ? не могаде Јелена да се уздрж |
| е сви понизно поздрављати.{S} Та шта су ти што се мувају око машина, шта су те девојке што убац |
| у нам једнако били пред очима.{S} То су ти други већ причали.{S} Да ме је ко упитао зашто бежим |
| тра у три сата по подне.{S} Половину ћу ти дати пре него што уђемо проти, а другу половину кад |
| /p> <p>— Та знаш га; уосталом, показаћу ти га кад га будемо среле. </p> <pb n="15" /> <p>Јелена |
| много уздисања и хуктања, после многих „Ти си крива, жено!“ г. Ђорђевић је ипак морао, сам пред |
| p>Прећи ћу преко свега онога што сам за тим доживела.{S} Главно је да сам била задовољна и скор |
| је.{S} Јелена се осећала нелагодно под тим погледом и крв јој јурну у лице.{S} Осећала је како |
| његова.</p> <p>И очи би му севнуле при тим речима чудно, животињски, да се Јелена ужасавала, о |
| равно да код куће нико није ни слутио о тим посетама.{S} Јелена је обично казивала матери да ид |
| е, речи и погледе.{S} Била је начисто с тим да га не воли, али јој је ипак било пријатно, и пре |
| скобној тамници, како смо сви песници у тим годинама, које брзо оду у неврат!</p> <p>У очи Ивањ |
| оно што је читала о мукама радничким у тим јазбинама послодавачким. </p> <pb n="35" /> <p>Мица |
| а име удомљења.{S} Сматрам да је Јелена тиме потпуно измирена и од вас тражим признаницу на обе |
| руши традицију о сродству, зато што би тиме, по конвенцијама које владају у друштву, убио срећ |
| е дружи, шта чита.{S} Он се задовољавао тиме да мирно потпише тромесечне оцене, ако није било с |
| titlepage"> <pb n="4" /> <p>ШТАМПАРИЈА „ТИПОГРАФИЈА“ Д. Д., ГРАЧАНИЧКА 12</p> </div> <div type= |
| ме.{S} Петар побеже од куће поче да учи типографски занат, па га и изучи.{S} За његова шегртова |
| лободу...</p> <p>— Остави се, молим те, тих декламација, излечена сам од свих идеја које сам чу |
| ам био тамо, али је сад и томе крај.{S} Тих двадесет-тридесет динара употреби на себе, а ја ћу |
| ез основа.{S} Ваљало би да се свет мане тих глупости.{S} Жена, ако одговара твојим идејама, дра |
| лушај само.</p> <p>И Мица поче да чита, тихим гласом, као прибојавајући се да је ко не чује.</p |
| кошницу, у којој свако ради свој посао, тихо и не сметајући другоме.{S} А оно место тога некакв |
| — блага тишина, коју ремети само цвркут тица.</p> <p>Београђани, читаве породице и друштва, одл |
| је.{S} Стаде крај отворена прозора.{S} Тишина, изгледа да сви спавају.{S} А она не спава, а не |
| ета; после шума трамваја и кола — блага тишина, коју ремети само цвркут тица.</p> <p>Београђани |
| итави рисови хартије за писање.{S} Нема тишина, само се чује, једва, како пера клизе по глаткој |
| по Калемегдану.{S} Ја волим ову дубоку тишину.</p> <p>Јелена би се најрадије вратила, али није |
| А она не спава, а не спава зато што је тишти општа друштвена несрећа.{S} Чудно јој је било да |
| Ево вам, господине, три хиљаде динара, то је Јеленин део материнства, и једна хиљада динара на |
| ри пишемо само с једне стране табачића, то је због слагача, па бих вас молио да и ви тако чинит |
| S} Лако јој није било, али, мислила је, то је испаштање. </p> </div> <pb n="90" /> <div type="c |
| се још смеје!</p> <p>Али, помислила је, то су још остаци старога друштвенога поретка, који ће р |
| он пристаде уз њу.</p> <p>— Само тако, то је лепо, викао је, као да је хтео намерно да скрене |
| ле.</p> <p>— Штампаћемо га, штампаћемо, то је несумњиво, само не сад, већ доцније, зимус, кад ј |
| је управо било бежање од среће.{S} Ну, то сам учинила ни сама не знам како.{S} Девојке имају ч |
| о!{S} А ако ми неко баш и украде венац, то су или ђаци, из несташлука, или неко ко је био лењ д |
| ра треба да је рукопис у штампарији!{S} То предвече, први пут од удадбе, није изашла у шетњу ни |
| радујеш се што сам се вратила школи!{S} То си свакако чула <pb n="100" /> од Јованке, која је, |
| који су нам једнако били пред очима.{S} То су ти други већ причали.{S} Да ме је ко упитао зашто |
| а издржи више од три године затвора.{S} То му је била рента од „<title>Народног права</title>“. |
| у псовку, па онда као да нешто пуче.{S} То је уредник исправљао неку погрешку машинског ученика |
| закључка да ми нисмо једно за друго.{S} То смо уосталом одавно обоје увидели, па смо и живели с |
| је још и „приде“, као уз какву робу.{S} То „приде“ врло често има већу вредност него и сама дев |
| емајући мираза, не могу да се удаду.{S} То је неправо.{S} Мушкарац има права да бира, а женска |
| у свет.{S} Где је био и шта је радио — то нико није знао, нити је он икада о томе говорио.{S} |
| вој посао, до вечери, онда....</p> <p>— То би могло тако, ако би твој муж имао какав чаробни шт |
| нај мали са њим? упита Јелена.</p> <p>— То је Петар Севић, интимус Јовин, који и нема других пр |
| } Они су се нешто објашњавали.</p> <p>— То је по мојем мишљењу виши човек, говорио је Јова, чов |
| јаче, интензивније светлости.</p> <p>— То су велики умови, помисли, па јој опет изађе пред очи |
| сти из руке, као багателишући.</p> <p>— То није ништа, рече.</p> <p>— Па колико? </p> <pb n="11 |
| да се Јова показао неваспитан.</p> <p>— То није могуће, бранила га је Јелена.{S} Он је толико о |
| И они говоре о „<title>Сањину</title>.“ То је свакако нешто велико.{S} Мица уосталом рече да је |
| ћ што јој се чинило да би требало да га то пита, али оћута.</p> <p>— Ниси се променио, изгледаш |
| {S} Та ја те волим, толико те волим, да то не могу исказати!</p> <p>Јелена је, затворених очију |
| е-троје посетилаца.{S} Чинило јој се да то пре подне нема краја.{S} Једва дочека подне и оде оц |
| знајући ни сама зашто, али осећајући да то што је она имала није она срећа о којој је слушала д |
| желе да и она што ради.{S} Севић као да то једва дочека и пошто се договорио са својим уреднико |
| говарали? изазиваше Јелена.</p> <p>— За то што морам сад одмах да идем, јер треба наћи посла и |
| само у очима простијега света, ваљда за то што је био анархиста, а анархисте убијају краљеве, т |
| тезала у бесконачност.</p> <p>Али је за то Севић био врло ревностан у посетама Јелени, која већ |
| а га умало не упита где је ноћио, не за то што јој је било криво да јој није одмах дошао, већ ш |
| p> <p>Јелена му се обисну о врат, не за то што га је силно волела, већ као да му се извини што |
| или је јео уз ракију.</p> <p>Мати би за то време потрпала децу у постељу, велику и заједничку, |
| рхисту.{S} Јова се дружио са Севићем за то, што га је овај хвалио до небеса и преувеличавао сва |
| о да ти кажем, женирао бих се да сам ја то учинио.{S} Грубости живота су нас раставиле, не везу |
| ом намером и мило ми је да си ти изнела то гледиште, јер, право да ти кажем, женирао бих се да |
| /p> <p>И Јелена с презирањем помисли на то, како Мица помаже матери, како спрема доручак, намеш |
| ћега Ивањ-дана.</p> <p>— И не мислим на то!{S} А ако ми неко баш и украде венац, то су или ђаци |
| његов, јер никада није обраћао пажњу на то шта Јелена ради, с ким се дружи, шта чита.{S} Он се |
| не усуђује ни да проговори.</p> <p>— Па то личи на онога што га сваког дана виђамо на Калемегда |
| че да слаже цвеће у венац.</p> <p>— Шта то радиш, Мицо, зар верујеш у те враџбине? упита одједн |
| ене измирења и праштања.{S} Мени је све то одвратно.{S} Нећу чак да вам речем ни једне речи пре |
| то — и Јелена рукама показа како би све то изврнула.</p> <p>— Него, хајде, остави књигу, па се |
| митологије Грка и Римљана, заокружи све то како је знала и умела и преписа што је читкије и леп |
| е чинио све што је знао и умео, али све то на један неспретан начин, тако да се видело да он то |
| стране будемо и захвалне.{S} Ја бих све то — и Јелена рукама показа како би све то изврнула.</p |
| трговца.{S} Севић пребаци Дугићу да је то све због његовог писања.{S} Дугић му одговори да је |
| ону клупу на Калемегдану.{S} И свуда је то чинила, код куће, у школи, код другарица.{S} Сви су |
| “ до „Филозофије бројева“.{S} Читала је то Јелена, али некако тешко и с муком.{S} Није ту било |
| о како ћемо се сместити.</p> <p>Била је то „Чита ди Бари“, лађа о којој си свакако слушала.{S} |
| му се састоји друштвена несрећа, шта је то она увиђала и шта су управо хтели ти будући <pb n="3 |
| Section" /> <p>Јелена није знала шта је то љубав.{S} Према Севићу није осећала ништа особито: н |
| рака и људи у браку.</p> <p>— Па зар је то та срећа у браку, о којој маштају девојке? питала се |
| д да радиш ? упита он.</p> <p>— Како ме то питаш?{S} Како то „сад“?{S} Сада одмах или сада пошт |
| ена начини гримасу као да не зна о коме то Мица говори.</p> <p>— Та знаш га; уосталом, показаћу |
| је испуњавао ужасом.{S} Али како да се то изведе?{S} Родитељи неће хтети ни да чују о удаји, и |
| p>Јелена је била у очајању.{S} Докле ће то тако трајати и докле ће она моћи издржати? питала се |
| недеље да којекако напише ко зна шта, и то да се појави пред људима који свакога <pb n="31" /> |
| дитељи неће хтети ни да чују о удаји, и то још за Севића, и нарочито не сад, на два месеца пред |
| , у којој се чују и онако гадне речи, и то још од уредника!{S} Па како се они мушкарци понашају |
| <pb n="65" /> је требало да дође.{S} И то што је очекивала осети најзад, на своме грлу.{S} Сев |
| а што ја њега нећу?</p> <p>— Доста је и то, али црква покушава све да брак очува.{S} Твој муж м |
| ви су срећни.{S} Споразумеју се двоје и то је све.{S} Изостављене су оне глупе церемоније око в |
| оне који су били на течају.{S} Па се и то сврши.{S} Даље, на универзитет, није се могло, јер н |
| мета довршењу школе.</p> <p>— Па шта би то сметало, што бих се удала? изазиваше Јелена.</p> <p> |
| ва да стави и руку на та прса.{S} Не би то <pb n="94" /> њој било, бар не више сада, пријатно, |
| са усана да се јелена чудила.{S} Био би то најидеалнији брак у свету, прави узор.</p> <p>Јелена |
| и, махнувши само руком.</p> <p>— Остави то.{S} Разговараћемо доцније.</p> <p>— А што не бисмо о |
| то душе, мислила је.{S} Анархисти, сви то знају, а они онако куражно иду кроз свет, високо диж |
| их могла свршити и по удадби, шта би ми то сметало!</p> <p>И младе девојке почеше да доказују ј |
| да ме ти и даље издржаваш.{S} Чинила си то док сам био тамо, али је сад и томе крај.{S} Тих два |
| рива нисам била.</p> <p>Евакуација баци то питање у запећак.{S} Побегли смо најпре у Крушевац, |
| а ради?{S} Хукала је и плакала, али јој то не поможе.</p> <p>Како би било да се обрати оцу!</p> |
| еспретан начин, тако да се видело да он то тако хоће, али да му то није и урођено.</p> <p>Стано |
| он.</p> <p>— Како ме то питаш?{S} Како то „сад“?{S} Сада одмах или сада пошто си се ти вратио |
| че јој Мица, којој је већ било досадило то бескорисно долажење.{S} И скоро је угура у велику, г |
| обузима вртоглавица.</p> <p>— Не, само то не! цвилела је Јелена у Севићевим рукама. </p> <pb n |
| о, далеко од тога.{S} Болело ме је само то, што сам још увек, бар по имену, била везана за њега |
| ла око неких речи.</p> <p>— Ако је само то, идем одмах по речнике.</p> <p>И оде, да се после не |
| азије.</p> <p>— Како би било да свршимо то и не питајући никога?{S} Ја ћу спремити сва потребна |
| } А можда јој је заиста и било пријатно то задиркивање, та мушка рука.</p> <p>Јелена се сети не |
| риска дама!</p> <p>Њој је било одвратно то што је он посматра, разгледа као нешто што припада њ |
| сна опасности која јој је претила.{S} У то зазвони звонце.{S} Неко је дошао.{S} Она отвори врат |
| не у сну и згрози се.{S} Не, неће она у то друштво! </p> <pb n="39" /> <p>Она мора у школу, а к |
| зрелости.</p> <p>„Велики Журнал“, баш у то време, ваљда да би појачао своју продају, одвоји два |
| свршила најтежи део посла.</p> <p>Баш у то време претрпела сам још један удар.{S} Севића, с кој |
| квих осећаја, чак ни сажаљења.</p> <p>У то дође Севић.{S} Сачекао ју је кад је излазила из канц |
| , читаву ноћ не би имала мира.</p> <p>У то дође и пролеће, дивно и мирисаво, са својим љубичица |
| {S} Место свега добила је у првоме реду то, што више није морала мислити о испиту зрелости.{S} |
| се видело да он то тако хоће, али да му то није и урођено.</p> <p>Становали су у соби за самце, |
| ић трпаше гомиле лажи, знајући да ће му то његово причање стећи симпатије публике, која се, из |
| и његовог трабанта.</p> <p>— Велике су то душе, мислила је.{S} Анархисти, сви то знају, а они |
| S} Није чула ништа интересантно, или су то били изрази које она никако није могла да схвати и д |
| у још увек својих тајни.{S} Али како су то биле дечје књиге, она се није много бринула за тачно |
| раније.{S} Па је и чистији био.</p> <p>То затишје мало је трајало.{S} После два-три месеца опе |
| а ли таквих у нас?{S} Све мисле само на тоалете и на провод, а не и да помогну мужу у његовој м |
| ић је био пријатно изненађен, што ју је тобож случајно срео, а тако је много мислио <pb n="62" |
| евић гушећи се пољупцима, ја сам луд за тобом.{S} Лутао сам по вароши, не бих ли те срео.{S} А |
| имам жену која ми је врло добра, ја сам тобом задовољан и нећу да се раздвајам.{S} Тешке године |
| > <p>— Да се удајем нећу, јер у браку с тобом нисам нашла ничега примамљивог.{S} Хтела бих само |
| ро застаде дах.{S} Сети се да је виђала тога Јову Дугића.{S} Чула је већ и његово име, које је |
| <p>Али је требало књига и новаца, а она тога није имала.{S} Како да повећа своје приходе?{S} Па |
| , ако се о томе уопште мислило.{S} Због тога пријатељства ваљда и Севића су сматрали за анархис |
| очара.{S} А споредним стазама шета због тога, што има служавки и дадиља, које „случајно“ гура д |
| овољна.{S} Кривио је себе нарочито због тога, што на Јелену није обратио пажњу бар ове године, |
| неспособности Јеленине за рад, већ због тога што се обрукао пред својим <pb n="77" /> уредником |
| ог каквих великих способности, већ због тога што је био задовољан малом наградом.</p> <p>Са Дуг |
| ање новца.{S} Једнога дана објави да од тога и тога дана почиње издавати независан политички и |
| ако би она била способна за што веће од тога да се задржи мало дуже ван куће!</p> <p>Прођоше гл |
| причање и милујући је.</p> <p>— Али од тога нема ништа, настављао је Севић, јер ја пре свега н |
| ло је да и Севић дође, а он је бежао од тога.{S} Тако се ствар протезала у бесконачност.</p> <p |
| јуна.{S} Није ми га било жао, далеко од тога.{S} Болело ме је само то, што сам још увек, бар по |
| } Али и једно и друго били су далеко од тога да покажу какав гњев; не обоје се мирно, издаље, г |
| вимо пут.{S} Нећу да ти описујем тегобе тога пута нити језиве призоре који су нам једнако били |
| сарадњу и на већу продају.{S} Уређивање тога омладинског дела би додељено Севићу. </p> <pb n="3 |
| о гнездо културе и просвећености.{S} Из тога гнезда, замишљала је, излетале су идеје о слободи, |
| ца.{S} Једнога дана објави да од тога и тога дана почиње издавати независан политички и друштве |
| штампарској кривици“, а по тужби тога и тога владике, или тога и тога официра или трговца.{S} С |
| о тужби тога и тога владике, или тога и тога официра или трговца.{S} Севић пребаци Дугићу да је |
| ес по „штампарској кривици“, а по тужби тога и тога владике, или тога и тога официра или трговц |
| и“, а по тужби тога и тога владике, или тога и тога официра или трговца.{S} Севић пребаци Дугић |
| S} Боље ми је да се и кад-тад ослободим тога човека, него да будем везана за њега до краја свог |
| том, па да гледамо да те некако спасемо тога мужа.</p> <p>Пред вече стари Ђорђевић дође Јелени |
| и не сметајући другоме.{S} А оно место тога некаква мрачна пећина, у којој се чују и онако гад |
| S} Стварно добрим књигама није потребна толика реклама.</p> <p>— Али ово је нешто ванредно!{S} |
| да јој се јави авет прошлости!</p> <p>— Толики дивни људи мислила је, изгинуше у овоме рату, љу |
| а ученица, па да настави студије, као и толики други студенти, који практикантишу и уче школу.< |
| ј стан изгледа, дошло јој је да зарида, толико је он био далеко од оне слике, какву је она зами |
| авала да га не ухвати за гушу и задави, толико јој је био мрзак.{S} Ипак га замоли: </p> <pb n= |
| ене ниси ни мислила.{S} Та ја те волим, толико те волим, да то не могу исказати!</p> <p>Јелена |
| о је требало док се Севић мало прибрао, толико да је могао испричати својој жени шта је било. < |
| сва, стеже малишана на груди, стеже га толико да чу како му крцнуше кости.{S} Дете врисну, зач |
| о, хартија толико, штампа толико, свега толико.{S} Рентира се већ са три хиљаде примерака.{S} А |
| не да рачуна: сарадници толико, хартија толико, штампа толико, свега толико.{S} Рентира се већ |
| арадници толико, хартија толико, штампа толико, свега толико.{S} Рентира се већ са три хиљаде п |
| могуће, бранила га је Јелена.{S} Он је толико озбиљан, да и не мисли на те глупости.{S} Ето и |
| не, а она и не мисли о њему.{S} А он је толико воли, да, осећа, не може више без ње.{S} Он осећ |
| елену.{S} Вратио се касно, сав једак не толико због неспособности Јеленине за рад, већ због тог |
| о скамењена.{S} Пара није имала, бар не толико.{S} Имала је да отплаћује намештај и материјал, |
| м с Јеленом, почне да рачуна: сарадници толико, хартија толико, штампа толико, свега толико.{S} |
| а какав рад или не.{S} Те посете су јој толико биле прешле у навику, да се, кад дође уобичајено |
| тињству мање осете да је живот борба, у толико је њихово разочарење веће кад буду принуђена да |
| устане, али у колико се више отимала, у толико ју је Севић чвршће грлио и махнитије љубио.</p> |
| колико је имовно стање родитеља боље, у толико је живот њихове деце ружичастији; у колико деца |
| ске писце који су јој дошли до руку.{S} Толстој, Гогољ, Достојевски, Горки, Арцибашев ређали су |
| самога Севића. </p> <pb n="38" /> <p>У том се сети да ништа од задатака није урадила.{S} Врати |
| главицу уз груди, а Јелена се подавала томе умиљавању. </p> <pb n="47" /> <p>Одједном уздрхта |
| зна како, некада просто напросто подала томе човеку, не из љубави, већ само из чулности.</p> <p |
| ла си то док сам био тамо, али је сад и томе крај.{S} Тих двадесет-тридесет динара употреби на |
| а вратио.</p> <p>— Да ти право кажем, о томе сам једва и мислила.{S} Не разумем твоје питање.</ |
| ређеније питање.</p> <p>— А, тако!{S} О томе се, мислим, нема много разговарати.{S} Ја сам већ |
| — то нико није знао, нити је он икада о томе говорио.{S} Кад се вратио у Београд, после неких д |
| транству, бар се тако мислило, ако се о томе уопште мислило.{S} Због тога пријатељства ваљда и |
| диш код њега, на издањима.{S} Ниси ми о томе ништа писала!</p> <p>— Заборавила сам можда.</p> < |
| /p> <p>Јелена не хтеде више да говори о томе, јер јој је било непријатно да слуша те неоправдан |
| овањима, Јелена тек тада поче мислити о томе, како ће јој бити могуће да настави живот са човек |
| е у себи да ли да повери слатку тајну о томе како је постала сарадница тако великог листа као ш |
| иких идеја.{S} И зар бих ја била прва у томе ?{S} Ено сифражеткиња у Енглеској, па како се боре |
| а ма коме туђинцу.{S} Болело ју је да у томе човеку није према себи изазивала ништа друго сем р |
| Изјада се матери, исплакаше се обе и у томе их затече отац.</p> <p>Не рече јој ништа, само јој |
| ла.{S} Мица ју је одвела у антикварницу Томе Јовановића и ту је Јелена, за незнатне новце, доби |
| но, мушка држања.{S} Глас му је звонак, тон убедљив — чини ми се сви га слушају, нико се у њего |
| чекао да му се понови.{S} Излете као из топа и полете улицом.{S} Јелена, која га је чекала на у |
| , како јој кроз тело струји нека слатка топлина, као да јој се груди подигоше у вис.</p> <p>Как |
| ни, читаве породице и друштва, одлазе у Топчидер о празницима, на цео дан.{S} Мора се отићи, ма |
| p> <p>Сад је Јелена са Севићем ишла и у Топчидер, јер им Калемегдан није више давао <pb n="67" |
| и у лето отићи из Београда трамвајем до Топчидера, надисати се свежа ваздужа у Кошутњаку, одмор |
| хотице пређоше на Јову Дугића и његовог трабанта.</p> <p>— Велике су то душе, мислила је.{S} Ан |
| и кикот.{S} Трчање и скакање, ваљање по трави.</p> <p>Једна међу њима одвајаше својим несташлук |
| .{S} Притрчи тек другарици и свали је у траву, па је онда претура тамо-амо, голица је и засмеја |
| , не могу више! рече и леже потрбушке у траву, подметнувши руке под чело.</p> <p>— Хвала Богу д |
| ћица продата за дугове.{S} Од сестре ни трага ни гласа.{S} Пође и он у свет.{S} Где је био и шт |
| прихвати Севић.{S} Он није хтео да руши традицију о сродству, зато што би тиме, по конвенцијама |
| ене и срећне што нас узимају.{S} Па још траже да им за ту жртву с њихове стране будемо и захвал |
| есто се и намерно није хтела задржавати тражењем правог израза, само да би посао био што пре го |
| опет поче и код куће да пије, само сад тражећи и друштво своје нове жене.{S} Ова се спочетка н |
| спава, не осећајући своју несрећу, и не тражећи јој лека.{S} Али не, она не спава, не спавају н |
| своју сарадњу.</p> <p>Севић је тумарао тражећи потребни му новац за покретање листа, понова ра |
| сузама на вољу, поче, у размишљању, да тражи краја својој авантури.{S} Није јој остајало ништа |
| е и изјаву да Јелена нема ништа више да тражи.{S} Изволите за онај сто и пишите.</p> <p>Севић с |
| Није јој остајало ништа друго, него да тражи развод брака.{S} Нема сумње да ће га и добити, ал |
| њу.{S} Волела је своју децу и у њима је тражила утеху за разочарење у браку.{S} Док је муж таљи |
| урадила, а осећајући да је крива, није тражила ничије друштво, већ је избегавала све и свакога |
| абра незадовољно обрве.</p> <p>— Што си тражила посла, кад ниси у стању да га радиш ?{S} За уре |
| е Јелена тиме потпуно измирена и од вас тражим признаницу на обе суме и изјаву да Јелена нема н |
| је сад случајно пао полицији у руке.{S} Тражимо га већ неколико дана, али безуспешно.{S} Он је |
| Дај бар нешто сад?{S} Видиш какав сам! тражио је он без икаква стида.</p> <p>— Немам, разумеш |
| <p>Али се није могла отрести.{S} Он је тражио новац и она му истресе све што је имала при себи |
| ла је брже и сигурније.</p> <p>— Морамо тражити други стан, рече једнога дана Петар.{S} Газдари |
| /p> <p>— Ипак ћу отићи још једном.{S} И тражићу баш самога Севића. </p> <pb n="38" /> <p>У том |
| ек ништа не зарађујеш, с каквим образом тражиш новаца од мене, једне жене, којој си загорчао жи |
| чистији био.</p> <p>То затишје мало је трајало.{S} После два-три месеца опет поче да долази по |
| је била у очајању.{S} Докле ће то тако трајати и докле ће она моћи издржати? питала се.</p> <p |
| p> <p>— Неће ваљда ни та парница вечито трајати, настави Јелена.{S} Боље ми је да се и кад-тад |
| саветова да учим што практично, а да не траје дуго.{S} Реших се за зубно лекарство.{S} До краја |
| оме и ономе. </p> <pb n="79" /> <p>Тако трајући дане монотоно, Јелени прођоше четири месеца, за |
| личине — дуги низови дрвета; после шума трамваја и кола — блага тишина, коју ремети само цвркут |
| но у пролеће и у лето отићи из Београда трамвајем до Топчидера, надисати се свежа ваздужа у Кош |
| >Обично су ту и љубавни састанци.{S} Од трамвајске станице до Хајдучке Чесме и до Кнежеве Погиб |
| елена и Мица нађоше своје другарице код трамвајске чекаонице.{S} Весело су ћаскале о овоме или |
| агрљај, слушала га.</p> <p>Па би се тек тргла. </p> <pb n="60" /> <p>— Та ја га не волим, ја га |
| и интелектуалним особинама, већ стидна трговина.{S} Девојка чека да је неко запроси, па и ту и |
| га владике, или тога и тога официра или трговца.{S} Севић пребаци Дугићу да је то све због њего |
| к зашкрипа у близини, Јелена и Севић се тргоше и седоше као шетачи који се одмарају.{S} Севић ј |
| Она му пружи петицу.</p> <p>— Не, више, треба ми много више.{S} За одело.</p> <p>— Па зар ја да |
| ра себи друга према своме инстинкту?{S} Треба једном пресећи обичај мираза и бракова из рачуна. |
| /p> <p>— Шта хоћеш? питала је.</p> <p>— Треба ми новаца! избаци он.</p> <p>Она му пружи петицу. |
| /> говорио раније.{S} Она је мислила да треба само да се прихвати посла, па ће све ићи само од |
| ако, једва десетак реченица.{S} А сутра треба да је рукопис у штампарији!{S} То предвече, први |
| едставку за свештеника и рећи ће ти шта треба даље да радиш и на што треба да обратиш пажњу.</p |
| чај мираза и бракова из рачуна.{S} Срце треба да води прву реч.{S} Мушко, женско, све је једно, |
| ушевинама поставити нове основе.{S} Али треба <pb n="36" /> свет убедити у потребу преображаја, |
| , па ћемо после у варош да купиш шта ти треба.</p> <p>Јелена му се обисну о врат, не за то што |
| сам увек у послу, заборавих да те питам треба ли ти што од одела.{S} Јесен је већ на прагу.{S} |
| сузама.</p> <p>— Ово треба удавати, ово треба удавати, рече отац матери, вртећи главом и умируј |
| остељу, грцајући у сузама.</p> <p>— Ово треба удавати, ово треба удавати, рече отац матери, врт |
| абринуто би вртели главом.</p> <p>— Ово треба што пре удавати, рече једном отац.</p> <p>— Па јо |
| псовка.{S} Згрози се.</p> <p>— Друштво треба разрушити, па на рушевинама поставити нове основе |
| ће ти шта треба даље да радиш и на што треба да обратиш пажњу.</p> <p>Сутрадан, баш кад се Јел |
| За то што морам сад одмах да идем, јер треба наћи посла и стан.{S} Не могу ваљда захтевати да |
| , на једном табаку.{S} За ту библиотеку треба преводити само с немачког, а плаћаће се четрдесет |
| и се могло санкционисати и без њега.{S} Требало би само имати куражи, па се отрести лажи и убеђ |
| ељно очекивала оно што <pb n="65" /> је требало да дође.{S} И то што је очекивала осети најзад, |
| опет с Мицом пред уредништво.{S} Али је требало и ући унутра.{S} Застала је пред капијом, прити |
| рактикантишу и уче школу.</p> <p>Али је требало књига и новаца, а она тога није имала.{S} Како |
| смело да се појави тамо, она, којој је требало читаве две недеље да којекако напише ко зна шта |
| ла на улици, једва га стиже.{S} Дуго је требало док се Севић мало прибрао, толико да је могао и |
| ковао.{S} Она је очекивала нешто што је требало тек да дође.{S} Ни пред самом собом није смела |
| дмах дошао, већ што јој се чинило да би требало да га то пита, али оћута.</p> <p>— Ниси се пром |
| би знао да каже да ли га је икада видео трезна или пијана — увек је био једнак.</p> <p>Његов ул |
| це, добацујући јој:</p> <p>— Пардон, за тренутак!</p> <p>Севић је био пријатно изненађен, што ј |
| о је мало потребно, па да жена, ма и за тренутак, буде срећна!{S} Неколико љубазних речи могу у |
| нисте могли доћи ма само и на неколико тренутака? испитивао је он.</p> <p>— Било ми је немогућ |
| јединости, пред очи су јој излазили сви тренуци среће, којих је, авај, било тако мало, — и дола |
| ногавице око кривих ногу приметно су се тресле.{S} Где ли је била Јелена да види свога јунака!< |
| а пусти, али се одмах покаја.{S} Био је трештен пијан.{S} Једва се држао на ногама, спотицао, с |
| а својим мислима.</p> <p>Прскање шљунка трже их из мисли.</p> <p>— Ено их, рече Мица.</p> <p>— |
| ислећи притрчах му руци.{S} Он ми је не трже, али се очевидно колебаше.{S} Најзад ме загрли и о |
| испало друкчије.{S} Ево вам, господине, три хиљаде динара, то је Јеленин део материнства, и јед |
| вратила са мужем у Београд после два — три дана, у стан у коме је Севић раније сам становао.</ |
| ико, свега толико.{S} Рентира се већ са три хиљаде примерака.{S} А растураће се.</p> <p>— Умећу |
| свима пресудама имао да издржи више од три године затвора.{S} То му је била рента од „<title>Н |
| жен олакшала развод брака.{S} Али после три месеца Севића пустише испод суђења, јер су све опту |
| преображају друштва, јер ево већ скоро три месеца како она трчи око њега и Севића, а он још ни |
| оду проти.</p> <p>— Добро, дођи сутра у три сата по подне.{S} Половину ћу ти дати пре него што |
| оме се не уклањајући с пута.{S} Како су три другарице закрчиле скоро цели узани тротоар, Јова и |
| дин. месечно, а као свој газда зарадићу три-четири пута више.{S} А, да, како сам увек у послу, |
| о затишје мало је трајало.{S} После два-три месеца опет поче да долази полупијан, опет поче и к |
| остале биле однесене.{S} Прошеташе два-три пута горе-доле, погледаше мало Саву и Дунав, <pb n= |
| о би дражити је само, и онда она по два-три дана не би долазила у трпезарију; у кујни би, стоје |
| огу да се и ти смириш! добацише јој две-три другарице идући даље.</p> <p>— Мицо, ходи овамо! по |
| али је сад и томе крај.{S} Тих двадесет-тридесет динара употреби на себе, а ја ћу гледати да ти |
| ућама и од те зараде прихрањивала своје троје дечице.{S} Деца су, и ако таљигашева и праљина, б |
| се после ослободила и врло често су њих троје претресали друштвене прилике у земљи и на страни. |
| да буде довољно прибрана око оно двоје-троје посетилаца.{S} Чинило јој се да то пре подне нема |
| е да ради.{S} Радника није било више од тројице-четворице.{S} Послова није било великих: плакат |
| ао онаквим очима.{S} Само што је он био тром, лењ, да и изведе оно што је имао у глави.</p> <p> |
| часова.{S} Није било чудо што је првога тромесечја имала више двојака него свих осталих оцена.{ |
| Он се задовољавао тиме да мирно потпише тромесечне оцене, ако није било слабих, или да се разго |
| три другарице закрчиле скоро цели узани тротоар, Јова ипак мораде да скрене мало десно, али се |
| штампарија не оде на покриће кривичних трошкова, стави забрану за обезбеду онога што је кредит |
| да нисмо довољно фини...</p> <p>И Севић трпаше гомиле лажи, знајући да ће му то његово причање |
| да она по два-три дана не би долазила у трпезарију; у кујни би, стојећи, испила млеко; све оста |
| > да не може да га гледа, да га не може трпети у својој близини.</p> <p>По неком чудном бирокра |
| је најлакше ако обоје изјавите да се не трпите, да обоје желите развод.{S} На тај начин брже се |
| ји.{S} Даље је замишљала да ће је стати труда и муке да дође и до најмлађега сарадника, који је |
| , да је оно подсећа на нешто што се она трудила да заборави.{S} И зар сад, кад је успела да из |
| цивши главу на наслон клупе она се није трудила да разуме шта јој Севић говори.{S} Доста јој је |
| орална лешина, која се распада и својом трулежи кужи друштво.</p> <p>Почетница — зубни лекар, м |
| е сам занемарио своју кућу.{S} У вечној трци за унапређењем није на децу ни обраћао пажњу.{S} П |
| >Једва би чекала да падне сумрак, па би трчала својој клупи.{S} Какве све изговоре није налазил |
| једио од деце узимало би новац и боцу и трчало по ракију.{S} Док би се дете, после неколико мин |
| е ни кратке.{S} Звонки смех и кикот.{S} Трчање и скакање, ваљање по трави.</p> <p>Једна међу њи |
| и говорило се о једном владици, који је трчао за световним уживањима.{S} У једном „чланчићу“ ре |
| евић се такође променио.{S} Целога дана трчи по пословима или се врти по штампарији и чак и пев |
| , јер ево већ скоро три месеца како она трчи око њега и Севића, а он још није доспео да је прим |
| ад? упитах бојажљиво.</p> <p>— Куд сви, ту и ми! уздахну отац.{S} Него да видимо како ћемо се с |
| вном алејом до шеталишта према Сави.{S} Ту, испред киоска, прођоше поред једне клупе, свакако з |
| не би било боље и за мене и за тебе да ту везу, која нас више не веже, раскинемо сасвим.{S} Би |
| удну снагу, а у исто време и потребу да ту снагу употреби, истроши.{S} Било јој је јасно да јој |
| рба прекалила...</p> <p>— Волела бих да ту борбу нисам познала, али шта је ту је.</p> <p>Дођоше |
| а пута месечно, на једном табаку.{S} За ту библиотеку треба преводити само с немачког, а плаћаћ |
| о нас узимају.{S} Па још траже да им за ту жртву с њихове стране будемо и захвалне.{S} Ја бих с |
| е ова.</p> <p>— Што? упита Јелена, која ту погрду схвати скоро као увреду за себе.</p> <p>— Што |
| да сам остала код ње, па да сам читала ту паметну књигу.</p> <p>Јелена пође изласку, решавајућ |
| ка, пространа и светла.{S} Замишљала је ту неколико столова, дуж зидова полице са књигама, по с |
| мо слабе и имала.</p> <p>Али сад шта је ту је.</p> <p>Увиђајући да није само Јелена крива, хтео |
| х да ту борбу нисам познала, али шта је ту је.</p> <p>Дођоше до Државног Савета.{S} Јелена заст |
| елена, не знајући ни сама зашто, кад је ту ствар знала само по имену.</p> <p>Најзад чу вику нек |
| и њихове занимљивости предмета.{S} Није ту, сем наслова, било никаквих великих идеја.{S} Читала |
| на, али некако тешко и с муком.{S} Није ту било јасности и лакога стила великих руских писаца, |
| } Девојка чека да је неко запроси, па и ту игра улогу родитељски пристанак.{S} Данашњи брак ниј |
| одвела у антикварницу Томе Јовановића и ту је Јелена, за незнатне новце, добила сва дела Јовина |
| мојих упињања да се подигнем.{S} Али и ту се показало да велики мрзе мале, да их даве, да реак |
| p> <p>— Што би било страшно?{S} Чега би ту било страшно?{S} Зар човек, — „човек“ као заједничко |
| ушевац, па онда у Краљево, а кад нам ни ту није било станка, наставимо пут.{S} Нећу да ти опису |
| спуњују те новине!</p> <p>Али очекујући ту замишљану будућност она не наиђе ни на кога ко би је |
| ам ја онај човек који је на себе примио ту незахвалну улогу да те уведе <pb n="113" /> у живот, |
| нац за кућу, као и сваке године.{S} Зар ту има какве враџбине? </p> <pb n="12" /> <p>— Шта се ч |
| иканим лепотама, утапајући се са свим у ту будућност.{S} Није ни осетила како ју је Севић ухват |
| роведу. </p> <pb n="10" /> <p>Обично су ту и љубавни састанци.{S} Од трамвајске станице до Хајд |
| Јелена? питала је Мица, чисто заплашена тугом која је избијала из гласа Јелениног.</p> <p>— Не |
| публике, која се, из жеље да се умеша у туђе ствари, окупила око њих, тако да Јелена није могла |
| и она би се понашала као према ма коме туђинцу.{S} Болело ју је да у томе човеку није према се |
| уздахну Севић, а глас му је био тужан, тужан.</p> <p>И Севић, уздрхтала гласа, приближујући јо |
| мислио! уздахну Севић, а глас му је био тужан, тужан.</p> <p>И Севић, уздрхтала гласа, приближу |
| > <pb n="84" /> <p>Ну, почеше стизати и тужбе са свих страна и од свих личности нападнутих у ли |
| претрес по „штампарској кривици“, а по тужби тога и тога владике, или тога и тога официра или |
| } Доста јој је било да чује његов глас, тужни глас, који је јадиковао.{S} Она је очекивала нешт |
| е познајем ниједну, настави Севић скоро тужно, а тако бих желео да имам добру другарицу, какву |
| вајући и своју сарадњу.</p> <p>Севић је тумарао тражећи потребни му новац за покретање листа, п |
| ако су дошли до њеног стана.{S} Кад она тури кључ у браву, он је упита: </p> <pb n="92" /> <p>— |
| анархиста, а анархисте убијају краљеве, турпијама убијају царице, бацају бомбе . . .</p> <p>Про |
| ..</p> <p>— На, само иди, — и Јелена му тутну у шаке једну новчаницу и изгура га.</p> <p>Севић |
| код трамвајске чекаонице.{S} Весело су ћаскале о овоме или ономе, задиркујући једна другу.</p> |
| а заузети место крај ње као њен муж, да ће се брак наставити, иако је он већ раскинут по осећањ |
| S} Осети силно узбуђење при помисли, да ће ускоро и <pb n="32" /> она с правом долазити у ову к |
| при помисли да ће Севић ускоро доћи, да ће понова заузети место крај ње као њен муж, да ће се б |
| ао је да ће он учинити нешто велико, да ће извести неку велику друштвену реформу, па је ваљда х |
| латкој хартији.{S} Даље је замишљала да ће је стати труда и муке да дође и до најмлађега сарадн |
| њим, било са Севићем.{S} Веровала је да ће лично познанство учинити друкчији утисак него књиге. |
| унилу, сва разочарана.{S} Мислила је да ће је дочекати сасвим друкчије, а оно нити јој ко рече |
| лист и штампарија.</p> <p>Мислила је да ће се моћи одржати са штампаријом.{S} Муж јој је из зат |
| ћем и после неколико дана извести је да ће јој Павић дати посла, само не на листу, већ на издањ |
| Јову као у каквога идола, веровао је да ће он учинити нешто велико, да ће извести неку велику д |
| да тражи развод брака.{S} Нема сумње да ће га и добити, али кад ?{S} Знала је како се бракоразв |
| .{S} Сад ће бити суђен, а нема сумње да ће бити и осуђен.{S} Неће више имати прилику да вам дос |
| рече му шта би хтела.{S} Овај обрече да ће разговарати са Павићем и после неколико дана извести |
| страну, рече јој да је боли глава и да ће кући.{S} Она нека продужи са другарицама.</p> <p>Миц |
| > она с правом долазити у ову кућу и да ће је сви понизно поздрављати.{S} Та шта су ти што се м |
| ан по њу, уздрхтавала је при помисли да ће Севић ускоро доћи, да ће понова заузети место крај њ |
| {S} Хвала, госпођице, будите уверени да ће нам ваша сарадња бити драгоцена.{S} Али извините, ја |
| >И Севић трпаше гомиле лажи, знајући да ће му то његово причање стећи симпатије публике, која с |
| нчања раније отишла од куће, рекавши да ће на излет до Авале, нашла се са Севићем на железничко |
| ио пун идеала и нада.{S} Веровао сам да ће се моћи што учинити.{S} Сведок си мојих упињања да с |
| ложају.{S} Никаква изгледа није било да ће се што поправити.{S} Понеки пут, у сумрак, Јелена је |
| p> <pb n="112" /> <p>Јелени би јасно да ће с њим тешко изаћи на крај.</p> <p>— Човече, та шта т |
| ште није више рачунала са могућношћу да ће се још срести.{S} Сад јој се учинио као жива претња, |
| јим разочарењем и очајањем.</p> <p>Куда ће сада и шта да ради?{S} Хукала је и плакала, али јој |
| да треба само да се прихвати посла, па ће све ићи само од себе.{S} Али поче да се спотиче већ |
| Ницу, своме оцу, да се мало одмори, па ће онда кући, у Србију.</p> <p>Питаш откуда ја овде?</p |
| ће ићи боље, више ће се зарађивати, па ће се и боље живети.{S} Као сарадник у „<title>В. Журна |
| ак новца добивеног од њеног оца.{S} Сад ће почети рад самостално.</p> <p>— Видиш, говорио је ус |
| етио, а многе је и у црно завио.{S} Сад ће бити суђен, а нема сумње да ће бити и осуђен.{S} Нећ |
| > <p>Јелена је била у очајању.{S} Докле ће то тако трајати и докле ће она моћи издржати? питала |
| њу.{S} Докле ће то тако трајати и докле ће она моћи издржати? питала се.</p> <p>Једног дана ето |
| ушта, довикну другарицама да иду, а оне ће за њима.</p> <p>— Шта ти је, Јелена? питала је нежно |
| .{S} А са штампаријом ће ићи боље, више ће се зарађивати, па ће се и боље живети.{S} Као сарадн |
| стаци старога друштвенога поретка, који ће разрушити људи као што су Дугић и Севић.{S} И ова дв |
| ти г. Н. Н., пријатељу њенога оца, који ће наћи начина да јој помогне.</p> <p>Јелена послуша и |
| и оно што и она.{S} Не спавају они који ће имати права да буду слављени као највећи добротвори |
| тако узмора да проведе век.{S} И да ли ће моћи овако издржати.</p> <p>Једнога дана Севић дође |
| ју предходне формалности.{S} Само да ли ће он пристати?</p> <p>— Он неће ни да чује!</p> <p>— У |
| на, јер има на „лагеру“ доста дела, али ће он за њу већ наћи згодан посао.{S} Намеран је да пок |
| и идејама.{S} Мица рече да не зна, али ће упитати брата, који се о Јови не изражава баш најлеп |
| аписати представку за свештеника и рећи ће ти шта треба даље да радиш и на што треба да обратиш |
| не хајући за вапаје душе.</p> <p>— Ићи ће тешко, рече најзад.{S} Видећу са којим адвокатом, па |
| јер не мора водити рачуна о њој, а њој ће бити поможено, јер ће своју зараду имати само за себ |
| ио.{S} Ми ћемо живети заједно, наш брак ће управо сад тек почети.{S} Ти имаш диван стан, а ја н |
| ко ништа ни довека.{S} А са штампаријом ће ићи боље, више ће се зарађивати, па ће се и боље жив |
| ту Н., ја сам већ говорио са њим.{S} Он ће ти написати представку за свештеника и рећи ће ти шт |
| /p> <p>— Шта има да ми смета муж?{S} Он ће целога дана бити на своме послу, а ја на <pb n="13" |
| Па кад ме неће венчана жена примити, ко ће?</p> <p>У Јелени је све кипело.{S} Једва се уздржава |
| лена тек тада поче мислити о томе, како ће јој бити могуће да настави живот са човеком, за кога |
| ојим великим плановима, говорио је како ће уз њену помоћ стварати чуда.</p> <p>Она га је слушал |
| у.{S} А док се парница не сврши, колико ће јој пута још Севић доћи и церећи се, бацити јој у ли |
| т. ј. удомљење.{S} Ја сам чиновник, што ће рећи сиромах, и својој деци нисам могао спремати мир |
| чуна о њој, а њој ће бити поможено, јер ће своју зараду имати само за себе.{S} Навикла је већ н |
| е, моја другарица, молио је он, и живот ће нам бити леп и ведар...</p> <p>— Никад! викну Јелена |
| тао шта жели, а сама није знала на коју ће страну.{S} Кад је пролазила поред једне машине која |
| вши на улицу, Јелена није знала на коју ће страну.{S} Онако насумце пође ка Теразијама.{S} Осећ |
| кад их већ иначе ништа не веже.{S} Њему ће бити лакше, јер не мора водити рачуна о њој, а њој ћ |
| ити сва потребна документа за обоје, па ћемо се венчати у некоме селу, преко.</p> <p>Јелена се |
| те, молим вас, док само ово довршим, па ћемо онда мало разговарати.{S} Забављајте се, рече јој |
| <p>— Куда?</p> <p>— Да прођемо мало, па ћемо и разговарати.</p> <p>Она пристаде без речи, ма да |
| ар не би било пријатније да изађемо, па ћемо разговарати шетајући се.</p> <p>— Како хоћете, сам |
| а.</p> <p>Пауза.</p> <p>— Да видимо, па ћемо штампати ако је добро.{S} Хвала, госпођице!</p> <p |
| ћемо отићи да ти покажем штампарију, па ћемо после у варош да купиш шта ти треба.</p> <p>Јелена |
| поље.</p> <p>— Слушај, дај ми новац, па ћемо онда проти.</p> <p>— Сад одмах? упита она.</p> <p> |
| а.{S} Али није имала куда.</p> <p>— Шта ћемо за ручак ? упита је Севић првога дана ујутру.</p> |
| ати се Севићу, имам посла.</p> <p>— Кад ћемо се видети? упита он.</p> <p>— Видећемо се већ, одг |
| здвајам.{S} Тешке године су прошле, сад ћемо тек бити срећни!{S} Ох, та ја те волим, волим!</p> |
| } Јесен је већ на прагу.{S} После подне ћемо отићи да ти покажем штампарију, па ћемо после у ва |
| ена, поче Севић, ја сам се решио.{S} Ми ћемо живети заједно, наш брак ће управо сад тек почети. |
| и! уздахну отац.{S} Него да видимо како ћемо се сместити.</p> <p>Била је то „Чита ди Бари“, лађ |
| помисли Јелена и приђе му.</p> <p>— Шта ћете ви, госпођице ? упита је он чим је спази и не чека |
| путем. </p> <pb n="42" /> <p>— А да ли ћете га штампати? упита Јелена бојажљиво.{S} У ствари, |
| мо служавку, куварицу!</p> <p>— А да ли ћете имати пара?</p> <p>Јелена напрћи усне.</p> <p>— Па |
| браку није равноправна, већ је изложена ћефу и прохтевима мужа, има просто да га задовољава, да |
| ужи руку у знак поздрава.</p> <p>— Куда ћеш? упита га.</p> <p>— На ручак.</p> <p>— Па зар нећеш |
| тајући га унутра.</p> <p>— Пусти ме, па ћеш чути. </p> <pb n="118" /> <p>Јелена приклопи врата |
| закрвављених очију, прљав.</p> <p>— Шта ћеш? упита Јелена.</p> <p>— Тебе, пелтечио је Севић, хв |
| ла ни да чује да је прати.</p> <p>— Шта ћеш тамо међу оне пропалице? говорила јој је.{S} Видела |
| ер има да разговара с њом.</p> <p>— Шта ћеш, казуј? питаше она не пуштајући га унутра.</p> <p>— |
| <p>— Сад одмах.</p> <p>— Хајдемо, паре ћеш добити кад изађемо из протине канцеларије.</p> <p>— |
| — Видиш да сад има друга посла.{S} Доћи ћеш сутра, кроз који дан.{S} И извуче је.</p> <p>Ваздух |
| живот, знаш добро, није била изгледа да ћу ја овако рђаво проћи.{S} Видела си да сам био пун ид |
| е ма и искрицу љубави.</p> <p>— Та куда ћу?{S} Зар твоја кућа није и моја...</p> <p>— Сместа да |
| их дана.{S} Уосталом и касно је већ, ја ћу кући.</p> <p>Спремајући се за одлазак замоли Мицу да |
| обро си учинио што си нашао стан.{S} Ја ћу наставити свој живот и рад као да ти у опште ниси ни |
| свршимо то и не питајући никога?{S} Ја ћу спремити сва потребна документа за обоје, па ћемо се |
| -тридесет динара употреби на себе, а ја ћу гледати да ти се одужим за све што си учинила досада |
| нека ради са служавкама шта хоће, а ја ћу рећи брату да га мало преслиша.</p> <p>Јелена не хте |
| у те! чу за собом Севића.</p> <p>— Сама ћу, морам брзо.{S} И Јелена потрча.</p> <p>Стигла је ку |
| јуче, а и овај роман ме јако занима, па ћу данас остати код куће.</p> <p>— Ух, те твоје романчи |
| зи!</p> <p>— Плати прво за разговор, па ћу ићи.</p> <p>— Шта да платим, какав разговор?</p> <p> |
| во.{S} До краја ове године завршићу, па ћу онда и ја у Београд.</p> <p>Хвалиш се својим браком! |
| купио теби.</p> <p>— Напоље, одмах, или ћу те...</p> <p>— Чекај, да се погодимо...</p> <p>— Нећ |
| њу услугу. </p> <pb n="103" /> <p>Прећи ћу преко свега онога што сам за тим доживела.{S} Главно |
| ратности коју је осетила.</p> <p>— Ипак ћу отићи још једном.{S} И тражићу баш самога Севића. </ |
| сутра у три сата по подне.{S} Половину ћу ти дати пре него што уђемо проти, а другу половину к |
| угарицама.</p> <p>Мица, свикнута већ на ћуди своје другарице, не задржаваше је и Јелена се врат |
| у укућана, јер су је сви знали као врло ћудљиву.{S} Запиткивати је значило би дражити је само, |
| и срце нико и не пита.</p> <p>Јелена је ћутала, не хотећи да растера лепе слике, које јој је пр |
| је он жену себи желео.</p> <p>Јелена је ћутала.{S} Забацивши главу на наслон клупе она се није |
| лости и немилости мужевљевој.{S} Али је ћутала, бојећи се да не изгледа глупа у очима тако паме |
| ом се уздржавајући да не зајеца.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Ја нисам могла ништа да га питам, |
| ахну из дубине груди.</p> <p>Неко време ћутаху обе.</p> <p>— Ја бих се, Бога ми, удала, поче оп |
| емо среле. </p> <pb n="15" /> <p>Јелена ћуташе, задубљена у снове о своме будућем, а Мица наста |
| .</p> <p>— Па зар нећеш ... ?</p> <p>Он ћуташе размишљајући.{S} Очевидно је било да ни њега ниш |
| оримо ноге.</p> <p>Седели су неко време ћутећи.{S} Јелена је осећала да је он посматра погледом |
| /p> <pb n="95" /> <p>Ишли су неко време ћутећи, док она не запита:</p> <p>— Шта си дакле наумио |
| 5" /> <p>Мица и Јелена иђаху неко време ћутећи, па се растадоше и свака оде својој кући.</p> <p |
| аборављену клупу.</p> <p>Седели су тако ћутећи, као снебивајући се од онога, што су у ствари же |
| детињству мање осете да је живот борба, у толико је њихово разочарење веће кад буду принуђена д |
| S} Кад дођоше до улице Краљевића Марка, у којој је Јелена становала, она скрете, а он за њом.{S |
| а устане, али у колико се више отимала, у толико ју је Севић чвршће грлио и махнитије љубио.</p |
| они Јелену.{S} Долазио је свакога дана, у свако доба, под разним изговорима, али увек у циљу да |
| а мужем у Београд после два — три дана, у стан у коме је Севић раније сам становао.</p> <p>Стар |
| А оно место тога некаква мрачна пећина, у којој се чују и онако гадне речи, и то још од уредник |
| рата и виде пацијента, првог пацијента, у пракси коју је тек почињала.</p> <p>— Иди сад, обрати |
| ио стан.{S} Нашао сам брзо, близу тебе, у Југ-Богдановој улици.{S} Затим сам отишао Павићу.{S} |
| клона.{S} Јелена поче да бежи од школе, у којој је незадовољство према њој бивало све веће.{S} |
| У колико је имовно стање родитеља боље, у толико је живот њихове деце ружичастији; у колико дец |
| оме послу, а ја на <pb n="13" /> своме, у школи.{S} Ујутру свако оде лепо на своју страну, у по |
| лену није обратио пажњу бар ове године, у последње време, кад се она онолико променила, а од оц |
| н је брак од прилике као неко удружење, у коме сви чланови имају подједнаке дужности, подједнак |
| уштву госпођа наших чиновника.{S} Море, у Драчу, угледали смо на сами Божић.{S} Посматрајући др |
| ану.{S} И свуда је то чинила, код куће, у школи, код другарица.{S} Сви су се чудили њеној расеј |
| на посао, а жена је остајала код куће, у постељи, из које би устајала кад јој лежање већ досад |
| о.</p> <p>Становали су у соби за самце, у Савамали, где је Севић становао и пре женидбе.{S} Муж |
| >Пошто је пустила сузама на вољу, поче, у размишљању, да тражи краја својој авантури.{S} Није ј |
| здрава и окрете се да пође.</p> <p>Али, у забуни, пође вратима која су водила у унутрашњост кућ |
| а...</p> <p>Често размишљајући о школи, у њој се заче мисао да полаже испит зрелости као приват |
| не отишла пред мужа.{S} Ручак у кавани, у мушком друштву, па би Севић опет ишао на посао, а она |
| и? упита Јелена бојажљиво.{S} У ствари, у грудима јој се разлевало миље због похвале.</p> <p>— |
| цу, да се мало одмори, па ће онда кући, у Србију.</p> <p>Питаш откуда ја овде?</p> <p>Давно већ |
| јој ваља много радити.{S} Са друштвом, у којем је себе замишљала, учинила би она много.{S} Мис |
| немате какав оглас?{S} Онда идите лево, у администрацију.</p> <p>Јелена немаде кад да што помис |
| на броду био је — мој отац.{S} Остарео, у овешталу оделу, погрбљен и необријан, учинио је на ме |
| да ће се што поправити.{S} Понеки пут, у сумрак, Јелена је мислила о будућности.{S} Чинило јој |
| ста.</p> <p>Лист је већ у првоме броју, у врло дугом чланку, напао владу што, не давањем већег |
| Ујутру свако оде лепо на своју страну, у подне се састанемо у кући, по ручку опет свако на сво |
| </p> <p>И уђоше у Кнез-Михајлову улицу, у којој је већ било доста беспослена света.</p> <p>Пред |
| ишљала је уредништво као какву кошницу, у којој свако ради свој посао, тихо и не сметајући друг |
| ди.{S} Спремила би се и изашла у варош, у шетњу, па би пред само подне отишла пред мужа.{S} Руч |
| деца? питала сам.</p> <p>— Остали су... у Крагујевцу, једва протепа отац, с муком се уздржавају |
| олико је живот њихове деце ружичастији; у колико деца у детињству мање осете да је живот борба, |
| а-три дана не би долазила у трпезарију; у кујни би, стојећи, испила млеко; све остало време, ва |
| им већ одавно нисам била <pb n="101" /> у заједници, ухапсише као непријатељског шпијуна.{S} Ни |
| редништво.{S} Одважно уђе <pb n="41" /> у познату капију, пажљиво загледајући врата, којих је б |
| хвалну улогу да те уведе <pb n="113" /> у живот, да сам ти управо ја показао радости живота...< |
| Застаде мало, као очекујући некога.{S} У ствари било јој је незгодно да иде <pb n="23" /> сама |
| весна опасности која јој је претила.{S} У то зазвони звонце.{S} Неко је дошао.{S} Она отвори вр |
| налазећи тему, ну после је навикла.{S} У уредништво је ишла свакога дана, обично око пет сати |
| оји је трчао за световним уживањима.{S} У једном „чланчићу“ регистровано је како је тај и тај в |
| прожимало ју је од пете до перчина.{S} У ушима су јој још непрестано биле речи Севићеве.{S} Па |
| ла је све и израдила је све задатке.{S} У души је осећала неку неисказану лакоћу, као неко блаж |
| лође на ручак, упаде Севић у атеље.{S} У дроњцима, он који никада није изгледао сјајно, изглед |
| е-где гореле су електричне сијалице.{S} У полутами Јелена једва примећиваше како промичу силует |
| грта, па се, као Твен, пео све више.{S} У Русији је учествовао у атентату на цара, или на неког |
| о твојих редака који би ме храбрили.{S} У животу ме је држала само помисао на тебе.</p> <p>И Се |
| га штампати? упита Јелена бојажљиво.{S} У ствари, у грудима јој се разлевало миље због похвале. |
| одједнака права и подједнаку корист.{S} У Русији има пуно таквих бракова и сви су срећни.{S} Сп |
| дају да осете сву тежину и грубост.{S} У колико је имовно стање родитеља боље, у толико је жив |
| ту, одржава народ у мраку и незнању.{S} У допису из једне вароши говорило се о једном владици, |
| да како је сам занемарио своју кућу.{S} У вечној трци за унапређењем није на децу ни обраћао па |
| ?</p> <p>— Он неће ни да чује!</p> <p>— У сваком случају покушај да га приволиш да пристане.{S} |
| } Осећала је у себи неку чудну снагу, а у исто време и потребу да ту снагу употреби, истроши.{S |
| оне глупе церемоније око венчања.{S} А у случају да не пристају једно уз друго, није им тешко |
| сте се ућутали, пријатељски поздрав!“ А у Београду има доста људи, сарадника са улице, случајни |
| могао и хтео сам да им дам комад хлеба у руке.{S} Са Јеленом је испало друкчије.{S} Ево вам, г |
| , већ, по одласку пацијента, уђе понова у кабинет.</p> <p>Јелена је била ван себе од љутине.</p |
| еликих идеја.{S} И зар бих ја била прва у томе ?{S} Ено сифражеткиња у Енглеској, па како се бо |
| а себе издржава, већ је помагала и њега у затвору.</p> <p>— Па хајд’! реши се најзад.</p> <p>Ру |
| ема ма коме туђинцу.{S} Болело ју је да у томе човеку није према себи изазивала ништа друго сем |
| ставља дах.</p> <p>— Ви велите дакле да у нас има жена, које би везале своју судбину за људе ка |
| а ниједне која не одбацује и помисао да у браку, место благостања, нађе борбу за опште добро.{S |
| опет изашла у шетњу, на вечеру, па онда у позориште, биоскоп или које друго вечерње забавиште.< |
| Побегли смо најпре у Крушевац, па онда у Краљево, а кад нам ни ту није било станка, наставимо |
| до Топчидера, надисати се свежа ваздужа у Кошутњаку, одморити плућа и очи у ономе зеленилу!{S} |
| ја ове године завршићу, па ћу онда и ја у Београд.</p> <p>Хвалиш се својим браком!{S} Ја ти од |
| желео да имам добру другарицу, какву ја у себи замишљам.</p> <p>И он поче живим бојама да слика |
| Па се онда сети данашњег свог покушаја у уредништву и одвратности коју је осетила.</p> <p>— Ип |
| жао од тога.{S} Тако се ствар протезала у бесконачност.</p> <p>Али је за то Севић био врло ревн |
| ло ју је и она је малаксавала, остајала у његовом загрљају, и ако је он више није онако чврсто |
| ва.</p> <p>Да се међутим Јелена упитала у чему се састоји друштвена несрећа, шта је то она увиђ |
| твору, па и Севићу.{S} Кад је прочитала у новинама вест о помиловањима, Јелена тек тада поче ми |
| мо уживању.{S} А ја бих им тако помогла у пропагирању великих идеја.{S} И зар бих ја била прва |
| ића и његова дела.{S} Мица ју је одвела у антикварницу Томе Јовановића и ту је Јелена, за незна |
| жену, која га је, изгледало је, довела у ред, бар за неко време.{S} Није више одлазио <pb n="5 |
| чинило ми се као да сам најзад приспела у пристаниште спасења.</p> <p>Чекали смо лађу, која је |
| екако пригушено и за час је Јелена била у његовим рукама.{S} Љубио ју је по коси, по лицу, по в |
| скоро опет врати.</p> <p>Јелена је била у очајању.{S} Докле ће то тако трајати и докле ће она м |
| их шест година.</p> <p>Знаш да сам била у Министарству Финансија, где ме је затекао и овај рат. |
| , у забуни, пође вратима која су водила у унутрашњост куће.</p> <p>— Овуда, госпођице, прискочи |
| е, које би, иначе беспослена, проводила у размишљањима, не баш најпријатнијим.</p> <p>Жалила је |
| p> <p>Јелена је свако по подне одлазила у штампарију, да што помогне мужу.{S} Он је научи да чи |
| онда она по два-три дана не би долазила у трпезарију; у кујни би, стојећи, испила млеко; све ос |
| ко нема.</p> <p>— Имала сам много посла у школи и код куће, извињавала се она.{S} И сад се жури |
| едвече, први пут од удадбе, није изашла у шетњу нити у сусрет мужу.{S} Кад Севић дође кући, зат |
| већ досади.{S} Спремила би се и изашла у варош, у шетњу, па би пред само подне отишла пред муж |
| а она кући, да би пред вече опет изашла у шетњу, на вечеру, па онда у позориште, биоскоп или ко |
| сеца, за које се време она једва снашла у новом положају.{S} Никаква изгледа није било да ће се |
| овде онако лепо положила испите, отишла у Ницу, своме оцу, да се мало одмори, па ће онда кући, |
| Јелена справила пре него што је отишла у канцеларију.</p> <p>Јелени, гледајући Севића како мир |
| о што пре готов.{S} Брзо је сасвим ушла у посао, који јој је био <pb n="89" /> двојако користан |
| еравајући је да је она тако дубоко ушла у његов живот, да он више не може без ње, да је он све |
| е Јелена.</p> <p>Пођоше мрачним улицама у разговору.{S} Говорећи о овоме и ономе, дођоше и на п |
| еме мучила се око превођења.{S} Из дана у дан у дан радила је брже и сигурније.</p> <p>— Морамо |
| на децу ни обраћао пажњу.{S} Преко дана у канцеларији, после канцеларије мало у кавани с пријат |
| ледао у двориште, сећала се својих дана у школи, својих другарица, својих родитеља...{S} Рачуна |
| еше у бездан.</p> <p>Пробуди се окупана у зноју.{S} Превуче руком преко чела, као да се увери д |
| кући.</p> <p>Јелена је била разочарана у својим идеалним замишљањима о уредништвима, о штампар |
| у вредност него и сама девојка.{S} Жена у браку није равноправна, већ је изложена ћефу и прохте |
| <p>— Не, само то не! цвилела је Јелена у Севићевим рукама. </p> <pb n="68" /> <p>И увек ју је |
| b n="15" /> <p>Јелена ћуташе, задубљена у снове о своме будућем, а Мица настави плетење венца.< |
| цене у сну и згрози се.{S} Не, неће она у то друштво! </p> <pb n="39" /> <p>Она мора у школу, а |
| е и ви у кварт.</p> <p>— Дабогме, и она у кварт, да се расправимо пред полицијом. </p> <pb n="1 |
| била прва у томе ?{S} Ено сифражеткиња у Енглеској, па како се боре жене у Данској, па женскињ |
| звезда — водиља?</p> <p>Шљунак зашкрипа у близини, Јелена и Севић се тргоше и седоше као шетачи |
| е ћутала, бојећи се да не изгледа глупа у очима тако паметна човека.</p> <p>— Благо вашој жени, |
| оних који су срећни што имају приступа у уредништво, који су задовољни да их свет види како ул |
| бурно надимају, како срце немирно игра у својој тескобној тамници, како смо сви песници у тим |
| друштво! </p> <pb n="39" /> <p>Она мора у школу, а кад хоће у школу мора и учити.{S} А за сутра |
| а оду проти.</p> <p>— Добро, дођи сутра у три сата по подне.{S} Половину ћу ти дати пре него шт |
| ескорисно долажење.{S} И скоро је угура у велику, гвоздену капију.</p> <p>После неколико корака |
| ади да буде постављена — за практиканта у Министарству Финансија.</p> <p>И Јелена поче, као пра |
| у браку.</p> <p>— Па зар је то та срећа у браку, о којој маштају девојке? питала се.</p> <p>Али |
| о, кад га гледамо својим очима.{S} Деца у родитељској кући, храњена и брањена, друкчије посматр |
| њихове деце ружичастији; у колико деца у детињству мање осете да је живот борба, у толико је њ |
| уплашено, а она га брзо спусти и утрча у своју собу, па се онако обучена баци на постељу, грца |
| е публике, која се, из жеље да се умеша у туђе ствари, окупила око њих, тако да Јелена није мог |
| ђе кући, затече Јелену очајну.{S} Видев у чему је ствар, набра незадовољно обрве.</p> <p>— Што |
| да би госпођа могла да живи као бубрег у <pb n="114" /> лоју и да се излежава, а сад кад се бе |
| му пере и кува.{S} Идеалан је брак кад у њега обе стране уносе добру вољу за заједнички живот, |
| ећег кредита на просвету, одржава народ у мраку и незнању.{S} У допису из једне вароши говорило |
| адом.</p> <p>Са Дугићем се познао негде у иностранству, бар се тако мислило, ако се о томе уопш |
| ц дана од материне смрти, а отац доведе у кућу једну младу жену, која га је, изгледало је, дове |
| ши да је добро ужинала код Мице.{S} Оде у своју собу, па, и не палећи лампу, леже.</p> <p>Није |
| а се за неколико дана отимала да не оде у уредништво.{S} Она није волела Севића, нимало, али су |
| , све ју је нешто више вукло да бар оде у уредништво, само да види шта је са њеним радом, који |
| наљутила на њу што није хтела да изађе у шетњу.{S} Боље <pb n="25" /> да сам остала код ње, па |
| а напишу све оно што свакога дана изађе у онако обимноме „<title>В. Журналу</title>“.</p> <p>Је |
| ајући га према вратима.</p> <p>Он изађе у предсобље, али не оде као што је она мислила, већ, по |
| пруге непотребно је.“</p> <p>Севић дође у означено време.{S} Са г. Ђорђевићем су били у канцела |
| .</p> <p>После часова, по обичају, пође у шетњу са другарицама.{S} Кад су већ биле у Кнез-Михај |
| у недељу дана није се усуђивала да пође у уредништво, управо долазила је до капије, чак је једн |
| так нове школске године.{S} Јелена пође у VIII разред.{S} За неколико месеци ваљало је полагати |
| лониле.</p> <p>Једном Јелена баш да уђе у уредништво, а Севић испаде пред њу.</p> <p>— Боли ме |
| био врло заузет.{S} Час је остајао дуже у уредништву, радећи њен посао, јер она није никад стиг |
| ђани, читаве породице и друштва, одлазе у Топчидер о празницима, на цео дан.{S} Мора се отићи, |
| су задовољни да их свет види како улазе у штампарију.</p> <p>Дугић је често долазио у штампариј |
| ли би брзо клонула, чинило јој се да је у Севићевом загрљају, а оно дотле непознато осећање пон |
| рса и бедара, густе смеђе косе, која је у увојцима падала око главе.{S} Само су јој очи биле не |
| олим те, мислила је Јелена, та гуска је у стању да разуме и такве ствари, а ја сам се наљутила |
| е на препорођају друштва.{S} Осећала је у себи неку чудну снагу, а у исто време и потребу да ту |
| знала ни сама.{S} Место свега добила је у првоме реду то, што више није морала мислити о испиту |
| е везе са дотадањим животом.{S} Ишла је у канцеларију пре и после подне, као раније у школу и с |
| утрадан око пет сати поподне, однесе је у уредништво.{S} Одважно уђе <pb n="41" /> у познату ка |
| дође и до најмлађега сарадника, који је у њеним очима био нешто врло велико.</p> <p>Читаву неде |
| х му, чини ми се, умела рећи.{S} Али је у мени било нешто, што ме је гонило.{S} Можда сам хтела |
| ра.{S} Притрчи тек другарици и свали је у траву, па је онда претура тамо-амо, голица је и засме |
| "59" /> <p>Севић је још дуго, држећи је у загрљају, причао о својим великим плановима, говорио |
| тампарија.{S} Лупа машина зујала јој је у ушима.{S} Па онда смех оне девојке, па уредник и њего |
| ему нагонила да се отима, а опет јој је у његовим рукама било тако пријатно.{S} Неко дотле непо |
| S} Све своје слободно време проводио је у читању разних књига, а учио је и свршио празничну шко |
| едно.</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Ако је у Русији као код нас, онда је књига забрањена само да б |
| ао шетачи који се одмарају.{S} Севић је у себи проклињао непознатога, коме је пало на памет да |
| и, свежији него у радионици, запахну је у лице.{S} Била је као у бунилу, сва разочарана.{S} Мис |
| /p> <p>— Никад! викну Јелена.{S} Радије у смрт</p> <p>— Немој тако, Јелена!{S} Сети се да си ме |
| нцеларију пре и после подне, као раније у школу и све што је доживела за последњу годину дана ч |
| њих троје претресали друштвене прилике у земљи и на страни.{S} Јелена је не слушала него гутал |
| Е, не могу више! рече и леже потрбушке у траву, подметнувши руке под чело.</p> <p>— Хвала Богу |
| етњу са другарицама.{S} Кад су већ биле у Кнез-Михајловој улици, она повуче Мицу у страну, рече |
| да ти покажем штампарију, па ћемо после у варош да купиш шта ти треба.</p> <p>Јелена му се обис |
| {S} Те посете су јој толико биле прешле у навику, да се, кад дође уобичајено време, није могла |
| у чему је ствар и замоли га да је узме у заштиту од мужа, који јој чини неприлике и уцењује је |
| ткиња у Енглеској, па како се боре жене у Данској, па женскиње у Русији.{S} И ја бих баш могла! |
| Газдарица ми је казала да не воли жене у кући, а овде нисмо ни комотни.</p> <p>Стан брзо нађош |
| жива, будна.{S} Сети се последње сцене у сну и згрози се.{S} Не, неће она у то друштво! </p> < |
| била.</p> <p>Евакуација баци то питање у запећак.{S} Побегли смо најпре у Крушевац, па онда у |
| и у њима је тражила утеху за разочарење у браку.{S} Док је муж таљигашио по вароши и зараду исп |
| ако се боре жене у Данској, па женскиње у Русији.{S} И ја бих баш могла!{S} Ја сам сасвим друкч |
| своме пријатељу г. Дугићу, који назире у писцу велику јачину духа и јаку моћ опажања.{S} Рад ј |
| питање у запећак.{S} Побегли смо најпре у Крушевац, па онда у Краљево, а кад нам ни ту није бил |
| када ни сама није могла да верује да се у истини збило оно што се збило.</p> <p>Чисто стидећи с |
| би умела да одговори.</p> <p>Загледа се у небо.{S} Виде милионе звезда како мирно светлуцају, ч |
| евић био задовољан њом.{S} Извежбала се у послу и сад би могла да ради код куће, увече.{S} Ну, |
| ешто ју је вукло да изађе.{S} Гушила се у кући.{S} Замишљена и расејана целога дана, није изази |
| адихала, одговори Јелена, решавајући се у себи да ли да повери слатку тајну о томе како је пост |
| 00_C7"> <head>VII.</head> <p>Кад нам се у животу догоди нешто непријатно, нама се чини да смо м |
| ив — чини ми се сви га слушају, нико се у његову присуству не усуђује ни да проговори.</p> <p>— |
| климнувши главом у знак поздрава скрете у Босанску улицу.</p> <p>Осећала се лако.{S} Била је ча |
| пада и вређа.{S} Молим вас да га водите у кварт.</p> <p>— Муж сам ти ја, а не „овај човек“, вик |
| ади из џепа конац и поче да слаже цвеће у венац.</p> <p>— Шта то радиш, Мицо, зар верујеш у те |
| "39" /> <p>Она мора у школу, а кад хоће у школу мора и учити.{S} А за сутра није ништа научила! |
| } Хтеде да виче, али јој глас застајаше у грлу.{S} Притисну обема рукама горњи део прса и сруши |
| , расклопише се, и она и Севић полетеше у бездан.</p> <p>Пробуди се окупана у зноју.{S} Превуче |
| а топлина, као да јој се груди подигоше у вис.</p> <p>Како већ нису знали ни једно ни друго о ч |
| ше крај ње и не погледавши је.{S} Уђоше у Калемегдан и одмах скренуше десно, стазама где нема м |
| ију.</p> <p>После неколико корака уђоше у једну полумрачну просторију.{S} По где-где гореле су |
| можемо и до Калемегдана.</p> <p>И уђоше у Кнез-Михајлову улицу, у којој је већ било доста беспо |
| Толики дивни људи мислила је, изгинуше у овоме рату, људи који су били корисни, <pb n="109" /> |
| итао, И тако Јелени од брака остаде муж у затвору, дуг за хартију за лист и штампарија.</p> <p> |
| а, настави поново Севић, ви велите да и у нас има одважна женскиња.{S} Да ли бисте ви могли да |
| </p> <p>Сад је Јелена са Севићем ишла и у Топчидер, јер им Калемегдан није више давао <pb n="67 |
| ше женскиње кад тако говорите.{S} Има и у нас женскиња, које је, ако не онако умно како ви зами |
| И за вас и за г. Дугића имало би жена и у нас, само што их ви не видите или можда нећете да их |
| S} Изјада се матери, исплакаше се обе и у томе их затече отац.</p> <p>Не рече јој ништа, само ј |
| тима.{S} Многе је оштетио, а многе је и у црно завио.{S} Сад ће бити суђен, а нема сумње да ће |
| вичан и паметан, за којим би оне ишле и у ватру и у воду.</p> <p>Тако у разговору били су дошли |
| >Ко не зна како је пријатно у пролеће и у лето отићи из Београда трамвајем до Топчидера, надиса |
| м већ, имала сам много посла код куће и у школи, одговори она.</p> <p>— Па зар нисте могли доћи |
| увопарне предмете, кад су јој у глави и у срцу онако велике ствари.</p> <p>Снажним покретом рук |
| ису ваљало је ићи „на мирење“ и проти и у ду-духовни суд, ваљало је да и Севић дође, а он је бе |
| метан, за којим би оне ишле и у ватру и у воду.</p> <p>Тако у разговору били су дошли пред Кале |
| е дугу патњу.{S} Волела је своју децу и у њима је тражила утеху за разочарење у браку.{S} Док ј |
| .{S} Па онда радо би му приметила да би у таквоме браку, ако човек не би имао високо развијену |
| у постељу, велику и заједничку, села би у угао и не би скидала поглед са свога мужа, готова да |
| е остало време, ван школе, проводила би у својој соби, час смејући се а час јецајући, час певај |
| /p> <p>— Може, госпоја, ама морате и ви у кварт.</p> <p>— Дабогме, и она у кварт, да се расправ |
| ике, као и између људи пре брака и људи у браку.</p> <p>— Па зар је то та срећа у браку, о којо |
| озбиљно.{S} Севићу је било као да улази у лавовски кавез, подрхтавао је, ногавице око кривих но |
| новник, он је сад случајно пао полицији у руке.{S} Тражимо га већ неколико дана, али безуспешно |
| покушаваше да се окрене, да устане, али у колико се више отимала, у толико ју је Севић чвршће г |
| особито: ни љубави ни одвратности, али у својим мислима, на оној клупи, осећала се врло пријат |
| да више не мисли на уредништво.{S} Али у колико је више дана пролазило, све ју је нешто више в |
| чено време.{S} Са г. Ђорђевићем су били у канцеларији још два господина, Севићу непознатих.</p> |
| донео је слободу многима који су чамили у затвору, па и Севићу.{S} Кад је прочитала у новинама |
| су у воз до Земуна.{S} Одатле су отишли у једно оближње село, где је Севић већ раније био спрем |
| ворили су само за себе, не гледајући ни у кога.{S} Јелена је често, с Милицом, ишла близу њих, |
| <p>Пред вече стари Ђорђевић дође Јелени у атеље.</p> <p>— Говорио сам са адвокатом и он ми рече |
| S} Заседе, узе текст и диктираше Јелени у перо.</p> <p>Јелена сасвим престаде да излази, сем на |
| ћи Севића како мирно једе, поче да кипи у души.{S} Једе, а и не упита је како је издржала две г |
| умре, а старија побеже од куће и ступи у службу.</p> <p>Петар је на занату био врло вредан.{S} |
| /p> <p>— Што си тражила посла, кад ниси у стању да га радиш ?{S} За уредништво једнога свакодне |
| ћу наставити свој живот и рад као да ти у опште ниси ни дошао, а теби до воље стоји да потражиш |
| документа за обоје, па ћемо се венчати у некоме селу, преко.</p> <p>Јелена се колебала неколик |
| може да га гледа, да га не може трпети у својој близини.</p> <p>По неком чудном бирократском п |
| S} Али треба <pb n="36" /> свет убедити у потребу преображаја, јер, видиш, она девојка се не са |
| о и <pb n="32" /> она с правом долазити у ову кућу и да ће је сви понизно поздрављати.{S} Та шт |
| пут од удадбе, није изашла у шетњу нити у сусрет мужу.{S} Кад Севић дође кући, затече Јелену оч |
| ом указа Дугић.{S} Прав као бор, држећи у руци штап као они слепци који иду без вођа, ишао је н |
| ликом Журналу</title>“.</p> <p>Долазећи у уредништво, Јелена је за Севићевим столом врло често |
| ја да речем своју реч.{S} Изволите доћи у моју канцеларију данас у 2 часа по подне.{S} Присуств |
| онако обучена баци на постељу, грцајући у сузама.</p> <p>— Ово треба удавати, ово треба удавати |
| мирно стајала на страни, не учествујући у општој веселости.</p> <p>— Мани је, опет су јој дошле |
| тескобној тамници, како смо сви песници у тим годинама, које брзо оду у неврат!</p> <p>У очи Ив |
| ака, знао је да бирократизам све увлачи у некакве форме, не хајући за вапаје душе.</p> <p>— Ићи |
| здужа у Кошутњаку, одморити плућа и очи у ономе зеленилу!{S} Како је пријатна та промена!{S} По |
| постају све страснији, како је он крши у својим рукама, како његове дрхтаве руке продиру и там |
| на известан начин легализујемо положај у коме смо и налазим да је сасвим природно да се и форм |
| их великих идеја.{S} Читала је, али јој у глави није ништа остајало.{S} Поче неке, по своме миш |
| још Севић доћи и церећи се, бацити јој у лице да је она његова жена.{S} Осећала је да његово п |
| глупе и сувопарне предмете, кад су јој у глави и у срцу онако велике ствари.</p> <p>Снажним по |
| вечери седе да ради лекције, али су јој у глави били уредништво и штампарија.{S} Лупа машина зу |
| увек је био једнак.</p> <p>Његов улазак у кућу личио је пре на стропоштавање него на улазак дом |
| чудила.{S} Био би то најидеалнији брак у свету, прави узор.</p> <p>Јелена га је слушала, опија |
| д само подне отишла пред мужа.{S} Ручак у кавани, у мушком друштву, па би Севић опет ишао на по |
| о доба, под разним изговорима, али увек у циљу да јој извуче који грош.{S} Ако му Јелена не би |
| тири пута више.{S} А, да, како сам увек у послу, заборавих да те питам треба ли ти што од одела |
| па ће се и боље живети.{S} Као сарадник у „<title>В. Журналу</title>“ имам 120 дин. месечно, а |
| } Мени би жена била другарица, помоћник у свима пословима, а има ли таквих у нас?{S} Све мисле |
| чем од своје прошлости!</p> <p>Била сам у друштву госпођа наших чиновника.{S} Море, у Драчу, уг |
| ана за њега.{S} Било ме је стид да уђем у своје надлештво, а било је особа које су ме гледале и |
| осто.</p> <p>Јелена се вратила са мужем у Београд после два — три дана, у стан у коме је Севић |
| сликаним лепотама, утапајући се са свим у ту будућност.{S} Није ни осетила како ју је Севић ухв |
| ве оно што је читала о мукама радничким у тим јазбинама послодавачким. </p> <pb n="35" /> <p>Ми |
| } Лице обично, округло, са нечим мушким у цртама.</p> <p>— Е, не могу више! рече и леже потрбуш |
| начин живота.</p> <p>И климнувши главом у знак поздрава скрете у Босанску улицу.</p> <p>Осећала |
| о чему да говоре, Јелена климну главом у знак поздрава и окрете се да пође.</p> <p>Али, у забу |
| ограда бацило ме је са мојим надлештвом у Ниш, где сам, Бога ми, једва излазила на крај са свој |
| пажњу куда иде.{S} Нађе се пред улазом у Калемегдан.{S} Застаде мало, као очекујући некога.{S} |
| као раније.{S} Са мужем би једва једном у недељи изашла куда, јер је он сад био врло заузет.{S} |
| <p>Поподне једнога дана, идући са Мицом у школу, срете Севића.{S} Учинило јој се као да је он о |
| чила се око превођења.{S} Из дана у дан у дан радила је брже и сигурније.</p> <p>— Морамо тражи |
| у Београд после два — три дана, у стан у коме је Севић раније сам становао.</p> <p>Стари Ђорђе |
| p>Али је за то Севић био врло ревностан у посетама Јелени, која већ није знала како да га се от |
| онако достојанствен и озбиљан, удубљен у своје мисли.{S} Он мисли само о преображају друштва, |
| , већ увек најспореднијим, увек удубљен у своје мисли, нити икога гледа.</p> <p>— Гледа он, доб |
| сестре ни трага ни гласа.{S} Пође и он у свет.{S} Где је био и шта је радио — то нико није зна |
| рицу.</p> <p>— Врло добро, упаде јој он у реч.{S} Слажем се са твојом намером и мило ми је да с |
| пео све више.{S} У Русији је учествовао у атентату на цара, или на неког великог кнеза, па је п |
| ву реч, сваки гест.{S} Севић је веровао у Јову као у каквога идола, веровао је да ће он учинити |
| крај отвореног прозора, који је гледао у двориште, сећала се својих дана у школи, својих друга |
| ници, запахну је у лице.{S} Била је као у бунилу, сва разочарана.{S} Мислила је да ће је дочека |
| е пође ка Теразијама.{S} Осећала се као у вртлогу, а неко миље прожимало ју је од пете до перчи |
| ки гест.{S} Севић је веровао у Јову као у каквога идола, веровао је да ће он учинити нешто вели |
| тром, лењ, да и изведе оно што је имао у глави.</p> <p>— Ја мислим да он није био лењ, прихват |
| еш?</p> <p>— Видиш, Јелена, ја сам имао у своме животу доста тешких момената, а и ти такође.{S} |
| овом? упита она.</p> <p>— Славно пропао у рушевинама света! издекламова Севић, хватајући је за |
| а не би отворила, он би бесомучно лупао у врата.</p> <p>Једнога дана, пошто га се једва била от |
| ли су ван себе.{S} Отац је одмах отрчао у полицију, да покуша шта се може, али се није могло ни |
| становао и пре женидбе.{S} Муж је ишао у уредништво, на посао, а жена је остајала код куће, у |
| о дотури и мужу.{S} Али њено неискуство у пословима одби муштерије. </p> <pb n="85" /> <p>Павић |
| ући.{S} Његове способности су више него у осталих људи.{S} Кад затворим очи, чини ми се да га ј |
| е.</p> <p>Ваздух на улици, свежији него у радионици, запахну је у лице.{S} Била је као у бунилу |
| еће и најавило пупољке лишћа, па све до у позну јесен.{S} Деца долазе да се наиграју, дечаци и |
| е илустрације.</p> <p>Севић је радио до у сумрак.{S} Онда, обраћајући се Јелени, упита:</p> <p> |
| и прво одлази пријатељу, с којим је био у завади.{S} Њу међутим не упита ни „како си“, ни „шта |
| "> <head>XV.</head> <p>Док је Севић био у затвору.{S} Јелена је била мирна.{S} Молила се Богу д |
| ампарију.</p> <p>Дугић је често долазио у штампарију и повлађивао је намери Севићевој, обећавај |
| ужен по § 85.{S} Чуда је, веле, починио у Нишу, ортакујући са окупаторским бугарским властима.{ |
| икада о томе говорио.{S} Кад се вратио у Београд, после неких десетак година, био је већ зрео |
| ђе.{S} Да знаш само колико сам се мучио у ропству!{S} Све би ми било лако, да сам знао где си, |
| ала код Павића није више било, али како у свакој несрећи има и среће, имала сам доста слободна |
| ајући читање.{S} Добро је што није тако у животу, иначе би било страшно.</p> <p>— Што би било с |
| не ишле и у ватру и у воду.</p> <p>Тако у разговору били су дошли пред Калемегдан.{S} Неосветље |
| а у канцеларији, после канцеларије мало у кавани с пријатељима, код куће је био само обедима, а |
| радиш“.{S} Место свега загледао се само у њена округла прса и упитао с ким станује!{S} А он је |
| Важио је као опасан човек, наравно само у очима простијега света, ваљда за то што је био анархи |
| о на своју страну, у подне се састанемо у кући, по ручку опет свако на свој посао, до вечери, о |
| а Севића да купе све ново, а не половно у Фишеклији.{S} Чудио се он зашто она хоће све ново, ка |
| шетају држећи се за руке и пиљећи једно у друго.{S} А њен муж једва је и гледа.{S} Увек се нешт |
| .. <title>Сањин</title>...{S} Забрањено у Русији, а ово је потпуно издање.{S} Ванредно.</p> <p> |
| I.</head> <p>Ко не зна како је пријатно у пролеће и у лето отићи из Београда трамвајем до Топчи |
| ључа их.{S} Али Севић удараше бесомучно у врата.{S} Хтела не хтела, пусти га унутра, само да јо |
| > <p>— Павић ми је дао моје старо место у уредништву, само са мањом платом.{S} Вели да му нисам |
| груба.</p> <p>— Да се удајем нећу, јер у браку с тобом нисам нашла ничега примамљивог.{S} Хтел |
| b n="97" /> да га мењам.{S} Ти си данас у подне показао да нас ништа не веже, већ да свако има |
| Изволите доћи у моју канцеларију данас у 2 часа по подне.{S} Присуство ваше супруге непотребно |
| еченица.{S} А сутра треба да је рукопис у штампарији!{S} То предвече, први пут од удадбе, није |
| за себе.</p> <p>Јелена му утури рукопис у руку.</p> <p>Уредник га узе, али загледаше и даље око |
| нема ништа, да он хоће да настави живот у заједници.{S} Ствар би се онда отезала и најзад би ра |
| лист је имао доста.</p> <p>Лист је већ у првоме броју, у врло дугом чланку, напао владу што, н |
| спремала да лође на ручак, упаде Севић у атеље.{S} У дроњцима, он који никада није изгледао сј |
| и.{S} Он је одмах био одређен на службу у самом Паризу.{S} Ја сам примала своју плату, а могла |
| срећна!{S} Неколико љубазних речи могу у њој да изгладе успомене на месеце или године ранијег |
| и песници у тим годинама, које брзо оду у неврат!</p> <p>У очи Ивањ-дана једна група младих дев |
| ете и на провод, а не и да помогну мужу у његовој мучној борби.{S} Па баш и да се нађе нека, да |
| о би тиме, по конвенцијама које владају у друштву, убио срећу својој сестри.{S} Видиш, он јој н |
| кад буду принуђена да и сама учествују у борби за опстанак.</p> <p>Јелена је од брака очекивал |
| ту Јелена исприча полицијском чиновнику у чему је ствар и замоли га да је узме у заштиту од муж |
| апија била откључана, он јој пружи руку у знак поздрава.</p> <p>— Куда ћеш? упита га.</p> <p>— |
| ку кроз одшкринута врата и Јелена би му у њу ставила динар-два, после чега је он одлазио, да се |
| оје као да је осећала на себи.{S} Плану у лицу, задрхта целим телом, из раширених ноздрва посук |
| агодно под тим погледом и крв јој јурну у лице.{S} Осећала је како је обузима неко чудно осећањ |
| <p>— На, само иди, — и Јелена му тутну у шаке једну новчаницу и изгура га.</p> <p>Севић поче д |
| ажним покретом руке склопи књигу, духну у светиљку, свуче се и леже.</p> <p>Заспа после дугога |
| то није и урођено.</p> <p>Становали су у соби за самце, у Савамали, где је Севић становао и пр |
| евићем на железничкој станици и сели су у воз до Земуна.{S} Одатле су отишли у једно оближње се |
| ћи, као снебивајући се од онога, што су у ствари желели. </p> <pb n="64" /> <p>— Јелена, поче н |
| ила као зубни лекар.{S} Гурну га Севићу у руку.</p> <p>— Одлази! рече му заповеднички, показују |
| емегдан, на ону клупу, бацала се Севићу у загрљај, слушала га.</p> <p>Па би се тек тргла. </p> |
| p> <p>Мати би за то време потрпала децу у постељу, велику и заједничку, села би у угао и не би |
| Кнез-Михајловој улици, она повуче Мицу у страну, рече јој да је боли глава и да ће кући.{S} Он |
| ком врата.</p> <p>Петар стрпа новчаницу у џеп и изађе залупивши за собом врата. </p> </div> <pb |
| х школских другарица, скренула би одмах у прву споредну улицу. <pb n="87" /> Чинило јој се да н |
| скога и немачког језика.{S} Ступи одмах у „<title>В. Журнал</title>“ као сарадник, где је био п |
| ћник у свима пословима, а има ли таквих у нас?{S} Све мисле само на тоалете и на провод, а не и |
| 2" /> надајући се да је бар неко од њих у Драчу, али никога не нађох.</p> <p>По св. Јовану дође |
| их страна и од свих личности нападнутих у листу.{S} Севић је скоро свакога дана примао по које |
| ли до њеног стана.{S} Кад она тури кључ у браву, он је упита: </p> <pb n="92" /> <p>— С ким ста |
| т зрелости.</p> <p>„Велики Журнал“, баш у то време, ваљда да би појачао своју продају, одвоји д |
| м свршила најтежи део посла.</p> <p>Баш у то време претрпела сам још један удар.{S} Севића, с к |
| p> <p>— Шта то радиш, Мицо, зар верујеш у те враџбине? упита одједном Јелена.</p> <p>— Какве вр |
| би он пристао, онда, да ти и даље радиш у штампарији, само да она буде на његово име.{S} Али шт |
| аш самога Севића. </p> <pb n="38" /> <p>У том се сети да ништа од задатака није урадила.{S} Вра |
| d="SRP19200_C13"> <head>XIII.</head> <p>У пролеће 1919. године Београд је добио једну нову зубн |
| одинама, које брзо оду у неврат!</p> <p>У очи Ивањ-дана једна група младих девојака беше се рас |
| ебања написа Севићу: „Господине,</p> <p>У ствари ваше женидбе имам и ја да речем своју реч.{S} |
| што је Јелена једном попустила.</p> <p>У разговору о овоме и ономе, дођоше и на име Јове Дугић |
| каквих осећаја, чак ни сажаљења.</p> <p>У то дође Севић.{S} Сачекао ју је кад је излазила из ка |
| ем, читаву ноћ не би имала мира.</p> <p>У то дође и пролеће, дивно и мирисаво, са својим љубичи |
| о по који грош, псовке и батине.</p> <p>У мркли мрак долазио је кући, тамо близу Новога Гробља. |
| ј човек пијан и да јој није муж.</p> <p>У кварту Јелена исприча полицијском чиновнику у чему је |
| не само равнодушан, већ и терет.</p> <p>У бесаници, ноћу, разгледала је свој брак са Севићем, с |
| еће венчана жена примити, ко ће?</p> <p>У Јелени је све кипело.{S} Једва се уздржавала да га не |
| , опет су јој дошле лутке, знаш је већ! убаци друга.</p> </div> <pb n="19" /> <div type="chapte |
| ало на неким узвишењима, крај машина, и убацивало хартију.{S} Виде људе, необријане и црне од ш |
| увају око машина, шта су те девојке што убацују и савијају хартију, шта су сви они према сарадн |
| основе.{S} Али треба <pb n="36" /> свет убедити у потребу преображаја, јер, видиш, она девојка |
| мушка држања.{S} Глас му је звонак, тон убедљив — чини ми се сви га слушају, нико се у његову п |
| само имати куражи, па се отрести лажи и убеђења без основа.{S} Ваљало би да се свет мане тих гл |
| би се одважила да пође за човека мојих убеђења?{S} Несумњиво је да и овде има врло умног женск |
| спитање, па да учините по срцу и својим убеђењима ?</p> <p>— Ја ?{S} Ја бих, мислим! одговори Ј |
| а анархисте убијају краљеве, турпијама убијају царице, бацају бомбе . . .</p> <p>Прођоше крај |
| за то што је био анархиста, а анархисте убијају краљеве, турпијама убијају царице, бацају бомбе |
| право хоћеш од мене ?{S} Хоћеш ли да ме убијеш !</p> <p>— Не, ни дао Бог!{S} Убити тако красну |
| по конвенцијама које владају у друштву, убио срећу својој сестри.{S} Видиш, он јој није бранио |
| ме убијеш !</p> <p>— Не, ни дао Бог!{S} Убити тако красну женицу било би страшно.</p> <p>— Па ш |
| не задржаваше је и Јелена се врати, али убрзо скрете ка уредништву „В. Журнала“.</p> <p>Севић ј |
| а себе примио ту незахвалну улогу да те уведе <pb n="113" /> у живот, да сам ти управо ја показ |
| авним стазама, већ увек најспореднијим, увек удубљен у своје мисли, нити икога гледа.</p> <p>— |
| руго.{S} А њен муж једва је и гледа.{S} Увек се нешто жури или је забринут о овоме и ономе. </p |
| ога што увек шета споредним стазама.{S} Увек је замишљен и штапом гура каменчиће и одбацује их. |
| је кад год би изашла на Калемегдан.{S} Увек високо дигнуте главе, говорили су само за себе, не |
| м, који још никако није био штампан.{S} Увек би одложила и оставила за сутра.</p> <p>Мица више |
| и га је икада видео трезна или пијана — увек је био једнак.</p> <p>Његов улазак у кућу личио је |
| ни овде, бранила се другарица.</p> <p>— Увек ти тако, никад нећеш да ми учиниш по вољи.{S} Да с |
| војим браком!{S} Ја ти од срца желим да увек будеш срећна и да се каткада сетиш другарице која |
| ца су, и ако таљигашева и праљина, била увек чисто одевена.</p> <p>Петар је изгубио матер баш к |
| и да се каткада сетиш другарице која те увек воли —</p> <p>Јелена. </p> </div> <pb n="104" /> < |
| ац за покретање листа, понова рачунао и увек налазио да може почети и са мање новца.{S} Једнога |
| вићевим рукама. </p> <pb n="68" /> <p>И увек ју је случај сачувао најгорега.{S} Наишао би неко |
| свако доба, под разним изговорима, али увек у циљу да јој извуче који грош.{S} Ако му Јелена н |
| ога чела, дуге уметничке косе, лепе очи увек уморне од рада, око врата лепршава уметничка машна |
| не Јове и његове филозофије, али би јој увек пред очима заиграли његово лице и црна брада, а ње |
| ри-четири пута више.{S} А, да, како сам увек у послу, заборавих да те питам треба ли ти што од |
| ила и своје мишљење, које је Јова скоро увек обарао једном једином реченицом:</p> <p>— Ствар ст |
| Па на онога Јову Дугића, знаш онога што увек шета споредним стазама.{S} Увек је замишљен и штап |
| о оно што је прекинуто, јер би нас чвор увек жуљио.{S} Боље је да будемо добри пријатељи.{S} Ве |
| дану никад не шета главним стазама, већ увек најспореднијим, увек удубљен у своје мисли, нити и |
| без тебе, говорио је.{S} Хоћу да будеш увек уз мене.</p> <p>Јелена је осећала да више ни она н |
| ла се и на његов поглед, који ју је још увек палио и сажизао, али јој није био непријатан.{S} Н |
| , јесмо, брак још постоји.{S} Ти си још увек моја женица! церекао се Севић.{S} Веруј да никада |
| а.{S} Болело ме је само то, што сам још увек, бар по имену, била везана за њега.{S} Било ме је |
| ла, јер је немачки језик имао за њу још увек својих тајни.{S} Али како су то биле дечје књиге, |
| ра, привлачио себи, обасипао пољупцима, уверавајући је да је она тако дубоко ушла у његов живот |
| одговори јој Мица.</p> <p>— Ходи, нећу! увераваше Јелена.</p> <p>Мица настави брати цвеће, прил |
| да, прекоре је што није и раније дошла, увераваше је да је он веома цени.{S} Узгред јој напомен |
| ако чините.{S} Хвала, госпођице, будите уверени да ће нам ваша сарадња бити драгоцена.{S} Али и |
| {S} Превуче руком преко чела, као да се увери да ли је заиста жива, будна.{S} Сети се последње |
| послу и сад би могла да ради код куће, увече.{S} Ну, где да потражи посла.{S} Пребројала је љу |
| тако рано, долазио је кући на ручак, а увече није псовао онако као раније.{S} Па је и чистији |
| на само питање „како си?“</p> <p>Кадгод увече, седећи крај отвореног прозора, који је гледао у |
| м личности, — тек кући је долазио касно увече.</p> <p>Јелени је све јасније бивало да између ст |
| друго.{S} То смо уосталом одавно обоје увидели, па смо и живели свако за себе.{S} Зар не би би |
| она шта је већ мислила о њему!{S} И сам увиђа да не иде овако живети и стара се да им буде боље |
| ла.</p> <p>Али сад шта је ту је.</p> <p>Увиђајући да није само Јелена крива, хтео је да се пока |
| астоји друштвена несрећа, шта је то она увиђала и шта су управо хтели ти будући <pb n="37" /> „ |
| Севићу. </p> <pb n="30" /> <p>Јелена је увиђала да сад има начина да се позна са „анархистима“. |
| можда оно мало напредних људи, који су увиђали оно што и она.{S} Не спавају они који ће имати |
| вода брака, знао је да бирократизам све увлачи у некакве форме, не хајући за вапаје душе.</p> < |
| била коректор листа.{S} Дугић је писао уводне чланке и „чланчиће.“ Севић је био директор, репо |
| а и бедара, густе смеђе косе, која је у увојцима падала око главе.{S} Само су јој очи биле нека |
| Јелена, која ту погрду схвати скоро као увреду за себе.</p> <p>— Што не пази како иде, него ми |
| постељу, велику и заједничку, села би у угао и не би скидала поглед са свога мужа, готова да ск |
| пођа наших чиновника.{S} Море, у Драчу, угледали смо на сами Божић.{S} Посматрајући драчку луку |
| , госпође Јелене Севић и још неколицине угледних новинара, који су потписали своје радове псевд |
| некако упадљиве.{S} Крупније, црне као угљен, одавале су разбуђену чулност.{S} Ноздрве, меснат |
| и.{S} Свакако да ниси заборавио шта смо уговорили онда кад си дошао из Пожаревца.{S} Зашто не б |
| д смо одлучили да живимо овако како смо уговорили, <pb n="98" /> нећу да твоје присуство овде р |
| клонула од задовољства.{S} Било јој је угодно што је сасвим уз њега, није се отимала његовим п |
| о то бескорисно долажење.{S} И скоро је угура у велику, гвоздену капију.</p> <p>После неколико |
| ка, има мираз, па јој је могуће и да се уда кад хоће.</p> <p>Јелена лежаше на страни, савивши м |
| ам да задовољавам своје срце кад сам се удавала за човека, на коме се ништа није могло волети.{ |
| .</p> <p>— Ово треба удавати, ово треба удавати, рече отац матери, вртећи главом и умирујући ра |
| , грцајући у сузама.</p> <p>— Ово треба удавати, ово треба удавати, рече отац матери, вртећи гл |
| тели главом.</p> <p>— Ово треба што пре удавати, рече једном отац.</p> <p>— Па још није школу с |
| е почеше да доказују једна другој да ли удадба смета или не смета довршењу школе.</p> <p>— Па ш |
| штампарији!{S} То предвече, први пут од удадбе, није изашла у шетњу нити у сусрет мужу.{S} Кад |
| ?</p> <p>— Школу бих могла свршити и по удадби, шта би ми то сметало!</p> <p>И младе девојке по |
| то, што, немајући мираза, не могу да се удаду.{S} То је неправо.{S} Мушкарац има права да бира, |
| не хтеде да буде груба.</p> <p>— Да се удајем нећу, јер у браку с тобом нисам нашла ничега при |
| де?{S} Родитељи неће хтети ни да чују о удаји, и то још за Севића, и нарочито не сад, на два ме |
| е онаквог мог поступка, мислим на своју удају, што је управо било бежање од среће.{S} Ну, то са |
| утаху обе.</p> <p>— Ја бих се, Бога ми, удала, поче опет Јелена.</p> <p>— Пре него што свршиш ш |
| > <p>— Па шта би то сметало, што бих се удала? изазиваше Јелена.</p> <p>— Прво, муж...</p> <p>— |
| .</p> <p>— Ништа, Мицо, али бих се радо удала.</p> <p>— За онога твог што га онако замишљаш?</p |
| </p> <p>— Не знам, али бих се тако радо удала.</p> <p>И две другарице заћуташе, занесена свака |
| >Баш у то време претрпела сам још један удар.{S} Севића, с којим већ одавно нисам била <pb n="1 |
| иклопи врата и закључа их.{S} Али Севић удараше бесомучно у врата.{S} Хтела не хтела, пусти га |
| ну руку на горњи део груди, где је била ударена.</p> <p>— Па случајно, бранила га је Јелена.</p |
| .{S} Паде крај велике зубарске столице, удари главом о тешко, гвоздено постоље и више се не мач |
| .{S} Ова се закикота и баци се ногом да удари непристојника.{S} Али и једно и друго били су дал |
| елена.</p> <p>— Случајно, а што тако не удари кога човека, него само нас девојчиће.{S} Ово је в |
| муж имао какав чаробни штапић, па само удари по столу, а ручак или вечера тек долете.</p> <p>— |
| ц и говориш чаролије, гаташ хоћеш ли се удати до идућега Ивањ-дана.</p> <p>— И не мислим на то! |
| наш врло добро да се ни ја ни ти нећемо удати не само ове године, него ко зна још колико, па ук |
| амо нашла некога, па би сад хтела да се удаш за њега?</p> <p>Јелена гризаше усне од једа.{S} Го |
| шта Севић сад намерава и како мисли да удеси живот: с њом или сам за себе.{S} Била је начисто |
| на просто причање.{S} Он је тако вешто удешавао ствари са Бугарима, да нико ништа није могао д |
| .{S} Ноздрве, меснате, шириле су се при удисању ваздуха.{S} Лице обично, округло, са нечим мушк |
| теринства, и једна хиљада динара на име удомљења.{S} Сматрам да је Јелена тиме потпуно измирена |
| на мене да јој нисам дао „њено“, т. ј. удомљење.{S} Ја сам чиновник, што ће рећи сиромах, и св |
| {S} Идеалан је брак од прилике као неко удружење, у коме сви чланови имају подједнаке дужности, |
| } Данашњи брак није заснован на слободи удруживања, већ се девојка просто напросто продаје и уз |
| итаво човечанство.{S} Данашњи брак није удруживање двеју јединки, сродних по физичким <pb n="54 |
| елена, поче он.{S} Кад смо се нас двоје удружили за заједнички живот, знаш добро, није била изг |
| чи Јова, онако достојанствен и озбиљан, удубљен у своје мисли.{S} Он мисли само о преображају д |
| стазама, већ увек најспореднијим, увек удубљен у своје мисли, нити икога гледа.</p> <p>— Гледа |
| она мислила, већ, по одласку пацијента, уђе понова у кабинет.</p> <p>Јелена је била ван себе од |
| се клониле.</p> <p>Једном Јелена баш да уђе у уредништво, а Севић испаде пред њу.</p> <p>— Боли |
| е Севића.{S} Срце јој задрхта, али ипак уђе.{S} Није видела никога сем Севића.</p> <p>— Господи |
| дне, однесе је у уредништво.{S} Одважно уђе <pb n="41" /> у познату капију, пажљиво загледајући |
| а везана за њега.{S} Било ме је стид да уђем у своје надлештво, а било је особа које су ме глед |
| не.{S} Половину ћу ти дати пре него што уђемо проти, а другу половину кад будемо изашли.</p> <p |
| Прођоше крај ње и не погледавши је.{S} Уђоше у Калемегдан и одмах скренуше десно, стазама где |
| ну капију.</p> <p>После неколико корака уђоше у једну полумрачну просторију.{S} По где-где горе |
| хоћеш можемо и до Калемегдана.</p> <p>И уђоше у Кнез-Михајлову улицу, у којој је већ било доста |
| пио уз њу.{S} Већ је осећала његов дах, ужагрен, запахњивала ју је ракија, која је баздила из њ |
| речима чудно, животињски, да се Јелена ужасавала, осећајући како његови загрљаји постају све с |
| није ништа радила.{S} По неки пут би са ужасом помислила на испит зрелости, који се све више бл |
| е може овако, а и испит ју је испуњавао ужасом.{S} Али како да се то изведе?{S} Родитељи неће х |
| и сам те икада више волео него сада.{S} Ужелео сам те се.</p> <p>Она премишљаше шта да ради.{S} |
| мо се ми мучили за отаџбину, госпође су уживале са швапским официрима.{S} Сад ваљда нисмо довољ |
| ном владици, који је трчао за световним уживањима.{S} У једном „чланчићу“ регистровано је како |
| на за велики и смели рад, намењена само уживању.{S} А ја бих им тако помогла у пропагирању вели |
| <p>Одби да вечера, рекавши да је добро ужинала код Мице.{S} Оде у своју собу, па, и не палећи |
| Ја сам, госпођице, шта желите? упита он ужурбано.</p> <p>— Ја сам пре неколико дана предала уре |
| > <p>Јелена покуша да издаје лист сама, уз припомоћ сарадника које је ангажовала, али је лист п |
| чула из његових уста.</p> <p>— Буди сад уз мене, моја другарица, молио је он, и живот ће нам би |
| Она хтеде да га прође, али он пристаде уз њу.</p> <p>— Само тако, то је лепо, викао је, као да |
| есту где је била Јелена, па најзад седе уз њу.</p> <p>— Шта си хтела? упита Мица.</p> <p>Јелена |
| м великим плановима, говорио је како ће уз њену помоћ стварати чуда.</p> <p>Она га је слушала к |
| ећ се девојка просто напросто продаје и уз њу се често даје још и „приде“, као уз какву робу.{S |
| тебе, говорио је.{S} Хоћу да будеш увек уз мене.</p> <p>Јелена је осећала да више ни она не мож |
| ва.{S} Било јој је угодно што је сасвим уз њега, није се отимала његовим пољупцима.{S} Онде где |
| ну реформу, па је ваљда хтео да се и он уз њега прослави.{S} Њихову пријатељству ишло је на рук |
| своје велике сестре, радо је пристајао уз њу.{S} Својим ручицама чупао јој је косу, прислањао |
| уз њу се често даје још и „приде“, као уз какву робу.{S} То „приде“ врло често има већу вредно |
| да ли је пио ракију уз јело или је јео уз ракију.</p> <p>Мати би за то време потрпала децу у п |
| да се повуче, али он као да се прилепио уз њу.{S} Већ је осећала његов дах, ужагрен, запахњивал |
| ња.{S} А у случају да не пристају једно уз друго, није им тешко растати се.</p> <p>Јелена га је |
| n="50" /> било рећи да ли је пио ракију уз јело или је јео уз ракију.</p> <p>Мати би за то врем |
| о приватна ученица VIII разред и матуру уз оне који су били на течају.{S} Па се и то сврши.{S} |
| ма чупао јој је косу, прислањао главицу уз груди, а Јелена се подавала томе умиљавању. </p> <pb |
| била задовољна и скоро срећна, јер сам уза се имала оца, заштитника.{S} А и њему, старом већ, |
| ко су три другарице закрчиле скоро цели узани тротоар, Јова ипак мораде да скрене мало десно, а |
| ана? упиташе је.</p> <p>— Брзо сам ишла узбрдо, па сам се задихала, одговори Јелена, решавајући |
| ом, притиснула руком срце, које је врло узбуђено скакутало.{S} Из унутрашњости велике куће допи |
| е поново би ју обузимало, дрхтала би од узбуђења.</p> </div> <pb n="61" /> <div type="chapter" |
| се обрати оцу!</p> <p>И она, дршћући од узбуђења и страха пређе очин праг.{S} Изјада се матери, |
| учини све врло познато.{S} Осети силно узбуђење при помисли, да ће ускоро и <pb n="32" /> она |
| е палио.{S} Осећала је да је тај поглед узбуђује, да јој уставља дах.</p> <p>— Ви велите дакле |
| на разголићени врат, а одатле на пуна, узбуркана прса.{S} Очи су му играле, као да су хтеле да |
| енских.{S} Женскиње је стајало на неким узвишењима, крај машина, и убацивало хартију.{S} Виде љ |
| а, увераваше је да је он веома цени.{S} Узгред јој напомену да му радна снага баш није потребна |
| х бојажљиво.</p> <p>— Куд сви, ту и ми! уздахну отац.{S} Него да видимо како ћемо се сместити.< |
| .</p> <p>— А ја сам само о вама мислио! уздахну Севић, а глас му је био тужан, тужан.</p> <p>И |
| ица, помишљајући на још дуго школовање, уздахну из дубине груди.</p> <p>Неко време ћутаху обе.< |
| аваш, Јелена? упита Мица.</p> <p>Јелена уздахну дубоко.</p> <p>— Не спавам, али сневам.</p> <p> |
| {S} Ја сам најлепше мислио.</p> <p>И он уздахну и ућута, да после неколико корака настави.</p> |
| већ много ни питала.</p> <p>После много уздисања и хуктања, после многих „Ти си крива, жено!“ г |
| гујевцу, једва протепа отац, с муком се уздржавајући да не зајеца.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} |
| <p>У Јелени је све кипело.{S} Једва се уздржавала да га не ухвати за гушу и задави, толико јој |
| речи него жена ? не могаде Јелена да се уздржи, а да не упита. </p> <pb n="93" /> <p>Он заусти |
| иљавању. </p> <pb n="47" /> <p>Одједном уздрхта сва, стеже малишана на груди, стеже га толико д |
| ка да је тај брак био само кобан по њу, уздрхтавала је при помисли да ће Севић ускоро доћи, да |
| му је био тужан, тужан.</p> <p>И Севић, уздрхтала гласа, приближујући јој се све више, поче да |
| едником.{S} Али шта је знао.{S} Заседе, узе текст и диктираше Јелени у перо.</p> <p>Јелена сасв |
| одмах, сматрајући да је плаћена сјајно, узе књиге и поче да ради.{S} Није било лако као што је |
| утури рукопис у руку.</p> <p>Уредник га узе, али загледаше и даље око машине.</p> <p>— А шта је |
| Бугарске... из ропства...</p> <p>Јелена узе са стола десетицу, ону коју је малочас примила од с |
| дина потписаше се као сведоци.{S} Севић узе новац.</p> <p>— Господине, настави Ђорђевић, пошто |
| си ме некад волела, сети се како смо се узели.{S} Помисли само да сам ја онај човек који је на |
| проживе читав живот пре брака, па онда узимају нас, безазлене и срећне што нас узимају.{S} Па |
| узимају нас, безазлене и срећне што нас узимају.{S} Па још траже да им за ту жртву с њихове стр |
| би бацио на сто динар, а једио од деце узимало би новац и боцу и трчало по ракију.{S} Док би с |
| внику у чему је ствар и замоли га да је узме у заштиту од мужа, који јој чини неприлике и уцењу |
| сти.{S} Чинило јој се страшно, ако тако узмора да проведе век.{S} И да ли ће моћи овако издржат |
| би то најидеалнији брак у свету, прави узор.</p> <p>Јелена га је слушала, опијајући се наслика |
| је она сматрала за нешто високо, нешто узорито, за некакво гнездо културе и просвећености.{S} |
| ајзахвалнији, ђаци свих школа и разнога узраста.{S} Од ранога пролећа, пре него што је дрвеће и |
| ја на <pb n="13" /> своме, у школи.{S} Ујутру свако оде лепо на своју страну, у подне се саста |
| о за ручак ? упита је Севић првога дана ујутру.</p> <p>— Па зар ја да кувам? упита Јелена бојаж |
| ена света.</p> <p>Пред њима се одједном указа Дугић.{S} Прав као бор, држећи у руци штап као он |
| исак него књиге.{S} Али се прилика није указивала.{S} Виђала их је кад год би изашла на Калемег |
| ледајући ни лево ни десно, никоме се не уклањајући с пута.{S} Како су три другарице закрчиле ск |
| не мислим на то!{S} А ако ми неко баш и украде венац, то су или ђаци, из несташлука, или неко к |
| ове године, него ко зна још колико, па украо нам ко венац или не.{S} Догодине имамо матуру, па |
| Севић.{S} Ишли су полако.{S} Он, висок, укрућен, Севић као да је потрчкивао за њим.{S} Прођоше |
| <p>По св. Јовану дође очекивани брод и укрцасмо се.{S} Прво лице које сам видела на броду био |
| нтересантним, мислио је.{S} Повлађиваћу укусу публике, док не станем на чврсте ноге.{S} Доносић |
| ејана целога дана, није изазивала пажњу укућана, јер су је сви знали као врло ћудљиву.{S} Запит |
| у личио је пре на стропоштавање него на улазак домаћина.{S} Одмах би бацио на сто динар, а једи |
| јана — увек је био једнак.</p> <p>Његов улазак у кућу личио је пре на стропоштавање него на ула |
| који су задовољни да их свет види како улазе у штампарију.</p> <p>Дугић је често долазио у шта |
| јећи, озбиљно.{S} Севићу је било као да улази у лавовски кавез, подрхтавао је, ногавице око кри |
| ће допирала је лупа машина.</p> <p>— Та улази, нећеш ваљда вековати овде, рече јој Мица, којој |
| браћала пажњу куда иде.{S} Нађе се пред улазом у Калемегдан.{S} Застаде мало, као очекујући нек |
| ена!{S} После зажарене калдрме варошких улица — шљунком насуте стазе; после дугих низова кућа, |
| пристаде Јелена.</p> <p>Пођоше мрачним улицама у разговору.{S} Говорећи о овоме и ономе, дођош |
| у Београду има доста људи, сарадника са улице, случајних, оних који су срећни што имају приступ |
| и су Босанском улицом.{S} Кад дођоше до улице Краљевића Марка, у којој је Јелена становала, она |
| улицом.{S} Јелена, која га је чекала на улици, једва га стиже.{S} Дуго је требало док се Севић |
| и дан.{S} И извуче је.</p> <p>Ваздух на улици, свежији него у радионици, запахну је у лице.{S} |
| а.{S} Кад су већ биле у Кнез-Михајловој улици, она повуче Мицу у страну, рече јој да је боли гл |
| сам брзо, близу тебе, у Југ-Богдановој улици.{S} Затим сам отишао Павићу.{S} Он се извињава шт |
| понови.{S} Излете као из топа и полете улицом.{S} Јелена, која га је чекала на улици, једва га |
| >И обоје заћуташе.{S} Ишли су Босанском улицом.{S} Кад дођоше до улице Краљевића Марка, у којој |
| е допратио до врата.</p> <p>Изишавши на улицу, Јелена није знала на коју ће страну.{S} Онако на |
| озва је он, показујући на Кнез-Милошеву улицу.</p> <p>— Куда?</p> <p>— Да прођемо мало, па ћемо |
| егдана.</p> <p>И уђоше у Кнез-Михајлову улицу, у којој је већ било доста беспослена света.</p> |
| лавом у знак поздрава скрете у Босанску улицу.</p> <p>Осећала се лако.{S} Била је чак и радосна |
| рица, скренула би одмах у прву споредну улицу. <pb n="87" /> Чинило јој се да не би могла да из |
| сто, с Милицом, ишла близу њих, само да улови коју њихову реч.{S} Није чула ништа интересантно, |
| а чека да је неко запроси, па и ту игра улогу родитељски пристанак.{S} Данашњи брак није заснов |
| ек који је на себе примио ту незахвалну улогу да те уведе <pb n="113" /> у живот, да сам ти упр |
| око поноћи, одговори он.</p> <p>Она га умало не упита где је ноћио, не за то што јој је било к |
| ам како.{S} Девојке имају часова кад не умеју да мисле, кад су само крв и осећај, хладнокрвност |
| тао зашто бежим, не бих му, чини ми се, умела рећи.{S} Али је у мени било нешто, што ме је гони |
| елена би се најрадије вратила, али није умела да се извуче, а да каже да јој је доцкан није хте |
| имљана, заокружи све то како је знала и умела и преписа што је читкије и лепше могла.</p> <p>Је |
| отвори човечанства“, не би ни сама себи умела да одговори.</p> <p>Загледа се у небо.{S} Виде ми |
| напротив, он је чинио све што је знао и умео, али све то на један неспретан начин, тако да се в |
| ок не сврши са испитом.{S} Али ју је он уместо одговора, привлачио себи, обасипао пољупцима, ув |
| увек уморне од рада, око врата лепршава уметничка машна, одевен некако немарно али отмено, мушк |
| м.{S} Висок, витак, високога чела, дуге уметничке косе, лепе очи увек уморне од рада, око врата |
| вен, без браде и цвикера, али такође са уметничком машном и косом.{S} Панталоне нису могле сасв |
| примерака.{S} А растураће се.</p> <p>— Умећу ја да га испуним и учиним интересантним, мислио ј |
| ше, да схвати друштвене доктрине, да се умеша међу људе који <pb n="26" /> раде на препорођају |
| мпатије публике, која се, из жеље да се умеша у туђе ствари, окупила око њих, тако да Јелена ни |
| ицу уз груди, а Јелена се подавала томе умиљавању. </p> <pb n="47" /> <p>Одједном уздрхта сва, |
| вати, рече отац матери, вртећи главом и умирујући расплаканога малишана.</p> <p>Мати не одговор |
| и у нас женскиња, које је, ако не онако умно како ви замишљате, а оно бар расположено за борбу. |
| ења?{S} Несумњиво је да и овде има врло умног женскиња, али <pb n="56" /> мислим да нема ниједн |
| ивније светлости.</p> <p>— То су велики умови, помисли, па јој опет изађе пред очи Јова, онако |
| иш? упита Јелена.</p> <p>— Куда бих?{S} Уморна сам од јуче, а и овај роман ме јако занима, па ћ |
| ела, дуге уметничке косе, лепе очи увек уморне од рада, око врата лепршава уметничка машна, оде |
| За његова шегртовања млађа му сестрица умре, а старија побеже од куће и ступи у службу.</p> <p |
| д свога рада.{S} Отац му је међутим био умро, а кућица продата за дугове.{S} Од сестре ни трага |
| во га опет пролеће.{S} Само је она сада умртвљена...</p> <p>Често размишљајући о школи, у њој с |
| немарио своју кућу.{S} У вечној трци за унапређењем није на децу ни обраћао пажњу.{S} Преко дан |
| ечају.{S} Па се и то сврши.{S} Даље, на универзитет, није се могло, јер није радио.{S} Али сам |
| не.{S} Догодине имамо матуру, па после универзитет...{S} И Мица, помишљајући на још дуго школо |
| S} Рачунала је да би и она сада била на универзитету...{S} Овако је практикант...{S} Па би се с |
| искористим време и да почнем студије на универзитету.{S} Отац ме посаветова да учим што практич |
| да је сасвим природно да се и формално уништи брак, који је стварно већ одавно раскинут. </p> |
| } Идеалан је брак кад у њега обе стране уносе добру вољу за заједнички живот, кад обе стране по |
| но у врата.{S} Хтела не хтела, пусти га унутра, само да јој се не скупља свет.</p> <p>— Шта хоћ |
| ћеш, казуј? питаше она не пуштајући га унутра.</p> <p>— Пусти ме, па ћеш чути. </p> <pb n="118 |
| > <p>Али пред вече ето га опет.{S} Хоће унутра, има, вели, нешто да јој каже.{S} Она га пусти, |
| на му пружи петицу, али он рече да хоће унутра, јер има да разговара с њом.</p> <p>— Шта ћеш, к |
| ред уредништво.{S} Али је требало и ући унутра.{S} Застала је пред капијом, притиснула руком ср |
| у забуни, пође вратима која су водила у унутрашњост куће.</p> <p>— Овуда, госпођице, прискочи С |
| које је врло узбуђено скакутало.{S} Из унутрашњости велике куће допирала је лупа машина.</p> < |
| о биле прешле у навику, да се, кад дође уобичајено време, није могла отргнути.{S} Наравно да ко |
| з Србије Јелена није мислила о њему.{S} Уопште није више рачунала са могућношћу да ће се још ср |
| сно јој је било да га неће положити, да уопште неће ни доћи до њега, јер сем двојака није ни им |
| е жена, па била она сестра или сродница уопште ?{S} И ако платиш прописану таксу, можеш се ожен |
| тву, бар се тако мислило, ако се о томе уопште мислило.{S} Због тога пријатељства ваљда и Севић |
| совка и</p> <p>само псовка.{S} Севић се уопште није сећао да је од оца што друго и чуо, као што |
| кључи такав брак, који се код нас не би уопште сматрао <pb n="55" /> као брак.{S} Па онда радо |
| ме то Мица говори.</p> <p>— Та знаш га; уосталом, показаћу ти га кад га будемо среле. </p> <pb |
| који не могу да шетају других дана.{S} Уосталом и касно је већ, ја ћу кући.</p> <p>Спремајући |
| Видела си како су те онда дочекали.{S} Уосталом ти иди ако ти се иде, само мене више не зови.< |
| ојима добацује разне непристојности.{S} Уосталом нека ради са служавкама шта хоће, а ја ћу рећи |
| >.“ То је свакако нешто велико.{S} Мица уосталом рече да је роман веома занима.{S} Видиш, молим |
| S} Били бисмо обоје слободни.{S} Ја сам уосталом данас разговарала са адвокатом, написала сам и |
| а да ми нисмо једно за друго.{S} То смо уосталом одавно обоје увидели, па смо и живели свако за |
| ад се Јелена спремала да лође на ручак, упаде Севић у атеље.{S} У дроњцима, он који никада није |
| у какву другарицу.</p> <p>— Врло добро, упаде јој он у реч.{S} Слажем се са твојом намером и ми |
| о главе.{S} Само су јој очи биле некако упадљиве.{S} Крупније, црне као угљен, одавале су разбу |
| утра није ништа научила!</p> <p>Устаде, упали светиљку и поче да ради.{S} До сванућа научила је |
| се моћи што учинити.{S} Сведок си мојих упињања да се подигнем.{S} Али и ту се показало да вели |
| сумрак.{S} Онда, обраћајући се Јелени, упита:</p> <p>— Зар не би било пријатније да изађемо, п |
| /p> <p>— А шта је ?{S} Поезија, проза ? упита не осврћући се. </p> <pb n="34" /> <p>— Проза, фи |
| /p> <p>— Госпођица је студенткиња, не ? упита Севић.</p> <p>— Нисам још, ја сам матуранткиња. < |
| ије.</p> <p>— Шта је, што се скупљате ? упита орган јавног поретка.</p> <p>— Молим вас, обрати |
| е му.</p> <p>— Шта ћете ви, госпођице ? упита је он чим је спази и не чекајући да она њега осло |
| мала куда.</p> <p>— Шта ћемо за ручак ? упита је Севић првога дана ујутру.</p> <p>— Па зар ја д |
| p> <p>— Лепо, шта мислиш сад да радиш ? упита он.</p> <p>— Како ме то питаш?{S} Како то „сад“?{ |
| — Молим, где је канцеларија уредништва? упита Јелена, прибирајући сву своју храброст и гутајући |
| еја се Мица грохотом.</p> <p>— На кога? упита Јелена мало зачуђена</p> <p>— Па на онога Јову Ду |
| ину за људе као што смо.{S} Дугић и ја? упита најзад Севић.</p> <p>— Верујем да има, одговори Ј |
| јзад седе уз њу.</p> <p>— Шта си хтела? упита Мица.</p> <p>Јелена не одговори, а Мица извади из |
| ених очију.</p> <p>— Ти спаваш, Јелена? упита Мица.</p> <p>Јелена уздахну дубоко.</p> <p>— Не с |
| м. </p> <pb n="14" /> <p>— Па какав је? упита Мица, престајући да сплиће цвеће.</p> <p>— Чини м |
| радиш, Мицо, зар верујеш у те враџбине? упита одједном Јелена.</p> <p>— Какве враџбине ?{S} Пле |
| /p> <p>— Ја сам, госпођице, шта желите? упита он ужурбано.</p> <p>— Ја сам пре неколико дана пр |
| ="42" /> <p>— А да ли ћете га штампати? упита Јелена бојажљиво.{S} У ствари, у грудима јој се р |
| мам посла.</p> <p>— Кад ћемо се видети? упита он.</p> <p>— Видећемо се већ, одговори му она, гу |
| на ујутру.</p> <p>— Па зар ја да кувам? упита Јелена бојажљиво и с неверицом.</p> <p>— Па ваљда |
| ногу.</p> <p>— Ко је онај мали са њим? упита Јелена.</p> <p>— То је Петар Севић, интимус Јовин |
| га обновимо!</p> <p>— А шта је с Јовом? упита она.</p> <p>— Славно пропао у рушевинама света! и |
| мира.</p> <p>— Хоћете ли на Калемегдан? упита. </p> <pb n="45" /> <p>— Идемо до књижаре, али ак |
| Важно, одговори Јелена.</p> <p>— Посао? упита он опет.</p> <p>— Посао, одговори она кратко.</p> |
| .</p> <p>— Зар нећемо вечерати заједно? упита он.{S} Буди мој гост.</p> <p>Она одговори одлучно |
| збиљно.</p> <p>Он седе.</p> <p>— Важно? упита.</p> <p>— Важно, одговори Јелена.</p> <p>— Посао? |
| p> <p>— Клипан, рече ова.</p> <p>— Што? упита Јелена, која ту погрду схвати скоро као увреду за |
| па ћемо онда проти.</p> <p>— Сад одмах? упита она.</p> <p>— Сад одмах.</p> <p>— Хајдемо, паре ћ |
| уку у знак поздрава.</p> <p>— Куда ћеш? упита га.</p> <p>— На ручак.</p> <p>— Па зар нећеш ... |
| ављених очију, прљав.</p> <p>— Шта ћеш? упита Јелена.</p> <p>— Тебе, пелтечио је Севић, хватају |
| ом.</p> <p>— А ти не мислиш да излазиш? упита Јелена.</p> <p>— Куда бих?{S} Уморна сам од јуче, |
| .{S} Пре него што је мати и могла да је упита где је била досада, Јелена, чинећи се расположена |
| на.{S} Кад она тури кључ у браву, он је упита: </p> <pb n="92" /> <p>— С ким станујеш?</p> <p>— |
| не могаде Јелена да се уздржи, а да не упита. </p> <pb n="93" /> <p>Он заусти да каже нешто, а |
| е, поче да кипи у души.{S} Једе, а и не упита је како је издржала две године оваквог живота.</p |
| којим је био у завади.{S} Њу међутим не упита ни „како си“, ни „шта радиш“.{S} Место свега загл |
| ћи, одговори он.</p> <p>Она га умало не упита где је ноћио, не за то што јој је било криво да ј |
| овечанства.</p> <p>Да се међутим Јелена упитала у чему се састоји друштвена несрећа, шта је то |
| ућност она не наиђе ни на кога ко би је упитао шта жели, а сама није знала на коју ће страну.{S |
| загледао се само у њена округла прса и упитао с ким станује!{S} А он је муж, њен муж, који би |
| су ти други већ причали.{S} Да ме је ко упитао зашто бежим, не бих му, чини ми се, умела рећи.{ |
| идејама.{S} Мица рече да не зна, али ће упитати брата, који се о Јови не изражава баш најлепше. |
| је знао како да почне.</p> <p>— Па сад? упитах бојажљиво.</p> <p>— Куд сви, ту и ми! уздахну от |
| ако црвена.{S} Као да си сад из казана? упиташе је.</p> <p>— Брзо сам ишла узбрдо, па сам се за |
| о капије, чак је једном и ушла, али се, уплашена, одмах извукла.{S} Чинило јој се нечувено смел |
| цнуше кости.{S} Дете врисну, зачуђено и уплашено, а она га брзо спусти и утрча у своју собу, па |
| је све Јова написао, јер је хтела да се упозна са његовим погледима и идејама.{S} Мица рече да |
| .</p> <p>Јелена је горела од жеље да се упозна било с њим, било са Севићем.{S} Веровала је да ћ |
| жи посла.{S} Пребројала је људе које је упознала поред Севића.{S} Сви су они били из „<title>В. |
| е крај.{S} Тих двадесет-тридесет динара употреби на себе, а ја ћу гледати да ти се одужим за св |
| у, а у исто време и потребу да ту снагу употреби, истроши.{S} Било јој је јасно да јој ваља мно |
| није се усуђивала да пође у уредништво, управо долазила је до капије, чак је једном и ушла, али |
| на је од брака очекивала много, али шта управо није знала ни сама.{S} Место свега добила је у п |
| поступка, мислим на своју удају, што је управо било бежање од среће.{S} Ну, то сам учинила ни с |
| {S} Ми ћемо живети заједно, наш брак ће управо сад тек почети.{S} Ти имаш диван стан, а ја нема |
| Где станујеш?</p> <p>— Ја?{S} Нигде или управо где стигнем.{S} Скоро је већ лето, па је лепо и |
| аћи на крај.</p> <p>— Човече, та шта ти управо хоћеш од мене ?{S} Хоћеш ли да ме убијеш !</p> < |
| уведе <pb n="113" /> у живот, да сам ти управо ја показао радости живота...</p> <p>— Доста, дос |
| несрећа, шта је то она увиђала и шта су управо хтели ти будући <pb n="37" /> „добротвори човеча |
| мпаријом.{S} Муж јој је из затвора слао упутства како и шта да ради.{S} Доби неке ситне послове |
| о.</p> <p>Чисто стидећи се онога што је урадила, а осећајући да је крива, није тражила ничије д |
| У том се сети да ништа од задатака није урадила.{S} Врати се столу и поче да чита, али јој се у |
| одине, поче одмах Јеленин отац, што сте урадили урадили сте.{S} Нисам вас звао да овде приређуј |
| оче одмах Јеленин отац, што сте урадили урадили сте.{S} Нисам вас звао да овде приређујемо сцен |
| вић већ раније био спремио свештеника и уредио формалности.{S} Венчали <pb n="70" /> су се одма |
| ушима.{S} Па онда смех оне девојке, па уредник и његова гадна псовка.{S} Згрози се.</p> <p>— Д |
| ку, па онда као да нешто пуче.{S} То је уредник исправљао неку погрешку машинског ученика.</p> |
| је добро.{S} Хвала, госпођице!</p> <p>И уредник приђе другој машини.</p> <p>Јелена чу једну кру |
| рнала</title>“.</p> <p>— Дајте, затражи уредник, загледајући нешто око машине и пруживши руку н |
| љувачку.</p> <p>— Шта желите?{S} Ја сам уредник, Павић, одговори дебељко, гледајући младе девој |
| >Јелена му утури рукопис у руку.</p> <p>Уредник га узе, али загледаше и даље око машине.</p> <p |
| се чују и онако гадне речи, и то још од уредника!{S} Па како се они мушкарци понашају према жен |
| евића.</p> <p>— Господине, дошла сам до уредника омладинскога дела „<title>В. Журнала</title>“. |
| то се обрукао пред својим <pb n="77" /> уредником.{S} Али шта је знао.{S} Заседе, узе текст и д |
| а дочека и пошто се договорио са својим уредником, донесе Јелени да код куће преводи фељтоне.</ |
| > <p>— Ја сам пре неколико дана предала уреднику г. Павићу један свој рукопис, па сам хтела да |
| ови.</p> <p>— Молим, где је канцеларија уредништва? упита Јелена, прибирајући сву своју храброс |
| кад на свој псеудоним прочитају поруку уредништва: „Што сте се ућутали, пријатељски поздрав!“ |
| очарана у својим идеалним замишљањима о уредништвима, о штампаријама, које је она сматрала за н |
| а, кад ниси у стању да га радиш ?{S} За уредништво једнога свакодневнога листа мора се преводит |
| силом се отимајући да више не мисли на уредништво.{S} Али у колико је више дана пролазило, све |
| <p>Једнога дана дође опет с Мицом пред уредништво.{S} Али је требало и ући унутра.{S} Застала |
| могла.</p> <p>Јелена је замишљала да је уредништво листа велика и права радионица, висока, прос |
| боди, љубави, напретку.{S} Замишљала је уредништво као какву кошницу, у којој свако ради свој п |
| а ради лекције, али су јој у глави били уредништво и штампарија.{S} Лупа машина зујала јој је у |
| алазећи тему, ну после је навикла.{S} У уредништво је ишла свакога дана, обично око пет сати по |
| них који су срећни што имају приступа у уредништво, који су задовољни да их свет види како улаз |
| се за неколико дана отимала да не оде у уредништво.{S} Она није волела Севића, нимало, али су ј |
| све ју је нешто више вукло да бар оде у уредништво, само да види шта је са њеним радом, који јо |
| недељу дана није се усуђивала да пође у уредништво, управо долазила је до капије, чак је једном |
| ниле.</p> <p>Једном Јелена баш да уђе у уредништво, а Севић испаде пред њу.</p> <p>— Боли ме не |
| радан око пет сати поподне, однесе је у уредништво.{S} Одважно уђе <pb n="41" /> у познату капи |
| ком Журналу</title>“.</p> <p>Долазећи у уредништво, Јелена је за Севићевим столом врло често за |
| тановао и пре женидбе.{S} Муж је ишао у уредништво, на посао, а жена је остајала код куће, у по |
| и Јелена се врати, али убрзо скрете ка уредништву „В. Журнала“.</p> <p>Севић је био сам, читао |
| а се онда сети данашњег свог покушаја у уредништву и одвратности коју је осетила.</p> <p>— Ипак |
| о врло заузет.{S} Час је остајао дуже у уредништву, радећи њен посао, јер она није никад стигла |
| <p>— Павић ми је дао моје старо место у уредништву, само са мањом платом.{S} Вели да му нисам б |
| буду ропкиње, да због глупог друштвеног уређења и морала буду лишене живота само зато, што, нем |
| бесплатну сарадњу и на већу продају.{S} Уређивање тога омладинског дела би додељено Севићу. </p |
| да он то тако хоће, али да му то није и урођено.</p> <p>Становали су у соби за самце, у Савамал |
| акав је желео.{S} Речи су му клизиле са усана да се јелена чудила.{S} Био би то најидеалнији бр |
| кад је половно много јевтиније.</p> <p>Уселише се и наместише.{S} Кад је Јелена видела како јо |
| ова, човек који се отресао предрасуда и уског гледишта локалног морала и поповског приповедања. |
| ар-два, после чега је он одлазио, да се ускоро опет врати.</p> <p>Јелена је била у очајању.{S} |
| Осети силно узбуђење при помисли, да ће ускоро и <pb n="32" /> она с правом долазити у ову кућу |
| уздрхтавала је при помисли да ће Севић ускоро доћи, да ће понова заузети место крај ње као њен |
| који је, свакако, нешто наређивао, али услед лупе машина Јелена није могла ништа разабрати.{S} |
| ријатељски, пљачкајући нас и за најмању услугу. </p> <pb n="103" /> <p>Прећи ћу преко свега оно |
| се удаш за њега?</p> <p>Јелена гризаше усне од једа.{S} Говор овога човека вређао ју је, али о |
| и ћете имати пара?</p> <p>Јелена напрћи усне.</p> <p>— Пара?{S} А што се онда девојкама даје ми |
| а да ради.{S} Доби неке ситне послове и успе да плати раднике и да нешто дотури и мужу.{S} Али |
| удила да заборави.{S} И зар сад, кад је успела да из основа измени живот, кад га је осигурала, |
| о новца слати и Севићу.</p> <p>Пошто је успела, после великих мука и дугих преговарања, да се н |
| ико љубазних речи могу у њој да изгладе успомене на месеце или године ранијег бедног живота. </ |
| Спочетка Јелена није смела пред њим ни уста да отвори, али се после ослободила и врло често су |
| е Јелена већ давно била чула из његових уста.</p> <p>— Буди сад уз мене, моја другарица, молио |
| е.{S} При последњим речима поглед му се устави на њеним бујним прсима.{S} Њу намах обли румен.< |
| ла је да је тај поглед узбуђује, да јој уставља дах.</p> <p>— Ви велите дакле да у нас има жена |
| у и, спазивши лепу престрашену девојку, устаде неспретно са расклиматане столице.</p> <p>— Ја с |
| } А за сутра није ништа научила!</p> <p>Устаде, упали светиљку и поче да ради.{S} До сванућа на |
| стајала код куће, у постељи, из које би устајала кад јој лежање већ досади.{S} Спремила би се и |
| уби.{S} Она покушаваше да се окрене, да устане, али у колико се више отимала, у толико ју је Се |
| стеље, па би и сама легла, да већ зором устане, скува кафу и отправи мужа.</p> <p>Мати је била |
| је била лепа девојка, пред њим се није устручавала, није много скривала ни својих телесних дра |
| листа као што је „Журнал“.{S} Али се не усуди, знала је да јој другарице не би после дале мира. |
| лико.</p> <p>Читаву недељу дана није се усуђивала да пође у уредништво, управо долазила је до к |
| слушају, нико се у његову присуству не усуђује ни да проговори.</p> <p>— Па то личи на онога ш |
| самостално.</p> <p>— Видиш, говорио је усхићено, овако ништа ни довека.{S} А са штампаријом ће |
| шала, опијајући се насликаним лепотама, утапајући се са свим у ту будућност.{S} Није ни осетила |
| олела је своју децу и у њима је тражила утеху за разочарење у браку.{S} Док је муж таљигашио по |
| што ме је гонило.{S} Можда сам хтела да утечем од своје прошлости!</p> <p>Била сам у друштву го |
| да ће лично познанство учинити друкчији утисак него књиге.{S} Али се прилика није указивала.{S} |
| ен и необријан, учинио је на ме страшан утисак, да ми се срце стегло.{S} Ништа не мислећи притр |
| ђено и уплашено, а она га брзо спусти и утрча у своју собу, па се онако обучена баци на постељу |
| руку некако иза себе.</p> <p>Јелена му утури рукопис у руку.</p> <p>Уредник га узе, али заглед |
| ом пред уредништво.{S} Али је требало и ући унутра.{S} Застала је пред капијом, притиснула руко |
| наче девојкама давао мираз!</p> <p>Мица ућута, завидећи помало Јелени, што ова, кћи високог чин |
| најлепше мислио.</p> <p>И он уздахну и ућута, да после неколико корака настави.</p> <p>— Павић |
| угу.</p> <p>— Шта је, Јелена, шта си се ућутала ? питале су другарицу, која је мирно стајала на |
| рочитају поруку уредништва: „Што сте се ућутали, пријатељски поздрав!“ А у Београду има доста љ |
| p>— Заборавила сам можда.</p> <p>И опет ућуташе обоје, идући ногу пред ногу.</p> <p>Кад су били |
| , па ћу данас остати код куће.</p> <p>— Ух, те твоје романчине!{S} Никад их се нећеш заситити.{ |
| нисам била <pb n="101" /> у заједници, ухапсише као непријатељског шпијуна.{S} Није ми га било |
| кипело.{S} Једва се уздржавала да га не ухвати за гушу и задави, толико јој је био мрзак.{S} Ип |
| она виде како један од оних црних људи ухвати једну девојку за раме, скоро за груди.{S} Ова се |
| ст.{S} Није ни осетила како ју је Севић ухватио за руку, настављајући причање и милујући је.</p |
| титу од мужа, који јој чини неприлике и уцењује је.</p> <p>— Госпођо, рече јој чиновник, он је |
| ки други студенти, који практикантишу и уче школу.</p> <p>Али је требало књига и новаца, а она |
| аци и девојчице да се протрче и да мало уче, шипарице и младићи и да се проведу. </p> <pb n="10 |
| едник исправљао неку погрешку машинског ученика.</p> <p>— Свирепости послодаваца! помисли Јелен |
| о да полаже испит зрелости као приватна ученица, па да настави студије, као и толики други студ |
| добих одобрење да полажем као приватна ученица VIII разред и матуру уз оне који су били на теч |
| пршаше се на поветарцу.</p> <p>Наше две ученице прођоше поред њих на више, па се онда вратише, |
| као Твен, пео све више.{S} У Русији је учествовао у атентату на цара, или на неког великог кне |
| арење веће кад буду принуђена да и сама учествују у борби за опстанак.</p> <p>Јелена је од брак |
| цу, која је мирно стајала на страни, не учествујући у општој веселости.</p> <p>— Мани је, опет |
| ј се учини огромна неправда што мора да учи ове глупе и сувопарне предмете, кад су јој у глави |
| своме мишљењу интересантније ставове да учи и напамет. </p> <pb n="29" /> <p>Колико пута је хте |
| време.{S} Петар побеже од куће поче да учи типографски занат, па га и изучи.{S} За његова шегр |
| је неколико дана.{S} Јелена је марљиво учила своје лекције, силом се отимајући да више не мисл |
| ти своју сестру друкчије него што су га учили.{S} Она је била лепа девојка, пред њим се није ус |
| универзитету.{S} Отац ме посаветова да учим што практично, а да не траје дуго.{S} Реших се за |
| јој пуцају кости под његовим рукама.{S} Учини крајњи напор и гурну га што је могла јаче.{S} Он |
| але одштампане табаке.</p> <p>Јелени се учини све врло познато.{S} Осети силно узбуђење при пом |
| ати се столу и поче да чита, али јој се учини огромна неправда што мора да учи ове глупе и суво |
| ни имала других оцена.{S} И брак јој се учини као котва спасења. </p> </div> <pb n="69" /> <div |
| лодаваца! помисли Јелена и намах јој се учини да разуме мржњу радника према послодавцима.</p> < |
| Са друштвом, у којем је себе замишљала, учинила би она много.{S} Мисли јој и нехотице пређоше н |
| у гледати да ти се одужим за све што си учинила досада за мене.{S} Збогом!</p> <p>— Ваљда до ви |
| аво било бежање од среће.{S} Ну, то сам учинила ни сама не знам како.{S} Девојке имају часова к |
| дући са Мицом у школу, срете Севића.{S} Учинило јој се као да је он очекивао њен пролазак.</p> |
| е се.</p> <p>— Умећу ја да га испуним и учиним интересантним, мислио је.{S} Повлађиваћу укусу п |
| у овешталу оделу, погрбљен и необријан, учинио је на ме страшан утисак, да ми се срце стегло.{S |
| ошћу да ће се још срести.{S} Сад јој се учинио као жива претња, као смртна опасност.</p> <p>— Ј |
| да свако има свој пут.{S} Врло добро си учинио што си нашао стан.{S} Ја ћу наставити свој живот |
| а ти кажем, женирао бих се да сам ја то учинио.{S} Грубости живота су нас раставиле, не везујмо |
| д себе своје досадашње васпитање, па да учините по срцу и својим убеђењима ?</p> <p>— Ја ?{S} Ј |
| ао у каквога идола, веровао је да ће он учинити нешто велико, да ће извести неку велику друштве |
| .{S} Веровала је да ће лично познанство учинити друкчији утисак него књиге.{S} Али се прилика н |
| нада.{S} Веровао сам да ће се моћи што учинити.{S} Сведок си мојих упињања да се подигнем.{S} |
| p> <p>— Увек ти тако, никад нећеш да ми учиниш по вољи.{S} Да сам ти казала да останемо код кућ |
| што су Дугић и Севић.{S} И ова двојица учинише јој се велики, врло велики.</p> <p>По вечери се |
| ема мени ни према матери.{S} Али што је учињено не мења се.{S} Ја нећу да она икада зажали на м |
| ме проводио је у читању разних књига, а учио је и свршио празничну школу.{S} Тако је дошао до с |
| мора у школу, а кад хоће у школу мора и учити.{S} А за сутра није ништа научила!</p> <p>Устаде, |
| рожимало ју је од пете до перчина.{S} У ушима су јој још непрестано биле речи Севићеве.{S} Па с |
| мпарија.{S} Лупа машина зујала јој је у ушима.{S} Па онда смех оне девојке, па уредник и његова |
| долазила је до капије, чак је једном и ушла, али се, уплашена, одмах извукла.{S} Чинило јој се |
| ао био што пре готов.{S} Брзо је сасвим ушла у посао, који јој је био <pb n="89" /> двојако кор |
| а, уверавајући је да је она тако дубоко ушла у његов живот, да он више не може без ње, да је он |
| иком, донесе Јелени да код куће преводи фељтоне.</p> <p>Јелена, сва срећна, приону на посао, ве |
| је удруживање двеју јединки, сродних по физичким <pb n="54" /> и интелектуалним особинама, већ |
| ја ништа не радим онако, нити сам неки филантроп...</p> <p>— Слушај, Петре, прекиде га Јелена, |
| а нисам милионер да губим време... нити филантроп, да...</p> <p>— На, само иди, — и Јелена му т |
| ћући се. </p> <pb n="34" /> <p>— Проза, филозофија, једва протепа Јелена.</p> <p>Пауза.</p> <p> |
| пута је хтела да се окане Јове и његове филозофије, али би јој увек пред очима заиграли његово |
| „Анархизма као филозофске доктрине“ до „Филозофије бројева“.{S} Читала је то Јелена, али некако |
| пала главу како и чиме да почне, изабра филозофију, идеју о Богу.{S} Прелиста неколико брошуриц |
| рским чланцима и по неколиким књижицама филозофске садржине, по анархистичним идејама које је с |
| ва дела Јовина, почев од „Анархизма као филозофске доктрине“ до „Филозофије бројева“.{S} Читала |
| </p> <p>Знаш да сам била у Министарству Финансија, где ме је затекао и овај рат.{S} Бомбардовањ |
| тављена — за практиканта у Министарству Финансија.</p> <p>И Јелена поче, као практикант, да од |
| м официрима.{S} Сад ваљда нисмо довољно фини...</p> <p>И Севић трпаше гомиле лажи, знајући да ћ |
| Севића да купе све ново, а не половно у Фишеклији.{S} Чудио се он зашто она хоће све ново, кад |
| и налазим да је сасвим природно да се и формално уништи брак, који је стварно већ одавно раскин |
| евца.{S} Зашто не бисмо издејствовали о формално раскидање брака...</p> <p>— А, не!{S} Немам на |
| а тај начин брже се свршавају предходне формалности.{S} Само да ли ће он пристати?</p> <p>— Он |
| раније био спремио свештеника и уредио формалности.{S} Венчали <pb n="70" /> су се одмах.{S} П |
| је да бирократизам све увлачи у некакве форме, не хајући за вапаје душе.</p> <p>— Ићи ће тешко, |
| лас му је лако подрхтавао и скоро сваку фразу понављао је.{S} Јелена се осећала нелагодно под т |
| p> <p>— Немам, разумеш ли!{S} Немам!{S} Хајд’ сад, па дођи сутра.</p> <p>Али се није могла отре |
| помагала и њега у затвору.</p> <p>— Па хајд’! реши се најзад.</p> <p>Ручали су оно што је Јеле |
| како би све то изврнула.</p> <p>— Него, хајде, остави књигу, па се спремај да изађемо, навали Ј |
| ме нешто глава, па бих да прошетам.{S} Хајдемо заједно, позва је.</p> <p>— Хајдемо, пристаде Ј |
| лићен, чинило се као да спава.</p> <p>— Хајдемо да прођемо мало и по Калемегдану.{S} Ја волим о |
| нала да ли да иде или да чека.</p> <p>— Хајдемо, повуче је Мица.</p> <p>— Па ... да видимо хоће |
| {S} Хајдемо заједно, позва је.</p> <p>— Хајдемо, пристаде Јелена.</p> <p>Пођоше мрачним улицама |
| есту пред Вознесенском црквом.</p> <p>— Хајдемо овуда! позва је он, показујући на Кнез-Милошеву |
| упита она.</p> <p>— Сад одмах.</p> <p>— Хајдемо, паре ћеш добити кад изађемо из протине канцела |
| и састанци.{S} Од трамвајске станице до Хајдучке Чесме и до Кнежеве Погибије, где има стаза и г |
| кратизам све увлачи у некакве форме, не хајући за вапаје душе.</p> <p>— Ићи ће тешко, рече најз |
| а су хтеле да прозру Јелену скроз, кроз хаљину.{S} Глас му је лако подрхтавао и скоро сваку фра |
| ном, почне да рачуна: сарадници толико, хартија толико, штампа толико, свега толико.{S} Рентира |
| рена и Јелена спази колутове штампарске хартије.{S} Крај прозора виде Севића.{S} Срце јој задрх |
| , како иду између машина, односе пакете хартије или доносе.{S} Виде и неколико девојчица, које |
| овине, расклопљене књиге, читави рисови хартије за писање.{S} Нема тишина, само се чује, једва, |
| чује, једва, како пера клизе по глаткој хартији.{S} Даље је замишљала да ће је стати труда и му |
| и од брака остаде муж у затвору, дуг за хартију за лист и штампарија.</p> <p>Мислила је да ће с |
| рију, али да прими и Севићеве дугове за хартију, прекиде све везе са дотадањим животом.{S} Ишла |
| им узвишењима, крај машина, и убацивало хартију.{S} Виде људе, необријане и црне од штампарског |
| та су те девојке што убацују и савијају хартију, шта су сви они према сарадницима, према онима |
| тезања.</p> <p>— Ох, хвала вам, Јелена, хвала! викну Севић некако пригушено и за час је Јелена |
| та.</p> <p>— Хоћеш ли још?</p> <p>— Не, хвала, нисам баш ни гладан.{S} Јутрос сам добро доручов |
| лена после малог затезања.</p> <p>— Ох, хвала вам, Јелена, хвала! викну Севић некако пригушено |
| а бих вас молио да и ви тако чините.{S} Хвала, госпођице, будите уверени да ће нам ваша сарадња |
| димо, па ћемо штампати ако је добро.{S} Хвала, госпођице!</p> <p>И уредник приђе другој машини. |
| ву, подметнувши руке под чело.</p> <p>— Хвала Богу да се и ти смириш! добацише јој две-три друг |
| дружио са Севићем за то, што га је овај хвалио до небеса и преувеличавао сваку његову реч, свак |
| шићу, па ћу онда и ја у Београд.</p> <p>Хвалиш се својим браком!{S} Ја ти од срца желим да увек |
| слили који пут на мене? питаше он даље, хватајући је за руку.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— |
| у рушевинама света! издекламова Севић, хватајући је за руку.</p> <p>Јелена повуче руку, али ос |
| лена.</p> <p>— Тебе, пелтечио је Севић, хватајући је за мишицу, приближујући јој се све више.{S |
| ама које је сејао око себе, а које нису хватале корена.{S} Важио је као опасан човек, наравно с |
| то је Јеленин део материнства, и једна хиљада динара на име удомљења.{S} Сматрам да је Јелена |
| ло друкчије.{S} Ево вам, господине, три хиљаде динара, то је Јеленин део материнства, и једна х |
| свега толико.{S} Рентира се већ са три хиљаде примерака.{S} А растураће се.</p> <p>— Умећу ја |
| да будила из зимњега сна, све је певало химну животу и љубави.</p> <p>Сад је Јелена са Севићем |
| ико девојчица, које су својим прстићима хитро савијале одштампане табаке.</p> <p>Јелени се учин |
| о.</p> <p>Тако је дошла дубока зима, са хладним данима и дугим ноћима.{S} Своје школске предмет |
| > <p>— Па ваљда нећу ја! одговори Севић хладно.{S} Шта би радила, кад не би кувала ?{S} Шта зна |
| еју да мисле, кад су само крв и осећај, хладнокрвност и здрав разум изгледају им као највећи не |
| ли сам могао и хтео сам да им дам комад хлеба у руке.{S} Са Јеленом је испало друкчије.{S} Ево |
| ри другарице идући даље.</p> <p>— Мицо, ходи овамо! позва Јелена једну другарицу.</p> <p>— Нећу |
| валићеш ме! одговори јој Мица.</p> <p>— Ходи, нећу! увераваше Јелена.</p> <p>Мица настави брати |
| до Државног Савета.{S} Јелена застаде, хотећи да скрене својој кући.</p> <p>— Зар нећемо вечер |
| и не пита.</p> <p>Јелена је ћутала, не хотећи да растера лепе слике, које јој је причање Севић |
| е, Севић је лако обухвати око паса, као хотећи да је чува да се не спотакне.</p> <p>Ишли су нај |
| ену, чији је живот он разорио, можда не хотимично.{S} Изгледало је да је и самом њему јасно да |
| 20" /> <p>Али пред вече ето га опет.{S} Хоће унутра, има, вели, нешто да јој каже.{S} Она га пу |
| Јелена му пружи петицу, али он рече да хоће унутра, јер има да разговара с њом.</p> <p>— Шта ћ |
| о у Фишеклији.{S} Чудио се он зашто она хоће све ново, кад је половно много јевтиније.</p> <p>У |
| S} Уосталом нека ради са служавкама шта хоће, а ја ћу рећи брату да га мало преслиша.</p> <p>Је |
| pb n="39" /> <p>Она мора у школу, а кад хоће у школу мора и учити.{S} А за сутра није ништа нау |
| мираз, па јој је могуће и да се уда кад хоће.</p> <p>Јелена лежаше на страни, савивши мало глав |
| воли, да противу тебе нема ништа, да он хоће да настави живот у заједници.{S} Ствар би се онда |
| начин, тако да се видело да он то тако хоће, али да му то није и урођено.</p> <p>Становали су |
| вуче је Мица.</p> <p>— Па ... да видимо хоће ли штампати!...</p> <p>— Видиш да сад има друга по |
| ирну око паса, онако као што чинимо кад хоћемо некога да пропустимо испред себе.</p> <p>Јелена |
| угарице не би после дале мира.</p> <p>— Хоћете ли на Калемегдан? упита. </p> <pb n="45" /> <p>— |
| цнила.</p> <p>И хтеде да пође.</p> <p>— Хоћете ли доћи вечерас! питао је он, задржавајући пруже |
| разговарати шетајући се.</p> <p>— Како хоћете, само се не могу дуго задржавати, јер имам посла |
| будеш моја, Јелена? питао је Севић.{S} Хоћеш ли да будеш моја звезда — водиља?</p> <p>Шљунак з |
| че, та шта ти управо хоћеш од мене ?{S} Хоћеш ли да ме убијеш !</p> <p>— Не, ни дао Бог!{S} Уби |
| ала две године оваквог живота.</p> <p>— Хоћеш ли још?</p> <p>— Не, хвала, нисам баш ни гладан.{ |
| ном телу, пекло ју је и жегло.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја, Јелена? питао је Севић.{S} Хоће |
| у било би страшно.</p> <p>— Па шта онда хоћеш?</p> <p>— Видиш, Јелена, ја сам имао у своме живо |
| да јој се не скупља свет.</p> <p>— Шта хоћеш? питала је.</p> <p>— Треба ми новаца! избаци он.< |
| крај.</p> <p>— Човече, та шта ти управо хоћеш од мене ?{S} Хоћеш ли да ме убијеш !</p> <p>— Не, |
| ="45" /> <p>— Идемо до књижаре, али ако хоћеш можемо и до Калемегдана.</p> <p>И уђоше у Кнез-Ми |
| Плетеш венац и говориш чаролије, гаташ хоћеш ли се удати до идућега Ивањ-дана.</p> <p>— И не м |
| а више не могу без тебе, говорио је.{S} Хоћу да будеш увек уз мене.</p> <p>Јелена је осећала да |
| имао неколико твојих редака који би ме храбрили.{S} У животу ме је држала само помисао на тебе |
| ва? упита Јелена, прибирајући сву своју храброст и гутајући пљувачку.</p> <p>— Шта желите?{S} Ј |
| и да ли да се рукује или не, али немаде храбрости да први пружи руку. </p> <pb n="72" /> <p>— Г |
| требан муж да их води кроз живот, да их храни и брани, а оне да рађају децу, перу и кувају.</p> |
| ојим очима.{S} Деца у родитељској кући, храњена и брањена, друкчије посматрају живот него њихов |
| био црн као остали.{S} Необријана лица, храпава гласа, на себи је имао неко овештало одело, без |
| о по имену.</p> <p>Најзад чу вику неког храпавог гласа, који је, свакако, нешто наређивао, али |
| јој недостаје ваздуха, како се гуши.{S} Хтеде да виче, али јој глас застајаше у грлу.{S} Притис |
| ака од атељеа чекао ју је Севић.{S} Она хтеде да га прође, али он пристаде уз њу.</p> <p>— Само |
| у да га мало преслиша.</p> <p>Јелена не хтеде више да говори о томе, јер јој је било непријатно |
| р овога човека вређао ју је, али она не хтеде да буде груба.</p> <p>— Да се удајем нећу, јер у |
| позвани обоје „на мирење.“ Али Севић не хтеде никако да дође.{S} Најзад га некако добавише прек |
| ам већ, чини ми се, задоцнила.</p> <p>И хтеде да пође.</p> <p>— Хоћете ли доћи вечерас! питао ј |
| као да почиње нов живот, живот рада.{S} Хтела је да чита, да научи што више, да схвати друштвен |
| ер Министарству нисам била потребна.{S} Хтела сам да искористим време и да почнем студије на ун |
| Али Севић удараше бесомучно у врата.{S} Хтела не хтела, пусти га унутра, само да јој се не скуп |
| обом нисам нашла ничега примамљивог.{S} Хтела бих само да на известан начин легализујемо положа |
| ваљда ниси тамо нашла некога, па би сад хтела да се удаш за њега?</p> <p>Јелена гризаше усне од |
| т. </p> <pb n="29" /> <p>Колико пута је хтела да се окане Јове и његове филозофије, али би јој |
| есовало шта је све Јова написао, јер је хтела да се упозна са његовим погледима и идејама.{S} М |
| ставила за сутра.</p> <p>Мица више није хтела ни да чује да је прати.</p> <p>— Шта ћеш тамо међ |
| извуче, а да каже да јој је доцкан није хтела, јер како би она била способна за што веће од тог |
| ула за тачност, често се и намерно није хтела задржавати тражењем правог израза, само да би пос |
| ри, а ја сам се наљутила на њу што није хтела да изађе у шетњу.{S} Боље <pb n="25" /> да сам ос |
| удараше бесомучно у врата.{S} Хтела не хтела, пусти га унутра, само да јој се не скупља свет.< |
| ље дана потражи Дугића и рече му шта би хтела.{S} Овај обрече да ће разговарати са Павићем и по |
| ем, <pb n="58" /> а ниједна ме не би ни хтела.{S} Ја сам ружан, а за душу и срце нико и не пита |
| , па најзад седе уз њу.</p> <p>— Шта си хтела? упита Мица.</p> <p>Јелена не одговори, а Мица из |
| о нешто, што ме је гонило.{S} Можда сам хтела да утечем од своје прошлости!</p> <p>Била сам у д |
| ку г. Павићу један свој рукопис, па сам хтела да видим шта је с њим, а донела сам и један прево |
| на прса.{S} Очи су му играле, као да су хтеле да прозру Јелену скроз, кроз хаљину.{S} Глас му ј |
| , шта је то она увиђала и шта су управо хтели ти будући <pb n="37" /> „добротвори човечанства“, |
| <p>Увиђајући да није само Јелена крива, хтео је да се покаже правичан.{S} После дугог размишљањ |
| у велику друштвену реформу, па је ваљда хтео да се и он уз њега прослави.{S} Њихову пријатељств |
| о тако, то је лепо, викао је, као да је хтео намерно да скрене пажњу пролазника.{S} Док сам био |
| ије био лењ, прихвати Севић.{S} Он није хтео да руши традицију о сродству, зато што би тиме, по |
| могао спремати миразе, али сам могао и хтео сам да им дам комад хлеба у руке.{S} Са Јеленом је |
| како да се то изведе?{S} Родитељи неће хтети ни да чују о удаји, и то још за Севића, и нарочит |
| .</p> <p>Куда ће сада и шта да ради?{S} Хукала је и плакала, али јој то не поможе.</p> <p>Како |
| и питала.</p> <p>После много уздисања и хуктања, после многих „Ти си крива, жено!“ г. Ђорђевић |
| S} У Русији је учествовао у атентату на цара, или на неког великог кнеза, па је побегао овамо.{ |
| исте убијају краљеве, турпијама убијају царице, бацају бомбе . . .</p> <p>Прођоше крај девојака |
| нца.</p> <p>Другарице, пошто су набрале цвећа и исплеле венце, враћаху се, зовући и њих.</p> <p |
| ца извади из џепа конац и поче да слаже цвеће у венац.</p> <p>— Шта то радиш, Мицо, зар верујеш |
| ав је? упита Мица, престајући да сплиће цвеће.</p> <p>— Чини ми се да је он нешто изванредно, п |
| аваше Јелена.</p> <p>Мица настави брати цвеће, прилазећи све ближе месту где је била Јелена, па |
| беше се растурила по Кошутњаку, берући цвеће за венце.{S} Све тако око седамнаест-осамнаест го |
| о мањи, сиромашније одевен, без браде и цвикера, али такође са уметничком машном и косом.{S} Па |
| а вртоглавица.</p> <p>— Не, само то не! цвилела је Јелена у Севићевим рукама. </p> <pb n="68" / |
| исто онако пуст као и пре.{S} Ветар је цвилео кроз голо грање и витлао суво лишће.</p> <p>Као |
| и кола — блага тишина, коју ремети само цвркут тица.</p> <p>Београђани, читаве породице и друшт |
| S} Како су три другарице закрчиле скоро цели узани тротоар, Јова ипак мораде да скрене мало дес |
| ећала на себи.{S} Плану у лицу, задрхта целим телом, из раширених ноздрва посукта дах врео као |
| на.</p> <p>Севић се такође променио.{S} Целога дана трчи по пословима или се врти по штампарији |
| шила се у кући.{S} Замишљена и расејана целога дана, није изазивала пажњу укућана, јер су је св |
| <p>— Шта има да ми смета муж?{S} Он ће целога дана бити на своме послу, а ја на <pb n="13" /> |
| није дошла, увераваше је да је он веома цени.{S} Узгред јој напомену да му радна снага баш није |
| одавао, пролазио је, јер има света који цени само оне листове што нападају владу, што грде све |
| ријатељи.{S} Веруј ми да те ја сад више ценим него пре, јер те је животна борба прекалила...</p |
| тва, одлазе у Топчидер о празницима, на цео дан.{S} Мора се отићи, ма само и једном годишње.</p |
| постоји.{S} Ти си још увек моја женица! церекао се Севић.{S} Веруј да никада ниси била лепша, н |
| то је све.{S} Изостављене су оне глупе церемоније око венчања.{S} А у случају да не пристају ј |
| ши, колико ће јој пута још Севић доћи и церећи се, бацити јој у лице да је она његова жена.{S} |
| .</p> <p>— Па зар ја да ти купим одело? цикну Јелена.</p> <p>— Па ти имаш новаца.{S} Да ја имам |
| доба, под разним изговорима, али увек у циљу да јој извуче који грош.{S} Ако му Јелена не би от |
| прсника, на грудима распучена плаветна цицана кошуља.</p> <p>— Биће да је ово неки надзорник, |
| </p> <p>— Шта ти је, Јелена, те си тако црвена.{S} Као да си сад из казана? упиташе је.</p> <p> |
| њега нећу?</p> <p>— Доста је и то, али црква покушава све да брак очува.{S} Твој муж може да и |
| злазила из канцеларије, код Вознесенске цркве.{S} Кад га спази, Јелени се стеже срце, не од рад |
| је слушала као кроз сан.{S} На Саборној Цркви искуца девет сати.{S} Јелена скочи.</p> <p>— Лаку |
| Божић.{S} Посматрајући драчку луку, од црквице на брегу више Драча, чинило ми се као да сам на |
| ађе га на истом месту пред Вознесенском црквом.</p> <p>— Хајдемо овуда! позва је он, показујући |
| ојави се некакав дебељко, који није био црн као остали.{S} Необријана лица, храпава гласа, на с |
| увек пред очима заиграли његово лице и црна брада, а његове загонетне очи гледале би је прекор |
| очи биле некако упадљиве.{S} Крупније, црне као угљен, одавале су разбуђену чулност.{S} Ноздрв |
| ало хартију.{S} Виде људе, необријане и црне од штампарског црнила, како иду између машина, одн |
| људе, необријане и црне од штампарског црнила, како иду између машина, односе пакете хартије и |
| ије радила, она виде како један од оних црних људи ухвати једну девојку за раме, скоро за груди |
| ма.{S} Многе је оштетио, а многе је и у црно завио.{S} Сад ће бити суђен, а нема сумње да ће би |
| , дуге косе, обријаних бркова, са дугом црном лепршавом машном, <pb n="52" /> са извесним знање |
| Виђала си га већ свакако.{S} Лети носи црну руску рубашку, преко које се опаше кајишем. </p> < |
| Лице обично, округло, са нечим мушким у цртама.</p> <p>— Е, не могу више! рече и леже потрбушке |
| није према њему имала никаквих осећаја, чак ни сажаљења.</p> <p>У то дође Севић.{S} Сачекао ју |
| едништво, управо долазила је до капије, чак је једном и ушла, али се, уплашена, одмах извукла.{ |
| ознам.{S} Рад ми се необично свидео.{S} Чак сам га показао и своме пријатељу г. Дугићу, који на |
| ицу.</p> <p>Осећала се лако.{S} Била је чак и радосна што се овако свршило.{S} Чинило јој се да |
| о пословима или се врти по штампарији и чак и певуши.{S} Па је и према Јелени био сад много паж |
| ња.{S} Мени је све то одвратно.{S} Нећу чак да вам речем ни једне речи прекора.{S} Звао сам вас |
| та.</p> <p>— Ниси се променио, изгледаш чак и боље.</p> <p>— Вероватно да изгледам мало боље, ј |
| ки рат донео је слободу многима који су чамили у затвору, па и Севићу.{S} Кад је прочитала у но |
| могло тако, ако би твој муж имао какав чаробни штапић, па само удари по столу, а ручак или веч |
| о да не знаш?{S} Плетеш венац и говориш чаролије, гаташ хоћеш ли се удати до идућега Ивањ-дана. |
| је никад стигла да да довољно рукописа, час је имао састанак са овом или оном високом личности, |
| да како мирно светлуцају, час засветле, час гасну — баш као људи који гамижу по полутами.{S} За |
| ван школе, проводила би у својој соби, час смејући се а час јецајући, час певајући, да се одма |
| ој соби, час смејући се а час јецајући, час певајући, да се одмах затим стане ваљати по поду ка |
| е милионе звезда како мирно светлуцају, час засветле, час гасну — баш као људи који гамижу по п |
| куда, јер је он сад био врло заузет.{S} Час је остајао дуже у уредништву, радећи њен посао, јер |
| дила би у својој соби, час смејући се а час јецајући, час певајући, да се одмах затим стане ваљ |
| вала! викну Севић некако пригушено и за час је Јелена била у његовим рукама.{S} Љубио ју је по |
| е Јелена је радила врло мало: пред први час и између часова.{S} Није било чудо што је првога тр |
| олите доћи у моју канцеларију данас у 2 часа по подне.{S} Присуство ваше супруге непотребно је. |
| и наглашујући сваки слог.</p> <p>После часова, по обичају, пође у шетњу са другарицама.{S} Кад |
| адила врло мало: пред први час и између часова.{S} Није било чудо што је првога тромесечја имал |
| ни сама не знам како.{S} Девојке имају часова кад не умеју да мисле, кад су само крв и осећај, |
| и непријатељи.{S} И ја сам имала таквих часова, мислила сам да задовољавам своје срце кад сам с |
| езујмо оно што је прекинуто, јер би нас чвор увек жуљио.{S} Боље је да будемо добри пријатељи.{ |
| ађиваћу укусу публике, док не станем на чврсте ноге.{S} Доносићу дописе и из најмањих места, ан |
| <p>— Морам.</p> <p>И пођоше, држећи се чврсто за руке.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| шавала да се извуче, али ју је он држао чврсто, да је била немоћна и да мрдне.{S} Он ју је стез |
| м загрљају, и ако је он више није онако чврсто држао. </p> <pb n="59" /> <p>Севић је још дуго, |
| имала мираза биће доста док не станемо чврсто на ноге.{S} Не разумем зашто би се иначе девојка |
| о се више отимала, у толико ју је Севић чвршће грлио и махнитије љубио.</p> <p>— Ох, Јелена, ша |
| рашно.</p> <p>— Што би било страшно?{S} Чега би ту било страшно?{S} Зар човек, — „човек“ као за |
| ена би му у њу ставила динар-два, после чега је он одлазио, да се ускоро опет врати.</p> <p>Јел |
| младости, о срећне године идеалисања и чедности!{S} Како се груди бурно надимају, како срце не |
| .</p> <p>Није знала да ли да иде или да чека.</p> <p>— Хајдемо, повуче је Мица.</p> <p>— Па ... |
| бинама, већ стидна трговина.{S} Девојка чека да је неко запроси, па и ту игра улогу родитељски |
| S} Мушкарац има права да бира, а женска чека и године често прођу док се нађе какав човек који |
| и жустро пође вратима.</p> <p>— Јелена, чекај да се договоримо, повика Мица за њом.</p> <p>Али |
| >— Напоље, одмах, или ћу те...</p> <p>— Чекај, да се погодимо...</p> <p>— Нећу да се погађам, о |
| рча и не водећи рачуна о њему.</p> <p>— Чекај, отпратићу те! чу за собом Севића.</p> <p>— Сама |
| спођице ? упита је он чим је спази и не чекајући да она њега ослови.</p> <p>— Молим, где је кан |
| и полете улицом.{S} Јелена, која га је чекала на улици, једва га стиже.{S} Дуго је требало док |
| загрљајима и пољупцима.</p> <p>Једва би чекала да падне сумрак, па би трчала својој клупи.{S} К |
| приспела у пристаниште спасења.</p> <p>Чекали смо лађу, која је била свакога дана авизирана, а |
| а ручак.{S} На десетак корака од атељеа чекао ју је Севић.{S} Она хтеде да га прође, али он при |
| тојите.{S} Сад идите.</p> <p>Севић није чекао да му се понови.{S} Излете као из топа и полете у |
| а нађоше своје другарице код трамвајске чекаонице.{S} Весело су ћаскале о овоме или ономе, зади |
| овуче руку и придружи се Мици.</p> <p>— Чекаћу вас! добаци јој он, делећи реч на слогове и нагл |
| јасно видим.{S} Висок, витак, високога чела, дуге уметничке косе, лепе очи увек уморне од рада |
| окупана у зноју.{S} Превуче руком преко чела, као да се увери да ли је заиста жива, будна.{S} С |
| потрбушке у траву, подметнувши руке под чело.</p> <p>— Хвала Богу да се и ти смириш! добацише ј |
| а донела сам и један превод.</p> <p>— О чему је тај рукопис ?</p> <p>— Наслов је „О Богу“.</p> |
| <p>— Не спавам, али сневам.</p> <p>— О чему?</p> <p>— О њему, моме будућем...</p> <p>— А зар г |
| Како већ нису знали ни једно ни друго о чему да говоре, Јелена климну главом у знак поздрава и |
| .</p> <p>Да се међутим Јелена упитала у чему се састоји друштвена несрећа, шта је то она увиђал |
| кући, затече Јелену очајну.{S} Видев у чему је ствар, набра незадовољно обрве.</p> <p>— Што си |
| Јелена исприча полицијском чиновнику у чему је ствар и замоли га да је узме у заштиту од мужа, |
| и.{S} Од трамвајске станице до Хајдучке Чесме и до Кнежеве Погибије, где има стаза и где их нем |
| , она се није много бринула за тачност, често се и намерно није хтела задржавати тражењем право |
| е, не гледајући ни у кога.{S} Јелена је често, с Милицом, ишла близу њих, само да улови коју њи |
| ако улазе у штампарију.</p> <p>Дугић је често долазио у штампарију и повлађивао је намери Севић |
| а права да бира, а женска чека и године често прођу док се нађе какав човек који се смилује да |
| ојка просто напросто продаје и уз њу се често даје још и „приде“, као уз какву робу.{S} То „при |
| шапатом, једва сами себе чују.{S} Врло често ништа не говоре, али им очи светле жаром, блистај |
| , као уз какву робу.{S} То „приде“ врло често има већу вредност него и сама девојка.{S} Жена у |
| отвори, али се после ослободила и врло често су њих троје претресали друштвене прилике у земљи |
| тво, Јелена је за Севићевим столом врло често затицала и Јову.{S} Спочетка Јелена није смела пр |
| S} Само је она сада умртвљена...</p> <p>Често размишљајући о школи, у њој се заче мисао да пола |
| и.{S} Радника није било више од тројице-четворице.{S} Послова није било великих: плакате за кон |
| о трајући дане монотоно, Јелени прођоше четири месеца, за које се време она једва снашла у ново |
| месечно, а као свој газда зарадићу три-четири пута више.{S} А, да, како сам увек у послу, забо |
| преводити само с немачког, а плаћаће се четрдесет динара од табака.{S} Јелена пристаде одмах, с |
| а ништа више није везивало за ову жену, чији је живот он разорио, можда не хотимично.{S} Изглед |
| n="82" /> почне да издаје свој лист.{S} Чим остане сам с Јеленом, почне да рачуна: сарадници то |
| а поглед са свога мужа, готова да скочи чим овај само дигне очи.{S} Отац би седео неко време, п |
| >— Шта ћете ви, госпођице ? упита је он чим је спази и не чекајући да она њега ослови.</p> <p>— |
| p> <p>Пошто је дуго лупала главу како и чиме да почне, изабра филозофију, идеју о Богу.{S} Прел |
| да је упита где је била досада, Јелена, чинећи се расположена, исприча како је била код Мице, р |
| го у осталих људи.{S} Кад затворим очи, чини ми се да га јасно видим.{S} Висок, витак, високога |
| се она.{S} И сад се журим, јер сам већ, чини ми се, задоцнила.</p> <p>И хтеде да пође.</p> <p>— |
| ме је ко упитао зашто бежим, не бих му, чини ми се, умела рећи.{S} Али је у мени било нешто, шт |
| ња.{S} Глас му је звонак, тон убедљив — чини ми се сви га слушају, нико се у његову присуству н |
| а, престајући да сплиће цвеће.</p> <p>— Чини ми се да је он нешто изванредно, поче Јелена, као |
| животу догоди нешто непријатно, нама се чини да смо ми најнесрећнији на свету, да се тако што с |
| а да нико ништа и не зна.{S} Све нам се чини да је и најусрдније и најдубље саучешће пријатеља |
| да је узме у заштиту од мужа, који јој чини неприлике и уцењује је.</p> <p>— Госпођо, рече јој |
| захтевати да ме ти и даље издржаваш.{S} Чинила си то док сам био тамо, али је сад и томе крај.{ |
| клупу на Калемегдану.{S} И свуда је то чинила, код куће, у школи, код другарица.{S} Сви су се |
| волим! бранила се, али би брзо клонула, чинило јој се да је у Севићевом загрљају, а оно дотле н |
| у луку, од црквице на брегу више Драча, чинило ми се као да сам најзад приспела у пристаниште с |
| Калемегдан.{S} Неосветљен, разголићен, чинило се као да спава.</p> <p>— Хајдемо да прођемо мал |
| ах у прву споредну улицу. <pb n="87" /> Чинило јој се да не би могла да издржи сусрет са њима, |
| ла, али се, уплашена, одмах извукла.{S} Чинило јој се нечувено смело да се појави тамо, она, ко |
| рана око оно двоје-троје посетилаца.{S} Чинило јој се да то пре подне нема краја.{S} Једва доче |
| рак, Јелена је мислила о будућности.{S} Чинило јој се страшно, ако тако узмора да проведе век.{ |
| како радосна и задовољна сама собом.{S} Чинило јој се као да почиње нов живот, живот рада.{S} Х |
| чак и радосна што се овако свршило.{S} Чинило јој се да јој је са душе пао неки огроман терет. |
| што је доживела за последњу годину дана чинило јој се као мучан сан.{S} Каткада ни сама није мо |
| да јој није одмах дошао, већ што јој се чинило да би требало да га то пита, али оћута.</p> <p>— |
| ка лако додирну око паса, онако као што чинимо кад хоћемо некога да пропустимо испред себе.</p> |
| жљив према својој жени; напротив, он је чинио све што је знао и умео, али све то на један неспр |
| слагача, па бих вас молио да и ви тако чините.{S} Хвала, госпођице, будите уверени да ће нам в |
| раџбине? </p> <pb n="12" /> <p>— Шта се чиниш као да не знаш?{S} Плетеш венац и говориш чаролиј |
| уцењује је.</p> <p>— Госпођо, рече јој чиновник, он је сад случајно пао полицији у руке.{S} Тр |
| м дао „њено“, т. ј. удомљење.{S} Ја сам чиновник, што ће рећи сиромах, и својој деци нисам мога |
| ећи помало Јелени, што ова, кћи високог чиновника, има мираз, па јој је могуће и да се уда кад |
| /p> <p>Била сам у друштву госпођа наших чиновника.{S} Море, у Драчу, угледали смо на сами Божић |
| њих места, ангажоваћу дописнике — ситне чиновнике, који су срећни кад на свој псеудоним прочита |
| <p>У кварту Јелена исприча полицијском чиновнику у чему је ствар и замоли га да је узме у зашт |
| међутим тако тежак.</p> <p>И Јелени се чињаше да се срећа приближује, она срећа о којој је Сев |
| ије псовао онако као раније.{S} Па је и чистији био.</p> <p>То затишје мало је трајало.{S} Посл |
| </p> <p>— А што Јелена? питала је Мица, чисто заплашена тугом која је избијала из гласа Јеленин |
| > <p>После онако ласкаве похвале Јелена чисто осети неко сажаљење према мршавоме преводу који ј |
| , и ако таљигашева и праљина, била увек чисто одевена.</p> <p>Петар је изгубио матер баш кад је |
| у истини збило оно што се збило.</p> <p>Чисто стидећи се онога што је урадила, а осећајући да ј |
| е нов живот, живот рада.{S} Хтела је да чита, да научи што више, да схвати друштвене доктрине, |
| очима.{S} Није просто знала шта пре да чита.{S} Све ју је интересовало, гутала је све.</p> <p> |
| 3"> <head>III.</head> <p>Јелена поче да чита.{S} Читала је без избора и разбора, све руске писц |
| !{S} Слушај само.</p> <p>И Мица поче да чита, тихим гласом, као прибојавајући се да је ко не чу |
| је урадила.{S} Врати се столу и поче да чита, али јој се учини огромна неправда што мора да учи |
| да што помогне мужу.{S} Он је научи да чита коректуре, ревизије, показа јој како да води књиге |
| то шта Јелена ради, с ким се дружи, шта чита.{S} Он се задовољавао тиме да мирно потпише тромес |
| а ли да оде кући или Мици, па да с овом чита мало.{S} Реши се на ово последње.</p> <p>Мица је д |
| ко ћемо се сместити.</p> <p>Била је то „Чита ди Бари“, лађа о којој си свакако слушала.{S} Свет |
| от досади, па га се и Јелена засити.{S} Читав дан био јој је неиспуњен и она зажеле да и она шт |
| је да се ожени њом.{S} Мушкарци проживе читав живот пре брака, па онда узимају нас, безазлене и |
| ти само цвркут тица.</p> <p>Београђани, читаве породице и друштва, одлазе у Топчидер о празници |
| лико брошурица о истоме питању, преписа читаве ставове из митологије Грка и Римљана, заокружи с |
| уражи због Павића.{S} После колебања од читаве <pb n="88" /> недеље дана потражи Дугића и рече |
| а се појави тамо, она, којој је требало читаве две недеље да којекако напише ко зна шта, и то д |
| по столовима новине, расклопљене књиге, читави рисови хартије за писање.{S} Нема тишина, само с |
| штвена несрећа.{S} Чудно јој је било да читави човечји род спава, не осећајући своју несрећу, и |
| да је неправедан по жену и неморалан по читаво човечанство.{S} Данашњи брак није удруживање две |
| ошло за руком да се састане са Севићем, читаву ноћ не би имала мира.</p> <p>У то дође и пролеће |
| ним очима био нешто врло велико.</p> <p>Читаву недељу дана није се усуђивала да пође у уредништ |
| е он нешто изванредно, поче Јелена, као читајући.{S} Његове способности су више него у осталих |
| е доктрине“ до „Филозофије бројева“.{S} Читала је то Јелена, али некако тешко и с муком.{S} Ниј |
| аслова, било никаквих великих идеја.{S} Читала је, али јој у глави није ништа остајало.{S} Поче |
| >III.</head> <p>Јелена поче да чита.{S} Читала је без избора и разбора, све руске писце који су |
| ли, а пред очи јој изађе све оно што је читала о мукама радничким у тим јазбинама послодавачким |
| "25" /> да сам остала код ње, па да сам читала ту паметну књигу.</p> <p>Јелена пође изласку, ре |
| остатак времена био му је за одмор или читање новина.{S} Бригу о деци оставио је жени.{S} Тако |
| <p>— Силна ствар! рече Мица прекидајући читање.{S} Добро је што није тако у животу, иначе би би |
| ти, из блаженства које јој је причинило читање „<title>Сањина</title>“.</p> <p>— Нећеш?</p> <p> |
| Све своје слободно време проводио је у читању разних књига, а учио је и свршио празничну школу |
| „В. Журнала“.</p> <p>Севић је био сам, читао је неке коректуре. </p> <pb n="63" /> <p>— Седите |
| осле почетка излажења нико га више није читао, И тако Јелени од брака остаде муж у затвору, дуг |
| дела је младенце, којима се срећа могла читати с лица, који су били заједно колико су год могли |
| доцније, зимус, кад је много пријатније читати такве ствари него лети.{S} А шта сте нам сад дон |
| како је знала и умела и преписа што је читкије и лепше могла.</p> <p>Јелена је замишљала да је |
| оректор листа.{S} Дугић је писао уводне чланке и „чланчиће.“ Севић је био директор, репортер и |
| ист је већ у првоме броју, у врло дугом чланку, напао владу што, не давањем већег кредита на пр |
| д прилике као неко удружење, у коме сви чланови имају подједнаке дужности, подједнака права и п |
| е било већ доста познато по новинарским чланцима и по неколиким књижицама филозофске садржине, |
| ста.{S} Дугић је писао уводне чланке и „чланчиће.“ Севић је био директор, репортер и попуњавао |
| ао за световним уживањима.{S} У једном „чланчићу“ регистровано је како је тај и тај виши официр |
| ем мишљењу виши човек, говорио је Јова, човек који се отресао предрасуда и уског гледишта локал |
| и године често прођу док се нађе какав човек који се смилује да се ожени њом.{S} Мушкарци прож |
| је Севића да је пусти с миром, да буде човек те да је се клони, бар само док не сврши са испит |
| оповског приповедања.{S} Зар човек није човек, па био он отац, брат или макакав сродник?{S} Зар |
| и.</p> <p>— То је по мојем мишљењу виши човек, говорио је Јова, човек који се отресао предрасуд |
| >— Молим вас, обрати му се Јелена, овај човек ме напада и вређа.{S} Молим вас да га водите у кв |
| арт.</p> <p>— Муж сам ти ја, а не „овај човек“, викао је Севић.</p> <p>— Може, госпоја, ама мор |
| е узели.{S} Помисли само да сам ја онај човек који је на себе примио ту незахвалну улогу да те |
| ивали њу, а други су тврдили да је онај човек пијан и да јој није муж.</p> <p>У кварту Јелена и |
| оје седамнаесте године, постао већ свој човек, способан да живи од свога рада.{S} Отац му је ме |
| хватале корена.{S} Важио је као опасан човек, наравно само у очима простијега света, ваљда за |
| itle>“.{S} Кажу да је и он неки паметан човек, и он је анархиста.{S} Почео је од слагачког шегр |
| човече, та имај милости!{S} Кад ти као човек ништа не зарађујеш, с каквим образом тражиш новац |
| е неких десетак година, био је већ зрео човек, дуге косе, обријаних бркова, са дугом црном лепр |
| му приметила да би у таквоме браку, ако човек не би имао високо развијену свест о дужностима, ж |
| морала и поповског приповедања.{S} Зар човек није човек, па био он отац, брат или макакав срод |
| шно?{S} Чега би ту било страшно?{S} Зар човек, — „човек“ као заједничко име људске јединке без |
| људске јединке без обзира на пол — зар човек нема права да бира себи друга према своме инстинк |
| га би ту било страшно?{S} Зар човек, — „човек“ као заједничко име људске јединке без обзира на |
| на гризаше усне од једа.{S} Говор овога човека вређао ју је, али она не хтеде да буде груба.</p |
| <p>— Случајно, а што тако не удари кога човека, него само нас девојчиће.{S} Ово је ваљда десети |
| ље ми је да се и кад-тад ослободим тога човека, него да будем везана за њега до краја свога или |
| ољавам своје срце кад сам се удавала за човека, на коме се ништа није могло волети.{S} Као да г |
| е нека, да ли би се одважила да пође за човека мојих убеђења?{S} Несумњиво је да и овде има врл |
| а не изгледа глупа у очима тако паметна човека.</p> <p>— Благо вашој жени, кад је будете имали! |
| ће јој бити могуће да настави живот са човеком, за кога је некада мислила да је веже љубав, а |
| ако, некада просто напросто подала томе човеку, не из љубави, већ само из чулности.</p> <p>Није |
| коме туђинцу.{S} Болело ју је да у томе човеку није према себи изазивала ништа друго сем равнод |
| да буду слављени као највећи добротвори човечанства.</p> <p>Да се међутим Јелена упитала у чему |
| ели ти будући <pb n="37" /> „добротвори човечанства“, не би ни сама себи умела да одговори.</p> |
| еправедан по жену и неморалан по читаво човечанство.{S} Данашњи брак није удруживање двеју једи |
| него дај сад половину.</p> <p>— Петре, човече, та имај милости!{S} Кад ти као човек ништа не з |
| ће с њим тешко изаћи на крај.</p> <p>— Човече, та шта ти управо хоћеш од мене ?{S} Хоћеш ли да |
| несрећа.{S} Чудно јој је било да читави човечји род спава, не осећајући своју несрећу, и не тра |
| а о њему.</p> <p>— Чекај, отпратићу те! чу за собом Севића.</p> <p>— Сама ћу, морам брзо.{S} И |
| е малишана на груди, стеже га толико да чу како му крцнуше кости.{S} Дете врисну, зачуђено и уп |
| дник приђе другој машини.</p> <p>Јелена чу једну крупну псовку, па онда као да нешто пуче.{S} Т |
| твар знала само по имену.</p> <p>Најзад чу вику неког храпавог гласа, који је, свакако, нешто н |
| ако обухвати око паса, као хотећи да је чува да се не спотакне.</p> <p>Ишли су најкраћим путем |
| али не бејаху срећне да привуку поглед чувених анархиста, бар је тако изгледало. </p> <pb n="1 |
| езуспешно.{S} Он је оптужен по § 85.{S} Чуда је, веле, починио у Нишу, ортакујући са окупаторск |
| издање.{S} Ванредно.</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Ако је у Русији као код нас, онда је књига заб |
| ворио је како ће уз њену помоћ стварати чуда.</p> <p>Она га је слушала као кроз сан.{S} На Сабо |
| ечи су му клизиле са усана да се јелена чудила.{S} Био би то најидеалнији брак у свету, прави у |
| рдио, мати саветовала, наставнице су се чудиле, а од другарица неке су јој завиделе, а неке је |
| е, у школи, код другарица.{S} Сви су се чудили њеној расејаности и повучености.</p> <p>Поподне |
| све ново, а не половно у Фишеклији.{S} Чудио се он зашто она хоће све ново, кад је половно мно |
| о је много мислио <pb n="62" /> о њој и чудио се и жао му је било што је никако нема.</p> <p>— |
| ена од свих манија матуранткиње.</p> <p>Чудиш се да сам овде и радујеш се што сам се вратила шк |
| е потпуно издање.{S} Ванредно.</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Ако је у Русији као код нас, онда је |
| то је тишти општа друштвена несрећа.{S} Чудно јој је било да читави човечји род спава, не осећа |
| > <p>И очи би му севнуле при тим речима чудно, животињски, да се Јелена ужасавала, осећајући ка |
| ице.{S} Осећала је како је обузима неко чудно осећање, како јој кроз тело струји нека слатка то |
| рпети у својој близини.</p> <p>По неком чудном бирократском пропису ваљало је ићи „на мирење“ и |
| ђају друштва.{S} Осећала је у себи неку чудну снагу, а у исто време и потребу да ту снагу употр |
| ла ни својих телесних дражи, није дакле чудо што ју је он посматрао онаквим очима.{S} Само што |
| први час и између часова.{S} Није било чудо што је првога тромесечја имала више двојака него с |
| утра.</p> <p>Мица више није хтела ни да чује да је прати.</p> <p>— Шта ћеш тамо међу оне пропал |
| ће он пристати?</p> <p>— Он неће ни да чује!</p> <p>— У сваком случају покушај да га приволиш |
| ј Севић говори.{S} Доста јој је било да чује његов глас, тужни глас, који је јадиковао.{S} Она |
| ласом, као прибојавајући се да је ко не чује.</p> <p>Јелена слушаше оне звучне речи, нове мисли |
| тије за писање.{S} Нема тишина, само се чује, једва, како пера клизе по глаткој хартији.{S} Даљ |
| то изведе?{S} Родитељи неће хтети ни да чују о удаји, и то још за Севића, и нарочито не сад, на |
| варајући скоро шапатом, једва сами себе чују.{S} Врло често ништа не говоре, али им очи светле |
| тога некаква мрачна пећина, у којој се чују и онако гадне речи, и то још од уредника!{S} Па ка |
| ти се да је виђала тога Јову Дугића.{S} Чула је већ и његово име, које је било већ доста познат |
| рак, — све што је Јелена већ давно била чула из његових уста.</p> <p>— Буди сад уз мене, моја д |
| само да улови коју њихову реч.{S} Није чула ништа интересантно, или су то били изрази које она |
| ја, излечена сам од свих идеја које сам чула од тебе, примети Јелена јетко.{S} Сад је на мене р |
| сам се вратила школи!{S} То си свакако чула <pb n="100" /> од Јованке, која је, пошто је овде |
| е, црне као угљен, одавале су разбуђену чулност.{S} Ноздрве, меснате, шириле су се при удисању |
| томе човеку, не из љубави, већ само из чулности.</p> <p>Није јој било јасно шта Севић сад наме |
| т.</p> <p>— Једва те нађох, рече јој, а чуо сам да си дошла.{S} Како само дивно изгледаш, права |
| ште није сећао да је од оца што друго и чуо, као што не би знао да каже да ли га је икада видео |
| је пристајао уз њу.{S} Својим ручицама чупао јој је косу, прислањао главицу уз груди, а Јелена |
| ћи га унутра.</p> <p>— Пусти ме, па ћеш чути. </p> <pb n="118" /> <p>Јелена приклопи врата и за |
| м врата.</p> <p>Петар стрпа новчаницу у џеп и изађе залупивши за собом врата. </p> </div> <pb n |
| <p>Јелена не одговори, а Мица извади из џепа конац и поче да слаже цвеће у венац.</p> <p>— Шта |
| p>— На, само иди, — и Јелена му тутну у шаке једну новчаницу и изгура га.</p> <p>Севић поче да |
| уди.{S} Иду полако, разговарајући скоро шапатом, једва сами себе чују.{S} Врло често ништа не г |
| и махнитије љубио.</p> <p>— Ох, Јелена, шапутао је Севић гушећи се пољупцима, ја сам луд за тоб |
| чили за отаџбину, госпође су уживале са швапским официрима.{S} Сад ваљда нисмо довољно фини...< |
| је анархиста.{S} Почео је од слагачког шегрта, па се, као Твен, пео све више.{S} У Русији је у |
| фски занат, па га и изучи.{S} За његова шегртовања млађа му сестрица умре, а старија побеже од |
| висок, крут, правих рамена, други мањи, шепав, коме као да су панталоне оптрчавале око ногу.</p |
| одело.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Па... шест стотина динара, рече он оклевајући и као срачунава |
| на оном листу, а од, онда је већ добрих шест година.</p> <p>Знаш да сам била у Министарству Фин |
| а испод наочара.{S} А споредним стазама шета због тога, што има служавки и дадиља, које „случај |
| га, коме је пало на памет да се баш сад шета по Калемегдану. </p> <pb n="66" /> <p>— Морам кући |
| пости.{S} Ето и на Калемегдану никад не шета главним стазама, већ увек најспореднијим, увек уду |
| онога Јову Дугића, знаш онога што увек шета споредним стазама.{S} Увек је замишљен и штапом гу |
| етња, данас је дан оних који не могу да шетају других дана.{S} Уосталом и касно је већ, ја ћу к |
| били заједно колико су год могли, који шетају држећи се за руке и пиљећи једно у друго.{S} А њ |
| јатније да изађемо, па ћемо разговарати шетајући се.</p> <p>— Како хоћете, само се не могу дуго |
| куће!</p> <p>Прођоше главном алејом до шеталишта према Сави.{S} Ту, испред киоска, прођоше пор |
| и пођоше.</p> <p>Пред њима су била два шетача: један висок, крут, правих рамена, други мањи, ш |
| ла је, али празником је било врло много шетача.</p> <p>Одједном се однекуд појавише Јова Дугић |
| , Јелена и Севић се тргоше и седоше као шетачи који се одмарају.{S} Севић је у себи проклињао н |
| прошетају мало.</p> <p>— Мани се, каква шетња, данас је дан оних који не могу да шетају других |
| ћ више није имала ни воље ни времена за шетњу, бар не онолико као раније.{S} Са мужем би једва |
| p>Сутрадан Јелена једва дочека време за шетњу, после подне.{S} Нешто ју је вукло да изађе.{S} Г |
| .{S} Спремила би се и изашла у варош, у шетњу, па би пред само подне отишла пред мужа.{S} Ручак |
| вече, први пут од удадбе, није изашла у шетњу нити у сусрет мужу.{S} Кад Севић дође кући, затеч |
| она кући, да би пред вече опет изашла у шетњу, на вечеру, па онда у позориште, биоскоп или које |
| аљутила на њу што није хтела да изађе у шетњу.{S} Боље <pb n="25" /> да сам остала код ње, па д |
| /p> <p>После часова, по обичају, пође у шетњу са другарицама.{S} Кад су већ биле у Кнез-Михајло |
| осла код куће.</p> <p>Он натуче капут и шешир и пођоше.</p> <p>Пролазећи кроз мрачне просторије |
| /p> <p>— До виђења!</p> <p>И он дохвати шешир, климну влавом и изађе.</p> <p>Јелена је била ван |
| </p> <p>Рекавши ово Јелена дохвати свој шешир, наглим покретом покри главу и жустро пође вратим |
| девојчице да се протрче и да мало уче, шипарице и младићи и да се проведу. </p> <pb n="10" /> |
| разбуђену чулност.{S} Ноздрве, меснате, шириле су се при удисању ваздуха.{S} Лице обично, округ |
| e="titlepage"> <pb n="3" /> <p>ДРАГОМИР ШИШКОВИЋ</p> <p>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОН |
| e="titlepage"> <pb n="5" /> <p>ДРАГОМИР ШИШКОВИЋ</p> <p>ЈЕДАН ОД МНОГИХ</p> <p>РОМАН ИЗ ПРЕСТОН |
| у свршила, примети мати.</p> <p>— Каква школа! одговори отац и одмахну руком. </p> <pb n="20" / |
| и посетиоци, и најзахвалнији, ђаци свих школа и разнога узраста.{S} Од ранога пролећа, пре него |
| ољно заклона.{S} Јелена поче да бежи од школе, у којој је незадовољство према њој бивало све ве |
| ћи, испила млеко; све остало време, ван школе, проводила би у својој соби, час смејући се а час |
| а ли удадба смета или не смета довршењу школе.</p> <p>— Па шта би то сметало, што бих се удала? |
| ам овде и радујеш се што сам се вратила школи!{S} То си свакако чула <pb n="100" /> од Јованке, |
| мртвљена...</p> <p>Често размишљајући о школи, у њој се заче мисао да полаже испит зрелости као |
| е послу, а ја на <pb n="13" /> своме, у школи.{S} Ујутру свако оде лепо на своју страну, у подн |
| у.{S} И свуда је то чинила, код куће, у школи, код другарица.{S} Сви су се чудили њеној расејан |
| нема.</p> <p>— Имала сам много посла у школи и код куће, извињавала се она.{S} И сад се журим, |
| дао у двориште, сећала се својих дана у школи, својих другарица, својих родитеља...{S} Рачунала |
| већ, имала сам много посла код куће и у школи, одговори она.</p> <p>— Па зар нисте могли доћи м |
| т...{S} И Мица, помишљајући на још дуго школовање, уздахну из дубине груди.</p> <p>Неко време ћ |
| а разуме.</p> <p>Тако дође почетак нове школске године.{S} Јелена пође у VIII разред.{S} За нек |
| хладним данима и дугим ноћима.{S} Своје школске предмете Јелена је радила врло мало: пред први |
| вакога.{S} Кад би видела коју од својих школских другарица, скренула би одмах у прву споредну у |
| p>— Пре него што свршиш школу?</p> <p>— Школу бих могла свршити и по удадби, шта би ми то смета |
| рече једном отац.</p> <p>— Па још није школу свршила, примети мати.</p> <p>— Каква школа! одго |
| руги студенти, који практикантишу и уче школу.</p> <p>Али је требало књига и новаца, а она тога |
| уштво! </p> <pb n="39" /> <p>Она мора у школу, а кад хоће у школу мора и учити.{S} А за сутра н |
| еларију пре и после подне, као раније у школу и све што је доживела за последњу годину дана чин |
| 9" /> <p>Она мора у школу, а кад хоће у школу мора и учити.{S} А за сутра није ништа научила!</ |
| >Поподне једнога дана, идући са Мицом у школу, срете Севића.{S} Учинило јој се као да је он оче |
| изгубио матер баш кад је свршио основну школу.{S} Две сестрице биле су млађе од њега.{S} Не про |
| них књига, а учио је и свршио празничну школу.{S} Тако је дошао до своје седамнаесте године, по |
| ет Јелена.</p> <p>— Пре него што свршиш школу?</p> <p>— Школу бих могла свршити и по удадби, шт |
| и да будеш моја звезда — водиља?</p> <p>Шљунак зашкрипа у близини, Јелена и Севић се тргоше и с |
| на свака својим мислима.</p> <p>Прскање шљунка трже их из мисли.</p> <p>— Ено их, рече Мица.</p |
| После зажарене калдрме варошких улица — шљунком насуте стазе; после дугих низова кућа, разнога |
| заједници, ухапсише као непријатељског шпијуна.{S} Није ми га било жао, далеко од тога.{S} Бол |
| и једна другу.</p> <p>— Шта је, Јелена, шта си се ућутала ? питале су другарицу, која је мирно |
| Та шта су ти што се мувају око машина, шта су те девојке што убацују и савијају хартију, шта с |
| ла у чему се састоји друштвена несрећа, шта је то она увиђала и шта су управо хтели ти будући < |
| не столице.</p> <p>— Ја сам, госпођице, шта желите? упита он ужурбано.</p> <p>— Ја сам пре неко |
| >— Школу бих могла свршити и по удадби, шта би ми то сметало!</p> <p>И младе девојке почеше да |
| на то шта Јелена ради, с ким се дружи, шта чита.{S} Он се задовољавао тиме да мирно потпише тр |
| S} Пређи одмах на ствар.</p> <p>— Лепо, шта мислиш сад да радиш ? упита он.</p> <p>— Како ме то |
| девојке што убацују и савијају хартију, шта су сви они према сарадницима, према онима који свој |
| аљда нећу ја! одговори Севић хладно.{S} Шта би радила, кад не би кувала ?{S} Шта знаш друго? </ |
| S} Шта би радила, кад не би кувала ?{S} Шта знаш друго? </p> <pb n="78" /> <p>Јелена оћута, јер |
| какве враџбине? </p> <pb n="12" /> <p>— Шта се чиниш као да не знаш?{S} Плетеш венац и говориш |
| Јелена.</p> <p>— Прво, муж...</p> <p>— Шта има да ми смета муж?{S} Он ће целога дана бити на с |
| шљала.{S} Али није имала куда.</p> <p>— Шта ћемо за ручак ? упита је Севић првога дана ујутру.< |
| цама да иду, а оне ће за њима.</p> <p>— Шта ти је, Јелена? питала је нежно.</p> <p>— Ништа, Миц |
| се, закрвављених очију, прљав.</p> <p>— Шта ћеш? упита Јелена.</p> <p>— Тебе, пелтечио је Севић |
| рм, случајно баш са те линије.</p> <p>— Шта је, што се скупљате ? упита орган јавног поретка.</ |
| та, срете две своје другарице.</p> <p>— Шта ти је, Јелена, те си тако црвена.{S} Као да си сад |
| хтела ни да чује да је прати.</p> <p>— Шта ћеш тамо међу оне пропалице? говорила јој је.{S} Ви |
| и прво за разговор, па ћу ићи.</p> <p>— Шта да платим, какав разговор?</p> <p>— Па ја сам рекао |
| а, јер има да разговара с њом.</p> <p>— Шта ћеш, казуј? питаше она не пуштајући га унутра.</p> |
| само да јој се не скупља свет.</p> <p>— Шта хоћеш? питала је.</p> <p>— Треба ми новаца! избаци |
| номе, задиркујући једна другу.</p> <p>— Шта је, Јелена, шта си се ућутала ? питале су другарицу |
| храброст и гутајући пљувачку.</p> <p>— Шта желите?{S} Ја сам уредник, Павић, одговори дебељко, |
| ик, помисли Јелена и приђе му.</p> <p>— Шта ћете ви, госпођице ? упита је он чим је спази и не |
| Јелена, па најзад седе уз њу.</p> <p>— Шта си хтела? упита Мица.</p> <p>Јелена не одговори, а |
| и поче да слаже цвеће у венац.</p> <p>— Шта то радиш, Мицо, зар верујеш у те враџбине? упита од |
| еме ћутећи, док она не запита:</p> <p>— Шта си дакле наумио?</p> <p>— Кад сам по ручку отишао о |
| десетак пута, љутито и вичући:</p> <p>— Шта ради тај магарац ?{S} Ваљда је неће тек сад пећи!</ |
| ије читати такве ствари него лети.{S} А шта сте нам сад донели?</p> <p>После онако ласкаве похв |
| ама двома је да га обновимо!</p> <p>— А шта је с Јовом? упита она.</p> <p>— Славно пропао у руш |
| загледаше и даље око машине.</p> <p>— А шта је ?{S} Поезија, проза ? упита не осврћући се. </p> |
| it="subSection" /> <p>Јелена није знала шта је то љубав.{S} Према Севићу није осећала ништа осо |
| 8" /> <p>Јелена оћута, јер и није знала шта би му одговорила.{S} Осећала је и сама да за друго |
| а да издржи сусрет са њима, не би знала шта да одговори ни на само питање „како си?“</p> <p>Кад |
| пред њеним очима.{S} Није просто знала шта пре да чита.{S} Све ју је интересовало, гутала је с |
| ти.{S} Уосталом нека ради са служавкама шта хоће, а ја ћу рећи брату да га мало преслиша.</p> < |
| ве две недеље да којекако напише ко зна шта, и то да се појави пред људима који свакога <pb n=" |
| а времена да га проводи с њом.{S} А она шта је већ мислила о њему!{S} И сам увиђа да не иде ова |
| ли не смета довршењу школе.</p> <p>— Па шта би то сметало, што бих се удала? изазиваше Јелена.< |
| сну женицу било би страшно.</p> <p>— Па шта онда хоћеш?</p> <p>— Видиш, Јелена, ја сам имао у с |
| ешко изаћи на крај.</p> <p>— Човече, та шта ти управо хоћеш од мене ?{S} Хоћеш ли да ме убијеш |
| да ће је сви понизно поздрављати.{S} Та шта су ти што се мувају око машина, шта су те девојке ш |
| ц је одмах отрчао у полицију, да покуша шта се може, али се није могло ништа више.{S} Севић је |
| а је само слабе и имала.</p> <p>Али сад шта је ту је.</p> <p>Увиђајући да није само Јелена крив |
| лон клупе она се није трудила да разуме шта јој Севић говори.{S} Доста јој је било да чује њего |
| Ужелео сам те се.</p> <p>Она премишљаше шта да ради.{S} Да ли да га просто истера или да покуша |
| рењем и очајањем.</p> <p>Куда ће сада и шта да ради?{S} Хукала је и плакала, али јој то не помо |
| штвена несрећа, шта је то она увиђала и шта су управо хтели ти будући <pb n="37" /> „добротвори |
| а.{S} Пође и он у свет.{S} Где је био и шта је радио — то нико није знао, нити је он икада о то |
| јој је из затвора слао упутства како и шта да ради.{S} Доби неке ситне послове и успе да плати |
| о да бар оде у уредништво, само да види шта је са њеним радом, који још никако није био штампан |
| лела бих да ту борбу нисам познала, али шта је ту је.</p> <p>Дођоше до Државног Савета.{S} Јеле |
| Јелена је од брака очекивала много, али шта управо није знала ни сама.{S} Место свега добила је |
| S} Обраћала се полицији за заштиту, али шта је ова могла.{S} Ваљда да јој постави жандарма испр |
| својим <pb n="77" /> уредником.{S} Али шта је знао.{S} Заседе, узе текст и диктираше Јелени у |
| е је имала.</p> <p>Мучила се да измисли шта да му каже кад буде дошао, како да се понаша према |
| олико да је могао испричати својој жени шта је било. </p> </div> <pb n="74" /> <div type="chapt |
| и представку за свештеника и рећи ће ти шта треба даље да радиш и на што треба да обратиш пажњу |
| дан свој рукопис, па сам хтела да видим шта је с њим, а донела сам и један превод.</p> <p>— О ч |
| она не наиђе ни на кога ко би је упитао шта жели, а сама није знала на коју ће страну.{S} Кад ј |
| аздвојени.{S} Свакако да ниси заборавио шта смо уговорили онда кад си дошао из Пожаревца.{S} За |
| Јове Дугића.{S} Јелену је интересовало шта је све Јова написао, јер је хтела да се упозна са њ |
| из чулности.</p> <p>Није јој било јасно шта Севић сад намерава и како мисли да удеси живот: с њ |
| ов, јер никада није обраћао пажњу на то шта Јелена ради, с ким се дружи, шта чита.{S} Он се зад |
| /> недеље дана потражи Дугића и рече му шта би хтела.{S} Овај обрече да ће разговарати са Павић |
| мпарију, па ћемо после у варош да купиш шта ти треба.</p> <p>Јелена му се обисну о врат, не за |
| } Њу међутим не упита ни „како си“, ни „шта радиш“.{S} Место свега загледао се само у њена окру |
| чуна: сарадници толико, хартија толико, штампа толико, свега толико.{S} Рентира се већ са три х |
| а њеним радом, који још никако није био штампан.{S} Увек би одложила и оставила за сутра.</p> < |
| d>IX.</head> <p>Од како је Севић постао штампар, Јеленин живот се променио.{S} Штампарија је би |
| штампар, Јеленин живот се променио.{S} Штампарија је била мала и стара, али је Павић дао Севић |
| pb n="85" /> <p>Павић, који се бојао да штампарија не оде на покриће кривичних трошкова, стави |
| е, али су јој у глави били уредништво и штампарија.{S} Лупа машина зујала јој је у ушима.{S} Па |
| муж у затвору, дуг за хартију за лист и штампарија.</p> <p>Мислила је да ће се моћи одржати са |
| да може да ради.</p> <p>Како-тако, тек штампарија поче да ради.{S} Радника није било више од т |
| <div type="titlepage"> <pb n="4" /> <p>ШТАМПАРИЈА „ТИПОГРАФИЈА“ Д. Д., ГРАЧАНИЧКА 12</p> </div |
| идеалним замишљањима о уредништвима, о штампаријама, које је она сматрала за нешто високо, неш |
| /p> <p>Пролазећи кроз мрачне просторије штампарије, Севић је лако обухвати око паса, као хотећи |
| а дана трчи по пословима или се врти по штампарији и чак и певуши.{S} Па је и према Јелени био |
| еница.{S} А сутра треба да је рукопис у штампарији!{S} То предвече, први пут од удадбе, није из |
| он пристао, онда, да ти и даље радиш у штампарији, само да она буде на његово име.{S} Али што |
| схићено, овако ништа ни довека.{S} А са штампаријом ће ићи боље, више ће се зарађивати, па ће с |
| <p>Мислила је да ће се моћи одржати са штампаријом.{S} Муж јој је из затвора слао упутства как |
| се наравна са Павићем, тако да он прими штампарију, али да прими и Севићеве дугове за хартију, |
| S} После подне ћемо отићи да ти покажем штампарију, па ћемо после у варош да купиш шта ти треба |
| ога што је кредитирао Севића.{S} И тако штампарију пописаше и запечатише.</p> <p>Јелена остаде |
| <p>Јелена је свако по подне одлазила у штампарију, да што помогне мужу.{S} Он је научи да чита |
| задовољни да их свет види како улазе у штампарију.</p> <p>Дугић је често долазио у штампарију |
| парију.</p> <p>Дугић је често долазио у штампарију и повлађивао је намери Севићевој, обећавајућ |
| тан.{S} Исприча одмах да је нашао једну штампарију, малу, да ју је купио за мале новце, за оста |
| а беху отворена и Јелена спази колутове штампарске хартије.{S} Крај прозора виде Севића.{S} Срц |
| ију.{S} Виде људе, необријане и црне од штампарског црнила, како иду између машина, односе паке |
| је за тај и тај дан одређен претрес по „штампарској кривици“, а по тужби тога и тога владике, и |
| </p> <pb n="42" /> <p>— А да ли ћете га штампати? упита Јелена бојажљиво.{S} У ствари, у грудим |
| Мица.</p> <p>— Па ... да видимо хоће ли штампати!...</p> <p>— Видиш да сад има друга посла.{S} |
| > <p>Пауза.</p> <p>— Да видимо, па ћемо штампати ако је добро.{S} Хвала, госпођице!</p> <p>И ур |
| е због похвале.</p> <p>— Штампаћемо га, штампаћемо, то је несумњиво, само не сад, већ доцније, |
| е разлевало миље због похвале.</p> <p>— Штампаћемо га, штампаћемо, то је несумњиво, само не сад |
| а Дугић.{S} Прав као бор, држећи у руци штап као они слепци који иду без вођа, ишао је не гледа |
| ако, ако би твој муж имао какав чаробни штапић, па само удари по столу, а ручак или вечера тек |
| поредним стазама.{S} Увек је замишљен и штапом гура каменчиће и одбацује их.{S} Онај анархиста, |
| и најзад би развод био изречен на твоју штету.</p> <p>— Па нека буде и на моју штету!{S} Сита с |
| штету.</p> <p>— Па нека буде и на моју штету!{S} Сита сам брака.</p> <p>Стари Ђорђевић махаше |
| нападају владу, што грде све и свакога, што „крешу“. „<title>Народно право</title>“ није давало |
| ко ћутећи, као снебивајући се од онога, што су у ствари желели. </p> <pb n="64" /> <p>— Јелена, |
| {S} А споредним стазама шета због тога, што има служавки и дадиља, које „случајно“ гура до миле |
| .{S} Кривио је себе нарочито због тога, што на Јелену није обратио пажњу бар ове године, у посл |
| ајно баш са те линије.</p> <p>— Шта је, што се скупљате ? упита орган јавног поретка.</p> <p>— |
| <p>Мица ућута, завидећи помало Јелени, што ова, кћи високог чиновника, има мираз, па јој је мо |
| о“, т. ј. удомљење.{S} Ја сам чиновник, што ће рећи сиромах, и својој деци нисам могао спремати |
| /p> <p>Севић је био пријатно изненађен, што ју је тобож случајно срео, а тако је много мислио < |
| у школе.</p> <p>— Па шта би то сметало, што бих се удала? изазиваше Јелена.</p> <p>— Прво, муж. |
| ту.{S} Јова се дружио са Севићем за то, што га је овај хвалио до небеса и преувеличавао сваку њ |
| алеко од тога.{S} Болело ме је само то, што сам још увек, бар по имену, била везана за њега.{S} |
| Место свега добила је у првоме реду то, што више није морала мислити о испиту зрелости.{S} Ипак |
| и морала буду лишене живота само зато, што, немајући мираза, не могу да се удаду.{S} То је неп |
| мела рећи.{S} Али је у мени било нешто, што ме је гонило.{S} Можда сам хтела да утечем од своје |
| ни само оне листове што нападају владу, што грде све и свакога, што „крешу“. „<title>Народно пр |
| ог мог поступка, мислим на своју удају, што је управо било бежање од среће.{S} Ну, то сам учини |
| p>— Господине, поче одмах Јеленин отац, што сте урадили урадили сте.{S} Нисам вас звао да овде |
| не.</p> <p>— Клипан, рече ова.</p> <p>— Што? упита Јелена, која ту погрду схвати скоро као увре |
| вати скоро као увреду за себе.</p> <p>— Што не пази како иде, него ми одвали раме, и девојка ме |
| твар, набра незадовољно обрве.</p> <p>— Што си тражила посла, кад ниси у стању да га радиш ?{S} |
| животу, иначе би било страшно.</p> <p>— Што би било страшно?{S} Чега би ту било страшно?{S} Зар |
| нила га је Јелена.</p> <p>— Случајно, а што тако не удари кога човека, него само нас девојчиће. |
| Јелена напрћи усне.</p> <p>— Пара?{S} А што се онда девојкама даје мираз!{S} Колико будем имала |
| ваљда десети пут да ме гура.</p> <p>— А што се и ти мало не склониш с пута ?</p> <p>— Па добро, |
| о.{S} Разговараћемо доцније.</p> <p>— А што не бисмо одмах разговарали? изазиваше Јелена.</p> < |
| ли за кога другог, свеједно.</p> <p>— А што Јелена? питала је Мица, чисто заплашена тугом која |
| то би вртели главом.</p> <p>— Ово треба што пре удавати, рече једном отац.</p> <p>— Па још није |
| им сам отишао Павићу.{S} Он се извињава што је онако поступио.{S} Вели да би он пристао, онда, |
| укама.{S} Учини крајњи напор и гурну га што је могла јаче.{S} Он се затетура, изгуби равнотежу. |
| ="103" /> <p>Прећи ћу преко свега онога што сам за тим доживела.{S} Главно је да сам била задов |
| проговори.</p> <p>— Па то личи на онога што га сваког дана виђамо на Калемегдану, насмеја се Ми |
| се збило.</p> <p>Чисто стидећи се онога што је урадила, а осећајући да је крива, није тражила н |
| ошкова, стави забрану за обезбеду онога што је кредитирао Севића.{S} И тако штампарију пописаше |
| p>— Па на онога Јову Дугића, знаш онога што увек шета споредним стазама.{S} Увек је замишљен и |
| собности Јеленине за рад, већ због тога што се обрукао пред својим <pb n="77" /> уредником.{S} |
| квих великих способности, већ због тога што је био задовољан малом наградом.</p> <p>Са Дугићем |
| вако по подне одлазила у штампарију, да што помогне мужу.{S} Он је научи да чита коректуре, рев |
| нистрацију.</p> <p>Јелена немаде кад да што помисли, али осети дубоко разочарење.</p> <p>— Доне |
| егдану.{S} Као да им се обома журило да што пре стигну.{S} Тек овда-онда измењали би по коју ре |
| чита, али јој се учини огромна неправда што мора да учи ове глупе и сувопарне предмете, кад су |
| ми се никад више не само обраћати ма за што, него ни приближити.{S} Ви за мене не постојите.{S} |
| хтела, јер како би она била способна за што веће од тога да се задржи мало дуже ван куће!</p> < |
| мо говорити.{S} Нисмо криви ни ти ни ја што је све онако изишло.{S} Ја сам најлепше мислио.</p> |
| рећи ће ти шта треба даље да радиш и на што треба да обратиш пажњу.</p> <p>Сутрадан, баш кад се |
| адио.{S} Али сам ја ипак била задовољна што сам свршила најтежи део посла.</p> <p>Баш у то врем |
| јој је неиспуњен и она зажеле да и она што ради.{S} Севић као да то једва дочека и пошто се до |
| ећала се лако.{S} Била је чак и радосна што се овако свршило.{S} Чинило јој се да јој је са душ |
| да води књиге, и она је била пресрећна што може да буде корисна.</p> <p>Севић се такође промен |
| све то како је знала и умела и преписа што је читкије и лепше могла.</p> <p>Јелена је замишљал |
| > <pb n="110" /> <p>— Па зар није доста што ја њега нећу?</p> <p>— Доста је и то, али црква пок |
| Севић се уопште није сећао да је од оца што друго и чуо, као што не би знао да каже да ли га је |
| х се радо удала.</p> <p>— За онога твог што га онако замишљаш?</p> <p>— За њега или за кога дру |
| ер има света који цени само оне листове што нападају владу, што грде све и свакога, што „крешу“ |
| ојим погледима на живот, на брак, — све што је Јелена већ давно била чула из његових уста.</p> |
| а ја ћу гледати да ти се одужим за све што си учинила досада за мене.{S} Збогом!</p> <p>— Ваљд |
| Он је тражио новац и она му истресе све што је имала при себи. </p> <pb n="120" /> <p>Али пред |
| и после подне, као раније у школу и све што је доживела за последњу годину дана чинило јој се к |
| својој жени; напротив, он је чинио све што је знао и умео, али све то на један неспретан начин |
| ла и стара, али је Павић дао Севићу све што му је било потребно да може да ради.</p> <p>Како-та |
| и веома обрадовало.{S} Изненадило ме је што ми пишеш, после онаквог мог поступка, мислим на сво |
| поласка јој да лепо изгледа, прекоре је што није и раније дошла, увераваше је да је он веома це |
| д куће преводила поједине ствари или је што писала и сама, тешко с почетка налазећи тему, ну по |
| че Мица прекидајући читање.{S} Добро је што није тако у животу, иначе би било страшно.</p> <p>— |
| се мувају око машина, шта су те девојке што убацују и савијају хартију, шта су сви они према са |
| па онда узимају нас, безазлене и срећне што нас узимају.{S} Па још траже да им за ту жртву с њи |
| .{S} Никаква изгледа није било да ће се што поправити.{S} Понеки пут, у сумрак, Јелена је мисли |
| p> <p>Чудиш се да сам овде и радујеш се што сам се вратила школи!{S} То си свакако чула <pb n=" |
| само да она буде на његово име.{S} Али што је било, било.{S} О прошлости нећемо говорити.{S} Н |
| н ни према мени ни према матери.{S} Али што је учињено не мења се.{S} Ја нећу да она икада зажа |
| е силно волела, већ као да му се извини што је мислила да је себичан, да не води рачуна о њој.{ |
| а улице, случајних, оних који су срећни што имају приступа у уредништво, који су задовољни да и |
| ослу, заборавих да те питам треба ли ти што од одела.{S} Јесен је већ на прагу.{S} После подне |
| ви понизно поздрављати.{S} Та шта су ти што се мувају око машина, шта су те девојке што убацују |
| ла и нада.{S} Веровао сам да ће се моћи што учинити.{S} Сведок си мојих упињања да се подигнем. |
| вот рада.{S} Хтела је да чита, да научи што више, да схвати друштвене доктрине, да се умеша међ |
| ји је свог коњића и таљиге купио новцем што <pb n="49" /> га је стекао као тестераш.{S} Отац, т |
| ерзитету.{S} Отац ме посаветова да учим што практично, а да не траје дуго.{S} Реших се за зубно |
| сећао да је од оца што друго и чуо, као што не би знао да каже да ли га је икада видео трезна и |
| остала сарадница тако великог листа као што је „Журнал“.{S} Али се не усуди, знала је да јој др |
| <p>Он изађе у предсобље, али не оде као што је она мислила, већ, по одласку пацијента, уђе поно |
| оје би везале своју судбину за људе као што смо.{S} Дугић и ја? упита најзад Севић.</p> <p>— Ве |
| сти, већ од страха.{S} Он јој приђе као што се прилази доброј пријатељици.{S} Руковаше се гледа |
| ога поретка, који ће разрушити људи као што су Дугић и Севић.{S} И ова двојица учинише јој се в |
| е и поче да ради.{S} Није било лако као што је замишљала, јер је немачки језик имао за њу још у |
| а рука лако додирну око паса, онако као што чинимо кад хоћемо некога да пропустимо испред себе. |
| могао волети своју сестру друкчије него што су га учили.{S} Она је била лепа девојка, пред њим |
| узраста.{S} Од ранога пролећа, пре него што је дрвеће и најавило пупољке лишћа, па све до у поз |
| тигла је кући сва задувана.{S} Пре него што је мати и могла да је упита где је била досада, Јел |
| ла, поче опет Јелена.</p> <p>— Пре него што свршиш школу?</p> <p>— Школу бих могла свршити и по |
| су оно што је Јелена справила пре него што је отишла у канцеларију.</p> <p>Јелени, гледајући С |
| подне.{S} Половину ћу ти дати пре него што уђемо проти, а другу половину кад будемо изашли.</p |
| својих телесних дражи, није дакле чудо што ју је он посматрао онаквим очима.{S} Само што је он |
| час и између часова.{S} Није било чудо што је првога тромесечја имала више двојака него свих о |
| њем правог израза, само да би посао био што пре готов.{S} Брзо је сасвим ушла у посао, који јој |
| о има свој пут.{S} Врло добро си учинио што си нашао стан.{S} Ја ћу наставити свој живот и рад |
| о ми најнесрећнији на свету, да се тако што само нама могло десити.{S} Бежимо и склањамо се од |
| 2" /> о њој и чудио се и жао му је било што је никако нема.</p> <p>— Имала сам много посла у шк |
| не показујући отворено како јој је мило што је Јелена једном попустила.</p> <p>У разговору о ов |
| а г. Дугића имало би жена и у нас, само што их ви не видите или можда нећете да их видите, јер |
| рилике каквог је она замишљала.{S} Само што је имао браду и наочаре.{S} Онај други, мало мањи, |
| је он посматрао онаквим очима.{S} Само што је он био тром, лењ, да и изведе оно што је имао у |
| ш најпријатнијим.</p> <p>Жалила је само што није могла приступити раду за испит зрелости.{S} Ип |
| а од задовољства.{S} Било јој је угодно што је сасвим уз њега, није се отимала његовим пољупцим |
| ризна да је једва и жељно очекивала оно што <pb n="65" /> је требало да дође.{S} И то што је оч |
| ! помисли, а пред очи јој изађе све оно што је читала о мукама радничким у тим јазбинама послод |
| акога <pb n="31" /> дана напишу све оно што свакога дана изађе у онако обимноме „<title>В. Журн |
| то је он био тром, лењ, да и изведе оно што је имао у глави.</p> <p>— Ја мислим да он није био |
| , тај груби новац, који санкционише оно што би се могло санкционисати и без њега.{S} Требало би |
| ало напредних људи, који су увиђали оно што и она.{S} Не спавају они који ће имати права да буд |
| огла да верује да се у истини збило оно што се збило.</p> <p>Чисто стидећи се онога што је урад |
| живота су нас раставиле, не везујмо оно што је прекинуто, јер би нас чвор увек жуљио.{S} Боље ј |
| ’! реши се најзад.</p> <p>Ручали су оно што је Јелена справила пре него што је отишла у канцела |
| јући ни сама зашто, али осећајући да то што је она имала није она срећа о којој је слушала да с |
| арали? изазиваше Јелена.</p> <p>— За то што морам сад одмах да идем, јер треба наћи посла и ста |
| о у очима простијега света, ваљда за то што је био анархиста, а анархисте убијају краљеве, турп |
| а умало не упита где је ноћио, не за то што јој је било криво да јој није одмах дошао, већ што |
| <p>Јелена му се обисну о врат, не за то што га је силно волела, већ као да му се извини што је |
| b n="65" /> је требало да дође.{S} И то што је очекивала осети најзад, на своме грлу.{S} Севић |
| ка дама!</p> <p>Њој је било одвратно то што је он посматра, разгледа као нешто што припада њему |
| хтео да руши традицију о сродству, зато што би тиме, по конвенцијама које владају у друштву, уб |
| ају.{S} А она не спава, а не спава зато што је тишти општа друштвена несрећа.{S} Чудно јој је б |
| је јадиковао.{S} Она је очекивала нешто што је требало тек да дође.{S} Ни пред самом собом није |
| е да издржи, да је оно подсећа на нешто што се она трудила да заборави.{S} И зар сад, кад је ус |
| што је он посматра, разгледа као нешто што припада њему, држећи своју руку на њеном рамену.</p |
| било криво да јој није одмах дошао, већ што јој се чинило да би требало да га то пита, али оћут |
| броју, у врло дугом чланку, напао владу што, не давањем већег кредита на просвету, одржава наро |
| <p>Па би онда он почео причати о нечему што је њега интересовало.</p> <p>Тако је дошла дубока з |
| акве ствари, а ја сам се наљутила на њу што није хтела да изађе у шетњу.{S} Боље <pb n="25" /> |
| псеудоним прочитају поруку уредништва: „Што сте се ућутали, пријатељски поздрав!“ А у Београду |
| одбила од њега.{S} Мати као мати, много штошта гледала је деци кроз прсте, а кад су ова поодрас |
| не величине — дуги низови дрвета; после шума трамваја и кола — блага тишина, коју ремети само ц |