| хоће?{S} Можда је калуђерство заблуда , а помонашење се само насилном смрћу може извршити?</p> |
| } Лице се заоблило, плећа се попунила , а усне се румениле као у детета.{S} Коса је почела раст |
| ...{S} Путир је стајао у туђим рукама , а дивни онај узвик о вери и страху божјем прошао је без |
| Разговарао је тобож с неким младићима , а целом пажњом је мотрио да ли она иде.{S} И онда, ма д |
| људи.{S} Једни, који су тешко радили , а нису у том раду ништа волели, падали су у дубоку несв |
| веома задовољна с његовим распоредом , а њему су баш годила самачка вежбања.{S} Кад доврши пев |
| } Поставља се лекару једно препредено , а о болеснику бајаги сажаљиво питање, а иде се на то да |
| е изаћи из те борбе! „Дух све оживљава, а тело ништа не помаже“, стоји у Светом Писму.{S} Да и |
| г је пролетао тих и спор, као да спава, а људи су пролазили некако побожно и смирено, као да св |
| оновање је поезија свештеничког позива, а поезија мора да прође.{S} Остарио сам у неку руку.{S} |
| жи људима .{S} Не може се волети црква, а да се не воле људи.{S} Једно се без другога исто тако |
| волела свога мужа кад се удала за њега, а како се сада види да је срећна и задовољна, и да га б |
| , бедним плачем прво да зове оца свога, а после, после једног страшног погледа и вриска, стала |
| држању, као да му очи ишчекују некога, а уши чују нешто што само за њих важи.</p> <p>Чује ваљд |
| д цркве ка средини вароши врло је дуга, а он никада не стигне да је бар најмање види.{S} Мора б |
| а се смеје.</p> <p>— Мени се не допада, а мојој Ани ће се можда и свидети.{S} Она тако воли: да |
| >Владици је по мало дрхтала седа брада, а звецнуо је неколико пута и кашиком о шољу.{S} После с |
| Осмејак матере: да дете још и не хода, а камо ли оно друго.{S} И најзад, два три велика, света |
| S} Доктор јој се чинио и досадна ухода, а у исти мах и нека виша добронамерност, која зна за бо |
| нила.{S} Руменила је нестало са образа, а обрве се примакле једна другој, и на челу се опет исп |
| х ђакон.{S} Немирно је читао јектенија, а глас је излазио из њега као никад.{S} То га је гризло |
| деца, коју и по ' неколико генерација, а сасвим зацело по неколико живота носе и рађају.{S} Мо |
| ри тачке.{S} То би била црквена музика, а ипак тако весела, тако једноставно срдачна.{S} Ви да |
| оса се под притиском гужвала и слагала, а глава је падала дубље и дубље.</p> <p>— Ана, ја вас в |
| кчији.{S} Пахуљице оштре, као од игала, а хладноћа је чисто гребла по лицу.</p> <p>На гробљу, н |
| хладне воде, која је непрестано падала, а ничију жеђ на земљи није гасила.</p> <p>Недићку је та |
| .{S} Слика се после замутила и нестала, а на њеном месту је засјао спектар, као најлепша дуга.< |
| далматика ђаконова се смирено угасила, а глава његова се увила сумрачком, пробило је сунце одј |
| стварању тица, о краљевском лету орла, а гукању голубова, о песми славуја. </p> <pb n="109" /> |
| ила уморна.{S} С једне стране од посла, а с друге стране и од тога, што је све то што се десило |
| ла је у цркву баш пред читање Еванђеља, а приспела на своје место да угледа једну сасвим нову с |
| н, за младе пилиће.{S} Сад пилића нема, а и траве је мало, вратанца су дакле отворена.{S} Две х |
| има калдрме разбија окна на спратовима, а ораницом земљом засипа таване.</p> <p> Олуј је дошао |
| д храма, прота-гост на Царским Дверима, а ђакон Иринеј на проповедаоници.{S} Став по став текст |
| некад тако горак у својим извесностима, а који је увек тако сладак у надама и у чекању.</p> <p> |
| . </p> <p>Он није мој — шаптала је Ана, а сузе су текле.</p> <p>Он мора чувати од заразе људе у |
| је, то је песма душе његове онога дана, а не прошлих дана.{S} То су увек нови и нови оригинали, |
| у њиховој кући, мољена са свих страна, а врло добро расположена, Ана се решила да сама себе из |
| } Да ниси у ватри, мораш бити и гладна, а канда је овде и хладно ? — Недићка се сагла, чаракала |
| Око десетак минута је остала сакривена, а тада, опрезно, изашла опет на улицу. </p> <pb n="91" |
| је молитва ђаконова тако величанствена, а реч о страху божјем на његовим уснама тако страшна.</ |
| су буктала два крупна округла пламена, а високо горе, као у лету ухваћене варнице, расули се б |
| уће на веранду, била су широм отворена, а на белој <pb n="147" /> завеси, још заљуљаној од нагл |
| врата, и у цркви да је празно и тишина, а људи само с поља да обилазе око ње, и да чисте своју |
| иста и равна као труба убељеног платна, а засута моментима високих лепота, тражила је, према то |
| ју она уопште не може више да посматра, а о којој све теже и теже суди. </p> <p>Изведавши једно |
| умрло је јутрос двоје деце за два сата, а треће, последње, ако још није мртво, онда га је само |
| инила јој се као сивом прашином посута, а у своме срцу је осетила сузу.</p> <p>Али кад се монах |
| таквог питања са медицинског гледишта, а после опет са гледишта једног лаика.</p> <p>— Зар не, |
| ас! ...{S} Његово певање је моја срећа, а његов глас ја не знам, и немам, и он сам ми га не би |
| на умору једино дете директора Васића, а нешто касније се показаше и знаци непогоде у времену. |
| изгледала као игралиште, људи као деца, а деца као рајско цвеће.{S} Крилата једна глорија је ле |
| слој мајонеза, на то кришчицу тонфиша, а на то лоптицу ајвара, чувши Недићкине речи, вратио је |
| за њега драж и лепоту доклегод је жив, а најлепши делови тога живота постају му равнодушне олу |
| досада, сигурно већ уверио Господ Бог, а сад је било на реду да се о том увере и Недићеви са с |
| онај који је анђео олтара и душа цркве, а свештеник је крај њега тако човечански нејак, тако гр |
| аже ствар, или да се ствар баш и збуде, а после мора наћи снагу за досљедност , одговорност и т |
| есташлук.{S} Одлично је имитовала људе, а нарочито начин како говоре и певају.{S} Она је то дод |
| за руку, јер је видео да хоће да пође, а знао да их само педесет корачаји деле од пуне светлос |
| есмом <pb n="15" /> и молитвом прилазе, а не дотичу се да изврше ниједну Тајну. </p> <p>— Мени |
| арац дрхће од нечега што не зна шта је, а младић обећава нешто што не зна шта је.{S} А између у |
| на гроб, ви морате кући.{S} Хладно је, а већ сте Бог зна откад напољу.{S} Ветар вам је изудара |
| но, да она чисто њега самог не познаје, а камо ли да би могла <pb n="188" /> познати са каквим |
| S} Сила од тела, сила од интелигенције, а опет је ван живота .{S} Неки чисто контемплативни и а |
| е да читаве одсеке службе с децом поје, а поздрав архиепископу, <hi>исполаети деспота</hi>, сва |
| тка, појали су као да пред Богом стоје, а Бог тај да им је свима рођени отац.{S} Богородичина Ц |
| ене!</p> <p>То је све што јој поручује, а то је срећа над срећама .{S} Ах, како се на разне нач |
| прозебли , Христос се сакрио за облаке, а кроз јектенија ђаконова се чуо тон туге и немоћи.</p> |
| е црква његова.</p> <p>Тако од прилике, а свакако далеко од ђакона, свршавали се сви доживљаји |
| кој </p> <pb n="73" /> <p>грани јабуке, а Ана, лако намрштена, настави да корача.</p> <p>Недић |
| немела , спустила главу, раширила руке, а из груди јој је гукала невина, чиста, прва девојачка |
| на.{S} Рука, у коју су све очи гледале, а коју су два најлепша ока из олтара храбрила и миловал |
| у је тутнула новац да купи сину ципеле, а затим је дозвала псето и четком му прала зубе.{S} Час |
| комори, стојала натрашке.{S} Небо доле, а куће, упрегнута кола и палије с буретом горе.{S} И тр |
| хоће да се испне из неке страшне јаме, а ипак се све на једном <pb n="193" /> месту мучи, кида |
| име веома интересовала своје суграђане, а помало их је и једила.</p> <p>Стара двадесет и три го |
| јој помогне, који треба руку да дигне, а из његових прстију свети мир да се излије.</p> <p>Как |
| шапат среће, све је то кружило око ње, а време је одмицало као одјек даљне неке музике.</p> <p |
| , а о болеснику бајаги сажаљиво питање, а иде се на то да радозналост што пре сазна ради ли се |
| е.{S} Најмлађи дечко има лакше обољење, а старији, жао ми је госпођице, врло је тешко болестан. |
| гробу татином ће можда бити мраз и иње, а у соби његовој нека буде срдачно и топло као и пре.{S |
| чијаш је очистио кола и истимарио коње, а ниједаред није опсовао.{S} Несташно Анино <pb n="129" |
| и у цркву ишла, сем понекад на вечерње, а и онда је обично, прошавши кроз живе улице, сревши пр |
| сребрном фризуром око астраханске капе, а монах Иринеј сав црн, са златом и сребром негде дубок |
| је само једна тачка, сврше пре вечере, а после вечере да изађу у башту, да дивно летње вече не |
| о ја да га владика гледа.{S} Стидео се, а невешт је био да своје усхићење оправда општим усхиће |
| p> <p>— Штета само што су у торби ноте, а баш у нотама наш драги доктор Пашко није Бог зна како |
| бе.{S} Она је додуше врло волела цвеће, а нарочито руже, али — смешила се самозадовољно — калуђ |
| би то било и одвише напорно за певаче, а да поготову не би имало смисла мучити старог човека, |
| неја , Ана је љубила мале своје певаче, а срце Богородичине Цркве, као срце сваке мајке, простр |
| тле некуда, куда човека само жена вуче, а човек оставља све, и иде, и губи пут и пропада идући |
| овека муче. — Владичине руке задрхташе, а у углу ока затрепта мала, љута једна звездица . </p> |
| и Анине задрхташе, очи се полуотворише, а руке кренуше да се саставе, али се на пола геста опет |
| овог доласка.{S} Усне јој се развукоше, а руке, у којима је држала писмо, спустише се у крило к |
| Пашко: некада је шетао у Рим и у Париз, а сада, кад сунце журно запада, шета се до Богородичине |
| уди друго.{S} Не може се служити цркви, а да се не служи људима .{S} Не може се волети црква, а |
| оватно, служиће задњи пут у овој цркви, а ускоро затим ће бити рукоположен за свештеника и отић |
| тварања дошао је на ред други, па први, а после свих шест дана свирала је Ана хаос, и то на нај |
| у свештеници крај њега изгледали млади, а ђакони као права деца.</p> <p>А кад су ударила звона, |
| оложењем.</p> <p>Добро.{S} Ти само иди, а ја ћу одмах за тобом.{S} Док мало зачешљам косу.</p> |
| ристос испуњава душе једноставних људи, а и сав хаос, који име Христово у души већине нас увек |
| </p> <p>Нешто тешко се ваља.{S} Долази, а нико га не види.{S} Долази да згњечи, да угуши, да за |
| ли кривице падали, крњили и уништавали, а после тога сређивање, смиривање и свежи дах новог жив |
| ца га дражи отворено поље га оневесели, а и у цркви није тако лепо као пре.{S} Хор пева, али не |
| ожи, то су баш и оно друго двоје хтели, а кад се нешто неизоставно мора одбити , одбија се тако |
| /> боли?{S} Боли ли?{S} Или то не боли, а друго нешто боли?{S} Ах, Ана, моја Ана, моје велико б |
| ј је идеал жена која само једаред воли, а разорену или несрећну своју љубав носи са собом у ман |
| то није било доста.{S} Једва створени, а већ претенциозни људи тражили су од Арханђела Гаврила |
| чи вечност.{S} Да, краљеви су пролазни, а пастири су вечни.</p> <p>Једно се монаху Иринеју није |
| по ногама, и гробље и самоћа су ужасни, а, тако близу, душе пуне љубави и лепоте ... зар да њем |
| у?</p> <p>Ана није стизала да одговори, а ђакон је већ питао даље.{S} Да ли јој је много тешко |
| м су се изгубили у меканој бујној коси, а златна браслета се светлила на темену као звезда. </p |
| лепа музичка пјеса, да ће ђакон певати, а пратиће његово певање госпођица Недићева на клавиру, |
| твој господар?</p> <p>Ана поче јецати, а маторо псето удари у грчевито, астматично скикање, ка |
| јер је и музика црква. </p> <p>Волети, а не смутити душу — смешила се госпођица Недићева, глед |
| су све досадашње муке људи морале бити, а да одсада долази само добро и лепо, и да ће се сад од |
| , осећам да се некоме морам исповедити, а нико деликатним стварима не стоји тако близу као ви, |
| Али се одједаред небо почело навлачити, а дунуо је затим и свеж ветар, предсказајући промену вр |
| рно кратко време, гимназијски концерти, а нарочито појање у лепој Богородичиној Цркви.</p> <p>С |
| а срца стегла пред трагедијом старости, а нека још и пред трагедијом сваке светиње у човечјем ж |
| рица, у трави је почело нешто да шушти, а негде, на грани, чуо се слабачак цвркут тице. </p> <p |
| рекида, као да мора некоме све то рећи, а као да у исти мах не зна коме говори.{S} Ана је опет |
| ћи, а да се ниједно од вас не унесрећи, а да ниједно од вас црква не изгуби !{S} Како, како, Ир |
| ње живота човечјег!{S} Како ћете проћи, а да се ниједно од вас не унесрећи, а да ниједно од вас |
| ави, да крсти.</p> <p>Ани засузише очи, а Недићка је скоро кроз плач говорила:</p> <p>— Бог је |
| лом том свету, који се така много мучи, а чији цео живот није толико вредан колико један тренут |
| и гњева божјег је пролазила по вароши, а немоћ људска је покорно чекала ударац.</p> <p>Нешто х |
| тресе, правио гест као да запушава уши, а чело би му се набирало тачно у пет линија и четири пр |
| есна Анина рука је била у Пашковићевој, а лева у Иринејевој, опраштали су се, али су још једнак |
| ош три јектенија која говори свештеник, а онда ће се отворити северне двери, и оданде ће поново |
| ер покојни Недић је био и мој пријатељ, а, сем тога, Ана, свака ваша жалост је и моја, свака .. |
| е оставити, отићи ће тамо где ја нисам, а дани моји ће пролазити без њега, тужни, празни.</p> < |
| , други људи су то можда звали обичним, а за Ану је то било, као увек, пуно разних откривења из |
| реће овог живота свршавају тихом тугом, а та је туга тако лепа, тако хришћанска.{S} Осетила је |
| жених мишица, високо над главом својом, а сасвим високо над главама осталих.{S} Свечан и поноси |
| ра код куће.{S} Упола, добро.{S} Телом, а душом нека вас прати. </p> <p>— Кад је тако, — смејал |
| ш, па ћу господин ђакону јавити писмом, а ви, докторе, вама ... најзад, да буде право, вама ћу |
| и да та тајна прати њега само пометњом, а у ствари другу душу тражи ?{S} Да ли је она девојка б |
| ном капутићу са совиним пером за капом, а предсобље, пуно зеленог биља и застрто дебелим ћилимо |
| оворио је ђакон мирним, хладним гласом, а имао у лицу израз бола. — Будите храбри — понављао је |
| двапута китила, једанпут целим букетом, а други пут двема ружама, али Ана је и једно и друго ск |
| , одрицао целог живота и целим животом, а коју сада видим стварну, идеално истиниту, видим је н |
| p>Сутрашњи дан је био прави зимски дан, а уједно и прави дан задушница.{S} Попало је дебело иње |
| е већ прошло како је епископ отпутовао, а људи свеједнако мисле и говоре о свечаности, и још ни |
| досада сам био ученик и дете Христово, а одсада , ма шта да буде, то више бити неће.{S} Да, ђа |
| ум против шарлаха канда не вреди много, а код одраслих су те болести и иначе опасније него код |
| се увијао око ње као неки мирисан вео, а светлост је била савршено небесна.</p> <p>Одједаред, |
| чиниш.</p> <p>Монах Иринеј је побледео, а у ужаснуте његове очи се попела очајна молба.</p> <p> |
| пело се Јови на леђа.{S} Јова је трпео, а Ана се смешила.{S} Било јој је топло од Јове као од с |
| е надала.{S} Међутим, Недић је одлазио, а Ана његова је више нешто од суза давала свом оцу који |
| румене ...</p> <p>Хоровођа је силазио, а Ана се пела на узвишење.{S} Да са целим огромним хоро |
| времена своје маште.{S} Недић се љутио, а Ана се слатко смејала.{S} Сва некако раскошна, она ни |
| исма, улицама није пролазио скоро нико, а кад би се негде отшкринула врата, излазио би на њих п |
| не руке.{S} Све је одлично напредовало, а деца су до усхићења доводила и Ану и све старе њене п |
| ао у порту.</p> <p>Срце му је трептало, а он га је пустио да трепти, и благодарио је Богу што ј |
| остава стојала је старцу тако невесело, а крст са скупоценим , блиставим камењем још невеселије |
| <p>— Стварање света још није ни почело, а овај несрећни Мајински ће већ свих седам смртних грех |
| изгледала као ружно, космато страшило, а пред његовим ногама је видела Бошка, удављеног, мртво |
| Пређи у трпезарију, тамо је лепо топло, а ту је и доктор Пашковић Зато сам и дошла.{S} Хтео би |
| — Ви, дакле, држите да је црква једно, а људи друго.{S} Не може се служити цркви, а да се не с |
| на свету досада није било много важно, а жена најмање, гле како он сад к небу подигнутих очију |
| у.</p> <p>— Волим вас силно и безмерно, а тако ми је тешко — шаптала је Ана. — Дајте ми обе ваш |
| и звати.{S} Једно знам сасвим извесно, а то је да нећу отићи. </p> <p>Како сам још далеко од т |
| Анино пролеће одједаред сазрело у лето, а лето, предосећајући јесен, тражило је да живи, да жив |
| писмо.{S} Уједно је пазио и на самовар, а при сваком окрету главе би умиљато погледао и свога п |
| , и то од срца.</p> <p>— Ти си адвокат, а ја сам уметник.{S} Ми смо дакле она два Енглеза од ко |
| Часном Трпезом, моли Богу за цео свет, а на души му је можда такође тешка, непроспавана ноћ.</ |
| држећи у једној руци молитвеник и цвет, а у другој душу своју.{S} Душу, која је, као и његова, |
| лике Каване, стојао је доктор Пашковић, а одгоре, из Дома Певача , долазила је госпођица Ана Не |
| је та девојка што увек долази у цркву, а сада није ту.{S} Знао је и то да је она покретач и ду |
| или несрећна бити кад уђем на молитву, а њега на молитви нема? </p> <p>Како је та двоумица сит |
| ружа, сва рашчерупана , лежала у снегу, а преко ње се ваљали, сити, угрејани и несташни, два ва |
| д свој и уметност своју посвећује Богу, а снове и љубав своју пружа простом једном калуђеру кој |
| дине, одлична партија у сваком погледу, а не заљубљује се, не удаје се, не иде на забаве, и не |
| рла.{S} Ђакон је зарио главу у хартију, а на слепим очима му се видела сенка бриге.{S} А владик |
| је она , Ана, затворена у малу кутију, а кутија с њоме заједно стављена у њену љубав, велику, |
| е свирала само ексквизитну вишу музику, а од вокалне музике највише волела црквену. </p> <p>Пос |
| тепеница.</p> <p>Ана није пружала руку, а ђакон се није усудио да пружи своју.{S} Стојали су ћу |
| роди .{S} Жена прави и од раја играчку, а човек и у рај носи пустињу и манастир духа свога. <pb |
| лепим.{S} Цео дан је остајала на послу, а целу ноћ се предавала осећају очекивања, слаткој једн |
| ја, зелена, мирише на добру црну земљу, а ужутела мирише на Господа Бога.{S} Плашим се да дух ж |
| имајући, крај себе, с десне стране Ану, а с леве монаха Иринеја.{S} Попречном стазом су шетала |
| к осети у себи нову, још неупотребљену, а баш највећу своју снагу, која ће одједаред изменити ж |
| сање цвета почиње испод земље у корену, а завршује се тамо <pb n="245" /> негде у задњим слојев |
| о јој се набере, зуби се зарију у усну, а прсти леве руке се истежу, трепте, бледе и умиру у ов |
| слатко смејали, и докторовом удварању, а нарочито одговорима којима га је она исмејала. </p> < |
| } Одбијала је помисао да је у искушењу, а још више помисао да је претрпела можда чак и мали пор |
| о певање госпођица Недићева на клавиру, а хоровођа челом.</p> <p>Та идеја, одмах се осетило, им |
| а у мени, јер живот мој лежи на поносу, а понос! о, понос може заменити сваку срећу ...</p> <p> |
| олазили крај њега у овом и оном правцу, а он никако није знао куда треба да пође.{S} Најзад је |
| S} Душу њену је испунила једна она реч, а прсти су лежали непомични на освећеној божјој књизи.< |
| дним гласом, желећи казати одлучну реч, а поколебан и чисто хипнотисан охоло победничким држање |
| Енглеза од којих један пије само пунч, а други само грог.{S} Сад ћемо се посвађати! — смејала |
| раћа Бошкова ...{S} Боже свемогућни ... а отац њен и мати ... не, они су већ сасвим стари људи |
| ћих потреба, долазило би на ред питање: а шта мисли и чека Ана Недићева?</p> <p>Пријатељи куће |
| бро, даје ономе кога воли што пре нађе; а кад му је тешко на срцу, онда се јада да је другом не |
| ја одлазим од вас, али срећа је уза ме; а ви ћете остати сами, јер тако мора да буде — мислио ј |
| а други пут, и да изволи доћи по подне; а доктору Пашковићу: да салон госпође Недићке прописује |
| да зна да је души његовој лако и добро; а монах Иринеј је записивао у дневник свој овакве ствар |
| богати раскош и красоте мога живота!{S} А ако би дошло до страдања, мука, сумњи, и неверства Те |
| њега, њега, краља младости и лепоте!{S} А њој ће све то бити тако угодно и тако лако.{S} Сву ту |
| егова ћелија се претворила у палату!{S} А моја?{S} Моја канда није.{S} Али из моје ћелије је из |
| сам је једну родила, закалуђерила .{S} А она — смешила се Недићка с нежним прекором — место да |
| ега срца, на дивној тој свечаности .{S} А госпођици Недићевој сам већ толико благодарио, да сам |
| тала, испуњена ретким задовољством .{S} А затим, на прстима, да се ђакон не би узнемирио, ушла |
| ог мрамора, у којој је све заспало .{S} А сва светлост, сва тајна и сва светиња његова помакла |
| кандилце не би од њега затрептало .{S} А кроз тишину се чула виолина.</p> <pb n="52" /> <p>Мон |
| нова се чуо кроз подлу неку тишину .{S} А око торњева су ужурбано летеле тице.{S} Бегале из сив |
| е њено ће разбити коњи копитама! ...{S} А ако она? ...{S} Не, не, не! — викао је ђакон као попл |
| а у ланце ићи, ако ја тако хоћу! ...{S} А он ?{S} Он друго нешто више воли од мене, он ме отиск |
| лако бити ритер од Светога Духа ...{S} А жао ми га је, баш ме душа боли за њим...{S} Уосталом, |
| живети више од сто година раније ...{S} А да је тада живео, ко зна, можда би на лепој својој ко |
| > <p>— Ја хоћу све што ви хоћете ...{S} А да ли бисте били добри да ми одсвирате арије, да чује |
| семе, и башта сваким даном расте ...{S} А да ли се треба радовати томе што се белоћа покрива? — |
| пут <pb n="182" /> и њему ражали ...{S} А ви?{S} Ви сте сви добро?{S} Госпођица Ана?{S} Могли б |
| инејем, милости његове према њој ...{S} А пре, ништа није крила, и осећала је од тога неку силн |
| у цркви спокојне душе прочитавао ...{S} А према теби, сада, кад љубав већ носиш у срцу, како да |
| јако светлих, као снег чистих зуба.{S} А по слушаоцу поврве хладни мрави.{S} Чар се проспе до |
| капљицом росе на глави, мирно спава.{S} А људи ?“</p> <p>„Још сам, час демон, час светац, час г |
| евет, и добићете лек од седам трава.{S} А можда сутра уопште нећемо излазити на гроб.{S} И мама |
| несрећа, јад и <pb n="255" /> жртва.{S} А међу нама остаје лепа и чиста монашка наша љубав! — А |
| о Стојковића, и певао лепше од њега.{S} А госпођица Недићева им свима приређује дивне вереничке |
| а обиму неког јако пространог круга.{S} А у средишту тога круга треба да букне она екстаза од к |
| шта, витлејемски мирна, и пуна ружа.{S} А љубав је сан двеју руку које се над Христовим крстом |
| свој положиле у очи монаха Иринеја.{S} А он је поглед тај унео са собом у олтар на причешће.{S |
| У томе је понос, у томе је религија.{S} А понос и религија могу сваку срећу заменити.“</p> <p>У |
| акле борбу између светлости и мрака.{S} А то је одрицање аскетско, то јест болно, у животу чове |
| ш више може и зна него његова мајка.{S} А ми стојимо, немоћни и бедни, и плачемо.{S} И Бог стој |
| ви изгледао као нека бела простирка.{S} А онда се, неодлучно, и као у неприлици, стао освртати |
| ње деце Ана искључиво себи задржала.{S} А и код одраслих је морала помагати више него обично, ј |
| што је тврдила, одлучила и пресекла.{S} А у истом том тренутку јој је пало на ум да монах Ирине |
| /p> <p>Анине очи се напунише сузама.{S} А кроз сузе јој се привиде Богородичина Црква.{S} Широм |
| ни за један од истакнутих проблема.{S} А нико им то није ни замерао.{S} Природно је да после д |
| ио дивља лоза која никад цвета нема.{S} А сада, усред ове несреће, усред највећега јада, када б |
| дубоким, брижним, тужним погледима.{S} А доктор се необично понаша.{S} Тако необично, да она ч |
| интересом погледа горе, ка певачима.{S} А и остали свештеници .{S} Хор је био препун, и одрасли |
| мо мора бити лепо! — мислила је Ана.{S} А ђакон је посматрао како су крстови, од сунчаног рефле |
| ило и остајало само зимзелена грана.{S} А последња фаза нас је довела дотле, да смо, или издржа |
| де своје косе чупа стара једна жена.{S} А када тај црни вео падне на чело младићево као победа |
| а висока љиљана као два витка торња.{S} А унутри је Христов гроб.{S} Плаштаница је од мириса.{S |
| анце, као да га анатомски препарира.{S} А кад га је једна дама упитала шта најрадије једе од пи |
| ов гроб.{S} Плаштаница је од мириса.{S} А Исус није мртав, него спава.{S} Њега и цвеће успављуј |
| ну сламку хоће засебно да продрмуса.{S} А кад се ветар одмакао, травчице су полегле једна на др |
| већу, најчистију милост овога света.{S} А рука ђаконова је осећала како срце Анино, као срце у |
| жи цела целцата тајна једног живота.{S} А они се круне, опадају, брже него цвет.{S} Пролете црк |
| ним њеним мислима и о начину живота.{S} А мене би тако занимало, и таква силна утеха <pb n="142 |
| ла се и насмејала се на свога госта.{S} А владичин ђакон се дубоко и одано поклонио.{S} Наслути |
| ан, од кога човеку никад није доста.{S} А с друге стране опет осећам и зебњу.{S} Чудну, као да |
| није опростила после два три минута.{S} А није ни Пашковић.{S} Остао је да попије други чај.{S} |
| јуче и прекјуче, и већ толико пута.{S} А познат му је био скроз и скроз и шум зеленила.{S} Шум |
| ише очекивала него од својих певача.{S} А ђаконове очи се упирале у Ану, јер је он од ње све оч |
| рио !{S} Он слути каква вам је душа.{S} А да ли ви слутите да и тај старац има префину душу ?{S |
| пече.</p> <p>Пашковић је већ готов.{S} А Иринеј ?{S} Ах, он се опире, он чак заповеда, он шта |
| пребивеној играчци детињства њеног.{S} А с друге стране опет гордо, отпорно огорчење створења, |
| је она улетела у душу Ане Недићеве.{S} А испружене њене руке је одмах одсекла горда олтарска д |
| епим очима му се видела сенка бриге.{S} А владика је понирао некуда далеко, у Анине слутње и у |
| n="178" /> и јести док га не поједе.{S} А најзад је почео очајавати, јер, све оно што је у храб |
| и смири пре него што светињи приђе.{S} А Бог му је рекао да подигне очи и погледа на место кра |
| кати зато што не зна шта ће да каже.{S} А сиротог Пашковића је дохватио скоро побожни неки зано |
| ђе.{S} И мајка ваша се самном слаже.{S} А ви?{S} Иринеју сам казао да ћу питати вас, па како ви |
| и поносан, Недићка је брисала сузе.{S} А монах Иринеј је желео да је јагње, да савије врат, и |
| дић обећава нешто што не зна шта је.{S} А између узрока, који је већ ту, и посљедице, која треб |
| а види и насљеди победу снаге своје.{S} А Ана?</p> <p> Владики би опет тешко.{S} Трагична судби |
| што грли гробницу, то су моје руке.{S} А јаки мирис баште, то је чежња мога оца да ја будем ра |
| ! — цикнуо је ђакон, и склопио руке.{S} А затим је раскинуо скљештене прсте, стегао главу, и ос |
| ону.</p> <p>Тако је изгледало одоле.{S} А горе је слика имала и друкчијих потеза.{S} Мала девој |
| уздисао је, и причао је неке тајне.{S} А доктор Пашковић , наслоњен на стуб фењера, скрштених |
| едног осећаја, издавање једне тајне.{S} А музичко дело, међу свима уметничким делима на првом м |
| тити.{S} Ах, не.{S} То је Усековање.{S} А тога дана хоћу већ овде да служим.{S} Дакле дан раниј |
| , или ћу вам донети песму на читање.{S} А сада, молим вас, свирајте ми увод у ораториум.</p> <p |
| очекује, грли и пије музичке таласе.{S} А подаље од ње ђакона, који је обгрлио колена, скупио с |
| ље.{S} Дрхтао је пред Аном као дете.{S} А Ана, због хладноће, због самоће, због неправде, због |
| помонашења.{S} Он је чист као дете.{S} А снови његови су мирни снови о девојци једној која с њ |
| ила је монаха Иринеја као неко дете.{S} А Недић је дочекао госта са широким, срдачним руковањем |
| су Ану блаженством највеће милоште.{S} А од милоште ју је још више усрећавао понос.{S} Та ђако |
| рљају се као развејано јесење лишће.{S} А тамо унутри?{S} Стоје једно крај другога, сићушни, ст |
| у фрушкогорских манастира у болнице.{S} А на другом се омладина препирала о љубавној срећи.{S} |
| њихов не зна ни да чита ни да пише.{S} А прота, угојен, масног и светлог лица, са вечито озној |
| је избијао као да шкрипе неки зуби.{S} А Богородичина Црква, са своја два витка крила, изгледа |
| а се сваком догађају и свакој жртви.{S} А у исти мах је ђакона гризла савест већ и због тога шт |
| ичина Црква непрестано за руку држи.{S} А Анине очи се упирале у ђакона, јер је она од њега виш |
| д се по цвећу и по зрелом житу гази.{S} А после, кад остарите ?</p> <p>Недићка затресе главом, |
| ма, свим оним што је најбоље у мени.{S} А можете и зато, што је мој отац, пред крај свога живот |
| јем, Преосвећени, што сте задовољни.{S} А мило ми је такође што сте се уверили о разлогу због к |
| крста који је носио Јован у пустињи.{S} А стојећи на Великим Дверима, префини фреско бачен на т |
| рто јектеније које свештеник говори.{S} А и да се забунила у једном, ето, свештеник рецитује и |
| отом смејала тој комичној процедури.{S} А смејући се, није могла не чути да и у гласу њеном има |
| <p>Ана је вриснула и почела бежати.{S} А страшни лелек несрећног Ристовића пузио је за њом и в |
| реност ђаконова је почела нестајати.{S} А нестала је сасвим у разговору са доктором Пашковићем, |
| емећу, и коме се човек мора смејати.{S} А завршила је са једном старинском љубавном мелодијом н |
| шним оружјем факта, на пречац стати.{S} А затим још дуго стојати и размишљати, увиђати и сламат |
| а у јастук као да се крије од смрти.{S} А смрт је већ држала млитави онај вратић, и стезала га |
| ке.{S} Оно прво сам морао вама рећи.{S} А ово друго?{S} Ја у последње време имам осећање да све |
| у или незнабошци или идолопоклоници.{S} А ако успеју да заволе једнога Бога, муче га исто тако |
| /> Ана је ужаснуто разрогачила очи.{S} А ђакон Иринеј је пио тај ужас као што цвеће росу пије. |
| ољност и притиснутост у души Аниној.{S} А дивни мотив, који прати исповест о вери у Сина Божјег |
| рила оно што је највеће благо у њој.{S} А од онога часа, та се рука хришћански дарежљиво отвори |
| само.{S} Кратак и незабораван часак.{S} А затим је положио у руку молитвеник, и са изразом благ |
| а сласт је узбрани , увенути листак.{S} А последњи листићи вену неузабрани ...{S} Бићемо јачи о |
| онда и молитва, шта ће и свештеник.{S} А кад су забрујала звона на <hi>Достојно</hi>, ђакон се |
| ац је усхићен и срећан.{S} И ја сам.{S} А да ли сте ви ?</p> <p>— Ја?{S} Ја бих желела да цела |
| хнуо, и окренуо у порту да буде сам.{S} А Пашковић је гледао за њим и довршивао свој посао.</p> |
| сада до спаваће собе.{S} Уморан сам.{S} А треба и ти да легнеш.{S} Недеља је сутра, имаш посла. |
| а се направим одсутан , и не изађем.{S} А он, јадник, дотрчи, и извуче мој део батина.</p> <p>В |
| и и мачке ишли су у гомилама за њим.{S} А он их је све мазио, и слушао их, и годило му је да бу |
| уо, увијен до струка вуненим пледом.{S} А монах Иринеј, нагнут над столом, писао је писмо.{S} У |
| де сам био окружен љубављу и пажњом.{S} А касније, кад је из мојих одговора видео да сам ја овд |
| евку са <pb n="21" /> малим Христом.{S} А кад заједно са свештеником раскрили Царске Двери, онд |
| био је целога дана необично озбиљан.{S} А о Ани је мислио на тако апстрактан начин, да му лик њ |
| је изгледао црн као злокобни гавран.{S} А људи, који се разилазили равнодушно као да нико ништа |
| у шетала оба проте и владичин ђакон.{S} А тамо где се две главне стазе секу, у т. зв. звезди, о |
| ога, још неко време упорно одржавао.{S} А кад је најзад остао без ослонца, он је, губећи се у ј |
| никакво питање није више постављао.{S} А из тога, што је Пашковић говорио необично брзо и мног |
| и никада је није нарочито проматрао.{S} А сада ето види да зна <pb n="38" /> много детаља њене |
| вратио се у правцу из кога је дошао.{S} А чинило му се међутим да певачи гледају право у његов |
| сто узмакла.</p> <p>Ђакон је прошао.{S} А Ана је, додуше са рукама на брави као да ће одмах ући |
| стварно оно само, оригинално и живо.{S} А затим умире за све вечности.{S} Све што се после изво |
| и смешио се на њу очински милостиво.{S} А монах Иринеј, леп као легенда, блеђи но обично, отима |
| аву.{S} Бацио господство и јунаштво.{S} А страст, осетивши колебање, почела је рити и дражити.{ |
| који сам у дугом свом животу видео.{S} А она је то с тога, што се вас двоје тако жарко, тако н |
| оје је Бог лепотом и чарима обдарио.{S} А госпођа једна, с лорњоном, унела му се у очи, да се, |
| рла? — насмејала се Ана, али кратко.{S} А после се некуда далеко занела. </p> <p>— Ана ! — грца |
| вој цркви.</p> <p>— И мени је тешко.{S} А за појањем, које се овакво нигде поновити неће, чини |
| Недићеве није догодило ни променило.{S} А никаква одлучна жеља или воља није у унутрашњем њеном |
| > <p>— Прочитај ми сада Анино писмо.{S} А ако си много узнемирен, додај ми наочаре да га сам пр |
| кушење, онда је калуђер у мени умро.{S} А кунем ти се, Боже, да није.{S} Не, не.{S} Калуђер у м |
| } Дошло је пролеће, ближило се лето.{S} А ништа на свету се у спољашњем животу Ане Недићеве ниј |
| /> <p>Монах Иринеј се враћа за сто.{S} А старцу се чини да би могао седети, тако, у тој столиц |
| у зевалицу увуче велики неки бумбар.{S} А тек доктор Пашковић !{S} Са мало пупчастим трбухом до |
| нике. </p> <p>Али Бог је тако добар.{S} А и шта је могао скривити он, ђакон Богородичине Цркве! |
| је да један тренутак буде господар.{S} А благе, сажаљиве милости треба бацити читаво брдо пред |
| <p>Ана је пошла да седне за клавир.{S} А ђакон се чисто нервозно дигао за њом, и задржао је на |
| ем каква је била моја црква без вас.{S} А имала сам у њој срећних, узвишено срећних тренутака и |
| p>Ана је свирала да занесе цео свет.{S} А лице јој је било мирно, свечано, срећно.</p> <p>Недић |
| повраћено здравље не изгубите опет.{S} А друго је чудна туга у савести мојој због владике.{S} |
| савести њеној је лежао тежак терет.{S} А онај, ко тај терет може скинути , ко чаробним осмехом |
| са сопраном заједно падне у несвест.{S} А два најбоља тенористе гледају се као два на тучу гото |
| кроз њих је прошао доктор Пашковић.{S} А уједно, на истуреном крилу капијице, прочитао је ђако |
| реко тарабе не може да дохвати ружу.{S} А донео је тај сат монах Иринеј, једном приликом , влад |
| цркве, себе и оних који га слушају.{S} А појавом својом је монах Иринеј или заповедао , или за |
| ве, волео децу, волео свога владику.{S} А владика је њега чувао и пазио као мајка.</p> <p>Монаш |
| атила однекуд штап, и ударила патку.{S} А животињица се окренула, подигла ударену, као лала жут |
| e></foreign></hi> у модерном смислу.{S} А слушајте сад задњи део <hi><title>Пасторалне Симфониј |
| ива одгоре, на оном меканом изобиљу.{S} А кад га Ана натуче , онда се опет стиснута коса прелиј |
| ка погоди и сазна све што је у њему.{S} А у владичином оку је стојала слутња о бури живота и ме |
| лну, јер не сме погинути у искушењу.{S} А мора примати искушења.{S} Јер, где престају искушења, |
| упадали су у очи и изненађивали су.{S} А јак музички талент и велика музичка образованост су з |
| а је све живо стојало на свом месту.{S} А “гада, осећајући да се сан разбија, да је дошао раста |
| велики пријатељ , скоро други отац.{S} А како је стар и болешљив, можда ће му то бити последња |
| своје најмилије молитве:{S} Оче наш.{S} А с друге стране опет, Ана је баш тих дана, више но ика |
| та има у човеку.{S} И који је прави?{S} А њу бих хтео у најбољи свој живот да унесем .{S} У сна |
| ина баца у јад и чемер живота наших?{S} А шта се друго и ради са милошћу, него да се баца у пон |
| Ристовића црна табла! — тргла се Ана. — А његова три дивна мушкарца !{S} Боже, који је болестан |
| вијао је доктор поезију место ствари. — А како је прекрасан тај прелаз баш код ове жене, где зн |
| притискивала груди — шалио се ђакон. — А шта бисмо с хоровима?</p> <p>— Клавир и чело ће бити |
| мућна, образована, јединица, уметница — а шта јој видиш од среће или од несреће? </p> <pb n="3" |
| зо, поцрвенела мало, и наставила тише — а сем тога, у нашу кућу не сме и не треба нико здрав да |
| а нас отпрати господин ђакон .</p> <p>— А зар прошле суботе није од пола пута био и Иринеј с на |
| ћи ... нема оца, нема тебе ...</p> <p>— А је ли долазио господин ђакон?</p> <p>— Није још досад |
| ео живот сикне његова анализа.</p> <p>— А цело то његово аналисање, изгледа, није ништа више и |
| го претходне анализе симптома.</p> <p>— А теби се канда попео месец у главу! — тумачио је докто |
| био лепши од анђела Господњег.</p> <p>— А ви ?{S} Можете ли ми у томе помоћи, Ана?{S} Хоћете ли |
| , лагано јој је легао на ноге.</p> <p>— А где ти је газда, Јово, где је добри твој господар?</p |
| паузе, тихо, стидљиво питање.</p> <p>— А зар ја умем то сада рећи — одговарала је и она тихо, |
| врд и вечит у најжешћој ватри.</p> <p>— А ако она размонаши душу своју — настављао је гордо — о |
| а и он буде с њоме у вечности.</p> <p>— А шта је то што сте ми хтели рећи? — питала је Ана као |
| ла га кроз трпезарију у салон.</p> <p>— А где је госпођа Недићка? </p> <pb n="252" /> <p>— Мама |
| Почео је тим што се насмејао.</p> <p>— А докле би ти хтео да ја још живим!{S} Мораш се с тим и |
| одлука због оног што је нашао.</p> <p>— А можда и није сасвим тако, господо.{S} Преврћући и себ |
| адића, и она скривено уздахну.</p> <p>— А зар вама није понекад тешка самоћа ? — поче она тако |
| адовољно — калуђери носе руже у грудима а не на грудима.{S} Груди њене се при тој помисли нагло |
| глави ђаконовој очи црне, коса свилена а усне крваво румене ...</p> <p>Хоровођа је силазио, а |
| је ђутао.{S} Два калуђера, један с ове а други с оне стране живота, гледали су замишљено у баш |
| ка да гласа ономе што човек у души носи а не може да каже.{S} И кад тон запева, <pb n="5" /> он |
| поте.{S} Песма, којој је почетак у њему а свршетак у мени.{S} У великој као море љубави мојој, |
| сваком растанку. </p> <pb n="173" /> <p>А успомена, сећање?{S} О, то је бледо прозиран један ле |
| ива кад човек с висине посрне . </p> <p>А ја се пењем, Ана, и не плашим се од жене живота свога |
| ша његовог живота пуни пуни ... </p> <p>А сад је ето кануло нешто мутно у кристалну чашу његово |
| м што се у цркви ради и дешава? </p> <p>А откуда он све то зна? — смешио се монах Иринеј. — Не |
| ронети бат срца или шапат усана!</p> <p>А како би он дочекао таквог весника?{S} Би ли му се саж |
| ђе, и да оде даље, даље од мене!</p> <p>А ја га волим, љубим, лудо, безмерно, и не дам му даље! |
| воје душе оставити у њеној коси!</p> <p>А рука њена?{S} Ана је одједаред почела трептати врелом |
| мора трајати жив до гроба мога.</p> <p>А у чему су ти живи трагови бића вашег?{S} У свирци, у |
| ако као што се та љубав развија.</p> <p>А да како се развијала него тако? — питао сам сам себе |
| ладна, јер никога нису пољубила.</p> <p>А прсти твоји милују, трзају, или у крваво срце уједају |
| у њих као пчела у круницу цвета.</p> <p>А кад је Ана ослободила руку, прво је том руком, па пос |
| очи ђаконове нису виделе ништа.</p> <p>А непосредно пред њим је лежао интересантан костур тиче |
| млади, а ђакони као права деца.</p> <p>А кад су ударила звона, и забрујала силна поздравна пес |
| ер очи твоје неће ништа да виде.</p> <p>А ја те љубим.</p> <p>Љубим те, и не желим да те познам |
| ити зло чим се зло у њему крене.</p> <p>А он никакво зло у себи не осећа, клео се ђакон и пред |
| Богу, и питао Бога шта да ради.</p> <p>А срце је дотле стрепило.{S} Стрепило да је види, стреп |
| икали као неке доброћудне звери.</p> <p>А посреди свега тога, на узвишењу, у белим облацима од |
| ће га за једно време заборавити.</p> <p>А нервозније но икад је ишчекивала Пашковићев долазак и |
| бро чиним.{S} Бог нека те штити.</p> <p>А затим, да би мало развеселио и ђакона и себе, владика |
| и за сва времена један те исти.</p> <p>А у музици?{S} Свако свира или пева оно што је уметник |
| што драгоцено понела собом кући.</p> <p>А он је стојао, и с усхићењем пратио њену фигуру.{S} Чи |
| човек остане веран поносу свом.</p> <p>А ви, Ана ?{S} Али зашто вас и питам, кад знам да ме не |
| нину руку, стегао је, и побегао.</p> <p>А успут је молио Бога да се Иринеј што пре врати.</p> < |
| S} До осам сата још није стигао.</p> <p>А оцу као да је опет горе.{S} Шта ће бити?{S} Зашто док |
| се око њега купили као на чудо.</p> <p>А у дневник свој је записао:</p> <p>„Слаб сам био пред |
| ро што љубави за њега није било.</p> <p>А сад, кад је ипак дошло до тога да је заволео једно ст |
| .{S} И успела је у том савршено.</p> <p>А он је исто тако савршено успео да јој благодарним пок |
| Пријатна јој је била извесност.</p> <p>А Пашковић је доливао трећи и четврти чај, и седео би т |
| а.{S} Чисто боли његова старост.</p> <p>А никад, ни у једном писму ми није пребацио што сам оти |
| чима тражили одгоре божју помоћ.</p> <p>А високо изнад њих, на амвону, монах Иринеј је био једн |
| зревало је у несрећном калуђеру.</p> <p>А Ана, у једном од оних злих тренутака кад човек триумф |
| ао низ степенице натраг у порту.</p> <p>А Ана, као велики бели лептир, удаљавала се без корака. |
| ћи за том блудећом светиљком". </p> <p>„А где су ми милост и сажаљење, кад овако пишем ?{S} Где |
| жртви својој не могне прићи.“ </p> <p>„А да ли је право да се милости, највише моћи душине, то |
| ко духу помаже савладано тело.“</p> <p>„А да ли се тело може коначно победити без катастрофе у |
| оте <pb n="215" /> и храбрости да ми је Авантурист Пера, који ено тамо жмири, и тако је лепо пр |
| копавајући руке и нокте у груди, као да авет неку на срцу треба да задави.</p> <p>— То није ист |
| тно, уметно.{S} Напротив.{S} У стражњој авлији, међу живином, крај свога псета, над бледом јесе |
| ајзад из ходника.</p> <p>Пролазећи кроз авлију, опазио је како је небо плаво, како цвеће, у нес |
| е лежао, црвен од ватре и мутних очију, адвокат Недић. </p> <pb n="203" /> </div> <div type="ch |
| лу капијице, прочитао је ђакон таблицу: адвокат, доктор Јован Недић. </p> <pb n="41" /> <p>Треб |
| ди, нису те вечери слатко вечерали .{S} Адвокат Мајински је двадесет минута дуго чистио једно п |
| а расејано слушала шта јој говори млади адвокат Мајински .{S} Мајински је такође био добар свир |
| насмејала, и то од срца.</p> <p>— Ти си адвокат, а ја сам уметник.{S} Ми смо дакле она два Енгл |
| м своме ипак несравњено више добра него адвокат Мајински. </p> <p>— Ви као да хоћете нешто да м |
| на своја крила над лепом кућом покојног адвоката Недића.{S} Помешана са чамотном, влажном јесен |
| и уочи Велике Госпојине, одсешће у кући адвоката Недића, служиће на Велику Госпојину, и присуст |
| на то кришчицу тонфиша, а на то лоптицу ајвара, чувши Недићкине речи, вратио је краљевски залог |
| дошла слабо речита и празна.{S} Најзад, ако Бог одиста види сва људска лица, испегана знојем ра |
| у мирна, чиста и непоколебљива.{S} Жуд, ако је мора бити у сваком човеку и у свакој љубави, леж |
| је деце за два сата, а треће, последње, ако још није мртво, онда га је само Господ Бог излечио |
| већ дограбљена, одједаред одмакне, или, ако се не одмакне, запрепасти сироту коку јер се не мож |
| и Петак.</p> <p>Кажите ми, о кажите ми, ако Бога и милости имате, кажите ми: зар ни у чистом чо |
| нешто давно осушило.</p> <p>— Кажи ми, ако што знаш, о госпођици Недићевој.</p> <p>— Нисам још |
| ушу, мора ме служити, мора у ланце ићи, ако ја тако хоћу! ...{S} А он ?{S} Он друго нешто више |
| а се Ана охрабрила.</p> <p>— Ја мислим, ако се ви будете слагали с тим, да узмемо из Хајдновог |
| S} Хтела је да га виче.{S} Душу његову, ако је пошла, с пута да врати.{S} Не, за Бога не, Бошко |
| </p> <p>— То јесте.{S} И новорођенчету, ако је жена, види трун на души.{S} Женина душа је увек |
| е погледати тамо до после Еванђеља .{S} Ако дотле не дође, неће доћи — ухватио <pb n="39" /> се |
| се сурвати у провалију и у гроб ...{S} Ако до крста дође, остави ме, о Господе, остави ме!{S} |
| оспођице Ана.{S} Само таква и волим.{S} Ако питање није тешко, није ни питање ...{S} Мотиви уме |
| ти бих је истргао из демонских руку.{S} Ако је она искушење, онда је калуђер у мени умро.{S} А |
| тка не може ни осетити ни доказати ?{S} Ако ту границу виде тек изгубљени и проклети ?{S} Ако с |
| ницу виде тек изгубљени и проклети ?{S} Ако сам ја већ сада згазила лепоту , и већ сада преживе |
| нова идеја о некадашњем Пашку.</p> <p>— Ако је Преосвећеном Господину угодно — предлагао је Нед |
| гати раскош и красоте мога живота!{S} А ако би дошло до страдања, мука, сумњи, и неверства Теби |
| њено ће разбити коњи копитама! ...{S} А ако она? ...{S} Не, не, не! — викао је ђакон као поплаш |
| или незнабошци или идолопоклоници.{S} А ако успеју да заволе једнога Бога, муче га исто тако ка |
| <p>— Прочитај ми сада Анино писмо.{S} А ако си много узнемирен, додај ми наочаре да га сам проч |
| д и вечит у најжешћој ватри.</p> <p>— А ако она размонаши душу своју — настављао је гордо — ост |
| лазити на гроб.{S} И мама је назебла, и ако јој не буде боље, одгодићемо.{S} Само — Ана је неве |
| спало, да се све скорало и сдрвенило, и ако се с музиком још настави, први људи ће морати изаћи |
| је разбио моју!{S} Разбићу му триумф, и ако треба разбићу и њега!{S} Разбивен и покоран и пузећ |
| људи на свету, има најлепшу борбу.{S} И ако је уметник , може постати најслободније и најсрећни |
| о има срца и лепоте у себи! </p> <p>Али ако љубав малакше, нестане и прође пре свега тога?{S} Ч |
| научи ме где треба стати ...</p> <p>Али ако је та граница кајање, које се пре греха и губитка н |
| а од неосетљивости и сувоће.</p> <p>Али ако Бог то баш и хоће да срце монахово буде суви песак |
| за сав живот свој, калуђер.</p> <p>Али ако Бог и такву љубав према монаху забрањује?{S} Не, то |
| оту природе .{S} Узми на пр. сутон, или ако хоћеш и зору, свеједно, дакле борбу између светлост |
| <pb n="169" /> <p>— Хоћеш ли се љутити ако те замолим да ми Анино писмо још једаред прочиташ?< |
| да живим или да свиснем, свеједно, само ако ме волите, Иринеје, мој, мој Иринеје ...</p> <p>Топ |
| јзад, два три велика, света, религиозна акорда: покривање детета крилима љубави, и крст који ма |
| ње и њених мисли брујало, и она је пила акорде до краја, пила их онако као што се пије чаша вин |
| ва оно што је уметник стварао.{S} Звук, акорди, хармонија не могу дакле да су оригинални.{S} Не |
| светлост...{S} И кад бисте знали шта ти акорди лично за мене значе!{S} Верујете ли ми да ја сва |
| ти?</p> <p>— Да, краљевски су они c-дур акорди, кад се из хаоса одједаред промоли светлост...{S |
| Иринеју необично.{S} Али са оним с-дур акордом , кад излази светлост, кад све постаје јасно и |
| м неком инструменту.{S} Два мрава су, у акробатским оптрчавањима, вршила шетњу по том костуру.{ |
| од крајње сласти сваке поједине ноте и акцента.</p> <p>Та чежња, уосталом, није била ништа нов |
| ом прозрачном фином сутонском зеленилу, ала тамо мора бити лепо! — мислила је Ана.{S} А ђакон ј |
| је у вама као јарко црвену жижу у белом алабастерском кандилу.{S} Тај пламен у вама, то је луча |
| при том јој је увек долазила једна лепа алегорична мисао.{S} До онога дана, када је ђакон ту ру |
| еви Богородичине Цркве и црна јабланова алеја у парку, и изгледали су страшни.{S} Као откинути |
| дну сласт, у којој се грца од уживања , али која не дира најфиније живце и најтање нити душе чо |
| ад је тако, — смејала се Ана — дођите , али чим мама види ваш црвени нос, знате каква је, одмах |
| м по другим људима који се разилазили , али никога згодног није пронашао.{S} Осетио се одједаре |
| лела бих се видети с монахом Иринејем , али се бојим да улази у кужну кућу.{S} Не, не, нека не |
| идова, са паркетом опет врло угаситим , али који се сијао као огледало.{S} Хармониум, клавир, п |
| непорочном лепотом се теже развијају , али су трајније и јаче од страсти срца, и једино оне мо |
| кад је у истом моменту шкљоцнула брава, али на супротним вратима, и ушла Недићка, бледа као смр |
| и можда виде да се у мени нешто дешава, али нико од њих не схвата извор и значај промене у мени |
| ви није тако лепо као пре.{S} Хор пева, али нема душу.{S} Равно шест недеља ће бити прекосутра |
| он са преостатком свога аналитичарства, али још увек потпуно тачно. — Најзад је дакле дошла при |
| и најпростија реч, била слађа од меда, али су осећали да је и жеђ за речју слатка, и ћутали су |
| узичара има додуше много нових осећаја, али нема више среће.</p> <p>— Старинске, мирне, домаће |
| ли стање њене душе.{S} Трајна, потешка, али и слатка борба душе да се тело уклони из свести.{S} |
| Она је то додуше стишавала и одрицала, али је у репродукцији гласа и његових карактеристичних |
| унутра.</p> <p>— Ја сам о ручку куцала, али ти си морала спавати ...{S} Како ти то изгледаш, Ан |
| а се осврнула.{S} Калуђера није видела, али је опазила да ђакон жури да је стигне.</p> <p>Био ј |
| ка.{S} Кроз помрчину ништа није видела, али је јасно разабрала да се Пашковићев корак меша са ј |
| едићка се, у први мах, мало изненадила, али није никакву даљу важност приписивала Анином изглед |
| ки око очију.{S} Хаљину није променила, али се завила, од рамена до испод колена, у црни свилен |
| а с поносом .</p> <p>Ана је поруменила, али се сабрала.</p> <p>— Ми се такође сви поносимо њиме |
| Ана је мало, једва приметно поруменила, али се у унутрашњости својој јако збунила.</p> <p>Додуш |
| каже да арханђели, додуше, имају крила, али <pb n="113" /> немају слуха.{S} Обоје се постепено |
| то освета каква?</p> <p>Ана се стресла, али је ћутала.</p> <p>— Ана! — рикнуо је одједаред ђако |
| <p>Врата.{S} Плач.{S} Ана је вриснула, али је гушила врисак, трпајући марамицу у уста.{S} Врат |
| елим букетом, а други пут двема ружама, али Ана је и једно и друго скинула са себе.{S} Она је д |
| Он ју је тада хтео сачекати на вратима, али неки познаник га је ословио.{S} Свршило се на немом |
| још недовршен псалам.{S} Царска песма, али пуна скрушености и туге.{S} Хвала ти, Боже, и не ос |
| већ једаред умрла? — насмејала се Ана, али кратко.{S} А после се некуда далеко занела. </p> <p |
| х Иринеј. — Не би умео рећи откуда зна, али зна.</p> <p>Црква је ту некако по среди.{S} Може би |
| шла је унутра.{S} Црква је била празна, али се из олтара чуло тихо кретање и шум.{S} Ана се трг |
| душа њена је бацила играчку, и озбиљна, али екстатична и врућа нека светлост јој је букнула у о |
| азмишљања Анина су била дуга и озбиљна, али, већином се губила у нејасностима, или се свршавала |
| рној модулацији првобитног њеног гласа, али је ипак добро и згодно дошао.{S} Затим, стао је из |
| /p> <p>Ана је била свесна свога заноса, али није имала моћи да се умири.{S} Осећала је да јој п |
| им рукама отишла и сва лепота предмета, али владика је наредио да сат има остати на почасном св |
| на једно од празних домаћинових места, али, младост се <pb n="213" /> опорављала, душа Анина ј |
| воли, разуме <pb n="184" /> и опрашта, али ниједну жељу оданде не жели. </p> <p>На уласку у по |
| е, треба му јавити ... ах, он је здрав, али Бошко ... можда и браћа Бошкова ...{S} Боже свемогу |
| отворише, а руке кренуше да се саставе, али се на пола геста опет растадоше.{S} Забрујао је сил |
| вирке, осетио и смисао мотива и обраде, али скривени, прави извор баш таквог уметничког израза, |
| о у њега упрли очи.{S} Мајински такође, али је ипак стигао да опази како је Ана поруменила.</p> |
| јој пропада и дух ?{S} Љубављу не може, али милошћу и сажаљењем <pb n="219" /> може.{S} Може и |
| уше врло волела цвеће, а нарочито руже, али — смешила се самозадовољно — калуђери носе руже у г |
| мучне тренутке, кад није знала где је, али кад је најзад ипак дошао.{S} Дошао, у задњи час, да |
| да је много бола претрпео.{S} Мудар је, али је несрећан .{S} Можда су сви људи, који мудрост из |
| није мислила, и да их чак и не познаје, али осећајући и то да их сад ето има и носи у себи гото |
| нила.</p> <p>Додуше, није било прилике, али она није ни тражила прилику да Иринеју каже шта се |
| Ствар је напредовала.{S} Са доста муке, али и са очигледним успехом.{S} Редови нота се врстали, |
| ћев још жив, да му је сасвим мало боље, али ипак боље, и да се у свој невољи својој сетио чика |
| p> <p>Разговор је текао још неко време, али се тема постепено удаљавала од Пашковића, у колико |
| <p>Доброта и љубав је клечала око Ане, али Ана је била сирота и сама. </p> <pb n="212" /> </di |
| тала Ана.{S} Главу није смела да обрне, али је пажљиво ослушкивала и покушавала да се разабере. |
| сг и малаксавање у гласу.{S} Отимао се, али са мало успеха.{S} Биће нека живчана нелагодност , |
| , а лева у Иринејевој, опраштали су се, али су још једнако разговарали, главе су љупко климале, |
| </p> <p>Ана је застала преко пута куће, али се није усуђивала прићи ближе, или стати крај прозо |
| одићи главу, хтео је устати са столице, али није могао.{S} У том размотавању хаоса у јасност он |
| <p>— Од једно четврт сата му је лакше, али немојте улазити.{S} Не треба да улазите.{S} Не треб |
| преко свега.{S} Широко отворене додуше, али већ пуне очи ђаконове нису виделе ништа.</p> <p>А н |
| дарено псето.{S} Цвокотали су јој зуби, али сузе нису текле.{S} Још је чекала, још се надала.{S |
| би нешто дешава, и видим да ти то годи, али не могу да разумем да усхићење од музике може бити |
| века потпуно искрено и спонтано долази, али му није знала побуде и постање, и пренеражено је гл |
| ти мотив се поновио.{S} Тиши и спорији, али врелији и силом ућуткиван, каква је љубав материна |
| ворио монах Иринеј.{S} У црној мантији, али сав блистав од блиставих Аниних суза.{S} Застао час |
| стом лепотом, драги пријатељу, постоји, али води некуда из живота.</p> <p>Са таквим назорима, г |
| руги људи то исто помислили и говорили, али нико још није овако.{S} Нико сем њега.{S} Како је н |
| рац, срџба, пакост, освета.{S} Њу боли, али она бол трпи исто тако као и оно што јој годи.</p> |
| и техничка целина и програм неке мисли, али дело није ништа друго до тајна полифонијске чари.</ |
| овући реч, ви ћете — далеко сте отишли, али се још можете вратити, Ана.{S} Ана!</p> <p>— Нећу н |
| одуше ишло на то да ту празнину испуни, али она је пробијала кроз сав метеж и све боје, и видел |
| м.{S} Све ћемо изгубити, све ћемо дати, али размонашити се нећемо, моја Ана, моја вечита љубави |
| и сламати се, и најзад опет заплакати, али плачем неосушним разумне, у живот далековидне жене. |
| чно дотакло.{S} Да му је тешко обећати, али тешко и одрећи.{S} Као никада, старац је осетио кол |
| ао је монах Иринеј, као и тада у порти, али врелијим и чујнијим шапатом .{S} У том шапату је Ан |
| , она је слепо летела у наручје сласти, али је одмах затим широко отварала очи, и поплашено пит |
| {S} Пред вашом матером нисам хтео рећи, али ви треба да знате да се дифтеритис почиње компликов |
| је младић. — У свему ти не могу помоћи, али једну жељу, ма коју, могу ти испунити.{S} Промисли |
| pb n="117" /> рану на - ђаконовој души, али да се та рана светли баш као и ђаконов стихар. </p> |
| којој нико није знао порекло ни значај, али која је била израђена од уметничке руке, и са срећн |
| </p> <p>— Дакле, случај је доста тежак, али болесница неће умрети.</p> <p>Монах Иринеј је одахн |
| ада.{S} Виноград је стојао пун и тежак, али још не плав.{S} У толико се зрелије , скоро бруталн |
| х.</p> <p>Ја сам још сасвим млад човек, али ја осећам страшну, позитивну снагу, којом ћу свој ж |
| та чежња годила.{S} Јер, иако не облик, али суштину свога немира је госпођица Недићева тачно по |
| плаши, и једнако ме моли да га поведем, али, право да вам кажем, <hi>ја</hi> се плашим, и за ње |
| да задржи плач и разлозима и ласкањем, али Ана је бежала испред њега, јецала и кидала се:</p> |
| ставити старца који ће туговати за њим, али је отишао са неком чудном надом да ће све добро бит |
| екивало.{S} С дубљим и финијим утиском, али и са утиском тежине, који прати сва наговештења из |
| сажиже и нестаје.{S} И мирише при том, али тако тужно.{S} Ану обли наједанпут нешто врело.{S} |
| ранило певаче неким уметничким полетом, али то узбуђење није дало да Ана на време осети умор, и |
| лу своју према Богу одавало на срдачан, али и на отмен начин, и коме се сад усудила доћи, разбо |
| знам додуше пресудити да ли је музичан, али видим да је с музиком нешто завезао, чим се тако че |
| S} Ђакон, доктор теологије и врло учен, али човек јако малена раста, јако дугачке браде и јако |
| } Дечко звижну.{S} Пас је прво оклевао, али је најзад пришао.{S} И добио колача и јаја.{S} Зато |
| да би се гласни смеј угушио или стишао, али смеј је, као грч неки, грабио мишицу, из мишице пре |
| који боли. </p> <p>Бол је после прошао, али је остала нека туга.{S} Туга, којој се ђакон помало |
| дала безгранично и хладно пространство, али далеко од тога да буде празна.{S} Напротив, у њој ј |
| ла му корак ближе.{S} Да, још је живео, али га је она видела кроз неку мрежицу, удаљеног, необи |
| ешто призна.{S} И можда би то и учинио, али никако није могао да зна шта би управо хтео да испо |
| лазу се још једаред осврнуо и поклонио, али црква као да није марила за његов дубоки поклон тол |
| по стати.</p> <p>Доктор се мало збунио, али је метнуо руку на груди и опет се поклонио.</p> <p> |
| ће бити, наравно, ништа музички велико, али то је велики бол.{S} Успаванка једна.{S} Успаванка |
| много?</p> <p>— И болестан сам, синко, али, главно, остарио сам.{S} Црн сам, сув и изгорео, и |
| х је погледала изазивачки, скоро мрско, али је одједаред јаукнула, и бол неки, страшан као изди |
| ца.</p> <p>Друштво се сјајно забављало, али је време пролазило.{S} Недић и Недићка су молили и |
| питала се Ана. — Није више сасвим бело, али зато што је прошарено цвећем, и што то цвеће једнак |
| погледала на сат.{S} Рано је још било, али је ипак устала.{S} И сви други се тога дана рано ди |
| учинила случајно ?{S} Можда и намерно, али тражећи у њему свештеника, калуђера, који треба да |
| е натраг .{S} Не баш сасвим равнодушно, али желећи ближњем своме ипак несравњено више добра нег |
| оворио.{S} Мало је канда само уздахнуо, али тај уздах је, у лепој вечерњој свежини, добио безаз |
| к његов говори : да, ја одлазим од вас, али срећа је уза ме; а ви ћете остати сами, јер тако мо |
| уди су, наравно, констатовали тај факт, али им се, поред свег хотења, некако није дало да га из |
| з судбине у судбину, из живота у живот, али да га опет врати Богу, Богородичиној Цркви и себи.{ |
| иша, и није било тако хладно као синоћ, али није било ни топло.{S} Калдрма је стојала уплакано |
| недеље, доћи опет у Богородичину Цркву, али на моје венчање, и онда ћете и ви дати нешто у теме |
| {S} Уочио је из далека гвоздену ограду, али се решио да неће поред ње проћи.{S} Видео је башту |
| понео сам и цвеће, и већ сам био близу, али, одједаред сам угледао некога на гробу.{S} Црни вео |
| на симпатију њену према монаху Иринеју, али да га је она, наравно, исмејала, и да се на том свр |
| ћева.{S} Под мишком је носила повелику, али врло елегантну кожну сервиету, угасито мрку, са леп |
| езне, или стварно осећа ту малу, топлу, али најслађу човекову срећу, ону с којом се човек затва |
| би много дао кад би могао чути ту жељу, али је осећао и то да би пре умро него што би запитао.< |
| нула на улазу те цркве, остала у трему, али очи упрла у олтар.</p> <p>И ту, дрхћући телом и гла |
| коро необуздано, са самовољама у ритму, али са тоновима, врелим као да из славуљских недара изл |
| неј. </p> <p>Ђакон је погледао у порту, али порта је била већ сасвим празна.</p> <p>— С њиме ће |
| загледао у књигу, затворио опет копчу, али задржао књигу у својој руци.</p> <p>Несташлук храбр |
| S} Мајински је такође био добар свирач, али његова друга амбиција, амбиција да насљеди Недићеву |
| орала кренути кући.{S} Поседела би још, али се бојала да ће се мајка бринути.</p> <p>Пролазила |
| е да идем ...{S} Љубим га, љубим га ... али не Иринеја, не, него тај отети пољубац љубим, и вра |
| .. не, они су већ сасвим стари људи ... али доктор Пашковић каже ...</p> <p>Дунуо је ветар и тр |
| ..</p> <p>— Ја волим, госпођице Ана!{S} Али, верујте ми као што се човеку на самрти верује, да |
| ање.{S} Служба је дакле већ почела .{S} Али Ана је оклевала да уђе.{S} Била је одвише расејана. |
| сасвим недокучно.{S} Завлада тајна .{S} Али он не осећа никакву потребу да ту тајну разреши , и |
| ако јој се по лицу разлива бледило .{S} Али не бледило несвести или страха, <pb n="116" /> него |
| као непозваном мучитељу и дошљаку .{S} Али туга се та разливала кроз њега смело и одважно, као |
| ти канда долазиш у фазу проблема ...{S} Али неће баш ни мени бити лако.{S} Сигурно ће ми пасти |
| довољавања, него идеали одрицања ...{S} Али, ко све то може? ...{S} Христос је могао ...{S} Па |
| а и једног православног калуђера ...{S} Али онда је монах Иринеј требао живети више од сто годи |
| ње идеала, и почетак друге борбе ...{S} Али човек као дух, знајући да је дух племенитији од при |
| а вас загрлим и пољубим, Иринеје ...{S} Али не ужасавајте се, не осуђујте, и не куните ...</p> |
| а њена покушава сенку да нахрани ...{S} Али како му је разговор пријатан и одабран.{S} Монах Ир |
| лепу и чисту своју љубав сачувам ...{S} Али, помажи ми само дотле, док помоћ твоја богати раско |
| Ја мислим да је то оно што волим ...{S} Али, човек сам, може бити да сам због свега тога у вама |
| двоје, ја већи и баналнији кривац...{S} Али затим сам се насмејао.{S} Већи кривац, већи и покај |
| својим мене <pb n="76" /> усрећава.{S} Али не само усрећава.{S} Нека моћ из њега мене и води, |
| да та душа њега тражи.{S} Тражи га.{S} Али, пролази мимо овог човека на улици, и иде даље.{S} |
| епса је непријатна и увредљива , да.{S} Али његова скепса је његова клетва.{S} Он тражи нешто ш |
| " /> <p>После ју је изгубио из вида.{S} Али је још једнако стојао.{S} Једва се кренуо.{S} Но та |
| у је божја рука уз длаку помиловала.{S} Али тада се, нечујно, као први замах једва никлог крила |
| , у дну срца, она га се мало бојала.{S} Али лице њено се прелило благим, задовољним осмејком, ч |
| н је читао:</p> <p>„Још није недеља.{S} Али ја већ сада знам каква ће бити служба божја тога да |
| > близу, сасвим близу својим уснама.{S} Али је није пољубила.{S} Само је јако умиљато погледала |
| о струк цвета кад нимало ветра нема.{S} Али кад се толики погледи осуше по њој, она се крену из |
| еса.{S} Топло и добро је било свима.{S} Али се нешто још чекало.</p> <p>Чекало се да се подигну |
| довољна и умирена, савршено блажена.{S} Али ипак не у заносу.{S} Она уопште није познавала ону |
| и ... </p> <pb n="244" /> <p>Тишина.{S} Али свирачица не диже прсте са дирки.{S} Одједаред, пре |
| чи владичиног <pb n="154" /> ђакона.{S} Али таман се он дигао и пошао Ани, кад се у исти час Ан |
| стресао, и окренуо главу од ђакона.{S} Али лице његовог Иринеја, са знацима неправедног страда |
| и по страни, лепа, бледа, безопасна.{S} Али ван цркве.{S} Тресе је тресе, као што ветар тресе з |
| /p> <p>Било је, дабогме, и искушења.{S} Али она су била незнатна, и нису губила Анину душу.{S} |
| опет у ходник, и стала крај прозора.{S} Али ходник је био осветљен , и није се ништа с поља мог |
| {S} И није дуже трајао од пола сата.{S} Али је за то време исисао из земље и из ствари сву топл |
| е пупољке калуђерског њеног пролећа.{S} Али онда је дошло друго.{S} Дошло је то да јој је Ирине |
| арежа љутито, и поче тражити кривца.{S} Али кад је у тај мах севнуло и пукао гром, оно, лудо и |
| ор Пашковић каже да у њој лежи враг.{S} Али врага не видиш.</p> <p>— Бога ми, ја, сем торбе, ви |
| неки несташлук да наједи Мајинског.{S} Али се необично изненадила кад је опазила да се и докто |
| жје над собом.{S} Нашла га је и сад.{S} Али је око божје гледало у њу као и око оца њеног.{S} Н |
| ека живчана нелагодност , мислио је.{S} Али после је опазио да има једну борицу и на души, и да |
| га, јер тај живот не значи догађаје.{S} Али зато значи вечност.{S} Да, краљеви су пролазни, а п |
| лату!{S} А моја?{S} Моја канда није.{S} Али из моје ћелије је изашла жена која ће срушити палат |
| еље.{S} Најзад је растерао и облаке.{S} Али онда, поплашен од великог белог сунца, побегао је н |
| еја више годи него брига њене мајке.{S} Али јој се ђакон ипак чинио тако мило наиван.{S} Као он |
| у, још и приређивањем ноћне седељке.{S} Али глас се, поред свега тога, још неко време упорно од |
| одложи за три дана, до идуће недеље.{S} Али је за све то време био немиран, рачунао колико је в |
| га би могао закључити шта је с њоме.{S} Али онда се сетио да не зна где станује.{S} И да би му |
| ртва влаканца без капи сока и хране.{S} Али тамо, у ћошку гле, још стоји цветић.{S} Посљедњи на |
| ладиће, журила је у порту да одахне.{S} Али, слутећи ваљда да ће монах Иринеј одмах за њом изаћ |
| кроз коју се гледа у даљне просторе.{S} Али не у просторе историјске .{S} У просторе који су ис |
| нски је млад човек, опраштало му се.{S} Али доктор Пашковић.{S} Он, са толико својих година, са |
| — Да, да.{S} Хвала вам што погађате.{S} Али пре свега, како сте?{S} Јесте ли много уморни од ју |
| а устезањем — да нам понекад дођете.{S} Али, истину да признам, не могу да волим мисао да у ово |
| ли о осећајном животу човека уопште.{S} Али знам за једну унутрашњу борбу њену, која је тешка и |
| ?</p> <p>Ана је сишла низ степенице.{S} Али јој је пало на ум да још обиђе цркву.{S} Можда су о |
| Дете лежи мирно, одмарају се ручице.{S} Али лице је бледо, и модре сенке почињу да се шарају по |
| а десет је нешто мало пробило сунце.{S} Али звезду је одмах опет затрпала тмаста облачина.{S} Ц |
| риш Недићев на Анино затворено срце.{S} Али, при сваком таквом јуришу , погледавши кћери у очи, |
| им да све те мисли што пре заборави.{S} Али таман би успео да потисне гомилу мисли, онда би опе |
| се руковали слободно и пријатељски.{S} Али им је то обојима било врло необично.{S} Као што им |
| о.{S} И Ана и ђакон су се погледали.{S} Али као две ласте, које, у топлоти и сјају, не могу зам |
| а се врстали, црни, пуни, енергични.{S} Али зато је Ана смршала и побледела. „Заливајући цвијет |
| охватио га је за руку да га охрабри.{S} Али гест није био добро изабран.{S} Ђакон је тек сада п |
| Била је у неприлици шта да одговори.{S} Али се иначе видело по њој да схвата мучно стање сирото |
| да је то нешто што он мора сазнати.{S} Али како ?{S} Неприлично би било, можда и смешно, неког |
| шицу, и занела се као да ће заспати.{S} Али одједаред, мисао једна, оштрија од ножа, пререза јо |
| ва моја питања немогућно одговорити.{S} Али ви сте добри, ви сте утеха, госпођице Ана, ви сте а |
| е најзад за сто.{S} Почело се јести.{S} Али је сав живот лебдео негде високо горе.{S} Говорило |
| ш ломити , жеља још гонити и трести.{S} Али ће се смирити.{S} Смириће се, јер смо поносити мона |
| а.{S} Бојала се да ће и ђакон отићи.{S} Али он је остао.{S} И <pb n="119" /> молио је Ану за из |
| је чекао да спусти главу на јастук.{S} Али у коме тренутку је то учинио, и тиме задовољио прву |
| јње <pb n="141" /> је време да мрем.{S} Али, како видиш, човек до задњега часа има жеља.{S} Пож |
| и вам писати оданде?</p> <p>— Молим.{S} Али само у недељу.{S} У божји дан.{S} У онај дан кад сл |
| њих шта је са госпођицом Недићевом.{S} Али кад им је већ био на два корака близу , и опазио да |
| му прича о своме познанству с Аном.{S} Али тамо је доспео у незгодно друштво.{S} Госпођица јед |
| светој одежди и с подигнутим ораром.{S} Али није скидала уста са руке, и тако, растрзана, заспа |
| >VI.</head> <p>Био је леп летњи дан.{S} Али се одједаред небо почело навлачити, а дунуо је зати |
| е госпођице, врло је тешко болестан.{S} Али, не треба губити наду.{S} Серум је на време убризга |
| снега који је још непрестано падао.{S} Али одједаред је дунуо студен ветар, угрушао снег са ле |
| Мала пауза.{S} Инструмент је умукао.{S} Али резонанца задњих, дуго држаних тонова свира слатко |
| .</p> <p>Ђакон ништа није одговарао.{S} Али из зеница његових су скочила два зрака, која су, ка |
| је жртвовала, живот га је избрисао.{S} Али штогод је крај долазио ближе, живот се болеснику чи |
| а хаос, и то на највеће задовољство.{S} Али ни то није било доста.{S} Једва створени, а већ пре |
| Ђакон се застидео и мало поруменео.{S} Али у исги мах се и тргао.{S} Шкљоцнула су гвоздена вра |
| То је љубавно чекање из ње уздисало.{S} Али не нестрпљива, задихана чежња.{S} Не буктиња која о |
| ипкану завесу.{S} И то му је годило.{S} Али му се зид и стакло одједаред учинили <pb n="80" /> |
| с, годио је монаху Иринеју необично.{S} Али са оним с-дур акордом , кад излази светлост, кад св |
| вама ?</p> <p>— Ја сам сасвим добро.{S} Али ми је тешко данас одвише дуго разговарати, зато вас |
| е чисто скомлели малаксалост и умор.{S} Али се опет отела, охрабрила, и одобравала је у себи ма |
| а, и Ана је осетила јаку узбуђеност.{S} Али кроз црвенило ватре се одједаред стала дизати непор |
| месту као врло интересантна личност.{S} Али, људи као људи, нису били у стању замислити дугачку |
| тишао , решила се да не иде у цркву.{S} Али одједаред , не разумевајући право зашто, и приписуј |
| ело доле на камен и да чита молитву.{S} Али је наставила да седи, и гледала <pb n="35" /> како |
| главу, и почела брзо читати молитву.{S} Али после ју је, као увек, занело сећање на неку сцену |
| а такође видео веселу слику на зиду.{S} Али, Бог зна какве мисли је та слика у њему изазвала.</ |
| езгрешним погледом Иринејевих очију.{S} Али, окренувши се себи у душу, где је истина стојала св |
| Ана је пошла цркви да види ту слику.{S} Али анђео као да се помакао њој у сусрет.{S} На липу на |
| тога дана!{S} Ђакон се надао добру.{S} Али кад је најзад подигао очи, срце му је почело ударат |
| аде, сваки час лабаво упушта кануру.{S} Али ју је наједанпут, од вртења конца, заболела глава, |
| лекари боље знамо него ико на свету.{S} Али Бог није милостив.{S} Него су животи људски тако че |
| сам да прецењујеш вредност и лепоту.{S} Али сам се тако изненадио, и таке красоте науживао, да |
| жило да дочека Анину немоћ и самоћу.{S} Али Ана је вратила испружену руку себи, пала главом по |
| ошена срећа, један вечити мој уздах.{S} Али врт није у царству смрти него у царству живота.{S} |
| еран поносу свом.</p> <p>А ви, Ана ?{S} Али зашто вас и питам, кад знам да ме нећете изневерити |
| алитет музичког дејства.{S} Зар не ?{S} Али то, баш то, одиста, не знам како да ти јасно прикаж |
| не пролази.{S} Позлило му је можда?{S} Али онда би му се помагало.{S} Видело би се да неко, уж |
| } Крила је дакле.{S} Зашто је крила?{S} Али она крије и друго од других.{S} Љубав своју, разгов |
| воме душевном стању ? — настављао је. — Али, осећам да се некоме морам исповедити, а нико делик |
| тачно у пет линија и четири празнине. — Али сопран солисткиња ваша? — довршавала је Ана обично |
| огу оставити! — шаптао је он умиљато. — Али ми је старца много жао, па сам мислио — ах, кад бис |
| гла је госпођици Недићевој доћи идеја — али која ? — не знам шта је ово самном, тако ништа не с |
| је значило да му је онај други смешан — али биће да негде одгоре гледа како се земља окреће.</p |
| p>— Истина је. </p> <pb n="253" /> <p>— Али ви ћете одрећи истину, ви ћете повући реч, ви ћете |
| и бићете чедни и невини! ... </p> <p>— Али, да ли све то што сам казао ...{S} Ах! ...{S} Ирине |
| пипке окренуо на другу страну.</p> <p>— Али сада долази друга занимљивост.{S} Да т. ј. људи, ко |
| траћи и не баци. </p> <pb n="150" /> <p>Али где је та граница?{S} Где је та мртвачка крстача из |
| је она исмејала. </p> <pb n="231" /> <p>Али је на пречац престала говорити, и пребледела страшн |
| е што има срца и лепоте у себи! </p> <p>Али ако љубав малакше, нестане и прође пре свега тога?{ |
| и, чисти Бог, казнити грешнике. </p> <p>Али Бог је тако добар.{S} А и шта је могао скривити он, |
| ао кад би зазвонило на јутрење .</p> <p>Али тај трзај му је такође годио.{S} Брзо би дунуо у ла |
| ору, ухвативши руком за капију .</p> <p>Али на пола пута између капије и уласка у кућу искочила |
| жу да је све у човеку лешина ...</p> <p>Али, ето, и у мојој љубави има меланхолија .{S} Видим и |
| ја, научи ме где треба стати ...</p> <p>Али ако је та граница кајање, које се пре греха и губит |
| Анине слутње и у своја искуства.</p> <p>Али монах Иринеј се одједаред исправио.{S} У изразу и д |
| бољом чинила, као и његова њега.</p> <p>Али Ана је, поплашена, бежала и од те слике, и од тих м |
| слугу тога Бога, дете тога Бога.</p> <p>Али одједаред је разрогачила очи, и затресла главом.</p |
| се као два на тучу готова петла.</p> <p>Али песма се таласа, снажна, рајска, небу намењена, од |
| уста њихова се у пољупцу нашла.</p> <p>Али једно од њих је било мртво тога дана“.</p> <p>Дуго |
| мца да нигде нема лепшега храма.</p> <p>Али, једног јесењег дана, владичин је ђакон више но ика |
| бави плашио ! — храбрила се Ана.</p> <p>Али ти калуђера волиш ! — трзала је она себе из помирљи |
| е часом страшна тишина неживота.</p> <p>Али мало после, као да се из те тишине почело ослобађат |
| летњи ветрић ћарлија око главе.</p> <p>Али после, ветар је престао ћарлијати, сунце није више |
| ше заволело него родитеље своје.</p> <p>Али дете тада обично немилосрдно гледа старима у очи, и |
| је старог владику и нека остане.</p> <p>Али кад је подигла главу с ђаконових руку и видела чело |
| ео продискутовати и нашалити се.</p> <p>Али три дана касније, о празнику, тачно у исти час, т. |
| оја ју је љуљала као мајка дете.</p> <p>Али одједаред ју је обузео немир.{S} Дошло јој је да по |
| ачува од неосетљивости и сувоће.</p> <p>Али ако Бог то баш и хоће да срце монахово буде суви пе |
| чем и смирим сама у својој соби.</p> <p>Али тамо, у тој финој, нежној девојачкој соби, пуној ле |
| колико би још остали у тој пози.</p> <p>Али одједаред, баш у суботу ујутро, освану на зидовима |
| пку недостатак такта и нежности.</p> <p>Али је онда ипак стала.{S} Жао јој је дошло њих обоје.{ |
| болно пиштање Недићкино по кући.</p> <p>Али Ана се није одзивала и није долазила.</p> <p>Укућан |
| угом као што музика живи у жици.</p> <p>Али је онда дошло време кад су се почели чешће виђати н |
| ! — викао је ђакон као поплашен.</p> <p>Али одједаред се смирио.{S} Нешто надчовечански јако га |
| сам, за сав живот свој, калуђер.</p> <p>Али ако Бог и такву љубав према монаху забрањује?{S} Не |
| а у своме срцу је осетила сузу.</p> <p>Али кад се монах Иринеј пре уласка у олтар окренуо верн |
| је.{S} Душа њена је била у рају.</p> <p>Али тело њено се исцрпљивало.{S} Доста се променила.{S} |
| вице и шешир и полетела клавиру.</p> <p>Али, што никада није било, то се тада десило.{S} Прсти |
| обом.{S} Док мало зачешљам косу.</p> <p>Али то мало је доста дуго потрајало.{S} Недићка се већ |
| олетео је к њој с надом на лицу.</p> <p>Али кад је опазио да Ана непомично мирна седи на своме |
| ?{S} Ове овде, или оне у цркви ?</p> <p>Али Ана је видела реп.</p> <p>— Коју год хоћете од три |
| S} Каква круна то мора бити.“ </p> <p> „Али човечја природа је немонашка.{S} Јер је природа уоп |
| стране крај стуба.</p> <p>Мала живчана алтерација — постављао је ђакон диагнозу без много прет |
| дварао, и да је том приликом чинио неке алузије на симпатију њену према монаху Иринеју, али да |
| као неки за сва времена у себе зазидани аманет.</p> <p>На степеницама порте, на највишем ступњу |
| , издизала на висове триумфа и гурала у амбизе катастрофа.{S} Гледала га наслоњеног на бојно ко |
| обар свирач, али његова друга амбиција, амбиција да насљеди Недићеву канцеларију, далеко је пре |
| кође био добар свирач, али његова друга амбиција, амбиција да насљеди Недићеву канцеларију, дал |
| очитих околности, црква постала љубав и амбиција скоро сваког појединца .{S} Свет се узнемирио, |
| Далеко од кариере , без породице и без амбиције, калуђер нема ни страха, ни сметњи, ни неприја |
| ила у вече.{S} Кад остане сам са својом амбицијом и са својом гордошћу.{S} Кад се, не знајући п |
| светлост клизи по усамљеном путу.{S} На амвон се пењао и са њега силазио као да лебди и тле ног |
| сјајан.{S} Лети кроз хаос, и пење се на амвон.{S} Тише је.{S} Метеж се слива и сређује.{S} Свеч |
| >У недељу, монах Иринеј је, изашавши на амвон да отпочне службу, сагнуо главу дубље но обично, |
| ва светиња његова помакла се напред, до амвона, пред којим је стајала бачва воде, чекајући вели |
| ста, непопуњива и стална.{S} Силазећи с амвона, ђакон је <pb n="37" /> имао чудно осећање.{S} К |
| ју помоћ.</p> <p>А високо изнад њих, на амвону, монах Иринеј је био једноставнији у својој свеч |
| молитвеник, са очима које су заспале на амвону, стојала је Ана као скамењена.{S} Појање, речи с |
| заповедао , или заносио.{S} Стојећи на амвону, с подигнутим ораром и очима, као да је бацао на |
| уши да њега нема, да је место његово на амвону празно, да хор запомаже за његовом песмом, да је |
| веће, епископ је грлио ђакона Иринеја , Ана је љубила мале своје певаче, а срце Богородичине Цр |
| међутим, њој се чинило као да је она , Ана, затворена у малу кутију, а кутија с њоме заједно с |
| слажући композиције зато богослужење , Ана је живела у екстази.{S} Дизала се до звезда, до дир |
| им трепетом и одјеком.{S} И после тога, Ана је знала, груди његове су биле изнемогле и празне.{ |
| дић је био и мој пријатељ, а, сем тога, Ана, свака ваша жалост је и моја, свака ...{S} Ево види |
| аучити доста нових ствари.{S} Сем тога, Ана је и дотадашњи програм комбиновала многим новостима |
| и моја, лепото моја, части и дико моја, Ана, реците нешто, заповедите, спасите себе и мене ...< |
| У прве дане, под јачином првих утисака, Ана није успела да у све појединости разложи необичну п |
| ска , стојала је, мирно као нека слика, Ана. </p> <p>Ђакон се томе није надао.{S} Као пљусак ср |
| /p> <pb n="128" /> <p>Усред несташлука, Ана се одједаред сетила старог владике.{S} Само један з |
| олуј и кроз мене прошао.</p> <p>Збиља, Ана је скоро са неким непосредним контактом посматрала |
| Јови није добро ...{S} Боже, Боже, Ана, Ана! — почела је плакати јадна жена, бежећи испред Ане |
| о, песмо живота мога! ...</p> <p>— Ана, Ана моја дивна! — грлио је ђакон Ану и вукао је к себи. |
| , празна тишина.{S} Смрт.</p> <p>— Ана, Ана јадно моје дете! — разлегало се болно пиштање Недић |
| а зида, док ја не прођем?</p> <p>— Ана, Ана, зар сам могао то урадити ?</p> <p>Два уздаха, два |
| амо неколико речи ...{S} Госпођице Ана, Ана, зар сте могли, зар сте могли и једнога часка .. . |
| свих страна, а врло добро расположена, Ана се решила да сама себе изазове, и да прикаже један |
| еба да задави.</p> <p>— То није истина, Ана! — завикао је очајан и разјарен. — То jе сцена, то |
| /p> <p>Иначе, после и због оног виђења, Ана није преживљавала никаквих потреса или криза.{S} Жи |
| есни кавезић заробљених питомих тичица, Ана је гледала некуда у дуги и слободни и богати живот |
| ела звонити по девојку, кад је, најзад, Ана ушла.</p> <p>Необично намештене косе, сасвим мирног |
| Истина је.</p> <p>— Кажите још једаред, Ана — муцао је ђакон.</p> <p>— Истина је. </p> <pb n="2 |
| и с вером испружене руке.{S} Одједаред, Ана је осетила како се у њену руку скрунила читава хрпа |
| ласа.</p> <p>Као и обично после службе, Ана је заобилазним путем ишла кући.{S} Свугде се осећал |
| , као испод неких великих крила победе, Ана улазила у цркву мирна, чиста и непоколебљива.{S} Жу |
| рзо, Јови није добро ...{S} Боже, Боже, Ана, Ана! — почела је плакати јадна жена, бежећи испред |
| .</p> <p>Размишљајући о суштини музике, Ана је, постепено, доспела у област чудноватих закључак |
| скоро непријатељски .{S} Љутите ли се, Ана, је ли то казна?{S} Ја се ипак надам да ми и сада, |
| о jе сцена, то је мучење !{S} Говорите, Ана!{S} Ослободите ме!{S} Доста је! — полетео је к њој |
| д утисак грозе и претње.</p> <p>Додуше, Ана Недићева је тврдила да и цела унутрашњост цркве, са |
| шавши поново пред отворен црквени улаз, Ана је спазила да низ степенице силази доктор Пашковић. |
| остане веран поносу свом.</p> <p>А ви, Ана ?{S} Али зашто вас и питам, кад знам да ме нећете и |
| ло рђаво изгледа.</p> <p>— Јесте ли ви, Ана, болесни?{S} Ана, шта је вама ?</p> <p>— Ја сам сас |
| И то на чудан начин.{S} Док је у цркви, Ана је ведра и мирна.{S} Чежња се губи. </p> <pb n="10" |
| до лагање. </p> <p>— Што сте заћутали, Ана?{S} Нешто је било, дакле?{S} И кога сад штедите, до |
| да ли сте га ма за часак један волели, Ана, говорите истину, Ана! — шкргутао је монах Иринеј в |
| <p>Сећајући се јучерашњих својих мисли, Ана је покушавала да их омаловажи, чак да им се наруга. |
| них, понекад баш строго побожних мисли, Ана Недићева ипак није пренебрегавала ни своје световне |
| као од камена.</p> <p>— Будите храбри, Ана! — говорио је ђакон мирним, хладним гласом, а имао |
| сте отишли, али се још можете вратити, Ана.{S} Ана!</p> <p>— Нећу ништа одрицати, јер сам урад |
| — А ви ?{S} Можете ли ми у томе помоћи, Ана?{S} Хоћете ли да ми помогнете?</p> <p>— Не сумњајте |
| о је доста добро.{S} Кад ђакон погреши, Ана се смеје, и каже да арханђели, додуше, имају крила, |
| рећа и жртва и плач ?{S} Ја вас не дам, Ана! ...{S} Ана!{S} Милости моја, лепото моја, части и |
| висине посрне . </p> <p>А ја се пењем, Ана, и не плашим се од жене живота свога, јер је та жен |
| воли изнад себе!{S} Тако вас ја волим, Ана! ... </p> <p>Монах Иринеј је светлио од заноса, и б |
| p>— Још само часак два останите самном, Ана.{S} Ја ћу онда на гроб, ви морате кући.{S} Хладно ј |
| гласом: </p> <p>— Зар бих смео и могао, Ана моја, и Ти, Боже мој! ...{S} Ана, идите одмах кући, |
| а благодарно.</p> <p>— Је ли вам криво, Ана, што вас волим?{S} Хоће ли вам икада бити криво?{S} |
| > <p>Па чак ни тако није.{S} Није тако, Ана!{S} Све оне фазе, кроз које обичне љубави цветају и |
| љубави наше не би било, не би је било, Ана, јер она није то што се зове љубав између човека и |
| о срце смири.{S} Кад се најзад смирило, Ана је својом руком скинула руку са темена, и примакла |
| ту слику свога стања прилично на чисто, Ана се баш и забринула .{S} Да, као шум мора око неке м |
| онда учинили страшни тај корак, зашто, Ана моја драга? — гушио се и ђакон у сузама.</p> <p>Ана |
| ...{S} Бојим се канда ипак.{S} До вас, Ана, ја нисам сасвим веровао у жену, па се тај сахрањен |
| :{S} Оче наш.{S} А с друге стране опет, Ана је баш тих дана, више но икад, осећала да стаје на |
| >XIII.</head> <p>Повучена у своју собу, Ана се предавала сећању.{S} Као већ неколико пута, њој |
| м зградама.</p> <p>Стигавши пред цркву, Ана се загледала у лаку, провидну ограду порте, која је |
| а вас могу заменити, је л' те, да могу, Ана?{S} Реците? </p> <p>— Можете, можете.{S} Ја сам ваш |
| ила лице.</p> <p>У оном другом случају, Ана се знала подићи са столице скоком, као увређена, на |
| спасли смо се, спасли смо љубав своју, Ана, душо моја, бела, чиста и вечна!</p> <p>Монах Ирине |
| лоп, целину и живот.</p> <p>Напослетку, Ана је узела перо у руке и почела да бележи.{S} Своју п |
| утем живота.{S} Чак, у једном тренутку, Ана му се учинила као <pb n="90" /> овчица једна, која |
| било добро. </p> <p>Сутрадан, у недељу, Ана Недићева, која никад није пропуштала службе, није м |
| сак један волели, Ана, говорите истину, Ана! — шкргутао је монах Иринеј више но што је говорио. |
| његову славу.</p> <p>У таком очекивању, Ана је доста расејано слушала шта јој говори млади адво |
| теме.{S} Кроз густу, дебелу своју косу, Ана је осећала највећу, најчистију милост овога света.{ |
| Премештајући се са столице на столицу, Ана је дошла до огледала , и погледала себи у очи.{S} П |
| на капији, која води из порте на улицу, Ана се осврнула.{S} Калуђера није видела, али је опазил |
| ла, Еванђеље, завршни онај концерт, ах, Ана је имала тако топлих и живих престава, као да је та |
| то не боли, а друго нешто боли?{S} Ах, Ана, моја Ана, моје велико благо!{S} Куда се ви, нежно |
| е. </p> <p>Ово последње је страшна реч, Ана.{S} Ја је ипак свесно и хладно кажем и пишем.{S} Св |
| ала спавати ...{S} Како ти то изгледаш, Ана, за Бога?{S} Теби није добро.{S} Шта ти је, Анице?< |
| таквог растанка увек закаснио на ручак; Ана је, напротив, журила кући, и говорила мајци да тога |
| е.{S} Једни су сматрали да <pb n="4" /> Ана, баш као и све друге девојке, кокетује мало са свој |
| {S} Тешка му је старост. <pb n="155" /> Ана је ужаснуто разрогачила очи.{S} А ђакон Иринеј је п |
| ста ...{S} Уста та ...</p> <p>— Ана!{S} Ана!</p> <p>Ана је цикнула, потрчала као махнита, и под |
| > <p>Ветар је шуморио:</p> <p>— Ана!{S} Ана!</p> <p>Као укопана је застала Ана.{S} Главу није с |
| искакале веће и мање групе крстача .{S} Ана се осећала неудобно.{S} Журила је да што пре стигне |
| р се развио, постао жив и занимљив .{S} Ана се, према томе, није опростила после два три минута |
| зно, лаковерно, срећно и милостиво .{S} Ана је старила, хладила се, мирила се, узимала на себе |
| неко тражи.{S} Мајински се извинио .{S} Ана је остала сама.{S} Многе се очи оборише на њу.{S} И |
| и плач ?{S} Ја вас не дам, Ана! ...{S} Ана!{S} Милости моја, лепото моја, части и дико моја, А |
| прими к себи срећно Твоје дете! ...{S} Ана, моја Ана, јагње моје бело! — заплакао је монах Ири |
| могао, Ана моја, и Ти, Боже мој! ...{S} Ана, идите одмах кући, идите, бежите одавде, клекните и |
| <p>Девојка је та била Ана Недићева.{S} Ана се после болести своје нагло и неочекивано опоравља |
| Ви сте светиња и завет живота мога.{S} Ана, реците ми штогод.{S} Ја ћу век провести између два |
| је пиано било право умирање славуја.{S} Ана се усхићивала, гледајући, у исти мах, кроз резотине |
| ских ружа.</p> <p>Чуо се шум корака.{S} Ана се тргла.{S} Неко је ударао ногама о суву земљу.{S} |
| шао сам.</p> <p>Служба се свршавала.{S} Ана се ломила као под шибама.{S} Да бежи?{S} Јер можда |
| ега се чуо шушањ тешког црног одела.{S} Ана, као хипнотисана неким дубоким страхопоштовањем, ск |
| ну једну цветну шибљику, пуну пчела.{S} Ана је застала, испуњена ретким задовољством .{S} А зат |
| шли, али се још можете вратити, Ана.{S} Ана!</p> <p>— Нећу ништа одрицати, јер сам урадила оно |
| је и сад био пун жалосног уздисања.{S} Ана је гледала у Пашковића, не знајући што се то с њим |
| м једитим зраком, и на камену цвета.{S} Ана је видела да је прота ушао у олтар са неким страним |
| ему лежи реткост и вредност момента.{S} Ана је, имитујући читање ђаконово можда за октаву и још |
| <p>У ствари, имали су право обојица.{S} Ана је баш тих дана довршила, и спремала се да до Богој |
| своје остави тамо где јој је љубав.{S} Ана храбро отисну од себе сумничење и плашњу.{S} Чега д |
| виолине њене је пропевао нов мотив.{S} Ана је задрхтала.{S} Дрхтавим прстима га је понављала и |
| тај састанак далеко од њихове цркве.{S} Ана је, ваљда под том импресијом, села, и понудила ђако |
| још један ђакон Богородичине Цркве.{S} Ана се сећала ритмичног геста кађења у монаха Иринеја , |
| n="118" /> то све само од себе иде.{S} Ана му је одговорила да је веома задовољна с његовим ра |
| ну Христову, и зашло опет за облаке.{S} Ана Недићева је осећала само још мирно блаженство.{S} Б |
| ног звука.{S} Звонило је на јутрење.{S} Ана бризну у плач, руке њене се стегоше као два дављени |
| ажне руке, обгрлила Ану да је угуше.{S} Ана се дигла од клавира.{S} Чисто је посрнула.</p> <p>М |
| и и дечји квартети, октети и хорови.{S} Ана је решила да ће се то, као завршни концерт, изводит |
| ки прелази њихови из једног у други.{S} Ана је одједаред почела бројати своје године, питала се |
| тога дана Бог хтео њу нешто да моли.{S} Ана се скрушила.{S} Искрено, детињски потанко је шаптал |
| стварчицу, и обоје су се осмехнули.{S} Ана је ишла очима за покретом његових руку, и знала да |
| Сви троје се, нехотице, обрнуше Ани.{S} Ана је стојала крај високог фикуса, у једноставној бело |
| војој руци.</p> <p>Несташлук храбри.{S} Ана је пружила руку, молећиво и мило, тражећи да јој се |
| о и смешно као да само из себе вири.{S} Ана се грохотом смејала тој комичној процедури.{S} А см |
| {S} Дошао, у задњи час, да је умири.{S} Ана осети неку топлу мекост у срцу.{S} И лагано, корак |
| ао да у исти мах не зна коме говори.{S} Ана је опет сва дрхтала.{S} Слика је била у толико ужас |
| најзад, више и од оног што сме бити.{S} Ана је, кроз све своје усхићење, нешто жалила.{S} По ср |
| ену неку резбарију од слонове кости.{S} Ана се од тог покрета тако тргла, као да се монах Ирине |
| говори су били доста чести у вароши.{S} Ана Недићева је наиме веома интересовала своје суграђан |
| {S} Ја бих хтео умрети у коси вашој.{S} Ана, реците ми штогод...</p> <p>Анино срце се грчило.{S |
| део. </p> <p>Ишло је лепо, као увек.{S} Ана се смешила, умирена и задовољна.{S} Осећајући да је |
| ратић широким, оштрим својим кљуном.{S} Ана се наљутила, дохватила однекуд штап, и ударила патк |
| е из олтара чуло тихо кретање и шум.{S} Ана се тргла и похитала натраг ка вратима.{S} Поплашила |
| спавана ноћ.</p> <p>Бог се смиловао.{S} Ана је, једва најзад, заспала мирним сном.{S} И сневала |
| је могао.{S} Никоји бог не би могао.{S} Ана Недићева је, више него ико, осећала да Бог није мог |
| јлепше знао, и напослетку је отишао.{S} Ана се збунила.{S} Бојала се да ће и ђакон отићи.{S} Ал |
| ао је да не треба одговор, и отишао.{S} Ана је осећала од кога је писмо, само није могла да зам |
| ио.{S} Недић и његова кћи исто тако.{S} Ана је тај дубоки поклон изводила са тако искреним пошт |
| гне. <hi>Причасно</hi> се свршавало.{S} Ана се грчила као сув лист на магли.{S} Шта ће сад бити |
| руке, и има подеране ципеле и одело.{S} Ана га је позвала, <pb n="226" /> и дала му обарених ја |
| о, исмејала, и да се на том свршило.{S} Ана је причала течно, живо, и тако, као да се све то де |
| сан, и погоди је живахно и отровно.{S} Ана се тргла, села у постељи, запалила свећу, и почела |
| ту лепу слику.{S} Сви троје у црно.{S} Ана са златном својом косом испод вела, Пашковић са грг |
| ј прозора, и пошао да отвори прозор.{S} Ана га је задржала, испруживши обе своје руке према њем |
| о нечега што је подсећало на сусрет.{S} Ана је пролазила крај цркве у време кад нема богослужењ |
| ним погледом је тражио нечију бригу.{S} Ана је хтела вриснути, кликнути, на колена пасти.{S} Бл |
| врата.{S} Неко је излазио у баштицу.{S} Ана је зажмурила.{S} Кроз капке очију је видела како у |
| уго хтела, и мучила даље Анину душу.{S} Ана је покушала да се сети мајке, Христа и цркве.{S} Се |
| p> <pb n="211" /> <p>Врата.{S} Плач.{S} Ана је вриснула, али је гушила врисак, трпајући марамиц |
| рочитао је он шта јој у души стоји :{S} Ана Недићева воли у монаху Иринеју оно што монах Иринеј |
| ти у њеној коси!</p> <p>А рука њена?{S} Ана је одједаред почела трептати врелом неком језом.{S} |
| </p> <p>— Јесте ли ви, Ана, болесни?{S} Ана, шта је вама ?</p> <p>— Ја сам сасвим добро.{S} Али |
| о ходнику.</p> <p>Капијица се отвара! — Ана је претрнула.{S} Отшкринула је врата од ходника.{S} |
| таје лепа и чиста монашка наша љубав! — Ана је грчевито зајецала. </p> <p>— Иринеје, Иринеје, ј |
| ! — уздисала је. — Слушајте ово чудо! — Ана је свирала. — То вам је <hi><foreign xml:lang="fr"> |
| , не знам како да ти јасно прикажем . — Ана се уозбиљила, и, сабирајући врло напрегнуто мисли, |
| — грцао је из ђакона сузан неки глас. — Ана! — понављао је он топло, тражећи у помрчини њене оч |
| p> <p>— Оне су сасвим ка вашем гласу. — Ана је погледала ђакона с неким милим пребацивањем . — |
| јој не буде боље, одгодићемо.{S} Само — Ана је невесело погледала — сутра је татин рођен дан, д |
| осле се некуда далеко занела. </p> <p>— Ана ! — грцао је из ђакона сузан неки глас. — Ана! — по |
| птао, поплашено, усплахирено: </p> <p>— Ана, јесу ли вас ма за тренутак узнемириле Пашковићеве |
| круно, песмо живота мога! ...</p> <p>— Ана, Ана моја дивна! — грлио је ђакон Ану и вукао је к |
| топла уста ...{S} Уста та ...</p> <p>— Ана!{S} Ана!</p> <p>Ана је цикнула, потрчала као махнит |
| Ана се стресла, али је ћутала.</p> <p>— Ана! — рикнуо је одједаред ђакон. — Говорите, говорите |
| ан, она се само благо смешила.</p> <p>— Ана, реците ми штогод! — молио је ђакон с љубављу у очи |
| ује глас младог једног монаха.</p> <p>— Ана, тебе канда напушта слух — шалио би се Недић. — Два |
| ула у плач.{S} Недићка такође.</p> <p>— Ана, мило моје дете, престани!</p> <p>— Пусти ме, мама, |
| темеље палате - Бог зна чије.</p> <p>— Ана! — цикнуо је ђакон, и склопио руке.{S} А затим је р |
| глава је падала дубље и дубље.</p> <p>— Ана, ја вас волим.{S} Ви сте светиња и завет живота мог |
| а и покушавала да се разабере.</p> <p>— Ана!</p> <p>Ана је набрала обрве, побледела, и коракнул |
| о полулуда је Ана стигла кући.</p> <p>— Ана, теби није добро, ти си озебла, пропала си.{S} Што |
| ирење, љубав и сав живот свој.</p> <p>— Ана, ви се не љутите?{S} Чујте како је дошло.{S} Писали |
| ковића да ћу му постати женом.</p> <p>— Ана — шаптао је ђакон загушено, укопавајући руке и нокт |
| тпуна, празна тишина.{S} Смрт.</p> <p>— Ана, Ана јадно моје дете! — разлегало се болно пиштање |
| ="227" /> <p>Ветар је шуморио:</p> <p>— Ана!{S} Ана!</p> <p>Као укопана је застала Ана.{S} Глав |
| у, иза зида, док ја не прођем?</p> <p>— Ана, Ана, зар сам могао то урадити ?</p> <p>Два уздаха, |
| ј </p> <pb n="73" /> <p>грани јабуке, а Ана, лако намрштена, настави да корача.</p> <p>Недић је |
| ло се Јови на леђа.{S} Јова је трпео, а Ана се смешила.{S} Било јој је топло од Јове као од сун |
| надала.{S} Међутим, Недић је одлазио, а Ана његова је више нешто од суза давала свом оцу који о |
| умене ...</p> <p>Хоровођа је силазио, а Ана се пела на узвишење.{S} Да са целим огромним хором |
| емена своје маште.{S} Недић се љутио, а Ана се слатко смејала.{S} Сва некако раскошна, она није |
| види и насљеди победу снаге своје.{S} А Ана?</p> <p> Владики би опет тешко.{S} Трагична судбина |
| .{S} Дрхтао је пред Аном као дете.{S} А Ана, због хладноће, због самоће, због неправде, због св |
| о узмакла.</p> <p>Ђакон је прошао.{S} А Ана је, додуше са рукама на брави као да ће одмах ући, |
| евало је у несрећном калуђеру.</p> <p>А Ана, у једном од оних злих тренутака кад човек триумфуј |
| низ степенице натраг у порту.</p> <p>А Ана, као велики бели лептир, удаљавала се без корака.{S |
| е, на оном меканом изобиљу.{S} А кад га Ана натуче , онда се опет стиснута коса прелије преко ч |
| м благословом благосиља ону руку, ма да Ана не може да се окрене олтару.{S} Стари владика трепт |
| а у месо и крв истине.{S} Осетило се да Ана зна, или има у себи тајну чара ђаконовог гласа.{S} |
| ом на лицу.</p> <p>Али кад је опазио да Ана непомично мирна седи на своме месту, устукнуо је на |
| етио сувоћу у тону, и сад тек опазио да Ана врло рђаво изгледа.</p> <p>— Јесте ли ви, Ана, боле |
| м полетом, али то узбуђење није дало да Ана на време осети умор, и да се одмори.{S} Она је сва |
| на своју смрт и на незгодну околност да Ана ни брата ни сестре нема, покушава кћер своју подсет |
| понашања и проблема.{S} Веровали су да Ана, сва и у свему, није обично створење. </p> <p>Мало |
| и, а друго нешто боли?{S} Ах, Ана, моја Ана, моје велико благо!{S} Куда се ви, нежно створење, |
| еби срећно Твоје дете! ...{S} Ана, моја Ана, јагње моје бело! — заплакао је монах Иринеј у крил |
| о дати, али размонашити се нећемо, моја Ана, моја вечита љубави!{S} Калуђери смо искрени и прав |
| ло би на ред питање: а шта мисли и чека Ана Недићева?</p> <p>Пријатељи куће Недића поделили се, |
| рваве пегице.</p> <p>Чудну моћ је имала Ана да ту своју љубав , за коју би људи рекли да се нич |
| !{S} Ана!</p> <p>Као укопана је застала Ана.{S} Главу није смела да обрне, али је пажљиво ослуш |
| ивање јунака.</p> <p>Девојка је та била Ана Недићева.{S} Ана се после болести своје нагло и нео |
| <p>Страшних стотину корачаја је прешла Ана са доктором Пашковићем.</p> <p>На постељи је лежао, |
| би се можда рећи.</p> <p>Сирота срећна Ана.{S} Као и свако створење, она је слепо летела у нар |
| враћа своме послу.</p> <p>— Шта ради та Ана! — продерала се чисто, једног дана, нервозна начелн |
| убав моју изнео из цркве!</p> <p>Сирота Ана.{S} На савести њеној је лежао тежак терет.{S} А она |
| А ви?{S} Ви сте сви добро?{S} Госпођица Ана?{S} Могли би баш изоставити цркву док криза не прођ |
| из Дома Певача , долазила је госпођица Ана Недићева.{S} Под мишком је носила повелику, али врл |
| Почела је жива дебата, да ли госпођица Ана или монах Иринеј има да одлучи.{S} Неко је оборио в |
| у том вашем музичком прогресу госпођица Ана престане бити све и сва.{S} И пут и коњаник и коњ. |
| ј и на попречној стази остали су најзад Ана и ђакон сами.{S} Њих двоје нису показивали никаква |
| квеног улаза треба да буде слободна кад Ана Недићева има њоме да прође.</p> <p>Ана, се застидел |
| </p> <pb n="205" /> <p>У моментима туге Ана је заривала главу своју у крило материно, и плакала |
| егде у њено срце или душу, с тим, да је Ана мора брижљиво чувати, очима пратити, живцима осећат |
| је ту срећу тако богату и тешку, да је Ана чисто узмакла.</p> <p>Ђакон је прошао.{S} А Ана је, |
| трио да ли она иде.{S} И онда, ма да је Ана долазила сама, и места за пролаз било и одвише, ста |
| у гости дирнути, гости су опазили да је Ана узбуђена, и сцена се завршила друкчије него што се |
| шко се код вас разболео?</p> <p>Сада је Ана пребледела као крпа.</p> <p>— Код нас?</p> <p>— Ја |
| .. </p> <p>Као болесна, као полулуда је Ана стигла кући.</p> <p>— Ана, теби није добро, ти си о |
| ати свако лепо певање.{S} Тога дечка је Ана изабрала и апостол да чита, и учила га да то ноталн |
| сопран солисткиња ваша? — довршавала је Ана обично сцену, имитујући одлично како чича граби њен |
| антно комбиновано читање приказивала је Ана с таком верношћу, и с таком <pb n="60" /> моћи исти |
| хоћете нешто да ми кажете — гледала је Ана љубазно испитујућим погледом у монаха Иринеја.</p> |
| порте, на највишем ступњу , стојала је Ана.{S} Окружена са свих страна певачима и певачицама и |
| а које су заспале на амвону, стојала је Ана као скамењена.{S} Појање, речи свештеника , слабача |
| ми, очистите ме, Иринеје! — врискала је Ана.</p> <p>Улаз цркве је имао дугачак, низак, засвођен |
| олико дана дошла.{S} Свирајући, пала је Ана у ватру, и тумачила доктору: да је све то, што у пр |
| први, а после свих шест дана свирала је Ана хаос, и то на највеће задовољство.{S} Али ни то ниј |
| мама док чује како је било — брисала је Ана сузе, гледајући усхићено падање божјих зимских ружа |
| е то што сте ми хтели рећи? — питала је Ана као забринуто, јер је монах Иринеј малопре канда хо |
| е њен. </p> <p>Он није мој — шаптала је Ана, а сузе су текле.</p> <p>Он мора чувати од заразе љ |
| /> <p>— Ја вас не разумем — шаптала је Ана, гледајући, кроз трепавице, у рамена ђаконова.</p> |
| змерно, а тако ми је тешко — шаптала је Ана. — Дајте ми обе ваше руке, дајте их да их пољубим, |
| м знала да је тако страшно — шаптала је Ана усплахирена, осећајући у савести да се у цркви није |
| ада био.</p> <p>— Није био — скрхала је Ана те речи кроз зубе, не знајући да ли да их каже или |
| Бошко, мали Бошко Ристовић — грцала је Ана.</p> <p>Пашковић је гледао с неразумевањем.</p> <p> |
| тамо с десне стране солеје, спазила је Ана, с леђа, високу, као јаблан праву прилику, у црнини |
| , ала тамо мора бити лепо! — мислила је Ана.{S} А ђакон је посматрао како су крстови, од сунчан |
| ог човека кога више нема — помислила је Ана.{S} Такав је био и синоћ, за вечером.{S} И кад су г |
| етнику лако бити срећан ! — смислила је Ана завршетак свом унутрашњем разговору, ухвативши руко |
| чан човек сте ви, докторе — говорила је Ана с топлим признањем. — Да ли вам је тешко од свега т |
| Не само то, драги докторе — говорила је Ана озбиљно. — Добићете и позив да дођете сутра по подн |
| Не сумњајте и не питајте — говорила је Ана одушевљено и узбуђено. — Цео мој живот и рад вас су |
| срцем куца данас и живот — говорила је Ана, седајући с родитељима за доручак. — Шта је, Боже, |
| одне ћете знати моју жељу — говорила је Ана с неком тако достојанственом озбиљношћу, да се Пашк |
| кад је Недић већ био легао, отворила је Ана неочекивано врата од његове спаваће собе:</p> <p>— |
| дозналошћу. — Је ли то дуго ? — чула је Ана, после мале паузе, тихо, стидљиво питање.</p> <p>— |
| мен, испод стегнутог укрштеног орара је Ана видела опојну једну виткост, и знала је да су на гл |
| пчела у круницу цвета.</p> <p>А кад је Ана ослободила руку, прво је том руком, па после и друг |
| еда како се земља окреће.</p> <p>Кад је Ана Недићева прославила двадесет шести дан рођења, људи |
| а треба да букне она екстаза од које је Ана Недићева очекивала велики триумф своје необичне мла |
| C8"> <head>VIII.</head> <p>Пред вече је Ана врло често ишла с оцем у шетњу, већином ван вароши. |
| тог , у цркви остарелог дрвета, који је Ана тако волела.{S} Двери је отворио монах Иринеј.{S} У |
| рто дебелим ћилимом, капела, у којој је Ана сагнула главу, и дугим пољупцем љубила освећену књи |
| } Стигао је на црквена врата још док је Ана чекала да прими нафору .{S} Разговарао је тобож с н |
| ђе, али је ипак стигао да опази како је Ана поруменила.</p> <p>— Здраво, арханђеле! — пружао је |
| , који је стигао видети не само како је Ана, него како је и Иринеј поруменио , па чак и како је |
| ност.{S} Срести, видети и волети, то је Ана Недићева умела само у цркви.{S} Она је волела божје |
| , црни, пуни, енергични.{S} Али зато је Ана смршала и побледела. „Заливајући цвијет кроз танку |
| ве вежбања. </p> <p>Ваљда с тога што је Ана сву своју душу уносила у рад, утицала је тако да је |
| којима треба волети девојку као што је Ана?{S} Девојку, која сав богати живот свој носи у цркв |
| азвонио је ђакон.</p> <p>Отворила му је Ана, и увела га кроз трпезарију у салон.</p> <p>— А где |
| нино <pb n="129" /> кученце, како му је Ана запретила да ни зинути не сме, гледало је у чинијиц |
| и чујнијим шапатом .{S} У том шапату је Ана сасвим јасно разабрала глас, и то онај исти глас, о |
| е не жели. </p> <p>На уласку у порту је Ана застала.{S} Као на међи, на борбеној тачки између т |
| е ђакон најзад.{S} Тако умиљато , да се Ана охрабрила.</p> <p>— Ја мислим, ако се ви будете сла |
| о је ниско наднео главу над њега, да се Ана није усуђивала руку к себи повући.</p> <p>— Мила! — |
| о писмо.{S} Монах Иринеј је писао да се Ана мора штедети, и да ће стога и он што ређе долазити |
| ти. </p> <p>— Кад је тако, — смејала се Ана — дођите , али чим мама види ваш црвени нос, знате |
| да слабо долазите у цркву — смејала се Ана Мајинском у очи. — Ви, дакле, држите да је црква је |
| а сам већ једаред умрла? — насмејала се Ана, али кратко.{S} А после се некуда далеко занела. </ |
| оно бело поље у мојој души? —питала се Ана. — Није више сасвим бело, али зато што је прошарено |
| судије Ристовића црна табла! — тргла се Ана. — А његова три дивна мушкарца !{S} Боже, који је б |
| Ко се још љубави плашио ! — храбрила се Ана.</p> <p>Али ти калуђера волиш ! — трзала је она себ |
| ало тешко, драги докторе ? — смешила се Ана са извесном кокетношћу.</p> <p>— Ја волим тешка пит |
| <p>Највећи сликар портрета — смешила се Ана с поносом у себи — сликар отмених танких стасова, ч |
| ходно изведе цара, наравно! — гушила се Ана од смеја. — До виђења, царе, после подне ! </p> <pb |
| неј.{S} И сав је срећан отишао , кад се Ана од срца слатко насмејала.</p> <p>Целим путем, и код |
| чинили <pb n="80" /> ограда иза које се Ана баш од њега скрила.{S} Чипкана завеса такође.{S} Са |
| та њеног оца, и уз ту реминисценцију се Ана тек заправо обраћала Богу за покој <pb n="225" /> д |
| ићевог рођен дана.</p> <p>Напослетку се Ана ипак морала кренути кући.{S} Поседела би још, али с |
| лико један тренутак њеног.</p> <p>Ту се Ана скрушавала, ту је опет почела да воли.</p> <p>Како |
| се понашам!{S} Зар да ти пожелим да те Ана Недићева није заволела!{S} Та ко би могао бити дово |
| ило и природно, и једино могућно, да ће Ана бити Антигона његове судбине.{S} Пратиће га на свак |
| посао.{S} Тим пре што је обучавање деце Ана искључиво себи задржала.{S} А и код одраслих је мор |
| пасено јединче.{S} Слутим ја, госпођице Ана, да уметничким делима Бог зна где лежи трновита или |
| и ви сте добри, ви сте утеха, госпођице Ана, ви сте анђео на земљи!{S} Саслушајте ме до краја.{ |
| <p>— Шта да му рекнем, дакле, госпођице Ана?{S} Одлучите онако како вашем срцу годи, за вас ћем |
| е шта?{S} Пепео?</p> <p>— Не, госпођице Ана, не мислим то.{S} Изгорети је добро.{S} Од зеленог |
| ло <hi>њено дело</hi>!{S} Ви, госпођице Ана, ви једина, у реду толиких заслужних људи с којима |
| а не стоји тако близу као ви, госпођице Ана.{S} Ја сам у кризи једној, и мене треба саслушати , |
| /> <p>— Верујете ли ви мени, госпођице Ана ?{S} Погледајте ми, молим вас, тим чистим и безгреш |
| >— Хтео сам вас нешто питати, госпођице Ана.</p> <p>— Долазите ли из очеве собе ?{S} Како му је |
| љубим ...</p> <p>— Ја волим, госпођице Ана!{S} Али, верујте ми као што се човеку на самрти вер |
| асно ... </p> <p>— Ја мислим, госпођице Ана, да се не варам кад кажем да сам заволео ваш живот |
| башту.{S} Верујете ли ви то, госпођице Ана ?{S} Верујете ли ви, баш ви, да у доктору Пашковићу |
| цу Ану Недићеву.</p> <p>— Ах, госпођице Ана, опраштате ли ви све то старом вашем доктору?{S} Чо |
| ете само неколико речи ...{S} Госпођице Ана, Ана, зар сте могли, зар сте могли и једнога часка |
| е идете?{S} Шта се десило?{S} Госпођице Ана, дајте ми руку!{S} Ко је болестан ?{S} Шта вам је, |
| стазицом ка излазу.</p> <p>— Госпођице Ана, ја вас молим, лепо вас молим да станете на тренута |
| Ја волим тешка питања, драга госпођице Ана.{S} Само таква и волим.{S} Ако питање није тешко, н |
| дрвених жалузија на Анином прозору , и Ана, одавно већ будна, спазила је на зиду малу једну сл |
| d> <p>Посета је била унапред јављена, и Ана је знала ко ће им тога дана доћи у кућу.</p> <p>Рас |
| очи.{S} Слика је била неописано лепа, и Ана је осетила јаку узбуђеност.{S} Али кроз црвенило ва |
| шицу, из мишице прелазио у цело тело, и Ана се само смејала и тресла.</p> <p>Његова ћелија се п |
| и, јер је калуђерска душа у мени !{S} И Ана је калуђер, и то опет зато што калуђерску душу у се |
| о све оно што је још малочас било.{S} И Ана и ђакон су се погледали.{S} Али као две ласте, које |
| дођу на вечеру у концертном оделу.{S} И Ана је обукла свилену хаљину отворене боје, чак мало и |
| , опраштања, љубоморе и среће, Иринеј и Ана су и знали и не знали шта се с њима догађа, и прими |
| ило би ништа друго до смешно. </p> <p>И Ана се одиста почела смејати.{S} Некако преимућствено, |
| пре умро него што би запитао.</p> <p>И Ана је ћутала.</p> <p>Ћутали су обоје као заливени.{S} |
| букетом, а други пут двема ружама, али Ана је и једно и друго скинула са себе.{S} Она је додуш |
| Доброта и љубав је клечала око Ане, али Ана је била сирота и сама. </p> <pb n="212" /> </div> < |
| задржи плач и разлозима и ласкањем, али Ана је бежала испред њега, јецала и кидала се:</p> <p>— |
| {S} Служба је дакле већ почела .{S} Али Ана је оклевала да уђе.{S} Била је одвише расејана.{S} |
| да дочека Анину немоћ и самоћу.{S} Али Ана је вратила испружену руку себи, пала главом по тој |
| м чинила, као и његова њега.</p> <p>Али Ана је, поплашена, бежала и од те слике, и од тих мисли |
| о пиштање Недићкино по кући.</p> <p>Али Ана се није одзивала и није долазила.</p> <p>Укућани се |
| Ове овде, или оне у цркви ?</p> <p>Али Ана је видела реп.</p> <p>— Коју год хоћете од три моје |
| ећна и задовољна и иначе, могла одолети Ана Недићева!</p> <p> Страстне, пусте жеље су обузеле А |
| х бобица од интимне светлости под којом Ана седи, збиља је охоло игноровала све оно што напољу |
| заинтересовани су се поплашили.{S} Само Ана се смешила.{S} Нико нека се не брине, све ће она <p |
| дном отегнутом муком коју је ваљда само Ана била у стану да имитује, и гушио се после сваког та |
| двери отворених очију, стојала је тамо Ана Недићева , држећи у једној руци молитвеник и цвет, |
| је, и да види докле је дошао с оним што Ана у њему воли.{S} Није баш био задовољан.</p> <p>Још |
| васељени изврше свој задатак .{S} Зашто Ана и он нису први безгрешни људи ? ... </p> <p>И зашто |
| он дигао и пошао Ани, кад се у исти час Ана дигла и пошла монаху Иринеју.{S} Учени доктор теоло |
| удала се по Анином мотиву.{S} Сада опет Ана ништа није одговарала на очеву примедбу.{S} Т. ј., |
| пољу узалуд да му се нешто јави, да му Ана, макар кроз прозор, пружи руку.</p> <p>Ана му ни са |
| време убризган. </p> <pb n="202" /> <p>Ана је стојала све на истом месту.{S} Ристовићева кућа |
| намах смрзавала. </p> <pb n="224" /> <p>Ана је већ око пет сата послала писмо монаху Иринеју: д |
| штоли сам био ? </p> <pb n="196" /> <p>Ана је опажала да ентузиазам тога човека потпуно искрен |
| , и даље ћутали. </p> <pb n="108" /> <p>Ана се затим, кад су се већ навикли на то ћутање, кришо |
| в анђео што удара у кастањете . </p> <p>Ана је пошла цркви да види ту слику.{S} Али анђео као д |
| д четири у јутро сам на ногама. </p> <p>Ана је, пре но што ће затворити прозор, испружила руку |
| к праве религије духа човечјег. </p> <p>Ана је, неколико пута у тим приликама, доспевала у несл |
| к био, и да гори чежња за њиме. </p> <p>Ана је одједаред осетила врелу, нестрпљиву чежњу.{S} За |
| е изврши дело светиње и лепоте. </p> <p>Ана је била свесна свога заноса, али није имала моћи да |
| у очима, котрља му се низ лице. </p> <p>Ана је имала да управља хором у првој половини службе.{ |
| к му крв тамјаном не промирише. </p> <p>Ана се тргла, ослушнула шта се поје, и погледала доле.{ |
| та, хармоније или истоветности. </p> <p>Ана је опазила да су гости дирнути, гости су опазили да |
| којом, кажу, свако мора проћи. </p> <p>Ана се ирочно и скоро изазивачки гордо насмејала.</p> < |
| извор баца и хита у свој поток. </p> <p>Ана и монах Иринеј се нађоше у тесном загрљају.{S} У за |
| као и обично, ушао доктор сам. </p> <p>Ана је, све за један тренутак, и устукнула, и потрчала |
| ркве ђакон.{S} Рај се остварио. </p> <p>Ана Недићева се враћала кући у радости какву никада ниј |
| рождрла као што прождире траву. </p> <p>Ана се крстила покајнички, с уздрхталом руком.{S} Златн |
| олом Господњим љубоморан на њу. </p> <p>Ана је тешки и напорни свој посао радила како га нико н |
| у већ прилично изанђалу кресту. </p> <p>Ана се опет насмешила.{S} Топлије него малочас .{S} И о |
| певао у песми и јецао у плачу. </p> <p>Ана се враћала појању, певачима и уметности богослужења |
| чак заповеда, он шта више влада!</p> <p>Ана је дохватила спуштене своје дебеле плетенице, и зар |
| ста та ...</p> <p>— Ана!{S} Ана!</p> <p>Ана је цикнула, потрчала као махнита, и подупрла леђима |
| ла да се разабере.</p> <p>— Ана!</p> <p>Ана је набрала обрве, побледела, и коракнула да настави |
| и олтаром , то је, најзад, Бог!</p> <p>Ана осети страх од Бога.{S} Страх од мисли својих, од ж |
| почињали тај разговор, докторе!</p> <p>Ана се дуго још, ни сутра дан није могла да смири.{S} С |
| је неисцрпно богат и леп живот!</p> <p>Ана није више осећала никакву радозналост , није желела |
| ? — питао је владика с поносом .</p> <p>Ана је поруменила, али се сабрала.</p> <p>— Ми се такођ |
| ину, јели то неваљалство ? ! ...</p> <p>Ана је пробледела најужаснијим стидом, скаменила се, и |
| се, не осуђујте, и не куните ...</p> <p>Ана се дигла.{S} Обе своје руке, дрхтаве и измучене, по |
| е, с перјаницом између ушију ...</p> <p>Ана је заборавила где је.{S} Обузели су је омиљени снов |
| да стари, готов одговор узмем“.</p> <p>Ана је брзо и нервозно прелетела ђаконово писмо, и није |
| ада да кажем вама и више ником“.</p> <p>Ана се заруменила.{S} Скривено у души је осећала да јој |
| ро страшим од свега тога лепога.</p> <p>Ана се заносила.{S} И гледала у ђакона очима љубави, но |
| сли је та слика у њему изазвала.</p> <p>Ана је тако заволела тога старца.{S} Из мудрих , благих |
| пратио очима доклегод није ушла.</p> <p>Ана се сад опет збунила.{S} Доктор јој се чинио и досад |
| га? — гушио се и ђакон у сузама.</p> <p>Ана није одговарала.</p> <p>— Је ли вам недостајало сна |
| оре, фини прозирни облачак дима.</p> <p>Ана је погледала Пашковића значајним погледом, дугим, т |
| и љубила је по хладним образима.</p> <p>Ана је бризнула у плач.{S} Недићка такође.</p> <p>— Ана |
| ца да ја будем радосна и срећна.</p> <p>Ана се враћала цркви.</p> <p>Црква ме теши најбоље од с |
| не и затварајући за собом врата.</p> <p>Ана је остала сама у соби, и знала да то отац њен умире |
| две три групе фотеља и столица.</p> <p>Ана је пошла да седне за клавир.{S} А ђакон се чисто не |
| као некад, на средини степеница.</p> <p>Ана није пружала руку, а ђакон се није усудио да пружи |
| нову песму њеног узбуђеног срца.</p> <p>Ана Недићева је плакала из смућене душе.</p> <p>Ана Нед |
| ло је у Ану као и око оца њеног.</p> <p>Ана се умирена дигла са молитве.{S} Свет се већ разишао |
| су и ране саме постајале драге.</p> <p>Ана се није љутила на рецитаторе без гласа.{S} Постепен |
| Ана Недићева има њоме да прође.</p> <p>Ана, се застидела.{S} Срце јој је почело лупати , и брз |
| и отпочело је облачење владике.</p> <p>Ана је посматрала церемонију с хора, и опет јој је пало |
| ирено, као да сви иду на гробље.</p> <p>Ана није могла да савлада жељу.{S} Склонила је мајку да |
| убав своју према слузи Његовоме.</p> <p>Ана се навикла да у ту руку гледа као у саму себе.{S} Ч |
| угледних свештеника из околине.</p> <p>Ана се опростила, јер је морала раније бити у цркви .</ |
| љедност , одговорност и трпљење.</p> <p>Ана се осмехнула и на матер и на Пашковића .{S} Пријатн |
| ена, крвљу својом хранити цвеће.</p> <p>Ана, разумете ли ме сасвим добро ?{S} Осећате ли да се |
| ћева је плакала из смућене душе.</p> <p>Ана Недићева је, сутра дан, на Богојављење , меланхолич |
| хоровођом.{S} У оној истој соби.</p> <p>Ана је била узнемирена, ђакон није свакад владао гласом |
| Госпојину у Богородичиној Цркви.</p> <p>Ана је осећала на себи нешто као округли поглед владичи |
| зованост су заносили и освајали.</p> <p>Ана је необично лепо свирала и у клавир и у виолину, и |
| >Сетићу се већ — смешио се мали.</p> <p>Ана му је дала велику, сузама својим покапану зимску ру |
| тарац хоће душу своју да отвори.</p> <p>Ана је погледала на сат.{S} Рано је још било, али је ип |
| ешто што прети да ће га разнети.</p> <p>Ана је после свирала и арије.{S} И позвала ђакона да по |
| кона то можда узнемирује и мучи.</p> <p>Ана је осећала жмарце по телу, и неки дотле непознати с |
| плом руком, за нежним загрљајем.</p> <p>Ана је осетила да се рука једна дотиче њеног рамена.{S} |
| ајка ваша нешто разговара с њим.</p> <p>Ана бризну плакати.</p> <p>Доктору такође засветлеше оч |
| с, свирајте ми увод у ораториум.</p> <p>Ана га је погледала тако благодарно.</p> <p>— Дакле и в |
| у, јер је он од ње све очекивао.</p> <p>Ана је, одиста, душом и телом потонула у посао.{S} За а |
| рлик човека који је све изгубио.</p> <p>Ана је вриснула и почела бежати.{S} А страшни лелек нес |
| уку на груди и опет се поклонио.</p> <p>Ана је одједаред осетила страх од тога што је рекла.{S} |
| х Иринеј више но што је говорио.</p> <p>Ана, малочас још грешна и крива, задрхтала је, у први м |
| па затим и за наредним наредно.</p> <p>Ана је осетила хладан зној по челу, жмарце утрнулости п |
| чедност, то је један исти завет.</p> <p>Ана је испитујући погледала у оца, и уверила се да је р |
| таман, и све-садржајан као ноћ.</p> <p>Ана Недићева је усхићено и поносито гледала у тог триум |
| кандила, и мирисала је на влагу.</p> <p>Ана је устукнула на улазу те цркве, остала у трему, али |
| а који врхове живаца запљускују.</p> <p>Ана је, место одговора, пустила главу своју да у рукама |
| , макар кроз прозор, пружи руку.</p> <p>Ана му ни сада није пружала руку.{S} Тупо и хладно је г |
| , и буде заклан на њеноме крилу.</p> <p>Ана се међутим вратила из цркве, и радосно је гледала у |
| тако сладак у надама и у чекању.</p> <p>Ана се враћала у живот.</p> <p>Гроб мога оца, то је врт |
| и проповед о животу и о умирању.</p> <p>Ана је свирала да занесе цео свет.{S} А лице јој је бил |
| клонити многу непотребну сметњу.</p> <p>Ана се смејала.{S} Јер се жена увек смеје кад позна моћ |
| гледа као учени доктор у талару.</p> <p>Ана је застала преко пута куће, али се није усуђивала п |
| зна само или несрећу или срећу.</p> <p>Ана се враћала кући неким непознатим путем, газила дубо |
| дух онога који је жив зазидан ?</p> <p>Ана Недићева је прелазила руком преко чела.{S} Већ неко |
| руго други пут.</p> <p>— Зашто ?</p> <p>Ана је ћутала.{S} Спустила је заклопац клавира , и по њ |
| </p> <p>— Је ли то освета каква?</p> <p>Ана се стресла, али је ћутала.</p> <p>— Ана! — рикнуо ј |
| ни показао.{S} Сигурно ни вама?</p> <p>Ана је мало, једва приметно поруменила, али се у унутра |
| /> <p>— Волете ли ви Пашковића?</p> <p>Ана је бризнула у плач.</p> <p>— Па зашто сте онда учин |
| у нама да будемо бољи, је л' те?</p> <p>Ана је подигла своје разумне очи, и гледала га благодар |
| мо насилном смрћу може извршити?</p> <p>Ана је сишла низ степенице.{S} Али јој је пало на ум да |
| желели да се видите с Иринејем?</p> <p>Ана је погледала у Пашковића прекорно.</p> <p>— Никакви |
| а за својом сопственом несрећом?</p> <p>Ана није одговарала.</p> <p>— Је ли то освета каква?</p |
| ово, где је добри твој господар?</p> <p>Ана поче јецати, а маторо псето удари у грчевито, астма |
| ког богослужја долазити у цркву?</p> <p>Ана није стизала да одговори, а ђакон је већ питао даље |
| ог за удају тако хладно одбијаш?</p> <p>Ана је задрхтала, Отац јој се учинио суров.{S} Имала је |
| p>— Анице, моје дете, шта радиш?</p> <p>Ана је на дохват окретала кључ, да бајаги одбрави врата |
| ="SRP19190_C26"> <head>XXVI.</head> <p>„Ана, шта радите, и како вам је на души?!“ — тако је поч |
| роз пун, шарен и цео живот сикне његова анализа.</p> <p>— А цело то његово аналисање, изгледа, |
| /> музикалан експеримент.{S} Као врста анализе гласа. </p> <p>У вече, кад су код куће сами, мо |
| ма ти ту, драги мој, на жалост, никакве анализе.{S} Све ти то иде у једну флашицу , под исту ет |
| ачин, како доктор Пашковић казује своје анализе, тај је опор, суров и осветљив.{S} Иначе он, ба |
| јних, празничких очију, и чист од сваке анализе.{S} Доктори се најучтивије нуткали и нећкали ок |
| о је ђакон диагнозу без много претходне анализе симптома.</p> <p>— А теби се канда попео месец |
| умачио је доктор Пашковић, са мало више анализе, загледаност свога младог пријатеља који се тек |
| о питање кренуло докторову наклоност ка анализи , и да треба сасвим просто запитати: ко је боле |
| и.{S} Пребацивала је себи да је требало анализи подвргнути, место туђега певања, своје сопствен |
| и га је испраћао: </p> <p>— Кад свршите анализу овог данашњег материала, не заборавите двапута |
| гова анализа.</p> <p>— А цело то његово аналисање, изгледа, није ништа више и веће од просте ра |
| ога рођака, нагло пресекао реч, и своје аналитичарске пипке окренуо на другу страну.</p> <p>— А |
| констатовао је он са преостатком свога аналитичарства, али још увек потпуно тачно. — Најзад је |
| сувој шуми бившег докторовог цинизма и аналитичарства у толико чежњивије певао песму лепе неке |
| живота .{S} Неки чисто контемплативни и аналишући, скоро неактивни састојак живота.{S} Вечито ц |
| ничке силе на плећа и силе благослова и анатеме у руке — све јој се то чинило као једно бљештав |
| о би могао на љубав Ане Недићеве бацити анатему!{S} Ко би, после Ане Недићеве, још смео тврдити |
| га сваку скрамицу и влаканце, као да га анатомски препарира.{S} А кад га је једна дама упитала |
| азио је.{S} Долазио је, и претварао два анђела у човека и жену, у радознале туђине, у лукаве бо |
| еј је светлио од заноса, и био лепши од анђела Господњег.</p> <p>— А ви ?{S} Можете ли ми у том |
| з даљних небесних даљина, тихо радовање анђела: <hi>Тебе Бога хвалим</hi>. </p> <p>Звецкала је |
| ио гримасу , да сем једнога Бога никоје анђеле и свеце не признаје.</p> <p>— Стварање света још |
| и сређује.{S} Свечано је и побожно.{S} Анђели и добри људи су на земљи.{S} Још тише.{S} Хаоса |
| љуља, час опет да сам мртав у гробу, и анђели да надамном литургију служе.{S} Хвала и теби, од |
| о сам у души вашој љубав једну, о којој анђели не сневају и о којој песме не певају.{S} Прву љу |
| е збунио, јер крила су смели имати само анђели.{S} И замислио се шта ће.{S} Најзад је узео пуну |
| о, безбрижан, млад и свет, као онај Фра Анђеликов анђео што удара у кастањете . </p> <p>Ана је |
| веловима повезаних жена, којима на фра Анђеликовој слици свети Стеван држи проповед о животу и |
| </p> <p>— Мислим да сте непокорно једно анђелче које свештенику своме неће да пољуби руку — шал |
| b n="10" /> <p>Као лешиница неког белог анђелчета, лежи по страни, лепа, бледа, безопасна.{S} А |
| ан, млад и свет, као онај Фра Анђеликов анђео што удара у кастањете . </p> <p>Ана је пошла цркв |
| и Царске Двери, онда је он онај који је анђео олтара и душа цркве, а свештеник је крај њега так |
| ри, ви сте утеха, госпођице Ана, ви сте анђео на земљи!{S} Саслушајте ме до краја.{S} Ви, ви ко |
| је пошла цркви да види ту слику.{S} Али анђео као да се помакао њој у сусрет.{S} На липу наслоњ |
| ах, изгледао је као какав лепи намучени анђео.</p> <p>— Прочитај ми сада Анино писмо.{S} А ако |
| бих веровао да ми та девојка долази као анђео мира.{S} Можда баш као страшно и тешко искушење . |
| на крај њених очију.</p> <p>Слободно и анђеоски занесено загледала се сада она у њега.{S} У ње |
| ироку одежду, да за увек скине онај као анђеоско крило лаки и елегантни орар.</p> <p>Ани се учи |
| ође без љубави!{S} Ко би могао на љубав Ане Недићеве бацити анатему!{S} Ко би, после Ане Недиће |
| ла је плакати јадна жена, бежећи испред Ане и затварајући за собом врата.</p> <p>Ана је остала |
| певање, сасвим му је тако као да је од Ане дошао. </p> <p>Опет је дакле музика постала њихово |
| ена никада од ње опоравити неће.{S} Код Ане је такође недељама дуго трајала дубока, страшна уту |
| жња, уосталом, није била ништа ново код Ане.{S} Разликовала се само нешто од чежње до онога дан |
| едићеве бацити анатему!{S} Ко би, после Ане Недићеве, још смео тврдити да је љубав сваке жене б |
| ро и згодно дошао.{S} Затим, стао је из Ане да избија чак и неки стварни несташлук.{S} Одлично |
| нетку. </p> <p>— Ето ти! — избило је из Ане узбуђено. — Ето ти у тој црној мантији сав велики з |
| .</p> <p>Доброта и љубав је клечала око Ане, али Ана је била сирота и сама. </p> <pb n="212" /> |
| ушкало.{S} Стари Јова.{S} Обишао је око Ане, наслонио се на њу, и опрезно, лагано јој је легао |
| прстима улазили унутра, и ређали се око Ане.{S} Сви са чудно склопљеним рукама .{S} Као венац о |
| им <pb n="156" /> кратко, окупио се око Ане цео један свет.{S} Три доктора са три разна факулте |
| А ништа на свету се у спољашњем животу Ане Недићеве није догодило ни променило.{S} А никаква о |
| На трепету звука је она улетела у душу Ане Недићеве.{S} А испружене њене руке је одмах одсекла |
| чима, са необичном исповешћу на уснама, Ани се тај дрвени, рапави и чворновити човек одједаред |
| о нов пробити , па да и човек буке нов, Ани дође на ум љубав.{S} Није се збунила.{S} Мислила је |
| после, у најсвечанијем моменту службе, Ани је дошло као да види да је баш он онај који је цркв |
| добро или на зло њено.{S} Понекад опет, Ани је та чежња годила.{S} Јер, иако не облик, али сушт |
| о затварао двери.{S} У сребрном фелону, Ани је изгледао црн као злокобни гавран.{S} А људи, кој |
| сна.</p> <p>Одједаред, на једном месту, Ани у сусрет, светлост је поцрнела.{S} У витком једном |
| ала, трептала, готова да се откине .{S} Ани задрхта рука, и она испусти молитвеник .{S} Ђакон с |
| г огромног, кривог јабуковог дрвета.{S} Ани се јако допала та пурпурна фантазија природе над је |
| дионица.{S} Кадио је владичин ђакон.{S} Ани прелете осмех поноса, па после и осмех ироније прек |
| е слутећи да се с Богом разговарају.{S} Ани су не једаред засузиле очи, и чинило јој се тада да |
| божја опомена, и улевао им је страх.{S} Ани <pb n="18" /> је, напротив, онако витак, млад и зел |
| ода, или излази из олтара.{S} Да није — Ани мркну у главу — да није што згрешио?{S} Осетио обес |
| е прашине.{S} Јесења хладноћа је годила Ани.{S} Дисала је отворених уста, и кишљиви ваздух је т |
| је чува и брани.{S} Поколебао се да је Ани можда одиста тешко на души, и осећао дужност да то |
| .</p> <p>Ћутати, то је лагати — пала је Ани на ум јутрошња мисао, и она пожури да одговори на о |
| тпуно је сам од себе постао.{S} Нити је Ани, ни хоровођи, ни певачима падало на ум да приређују |
| горе, с противног краја улице, трчао је Ани у сусрет доктор Пашковић.</p> <p>— Одакле идете?{S} |
| Иринеј је то опазио.{S} И благодарио је Ани погледом једним у коме је блистао највиши ентузиаза |
| и, није овога пута слутио, изгледало је Ани.</p> <p>Из тог њеног уверења се дигао кратак, нејас |
| разумете ?</p> <p>— Дабогме! — дошло је Ани да од радости рукама почне тапшати. — Отпратите га, |
| ге собе су остала отворена.{S} Жагор је Ани и ђакону добро дошао, јер никако нису умели да запо |
| товим крстом грле.</p> <p>Кућа очева се Ани учинила златан двор, она сама царева кћи, псето њен |
| остртим свештеником крај ногу, чинио се Ани Недићевој као један од оних древних ђакона пећске п |
| гове уметничке чежње, и уједно, како се Ани чинило, такву је слепоћу ударала на његове очи, да |
| </p> <p>Сви троје се, нехотице, обрнуше Ани.{S} Ана је стојала крај високог фикуса, у једностав |
| , травчице су полегле једна на другу, и Ани се чинило да шушкају нешто између себе.</p> <p>И ок |
| је.</p> <p>— Мени се не допада, а мојој Ани ће се можда и свидети.{S} Она тако воли: да се сита |
| > <p>У Ани, доброј, побожној и покорној Ани, беснео је немир.{S} Један дотле непознати немир, п |
| нову, друкчију, силнију љубав према тој Ани Недићевој која је сада бедна жена.{S} Одједаред ју |
| је целога дана необично озбиљан.{S} А о Ани је мислио на тако апстрактан начин, да му лик њен н |
| записао у свој дневник те прве редове о Ани.{S} Искрено записано је било и све оно о њој што је |
| смислу, што би желео престати мислити о Ани.{S} Него да мало стиша узбуђење од радости , па да |
| боко улажење није потребно кад је реч о Ани Недићевој .{S} Цео чисти девојачки живот њен, сваки |
| ка је косе чупала , Пашковић је помагао Ани да се дигне и да седне.{S} Ушао је монах Иринеј, са |
| и ...</p> <p>Пашковић је устао и стегао Ани руку усхићено и благодарно.{S} Он је осетио лепоту |
| акона.{S} Али таман се он дигао и пошао Ани, кад се у исти час Ана дигла и пошла монаху Иринеју |
| ки, звучни глас је био тако мекан, тако Ани поклоњен, као тело псетанцета које је легло крај го |
| заповедао, осветљиве мисли ковао.{S} У Ани се пробудила жена.{S} Загосподарило је у њој срце ж |
| сасвим недевојачко осећање јачало је у Ани понекад до фанатизма, и она је тада с врелим усхиће |
| ало је његово јединче , т. ј. све оно у Ани што је било детињасто , мазно, лаковерно, срећно и |
| ="SRP19190_C25"> <head>XXV.</head> <p>У Ани, доброј, побожној и покорној Ани, беснео је немир.{ |
| се згази, да се у прах смрви.</p> <p>У Ани је дозревала жена, кретале се све женине моћи.</p> |
| них шака и напетог гркљана, који је баш Ани волео да говори, како је због дуге праксе тако омрз |
| да буде кажњено. </p> <pb n="102" /> <p>Ани никако није силазио осмех са уста.{S} Мала, једва п |
| гробови тонских боја и душа... </p> <p>Ани је изашао пред очи монах Иринеј.</p> <p>Ето, његово |
| о да буде.{S} На то је пристао. </p> <p>Ани је прострелила кроз главу чудновата жеља.{S} Не да |
| сва времена залупљена и урђала.</p> <p>Ани се то допало.{S} Како би то лепо било да су тако не |
| детињству његовом у крилу цркве.</p> <p>Ани се још више ражалило.{S} Опростила се с ђаконом не |
| зумне, у живот далековидне жене.</p> <p>Ани је сада јасна била сва слабост, сва незнатност и бе |
| уо.{S} Погледали су се и прошли.</p> <p>Ани је задрхтало дисање.{S} После јој се одједаред навл |
| можда гариштем и пепелом прети.</p> <p>Ани се нешто паучинало пред очима, ноге су је једва држ |
| је ће он, кад оздрави, да крсти.</p> <p>Ани засузише очи, а Недићка је скоро кроз плач говорила |
| ће хармониум, па ће вежбати сам.</p> <p>Ани је та одлука ђаконова годила.{S} Она је одиста била |
| ско крило лаки и елегантни орар.</p> <p>Ани се учини да је и Богу жао ђакона.{S} Јер Бог највиш |
| твујеш целу личну кариеру своју.</p> <p>Ани је тај формални, правнички ред мисли дошао комичан. |
| оновити неће, чини ми се умрећу.</p> <p>Ани се привиде као да гледа ђакона збиља мртвог.{S} Трг |
| аговештења из живота душа наших.</p> <p>Ани је та непромишљена продукција покварила остатак веч |
| и обавезу и заклетву , и завет?</p> <p>Ани је, чудновато, при овим тешким помислима бивало све |
| е свакад владао гласом.{S} У разговору, Анин поглед је био замагљен, сузом покапан, и склањао с |
| ружичасто и лишће на дрвету, ружичаст и Анин пас тамо у трави, ружичасте и беле свилене чипке о |
| инеј је пажљиво ослушкивао хоће ли чути Анин глас, хоће ли до њега допрети бар једна од њених р |
| апевао.{S} Можда би и учинио, да га пас Анин за времена није подсетио где је.{S} Псето је стоја |
| <p>Доктор Пашковић.{S} Нервозни покрет Анин је дочекао необичним, као кров неког заклона поврх |
| а, чисто се сама у себе урила.{S} Живот Анин се тако сузио, да је најзад постао просто пратилац |
| S} Ђаконово чело је било бело као цвет, Анина коса је изгледала као да ће се сад сва расути. </ |
| на земљу испуштати, савио је лагано два Анина прста преко златног распећа на седефским корицама |
| а, потресали су га очај Недићкин и туга Анина, и, најзад, у часовима, кад је доспевао да и на с |
| ве цркву.{S} Дечји хор, стара симпатија Анина, сасвим ју је занео.{S} Спремала се да читаве одс |
| падне.</p> <p>Пала је.{S} Мека, светла Анина коса лежала је на тим рукама као што водене руже |
| ма.{S} Ништа на свету.</p> <p>Испружена Анина рука је стидљиво дрхтала .{S} Као дете, она је од |
| ебром негде дубоко у себи.</p> <p>Десна Анина рука је била у Пашковићевој, а лева у Иринејевој, |
| атеља који се приближује.{S} Размишљања Анина су била дуга и озбиљна, али, већином се губила у |
| и тек пролетела нека лепа мисао, и уста Анина би се нехотице развукла.{S} Одмах затим би додуше |
| дост се <pb n="213" /> опорављала, душа Анина је тражила да се поигра и расеје. </p> <p>Чудан ј |
| , не дижући главе.</p> <p>Ипак, младост Анина се постепено опорављала .{S} Као муња би тек прол |
| венчала пре годину дана.{S} Мисао и реч Анина остадоше закачени на великој </p> <pb n="73" /> < |
| ина Црква непрестано за руку држи.{S} А Анине очи се упирале у ђакона, јер је она од њега више |
| и нафора је дељена на два места.{S} Са Анине стране ју је делио монах Иринеј.{S} Пуно, пуно ис |
| му је уопште годило.{S} Пролазећи поред Анине куће, видео је, између два дрвета, осветљен прозо |
| расеје. </p> <p>Чудан је био начин прве Анине разоноде после највеће жалости.{S} Ништа величанс |
| трзаја и уздисаја.{S} Одједаред, груди Анине задрхташе, очи се полуотворише, а руке кренуше да |
| > <pb n="183" /> <p>Такве су биле мисли Анине док се спремала за полазак у цркву.{S} Обукла је |
| била, он се због немара и неувиђавности Анине љутну, и доста оштрим тоном одсече: </p> <p>— Вол |
| мрти и пред лицем Господњим.</p> <p>Очи Анине су поглед свој положиле у очи монаха Иринеја.{S} |
| обручу.{S} Сагао ју је сасвим, и љубио Анине прсте дугим, врелим пољупцем, који се упијао у њи |
| } А владика је понирао некуда далеко, у Анине слутње и у своја искуства.</p> <p>Али монах Ирине |
| е ћуте.</p> <p>Ђакон Иринеј, загледан у Анине очи, видео је душу њену како се диже на површину. |
| атне наруквице чистог завета, стегле су Анине прсте, спречиле су нову песму њеног узбуђеног срц |
| на само још очима и ушима мисли.</p> <p>Анине очи се напунише сузама.{S} А кроз сузе јој се при |
| уђе у мисли њене и у живот њен.</p> <p>Анине дубоке, љубављу испуњене очи, окретале се некуда |
| ће. </p> <pb n="30" /> <p>Љубавни снови Анини нису били слике које долазе и пролазе.{S} Они су |
| о од ђакона, свршавали се сви доживљаји Анини с ђаконом. </p> <pb n="32" /> <p>Међутим, једно д |
| посматрајући Ану.</p> <p>Међутим, ето у Аниним очима не стоји тај немилосрдно весели поглед дру |
| ђаконовог баса, и чула се фина каденца Аниних чаробних прстију.{S} Људи су гутали не знајући ш |
| астим дрским носем, и, љубоморно што од Аниних ногу ништа за њега није остало, попело се Јови н |
| е га је дочекало оно што је долазило из Аниних милих очију.{S} Јасно му је било да је она нароч |
| ави, ружичасте и беле свилене чипке око Аниних несвесно склопљених руку.</p> <p>Госпођа Недићка |
| ј мантији, али сав блистав од блиставих Аниних суза.{S} Застао часом пред Трпезом, и раширеним, |
| , после Еванђеља, ђаконово рецитовање , Анино је усхићење расло.{S} Са фином музикалном осетљив |
| ом псета једног које нема господара.{S} Анино срце би опет под тим погледом забуктало скоро нек |
| и силну моћ праве, велике уметности.{S} Анино име је хваљено и слављено.{S} Душа њена се испуња |
| мучени анђео.</p> <p>— Прочитај ми сада Анино писмо.{S} А ако си много узнемирен, додај ми наоч |
| осмо, није то био први јуриш Недићев на Анино затворено срце.{S} Али, при сваком таквом јуришу |
| </p> <p>Монах Иринеј је положио руку на Анино теме.{S} Кроз густу, дебелу своју косу, Ана је ос |
| инеј што пре врати.</p> <p>Прво осећање Анино, пошто се сабрала, било је страх.{S} Како је могл |
| 199" /> свију људи, па и њеног.{S} Срце Анино се испунило немоћним, горким сажаљењем.{S} Сажаље |
| , радости и доброте, под којима се срце Анино дробило у сто срдаца. </p> <pb n="55" /> <p>— Јес |
| а у светлој души Аниној.{S} Небо и срце Анино гледали су једно у друго.{S} Нешто рајско је сишл |
| S} А рука ђаконова је осећала како срце Анино, као срце у малог детета, под самим теменом бије, |
| Хоћеш ли се љутити ако те замолим да ми Анино писмо још једаред прочиташ?</p> <p>Ђакона је, нап |
| је.{S} И дошло му је да гласно изговори Анино име, како би се уверио да срећу своју не сања. </ |
| нију, у којој су, на велико задовољство Анино, суделовали и дечји квартети, октети и хорови.{S} |
| ти.</p> <p>На ту ларму је дотрчало мало Анино кученце , бело као снег, са риђастим дрским носем |
| у.{S} Од слућене његове врелине је цело Анино пролеће одједаред сазрело у лето, а лето, предосе |
| н један тон кроз тишину, као да уз само Анино уво трепти велика нека жица.{S} Затим је дошао др |
| , а ниједаред није опсовао.{S} Несташно Анино <pb n="129" /> кученце, како му је Ана запретила |
| ти залога за бесмртност лепоте. </p> <p>Анино срце је куцало спокојно.{S} Жеље њене су мале и и |
| шој.{S} Ана, реците ми штогод...</p> <p>Анино срце се грчило.{S} Час од неког скоро материнског |
| једино ритам и тон вечито вечни.</p> <p>Анино тело се исцрпљивало у неким необичним уздасима, х |
| а.{S} То значи да је унутри зло.</p> <p>Анино срце поче преплашено да трепти, и она, не знајући |
| онај јучерашњи олуј.{S} Од првог крока Аниног у цркву бацио јој се око врата, стегао ју је, гу |
| ена у том храму, стала је пред очи духа Аниног, моћна, силна, силнија од свега. </p> <pb n="239 |
| и ућутала.{S} Нешто је попало по сјају Аниног писма.{S} Мала, интимна срећица двају монаха на |
| дичина Црква се огледала у светлој души Аниној.{S} Небо и срце Анино гледали су једно у друго.{ |
| рили су невољност и притиснутост у души Аниној.{S} А дивни мотив, који прати исповест о вери у |
| p>Исти тај глас! — понављало је нешто у Аниној свести, и она је одједаред осетила да ју је нешт |
| и није никакву даљу важност приписивала Анином изгледу.{S} Шта више, одмах га је и схватила.{S} |
| кроз танку пукотину дрвених жалузија на Анином прозору , и Ана, одавно већ будна, спазила је на |
| акође, да оно, што је у оданом и топлом Анином погледу , да то кап по кап пада опет натраг у ње |
| по смрзнутом Недићевом гробу и по црном Анином велу.</p> <p>Како је сад опет лепо на гробљу, ка |
| а такве, која је и волела и удала се по Анином мотиву.{S} Сада опет Ана ништа није одговарала н |
| гње, да савије врат, и да буде заклан у Анином крилу. </p> <pb n="115" /> </div> <div type="cha |
| кав како га је душа хтела, боре на челу Анином нестану, уснице се раздвоје, и искочи страстан н |
| га.{S} Шест руку се испружило да дочека Анину немоћ и самоћу.{S} Али Ана је вратила испружену р |
| Али она су била незнатна, и нису губила Анину душу.{S} Трајала су тамо до великих гвоздених вра |
| и етичке мотиве оцењује .{S} И зато на Анину примедбу ништа није одговорио.{S} Мало је канда с |
| ћа коју он не може издржати.{S} Узео је Анину руку, стегао је, и побегао.</p> <p>А успут је мол |
| еђутим још и друго хтела, и мучила даље Анину душу.{S} Ана је покушала да се сети мајке, Христа |
| тек, кад је на његову <pb n="123" /> и Анину душу дошао ред да оставе стан божји и негде у вас |
| директора Васића.</p> <p>Као да је чуо Анину жељу, закуцао је на прозор доктор Пашковић.</p> < |
| и широка златна браслета, која је нежну Анину мишицу обухватала као оков.{S} Ђакон је очарано г |
| а лета.{S} Нека чежња је падала на душу Анину с времена на време.{S} И то на чудан начин.{S} До |
| Бога?{S} Теби није добро.{S} Шта ти је, Анице?</p> <p>— Боли ме јако глава, и ... немирно сам с |
| е.</p> <p>— Би ли могла на часак изаћи, Анице?{S} Учини, дете моје, дођи.{S} Ја сам те већ изви |
| нита, и подупрла леђима врата.</p> <p>— Анице, моје дете, шта радиш?</p> <p>Ана је на дохват ок |
| се повући, да ће избегавати састанке са Аном, док се обоје не врате у стари свој мир.{S} И чини |
| .{S} Монах Иринеј, потресен, сагнут над Аном, осећао је нову, друкчију, силнију љубав према тој |
| инеј није могао даље.{S} Дрхтао је пред Аном као дете.{S} А Ана, због хладноће, због самоће, зб |
| p> <p>Ђакону се привидело да клечи пред Аном и да љуби руку њену, у сребро и драго камење окова |
| вест већ и због тога што је открио пред Аном своју љубав.</p> <p>Решио је дакле да ће се повући |
| дао свежији и веселији него синоћ.{S} С Аном се много разговарао.{S} Из писама свога бившег ђак |
| {S} Њему се чинило да цело небо плаче с Аном, и да је то срећа коју он не може издржати.{S} Узе |
| а ће доћи.{S} Наравно, прво се мора и с Аном разговарати.{S} Написавши јој онда оно писмо, он ј |
| .{S} Можда ће тада моћи и разговарати с Аном.{S} Та је жеља, ваљда с тога што га је нагло обузи |
| лио је да му прича о своме познанству с Аном.{S} Али тамо је доспео у незгодно друштво.{S} Госп |
| родно, и једино могућно, да ће Ана бити Антигона његове судбине.{S} Пратиће га на сваком кораку |
| та !{S} Где су Христове милости?{S} Где Антигонине?{S} Где Офелијине, несрећне девојке, која се |
| а њеног на љубав њену. </p> <p>У цркви, Ану је дочекало нешто ненадано.{S} Црква је додуше изгл |
| ем</hi>, које је само он умео отпевати, Ану је дохватила жеља да потрчи пред степен олтара , да |
| е размахнуо још силније и пакосније.{S} Ану су шибали страст, слатка успомена , озлојеђеност, р |
| само уздах, па да рај буде савршен.{S} Ану је гушио тај уздах.{S} У том тренутку је изишао из |
| S} И мирише при том, али тако тужно.{S} Ану обли наједанпут нешто врело.{S} Осетила је како неи |
| } Шта ће бити?{S} Зашто доктора нема? — Ану је крхао страх, и мучиле су је разне глупе комбинац |
| е тим потпуно задовољан, и трудио се да Ану ослободи неприлике.</p> <p>— Не тражим одлучан одго |
| та, гледајући испод ока како је природа Ану после болести чисто наново створила, <pb n="75" /> |
| ги људи су то можда звали обичним, а за Ану је то било, као увек, пуно разних откривења из најл |
| естезана, нељубљена, та је рука била за Ану исто што и слика живота њеног.{S} Значила је предод |
| два ненађена драга камена која само за Ану светле, умиљавале би се погледом псета једног које |
| се светиња дешава у олтару. </p> <p>За Ану је то увек био час необичног осећања , моменат прав |
| ш и да те покријем — скидала је Недићка Ану, и љубила је по хладним образима.</p> <p>Ана је бри |
| јутро, и Богородичина Црква је дочекала Ану необично строго.{S} Свеће се димиле и трошиле у теш |
| ише него икоја друга, до ужаса доводила Ану. — Да ли је могућно да човек, после пет или десет м |
| која су, као две снажне руке, обгрлила Ану да је угуше.{S} Ана се дигла од клавира.{S} Чисто ј |
| еговом наручју и његовој утеси је вукла Ану цела свест и цела несвест њена ... </p> <pb n="151" |
| ала, да су му очи биле пуне суза.{S} На Ану је сасвим заборавио ...</p> <p>Као младић од деветн |
| рао хармонију са хорским појањем.{S} На Ану су почеле наваљивати живе, богате мисли о уметничко |
| и оставити.</p> <p>После тога виђења на Ану је почешће наилазио неки немир.{S} Пред вече, кад с |
| да да се смути.</p> <p>Наилазила је на Ану врста екстатичних музичких момената.{S} Интерпретац |
| Иринеја у Богородичину Цркву имао је на Ану Недићеву силан утицај.{S} Страстна њена наклоност к |
| књигу.{S} Престао је сасвим мислити на Ану у моменту када је тако хтео.{S} Имао је само стално |
| оби за примање, ђакон је прво наишао на Ану, и сада, први пут, они су се руковали слободно и пр |
| } Бог је умножио љубав у њему.{S} Откад Ану воли, он је изгубио последњу мрвицу себичности, гње |
| онах Иринеј је прилазио, и стао је пред Ану.</p> <p>Глас његов, онај велики, силни, Богу окрену |
| лепог свог доживљаја онога дана када је Ану први пут ословио.{S} Често се тога сећао, и живео с |
| рекид са писмом.</p> <p>После певања је Ану дочекало друго изненађење .{S} Распитивање о духовн |
| г превлађујућег осећања.{S} Све више је Ану савлађивало убеђење да цео њен живот треба да буде |
| и још више од свега тога! — преливао је Ану талас љубавног сећања и разоружавао њене мисли. — И |
| ога што ћу ја да га заузмем — копкао је Ану неки несташлук да наједи Мајинског.{S} Али се необи |
| ао чистотом праве исповести, и дирао је Ану у срце. — Често се питам: шта је то самном?{S} Бог |
| је остао.{S} И <pb n="119" /> молио је Ану за извињење, и за доброту да још једаред пређе с њи |
| ђакон с љубављу у очима, и дохватио је Ану за руку, јер је видео да хоће да пође, а знао да их |
| ош је нешто било с поља на цркви што је Ану увек вукло к себи.{S} Над ниским старинским гвозден |
| </p> <p>Десило се међутим нешто што је Ану пренеразило .{S} Збунило је као ударац по темену.{S |
| /p> <p> Страстне, пусте жеље су обузеле Ану.{S} Да на његовом рамену лежи, да очи и уста његова |
| ште, имајући, крај себе, с десне стране Ану, а с леве монаха Иринеја.{S} Попречном стазом су ше |
| овало, а деца су до усхићења доводила и Ану и све старе њене певаче.{S} Певали су као што цвеће |
| ићка су прешли у другу собу, и оставили Ану с монахом Иринејем да се договоре о ствари коју ће |
| — мислио је у себи Недић, посматрајући Ану.</p> <p>Међутим, ето у Аниним очима не стоји тај не |
| ког часа умрети, онда ми се чини да сам Ану, тиме што сам је једну родила, закалуђерила .{S} А |
| — Ана, Ана моја дивна! — грлио је ђакон Ану и вукао је к себи. — Зашто несрећа и жртва и плач ? |
| ва и дочекао.{S} Благодарно је погледао Ану, и пошао онамо куда је она пошла.</p> <p>— Може бит |
| ковић.{S} Очигледно је било да је чекао Ану.</p> <p>— Имао сам три сата одмора, па сам дошао и |
| обичног доколичног разговора, подсећао Ану, како се зна да та млада жена никако није волела св |
| ић.{S} Бацио је поглед у собу.{S} Видео Ану, у познатом, мало напред нагнутом ставу, као да цел |
| и без гласа. </p> <p>И онда је оставио Ану, и сишао низ степенице натраг у порту.</p> <p>А Ана |
| х раздрагали .{S} Монах Иринеј је молио Ану да још нешто друго свира. </p> <p>— Друго други пут |
| Ђакон се радовао као дете.{S} И замолио Ану да га извини само за један тренутак, колико да каже |
| е се временом ипак потврдило , и почело Ану помало да узнемирује. <pb n="64" /> Престала је да |
| ипута има да пева сама, држи непрестано Ану за сукњу.{S} Сопран солисткиња, јунак из толиких гл |
| но, препуно љубави и суза, гледало је у Ану као и око оца њеног.</p> <p>Ана се умирена дигла са |
| ања. </p> <p>Очи се, наравно, упирале у Ану и ђакона.{S} Као у два питомца, или детета, које Бо |
| певача.{S} А ђаконове очи се упирале у Ану, јер је он од ње све очекивао.</p> <p>Ана је, одист |
| без мене. — Ђакон је застао и гледао у Ану с жудном неком радозналошћу. — Је ли то дуго ? — чу |
| о обично, отимао је снагом својих очију Ану и од владике и од целог света.{S} Привлачио ју је, |
| к.{S} У таком случају би сачекао напољу Ану и Иринеја, ишао с њима, разговарајући, до првог или |
| pb n="234" /> скоро је шчупао припијену Ану са свога тела, и подигавши обе руке к небу шаптао ј |
| p>Утисци од Пашковићевих речи држали су Ану као кљеште.{S} Нити се усуђивала да га <pb n="194" |
| речи, један блиски поглед, испунили су Ану блаженством највеће милоште.{S} А од милоште ју је |
| о, чим се тако често враћа на госпођицу Ану.</p> <p>Сладак смеј.</p> <p>— Шалу на страну.{S} Ја |
| положене руке уверава о нечем госпођицу Ану Недићеву.</p> <p>— Ах, госпођице Ана, опраштате ли |
| е још волите, бедну, јадну, грешну вашу Ану да ли још волите тако као пре, рад њен, крвав одсад |
| о је без одјека и потреса душа. </p> <p>Ану је обузело очајање.{S} Где је ђакон и шта је са њим |
| сјао спектар, као најлепша дуга.</p> <p>Ану је ова мила, весела игра раздрагала, и на шаљиве ми |
| олазити без њега, тужни, празни.</p> <p>Ану је одједаред дохватила страстна жеља да од ђакона т |
| ве царство своје у грудима носи.</p> <p>Ану су раздирала два разна осећања.{S} Једноставна и ду |
| ето умрло зато што је он далеко.</p> <p>Ану је дохватила и ломила силна чежња.{S} Осећала је уз |
| а и дубока детиња жалост, што немоћан и апатичан лежи онај који је њен живот више волео од свог |
| певање.{S} Тога дечка је Ана изабрала и апостол да чита, и учила га да то нотално чини, како би |
| "111" /> за певницом неко певуши, читач апостола се тихо преслишава, свештеник који свршава про |
| првом суседу до себе, који, уосталом , апсолутно није разумео шта Пашковић хоће да каже.</p> < |
| .</p> <p>— Вас, госпођице, црква толико апсорбује , да су вас људи изгубили.{S} То тек не <pb n |
| о озбиљан.{S} А о Ани је мислио на тако апстрактан начин, да му лик њен ни један једини пут ниј |
| Његова аскетска љубав за идеју лепоте, апстрактна и горда, испољила је одједаред нешто ново: н |
| ајвеће жалости.{S} Ништа величанствено, апстрактно, уметно.{S} Напротив.{S} У стражњој авлији, |
| авеса такође.{S} Са каприциозним својим арабескама изгледала му је нарочито неприступачна , лук |
| едстоји.{S} Да се после отпеваних двеју арија стане, изгледало је немогућно.</p> <p>Настао је н |
| да ли бисте били добри да ми одсвирате арије, да чујем јесу ли ми ка гласу.</p> <p>— Оне су са |
| разнети.</p> <p>Ана је после свирала и арије.{S} И позвала ђакона да покуша, уз пратњу, и са н |
| S} Запевала је онда срдачна, мала једна аријица, кратка, колико док окупано детенце у материном |
| челе су онда вариације.{S} Прва.{S} Око аријице, коју успаваља скоро кроз дремеж певуши , звецк |
| а занете мајке — гуше и притискују малу аријицу која се сама од себе негде у куту срца пева.{S} |
| и се насмејаше једно на друго. — На пр. арију из свршетка трећег дана, о клијању траве и зелени |
| на, о клијању траве и зеленила, и затим арију о стварању тица, о краљевском лету орла, а гукању |
| } Плашим се да дух женин не иде више од артизма.{S} Да је најтоплија жена само артист један, ко |
| артизма.{S} Да је најтоплија жена само артист један, који непрестано вибрира јер хоће непреста |
| иклог крила, расклопе северне двери.{S} Арханђел, Светао, чист, и златно сјајан.{S} Лети кроз х |
| , а већ претенциозни људи тражили су од Арханђела Гаврила да пева и Бетовена, и Палестрину и Мо |
| ко једноставно срдачна.{S} Ви да певате арханђела Гаврила. — Они се насмејаше једно на друго. — |
| ако је Ана поруменила.</p> <p>— Здраво, арханђеле! — пружао је руку доктор Пашковић, који је ст |
| ђакон погреши, Ана се смеје, и каже да арханђели, додуше, имају крила, али <pb n="113" /> нема |
| Хаоса више нема.{S} Полијелеј букне.{S} Арханђелски глас затруби, и светлост, светлост новог и |
| стојећи пред Трпезом прав и светао као арханђелско копље, са дискосом и Христовим телом пред ч |
| <p>Па ипак, баш пошто је отпевао свежу арханђелску радост због створења света, он је осетио гр |
| е одсеке службе с децом поје, а поздрав архиепископу, <hi>исполаети деспота</hi>, сваки пут наи |
| ремоније и у њиховом скромном храму.{S} Архијереј са митром и штаком, његово облачење, асистенц |
| инеј му прилази, и скора у наручју носи архијереја с круном на глави .{S} Суза, можда последња |
| ?{S} Ја бих желела да цела вечност буде архијерејска служба на Велику Госпојину у Богородичиној |
| један суров и страшан моменат.{S} Помпа архијерејског присуства и појања, важност и упечатљивос |
| , душом и телом потонула у посао.{S} За архијерејску службу, као такову, требало је научити дос |
| ни камења.{S} И каква се чудна, борбена архитектура види тамо где се камен, вечити камен, саста |
| еј са митром и штаком, његово облачење, асистенција два ђакона, много свештеника, два хора, сол |
| а је потребно да човек, у нечем, остане аскет целог свог века.{S} Под заветом разумем неразреши |
| век, у нечему, целог свога века монах и аскет.{S} Човек може имати и чедну љубав према жени.{S} |
| ђакон је имао тешких часова.{S} Његова аскетска љубав за идеју лепоте, апстрактна и горда, исп |
| светлости и мрака.{S} А то је одрицање аскетско, то јест болно, у животу човека.{S} Узми рецим |
| м завету нема ни трунке немилости, чије аскетство осуђује себичну љубав не с тога да себе мучи, |
| и, који бар једним високим и уметничким аскетством умеју осветити свој живот, и тим животом зап |
| ецати, а маторо псето удари у грчевито, астматично скикање, као да ће сад душу исплакати.</p> < |
| овић са гргуравом сребрном фризуром око астраханске капе, а монах Иринеј сав црн, са златом и с |
| врати.{S} У оделу тешких црних бора, са ауреолом око главе која тек просијава.{S} Рукама, нежни |
| ута уста, нека особита чедност у гласу, ауторитет у ходу и у покретима упадали су у очи и изнен |
| , сола, Еванђеље, завршни онај концерт, ах, Ана је имала тако топлих и живих престава, као да ј |
| оживим пролом светлости из хаоса, и ... ах, ни ви, нити ико на свету не може знати шта је за ме |
| а опасти.{S} Иначе, треба му јавити ... ах, он је здрав, али Бошко ... можда и браћа Бошкова .. |
| оручује, а то је срећа над срећама .{S} Ах, како се на разне начине може једно исто рећи.{S} Ко |
| врши оно што је последњи покушај ...{S} Ах, како су ужасно изгледале оне црвене капље на грлу д |
| Али, да ли све то што сам казао ...{S} Ах! ...{S} Иринеје, тако ти једнога Бога, признај ми, д |
| дан после две недеље ћу се вратити.{S} Ах, не.{S} То је Усековање.{S} А тога дана хоћу већ овд |
| Пашковић је већ готов.{S} А Иринеј ?{S} Ах, он се опире, он чак заповеда, он шта више влада!</p |
| Или то не боли, а друго нешто боли?{S} Ах, Ана, моја Ана, моје велико благо!{S} Куда се ви, не |
| ође, и реците му уопште да се чува, и — ах, тако ми је страшно, зашто смо и почињали тај разгов |
| ми је старца много жао, па сам мислио — ах, кад бисте само знали како је о вама говорио !{S} Он |
| .{S} Има нешто, нешто што .. .</p> <p>— Ах, дакле и ви то осећате.{S} Да, да, досада сам био уч |
| нечем госпођицу Ану Недићеву.</p> <p>— Ах, госпођице Ана, опраштате ли ви све то старом вашем |
| не изгубимо и сасвим не умремо. </p> <p>Ах, како је необичан био тај нови ђакон Богородичине Цр |
| као са каквим добрим пријатељем.</p> <p>Ах, која лепота и која озбиљност је лежала у том првом |
| а, жалосна мајка.</p> <p>Иринеј?</p> <p>Ах, Иринеј!{S} Тај високи, моћни, поносити Иринеј, тај |
| им.{S} Бојим се канда још и оних старих баба са босиљком у руци.{S} Шта ће у жене та чудесна би |
| и молитвом, са људима у свечаном оделу, бабама у тешкој црној свили, и девојкама у цвећу.{S} Са |
| ни соколе !{S} Док сам гледао циркус са багрема, лепши ми је био него после из ложе.{S} Дивоте |
| ија чежње њене претвори у једину велику базилику, са једином службом и молитвом, цео простор из |
| > <p>Ана је на дохват окретала кључ, да бајаги одбрави врата, и пусти мајку унутра.</p> <p>— Ја |
| лекару једно препредено , а о болеснику бајаги сажаљиво питање, а иде се на то да радозналост ш |
| . </p> <p>Монаху Иринеју се фантастична бајка толико допадала, да су му очи биле пуне суза.{S} |
| у себе, да сам, од нас двоје, ја већи и баналнији кривац...{S} Али затим сам се насмејао.{S} Ве |
| је и топлије питање, него понављају ону баналну фразу о тежини случаја.</p> <p>Сиромах ђакон је |
| му се у очи, да се, како је објаснила, бар овде поклони светом младићу, пошто у цркву из принц |
| није разговор који теби треба.{S} Тебе, бар у овом тренутку, не занима ствар уопште, него само |
| спавао.{S} И да према томе, хвала Богу, бар тога дана није видео да свет натрашке иде.{S} Уопшт |
| и.{S} Да се склоне строге божје очи, да бар часом доживи слатку земаљску срећу. </p> <p>Ухватил |
| ло је дуга, а он никада не стигне да је бар најмање види.{S} Мора бити да сврће за угао у споре |
| у.{S} Добијало је вид чежње .{S} Кад би бар мисао једна могла бити гласник у његову душу!{S} Ка |
| тава, ни целивачи икона, него они, који бар једним високим и уметничким аскетством умеју освети |
| иначе познати били као људи велике, или бар свеже глади, нису те вечери слатко вечерали .{S} Ад |
| чути Анин глас, хоће ли до њега допрети бар једна од њених речи.{S} Осетио је жељу да с њом дуг |
| па чак и на улици.{S} Да колико толико бар појање чују, кад већ неће моћи ништа видети. </p> < |
| у доктора Стојковића и његов чудотворни баритон .{S} Ту се застајало.{S} Свака друга комбинациј |
| бузимао сву свест.{S} Један једини мали барјачић се још лепршао .{S} Снажна мисао да у несвест |
| , таласао се меки, врући мрак ђаконовог баса, и чула се фина каденца Аниних чаробних прстију.{S |
| чуло се кликтање шумских тичица, док су басови рикали као неке доброћудне звери.</p> <p>А посре |
| нолики мир његовог живота могао пронети бат срца или шапат усана!</p> <p>А како би он дочекао т |
| А он, јадник, дотрчи, и извуче мој део батина.</p> <p>Владици је добро дошла ова шала.{S} Смеј |
| ти, највише моћи душине, толика множина баца у јад и чемер живота наших?{S} А шта се друго и ра |
| се друго и ради са милошћу, него да се баца у поноре туге и у потоке суза!{S} Шта је друго саж |
| ачка <pb n="233" /> љубав, она, која се баца и хита у љубљеног човека као што се прокључали гор |
| века као што се прокључали горски извор баца и хита у свој поток. </p> <p>Ана и монах Иринеј се |
| Глава, тешка као од камена, једнако се бацала с лева на десно, и заривала у јастук као да се к |
| — Недићка се сагла, чаракала по пећи и бацала дрва. — Нема доста жари.{S} Пређи у трпезарију, |
| /> владичину одећу и штаку, девојке су бацале цвеће, епископ је грлио ђакона Иринеја , Ана је |
| вирен у злато резотина и кадифу завесе, бацао је у душе прегршти усхићења што има Бога и Цркве, |
| с подигнутим ораром и очима, као да је бацао на душе сенку великог и страшног крста који је но |
| сти.{S} Ђакон је у призив те једне речи бацао цео свој силни глас, са последњим трепетом и одје |
| имају оружје да сваког човека на колена баце, који имају моћ да и из најтврђе охолости сузу исц |
| да му тако, неочекивано, као прегршћу, баци сав чар њихове љубави одједаред у душу.{S} И успел |
| ео свога душевног живота не страћи и не баци. </p> <pb n="150" /> <p>Али где је та граница?{S} |
| да га у висину хитне или да га на ђубре баци, да га милује или да га сече и пече.</p> <p>Пашков |
| је нестао из њене свести, душа њена је бацила играчку, и озбиљна, али екстатична и врућа нека |
| блистала, занела од среће, раслабила, и бацила, с љубављу својом, и сву снагу своју Иринеју пре |
| ица, то је цијук зеленог дрвета које су бацили да изгори.{S} Изгорело је, и остало је — шта мис |
| рио врата од музичке собе.{S} Недић.{S} Бацио је поглед у собу.{S} Видео Ану, у познатом, мало |
| } Бедан и немоћан, спустио је главу.{S} Бацио господство и јунаштво.{S} А страст, осетивши коле |
| олуј.{S} Од првог крока Аниног у цркву бацио јој се око врата, стегао ју је, гушио ју је, крич |
| дар.{S} А благе, сажаљиве милости треба бацити читаво брдо пред ноге катастрофи, да жртви својо |
| и!{S} Ко би могао на љубав Ане Недићеве бацити анатему!{S} Ко би, после Ане Недићеве, још смео |
| е која је кобна, која за час један може бацити у човека клицу смрти.{S} Одлучила је да неће мис |
| ећу, је ли вам тешко било у темеље њене бацити пољубац страсти?</p> <p>После подне ћу доћи да м |
| апред, до амвона, пред којим је стајала бачва воде, чекајући велико и чудно дело божје.</p> <p> |
| глас, проходати по храму, и претворити бачву воде у језерце божјег благослова и божје милости. |
| јећи на Великим Дверима, префини фреско бачен на тавнину олтара и уоквирен у злато резотина и к |
| Једни су сматрали да <pb n="4" /> Ана, баш као и све друге девојке, кокетује мало са својом си |
| јаки мраз искачу. </p> <p>Једнога дана, баш кад је имала вежбање с децом, дошао је црквењак и д |
| ијег Бетовеновог дела.{S} Као да и она, баш у том тренутку, или чезне, или стварно осећа ту мал |
| стали у тој пози.</p> <p>Али одједаред, баш у суботу ујутро, освану на зидовима важна и кобна с |
| а би обилазити.{S} При савијутку стазе, баш при округлини олтара, дочекао ју је талас и шум вет |
| од Светога Духа ...{S} А жао ми га је, баш ме душа боли за њим...{S} Уосталом, можда цела ства |
| то, госпођице Ана ?{S} Верујете ли ви, баш ви, да у доктору Пашковићу има башта, да у башти им |
| раго камење оковану ...</p> <p>Па ипак, баш пошто је отпевао свежу арханђелску радост због ство |
| је опор, суров и осветљив.{S} Иначе он, баш као неки песник, са естетичког гледишта раствара по |
| аш да значи нешто врло озбиљно и важно, баш кад би значио и обећање, и обавезу и заклетву , и з |
| узичког дејства.{S} Зар не ?{S} Али то, баш то, одиста, не знам како да ти јасно прикажем . — А |
| врхова прстију. </p> <p>Други пут опет, баш уочи Духова, она је намерно пошла раније од куће, д |
| тако трагична као што се мени чини.{S} Баш напротив, могла је госпођици Недићевој доћи идеја — |
| } Ја сам осетио да вам је много жао.{S} Баш на данашњи дан.{S} И онда, решио сам да ћу ја посет |
| д јој се учинило да то и није тешко.{S} Баш је сасвим лако.{S} И причала је, смешећи се подругљ |
| ј који њу тако силно воли.{S} Силно.{S} Баш та љубав ми даје толико монашке снаге, да бих свако |
| ећао да безгранично воли ту девојку.{S} Баш сада, када је, као и онда, прошла поред њега, и оти |
| <p>— Штета само што су у торби ноте, а баш у нотама наш драги доктор Пашко није Бог зна како п |
| осети у себи нову, још неупотребљену, а баш највећу своју снагу, која ће одједаред изменити жив |
| види да је срећна и задовољна, и да га баш од срца воли.</p> <p>— Та би ствар мене могла интер |
| цео свет волим, и кад сам се због тога баш и покалуђерио!{S} Није истина да калуђер не сме љуб |
| девојка долази као анђео мира.{S} Можда баш као страшно и тешко искушење ...{S} Боже, шта сам з |
| и сјају, не могу замислити да ће можда баш на њиховим светлим крилима једног дана умирати сунц |
| > <pb n="34" /> <p>оклоп ?{S} Или можда баш зато, што треба да да је гробница, има иза ње сила |
| гу душу тражи ?{S} Да ли је она девојка баш желела да га види онда кад га је погледала?{S} Можд |
| ли <pb n="80" /> ограда иза које се Ана баш од њега скрила.{S} Чипкана завеса такође.{S} Са кап |
| , она је јасно осећала да је љубав њена баш тих дана престала бити цела и неслућена тајна.{S} И |
| а живети као и сви други ?{S} Можда Бог баш тако хоће?{S} Можда је калуђерство заблуда , а помо |
| /p> <p>Поред свих тих озбиљних, понекад баш строго побожних мисли, Ана Недићева ипак није прене |
| стати крај прозора.</p> <p>Можда се сад баш гуши у страшним мукама , можда умире, можда је већ |
| Свештенство се поносило што глава цркве баш с њима чини тај изузетак.</p> <p>— Каква глава цркв |
| службе, Ани је дошло као да види да је баш он онај који је цркви и Богу најближи и најмилији.{ |
| е наш.{S} А с друге стране опет, Ана је баш тих дана, више но икад, осећала да стаје на своје н |
| вари, имали су право обојица.{S} Ана је баш тих дана довршила, и спремала се да до Богојављења |
| души.</p> <p>Међутим, тај бели голуб је баш у то време осећао као да му у крилима нема доста ле |
| .{S} Међутим, свега два дана касније је баш он сам одбио дечку обе испружене руке.{S} Наравно д |
| ављених шака и напетог гркљана, који је баш Ани волео да говори, како је због дуге праксе тако |
| шао с оним што Ана у њему воли.{S} Није баш био задовољан.</p> <p>Још нисам господар острва на |
| а кћер своју подсетити како удадба није баш само ћеф или воља, него је помало и дужност девојке |
| огу постојати, вратио се натраг .{S} Не баш сасвим равнодушно, али желећи ближњем своме ипак не |
| у свога стања прилично на чисто, Ана се баш и забринула .{S} Да, као шум мора око неке морске б |
| долазиш у фазу проблема ...{S} Али неће баш ни мени бити лако.{S} Сигурно ће ми пасти у задатак |
| твари. — А како је прекрасан тај прелаз баш код ове жене, где значи борбу двеју лепота, лепоте |
| о времеда да се монах Иринеј сети да би баш околишно питање кренуло докторову наклоност ка анал |
| ви добро?{S} Госпођица Ана?{S} Могли би баш изоставити цркву док криза не прође.{S} Шта?{S} Нем |
| аконовој души, али да се та рана светли баш као и ђаконов стихар. </p> <p>Сутра дан је дошло пи |
| сви вам се диве.{S} Ређају вам се дани баш као духовска литија, кад се по цвећу и по зрелом жи |
| г естетичарског и уметничког, може бити баш музичког, иако се не разуме у нотама. </p> <p>— Не |
| а, то је од свега најтеже.{S} Не мислим баш на ону самоћу, кад човек сам живи, него кад нигде н |
| </p> <p>Па и кад би тај додир руку имао баш да значи нешто врло озбиљно и важно, баш кад би зна |
| <p>— Наравно.{S} И не само врата, него баш кључаоница.{S} Јер се кроз кључаоницу највише види. |
| лепши.{S} И то не живот уопште.{S} Него баш његов живот.{S} Живот дечка и младића који оца није |
| љивости и сувоће.</p> <p>Али ако Бог то баш и хоће да срце монахово буде суви песак ...{S} Смрв |
| {S} И тако ми је драго што му се све то баш овде пружа, у цркви у којој ја служим.{S} У цркви у |
| ећна.</p> <p>— Има нешто у томе.{S} Ето баш нико мање него госпођица Недићева.{S} Млада, здрава |
| <p>Осетила је да јој необично годи што баш у том тренутку управља своје очи на створење умотан |
| усти да реч каже ствар, или да се ствар баш и збуде, а после мора наћи снагу за досљедност , од |
| ива и обраде, али скривени, прави извор баш таквог уметничког израза, он, доктор Пашковић, вечи |
| вечанијих тренутака.{S} Ушла је у цркву баш пред читање Еванђеља, а приспела на своје место да |
| адамном, победу жене над женама, победу баш те победоносне жене над најлепшим божјим створењем |
| {S} Штогод ко рекне или предложи, то су баш и оно друго двоје хтели, а кад се нешто неизоставно |
| овољна с његовим распоредом , а њему су баш годила самачка вежбања.{S} Кад доврши певање, сасви |
| лу своју душу дроби пред њима!{S} Ја ћу баш кроз љубав према тој девојци доћи до савршеног мона |
| > <p>Доктор Пашковић, који је у тај мах баш довршивао једну своју вештину, да т. ј. на режањ хл |
| а и гола као испосничка пећина. </p> <p>Баш те недеље је освануло хладно, мрачно јутро, и Богор |
| ви, баш ви, да у доктору Пашковићу има башта, да у башти има славуј, и у славују има песма ?{S |
| освећеној божјој књизи.</p> <p>Живот је башта, витлејемски мирна, и пуна ружа.{S} А љубав је са |
| и што то цвеће једнако истреса семе, и башта сваким даном расте ...{S} А да ли се треба радова |
| ло одједаред да клија.{S} Осећао се као башта: зелен, цветан, свеж, жељан свега, и кише и сунца |
| сва увукла иза густог зеленила истурене баште.{S} Застао је мало крај гвоздене ограде.{S} Ружич |
| >У тај мах се зачула славујска трила из баште.{S} Пашковић је одгурнуо тањир и пречуо врло инте |
| ажна, под којом као да се топиле куће и баште.{S} Један по један део вароши је нестајао.{S} Нај |
| т пута прошетао главном уздужном стазом баште, имајући, крај себе, с десне стране Ану, а с леве |
| бницу, то су моје руке.{S} А јаки мирис баште, то је чежња мога оца да ја будем радосна и срећн |
| да у доктору Пашковићу има башта, да у башти има славуј, и у славују има песма ?{S} Верујете л |
| предлагао је Недић десерт и црну каву у башти.</p> <p>Била је топла, мрачна и мирна ноћ.{S} Ни |
| а.{S} Кроз капке очију је видела како у баштици цветају шарене георгине .{S} Одједаред, грозан |
| крипнула су врата.{S} Неко је излазио у баштицу.{S} Ана је зажмурила.{S} Кроз капке очију је ви |
| д ће Бог послати смрт — шаптао је стари баштован крај ногу свога господара.</p> <p>— Има ли Бог |
| шио да неће поред ње проћи.{S} Видео је башту и јуче и прекјуче, и већ толико пута.{S} А познат |
| ана устала, и да ће скоро и изаћи.{S} У башту већ излази.</p> <p>У петак после вечерња ђакон је |
| ожда је тај човек само сада ту, можда у башту ову, овако као сада, никада више неће доћи.{S} Су |
| у ходник и ослушнула.{S} Изашла је и у башту.{S} Вратила се опет у ходник, и стала крај прозор |
| е стране живота, гледали су замишљено у башту.{S} Ђакону се чинило да у сунцу види портре једне |
| е пре вечере, а после вечере да изађу у башту, да дивно летње вече не преседе у соби.</p> <p>Св |
| ито тле у мени претвара у нежну мирисну башту.{S} Верујете ли ви то, госпођице Ана ?{S} Верујет |
| но, и као мрачни средњевековни тавничар бдила над њим да се не макне од молитве и олтара, док н |
| око торњева су ужурбано летеле тице.{S} Бегале из сиве магле у жутило злог неког облака, и стрм |
| чи његове, светле и вреле, умрле су.{S} Бедан и немоћан, спустио је главу.{S} Бацио господство |
| ав према тој Ани Недићевој која је сада бедна жена.{S} Одједаред ју је дохватио, дигао у наручј |
| егова мајка.{S} А ми стојимо, немоћни и бедни, и плачемо.{S} И Бог стоји.{S} Чекамо сви троје д |
| ш није раздувао ...{S} Људи су сироти и бедни, живот је тако кратак, у старости и после смрти ј |
| .{S} Него су животи људски тако чемерно бедни, да се понеки пут <pb n="182" /> и њему ражали .. |
| а главом по тој руци, и почела ужасним, бедним плачем прво да зове оца свога, а после, после је |
| хтела поново читати.{S} Учинило јој се бедно, детињасто.{S} Осећала се као да је много старија |
| о ми кажите ...{S} Да ли ме још волите, бедну, јадну, грешну вашу Ану да ли још волите тако као |
| ова њега.</p> <p>Али Ана је, поплашена, бежала и од те слике, и од тих мисли, даље и даље, и са |
| , и она је, држећи се у ужасу за главу, бежала испред њих с места на место, питајући се откуда |
| плач и разлозима и ласкањем, али Ана је бежала испред њега, јецала и кидала се:</p> <p>— Лагала |
| згубио.</p> <p>Ана је вриснула и почела бежати.{S} А страшни лелек несрећног Ристовића пузио је |
| Била је узбуђена, колебала се, хтела је бежати кући с пређашњим блаженим својим миром, хтела се |
| убили једно другом руке, и кидали се да беже, и враћали се илузији да им неко зло прети, и да с |
| а, Ана! — почела је плакати јадна жена, бежећи испред Ане и затварајући за собом врата.</p> <p> |
| ешто више воли од мене, он ме отискује, бежи испред мене, савлађује и као суви штап крха живу љ |
| {S} Ана се ломила као под шибама.{S} Да бежи?{S} Јер можда долази неко страшно решење загонетци |
| ј! ...{S} Ана, идите одмах кући, идите, бежите одавде, клекните и благодарите Богу, спасли смо |
| алуђер, калуђер.{S} Далеко од кариере , без породице и без амбиције, калуђер нема ни страха, ни |
| и небо су треперили без једне борице , без једне завесице.{S} Сат на кули је избијао као да шк |
| најсрећнији човек даје у скрушености , без достојанства, с прашином раван, последњем црву једн |
| инали, који одмах пропадају, без трага, без очуваности у сећању ...{S} Како је музика несрећна |
| ави значи, за мене, појаву ниског реда, без финих мотива , и недостојну пажње.{S} Мој је идеал |
| ба.{S} Црква, напротив, била је мрачна, без иједног упаљеног кандила, и мирисала је на влагу.</ |
| ви.{S} Хипокризија, страшна, увек иста, без обзира на важност или трагичност тренутка.{S} Поста |
| нос, уска бледа уста, руке светитељске, без пегице бледе, прсти надземаљски, као да се у врхови |
| њом дуго и много разговара .{S} Да јој, без једне једине лажи, исприча цео свој живот.{S} Да јо |
| не може значити све.{S} То је материал, без целе снаге и душе, који је <pb n="62" /> несрећни м |
| ите му да нипошто не долази ...{S} Сам, без икога, да се разболи, сачувај Господе Боже, не, не, |
| не.</p> <p> Олуј је дошао сув и хладан, без капљице кише.{S} И није дуже трајао од пола сата.{S |
| и нови оригинали, који одмах пропадају, без трага, без очуваности у сећању ...{S} Како је музик |
| тих малих животињица, скромних, тихих, без жеља и без уздаха.</p> <p>Како би лепо било да сам |
| а.{S} То је одрицање светитељско, т. ј. без бола, у животу природе .{S} Узми на пр. сутон, или |
| повог грања, стојао је монах Иринеј.{S} Без горње мантије , као домаћин у својој кући.{S} Чупка |
| крију реп некој репатој мисли.</p> <p>— Без које десне руке?{S} Ове овде, или оне у цркви ?</p> |
| да се опоменем каква је била моја црква без вас.{S} А имала сам у њој срећних, узвишено срећних |
| у пребацили.{S} Бог и црква воле човека без предрасуда и без догми.{S} Бог и црква воле калуђер |
| <p>„Осам сата.{S} Час, када свака биљка без изузетка , са капљицом росе на глави, мирно спава.{ |
| дубоко сагнутог, гологлавог, са рукама без прстења, са крстом на грудима, са уснама на крсту.< |
| а је друго Бетовен него катедрала једна без зидова, са крстом од сунчаних зрака и завесом од та |
| плаче за драгим својим, и буде несрећна без њега.{S} Најзад је молила од Бога да све те, и траг |
| > је тога дана певала сопран солисткиња без пратње хора.{S} Финим, чистим, мало жалосним својим |
| азе унутра, и чупају полумртва влаканца без капи сока и хране.{S} Али тамо, у ћошку гле, још ст |
| здравље, и озбиљно је осећао да је све без изузетка, свака животињица и свака стварчица, судел |
| желити да твоја младост, Иринеје, прође без љубави!{S} Ко би могао на љубав Ане Недићеве бацити |
| куту, оплакујемо сваки онај дан који је без љубави и миловања прошао ... <pb n="170" /> Воли је |
| узвик о вери и страху божјем прошао је без одјека и потреса душа. </p> <p>Ану је обузело очаја |
| је сама по себи тајна.{S} Нешто што је без краја и почетка.{S} Сваки прст, сваки потез гудала, |
| ма.{S} И ниједна моја молитва Богу није без Вашег имена.{S} У толико ми је теже, што Вас видим |
| још смео тврдити да је љубав сваке жене без разлике ружа у којој се укотурана змија крије! ...< |
| /p> <p>Ана се није љутила на рецитаторе без гласа.{S} Постепено, она је то мучење чисто заволел |
| а, као велики бели лептир, удаљавала се без корака.{S} Душу њену је испунила једна она реч, а п |
| рква, а да се не воле људи.{S} Једно се без другога исто тако не да замислити, као што се ја не |
| потпуно искрено, јер би нерви његови, и без непосредног надражаја , почели да реагирају.{S} Чич |
| ог и црква воле човека без предрасуда и без догми.{S} Бог и црква воле калуђера који завет свој |
| животињица, скромних, тихих, без жеља и без уздаха.</p> <p>Како би лепо било да сам ја ето ова |
| Негде у мраку иза свести, непотребна и без циља.</p> <p>Једаред, за време вечерња, кад су обла |
| .{S} Далеко од кариере , без породице и без амбиције, калуђер нема ни страха, ни сметњи, ни неп |
| овић је говорио као да бунца.{S} Брзо и без прекида, као да мора некоме све то рећи, а као да у |
| ота ...{S} Како је све у животу ташто и без вредности ...{S} Зашто не живимо крај гробова, и с |
| /> је са усана.{S} Шапнуо ју је тихо и без гласа. </p> <p>И онда је оставио Ану, и сишао низ с |
| тешким часовима смо, драги Иринеје, сви без разлике само нејаки људи.{S} Шта да ти кажем ?{S} Д |
| на себе борбу живота, ону, у којој сви без разлике падамо, једни побеђени, други преуморни. </ |
| уџак.</p> <p>Ваздух и небо су треперили без једне борице , без једне завесице.{S} Сат на кули ј |
| >„А да ли се тело може коначно победити без катастрофе у којој пропада и дух ?{S} Љубављу не мо |
| и заљубљен човек може волети и служити без циља.{S} Калуђер, калуђер.{S} Далеко од кариере , б |
| где ја нисам, а дани моји ће пролазити без њега, тужни, празни.</p> <p>Ану је одједаред дохват |
| ислити, као што се ја не могу замислити без моје десне руке.</p> <p> Мајински жмирну.{S} Онако |
| раније ћу стићи.{S} Две службе ће проћи без мене. — Ђакон је застао и гледао у Ану с жудном нек |
| којне душе.{S} Прота-гост је био сасвим без гласа, срицао слогове и речи Еванђеља са дугим пауз |
| мо цвет и мирис, игра и нада, миран сан без снова, као у биљке.{S} Ни милостиве речи, ни заљубљ |
| орно одржавао.{S} А кад је најзад остао без ослонца, он је, губећи се у једном облику, појавио |
| о постимо.{S} Две недеље дана да будемо без вашега гласа.</p> <p>Ђакон се радовао као дете.{S} |
| ја да се помолим Богу — почео је доктор без икаквог уобичајеног поздрава. — Такође сам желео и |
| тива зграда.{S} Један уоквирени простор без огњишта и душе.{S} Стари владика то није могао да у |
| лтерација — постављао је ђакон диагнозу без много претходне анализе симптома.</p> <p>— А теби с |
| Када људи, тутори и црквењаци тумарају без реда, врата шкрипе, кандила на котуровима звркте, с |
| ла цео свој живот као дете, јер деца су без успомена.{S} Први мој доживљај је моја чаробна и св |
| прво преврат, ломњаву и ударце, који су без разлога или кривице падали, крњили и уништавали, а |
| него мој пријатељ ђакон Иринеј.</p> <p>Без сумње је да би свака мања варош долазак владике сма |
| p> <p>Ђакона је, напротив, свега облила безазлена радост и благодарност.{S} Опрезно је вадио из |
| кнута, <pb n="127" /> округла ока, тако безазлена, као да госа њихов не зна ни да чита ни да пи |
| једна, која из невоље неке упире своје безазлене очи у њега, и моли га да је чува и брани.{S} |
| дах је, у лепој вечерњој свежини, добио безазлени вид дубоког предисања на чистом пољском вазду |
| ни је савест мирна.{S} То писмо је тако безазлено и чисто, да је боље од молитве.{S} И ја бих г |
| ринеје, јер је љубав телесна пожуда.{S} Безбожна, демонска једна сила.{S} Сласт, коју човек исп |
| сита насвира, и да попије празан чај из безбојне стаклене шоље. </p> <pb n="159" /> <p>Доктор П |
| са зрачком бесмртног живота у уморним, безбојним својим очима. </p> <pb n="126" /> <p>— Стари, |
| атом, белим као мајско цвеће.{S} Весео, безбрижан, млад и свет, као онај Фра Анђеликов анђео шт |
| ад човек.{S} Млад, неискусан, детињаст, безбрижан, сам ...{S} Као травчица, која не може да се |
| ак: или је болест осредња, па је доктор безбрижан за дискусију, или је тешка, па из њега говори |
| лета и себе?{S} И где су друге легије и безброји милости , које су утонуле у бездана мора, не в |
| о име и његов предмет су за нас обичне, безвредне ствари.{S} Па какав је онда човек уопште, кад |
| мрвили зелене гранчице и цвеће, мирне, безгласне жртве сваког људског весеља.{S} Неки су завид |
| ота гране... </p> <p>Ђакон је осећао да безгранично воли ту девојку.{S} Баш сада, када је, као |
| ненадано.{S} Црква је додуше изгледала безгранично и хладно пространство, али далеко од тога д |
| љна промена.{S} Младић се испунио неком безграничном милошћу, и мало му је било волети неколико |
| ј задатак .{S} Зашто Ана и он нису први безгрешни људи ? ... </p> <p>И зашто се и он тако журио |
| х, као трава пред тим гњевним, гордим и безгрешним погледом Иринејевих очију.{S} Али, окренувши |
| Погледајте ми, молим вас, тим чистим и безгрешним својим очима право у душу, и реците ми да ли |
| оји сте чули?{S} Држите ли га за свеже, безгрешно новорођенче, или за вампира који је већ некол |
| и безброји милости , које су утонуле у бездана мора, не вратиле трага са црних беспућа, срећне |
| ене!</p> <p>А ја га волим, љубим, лудо, безмерно, и не дам му даље!{S} Не дам, не дам, зато не |
| у њену душу.</p> <p>— Волим вас силно и безмерно, а тако ми је тешко — шаптала је Ана. — Дајте |
| на десној мишици , и са оном чудесном, безмерном моћи у грудима — смерно корачање његово за вр |
| асна била сва слабост, сва незнатност и безначајност усамљене жене.{S} И имајући у очима страшн |
| нахово буде суви песак ...{S} Смрвљени, безоблични <pb n="149" /> камен, коме ни сунце ни киша |
| анђелчета, лежи по страни, лепа, бледа, безопасна.{S} Али ван цркве.{S} Тресе је тресе, као што |
| вала слагање и допадање, и, према томе, безповодност сваког даљег разлагања те ствари. </p> <p> |
| спасли смо љубав своју, Ана, душо моја, бела, чиста и вечна!</p> <p>Монах Иринеј је бризнуо у п |
| било је страховито.{S} Јака, племићска, бела једна душа колебала се да<pb n="47" /> све порекне |
| на челима њиховим је стојала светлост, бела као снег.</p> <p>И цео свет, и живот са свима мрља |
| оји је у густој трави изгледао као нека бела простирка.{S} А онда се, неодлучно, и као у неприл |
| се од жене живота свога, јер је та жена бела невеста душе моје, поноса мога, завета мога, рада |
| ла је и оборила главу тужно.{S} Била је бела као од камена.</p> <p>— Будите храбри, Ана! — гово |
| шла идеја да се црква настави пенаста и бела, и да изгледа као ред цвећа на старој рушевини кам |
| тре се одједаред стала дизати непорочно бела једна рука, са прстима на орару.{S} Рука је заклон |
| {S} Ја ћу век провести између два крила беле душе ваше.{S} Ја бих хтео умрети у коси вашој.{S} |
| ст и Анин пас тамо у трави, ружичасте и беле свилене чипке око Аниних несвесно склопљених руку. |
| олтарска дисциплина неприкосновености и беле чистоће. </p> <pb n="30" /> <p>Љубавни снови Анини |
| поштовањем поздрављали старца, не само беле косе и браде, него и седих обрва и трепавица, који |
| е који љуби своје господаре, који место беле погаче белу своју душу дроби пред њима!{S} Ја ћу б |
| ји ни историја ни људи не бележе.{S} Не бележе га, јер тај живот не значи догађаје.{S} Али зато |
| дрог живота који ни историја ни људи не бележе.{S} Не бележе га, јер тај живот не значи догађај |
| у, Ана је узела перо у руке и почела да бележи.{S} Своју песму.{S} Своју крвну жртву на олтар к |
| атраг у порту.</p> <p>А Ана, као велики бели лептир, удаљавала се без корака.{S} Душу њену је и |
| олуба у њеној души.</p> <p>Међутим, тај бели голуб је баш у то време осећао као да му у крилима |
| нестајао.{S} Најзад се видели само још бели торњеви Богородичине Цркве и црна јабланова алеја |
| ћеним, на ослушкивање савијеним вратом, белим као мајско цвеће.{S} Весео, безбрижан, млад и све |
| м рукама .{S} Као венац оних скрушених, белим веловима повезаних жена, којима на фра Анђеликово |
| т затрпала тмаста облачина.{S} Црна, са белим порубом, као строга одежда у време Великог Поста. |
| <p>А посреди свега тога, на узвишењу, у белим облацима од хармонија, чипака и перја, уздизала < |
| ој кући учинио јој се одједаред као ред белих фењера који иду, и за којима и она треба одмах да |
| к из толиких главних битака, беља је од белих ружа на својим грудма.{S} Хоровођа нетренимице че |
| у њену руку скрунила читава хрпа малих белих коцкица, толико да је једва могла све да их задрж |
| друго и нема у свету сем редова ситних белих зубића, песме, и божјег благослова.</p> <p>Нашла |
| ларму је дотрчало мало Анино кученце , бело као снег, са риђастим дрским носем, и, љубоморно ш |
| туле, као високи неки достојанственици, бело одевени, моћни и отровни.{S} После, скромни жути м |
| с ђаконових руку и видела чело његово, бело као љиљан, она се само благо смешила.</p> <p>— Ана |
| дете! ...{S} Ана, моја Ана, јагње моје бело! — заплакао је монах Иринеј у крилу владичином, ср |
| ти, и онда је одговорио да највише воли бело месо.{S} Напослетку, Мајински је млад човек, опраш |
| уши? —питала се Ана. — Није више сасвим бело, али зато што је прошарено цвећем, и што то цвеће |
| утали су даље.{S} Ђаконово чело је било бело као цвет, Анина коса је изгледала као да ће се сад |
| мало уморна, мало расејана .{S} Као оно бело небо, за које се не зна да ли је наоблачено или је |
| е узалудно.{S} У мојој души има већ оно бело поље, на коме је, после борбе, уметност развила за |
| p> <pb n="148" /> <p>Постоји ли још оно бело поље у мојој души? —питала се Ана. — Није више сас |
| кад је пошао у цркву.{S} Тога светлог, белог зимског дана, вео његов је изгледао као нека мног |
| , изгледало је, једва једаред оканули — белог голуба у њеној души.</p> <p>Међутим, тај бели гол |
| /p> <pb n="10" /> <p>Као лешиница неког белог анђелчета, лежи по страни, лепа, бледа, безопасна |
| блаке.{S} Али онда, поплашен од великог белог сунца, побегао је некуда у буџак.</p> <p>Ваздух и |
| з облака те знам само, чаробна жено, из белог облака, из кога никад не излазиш.{S} И љубим те н |
| о мирна лица, као да тамо горе већ види белога голуба.{S} Опажала се на њему радост што врши по |
| а веранду, била су широм отворена, а на белој <pb n="147" /> завеси, још заљуљаној од наглог не |
| ала крај високог фикуса, у једноставној белој хаљини, мирна као струк цвета кад нимало ветра не |
| а девојка, са раскошно густом косом и у белој хаљини од самих чипака, њему одједаред дође жао, |
| мео и леп један од оних црних нерава на белом мермеру .</p> <p>Монах Иринеј је прилазио, и стао |
| озбиљан, паметан дечко, који са својом белом огрлицом на црној сомоцкој блузи већ сада изгледа |
| видим је у вама као јарко црвену жижу у белом алабастерском кандилу.{S} Тај пламен у вама, то ј |
| } А да ли се треба радовати томе што се белоћа покрива? — Ко се још цвећа бојао!{S} Ко се још љ |
| своје господаре, који место беле погаче белу своју душу дроби пред њима!{S} Ја ћу баш кроз љуба |
| .{S} Опрезно је вадио из портфеја тврду белу хартију, и пријала му је она шуштавина при развија |
| ткиња, јунак из толиких главних битака, беља је од белих ружа на својим грудма.{S} Хоровођа нет |
| идао мале гроздове иња да повеша веће и беље.{S} Најзад је растерао и облаке.{S} Али онда, попл |
| оприву, и литију цвећа.{S} И мали један бео облачак, који је, као божји шатор, стојао разапет н |
| халапљиве, несите патке не верују да је берба обрана, улазе унутра, и чупају полумртва влаканца |
| један крај, да што брже изврши последњу бербу венаца и круна. </p> <pb n="167" /> <p>Још исте в |
| ест је изашла из болесника као истерани беси.{S} Младић је оздравио.{S} Он је васкрсао.</p> <p> |
| кад је и љубав међу њима само овејана, бескрајна и сажаљива милост. </p> <p>Пашковић би се пос |
| погледом Христа и осмехом људи.{S} Нека бескрајна нежност и сажаљивост би га обузимала.{S} Био |
| оврх ње надвијеним рукама, и с погледом бескрајне оданости.</p> <p>— Хтео сам вас нешто питати, |
| пођеш ?</p> <p>— Не можеш ?</p> <p>Два бескрајно тужна ока се загледала у владику.</p> <p>— Не |
| јој.</p> <p>— Срећан сам!{S} Срећан сам бескрајно, јер с љубављу мојом добро у мени расте!{S} Ј |
| и ентузиазам.{S} То немо виђење је тако бескрајно усрећавало сиротог калуђера.</p> <p>Удаљујући |
| идео чипканој завеси, и то је било неко бескрајно суморно осећање сиромаха. </p> <pb n="81" /> |
| кубета извијени напоље, у сусрет небу и бескрајности, и да горњи део иконостаса, са сићушним св |
| о сам га писао.{S} Не, није сасвим тако бесмислено.{S} Две ствари су ме нагнале да га напишем.{ |
| вако стар и трошан, осећао сам се лак и бесмртан.{S} Бог је велики и милостив — крстио се стара |
| да је и у твог старог владике само душа бесмртна.{S} Таквог дакле, каквог те сада видим, и какв |
| ушно , с њушком на шапама, и са зрачком бесмртног живота у уморним, безбојним својим очима. </p |
| олифонијска једна тајна, бити залога за бесмртност лепоте. </p> <p>Анино срце је куцало спокојн |
| У Ани, доброј, побожној и покорној Ани, беснео је немир.{S} Један дотле непознати немир, пун от |
| загледа се у догађај са свом доколицом беспосленог каквог дечка.</p> <p>Четири дана је већ про |
| бездана мора, не вратиле трага са црних беспућа, срећне, ипак, што су могле очистити и посветит |
| мисли: страшне, дрске, зле, крвожедне и бестидне, и она је, држећи се у ужасу за главу, бежала |
| но оставило своје тело.{S} Шта је друго Бетовен него катедрала једна без зидова, са крстом од с |
| ажили су од Арханђела Гаврила да пева и Бетовена, и Палестрину и Мокрањца.</p> <p>Друштво се сј |
| ставни завршни мотив можда најхуманијег Бетовеновог дела.{S} Као да и она, баш у том тренутку, |
| е заклопац са клавира, и почела свирати Бетовенову једну сонату.{S} Силно, краљевски.{S} Монах |
| аљиво смешио, би ли га отиснуо од себе, би ли му се можда обрадовао?{S} Да ли је он јачи од људ |
| есника?{S} Би ли му се сажаљиво смешио, би ли га отиснуо од себе, би ли му се можда обрадовао?{ |
| ало, и таква силна утеха <pb n="142" /> би ми била да се сасвим уверим у идеалну религију њену. |
| А како би он дочекао таквог весника?{S} Би ли му се сажаљиво смешио, би ли га отиснуо од себе, |
| жели да никада више и не дође.</p> <p>— Би ли могла на часак изаћи, Анице?{S} Учини, дете моје, |
| врло је добро знала <pb n="11" /> каква би требала да буде љубав у човеку, па да душа човечја м |
| "40" /> и гледати да види нешто из чега би могао закључити шта је с њоме.{S} Али онда се сетио |
| но, она је то мучење чисто заволела, да би душу што жељнију и жеднију отворила блаженству.</p> |
| тражила на кога ће се ослонити она, да би се на њу могла ослонити стара, жалосна мајка.</p> <p |
| и царство, и нема више снага у себи, да би могао правити вртлог ...{S} Не.{S} Никада.{S} Мир мо |
| ом.{S} Који нема више лепота у себи, да би могао правити царство, и нема више снага у себи, да |
| } Бог нека те штити.</p> <p>А затим, да би мало развеселио и ђакона и себе, владика је упро прс |
| век ћути ?{S} Између осталог и зато, да би изазвао утисак и уверење који ће бити у даљњој даљин |
| чине Цркве.</p> <p>Гризла је мишицу, да би се гласни смеј угушио или стишао, али смеј је, као г |
| ентименталан, и било му је криво.{S} Да би разагнао сентименталност, стао се сећати лепог свог |
| ељ ђакон Иринеј.</p> <p>Без сумње је да би свака мања варош долазак владике сматрала као свечан |
| се није усудио да пита.{S} Осећао је да би много дао кад би могао чути ту жељу, али је осећао и |
| енутку молитве!</p> <p>Чинило јој се да би мирно могла поднети да га и негледимице слуша, да га |
| е те ствари друкчије зна и разуме, и да би смешно <pb n="250" /> било ваздан пречитавати и студ |
| се сетио да не зна где станује.{S} И да би му било незгодно питати некога где јој је кућа. </p> |
| сто њега самог не познаје, а камо ли да би могла <pb n="188" /> познати са каквим мишљењем је у |
| редлог.{S} Напротив, сви су налазили да би то било и одвише напорно за певаче, а да поготову не |
| се враћа за сто.{S} А старцу се чини да би могао седети, тако, у тој столици , гледајући како р |
| лико времеда да се монах Иринеј сети да би баш околишно питање кренуло докторову наклоност ка а |
| ђакон Иринеј .{S} И пошто се осетило да би старцу милије било да се на само састане с њиме, уде |
| гао чути ту жељу, али је осећао и то да би пре умро него што би запитао.</p> <p>И Ана је ћутала |
| али и опет се враћали.{S} Осећали су да би свака, и најпростија реч, била слађа од меда, али су |
| тених руку, прислушкивао је. </p> <p>Да би се владика могао што боље одморити , није Недић на р |
| ове несреће, усред највећега јада, када би требао да сам више камен него што сам икад био, сада |
| {S} Часом би се опет скуњила.{S} И тада би, и то као неку кривицу, истраживала први повод томе |
| ..{S} А да је тада живео, ко зна, можда би на лепој својој коси носио мекани шешир с великим но |
| ни шешир с великим нојевим пером, можда би јахао коња са гривом до земље, с перјаницом између у |
| ало што није и гласно запевао.{S} Можда би и учинио, да га пас Анин за времена није подсетио гд |
| главу и да јој нешто призна.{S} И можда би то и учинио, али никако није могао да зна шта би упр |
| би успео да потисне гомилу мисли, онда би опет та чистина у глави узимала тачни вид оне сиве п |
| зи.{S} Позлило му је можда?{S} Али онда би му се помагало.{S} Видело би се да неко, ужурбано хо |
| најузвишеније стање душе.{S} И заблуда би била кад бих веровао да ми та девојка долази као анђ |
| е застајало.{S} Свака друга комбинација би била профана.{S} Јер госпођица Недићева је свирала с |
| и можда нема ни једна победа духа која би била коначни растанак од тела.{S} Има тела у катедра |
| .</p> <p>Мучена таквим питањима, седала би за клавир, или узимала виолину, свирала једно четврт |
| ена.{S} Врата су с друге стране, морала би обилазити.{S} При савијутку стазе, баш при округлини |
| а ипак морала кренути кући.{S} Поседела би још, али се бојала да ће се мајка бринути.</p> <p>Пр |
| пролетела нека лепа мисао, и уста Анина би се нехотице развукла.{S} Одмах затим би додуше дошао |
| а се постепено опорављала .{S} Као муња би тек пролетела нека лепа мисао, и уста Анина би се не |
| преко лица.{S} Да, и тај звекет сребра би требао да је хармоничан и у такту са побожним мотиво |
| , и да га баш од срца воли.</p> <p>— Та би ствар мене могла интересовати само онда, кад не бих |
| огослужења, и шетати по порти.{S} Порта би тада, пред његовим очима, губила ограду, и постајала |
| ако радосно узбуђење, да није знала шта би све добро или раскалашно могла урадити.{S} Кочијашу |
| чинио, али никако није могао да зна шта би управо хтео да исповеди. </p> <p>По свршеној служби |
| адражаја , почели да реагирају.{S} Чича би дрмусао главом као да ће с рамена да је стресе, прав |
| оспојину.</p> <p>— Да нисам грешан, Бог би ми данас, у цркви, узео био душу — шаптао је владика |
| у са побожним мотивом.{S} И био би, кад би био на свету још један ђакон Богородичине Цркве.{S} |
| ј нови ђакон Богородичине Цркве!{S} Кад би изашао на северне двери и долазио ка средини солеје, |
| , која је он, могла њему и дати!{S} Кад би се само за час кроз једнолики мир његовог живота мог |
| огла бити гласник у његову душу!{S} Кад би се, ма за један тренутак, та љубав, која је он, могл |
| ошћу.{S} Добијало је вид чежње .{S} Кад би бар мисао једна могла бити гласник у његову душу!{S} |
| улицама није пролазио скоро нико, а кад би се негде отшкринула врата, излазио би на њих пас.</p |
| илијег пријатеља свога.</p> <p>Па и кад би тај додир руку имао баш да значи нешто врло озбиљно |
| пита.{S} Осећао је да би много дао кад би могао чути ту жељу, али је осећао и то да би пре умр |
| су га заносиле, да се стално трзао кад би зазвонило на јутрење .</p> <p>Али тај трзај му је та |
| авела.{S} Помислила је како би било кад би цео свет стварно ишао и стојао на глави.{S} Како би |
| ачи нешто врло озбиљно и важно, баш кад би значио и обећање, и обавезу и заклетву , и завет?</p |
| м утицају, грејао се на њему, и понекад би се радознало осврнуо, тражећи жижу из које бије та т |
| и на самовар, а при сваком окрету главе би умиљато погледао и свога поочима.{S} Осећао је да је |
| понекад на орару укрштени прсти, и брже би онда севале ситне плавичасте муње у вез ушивених кам |
| често, дуго, и са неком ватром од које би после осећала умор.</p> <p>Облачила га је у све кост |
| мена која само за Ану светле, умиљавале би се погледом псета једног које нема господара.{S} Ани |
| е тим што се насмејао.</p> <p>— А докле би ти хтео да ја још живим!{S} Мораш се с тим измирити |
| час само, и љубави наше не би било, не би је било, Ана, јер она није то што се зове љубав изме |
| то зна? — смешио се монах Иринеј. — Не би умео рећи откуда зна, али зна.</p> <p>Црква је ту не |
| ја не знам, и немам, и он сам ми га не би могао дати ...{S} Сећам га се само да је био, да је |
| можда никада, и ни из којег разлога не би требао својевољно да прекида оно у чему је срећан.{S |
| свирати .{S} Тише него што треба, да не би много сметала друштву.{S} Ипак је већ после пет шест |
| остајала тако док јој топлота крила не би осушила лице.</p> <p>У оном другом случају, Ана се з |
| сићи ?{S} Није могао.{S} Никоји бог не би могао.{S} Ана Недићева је, више него ико, осећала да |
| је у Богородичиној цркви.{S} И да се не би још више узбуђивао, решио је не погледати тамо до по |
| ослетку је био тако тих, да кандилце не би од њега затрептало .{S} А кроз тишину се чула виолин |
| тићи ?{S} За час само, и љубави наше не би било, не би је било, Ана, јер она није то што се зов |
| иког уметника.</p> <p>Најзад, како и не би било лепо оно, што садржи моменат, драматичнији од с |
| {S} А затим, на прстима, да се ђакон не би узнемирио, ушла је у одељење за женске.{S} Завидела |
| b n="249" /> се за себе никада успео не би, и обратно, жена је увек крива кад човек с висине по |
| порни свој посао радила како га нико не би радио.{S} Радила га је не само радним енергијама, не |
| ише напорно за певаче, а да поготову не би имало смисла мучити старог човека, који се већ излаж |
| м и покапа њоме чело и груди.</p> <p>Не би стигла.</p> <p>Светла слика је узмицала.{S} Дошла до |
| им мислима и о начину живота.{S} А мене би тако занимало, и таква силна утеха <pb n="142" /> би |
| дног које нема господара.{S} Анино срце би опет под тим погледом забуктало скоро неком материнс |
| човеку онај главни извор осећаја, који би први морао нов пробити , па да и човек буке нов, Ани |
| снаге своје.{S} А Ана?</p> <p> Владики би опет тешко.{S} Трагична судбина жене уопште, па и пр |
| е уздише цела варош.{S} Дакле?{S} Да ли би се могао решити да пођеш ?</p> <p>— Не можеш ?</p> < |
| адрхтала шољица с кавом.</p> <p>— Да ли би се могао решити да идеш самном?{S} На извесно време, |
| е сви добро?{S} Госпођица Ана?{S} Могли би баш изоставити цркву док криза не прође.{S} Шта?{S} |
| а.{S} Неке нарочито лепе и богате мисли би му тада долазиле на ум, и тако су га заносиле, да се |
| скроз драгоцена и светла.{S} Стрепнули би му само понекад на орару укрштени прсти, и брже би о |
| сти и старости.{S} Сви ти разни примери би се можда могли подвести под једно опште значење: бор |
| би се нехотице развукла.{S} Одмах затим би додуше дошао уздах, или невесео поглед на једно од п |
| некако општа брига целога места.{S} Чим би се у некој кући исцрпео разговор око најпречих домаћ |
| псето и четком му прала зубе.{S} Часом би се опет скуњила.{S} И тада би, и то као неку кривицу |
| алио би своје дете и себе, и са уздахом би ућутао.{S} Тога пута, гледајући испод ока како је пр |
| те мисли што пре заборави.{S} Али таман би успео да потисне гомилу мисли, онда би опет та чисти |
| , док је ђакон, тако ми се чини, требао би да је монах.{S} Ја сам то небројено пута осетио, и ж |
| да ће је можда ипак стићи.{S} И стигао би је, да није тако јако хитала .{S} Као да га се боји. |
| је неку забаву.{S} Да није ноћ, свирао би.{S} То би му сигурно годило .{S} Овако, предао се он |
| је доливао трећи и четврти чај, и седео би тако Бог зна још докле.{S} Њему, у његовом положају |
| рнут је лепотом.{S} Ноге му дрхћу, хтео би да клекне.{S} Ђакон Иринеј му прилази, и скора у нар |
| ктор Пашковић Зато сам и дошла.{S} Хтео би да се види с тобом ма на два три минута, каже, у дан |
| и тај трзај му је такође годио.{S} Брзо би дунуо у лампицу своје фантазије, ушао у цркву, и слу |
| и у такту са побожним мотивом.{S} И био би, кад би био на свету још један ђакон Богородичине Цр |
| д би се негде отшкринула врата, излазио би на њих пас.</p> <p>Најзад, ђакону је упала у очи јед |
| е, Недић би осетио неку слутњу, пожалио би своје дете и себе, и са уздахом би ућутао.{S} Тога п |
| >— Ана, тебе канда напушта слух — шалио би се Недић. — Двапута те већ једно исто питам.</p> <p> |
| лим.{S} За одсуство је лако.{S} Заменио би те мој ђакон.</p> <p>Монах Иринеј је ћутао.{S} Влади |
| адост, Иринеје, прође без љубави!{S} Ко би могао на љубав Ане Недићеве бацити анатему!{S} Ко би |
| убав Ане Недићеве бацити анатему!{S} Ко би, после Ане Недићеве, још смео тврдити да је љубав св |
| p> <p>— Ко би могао то не волети?{S} Ко би могао не волети рођење светдости?</p> <p>— Да, краље |
| кле и ви то знате и волите!</p> <p>— Ко би могао то не волети?{S} Ко би могао не волети рођење |
| те Ана Недићева није заволела!{S} Та ко би могао бити довољно суров и страшан, те пожелити да т |
| раскош и красоте мога живота!{S} А ако би дошло до страдања, мука, сумњи, и неверства Теби <pb |
| олити младиће да се склоне с пута, како би остало што више празна простора.{S} Дошло му је неко |
| у је да гласно изговори Анино име, како би се уверио да срећу своју не сања. </p> <p>— Ја вас н |
| та, и учила га да то нотално чини, како би сва снага невиности и лепоте гласа дошла до потпуног |
| а свету, како јој се може одолети, како би јој, сва срећна и задовољна и иначе, могла одолети А |
| стварно ишао и стојао на глави.{S} Како би изгледали, стари хоровођа, који млата рукама пред пе |
| ске Двери, појавиће се опет он.{S} Како би и могло и смело друкчије бити, него да чашу Евхарист |
| рђала.</p> <p>Ани се то допало.{S} Како би то лепо било да су тако неприступачно затворена и он |
| бат срца или шапат усана!</p> <p>А како би он дочекао таквог весника?{S} Би ли му се сажаљиво с |
| љиве мисли навела.{S} Помислила је како би било кад би цео свет стварно ишао и стојао на глави. |
| хих, без жеља и без уздаха.</p> <p>Како би лепо било да сам ја ето ова нашушурена ћубаста кокош |
| радну одећу и позу.{S} И Бог зна колико би још остали у тој пози.</p> <p>Али одједаред, баш у с |
| њи дан. — Недићка поче плакати. — Тешко би му било тако отићи ... нема оца, нема тебе ...</p> < |
| {S} Девојка пред чељустима среће, могло би се можда рећи.</p> <p>Сирота срећна Ана.{S} Као и св |
| } Али онда би му се помагало.{S} Видело би се да неко, ужурбано хода, или излази из олтара.{S} |
| правио гест као да запушава уши, а чело би му се набирало тачно у пет линија и четири празнине. |
| ечитавати и студирати то писмо.{S} Било би ништа друго до смешно. </p> <p>И Ана се одиста почел |
| око најпречих домаћих потреба, долазило би на ред питање: а шта мисли и чека Ана Недићева?</p> |
| ајући, до првог или другог угла, и тамо би се, у три разна правца, растајали сви троје, опрашта |
| ра сазнати.{S} Али како ?{S} Неприлично би било, можда и смешно, некога зауставити и питати заш |
| тварања света</hi> две три тачке.{S} То би била црквена музика, а ипак тако весела, тако једнос |
| абаву.{S} Да није ноћ, свирао би.{S} То би му сигурно годило .{S} Овако, предао се ономе што је |
| ребно.{S} Наравно, не у том смислу, што би желео престати мислити о Ани.{S} Него да мало стиша |
| е онда случај да се ипак нешто деси што би било <pb n="208" /> или изгледало да је посљедица те |
| амо да се збуде нешто тако лепо као што би било оздрављење тих невиних малих мученика ... </p> |
| је осећао и то да би пре умро него што би запитао.</p> <p>И Ана је ћутала.</p> <p>Ћутали су об |
| м записао!{S} Боже, опрости ми !{S} Зар би она <pb n="87" /> могла бити средство у рукама демон |
| авао је, очигледно потпуно искрено, јер би нерви његови, и без непосредног надражаја , почели д |
| ена.{S} Збиља.{S} Час би се смркло, час би се разданило .{S} Облаци се нагло гонили око сунца, |
| ајући промену времена.{S} Збиља.{S} Час би се смркло, час би се разданило .{S} Облаци се нагло |
| {S} Нека бескрајна нежност и сажаљивост би га обузимала.{S} Био је срећан, верујући да је то он |
| јна и сажаљива милост. </p> <p>Пашковић би се после таквог растанка увек закаснио на ручак; Ана |
| обично дочекују такве разговоре, Недић би осетио неку слутњу, пожалио би своје дете и себе, и |
| асвим пред свршетак.{S} У таком случају би сачекао напољу Ану и Иринеја, ишао с њима, разговара |
| е имала Ана да ту своју љубав , за коју би људи рекли да се ничим другим не храни до глађу, нос |
| тиња која огњем прети.{S} Него мала она библијска лампа у коју девојка само помало бледог уља д |
| ања средом храма чинила се као део неке библијске слике, и представљала стазицу у Божје Царство |
| е, чудновато, при овим тешким помислима бивало све ведрије на души.{S} Она је искрено била убеђ |
| ром расположењу .{S} Његово расположење бивало је чак све боље и све пријатније, у колико је че |
| се много разговарао.{S} Из писама свога бившег ђакона ју је већ упола познавао.</p> <p>— Јесте |
| лавуја који је у бодљикавој, сувој шуми бившег докторовог цинизма и аналитичарства у толико чеж |
| ане гуше, као из неке гробнице, остатак бившег неког тенора , који се, и кроз многобројне крезу |
| радознало осврнуо, тражећи жижу из које бије та топлота.{S} Тражио је откуда долази тај тихи и |
| срце у малог детета, под самим теменом бије, и чекала је да се то срце смири.{S} Кад се најзад |
| своју.{S} Душу, која је, као и његова, била на вратима смрти и пред лицем Господњим.</p> <p>Оч |
| једнице која јој је, сад је тек видела, била веома драга.{S} Пожелела је у себи да се у цркви н |
| а своја два витка торња, као два цвета, била је давнашња, неоправљана, гуштерасто испрепуцана з |
| заветрине као соба.{S} Црква, напротив, била је мрачна, без иједног упаљеног кандила, и мирисал |
| S} Врата, која воде из куће на веранду, била су широм отворена, а на белој <pb n="147" /> завес |
| ћали су да би свака, и најпростија реч, била слађа од меда, али су осећали да је и жеђ за речју |
| преображене очи и лице Пашковићево .{S} Била је у неприлици шта да одговори.{S} Али се иначе ви |
| ела .{S} Али Ана је оклевала да уђе.{S} Била је одвише расејана.{S} Почела се забављати посматр |
| — шаптала је и оборила главу тужно.{S} Била је бела као од камена.</p> <p>— Будите храбри, Ана |
| Чиста, нестезана, нељубљена, та је рука била за Ану исто што и слика живота њеног.{S} Значила ј |
| ила шала — резоновала је — јер је збиља била деранжирана.</p> <p>Разговор се развио, постао жив |
| отегнутом муком коју је ваљда само Ана била у стану да имитује, и гушио се после сваког таквог |
| га, и, као и пре тога, она је задовољна била с тим животом и волела га.{S} Осећала је да у њему |
| ековидне жене.</p> <p>Ани је сада јасна била сва слабост, сва незнатност и безначајност усамљен |
| адиркивање јунака.</p> <p>Девојка је та била Ана Недићева.{S} Ана се после болести своје нагло |
| луђеру с пута, ма да су двокрилна врата била и одвише широка.{S} Ђакон је то опазио.{S} Подигао |
| ј дала и од онога у чему је некад шкрта била, он се због немара и неувиђавности Анине љутну, и |
| длука ђаконова годила.{S} Она је одиста била уморна.{S} С једне стране од посла, а с друге стра |
| иш и никога завела ниси, јеси ли кадгод била срећна што си усрећила, јеси ли кадкод била несрећ |
| срећна што си усрећила, јеси ли кадкод била несрећна што си унесрећила? </p> <pb n="124" /> <p |
| ко више не могу да се опоменем каква је била моја црква без вас.{S} А имала сам у њој срећних, |
| раво зашто, ушла је унутра.{S} Црква је била празна, али се из олтара чуло тихо кретање и шум.{ |
| ије знао порекло ни значај, али која је била израђена од уметничке руке, и са срећним полетом.{ |
| ача и певача и слушаоца .{S} Публика је била раздрагана и занесена . <pb n="157" /> Тапшало се, |
| S} Ана је опет сва дрхтала.{S} Слика је била у толико ужаснија, што није била само слика.{S} Де |
| мо његове јако угасите очи.{S} Слика је била неописано лепа, и Ана је осетила јаку узбуђеност.{ |
| боко у себи.</p> <p>Десна Анина рука је била у Пашковићевој, а лева у Иринејевој, опраштали су |
| гледа однекуд одгоре.</p> <p>Недеља је била, па се нигде није радило.{S} На једном месту је ип |
| и љубав је клечала око Ане, али Ана је била сирота и сама. </p> <pb n="212" /> </div> <div typ |
| и дело светиње и лепоте. </p> <p>Ана је била свесна свога заноса, али није имала моћи да се уми |
| ом.{S} У оној истој соби.</p> <p>Ана је била узнемирена, ђакон није свакад владао гласом.{S} У |
| на, кише и сљуштеног лепа.{S} Зидана је била по узору једне од најлепших наших средњевековних з |
| и из дана у дан траје.{S} Душа њена је била у рају.</p> <p>Али тело њено се исцрпљивало.{S} До |
| жају и у његовим годинама , пријатна је била неизвесност. </p> <pb n="247" /> </div> <div type= |
| чамотном, влажном јесени, жалост та је била тежа од олова, хладнија од оне хладне воде, која ј |
| 90_C12"> <head>XII.</head> <p>Посета је била унапред јављена, и Ана је знала ко ће им тога дана |
| Ђакон је погледао у порту, али порта је била већ сасвим празна.</p> <p>— С њиме ће и иначе ова |
| ела црквену. </p> <p>Последње године је била у Русији, и од тога доба је некако још одређенија |
| ромах сам, изгубио сам фрулу која ми је била драга као што ми је живот драг, и волим девојку ко |
| асасту и фину око чланка.{S} На руци је била старинска, равна и широка златна браслета, која је |
| тер и на Пашковића .{S} Пријатна јој је била извесност.</p> <p>А Пашковић је доливао трећи и че |
| ње као неки мирисан вео, а светлост је била савршено небесна.</p> <p>Одједаред, на једном мест |
| ћи полако рукавице.</p> <p>Велика му је била радост што је владици обећао да ће доћи.{S} Наравн |
| кцента.</p> <p>Та чежња, уосталом, није била ништа ново код Ане.{S} Разликовала се само нешто о |
| у капију једне куће у којој никад није била.{S} У грудима јој је ударало као чекић.{S} Једнако |
| ика је била у толико ужаснија, што није била само слика.{S} Девојчица та, са свима тима мукама |
| ашно, ниско неваљалство.{S} Када сам се била решила на лажну заклетву, на лажну породицу , на л |
| она у себи тада, подсмевала се ђакону и била срећна.</p> <p>Сад се опет сетила тога већ полузаб |
| јузвишеније стање душе.{S} И заблуда би била кад бих веровао да ми та девојка долази као анђео |
| астајало.{S} Свака друга комбинација би била профана.{S} Јер госпођица Недићева је свирала само |
| можда нема ни једна победа духа која би била коначни растанак од тела.{S} Има тела у катедрали |
| рања света</hi> две три тачке.{S} То би била црквена музика, а ипак тако весела, тако једностав |
| таква силна утеха <pb n="142" /> би ми била да се сасвим уверим у идеалну религију њену.{S} Те |
| пре њега уђе.{S} Журба њена је међутим била сасвим непотребна.{S} Пашковић као да је и сам то |
| дакле, то је лагати.{S} Та јој је мисао била врло неугодна. </p> <pb n="72" /> </div> <div type |
| све ведрије на души.{S} Она је искрено била убеђена да је за сав живот свој зазидана у зидове |
| и се приближује.{S} Размишљања Анина су била дуга и озбиљна, али, већином се губила у нејасност |
| је, дабогме, и искушења.{S} Али она су била незнатна, и нису губила Анину душу.{S} Трајала су |
| је више могао давати.{S} Јер тек кад су била поклоњена, видео је и одмерио сва блага којих има |
| е стране.{S} Врата с противне стране су била затворена.{S} Огромна, тешка брава и тешка гвозден |
| прође мимо топлоте и среће! ...</p> <p>Била је узбуђена, колебала се, хтела је бежати кући с п |
| едић десерт и црну каву у башти.</p> <p>Била је топла, мрачна и мирна ноћ.{S} Ни месеца, ни зве |
| само су очи остале мирне, и, по нечему, биле сличне очима старог Јове.{S} Изражавале су скрушен |
| а збилог и догођеног нема?{S} Зашто све биле ствари плаше човека?{S} Зашто је боље немати него |
| и ослабила.{S} Само су очи пламтиле, и биле лепе и тајанствене као никад.{S} Као оне <pb n="99 |
| чна бајка толико допадала, да су му очи биле пуне суза.{S} На Ану је сасвим заборавио ...</p> < |
| је и чекала и стрепила.{S} Груди су јој биле пуне Бошковог имена.{S} Хтела је да га виче.{S} Ду |
| душом. </p> <pb n="183" /> <p>Такве су биле мисли Анине док се спремала за полазак у цркву.{S} |
| сле тога, Ана је знала, груди његове су биле изнемогле и празне.{S} Улазио је у олтар на причеш |
| е само мене, него и себе ?{S} Да ли сте били у стању да се брзо смирите и разаберете, и да оцен |
| све што ви хоћете ...{S} А да ли бисте били добри да ми одсвирате арије, да чујем јесу ли ми к |
| мало.{S} Ни они, који су иначе познати били као људи велике, или бар свеже глади, нису те вече |
| а из онога времена, ја не знам какви су били, и не знам куда су сада.{S} Ово је сасвим други жи |
| сироте мајке...</p> <p>Први тактови су били доста стереотипан увод у песму, и по њима се није |
| S} Опазили су то можда и други, који су били близу.{S} Иначе, кад се блистава сенка појавила на |
| духовном концерту.</p> <p>Парохијани су били срећни, пресрећни.{S} Свештенство се поносило што |
| слике које долазе и пролазе.{S} Они су били стање њене душе.{S} Трајна, потешка, али и слатка |
| девојци удавачи.{S} Такви разговори су били доста чести у вароши.{S} Ана Недићева је наиме вео |
| јима су кола имала да прођу, прозори су били начичкани радозналим главама, и људи су са дирљиви |
| иле у тешким сузама, стихари на деци су били много стари, људи су дошли окисли и прозебли , Хри |
| ростије и лепше него икад.{S} Певачи су били пажљиви и послушни, црква је стицала све више и ви |
| на личност.{S} Али, људи као људи, нису били у стању замислити дугачку путању, по којој, сама с |
| b n="30" /> <p>Љубавни снови Анини нису били слике које долазе и пролазе.{S} Они су били стање |
| p>Прво осећање Анино, пошто се сабрала, било је страх.{S} Како је могла и смела до краја саслуш |
| о знате?</p> <p>Пашковићу је, напротив, било лако као да је на крилима.</p> <p>— Не боли вас ви |
| иловане. </p> <p>У цркви је, те недеље, било необично много света, и нафора је дељена на два ме |
| г немоћи људске, због немоћи природине, било је страховито.{S} Јака, племићска, бела једна душа |
| и разуме, и да би смешно <pb n="250" /> било ваздан пречитавати и студирати то писмо.{S} Било б |
| {S} Јова је трпео, а Ана се смешила.{S} Било јој је топло од Јове као од сунца.</p> <p>Дошла јо |
| почела трептати врелом неком језом.{S} Било јој је као жедној, сувој биљци, којој је свежа про |
| ан пречитавати и студирати то писмо.{S} Било би ништа друго до смешно. </p> <p>И Ана се одиста |
| амртну исповед, је одговарала:</p> <p>— Било је један час и неваљалство.{S} Страшно, ниско нева |
| а није да је уопште <pb n="230" /> чега било.{S} Крила је дакле.{S} Зашто је крила?{S} Али она |
| и пријатељски.{S} Али им је то обојима било врло необично.{S} Као што им се врло необичним учи |
| и, и груди те су дале све што је у њима било грома, песме, љубави и страха божијег.</p> <p> <hi |
| у чекању од богослужења до богослужења било сада врло много немира и нестрпљења .</p> <p>Иначе |
| елић по делић, размрви оно што је досад било цело и лепо.</p> <p>— Шта да му рекнем, дакле, гос |
| глом проденуо.{S} Место покрај стуба је било празно.{S} И до краја службе ђакона више није напу |
| едну сасвим нову сцену.</p> <p>Света је било врло много.{S} Узана путања средом храма чинила се |
| ало.{S} Нечега дирљивог и занимљивог је било у тој појави.{S} Неки су говорили: сиромах старчић |
| сигурно већ уверио Господ Бог, а сад је било на реду да се о том увере и Недићеви са својим гос |
| ђера, пролеће је остало пролеће, све је било само цвет и мирис, игра и нада, миран сан без снов |
| на улицу. </p> <pb n="91" /> <p>Све је било празно.{S} Око цркве нигде нико.{S} Свет се разиша |
| те боловања и ломљења, и вољење наше је било и остајало само зимзелена грана.{S} А последња фаз |
| амо, и љубави наше не би било, не би је било, Ана, јер она није то што се зове љубав између чов |
| ла да занесе цео свет.{S} А лице јој је било мирно, свечано, срећно.</p> <p>Недић је стојао бла |
| волети туђе дете.</p> <p>И зато јој је било јасно да на томе месту стојати све дотле, док не д |
| па.</p> <p>У малом салону владичином је било сасвим тихо.{S} Два калуђера су ћутала.{S} Шиштала |
| ко ће се радовати мама док чује како је било — брисала је Ана сузе, гледајући усхићено падање б |
| , и ћутали су даље.{S} Ђаконово чело је било бело као цвет, Анина коса је изгледала као да ће с |
| ве редове о Ани.{S} Искрено записано је било и све оно о њој што је после дошло.{S} Ђакону се ч |
| јао је доктор Пашковић.{S} Очигледно је било да је чекао Ану.</p> <p>— Имао сам три сата одмора |
| доћи у кућу.</p> <p>Расположење њено је било неодређено и нестално.{S} Часом ју је обузимало та |
| .{S} Уплашила се од ефекта.{S} Јасно је било пред њом да за имитовање треба индискретности.{S} |
| у је та жалост напола убила, и јасно је било да се стара, болешљива жена никада од ње опоравити |
| пред врата небеса.{S} Топло и добро је било свима.{S} Али се нешто још чекало.</p> <p>Чекало с |
| ње његово за време Великог Входа, то је било корачање краља који улази у олтар да преко златне |
| вери и долазио ка средини солеје, то је било као кад вечерња мирна светлост клизи по усамљеном |
| неј је завидео чипканој завеси, и то је било неко бескрајно суморно осећање сиромаха. </p> <pb |
| љиво крила. </p> <pb n="59" /> <p>То је било другога дана Ускрса.{S} На врло свечаном вечерњу Е |
| дило .{S} Овако, предао се ономе што је било јаче од њега.{S} Ипак је покушао да колико толико |
| ћање и осећање свега што јесте и што је било, да су је чисто скомлели малаксалост и умор.{S} Ал |
| во јединче , т. ј. све оно у Ани што је било детињасто , мазно, лаковерно, срећно и милостиво . |
| <p>— Што сте заћутали, Ана?{S} Нешто је било, дакле?{S} И кога сад штедите, доктора или мене?{S |
| ринеј.{S} Пуно, пуно испружених руку је било око њега, много више него половина свих руку које |
| јзад ју је пожелео. </p> <p>Тешко му је било оставити старца који ће туговати за њим, али је от |
| еком безграничном милошћу, и мало му је било волети неколико људи, неколико ствари, неколико ис |
| а ушло у њега тога дана.{S} Јасно му је било да човек, у исти мах, може бити јако близу и Богу |
| о из Аниних милих очију.{S} Јасно му је било да је она нарочито изашла, и нарочито га чекала.{S |
| паваће собе и салона.{S} Пријатно му је било малу, згрчену своју сенку сравњивати са краљевским |
| међутим заправо одмарала.{S} У даху је било трзаја и уздисаја.{S} Одједаред, груди Анине задрх |
| љупцу нашла.</p> <p>Али једно од њих је било мртво тога дана“.</p> <p>Дуго после тога још седео |
| И пошто се осетило да би старцу милије било да се на само састане с њиме, удешено је тако да с |
| војој јако збунила.</p> <p>Додуше, није било прилике, али она није ни тражила прилику да Иринеј |
| p> <p>У цркви није дувао ветар.{S} Није било ни хладно.{S} И тако су необично свечано изгледале |
| и, зато је умро што љубави за њега није било.</p> <p>А сад, кад је ипак дошло до тога да је зав |
| ла клавиру.</p> <p>Али, што никада није било, то се тада десило.{S} Прсти су лежали на диркама |
| ле, он, коме ништа на свету досада није било много важно, а жена најмање, гле како он сад к неб |
| јаких.</p> <p>Недићу ни из далека није било у намери да проблеме поставља и етичке мотиве оцењ |
| свести.{S} И с тога у тим сновима није било ни питања, ни сумњи, ни љубоморе, ни тежње да и во |
| уши њеној, препуној љубави , нигде није било ранице ни крваве пегице.</p> <p>Чудну моћ је имала |
| тала ју је нека слутња којој дотле није било трага.{S} Трзала се од сваког шушња, јер се бојала |
| се више није дало стећи, јер више није било празно.</p> <p>Може бити да та тајна прати њега са |
| ли хладно.{S} Није падала киша, и није било тако хладно као синоћ, али није било ни топло.{S} |
| је било тако хладно као синоћ, али није било ни топло.{S} Калдрма је стојала уплакано влажна.{S |
| на или чаша отрова.{S} И никад јој није било доста.{S} Тако, да је најзад дошла до уверења да м |
| највеће задовољство.{S} Али ни то није било доста.{S} Једва створени, а већ претенциозни људи |
| а растити тако бујно, да јој чисто није било места на глави.{S} Настале су озбиљне тешкоће са ш |
| аха Иринеја ? </p> <p>У божјем оку није било ни трага гњеву.{S} Пуно, препуно љубави и суза, гл |
| шењем.</p> <p>У толико му је необичније било када је, око половине службе, осетио одједаред нек |
| а пред добротом божјом, што је искушење било само сан и варка.{S} И предавала се поново мирна, |
| је Ана долазила сама, и места за пролаз било и одвише, стао је одједаред молити младиће да се с |
| городичине цркве да је сентименталан, и било му је криво.{S} Да би разагнао сентименталност, ст |
| и ?{S} За час само, и љубави наше не би било, не би је било, Ана, јер она није то што се зове љ |
| г уметника.</p> <p>Најзад, како и не би било лепо оно, што садржи моменат, драматичнији од свих |
| е мисли навела.{S} Помислила је како би било кад би цео свет стварно ишао и стојао на глави.{S} |
| сазнати.{S} Али како ?{S} Неприлично би било, можда и смешно, некога зауставити и питати зашто |
| нда случај да се ипак нешто деси што би било <pb n="208" /> или изгледало да је посљедица те по |
| да се збуде нешто тако лепо као што би било оздрављење тих невиних малих мученика ... </p> <pb |
| ња, кад су облаци застрли небо, у цркви било тамно, златна далматика ђаконова се смирено угасил |
| и она треба одмах да пође.{S} Није јој било добро. </p> <p>Сутрадан, у недељу, Ана Недићева, к |
| .{S} За то време, иако је у ствари ипак било сасвим <pb n="156" /> кратко, окупио се око Ане це |
| је сасвим постао.{S} Како је њему драго било то откриће.{S} Девојка та воли у њему оно што је ц |
| ћаш ни сад, је ли, да је то сасвим тако било као <pb n="77" /> да си ме слао да живим негде на |
| рнина жалости. </p> <p>Недићку је тешко било погледати.{S} Слабог здравља и меке природе жена, |
| ти телесну своју срећу, је ли вам тешко било у темеље њене бацити пољубац страсти?</p> <p>После |
| питао даље.{S} Да ли јој је много тешко било, и да ли је сада још што боли ?</p> <p>— Да ли вам |
| о жалосним својим гласом, чије је пиано било право умирање славуја.{S} Ана се усхићивала, гледа |
| дете, и терао шалу?</p> <p>Њој је јасно било да је својим ћутањем и размишљањем одала траг дога |
| жеља и без уздаха.</p> <p>Како би лепо било да сам ја ето ова нашушурена ћубаста кокошка, и вр |
| роговорили нису.</p> <p>Како је то лепо било - помислили су обоје у исти мах, и даље ћутали. </ |
| <p>Ани се то допало.{S} Како би то лепо било да су тако неприступачно затворена и она друга вра |
| осети Богородичину Цркву.{S} Сада је то било сасвим извесно.{S} Старац , болешљив и слаб, не пл |
| зидове Богородичине Цркве.{S} Њој је то било мило, за њу је тај ограничени простор био размакну |
| то можда звали обичним, а за Ану је то било, као увек, пуно разних откривења из најлепших обла |
| .{S} Напротив, сви су налазили да би то било и одвише напорно за певаче, а да поготову не би им |
| на два витка торња.</p> <p>Још је нешто било с поља на цркви што је Ану увек вукло к себи.{S} Н |
| во музици.</p> <p>Свирање њено у клавир било је виртуозно, фино и интелигентно.{S} Свирање у ви |
| да се денуло све оно што је још малочас било.{S} И Ана и ђакон су се погледали.{S} Али као две |
| раведни, Преосвећени !{S} То је све већ било тако кад сам ја овамо дошао.{S} То је заслуга дево |
| ио да не зна где станује.{S} И да би му било незгодно питати некога где јој је кућа. </p> <p>Ип |
| . — Недићка поче плакати. — Тешко би му било тако отићи ... нема оца, нема тебе ...</p> <p>— А |
| неком старинском грацијом, да је у њему било пуно уметничке дражи.{S} Монах Иринеј је то опазио |
| но и интелигентно.{S} Свирање у виолину било јој је страстно, скоро необуздано, са самовољама у |
| Ана је погледала на сат.{S} Рано је још било, али је ипак устала.{S} И сви други се тога дана р |
| на грудима, са уснама на крсту.</p> <p>Било је, дабогме, и искушења.{S} Али она су била незнат |
| ром за капом, а предсобље, пуно зеленог биља и застрто дебелим ћилимом, капела, у којој је Ана |
| камење .{S} Стоји црква од живе мрежице биља са два висока љиљана као два витка торња.{S} А уну |
| :</p> <p>„Осам сата.{S} Час, када свака биљка без изузетка , са капљицом росе на глави, мирно с |
| но исто семе, из кога ниче потпуно иста биљка?{S} Да ли живот човечји , растући из корена који |
| а .{S} Да, као шум мора око неке морске биљке, њу непрекидно заносе неколико црта лица и њихови |
| .{S} Будите и останите као цветови, као биљке.{S} Идите за сунцем и за законом који је у срцима |
| <p>Поглед јој је био чист као поглед у биљке.{S} И сав од љубави и ничега више.{S} Бог ми је њ |
| игра и нада, миран сан без снова, као у биљке.{S} Ни милостиве речи, ни заљубљено гледање, ни д |
| језом.{S} Било јој је као жедној, сувој биљци, којој је свежа пролећна киша попрскала и умила с |
| ком у руци.{S} Шта ће у жене та чудесна биљчица, која, зелена, мирише на добру црну земљу, а уж |
| није више сећао тога сна.{S} Напротив, био је целога дана необично озбиљан.{S} А о Ани је мисл |
| и, у хармонички ред сложити и увежбати, био је, наравно, огроман <pb n="97" /> посао.{S} Тим пр |
| у које доба, и ма колико пута сме доћи, био је доктор Пашковић .{S} И он је долазио.{S} Долазио |
| е да буде <pb n="48" /> псету слуга.{S} Био је пресрећан у том одуживању дуга за повраћено здра |
| ло интересантно питање свога суседа.{S} Био је те вечери уопште ћутљив.{S} Канда и мало блеђи н |
| ежност и сажаљивост би га обузимала.{S} Био је срећан, верујући да је то она велика, свемилости |
| ије хтео кварити лепоту мога живота.{S} Био је фини, осетљив, знао је оценити шта се све у нашо |
| .{S} Чуо сам да необично лепо служи.{S} Био је две године дана придворни ђакон код најцеремонио |
| војка на време уда.</p> <p>Није то сада био први пут што брижни отац, видећи да године пролазе, |
| осподин ђакон?</p> <p>— Није још досада био.</p> <p>— Није био — скрхала је Ана те речи кроз зу |
| чак да им се наруга.</p> <p>То је можда био онај познати мамац демона ?{S} Она стародревна, дос |
| — А зар прошле суботе није од пола пута био и Иринеј с нама?{S} Нека и он онда</p> <p> <pb n="2 |
| бао да сам више камен него што сам икад био, сада се каменито тле у мени претвара у нежну мирис |
| као дете.</p> <p>Докторов глас је и сад био пун жалосног уздисања.{S} Ана је гледала у Пашковић |
| двокат Мајински .{S} Мајински је такође био добар свирач, али његова друга амбиција, амбиција д |
| него ико, знала да је Бог сишао, да је био у цркви, да је осветио воду, и да се <pb n="28" /> |
| огао дати ...{S} Сећам га се само да је био, да је сладак био, и да гори чежња за њиме. </p> <p |
| ва блага којих има у њему.{S} И онда је био још милостивији .{S} И најзад је том свемилостивом |
| исто поруши песму.{S} Стари хоровођа је био нервозан , молио је како је најлепше знао, и напосл |
| ше нема — помислила је Ана.{S} Такав је био и синоћ, за вечером.{S} И кад су га нудили јелом, њ |
| , напољу, магла згушњава .{S} И снег је био друкчији.{S} Пахуљице оштре, као од игала, а хладно |
| гласом.{S} У разговору, Анин поглед је био замагљен, сузом покапан, и склањао се у себе.{S} Мо |
| се чисто под стопама, и свачији ход је био нечујан.{S} Звиждук фабрички је звучао меланхолично |
| м гледао циркус са багрема, лепши ми је био него после из ложе.{S} Дивоте живота виде најбоље о |
| о изнад њих, на амвону, монах Иринеј је био једноставнији у својој свечаности него икад.{S} Так |
| борбу за љубав.</p> <p>Монах Иринеј је био уверен да Бог у човеку све дотле станује док у њему |
| а камену и шаптао:</p> <p>Поглед јој је био чист као поглед у биљке.{S} И сав од љубави и ничег |
| и стала крај прозора.{S} Али ходник је био осветљен , и није се ништа с поља могло видети .{S} |
| Бог и Црква имају њега.</p> <p>Диван је био тај нови ђакон Богородичине Цркве!{S} Људи су долаз |
| и шал око врата.</p> <p>Сутрашњи дан је био прави зимски дан, а уједно и прави дан задушница.{S |
| да се поигра и расеје. </p> <p>Чудан је био начин прве Анине разоноде после највеће жалости.{S} |
| да ће све добро бити.</p> <p>Да, то је био храм у коме се душа његова одмах настанила.{S} Прив |
| а му се није ни опирао. </p> <p>И то је био повод те је, једнога дана пред вече, монах Иринеј д |
| но што је био.{S} И гори је него што је био.{S} Јер, од сакривања до лагања је један корак, и, |
| S} Живот њен дакле није више оно што је био.{S} И гори је него што је био.{S} Јер, од сакривања |
| пре него што проври.</p> <p>Самовар је био намештен, као и пре, на засебном мермерном столићу, |
| са три разна факултета.{S} Медицинар је био доктор Пашковић.{S} Некако сјајних, празничких очиј |
| а.{S} А и остали свештеници .{S} Хор је био препун, и одраслих и деце, и, одоле гледан, због гу |
| еси, јер— ђаконов ниски, звучни глас је био тако мекан, тако Ани поклоњен, као тело псетанцета |
| рцелана на полици камина.</p> <p>Сат је био украшен фигуром дечка који преко тарабе не може да |
| ћ и тако покојне душе.{S} Прота-гост је био сасвим без гласа, срицао слогове и речи Еванђеља са |
| ладика гледа.{S} Стидео се, а невешт је био да своје усхићење оправда општим усхићењем .{S} Вла |
| а смем то учинити, јер покојни Недић је био и мој пријатељ, а, сем тога, Ана, свака ваша жалост |
| S} Шум је још стихнуо.{S} Напослетку је био тако тих, да кандилце не би од њега затрептало .{S} |
| е, и већ толико пута.{S} А познат му је био скроз и скроз и шум зеленила.{S} Шум је додуше био |
| варошицу и будила дрвеће.{S} Ваздух је био миран.{S} Снопић првих сунчаних зрака пробио је кро |
| <p>— Није још досада био.</p> <p>— Није био — скрхала је Ана те речи кроз зубе, не знајући да л |
| за руку да га охрабри.{S} Али гест није био добро изабран.{S} Ђакон је тек сада поруменио, и ск |
| идуће недеље.{S} Али је за све то време био немиран, рачунао колико је времена већ прошло, пога |
| о чекало лепо једно чудо.{S} Ја сам пре био дивља лоза која никад цвета нема.{S} А сада, усред |
| завет његов, који нам је у данима среће био срећа, који нас је водио лепоти да са растављеним ж |
| ирали од стрепње.{S} Тај глас није више био онај из Еванђеља.{S} Друкчији сасвим.{S} Сав од узд |
| скроз и шум зеленила.{S} Шум је додуше био леп као каква музика, могао се сваки дан поново слу |
| <p>Монах Иринеј је светлио од заноса, и био лепши од анђела Господњег.</p> <p>— А ви ?{S} Может |
| ковић је то читао из њене збуњености, и био је тим потпуно задовољан, и трудио се да Ану ослобо |
| на свету“. </p> <p>Покалуђерио се.{S} И био задовољан и весео калуђер.{S} Волео је своје другов |
| чан и у такту са побожним мотивом.{S} И био би, кад би био на свету још један ђакон Богородичин |
| но, за слику једну, замисао једну.{S} И био је уверен да дотле, докле Бог у човеку станује, чов |
| .{S} Јер он је осећао тај пољубац.{S} И био после њега лак, етераст, подигнут, сједињен са мири |
| а побожним мотивом.{S} И био би, кад би био на свету још један ђакон Богородичине Цркве.{S} Ана |
| сад штедите, доктора или мене?{S} Је ли био можда сувише строг?{S} Или, као ваш стари лекар, ви |
| ећам га се само да је био, да је сладак био, и да гори чежња за њиме. </p> <p>Ана је одједаред |
| ава у олтару. </p> <p>За Ану је то увек био час необичног осећања , моменат праве побожности, м |
| и ви то осећате.{S} Да, да, досада сам био ученик и дете Христово, а одсада , ма шта да буде, |
| евник свој је записао:</p> <p>„Слаб сам био пред смрћу.{S} Победа смрти у мени божја је победа. |
| адао да ћу се сам вратити онамо где сам био окружен љубављу и пажњом.{S} А касније, кад је из м |
| а сам ја бољи и друкчији него штоли сам био ? </p> <pb n="196" /> <p>Ана је опажала да ентузиаз |
| во видите, понео сам и цвеће, и већ сам био близу, али, одједаред сам угледао некога на гробу.{ |
| тако осећао као сада.{S} Ја никад нисам био тако несрећан због те немоћи као сада.{S} Ја туђу, |
| онакав какав у свом животу никад нисам био...{S} Какав је диван твој живот, Иринеје!{S} И како |
| је.{S} Откад сам лекар, никад још нисам био тако потресен и осетљив.{S} Јутрос, кад је умирала |
| не умремо. </p> <p>Ах, како је необичан био тај нови ђакон Богородичине Цркве!{S} Кад би изашао |
| је остала недовршена зато што је камен био одвише тврд, и људи се уморили да га раде.{S} И онд |
| грешан, Бог би ми данас, у цркви, узео био душу — шаптао је владика монаху Иринеју, који му је |
| као нека група звезда.{S} Олтар је само био мало и одвише таман, и он је стога чинио понекад ут |
| бригу с душе.{S} Како рекосмо, није то био први јуриш Недићев на Анино затворено срце.{S} Али, |
| о мило, за њу је тај ограничени простор био размакнут и светао, и тако свој као и кућа њена.</p |
| пођицом Недићевом.{S} Али кад им је већ био на два корака близу , и опазио да је опажен, збунио |
| тиви.{S} Једне вечери, кад је Недић већ био легао, отворила је Ана неочекивано врата од његове |
| о други, па трећи, и онда је цео ваздух био пун металног звука.{S} Звонило је на јутрење.{S} Ан |
| с оним што Ана у њему воли.{S} Није баш био задовољан.</p> <p>Још нисам господар острва на коме |
| l:id="SRP19190_C6"> <head>VI.</head> <p>Био је леп летњи дан.{S} Али се одједаред небо почело н |
| еж, жељан свега, и кише и сунца.</p> <p>Био је опет весели онај калуђер у чијем завету нема ни |
| зила да ђакон жури да је стигне.</p> <p>Био је то болешљиво нежан плав човек, гргураве свиласте |
| њем, од кога је и Недић занемио.</p> <p>Био је то ипак јасан тренутак.{S} Тренутак који казује |
| леје тело Христово мртво ћутећи.</p> <p>Бирајући и слажући композиције зато богослужење , Ана ј |
| те, и да оцените куда смо пошли, и куда бисмо тим путем морали отићи ?{S} За час само, и љубави |
| скивала груди — шалио се ђакон. — А шта бисмо с хоровима?</p> <p>— Клавир и чело ће бити место |
| нски више из грла него из срца. —- Онда бисте можда могли поднети да вам једну од тих многих де |
| арца много жао, па сам мислио — ах, кад бисте само знали како је о вама говорио !{S} Он слути к |
| одједаред промоли светлост...{S} И кад бисте знали шта ти акорди лично за мене значе!{S} Веруј |
| , то сам вас хтео малочас питати: да ли бисте желели да се видите с Иринејем?</p> <p>Ана је пог |
| Јесте ли осетили што за њега ?{S} Да ли бисте га могли — над Иринејевим очима се наднеле обрве |
| а хоћу све што ви хоћете ...{S} А да ли бисте били добри да ми одсвирате арије, да чујем јесу л |
| на гробљу дува сталан ветар, разболели бисте се.{S} Најзад, шта хоћете, пратили сте нас прошле |
| ан солисткиња, јунак из толиких главних битака, беља је од белих ружа на својим грудма.{S} Хоро |
| фе њене, бити полифонијска једна тајна, бити залога за бесмртност лепоте. </p> <p>Анино срце је |
| у своју радозналост: какав ли ће, Боже, бити последњи став у симфонији те интересантне младости |
| , бити борба за чедност и триумфе њене, бити полифонијска једна тајна, бити залога за бесмртнос |
| ест да ће, код Недићевих, после вечере, бити извођена једна врло лепа музичка пјеса, да ће ђако |
| ав, која ће сва, у свима данима својим, бити борба за чедност и триумфе њене, бити полифонијска |
| на, што вас волим?{S} Хоће ли вам икада бити криво?{S} И да ли мислите да уопште има неке криви |
| као увек.{S} На гробу татином ће можда бити мраз и иње, а у соби његовој нека буде срдачно и т |
| едеље та чежња још већа и још страшнија бити.{S} Пашће на њу, не као данас, не као сестра, него |
| камена, чини се као да је цела требала бити каменита, и као да је остала недовршена зато што ј |
| да је љубав њена баш тих дана престала бити цела и неслућена тајна.{S} И осећала је, са пуном |
| ми !{S} Зар би она <pb n="87" /> могла бити средство у рукама демона!{S} Не тако ми једнога Бо |
| чежње .{S} Кад би бар мисао једна могла бити гласник у његову душу!{S} Кад би се, ма за један т |
| и природно, и једино могућно, да ће Ана бити Антигона његове судбине.{S} Пратиће га на сваком к |
| радова је мисао да ће можда једног дана бити у стању да одсвира музику свога живота и музички п |
| двоумице: да ли ћу срећна или несрећна бити кад уђем на молитву, а њега на молитви нема? </p> |
| стигне да је бар најмање види.{S} Мора бити да сврће за угао у споредну улицу, и заобилазно ид |
| , јер несреће мора бити, растанка мора бити, Иринеје, зар ви то не осећате ! ...{S} Једно само |
| та и непоколебљива.{S} Жуд, ако је мора бити у сваком човеку и у свакој љубави, лежала је још н |
| Ја морам ићи, морам , јер несреће мора бити, растанка мора бити, Иринеје, зар ви то не осећате |
| } Ко хоће велику љубав да има, тај мора бити велик и калуђер.</p> <p>Улицом одгоре, идући ваљда |
| да живи ... </p> <p>Мој, само мој мора бити !{S} Мора ме волети слепо, мора ми дати сав живот |
| друге људе толико помно, тај човек мора бити да ипак тражи нешто позитивно .{S} Његова скепса ј |
| фином сутонском зеленилу, ала тамо мора бити лепо! — мислила је Ана.{S} А ђакон је посматрао ка |
| ир то мора бити.{S} Каква круна то мора бити.“ </p> <p> „Али човечја природа је немонашка.{S} Ј |
| ићи и имати идеал.{S} Какав мир то мора бити.{S} Каква круна то мора бити.“ </p> <p> „Али човеч |
| ла као сув лист на магли.{S} Шта ће сад бити?{S} Оба крила двери је свештеник сам отворио.{S} М |
| нечег естетичарског и уметничког, може бити баш музичког, иако се не разуме у нотама. </p> <p> |
| о што волим ...{S} Али, човек сам, може бити да сам због свега тога у вама заволио и вас саму.{ |
| о му је било да човек, у исти мах, може бити јако близу и Богу и људма.</p> <p>Излазећи из цркв |
| убили.{S} То тек не <pb n="152" /> може бити ни божја сврха, ни сврха уметности . </p> <p>— Вид |
| ога ћутао.{S} И сад он долази .{S} Може бити да бих требао понудити му да идем с њим.{S} Може б |
| ер је болесник врло немоћан ...{S} Може бити ипак.{S} Уздајмо се у Бога.{S} Молите му се, вашу |
| городичине Цркве!{S} Опет нада.{S} Може бити, да ће пред заамвоном молитвом изаћи.{S} Свештеник |
| <p>Црква је ту некако по среди.{S} Може бити да стари Богородичин Храм има срце, да их је обоје |
| ебао понудити му да идем с њим.{S} Може бити да ће ме он и звати.{S} Једно знам сасвим извесно, |
| тога у вама заволио и вас саму.{S} Може бити ...{S} Међутим, те се љубави немојте плашити ...{S |
| онамо куда је она пошла.</p> <p>— Може бити да сам вам и досадан с тим разговором о своме душе |
| Па ипак, тако ми се чини, сажаљења може бити у човеку више него у самом Богу.{S} Човек и с небо |
| у да разумем да усхићење од музике може бити живот или уместо живота, и да раду око црквеног пе |
| ст, сваки потез гудала, сваки глас може бити логична и техничка целина и програм неке мисли, ал |
| ну, која, као и свачија, сваки час може бити убијена ?{S} Где су ми и милост и сажаљење за љуба |
| јер више није било празно.</p> <p>Може бити да та тајна прати њега само пометњом, а у ствари д |
| >Ана се опростила, јер је морала раније бити у цркви .</p> <p>Кад је стигла, нашла је цркву већ |
| он.{S} Како би и могло и смело друкчије бити, него да чашу Евхаристије он изнесе и подигне. <hi |
| ом да су све досадашње муке људи морале бити, а да одсада долази само добро и лепо, и да ће се |
| не стране ми се чини да ће све то време бити један златан сан, од кога човеку никад није доста. |
| нети, и, најзад, више и од оног што сме бити.{S} Ана је, кроз све своје усхићење, нешто жалила. |
| лосним ефектима, и да у јесење дане уме бити сирота и гола као испосничка пећина. </p> <p>Баш т |
| {S} Жена нити уме бити срећна, нити уме бити несрећна.</p> <p>— Има нешто у томе.{S} Ето баш ни |
| нема одређеног стања.{S} Жена нити уме бити срећна, нити уме бити несрећна.</p> <p>— Има нешто |
| есни, поносити живот требао да престане бити.{S} Огорчење болесниково због немоћи људске, због |
| узичком прогресу госпођица Ана престане бити све и сва.{S} И пут и коњаник и коњ. </p> <pb n="2 |
| едеља.{S} Али ја већ сада знам каква ће бити служба божја тога дана.{S} Као зелена маховина по |
| али нема душу.{S} Равно шест недеља ће бити прекосутра како се госпођица Недићева разболела.{S |
| пратили сте нас прошле суботе, сутра ће бити добар да нас отпрати господин ђакон .</p> <p>— А з |
| <p>А оцу као да је опет горе.{S} Шта ће бити?{S} Зашто доктора нема? — Ану је крхао страх, и му |
| ожну лопту ушивен ...{S} Најзад, све ће бити јасно кад дође после подне.</p> <p>После подне, ок |
| да би изазвао утисак и уверење који ће бити у даљњој даљини од истине.{S} Ћутати, дакле, то је |
| дњи пут у овој цркви, а ускоро затим ће бити рукоположен за свештеника и отићи на парохију.</p> |
| звинила доктору: да ниси добро, и он ће бити задовољан и с тоалетом и с расположењем.</p> <p>До |
| о с хоровима?</p> <p>— Клавир и чело ће бити место хора.{S} Главна ствар је Гаврило.{S} Слажете |
| гло крај господаревих ногу — јер, то ће бити, у неку руку, смрт најмилијој мојој песми. </p> <p |
| ешто своје.{S} Пазите добро.{S} То неће бити, наравно, ништа музички велико, али то је велики б |
| ово, а одсада , ма шта да буде, то више бити неће.{S} Да, ђакони су деца.{S} Ђаконовање је поез |
| атим и нагађати, скоро врачати, хоће ли бити одовуд или одонуд, и хоће ли се појавити мушко или |
| есе зелену шибљику, и не зна се хоће ли бити на добро или на зло њено.{S} Понекад опет, Ани је |
| исам.</p> <p>— Нећеш, наравно, скоро ни бити.{S} Јели? — Ђакон се задовољно смешио. — Онда те м |
| зу проблема ...{S} Али неће баш ни мени бити лако.{S} Сигурно ће ми пасти у задатак да посредуј |
| они, који су знали да ће на тој вечери бити гости.{S} Па <pb n="103" /> онда и шира публика.{S |
| а певача.{S} Или да ће свештеници смети бити само уметници рецитовања.{S} Или да долази какав ј |
| у чему је срећан.{S} То ће, сутра, ипак бити растанак. </p> <p>— Растанак?{S} Па нека буде и ра |
| начи већ сутра ујутро, да ће дакле ипак бити онако како је владика првобитно желео и волео.</p> |
| и мисли да ће за клавиром или за књигом бити задовољна, не може ни да чита ни да свира.{S} Не м |
| ма има понекад милости.</p> <p>— Уме он бити праведан према сваком.</p> <p>— Сем према женама.< |
| дићева није заволела!{S} Та ко би могао бити довољно суров и страшан, те пожелити да твоја млад |
| то у свету.{S} Добар и милостив је хтео бити свом својом душом.{S} Једнако је тражио начина да |
| там буру ...{S} Е мој ђаконе, није лако бити ритер од Светога Духа ...{S} А жао ми га је, баш м |
| е. </p> <p>Како је човеку уметнику лако бити срећан ! — смислила је Ана завршетак свом унутрашњ |
| да буде.{S} Уосталом, сада ће ипак тако бити.{S} Мене ће заменити монах Иринеј. </p> <p>Ђакон ј |
| е чујете појање?</p> <p>— Није ми могло бити жао, јер ја сам</p> <p>непрестано чула то појање.{ |
| о са неком чудном надом да ће све добро бити.</p> <p>Да, то је био храм у коме се душа његова о |
| шне службе, данас, можда ће чак и добро бити да мало постимо.{S} Две недеље дана да будемо без |
| а младости и лепоте!{S} А њој ће све то бити тако угодно и тако лако.{S} Сву ту глад ће она нах |
| алуђер сам зато јер сам хтео и морао то бити, јер је калуђерска душа у мени !{S} И Ана је калуђ |
| како је стар и болешљив, можда ће му то бити последња црквена свечаност уопште.{S} И тако ми је |
| а друго није?{S} Да ниси у ватри, мораш бити и гладна, а канда је овде и хладно ? — Недићка се |
| доктора, мислили да ће им такав реванш бити највеће задовољство живота.{S} Друкчије је испало. |
| и милоте, његовог поноситог уметничког бића.</p> <p>— И <hi>молим ти сја Боже наш!</hi> — пева |
| <p>То су, видите, живи трагови вољеног бића, које не може отићи, чије срце живи и удара у свак |
| по сивом камену попасти ће живи трагови бића вашег по нашој самоћи.{S} И ми ћемо, као номади, с |
| ога.</p> <p>А у чему су ти живи трагови бића вашег?{S} У свирци, у смислу лепога, у журби и при |
| ки скоро очигледан доказ о сатрептавању бића, која су, с музичког гледишта, хармоније или истов |
| у.{S} Отимао се, али са мало успеха.{S} Биће нека живчана нелагодност , мислио је.{S} Али после |
| жда на вечити одлазак спрема онај, чије биће је у темељима њихове куће, у свакој ситници њихово |
| у ти испунити.{S} Промисли , реци ми, и биће ти што затражиш. — Младић се наслонио на дрво, зак |
| начило да му је онај други смешан — али биће да негде одгоре гледа како се земља окреће.</p> <p |
| буде калуђер, одговарало је цело његово биће.{S} Јер само весео и богат и заљубљен човек може в |
| ућно.{S} Бог се мора радовати кад једно биће новим тешким заветом љубави помаже завет монахов п |
| е дакле имају своје јединствено и вечно биће, свој остварени једини облик, који је за сваког и |
| и ни пролазност ни неверство.{S} Кад то биће, једном речју, воли и сагорева зато да душу калуђе |
| аже завет монахов према Богу.{S} Кад то биће нуди скромном монаху оно што је монах самом Богу о |
| неузабрани ...{S} Бићемо јачи од тога, бићемо бољи кроз љубав своју!</p> <p>Монах Иринеј је по |
| последњи листићи вену неузабрани ...{S} Бићемо јачи од тога, бићемо бољи кроз љубав своју!</p> |
| и за законом који је у срцима вашим, и бићете чедни и невини! ... </p> <p>— Али, да ли све то |
| иди ту љубав као нешто придошло у своме бићу.{S} Нешто што се даје посматрати, сравњивати и цен |
| .{S} И ја волим тог старог човека.{S} И бићу срећна за све то време.{S} После ове дивне, раскош |
| љубав ми даје толико монашке снаге, да бих свакога демона храбро дочекао, и као вртлог сламку |
| су сва та болесна деца моја деца, и да бих ја са највећом готовошћу све смрти из њихових малих |
| о.{S} И сад он долази .{S} Може бити да бих требао понудити му да идем с њим.{S} Може бити да ћ |
| између два крила беле душе ваше.{S} Ја бих хтео умрети у коси вашој.{S} Ана, реците ми штогод. |
| {S} А да ли сте ви ?</p> <p>— Ја?{S} Ја бих желела да цела вечност буде архијерејска служба на |
| и чисто, да је боље од молитве.{S} И ја бих га и у цркви спокојне душе прочитавао ...{S} А прем |
| вно, не мислим ову овде.</p> <p>— Могла бих, што да не.{S} Јер, одсечена моја рука је опет моја |
| с ћемо сви све учинити.</p> <p>— Волела бих се видети с монахом Иринејем , али се бојим да улаз |
| која рушевине улепшава.</p> <p>— Рекла бих вам — говорила је мало са устезањем — да нам понека |
| је стање душе.{S} И заблуда би била кад бих веровао да ми та девојка долази као анђео мира.{S} |
| ост, то не значи да му је и боље.{S} Не бих вас смео с поуздањем тешити и храбрити, јер је боле |
| не могла интересовати само онда, кад не бих знала разлог зашто се Јела опирала удадби за свога |
| имати и чедну љубав према жени.{S} Пре бих се питао нешто друго: да ли је жена достојна да је |
| из очеве собе ?{S} Како му је?{S} Да ли бих ја сад могла ући? </p> <pb n="207" /> <p>— Од једно |
| ога Бога, не!{S} По цену своје пропасти бих је истргао из демонских руку.{S} Ако је она искушењ |
| што вас нисам силом одстранио.{S} Морао бих га, по себи се разуме, у вече довести , да га нико |
| лак и пријатан и сушта лепота.{S} Једно бих само хтео да буде друкчије.{S} Да се ви одморите.</ |
| то сад крупан један доживљај .{S} Скоро бих рекао да се бојим да се деси, јер— ђаконов ниски, з |
| е хора и глас ваш.{S} Увек тако.{S} Зар бих друкчије могла оздравити и оживети?{S} И сада, ето, |
| ме <pb n="120" /> што вас волим?{S} Зар бих могао вас не волети , кад цео свет волим, и кад сам |
| њеним , ужаснутим гласом: </p> <p>— Зар бих смео и могао, Ана моја, и Ти, Боже мој! ...{S} Ана, |
| унесем .{S} У снагу живота свога.{S} Њу бих хтео као прави калуђер да волим.{S} Да је то могућн |
| а у човеку.{S} И који је прави?{S} А њу бих хтео у најбољи свој живот да унесем .{S} У снагу жи |
| а ми, нешто је сав дестилиран.</p> <p>— Благ и великодушан.</p> <p>— Не зарива се више у ствари |
| била поклоњена, видео је и одмерио сва блага којих има у њему.{S} И онда је био још милостивиј |
| корно очекивао једну капљицу од његовог блага.{S} Једну капљицу оне чистоте којом он прашину зе |
| е да један тренутак буде господар.{S} А благе, сажаљиве милости треба бацити читаво брдо пред н |
| ало бојала.{S} Али лице њено се прелило благим, задовољним осмејком, чим је писмо отворила.</p> |
| p> <p>Госпођа Недићка, жена са необично благим , скоро брижним изразом лица, поздравила је мона |
| ви троје, опраштајући се неким необично благим и срећним осмесима, који се јављају кад људи јед |
| ко заволела тога старца.{S} Из мудрих , благих његових речи се јасно чита да је много бола прет |
| убав њена је мир божји.{S} Оно неколико благих речи, један блиски поглед, испунили су Ану блаже |
| е руке себично крила оно што је највеће благо у њој.{S} А од онога часа, та се рука хришћански |
| које стежу златну дршку путира као неко благо.{S} И једна од тих руку је рука коју је, неки дан |
| боли?{S} Ах, Ана, моја Ана, моје велико благо!{S} Куда се ви, нежно створење, ломите по гробљу |
| ело његово, бело као љиљан, она се само благо смешила.</p> <p>— Ана, реците ми штогод! — молио |
| у љубав своју, у своје у цркви закопано благо. </p> <pb n="56" /> </div> <div type="chapter" xm |
| и пред тим сузама које су прво љубавно благо његовог живота.{S} Њему се чинило да цело небо пл |
| к одједаред учинио као неупознато једно благо, као несрећно створење, као жртва рђавог и лажног |
| положио у руку молитвеник, и са изразом благог карања, да се црквене ствари морају добро држати |
| иљала је претрпљену <pb n="70" /> муку, благодарила Богу на искушењу.{S} Он је добро, он је доб |
| ла монаха Иринеја.{S} Прекрстила се.{S} Благодарила је Богу што није ту.{S} Зараза ће до његово |
| рептало, а он га је пустио да трепти, и благодарио је Богу што је човек у стању толико блажене |
| ажи.{S} Монах Иринеј је то опазио.{S} И благодарио је Ани погледом једним у коме је блистао нај |
| S} А госпођици Недићевој сам већ толико благодарио, да сам сироту девојку скоро расплакао ...{S |
| кући, идите, бежите одавде, клекните и благодарите Богу, спасли смо се, спасли смо љубав своју |
| А он је исто тако савршено успео да јој благодарним поклоном главе и тела и осмејком једним вра |
| а, који је Пашковић једва и дочекао.{S} Благодарно је погледао Ану, и пошао онамо куда је она п |
| подигла своје разумне очи, и гледала га благодарно.</p> <p>— Је ли вам криво, Ана, што вас воли |
| ћ је устао и стегао Ани руку усхићено и благодарно.{S} Он је осетио лепоту и финоћу свирке, осе |
| ториум.</p> <p>Ана га је погледала тако благодарно.</p> <p>— Дакле и ви то знате и волите!</p> |
| против, свега облила безазлена радост и благодарност.{S} Опрезно је вадио из портфеја тврду бел |
| После ју је дохватило блаженство среће, благодарности , блискости и наде.{S} И чинило јој се да |
| </p> <p>Промолила се одједаред нада.{S} Благородни цветић душе људске, који, под једним једитим |
| место у коси где га свештеник као дете благосиља.</p> <p>На последњем, главном важбању, ђакон |
| {S} Стари владика нарочитим благословом благосиља ону руку, ма да Ана не може да се окрене олта |
| Црква је место где се сасвим истоветно благосиља и рођење и смрт, где се пева и венчанима и у |
| вриснути, кликнути, на колена пасти.{S} Благосиљала је претрпљену <pb n="70" /> муку, благодари |
| једва дочекана.{S} Стари епископ ју је благосиљао дугим једним благословом , као да жели главу |
| претворити бачву воде у језерце божјег благослова и божје милости. </p> <p>Људи нису скидали п |
| ва ситних белих зубића, песме, и божјег благослова.</p> <p>Нашла је једног малог гимназисту, из |
| олагање духовничке силе на плећа и силе благослова и анатеме у руке — све јој се то чинило као |
| ред, као две божје руке које се дижу да благослове метеж нереда и греха, отварају се, с малим, |
| шом <pb n="171" /> љубављу на свету!{S} Благослови, Оче, заљубљеног калуђера, прими к себи срећ |
| е блистава сенка појавила на дверима да благослови народ, сва се препуна срца стегла пред траге |
| и епископ ју је благосиљао дугим једним благословом , као да жели главу да јој домаши, и смешио |
| који плачу.{S} Стари владика нарочитим благословом благосиља ону руку, ма да Ана не може да се |
| о климале, уста се смејала, лица сијала благошћу и добротом.{S} Штогод ко рекне или предложи, т |
| свечано, срећно.</p> <p>Недић је стојао блажен и поносан, Недићка је брисала сузе.{S} А монах И |
| и потпуно задовољна и умирена, савршено блажена.{S} Али ипак не у заносу.{S} Она уопште није по |
| молила од Бога да све те, и трагичне и блажене слике отклони од ње, да јој да снагу да свет гл |
| рио је Богу што је човек у стању толико блажене среће осећати просто од тог што му летњи ветрић |
| ла се, хтела је бежати кући с пређашњим блаженим својим миром, хтела се вратити и главу и руке |
| што је данашњи дао, лежу у постеље пуни блажених снова.{S} Трећи, најзад, којима се сав живот с |
| жном грацијом, да тај човек одаје знаке блаженог мира, казује да је њему у његовој црнини тако |
| пе до сржи костију, и човек се тресе од блаженства. </p> <p>Једном младом човеку, који је топло |
| е осећала само још мирно блаженство.{S} Блаженство то ју је испуњавало сву, чак до врхова прсти |
| маште и поезије .{S} Осећала је, и све блаженство, којим Христос испуњава душе једноставних љу |
| , да ће пасти.{S} После ју је дохватило блаженство среће, благодарности , блискости и наде.{S} |
| Ана Недићева је осећала само још мирно блаженство.{S} Блаженство то ју је испуњавало сву, чак |
| и, један блиски поглед, испунили су Ану блаженством највеће милоште.{S} А од милоште ју је још |
| би душу што жељнију и жеднију отворила блаженству.</p> <p>То интеренсантно комбиновано читање |
| .{S} Да и не.{S} Тело, са својим јадом, блатом, оловом, отровом, крстом, Голготом и Кавказом му |
| испуњени уским љубавима хероја, крвљу, блатом, немоћи, рушењем и пропадањем.{S} Него у простор |
| а, и може се пробудити, у свету недељу, блед и са немирном душом. </p> <pb n="183" /> <p>Такве |
| и на супротним вратима, и ушла Недићка, бледа као смрт, са згрченим рукама под брадом, којима ј |
| белог анђелчета, лежи по страни, лепа, бледа, безопасна.{S} Али ван цркве.{S} Тресе је тресе, |
| Жуто и набрчкано лице, шиљат нос, уска бледа уста, руке светитељске, без пегице бледе, прсти н |
| дизала <pb n="131" /> се танка, воштано бледа једна рука, побожна и скромна, непрстенована, у т |
| коком, као увређена, намрштена и срдито бледа, и поћи некуда као на јуриш, и онда, одједаред, у |
| у, а прсти леве руке се истежу, трепте, бледе и умиру у овом животу пре него што се у један спл |
| мешајући са дугим, тешким ројтама своје бледе, <pb n="241" /> нервозно покретљиве прсте.{S} Изг |
| леда уста, руке светитељске, без пегице бледе, прсти надземаљски, као да се у врховима њиховим |
| Осетила је како јој се по лицу разлива бледило .{S} Али не бледило несвести или страха, <pb n= |
| се по лицу разлива бледило .{S} Али не бледило несвести или страха, <pb n="116" /> него бледил |
| есвести или страха, <pb n="116" /> него бледило неког пркоса.{S} Пуна тога пркоса, она дуну у с |
| рестала говорити, и пребледела страшним бледилом гађења .{S} Са свима детаљима, и са целим фини |
| рно, одмарају се ручице.{S} Али лице је бледо, и модре сенке почињу да се шарају по њему. </p> |
| " /> <p>А успомена, сећање?{S} О, то је бледо прозиран један лептирак, уморних, смрти и мира же |
| као у лету ухваћене варнице, расули се бледо зеленкасти пламичци кандила.</p> <p>Преко солеје |
| кон је то опазио.{S} Подигао је главу и бледо се осмехнуо.{S} Погледали су се и прошли.</p> <p> |
| лијска лампа у коју девојка само помало бледог уља долива, јер не чека женика, него чека његово |
| ји, међу живином, крај свога псета, над бледом јесењом травицом — ту се тешила и забављала.{S} |
| е се мало.{S} Мени је тешко гледати вас бледу, и на дужностима које су одвише многобројне за ва |
| руке се склањало црвенило из олтара.{S} Блеђе и блеђе, сунце је још пољубило свету хаљину Христ |
| склањало црвенило из олтара.{S} Блеђе и блеђе, сунце је још пољубило свету хаљину Христову, и з |
| во.{S} А монах Иринеј, леп као легенда, блеђи но обично, отимао је снагом својих очију Ану и од |
| е вечери уопште ћутљив.{S} Канда и мало блеђи него обично.{S} Некима се чак чинило да је у задњ |
| к по корак, као да се игра, долазила је ближе и ближе улазу у порту.{S} Кад је стала на први ст |
| оја зна за борбе и лутања њена, и стаје ближе уз њу зато што и одсудни тренутак долази ближе .. |
| ак, као да се игра, долазила је ближе и ближе улазу у порту.{S} Кад је стала на први степен, ђа |
| з њу зато што и одсудни тренутак долази ближе ...{S} Да, она је јасно осећала да је љубав њена |
| пута куће, али се није усуђивала прићи ближе, или стати крај прозора.</p> <p>Можда се сад баш |
| а мртвог.{S} Тргла се и пришла му корак ближе.{S} Да, још је живео, али га је она видела кроз н |
| избрисао.{S} Али штогод је крај долазио ближе, живот се болеснику чинио све лепши.{S} И то не ж |
| јој је привукао пажњу ред жена које се ближиле олтару.{S} Сетила се да је Петровски пост.{S} П |
| њско водоосвећење.{S} Дошло је пролеће, ближило се лето.{S} А ништа на свету се у спољашњем жив |
| S} Не баш сасвим равнодушно, али желећи ближњем своме ипак несравњено више добра него адвокат М |
| њава у жару љубави, из које су, као два близанца, никла она два витка торња.</p> <p>Још је нешт |
| је, добру и милостиву , <pb n="121" /> близу, сасвим близу својим уснама.{S} Али је није пољуб |
| {S} Али кад им је већ био на два корака близу , и опазио да је опажен, збунио се, застао, увука |
| дете.{S} Ја сам га оставио.{S} Смрт је близу.{S} Понекад ми се чини као да се то душа једног д |
| а ђакона <pb n="105" /> да такође седне близу прозора одакле се видели торњеви Богородичиног Хр |
| азили су то можда и други, који су били близу.{S} Иначе, кад се блистава сенка појавила на двер |
| а мукама на челу, лежи ту негде, сасвим близу, на овој земљи љубави и лепоте, међу онима које н |
| илостиву , <pb n="121" /> близу, сасвим близу својим уснама.{S} Али је није пољубила.{S} Само ј |
| вољени глас, говорио је сада ту, сасвим близу.{S} Говорио њој.{S} И говорио речи саучешћа, радо |
| е тако узбуђено, као да је понор сасвим близу. </p> <p>Монах Иринеј је стојао гордо уздигнуте г |
| идите, понео сам и цвеће, и већ сам био близу, али, одједаред сам угледао некога на гробу.{S} Ц |
| ло да човек, у исти мах, може бити јако близу и Богу и људма.</p> <p>Излазећи из цркве, монах И |
| а, и гробље и самоћа су ужасни, а, тако близу, душе пуне љубави и лепоте ... зар да њему на жао |
| нико деликатним стварима не стоји тако близу као ви, госпођице Ана.{S} Ја сам у кризи једној, |
| жји.{S} Оно неколико благих речи, један блиски поглед, испунили су Ану блаженством највеће мило |
| ки невесело , видећи у ђакону одједаред блиског човека, и осећајући као да се с њим удаљује и ј |
| и која озбиљност је лежала у том првом блиском састанку!{S} На први дубљи поглед у њене очи пр |
| атило блаженство среће, благодарности , блискости и наде.{S} И чинило јој се да ничега више и н |
| нах Иринеј.{S} У црној мантији, али сав блистав од блиставих Аниних суза.{S} Застао часом пред |
| и, који су били близу.{S} Иначе, кад се блистава сенка појавила на дверима да благослови народ, |
| у тако невесело, а крст са скупоценим , блиставим камењем још невеселије.</p> <p>Пратиоци влади |
| {S} У црној мантији, али сав блистав од блиставих Аниних суза.{S} Застао часом пред Трпезом, и |
| осећала сваки пут кад ђакон, у стихару, блиставом као повез Еванђеља, стане на широм отворене Ц |
| одарио је Ани погледом једним у коме је блистао највиши ентузиазам.{S} То немо виђење је тако б |
| и на земљи, која је рат, братоубијство, блуд, механа и зеленашка јазбина ...</p> <p>Чуло се пој |
| иде, и губи пут и пропада идући за том блудећом светиљком". </p> <p>„А где су ми милост и сажа |
| својом белом огрлицом на црној сомоцкој блузи већ сада изгледа као учени доктор у талару.</p> < |
| у руке — све јој се то чинило као једно бљештаво заваравање.{S} Заваравање, док се младићу млад |
| авеса, живећи тамо унутри, пуна сјајних бобица од интимне светлости под којом Ана седи, збиља ј |
| ено с црквом и олтаром , то је, најзад, Бог!</p> <p>Ана осети страх од Бога.{S} Страх од мисли |
| плач говорила:</p> <p>— Бог је велики, Бог је милостив.</p> <p>— Бог, моја драга госпођо, јест |
| ође видео веселу слику на зиду.{S} Али, Бог зна какве мисли је та слика у њему изазвала.</p> <p |
| само надвирујем над тај пехар, док сам, Бог зна откад већ, покорно очекивао једну капљицу од ње |
| ку Госпојину.</p> <p>— Да нисам грешан, Бог би ми данас, у цркви, узео био душу — шаптао је вла |
| о много калуђера међу свима људма, јер, Бог, лепота и чедност, то је један исти завет.</p> <p>А |
| олео једно створење више од свих дугих, Бог му је помогао.{S} Помогао му је да ипак нигде не од |
| ћете и ви дати нешто у темеље палате - Бог зна чије.</p> <p>— Ана! — цикнуо је ђакон, и склопи |
| , да не заборави ни последњег мрава.{S} Бог је умножио љубав у њему.{S} Откад Ану воли, он је и |
| радости какву никада није доживела.{S} Бог је ову недељу просуо канда само њој у крило.{S} Чин |
| е.{S} И сав од љубави и ничега више.{S} Бог ми је њу послао као највећу милост своју, и као виш |
| црква њему још ништа нису пребацили.{S} Бог и црква воле човека без предрасуда и без догми.{S} |
| е човека без предрасуда и без догми.{S} Бог и црква воле калуђера који завет свој сматра као бо |
| трани, не знајући да ли добро чиним.{S} Бог нека те штити.</p> <p>А затим, да би мало развесели |
| рошан, осећао сам се лак и бесмртан.{S} Бог је велики и милостив — крстио се старац с побожношћ |
| у забрањује?{S} Не, то је немогућно.{S} Бог се мора радовати кад једно биће новим тешким завето |
| — Често се питам: шта је то самном?{S} Бог је, или живот је, или, ја не знам, можда је у мени |
| је затим Богу, и молио: дај ми крила. — Бог се збунио, јер крила су смели имати само анђели.{S} |
| ог је велики, Бог је милостив.</p> <p>— Бог, моја драга госпођо, јесте велики.{S} То ми лекари |
| а је скоро кроз плач говорила:</p> <p>— Бог је велики, Бог је милостив.</p> <p>— Бог, моја драг |
| а, појали су као да пред Богом стоје, а Бог тај да им је свима рођени отац.{S} Богородичина Црк |
| смири пре него што светињи приђе.{S} А Бог му је рекао да подигне очи и погледа на место крај |
| ужбе нашли на улици.</p> <p>— Није њега Бог послао теби, него госпођици Недићевој.</p> <p>— Е, |
| Недићева је, више него ико, осећала да Бог није могао не сићи.{S} Она је, више него ико, знала |
| в.</p> <p>Монах Иринеј је био уверен да Бог у човеку све дотле станује док у њему има искрице љ |
| мора живети као и сви други ?{S} Можда Бог баш тако хоће?{S} Можда је калуђерство заблуда , а |
| ја, госпођице Ана, да уметничким делима Бог зна где лежи трновита или крвава колевка . </p> <p> |
| ато, забринуто .{S} Као да је тога дана Бог хтео њу нешто да моли.{S} Ана се скрушила.{S} Искре |
| а. </p> <pb n="122" /> <p>Не, не, његов Бог и његова црква њему још ништа нису пребацили.{S} Бо |
| интиман разговор.{S} И затвара очи над Бог зна каквом визијом породичне среће. </p> <pb n="168 |
| е се, досада, сигурно већ уверио Господ Бог, а сад је било на реду да се о том увере и Недићеви |
| још није мртво, онда га је само Господ Бог излечио ...{S} Ужасно, ужасно !{S} Ужасно је гледат |
| .{S} Она је, више него ико, знала да је Бог сишао, да је био у цркви, да је осветио воду, и да |
| ење.{S} И долазила јој је помисао да је Бог дух музике, и да су сви закони звезда закони небесн |
| во да узме свој део од створења које је Бог лепотом и чарима обдарио.{S} А госпођа једна, с лор |
| ио.{S} Он је васкрсао.</p> <p>— Ушао је Бог у мене — говорио је људима који се око њега купили |
| машио се књиге.</p> <p>Читао је како је Бог, некада давно, шетајући по земљи, ушао у шуму, и ср |
| чесници .</p> <p>Опет нада.{S} Добар је Бог.{S} Чуо се тих, мио звук расклапања двери.{S} Звук |
| > <p>Зар је Бог могао одрећи?{S} Зар је Бог могао не сићи ?{S} Није могао.{S} Никоји бог не би |
| Црква је пала на колена.</p> <p>Зар је Бог могао одрећи?{S} Зар је Бог могао не сићи ?{S} Није |
| аш у нотама наш драги доктор Пашко није Бог зна како писмен.</p> <p>— Јест.{S} То му некако не |
| дну.{S} И био је уверен да дотле, докле Бог у човеку станује, човек оног тренутка мора осетити |
| ви морате кући.{S} Хладно је, а већ сте Бог зна откад напољу.{S} Ветар вам је изударао образе.{ |
| рила.{S} Настао је мир.</p> <p>— Сад ће Бог послати смрт — шаптао је стари баштован крај ногу с |
| ко: да ли је грешна та љубав , да ли ће Бог узети од ње монаха Иринеја ? </p> <p>У божјем оку н |
| ише нема у мојим очима.{S} Вера моја, и Бог <pb n="162" /> лепота из онога времена, ја не знам |
| ојимо, немоћни и бедни, и плачемо.{S} И Бог стоји.{S} Чекамо сви троје да дође хирург.{S} Да до |
| нису скинули парадну одећу и позу.{S} И Бог зна колико би још остали у тој пози.</p> <p>Али одј |
| еје! — зауставио се најзад владика. — И Бог нека ти је у помоћи данас и увек.{S} Знаш како у От |
| огао не сићи ?{S} Није могао.{S} Никоји бог не би могао.{S} Ана Недићева је, више него ико, осе |
| ри боље знамо него ико на свету.{S} Али Бог није милостив.{S} Него су животи људски тако чемерн |
| исти Бог, казнити грешнике. </p> <p>Али Бог је тако добар.{S} А и шта је могао скривити он, ђак |
| севају муње, и да ће сад велики, чисти Бог, казнити грешнике. </p> <p>Али Бог је тако добар.{S |
| ка само зато што Бога има, и што је тај Бог збиља у души њеној.{S} Уосталом , све потанко испит |
| ! — јецала је Недићка.</p> <p>Је ли тај Бог добро или зло? — мислио је Пашковић.</p> <p>Потпуна |
| Јеси чуо, Пашко, овога ми је ђакона сам Бог послао! — ословио је прота доктора , кад су се посл |
| S} Обећај још једанпут.{S} Молим те као Бог што се моли.</p> <p>Необичан, скоро трагичан тренут |
| а слабо речита и празна.{S} Најзад, ако Бог одиста види сва људска лица, испегана знојем рада, |
| неосетљивости и сувоће.</p> <p>Али ако Бог то баш и хоће да срце монахово буде суви песак ...{ |
| сав живот свој, калуђер.</p> <p>Али ако Бог и такву љубав према монаху забрањује?{S} Не, то је |
| ао трећи и четврти чај, и седео би тако Бог зна још докле.{S} Њему, у његовом положају и у њего |
| ти усхићења што има Бога и Цркве, и што Бог и Црква имају њега.</p> <p>Диван је био тај нови ђа |
| ом свету није више срећан.</p> <p>Зашто Бог није доцније, много доцније створио земљу?{S} Онда |
| сад опет лепо на гробљу, како је добар Бог, како ће се радовати мама док чује како је било — б |
| е учини да је и Богу жао ђакона.{S} Јер Бог највише воли те најмлађе и најсмерније слуге олтара |
| такође тешка, непроспавана ноћ.</p> <p>Бог се смиловао.{S} Ана је, једва најзад, заспала мирни |
| о нам се овај наш Пашко.</p> <p>— Јест, Бога ми, нешто је сав дестилиран.</p> <p>— Благ и велик |
| и враг.{S} Али врага не видиш.</p> <p>— Бога ми, ја, сем торбе, видим и друго.{S} Видим чудно, |
| ници.{S} А ако успеју да заволе једнога Бога, муче га исто тако као што и човека муче. — Владич |
| у рукама демона!{S} Не тако ми једнога Бога, не!{S} По цену своје пропасти бих је истргао из д |
| {S} Ах! ...{S} Иринеје, тако ти једнога Бога, признај ми, да ли сте срећни, да ли сте несрећни |
| ински направио гримасу , да сем једнога Бога никоје анђеле и свеце не признаје.</p> <p>— Ствара |
| грех одведе слугу тога Бога, дете тога Бога.</p> <p>Али одједаред је разрогачила очи, и затрес |
| х: да куша, да у грех одведе слугу тога Бога, дете тога Бога.</p> <p>Али одједаред је разрогачи |
| црну земљу, а ужутела мирише на Господа Бога.{S} Плашим се да дух женин не иде више од артизма. |
| ати ...{S} Како ти то изгледаш, Ана, за Бога?{S} Теби није добро.{S} Шта ти је, Анице?</p> <p>— |
| !{S} Ко је болестан ?{S} Шта вам је, за Бога!</p> <p>— Бошко, мали Бошко Ристовић — грцала је А |
| ко је пошла, с пута да врати.{S} Не, за Бога не, Бошко, Бошкице!</p> <p>Одједаред се сетила мон |
| цао је у душе прегршти усхићења што има Бога и Цркве, и што Бог и Црква имају њега.</p> <p>Дива |
| и ни у ком тренутку нећеш заборавити на Бога, на душу, и на мене, старога несрећника, коме си с |
| ик:</p> <p>„Миран и весео ћу стати пред Бога, предоброг свог Оца, који ме је, већ мртвог, још < |
| ласа, снажна, рајска, небу намењена, од Бога слушана.{S} Танка, воштана она рука као да сва грл |
| срећна без њега.{S} Најзад је молила од Бога да све те, и трагичне и блажене слике отклони од њ |
| ча победе над злошћу у мени!{S} Знак од Бога, који ми је стигао кроз вас пре него што буде сасв |
| о телу, и неки дотле непознати страх од Бога.{S} Дошло јој је да спусти чело доле на камен и да |
| најзад, Бог!</p> <p>Ана осети страх од Бога.{S} Страх од мисли својих, од жеља својих: да куша |
| даљина, тихо радовање анђела: <hi>Тебе Бога хвалим</hi>. </p> <p>Звецкала је кадионица.{S} Кад |
| чисто и мирисно као дивља шума, дозове Бога, прими у храм свемоћног и предоброг оца и страшног |
| а навраћала је људе да воле и да заволе Бога.</p> <p>Глас о том величанственом појању ишао је д |
| х каменчића.{S} Иначе је тихо призивање Бога свршавао тако мирна лица, као да тамо горе већ вид |
| ј ногу свога господара.</p> <p>— Има ли Бога! — јецала је Недићка.</p> <p>Је ли тај Бог добро и |
| у ишчупати једно другом душу, преварити Бога, завет, цркву и једно друго!?{S} Никада!{S} Никада |
| е требају ...{S} О, онда ћемо се одрећи Бога, и заветоваћемо се, као у прастара времена, тицама |
| тао је он голо срце своје Богу, и питао Бога шта да ради.</p> <p>А срце је дотле стрепило.{S} С |
| и да ће се сад одмах осетити присуство Бога, и чути се, из даљних небесних даљина, тихо радова |
| је, и побегао.</p> <p>А успут је молио Бога да се Иринеј што пре врати.</p> <p>Прво осећање Ан |
| так.</p> <p>Кажите ми, о кажите ми, ако Бога и милости имате, кажите ми: зар ни у чистом човечј |
| која је тешка и претешка само зато што Бога има, и што је тај Бог збиља у души њеној.{S} Уоста |
| еровања у човека као што има веровања у Бога и у лепоту уметности ? </p> <pb n="174" /> <p>Има, |
| ...{S} Може бити ипак.{S} Уздајмо се у Бога.{S} Молите му се, вашу ће молитву за цело волети.{ |
| i>, он је скоро очајним гласом тражио у Бога савет, како да се исповеди и смири пре него што св |
| ом матуром, пред полазак у велики свет, богат лепотом, здрављем, пријатељима и надама — он се т |
| е цело његово биће.{S} Јер само весео и богат и заљубљен човек може волети и служити без циља.{ |
| {S} Нико сем њега.{S} Како је неисцрпно богат и леп живот!</p> <p>Ана није више осећала никакву |
| ша моја, мала гладна тичица, чека вас и богата је.</p> <p>То су, видите, живи трагови вољеног б |
| нахранити и стишати, и опет ће стојати богата и срећна, и пуна њега, његове лепоте и милоте, њ |
| а префину душу ?{S} И сада, он, сиромах богаташ, он се од вас помоћи нада.{S} Да ли ме разумете |
| м.{S} На Ану су почеле наваљивати живе, богате мисли о уметничком усавршењу црквеног појања у њ |
| мећава, смрт угледног човека или свадба богате јединице, све су то разлози да живот запне и зас |
| у, пре јутрења.{S} Неке нарочито лепе и богате мисли би му тада долазиле на ум, и тако су га за |
| , помажи ми само дотле, док помоћ твоја богати раскош и красоте мога живота!{S} А ако би дошло |
| ку као што је Ана?{S} Девојку, која сав богати живот свој носи у цркву, рад свој и уметност сво |
| а је гледала некуда у дуги и слободни и богати живот човека, који је понекад тако горак у своји |
| /p> <p>— Ја волим један идеал.{S} Један богати извор лепоте и музике, који чарима својим мене < |
| оје тренутак с твојим срцем, и с твојим богатим животом проживим.{S} Тешка ми митра.{S} Дошао с |
| <pb n="180" /> <p>„Глорија сна једног, богатог као два млада живота, подигла се тога дана кроз |
| свих оних других мотива из тога чудног, богатог времена своје маште.{S} Недић се љутио, а Ана с |
| мбиновала многим новостима Преврћући по богатој својој збирци партитура, пронашла је једну необ |
| има, загледаним увек на једно место, са богатом косом и меканим великим шеширом, и са необично |
| гобројне за вас.{S} Зашто у тако сувише богатом стилу спремате свечаност?{S} Додуше, и ја се ра |
| т среће.{S} Хитнуо јој је ту срећу тако богату и тешку, да је Ана чисто узмакла.</p> <p>Ђакон ј |
| 4"> <head>IV.</head> <p>Давно је прошло богоављењско водоосвећење.{S} Дошло је пролеће, ближило |
| тих дана довршила, и спремала се да до Богојављења сама и увежба с певачима своју композицију |
| .</p> <p>Ана Недићева је, сутра дан, на Богојављење , меланхолично мирно прошла кроз триумф сво |
| да при крстовданском водоосвећењу и на Богојављење све појање и сав рецитатив буде у устима пе |
| зведеног задатка, појали су као да пред Богом стоје, а Бог тај да им је свима рођени отац.{S} Б |
| о у себи не осећа, клео се ђакон и пред Богом, и пред собом, гледајући право у тужне очи Христо |
| једног племена које тек долази.{S} Као Богом изабрани херој, који не сме пасти, који ће остати |
| не знајући шта дају, не слутећи да се с Богом разговарају.{S} Ани су не једаред засузиле очи, и |
| у.{S} Човек и с небом, и са сунцем, и с Богом има сажаљења!“</p> <p>„Заноса телесног или борбе |
| лачци.{S} Све по три у реду.{S} Појци и богомољци.{S} Најзад, густа вијугава павта пољског спом |
| p> <p>Гле како тужно изгледају данас ти богомољци .{S} Котрљају се као развејано јесење лишће.{ |
| иконе вас чекају, и тужни су.{S} Мајка Богородица, у жеженом злату и драгом камењу, чека вас, |
| некако по среди.{S} Може бити да стари Богородичин Храм има срце, да их је обоје примио у то с |
| јела твоја!</hi> </p> <p>Све је замрло, Богородичина Црква је пала на колена.</p> <p>Зар је Бог |
| радовања .{S} Липе су јако мирисале.{S} Богородичина Црква се огледала у светлој души Аниној.{S |
| Бог тај да им је свима рођени отац.{S} Богородичина Црква је изгледала као игралиште, људи као |
| е избијао као да шкрипе неки зуби.{S} А Богородичина Црква, са своја два витка крила, изгледала |
| хтела је да сав тај простор, па и сама Богородичина Црква, буду пусти и хладни као гроб, и да |
| е сузама.{S} А кроз сузе јој се привиде Богородичина Црква.{S} Широм отворена, милостива и њена |
| {S} Као у два питомца, или детета, које Богородичина Црква непрестано за руку држи.{S} А Анине |
| еље је освануло хладно, мрачно јутро, и Богородичина Црква је дочекала Ану необично строго.{S} |
| l:id="SRP19190_C2"> <head>II.</head> <p>Богородичина Црква, са своја два витка торња, као два ц |
| ор Пашковић у интимном друштву. — Глава Богородичине Цркве није ни владика, ни Исус Христос, не |
| да у време Великог Поста.{S} Са звоника Богородичине Цркве је зазвонило на службу.{S} Жалосно.{ |
| ђакона, и брујне оргуље из груди ђакона Богородичине Цркве.{S} Кад је свршила свој део, и најза |
| анђеље се читало са три места.{S} Прота Богородичине Цркве на сред храма, прота-гост на Царским |
| {S} Она је волела божјег слугу и певача Богородичине Цркве.{S} Волела га преобученог, дубоко са |
| м пчелицом, он одједаред угледа торњеве Богородичине Цркве.{S} Обасјати сунцем, са крстовима ко |
| је за сав живот свој зазидана у зидове Богородичине Цркве.{S} Њој је то било мило, за њу је та |
| рти струјао је манастирски мир.{S} Срце Богородичине Цркве ударало је весело.{S} Ђакон је спушт |
| Ана је љубила мале своје певаче, а срце Богородичине Цркве, као срце сваке мајке, прострло се п |
| лости.</p> <p>Ту су је дочекали торњеви Богородичине Цркве.{S} Прво им се насмејала, после их ј |
| Најзад се видели само још бели торњеви Богородичине Цркве и црна јабланова алеја у парку, и из |
| <p>Он неће да ме пољуби !{S} Он, ђакон Богородичине Цркве.</p> <p>Гризла је мишицу, да би се г |
| {S} А и шта је могао скривити он, ђакон Богородичине Цркве!{S} Опет нада.{S} Може бити, да ће п |
| head> <p>Дошавши кући, ухватио се ђакон Богородичине цркве да је сентименталан, и било му је кр |
| ега.</p> <p>Диван је био тај нови ђакон Богородичине Цркве!{S} Људи су долазили да га чују, људ |
| Ах, како је необичан био тај нови ђакон Богородичине Цркве!{S} Кад би изашао на северне двери и |
| еба јој је дао тај необични, мили ђакон Богородичине Цркве! — мислила је она у себи тада, подсм |
| би, кад би био на свету још један ђакон Богородичине Цркве.{S} Ана се сећала ритмичног геста ка |
| epage"> <p>Исидора Секулић</p> <p>Ђакон Богородичине</p> <p>Цркве</p> <p>Књижара З. и В. Васића |
| ада, кад сунце журно запада, шета се до Богородичине Цркве.</p> <p>Да одстоји целу службу, за т |
| а, како је отац њен једи, чим забруји с Богородичине Цркве, одмах бројанице у руке па на молитв |
| ти мах, у зеницама тих очију, и крстове Богородичиног Храма.</p> <p>— Да ли да вам причам то шт |
| близу прозора одакле се видели торњеви Богородичиног Храма. </p> <p>Тамо, високо горе око крст |
| ота у живот, али да га опет врати Богу, Богородичиној Цркви и себи.{S} Тој игри се она предавал |
| ски концерти, а нарочито појање у лепој Богородичиној Цркви.</p> <p>Служба божја у том храму зн |
| н некуда пође.</p> <p>Слушао је много о Богородичиној Цркви, о лепоти њеној, о службама и о пој |
| ко дочекане и обрађене, те су службе, у Богородичиној Цркви, долазиле до значаја и вида ретких |
| службу узбуђен.{S} Први пут откад је у Богородичиној цркви.{S} И да се не би још више узбуђива |
| хијерејска служба на Велику Госпојину у Богородичиној Цркви.</p> <p>Ана је осећала на себи нешт |
| ео свој живот.{S} Да јој каже како воли Богородичину <pb n="79" /> Цркву.{S} И како је необична |
| и глас како се владика спрема да посети Богородичину Цркву.{S} Сада је то било сасвим извесно.{ |
| III.</head> <p>Долазак монаха Иринеја у Богородичину Цркву имао је на Ану Недићеву силан утицај |
| д сигурно и владика тражити премештај у Богородичину Цркву.</p> <p>Мало по мало, жагор се стиша |
| {S} Сад ћемо, једне недеље, доћи опет у Богородичину Цркву, али на моје венчање, и онда ћете и |
| је задовољство чинило доћи пре почетка богослужења, и шетати по порти.{S} Порта би тада, пред |
| е пролазила крај цркве у време кад нема богослужења.{S} Спазила је отворена врата, и, не знајућ |
| око разумевање за та тиха, меланхолична богослужења у рано, бојажљиво пролеће строго посних дан |
| лазе ...</p> <p>Заблуда је да се идућег богослужења може чути то исто још једаред.{S} То што се |
| е значе!{S} Верујете ли ми да ја сваког богослужења доживим стварање света!{S} Доживим пролом с |
| о да се с њим удаљује и један део лепог богослужења у њиховој цркви.</p> <p>— И мени је тешко.{ |
| он ословио.{S} Тиме, што је у чекању од богослужења до богослужења било сада врло много немира |
| ијатеље свога оца, преплакала све време богослужења, не дижући главе.</p> <p>Ипак, младост Анин |
| се враћала појању, певачима и уметности богослужења.</p> <p>И све је ишло простије и лепше него |
| Тиме, што је у чекању од богослужења до богослужења било сада врло много немира и нестрпљења .< |
| .{S} Обраћана је пажња склопу и значају богослужења , и постепено се долазило до познавања умет |
| } Осетила је да нам се кроз стихире тих богослужења говори: како се све несреће овог живота свр |
| када је она сву своју душу заложила да богослужење подигне и улепша, и откад она примерним пох |
| 5"> <head>XV.</head> <p>Тако се свршило богослужење на Велику Госпојину.</p> <p>— Да нисам греш |
| <p>Бирајући и слажући композиције зато богослужење , Ана је живела у екстази.{S} Дизала се до |
| њу?</p> <p>— Хоћете ли сада опет сваког богослужја долазити у цркву?</p> <p>Ана није стизала да |
| !{S} Ужасно је гледати како се невина, Богу и људма недужна дечица даве и у круте лешине претв |
| </p> <p>Глас његов, онај велики, силни, Богу окренути , у цркви упознати и завољени глас, говор |
| трашним гласом повиче: <hi>Вонмем:</hi> Богу се окрените, људи, јер се светиња дешава у олтару. |
| дана с Вама.{S} И ниједна моја молитва Богу није без Вашег имена.{S} У толико ми је теже, што |
| а и разоружавао њене мисли. — И знам да Богу то није криво.{S} Јер љубав моја према монаху није |
| мирно спавао.{S} И да према томе, хвала Богу, бар тога дана није видео да свет натрашке иде.{S} |
| S} Искрено, детињски потанко је шаптала Богу своју љубав .{S} Од почетка до првог растанка, од |
| инисценцију се Ана тек заправо обраћала Богу за покој <pb n="225" /> душе очеве.{S} Одједаред ј |
| е служба свршила, клекнула је, и почела Богу да се моли.{S} Истински побожна , она је имала моћ |
| трпљену <pb n="70" /> муку, благодарила Богу на искушењу.{S} Он је добро, он је добро!{S} И ето |
| ветом љубави помаже завет монахов према Богу.{S} Кад то биће нуди скромном монаху оно што је мо |
| и своје према људма и хвалу своју према Богу одавало на срдачан, али и на отмен начин, и коме с |
| тако небески лепо волете, и кроз љубав Богу и песми служите.{S} Вас двоје сте два струка цвета |
| ћански дарежљиво отворила, и пружила је Богу, као задужбину своју, велику љубав своју према слу |
| ја.{S} Прекрстила се.{S} Благодарила је Богу што није ту.{S} Зараза ће до његовог доласка можда |
| га је пустио да трепти, и благодарио је Богу што је човек у стању толико блажене среће осећати |
| ст мајци, окретао је он голо срце своје Богу, и питао Бога шта да ради.</p> <p>А срце је дотле |
| ву, рад свој и уметност своју посвећује Богу, а снове и љубав своју пружа простом једном калуђе |
| ила, уђимо у цркву да се покајем, да се Богу помолим ...{S} Лагала сам, и то сам вама лагала, в |
| а ђакона, смешили се на њега, молили се Богу за њега, и, не знајући, додавали између себе једно |
| рао да живим.{S} Као Робинсон, молим се Богу и тражим нови пут, и одједаред се опет нађем на та |
| , бежите одавде, клекните и благодарите Богу, спасли смо се, спасли смо љубав своју, Ана, душо |
| антни орар.</p> <p>Ани се учини да је и Богу жао ђакона.{S} Јер Бог највише воли те најмлађе и |
| види да је баш он онај који је цркви и Богу најближи и најмилији.{S} Нека врста пријатне завид |
| рошлост своју, морам пркосити и цркви и Богу, морам, морам се сурвати, јер морам пољубити његов |
| кву, и служио тамо тако од срца вољно и Богу и сакупљеним људима.{S} И ма да је од тих људи сам |
| век, у исти мах, може бити јако близу и Богу и људма.</p> <p>Излазећи из цркве, монах Иринеј је |
| сећати он, који воли девојку, чистију и Богу оданију од свих монаха на свету!{S} Девојку, која |
| вету!{S} Девојку, која је хиљадама људи Богу привела, хиљадама грешника на кајање навела, хиљад |
| оји се, тамо, пред Часном Трпезом, моли Богу за цео свет, а на души му је можда такође тешка, н |
| проскомидију пригушеним гласом се моли Богу, жене брбљају, деца се довикују, неко се љути и пр |
| ложи на траг његових стопа, и да завапи Богу све могућном да чудом врати чудотворног певача, за |
| из живота у живот, али да га опет врати Богу, Богородичиној Цркви и себи.{S} Тој игри се она пр |
| лтар на причешће потпуно спреман, давши Богу, с гласом својим, и све што је у њему.</p> <p>Тога |
| ко желео као сада.{S} Ја се никад нисам Богу молио као данас.{S} Ја тако осећам као да су сва т |
| мојом добро у мени расте!{S} Ја служим Богу, цркви и вернима истинском службом слуге који љуби |
| одмора, па сам дошао и ја да се помолим Богу — почео је доктор без икаквог уобичајеног поздрава |
| ио очи, и мислио.{S} Приступио је затим Богу, и молио: дај ми крила. — Бог се збунио, јер крила |
| ња може бити у човеку више него у самом Богу.{S} Човек и с небом, и са сунцем, и с Богом има са |
| скромном монаху оно што је монах самом Богу обећао: чедан, идеалан живот, са једном великом љу |
| сада никада нарочито разговарао с њом о Богу, о вери, души жениној, или о осећајном животу чове |
| а девојка .{S} Говори о уметности као о Богу.{S} Тежак завет се мора понети, па да се у лепоту |
| же но обично.{S} Усрдно и дуго се молио Богу, јер је осећао узнемирење.{S} Као дете свој посече |
| } Да ли је он јачи од људи који се нису Богу заветовали ?{S} Да ли је та црна раса непробојан < |
| ог дечка и оног псета.{S} Ето, хладноћа боде по врату и шиба по ногама, и гробље и самоћа су уж |
| е душе, правог једног славуја који је у бодљикавој, сувој шуми бившег докторовог цинизма и анал |
| дите брзо, Јови није добро ...{S} Боже, Боже, Ана, Ана! — почела је плакати јадна жена, бежећи |
| одан дах.{S} Смрт се склонила.{S} Боже, Боже!{S} Дете лежи мирно, одмарају се ручице.{S} Али ли |
| јући с родитељима за доручак. — Шта је, Боже, са Светиславом директора Васића.</p> <p>Као да је |
| калуђер у мени умро.{S} А кунем ти се, Боже, да није.{S} Не, не.{S} Калуђер у мени и јесте она |
| два дављеника.</p> <p>Боже, смилуј се, Боже, смилуј се! — молила се она и за себе, и још за је |
| у стару своју радозналост: какав ли ће, Боже, бити последњи став у симфонији те интересантне мл |
| ско , немонашко царство ...{S} Хоћу ли, Боже, и ја оном путањом свију?{S} Да ли су збиља сви љу |
| дашњице и немонаштва? ...{S} Помози ми, Боже Велики, Свемогућни!{S} Помози ми да останем снажан |
| и пуна скрушености и туге.{S} Хвала ти, Боже, и не остави ме кад до туге дође.</p> <p>Ђакон се |
| — Зар бих смео и могао, Ана моја, и Ти, Боже мој! ...{S} Ана, идите одмах кући, идите, бежите о |
| Ана. — А његова три дивна мушкарца !{S} Боже, који је болестан?{S} Можда сва тројица.{S} Можда |
| кушење ...{S} Боже, шта сам записао!{S} Боже, опрости ми !{S} Зар би она <pb n="87" /> могла би |
| Бошко ... можда и браћа Бошкова ...{S} Боже свемогућни ... а отац њен и мати ... не, они су ве |
| баш као страшно и тешко искушење ...{S} Боже, шта сам записао!{S} Боже, опрости ми !{S} Зар би |
| ви, ходите брзо, Јови није добро ...{S} Боже, Боже, Ана, Ана! — почела је плакати јадна жена, б |
| е слободан дах.{S} Смрт се склонила.{S} Боже, Боже!{S} Дете лежи мирно, одмарају се ручице.{S} |
| ичког бића.</p> <p>— И <hi>молим ти сја Боже наш!</hi> — певао је хор, звонило је звонце у олта |
| онаха Иринеја сахранила? ...{S} Господе Боже!{S} Па љубав је онда гробар и убојица, који, посте |
| з икога, да се разболи, сачувај Господе Боже, не, не, несме доћи, ја нећу да дође, и реците му |
| е укотурана змија крије! ...</p> <p>— О Боже мој!{S} Могу ли, па и смем ли што против љубави ре |
| не се стегоше као два дављеника.</p> <p>Боже, смилуј се, Боже, смилуј се! — молила се она и за |
| њима било грома, песме, љубави и страха божијег.</p> <p> <hi>Велиј јеси, Господи, и чудна дјела |
| и ја већ сада знам каква ће бити служба божја тога дана.{S} Као зелена маховина по сивом камену |
| епој Богородичиној Цркви.</p> <p>Служба божја у том храму значила је од</p> <p>тада колико и је |
| уши се као грдна животиња једна коју је божја рука уз длаку помиловала.{S} Али тада се, нечујно |
| } То тек не <pb n="152" /> може бити ни божја сврха, ни сврха уметности . </p> <p>— Види се да |
| био пред смрћу.{S} Победа смрти у мени божја је победа.{S} Остаје сада да ја учиним нешто што |
| } Свечан и поносит, некима се чинио као божја опомена, и улевао им је страх.{S} Ани <pb n="18" |
| очима гаси, глас у грлу дави.{S} Мајко Божја, научи ме где треба стати ...</p> <p>Али ако је т |
| ним очима и побледелим уснама је питала божје око: да ли је грешна та љубав , да ли ће Бог узет |
| .{S} Хаос, хаос !{S} Одједаред, као две божје руке које се дижу да благослове метеж нереда и гр |
| над собом види.{S} Да се склоне строге божје очи, да бар часом доживи слатку земаљску срећу. < |
| ка.{S} Мурилови херувими који око Мајке Божје поју — шаптао је владичин ђакон другом ђакону.</p |
| i>, ђакон се, кадећи пред иконом Матере Божје, сетио одједаред своје мајке, и осетио потребу да |
| ачву воде у језерце божјег благослова и божје милости. </p> <p>Људи нису скидали погледе са ђак |
| моћ да увек, за време молитве, нађе око божје над собом.{S} Нашла га је и сад.{S} Али је око бо |
| ом.{S} Нашла га је и сад.{S} Али је око божје гледало у њу као и око оца њеног.{S} Невесело уми |
| замишљајући да је тамо унутри будно око божје, и гњев његов, који ће стићи сваки грех, <pb n="1 |
| ачва воде, чекајући велико и чудно дело божје.</p> <p>На свештеницима, који су воду опколили, в |
| ски нежно, као да је готова да усини то божје дете, које јој је, по нечему, дошло тако самохран |
| блијске слике, и представљала стазицу у Божје Царство.{S} Велике Двери су стајале широм отворен |
| ила са улица.{S} Утвара болести и гњева божјег је пролазила по вароши, а немоћ људска је покорн |
| ва умела само у цркви.{S} Она је волела божјег слугу и певача Богородичине Цркве.{S} Волела га |
| n="136" /> свемоћну смрт, која је Сина Божјег исто тако прождрла као што прождире траву. </p> |
| отив, који прати исповест о вери у Сина Божјег, занео ју је, осветио ју је, окадио јој је крв у |
| раму, и претворити бачву воде у језерце божјег благослова и божје милости. </p> <p>Људи нису ск |
| ем редова ситних белих зубића, песме, и божјег благослова.</p> <p>Нашла је једног малог гимнази |
| ао је необичан, сасвим необичан домаћин божјег жртвеника.</p> <p>Прснуле су затим тешке копче н |
| ед њега, и отишла монаху Иринеју, слузи божјем у златном стихару, са златним наруквицама око ру |
| узети од ње монаха Иринеја ? </p> <p>У божјем оку није било ни трага гњеву.{S} Пуно, препуно љ |
| ма , а дивни онај узвик о вери и страху божјем прошао је без одјека и потреса душа. </p> <p>Ану |
| с путиром у руци, и са узвиком о страху божјем на уснама. </p> <p>После службе, на капији, која |
| нова тако величанствена, а реч о страху божјем на његовим уснама тако страшна.</p> <p>Исти тај |
| гу да свет гледа у оној боји у којој га божји дан пружа, и да љубав своју одели од осталог живо |
| том приликом, сцена и доживљај, чисти и божји као пшенично зрно, и она је одједаред ударила у с |
| ивења и изненађења.</p> <p>Тај служитељ божји као да је донео неке тајанствене кључе, којима је |
| {S} Она ваша црква је први истинити дом божји који сам у дугом свом животу видео.{S} А она је т |
| > и Анину душу дошао ред да оставе стан божји и негде у васељени изврше свој задатак .{S} Зашто |
| И мали један бео облачак, који је, као божји шатор, стојао разапет над његовом главом.</p> <p> |
| у мале и испуњене.{S} Љубав њена је мир божји.{S} Оно неколико благих речи, један блиски поглед |
| <p>— Молим.{S} Али само у недељу.{S} У божји дан.{S} У онај дан кад служите.{S} Кад смо се и о |
| у баш те победоносне жене над најлепшим божјим створењем на овој земљи.{S} Ја мислим да је то о |
| је Ана сузе, гледајући усхићено падање божјих зимских ружа.</p> <p>Чуо се шум корака.{S} Ана с |
| тра.{S} Висок, мекан, чедан, и пун оних божјих искрица које плачем среће надимају груди, и од к |
| прсти су лежали непомични на освећеној божјој књизи.</p> <p>Живот је башта, витлејемски мирна, |
| ла се, крстила, и клањала пред добротом божјом, што је искушење било само сан и варка.{S} И пре |
| ан због те немоћи као сада.{S} Ја туђу, божју или човечју помоћ никад нисам тако желео као сада |
| су унатраг, док су очима тражили одгоре божју помоћ.</p> <p>А високо изнад њих, на амвону, мона |
| те љубави за цркву и детињег веровања у божју милост.{S} Чија је то заслуга?{S} Твоја?{S} Заслу |
| и дугим пољупцем љубила освећену књигу божју. </p> <pb n="95" /> </div> <div type="chapter" xm |
| ослушкујуЋи у исти мах, целивала Мајку Божју, такође брзо, само у скут љубичасте њене одеће, и |
| о, да буде спокојна и мирна. </p> <p>Не бој се, и хвала ти што си живела један тренутак само за |
| увенула и збабала се.{S} Нестало живих боја, нестало летњег даха.{S} Настала је часом страшна |
| стихару са Воздухом свенутих старинских боја, или у златном стихару са сафирно плавим Воздухом, |
| чудне тишине , које су гробови тонских боја и душа... </p> <p>Ани је изашао пред очи монах Ири |
| укцији гласа и његових карактеристичних боја умела ићи до таквих финеса, да је та вештина, мало |
| тиха, меланхолична богослужења у рано, бојажљиво пролеће строго посних дана.{S} Она је осетила |
| е, савијала се, ишла отвореном прозору, бојала се нечега, молила се црној ноћи да је затрпа мра |
| слетку је отишао.{S} Ана се збунила.{S} Бојала се да ће и ђакон отићи.{S} Али он је остао.{S} И |
| а ум да то људи сенку хоће да обуку.{S} Бојала се да ће се старац срушити под скупоценим, тешки |
| ренути кући.{S} Поседела би још, али се бојала да ће се мајка бринути.</p> <p>Пролазила је поре |
| а.{S} Трзала се од сваког шушња, јер се бојала зле вести.{S} Затворену њихову кућу желела је јо |
| непрестано само онај свој први занос, и бојала се да га не изгуби.</p> <p>И ђакон је имао тешки |
| и.{S} Негде, у дну срца, она га се мало бојала.{S} Али лице њено се прелило благим, задовољним |
| реба умети угрејати ватром целе љубави, бојама целе маште. </p> <p>Како је човеку уметнику лако |
| то се белоћа покрива? — Ко се још цвећа бојао!{S} Ко се још љубави плашио ! — храбрила се Ана.< |
| и она је пробијала кроз сав метеж и све боје, и видела се увек иста, непопуњива и стална.{S} Си |
| И Ана је обукла свилену хаљину отворене боје, чак мало и изрезану.{S} Само се није хтела закити |
| олико црта лица и њихови изрази, мењање боје у лицу, покрети главе и двеју руку и промењљивост |
| капије, не, јер он се не <pb n="206" /> боји и моли да га приме, него због нечег другог ...{S} |
| ве борбе и свег поноса његовог.{S} И не боји се такве љубави.{S} Мирна и свесна му је вратила п |
| није тако јако хитала .{S} Као да га се боји.{S} Последњи пут, на парастосу, видео је да је као |
| очела је да га крије, да га воли, да се боји за њега.{S} Затим су око тога мотива стали да искр |
| себе сумничење и плашњу.{S} Чега да се боји?{S} Ђаконовог приближења ?{S} Његових речи?{S} Тог |
| е, да јој да снагу да свет гледа у оној боји у којој га божји дан пружа, и да љубав своју одели |
| , јер себе не можете изневерити ...{S} Бојим се канда ипак.{S} До вас, Ана, ја нисам сасвим ве |
| у руци је опасна, и ја је се бојим.{S} Бојим се канда још и оних старих баба са босиљком у руц |
| в жене увек и уплив проблема и бола?{S} Бојим се да су човек и жена нехармонични, непријатељски |
| краћи и краћи ...</p> <p>О, како се ја бојим и грозим успомена!{S} Мртвих, покојних делова жив |
| обро !{S} Не сећање !{S} Ја се успомена бојим, и нећу да их имам.{S} Зато сам ваљда и провела ц |
| дан доживљај .{S} Скоро бих рекао да се бојим да се деси, јер— ђаконов ниски, звучни глас је би |
| са цветом у руци је опасна, и ја је се бојим.{S} Бојим се канда још и оних старих баба са боси |
| х се видети с монахом Иринејем , али се бојим да улази у кужну кућу.{S} Не, не, нека не долази, |
| мају људи што све прегоревају.</p> <p>— Бојите се и верујете да ћемо и нас двоје изгубити свест |
| ада и вишег живота ...{S} Чега се дакле бојите?{S} Тела наших ? ! </p> <pb n="177" /> <p>Ђакон |
| катастрофа.{S} Гледала га наслоњеног на бојно копље и на ловачку пушку, гледала га на позорници |
| у више, давала ипак постајање, преливе, боју, јек и сву душу гласа тако истоветно исто са ђакон |
| ну као звезда. </p> <pb n="114" /> <p>— Бол је пролазио.</p> <p>— Мила — шаптао је ђакон опет, |
| одједаред да у души његовог љубимца има бол, разњежио се сасвим, и, место да нешто почне говори |
| ба, пакост, освета.{S} Њу боли, али она бол трпи исто тако као и оно што јој годи.</p> <p>У то |
| оро мрско, али је одједаред јаукнула, и бол неки, страшан као издисање , сломио ју је.</p> <p>С |
| спављивала јединче своје ...{S} Срећа и бол моје мајке, моје сироте мајке...</p> <p>Први тактов |
| , и шта то значи, кад се каже да никоји бол не треба прецењивати, јер после годину дана он више |
| октора Пашковића, и она осети јаки неки бол у слепим очима, и осети како се много може волети т |
| ништа музички велико, али то је велики бол.{S} Успаванка једна.{S} Успаванка којом је моја мај |
| срце стиском једним који боли. </p> <p>Бол је после прошао, али је остала нека туга.{S} Туга, |
| да боли, и он се буди ујутро с борицама бола на челу.</p> <p>Шта је то?</p> <p>Ђакон се смешио |
| и ће му да се никојег задатка и никојег бола не уплаши.</p> <p>И збиља је тако.{S} Он се осећа |
| теши ме, не заклањај ме и не лечи ме од бола!{S} Јер то не вреди, не вреди никоме, ни највећима |
| ратим.</p> <p>Монах Иринеј је дрхтао од бола.{S} Ломио је руке, гушио се.{S} Очи његове, светле |
| им, хладним гласом, а имао у лицу израз бола. — Будите храбри — понављао је он гласом који се и |
| } То је одрицање светитељско, т. ј. без бола, у животу природе .{S} Узми на пр. сутон, или ако |
| авни уплив жене увек и уплив проблема и бола?{S} Бојим се да су човек и жена нехармонични, непр |
| његових речи се јасно чита да је много бола претрпео.{S} Мудар је, али је несрећан .{S} Можда |
| Све дотле док има чекања, растанак није болан.{S} Он је лепота.{S} Он је дуго једно свитање сре |
| нас.{S} Ја тако осећам као да су сва та болесна деца моја деца, и да бих ја са највећом готовош |
| је и он мој, само мој! ... </p> <p>Као болесна, као полулуда је Ана стигла кући.</p> <p>— Ана, |
| снаге у борби ?{S} Је ли наишла на вас болесна чежња за својом сопственом несрећом?</p> <p>Ана |
| аво изгледа.</p> <p>— Јесте ли ви, Ана, болесни?{S} Ана, шта је вама ?</p> <p>— Ја сам сасвим д |
| } Нешто тешко јој је лежало на срцу.{S} Болесни људи, јесен, самоћа њена ...</p> <p>Ишла је лаг |
| о с поуздањем тешити и храбрити, јер је болесник врло немоћан ...{S} Може бити ипак.{S} Уздајмо |
| а вам овај категорично одговори хоће ли болесник умрети или ће остати да живи.{S} Хипокризија, |
| у цркви ниједнога тренутка није сетила болесника.</p> <p>— Ужасно је.{S} Откад сам лекар, ника |
| у олтару има сад топла молитва за нашег болесника.{S} Иринеј је очајан и утучен због несреће у |
| <p>Тада, одједаред, болест је изашла из болесника као истерани беси.{S} Младић је оздравио.{S} |
| лазио често, и сатима дуго седео и крај болесника и крај утучене његове породице.{S} Крао је вр |
| апротив, са целим срцем улазе у несрећу болесника, који као под нож иду пред суд лекара, да и т |
| от требао да престане бити.{S} Огорчење болесниково због немоћи људске, због немоћи природине, |
| штогод је крај долазио ближе, живот се болеснику чинио све лепши.{S} И то не живот уопште.{S} |
| ставља се лекару једно препредено , а о болеснику бајаги сажаљиво питање, а иде се на то да рад |
| p> <p>— Како је све пуно сенки.{S} Како болесним срцем куца данас и живот — говорила је Ана, се |
| <p>— Дакле, случај је доста тежак, али болесница неће умрети.</p> <p>Монах Иринеј је одахнуо, |
| скоро врста заноса.</p> <p>— Да, према болесницима има понекад милости.</p> <p>— Уме он бити п |
| љубимац — дрхтале су јој усне.</p> <p>— Болесно је најстарије и најмлађе дете.{S} Најмлађи дечк |
| ви, и децу у гимназији, и сваког голог, болесног просјака на улици, јер је њихов, јер је калуђе |
| ама црна умре. </p> <p>Тада, одједаред, болест је изашла из болесника као истерани беси.{S} Мла |
| н, или је он, монах Иринеј, или је нека болест која прети да ће наићи.</p> <p>Једне вечери искр |
| њој се чини да иза тога чела лежи нека болест.</p> <p>Изашла је на терасу, и села на клупу над |
| , изводио је неодређен закључак: или је болест осредња, па је доктор безбрижан за дискусију, ил |
| а три дивна мушкарца !{S} Боже, који је болестан?{S} Можда сва тројица.{S} Можда само њен љубим |
| да треба сасвим просто запитати: ко је болестан у кући господина Недића?</p> <p>— Да ли то гос |
| Госпођице Ана, дајте ми руку!{S} Ко је болестан ?{S} Шта вам је, за Бога!</p> <p>— Бошко, мали |
| ењена.{S} Болујете ли много?</p> <p>— И болестан сам, синко, али, главно, остарио сам.{S} Црн с |
| , да ли је најстарији дечак у овој кући болестан?{S} То је мој мали пријатељ, и мој љубимац — д |
| ији, жао ми је госпођице, врло је тешко болестан.{S} Али, не треба губити наду.{S} Серум је на |
| , деца се склонила са улица.{S} Утвара болести и гњева божјег је пролазила по вароши, а немоћ |
| ем ишла кући.{S} Свугде се осећала мора болести.{S} Пусто и тишина.{S} Или нерасположени , сасв |
| асно, ужасно далеко ...{S} И то не због болести и затворене капије, не, јер он се не <pb n="206 |
| е та била Ана Недићева.{S} Ана се после болести своје нагло и неочекивано опорављала.{S} Лице с |
| ући испод ока како је природа Ану после болести чисто наново створила, <pb n="75" /> и у изобиљ |
| да не вреди много, а код одраслих су те болести и иначе опасније него код деце. </p> <p>— Ја ни |
| ана знојем рада, страха <pb n="36" /> и болести, шта ће онда и молитва, шта ће и свештеник.{S} |
| зак из вароши, и извештај његов о стању болести уопште.</p> <p>Те вечери се доктор мало закасни |
| је то било сасвим извесно.{S} Старац , болешљив и слаб, не плаши се путних напора, и хоће да д |
| , скоро други отац.{S} А како је стар и болешљив, можда ће му то бити последња црквена свечанос |
| ола убила, и јасно је било да се стара, болешљива жена никада од ње опоравити неће.{S} Код Ане |
| кон жури да је стигне.</p> <p>Био је то болешљиво нежан плав човек, гргураве свиласте косе, и т |
| бразе.{S} То вас сигурно <pb n="229" /> боли?{S} Боли ли?{S} Или то не боли, а друго нешто боли |
| То вас сигурно <pb n="229" /> боли?{S} Боли ли?{S} Или то не боли, а друго нешто боли?{S} Ах, |
| је добро.{S} Шта ти је, Анице?</p> <p>— Боли ме јако глава, и ... немирно сам спавала. </p> <pb |
| рује се.{S} За мало.{S} Тајна почиње да боли, и он се буди ујутро с борицама бола на челу.</p> |
| Духа ...{S} А жао ми га је, баш ме душа боли за њим...{S} Уосталом, можда цела ствар и није так |
| бично.{S} Можда је отпутовала, можда је боли глава.</p> <p>Ђакон је успео да ствар одложи за тр |
| лако као да је на крилима.</p> <p>— Не боли вас више глава? — питао је тоном, као да му само ј |
| око горе, прозирни облачак.</p> <p>— Не боли ме.{S} Престала је главобоља, престао је и сумор.{ |
| бави и лепоте, међу онима које ништа не боли, и који се добру и радостима надају.</p> <p>Утисци |
| "229" /> боли?{S} Боли ли?{S} Или то не боли, а друго нешто боли?{S} Ах, Ана, моја Ана, моје ве |
| ким сажаљењем.{S} Сажаљењем , које више боли онога ко жали, него што теши онога коме се пружа. |
| и хвата га за срце стиском једним који боли. </p> <p>Бол је после прошао, али је остала нека т |
| сте вера и црква моја ...{S} Како ме то боли, пече, срамоти! ...{S} Лаж, у мојој души лаж, на м |
| Глас као шушањ јесењег лишћа.{S} Чисто боли његова старост.</p> <p>А никад, ни у једном писму |
| ого тешко било, и да ли је сада још што боли ?</p> <p>— Да ли вам је кадгод дошло жао што не чу |
| ли ли?{S} Или то не боли, а друго нешто боли?{S} Ах, Ана, моја Ана, моје велико благо!{S} Куда |
| то ударац, срџба, пакост, освета.{S} Њу боли, али она бол трпи исто тако као и оно што јој годи |
| ње, отпор, и још множина осећаја, и сви болни и тешки прелази њихови из једног у други.{S} Ана |
| ?</p> <p>— Ја не разумем.{S} Мене су из болнице звали да одмах к вама дођем.</p> <p>Страшних ст |
| о преобраћању фрушкогорских манастира у болнице.{S} А на другом се омладина препирала о љубавно |
| е ли га чули говорити о оном пациенту у болници кога већ дуже од шест месеца лечи ?{S} То је ск |
| онај тешки пост и тела и духа, коме се болно растужени људи тако радо предају.{S} Није свирала |
| на, Ана јадно моје дете! — разлегало се болно пиштање Недићкино по кући.</p> <p>Али Ана се није |
| тако? — питао сам сам себе и иронично и болно, и упро сам прстом у себе, да сам, од нас двоје, |
| е и открива.{S} Казује да је то сад оно болно и неумитно растајање, кад између родитеља и детет |
| .{S} А то је одрицање аскетско, то јест болно, у животу човека.{S} Узми рецимо борбу између жив |
| митовање треба индискретности.{S} Треба болног размотавања и вулгарисања једног можда префиног |
| .{S} Тако јако, да се руком машила тога болног места.{S} Танки њени прсти сасвим су се изгубили |
| егове зенице се промоли душа, огрнута у болну једну молбу.</p> <p>— Не, нисам само тебе ради до |
| и остављале <pb n="248" /> модре печате боловања и ломљења, и вољење наше је било и остајало са |
| и причињавала му страховита привиђења и болове .{S} Руке и ноге се трзале и увијале као црви, к |
| же, што Вас видим слаба и промењена.{S} Болујете ли много?</p> <p>— И болестан сам, синко, али, |
| страшно, ужасна једна драма!{S} Не, не, боље је да не дође.{S} И мајка ваша се самном слаже.{S} |
| S} Његово расположење бивало је чак све боље и све пријатније, у колико је чешће долазио у ту ц |
| S} И мама је назебла, и ако јој не буде боље, одгодићемо.{S} Само — Ана је невесело погледала — |
| писмо је тако безазлено и чисто, да је боље од молитве.{S} И ја бих га и у цркви спокојне душе |
| рнини од главе до пете.{S} Погледала је боље.{S} Јесте, калуђер, у камилавки с црним велом.</p> |
| подигнутој руци, и скакао и сам што је боље могао.{S} Чуо се смеј и кефкање раздраженог псета. |
| е биле ствари плаше човека?{S} Зашто је боље немати него имати?{S} Зашто је свака срећа покојни |
| е.{S} На жалост, то не значи да му је и боље.{S} Не бих вас смео с поуздањем тешити и храбрити, |
| госпођо, јесте велики.{S} То ми лекари боље знамо него ико на свету.{S} Али Бог није милостив. |
| ив, да му је сасвим мало боље, али ипак боље, и да се у свој невољи својој сетио чика Јове Неди |
| } По старој, злој својој навици, ја сам боље видео у вашу душу, него у своју.{S} Видео сам да у |
| в Васићев још жив, да му је сасвим мало боље, али ипак боље, и да се у свој невољи својој сетио |
| је. </p> <p>Да би се владика могао што боље одморити , није Недић на ручак позвао никога од го |
| отрованог, или мирно умирућег са зором бољег живота у очима.{S} И одједаред, себична и страстн |
| узику и цркву, дакле мир и размишљање о бољем животу, волела и пре мене.{S} Она је и мене у црк |
| ви осећате, да ли ви верујете да сам ја бољи и друкчији него штоли сам био ? </p> <pb n="196" / |
| а је ова љубав зато међу нама да будемо бољи, је л' те?</p> <p>Ана је подигла своје разумне очи |
| рани ...{S} Бићемо јачи од тога, бићемо бољи кроз љубав своју!</p> <p>Монах Иринеј је положио р |
| ситом као и његова, која ју је лепшом и бољом чинила, као и његова њега.</p> <p>Али Ана је, поп |
| мо да се врати.{S} У оделу тешких црних бора, са ауреолом око главе која тек просијава.{S} Рука |
| дичином, међу многим ситним и попречним борама, које су године наслагале, видела се и једна усп |
| њу о доктору Пашковићу.{S} Тај је човек борац за нешто лепо и високо.{S} Има у њему <pb n="2" / |
| могли подвести под једно опште значење: борба између јачине и слабости, између духа и материје. |
| та. ј Предстоји дакле и мени калуђерска борба. 1</p> <p>Наишао је ђакон, и дубоко се поклонио.{ |
| душе.{S} Трајна, потешка, али и слатка борба душе да се тело уклони из свести.{S} И с тога у т |
| /p> <p>„Дух и тело.{S} Како је дивна та борба, та несрећа, та трагедија.{S} Која лепота, која в |
| оја ће сва, у свима данима својим, бити борба за чедност и триумфе њене, бити полифонијска једн |
| и нека виша добронамерност, која зна за борбе и лутања њена, и стаје ближе уз њу зато што и одс |
| војка та воли у њему оно што је циљ све борбе и свег поноса његовог.{S} И не боји се такве љуба |
| у .{S} Уништење идеала, и почетак друге борбе ...{S} Али човек као дух, знајући да је дух племе |
| ма већ оно бело поље, на коме је, после борбе, уметност развила заставу победе над животом.{S} |
| лепота, која величина може изаћи из те борбе! „Дух све оживљава, а тело ништа не помаже“, стој |
| сажаљења!“</p> <p>„Заноса телесног или борбе с телом има у увек, увек.{S} До задњих граница св |
| ек, човек као природа, жели на попришту борбе хероја или мартира.{S} Другим речма, жели смрт, и |
| ј рушевини камења.{S} И каква се чудна, борбена архитектура види тамо где се камен, вечити каме |
| орту је Ана застала.{S} Као на међи, на борбеној тачки између та два света, чија видљива разлук |
| У томе можда и јесте монаштво ...{S} У борби да се не збуде оно што мора да прође.{S} У борби |
| се не збуде оно што мора да прође.{S} У борби да човек ниједан део свога душевног живота не стр |
| </p> <p>— Је ли вам недостајало снаге у борби ?{S} Је ли наишла на вас болесна чежња за својом |
| води, и живот мој испуњава дужностима , борбом и радом, као и сваки други позив.{S} Немој више |
| арило је у њој срце женино, које не зна борбу и триумфе губитака, које зна само или несрећу или |
| хладила се, мирила се, узимала на себе борбу живота, ону, у којој сви без разлике падамо, једн |
| , или ако хоћеш и зору, свеједно, дакле борбу између светлости и мрака.{S} А то је одрицање аск |
| тај прелаз баш код ове жене, где значи борбу двеју лепота, лепоте нагонске и лепоте уметничке |
| оле калуђера који завет свој сматра као борбу за љубав.</p> <p>Монах Иринеј је био уверен да Бо |
| болно, у животу човека.{S} Узми рецимо борбу између живота и смрти, љубави и губитка, младости |
| омену , него распирује и одржава сталну борбу.{S} Сталну, јер не сме погинути у искушењу.{S} А |
| уопште.{S} Али знам за једну унутрашњу борбу њену, која је тешка и претешка само зато што Бога |
| ах, од свих људи на свету, има најлепшу борбу.{S} И ако је уметник , може постати најслободније |
| n="5" /> онакав како га је душа хтела, боре на челу Анином нестану, уснице се раздвоје, и иско |
| о свом старом пријатељу, да се Недићка борила са сузама.</p> <p>— Дабогме, старост, па још и с |
| има једну борицу и на души, и да је та борица канда све дубља и све шира.{S} Учинило му се да |
| а почиње да боли, и он се буди ујутро с борицама бола на челу.</p> <p>Шта је то?</p> <p>Ђакон с |
| <p>Ваздух и небо су треперили без једне борице , без једне завесице.{S} Сат на кули је избијао |
| је.{S} Али после је опазио да има једну борицу и на души, и да је та борица канда све дубља и с |
| ка и жену, у радознале туђине, у лукаве борце који добро знају да страст није слепа, него да ст |
| ојим се канда још и оних старих баба са босиљком у руци.{S} Шта ће у жене та чудесна биљчица, к |
| ући у цркву, стојао је насред улице, са босим ножицама у прашини, са подневним сунцем на глави. |
| ом огрлицом око врата, и пун наоштрених боца.{S} Затим, крупне, охоле татуле, као високи неки д |
| рашило, а пред његовим ногама је видела Бошка, удављеног, мртвог.{S} Озбиљне његове очи, сада, |
| ута да врати.{S} Не, за Бога не, Бошко, Бошкице!</p> <p>Одједаред се сетила монаха Иринеја.{S} |
| ла, с пута да врати.{S} Не, за Бога не, Бошко, Бошкице!</p> <p>Одједаред се сетила монаха Ирине |
| {S} Можда само њен љубимац, најстарији, Бошко, озбиљан, паметан дечко, који са својом белом огр |
| дао с неразумевањем.</p> <p>— Бошко?{S} Бошко се код вас разболео?</p> <p>Сада је Ана пребледел |
| стан ?{S} Шта вам је, за Бога!</p> <p>— Бошко, мали Бошко Ристовић — грцала је Ана.</p> <p>Пашк |
| вић је гледао с неразумевањем.</p> <p>— Бошко?{S} Бошко се код вас разболео?</p> <p>Сада је Ана |
| реба му јавити ... ах, он је здрав, али Бошко ... можда и браћа Бошкова ...{S} Боже свемогућни |
| а вам је, за Бога!</p> <p>— Бошко, мали Бошко Ристовић — грцала је Ана.</p> <p>Пашковић је глед |
| н је здрав, али Бошко ... можда и браћа Бошкова ...{S} Боже свемогућни ... а отац њен и мати .. |
| а и стрепила.{S} Груди су јој биле пуне Бошковог имена.{S} Хтела је да га виче.{S} Душу његову, |
| не су била затворена.{S} Огромна, тешка брава и тешка гвоздена полуга затварала их је тако као |
| улаз — кад је у истом моменту шкљоцнула брава, али на супротним вратима, и ушла Недићка, бледа |
| рошао.{S} А Ана је, додуше са рукама на брави као да ће одмах ући, још дуго стојала, час извија |
| нутра.{S} Дошло јој је да заврне клуч у брави, да виче — кад се одједаред отворила врата, и кро |
| </p> <p>Владици је по мало дрхтала седа брада, а звецнуо је неколико пута и кашиком о шољу.{S} |
| и човек јако малена раста, јако дугачке браде и јако дугачке мантије, изгледао је као мали Јова |
| поздрављали старца, не само беле косе и браде, него и седих обрва и трепавица, који је крај сна |
| уста.{S} Мала, једва приметна рупица на бради удубила се, и испунила се нечим зрачним.{S} И дец |
| бледа као смрт, са згрченим рукама под брадом, којима је стискала вилице да не дрхћу.</p> <p>— |
| де, него треба сад да пусти дугу косу и браду, да огрне широку одежду, да за увек скине онај ка |
| лене очи у њега, и моли га да је чува и брани.{S} Поколебао се да је Ани можда одиста тешко на |
| згубили у меканој бујној коси, а златна браслета се светлила на темену као звезда. </p> <pb n=" |
| е била старинска, равна и широка златна браслета, која је нежну Анину мишицу обухватала као око |
| у смрт и на незгодну околност да Ана ни брата ни сестре нема, покушава кћер своју подсетити как |
| што црква стоји на земљи, која је рат, братоубијство, блуд, механа и зеленашка јазбина ...</p> |
| ах, он је здрав, али Бошко ... можда и браћа Бошкова ...{S} Боже свемогућни ... а отац њен и м |
| ју пригушеним гласом се моли Богу, жене брбљају, деца се довикују, неко се љути и прети, продав |
| дремеж певуши , звецка нешто несташно и брбљиво као гугут и скакутање детенцета које већ хода, |
| е, сажаљиве милости треба бацити читаво брдо пред ноге катастрофи, да жртви својој не могне при |
| {S} Трећи, најзад: као оно што човек, у брдовитом крају, где сунце брзо седа, мора нагло да скр |
| а, стишава.</p> <p>Успели су се на неки брежуљак, и дошли до нечијег винограда.{S} Виноград је |
| рашљивим гласом.</p> <p>— Тежак случај! брецнуо се одједаред Пашковић на своје омиљено поље.{S} |
| ног живота.{S} А они се круне, опадају, брже него цвет.{S} Пролете црквом као светла репатица н |
| мо искушења! ...{S} Телесна љубав опада брже од цвета.{S} Речи, загрљаји, пољупци — свака та сл |
| једна жељица доскора, расла је она све брже и брже, прикрала се жртви својој до срца, обузела |
| и преплашено, стаде помамно да лаје, и брже на страху него на ногама, потече <pb n="57" /> пре |
| само понекад на орару укрштени прсти, и брже би онда севале ситне плавичасте муње у вез ушивени |
| жељица доскора, расла је она све брже и брже, прикрала се жртви својој до срца, обузела јој и г |
| ма ветра обиђе читав један крај, да што брже изврши последњу бербу венаца и круна. </p> <pb n=" |
| ка подневу љубави своје, зашто је тако брзао да јој целу своју душу даде ?</p> <p>Зашто дуже н |
| идела.{S} Срце јој је почело лупати , и брзим кораком, поздрављајући хитно и ђакона и младиће, |
| ред очима старчевим.{S} Детаљ по детаљ, брзо и живо, ређали се моменти трагичне монашке љубави, |
| ор Пашковић је говорио као да бунца.{S} Брзо и без прекида, као да мора некоме све то рећи, а к |
| <p>Али тај трзај му је такође годио.{S} Брзо би дунуо у лампицу своје фантазије, ушао у цркву, |
| ла је цвеће, спустила и главу, и почела брзо читати молитву.{S} Али после ју је, као увек, зане |
| исти мах, целивала Мајку Божју, такође брзо, само у скут љубичасте њене одеће, и изашла збуњен |
| жеља ја сад немам за себе — изрекла је брзо, поцрвенела мало, и наставила тише — а сем тога, у |
| ри, готов одговор узмем“.</p> <p>Ана је брзо и нервозно прелетела ђаконово писмо, и није га хте |
| себе ?{S} Да ли сте били у стању да се брзо смирите и разаберете, и да оцените куда смо пошли, |
| ла икони да очита молитву.{S} Молила се брзо, ослушкујуЋи у исти мах, целивала Мајку Божју, так |
| .</p> <p>— Докторе, јесте ли ви, ходите брзо, Јови није добро ...{S} Боже, Боже, Ана, Ана! — по |
| што човек, у брдовитом крају, где сунце брзо седа, мора нагло да скраћује обасјану стазицу свој |
| макао сточић за сервирање чаја, отварао брзо разне фијоке и орманчиће, и спремио послужење лепо |
| тога, што је Пашковић говорио необично брзо и много, изводио је неодређен закључак: или је бол |
| а ништа нису криле, летеле су, муњевито брзо, слике душе његове.{S} Једна поноситија од друге, |
| раком.{S} Усплахирила се.{S} Тражила је брзу неку одлуку да спречи улазак Иринејев унутра.{S} Д |
| ја из цркве.{S} Постала је некако општа брига целога места.{S} Чим би се у некој кући исцрпео р |
| м те учини ми то.{S} И смири се и ти од брига.{S} Заклињем ти се да је мени добро, тако добро к |
| у ме нагнале да га напишем.{S} Једно је брига да једва повраћено здравље не изгубите опет.{S} А |
| самога дна свога.{S} Сав се разговор и брига усредсредили око доласка и дочека, службе и појањ |
| а.{S} Скривено у души је осећала да јој брига монаха Иринеја више годи него брига њене мајке.{S |
| јој брига монаха Иринеја више годи него брига њене мајке.{S} Али јој се ђакон ипак чинио тако м |
| у, а на слепим очима му се видела сенка бриге.{S} А владика је понирао некуда далеко, у Анине с |
| на, милостива и њена, како је зове да и бриге своје остави тамо где јој је љубав.{S} Ана храбро |
| } И видео је Иринеја који му је задавао бриге.</p> <p>— Јеси ли готов с писањем, Иринеје?</p> < |
| да заволи некога, и да родитељима скине бригу с душе.{S} Како рекосмо, није то био први јуриш Н |
| ашим родитељима заједно , претрпео опет бригу и страх за ваш лепи и корисни живот.{S} Опростите |
| еним, брижним погледом је тражио нечију бригу.{S} Ана је хтела вриснути, кликнути, на колена па |
| ићка с нежним прекором — место да ми ту бригу што пре скине с врата, она, како је отац њен једи |
| но срце или душу, с тим, да је Ана мора брижљиво чувати, очима пратити, живцима осећати, разумо |
| војих музичких доживљаја, који је дотле брижљиво крила. </p> <pb n="59" /> <p>То је било другог |
| а се рука једна дотиче њеног рамена.{S} Брижна нека рука, која је не привија себи, него некуда |
| а.</p> <p>Није то сада био први пут што брижни отац, видећи да године пролазе, помишљајући на с |
| ћи њеном оцу.{S} Отац је гледа дубоким, брижним, тужним погледима.{S} А доктор се необично пона |
| Застао часом пред Трпезом, и раширеним, брижним погледом је тражио нечију бригу.{S} Ана је хтел |
| едићка, жена са необично благим , скоро брижним изразом лица, поздравила је монаха Иринеја као |
| обично много крсте, и да то раде некако брижно и жалостиво, Најлепша молитва му је дошла слабо |
| p>„Како вам је на души?{S} Питам вас то брижно и милостиво, толико, колико свега брижности и ми |
| е као пчелица, која, после дугог лета и брижног тражења, са једним једитим зрнцетом сласти хита |
| рижно и милостиво, толико, колико свега брижности и милости у мени има.{S} Да ли сте разумели, |
| звука.{S} Звонило је на јутрење.{S} Ана бризну у плач, руке њене се стегоше као два дављеника.< |
| ваша нешто разговара с њим.</p> <p>Ана бризну плакати.</p> <p>Доктору такође засветлеше очи.</ |
| а је по хладним образима.</p> <p>Ана је бризнула у плач.{S} Недићка такође.</p> <p>— Ана, мило |
| — Волете ли ви Пашковића?</p> <p>Ана је бризнула у плач.</p> <p>— Па зашто сте онда учинили стр |
| , чиста и вечна!</p> <p>Монах Иринеј је бризнуо у плач и утрчао у цркву. </p> <pb n="235" /> </ |
| Само Ана се смешила.{S} Нико нека се не брине, све ће она <pb n="98" /> сама радити и урадити.{ |
| ла би још, али се бојала да ће се мајка бринути.</p> <p>Пролазила је поред капелице.{S} Нешто ј |
| е радовати мама док чује како је било — брисала је Ана сузе, гледајући усхићено падање божјих з |
| је стојао блажен и поносан, Недићка је брисала сузе.{S} А монах Иринеј је желео да је јагње, д |
| ве и савлађивања постају обичне појаве, бришу се из реда високих тековина људских.{S} Зато чове |
| тила је нагло грану, откинула пуну шаку бркова, и хитнула их далеко.{S} Затим се потпуно тупо з |
| ло је као ударац по темену.{S} Добро је бројала.{S} То је сад већ четврто јектеније које свеште |
| чим забруји с Богородичине Цркве, одмах бројанице у руке па на молитву. </p> <p>Сви троје се, н |
| ног у други.{S} Ана је одједаред почела бројати своје године, питала се куда она још иде сем у |
| ао драги камен.{S} Тамо горе, у златном брокату на косим младићским плећима, стојао је необичан |
| јесењом неком модулацијом , као да и из бронзе хладна киша сипи.</p> <p>Подсећа на звоњење из н |
| са појањем које је око ње и њених мисли брујало, и она је пила акорде до краја, пила их онако к |
| о згушњава, и сав шум око куће сабија и бруји.</p> <p>Једнако је слуктила, и због тога, као нек |
| д јој се чинило да целим телом трепти и бруји.{S} Једнога дана, из виолине њене је пропевао нов |
| један тенор, тенор владичиног ђакона, и брујне оргуље из груди ђакона Богородичине Цркве.{S} Ка |
| е сад усудила доћи, разбојнички нагло и брутално, несрећа умирања , доћи да покупи страшну ону |
| не плав.{S} У толико се зрелије , скоро брутално, црвенио ситан род једног огромног, кривог јаб |
| .{S} Видим чудно, четвороугласто, скоро брутално чело те девојке, и видим јој ону тешку златну |
| свеже цвеће везујем се ја за свога оца, бршљан онај, што грли гробницу, то су моје руке.{S} А ј |
| ак, млад и зелен, изгледао као стабљика бршљана која иде да се савије око Христова Распећа.{S} |
| р стао, опржено лишће висило као мртво, бубе зариле главу у песак.{S} И онда је пљуснула крупна |
| Затим се потпуно тупо загледала у једну бубу, која се са одломљеним пипком и са сломљеном ногом |
| едићева лежи? — питао је сиромах ђакон, будаласто и храбро, не опажајући нимало да је то питање |
| још то треба знати, па да срећа његова буде такође, високо горе, прозирни облачак.</p> <p>— Не |
| мом, а ви, докторе, вама ... најзад, да буде право, вама ћу такође написати писмо.</p> <p>— У к |
| говори јој да се ништа није десило, да буде спокојна и мирна. </p> <p>Не бој се, и хвала ти шт |
| ји и у све заљубљени човек?{S} Треба да буде калуђер, одговарало је цело његово биће.{S} Јер са |
| ти сву лепоту музике.{S} Таква треба да буде љубав каква је и музика сама.{S} Црква треба да бу |
| ква је и музика сама.{S} Црква треба да буде љубав, јер је и музика црква. </p> <p>Волети, а не |
| , да сва ширина црквеног улаза треба да буде слободна кад Ана Недићева има њоме да прође.</p> < |
| дног дана се онда запитао: шта треба да буде највеселији, најбогатији и у све заљубљени човек?{ |
| та ново нема да дође, него нов треба да буде човек у свему, па и према музици .{S} И онда, траж |
| } Јер, видите, мислим да ђакон треба да буде сасвим млад човек.{S} Млад, неискусан, детињаст, б |
| ивало убеђење да цео њен живот треба да буде завет.{S} Завет лепоти и уметности Кандилце једно, |
| дно пространство, али далеко од тога да буде празна.{S} Напротив, у њој је сад хујао онај јучер |
| знала <pb n="11" /> каква би требала да буде љубав у човеку, па да душа човечја могне попити св |
| мало стиша узбуђење од радости , па да буде хладнији на мисли.</p> <p>Међутим, поглед његов је |
| а ви ћете остати сами, јер тако мора да буде — мислио је у себи Недић, посматрајући Ану.</p> <p |
| к и дете Христово, а одсада , ма шта да буде, то више бити неће.{S} Да, ђакони су деца.{S} Ђако |
| е мазио, и слушао их, и годило му је да буде <pb n="48" /> псету слуга.{S} Био је пресрећан у т |
| желео да је јагње, да савије врат, и да буде заклан у Анином крилу. </p> <pb n="115" /> </div> |
| сушта лепота.{S} Једно бих само хтео да буде друкчије.{S} Да се ви одморите.</p> <p>Сад, кад са |
| итати вас, па како ви одлучите, тако да буде.{S} На то је пристао. </p> <p>Ани је прострелила к |
| осетио, и жао ми је што не може тако да буде.{S} Уосталом, сада ће ипак тако бити.{S} Мене ће з |
| ом нешто скривило, и да је заслужило да буде кажњено. </p> <pb n="102" /> <p>Ани никако није си |
| Иринеј је одахнуо, и окренуо у порту да буде сам.{S} А Пашковић је гледао за њим и довршивао св |
| астанак. </p> <p>— Растанак?{S} Па нека буде и растанак.{S} Зар ви не знате да постоји и весео |
| бити мраз и иње, а у соби његовој нека буде срдачно и топло као и пре.{S} Кад смо сви на окупу |
| Богојављење све појање и сав рецитатив буде у устима певача, и да сасвим изостане нескладно и |
| Додуше, и ја се радујем, и желим да све буде што је лепше могућно .{S} Владика је мој велики пр |
| роб.{S} И мама је назебла, и ако јој не буде боље, одгодићемо.{S} Само — Ана је невесело поглед |
| да се она расплаче за драгим својим, и буде несрећна без њега.{S} Најзад је молила од Бога да |
| се претвори у јагње, да савије главу, и буде заклан на њеноме крилу.</p> <p>Ана се међутим врат |
| {S} Недостајао је само уздах, па да рај буде савршен.{S} Ану је гушио тај уздах.{S} У том трену |
| атастрофу, и доста је да један тренутак буде господар.{S} А благе, сажаљиве милости треба бацит |
| ли у Недићевој кући.{S} Да цео домазлук буде спремљен и у реду пре него што гост изађе.{S} У на |
| гробова, и с гробовима заједно, да нам буде лако одрећи се свега земаљскога ...</p> <p>Одједар |
| сумњи, ни љубоморе, ни тежње да и вољен буде онај који воли.{S} Све сањање и све испуњење тих с |
| очашњу жељу госпођице Недићеве, да и он буде с њоме у вечности.</p> <p>— А шта је то што сте ми |
| ако Бог то баш и хоће да срце монахово буде суви песак ...{S} Смрвљени, безоблични <pb n="149" |
| који ми је стигао кроз вас пре него што буде сасвим касно ... </p> <p>— Ја мислим, госпођице Ан |
| >— Ја?{S} Ја бих желела да цела вечност буде архијерејска служба на Велику Госпојину у Богороди |
| </p> <p>Како сам још далеко од тога да будем прави калуђер!{S} Узбуђују ме смрт, старост, само |
| ади дошао.{S} Желео сам такође много да будем у цркви о којој ми увек толико пишеш.{S} Право да |
| мирис баште, то је чежња мога оца да ја будем радосна и срећна.</p> <p>Ана се враћала цркви.</p |
| а ми митра.{S} Дошао сам да још једаред будем ђакон, онакав какав у свом животу никад нисам био |
| да дођете сутра по подне код нас.{S} Да будемо заједно на татин рођен дан, као увек.{S} На гроб |
| л' те да је ова љубав зато међу нама да будемо бољи, је л' те?</p> <p>Ана је подигла своје разу |
| да мало постимо.{S} Две недеље дана да будемо без вашега гласа.</p> <p>Ђакон се радовао као де |
| храбрила.</p> <p>— Ја мислим, ако се ви будете слагали с тим, да узмемо из Хајдновог <hi>Ствара |
| Знаш како у Откривењу Јовановом стоји : буди веран до саме смрти, и даћу ти венац живота.</p> < |
| срести радост.{S} Који се свакога јутра буди са пријатним очекивањем. </p> <p>Кад је довршио чи |
| мало.{S} Тајна почиње да боли, и он се буди ујутро с борицама бола на челу.</p> <p>Шта је то?< |
| да непрестано кружи око њега, зове га и буди га.{S} Потпуно расањен, тражио је неку забаву.{S} |
| које нема спасења, која жеђ и неситост буди, која можда гариштем и пепелом прети.</p> <p>Ани с |
| еку свежину, која је умивала варошицу и будила дрвеће.{S} Ваздух је био миран.{S} Снопић првих |
| .{S} Вас двоје сте два струка цвета.{S} Будите и останите као цветови, као биљке.{S} Идите за с |
| ним гласом, а имао у лицу израз бола. — Будите храбри — понављао је он гласом који се извињавао |
| S} Била је бела као од камена.</p> <p>— Будите храбри, Ана! — говорио је ђакон мирним, хладним |
| твога лепог гласа ? </p> <p>— О не, не будите неправедни, Преосвећени !{S} То је све већ било |
| а на Анином прозору , и Ана, одавно већ будна, спазила је на зиду малу једну слику, која је, ка |
| црквом, и замишљајући да је тамо унутри будно око божје, и гњев његов, који ће стићи сваки грех |
| ренуо у шетњу.{S} Насумце , дабогме, но будно одмеравајући сваку кућу, и оштро мотрећи ко ће от |
| едан се нарочито често понављао.{S} И у будном стању.{S} Манастир.{S} Древан и разрушен.{S} Вих |
| простор, па и сама Богородичина Црква, буду пусти и хладни као гроб, и да се она расплаче за д |
| у, ума га у науци која се радује животу будућих покољења, има га у хладној, отровној заједљивос |
| .</p> <p>На уснама његовим стварала се, бујала је, једна реч.{S} Бујала, трептала, готова да се |
| м стварала се, бујала је, једна реч.{S} Бујала, трептала, готова да се откине .{S} Ани задрхта |
| а нека вода, која је у пенушавој својој бујици носила рашчерупану сву летњу помпу, и давила сву |
| детета.{S} Коса је почела растити тако бујно, да јој чисто није било места на глави.{S} Настал |
| и прсти сасвим су се изгубили у меканој бујној коси, а златна браслета се светлила на темену ка |
| <p>Нешто се пролама.{S} Стиже.{S} Шум, бук и писка олуја, пуног обесне снаге и пустошења... </ |
| модеран један скерцо, у коме се тонови буквално премећу, и коме се човек мора смејати.{S} А за |
| јак неки, вагабунд какав, гладно псето, буке мртвих ружа и иструлели остатци покојног једног св |
| и да је пусти, обукла се, узела велики буке зимских ружа, и пошла на гробље.{S} Ишла је попреч |
| први морао нов пробити , па да и човек буке нов, Ани дође на ум љубав.{S} Није се збунила.{S} |
| ти ју је двапута китила, једанпут целим букетом, а други пут двема ружама, али Ана је и једно и |
| га.{S} А у средишту тога круга треба да букне она екстаза од које је Ана Недићева очекивала вел |
| тише.{S} Хаоса више нема.{S} Полијелеј букне.{S} Арханђелски глас затруби, и светлост, светлос |
| екстатична и врућа нека светлост јој је букнула у очима.{S} Наслоњена на лаки филигрански и тес |
| чански јако га је уздржало.{S} Пређашњи буктави његов занос увукао се некуда дубоко унутра, и о |
| д величанства олтара.{S} На Престолу су буктала два крупна округла пламена, а високо горе, као |
| олтаром.{S} Огањ, диван и страшан, као буктање рубина, пао је ђакону на груди и запалио му оде |
| се умири.{S} Осећала је да јој по челу букти, да су јој уста полуотворена, да су јој груди шир |
| ли не нестрпљива, задихана чежња.{S} Не буктиња која огњем прети.{S} Него мала она библијска ла |
| лаве, прав као копље.{S} Кроз лепе, као буктињама осветљене његове очи, које никада ништа нису |
| ично свечано изгледале оне мале воштане буктињице у рукама старих жена и људи.{S} Олтар се чини |
| ад се у малу зевалицу увуче велики неки бумбар.{S} А тек доктор Пашковић !{S} Са мало пупчастим |
| ић једи.{S} Само се владичин ђакон није бунио.{S} Он је, сиромах, већ и тамо, у резиденцији , н |
| p> <p>Доктор Пашковић је говорио као да бунца.{S} Брзо и без прекида, као да мора некоме све то |
| доле, а куће, упрегнута кола и палије с буретом горе.{S} И три фигурине , ваљда пиљарице, иду н |
| А у владичином оку је стојала слутња о бури живота и мека љубав за недужне жртве.{S} Рамена ст |
| ња.{S} Осећала је узбурканост у прсима, буру у памети , светлаце у очима, ломљење у мишицама.{S |
| учим светско од духовног, и да прогутам буру ...{S} Е мој ђаконе, није лако бити ритер од Свето |
| еликог белог сунца, побегао је некуда у буџак.</p> <p>Ваздух и небо су треперили без једне бори |
| дичине</p> <p>Цркве</p> <p>Књижара З. и В. Васића Загреб</p> </div> </front> <body> <div type=" |
| ођен дан њеног оца ...{S} Просјак неки, вагабунд какав, гладно псето, буке мртвих ружа и иструл |
| ваљали, сити, угрејани и несташни, два вагабунда госта с Недићевог рођен дана.</p> <p>Напослет |
| убојица, који, постепено, душу из тела вади, светлост у очима гаси, глас у грлу дави.{S} Мајко |
| на радост и благодарност.{S} Опрезно је вадио из портфеја тврду белу хартију, и пријала му је о |
| оред заноса и дивљења има у љубави, као важан, можда важнији елеменат, милост и сажаљење.{S} Мо |
| благосиља.</p> <p>На последњем, главном важбању, ђакон је рђаво певао.{S} Непажљиво, расејано, |
| екога, а уши чују нешто што само за њих важи.</p> <p>Чује ваљда песму мога срца — смешио се ђак |
| зорима, госпођица Недићева је, наравно, важила у своме месту као врло интересантна личност.{S} |
| баш у суботу ујутро, освану на зидовима важна и кобна санитетска објава.{S} У вароши има двадес |
| дивљења има у љубави, као важан, можда важнији елеменат, милост и сажаљење.{S} Можда права љуб |
| имао баш да значи нешто врло озбиљно и важно, баш кад би значио и обећање, и обавезу и заклетв |
| Напред, жандарски <pb n="83" /> круто и важно, израстао је огроман чкаљ, модро црвен у лицу, са |
| е ништа на свету досада није било много важно, а жена најмање, гле како он сад к небу подигнути |
| Помпа архијерејског присуства и појања, важност и упечатљивост обреда , полагање духовничке сил |
| зија, страшна, увек иста, без обзира на важност или трагичност тренутка.{S} Поставља се лекару |
| мало изненадила, али није никакву даљу важност приписивала Анином изгледу.{S} Шта више, одмах |
| , наметало се сада са неком судбоносном важношћу.{S} Добијало је вид чежње .{S} Кад би бар миса |
| уме, и да би смешно <pb n="250" /> било ваздан пречитавати и студирати то писмо.{S} Било би ниш |
| епен по степен, у небо пење.{S} Одиста, ваздух се увијао око ње као неки мирисан вео, а светлос |
| > <p>Смркло се одмах после пет сата.{S} Ваздух је тако отежао да се људи чисто гушили у њему.{S |
| тога дана је ударила оштра хладноћа.{S} Ваздух се чисто следио.{S} Сваки неопрезнији удисај, от |
| је умивала варошицу и будила дрвеће.{S} Ваздух је био миран.{S} Снопић првих сунчаних зрака про |
| анде у кућу, преврћући се главачке кроз ваздух. </p> <p>На веранди прште снажан, здрав, дуготра |
| {S} Дисала је отворених уста, и кишљиви ваздух је тако пријатно освежавао топло и суво њено грл |
| је дошао други, па трећи, и онда је цео ваздух био пун металног звука.{S} Звонило је на јутрење |
| стакатираној шеснаестини која ће сад у ваздух да прсне.</p> <p>Једном приликом, на ужем музичк |
| унца, побегао је некуда у буџак.</p> <p>Ваздух и небо су треперили без једне борице , без једне |
| <pb n="245" /> негде у задњим слојевима ваздуха.{S} Уметнички мотив је из гомиле руинираних пок |
| х и деце, и, одоле гледан, због густоће ваздуха, чинио се тајанствен.{S} У осветљењу полијелеја |
| ривање и свежи дах новог живота у новом ваздуху.{S} И пожелела је, одједаред, да и кроз њу прођ |
| вид дубоког предисања на чистом пољском ваздуху.</p> <p>Мало после, он је, по неком програму ва |
| ретање и проговарање неких нових душа у ваздуху.{S} Спустила се ледено хладна киша.{S} Црна нек |
| м.{S} За мрвицом на земљи, за мушицом у ваздуху, за сенком, за шљокицом сунца, која се, већ дог |
| ву уметност кад јој је и колевка и гроб ваздушни талас! ...{S} Његово певање је моја срећа, а њ |
| Иринеј има да одлучи.{S} Неко је оборио вазу.{S} Клавир се покренуо с места.{S} Уопште је изгле |
| поједине делове, и вртила главом.{S} Не ваља.{S} То је чисто чулна музика.{S} Отворено преприча |
| убоко испод ногу.</p> <p>Нешто тешко се ваља.{S} Долази, а нико га не види.{S} Долази да згњечи |
| ерупана , лежала у снегу, а преко ње се ваљали, сити, угрејани и несташни, два вагабунда госта |
| у шалу и пецкања.{S} Нису успели да се ваљано исмеју ни они, који су, толико пута исмејани од |
| ије с буретом горе.{S} И три фигурине , ваљда пиљарице, иду на глави и разговарају живо.{S} Сли |
| ћи и разговарати с Аном.{S} Та је жеља, ваљда с тога што га је нагло обузимао сан, почела одјед |
| анак далеко од њихове цркве.{S} Ана је, ваљда под том импресијом, села, и понудила ђакона <pb n |
| дније и најсрећније створење.{S} С тога ваљда и има тако много калуђера међу свима људма, јер, |
| оже и пристојно и врло лепо удати, онда ваљда и кћи треба да се одлучи да заволи некога, и да р |
| ра видео да сам ја овде срећан, онда је ваљда због тога ћутао.{S} И сад он долази .{S} Може бит |
| шла, и нарочито га чекала.{S} Желела је ваљда да му тако, неочекивано, као прегршћу, баци сав ч |
| дубоко и одано поклонио.{S} Наслутио је ваљда малочашњу жељу госпођице Недићеве, да и он буде с |
| пом певању.{S} Други су говорили: то је ваљда неки медитативни одмор за интелигентну главу докт |
| те паузе једном отегнутом муком коју је ваљда само Ана била у стану да имитује, и гушио се посл |
| ом, и истом таком смерношћу , у чему је ваљда почетак праве религије духа човечјег. </p> <p>Ана |
| ко су одлично певала .{S} Одморио их је ваљда тај прекид са писмом.</p> <p>После певања је Ану |
| нешто што само за њих важи.</p> <p>Чује ваљда песму мога срца — смешио се ђакон, стојећи још не |
| } Однекуд се показало псето.{S} Од зиме ваљда, летело је преко гробова као стрела.{S} Дечко зви |
| је најмилије њено место, и те цркве се ваљда никад нагледати неће.</p> <p>Гле, каква је дивна. |
| се.{S} Годи ми та одлучност.{S} Тако се ваљда дешавају све храбрости.{S} Човек пусти да реч каж |
| упљали из околних места тако као што се ваљда некада скупљало у Јерусалим на Пасху.{S} Нарочито |
| лих хришћанских столећа.{S} Кад су људи ваљда са потпуно мирним савестима ишли у цркву.{S} Кад |
| а је у порту да одахне.{S} Али, слутећи ваљда да ће монах Иринеј одмах за њом изаћи, није одахн |
| и калуђер.</p> <p>Улицом одгоре, идући ваљда из парка, долазио је у сусрет Недићевима ђакон.{S |
| а бојим, и нећу да их имам.{S} Зато сам ваљда и провела цео свој живот као дете, јер деца су бе |
| <p>Мало после, он је, по неком програму ваљда, узео случај друге младе жене.{S} Тога пута такве |
| едно долазио на часове вежбања. </p> <p>Ваљда с тога што је Ана сву своју душу уносила у рад, у |
| о је о вама говорио !{S} Он слути каква вам је душа.{S} А да ли ви слутите да и тај старац има |
| је случај тежак, онда просто тражите да вам овај категорично одговори хоће ли болесник умрети и |
| Богородичиног Храма.</p> <p>— Да ли да вам причам то што волим?</p> <p>— Говорите, говорите! — |
| а. —- Онда бисте можда могли поднети да вам једну од тих многих десних руку и одсечемо.{S} Нара |
| ко ме моли да га поведем, али, право да вам кажем, <hi>ја</hi> се плашим, и за њега, и за друге |
| е можете на гробље.{S} Ја сам осетио да вам је много жао.{S} Баш на данашњи дан.{S} И онда, реш |
| , да се рукујем такође нећу.{S} Само да вам кажем да је Светислав Васићев још жив, да му је сас |
| раствара појаве и дела у детаље.{S} Ја вам кажем да тај човек негде у унутрашњости својој мног |
| наха Иринеја.</p> <p>— Да, да.{S} Хвала вам што погађате.{S} Али пре свега, како сте?{S} Јесте |
| , дугим, топлим и милим.</p> <p>— Хвала вам, докторе.{S} То је сјајно.{S} Ви сте дивни.{S} За н |
| јте ми руку!{S} Ко је болестан ?{S} Шта вам је, за Бога!</p> <p>— Бошко, мали Бошко Ристовић — |
| је, одмах ће почети плакати, наместиће вам кревет, и добићете лек од седам трава.{S} А можда с |
| к сте млади.{S} Сада вас сви воле и сви вам се диве.{S} Ређају вам се дани баш као духовска лит |
| рила је Ана с топлим признањем. — Да ли вам је тешко од свега тога што знате?</p> <p>Пашковићу |
| и је сада још што боли ?</p> <p>— Да ли вам је кадгод дошло жао што не чујете појање?</p> <p>— |
| поте узидати телесну своју срећу, је ли вам тешко било у темеље њене бацити пољубац страсти?</p |
| еобраћају у горостасну палату?{S} Је ли вам тешко у ту палату частољубља, рада и лепоте узидати |
| <p>Ана није одговарала.</p> <p>— Је ли вам недостајало снаге у борби ?{S} Је ли наишла на вас |
| и гледала га благодарно.</p> <p>— Је ли вам криво, Ана, што вас волим?{S} Хоће ли вам икада бит |
| м криво, Ана, што вас волим?{S} Хоће ли вам икада бити криво?{S} И да ли мислите да уопште има |
| о једно свитање среће.</p> <p>— Смем ли вам писати оданде?</p> <p>— Молим.{S} Али само у недељу |
| што се у овом складу јавио?.. .{S} Или вам је ово питање можда ипак мало тешко, драги докторе |
| је она пошла.</p> <p>— Може бити да сам вам и досадан с тим разговором о своме душевном стању ? |
| мога писма?{S} Е дакле, оно о чему сам вам тада писао, потврдило се.{S} Владика жали замном.{S |
| XVI.</head> <p>„Ана, шта радите, и како вам је на души?!“ — тако је почињало писмо монаха Ирине |
| ујутро по њиховом виђењу.</p> <p>„Како вам је на души?{S} Питам вас то брижно и милостиво, тол |
| ушајте ово чудо! — Ана је свирала. — То вам је <hi><foreign xml:lang="fr"><title>Symphonie Dome |
| већ сте Бог зна откад напољу.{S} Ветар вам је изударао образе.{S} То вас сигурно <pb n="229" / |
| с сви воле и сви вам се диве.{S} Ређају вам се дани баш као духовска литија, кад се по цвећу и |
| — Други пут.{S} Или ћу вам рећи, или ћу вам донети песму на читање.{S} А сада, молим вас, свира |
| клавиру.</p> <p>— Други пут.{S} Или ћу вам рећи, или ћу вам донети песму на читање.{S} А сада, |
| ице мога живота више нема.{S} Помоћи ћу вам!{S} Пребродићемо искушења! ...{S} Телесна љубав опа |
| ајно.{S} Ви сте дивни.{S} За награду ћу вам сада одсвирати нешто своје.{S} Пазите добро.{S} То |
| а рушевине улепшава.</p> <p>— Рекла бих вам — говорила је мало са устезањем — да нам понекад до |
| ..{S} Лагала сам, и то сам вама лагала, вама, који сте вера и црква моја ...{S} Како ме то боли |
| ин ђакону јавити писмом, а ви, докторе, вама ... најзад, да буде право, вама ћу такође написати |
| окторе, вама ... најзад, да буде право, вама ћу такође написати писмо.</p> <p>— У коме ћу добит |
| куните, Иринеје!{S} Калуђер стоји пред вама!{S} Неваљалство је згажено и побеђено, и све што с |
| сте ли ви, Ана, болесни?{S} Ана, шта је вама ?</p> <p>— Ја сам сасвим добро.{S} Али ми је тешко |
| казао, ништа ни показао.{S} Сигурно ни вама?</p> <p>Ана је мало, једва приметно поруменила, ал |
| {S} Мене су из болнице звали да одмах к вама дођем.</p> <p>Страшних стотину корачаја је прешла |
| огу помолим ...{S} Лагала сам, и то сам вама лагала, вама, који сте вера и црква моја ...{S} Ка |
| исам говорио ником, треба сада да кажем вама и више ником“.</p> <p>Ана се заруменила.{S} Скриве |
| ио — ах, кад бисте само знали како је о вама говорио !{S} Он слути каква вам је душа.{S} А да л |
| јој због владике.{S} Оно прво сам морао вама рећи.{S} А ово друго?{S} Ја у последње време имам |
| и она скривено уздахну.</p> <p>— А зар вама није понекад тешка самоћа ? — поче она тако матери |
| } У души међутим, ја сам свакога дана с Вама.{S} И ниједна моја молитва Богу није без Вашег име |
| сам желео и вас да видим, т. ј. да се с вама поразговорим.{S} Страшна моја служба у данашњим ок |
| сам, може бити да сам због свега тога у вама заволио и вас саму.{S} Може бити ...{S} Међутим, т |
| сам ли заволео вас, или само ту љубав у вама.{S} Ту љубав, љубав жене, коју сам ја, женомрзац и |
| иниту, видим је новим очима, видим је у вама као јарко црвену жижу у белом алабастерском кандил |
| p>— Можете, можете.{S} Ја сам ваша, и у вама, свим оним што је најбоље у мени.{S} А можете и за |
| алабастерском кандилу.{S} Тај пламен у вама, то је луча победе над злошћу у мени!{S} Знак од Б |
| г?{S} Или, као ваш стари лекар, видео у вама и тада дете, и терао шалу?</p> <p>Њој је јасно бил |
| за свеже, безгрешно новорођенче, или за вампира који је већ неколико живота прошао пре него што |
| тела, сила од интелигенције, а опет је ван живота .{S} Неки чисто контемплативни и аналишући, |
| гове душе.{S} Таласи те туге се затим и ван ђакона почели ширити, и купили се на оном празном м |
| страни, лепа, бледа, безопасна.{S} Али ван цркве.{S} Тресе је тресе, као што ветар тресе зелен |
| врло често ишла с оцем у шетњу, већином ван вароши.{S} Тога дана јој је ходање сасвим необично |
| тору такође засветлеше очи.</p> <p>— Не варам вас.{S} Збиља му је сад мало лакше.{S} На жалост, |
| <p>— Ја мислим, госпођице Ана, да се не варам кад кажем да сам заволео ваш живот и вашу љубав.{ |
| , који чува тајну најлепше лепоте.{S} И варао сам се да се само надвирујем над тај пехар, док с |
| бу сукњице росу и мирисе носи.{S} Друга вариација.{S} Сетни, развучено везани низови тонова — у |
| шеталице на сату.</p> <p>Почеле су онда вариације.{S} Прва.{S} Око аријице, коју успаваља скоро |
| божјом, што је искушење било само сан и варка.{S} И предавала се поново мирна, слушању песме и |
| и две ноћи, и све, све је то можда само варка и искушење.</p> <p>У недељу, монах Иринеј је, иза |
| ти из њега, љубављу , заповешћу, игром, варком, силом, лажју, чиме год хоћу, јер су сви ти пољу |
| ена, а високо горе, као у лету ухваћене варнице, расули се бледо зеленкасти пламичци кандила.</ |
| за којим ено тамо код мене уздише цела варош.{S} Дакле?{S} Да ли би се могао решити да пођеш ? |
| У колико је то више морала осећати она варош, у којој је, као посљедица нарочитих околности, ц |
| ј.</p> <p>Без сумње је да би свака мања варош долазак владике сматрала као свечаност за коју се |
| p> <p>И тек после тога, кад се кренуо у варош, опазио је и дебело дрво, и коприву, и литију цве |
| азила једно голишаво циганче на улазу у варош. </p> <p>- У свакој лепоти, видиш, природној или |
| постепено, на школу и цркву, и на целу варош.{S} У друштву са диригентима хорова и са млађим с |
| га дана стигла су два лекара из оближње вароши, одмах после подне се пронео глас да је на умору |
| кад је ишчекивала Пашковићев долазак из вароши, и извештај његов о стању болести уопште.</p> <p |
| ада.{S} Права улица од цркве ка средини вароши врло је дуга, а он никада не стигне да је бар на |
| једина интересантна композиција у овој вароши, коју он још није разложио. </p> <pb n="1" /> <p |
| често ишла с оцем у шетњу, већином ван вароши.{S} Тога дана јој је ходање сасвим необично годи |
| иле куће и баште.{S} Један по један део вароши је нестајао.{S} Најзад се видели само још бели т |
| болести и гњева божјег је пролазила по вароши, а немоћ људска је покорно чекала ударац.</p> <p |
| а важна и кобна санитетска објава.{S} У вароши има двадесет случајева оболевања од дифтерије, о |
| ледњег <pb n="165" /> листка, тако је у вароши све живо задрхтало и поплашило се од живота. </p |
| } Такви разговори су били доста чести у вароши.{S} Ана Недићева је наиме веома интересовала сво |
| се одједаред на сасвим супротном крају вароши .{S} Годила му је та расејаност, и годило му је |
| 90_C18"> <head>XVIII.</head> <p>У малим варошима се живи полако, са много лење или сујеверне по |
| пред себе неку свежину, која је умивала варошицу и будила дрвеће.{S} Ваздух је био миран.{S} Сн |
| , и кроз љубав Богу и песми служите.{S} Вас двоје сте два струка цвета.{S} Будите и останите ка |
| пред спуштеним завесама клања.</p> <p>— Вас, госпођице, црква толико апсорбује , да су вас људи |
| <p>— Иринеје, Иринеје, јединог, самога вас волим, круно, песмо живота мога! ...</p> <p>— Ана, |
| ну слободу и самосталност само зато, да вас загрлим и пољубим, Иринеје ...{S} Али не ужасавајте |
| ни слутити могао да сте овде, зар ја да вас непристојно предусретнем, ја ... </p> <p>Монах Ирин |
| време!{S} Зашто се нисмо договорили да вас ја заменим ?{S} Ја вас могу заменити, је л' те, да |
| отац, пред крај свога живота , знао да вас волим.</p> <p>— Знао је?</p> <p>— Знао.{S} Или је с |
| >— Леп, дабогме, док сте млади.{S} Сада вас сви воле и сви вам се диве.{S} Ређају вам се дани б |
| Одлучите онако како вашем срцу годи, за вас ћемо сви све учинити.</p> <p>— Волела бих се видети |
| ужностима које су одвише многобројне за вас.{S} Зашто у тако сувише богатом стилу спремате свеч |
| им, и за њега, и за друге, као што и за вас непрекидно стрепим, и кајем се понеког часа што вас |
| падала дубље и дубље.</p> <p>— Ана, ја вас волим.{S} Ви сте светиња и завет живота мога.{S} Ан |
| м ка излазу.</p> <p>— Госпођице Ана, ја вас молим, лепо вас молим да станете на тренутак, да чу |
| а часка .. . ја сам недужан потпуно, ја вас нисам уходио, <pb n="228" /> ја нисам ни слутити мо |
| мо договорили да вас ја заменим ?{S} Ја вас могу заменити, је л' те, да могу, Ана?{S} Реците? < |
| — Зашто несрећа и жртва и плач ?{S} Ја вас не дам, Ана! ...{S} Ана!{S} Милости моја, лепото мо |
| ојој песми. </p> <pb n="110" /> <p>— Ја вас не разумем — шаптала је Ана, гледајући, кроз трепав |
| ио да срећу своју не сања. </p> <p>— Ја вас никада не могу оставити! — шаптао је он умиљато. — |
| и задржао је на пола пута.</p> <p>— Ја вас још никада нисам гледао и чуо свирати.{S} За мене ј |
| S} Упола, добро.{S} Телом, а душом нека вас прати. </p> <p>— Кад је тако, — смејала се Ана — до |
| {S} Душа моја, мала гладна тичица, чека вас и богата је.</p> <p>То су, видите, живи трагови вољ |
| , у жеженом злату и драгом камењу, чека вас, и сирота је.{S} Душа моја, мала гладна тичица, чек |
| јало снаге у борби ?{S} Је ли наишла на вас болесна чежња за својом сопственом несрећом?</p> <p |
| вљено и узбуђено. — Цео мој живот и рад вас су чекали.{S} Ви сте дошли, и старе раскрснице мога |
| сада, као и увек, само спасење може од вас доћи.</p> <p>— Пресудићете.{S} Дакле: у три сата по |
| } И сада, он, сиромах богаташ, он се од вас помоћи нада.{S} Да ли ме разумете ?</p> <p>— Дабогм |
| смејак његов говори : да, ја одлазим од вас, али срећа је уза ме; а ви ћете остати сами, јер та |
| дно од вас не унесрећи, а да ниједно од вас црква не изгуби !{S} Како, како, Иринеје! — понавља |
| {S} Како ћете проћи, а да се ниједно од вас не унесрећи, а да ниједно од вас црква не изгуби !{ |
| евањем.</p> <p>— Бошко?{S} Бошко се код вас разболео?</p> <p>Сада је Ана пребледела као крпа.</ |
| шој цркви, мени и нама.{S} Деца и иконе вас чекају, и тужни су.{S} Мајка Богородица, у жеженом |
| ећних, узвишено срећних тренутака и пре вас.{S} Сада се те среће више не сећам.{S} Те песме виш |
| ту видео.{S} А она је то с тога, што се вас двоје тако жарко, тако небески лепо волете, и кроз |
| мен драгим каменом опточили , како ћете вас двоје проћи кроз то највеће искушење живота човечје |
| е то не осећаш, синко? ...{S} Како ћете вас двоје, два украса рода људског, који сте љубави сво |
| > <p>— Она ће вас изненадати.{S} Она ће вас можда и скупо стати.</p> <p>Доктор се мало збунио, |
| апред . </p> <pb n="246" /> <p>— Она ће вас изненадати.{S} Она ће вас можда и скупо стати.</p> |
| е опоменем каква је била моја црква без вас.{S} А имала сам у њој срећних, узвишено срећних тре |
| S} Знак од Бога, који ми је стигао кроз вас пре него што буде сасвим касно ... </p> <p>— Ја мис |
| ичајеног поздрава. — Такође сам желео и вас да видим, т. ј. да се с вама поразговорим.{S} Страш |
| да сам због свега тога у вама заволио и вас саму.{S} Може бити ...{S} Међутим, те се љубави нем |
| то старом вашем доктору?{S} Човеку који вас је као малу девојчицу толико пута лечио, који је ту |
| је морао нешто говорити.</p> <p>— Је ли вас отац што питао?</p> <p>— Никада ништа.{S} Чак, увер |
| е.{S} Ви сте сигурно доктор.{S} Смем ли вас запитати, да ли је најстарији дечак у овој кући бол |
| но, усплахирено: </p> <p>— Ана, јесу ли вас ма за тренутак узнемириле Пашковићеве речи ?{S} Јес |
| као да је на крилима.</p> <p>— Не боли вас више глава? — питао је тоном, као да му само још то |
| орите се мало.{S} Мени је тешко гледати вас бледу, и на дужностима које су одвише многобројне з |
| А ви?{S} Иринеју сам казао да ћу питати вас, па како ви одлучите, тако да буде.{S} На то је при |
| акође засветлеше очи.</p> <p>— Не варам вас.{S} Збиља му је сад мало лакше.{S} На жалост, то не |
| м бескрајне оданости.</p> <p>— Хтео сам вас нешто питати, госпођице Ана.</p> <p>— Долазите ли и |
| бог несреће у вашој кући.{S} Да, то сам вас хтео малочас питати: да ли бисте желели да се видит |
| .</p> <p>„Како вам је на души?{S} Питам вас то брижно и милостиво, толико, колико свега брижнос |
| опет натраг у њену душу.</p> <p>— Волим вас силно и безмерно, а тако ми је тешко — шаптала је А |
| онети песму на читање.{S} А сада, молим вас, свирајте ми увод у ораториум.</p> <p>Ана га је пог |
| госпођице Ана ?{S} Погледајте ми, молим вас, тим чистим и безгрешним својим очима право у душу, |
| 120" /> што вас волим?{S} Зар бих могао вас не волети , кад цео свет волим, и кад сам се због т |
| ерити ...{S} Бојим се канда ипак.{S} До вас, Ана, ја нисам сасвим веровао у жену, па се тај сах |
| прети.{S} Тамо, у петој шестој кући до вас, умрло је јутрос двоје деце за два сата, а треће, п |
| pb n="198" /> не знам: јесам ли заволео вас, или само ту љубав у вама.{S} Ту љубав, љубав жене, |
| ању да ту жену воли изнад себе!{S} Тако вас ја волим, Ана! ... </p> <p>Монах Иринеј је светлио |
| <p>— Госпођице Ана, ја вас молим, лепо вас молим да станете на тренутак, да чујете само неколи |
| {S} Ветар вам је изударао образе.{S} То вас сигурно <pb n="229" /> боли?{S} Боли ли?{S} Или то |
| шко данас одвише дуго разговарати, зато вас молим да седнете, и да одмах примите одговор по кој |
| рно.</p> <p>— Је ли вам криво, Ана, што вас волим?{S} Хоће ли вам икада бити криво?{S} И да ли |
| ашег имена.{S} У толико ми је теже, што Вас видим слаба и промењена.{S} Болујете ли много?</p> |
| неке кривице у томе <pb n="120" /> што вас волим?{S} Зар бих могао вас не волети , кад цео све |
| но стрепим, и кајем се понеког часа што вас нисам силом одстранио.{S} Морао бих га, по себи се |
| у свом.</p> <p>А ви, Ана ?{S} Али зашто вас и питам, кад знам да ме нећете изневерити , јер себ |
| спођице, црква толико апсорбује , да су вас људи изгубили.{S} То тек не <pb n="152" /> може бит |
| то не значи да му је и боље.{S} Не бих вас смео с поуздањем тешити и храбрити, јер је болесник |
| ошао ред да оставе стан божји и негде у васељени изврше свој задатак .{S} Зашто Ана и он нису п |
| ине</p> <p>Цркве</p> <p>Књижара З. и В. Васића Загреб</p> </div> </front> <body> <div type="cha |
| ас да је на умору једино дете директора Васића, а нешто касније се показаше и знаци непогоде у |
| Шта је, Боже, са Светиславом директора Васића.</p> <p>Као да је чуо Анину жељу, закуцао је на |
| у.{S} Само да вам кажем да је Светислав Васићев још жив, да му је сасвим мало боље, али ипак бо |
| и беси.{S} Младић је оздравио.{S} Он је васкрсао.</p> <p>— Ушао је Бог у мене — говорио је људи |
| а.{S} Нечији јубилеј или црквена слава, ватра или велика мећава, смрт угледног човека или свадб |
| м.</p> <p>На постељи је лежао, црвен од ватре и мутних очију, адвокат Недић. </p> <pb n="203" / |
| у страсти, у првом загрљају од ланаца и ватре.</p> <p>Лице уз лице, коса у коси, дах у даху, за |
| а јаку узбуђеност.{S} Али кроз црвенило ватре се одједаред стала дизати непорочно бела једна ру |
| мах, глас његов је продро у њу као што ватрено зрно продире у тело рањеника.{S} Чинило јој се |
| екаљени челик, тврд и вечит у најжешћој ватри.</p> <p>— А ако она размонаши душу своју — настав |
| ти збиља ништа друго није?{S} Да ниси у ватри, мораш бити и гладна, а канда је овде и хладно ? |
| страшљиво осећање треба умети угрејати ватром целе љубави, бојама целе маште. </p> <p>Како је |
| е она предавала често, дуго, и са неком ватром од које би после осећала умор.</p> <p>Облачила г |
| {S} Са седом ћубом на челу, са жалосном ватром у очима, са необичном исповешћу на уснама, Ани с |
| из мелодије и мекости гласа у јасност и ватру очију, одатле у умиљатост речи, одатле у снове ми |
| ајање у мени, да ли знате ко је запалио ватру у црном мраку моје саможиве усамљености ? ...{S} |
| дана дошла.{S} Свирајући, пала је Ана у ватру, и тумачила доктору: да је све то, што у први мах |
| аједно , претрпео опет бригу и страх за ваш лепи и корисни живот.{S} Опростите му, и почујте га |
| ала се Ана — дођите , али чим мама види ваш црвени нос, знате каква је, одмах ће почети плакати |
| некога на гробу.{S} Црни вео и познати ваш стас.{S} Збунио сам се, нисам знао шта све то значи |
| им пребацивањем . — Ја одлично познајем ваш глас.{S} Изволте да пређемо у собу за свирање, па ћ |
| ли био можда сувише строг?{S} Или, као ваш стари лекар, видео у вама и тада дете, и терао шалу |
| да се не варам кад кажем да сам заволео ваш живот и вашу љубав.{S} Победу вашу надамном, победу |
| и сама, ја чујем, и гласове хора и глас ваш.{S} Увек тако.{S} Зар бих друкчије могла оздравити |
| и мој пријатељ, а, сем тога, Ана, свака ваша жалост је и моја, свака ...{S} Ево видите, понео с |
| ради, ни себе ради.{S} Сем тога, мајка ваша нешто разговара с њим.</p> <p>Ана бризну плакати.< |
| Не, не, боље је да не дође.{S} И мајка ваша се самном слаже.{S} А ви?{S} Иринеју сам казао да |
| да волиш узвишено и лепо! - ...{S} Она ваша црква је први истинити дом божји који сам у дугом |
| етири празнине. — Али сопран солисткиња ваша? — довршавала је Ана обично сцену, имитујући одлич |
| аможиве усамљености ? ...{S} Да ли душа ваша осећа: да је и то тешко и скоро изгубљено дело <hi |
| те? </p> <p>— Можете, можете.{S} Ја сам ваша, и у вама, свим оним што је најбоље у мени.{S} А м |
| тешко — шаптала је Ана. — Дајте ми обе ваше руке, дајте их да их пољубим, да их имам, да су мо |
| а има!{S} Дођите и уђите у одјеке песме ваше, која је вечна у цркви вашој и у мени“. </p> <pb n |
| вити и оживети?{S} И сада, ето, љубазне ваше речи чујем ја само кроз те тонове који у мени ника |
| м ето све што сте хтели у темеље палате ваше, у темеље храма вашег!{S} Сад ћемо, једне недеље, |
| век провести између два крила беле душе ваше.{S} Ја бих хтео умрети у коси вашој.{S} Ана, рецит |
| утонског запада, да пролепрша мало кроз ваше подне.</p> <p>Доктор Пашковић је држао шешир у руц |
| лепога, у журби и приближавању повратка вашег који нам већ иде.{S} Сиромах стари владика!{S} Он |
| ли у темеље палате ваше, у темеље храма вашег!{S} Сад ћемо, једне недеље, доћи опет у Богородич |
| вом камену попасти ће живи трагови бића вашег по нашој самоћи.{S} И ми ћемо, као номади, са мал |
| /p> <p>А у чему су ти живи трагови бића вашег?{S} У свирци, у смислу лепога, у журби и приближа |
| S} И ниједна моја молитва Богу није без Вашег имена.{S} У толико ми је теже, што Вас видим слаб |
| стимо.{S} Две недеље дана да будемо без вашега гласа.</p> <p>Ђакон се радовао као дете.{S} И за |
| ми ка гласу.</p> <p>— Оне су сасвим ка вашем гласу. — Ана је погледала ђакона с неким милим пр |
| ђице Ана, опраштате ли ви све то старом вашем доктору?{S} Човеку који вас је као малу девојчицу |
| им.{S} Јер је већ крајње време да у том вашем музичком прогресу госпођица Ана престане бити све |
| , госпођице Ана?{S} Одлучите онако како вашем срцу годи, за вас ћемо сви све учинити.</p> <p>— |
| ете ли замислити колико се сви радујемо вашем оздрављењу?</p> <p>— Хоћете ли сада опет сваког б |
| носи њима.</p> <p>— Јесам ли ја терет у вашем животу ? — шаптао је ђакон у неким слатким слогов |
| за сунцем и за законом који је у срцима вашим, и бићете чедни и невини! ... </p> <p>— Али, да л |
| олико пута лечио, који је ту недавно, с вашим родитељима заједно , претрпео опет бригу и страх |
| дјеке песме ваше, која је вечна у цркви вашој и у мени“. </p> <pb n="175" /> </div> <div type=" |
| душе ваше.{S} Ја бих хтео умрети у коси вашој.{S} Ана, реците ми штогод...</p> <p>Анино срце се |
| рашину земље прска.{S} Видео сам у души вашој љубав једну, о којој анђели не сневају и о којој |
| шу, него у своју.{S} Видео сам да у тој вашој души има нешто необично, неслућено лепо.{S} Пехар |
| ринеј је очајан и утучен због несреће у вашој кући.{S} Да, то сам вас хтео малочас питати: да л |
| } Ви нисте више тамо.{S} Ви сте на путу вашој цркви, мени и нама.{S} Деца и иконе вас чекају, и |
| мо у чељустима страшне несреће.{S} Пред вашом матером нисам хтео рећи, али ви треба да знате да |
| тога?{S} Знао сам.{S} Е, ја ћу сад, и с вашом дозволом, кући на одмор.{S} Од четири у јутро сам |
| {S} Уздајмо се у Бога.{S} Молите му се, вашу ће молитву за цело волети.{S} Ето, звони на вечерњ |
| ам кад кажем да сам заволео ваш живот и вашу љубав.{S} Победу вашу надамном, победу жене над же |
| злој својој навици, ја сам боље видео у вашу душу, него у своју.{S} Видео сам да у тој вашој ду |
| волео ваш живот и вашу љубав.{S} Победу вашу надамном, победу жене над женама, победу баш те по |
| ли ме још волите, бедну, јадну, грешну вашу Ану да ли још волите тако као пре, рад њен, крвав |
| и је.</p> <p>Монах Иринеј је скочио као веверица, примакао сточић за сервирање чаја, отварао бр |
| , као и сваке друге, дошао је да служи, ведар и у добром расположењу .{S} Његово расположење би |
| а. </p> <p>Госпојинска зора је долетела ведра и чила, скоро мајска.{S} Крилима је гонила испред |
| чудан начин.{S} Док је у цркви, Ана је ведра и мирна.{S} Чежња се губи. </p> <pb n="10" /> <p> |
| ам јасан пут пред собом, и идем по њему ведра и храбра.{S} Ти то уосталом мораш и сам видети , |
| о, при овим тешким помислима бивало све ведрије на души.{S} Она је искрено била убеђена да је з |
| едан , јесењи и кишан, путовао је некуд ведро плавим небом.{S} Мали дечко, још уплакан што није |
| је се не зна да ли је наоблачено или је ведро.</p> <p>У соби за примање, ђакон је прво наишао н |
| сао.{S} Собарица није испустила ниједно ведро.{S} Кочијаш је очистио кола и истимарио коње, а н |
| м и пропадањем.{S} Него у просторе оног ведрог живота који ни историја ни људи не бележе.{S} Не |
| ив, она је у срећи, више но икад, имала ведру једну свест, којом је и најнезнатије детаље свога |
| у се почели чешће виђати на заједничким вежбама са хоровођом.{S} У оној истој соби.</p> <p>Ана |
| споредом , а њему су баш годила самачка вежбања.{S} Кад доврши певање, сасвим му је тако као да |
| евао и доста неуредно долазио на часове вежбања. </p> <p>Ваљда с тога што је Ана сву своју душу |
| </p> <p>Једнога дана, баш кад је имала вежбање с децом, дошао је црквењак и донео писмо.{S} Ка |
| е стога и он што ређе долазити к њој на вежбање .{S} Има код куће хармониум, па ће вежбати сам. |
| бање .{S} Има код куће хармониум, па ће вежбати сам.</p> <p>Ани је та одлука ђаконова годила.{S |
| би онда севале ситне плавичасте муње у вез ушивених каменчића.{S} Иначе је тихо призивање Бога |
| S} Друга вариација.{S} Сетни, развучено везани низови тонова — уздаси замишљене, некуда занете |
| Као никада, старац је осетио колико је везано <pb n="144" /> за њега то младо створење, и одје |
| ека.{S} Под заветом разумем неразрешиво везивање живота за неку моралну лепоту.{S} У томе је по |
| те, среће, светиње и идеала, за које је везивао рад и успех живота свога.{S} Куда то води, и шт |
| стварао необичну неку, музички идиличну везу између цркве, себе и оних који га слушају.{S} А по |
| сенке своје је осећала неку симпатичну везу.{S} Остављање цркве и ђакона представљало јој се к |
| тву живота.{S} Кроз младо и свеже цвеће везујем се ја за свога оца, бршљан онај, што грли гробн |
| о.{S} На једном месту је ипак клепетала вејалица, и кроз прашину се још лепше видело како се ве |
| ога.{S} Ана, реците ми штогод.{S} Ја ћу век провести између два крила беле душе ваше.{S} Ја бих |
| а је сваки човек, у нечему, целог свога века монах и аскет.{S} Човек може имати и чедну љубав п |
| човек, у нечем, остане аскет целог свог века.{S} Под заветом разумем неразрешиво везивање живот |
| ад је чисто физички осећала падање тога вела по себи.{S} И волела тај вео, који чува да јој се |
| спредају над њом неку врсту калуђерског вела.{S} И понекад је чисто физички осећала падање тога |
| о.{S} Ана са златном својом косом испод вела, Пашковић са гргуравом сребрном фризуром око астра |
| а о њему.{S} Да ће можда неко саградити велелепну цркву са галеријама за разне хорове , хорове |
| е, љубави и страха божијег.</p> <p> <hi>Велиј јеси, Господи, и чудна дјела твоја!</hi> </p> <p> |
| хоће велику љубав да има, тај мора бити велик и калуђер.</p> <p>Улицом одгоре, идући ваљда из п |
| утучена данас — помислила је у себи. — Велика она синоћња непогода утицала је на мене сасвим н |
| ћу.{S} Само је разлика тих двају победа велика.{S} Гордост задављује катастрофу, и доста је да |
| S} Био је срећан, верујући да је то она велика, свемилостива љубав за којом је чезнуо.{S} И осе |
| енађивали су.{S} А јак музички талент и велика музичка образованост су заносили и освајали.</p> |
| ји јубилеј или црквена слава, ватра или велика мећава, смрт угледног човека или свадба богате ј |
| камо ли оно друго.{S} И најзад, два три велика, света, религиозна акорда: покривање детета крил |
| тишину, као да уз само Анино уво трепти велика нека жица.{S} Затим је дошао други, па трећи, и |
| даред, тамо у дну хоризонта, нешто, као велика игла, пробушило је рупицу у магли, и вукло за со |
| ику, и облачећи полако рукавице.</p> <p>Велика му је била радост што је владици обећао да ће до |
| та.{S} Људи су осетили силну моћ праве, велике уметности.{S} Анино име је хваљено и слављено.{S |
| по три кришчице освећеног хлеба у мале, велике, младе, старе, механично и с вером испружене рук |
| редстављала стазицу у Божје Царство.{S} Велике Двери су стајале широм отворене, и кроз њих је к |
| ку и мучну, као што су и црква и музика велике и мучне.</p> <p>Нежно, лагано, спустио је своју |
| <head>I.</head> <p> На углу, преко пута Велике Каване, стојао је доктор Пашковић, а одгоре, из |
| се да ничега више и нема у цркви сем те Велике Песме, која је једним махом однела сву славу њен |
| ни, који су иначе познати били као људи велике, или бар свеже глади, нису те вечери слатко вече |
| тњи тамошњег проте и ђакона, стићи уочи Велике Госпојине, одсешће у кући адвоката Недића, служи |
| <head>XIV.</head> <p>Дошао је дан уочи Велике Госпојине, и приспео је стари владика.{S} Дуж св |
| ош непрестано струјао свет као река.{S} Велики део се морао задовољити да остане у порти, па ча |
| величанственом појању ишао је даље.{S} Велики празници очекивани су са <pb n="7" /> узбуђењем, |
| стаза од које је Ана Недићева очекивала велики триумф своје необичне младости.</p> <p>Долазили |
| попусти и да је пусти, обукла се, узела велики буке зимских ружа, и пошла на гробље.{S} Ишла је |
| сово.{S} Најлепша њена љубав је пала на Велики Петак.</p> <p>Кажите ми, о кажите ми, ако Бога и |
| Казала ми је да су дванаест Еванђеља на Велики Четвртак роман најлепшег човечјег живота ...{S} |
| аџионичара.{S} Зар не изгледа као какав велики кључ, који, по вољи, сваког мимопролазећег човек |
| уђено. — Ето ти у тој црној мантији сав велики закон о коме сам говорила.{S} Монах, од свих људ |
| у дну олтара, севају муње, и да ће сад велики, чисти Бог, казнити грешнике. </p> <p>Али Бог је |
| ао одјек даљне неке музике.</p> <p>Пред велики тренутак литургије пред оно <hi>Вонмем</hi>, кој |
| це и немонаштва? ...{S} Помози ми, Боже Велики, Свемогућни!{S} Помози ми да останем снажан и ве |
| осећао сам се лак и бесмртан.{S} Бог је велики и милостив — крстио се старац с побожношћу . </p |
| оро кроз плач говорила:</p> <p>— Бог је велики, Бог је милостив.</p> <p>— Бог, моја драга госпо |
| аравно, ништа музички велико, али то је велики бол.{S} Успаванка једна.{S} Успаванка којом је м |
| /p> <p>— Бог, моја драга госпођо, јесте велики.{S} То ми лекари боље знамо него ико на свету.{S |
| у њему као кад се у малу зевалицу увуче велики неки бумбар.{S} А тек доктор Пашковић !{S} Са ма |
| ача, здравија и самосталнија но икад, и велики свој посао је вршила с лакоћом забаве.{S} Радило |
| </head> <p>Спуштала се ноћ.{S} Као неки велики точкови , који престају да се врте, коче се и хл |
| ао је пред Ану.</p> <p>Глас његов, онај велики, силни, Богу окренути , у цркви упознати и завољ |
| то је лепше могућно .{S} Владика је мој велики пријатељ , скоро други отац.{S} А како је стар и |
| енице натраг у порту.</p> <p>А Ана, као велики бели лептир, удаљавала се без корака.{S} Душу ње |
| а, са положеном матуром, пред полазак у велики свет, богат лепотом, здрављем, пријатељима и над |
| носио Јован у пустињи.{S} А стојећи на Великим Дверима, префини фреско бачен на тавнину олтара |
| тонули као што сићушно острвце тоне под великим таласима пучине . </p> <pb n="19" /> <p>Ту, исп |
| једно место, са богатом косом и меканим великим шеширом, и са необично приклоњеном главом док о |
| {S} Он је обично долазио у цркву само о великим празницима, и кад је нарочито појање или свечан |
| лепој својој коси носио мекани шешир с великим нојевим пером, можда би јахао коња са гривом до |
| лица, глатко причешљане проређене косе, великих, као двери отворених очију, стојала је тамо Ана |
| убила Анину душу.{S} Трајала су тамо до великих гвоздених врата на порти, испод којих је, као и |
| порти, испод којих је, као испод неких великих крила победе, Ана улазила у цркву мирна, чиста |
| S} Откудгод је ишао, враћао се у њу.{S} Велико му је задовољство чинило доћи пре почетка богосл |
| особите врсте симфонију, у којој су, на велико задовољство Анино, суделовали и дечји квартети, |
| Концерт је започео.{S} И развијао се на велико задовољство и свирача и певача и слушаоца .{S} П |
| нешто боли?{S} Ах, Ана, моја Ана, моје велико благо!{S} Куда се ви, нежно створење, ломите по |
| S} То неће бити, наравно, ништа музички велико, али то је велики бол.{S} Успаванка једна.{S} Ус |
| д којим је стајала бачва воде, чекајући велико и чудно дело божје.</p> <p>На свештеницима, који |
| уло је одједаред из ђаконових груди као велико звоно, од чијег се јека облаци плаше. — Калуђер |
| још неслућени инструмент .{S} Или неко велико дело музичког савршенства .</p> <p>Мучена таквим |
| ого жељен гост.{S} На ђакону се опажало велико унутрашње задовољство.</p> <p> Разговор је, прир |
| и и стилу тих литургија има душа једног великог уметника.</p> <p>Најзад, како и не би било лепо |
| ерао и облаке.{S} Али онда, поплашен од великог белог сунца, побегао је некуда у буџак.</p> <p> |
| рочуле Пређеосвећене Литургије за време великог поста. </p> <p>Госпођици Недићевој је наиме одј |
| удима — смерно корачање његово за време Великог Входа, то је било корачање краља који улази у о |
| елим порубом, као строга одежда у време Великог Поста.{S} Са звоника Богородичине Цркве је зазв |
| ник, и да слаже мудрости за постизавање великог, сунчаног мира.{S} Напротив, осећа немир.{S} Уо |
| ве.{S} Чекало ју је изненађење.{S} Крај великог туторског стола, у хрпама липовог грања, стојао |
| и завет, јер никаквих врлина немам, сем великог, милостивог сажаљења за све што је на свету“. < |
| светлост своју у цркву кроз црвено окно великог прозора над <pb n="31" /> олтаром.{S} Огањ, див |
| и очима, као да је бацао на душе сенку великог и страшног крста који је носио Јован у пустињи. |
| ешто је сав дестилиран.</p> <p>— Благ и великодушан.</p> <p>— Не зарива се више у ствари као но |
| Мисао и реч Анина остадоше закачени на великој </p> <pb n="73" /> <p>грани јабуке, а Ана, лако |
| почетак у њему а свршетак у мени.{S} У великој као море љубави мојој, која пије, пије, и у дуб |
| обећао: чедан, идеалан живот, са једном великом љубављу, којој не прети ни пролазност ни неверс |
| } Тамо, где ће монах Иринеј дати љубав, велику и мучну, као што су и црква и музика велике и му |
| а с њоме заједно стављена у њену љубав, велику, самосталну, моћну, коју она уопште не може више |
| и пружила је Богу, као задужбину своју, велику љубав своју према слузи Његовоме.</p> <p>Ана се |
| о монах какав сам сада.{S} Помози ми да велику, лепу и чисту своју љубав сачувам ...{S} Али, по |
| — смешио се мали.</p> <p>Ана му је дала велику, сузама својим покапану зимску ружу.</p> <p>Тамо |
| ела вечност буде архијерејска служба на Велику Госпојину у Богородичиној Цркви.</p> <p>Ана је о |
| head> <p>Тако се свршило богослужење на Велику Госпојину.</p> <p>— Да нисам грешан, Бог би ми д |
| ешће у кући адвоката Недића, служиће на Велику Госпојину, и присуствоваће у вече на духовном ко |
| се гај мора дуго и одрицати.{S} Ко хоће велику љубав да има, тај мора бити велик и калуђер.</p> |
| фантазија чежње њене претвори у једину велику базилику, са једином службом и молитвом, цео про |
| /> <p>Ништа не видиш.{S} Видиш само ону велику кожну торбу, за коју доктор Пашковић каже да у њ |
| њих је колутао плавичасти кад, тежак од величанства олтара.{S} На Престолу су буктала два крупн |
| глас, од кога је молитва ђаконова тако величанствена, а реч о страху божјем на његовим уснама |
| певати Вјерују.{S} Већ први тактови те величанствене руске композиције растворили су невољност |
| азоноде после највеће жалости.{S} Ништа величанствено, апстрактно, уметно.{S} Напротив.{S} У ст |
| оле и да заволе Бога.</p> <p>Глас о том величанственом појању ишао је даље.{S} Велики празници |
| ећа, та трагедија.{S} Која лепота, која величина може изаћи из те борбе! „Дух све оживљава, а т |
| е преобраћате, душе исцељујете , чуда и величине из људи мамите, песмом својом мртво камење пот |
| онаштву, стаде пред њега у свој крвавој величини својој.{S} Кад црни калуђерски вео падне на че |
| ма .{S} Као венац оних скрушених, белим веловима повезаних жена, којима на фра Анђеликовој слиц |
| ада она у њега.{S} У његове црне, црним велом уоквирене очи.{S} И кроз те очи у љубав своју, у |
| {S} Јесте, калуђер, у камилавки с црним велом.</p> <p>Осетила је да јој необично годи што баш у |
| нутом Недићевом гробу и по црном Анином велу.</p> <p>Како је сад опет лепо на гробљу, како је д |
| и : буди веран до саме смрти, и даћу ти венац живота.</p> <p>— Ђакон је зазвонио по момка, пољу |
| Сви са чудно склопљеним рукама .{S} Као венац оних скрушених, белим веловима повезаних жена, ко |
| крај, да што брже изврши последњу бербу венаца и круна. </p> <pb n="167" /> <p>Још исте вечери |
| , увенути листак.{S} А последњи листићи вену неузабрани ...{S} Бићемо јачи од тога, бићемо бољи |
| едом, побацао звездице мраза, и повешао венце ледених клица.{S} Покрхао је суве гранчице дрвета |
| ори о удадби једне даљне рођаке која се венчала пре годину дана.{S} Мисао и реч Анина остадоше |
| лагосиља и рођење и смрт, где се пева и венчанима и у сандук положенима, где се све што је живо |
| опет у Богородичину Цркву, али на моје венчање, и онда ћете и ви дати нешто у темеље палате - |
| у.{S} Тога светлог, белог зимског дана, вео његов је изгледао као нека много тужна црнина на сн |
| величини својој.{S} Кад црни калуђерски вео падне на чело младићево као покров, негде у куту ја |
| тне круне своје пребаци црни калуђерски вео. </p> <pb n="22" /> </div> <div type="chapter" xml: |
| ед сам угледао некога на гробу.{S} Црни вео и познати ваш стас.{S} Збунио сам се, нисам знао шт |
| па стара једна жена.{S} А када тај црни вео падне на чело младићево као победа , негде у куту ј |
| дање тога вела по себи.{S} И волела тај вео, који чува да јој се душа не смути.</p> <p>Поред св |
| аздух се увијао око ње као неки мирисан вео, а светлост је била савршено небесна.</p> <p>Одједа |
| створење умотано у расу смирености и у вео туге.{S} И чинило јој се да тај човек, савијајући с |
| це која јој је, сад је тек видела, била веома драга.{S} Пожелела је у себи да се у цркви никако |
| себе иде.{S} Ана му је одговорила да је веома задовољна с његовим распоредом , а њему су баш го |
| ести у вароши.{S} Ана Недићева је наиме веома интересовала своје суграђане, а помало их је и је |
| са доктором Пашковићем, с ким је ђакон веома волео продискутовати и нашалити се.</p> <p>Али тр |
| } Тих слика више нема у мојим очима.{S} Вера моја, и Бог <pb n="162" /> лепота из онога времена |
| м, и то сам вама лагала, вама, који сте вера и црква моја ...{S} Како ме то боли, пече, срамоти |
| о дакле што занавља моћ да човек остане веран поносу свом.</p> <p>А ви, Ана ?{S} Али зашто вас |
| како у Откривењу Јовановом стоји : буди веран до саме смрти, и даћу ти венац живота.</p> <p>— Ђ |
| о на ногама, потече <pb n="57" /> преко веранде у кућу, преврћући се главачке кроз ваздух. </p> |
| ојачкој руци, која је висила низ ограду веранде.{S} Чуо се весео смеј.</p> <p>После неколико ми |
| ући се главачке кроз ваздух. </p> <p>На веранди прште снажан, здрав, дуготрајан смеј девојке са |
| а звона.{S} Врата, која воде из куће на веранду, била су широм отворена, а на белој <pb n="147" |
| необичној гордости, гордој од лепоте и вере у лепо.</p> <p>И сада је тај живот, тај свесни, по |
| ођица Недићева им свима приређује дивне вереничке и свадбене концерте, испраћа их у нови живот, |
| ада нарочито разговарао с њом о Богу, о вери, души жениној, или о осећајном животу човека уопшт |
| о у туђим рукама , а дивни онај узвик о вери и страху божјем прошао је без одјека и потреса душ |
| S} А дивни мотив, који прати исповест о вери у Сина Божјег, занео ју је, осветио ју је, окадио |
| ених висова поноса и лепоте.{S} Као што вери помажу уништене сумње, тако духу помаже савладано |
| да певање траје доклегод владика и сви верни не оставе цркву.{S} Дечји хор, стара симпатија Ан |
| мени расте!{S} Ја служим Богу, цркви и вернима истинском службом слуге који љуби своје господа |
| монах Иринеј пре уласка у олтар окренуо вернима, око сузе те је почео горети пламен, испод стег |
| овано читање приказивала је Ана с таком верношћу, и с таком <pb n="60" /> моћи истицала финесе |
| ој триумф.</p> <p>Госпођица Недићева је веровала да тај триумф мора доћи, и предавала се маштањ |
| али преко њеног понашања и проблема.{S} Веровали су да Ана, сва и у свему, није обично створење |
| а пламена који се не гаси ?{S} Зар нема веровања у човека као што има веровања у Бога и у лепот |
| Зар нема веровања у човека као што има веровања у Бога и у лепоту уметности ? </p> <pb n="174" |
| има још чисте љубави за цркву и детињег веровања у божју милост.{S} Чија је то заслуга?{S} Твој |
| а ипак.{S} До вас, Ана, ја нисам сасвим веровао у жену, па се тај сахрањени страх понекад још в |
| тање душе.{S} И заблуда би била кад бих веровао да ми та девојка долази као анђео мира.{S} Можд |
| Или је сам дошао на истину, или, што је вероватније, доктор Пашковић му је морао нешто говорити |
| ј да се опрости од ње.{S} Идуће недеље, вероватно, служиће задњи пут у овој цркви, а ускоро зат |
| а ће се изнети воштаница и Еванђеље, са вером да су све досадашње муке људи морале бити, а да о |
| ле, велике, младе, старе, механично и с вером испружене руке.{S} Одједаред, Ана је осетила како |
| верујте ми као што се човеку на самрти верује, да <pb n="198" /> не знам: јесам ли заволео вас |
| кајно и скрушено, пење се за њим, и, ја верујем, може се попети до неслућених висова поноса и л |
| оси са собом у манастир живота.{S} И ја верујем да има жена толико отмених и јаких.</p> <p>Неди |
| а је то могућно, у то не сумњам.{S} Јер верујем да је сваки човек, у нечему, целог свога века м |
| и шта ти акорди лично за мене значе!{S} Верујете ли ми да ја сваког богослужења доживим стварањ |
| мени претвара у нежну мирисну башту.{S} Верујете ли ви то, госпођице Ана ?{S} Верујете ли ви, б |
| има славуј, и у славују има песма ?{S} Верујете ли ?</p> <p>У гласу доктора Пашковића је трепт |
| } Верујете ли ви то, госпођице Ана ?{S} Верујете ли ви, баш ви, да у доктору Пашковићу има башт |
| х мученика ... </p> <pb n="195" /> <p>— Верујете ли ви мени, госпођице Ана ?{S} Погледајте ми, |
| све лепе детаље својих успеха.</p> <p>— Верујете ли ми да сад одједаред осећам и неку тугу што |
| о све прегоревају.</p> <p>— Бојите се и верујете да ћемо и нас двоје изгубити свест и понос, да |
| е у мени.{S} Да ли ви осећате, да ли ви верујете да сам ја бољи и друкчији него штоли сам био ? |
| > <p>— Ја волим, госпођице Ана!{S} Али, верујте ми као што се човеку на самрти верује, да <pb n |
| рала она мала девојчица, плакао сам.{S} Верујте ми, грцао сам као дете.</p> <p>Докторов глас је |
| рена.{S} Две халапљиве, несите патке не верују да је берба обрана, улазе унутра, и чупају полум |
| вост би га обузимала.{S} Био је срећан, верујући да је то она велика, свемилостива љубав за кој |
| најлепша дуга.</p> <p>Ану је ова мила, весела игра раздрагала, и на шаљиве мисли навела.{S} По |
| у завршну пјесу.{S} Песма та, необична, весела, живога такта, разбудила је већ заморене пажње п |
| учинило јој се одједаред као свечана и весела нека народна скупштина, са светским и црквеним п |
| То би била црквена музика, а ипак тако весела, тако једноставно срдачна.{S} Ви да певате архан |
| у Аниним очима не стоји тај немилосрдно весели поглед других девојака .{S} Отац се опет нашао п |
| ега, и кише и сунца.</p> <p>Био је опет весели онај калуђер у чијем завету нема ни трунке немил |
| ке иде.{S} Уопште је изгледао свежији и веселији него синоћ.{S} С Аном се много разговарао.{S} |
| евеселије.</p> <p>Пратиоци владичини су веселији утисак чинили.{S} Ђакон, доктор теологије и вр |
| м покушајима да усамљеност своју начини веселијом .{S} Прво је пожелела да фантазија чежње њене |
| руску композицију, састављену из разних веселих црквених песама у особите врсте симфонију, у ко |
| .{S} Срце Богородичине Цркве ударало је весело.{S} Ђакон је спуштао главу своју ниже.</p> <p>На |
| ао увек, занело сећање на неку сцену из веселог живота њеног оца, и уз ту реминисценцију се Ана |
| их раставља , он је можда такође видео веселу слику на зиду.{S} Али, Бог зна какве мисли је та |
| , мирне, безгласне жртве сваког људског весеља.{S} Неки су завидели владици, неки су га испраћа |
| еним вратом, белим као мајско цвеће.{S} Весео, безбрижан, млад и свет, као онај Фра Анђеликов а |
| је висила низ ограду веранде.{S} Чуо се весео смеј.</p> <p>После неколико минута је киша стала. |
| станак.{S} Зар ви не знате да постоји и весео растанак?{S} Све дотле док има чекања, растанак н |
| гућни!{S} Помози ми да останем снажан и весео монах какав сам сада.{S} Помози ми да велику, леп |
| <p>Покалуђерио се.{S} И био задовољан и весео калуђер.{S} Волео је своје другове, волео децу, в |
| , записао је у дневник:</p> <p>„Миран и весео ћу стати пред Бога, предоброг свог Оца, који ме ј |
| госта.</p> <p>Мало је и одвише цветан и весео испао дочек старца.{S} Владика се меланхолично см |
| ead> <p>Ђакон је изашао од владике врло весео.{S} Срце је певало у њему.{S} Умало што није и гл |
| варало је цело његово биће.{S} Јер само весео и богат и заљубљен човек може волети и служити бе |
| ана!</p> <p>А како би он дочекао таквог весника?{S} Би ли му се сажаљиво смешио, би ли га отисн |
| S} Опет тако, незнано откуда, ширила се вест да ће, код Недићевих, после вечере, бити извођена |
| до куће и стоји на улици док не дочека вести о несрећним пријатељима својим — ипак, од ње је т |
| а се од сваког шушња, јер се бојала зле вести.{S} Затворену њихову кућу желела је још више да з |
| ић ћарлија око главе.</p> <p>Али после, ветар је престао ћарлијати, сунце није више шарало цркв |
| м се лелујала завеса од винове лозе.{S} Ветар је дувао, ластар се плео у њену косу.{S} То ју је |
| орило.{S} Напослетку се све стишало.{S} Ветар стао, опржено лишће висило као мртво, бубе зариле |
| је, а већ сте Бог зна откад напољу.{S} Ветар вам је изударао образе.{S} То вас сигурно <pb n=" |
| октор Пашковић каже ...</p> <p>Дунуо је ветар и треснуо нешто тешко.{S} Капија Ристовићева.{S} |
| ролазни, смртни , као хрпице праха које ветар случајно још није раздувао ...{S} Људи су сироти |
| хоће засебно да продрмуса.{S} А кад се ветар одмакао, травчице су полегле једна на другу, и Ан |
| чело навлачити, а дунуо је затим и свеж ветар, предсказајући промену времена.{S} Збиља.{S} Час |
| , јер је почео дувати чудни онај јесењи ветар, који одгоре, као у главу удара дрвета и џбуње, п |
| ицу и промуклост, на гробљу дува сталан ветар, разболели бисте се.{S} Најзад, шта хоћете, прати |
| падао.{S} Али одједаред је дунуо студен ветар, угрушао снег са ледом, побацао звездице мраза, и |
| а за полазак.</p> <p>У цркви није дувао ветар.{S} Није било ни хладно.{S} И тако су необично св |
| и ван цркве.{S} Тресе је тресе, као што ветар тресе зелену шибљику, и не зна се хоће ли бити на |
| оно што јој годи.</p> <p>У то је дунуо ветар, и тако је љутит ушао у травник, као да сваку пој |
| хоће ли неће ли изаћи, искочио је опет ветар, и насрнуо на високу, гранату платану.{S} Лишће, |
| се и скаменила. </p> <pb n="227" /> <p>Ветар је шуморио:</p> <p>— Ана!{S} Ана!</p> <p>Као укоп |
| пуну руку свежег горског <pb n="46" /> ветра, створио првог коња, дивног једног зеленка , и по |
| непогода је имала задатак да на крилима ветра обиђе читав један крај, да што брже изврши послед |
| мирна ноћ.{S} Ни месеца, ни звезди, ни ветра.{S} Цео врт и небо занели се неким дубоким сном.{ |
| глини олтара, дочекао ју је талас и шум ветра.</p> <p>Пренеразила се и скаменила. </p> <pb n="2 |
| аљини, мирна као струк цвета кад нимало ветра нема.{S} Али кад се толики погледи осуше по њој, |
| стошења... </p> <pb n="166" /> <p>Силна ветрина дохвата маглу, смотава је у клубе, и хита у вис |
| њивих очију. <pb n="139" /> Позно летњи ветрић, мекана срца, уздисао је, и причао је неке тајне |
| реће осећати просто од тог што му летњи ветрић ћарлија око главе.</p> <p>Али после, ветар је пр |
| p>Нешто хуји.</p> <p>Звиждуци супротних ветрова почињу да се секу, и први судар сила се свршава |
| њали.{S} Узалуд.{S} Најзад је домаћица, већ у очајању, и пред самим епископом изјавила, да је у |
| д Бога, предоброг свог Оца, који ме је, већ мртвог, још <pb n="49" /> једаред створио.{S} Потпу |
| за сенком, за шљокицом сунца, која се, већ дограбљена, одједаред одмакне, или, ако се не одмак |
| пао.</p> <p>— Не, не, одвише је хладно, већ имате кијавицу и промуклост, на гробљу дува сталан |
| чаја и умрети.</p> <p>Мало после опет, већ по трећи пут:</p> <p>— Иринеје!</p> <p>Ђакон је сад |
| ловала на неки начин у томе да се њему, већ мртвом, поново нађе место у свету.{S} Добар и милос |
| ин ђакон није бунио.{S} Он је, сиромах, већ и тамо, у резиденцији , навикао на чудан свој полож |
| ићева је прелазила руком преко чела.{S} Већ неколико дана њој се чини да иза тога чела лежи нек |
| ка када је хор почео певати Вјерују.{S} Већ први тактови те величанствене руске композиције рас |
| а гроб, ви морате кући.{S} Хладно је, а већ сте Бог зна откад напољу.{S} Ветар вам је изударао |
| о није било доста.{S} Једва створени, а већ претенциозни људи тражили су од Арханђела Гаврила д |
| говорити о оном пациенту у болници кога већ дуже од шест месеца лечи ?{S} То је скоро врста зан |
| срећна.</p> <p>Сад се опет сетила тога већ полузаборављеног догађаја.{S} И осетила је како је |
| ивала кроз њега смело и одважно, као да већ од раније станује у њему и зна сваки кут његове душ |
| </p> <p>— Иринеје!</p> <p>Ђакон је сада већ разумео да се то стари владика, као дете, игра свој |
| омилована рука, слатка реч, то је можда већ демон који жури, жури ...{S} Можда сам на први покр |
| у пије снагу и вољу.{S} Што му је канда већ сасвим прождрло сунце.</p> <p>— Као оно кад на лива |
| жеље и снови затрпавају?{S} Јесам ли ја већ један део монаха Иринеја сахранила? ...{S} Господе |
| тао:</p> <p>„Још није недеља.{S} Али ја већ сада знам каква ће бити служба божја тога дана.{S} |
| ек изгубљени и проклети ?{S} Ако сам ја већ сада згазила лепоту , и већ сада преживела последње |
| је погледао у порту, али порта је била већ сасвим празна.</p> <p>— С њиме ће и иначе ова црква |
| <p>Све је узалудно.{S} У мојој души има већ оно бело поље, на коме је, после борбе, уметност ра |
| био немиран, рачунао колико је времена већ прошло, погађао разлоге, и трудио се затим да све т |
| ао ...{S} А према теби, сада, кад љубав већ носиш у срцу, како да се понашам!{S} Зар да ти поже |
| } Да колико толико бар појање чују, кад већ неће моћи ништа видети. </p> <pb n="130" /> <p>Уско |
| м над тај пехар, док сам, Бог зна откад већ, покорно очекивао једну капљицу од његовог блага.{S |
| мену.{S} Добро је бројала.{S} То је сад већ четврто јектеније које свештеник говори.{S} А и да |
| неправедни, Преосвећени !{S} То је све већ било тако кад сам ја овамо дошао.{S} То је заслуга |
| каже да јој је сада сасвим добро, да је већ пре осам дана устала, и да ће скоро и изаћи.{S} У б |
| страшним мукама , можда умире, можда је већ мртав, можда му — њој паде на ум страшан приказ док |
| са руке, и тако, растрзана, заспала је већ сасвим пред зору на пољупцу љубљеног човека.{S} Прв |
| чна, весела, живога такта, разбудила је већ заморене пажње поново.{S} Певачи, осећајући крај до |
| мрзавала. </p> <pb n="224" /> <p>Ана је већ око пет сата послала писмо монаху Иринеју: да сутра |
| ног каквог дечка.</p> <p>Четири дана је већ прошло како је епископ отпутовао, а људи свеједнако |
| зна шта је.{S} А између узрока, који је већ ту, и посљедице, која треба тек да дође, цери се су |
| шно новорођенче, или за вампира који је већ неколико живота прошао пре него што се у овом склад |
| не знајући да ли је ђакон још ту или је већ отишао , решила се да не иде у цркву.{S} Али одједа |
| не би много сметала друштву.{S} Ипак је већ после пет шест тактова неко дошао и затворио врата |
| госпођицом Недићевом.{S} Али кад им је већ био на два корака близу , и опазио да је опажен, зб |
| на није стизала да одговори, а ђакон је већ питао даље.{S} Да ли јој је много тешко било, и да |
| е нигде нема равног. </p> <p>— Пошто је већ изговорио задње речи, ђакон се тргао, и спустио гла |
| <p>— Е, зар?</p> <p>— Сасвим.{S} Јер је већ крајње време да у том вашем музичком прогресу госпо |
| као да се крије од смрти.{S} А смрт је већ држала млитави онај вратић, и стезала га све јаче и |
| и да га сече и пече.</p> <p>Пашковић је већ готов.{S} А Иринеј ?{S} Ах, он се опире, он чак зап |
| {S} Из писама свога бившег ђакона ју је већ упола познавао.</p> <p>— Јесте ли одмах опазили да |
| гребла по лицу.</p> <p>На гробљу, није већ видела даље испред себе него на тридесет четрдесет |
| но многострук , и предеран посред своје већ и тако покојне душе.{S} Прота-гост је био сасвим бе |
| во као гугут и скакутање детенцета које већ хода, по цвећу гази, и у рубу сукњице росу и мирисе |
| > <p>Чуло се појање.{S} Служба је дакле већ почела .{S} Али Ана је оклевала да уђе.{S} Била је |
| је се збунила.{S} Мислила је она о томе већ доста.{S} И врло је добро знала <pb n="11" /> каква |
| ј монашкој љубави?{S} Има ли и код мене већ мртвих и заборављених тренутака , који се само зато |
| га живота постају му равнодушне олупине већ после годину дана ...{S} Зашто се онда за срећу то |
| шавао тако мирна лица, као да тамо горе већ види белога голуба.{S} Опажала се на њему радост шт |
| , да ми само ви можете помоћи.{S} Ја се већ једва савлађујем од узбуђења.{S} Ми смо у чељустима |
| је доста дуго потрајало.{S} Недићка се већ почела узнемиривати, и хтела звонити по девојку, ка |
| 19190_C11"> <head>XI.</head> <p>Дуже се већ времена проноси глас како се владика спрема да посе |
| ло смисла мучити старог човека, који се већ излаже прекомерном умору, још и приређивањем ноћне |
| и саставне делове своје.{S} Јер јој се већ поодавно чини да га не познаје сасвим.{S} Да оно шт |
| се умирена дигла са молитве.{S} Свет се већ разишао.{S} Напољу се међутим опет саставили облаци |
| b n="108" /> <p>Ана се затим, кад су се већ навикли на то ћутање, кришом загледала у очи, косу |
| еш се с ружом играти ?</p> <p>Сетићу се већ — смешио се мали.</p> <p>Ана му је дала велику, суз |
| слух — шалио би се Недић. — Двапута те већ једно исто питам.</p> <p>— Слушам нешто друго, па н |
| S} Учини, дете моје, дођи.{S} Ја сам те већ извинила доктору: да ниси добро, и он ће бити задов |
| ни почело, а овај несрећни Мајински ће већ свих седам смртних грехова имати на души! — шаптао |
| Ако сам ја већ сада згазила лепоту , и већ сада преживела последње лепе часове и у музици и у |
| ...{S} Ево видите, понео сам и цвеће, и већ сам био близу, али, одједаред сам угледао некога на |
| {S} Видео је башту и јуче и прекјуче, и већ толико пута.{S} А познат му је био скроз и скроз и |
| белом огрлицом на црној сомоцкој блузи већ сада изгледа као учени доктор у талару.</p> <p>Ана |
| о свега.{S} Широко отворене додуше, али већ пуне очи ђаконове нису виделе ништа.</p> <p>А непос |
| о и дужност девојке.{S} Кад су родитељи већ спремили све што треба да се кћи може и пристојно и |
| а каже владици да оно „други пут“ значи већ сутра ујутро, да ће дакле ипак бити онако како је в |
| и приближавању повратка вашег који нам већ иде.{S} Сиромах стари владика!{S} Онога тренутка ка |
| ивот ...{S} Зар није то тако као да сам већ једаред умрла? — насмејала се Ана, али кратко.{S} А |
| ја сам већ до врата у греху!{S} Ја сам већ ухваћена у ђавоље канџе и изгубљена сам, и још само |
| чи, и затресла главом.</p> <p>Та ја сам већ до врата у греху!{S} Ја сам већ ухваћена у ђавоље к |
| ечаности .{S} А госпођици Недићевој сам већ толико благодарио, да сам сироту девојку скоро расп |
| ковић поклонио и покорио пред том жељом већ унапред . </p> <pb n="246" /> <p>— Она ће вас изнен |
| у собу, Ана се предавала сећању.{S} Као већ неколико пута, њој се и сада чинило да се напила ср |
| смрти што децу гута.{S} Од синоћ имамо већ трећи случај одраслих.{S} Једна девојка и два човек |
| одморите.</p> <p>Сад, кад сам ово писмо већ свршио, ја се питам зашто сам га писао.{S} Не, није |
| узија на Анином прозору , и Ана, одавно већ будна, спазила је на зиду малу једну слику, која је |
| за собом.{S} О томе се, досада, сигурно већ уверио Господ Бог, а сад је било на реду да се о то |
| S} А у исти мах је ђакона гризла савест већ и због тога што је открио пред Аном своју љубав.</p |
| живих престава, као да је та свечаност већ започела и из дана у дан траје.{S} Душа њена је бил |
| и мотиви.{S} Једне вечери, кад је Недић већ био легао, отворила је Ана неочекивано врата од њег |
| .</p> <p>Кад је стигла, нашла је цркву већ сасвим пуну.{S} Преко широких степеница је ипак још |
| и тако је лепо пребацио преко ока своју већ прилично изанђалу кресту. </p> <p>Ана се опет насме |
| их напора, и хоће да дође.{S} Новине су већ донеле и све детаље око догађаја.{S} Дијецезан ће, |
| ни ... а отац њен и мати ... не, они су већ сасвим стари људи ... али доктор Пашковић каже ...< |
| ева оболевања од дифтерије, од којих су већ досада три смртна.</p> <p>У подне тога дана стигла |
| тала, и да ће скоро и изаћи.{S} У башту већ излази.</p> <p>У петак после вечерња ђакон је пошао |
| S} То је Усековање.{S} А тога дана хоћу већ овде да служим.{S} Дакле дан раније ћу стићи.{S} Дв |
| а мој тата није мртав, је л' те?</p> <p>Већ пред вече тога дана је ударила оштра хладноћа.{S} В |
| ала се што ће идуће недеље та чежња још већа и још страшнија бити.{S} Пашће на њу, не као данас |
| га, и кидао мале гроздове иња да повеша веће и беље.{S} Најзад је растерао и облаке.{S} Али онд |
| дубина Видела је да му очи постају све веће и веће, све лепше и лепше, и да су пуне препуне су |
| есет корака.{S} Као из воде су искакале веће и мање групе крстача .{S} Ана се осећала неудобно. |
| Видела је да му очи постају све веће и веће, све лепше и лепше, и да су пуне препуне суза.{S} |
| о аналисање, изгледа, није ништа више и веће од просте радозналости .{S} Разбије ти човека као |
| затим сам се насмејао.{S} Већи кривац, већи и покајник, то је све.</p> <p>Па чак ни тако није. |
| вац...{S} Али затим сам се насмејао.{S} Већи кривац, већи и покајник, то је све.</p> <p>Па чак |
| прстом у себе, да сам, од нас двоје, ја већи и баналнији кривац...{S} Али затим сам се насмејао |
| а и сав хаос, који име Христово у души већине нас увек поново мора да смирује.{S} И пронашла ј |
| љања Анина су била дуга и озбиљна, али, већином се губила у нејасностима, или се свршавала узда |
| је Ана врло често ишла с оцем у шетњу, већином ван вароши.{S} Тога дана јој је ходање сасвим н |
| даљине прошлости, и који сваки пут све већу и већу провалију има да пређе док до нас дође.{S} |
| прошлости, и који сваки пут све већу и већу провалију има да пређе док до нас дође.{S} И онда, |
| {S} Како је дух човечји, иако слободан, вечан и из онога света, дотле, док је у нашем телу, ипа |
| и гледала <pb n="35" /> како се спушта вече.{S} Кад је изашао месец, ред прозора на суседној к |
| је почешће наилазио неки немир.{S} Пред вече, кад сврши посао. и мисли да ће за клавиром или за |
| о је био повод те је, једнога дана пред вече, монах Иринеј дошао Недићевима у посету. </p> <pb |
| а није мртав, је л' те?</p> <p>Већ пред вече тога дана је ударила оштра хладноћа.{S} Ваздух се |
| RP19190_C8"> <head>VIII.</head> <p>Пред вече је Ана врло често ишла с оцем у шетњу, већином ван |
| осећао страх од те појаве.</p> <p>Пред вече је отишао у посету доктору Пашковићу.{S} Мислио је |
| вечере да изађу у башту, да дивно летње вече не преседе у соби.</p> <p>Сви се с предлогом сложи |
| .{S} Морао бих га, по себи се разуме, у вече довести , да га нико не види.{S} И замислите онда |
| раброст је ове мисли ђаконове пратила у вече.{S} Кад остане сам са својом амбицијом и са својом |
| на Велику Госпојину, и присуствоваће у вече на духовном концерту.</p> <p>Парохијани су били ср |
| .{S} Као врста анализе гласа. </p> <p>У вече, кад су код куће сами, морала је, оцу за вољу, чеш |
| бар свеже глади, нису те вечери слатко вечерали .{S} Адвокат Мајински је двадесет минута дуго |
| рви људи ће морати изаћи на месечину, и вечерати својим рођеним рукама убране цепаче шљиве. </p |
| ила се вест да ће, код Недићевих, после вечере, бити извођена једна врло лепа музичка пјеса, да |
| једна тачка, сврше пре вечере, а после вечере да изађу у башту, да дивно летње вече не преседе |
| , пошто је само једна тачка, сврше пре вечере, а после вечере да изађу у башту, да дивно летње |
| неки сасвим непознати мотиви.{S} Једне вечери, кад је Недић већ био легао, отворила је Ана нео |
| ст која прети да ће наићи.</p> <p>Једне вечери искрсе пред њу неочекивано питање: да ли ђакон с |
| о да се сиротом ђакону учинило да је те вечери некако двоструко сањив, и једва је чекао да спус |
| антно питање свога суседа.{S} Био је те вечери уопште ћутљив.{S} Канда и мало блеђи него обично |
| занесе јунаком у себи.</p> <p>Тако и те вечери.{S} Мирно, и с дубоким и лаким разумевањем је чи |
| /p> <p>Да, старом епископу је годило те вечери све.{S} И јесен, и завеса ноћи, и студ и тишина. |
| ди велике, или бар свеже глади, нису те вечери слатко вечерали .{S} Адвокат Мајински је двадесе |
| његов о стању болести уопште.</p> <p>Те вечери се доктор мало закаснио.{S} До осам сата још ниј |
| у етикету: отров, љути отров?</p> <p>Те вечери, монах Иринеј је записао у свој дневник ове редо |
| круна. </p> <pb n="167" /> <p>Још исте вечери је стигла и у резиденцију старог епископа.</p> < |
| га, сви они, који су знали да ће на тој вечери бити гости.{S} Па <pb n="103" /> онда и шира пуб |
| промишљена продукција покварила остатак вечери.{S} Уплашила се од ефекта.{S} Јасно је било пред |
| о ка средини солеје, то је било као кад вечерња мирна светлост клизи по усамљеном путу.{S} На а |
| башту већ излази.</p> <p>У петак после вечерња ђакон је пошао да се мало прошета.{S} Уочио је |
| на и без циља.</p> <p>Једаред, за време вечерња, кад су облаци застрли небо, у цркви било тамно |
| роз прашину се још лепше видело како се вечерња светлост на махове распаљује, скаче с предмета |
| ије чак ни у цркву ишла, сем понекад на вечерње, а и онда је обично, прошавши кроз живе улице, |
| олитву за цело волети.{S} Ето, звони на вечерње.{S} И у олтару има сад топла молитва за нашег б |
| амо уздахнуо, али тај уздах је, у лепој вечерњој свежини, добио безазлени вид дубоког предисања |
| ругога дана Ускрса.{S} На врло свечаном вечерњу Еванђеље се читало са три места.{S} Прота Богор |
| старог Јове.{S} Изражавале су скрушену вечерњу очишћеност онога света.</p> <p>Уопште је спољаш |
| ила је Ана.{S} Такав је био и синоћ, за вечером.{S} И кад су га нудили јелом, њој је падало на |
| а из почасти према епископу сви дођу на вечеру у концертном оделу.{S} И Ана је обукла свилену х |
| и стојао је као прекаљени челик, тврд и вечит у најжешћој ватри.</p> <p>— А ако она размонаши д |
| ешто једно и вечито, као што је један и вечит тон, ма да <pb n="216" /> је, наизменце, и певао |
| и размонашити се нећемо, моја Ана, моја вечита љубави!{S} Калуђери смо искрени и прави, јер кал |
| а косе довучене ствари, и да је света и вечита истина : да је и девојци у свету и свету од дево |
| ена архитектура види тамо где се камен, вечити камен, састаје са сводом који ће много пре њега |
| уметничког израза, он, доктор Пашковић, вечити истраживач скривености и тајни, није овога пута |
| више волео од свога, и што се можда на вечити одлазак спрема онај, чије биће је у темељима њих |
| е живи једна моја покошена срећа, један вечити мој уздах.{S} Али врт није у царству смрти него |
| опет, и ударала се у груди старинским, вечитим оним гестом, који, кад тад, погоди свака жена, |
| ћи, скоро неактивни састојак живота.{S} Вечито цепкање, тражење, испитавање — у том има нешто н |
| рота, угојен, масног и светлог лица, са вечито ознојеним вратом и црвеном ћелом која се непрест |
| вот изједначује и слива у нешто једно и вечито, као што је један и вечит тон, ма да <pb n="216" |
| есне музике, и да су једино ритам и тон вечито вечни.</p> <p>Анино тело се исцрпљивало у неким |
| ла одмах навалити камен растанка, камен вечитог ћутања и одрицања ...{S} Па ја сам то и чинила |
| те и уђите у одјеке песме ваше, која је вечна у цркви вашој и у мени“. </p> <pb n="175" /> </di |
| ав своју, Ана, душо моја, бела, чиста и вечна!</p> <p>Монах Иринеј је бризнуо у плач и утрчао у |
| зике, и да су једино ритам и тон вечито вечни.</p> <p>Анино тело се исцрпљивало у неким необичн |
| } Да, краљеви су пролазни, а пастири су вечни.</p> <p>Једно се монаху Иринеју није свидело.{S} |
| вине те дакле имају своје јединствено и вечно биће, свој остварени једини облик, који је за сва |
| ?</p> <p>— Ја?{S} Ја бих желела да цела вечност буде архијерејска служба на Велику Госпојину у |
| од страшне љубавне неситости којој је и вечност кратка. </p> <pb n="163" /> <p>Можда је тај чов |
| от не значи догађаје.{S} Али зато значи вечност.{S} Да, краљеви су пролазни, а пастири су вечни |
| гинално и живо.{S} А затим умире за све вечности.{S} Све што се после изводи, то је можда само |
| спођице Недићеве, да и он буде с њоме у вечности.</p> <p>— А шта је то што сте ми хтели рећи? — |
| да су сви проблеми око удадбе девојчине вештачке, измишљене и за косе довучене ствари, и да је |
| ја умела ићи до таквих финеса, да је та вештина, мало по мало, и њеном сопственом увету почела |
| је у тај мах баш довршивао једну своју вештину, да т. ј. на режањ хладног прасета стави ред та |
| , љубав и сав живот свој.</p> <p>— Ана, ви се не љутите?{S} Чујте како је дошло.{S} Писали сте |
| сте добри, ви сте утеха, госпођице Ана, ви сте анђео на земљи!{S} Саслушајте ме до краја.{S} Ви |
| i>њено дело</hi>!{S} Ви, госпођице Ана, ви једина, у реду толиких заслужних људи с којима сам у |
| подцењивао и мрзио, ви, једна и једина, ви сте и мене светлошћу обасјали и лепотом улепшали ... |
| ите самном, Ана.{S} Ја ћу онда на гроб, ви морате кући.{S} Хладно је, а већ сте Бог зна откад н |
| ?</p> <p>— Има нешто и у томе, зар не, ви, тамо, што само за торбу имате очи ?{S} И јесте ми н |
| емљи!{S} Саслушајте ме до краја.{S} Ви, ви која људе преобраћате, душе исцељујете , чуда и вели |
| дика!{S} Онога тренутка кад сте стигли, ви сте се почели враћати.{S} Ви нисте више тамо.{S} Ви |
| огућно одговорити.{S} Али ви сте добри, ви сте утеха, госпођице Ана, ви сте анђео на земљи!{S} |
| ликих жена које сам подцењивао и мрзио, ви, једна и једина, ви сте и мене светлошћу обасјали и |
| 253" /> <p>— Али ви ћете одрећи истину, ви ћете повући реч, ви ћете — далеко сте отишли, али се |
| ћете одрећи истину, ви ћете повући реч, ви ћете — далеко сте отишли, али се још можете вратити, |
| о изгубљено дело <hi>њено дело</hi>!{S} Ви, госпођице Ана, ви једина, у реду толиких заслужних |
| на земљи!{S} Саслушајте ме до краја.{S} Ви, ви која људе преобраћате, душе исцељујете , чуда и |
| ко весела, тако једноставно срдачна.{S} Ви да певате арханђела Гаврила. — Они се насмејаше једн |
| арем.</p> <p>— Опростите, господине.{S} Ви сте сигурно доктор.{S} Смем ли вас запитати, да ли ј |
| — Цео мој живот и рад вас су чекали.{S} Ви сте дошли, и старе раскрснице мога живота више нема. |
| те стигли, ви сте се почели враћати.{S} Ви нисте више тамо.{S} Ви сте на путу вашој цркви, мени |
| и дубље.</p> <p>— Ана, ја вас волим.{S} Ви сте светиња и завет живота мога.{S} Ана, реците ми ш |
| чели враћати.{S} Ви нисте више тамо.{S} Ви сте на путу вашој цркви, мени и нама.{S} Деца и икон |
| Хвала вам, докторе.{S} То је сјајно.{S} Ви сте дивни.{S} За награду ћу вам сада одсвирати нешто |
| м срећан и ја што си на овоме месту.{S} Ви ми овде изгледате као неки изабрани људи, као кутак |
| ="182" /> и њему ражали ...{S} А ви?{S} Ви сте сви добро?{S} Госпођица Ана?{S} Могли би баш изо |
| кву — смејала се Ана Мајинском у очи. — Ви, дакле, држите да је црква једно, а људи друго.{S} Н |
| добра него адвокат Мајински. </p> <p>— Ви као да хоћете нешто да ми кажете — гледала је Ана љу |
| ите одговор по који сте дошли.</p> <p>— Ви говорите хладно, скоро непријатељски .{S} Љутите ли |
| па ћу господин ђакону јавити писмом, а ви, докторе, вама ... најзад, да буде право, вама ћу та |
| одлазим од вас, али срећа је уза ме; а ви ћете остати сами, јер тако мора да буде — мислио је |
| т <pb n="182" /> и њему ражали ...{S} А ви?{S} Ви сте сви добро?{S} Госпођица Ана?{S} Могли би |
| .{S} И мајка ваша се самном слаже.{S} А ви?{S} Иринеју сам казао да ћу питати вас, па како ви о |
| о лепши од анђела Господњег.</p> <p>— А ви ?{S} Можете ли ми у томе помоћи, Ана?{S} Хоћете ли д |
| овек остане веран поносу свом.</p> <p>А ви, Ана ?{S} Али зашто вас и питам, кад знам да ме неће |
| аика.</p> <p>— Зар не, реци сам.{S} Кад ви, лаичари, поставите лекару питање: да ли је случај т |
| их само хтео да буде друкчије.{S} Да се ви одморите.</p> <p>Сад, кад сам ово писмо већ свршио, |
| моја Ана, моје велико благо!{S} Куда се ви, нежно створење, ломите по гробљу у студено и зло зи |
| а охрабрила.</p> <p>— Ја мислим, ако се ви будете слагали с тим, да узмемо из Хајдновог <hi>Ств |
| н и срећан.{S} И ја сам.{S} А да ли сте ви ?</p> <p>— Ја?{S} Ја бих желела да цела вечност буде |
| колевка . </p> <p>— Необичан човек сте ви, докторе — говорила је Ана с топлим признањем. — Да |
| чи, и да ли да се јавим.{S} Међутим сте ви кренули натраг , и онда ...</p> <p>— Зашто нисте ост |
| ела, да сам, ето, остао у њој, иако сте Ви далеко од ње ...{S} У души међутим, ја сам свакога д |
| то, нешто што .. .</p> <p>— Ах, дакле и ви то осећате.{S} Да, да, досада сам био ученик и дете |
| едала тако благодарно.</p> <p>— Дакле и ви то знате и волите!</p> <p>— Ко би могао то не волети |
| кву, али на моје венчање, и онда ћете и ви дати нешто у темеље палате - Бог зна чије.</p> <p>— |
| ао.{S} То је заслуга девојке коју сте и Ви запазили.{S} Људи тврде да је преокрет настао од вре |
| ом својом мртво камење потресате, да ли ви слутите откуда је дошло препорођење и кајање у мени, |
| мене у мени.{S} Да ли ви осећате, да ли ви верујете да сам ја бољи и друкчији него штоли сам би |
| извор и значај промене у мени.{S} Да ли ви осећате, да ли ви верујете да сам ја бољи и друкчији |
| Он слути каква вам је душа.{S} А да ли ви слутите да и тај старац има префину душу ?{S} И сада |
| кад нигде никог свога нема.{S} Имате ли ви кога?</p> <p>— Две сестре, много старије од мене и д |
| p> <p>— Ах, госпођице Ана, опраштате ли ви све то старом вашем доктору?{S} Човеку који вас је к |
| а у нежну мирисну башту.{S} Верујете ли ви то, госпођице Ана ?{S} Верујете ли ви, баш ви, да у |
| и ви то, госпођице Ана ?{S} Верујете ли ви, баш ви, да у доктору Пашковићу има башта, да у башт |
| .. </p> <pb n="195" /> <p>— Верујете ли ви мени, госпођице Ана ?{S} Погледајте ми, молим вас, т |
| жно. </p> <pb n="254" /> <p>— Волете ли ви Пашковића?</p> <p>Ана је бризнула у плач.</p> <p>— П |
| да не дрхћу.</p> <p>— Докторе, јесте ли ви, ходите брзо, Јови није добро ...{S} Боже, Боже, Ана |
| а врло рђаво изгледа.</p> <p>— Јесте ли ви, Ана, болесни?{S} Ана, шта је вама ?</p> <p>— Ја сам |
| Пред вашом матером нисам хтео рећи, али ви треба да знате да се дифтеритис почиње компликовати |
| оја питања немогућно одговорити.{S} Али ви сте добри, ви сте утеха, госпођице Ана, ви сте анђео |
| Истина је. </p> <pb n="253" /> <p>— Али ви ћете одрећи истину, ви ћете повући реч, ви ћете — да |
| пролом светлости из хаоса, и ... ах, ни ви, нити ико на свету не може знати шта је за мене та ц |
| и у којој ја служим.{S} У цркви у којој ви радите.</p> <p>Тај старац.{S} Узбуђен сам кад помисл |
| катним стварима не стоји тако близу као ви, госпођице Ана.{S} Ја сам у кризи једној, и мене тре |
| еју сам казао да ћу питати вас, па како ви одлучите, тако да буде.{S} На то је пристао. </p> <p |
| тима тако ме је растројила , да ми само ви можете помоћи.{S} Ја се већ једва савлађујем од узбу |
| да га певате?</p> <p>— Ја хоћу све што ви хоћете ...{S} А да ли бисте били добри да ми одсвира |
| бити, растанка мора бити, Иринеје, зар ви то не осећате ! ...{S} Једно само, једно ми кажите . |
| нак?{S} Па нека буде и растанак.{S} Зар ви не знате да постоји и весео растанак?{S} Све дотле д |
| госпођице Ана ?{S} Верујете ли ви, баш ви, да у доктору Пашковићу има башта, да у башти има сл |
| жена само артист један, који непрестано вибрира јер хоће непрестано да узнемирава.{S} И вибрира |
| јер хоће непрестано да узнемирава.{S} И вибрирање то сели се, из мелодије и мекости гласа у јас |
| ом судбоносном важношћу.{S} Добијало је вид чежње .{S} Кад би бар мисао једна могла бити гласни |
| лепој вечерњој свежини, добио безазлени вид дубоког предисања на чистом пољском ваздуху.</p> <p |
| и опет та чистина у глави узимала тачни вид оне сиве празнине с леве стране крај стуба.</p> <p> |
| <pb n="82" /> <p>После ју је изгубио из вида.{S} Али је још једнако стојао.{S} Једва се кренуо. |
| ородичиној Цркви, долазиле до значаја и вида ретких лепота.{S} Људи су осетили силну моћ праве, |
| зили да га чују, људи су долазили да га виде.{S} У тамно вишњикастом стихару са Воздухом свенут |
| чило стазу, радосна лица се испињала да виде милога госта.</p> <p>Мало је и одвише цветан и вес |
| чежњу моју, јер очи твоје неће ништа да виде.</p> <p>А ја те љубим.</p> <p>Љубим те, и не желим |
| е су мирно загледане, јер неће ништа да виде, уста твоја су хладна, јер никога нису пољубила.</ |
| } Видети, то није ништа.{S} Многи можда виде да се у мени нешто дешава, али нико од њих не схва |
| ио него после из ложе.{S} Дивоте живота виде најбоље они који напољу стоје. </p> <pb n="43" /> |
| вљених тренутака , који се само зато не виде што их нове жеље и снови затрпавају?{S} Јесам ли ј |
| ји га не тражи.{S} Питало се, да ли очи виде да су једва дочекане?{S} Сиромах ђакон.{S} Немирно |
| осетити ни доказати ?{S} Ако ту границу виде тек изгубљени и проклети ?{S} Ако сам ја већ сада |
| не осврћући се.{S} Осећала се увређена, видела у том поступку недостатак такта и нежности.</p> |
| ечним борама, које су године наслагале, видела се и једна усправна, скоро сурово строга која се |
| позорници, у двобоју и у загрљају жене, видела га младог и старог, охолог и с прахом по глави, |
| вој део, и најзад се суочила с олтаром, видела је да је тамо топло очекивана и једва дочекана.{ |
| испод стегнутог укрштеног орара је Ана видела опојну једну виткост, и знала је да су на глави |
| њему кренуло нешто из најдубљих дубина Видела је да му очи постају све веће и веће, све лепше |
| иже.{S} Да, још је живео, али га је она видела кроз неку мрежицу, удаљеног, необичног, обасјано |
| <pb n="26" /> <p>Госпођица Недићева је видела ђакона кад је пошао у цркву.{S} Тога светлог, бе |
| мато страшило, а пред његовим ногама је видела Бошка, удављеног, мртвог.{S} Озбиљне његове очи, |
| им зраком, и на камену цвета.{S} Ана је видела да је прота ушао у олтар са неким страним свеште |
| де, или оне у цркви ?</p> <p>Али Ана је видела реп.</p> <p>— Коју год хоћете од три моје десне |
| на је зажмурила.{S} Кроз капке очију је видела како у баштици цветају шарене георгине .{S} Одје |
| лицу, Ана се осврнула.{S} Калуђера није видела, али је опазила да ђакон жури да је стигне.</p> |
| од ходника.{S} Кроз помрчину ништа није видела, али је јасно разабрала да се Пашковићев корак м |
| лаву у хартију, а на слепим очима му се видела сенка бриге.{S} А владика је понирао некуда дале |
| пробијала кроз сав метеж и све боје, и видела се увек иста, непопуњива и стална.{S} Силазећи с |
| кад је подигла главу с ђаконових руку и видела чело његово, бело као љиљан, она се само благо с |
| из те заједнице која јој је, сад је тек видела, била веома драга.{S} Пожелела је у себи да се у |
| бла по лицу.</p> <p>На гробљу, није већ видела даље испред себе него на тридесет четрдесет кора |
| очи склапале, и испод затворених капака виделе нов један свет.{S} Монах Иринеј је морао све сно |
| додуше, али већ пуне очи ђаконове нису виделе ништа.</p> <p>А непосредно пред њим је лежао инт |
| ан део вароши је нестајао.{S} Најзад се видели само још бели торњеви Богородичине Цркве и црна |
| да такође седне близу прозора одакле се видели торњеви Богородичиног Храма. </p> <p>Тамо, висок |
| p> <p>Владика је уздахнуо.{S} Тешко, и, видело се, из многих разлога.</p> <p>У тај мах су стигл |
| На свештеницима, који су воду опколили, видело се узбуђење.{S} Главе, као неке терете, завалили |
| ожда?{S} Али онда би му се помагало.{S} Видело би се да неко, ужурбано хода, или излази из олта |
| рилици шта да одговори.{S} Али се иначе видело по њој да схвата мучно стање сиротог доктора, да |
| а вејалица, и кроз прашину се још лепше видело како се вечерња светлост на махове распаљује, ск |
| вати.{S} Јер тек кад су била поклоњена, видео је и одмерио сва блага којих има у њему.{S} И онд |
| годило.{S} Пролазећи поред Анине куће, видео је, између два дрвета, осветљен прозор и чипкану |
| <p>Ђакон Иринеј, загледан у Анине очи, видео је душу њену како се диже на површину.{S} Видео ј |
| ише строг?{S} Или, као ваш стари лекар, видео у вама и тада дете, и терао шалу?</p> <p>Њој је ј |
| се боји.{S} Последњи пут, на парастосу, видео је да је као прут задрхтала кад јој се приближио |
| истоте којом он прашину земље прска.{S} Видео сам у души вашој љубав једну, о којој анђели не с |
| али се решио да неће поред ње проћи.{S} Видео је башту и јуче и прекјуче, и већ толико пута.{S} |
| S} Недић.{S} Бацио је поглед у собу.{S} Видео Ану, у познатом, мало напред нагнутом ставу, као |
| оље видео у вашу душу, него у своју.{S} Видео сам да у тој вашој души има нешто необично, неслу |
| душу њену како се диже на површину.{S} Видео је да та душа њега тражи.{S} Тражи га.{S} Али, пр |
| {S} А касније, кад је из мојих одговора видео да сам ја овде срећан, онда је ваљда због тога ћу |
| отавању хаоса у јасност он је одједаред видео и своју душу потпуно јасно.{S} Талас снажне једне |
| ан зид их раставља , он је можда такође видео веселу слику на зиду.{S} Али, Бог зна какве мисли |
| чима, и дохватио је Ану за руку, јер је видео да хоће да пође, а знао да их само педесет корача |
| ма томе, хвала Богу, бар тога дана није видео да свет натрашке иде.{S} Уопште је изгледао свежи |
| старој, злој својој навици, ја сам боље видео у вашу душу, него у своју.{S} Видео сам да у тој |
| деле од пуне светлости и друштва.{S} И видео је такође, да оно, што је у оданом и топлом Анино |
| S} Препознао је намештај око себе.{S} И видео је Иринеја који му је задавао бриге.</p> <p>— Јес |
| дом божји који сам у дугом свом животу видео.{S} А она је то с тога, што се вас двоје тако жар |
| рења.{S} Ми ћемо, дакле, кроз ту љубав, видети, постићи и имати идеал.{S} Какав мир то мора бит |
| т душа и тела, на смиреност.{S} Срести, видети и волети, то је Ана Недићева умела само у цркви. |
| видим, докторе.</p> <p>— Не, видим.{S} Видети, то није ништа.{S} Многи можда виде да се у мени |
| ар појање чују, кад већ неће моћи ништа видети. </p> <pb n="130" /> <p>Ускоро је дошао и еписко |
| сви све учинити.</p> <p>— Волела бих се видети с монахом Иринејем , али се бојим да улази у куж |
| и храбра.{S} Ти то уосталом мораш и сам видети , је ли да видиш ? </p> <p>— Ја видим да се у те |
| је руку доктор Пашковић, који је стигао видети не само како је Ана, него како је и Иринеј порум |
| осветљен , и није се ништа с поља могло видети .{S} Није се чак могло ни чути, јер је почео дув |
| тавно скупљали гости и пријатељи ...{S} Видећемо још, па ћу господин ђакону јавити писмом, а ви |
| рагог покојника спрема да ме посети.{S} Видећете какав је.{S} Слаб и сув.{S} Глас као шушањ јес |
| госпођица Недићева истински невесело , видећи у ђакону одједаред блиског човека, и осећајући к |
| е то сада био први пут што брижни отац, видећи да године пролазе, помишљајући на своју смрт и н |
| јесте.{S} И новорођенчету, ако је жена, види трун на души.{S} Женина душа је увек мутна — каже |
| ости .{S} Разбије ти човека као лешњик, види шта има унутри, и зашто има оно с поља, и свршено. |
| ће много пре њега оцветати и пасти.{S} Види се прво презриви отпор и неумољива мермерна хладно |
| а сврха, ни сврха уметности . </p> <p>— Види се да слабо долазите у цркву — смејала се Ана Маји |
| } Да ли је она девојка баш желела да га види онда кад га је погледала?{S} Можда је то учинила с |
| превртао листове свога дневника.{S} Да види ко је, и да види докле је дошао с оним што Ана у њ |
| спуштеним силама и вољама живота.{S} Да види тај свој живот растављен у комаде и саставне делов |
| заспала мирним сном.{S} И сневала је да види <pb n="117" /> рану на - ђаконовој души, али да се |
| свога дневника.{S} Да види ко је, и да види докле је дошао с оним што Ана у њему воли.{S} Није |
| стањете . </p> <p>Ана је пошла цркви да види ту слику.{S} Али анђео као да се помакао њој у сус |
| це Недићеве, <pb n="40" /> и гледати да види нешто из чега би могао закључити шта је с њоме.{S} |
| ј, који не сме пасти, који ће остати да види и насљеди победу снаге своје.{S} А Ана?</p> <p> Вл |
| јем моменту службе, Ани је дошло као да види да је баш он онај који је цркви и Богу најближи и |
| жа кад се удала за њега, а како се сада види да је срећна и задовољна, и да га баш од срца воли |
| смејала се Ана — дођите , али чим мама види ваш црвени нос, знате каква је, одмах ће почети пл |
| } И каква се чудна, борбена архитектура види тамо где се камен, вечити камен, састаје са сводом |
| ита и празна.{S} Најзад, ако Бог одиста види сва људска лица, испегана знојем рада, страха <pb |
| це је дотле стрепило.{S} Стрепило да је види, стрепило да је не види.{S} Стрепило да нађе тамо |
| S} Мајка је напољу и не види крв.{S} Не види да нож пролази кроз хрскавицу, и да крв тече.{S} Д |
| тешко се ваља.{S} Долази, а нико га не види.{S} Долази да згњечи, да угуши, да запали .{S} Ко |
| Стрепило да је види, стрепило да је не види.{S} Стрепило да нађе тамо поглед који га тражи, и |
| е у себи да се у цркви никако више и не види с ђаконом. </p> <p>И с тога, кад је дошла наредна |
| етињем.{S} Крв.{S} Мајка је напољу и не види крв.{S} Не види да нож пролази кроз хрскавицу, и д |
| уша, да га чак дуже времена и сасвим не види. </p> <pb n="67" /> </div> <div type="chapter" xml |
| разуме, у вече довести , да га нико не види.{S} И замислите онда случај да се ипак нешто деси |
| ј се одједаред као да прошлост своју не види него чује, и обрадова је мисао да ће можда једног |
| а он никада не стигне да је бар најмање види.{S} Мора бити да сврће за угао у споредну улицу, и |
| су јој груди широм раскриљене, и да се види гњездо љубави њене.</p> <p>Тек пошто се служба свр |
| овић Зато сам и дошла.{S} Хтео би да се види с тобом ма на два три минута, каже, у данашњи дан. |
| ница.{S} Јер се кроз кључаоницу највише види.</p> <p>— Штета само што су у торби ноте, а баш у |
| питања.{S} Престала је канда да осећа и види ту љубав као нешто придошло у своме бићу.{S} Нешто |
| и одавде, да одлети до цркве, да чује и види срећу и лепоту живота свога, да се врати, и онда д |
| и уста његова <pb n="133" /> над собом види.{S} Да се склоне строге божје очи, да бар часом до |
| и горди уметник, који главно своје дело види прецењено , покварено и лажно. </p> <pb n="254" /> |
| није нарочито проматрао.{S} А сада ето види да зна <pb n="38" /> много детаља њене појаве, и о |
| о тако мирна лица, као да тамо горе већ види белога голуба.{S} Опажала се на њему радост што вр |
| у башту.{S} Ђакону се чинило да у сунцу види портре једне жене, насликан, часом, од невидљивог |
| идеално истиниту, видим је новим очима, видим је у вама као јарко црвену жижу у белом алабастер |
| видиш.</p> <p>— Бога ми, ја, сем торбе, видим и друго.{S} Видим чудно, четвороугласто, скоро бр |
| p> <p>— Ја видим, докторе.</p> <p>— Не, видим.{S} Видети, то није ништа.{S} Многи можда виде да |
| у сада видим стварну, идеално истиниту, видим је новим очима, видим је у вама као јарко црвену |
| , и у мојој љубави има меланхолија .{S} Видим и ја хладан један месец, који ме вуче, и у чијој |
| га ми, ја, сем торбе, видим и друго.{S} Видим чудно, четвороугласто, скоро брутално чело те дев |
| г поздрава. — Такође сам желео и вас да видим, т. ј. да се с вама поразговорим.{S} Страшна моја |
| смртна.{S} Таквог дакле, каквог те сада видим, и каквог сам те жељан, нећу те још дуго моћи гле |
| лог живота и целим животом, а коју сада видим стварну, идеално истиниту, видим је новим очима, |
| ојци доћи до савршеног монаштва !{S} Ја видим да је плод моје љубави лепота и жива црква! ...{S |
| видети , је ли да видиш ? </p> <p>— Ја видим да се у теби нешто дешава, и видим да ти то годи, |
| певао песму лепе неке чари.</p> <p>— Ја видим, докторе.</p> <p>— Не, видим.{S} Видети, то није |
| вом реду зато дошао да тебе још једаред видим — говорио је крунисани епископ скрушеним гласом с |
| ово самном, тако ништа не схватам и не видим, као да је цео овај свет у кожну лопту ушивен ... |
| — Ја видим да се у теби нешто дешава, и видим да ти то годи, али не могу да разумем да усхићење |
| асто, скоро брутално чело те девојке, и видим јој ону тешку златну косу, такву као да сунце нос |
| додуше пресудити да ли је музичан, али видим да је с музиком нешто завезао, чим се тако често |
| имена.{S} У толико ми је теже, што Вас видим слаба и промењена.{S} Болујете ли много?</p> <p>— |
| ао да ме топлота живота оставља.{S} Ја, видите, никако више не могу да се опоменем каква је бил |
| — Говорите! — молио је.</p> <p>— Волим, видите, да дођем у цркву пре почетка службе.{S} Када љу |
| о место другом ...{S} Време је.{S} Јер, видите, мислим да ђакон треба да буде сасвим млад човек |
| ца, чека вас и богата је.</p> <p>То су, видите, живи трагови вољеног бића, које не може отићи, |
| алочас питати: да ли бисте желели да се видите с Иринејем?</p> <p>Ана је погледала у Пашковића |
| ваша жалост је и моја, свака ...{S} Ево видите, понео сам и цвеће, и већ сам био близу, али, од |
| азу у варош. </p> <p>- У свакој лепоти, видиш, природној или уметничкој, из човечјег или из мра |
| </p> <pb n="3" /> <p>Ништа не видиш.{S} Видиш само ону велику кожну торбу, за коју доктор Пашко |
| уосталом мораш и сам видети , је ли да видиш ? </p> <p>— Ја видим да се у теби нешто дешава, и |
| аже да у њој лежи враг.{S} Али врага не видиш.</p> <p>— Бога ми, ја, сем торбе, видим и друго.{ |
| несреће? </p> <pb n="3" /> <p>Ништа не видиш.{S} Видиш само ону велику кожну торбу, за коју до |
| ="124" /> <p>Ти ћутиш и свираш.{S} И не видиш чежњу моју, јер очи твоје неће ништа да виде.</p> |
| азована, јединица, уметница — а шта јој видиш од среће или од несреће? </p> <pb n="3" /> <p>Ниш |
| "141" /> је време да мрем.{S} Али, како видиш, човек до задњега часа има жеља.{S} Пожелео сам д |
| орбеној тачки између та два света, чија видљива разлука јој је тако годила.</p> <p>Нешто сам су |
| ектима .{S} То је долазило постепено, у виду многобројних пријатних откривења и изненађења.</p> |
| е некада само из далека, и пред олтаром виђала.{S} Ђакон је такође тражио да се нечим забави.{S |
| ј дан кад служите.{S} Кад смо се и овде виђали.{S} Збиља, колико дуго ћете остати?</p> <p>— Дан |
| онда дошло време кад су се почели чешће виђати на заједничким вежбама са хоровођом.{S} У оној и |
| {S} Као оне <pb n="99" /> крупне, ретко виђене звезде, што само пред јаки мраз искачу. </p> <p> |
| боравити ни оставити.</p> <p>После тога виђења на Ану је почешће наилазио неки немир.{S} Пред в |
| и да то опет значи дан срећног њиховог виђења.{S} Можда ће тада моћи и разговарати с Аном.{S} |
| пљења .</p> <p>Иначе, после и због оног виђења, Ана није преживљавала никаквих потреса или криз |
| наравно! — гушила се Ана од смеја. — До виђења, царе, после подне ! </p> <pb n="251" /> <p>— Же |
| блистао највиши ентузиазам.{S} То немо виђење је тако бескрајно усрећавало сиротог калуђера.</ |
| и Недићевој сутра дан ујутро по њиховом виђењу.</p> <p>„Како вам је на души?{S} Питам вас то бр |
| ор.{S} И затвара очи над Бог зна каквом визијом породичне среће. </p> <pb n="168" /> <p>Монах И |
| а опијали, ружили, свађали и с ножевима вијали.{S} Живот, дакле, који је у најстрашнијим и најр |
| {S} Појци и богомољци.{S} Најзад, густа вијугава павта пољског споменка.{S} Народ.{S} Ђакон ниш |
| м и клицама.{S} По рушевинама почиње да вијуша и пузи разноврсно цвеће.{S} Коренчићи и жилице р |
| ...{S} А ако она? ...{S} Не, не, не! — викао је ђакон као поплашен.</p> <p>Али одједаред се см |
| м рукама под брадом, којима је стискала вилице да не дрхћу.</p> <p>— Докторе, јесте ли ви, ходи |
| алогај натраг у тањир, и наместио нож и виљушку у знак да је с јелом готов.</p> <p>У тај мах се |
| аја, пила их онако као што се пије чаша вина или чаша отрова.{S} И никад јој није било доста.{S |
| а клупу над којом се лелујала завеса од винове лозе.{S} Ветар је дувао, ластар се плео у њену к |
| жуљак, и дошли до нечијег винограда.{S} Виноград је стојао пун и тежак, али још не плав.{S} У т |
| се на неки брежуљак, и дошли до нечијег винограда.{S} Виноград је стојао пун и тежак, али још н |
| зија природе над једним још зимогрозним виноградом, и у маглици једној, пуној летње врелине.{S} |
| штао је из своје дуваном много кађене и вином много преливане гуше, као из неке гробнице, остат |
| к несрећног Ристовића пузио је за њом и вио јој се око ногу.</p> <p>Одгоре, с противног краја у |
| а затрептало .{S} А кроз тишину се чула виолина.</p> <pb n="52" /> <p>Монах Иринеј је стојао на |
| мало пакосног, уских пупчастих леђа као виолина , разглављених шака и напетог гркљана, који је |
| авир, пулт за ноте, на засебном столићу виолина, слике разних музичара на зидовима, и две три г |
| лом трепти и бруји.{S} Једнога дана, из виолине њене је пропевао нов мотив.{S} Ана је задрхтала |
| ањима, седала би за клавир, или узимала виолину, свирала једно четврт сата, и стишавала се.</p> |
| озно, фино и интелигентно.{S} Свирање у виолину било јој је страстно, скоро необуздано, са само |
| је необично лепо свирала и у клавир и у виолину, и сав свој живот, у доколици и у раду, поклања |
| ко мајушно и смешно као да само из себе вири.{S} Ана се грохотом смејала тој комичној процедури |
| и.</p> <p>Свирање њено у клавир било је виртуозно, фино и интелигентно.{S} Свирање у виолину би |
| ата маглу, смотава је у клубе, и хита у вис као лопту крпа.{S} У исти мах руши и лупа.{S} И у ј |
| градио срце, понизно је спустио иначе у вис подигнуту руку, и стојао, као од метала саливена оп |
| разпљеснула на девојачкој руци, која је висила низ ограду веранде.{S} Чуо се весео смеј.</p> <p |
| о место.{S} На крају црвеног ђердана је висило сунце.{S} Ружичасте пахуљице се слагале по смрзн |
| е стишало.{S} Ветар стао, опржено лишће висило као мртво, бубе зариле главу у песак.{S} И онда |
| обратно, жена је увек крива кад човек с висине посрне . </p> <p>А ја се пењем, Ана, и не плашим |
| се тога дана кроз сводове цркве небу у висине.</p> <p>Тога дана, они су дошли једно другом у з |
| нској препрати се чинило као да тамо, у висини над солејом престаје оклоп зидова, да су они пос |
| да човеком влада.{S} Моћ своју да га у висину хитне или да га на ђубре баци, да га милује или |
| трбухом, са принципом да и у кујни мора висити свечева икона и светити се вода, седео је и прис |
| а верујем, може се попети до неслућених висова поноса и лепоте.{S} Као што вери помажу уништене |
| екстазе херојства и љубави, издизала на висове триумфа и гурала у амбизе катастрофа.{S} Гледала |
| дечји сопран.{S} Прави трепет етра.{S} Висок, мекан, чедан, и пун оних божјих искрица које пла |
| Стоји црква од живе мрежице биља са два висока љиљана као два витка торња.{S} А унутри је Христ |
| у неба и земље само за њих двоје.{S} Из високе ограде на порти струјао је манастирски мир.{S} С |
| ођа, који млата рукама пред певачима, и високи њихов прота, коме је и најсвечанији фелон кратак |
| p> <p>Иринеј?</p> <p>Ах, Иринеј!{S} Тај високи, моћни, поносити Иринеј, тај господар над хиљада |
| ца.{S} Затим, крупне, охоле татуле, као високи неки достојанственици, бело одевени, моћни и отр |
| дним енергијама, него и једним сталним, високим узбуђењем свога духа.{S} То узбуђење је хранило |
| ливачи икона, него они, који бар једним високим и уметничким аскетством умеју осветити свој жив |
| постају обичне појаве, бришу се из реда високих тековина људских.{S} Зато човек, човек као прир |
| уба убељеног платна, а засута моментима високих лепота, тражила је, према томе, нарочити свој т |
| анђеље скоро потпуно испружених мишица, високо над главом својом, а сасвим високо над главама о |
| знати, па да срећа његова буде такође, високо горе, прозирни облачак.</p> <p>— Не боли ме.{S} |
| њеви Богородичиног Храма. </p> <p>Тамо, високо горе око крстова, у чистом прозрачном фином суто |
| ање, његов рецитатив, његово појање.{S} Високо и чисто музички, они су можда програм, по коме с |
| у буктала два крупна округла пламена, а високо горе, као у лету ухваћене варнице, расули се бле |
| ма тражили одгоре божју помоћ.</p> <p>А високо изнад њих, на амвону, монах Иринеј је био једнос |
| јести.{S} Али је сав живот лебдео негде високо горе.{S} Говорило се једнако о песми и свирци.{S |
| потмулом мумлавом, која се чује најпре високо над главом, па затим дубоко испод ногу.</p> <p>Н |
| .{S} Тај је човек борац за нешто лепо и високо.{S} Има у њему <pb n="2" /> нечег естетичарског |
| ица, високо над главом својом, а сасвим високо над главама осталих.{S} Свечан и поносит, некима |
| Од зеленог дрвета остане, најзад, тамо високо горе, фини прозирни облачак дима.</p> <p>Ана је |
| це, обрнуше Ани.{S} Ана је стојала крај високог фикуса, у једноставној белој хаљини, мирна као |
| стране солеје, спазила је Ана, с леђа, високу, као јаблан праву прилику, у црнини од главе до |
| ћи, искочио је опет ветар, и насрнуо на високу, гранату платану.{S} Лишће, слепљено од прашине |
| } Ани <pb n="18" /> је, напротив, онако витак, млад и зелен, изгледао као стабљика бршљана која |
| .{S} А Богородичина Црква, са своја два витка крила, изгледала је, у тешким хрпама снега, готов |
| ad> <p>Богородичина Црква, са своја два витка торња, као два цвета, била је давнашња, неоправља |
| оје су, као два близанца, никла она два витка торња.</p> <p>Још је нешто било с поља на цркви ш |
| ежице биља са два висока љиљана као два витка торња.{S} А унутри је Христов гроб.{S} Плаштаница |
| оносите главе, и његовог савршено лепог витког тела. </p> <pb n="134" /> <p>Највећи сликар порт |
| ни у сусрет, светлост је поцрнела.{S} У витком једном потезу , смелом и лепом, као што је смео |
| штеног орара је Ана видела опојну једну виткост, и знала је да су на глави ђаконовој очи црне, |
| ој божјој књизи.</p> <p>Живот је башта, витлејемски мирна, и пуна ружа.{S} А љубав је сан двеју |
| једаред, да и кроз њу прође један такав вихор.{S} Силан и слеп.{S} Да и она проживи неколико тр |
| .{S} Манастир.{S} Древан и разрушен.{S} Вихори долећу са свих страна, и пуне му пукотине земљом |
| пуне Бошковог имена.{S} Хтела је да га виче.{S} Душу његову, ако је пошла, с пута да врати.{S} |
| Дошло јој је да заврне клуч у брави, да виче — кад се одједаред отворила врата, и кроз њих, као |
| тима дуго, на једном месту, са жељом да виче, да удара и зло да чини, и најзад да себе уништи, |
| Наиме, кад чујем да жена љутитим гласом виче:{S} Јово! ја се направим одсутан , и не изађем.{S} |
| ио и досадна ухода, а у исти мах и нека виша добронамерност, која зна за борбе и лутања њена, и |
| друге стране опет, Ана је баш тих дана, више но икад, осећала да стаје на своје ноге и као музи |
| д оног што она може поднети, и, најзад, више и од оног што сме бити.{S} Ана је, кроз све своје |
| ји бог не би могао.{S} Ана Недићева је, више него ико, осећала да Бог није могао не сићи.{S} Он |
| а да Бог није могао не сићи.{S} Она је, више него ико, знала да је Бог сишао, да је био у цркви |
| дугу и мучну једну службу, у којој је, више но икад, давао целога себе другом.</p> <p>Доктор П |
| веку гута.{S} Напротив, она је у срећи, више но икад, имала ведру једну свест, којом је и најне |
| можда његова, можда обе. — Та је мисао, више него икоја друга, до ужаса доводила Ану. — Да ли ј |
| се упирале у ђакона, јер је она од њега више очекивала него од својих певача.{S} А ђаконове очи |
| ти и наде.{S} И чинило јој се да ничега више и нема у цркви сем те Велике Песме, која је једним |
| ед у биљке.{S} И сав од љубави и ничега више.{S} Бог ми је њу послао као највећу милост своју, |
| ка изгледа као сенка једног човека кога више нема — помислила је Ана.{S} Такав је био и синоћ, |
| ане чињеница: да је дете другога некога више заволело него родитеље своје.</p> <p>Али дете тада |
| жда у башту ову, овако као сада, никада више неће доћи.{S} Сутра рано ће ме оставити, отићи ће |
| Иринеј није ту, или да пожели да никада више и не дође.</p> <p>— Би ли могла на часак изаћи, Ан |
| је осећала да јој брига монаха Иринеја више годи него брига њене мајке.{S} Али јој се ђакон ип |
| ме више нису у мојој души.{S} Тих слика више нема у мојим очима.{S} Вера моја, и Бог <pb n="162 |
| би, да би могао правити царство, и нема више снага у себи, да би могао правити вртлог ...{S} Не |
| ир над потрошеним човеком.{S} Који нема више лепота у себи, да би могао правити царство, и нема |
| ма додуше много нових осећаја, али нема више среће.</p> <p>— Старинске, мирне, домаће срећице! |
| ди и запалио му одежду.{S} Од појаса на више он је горео као на ломачи.{S} Црниле се само његов |
| нета и узабрана, која не осећа и не зна више ниједну своју чар и привлачност , која за човека п |
| ило празно.{S} И до краја службе ђакона више није напуштала мисао о том празном месту.</p> <p>П |
| људи су на земљи.{S} Још тише.{S} Хаоса више нема.{S} Полијелеј букне.{S} Арханђелски глас затр |
| е дошли, и старе раскрснице мога живота више нема.{S} Помоћи ћу вам!{S} Пребродићемо искушења! |
| чиме ћу тај тренутак испунити .{S} Шта више, ја морам зло чинити и живот свој обесветити, ја м |
| ност приписивала Анином изгледу.{S} Шта више, одмах га је и схватила.{S} Добро се сетила шала — |
| х, он се опире, он чак заповеда, он шта више влада!</p> <p>Ана је дохватила спуштене своје дебе |
| е напила среће за цео живот, и да ништа више не жели и неће желети.</p> <p>У коси је осећала не |
| о његово аналисање, изгледа, није ништа више и веће од просте радозналости .{S} Разбије ти чове |
| ац једног превлађујућег осећања.{S} Све више је Ану савлађивало убеђење да цео њен живот треба |
| е морао скакати да дохвати ружу.{S} Све више и више.{S} Дечко се попео на клупу, држао ружу у п |
| ажљиви и послушни, црква је стицала све више и више сталних посетилаца.</p> <p>Међу чешће посет |
| Бога.{S} Плашим се да дух женин не иде више од артизма.{S} Да је најтоплија жена само артист ј |
| ну прашином засуту тишину, која не може више пропевати.{S} Са сваким умуклим певачем, са сваким |
| осталну, моћну, коју она уопште не може више да посматра, а о којој све теже и теже суди. </p> |
| кад све постаје јасно и јава, и не може више натраг у неодређено и нестворено стање, њега је до |
| утим, Недић је одлазио, а Ана његова је више нешто од суза давала свом оцу који одлази.{S} Дава |
| њиховој цркви.{S} Сетио се такође да је више пута осетио њен озбиљни поглед на себи.{S} Сетио с |
| е треба.{S} И што је више давао, све је више могао давати.{S} Јер тек кад су била поклоњена, ви |
| сном човеку ништа не треба.{S} И што је више давао, све је више могао давати.{S} Јер тек кад су |
| ље у мојој души? —питала се Ана. — Није више сасвим бело, али зато што је прошарено цвећем, и ш |
| рпно богат и леп живот!</p> <p>Ана није више осећала никакву радозналост , није желела да јој с |
| е су гладни и умиру онда кад љубав није више с њима.{S} И кад неко умре од глади, зато је умро |
| тојанство неко.{S} Живот њен дакле није више оно што је био.{S} И гори је него што је био.{S} Ј |
| х ђакон је ћутао, и никакво питање није више постављао.{S} А из тога, што је Пашковић говорио н |
| > <p>Сутра ујутро, монах Иринеј се није више сећао тога сна.{S} Напротив, био је целога дана не |
| ветар је престао ћарлијати, сунце није више шарало црквена врата, срце се смирило, до недеље и |
| ла.</p> <p>Сутра дан је се међутим није више сећала.{S} Ни ње, ни свих оних других мотива из то |
| су умирали од стрепње.{S} Тај глас није више био онај из Еванђеља.{S} Друкчији сасвим.{S} Сав о |
| у данашњег човека који у том свету није више срећан.</p> <p>Зашто Бог није доцније, много доцни |
| , горким сажаљењем.{S} Сажаљењем , које више боли онога ко жали, него што теши онога коме се пр |
| се те среће више не сећам.{S} Те песме више нису у мојој души.{S} Тих слика више нема у мојим |
| ло до тога да је заволео једно створење више од свих дугих, Бог му је помогао.{S} Помогао му је |
| аг и великодушан.</p> <p>— Не зарива се више у ствари као нож.{S} Него их одгоре пробија, онако |
| ешио облачно, и стезао је срце, које се више није дало стећи, јер више није било празно.</p> <p |
| ено удаљавала од Пашковића, у колико се више и више изоловала на госпођици Недићевој као девојц |
| им столу, пришли у разговор , и нису се више одвајали од друштва.</p> <p>Сутра дан је ђакон отп |
| , ви сте се почели враћати.{S} Ви нисте више тамо.{S} Ви сте на путу вашој цркви, мени и нама.{ |
| ренутака и пре вас.{S} Сада се те среће више не сећам.{S} Те песме више нису у мојој души.{S} Т |
| ворио ником, треба сада да кажем вама и више ником“.</p> <p>Ана се заруменила.{S} Скривено у ду |
| скакати да дохвати ружу.{S} Све више и више.{S} Дечко се попео на клупу, држао ружу у подигнут |
| и послушни, црква је стицала све више и више сталних посетилаца.</p> <p>Међу чешће посетиоце је |
| љавала од Пашковића, у колико се више и више изоловала на госпођици Недићевој као девојци удава |
| од тога, што је све то што се десило и више од оног што она жели, и од оног што она може подне |
| > <p>— Тако дакле! — смејао се Мајински више из грла него из срца. —- Онда бисте можда могли по |
| /> <p>— Ми смо несрећни што нисмо имали више деце.{S} И кад помислим да Јова и ја можемо сваког |
| {S} А и код одраслих је морала помагати више него обично, јер је стари хоровођа побољевао и дос |
| Али онда је монах Иринеј требао живети више од сто година раније ...{S} А да је тада живео, ко |
| истину, Ана! — шкргутао је монах Иринеј више но што је говорио.</p> <p>Ана, малочас још грешна |
| адом, као и сваки други позив.{S} Немој више о удаји да ми говориш.{S} Молим те учини ми то.{S} |
| д највећега јада, када би требао да сам више камен него што сам икад био, сада се каменито тле |
| а прецењивати, јер после годину дана он више не постоји, његово име и његов предмет су за нас о |
| једног јесењег дана, владичин је ђакон више но икад осетио да владика нема право.{S} И, заглед |
| испружених руку је било око њега, много више него половина свих руку које су тога дана дошле на |
| јано слушала.{S} Оно што је пре говорио више ју је интересовало, и испунило ју је одједаред неч |
| а живота оставља.{S} Ја, видите, никако више не могу да се опоменем каква је била моја црква бе |
| им симпатијама, да се тај захтев никако више није дао оборити.{S} Уосталом, нико од суделовача |
| Пожелела је у себи да се у цркви никако више и не види с ђаконом. </p> <p>И с тога, кад је дошл |
| ! — тумачио је доктор Пашковић, са мало више анализе, загледаност свога младог пријатеља који с |
| ли желећи ближњем своме ипак несравњено више добра него адвокат Мајински. </p> <p>— Ви као да х |
| Христово, а одсада , ма шта да буде, то више бити неће.{S} Да, ђакони су деца.{S} Ђаконовање је |
| д после годину дана срце човечје све то више не познаје и не признаје!</p> <p>Па можда се и каж |
| очито треба спремити.{S} У колико је то више морала осећати она варош, у којој је, као посљедиц |
| крстача између оног што још може, и што више не треба да се збуде ?{S} Осећам ли ја ту границу |
| да се склоне с пута, како би остало што више празна простора.{S} Дошло му је неко поносито осећ |
| а тешке завесе, у дубину прозора, у што више светлости.</p> <p>Ту су је дочекали торњеви Богоро |
| о хоћу! ...{S} А он ?{S} Он друго нешто више воли од мене, он ме отискује, бежи испред мене, са |
| срце, које се више није дало стећи, јер више није било празно.</p> <p>Може бити да та тајна пра |
| да је на крилима.</p> <p>— Не боли вас више глава? — питао је тоном, као да му само још то тре |
| и апатичан лежи онај који је њен живот више волео од свога, и што се можда на вечити одлазак с |
| и, који од сутрашњег дана има да добију више но што је данашњи дао, лежу у постеље пуни блажени |
| ми се чини, сажаљења може бити у човеку више него у самом Богу.{S} Човек и с небом, и са сунцем |
| век затвара у орахову љуску, и ништа му више не треба. </p> <pb n="242" /> <p>Свирачицу је дохв |
| аконово можда за октаву и још за квинту више, давала ипак постајање, преливе, боју, јек и сву д |
| абла је дакле обешена још на једну кућу више.{S} За трен ока, Недићеви се нашли затворени, одсе |
| јала је помисао да је у искушењу, а још више помисао да је претрпела можда чак и мали пораз, и |
| е, и одједаред му је дошла идеја да још више дирне у срце свога љубимца, и да га, на тај начин, |
| {S} Затворену њихову кућу желела је још више да затвори. </p> <pb n="209" /> <p>Да ни мисао Ири |
| веће милоште.{S} А од милоште ју је још више усрећавао понос.{S} Та ђакон њу у души својој носи |
| еговом у крилу цркве.</p> <p>Ани се још више ражалило.{S} Опростила се с ђаконом не знајући ни |
| ао очи у глави, као музику своју, и још више од свега тога! — преливао је Ану талас љубавног се |
| городичиној цркви.{S} И да се не би још више узбуђивао, решио је не погледати тамо до после Ева |
| ћни доктор, кога су зато звали, што још више може и зна него његова мајка.{S} А ми стојимо, нем |
| ном око себе претпоставља ћелију рада и вишег живота ...{S} Чега се дакле бојите?{S} Тела наших |
| с затруби, и светлост, светлост новог и вишег живота гране... </p> <p>Ђакон је осећао да безгра |
| у њој показује живу љубав према једном вишем животу у човеку.{S} То је, како сте сами рекли, ј |
| одвише проређену крв, или да има т. зв. виши позив.{S} И онда се, изгледало је, једва једаред о |
| рења, које је увек имало удобан, леп, и виши живот, које је дужности своје према људма и хвалу |
| има који су од разбљештених зрака дошли виши, изгледали су ти торњеви као порасли, као на прсте |
| послао као највећу милост своју, и као виши захтев један који ће ми помоћи да довршим дело сво |
| људи су долазили да га виде.{S} У тамно вишњикастом стихару са Воздухом свенутих старинских бој |
| ца Недићева је свирала само ексквизитну вишу музику, а од вокалне музике највише волела црквену |
| ло до тренутка када је хор почео певати Вјерују.{S} Већ први тактови те величанствене руске ком |
| латану.{S} Лишће, слепљено од прашине и влаге, растресло се, и сва вода се просула на главу мла |
| дног упаљеног кандила, и мирисала је на влагу.</p> <p>Ана је устукнула на улазу те цркве, остал |
| се опире, он чак заповеда, он шта више влада!</p> <p>Ана је дохватила спуштене своје дебеле пл |
| ек смеје кад позна моћ своју да човеком влада.{S} Моћ своју да га у висину хитне или да га на ђ |
| ети главе и двеју руку и промењљивост и владање тона у једноме гласу.{S} Она само још очима и у |
| а је била узнемирена, ђакон није свакад владао гласом.{S} У разговору, Анин поглед је био замаг |
| да би мало развеселио и ђакона и себе, владика је упро прстом у фини сат од севрског порцелана |
| p>Међутим, наслоњен на мишицу ђаконову, владика је једнако оклевао.{S} Није му се улазило .{S} |
| м да све буде што је лепше могућно .{S} Владика је мој велики пријатељ , скоро други отац.{S} А |
| е цветан и весео испао дочек старца.{S} Владика се меланхолично смешио .{S} И нарочито се загле |
| ископових соба одјекивало је јецање.{S} Владика је држао главу свога љубимца, и шаптао нешто у |
| му сам вам тада писао, потврдило се.{S} Владика жали замном.{S} Тешка му је старост. <pb n="155 |
| оро невесело је заклонио лице руком.{S} Владика опет, наслутивши одједаред да у души његовог љу |
| ђакон.</p> <p>Монах Иринеј је ћутао.{S} Владика је опазио да га се то питање врло мучно дотакло |
| Да ли обојица грешимо против завета? — Владика је слегао раменима.</p> <p>— Мени је савест мир |
| им очима му се видела сенка бриге.{S} А владика је понирао некуда далеко, у Анине слутње и у св |
| , волео децу, волео свога владику.{S} А владика је њега чувао и пазио као мајка.</p> <p>Монашки |
| ао, и спустио главу.{S} Осећао ја да га владика гледа.{S} Стидео се, а невешт је био да своје у |
| } Таман је хтео започети читање, кад га владика задржа.</p> <p>— Ето ти човечји живот.{S} Два к |
| ицама монаха Иринеја је стојала жеља да владика погоди и сазна све што је у њему.{S} А у владич |
| у човечјем животу.</p> <p>Опазило се да владика с интересом погледа горе, ка певачима.{S} А и о |
| ладичин је ђакон више но икад осетио да владика нема право.{S} И, загледаног у немирни лет ужур |
| аку ноћ, Иринеје! — зауставио се најзад владика. — И Бог нека ти је у помоћи данас и увек.{S} З |
| у службе, тако да певање траје доклегод владика и сви верни не оставе цркву.{S} Дечји хор, стар |
| <p>— Калуђер си, Иринеје ! — додавао је владика чудним гласом, желећи казати одлучну реч, а пок |
| ој Иринеј није обичан човек? — питао је владика с поносом .</p> <p>Ана је поруменила, али се са |
| нас, у цркви, узео био душу — шаптао је владика монаху Иринеју, који му је, заједно са другим ђ |
| ро, да ће дакле ипак бити онако како је владика првобитно желео и волео.</p> <p>Ђакон се међути |
| руку, прислушкивао је. </p> <p>Да би се владика могао што боље одморити , није Недић на ручак п |
| уже се већ времена проноси глас како се владика спрема да посети Богородичину Цркву.{S} Сада је |
| , ислужени ловац, је л те? — окренуо се владика Недићу, и климнуо љубазно главом псету.</p> <p> |
| код најцеремониознијег нашег владике, и владика га је чувао као око у глави.{S} Сви се чуде как |
| ови други се шалили да ће сад сигурно и владика тражити премештај у Богородичину Цркву.</p> <p> |
| укама отишла и сва лепота предмета, али владика је наредио да сат има остати на почасном своме |
| тву. — Глава Богородичине Цркве није ни владика, ни Исус Христос, него мој пријатељ ђакон Ирине |
| ни простор без огњишта и душе.{S} Стари владика то није могао да увиди, и топлим речима је убеђ |
| а не може да се окрене олтару.{S} Стари владика трепти.{S} Дирнут је свечаношћу, дирнут је лепо |
| граду испред себе, који плачу.{S} Стари владика нарочитим благословом благосиља ону руку, ма да |
| чи Велике Госпојине, и приспео је стари владика.{S} Дуж свих улица, којима су кола имала да про |
| акон је сада већ разумео да се то стари владика, као дете, игра своје најмилије игре: да кобаја |
| ашег који нам већ иде.{S} Сиромах стари владика!{S} Онога тренутка кад сте стигли, ви сте се по |
| е заменити сваку срећу ...</p> <p>Стари владика се трзао између разних осећања .{S} Час је са о |
| решење, чију наивност је, наравно, само владика опазио , и која га је у срце дирала. </p> <pb n |
| {S} Ускиптила је у њему та срећа у коју владика сумња, и он је, узбуђен, узео старчеву руку, и |
| а смрт треба да угуши.{S} Смрт! </p> <p>Владика се стресао, и окренуо главу од ђакона.{S} Али л |
| и, чуо се слабачак цвркут тице. </p> <p>Владика је једно пет шест пута прошетао главном уздужно |
| цу каше пред собом и није јело. </p> <p>Владика се при доручку хвалио да је врло мирно спавао.{ |
| гове очи се попела очајна молба.</p> <p>Владика се и покајао и поплашио.{S} И тражио је да убла |
| езати још много пре старих дана.</p> <p>Владика изгледа као сенка једног човека кога више нема |
| ма владичином гордом лицу своје.</p> <p>Владика је уздахнуо.{S} Тешко, и, видело се, из многих |
| улаз уведе у гостинско одељење.</p> <p>Владика је загрлио главу монаха Иринеја и пољубио га је |
| нах Иринеј спреми и разлије чај.</p> <p>Владика је седео у старачкој, јако дубокој наслоњачи, з |
| орни ђакон код најцеремониознијег нашег владике, и владика га је чувао као око у глави.{S} Сви |
| руго је чудна туга у савести мојој због владике.{S} Оно прво сам морао вама рећи.{S} А ово друг |
| ташлука, Ана се одједаред сетила старог владике.{S} Само један зид их раставља , он је можда та |
| се с тим измирити да је и у твог старог владике само душа бесмртна.{S} Таквог дакле, каквог те |
| отимао је снагом својих очију Ану и од владике и од целог света.{S} Привлачио ју је, заносио ј |
| <head>XVI.</head> <p>Ђакон је изашао од владике врло весео.{S} Срце је певало у њему.{S} Умало |
| у ствари непрестано присутан.</p> <p>Од владике је потекао предлог да са музиком , пошто је сам |
| им свештенством, и отпочело је облачење владике.</p> <p>Ана је посматрала церемонију с хора, и |
| сумње је да би свака мања варош долазак владике сматрала као свечаност за коју се нарочито треб |
| нога света.</p> <p>Уопште је спољашњост владике, за кога се иначе знало да је умно још необично |
| ошао колотечином тих дана.{S} О доласку владике, о владици као свештенику и човеку.{S} Ђакон је |
| и победу снаге своје.{S} А Ана?</p> <p> Владики би опет тешко.{S} Трагична судбина жене уопште, |
| своје другове, волео децу, волео свога владику.{S} А владика је њега чувао и пазио као мајка.< |
| о није доста.{S} Не, нека одбије старог владику и нека остане.</p> <p>Али кад је подигла главу |
| >Два бескрајно тужна ока се загледала у владику.</p> <p>— Не могу, Преосвећености, не могу ...{ |
| тај сат монах Иринеј, једном приликом , владици на поклон.{S} Међутим, свега два дана касније ј |
| усхићење оправда општим усхићењем .{S} Владици је дошло жао ђаконове збуњености .{S} Дохватио |
| само за један тренутак, колико да каже владици да оно „други пут“ значи већ сутра ујутро, да ћ |
| </p> <p>Велика му је била радост што је владици обећао да ће доћи.{S} Наравно, прво се мора и с |
| ког људског весеља.{S} Неки су завидели владици, неки су га испраћали дугим погледима сажаљења. |
| чином тих дана.{S} О доласку владике, о владици као свештенику и човеку.{S} Ђакон је тако топло |
| х Иринеј је скочио са столице, притрчао владици, и послушно сагнут чекао шта ће му рећи. </p> < |
| дотрчи, и извуче мој део батина.</p> <p>Владици је добро дошла ова шала.{S} Смејао се целим лиц |
| ао добра домаћица у својој кући.</p> <p>Владици је по мало дрхтала седа брада, а звецнуо је нек |
| храма.</p> <p>Али, једног јесењег дана, владичин је ђакон више но икад осетио да владика нема п |
| се и насмејала се на свога госта.{S} А владичин ђакон се дубоко и одано поклонио.{S} Наслутио |
| и који око Мајке Божје поју — шаптао је владичин ђакон другом ђакону.</p> <p>Тако је изгледало |
| > <p>Звецкала је кадионица.{S} Кадио је владичин ђакон.{S} Ани прелете осмех поноса, па после и |
| а се и доктор Пашковић једи.{S} Само се владичин ђакон није бунио.{S} Он је, сиромах, већ и там |
| Попречном стазом су шетала оба проте и владичин ђакон.{S} А тамо где се две главне стазе секу, |
| енула олтару.{S} Чула је само тихи глас владичин , разне гласове свештеника, плашљиви, сујетан |
| е га исто тако као што и човека муче. — Владичине руке задрхташе, а у углу ока затрепта мала, љ |
| камењем још невеселије.</p> <p>Пратиоци владичини су веселији утисак чинили.{S} Ђакон, доктор т |
| задржао дуже од једног тренутка, т. ј. владичино изненађење и радовање је трајало дуже од трен |
| сећала на себи нешто као округли поглед владичиног ђакона.{S} Окренула се и насмејала се на сво |
| ко размакнуте , као грошеви округле очи владичиног <pb n="154" /> ђакона.{S} Али таман се он ди |
| а, плашљиви, сујетан један тенор, тенор владичиног ђакона, и брујне оргуље из груди ђакона Бого |
| — одговорила је храбро, окрећући према владичином гордом лицу своје.</p> <p>Владика је уздахну |
| их и деце, монах Иринеј је опазио да на владичином лицу дрхће израз праве, вреле среће.{S} Опаз |
| огоди и сазна све што је у њему.{S} А у владичином оку је стојала слутња о бури живота и мека љ |
| рост изаберу, несрећни људи.{S} На челу владичином, међу многим ситним и попречним борама, које |
| ело! — заплакао је монах Иринеј у крилу владичином, срећан у својим сузама. </p> <p>Кроз дуги р |
| старог епископа.</p> <p>У малом салону владичином је било сасвим тихо.{S} Два калуђера су ћута |
| лицали, жене су целивале <pb n="137" /> владичину одећу и штаку, девојке су бацале цвеће, еписк |
| ње доба сасвим необична магла, дебела и влажна, под којом као да се топиле куће и баште.{S} Јед |
| и топло.{S} Калдрма је стојала уплакано влажна.{S} Земља, омекшала, еластична од мокроте, угиба |
| воката Недића.{S} Помешана са чамотном, влажном јесени, жалост та је била тежа од олова, хладни |
| брана, улазе унутра, и чупају полумртва влаканца без капи сока и хране.{S} Али тамо, у ћошку гл |
| рилце, и скидао с њега сваку скрамицу и влаканце, као да га анатомски препарира.{S} А кад га је |
| ђакон.{S} Сам, <pb n="78" /> са једним влатком тресличице-траве у руци, коју је гледао као нек |
| од прашине и влаге, растресло се, и сва вода се просула на главу младом кученцету, које је, не |
| ила се ледено хладна киша.{S} Црна нека вода, која је у пенушавој својој бујици носила рашчеруп |
| је човеку у груди као мач.{S} Проливена вода се намах смрзавала. </p> <pb n="224" /> <p>Ана је |
| мора висити свечева икона и светити се вода, седео је и присмакао као некаква институтка .</p> |
| калуђера су ћутала.{S} Шиштала је само вода у самовару.{S} И то на прекид, са ретким кипутцима |
| id="SRP19190_C19"> <head>XIX.</head> <p>Вода у самовару је уврила и ућутала.{S} Нешто је попало |
| до амвона, пред којим је стајала бачва воде, чекајући велико и чудно дело божје.</p> <p>На све |
| нека јако удаљена звона.{S} Врата, која воде из куће на веранду, била су широм отворена, а на б |
| нским гвозденим вратима, која из олтара воде непосредно у порту, налазила се, у зиду, слика јед |
| а тежа од олова, хладнија од оне хладне воде, која је непрестано падала, а ничију жеђ на земљи |
| на тридесет четрдесет корака.{S} Као из воде су искакале веће и мање групе крстача .{S} Ана се |
| проходати по храму, и претворити бачву воде у језерце божјег благослова и божје милости. </p> |
| на коса лежала је на тим рукама као што водене руже леже на језеру које се поноси њима.</p> <p> |
| . </p> <p>После службе, на капији, која води из порте на улицу, Ана се осврнула.{S} Калуђера ни |
| редове, и нестао је под удубљењем које води на проповедаоницу. </p> <p>__ Чуо се затим тихи шу |
| су постепено почели опажати да се ту не води обичан разговор.{S} Задржавали су корак, и пажљиво |
| мо усрећава.{S} Нека моћ из њега мене и води, и живот мој испуњава дужностима , борбом и радом, |
| лепотом, драги пријатељу, постоји, али води некуда из живота.</p> <p>Са таквим назорима, госпо |
| и своје стање, и да одмери докле управо води та даљина у коју сада непрестано путују његове мис |
| ао рад и успех живота свога.{S} Куда то води, и шта то значи, кад се каже да никоји бол не треб |
| е у данима среће био срећа, који нас је водио лепоти да са растављеним животима и телима негује |
| аиште.{S} Или да натопи марамицу светом водом и покапа њоме чело и груди.</p> <p>Не би стигла.< |
| </head> <p>Давно је прошло богоављењско водоосвећење.{S} Дошло је пролеће, ближило се лето.{S} |
| о се наиме о томе, да при крстовданском водоосвећењу и на Богојављење све појање и сав рецитати |
| е онда чуо исти тај став одгоре.{S} Као водопад, који се лије из чистог језера негде у врх план |
| сишао, да је био у цркви, да је осветио воду, и да се <pb n="28" /> вратио на небо кроз чисто, |
| божје.</p> <p>На свештеницима, који су воду опколили, видело се узбуђење.{S} Главе, као неке т |
| виде.{S} У тамно вишњикастом стихару са Воздухом свенутих старинских боја, или у златном стихар |
| или у златном стихару са сафирно плавим Воздухом, са светињом на плећима и светињом у рукама, с |
| рала само ексквизитну вишу музику, а од вокалне музике највише волела црквену. </p> <p>Последње |
| ош ништа нису пребацили.{S} Бог и црква воле човека без предрасуда и без догми.{S} Бог и црква |
| предрасуда и без догми.{S} Бог и црква воле калуђера који завет свој сматра као борбу за љубав |
| аша црквена музика навраћала је људе да воле и да заволе Бога.</p> <p>Глас о том величанственом |
| {S} Не може се волети црква, а да се не воле људи.{S} Једно се без другога исто тако не да зами |
| дабогме, док сте млади.{S} Сада вас сви воле и сви вам се диве.{S} Ређају вам се дани баш као д |
| дакле мир и размишљање о бољем животу, волела и пре мене.{S} Она је и мене у цркви и кроз <pb |
| г слугу и певача Богородичине Цркве.{S} Волела га преобученог, дубоко сагнутог, гологлавог, са |
| , за вас ћемо сви све учинити.</p> <p>— Волела бих се видети с монахом Иринејем , али се бојим |
| да њега није волела зато што је другога волела, преокрет у њеној љубави значи, за мене, појаву |
| чине.{S} Одвише чиста и нежна душа њена волела је непрестано само онај свој први занос, и бојал |
| Недићева умела само у цркви.{S} Она је волела божјег слугу и певача Богородичине Цркве.{S} Вол |
| га мужа.{S} Овако, знајући да њега није волела зато што је другога волела, преокрет у њеној љуб |
| ако се зна да та млада жена никако није волела свога мужа кад се удала за њега, а како се сада |
| ишу музику, а од вокалне музике највише волела црквену. </p> <p>Последње године је била у Русиј |
| осећала падање тога вела по себи.{S} И волела тај вео, који чува да јој се душа не смути.</p> |
| клекне пред сироче, и да га служи.{S} И волела на њему оно место у коси где га свештеник као де |
| аде жене.{S} Тога пута такве, која је и волела и удала се по Анином мотиву.{S} Сада опет Ана ни |
| , она је задовољна била с тим животом и волела га.{S} Осећала је да у њему успева нешто племени |
| ркви остарелог дрвета, који је Ана тако волела.{S} Двери је отворио монах Иринеј.{S} У црној ма |
| скинула са себе.{S} Она је додуше врло волела цвеће, а нарочито руже, али — смешила се самозад |
| .</p> <p>Госпођица Недићева је необично волела ту цркву, и у детаље знала њене нарочитости и ле |
| тешко радили , а нису у том раду ништа волели, падали су у дубоку несвест умора као да им је и |
| м луку — да ли сте га ма за часак један волели, Ана, говорите истину, Ана! — шкргутао је монах |
| сео калуђер.{S} Волео је своје другове, волео децу, волео свога владику.{S} А владика је њега ч |
| {S} Волео је своје другове, волео децу, волео свога владику.{S} А владика је њега чувао и пазио |
| шљања или забаве за читав један дан.{S} Волео је, нарочито кад треба да се умири или среди, пре |
| {S} И био задовољан и весео калуђер.{S} Волео је своје другове, волео децу, волео свога владику |
| ктором Пашковићем, с ким је ђакон веома волео продискутовати и нашалити се.</p> <p>Али три дана |
| уно индиферентно гледа створење које је волео најбољим делом себе, које је узвишавао до престол |
| зак.{S} Он нигде никог нема.{S} Мене је волео као своје дете.{S} Ја сам га оставио.{S} Смрт је |
| атичан лежи онај који је њен живот више волео од свога, и што се можда на вечити одлазак спрема |
| .{S} Ту своју шетњу по порти је највише волео рано у зору, пре јутрења.{S} Неке нарочито лепе и |
| онако како је владика првобитно желео и волео.</p> <p>Ђакон се међутим задржао дуже од једног т |
| шака и напетог гркљана, који је баш Ани волео да говори, како је због дуге праксе тако омрзао м |
| <p>Једном младом човеку, који је топло волео госпођицу Недићеву, писала је она на растанку: </ |
| арено и лажно. </p> <pb n="254" /> <p>— Волете ли ви Пашковића?</p> <p>Ана је бризнула у плач.< |
| вас двоје тако жарко, тако небески лепо волете, и кроз љубав Богу и песми служите.{S} Вас двоје |
| он и половину оних сила са којима треба волети девојку као што је Ана?{S} Девојку, која сав бог |
| амо весео и богат и заљубљен човек може волети и служити без циља.{S} Калуђер, калуђер.{S} Дале |
| лепим очима, и осети како се много може волети туђе дете.</p> <p>И зато јој је било јасно да на |
| кву над пропашћу њеном ...{S} Јер ћу је волети и тада, јер цео свет волим, јер је чиста калуђер |
| <p>Мој, само мој мора бити !{S} Мора ме волети слепо, мора ми дати сав живот и сву душу, мора м |
| м идејом. — Није истина ни то да не сме волети једну жену изнад свију жена!{S} Није истина дотл |
| друго питање: да ли се монах уопште сме волети?{S} Макар и скривено и непознато.{S} Да ли није |
| и могао то не волети?{S} Ко би могао не волети рођење светдости?</p> <p>— Да, краљевски су они |
| те и волите!</p> <p>— Ко би могао то не волети?{S} Ко би могао не волети рођење светдости?</p> |
| што вас волим?{S} Зар бих могао вас не волети , кад цео свет волим, и кад сам се због тога баш |
| а да се не служи људима .{S} Не може се волети црква, а да се не воле људи.{S} Једно се без дру |
| тела, на смиреност.{S} Срести, видети и волети, то је Ана Недићева умела само у цркви.{S} Она ј |
| } И ја њу, дакле, треба да волим и смем волети само црквом у себи.“ </p> <p> „То је монашка љуб |
| } Молите му се, вашу ће молитву за цело волети.{S} Ето, звони на вечерње.{S} И у олтару има сад |
| безграничном милошћу, и мало му је било волети неколико људи, неколико ствари, неколико истина |
| е љубав, јер је и музика црква. </p> <p>Волети, а не смутити душу — смешила се госпођица Недиће |
| и краљевским трагичностима га улепшава, воли га кроза све то, и зато се најзад даје победити и |
| вања прошао ... <pb n="170" /> Воли је, воли је, Иринеје, колико си игда у стању да волиш узвиш |
| м гледа комешај живота, љупко се смеши, воли, разуме <pb n="184" /> и опрашта, али ниједну жељу |
| еверство.{S} Кад то биће, једном речју, воли и сагорева зато да душу калуђерову сачува од неосе |
| ви и миловања прошао ... <pb n="170" /> Воли је, воли је, Иринеје, колико си игда у стању да во |
| абост, или се одриче јачина, зато што — воли.{S} Наравно да онда онај ко хоће увек да воли, да |
| шта јој у души стоји :{S} Ана Недићева воли у монаху Иринеју оно што монах Иринеј још није сас |
| и тише.{S} Почела је да га крије, да га воли, да се боји за њега.{S} Затим су око тога мотива с |
| које, кад му је добро, даје ономе кога воли што пре нађе; а кад му је тешко на срцу, онда се ј |
| се Ана скрушавала, ту је опет почела да воли.</p> <p>Како су миле те кокице.{S} Једнако скакућу |
| S} Наравно да онда онај ко хоће увек да воли, да се гај мора дуго и одрицати.{S} Ко хоће велику |
| ано питање: да ли ђакон слути да га она воли ?{S} И то питање, које јој никада раније није дола |
| а је неколико пута погледала, што и она воли цркву, што мисли о оном што се у цркви ради и деша |
| му драго било то откриће.{S} Девојка та воли у њему оно што је циљ све борбе и свег поноса њего |
| срећна и задовољна, и да га баш од срца воли.</p> <p>— Та би ствар мене могла интересовати само |
| {S} Мој је идеал жена која само једаред воли, а разорену или несрећну своју љубав носи са собом |
| ивот драг, и волим девојку која мене не воли — одговорио је младић. — У свему ти не могу помоћи |
| у! ...{S} А он ?{S} Он друго нешто више воли од мене, он ме отискује, бежи испред мене, савлађу |
| се сети, и онда је одговорио да највише воли бело месо.{S} Напослетку, Мајински је млад човек, |
| е и Богу жао ђакона.{S} Јер Бог највише воли те најмлађе и најсмерније слуге олтара.{S} Оне, ко |
| пред њом.{S} Гле, онај кога она тражи и воли, ту је, <pb n="112" /> крај ње је, и разуме све шт |
| >Шта је и могао грешно осећати он, који воли девојку, чистију и Богу оданију од свих монаха на |
| оре, ни тежње да и вољен буде онај који воли.{S} Све сањање и све испуњење тих снова ограничава |
| а се на њему радост што врши посао који воли.{S} Читало му се с лица убеђење да <pb n="27" /> ћ |
| ича цео свој живот.{S} Да јој каже како воли Богородичину <pb n="79" /> Цркву.{S} И како је нео |
| Ани ће се можда и свидети.{S} Она тако воли: да се сита насвира, и да попије празан чај из без |
| ло.{S} Осетила је како неизмерно дубоко воли тог усамљеног калуђера, и како га никад, никад нећ |
| у мени и јесте онај који њу тако силно воли.{S} Силно.{S} Баш та љубав ми даје толико монашке |
| </p> <p>Ђакон је осећао да безгранично воли ту девојку.{S} Баш сада, када је, као и онда, прош |
| ди докле је дошао с оним што Ана у њему воли.{S} Није баш био задовољан.</p> <p>Још нисам госпо |
| г је умножио љубав у њему.{S} Откад Ану воли, он је изгубио последњу мрвицу себичности, гњева и |
| отле, док је калуђер у стању да ту жену воли изнад себе!{S} Тако вас ја волим, Ана! ... </p> <p |
| уго: да ли је жена достојна да је монах воли ? ...{S} Како ме је заболело то што сам сада напис |
| себе из помирљивости и самозаборава. — Волим га, да, као душу, као очи у глави, као музику сво |
| ђакон. — Говорите! — молио је.</p> <p>— Волим, видите, да дођем у цркву пре почетка службе.{S} |
| пада опет натраг у њену душу.</p> <p>— Волим вас силно и безмерно, а тако ми је тешко — шаптал |
| оде даље, даље од мене!</p> <p>А ја га волим, љубим, лудо, безмерно, и не дам му даље!{S} Не д |
| у заволела.{S} И ја њу, дакле, треба да волим и смем волети само црквом у себи.“ </p> <p> „То ј |
| га.{S} Њу бих хтео као прави калуђер да волим.{S} Да је то могућно, у то не сумњам.{S} Јер веру |
| .{S} Али, истину да признам, не могу да волим мисао да у овој цркви служите као свештеник.{S} И |
| е љубави лепота и жива црква! ...{S} Ја волим најлепшом <pb n="171" /> љубављу на свету!{S} Бла |
| мене нагонила да љубим ...</p> <p>— Ја волим, госпођице Ана!{S} Али, верујте ми као што се чов |
| а одговори на очево питање.</p> <p>— Ја волим један идеал.{S} Један богати извор лепоте и музик |
| Ана са извесном кокетношћу.</p> <p>— Ја волим тешка питања, драга госпођице Ана.{S} Само таква |
| ега пет, десет, четрнаест дана.{S} И ја волим тог старог човека.{S} И бићу срећна за све то вре |
| ту жену воли изнад себе!{S} Тако вас ја волим, Ана! ... </p> <p>Монах Иринеј је светлио од зано |
| звила заставу победе над животом.{S} Не волим ја живот толико колико свирку.{S} Страсти за чист |
| била драга као што ми је живот драг, и волим девојку која мене не воли — одговорио је младић. |
| а, драга госпођице Ана.{S} Само таква и волим.{S} Ако питање није тешко, није ни питање ...{S} |
| ој земљи.{S} Ја мислим да је то оно што волим ...{S} Али, човек сам, може бити да сам због свег |
| ма.</p> <p>— Да ли да вам причам то што волим?</p> <p>— Говорите, говорите! — журио је ђакон. — |
| — Иринеје, Иринеје, јединог, самога вас волим, круно, песмо живота мога! ...</p> <p>— Ана, Ана |
| ц, пред крај свога живота , знао да вас волим.</p> <p>— Знао је?</p> <p>— Знао.{S} Или је сам д |
| ала дубље и дубље.</p> <p>— Ана, ја вас волим.{S} Ви сте светиња и завет живота мога.{S} Ана, р |
| </p> <p>— Је ли вам криво, Ана, што вас волим?{S} Хоће ли вам икада бити криво?{S} И да ли мисл |
| е кривице у томе <pb n="120" /> што вас волим?{S} Зар бих могао вас не волети , кад цео свет во |
| бих могао вас не волети , кад цео свет волим, и кад сам се због тога баш и покалуђерио!{S} Ниј |
| } Јер ћу је волети и тада, јер цео свет волим, јер је чиста калуђерска душа у мени, јер живот м |
| м или да свиснем, свеједно, само ако ме волите, Иринеје, мој, мој Иринеје ...</p> <p>Топла, мек |
| годарно.</p> <p>— Дакле и ви то знате и волите!</p> <p>— Ко би могао то не волети?{S} Ко би мог |
| мо, једно ми кажите ...{S} Да ли ме још волите, бедну, јадну, грешну вашу Ану да ли још волите |
| бедну, јадну, грешну вашу Ану да ли још волите тако као пре, рад њен, крвав одсада, да ли ћете |
| и доста оштрим тоном одсече: </p> <p>— Волиш ли ти некога, кад сваки предлог за удају тако хла |
| је, Иринеје, колико си игда у стању да волиш узвишено и лепо! - ...{S} Она ваша црква је први |
| храбрила се Ана.</p> <p>Али ти калуђера волиш ! — трзала је она себе из помирљивости и самозабо |
| роменило.{S} А никаква одлучна жеља или воља није у унутрашњем њеном животу сазрела.{S} Никоме |
| етити како удадба није баш само ћеф или воља, него је помало и дужност девојке.{S} Кад су родит |
| ј, са целокупним и распуштеним силама и вољама живота.{S} Да види тај свој живот растављен у ко |
| лно топло осећање човека који зна да је вољен, и кога свакога часа, на сваком кораку , <pb n="8 |
| а, ни сумњи, ни љубоморе, ни тежње да и вољен буде онај који воли.{S} Све сањање и све испуњење |
| је.</p> <p>То су, видите, живи трагови вољеног бића, које не може отићи, чије срце живи и удар |
| " /> модре печате боловања и ломљења, и вољење наше је било и остајало само зимзелена грана.{S} |
| <p>Опет је дакле музика постала њихово вољење.{S} Опет су живели једно у другом као што музика |
| изгледа као какав велики кључ, који, по вољи, сваког мимопролазећег човека може откључати и шир |
| шао у цркву, и служио тамо тако од срца вољно и Богу и сакупљеним људима.{S} И ма да је од тих |
| кад су код куће сами, морала је, оцу за вољу, чешће да одглуми старог хоровођу њиховог певачког |
| о!{S} Нешто што том човеку пије снагу и вољу.{S} Што му је канда већ сасвим прождрло сунце.</p> |
| жним, скоро страшним гласом повиче: <hi>Вонмем:</hi> Богу се окрените, људи, јер се светиња деш |
| ојим је тако чезнуо.{S} Призивајући <hi>Вонмем</hi>, он је скоро очајним гласом тражио у Бога с |
| велики тренутак литургије пред оно <hi>Вонмем</hi>, које је само он умео отпевати, Ану је дохв |
| шав, и застире облаке.{S} Пребија младе воћке, изваљује дрвета, обара фењере и клупе.{S} Камичц |
| бу намењена, од Бога слушана.{S} Танка, воштана она рука као да сва грла у себи држи, као да св |
| су необично свечано изгледале оне мале воштане буктињице у рукама старих жена и људи.{S} Олтар |
| са моментом заклетве када ће се изнети воштаница и Еванђеље, са вером да су све досадашње муке |
| ерја, уздизала <pb n="131" /> се танка, воштано бледа једна рука, побожна и скромна, непрстенов |
| коју доктор Пашковић каже да у њој лежи враг.{S} Али врага не видиш.</p> <p>— Бога ми, ја, сем |
| , са својих педесет четири љета, истера врага из торбе.</p> <p>Разговор је текао још неко време |
| ашковић каже да у њој лежи враг.{S} Али врага не видиш.</p> <p>— Бога ми, ја, сем торбе, видим |
| ледали су часом као два стара шћућурена врапца, који се чуде куда се денуло све оно што је још |
| је понекад утисак чаробности.{S} Деца, врапци пси и мачке ишли су у гомилама за њим.{S} А он и |
| Иринеј је желео да је јагње, да савије врат, и да буде заклан у Анином крилу. </p> <pb n="115" |
| ледала у очи, косу и племенито повијени врат ђаконов, у све оно што је некада само из далека, и |
| стреса се.{S} Цев, сва крвава, улази у врат.{S} Одједаред, у грлу престаје шиштање.{S} Чује се |
| , тутори и црквењаци тумарају без реда, врата шкрипе, кандила на котуровима звркте, свеће тек п |
| к није.{S} Ко зна да ли је отворена.{S} Врата су с друге стране, морала би обилазити.{S} При са |
| та чује као нека јако удаљена звона.{S} Врата, која воде из куће на веранду, била су широм отво |
| ла врисак, трпајући марамицу у уста.{S} Врата се затворила.{S} Настао је мир.</p> <p>— Сад ће Б |
| отворена и врата са противне стране.{S} Врата с противне стране су била затворена.{S} Огромна, |
| ако неприступачно затворена и она друга врата, и у цркви да је празно и тишина, а људи само с п |
| ви, да виче — кад се одједаред отворила врата, и кроз њих, као и обично, ушао доктор сам. </p> |
| у рајски сан.{S} Мало после се отворила врата.{S} Гости су на прстима улазили унутра, и ређали |
| коро нико, а кад би се негде отшкринула врата, излазио би на њих пас.</p> <p>Најзад, ђакону је |
| потрчала као махнита, и подупрла леђима врата.</p> <p>— Анице, моје дете, шта радиш?</p> <p>Ана |
| је игда могао.{S} Стигао је на црквена врата још док је Ана чекала да прими нафору .{S} Разгов |
| рлијати, сунце није више шарало црквена врата, срце се смирило, до недеље има још да прођу дан |
| ах се и тргао.{S} Шкљоцнула су гвоздена врата на огради , и кроз њих је прошао доктор Пашковић. |
| рукама на једној ниској грани, извијена врата као у неком чекању , са очима упртим у нешто што |
| ема богослужења.{S} Спазила је отворена врата, и, не знајући право зашто, ушла је унутра.{S} Цр |
| ану калуђеру с пута, ма да су двокрилна врата била и одвише широка.{S} Ђакон је то опазио.{S} П |
| осило срца и душе, дигло сву цркву пред врата небеса.{S} Топло и добро је било свима.{S} Али се |
| а! — Ана је претрнула.{S} Отшкринула је врата од ходника.{S} Кроз помрчину ништа није видела, а |
| још обиђе цркву.{S} Можда су отворена и врата са противне стране.{S} Врата с противне стране су |
| дохват окретала кључ, да бајаги одбрави врата, и пусти мајку унутра.</p> <p>— Ја сам о ручку ку |
| у торбу.{S} Тачно зна кључ где су тајни врата.</p> <p>— Наравно.{S} И не само врата, него баш к |
| ежећи испред Ане и затварајући за собом врата.</p> <p>Ана је остала сама у соби, и знала да то |
| атресла главом.</p> <p>Та ја сам већ до врата у греху!{S} Ја сам већ ухваћена у ђавоље канџе и |
| пет шест тактова неко дошао и затворио врата од музичке собе.{S} Недић.{S} Бацио је поглед у с |
| г крока Аниног у цркву бацио јој се око врата, стегао ју је, гушио ју је, кричао јој је у уши д |
| е каљаче, кожни прслук и вунени шал око врата.</p> <p>Сутрашњи дан је био прави зимски дан, а у |
| црвен у лицу, са пернатом огрлицом око врата, и пун наоштрених боца.{S} Затим, крупне, охоле т |
| и врата.</p> <p>— Наравно.{S} И не само врата, него баш кључаоница.{S} Јер се кроз кључаоницу н |
| био легао, отворила је Ана неочекивано врата од његове спаваће собе:</p> <p>— Слушај, сад ми ј |
| — место да ми ту бригу што пре скине с врата, она, како је отац њен једи, чим забруји с Богоро |
| Смејале се серуму.</p> <p>Шкрипнула су врата.{S} Неко је излазио у баштицу.{S} Ана је зажмурил |
| S} Трајала су тамо до великих гвоздених врата на порти, испод којих је, као испод неких великих |
| на вратанца, који је имао и кључ од тих врата, да и ноћу, ма у које доба, и ма колико пута сме |
| други преуморни. </p> <pb n="211" /> <p>Врата.{S} Плач.{S} Ана је вриснула, али је гушила вриса |
| ствари коју ће заједно изводити.</p> <p>Врата из друге собе су остала отворена.{S} Жагор је Ани |
| {S} Сад пилића нема, а и траве је мало, вратанца су дакле отворена.{S} Две халапљиве, несите па |
| ек, који је смео отворити мала гвоздена вратанца, који је имао и кључ од тих врата, да и ноћу, |
| уо се затим тихи шум малих, прислоњених вратанца.{S} И тада, као у древна времена на зидовима м |
| авати састанке са Аном, док се обоје не врате у стари свој мир.{S} И чинило му се да <pb n="118 |
| S} Душу његову, ако је пошла, с пута да врати.{S} Не, за Бога не, Бошко, Бошкице!</p> <p>Одједа |
| и.</p> <p>Несташлук храбри.{S} Место да врати књигу, ђакон је узео и пружену руку.{S} За часак |
| спут је молио Бога да се Иринеј што пре врати.</p> <p>Прво осећање Анино, пошто се сабрала, бил |
| види срећу и лепоту живота свога, да се врати, и онда да се сруши нешто преко њих свију, и да и |
| ака ноћи, и прети да ће опет тамо да се врати.{S} У оделу тешких црних бора, са ауреолом око гл |
| поклоном главе и тела и осмејком једним врати сву прегршт среће.{S} Хитнуо јој је ту срећу тако |
| и да завапи Богу све могућном да чудом врати чудотворног певача, за часак један, само дотле до |
| во и мило, тражећи да јој се њена ствар врати.</p> <p>Несташлук храбри.{S} Место да врати књигу |
| бину, из живота у живот, али да га опет врати Богу, Богородичиној Цркви и себи.{S} Тој игри се |
| и ослушнула.{S} Изашла је и у башту.{S} Вратила се опет у ходник, и стала крај прозора.{S} Али |
| ека Анину немоћ и самоћу.{S} Али Ана је вратила испружену руку себи, пала главом по тој руци, и |
| е такве љубави.{S} Мирна и свесна му је вратила поглед љубави погледом љубави.{S} И растала се |
| љима, и са целим финим колоритом јој се вратила у сећање исповест Пашковићева , и држање њено т |
| на њеноме крилу.</p> <p>Ана се међутим вратила из цркве, и радосно је гледала у овог ђакона ко |
| /p> <p>За то време се прећутана она реч вратила монаху Иринеју на уста.{S} Силазила му <pb n="9 |
| ти , које су утонуле у бездана мора, не вратиле трага са црних беспућа, срећне, ипак, што су мо |
| ави оно од чега се поплашило ...</p> <p>Вратили се затим столу, пришли у разговор , и нису се в |
| и нећу се враћати, јер немам куда да се вратим.</p> <p>Монах Иринеј је дрхтао од бола.{S} Ломио |
| м.{S} Ана се тргла и похитала натраг ка вратима.{S} Поплашила се да ко не изађе и не запита је |
| и изашла збуњена и сагнуте главе.{S} На вратима порте се срела с ђаконом.{S} Силазио је низ сте |
| S} Душу, која је, као и његова, била на вратима смрти и пред лицем Господњим.</p> <p>Очи Анине |
| ошао.{S} Он ју је тада хтео сачекати на вратима, али неки познаник га је ословио.{S} Свршило се |
| еби.{S} Над ниским старинским гвозденим вратима, која из олтара воде непосредно у порту, налази |
| менту шкљоцнула брава, али на супротним вратима, и ушла Недићка, бледа као смрт, са згрченим ру |
| еме и на истом месту не могу постојати, вратио се натраг .{S} Не баш сасвим равнодушно, али жел |
| о лоптицу ајвара, чувши Недићкине речи, вратио је краљевски залогај натраг у тањир, и наместио |
| је осветио воду, и да се <pb n="28" /> вратио на небо кроз чисто, мирисно срце калуђера свога. |
| ње и од судбине њене ...</p> <p>Иако се вратио пре рока, иако јој пише, и допраћа Пашковића до |
| отакао.{S} Он је то опазио и разумео, и вратио руку мирно назад.{S} Тада му је она сама додала |
| као да тражи нешто што је заборавио, и вратио се у правцу из кога је дошао.{S} А чинило му се |
| еђашњим блаженим својим миром, хтела се вратити и главу и руке своје зарити у његове груди.</p> |
| S} У данашњи дан после две недеље ћу се вратити.{S} Ах, не.{S} То је Усековање.{S} А тога дана |
| — далеко сте отишли, али се још можете вратити, Ана.{S} Ана!</p> <p>— Нећу ништа одрицати, јер |
| ности . <pb n="63" /> Како ћу дозвати и вратити певање које је прошло?{S} Шта ми остаје од њего |
| > Можда се с почетка надао да ћу се сам вратити онамо где сам био окружен љубављу и пажњом.{S} |
| и.{S} А смрт је већ држала млитави онај вратић, и стезала га све јаче и јаче.{S} Крв, отровна и |
| увек гладна, насрну на њега, и преби му вратић широким, оштрим својим кљуном.{S} Ана се наљутил |
| ја, не, него тај отети пољубац љубим, и вратићу га, и узећу га, јер је мој, јер је до саме неср |
| оје послове, јер им свима смрт стоји за вратом.</p> <p>Гле, и код судије Ристовића црна табла! |
| разголићеним, на ослушкивање савијеним вратом, белим као мајско цвеће.{S} Весео, безбрижан, мл |
| ног и светлог лица, са вечито ознојеним вратом и црвеном ћелом која се непрестано пушила, подсе |
| и оног псета.{S} Ето, хладноћа боде по врату и шиба по ногама, и гробље и самоћа су ужасни, а, |
| ни страх понекад још враћа из гроба.{S} Враћа се и каже: само жена може помоћи човеку да се, за |
| </p> <pb n="168" /> <p>Монах Иринеј се враћа за сто.{S} А старцу се чини да би могао седети, т |
| те, испраћа их у нови живот, и мирно се враћа своме послу.</p> <p>— Шта ради та Ана! — продерал |
| јаност, и годило му је што се кроз мрак враћа кући.{S} Све му је уопште годило.{S} Пролазећи по |
| узиком нешто завезао, чим се тако често враћа на госпођицу Ану.</p> <p>Сладак смеј.</p> <p>— Ша |
| те је изгледало као да се створени свет враћа натраг у мрак.{S} И одиста, ђакон Иринеј је морао |
| , па се тај сахрањени страх понекад још враћа из гроба.{S} Враћа се и каже: само жена може помо |
| е савести.</p> <p>Да, музика је света — враћала се она првашњој својој мисли. </p> <pb n="12" / |
| ај се остварио. </p> <p>Ана Недићева се враћала кући у радости какву никада није доживела.{S} Б |
| у песми и јецао у плачу. </p> <p>Ана се враћала појању, певачима и уметности богослужења.</p> < |
| а будем радосна и срећна.</p> <p>Ана се враћала цркви.</p> <p>Црква ме теши најбоље од свега.{S |
| адак у надама и у чекању.</p> <p>Ана се враћала у живот.</p> <p>Гроб мога оца, то је врт, у ком |
| мо или несрећу или срећу.</p> <p>Ана се враћала кући неким непознатим путем, газила дубок снег |
| p> <p>После, шетачи се, један по један, враћали столу.{S} На једном крају стола расправљало се |
| идљиво <pb n="93" /> откидали и опет се враћали.{S} Осећали су да би свака, и најпростија реч, |
| дно другом руке, и кидали се да беже, и враћали се илузији да им неко зло прети, и да само у за |
| на нарочити начин.{S} Откудгод је ишао, враћао се у њу.{S} Велико му је задовољство чинило доћи |
| ам урадила оно што сам хтела, и нећу се враћати, јер немам куда да се вратим.</p> <p>Монах Ирин |
| енутка кад сте стигли, ви сте се почели враћати.{S} Ви нисте више тамо.{S} Ви сте на путу вашој |
| ћи.{S} Почео је затим и нагађати, скоро врачати, хоће ли бити одовуд или одонуд, и хоће ли се п |
| ного мучи, а чији цео живот није толико вредан колико један тренутак њеног.</p> <p>Ту се Ана ск |
| лечи ме од бола!{S} Јер то не вреди, не вреди никоме, ни највећима не вреди.{S} Откуј Прометеја |
| ирати.{S} Серум против шарлаха канда не вреди много, а код одраслих су те болести и иначе опасн |
| вреди, не вреди никоме, ни највећима не вреди.{S} Откуј Прометеја са стене, и он ће се сурвати |
| ј ме и не лечи ме од бола!{S} Јер то не вреди, не вреди никоме, ни највећима не вреди.{S} Откуј |
| мах су и пронашли у чему лежи реткост и вредност момента.{S} Ана је, имитујући читање ђаконово |
| м нешто што ће том спасеном животу дати вредност.{S} Заветујем се да ћу учинити.{S} Заветујем с |
| о да ти кажем, мислио сам да прецењујеш вредност и лепоту.{S} Али сам се тако изненадио, и таке |
| ...{S} Како је све у животу ташто и без вредности ...{S} Зашто не живимо крај гробова, и с гроб |
| њима догађа, и примицали своја мекана, врела уста, и склањали их опет и љубили једно другом ру |
| а га све јаче и јаче.{S} Крв, отровна и врела као узаврела, заливала је мозак јадног детета, и |
| а на владичином лицу дрхће израз праве, вреле среће.{S} Опазили су то можда и други, који су би |
| свим тачно је нашла место где су лежале вреле, мекане његове усне.{S} Мисао она је међутим још |
| руке, гушио се.{S} Очи његове, светле и вреле, умрле су.{S} Бедан и немоћан, спустио је главу.{ |
| отив се поновио.{S} Тиши и спорији, али врелији и силом ућуткиван, каква је љубав материна кад |
| е монах Иринеј, као и тада у порти, али врелијим и чујнијим шапатом .{S} У том шапату је Ана са |
| са самовољама у ритму, али са тоновима, врелим као да из славуљских недара излазе.{S} Чело јој |
| у је сасвим, и љубио Анине прсте дугим, врелим пољупцем, који се упијао у њих као пчела у круни |
| и понекад до фанатизма, и она је тада с врелим усхићењем поздрављала љубав своју <pb n="66" /> |
| ци раздражио жену.{S} Од слућене његове врелине је цело Анино пролеће одједаред сазрело у лето, |
| градом, и у маглици једној, пуној летње врелине.{S} Застала је да је се нагледа, и заустила да |
| руке, косу и чело, и то опојном једном врелином од које нема спасења, која жеђ и неситост буди |
| ако тужно.{S} Ану обли наједанпут нешто врело.{S} Осетила је како неизмерно дубоко воли тог уса |
| на?{S} Ана је одједаред почела трептати врелом неком језом.{S} Било јој је као жедној, сувој би |
| S} Свирала је неку руску народну песму, врелу и хладну, слатку и горку, какав је мирис ђурђевка |
| њиме. </p> <p>Ана је одједаред осетила врелу, нестрпљиву чежњу.{S} За ђаконовим гласом, за отв |
| нији те интересантне младости! </p> <p> Време је пролазило.{S} Поженили се, и капетан , и мајор |
| еме је да предам то место другом ...{S} Време је.{S} Јер, видите, мислим да ђакон треба да буде |
| а прође.{S} Остарио сам у неку руку.{S} Време је да предам то место другом ...{S} Време је.{S} |
| апат среће, све је то кружило око ње, а време је одмицало као одјек даљне неке музике.</p> <p>П |
| потребна и без циља.</p> <p>Једаред, за време вечерња, кад су облаци застрли небо, у цркви било |
| побожна , она је имала моћ да увек, за време молитве, нађе око божје над собом.{S} Нашла га је |
| о се прочуле Пређеосвећене Литургије за време великог поста. </p> <p>Госпођици Недићевој је наи |
| и у грудима — смерно корачање његово за време Великог Входа, то је било корачање краља који ула |
| девојке најбоље онда кад се девојка на време уда.</p> <p>Није то сада био први пут што брижни |
| ом, али то узбуђење није дало да Ана на време осети умор, и да се одмори.{S} Она је сва горела |
| давало повода те су људи, од времена на време, упадали у стару своју радозналост: какав ли ће, |
| ња је падала на душу Анину с времена на време.{S} И то на чудан начин.{S} Док је у цркви, Ана ј |
| и, не треба губити наду.{S} Серум је на време убризган. </p> <pb n="202" /> <p>Ана је стојала с |
| спођица Недићева долази у цркву увек на време. </p> <p>Извршио је своју одлуку.{S} И, да ли збо |
| вши пријатеље свога оца, преплакала све време богослужења, не дижући главе.</p> <p>Ипак, младос |
| в и изгорео, и крајње <pb n="141" /> је време да мрем.{S} Али, како видиш, човек до задњега час |
| <p>Друштво се сјајно забављало, али је време пролазило.{S} Недић и Недићка су молили и опомиња |
| рај утучене његове породице.{S} Крао је време од јела и одмора, и састављао дане и ноћи у дугу |
| .{S} Некима се чак чинило да је у задње време и опао.</p> <p>— Променио нам се овај наш Пашко.< |
| тешко пожртвовног посла који је у задње време радио.{S} Трећи, најзад: као оно што човек, у брд |
| рећи.{S} А ово друго?{S} Ја у последње време имам осећање да све оно што пре нисам говорио ник |
| ?</p> <p>— Сасвим.{S} Јер је већ крајње време да у том вашем музичком прогресу госпођица Ана пр |
| Али глас се, поред свега тога, још неко време упорно одржавао.{S} А кад је најзад остао без осл |
| орбе.</p> <p>Разговор је текао још неко време, али се тема постепено удаљавала од Пашковића, у |
| ломите по гробљу у студено и зло зимско време!{S} Зашто се нисмо договорили да вас ја заменим ? |
| анџе и изгубљена сам, и још само кратко време ми има живота с ове стране пакла, тренутак један, |
| има реформисани су, за сразмерно кратко време, гимназијски концерти, а нарочито појање у лепој |
| а живи у жици.</p> <p>Али је онда дошло време кад су се почели чешће виђати на заједничким вежб |
| е мислити на Иринеја, да ће га за једно време заборавити.</p> <p>А нервозније но икад је ишчеки |
| ао решити да идеш самном?{S} На извесно време, мислим.{S} За одсуство је лако.{S} Заменио би те |
| е је трајало дуже од тренутка.{S} За то време, иако је у ствари ипак било сасвим <pb n="156" /> |
| же трајао од пола сата.{S} Али је за то време исисао из земље и из ствари сву топлу душу, и пре |
| ећа на седефским корицама.</p> <p>За то време се прећутана она реч вратила монаху Иринеју на ус |
| арог човека.{S} И бићу срећна за све то време.{S} После ове дивне, раскошне службе, данас, можд |
| а, до идуће недеље.{S} Али је за све то време био немиран, рачунао колико је времена већ прошло |
| С једне стране ми се чини да ће све то време бити један златан сан, од кога човеку никад није |
| <p>Међутим, тај бели голуб је баш у то време осећао као да му у крилима нема доста лета.{S} Не |
| знајући врло добро да два ђакона у исто време и на истом месту не могу постојати, вратио се нат |
| , са белим порубом, као строга одежда у време Великог Поста.{S} Са звоника Богородичине Цркве ј |
| усрет.{S} Ана је пролазила крај цркве у време кад нема богослужења.{S} Спазила је отворена врат |
| ашковић журио.{S} Остало је само толико времеда да се монах Иринеј сети да би баш околишно пита |
| душа.{S} Одрицала се у себи шале за сва времена . </p> <pb n="61" /> <p>И сутра дан се још непр |
| едини облик, који је за сваког и за сва времена један те исти.</p> <p>А у музици?{S} Свако свир |
| р и поруку оног погледа као неки за сва времена у себе зазидани аманет.</p> <p>На степеницама п |
| а затварала их је тако као да су за сва времена залупљена и урђала.</p> <p>Ани се то допало.{S} |
| а, и Бог <pb n="162" /> лепота из онога времена, ја не знам какви су били, и не знам куда су са |
| S} Можда би и учинио, да га пас Анин за времена није подсетио где је.{S} Псето је стојало у зап |
| ркву и некуда даље, у нека давно прошла времена, ка неким порушеним и попаљеним олтарима, чија |
| њених вратанца.{S} И тада, као у древна времена на зидовима манастирских трпезарија, на сивом з |
| Бога, и заветоваћемо се, као у прастара времена, тицама или цвећу, ономе што има срца и лепоте |
| ти драгог једног доживљаја још из првог времена после његовог доласка.{S} Усне јој се развукоше |
| х других мотива из тога чудног, богатог времена своје маште.{S} Недић се љутио, а Ана се слатко |
| .{S} То је давало повода те су људи, од времена на време, упадали у стару своју радозналост: ка |
| {S} Људи тврде да је преокрет настао од времена када је она сву своју душу заложила да богослуж |
| га и негледимице слуша, да га чак дуже времена и сасвим не види. </p> <pb n="67" /> </div> <di |
| то време био немиран, рачунао колико је времена већ прошло, погађао разлоге, и трудио се затим |
| иновници се разбегли из канцеларија пре времена , деца се склонила са улица.{S} Утвара болести |
| оји целу службу, за то доктор није имао времена.{S} Него је комбиновао своје доласке, <pb n="21 |
| S} Нека чежња је падала на душу Анину с времена на време.{S} И то на чудан начин.{S} Док је у ц |
| 0_C11"> <head>XI.</head> <p>Дуже се већ времена проноси глас како се владика спрема да посети Б |
| тим и свеж ветар, предсказајући промену времена.{S} Збиља.{S} Час би се смркло, час би се разда |
| м сунцем греју.</p> <p>Једно опажање се временом ипак потврдило , и почело Ану помало да узнеми |
| касније се показаше и знаци непогоде у времену.</p> <p>Људи су застрепили.{S} Као оно што кроз |
| им путем, и код куће, у ђакону је чисто врила та срећа.{S} Осећао се као прегршт скривене шумск |
| Плач.{S} Ана је вриснула, али је гушила врисак, трпајући марамицу у уста.{S} Врата се затворила |
| после, после једног страшног погледа и вриска, стала се опраштати од њега милостиво и тужно.</ |
| , опростите ми, очистите ме, Иринеје! — врискала је Ана.</p> <p>Улаз цркве је имао дугачак, низ |
| n="211" /> <p>Врата.{S} Плач.{S} Ана је вриснула, али је гушила врисак, трпајући марамицу у уст |
| века који је све изгубио.</p> <p>Ана је вриснула и почела бежати.{S} А страшни лелек несрећног |
| је тражио нечију бригу.{S} Ана је хтела вриснути, кликнути, на колена пасти.{S} Благосиљала је |
| , задатак да до смрти остане калуђерски врла.{S} То сасвим недевојачко осећање јачало је у Ани |
| се то мило, нежно створење упутило тако врлетним и немилосрдним путем живота.{S} Чак, у једном |
| о смирен ћу примити завет, јер никаквих врлина немам, сем великог, милостивог сажаљења за све ш |
| бољење, а старији, жао ми је госпођице, врло је тешко болестан.{S} Али, не треба губити наду.{S |
| оју човек испија у црном мраку ноћи, и, врло често, пошто се одрекао Спаситеља свога.{S} Зар ти |
| ниједну Тајну. </p> <p>— Мени је врло, врло жао што идете — говорила је госпођица Недићева ист |
| њиховој кући, мољена са свих страна, а врло добро расположена, Ана се решила да сама себе изаз |
| од богослужења до богослужења било сада врло много немира и нестрпљења .</p> <p>Иначе, после и |
| , то је лагати.{S} Та јој је мисао била врло неугодна. </p> <pb n="72" /> </div> <div type="cha |
| p>То је било другога дана Ускрса.{S} На врло свечаном вечерњу Еванђеље се читало са три места.{ |
| сувоћу у тону, и сад тек опазио да Ана врло рђаво изгледа.</p> <p>— Јесте ли ви, Ана, болесни? |
| <head>VIII.</head> <p>Пред вече је Ана врло често ишла с оцем у шетњу, већином ван вароши.{S} |
| евих, после вечере, бити извођена једна врло лепа музичка пјеса, да ће ђакон певати, а пратиће |
| до испод колена, у црни свилени шал са врло дугачким ројтама.{S} Шал је држала чврсто око себе |
| <p>Владика се при доручку хвалио да је врло мирно спавао.{S} И да према томе, хвала Богу, бар |
| изврше ниједну Тајну. </p> <p>— Мени је врло, врло жао што идете — говорила је госпођица Недиће |
| вуда ?{S} Можемо заједно — казала му је врло љубазним тоном, тоном позива, који је Пашковић јед |
| I.</head> <p>Ђакон је изашао од владике врло весео.{S} Срце је певало у њему.{S} Умало што није |
| S} Владика је опазио да га се то питање врло мучно дотакло.{S} Да му је тешко обећати, али тешк |
| ма било врло необично.{S} Као што им се врло необичним учинио уопште тај састанак далеко од њих |
| S} На једном крају стола расправљало се врло занимљиво питање о преобраћању фрушкогорских манас |
| загледали певача и свираче.{S} Јело се врло мало.{S} Ни они, који су иначе познати били као љу |
| друго скинула са себе.{S} Она је додуше врло волела цвеће, а нарочито руже, али — смешила се са |
| } Мислила је она о томе већ доста.{S} И врло је добро знала <pb n="11" /> каква би требала да б |
| ак чинили.{S} Ђакон, доктор теологије и врло учен, али човек јако малена раста, јако дугачке бр |
| што треба да се кћи може и пристојно и врло лепо удати, онда ваљда и кћи треба да се одлучи да |
| .{S} Под мишком је носила повелику, али врло елегантну кожну сервиету, угасито мрку, са лепо из |
| еју.{S} Учени доктор теологије, знајући врло добро да два ђакона у исто време и на истом месту |
| жем . — Ана се уозбиљила, и, сабирајући врло напрегнуто мисли, гледала је предасе тако окомито, |
| Права улица од цркве ка средини вароши врло је дуга, а он никада не стигне да је бар најмање в |
| ањем тешити и храбрити, јер је болесник врло немоћан ...{S} Може бити ипак.{S} Уздајмо се у Бог |
| а је, наравно, важила у своме месту као врло интересантна личност.{S} Али, људи као људи, нису |
| ијатељски.{S} Али им је то обојима било врло необично.{S} Као што им се врло необичним учинио у |
| сасвим нову сцену.</p> <p>Света је било врло много.{S} Узана путања средом храма чинила се као |
| тај додир руку имао баш да значи нешто врло озбиљно и важно, баш кад би значио и обећање, и об |
| {S} Пашковић је одгурнуо тањир и пречуо врло интересантно питање свога суседа.{S} Био је те веч |
| ква.{S} Тавних зидова, са паркетом опет врло угаситим , али који се сијао као огледало.{S} Харм |
| х момената.{S} Интерпретација појединих врло тешких ставова постајала јој је одједаред јасна, у |
| ви и Богу најближи и најмилији.{S} Нека врста пријатне завидљивости јој прође кроз душу.{S} Зав |
| заједно цркву служи.{S} Која је такође врста калуђера.</p> <p>Највећа храброст је ове мисли ђа |
| n="58" /> музикалан експеримент.{S} Као врста анализе гласа. </p> <p>У вече, кад су код куће са |
| уверења да музика у души њеној живи као врста завета.{S} Да тонови, особито тонови црквене песм |
| же од шест месеца лечи ?{S} То је скоро врста заноса.</p> <p>— Да, према болесницима има понека |
| да се смути.</p> <p>Наилазила је на Ану врста екстатичних музичких момената.{S} Интерпретација |
| а очигледним успехом.{S} Редови нота се врстали, црни, пуни, енергични.{S} Али зато је Ана смрш |
| јој прође кроз душу.{S} Завидљивост оне врсте, какву је осећала сваки пут кад ђакон, у стихару, |
| азних веселих црквених песама у особите врсте симфонију, у којој су, на велико задовољство Анин |
| и црквене песме, испредају над њом неку врсту калуђерског вела.{S} И понекад је чисто физички о |
| ла у живот.</p> <p>Гроб мога оца, то је врт, у коме живи једна моја покошена срећа, један вечит |
| а срећа, један вечити мој уздах.{S} Али врт није у царству смрти него у царству живота.{S} Кроз |
| Ни месеца, ни звезди, ни ветра.{S} Цео врт и небо занели се неким дубоким сном.{S} Сан, који п |
| ки велики точкови , који престају да се врте, коче се и хладе, тако се, једно по једно, заустав |
| шта кануру.{S} Али ју је наједанпут, од вртења конца, заболела глава, и она је затворила очи.</ |
| Има две природе.{S} Понекад је мучно, и врти по њему као да хоће да изађе и даље да иде, па и с |
| је тај рад, свирала поједине делове, и вртила главом.{S} Не ваља.{S} То је чисто чулна музика. |
| о насмејала.</p> <p>Царство страсти!{S} Вртлог сласти! — наводила је у себи подругљиво. — И пос |
| више снага у себи, да би могао правити вртлог ...{S} Не.{S} Никада.{S} Мир мора стојати на цел |
| их свакога демона храбро дочекао, и као вртлог сламку сам у себи га уништио.“ </p> <pb n="88" / |
| ла играчку, и озбиљна, али екстатична и врућа нека светлост јој је букнула у очима.{S} Наслоњен |
| и чежњиви чело-тонови, таласао се меки, врући мрак ђаконовог баса, и чула се фина каденца Анини |
| , који се лије из чистог језера негде у врх планине, лио се са проповедаонице тежак и чист једа |
| женство то ју је испуњавало сву, чак до врхова прстију. </p> <p>Други пут опет, баш уочи Духова |
| уздаха и од молбе, од меких таласа који врхове живаца запљускују.</p> <p>Ана је, место одговора |
| е бледе, прсти надземаљски, као да се у врховима њиховим још мало задржала душа пре него што ко |
| скала и умила свега неколико листића на врху.{S} Горела је, савијала се, ишла отвореном прозору |
| а ето ова нашушурена ћубаста кокошка, и врхунац лепоте <pb n="215" /> и храбрости да ми је Аван |
| својом јаком музичком интелигенцијом да врши силан уплив не само на круг својих пријатеља, него |
| олуба.{S} Опажала се на њему радост што врши посао који воли.{S} Читало му се с лица убеђење да |
| а мрава су, у акробатским оптрчавањима, вршила шетњу по том костуру.{S} Ђакон ништа није опажао |
| талнија но икад, и велики свој посао је вршила с лакоћом забаве.{S} Радило се наиме о томе, да |
| ! — хватао је старац ђакона под руку, и вукао га у другу собу — ти ни у ком тренутку нећеш забо |
| Ана моја дивна! — грлио је ђакон Ану и вукао је к себи. — Зашто несрећа и жртва и плач ?{S} Ја |
| еју, његовом наручју и његовој утеси је вукла Ану цела свест и цела несвест њена ... </p> <pb n |
| љеним пипком и са сломљеном ногом тешко вукла по шљунку.{S} Најзад се забавила, гледајући како |
| ли ће још једаред проћи поред цркве.{S} Вукло ју је да прође.{S} Та то је најмилије њено место, |
| азила је поред капелице.{S} Нешто ју је вукло да уђе.{S} Па ипак није.{S} Ко зна да ли је отвор |
| ка игла, пробушило је рупицу у магли, и вукло за собом дугачки црвени ђердан .{S} Гле, магла, т |
| то било с поља на цркви што је Ану увек вукло к себи.{S} Над ниским старинским гвозденим вратим |
| ретности.{S} Треба болног размотавања и вулгарисања једног можда префиног контакта талената и д |
| едићке прописује каљаче, кожни прслук и вунени шал око врата.</p> <p>Сутрашњи дан је био прави |
| ачи, заваљен, потонуо, увијен до струка вуненим пледом.{S} А монах Иринеј, нагнут над столом, п |
| и, одатле некуда, куда човека само жена вуче, а човек оставља све, и иде, и губи пут и пропада |
| Видим и ја хладан један месец, који ме вуче, и у чијој мртвачкој литији знам да има и моје мес |
| ојој, која пије, пије, и у дубину своју вуче последње таласе његовог гласа.</p> <p>Као и обично |
| смерно корачање његово за време Великог Входа, то је било корачање краља који улази у олтар да |
| е на тај доживљај коб несреће и покрива га црнина жалости. </p> <p>Недићку је тешко било поглед |
| свој оригинал, скулптура га има, књига га поготово има.{S} Творевине те дакле имају своје једи |
| по себи се разуме, у вече довести , да га нико не види.{S} И замислите онда случај да се ипак |
| а поднети да га и негледимице слуша, да га чак дуже времена и сасвим не види. </p> <pb n="67" / |
| ше и тише.{S} Почела је да га крије, да га воли, да се боји за њега.{S} Затим су око тога мотив |
| удио да савлада пољубац љубави моје, да га обезвреди и увреди, и да мене остави, да поред мене |
| исину хитне или да га на ђубре баци, да га милује или да га сече и пече.</p> <p>Пашковић је већ |
| неочекиване појаве, и убрзала корак, да га само поздрави и пре њега уђе.{S} Журба њена је међут |
| ласно запевао.{S} Можда би и учинио, да га пас Анин за времена није подсетио где је.{S} Псето ј |
| кроз цео његов живот могла од свега да га одбрани и заштити.{S} Доктор.{S} То је тај свемогућн |
| тргао, и спустио главу.{S} Осећао ја да га владика гледа.{S} Стидео се, а невешт је био да свој |
| сести, из простог разлога што ћу ја да га заузмем — копкао је Ану неки несташлук да наједи Мај |
| Ану као кљеште.{S} Нити се усуђивала да га <pb n="194" /> теши као лекара, нити је знала како д |
| ?{S} Да ли је она девојка баш желела да га види онда кад га је погледала?{S} Можда је то учинил |
| иле пуне Бошковог имена.{S} Хтела је да га виче.{S} Душу његову, ако је пошла, с пута да врати. |
| а .{S} Све тише и тише.{S} Почела је да га крије, да га воли, да се боји за њега.{S} Затим су о |
| утрашњих његових очију.{S} Осетио је да га са сваким тоном испод прстију те девојке обузима неш |
| мислено.{S} Две ствари су ме нагнале да га напишем.{S} Једно је брига да једва повраћено здрављ |
| е ћу доћи да ми дате одговор .{S} Не да га дате, него да стари, готов одговор узмем“.</p> <p>Ан |
| си много узнемирен, додај ми наочаре да га сам прочитам. </p> <pb n="172" /> <p>Ђакон је читао: |
| мо онај свој први занос, и бојала се да га не изгуби.</p> <p>И ђакон је имао тешких часова.{S} |
| а ствар је Гаврило.{S} Слажете ли се да га певате?</p> <p>— Ја хоћу све што ви хоћете ...{S} А |
| акон је уздахнуо. </p> <p>Чини му се да га она избегава.{S} После службе, нестане као да у земљ |
| ада види да је срећна и задовољна, и да га баш од срца воли.</p> <p>— Та би ствар мене могла ин |
| ш више дирне у срце свога љубимца, и да га, на тај начин, приволи на путовање, и уклони мало из |
| } Желела је да клекне пред сироче, и да га служи.{S} И волела на њему оно место у коси где га с |
| не у судбину, из живота у живот, али да га опет врати Богу, Богородичиној Цркви и себи.{S} Тој |
| атију њену према монаху Иринеју, али да га је она, наравно, исмејала, и да се на том свршило.{S |
| а га на ђубре баци, да га милује или да га сече и пече.</p> <p>Пашковић је већ готов.{S} А Ирин |
| } Моћ своју да га у висину хитне или да га на ђубре баци, да га милује или да га сече и пече.</ |
| олазили да га чују, људи су долазили да га виде.{S} У тамно вишњикастом стихару са Воздухом све |
| ородичине Цркве!{S} Људи су долазили да га чују, људи су долазили да га виде.{S} У тамно вишњик |
| н био одвише тврд, и људи се уморили да га раде.{S} И онда је неком дошла идеја да се црква нас |
| наравно, не плаши, и једнако ме моли да га поведем, али, право да вам кажем, <hi>ја</hi> се пла |
| он се не <pb n="206" /> боји и моли да га приме, него због нечег другог ...{S} Због тог што је |
| оје.{S} Јер јој се већ поодавно чини да га не познаје сасвим.{S} Да оно што тако мирно лежи пок |
| ило јој се да би мирно могла поднети да га и негледимице слуша, да га чак дуже времена и сасвим |
| еочекивано питање: да ли ђакон слути да га она воли ?{S} И то питање, које јој никада раније ни |
| код црквеног одбора, ишла сваки дан да га посети и да му реферише о успеху, и причала му да со |
| њега сваку скрамицу и влаканце, као да га анатомски препарира.{S} А кад га је једна дама упита |
| е, да није тако јако хитала .{S} Као да га се боји.{S} Последњи пут, на парастосу, видео је да |
| очело ударати ситно и устрептало као да га је неко иглом проденуо.{S} Место покрај стуба је бил |
| ринеј је ћутао.{S} Владика је опазио да га се то питање врло мучно дотакло.{S} Да му је тешко о |
| теши као лекара, нити је знала како да га теши као човека.{S} Осећала је да је несрећа јача од |
| поред свег хотења, некако није дало да га извргну у шалу и пецкања.{S} Нису успели да се ваљан |
| шао у олтар, и изнео јој оданде крст да га целива и да се смири.{S} Извео ју је затим опет под |
| своју да човеком влада.{S} Моћ своју да га у висину хитне или да га на ђубре баци, да га милује |
| уњености .{S} Дохватио га је за руку да га охрабри.{S} Али гест није био добро изабран.{S} Ђако |
| е радовао као дете.{S} И замолио Ану да га извини само за један тренутак, колико да каже владиц |
| еће, последње, ако још није мртво, онда га је само Господ Бог излечио ...{S} Ужасно, ужасно !{S |
| да оде даље, даље од мене!</p> <p>А ја га волим, љубим, лудо, безмерно, и не дам му даље!{S} Н |
| , наравно, само владика опазио , и која га је у срце дирала. </p> <pb n="145" /> <p>— Е па тако |
| еремониознијег нашег владике, и владика га је чувао као око у глави.{S} Сви се чуде како је дос |
| бојно копље и на ловачку пушку, гледала га на позорници, у двобоју и у загрљају жене, видела га |
| гурала у амбизе катастрофа.{S} Гледала га наслоњеног на бојно копље и на ловачку пушку, гледал |
| је подигла своје разумне очи, и гледала га благодарно.</p> <p>— Је ли вам криво, Ана, што вас в |
| ћ држала млитави онај вратић, и стезала га све јаче и јаче.{S} Крв, отровна и врела као узаврел |
| силила га да се одрече среће, завијала га у црно, и као мрачни средњевековни тавничар бдила на |
| а њега сав сјај и раскош одела, отимала га животу и слави и жени, силила га да се одрече среће, |
| кон.</p> <p>Отворила му је Ана, и увела га кроз трпезарију у салон.</p> <p>— А где је госпођа Н |
| ци, у двобоју и у загрљају жене, видела га младог и старог, охолог и с прахом по глави, с ума с |
| и певача Богородичине Цркве.{S} Волела га преобученог, дубоко сагнутог, гологлавог, са рукама |
| е задовољна била с тим животом и волела га.{S} Осећала је да у њему успева нешто племенито и по |
| ила како га нико не би радио.{S} Радила га је не само радним енергијама, него и једним сталним, |
| тимала га животу и слави и жени, силила га да се одрече среће, завијала га у црно, и као мрачни |
| у све костиме и све карактере , мамила га у теснаце искушења и проблема , хитала у екстазе хер |
| немирни лет ужурбаних селица, дохватила га је одједаред чежња да и он некуда пође.</p> <p>Слуша |
| би после осећала умор.</p> <p>Облачила га је у све костиме и све карактере , мамила га у тесна |
| а његова одмах настанила.{S} Привлачила га је та црква на нарочити начин.{S} Откудгод је ишао, |
| Ана изабрала и апостол да чита, и учила га да то нотално чини, како би сва снага невиности и ле |
| тве, нађе око божје над собом.{S} Нашла га је и сад.{S} Али је око божје гледало у њу као и око |
| се радује животу будућих покољења, има га у хладној, отровној заједљивости Хамлета, има га и у |
| ној, отровној заједљивости Хамлета, има га и у најсветијој песми, јер, иако је зачета негде међ |
| убити, има га у оплакивању мртваца, има га у самоубијству, има га у сажаљењу, ума га у науци ко |
| косу уста која се не даду пољубити, има га у оплакивању мртваца, има га у самоубијству, има га |
| S} Има тела у катедрали фламанској, има га у пркосу уста која се не даду пољубити, има га у опл |
| ању мртваца, има га у самоубијству, има га у сажаљењу, ума га у науци која се радује животу буд |
| удварању, а нарочито одговорима којима га је она исмејала. </p> <pb n="231" /> <p>Али је на пр |
| има му служи и краљевским трагичностима га улепшава, воли га кроза све то, и зато се најзад дај |
| } Ана је задрхтала.{S} Дрхтавим прстима га је понављала и понављала .{S} Све тише и тише.{S} По |
| у самоубијству, има га у сажаљењу, ума га у науци која се радује животу будућих покољења, има |
| , и има подеране ципеле и одело.{S} Ана га је позвала, <pb n="226" /> и дала му обарених јаја, |
| озора, и пошао да отвори прозор.{S} Ана га је задржала, испруживши обе своје руке према њему.</ |
| вирајте ми увод у ораториум.</p> <p>Ана га је погледала тако благодарно.</p> <p>— Дакле и ви то |
| у њему стоји.{S} Негде, у дну срца, она га се мало бојала.{S} Али лице њено се прелило благим, |
| готом и Кавказом мучи и кињи дух, обара га и на ново одлетање га дражи, пепељушким подвизима му |
| > <p>Слика има свој оригинал, скулптура га има, књига га поготово има.{S} Творевине те дакле им |
| ра, пролази кроз одело и груди, и хвата га за срце стиском једним који боли. </p> <p>Бол је пос |
| рет.{S} Лекари су га напустили , својта га је жртвовала, живот га је избрисао.{S} Али штогод је |
| кристалну чашу његовог живота.{S} Улица га дражи отворено поље га оневесели, а и у цркви није т |
| .{S} Таман је хтео започети читање, кад га владика задржа.</p> <p>— Ето ти човечји живот.{S} Дв |
| као да га анатомски препарира.{S} А кад га је једна дама упитала шта најрадије једе од пилета, |
| горе, на оном меканом изобиљу.{S} А кад га Ана натуче , онда се опет стиснута коса прелије прек |
| девојка баш желела да га види онда кад га је погледала?{S} Можда је то учинила случајно ?{S} М |
| као да непрестано кружи око њега, зове га и буди га.{S} Потпуно расањен, тражио је неку забаву |
| } И волела на њему оно место у коси где га свештеник као дете благосиља.</p> <p>На последњем, г |
| сторија ни људи не бележе.{S} Не бележе га, јер тај живот не значи догађаје.{S} Али зато значи |
| рвозно прелетела ђаконово писмо, и није га хтела поново читати.{S} Учинило јој се бедно, детиња |
| живота.{S} Улица га дражи отворено поље га оневесели, а и у цркви није тако лепо као пре.{S} Хо |
| и кињи дух, обара га и на ново одлетање га дражи, пепељушким подвизима му служи и краљевским тр |
| дости рукама почне тапшати. — Отпратите га, останите код њега пет, десет, четрнаест дана.{S} И |
| рисни живот.{S} Опростите му, и почујте га још мало.{S} Ја не знам прави почетак када је до све |
| неле обрве у грчевитом луку — да ли сте га ма за часак један волели, Ана, говорите истину, Ана! |
| ли осетили што за њега ?{S} Да ли бисте га могли — над Иринејевим очима се наднеле обрве у грче |
| ла је да неће мислити на Иринеја, да ће га за једно време заборавити.</p> <p>А нервозније но ик |
| е девојке обузима нешто што прети да ће га разнети.</p> <p>Ана је после свирала и арије.{S} И п |
| његова клетва.{S} Он тражи нешто што ће га ослободити и искупити.{S} Морали сте запазити, кадго |
| се томе није надао.{S} Као пљусак среће га је дочекало оно што је долазило из Аниних милих очиј |
| ити Антигона његове судбине.{S} Пратиће га на сваком кораку, у добру и у злу.{S} И помоћи ће му |
| ако успеју да заволе једнога Бога, муче га исто тако као што и човека муче. — Владичине руке за |
| Нека бескрајна нежност и сажаљивост би га обузимала.{S} Био је срећан, верујући да је то она в |
| дочекао, и као вртлог сламку сам у себи га уништио.“ </p> <pb n="88" /> </div> <div type="chapt |
| престано кружи око њега, зове га и буди га.{S} Потпуно расањен, тражио је неку забаву.{S} Да ни |
| идео је да та душа њега тражи.{S} Тражи га.{S} Али, пролази мимо овог човека на улици, и иде да |
| осветљивим тоном рекао Пашковићу, који га је испраћао: </p> <p>— Кад свршите анализу овог дана |
| ји га тражи, и стрепило од погледа који га не тражи.{S} Питало се, да ли очи виде да су једва д |
| и.{S} Стрепило да нађе тамо поглед који га тражи, и стрепило од погледа који га не тражи.{S} Пи |
| чну везу између цркве, себе и оних који га слушају.{S} А појавом својом је монах Иринеј или зап |
| еклу мотива који сте чули?{S} Држите ли га за свеже, безгрешно новорођенче, или за вампира који |
| много осећа и много плаче.{S} Јесте ли га чули говорити о оном пациенту у болници кога већ дуж |
| ?{S} Би ли му се сажаљиво смешио, би ли га отиснуо од себе, би ли му се можда обрадовао?{S} Да |
| у корак ближе.{S} Да, још је живео, али га је она видела кроз неку мрежицу, удаљеног, необичног |
| љевским трагичностима га улепшава, воли га кроза све то, и зато се најзад даје победити и разор |
| пире своје безазлене очи у њега, и моли га да је чува и брани.{S} Поколебао се да је Ани можда |
| в глас ја не знам, и немам, и он сам ми га не би могао дати ...{S} Сећам га се само да је био, |
| и ритер од Светога Духа ...{S} А жао ми га је, баш ме душа боли за њим...{S} Уосталом, можда це |
| епознато.{S} Да ли није грех окружавати га мислима, осмехивати се на њега кад је леђима окренут |
| а њега кад је леђима окренут, и увијати га у снове?{S} Човек осећа и невидљиве и незнане ствари |
| у снагу, којом ћу свој живот дићи, дићи га зацело.{S} И то не кажем овако: или ћу га дићи, или |
| што се то с њим дешава, и не познајући га таквог ни из једног случаја његове лекарске праксе.< |
| снагу да свет гледа у оној боји у којој га божји дан пружа, и да љубав своју одели од осталог ж |
| сачекати на вратима, али неки познаник га је ословио.{S} Свршило се на немом поздраву.{S} Кад |
| деју кљувати <pb n="178" /> и јести док га не поједе.{S} А најзад је почео очајавати, јер, све |
| Мене је волео као своје дете.{S} Ја сам га оставио.{S} Смрт је близу.{S} Понекад ми се чини као |
| писмо већ свршио, ја се питам зашто сам га писао.{S} Не, није сасвим тако бесмислено.{S} Две ст |
| сам ми га не би могао дати ...{S} Сећам га се само да је био, да је сладак био, и да гори чежња |
| ећу даље да идем ...{S} Љубим га, љубим га ... али не Иринеја, не, него тај отети пољубац љубим |
| >ја</hi> нећу даље да идем ...{S} Љубим га, љубим га ... али не Иринеја, не, него тај отети пољ |
| из помирљивости и самозаборава. — Волим га, да, као душу, као очи у глави, као музику своју, и |
| порту.</p> <p>Срце му је трептало, а он га је пустио да трепти, и благодарио је Богу што је чов |
| живот свој нуди и даје. </p> <p>И давао га је.{S} Три године дана је живео тако у тој чудној ра |
| м да седне на столицу до њега, и гледао га добрим погледом старца који се још само туђем животу |
| атао је старац ђакона под руку, и вукао га у другу собу — ти ни у ком тренутку нећеш заборавити |
| еја и пољубио га је у теме.{S} Привукао га је затим да седне на столицу до њега, и гледао га до |
| и срео јако невеселог младића.{S} Питао га је шта му је. — Сиромах сам, изгубио сам фрулу која |
| загрлио главу монаха Иринеја и пољубио га је у теме.{S} Привукао га је затим да седне на столи |
| оња, дивног једног зеленка , и поклонио га младићу. </p> <p>Монаху Иринеју се фантастична бајка |
| о жао ђаконове збуњености .{S} Дохватио га је за руку да га охрабри.{S} Али гест није био добро |
| литвеник .{S} Ђакон се сагао и дохватио га.{S} Отворио је копчу, загледао у књигу, затворио опе |
| Монах Иринеј тврди да је срећан онај ко га изближе познаје, и коме старац хоће душу своју да от |
| се смирио.{S} Нешто надчовечански јако га је уздржало.{S} Пређашњи буктави његов занос увукао |
| тешки и напорни свој посао радила како га нико не би радио.{S} Радила га је не само радним ене |
| ад тон запева, <pb n="5" /> онакав како га је душа хтела, боре на челу Анином нестану, уснице с |
| око воли тог усамљеног калуђера, и како га никад, никад неће моћи заборавити ни оставити.</p> < |
| едан од страних лекара сигурно.{S} Нико га не испраћа.{S} То значи да је унутри зло.</p> <p>Ани |
| >Нешто тешко се ваља.{S} Долази, а нико га не види.{S} Долази да згњечи, да угуши, да запали .{ |
| лас је излазио из њега као никад.{S} То га је гризло.{S} Стишавао је глас и сагибао главу све н |
| ј имењак.{S} И он се зове Јова.{S} И то га је име, сиромаха, често скупо стало.{S} Наиме, кад ч |
| о да је она нарочито изашла, и нарочито га чекала.{S} Желела је ваљда да му тако, неочекивано, |
| ворио?{S} Да ли <pb n="45" /> тако, што га је неколико пута погледала, што и она воли цркву, шт |
| с Аном.{S} Та је жеља, ваљда с тога што га је нагло обузимао сан, почела одједаред силно да рас |
| рено стање, њега је дохватило нешто што га је укочило.{S} Хтео је подићи главу, хтео је устати |
| у да је он пријатељ свију њих.{S} Нешто га је у тој цркви топло миловало и смекшавало.{S} Ђакон |
| ински треба часом да изађе напоље , јер га неко тражи.{S} Мајински се извинио .{S} Ана је остал |
| пустили , својта га је жртвовала, живот га је избрисао.{S} Али штогод је крај долазио ближе, жи |
| је био и синоћ, за вечером.{S} И кад су га нудили јелом, њој је падало на ум да мајка њена поку |
| а.{S} Неки су завидели владици, неки су га испраћали дугим погледима сажаљења.{S} Они први се ч |
| је свога доброг пријатеља, потресали су га очај Недићкин и туга Анина, и, најзад, у часовима, к |
| о извесној смрти у сусрет.{S} Лекари су га напустили , својта га је жртвовала, живот га је избр |
| ли би му тада долазиле на ум, и тако су га заносиле, да се стално трзао кад би зазвонило на јут |
| ићи, или ћу пропасти , него кажем да ћу га дићи !{S} Јер у мени има црква, има храм лепоте, има |
| је моје, он је сав, сав мој!{S} И ја ћу га савладати као сламку, њега, који се усудио да савлад |
| зацело.{S} И то не кажем овако: или ћу га дићи, или ћу пропасти , него кажем да ћу га дићи !{S |
| ти пољубац љубим, и вратићу га, и узећу га, јер је мој, јер је до саме несреће мој! ...{S} До н |
| него тај отети пољубац љубим, и вратићу га, и узећу га, јер је мој, јер је до саме несреће мој! |
| вала Анином изгледу.{S} Шта више, одмах га је и схватила.{S} Добро се сетила шала — резоновала |
| сто, да је боље од молитве.{S} И ја бих га и у цркви спокојне душе прочитавао ...{S} А према те |
| вас нисам силом одстранио.{S} Морао бих га, по себи се разуме, у вече довести , да га нико не в |
| елону, Ани је изгледао црн као злокобни гавран.{S} А људи, који се разилазили равнодушно као да |
| етенциозни људи тражили су од Арханђела Гаврила да пева и Бетовена, и Палестрину и Мокрањца.</p |
| авно срдачна.{S} Ви да певате арханђела Гаврила. — Они се насмејаше једно на друго. — На пр. ар |
| ће бити место хора.{S} Главна ствар је Гаврило.{S} Слажете ли се да га певате?</p> <p>— Ја хоћ |
| е све живо стојало на свом месту.{S} А “гада, осећајући да се сан разбија, да је дошао растанак |
| оворити, и пребледела страшним бледилом гађења .{S} Са свима детаљима, и са целим финим колорит |
| је легао на ноге.</p> <p>— А где ти је газда, Јово, где је добри твој господар?</p> <p>Ана поч |
| итија, кад се по цвећу и по зрелом житу гази.{S} А после, кад остарите ?</p> <p>Недићка затресе |
| утање детенцета које већ хода, по цвећу гази, и у рубу сукњице росу и мирисе носи.{S} Друга вар |
| се враћала кући неким непознатим путем, газила дубок снег и спотицала се у јаме, и журила је, з |
| ета једва кретала.{S} Коњи и точкови су газили и мрвили зелене гранчице и цвеће, мирне, безглас |
| а онда онај ко хоће увек да воли, да се гај мора дуго и одрицати.{S} Ко хоће велику љубав да им |
| и — сликар отмених танких стасова, чија галерија изгледа као ред сјајних копаља, није стигао да |
| можда неко саградити велелепну цркву са галеријама за разне хорове , хорове одраслих и деце, и |
| и давила сву летњу жар.</p> <p>У мокром галопу је стигла јесен.</p> <p>Та сурова непогода је им |
| а, која жеђ и неситост буди, која можда гариштем и пепелом прети.</p> <p>Ани се нешто паучинало |
| но, душу из тела вади, светлост у очима гаси, глас у грлу дави.{S} Мајко Божја, научи ме где тр |
| прети ?{S} Зар нема пламена који се не гаси ?{S} Зар нема веровања у човека као што има верова |
| ирода је страст која се случајем пали и гаси.{S} Природа је непрекидна промена.{S} Зато дуготра |
| тано падала, а ничију жеђ на земљи није гасила.</p> <p>Недићку је та жалост напола убила, и јас |
| исти мах од оголелих цигаља , зарђаног гвожђа, старог камена, кише и сљуштеног лепа.{S} Зидана |
| ворена.{S} Огромна, тешка брава и тешка гвоздена полуга затварала их је тако као да су за сва в |
| едини човек, који је смео отворити мала гвоздена вратанца, који је имао и кључ од тих врата, да |
| у исги мах се и тргао.{S} Шкљоцнула су гвоздена врата на огради , и кроз њих је прошао доктор |
| истурене баште.{S} Застао је мало крај гвоздене ограде.{S} Ружичасте оствице неког необичног џ |
| вукло к себи.{S} Над ниским старинским гвозденим вратима, која из олтара воде непосредно у пор |
| ину душу.{S} Трајала су тамо до великих гвоздених врата на порти, испод којих је, као испод нек |
| се мало прошета.{S} Уочио је из далека гвоздену ограду, али се решио да неће поред ње проћи.{S |
| ајку, и који је одрастао у кући рођака, где су се муж и жена и деца опијали, ружили, свађали и |
| пева и венчанима и у сандук положенима, где се све што је живот изједначује и слива у нешто јед |
| прекрасан тај прелаз баш код ове жене, где значи борбу двеју лепота, лепоте нагонске и лепоте |
| ноге.</p> <p>— А где ти је газда, Јово, где је добри твој господар?</p> <p>Ана поче јецати, а м |
| лици, и иде даље.{S} Иде тамо.{S} Тамо, где ће монах Иринеј дати љубав, велику и мучну, као што |
| њу.{S} А мора примати искушења.{S} Јер, где престају искушења, престаје и монаштво.“</p> <p>„За |
| им истоветно благосиља и рођење и смрт, где се пева и венчанима и у сандук положенима, где се с |
| : као оно што човек, у брдовитом крају, где сунце брзо седа, мора нагло да скраћује обасјану ст |
| чију.{S} Али, окренувши се себи у душу, где је истина стојала светла као звезда и тврда као кам |
| ле све највеће милости овога света !{S} Где су Христове милости?{S} Где Антигонине?{S} Где Офел |
| уша. </p> <p>Ану је обузело очајање.{S} Где је ђакон и шта је са њиме?{S} Изашао није.{S} Кроз |
| плаве жилице на њеним слепим очима ?{S} Где ми је милост за душу њену, која, као и свачија, сва |
| ачија, сваки час може бити убијена ?{S} Где су ми и милост и сажаљење за љубав нашу, за љубав к |
| милост и сажаљење, кад овако пишем ?{S} Где ми је сажаљење за фине оне плаве жилице на њеним сл |
| n="150" /> <p>Али где је та граница?{S} Где је та мртвачка крстача између оног што још може, и |
| Христове милости?{S} Где Антигонине?{S} Где Офелијине, несрећне девојке, која се само једаред з |
| света !{S} Где су Христове милости?{S} Где Антигонине?{S} Где Офелијине, несрећне девојке, кој |
| лагано јој је легао на ноге.</p> <p>— А где ти је газда, Јово, где је добри твој господар?</p> |
| га кроз трпезарију у салон.</p> <p>— А где је госпођа Недићка? </p> <pb n="252" /> <p>— Мама ј |
| за том блудећом светиљком". </p> <p>„А где су ми милост и сажаљење, кад овако пишем ?{S} Где м |
| И да би му било незгодно питати некога где јој је кућа. </p> <p>Ипак је после подне кренуо у ш |
| а, у оне мучне тренутке, кад није знала где је, али кад је најзад ипак дошао.{S} Дошао, у задњи |
| међу ушију ...</p> <p>Ана је заборавила где је.{S} Обузели су је омиљени снови.{S} Да монаха Ир |
| ођице Ана, да уметничким делима Бог зна где лежи трновита или крвава колевка . </p> <p>— Необич |
| с њоме.{S} Али онда се сетио да не зна где станује.{S} И да би му било незгодно питати некога |
| с у грлу дави.{S} Мајко Божја, научи ме где треба стати ...</p> <p>Али ако је та граница кајање |
| ошћу, и погубила и Хамлета и себе?{S} И где су друге легије и безброји милости , које су утонул |
| и и не баци. </p> <pb n="150" /> <p>Али где је та граница?{S} Где је та мртвачка крстача између |
| је долазило на ум.{S} Сви су заборавили где су, и шта им још предстоји.{S} Да се после отпевани |
| и.{S} И волела на њему оно место у коси где га свештеник као дете благосиља.</p> <p>На последње |
| ула, него се устрептало почела освртати где ће да се склони, и скоро је утрчала у капију једне |
| као неки изабрани људи, као кутак један где има још чисте љубави за цркву и детињег веровања у |
| да га пас Анин за времена није подсетио где је.{S} Псето је стојало у запетом неком држању, као |
| очетка надао да ћу се сам вратити онамо где сам био окружен љубављу и пажњом.{S} А касније, кад |
| а оба проте и владичин ђакон.{S} А тамо где се две главне стазе секу, у т. зв. звезди, оптрчава |
| утра рано ће ме оставити, отићи ће тамо где ја нисам, а дани моји ће пролазити без њега, тужни, |
| ко је зове да и бриге своје остави тамо где јој је љубав.{S} Ана храбро отисну од себе сумничењ |
| се чудна, борбена архитектура види тамо где се камен, вечити камен, састаје са сводом који ће м |
| што су могле очистити и посветити тамо где нису могле спасти".</p> <p>„Плашим се ипак жениног |
| .{S} Тачно, сасвим тачно је нашла место где су лежале вреле, мекане његове усне.{S} Мисао она ј |
| еши најбоље од свега.{S} Црква је место где се сасвим истоветно благосиља и рођење и смрт, где |
| о у њену кожну торбу.{S} Тачно зна кључ где су тајни врата.</p> <p>— Наравно.{S} И не само врат |
| етка, царска деца, коју и по ' неколико генерација, а сасвим зацело по неколико живота носе и р |
| је видела како у баштици цветају шарене георгине .{S} Одједаред, грозан плач.{S} Махнути урлик |
| тио га је за руку да га охрабри.{S} Али гест није био добро изабран.{S} Ђакон је тек сада порум |
| као да ће с рамена да је стресе, правио гест као да запушава уши, а чело би му се набирало тачн |
| е кренуше да се саставе, али се на пола геста опет растадоше.{S} Забрујао је силан један тон кр |
| ичине Цркве.{S} Ана се сећала ритмичног геста кађења у монаха Иринеја , сећала се грациозног кл |
| ала се у груди старинским, вечитим оним гестом, који, кад тад, погоди свака жена, јер свака жен |
| чистим мотивом и тако савршеним тонским гибањем, као да је ту ствар такт по такт проучавала.</p |
| агонетку сабљицом пресећи један од оних гиздавих официра који непрестано суделују у приватним к |
| чувати од заразе људе у цркви, и децу у гимназији, и сваког голог, болесног просјака на улици, |
| ормисани су, за сразмерно кратко време, гимназијски концерти, а нарочито појање у лепој Богород |
| лагослова.</p> <p>Нашла је једног малог гимназисту, из првог разреда, који је имао савршен дечј |
| нешто је мучно дрхтало и тресло се.{S} Глава, тешка као од камена, једнако се бацала с лева на |
| е доктор Пашковић у интимном друштву. — Глава Богородичине Цркве није ни владика, ни Исус Христ |
| а се под притиском гужвала и слагала, а глава је падала дубље и дубље.</p> <p>— Ана, ја вас вол |
| алматика ђаконова се смирено угасила, а глава његова се увила сумрачком, пробило је сунце одјед |
| њима чини тај изузетак.</p> <p>— Каква глава цркве! — смејао се доктор Пашковић у интимном дру |
| е наједанпут, од вртења конца, заболела глава, и она је затворила очи.</p> <p>Тек што је то ура |
| очи, и подмећући руке, да занесена њена глава на њих падне.</p> <p>Пала је.{S} Мека, светла Ани |
| е на крилима.</p> <p>— Не боли вас више глава? — питао је тоном, као да му само још то треба зн |
| .{S} Можда је отпутовала, можда је боли глава.</p> <p>Ђакон је успео да ствар одложи за три дан |
| Шта ти је, Анице?</p> <p>— Боли ме јако глава, и ... немирно сам спавала. </p> <pb n="240" /> < |
| есрећни.{S} Свештенство се поносило што глава цркве баш с њима чини тај изузетак.</p> <p>— Какв |
| вирком твојом, никад нечувеном .</p> <p>Глава твоја је немарно наслоњена на харфу, очи твоје су |
| ата једна глорија је лепршала над свима главама.{S} Нико није ни помишљао да изађе.{S} До после |
| над главом својом, а сасвим високо над главама осталих.{S} Свечан и поносит, некима се чинио к |
| у, прозори су били начичкани радозналим главама, и људи су са дирљивим поштовањем поздрављали с |
| бље, цвеће је почело климатати поспаним главама, прнуло је неколико лептирица, у трави је почел |
| " /> преко веранде у кућу, преврћући се главачке кроз ваздух. </p> <p>На веранди прште снажан, |
| су се, али су још једнако разговарали, главе су љупко климале, уста се смејала, лица сијала бл |
| у воду опколили, видело се узбуђење.{S} Главе, као неке терете, завалили су унатраг, док су очи |
| , као јаблан праву прилику, у црнини од главе до пете.{S} Погледала је боље.{S} Јесте, калуђер, |
| а се грациозног клањања његове поносите главе, и његовог савршено лепог витког тела. </p> <pb n |
| њене одеће, и изашла збуњена и сагнуте главе.{S} На вратима порте се срела с ђаконом.{S} Силаз |
| >Монах Иринеј је стојао гордо уздигнуте главе, прав као копље.{S} Кроз лепе, као буктињама осве |
| ови изрази, мењање боје у лицу, покрети главе и двеју руку и промењљивост и владање тона у једн |
| лакала све време богослужења, не дижући главе.</p> <p>Ипак, младост Анина се постепено опоравља |
| ршено успео да јој благодарним поклоном главе и тела и осмејком једним врати сву прегршт среће. |
| од тог што му летњи ветрић ћарлија око главе.</p> <p>Али после, ветар је престао ћарлијати, су |
| делу тешких црних бора, са ауреолом око главе која тек просијава.{S} Рукама, нежним и чежњивим, |
| пазио и на самовар, а при сваком окрету главе би умиљато погледао и свога поочима.{S} Осећао је |
| бујно, да јој чисто није било места на глави.{S} Настале су озбиљне тешкоће са шеширом.{S} Про |
| иљка без изузетка , са капљицом росе на глави, мирно спава.{S} А људи ?“</p> <p>„Још сам, час д |
| златну косу, такву као да сунце носи на глави.{S} И често се питам: из којег је света та девојк |
| ицама у прашини, са подневним сунцем на глави.{S} На Недићевој капији се растајала два пара чеж |
| ти ...{S} Тица једна, са седом ћубом на глави, доћиће понекад, од тихог, сутонског запада, да п |
| а у наручју носи архијереја с круном на глави .{S} Суза, можда последња суза коју је старац <pb |
| упоценим, тешким оделом и под митром на глави.{S} Сви су свештеници крај њега изгледали млади, |
| ад би цео свет стварно ишао и стојао на глави.{S} Како би изгледали, стари хоровођа, који млата |
| И три фигурине , ваљда пиљарице, иду на глави и разговарају живо.{S} Слика се после замутила и |
| ојну једну виткост, и знала је да су на глави ђаконовој очи црне, коса свилена а усне крваво ру |
| голицне нос на тој замишљеној човечјој глави.{S} Ђакон ништа није опажао. </p> <p>Седео је на |
| а младог и старог, охолог и с прахом по глави, с ума сишлог, отрованог, или мирно умирућег са з |
| гомилу мисли, онда би опет та чистина у глави узимала тачни вид оне сиве празнине с леве стране |
| ва. — Волим га, да, као душу, као очи у глави, као музику своју, и још више од свега тога! — пр |
| ладике, и владика га је чувао као око у глави.{S} Сви се чуде како је доспео овамо.{S} Можда је |
| осетила да ју је нешто јако заболело у глави.{S} Тако јако, да се руком машила тога болног мес |
| >— Клавир и чело ће бити место хора.{S} Главна ствар је Гаврило.{S} Слажете ли се да га певате? |
| и владичин ђакон.{S} А тамо где се две главне стазе секу, у т. зв. звезди, оптрчавао је по окр |
| горјевом концерту тако, да је сигурно и главни солист пред престолом Господњим љубоморан на њу. |
| зици .{S} И онда, тражећи у човеку онај главни извор осећаја, који би први морао нов пробити , |
| {S} Сопран солисткиња, јунак из толиких главних битака, беља је од белих ружа на својим грудма. |
| о?</p> <p>— И болестан сам, синко, али, главно, остарио сам.{S} Црн сам, сув и изгорео, и крајњ |
| и положио, несрећни горди уметник, који главно своје дело види прецењено , покварено и лажно. < |
| им покапану зимску ружу.</p> <p>Тамо на главној стази, дечко је сео и јео.{S} Однекуд се показа |
| ао дете благосиља.</p> <p>На последњем, главном важбању, ђакон је рђаво певао.{S} Непажљиво, ра |
| Владика је једно пет шест пута прошетао главном уздужном стазом баште, имајући, крај себе, с де |
| <p>Пријатељи куће Недића поделили се, у главном, у две странке.{S} Једни су сматрали да <pb n=" |
| ак.</p> <p>— Не боли ме.{S} Престала је главобоља, престао је и сумор.{S} Једна жеља ме сад још |
| ренула се, поздравила је монаха Иринеја главом и руком, и скренула онда најкраћом стазицом ка и |
| на је вратила испружену руку себи, пала главом по тој руци, и почела ужасним, бедним плачем прв |
| рад, свирала поједине делове, и вртила главом.{S} Не ваља.{S} То је чисто чулна музика.{S} Отв |
| дједаред је разрогачила очи, и затресла главом.</p> <p>Та ја сам већ до врата у греху!{S} Ја са |
| о потпуно испружених мишица, високо над главом својом, а сасвим високо над главама осталих.{S} |
| умлавом, која се чује најпре високо над главом, па затим дубоко испод ногу.</p> <p>Нешто тешко |
| мир и сигурност.{S} И чула је шапат над главом.</p> <p>Доктор Пашковић.{S} Нервозни покрет Анин |
| , кад остарите ?</p> <p>Недићка затресе главом, и погледа у мужа, који је такође тресао главом. |
| чног свог положаја, учини несташан знак главом оцу, и седе у празну фотељу, до ђакона .{S} Неди |
| p> <p>— Није, госпођо — дрмнуо је затим главом с убеђењем. — Мој је живот тако леп ! — Он преки |
| божји шатор, стојао разапет над његовом главом.</p> <p>Дошавши кући, дуго је превртао листове с |
| е приближио и кадио пред сагнутом њеном главом.</p> <p>Ђакон, који је из парка пошао кући, наша |
| иким шеширом, и са необично приклоњеном главом док он чита Еванђеље.{S} Знао је ђакон и ко је т |
| и погледа у мужа, који је такође тресао главом.{S} Њих двоје изгледали су часом као два стара ш |
| почели да реагирају.{S} Чича би дрмусао главом као да ће с рамена да је стресе, правио гест као |
| уо се владика Недићу, и климнуо љубазно главом псету.</p> <p>— Да, Преосвећени, мој добар друг |
| некуда за даљином.{S} Одрицала је нешто главом.{S} Срце јој је грцало од пуноће. </p> <pb n="20 |
| !</p> <p>Као укопана је застала Ана.{S} Главу није смела да обрне, али је пажљиво ослушкивала и |
| естидне, и она је, држећи се у ужасу за главу, бежала испред њих с места на место, питајући се |
| толико отима, пенуша, граби, и разбија главу о томе да ли је срећан или несрећан ...{S} Ето, п |
| /> <p>У моментима туге Ана је заривала главу своју у крило материно, и плакала горко, и остаја |
| нека остане.</p> <p>Али кад је подигла главу с ђаконових руку и видела чело његово, бело као љ |
| <p>— Останите ту — шаптала је и оборила главу тужно.{S} Била је бела као од камена.</p> <p>— Бу |
| </p> <p>Ана је, место одговора, пустила главу своју да у рукама ђаконовим тоне.{S} Коса се под |
| Иринеју пред ноге, занемела , спустила главу, раширила руке, а из груди јој је гукала невина, |
| ћилимом, капела, у којој је Ана сагнула главу, и дугим пољупцем љубила освећену књигу божју. </ |
| гла је у постељу око поноћи.{S} Метнула главу на десну своју мишицу, и занела се као да ће засп |
| укла је црно јесење одело, и метнула на главу црни сомоцки шешир.{S} Нешто тешко јој је лежало |
| растресло се, и сва вода се просула на главу младом кученцету, које је, не слутећи шта се дога |
| ади, из гомиле цвећа, протури одједаред главу змија, тако ти тек, неочекивано, кроз пун, шарен |
| а.{S} Ђакон је то опазио.{S} Подигао је главу и бледо се осмехнуо.{S} Погледали су се и прошли. |
| мрле су.{S} Бедан и немоћан, спустио је главу.{S} Бацио господство и јунаштво.{S} А страст, осе |
| ео је да се претвори у јагње, да савије главу, и буде заклан на њеноме крилу.</p> <p>Ана се међ |
| ено лишће висило као мртво, бубе зариле главу у песак.{S} И онда је пљуснула крупна, нагла киша |
| своје мајке, и осетио потребу да сагне главу и да јој нешто призна.{S} И можда би то и учинио, |
| ристао. </p> <p>Ани је прострелила кроз главу чудновата жеља.{S} Не да монах Иринеј к њима дође |
| Стигавши, спустила је цвеће, спустила и главу, и почела брзо читати молитву.{S} Али после ју је |
| аженим својим миром, хтела се вратити и главу и руке своје зарити у његове груди.</p> <p>Окрену |
| се жртви својој до срца, обузела јој и главу, помешала се са сном, тако да се сиротом ђакону у |
| пожелела , да уместо на јастук, положи главу на топле, спуштене капке нечијих очију.</p> <p>Су |
| дугим једним благословом , као да жели главу да јој домаши, и смешио се на њу очински милостив |
| ји се с колена не дижу, који су оборили главу на дрвену преграду испред себе, који плачу.{S} Ст |
| уна тога пркоса, она дуну у свећу, зари главу у јастук, и притиште усне на десну своју руку.{S} |
| труко сањив, и једва је чекао да спусти главу на јастук.{S} Али у коме тренутку је то учинио, и |
| то што га је укочило.{S} Хтео је подићи главу, хтео је устати са столице, али није могао.{S} У |
| е гризло.{S} Стишавао је глас и сагибао главу све ниже и ниже. </p> <pb n="53" /> <p>Место крај |
| тим је раскинуо скљештене прсте, стегао главу, и остао стојећи на средини собе.{S} Несрећни гор |
| јекивало је јецање.{S} Владика је држао главу свога љубимца, и шаптао нешто у себи.</p> <p>— У |
| ударало је весело.{S} Ђакон је спуштао главу своју ниже.</p> <p>На уснама његовим стварала се, |
| ај златни обруч, и тако је ниско наднео главу над њега, да се Ана није усуђивала руку к себи по |
| нско одељење.</p> <p>Владика је загрлио главу монаха Иринеја и пољубио га је у теме.{S} Привука |
| а на пречац је умрла.{S} Ђакон је зарио главу у хартију, а на слепим очима му се видела сенка б |
| о задње речи, ђакон се тргао, и спустио главу.{S} Осећао ја да га владика гледа.{S} Стидео се, |
| птао је ђакон опет, и сагибао је лагано главу ка златном обручу.{S} Сагао ју је сасвим, и љубио |
| авши на амвон да отпочне службу, сагнуо главу дубље но обично, и остао тако сагнут дуже но обич |
| ! </p> <p>Владика се стресао, и окренуо главу од ђакона.{S} Али лице његовог Иринеја, са знацим |
| и онај јесењи ветар, који одгоре, као у главу удара дрвета и џбуње, па се зеленило згушњава, и |
| ази из олтара.{S} Да није — Ани мркну у главу — да није што згрешио?{S} Осетио обесвећење у себ |
| </p> <p>— А теби се канда попео месец у главу! — тумачио је доктор Пашковић, са мало више анали |
| неки медитативни одмор за интелигентну главу докторову после тешко пожртвовног посла који је у |
| бити тако угодно и тако лако.{S} Сву ту глад ће она нахранити и стишати, и опет ће стојати бога |
| није више с њима.{S} И кад неко умре од глади, зато је умро што љубави за њега није било.</p> < |
| ати били као људи велике, или бар свеже глади, нису те вечери слатко вечерали .{S} Адвокат Маји |
| ка вас, и сирота је.{S} Душа моја, мала гладна тичица, чека вас и богата је.</p> <p>То су, види |
| није?{S} Да ниси у ватри, мораш бити и гладна, а канда је овде и хладно ? — Недићка се сагла, |
| тој години.{S} Патка, непоетична и увек гладна, насрну на њега, и преби му вратић широким, оштр |
| Јер људи су гладни љубави, и само ње су гладни и умиру онда кад љубав није више с њима.{S} И ка |
| ругима не чини неправду.{S} Јер људи су гладни љубави, и само ње су гладни и умиру онда кад љуб |
| ца ...{S} Просјак неки, вагабунд какав, гладно псето, буке мртвих ружа и иструлели остатци поко |
| ди рекли да се ничим другим не храни до глађу, носи у себи као потпуно задовољство.{S} Можда се |
| шу из тела вади, светлост у очима гаси, глас у грлу дави.{S} Мајко Божја, научи ме где треба ст |
| риумфатора, у тог краља.{S} У први мах, глас његов је продро у њу као што ватрено зрно продире |
| S} Видећете какав је.{S} Слаб и сув.{S} Глас као шушањ јесењег лишћа.{S} Чисто боли његова стар |
| ђакон.{S} Немирно је читао јектенија, а глас је излазио из њега као никад.{S} То га је гризло.{ |
| ом шапату је Ана сасвим јасно разабрала глас, и то онај исти глас, од кога је молитва ђаконова |
| истина да истину говорим? — Пашковићев глас је подрхтавао чистотом праве исповести, и дирао је |
| S} Његово певање је моја срећа, а његов глас ја не знам, и немам, и он сам ми га не би могао да |
| е да <pb n="27" /> ће Господ чути његов глас, проходати по храму, и претворити бачву воде у јез |
| ми, грцао сам као дете.</p> <p>Докторов глас је и сад био пун жалосног уздисања.{S} Ана је глед |
| кад.{S} То га је гризло.{S} Стишавао је глас и сагибао главу све ниже и ниже. </p> <pb n="53" / |
| , него спава.{S} Њега и цвеће успављује глас младог једног монаха.</p> <p>— Ана, тебе канда нап |
| м тешке копче на Еванђељу , и просуо се глас, дубок, таман, и све-садржајан као ноћ.</p> <p>Ана |
| шини и сама, ја чујем, и гласове хора и глас ваш.{S} Увек тако.{S} Зар бих друкчије могла оздра |
| н гласом који се извињавао за онај први глас.{S} Је л' те да је ова љубав зато међу нама да буд |
| } Сваки прст, сваки потез гудала, сваки глас може бити логична и техничка целина и програм неке |
| — Ана ! — грцао је из ђакона сузан неки глас. — Ана! — понављао је он топло, тражећи у помрчини |
| ема.{S} Полијелеј букне.{S} Арханђелски глас затруби, и светлост, светлост новог и вишег живота |
| ош и приређивањем ноћне седељке.{S} Али глас се, поред свега тога, још неко време упорно одржав |
| окренути , у цркви упознати и завољени глас, говорио је сада ту, сасвим близу.{S} Говорио њој. |
| довољна.{S} Осећајући да је и тај силни глас харфа једна која само под њеним рукама свира.</p> |
| изив те једне речи бацао цео свој силни глас, са последњим трепетом и одјеком.{S} И после тога, |
| да се деси, јер— ђаконов ниски, звучни глас је био тако мекан, тако Ани поклоњен, као тело псе |
| .</head> <p>Дуже се већ времена проноси глас како се владика спрема да посети Богородичину Цркв |
| им јасно разабрала глас, и то онај исти глас, од кога је молитва ђаконова тако величанствена, а |
| д окренула олтару.{S} Чула је само тихи глас владичин , разне гласове свештеника, плашљиви, суј |
| ме она ништа није знала.{S} Одиста, тај глас о духовном концерту потпуно је сам од себе постао. |
| има, који су умирали од стрепње.{S} Тај глас није више био онај из Еванђеља.{S} Друкчији сасвим |
| им уснама тако страшна.</p> <p>Исти тај глас! — понављало је нешто у Аниној свести, и она је од |
| је пажљиво ослушкивао хоће ли чути Анин глас, хоће ли до њега допрети бар једна од њених речи.{ |
| .{S} Госпођица једна, нежна и танка као глас фрулице, дочекала је монаха Иринеја са крвожедном |
| жње вароши, одмах после подне се пронео глас да је на умору једино дете директора Васића, а неш |
| S} Непажљиво, расејано, пуштајући да му глас, диваљ и громовит, чисто поруши песму.{S} Стари хо |
| ребацивањем . — Ја одлично познајем ваш глас.{S} Изволте да пређемо у собу за свирање, па ћете |
| е људе да воле и да заволе Бога.</p> <p>Глас о том величанственом појању ишао је даље.{S} Велик |
| је прилазио, и стао је пред Ану.</p> <p>Глас његов, онај велики, силни, Богу окренути , у цркви |
| S} Две недеље дана да будемо без вашега гласа.</p> <p>Ђакон се радовао као дете.{S} И замолио А |
| једно, скрушено и љубавно, да музика да гласа ономе што човек у души носи а не може да каже.{S} |
| бину своју вуче последње таласе његовог гласа.</p> <p>Као и обично после службе, Ана је заобила |
| на, или има у себи тајну чара ђаконовог гласа.{S} Добио се неки скоро очигледан доказ о сатрепт |
| абрујати молитва његовог свежег, младог гласа. </p> <p>Десило се међутим нешто што је Ану прене |
| ан у мирној модулацији првобитног њеног гласа, али је ипак добро и згодно дошао.{S} Затим, стао |
| слуга?{S} Твоја?{S} Заслуга твога лепог гласа ? </p> <p>— О не, не будите неправедни, Преосвеће |
| калан експеримент.{S} Као врста анализе гласа. </p> <p>У вече, кад су код куће сами, морала је, |
| и, како би сва снага невиности и лепоте гласа дошла до потпуног израза.</p> <p>Једнога дана је |
| <p>Ана се није љутила на рецитаторе без гласа.{S} Постепено, она је то мучење чисто заволела, д |
| је са усана.{S} Шапнуо ју је тихо и без гласа. </p> <p>И онда је оставио Ану, и сишао низ степе |
| е душе.{S} Прота-гост је био сасвим без гласа, срицао слогове и речи Еванђеља са дугим паузама, |
| авала и одрицала, али је у репродукцији гласа и његових карактеристичних боја умела ићи до такв |
| ирање то сели се, из мелодије и мекости гласа у јасност и ватру очију, одатле у умиљатост речи, |
| остајање, преливе, боју, јек и сву душу гласа тако истоветно исто са ђаконовим рецитативом, да |
| ркве.</p> <p>Гризла је мишицу, да би се гласни смеј угушио или стишао, али смеј је, као грч нек |
| .{S} Кад би бар мисао једна могла бити гласник у његову душу!{S} Кад би се, ма за један тренут |
| то цвеће росу пије.{S} И дошло му је да гласно изговори Анино име, како би се уверио да срећу с |
| у, неко се љути и прети, продавач свећа гласно рачуна и звецка ситним новцем ...{S} Хаос, хаос |
| е је певало у њему.{S} Умало што није и гласно запевао.{S} Можда би и учинио, да га пас Анин за |
| као да сва грла у себи држи, као да све гласове кроз једну, своју душу слива.{S} Људи су узбуђе |
| Чула је само тихи глас владичин , разне гласове свештеника, плашљиви, сујетан један тенор, тено |
| им останем у тишини и сама, ја чујем, и гласове хора и глас ваш.{S} Увек тако.{S} Зар бих друкч |
| шнички сиромах. </p> <p>Монах Иринеј је гласом својим тешио, и стварао необичну неку, музички и |
| а у олтар.</p> <p>И ту, дрхћући телом и гласом, и не допуштајући да је се монах Иринеј руком до |
| ак случај ? — додао је ђакон страшљивим гласом.</p> <p>— Тежак случај! брецнуо се одједаред Паш |
| релу, нестрпљиву чежњу.{S} За ђаконовим гласом, за отвореним његовим устима, за линијом његовог |
| {S} Финим, чистим, мало жалосним својим гласом, чије је пиано било право умирање славуја.{S} Ан |
| Ана! — говорио је ђакон мирним, хладним гласом, а имао у лицу израз бола. — Будите храбри — пон |
| , Иринеје ! — додавао је владика чудним гласом, желећи казати одлучну реч, а поколебан и чисто |
| ик који свршава проскомидију пригушеним гласом се моли Богу, жене брбљају, деца се довикују, не |
| говорио је крунисани епископ скрушеним гласом сироте љубави.</p> <p>Ђакона куцну нешто по гркљ |
| S} Тај нежни млади човек, са тим тужним гласом и са поезијом кратког живота у очима, иде дакле. |
| ћи <hi>Вонмем</hi>, он је скоро очајним гласом тражио у Бога савет, како да се исповеди и смири |
| мљи приближи, и снажним, скоро страшним гласом повиче: <hi>Вонмем:</hi> Богу се окрените, људи, |
| ло.{S} Наиме, кад чујем да жена љутитим гласом виче:{S} Јово! ја се направим одсутан , и не иза |
| к небу шаптао је промењеним , ужаснутим гласом: </p> <p>— Зар бих смео и могао, Ана моја, и Ти, |
| бола. — Будите храбри — понављао је он гласом који се извињавао за онај први глас.{S} Је л' те |
| ла узнемирена, ђакон није свакад владао гласом.{S} У разговору, Анин поглед је био замагљен, су |
| причешће потпуно спреман, давши Богу, с гласом својим, и све што је у њему.</p> <p>Тога дана ђа |
| одсвирате арије, да чујем јесу ли ми ка гласу.</p> <p>— Оне су сасвим ка вашем гласу. — Ана је |
| и промењљивост и владање тона у једноме гласу.{S} Она само још очима и ушима мисли.</p> <p>Анин |
| гласу.</p> <p>— Оне су сасвим ка вашем гласу. — Ана је погледала ђакона с неким милим пребацив |
| оно што је у храбром, силном ђаконовом гласу изгледало лако и природно , постало је одједаред, |
| ће надимају груди, и од којих, после, у гласу одраслог човека, остану само љушчице пепела, фина |
| дједаред неку смућеносг и малаксавање у гласу.{S} Отимао се, али са мало успеха.{S} Биће нека ж |
| А смејући се, није могла не чути да и у гласу њеном има сада неки нов тон, који се од прилике и |
| је ђакон опет један несигурни трепет у гласу, и скоро малаксалост при завршетку рецитовања .{S |
| о стиснута уста, нека особита чедност у гласу, ауторитет у ходу и у покретима упадали су у очи |
| у има песма ?{S} Верујете ли ?</p> <p>У гласу доктора Пашковића је трептала нота чисте, праве д |
| уба. </p> <p>Издужена и побледела лица, глатко причешљане проређене косе, великих, као двери от |
| и орманчиће, и спремио послужење лепо и глатко као добра домаћица у својој кући.</p> <p>Владици |
| није било много важно, а жена најмање, гле како он сад к небу подигнутих очију и на срце полож |
| кло за собом дугачки црвени ђердан .{S} Гле, магла, тешка оловна магла се поплашила од црвеног |
| ро познату фигуру доктора Пашковића.{S} Гле, он, коме ништа на свету досада није било много важ |
| дала у овог ђакона који је пред њом.{S} Гле, онај кога она тражи и воли, ту је, <pb n="112" /> |
| капи сока и хране.{S} Али тамо, у ћошку гле, још стоји цветић.{S} Посљедњи на тој ливадици , по |
| аке непогоде осванула је јесења.</p> <p>Гле како је све зарђано, као да је октобар — мислио је |
| е се ваљда никад нагледати неће.</p> <p>Гле, каква је дивна.{S} Скоро до пола од угаситог камен |
| р им свима смрт стоји за вратом.</p> <p>Гле, и код судије Ристовића црна табла! — тргла се Ана. |
| силазили низ степенице у порту.</p> <p>Гле како тужно изгледају данас ти богомољци .{S} Котрља |
| се умрећу.</p> <p>Ани се привиде као да гледа ђакона збиља мртвог.{S} Тргла се и пришла му кора |
| устио главу.{S} Осећао ја да га владика гледа.{S} Стидео се, а невешт је био да своје усхићење |
| чи, кида и напреже.{S} И усред тих мука гледа мајку, и мене, несрећника.{S} Мати.{S} То је та с |
| и знала да су то те исте руке које она гледа на орару, и које стежу златну дршку путира као не |
| што је морао рећи њеном оцу.{S} Отац је гледа дубоким, брижним, тужним погледима.{S} А доктор с |
| лака, и чинило јој се да на мирно поље гледа однекуд одгоре.</p> <p>Недеља је била, па се нигд |
| отворити.{S} И посматрајте само.{S} Не гледа у њу, него право у њену кожну торбу.{S} Тачно зна |
| други смешан — али биће да негде одгоре гледа како се земља окреће.</p> <p>Кад је Ана Недићева |
| о као нека провидна ограда кроз коју се гледа у даљне просторе.{S} Али не у просторе историјске |
| нага, која кроз танку ограду пред собом гледа комешај живота, љупко се смеши, воли, разуме <pb |
| /p> <p>Али дете тада обично немилосрдно гледа старима у очи, и осмејак његов говори : да, ја од |
| или десет месеца, потпуно индиферентно гледа створење које је волео најбољим делом себе, које |
| отклони од ње, да јој да снагу да свет гледа у оној боји у којој га божји дан пружа, и да љуба |
| оме.</p> <p>Ана се навикла да у ту руку гледа као у саму себе.{S} Чиста, нестезана, нељубљена, |
| е у несвест.{S} А два најбоља тенористе гледају се као два на тучу готова петла.</p> <p>Али пес |
| ао.{S} А чинило му се међутим да певачи гледају право у његов џеп, и знају да је џеп потпуно сн |
| би могао седети, тако, у тој столици , гледајући како рука Иринејева лети по хартији, до краја |
| и душу — смешила се госпођица Недићева, гледајући с поносом на протекле године свога живота.{S} |
| умирање славуја.{S} Ана се усхићивала, гледајући, у исти мах, кроз резотине олтара, силуету мо |
| вукла по шљунку.{S} Најзад се забавила, гледајући како куварица мота памук са руку свога синчић |
| p>— Ја вас не разумем — шаптала је Ана, гледајући, кроз трепавице, у рамена ђаконова.</p> <p>Он |
| , и са уздахом би ућутао.{S} Тога пута, гледајући испод ока како је природа Ану после болести ч |
| ује како је било — брисала је Ана сузе, гледајући усхићено падање божјих зимских ружа.</p> <p>Ч |
| ео се ђакон и пред Богом, и пред собом, гледајући право у тужне очи Христове на Ђотовој слици Х |
| душе очеве.{S} Одједаред је клекла, не гледајући куда, у снег, и почела плакати. </p> <p>То је |
| а, и, сабирајући врло напрегнуто мисли, гледала је предасе тако окомито, да умало није згазила |
| еног на бојно копље и на ловачку пушку, гледала га на позорници, у двобоју и у загрљају жене, в |
| риумфа и гурала у амбизе катастрофа.{S} Гледала га наслоњеног на бојно копље и на ловачку пушку |
| — Ви као да хоћете нешто да ми кажете — гледала је Ана љубазно испитујућим погледом у монаха Ир |
| везић заробљених питомих тичица, Ана је гледала некуда у дуги и слободни и богати живот човека, |
| ад био пун жалосног уздисања.{S} Ана је гледала у Пашковића, не знајући што се то с њим дешава, |
| није пружала руку.{S} Тупо и хладно је гледала људе око себе, па и монаха Иринеја.{S} Учинила |
| нала побуде и постање, и пренеражено је гледала у потпуно преображене очи и лице Пашковићево .{ |
| међутим вратила из цркве, и радосно је гледала у овог ђакона који је пред њом.{S} Гле, онај ко |
| молитву.{S} Али је наставила да седи, и гледала <pb n="35" /> како се спушта вече.{S} Кад је из |
| <p>Ана је подигла своје разумне очи, и гледала га благодарно.</p> <p>— Је ли вам криво, Ана, ш |
| га лепога.</p> <p>Ана се заносила.{S} И гледала у ђакона очима љубави, носећи у исти мах, у зен |
| <p>Ана Недићева је усхићено и поносито гледала у тог триумфатора, у тог краља.{S} У први мах, |
| руч окована.{S} Рука, у коју су све очи гледале, а коју су два најлепша ока из олтара храбрила |
| едан с ове а други с оне стране живота, гледали су замишљено у башту.{S} Ђакону се чинило да у |
| етлој души Аниној.{S} Небо и срце Анино гледали су једно у друго.{S} Нешто рајско је сишло одго |
| , стојали су опет њих троје.{S} Људи су гледали ту лепу слику.{S} Сви троје у црно.{S} Ана са з |
| гњеву.{S} Пуно, препуно љубави и суза, гледало је у Ану као и око оца њеног.</p> <p>Ана се уми |
| у је Ана запретила да ни зинути не сме, гледало је у чинијицу каше пред собом и није јело. </p> |
| Нашла га је и сад.{S} Али је око божје гледало у њу као и око оца њеног.{S} Невесело умиљато, |
| био препун, и одраслих и деце, и, одоле гледан, због густоће ваздуха, чинио се тајанствен.{S} У |
| љке.{S} Ни милостиве речи, ни заљубљено гледање, ни додир руку, ни загрљај, <pb n="236" /> све |
| давала се поново мирна, слушању песме и гледању раскошно лепих живих слика.</p> <p>Све то доле |
| о у порту да буде сам.{S} А Пашковић је гледао за њим и довршивао свој посао.</p> <p>Ништа не м |
| вић — грцала је Ана.</p> <p>Пашковић је гледао с неразумевањем.</p> <p>— Бошко?{S} Бошко се код |
| латком тресличице-траве у руци, коју је гледао као неку загонетку. </p> <p>— Ето ти! — избило ј |
| је затим да седне на столицу до њега, и гледао га добрим погледом старца који се још само туђем |
| но, спустио је своју руку на њену.{S} И гледао како низ суза промиче с краја на крај њених очиј |
| ће проћи без мене. — Ђакон је застао и гледао у Ану с жудном неком радозналошћу. — Је ли то ду |
| е мари, мој смирени соколе !{S} Док сам гледао циркус са багрема, лепши ми је био него после из |
| пута.</p> <p>— Ја вас још никада нисам гледао и чуо свирати.{S} За мене је то сад крупан један |
| бухватала као оков.{S} Ђакон је очарано гледао у тај златни обруч, и тако је ниско наднео главу |
| ио ...{S} Ужасно, ужасно !{S} Ужасно је гледати како се невина, Богу и људма недужна дечица дав |
| уће госпођице Недићеве, <pb n="40" /> и гледати да види нешто из чега би могао закључити шта је |
| вог сам те жељан, нећу те још дуго моћи гледати, лепи мој ђаконе, за којим ено тамо код мене уз |
| <p>„Одморите се мало.{S} Мени је тешко гледати вас бледу, и на дужностима које су одвише много |
| а медицинског гледишта, а после опет са гледишта једног лаика.</p> <p>— Зар не, реци сам.{S} Ка |
| ти суштину таквог питања са медицинског гледишта, а после опет са гледишта једног лаика.</p> <p |
| сатрептавању бића, која су, с музичког гледишта, хармоније или истоветности. </p> <p>Ана је оп |
| он, баш као неки песник, са естетичког гледишта раствара појаве и дела у детаље.{S} Ја вам каж |
| ле такву љубав имамо, ми смо, са једног гледишта, савршена створења.{S} Ми ћемо, дакле, кроз ту |
| деца као рајско цвеће.{S} Крилата једна глорија је лепршала над свима главама.{S} Нико није ни |
| ног духа свога: </p> <pb n="180" /> <p>„Глорија сна једног, богатог као два млада живота, подиг |
| <p>„Још сам, час демон, час светац, час глупак , час мудрац, час џин, час нејаки слабић, час мо |
| ну је крхао страх, и мучиле су је разне глупе комбинације којима се покушавала смиривати.</p> < |
| ћи да је тамо унутри будно око божје, и гњев његов, који ће стићи сваки грех, <pb n="187" /> св |
| је изгубио последњу мрвицу себичности, гњева и злопамћења. </p> <pb n="122" /> <p>Не, не, њего |
| склонила са улица.{S} Утвара болести и гњева божјег је пролазила по вароши, а немоћ људска је |
| тала је, у први мах, као трава пред тим гњевним, гордим и безгрешним погледом Иринејевих очију. |
| </p> <p>У божјем оку није било ни трага гњеву.{S} Пуно, препуно љубави и суза, гледало је у Ану |
| ој груди широм раскриљене, и да се види гњездо љубави њене.</p> <p>Тек пошто се служба свршила, |
| pb n="143" /> најзад очи, саме очи њене говоре о чедности срца једног коме нигде нема равног. < |
| оп отпутовао, а људи свеједнако мисле и говоре о свечаности, и још никако нису скинули парадну |
| е имитовала људе, а нарочито начин како говоре и певају.{S} Она је то додуше стишавала и одрица |
| ...{S} Како је то необична девојка .{S} Говори о уметности као о Богу.{S} Тежак завет се мора п |
| за дискусију, или је тешка, па из њега говори узнемиреност и нервоза.</p> <p>Кад су стигли пре |
| ред, отац њен, сасвим изненада, поче да говори о удадби једне даљне рођаке која се венчала пре |
| петог гркљана, који је баш Ани волео да говори, како је због дуге праксе тако омрзао музику, да |
| ле Достојног има још три јектенија која говори свештеник, а онда ће се отворити северне двери, |
| да нам се кроз стихире тих богослужења говори: како се све несреће овог живота свршавају тихом |
| но гледа старима у очи, и осмејак његов говори : да, ја одлазим од вас, али срећа је уза ме; а |
| о рећи, а као да у исти мах не зна коме говори.{S} Ана је опет сва дрхтала.{S} Слика је била у |
| страшнога плаши. — Не говори ништа, не говори!</p> <p>Монах Иринеј је међутим осећао да нема р |
| нечега неизбежно страшнога плаши. — Не говори ништа, не говори!</p> <p>Монах Иринеј је међутим |
| И ето тражи узнемирену њену душу.{S} И говори јој да се ништа није десило, да буде спокојна и |
| , Ана је доста расејано слушала шта јој говори млади адвокат Мајински .{S} Мајински је такође б |
| ад већ четврто јектеније које свештеник говори.{S} А и да се забунила у једном, ето, свештеник |
| да их пољубим, да их имам, да су моје — говорила је она скоро у уво сагнутом монаху Иринеју, ко |
| > <p>— Необичан човек сте ви, докторе — говорила је Ана с топлим признањем. — Да ли вам је тешк |
| е?</p> <p>— Не само то, драги докторе — говорила је Ана озбиљно. — Добићете и позив да дођете с |
| <p>— Мени је врло, врло жао што идете — говорила је госпођица Недићева истински невесело , виде |
| те?</p> <p>— Не сумњајте и не питајте — говорила је Ана одушевљено и узбуђено. — Цео мој живот |
| вине улепшава.</p> <p>— Рекла бих вам — говорила је мало са устезањем — да нам понекад дођете.{ |
| ако болесним срцем куца данас и живот — говорила је Ана, седајући с родитељима за доручак. — Шт |
| утра после подне ћете знати моју жељу — говорила је Ана с неком тако достојанственом озбиљношћу |
| " /> крај ње је, и разуме све што му је говорила . </p> <p>Спустила је руку на дирке, и почела |
| ручак; Ана је, напротив, журила кући, и говорила мајци да тога дана осећа тако чудну духовну за |
| ној мантији сав велики закон о коме сам говорила.{S} Монах, од свих људи на свету, има најлепшу |
| узише очи, а Недићка је скоро кроз плач говорила:</p> <p>— Бог је велики, Бог је милостив.</p> |
| ута су и други људи то исто помислили и говорили, али нико још није овако.{S} Нико сем њега.{S} |
| се угреје на лепом певању.{S} Други су говорили: то је ваљда неки медитативни одмор за интелиг |
| мљивог је било у тој појави.{S} Неки су говорили: сиромах старчић , зима му је помало, па иде д |
| сав живот лебдео негде високо горе.{S} Говорило се једнако о песми и свирци.{S} Још су дрхтали |
| , и реците ми да ли је истина да истину говорим? — Пашковићев глас је подрхтавао чистотом праве |
| ути , у цркви упознати и завољени глас, говорио је сада ту, сасвим близу.{S} Говорио њој.{S} И |
| с, говорио је сада ту, сасвим близу.{S} Говорио њој.{S} И говорио речи саучешћа, радости и добр |
| камена.</p> <p>— Будите храбри, Ана! — говорио је ђакон мирним, хладним гласом, а имао у лицу |
| ива свога.</p> <p>Дневник живота мога — говорио је у себи — то је дугачак, још недовршен псалам |
| васкрсао.</p> <p>— Ушао је Бог у мене — говорио је људима који се око њега купили као на чудо.< |
| зато дошао да тебе још једаред видим — говорио је крунисани епископ скрушеним гласом сироте љу |
| ах, кад бисте само знали како је о вама говорио !{S} Он слути каква вам је душа.{S} А да ли ви |
| шкргутао је монах Иринеј више но што је говорио.</p> <p>Ана, малочас још грешна и крива, задрхт |
| ају по њему. </p> <p>Доктор Пашковић је говорио као да бунца.{S} Брзо и без прекида, као да мор |
| ста расејано слушала.{S} Оно што је пре говорио више ју је интересовало, и испунило ју је одјед |
| ту, сасвим близу.{S} Говорио њој.{S} И говорио речи саучешћа, радости и доброте, под којима се |
| е имам осећање да све оно што пре нисам говорио ником, треба сада да кажем вама и више ником“.< |
| тенику и човеку.{S} Ђакон је тако топло говорио о свом старом пријатељу, да се Недићка борила с |
| остављао.{S} А из тога, што је Пашковић говорио необично брзо и много, изводио је неодређен зак |
| и сте га ма за часак један волели, Ана, говорите истину, Ана! — шкргутао је монах Иринеј више н |
| рикнуо је одједаред ђакон. — Говорите, говорите истину, јели то неваљалство ? ! ...</p> <p>Ана |
| причам то што волим?</p> <p>— Говорите, говорите! — журио је ђакон. — Говорите! — молио је.</p> |
| јарен. — То jе сцена, то је мучење !{S} Говорите, Ана!{S} Ослободите ме!{S} Доста је! — полетео |
| p>— Ана! — рикнуо је одједаред ђакон. — Говорите, говорите истину, јели то неваљалство ? ! ...< |
| Говорите, говорите! — журио је ђакон. — Говорите! — молио је.</p> <p>— Волим, видите, да дођем |
| ли да вам причам то што волим?</p> <p>— Говорите, говорите! — журио је ђакон. — Говорите! — мол |
| спасите себе и мене ...</p> <p>— Не, не говорите ништа!{S} Не обећавајте ништа, не жртвујте ниш |
| одговор по који сте дошли.</p> <p>— Ви говорите хладно, скоро непријатељски .{S} Љутите ли се, |
| n="231" /> <p>Али је на пречац престала говорити, и пребледела страшним бледилом гађења .{S} Са |
| рестаје и монаштво.“</p> <p>„Заблуда је говорити о монашком миру.{S} Мир није најузвишеније ста |
| ежио се сасвим, и, место да нешто почне говорити, загледао се у свога Иринеја исто тако невесел |
| сећа и много плаче.{S} Јесте ли га чули говорити о оном пациенту у болници кога већ дуже од шес |
| ој је стари доктор, једнога дана, почео говорити ласкаве ствари, да јој се скоро удварао, и да |
| није, доктор Пашковић му је морао нешто говорити.</p> <p>— Је ли вас отац што питао?</p> <p>— Н |
| руги позив.{S} Немој више о удаји да ми говориш.{S} Молим те учини ми то.{S} И смири се и ти од |
| ешћу, игром, варком, силом, лажју, чиме год хоћу, јер су сви ти пољупци моји, зато што је и он |
| <p>Али Ана је видела реп.</p> <p>— Коју год хоћете од три моје десне руке.</p> <p>— Три ?</p> < |
| у одлучност.</p> <p>Не, не кајем се.{S} Годи ми та одлучност.{S} Тако се ваљда дешавају све хра |
| сећала да јој брига монаха Иринеја више годи него брига њене мајке.{S} Али јој се ђакон ипак чи |
| на бол трпи исто тако као и оно што јој годи.</p> <p>У то је дунуо ветар, и тако је љутит ушао |
| елом.</p> <p>Осетила је да јој необично годи што баш у том тренутку управља своје очи на створе |
| е у теби нешто дешава, и видим да ти то годи, али не могу да разумем да усхићење од музике може |
| Ана?{S} Одлучите онако како вашем срцу годи, за вас ћемо сви све учинити.</p> <p>— Волела бих |
| д на сасвим супротном крају вароши .{S} Годила му је та расејаност, и годило му је што се кроз |
| и сам.</p> <p>Ани је та одлука ђаконова годила.{S} Она је одиста била уморна.{S} С једне стране |
| њено.{S} Понекад опет, Ани је та чежња годила.{S} Јер, иако не облик, али суштину свога немира |
| кре неке прашине.{S} Јесења хладноћа је годила Ани.{S} Дисала је отворених уста, и кишљиви вазд |
| света, чија видљива разлука јој је тако годила.</p> <p>Нешто сам сувише утучена данас — помисли |
| на с његовим распоредом , а њему су баш годила самачка вежбања.{S} Кад доврши певање, сасвим му |
| прозор и чипкану завесу.{S} И то му је годило.{S} Али му се зид и стакло одједаред учинили <pb |
| ленкост .</p> <p>Да, старом епископу је годило те вечери све.{S} И јесен, и завеса ноћи, и студ |
| оз мрак враћа кући.{S} Све му је уопште годило.{S} Пролазећи поред Анине куће, видео је, између |
| роши .{S} Годила му је та расејаност, и годило му је што се кроз мрак враћа кући.{S} Све му је |
| S} А он их је све мазио, и слушао их, и годило му је да буде <pb n="48" /> псету слуга.{S} Био |
| ије ноћ, свирао би.{S} То би му сигурно годило .{S} Овако, предао се ономе што је било јаче од |
| Тога дана јој је ходање сасвим необично годило.{S} Осећала се као перо лака, и чинило јој се да |
| монах Иринеј требао живети више од сто година раније ...{S} А да је тада живео, ко зна, можда |
| вио ...</p> <p>Као младић од деветнаест година, са положеном матуром, пред полазак у велики све |
| , Преосвећени, мој добар друг из млађих година, и чак и мој имењак.{S} И он се зове Јова.{S} И |
| октор Пашковић.{S} Он, са толико својих година, са округластим трбухом, са принципом да и у куј |
| јка и два човека у мојим <pb n="192" /> годинама.{S} Све компликовано и тешко.{S} Све ће то за |
| S} Њему, у његовом положају и у његовим годинама , пријатна је била неизвесност. </p> <pb n="24 |
| био први пут што брижни отац, видећи да године пролазе, помишљајући на своју смрт и на незгодну |
| м да необично лепо служи.{S} Био је две године дана придворни ђакон код најцеремониознијег наше |
| } Ана је одједаред почела бројати своје године, питала се куда она још иде сем у цркву, и шта о |
| дићева, гледајући с поносом на протекле године свога живота.{S} И учини јој се одједаред као да |
| ајвише волела црквену. </p> <p>Последње године је била у Русији, и од тога доба је некако још о |
| и и даје. </p> <p>И давао га је.{S} Три године дана је живео тако у тој чудној радости што је ж |
| е и једила.</p> <p>Стара двадесет и три године, одлична партија у сваком погледу, а не заљубљуј |
| огим ситним и попречним борама, које су године наслагале, видела се и једна усправна, скоро сур |
| едњи на тој ливадици , последњи и у тој години.{S} Патка, непоетична и увек гладна, насрну на њ |
| ему срећа и усхићење и сласт, кад после годину дана срце човечје све то више не познаје и не пр |
| поћу ударала на његове очи, да ни после годину дана удварања још није сагледао да се пред спушт |
| оји бол не треба прецењивати, јер после годину дана он више не постоји, његово име и његов пред |
| постају му равнодушне олупине већ после годину дана ...{S} Зашто се онда за срећу то исто не ка |
| једне даљне рођаке која се венчала пре годину дана.{S} Мисао и реч Анина остадоше закачени на |
| чно мали.</p> <p>Први део свирке, хаос, годио је монаху Иринеју необично.{S} Али са оним с-дур |
| ење .</p> <p>Али тај трзај му је такође годио.{S} Брзо би дунуо у лампицу своје фантазије, ушао |
| о мало, и њеном сопственом увету почела годити.{S} Донекле и као <pb n="58" /> музикалан експер |
| ладост њена је доскора имала само једно годишње доба, пролеће.{S} Па и кад је љубав дошла, чедн |
| гушили у њему.{S} Пала је и нека, за то годишње доба сасвим необична магла, дебела и влажна, по |
| а, и да у јесење дане уме бити сирота и гола као испосничка пећина. </p> <p>Баш те недеље је ос |
| јадом, блатом, оловом, отровом, крстом, Голготом и Кавказом мучи и кињи дух, обара га и на ново |
| оприву да се попне на прсте, и да часом голицне нос на тој замишљеној човечјој глави.{S} Ђакон |
| ко окомито, да умало није згазила једно голишаво циганче на улазу у варош. </p> <p>- У свакој л |
| свој посечени прст мајци, окретао је он голо срце своје Богу, и питао Бога шта да ради.</p> <p> |
| е у цркви, и децу у гимназији, и сваког голог, болесног просјака на улици, јер је њихов, јер је |
| Волела га преобученог, дубоко сагнутог, гологлавог, са рукама без прстења, са крстом на грудима |
| у њеној души.</p> <p>Међутим, тај бели голуб је баш у то време осећао као да му у крилима нема |
| лица, као да тамо горе већ види белога голуба.{S} Опажала се на њему радост што врши посао кој |
| едало је, једва једаред оканули — белог голуба у њеној души.</p> <p>Међутим, тај бели голуб је |
| тица, о краљевском лету орла, а гукању голубова, о песми славуја. </p> <pb n="109" /> <p>— Ком |
| .{S} Деца, врапци пси и мачке ишли су у гомилама за њим.{S} А он их је све мазио, и слушао их, |
| нце.</p> <p>— Као оно кад на ливади, из гомиле цвећа, протури одједаред главу змија, тако ти те |
| евима ваздуха.{S} Уметнички мотив је из гомиле руинираних покушаја талента и живота једва спасе |
| орави.{S} Али таман би успео да потисне гомилу мисли, онда би опет та чистина у глави узимала т |
| дра и чила, скоро мајска.{S} Крилима је гонила испред себе неку свежину, која је умивала вароши |
| ас би се разданило .{S} Облаци се нагло гонили око сунца, зеленило је страшљиво жаморило.{S} На |
| раст ће нас можда још ломити , жеља још гонити и трести.{S} Али ће се смирити.{S} Смириће се, ј |
| гати живот човека, који је понекад тако горак у својим извесностима, а који је увек тако сладак |
| А испружене њене руке је одмах одсекла горда олтарска дисциплина неприкосновености и беле чист |
| " /> <p>То је чар монаштва њеног, то је горда чистоћа њена, јединство њено с црквом и олтаром , |
| ска љубав за идеју лепоте, апстрактна и горда, испољила је одједаред нешто ново: немилосрђе и с |
| је са одушевљеном радошћу гутао сјајне, горде речи свога љубимца.{S} Часом се опет питао: да ли |
| ој у милости и лепоти положио, несрећни горди уметник, који главно своје дело види прецењено , |
| ао стојећи на средини собе.{S} Несрећни горди калуђер, који је завет свој у милости и лепоти по |
| у први мах, као трава пред тим гњевним, гордим и безгрешним погледом Иринејевих очију.{S} Али, |
| она размонаши душу своју — настављао је гордо — остаћу ја сам да дозидам цркву над пропашћу њен |
| /p> <p>Ана се ирочно и скоро изазивачки гордо насмејала.</p> <p>Царство страсти!{S} Вртлог слас |
| м близу. </p> <p>Монах Иринеј је стојао гордо уздигнуте главе, прав као копље.{S} Кроз лепе, ка |
| тињства њеног.{S} А с друге стране опет гордо, отпорно огорчење створења, које је увек имало уд |
| здигао се на једној необичној гордости, гордој од лепоте и вере у лепо.</p> <p>И сада је тај жи |
| ла је храбро, окрећући према владичином гордом лицу своје.</p> <p>Владика је уздахнуо.{S} Тешко |
| је разлика тих двају победа велика.{S} Гордост задављује катастрофу, и доста је да један трену |
| држали задње искушење , или дали својој гордости нож у руке. </p> <p>Ово последње је страшна ре |
| овека, и уздигао се на једној необичној гордости, гордој од лепоте и вере у лепо.</p> <p>И сада |
| ажаљењем <pb n="219" /> може.{S} Може и гордошћу.{S} Само је разлика тих двају победа велика.{S |
| ане сам са својом амбицијом и са својом гордошћу.{S} Кад се, не знајући право шта чини, занесе |
| у.</p> <p>Тако је изгледало одоле.{S} А горе је слика имала и друкчијих потеза.{S} Мала девојчи |
| азило се да владика с интересом погледа горе, ка певачима.{S} А и остали свештеници .{S} Хор је |
| м трбухом доле, и с дугим танким ногама горе — права ротква коју нико неће да купи. </p> <pb n= |
| кон поводио за сваком музичком променом горе на хору, и опрезно и савршено тачно је стварао хар |
| куће, упрегнута кола и палије с буретом горе.{S} И три фигурине , ваљда пиљарице, иду на глави |
| е.{S} Устао је затим с камена, погледао горе, и прекрстио се.</p> <p>И тек после тога, кад се к |
| па да срећа његова буде такође, високо горе, прозирни облачак.</p> <p>— Не боли ме.{S} Престал |
| городичиног Храма. </p> <p>Тамо, високо горе око крстова, у чистом прозрачном фином сутонском з |
| ла два крупна округла пламена, а високо горе, као у лету ухваћене варнице, расули се бледо зеле |
| S} Али је сав живот лебдео негде високо горе.{S} Говорило се једнако о песми и свирци.{S} Још с |
| еног дрвета остане, најзад, тамо високо горе, фини прозирни облачак дима.</p> <p>Ана је погледа |
| дак и скупоцен као драги камен.{S} Тамо горе, у златном брокату на косим младићским плећима, ст |
| а свршавао тако мирна лица, као да тамо горе већ види белога голуба.{S} Опажала се на њему радо |
| ије стигао.</p> <p>А оцу као да је опет горе.{S} Шта ће бити?{S} Зашто доктора нема? — Ану је к |
| id="SRP19190_C21"> <head>XXI.</head> <p>Горе, на углу улице, стојао је доктор Пашковић.{S} Очиг |
| мила свега неколико листића на врху.{S} Горела је, савијала се, ишла отвореном прозору, бојала |
| ети умор, и да се одмори.{S} Она је сва горела у некој неситој, страстној жељи за лепим.{S} Цео |
| о му одежду.{S} Од појаса на више он је горео као на ломачи.{S} Црниле се само његове јако угас |
| р окренуо вернима, око сузе те је почео горети пламен, испод стегнутог укрштеног орара је Ана в |
| ма душу само зато да ужива што гори.{S} Гори, ужежено за славу онога што души не да да се смути |
| само да је био, да је сладак био, и да гори чежња за њиме. </p> <p>Ана је одједаред осетила вр |
| ен дакле није више оно што је био.{S} И гори је него што је био.{S} Јер, од сакривања до лагања |
| о, које има душу само зато да ужива што гори.{S} Гори, ужежено за славу онога што души не да да |
| ђевка , мокар, леден и чист као јутро у гори.{S} После је свирала модеран један скерцо, у коме |
| ог.{S} Срце Анино се испунило немоћним, горким сажаљењем.{S} Сажаљењем , које више боли онога к |
| главу своју у крило материно, и плакала горко, и остајала тако док јој топлота крила не би осуш |
| народну песму, врелу и хладну, слатку и горку, какав је мирис ђурђевка , мокар, леден и чист ка |
| г грања, стојао је монах Иринеј.{S} Без горње мантије , као домаћин у својој кући.{S} Чупкао је |
| т. ј. људи, који сасвим далеко стоје од горњег случаја, који, напротив, са целим срцем улазе у |
| оље, у сусрет небу и бескрајности, и да горњи део иконостаса, са сићушним својим кандилцима, ле |
| ли да се наше две ћелије преобраћају у горостасну палату?{S} Је ли вам тешко у ту палату часто |
| у љубљеног човека као што се прокључали горски извор баца и хита у свој поток. </p> <p>Ана и мо |
| ће.{S} Најзад је узео пуну руку свежег горског <pb n="46" /> ветра, створио првог коња, дивног |
| сли, осећао је да му се по души разлива горчина, скоро огорчење.{S} Први пут, и једва једном је |
| лила.{S} По срећи њеној котрљала се кап горчине.{S} Одвише чиста и нежна душа њена волела је не |
| /> округла ока, тако безазлена, као да госа њихов не зна ни да чита ни да пише.{S} А прота, уг |
| у се с лица убеђење да <pb n="27" /> ће Господ чути његов глас, проходати по храму, и претворит |
| } О томе се, досада, сигурно већ уверио Господ Бог, а сад је било на реду да се о том увере и Н |
| ње, ако још није мртво, онда га је само Господ Бог излечио ...{S} Ужасно, ужасно !{S} Ужасно је |
| а добру црну земљу, а ужутела мирише на Господа Бога.{S} Плашим се да дух женин не иде више од |
| рофу, и доста је да један тренутак буде господар.{S} А благе, сажаљиве милости треба бацити чит |
| Тај високи, моћни, поносити Иринеј, тај господар над хиљадама људи — како је он сада удаљен, не |
| де ти је газда, Јово, где је добри твој господар?</p> <p>Ана поче јецати, а маторо псето удари |
| ије баш био задовољан.</p> <p>Још нисам господар острва на коме сам изабрао да живим.{S} Као Ро |
| аптао је стари баштован крај ногу свога господара.</p> <p>— Има ли Бога! — јецала је Недићка.</ |
| е би се погледом псета једног које нема господара.{S} Анино срце би опет под тим погледом забук |
| истинском службом слуге који љуби своје господаре, који место беле погаче белу своју душу дроби |
| као тело псетанцета које је легло крај господаревих ногу — јер, то ће бити, у неку руку, смрт |
| ан део монаха Иринеја сахранила? ...{S} Господе Боже!{S} Па љубав је онда гробар и убојица, кој |
| Сам, без икога, да се разболи, сачувај Господе Боже, не, не, несме доћи, ја нећу да дође, и ре |
| ...{S} Ако до крста дође, остави ме, о Господе, остави ме!{S} Онда, кунем ти се, онда ћу ја те |
| страха божијег.</p> <p> <hi>Велиј јеси, Господи, и чудна дјела твоја!</hi> </p> <p>Све је замрл |
| У тај мах је ушла собарица, и јавила да господин Мајински треба часом да изађе напоље , јер га |
| оте, сутра ће бити добар да нас отпрати господин ђакон .</p> <p>— А зар прошле суботе није од п |
| нема тебе ...</p> <p>— А је ли долазио господин ђакон?</p> <p>— Није још досада био.</p> <p>— |
| лице монаха Иринеја. </p> <p>— На место господин ђакона не може нико сести, из простог разлога |
| овићева.{S} Из куће је излазио непознат господин.{S} Један од страних лекара сигурно.{S} Нико г |
| и пријатељи ...{S} Видећемо још, па ћу господин ђакону јавити писмом, а ви, докторе, вама ... |
| просто запитати: ко је болестан у кући господина Недића?</p> <p>— Да ли то госпођица Недићева |
| потрча за лекарем.</p> <p>— Опростите, господине.{S} Ви сте сигурно доктор.{S} Смем ли вас зап |
| њем Пашку.</p> <p>— Ако је Преосвећеном Господину угодно — предлагао је Недић десерт и црну кав |
| ветлио од заноса, и био лепши од анђела Господњег.</p> <p>— А ви ?{S} Можете ли ми у томе помоћ |
| исталним степеницама музике и обожавања Господњег.{S} И тај доживљај мора трајати жив до гроба |
| свег филозофирања, и ја сад ценим и дан Господњи, и службу у храму, и судбину човечанства <pb n |
| ова, била на вратима смрти и пред лицем Господњим.</p> <p>Очи Анине су поглед свој положиле у о |
| сигурно и главни солист пред престолом Господњим љубоморан на њу. </p> <p>Ана је тешки и напор |
| о.</p> <p>— А можда и није сасвим тако, господо.{S} Преврћући и себе и друге људе толико помно, |
| н и немоћан, спустио је главу.{S} Бацио господство и јунаштво.{S} А страст, осетивши колебање, |
| е је Бог лепотом и чарима обдарио.{S} А госпођа једна, с лорњоном, унела му се у очи, да се, ка |
| з трпезарију у салон.</p> <p>— А где је госпођа Недићка? </p> <pb n="252" /> <p>— Мама је отишл |
| Аниних несвесно склопљених руку.</p> <p>Госпођа Недићка, жена са необично благим , скоро брижни |
| е лежало по путу, прекрасно собно цвеће госпође Недићке је ивичило стазу, радосна лица се испињ |
| по подне; а доктору Пашковићу: да салон госпође Недићке прописује каљаче, кожни прслук и вунени |
| а из живота.</p> <p>Са таквим назорима, госпођица Недићева је, наравно, важила у своме месту ка |
| ојој, сама самцита, с ћеманетом у руци, госпођица Недићева иде у сусрет старости и смрти.{S} И, |
| ест.{S} То му некако не иде од руке.{S} Госпођица Недићева је канда једина интересантна компози |
| и тамо је доспео у незгодно друштво.{S} Госпођица једна, нежна и танка као глас фрулице, дочека |
| ао нека много тужна црнина на снегу.{S} Госпођица Недићева је уздахнула и склонила се с прозора |
| ли ...{S} А ви?{S} Ви сте сви добро?{S} Госпођица Ана?{S} Могли би баш изоставити цркву док кри |
| иралу“, како ју је отац дирао.</p> <p>— Госпођица Недићева нешто компонује — избрбљао се индиск |
| Стојковића, и певао лепше од њега.{S} А госпођица Недићева им свима приређује дивне вереничке и |
| <pb n="39" /> се опет како тачно зна да госпођица Недићева долази у цркву увек на време. </p> < |
| а одгоре, из Дома Певача , долазила је госпођица Ана Недићева.{S} Под мишком је носила повелик |
| врло, врло жао што идете — говорила је госпођица Недићева истински невесело , видећи у ђакону |
| о не облик, али суштину свога немира је госпођица Недићева тачно погађала.{S} Младост њена, чис |
| е ђакон певати, а пратиће његово певање госпођица Недићева на клавиру, а хоровођа челом.</p> <p |
| >Волети, а не смутити душу — смешила се госпођица Недићева, гледајући с поносом на протекле год |
| шест недеља ће бити прекосутра како се госпођица Недићева разболела.{S} Пашковић каже да јој ј |
| у собу.{S} Почела је жива дебата, да ли госпођица Ана или монах Иринеј има да одлучи.{S} Неко ј |
| нешто у томе.{S} Ето баш нико мање него госпођица Недићева.{S} Млада, здрава, имућна, образован |
| ући господина Недића?</p> <p>— Да ли то госпођица Недићева лежи? — питао је сиромах ђакон, буда |
| мешно, некога зауставити и питати зашто госпођица Недићева није у цркви.{S} Други то можда нису |
| уга комбинација би била профана.{S} Јер госпођица Недићева је свирала само ексквизитну вишу муз |
| време да у том вашем музичком прогресу госпођица Ана престане бити све и сва.{S} И пут и коњан |
| аш ми доста лепо. </p> <pb n="24" /> <p>Госпођица Недићева је затим приметно разредила своје св |
| готова да полети. </p> <pb n="26" /> <p>Госпођица Недићева је видела ђакона кад је пошао у цркв |
| и све се угасило у мраку олтара.</p> <p>Госпођица Недићева је хитала кући.{S} Осећала је у груд |
| астирски тајанственог и строгог.</p> <p>Госпођица Недићева је необично волела ту цркву, и у дет |
| цркви сам желео да се премести.</p> <p>Госпођица Недићева је последње речи ђаконове доста расе |
| свештеника и отићи на парохију.</p> <p>Госпођица Недићева осети хладну жаоку.{S} Тај нежни мла |
| рема томе, нарочити свој триумф.</p> <p>Госпођица Недићева је веровала да тај триумф мора доћи, |
| та једва спасено јединче.{S} Слутим ја, госпођице Ана, да уметничким делима Бог зна где лежи тр |
| ити.{S} Али ви сте добри, ви сте утеха, госпођице Ана, ви сте анђео на земљи!{S} Саслушајте ме |
| лепо.</p> <p>— Шта да му рекнем, дакле, госпођице Ана?{S} Одлучите онако како вашем срцу годи, |
| шта мислите шта?{S} Пепео?</p> <p>— Не, госпођице Ана, не мислим то.{S} Изгорети је добро.{S} О |
| губљено дело <hi>њено дело</hi>!{S} Ви, госпођице Ана, ви једина, у реду толиких заслужних људи |
| им стварима не стоји тако близу као ви, госпођице Ана.{S} Ја сам у кризи једној, и мене треба с |
| pb n="195" /> <p>— Верујете ли ви мени, госпођице Ана ?{S} Погледајте ми, молим вас, тим чистим |
| ти.</p> <p>— Хтео сам вас нешто питати, госпођице Ана.</p> <p>— Долазите ли из очеве собе ?{S} |
| агонила да љубим ...</p> <p>— Ја волим, госпођице Ана!{S} Али, верујте ми као што се човеку на |
| е сасвим касно ... </p> <p>— Ја мислим, госпођице Ана, да се не варам кад кажем да сам заволео |
| ну мирисну башту.{S} Верујете ли ви то, госпођице Ана ?{S} Верујете ли ви, баш ви, да у доктору |
| спуштеним завесама клања.</p> <p>— Вас, госпођице, црква толико апсорбује , да су вас људи изгу |
| ем госпођицу Ану Недићеву.</p> <p>— Ах, госпођице Ана, опраштате ли ви све то старом вашем докт |
| ак, да чујете само неколико речи ...{S} Госпођице Ана, Ана, зар сте могли, зар сте могли и једн |
| <p>— Одакле идете?{S} Шта се десило?{S} Госпођице Ана, дајте ми руку!{S} Ко је болестан ?{S} Шт |
| најкраћом стазицом ка излазу.</p> <p>— Госпођице Ана, ја вас молим, лепо вас молим да станете |
| .</p> <p>— Ја волим тешка питања, драга госпођице Ана.{S} Само таква и волим.{S} Ако питање ниј |
| има лакше обољење, а старији, жао ми је госпођице, врло је тешко болестан.{S} Али, не треба губ |
| после подне прошетати , проћи крај куће госпођице Недићеве, <pb n="40" /> и гледати да види неш |
| ио.{S} Наслутио је ваљда малочашњу жељу госпођице Недићеве, да и он буде с њоме у вечности.</p> |
| а срца, на дивној тој свечаности .{S} А госпођици Недићевој сам већ толико благодарио, да сам с |
| а, у колико се више и више изоловала на госпођици Недићевој као девојци удавачи.{S} Такви разго |
| се мени чини.{S} Баш напротив, могла је госпођици Недићевој доћи идеја — али која ? — не знам ш |
| рептала под кружењем крви.{S} Пришао је госпођици Недићевој да се опрости од ње.{S} Идуће недељ |
| шило.</p> <p>— Кажи ми, ако што знаш, о госпођици Недићевој.</p> <p>— Нисам још досада никада н |
| p> <p>— Није њега Бог послао теби, него госпођици Недићевој.</p> <p>— Е, зар?</p> <p>— Сасвим.{ |
| почињало писмо монаха Иринеја, донесено госпођици Недићевој сутра дан ујутро по њиховом виђењу. |
| тургије за време великог поста. </p> <p>Госпођици Недићевој је наиме одједаред дошло неко дубок |
| илазно, наравно, сазна од њих шта је са госпођицом Недићевом.{S} Али кад им је већ био на два к |
| вођа пред доктором Пашковићем.</p> <p>— Госпођицу Недићеву нешто компонује — поправљао је докто |
| што завезао, чим се тако често враћа на госпођицу Ану.</p> <p>Сладак смеј.</p> <p>— Шалу на стр |
| и на срце положене руке уверава о нечем госпођицу Ану Недићеву.</p> <p>— Ах, госпођице Ана, опр |
| дном младом човеку, који је топло волео госпођицу Недићеву, писала је она на растанку: </p> <p> |
| ло не одговори да јесте.</p> <p>— Није, госпођо — дрмнуо је затим главом с убеђењем. — Мој је ж |
| ашковића.</p> <p>— Не знам ни ја тачно, госпођо — набирао је Пашковић чело попреко, што је знач |
| г је милостив.</p> <p>— Бог, моја драга госпођо, јесте велики.{S} То ми лекари боље знамо него |
| ошњег проте и ђакона, стићи уочи Велике Госпојине, одсешће у кући адвоката Недића, служиће на В |
| XIV.</head> <p>Дошао је дан уочи Велике Госпојине, и приспео је стари владика.{S} Дуж свих улиц |
| ложени самовар који чека госта. </p> <p>Госпојинска зора је долетела ведра и чила, скоро мајска |
| ност буде архијерејска служба на Велику Госпојину у Богородичиној Цркви.</p> <p>Ана је осећала |
| p>Тако се свршило богослужење на Велику Госпојину.</p> <p>— Да нисам грешан, Бог би ми данас, у |
| кући адвоката Недића, служиће на Велику Госпојину, и присуствоваће у вече на духовном концерту. |
| дочекује само добродошао и много жељен гост.{S} На ђакону се опажало велико унутрашње задовољс |
| лук буде спремљен и у реду пре него што гост изађе.{S} У највећој тишини се обављао посао.{S} С |
| Богородичине Цркве на сред храма, прота-гост на Царским Дверима, а ђакон Иринеј на проповедаони |
| своје већ и тако покојне душе.{S} Прота-гост је био сасвим без гласа, срицао слогове и речи Ева |
| {S} Окренула се и насмејала се на свога госта.{S} А владичин ђакон се дубоко и одано поклонио.{ |
| радосна лица се испињала да виде милога госта.</p> <p>Мало је и одвише цветан и весео испао доч |
| ати да ли је све у реду за дочек милога госта.{S} Најзад се завукла у своју собу, и седела тамо |
| ити, угрејани и несташни, два вагабунда госта с Недићевог рођен дана.</p> <p>Напослетку се Ана |
| дсећао је на заложени самовар који чека госта. </p> <p>Госпојинска зора је долетела ведра и чил |
| ја као неко дете.{S} А Недић је дочекао госта са широким, срдачним руковањем, с каквим се дочек |
| </p> <pb n="151" /> <p>Недић је замолио госте да из почасти према епископу сви дођу на вечеру у |
| <p>Ана је опазила да су гости дирнути, гости су опазили да је Ана узбуђена, и сцена се завршил |
| ан.{S} Мало после се отворила врата.{S} Гости су на прстима улазили унутра, и ређали се око Ане |
| ета, то му је сад друштво, то су му сад гости ...{S} Како је страшан, строг и суров завршетак љ |
| ти сунце.</p> <p>Дошли су у то још неки гости.{S} Недић и Недићка су прешли у другу собу, и ост |
| н када се око њега неизоставно скупљали гости и пријатељи ...{S} Видећемо још, па ћу господин ђ |
| који су знали да ће на тој вечери бити гости.{S} Па <pb n="103" /> онда и шира публика.{S} Иак |
| p> <p>У тај мах су стигли прота и ђакон гости, месни прота, и још неколико угледних свештеника |
| оветности. </p> <p>Ана је опазила да су гости дирнути, гости су опазили да је Ана узбуђена, и с |
| , није Недић на ручак позвао никога од гостију.{S} Знало се само да ће око четири сата, по жељ |
| да се о том увере и Недићеви са својим гостима .</p> <p>Концерт је започео.{S} И развијао се н |
| о да се ђакон кроз засебан улаз уведе у гостинско одељење.</p> <p>Владика је загрлио главу мона |
| ну. — Дакле имам ипак да се надам милом госту.{S} Само немој одвише много одуговлачити, јер мој |
| овор .{S} Не да га дате, него да стари, готов одговор узмем“.</p> <p>Ана је брзо и нервозно пре |
| и му је задавао бриге.</p> <p>— Јеси ли готов с писањем, Иринеје?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Неће |
| стио нож и виљушку у знак да је с јелом готов.</p> <p>У тај мах се зачула славујска трила из ба |
| га сече и пече.</p> <p>Пашковић је већ готов.{S} А Иринеј ?{S} Ах, он се опире, он чак заповед |
| а, изгледала је, у тешким хрпама снега, готова да полети. </p> <pb n="26" /> <p>Госпођица Недић |
| ала је, једна реч.{S} Бујала, трептала, готова да се откине .{S} Ани задрхта рука, и она испуст |
| че она тако матерински нежно, као да је готова да усини то божје дете, које јој је, по нечему, |
| ља тенористе гледају се као два на тучу готова петла.</p> <p>Али песма се таласа, снажна, рајск |
| ћи и то да их сад ето има и носи у себи готове и своје.</p> <p>Тако су пролазили сати.{S} Преме |
| у један тренутак неизвесности, који су готови да доживе сваку срећу, да приме и свако мучење, |
| свирала је нешто прекрасно.{S} Складно, готово и цело, са тако чистим мотивом и тако савршеним |
| ја не знам, можда је у мени самом негде готово чекало лепо једно чудо.{S} Ја сам пре био дивља |
| деца моја деца, и да бих ја са највећом готовошћу све смрти из њихових малих гушица удахнуо у с |
| , и опет се човек толико отима, пенуша, граби, и разбија главу о томе да ли је срећан или несре |
| ично сцену, имитујући одлично како чича граби њену руку, стеже је што игда може место оне друге |
| или стишао, али смеј је, као грч неки, грабио мишицу, из мишице прелазио у цело тело, и Ана се |
| n="187" /> сваку превелику срећу, сваку грамзивост и похотљивост тела... </p> <p>Дошавши поново |
| љупко, како је то дивно, кад се зелена грана девојачког живота одједаред обаспе цветањем ! — р |
| наше је било и остајало само зимзелена грана.{S} А последња фаза нас је довела дотле, да смо, |
| чио је опет ветар, и насрнуо на високу, гранату платану.{S} Лишће, слепљено од прашине и влаге, |
| мало по мало, склапа и хармонише једна грандиозна целина.{S} Они су можда музички дневник, у к |
| светлост, светлост новог и вишег живота гране... </p> <p>Ђакон је осећао да безгранично воли ту |
| и је почело нешто да шушти, а негде, на грани, чуо се слабачак цвркут тице. </p> <p>Владика је |
| лоњен, са обема рукама на једној ниској грани, извијена врата као у неком чекању , са очима упр |
| качени на великој </p> <pb n="73" /> <p>грани јабуке, а Ана, лако намрштена, настави да корача. |
| и. </p> <pb n="150" /> <p>Али где је та граница?{S} Где је та мртвачка крстача између оног што |
| де треба стати ...</p> <p>Али ако је та граница кајање, које се пре греха и губитка не може ни |
| с телом има у увек, увек.{S} До задњих граница свести наше. <pb n="218" /> У најдуховенствениј |
| треба да се збуде ?{S} Осећам ли ја ту границу у својој монашкој љубави?{S} Има ли и код мене |
| може ни осетити ни доказати ?{S} Ако ту границу виде тек изгубљени и проклети ?{S} Ако сам ја в |
| отамнела старинска миниатура, обешена о грану мрачног, немог чемпреса, уског, копљасто тврдог и |
| То ју је дражило.{S} Дохватила је нагло грану, откинула пуну шаку бркова, и хитнула их далеко.{ |
| венце ледених клица.{S} Покрхао је суве гранчице дрвета, разбарушио мирне наносе снега, и кидао |
| оњи и точкови су газили и мрвили зелене гранчице и цвеће, мирне, безгласне жртве сваког људског |
| ин у својој кући.{S} Чупкао је и слагао гранчице и цвеће, и опрезно остављао на страну једну цв |
| ликог туторског стола, у хрпама липовог грања, стојао је монах Иринеј.{S} Без горње мантије , к |
| ањем, и са тако чедном неком старинском грацијом, да је у њему било пуно уметничке дражи.{S} Мо |
| рављено тело са неком необично побожном грацијом, да тај човек одаје знаке блаженог мира, казуј |
| ста кађења у монаха Иринеја , сећала се грациозног клањања његове поносите главе, и његовог сав |
| p>Био је то болешљиво нежан плав човек, гргураве свиласте косе, и тако фине коже у лицу, да су |
| ом својом косом испод вела, Пашковић са гргуравом сребрном фризуром око астраханске капе, а мон |
| очима, губила ограду, и постајала неки грдан, светао простор, општа нека кућа и дом највеће љу |
| н, хаос се још рогуши.{S} Рогуши се као грдна животиња једна коју је божја рука уз длаку помило |
| штре, као од игала, а хладноћа је чисто гребла по лицу.</p> <p>На гробљу, није већ видела даље |
| знатије детаље свога живота улепшавала, грејала и из непримећености подизала.{S} Ето н. пр., ко |
| авало.{S} Ђакон се подавао том утицају, грејао се на њему, и понекад би се радознало осврнуо, т |
| ито, што црква и ђакон нарочитим сунцем греју.</p> <p>Једно опажање се временом ипак потврдило |
| р и скривено и непознато.{S} Да ли није грех окружавати га мислима, осмехивати се на њега кад ј |
| ожје, и гњев његов, који ће стићи сваки грех, <pb n="187" /> сваку превелику срећу, сваку грамз |
| и својих, од жеља својих: да куша, да у грех одведе слугу тога Бога, дете тога Бога.</p> <p>Али |
| и ако је та граница кајање, које се пре греха и губитка не може ни осетити ни доказати ?{S} Ако |
| је се дижу да благослове метеж нереда и греха, отварају се, с малим, једва чујним звеком, Царск |
| , која не може да се <pb n="16" /> сећа грехова и зноја оног праха из којег је никла.{S} Ђакон, |
| ећни Мајински ће већ свих седам смртних грехова имати на души! — шаптао је Пашковић првом сусед |
| Не зовући их ни змијом, ни отровом, ни грехом, ни смрћу.{S} Зовући их лепотом, исто тако као и |
| главом.</p> <p>Та ја сам већ до врата у греху!{S} Ја сам већ ухваћена у ђавоље канџе и изгубљен |
| на Велику Госпојину.</p> <p>— Да нисам грешан, Бог би ми данас, у цркви, узео био душу — шапта |
| љубавно писмо жене ...{S} Да ли обојица грешимо против завета? — Владика је слегао раменима.</p |
| им уснама је питала божје око: да ли је грешна та љубав , да ли ће Бог узети од ње монаха Ирине |
| што је говорио.</p> <p>Ана, малочас још грешна и крива, задрхтала је, у први мах, као трава пре |
| је хиљадама људи Богу привела, хиљадама грешника на кајање навела, хиљадама намишљених нељубави |
| олила се она и за себе, и још за једног грешника .{S} За монаха једног, који се, тамо, пред Час |
| и да ће сад велики, чисти Бог, казнити грешнике. </p> <p>Али Бог је тако добар.{S} А и шта је |
| е, и да чисте своју душу клечећи, убоги грешници, на неосвећеној земљи пред црквом, и замишљају |
| е крај њега тако човечански нејак, тако грешнички сиромах. </p> <p>Монах Иринеј је гласом своји |
| ци Христа и Јуде.</p> <p>Шта је и могао грешно осећати он, који воли девојку, чистију и Богу од |
| .{S} Да ли ме још волите, бедну, јадну, грешну вашу Ану да ли још волите тако као пре, рад њен, |
| м нојевим пером, можда би јахао коња са гривом до земље, с перјаницом између ушију ...</p> <p>А |
| сли. </p> <pb n="12" /> <p>Шта је друго Григ него сећање неко које је давно оставило своје тело |
| да сопран-солисткиња изводи свој део у Григорјевом концерту тако, да је сигурно и главни солис |
| адост због створења света, он је осетио грижу данашњег човека који у том свету није више срећан |
| свакој жртви.{S} А у исти мах је ђакона гризла савест већ и због тога што је открио пред Аном с |
| S} Он, ђакон Богородичине Цркве.</p> <p>Гризла је мишицу, да би се гласни смеј угушио или стиша |
| излазио из њега као никад.{S} То га је гризло.{S} Стишавао је глас и сагибао главу све ниже и |
| ео , па чак и како је Мајински направио гримасу , да сем једнога Бога никоје анђеле и свеце не |
| о виолина , разглављених шака и напетог гркљана, који је баш Ани волео да говори, како је због |
| те љубави.</p> <p>Ђакона куцну нешто по гркљану.{S} Кроз дивне његове зенице се промоли душа, о |
| .{S} Танка, воштана она рука као да сва грла у себи држи, као да све гласове кроз једну, своју |
| ако дакле! — смејао се Мајински више из грла него из срца. —- Онда бисте можда могли поднети да |
| двеју руку које се над Христовим крстом грле.</p> <p>Кућа очева се Ани учинила златан двор, она |
| м ставу, као да целим грудима дочекује, грли и пије музичке таласе.{S} А подаље од ње ђакона, к |
| ем се ја за свога оца, бршљан онај, што грли гробницу, то су моје руке.{S} А јаки мирис баште, |
| га! ...</p> <p>— Ана, Ана моја дивна! — грлио је ђакон Ану и вукао је к себи. — Зашто несрећа и |
| ку, девојке су бацале цвеће, епископ је грлио ђакона Иринеја , Ана је љубила мале своје певаче, |
| ко пријатно освежавао топло и суво њено грло. </p> <pb n="191" /> </div> <div type="chapter" xm |
| су ужасно изгледале оне црвене капље на грлу детињем.{S} Крв.{S} Мајка је напољу и не види крв. |
| а крвава, улази у врат.{S} Одједаред, у грлу престаје шиштање.{S} Чује се слободан дах.{S} Смрт |
| ела вади, светлост у очима гаси, глас у грлу дави.{S} Мајко Божја, научи ме где треба стати ... |
| ањем ђаконовим.</p> <p>— Калуђер сам! — грмнуло је одједаред из ђаконових груди као велико звон |
| останите самном, Ана.{S} Ја ћу онда на гроб, ви морате кући.{S} Хладно је, а већ сте Бог зна о |
| А можда сутра уопште нећемо излазити на гроб.{S} И мама је назебла, и ако јој не буде боље, одг |
| два витка торња.{S} А унутри је Христов гроб.{S} Плаштаница је од мириса.{S} А Исус није мртав, |
| његову уметност кад јој је и колевка и гроб ваздушни талас! ...{S} Његово певање је моја срећа |
| {S} И онда, решио сам да ћу ја посетити гроб, мислио сам да смем то учинити, јер покојни Недић |
| родичина Црква, буду пусти и хладни као гроб, и да се она расплаче за драгим својим, и буде нес |
| ене, и он ће се сурвати у провалију и у гроб ...{S} Ако до крста дође, остави ме, о Господе, ос |
| .</p> <p>Ана се враћала у живот.</p> <p>Гроб мога оца, то је врт, у коме живи једна моја покоше |
| ај сахрањени страх понекад још враћа из гроба.{S} Враћа се и каже: само жена може помоћи човеку |
| .{S} И тај доживљај мора трајати жив до гроба мога.</p> <p>А у чему су ти живи трагови бића ваш |
| ..{S} Господе Боже!{S} Па љубав је онда гробар и убојица, који, постепено, душу из тела вади, с |
| ла велики буке зимских ружа, и пошла на гробље.{S} Ишла је попречним путем, пољем.{S} Опазила ј |
| исали сте ми да због мајке не можете на гробље.{S} Ја сам осетио да вам је много жао.{S} Баш на |
| монаху Иринеју: да сутрашњи излазак на гробље одлажу за други пут, и да изволи доћи по подне; |
| ко побожно и смирено, као да сви иду на гробље.</p> <p>Ана није могла да савлада жељу.{S} Склон |
| дноћа боде по врату и шиба по ногама, и гробље и самоћа су ужасни, а, тако близу, душе пуне љуб |
| но, већ имате кијавицу и промуклост, на гробљу дува сталан ветар, разболели бисте се.{S} Најзад |
| м велу.</p> <p>Како је сад опет лепо на гробљу, како је добар Бог, како ће се радовати мама док |
| ноћа је чисто гребла по лицу.</p> <p>На гробљу, није већ видела даље испред себе него на тридес |
| } Куда се ви, нежно створење, ломите по гробљу у студено и зло зимско време!{S} Зашто се нисмо |
| Или можда баш зато, што треба да да је гробница, има иза ње сила отпора, има немирни дух онога |
| вином много преливане гуше, као из неке гробнице, остатак бившег неког тенора , који се, и кроз |
| обно.{S} Журила је да што пре стигне до гробнице.{S} Стигавши, спустила је цвеће, спустила и гл |
| ја за свога оца, бршљан онај, што грли гробницу, то су моје руке.{S} А јаки мирис баште, то је |
| з вредности ...{S} Зашто не живимо крај гробова, и с гробовима заједно, да нам буде лако одрећи |
| сето.{S} Од зиме ваљда, летело је преко гробова као стрела.{S} Дечко звижну.{S} Пас је прво окл |
| ету музике такве чудне тишине , које су гробови тонских боја и душа... </p> <p>Ани је изашао пр |
| ..{S} Зашто не живимо крај гробова, и с гробовима заједно, да нам буде лако одрећи се свега зем |
| души лаж, на мојим устима лаж, ту, пред гробом оца мога, Иринеје, опростите ми, очистите ме, Ир |
| мрт, старост, самоћа.{S} Два прста пред гробом, жалим једног старог монаха што је сам.{S} Живот |
| дно на татин рођен дан, као увек.{S} На гробу татином ће можда бити мраз и иње, а у соби његово |
| у, али, одједаред сам угледао некога на гробу.{S} Црни вео и познати ваш стас.{S} Збунио сам се |
| уљице се слагале по смрзнутом Недићевом гробу и по црном Анином велу.</p> <p>Како је сад опет л |
| ју музика љуља, час опет да сам мртав у гробу, и анђели да надамном литургију служе.{S} Хвала и |
| ојих један пије само пунч, а други само грог.{S} Сад ћемо се посвађати! — смејала се она, узима |
| цветају шарене георгине .{S} Одједаред, грозан плач.{S} Махнути урлик човека који је све изгуби |
| арушио мирне наносе снега, и кидао мале гроздове иња да повеша веће и беље.{S} Најзад је растер |
| ман, и он је стога чинио понекад утисак грозе и претње.</p> <p>Додуше, Ана Недићева је тврдила |
| краћи ...</p> <p>О, како се ја бојим и грозим успомена!{S} Мртвих, покојних делова живота наше |
| да може место оне друге, тегли се као у грозници, и са разбарушеном косом изгледа сличан стакат |
| S} Али кад је у тај мах севнуло и пукао гром, оно, лудо и преплашено, стаде помамно да лаје, и |
| груди те су дале све што је у њима било грома, песме, љубави и страха божијег.</p> <p> <hi>Вели |
| расејано, пуштајући да му глас, диваљ и громовит, чисто поруши песму.{S} Стари хоровођа је био |
| шно као да само из себе вири.{S} Ана се грохотом смејала тој комичној процедури.{S} А смејући с |
| Између осталог и јако размакнуте , као грошеви округле очи владичиног <pb n="154" /> ђакона.{S |
| једног мртваца.{S} То је можда све само груба ларма кроз једну прашином засуту тишину, која не |
| а љубав нашу, за љубав као такову, пуну грубости, насиља, досаде, свакидашњице и немонаштва? .. |
| S} Тако једноставан како је једноставна груда злата, која је скроз иста, скроз драгоцена и свет |
| одјеком.{S} И после тога, Ана је знала, груди његове су биле изнемогле и празне.{S} Улазио је у |
| е било трзаја и уздисаја.{S} Одједаред, груди Анине задрхташе, очи се полуотворише, а руке крен |
| > <p>Стајала је и чекала и стрепила.{S} Груди су јој биле пуне Бошковог имена.{S} Хтела је да г |
| носе руже у грудима а не на грудима.{S} Груди њене се при тој помисли нагло подигле, и дуг једа |
| а од друге, једна светлија од друге.{S} Груди му се дизале широко и споро.{S} Усне се развлачил |
| тада још никаква туга није притискивала груди — шалио се ђакон. — А шта бисмо с хоровима?</p> < |
| чина рука ставља јединчету на чело и на груди ... </p> <pb n="244" /> <p>Тишина.{S} Али свирачи |
| р се мало збунио, али је метнуо руку на груди и опет се поклонио.</p> <p>Ана је одједаред осети |
| н, као буктање рубина, пао је ђакону на груди и запалио му одежду.{S} Од појаса на више он је г |
| ти и главу и руке своје зарити у његове груди.</p> <p>Окренула се, поздравила је монаха Иринеја |
| ворила, не ђаконова уста, него ђаконове груди, и груди те су дале све што је у њима било грома, |
| а , спустила главу, раширила руке, а из груди јој је гукала невина, чиста, прва девојачка <pb n |
| ао необично лепо.{S} Као што се чита из груди у којима има неко мило узбуђење.{S} Како му је ла |
| р владичиног ђакона, и брујне оргуље из груди ђакона Богородичине Цркве.{S} Кад је свршила свој |
| е ђаконова уста, него ђаконове груди, и груди те су дале све што је у њима било грома, песме, љ |
| р.{S} Златним ланцем је стегао рамена и груди, двоструким крстом је заградио срце, понизно је с |
| ачи испод стихара, пролази кроз одело и груди, и хвата га за срце стиском једним који боли. </p |
| амицу светом водом и покапа њоме чело и груди.</p> <p>Не би стигла.</p> <p>Светла слика је узми |
| да су јој уста полуотворена, да су јој груди широм раскриљене, и да се види гњездо љубави њене |
| уке, и склапала их опет, и ударала се у груди старинским, вечитим оним гестом, који, кад тад, п |
| он загушено, укопавајући руке и нокте у груди, као да авет неку на срцу треба да задави.</p> <p |
| сај, отворених уста, улазио је човеку у груди као мач.{S} Проливена вода се намах смрзавала. </ |
| жјих искрица које плачем среће надимају груди, и од којих, после, у гласу одраслог човека, оста |
| ак мелодије <pb n="243" /> негде на дну груди.{S} Запевала је онда срдачна, мала једна аријица, |
| ам! — грмнуло је одједаред из ђаконових груди као велико звоно, од чијег се јека облаци плаше. |
| од лепоте, грунуло је узбуђење из свих груди.{S} Иконе су оживеле, зидови су шумили одјеком пе |
| — калуђери носе руже у грудима а не на грудима.{S} Груди њене се при тој помисли нагло подигле |
| ог, са рукама без прстења, са крстом на грудима, са уснама на крсту.</p> <p>Било је, дабогме, и |
| ако да заборавим ...{S} У малим његовим грудима, нежним као у тичета, нешто је мучно дрхтало и |
| ало напред нагнутом ставу, као да целим грудима дочекује, грли и пије музичке таласе.{S} А пода |
| едне куће у којој никад није била.{S} У грудима јој је ударало као чекић.{S} Једнако јој се чин |
| се самозадовољно — калуђери носе руже у грудима а не на грудима.{S} Груди њене се при тој помис |
| едићева је хитала кући.{S} Осећала је у грудима кључ нове песме.{S} Збацила је рукавице и шешир |
| ка жена све добро и све царство своје у грудима носи.</p> <p>Ану су раздирала два разна осећања |
| , и са оном чудесном, безмерном моћи у грудима — смерно корачање његово за време Великог Входа |
| битака, беља је од белих ружа на својим грудма.{S} Хоровођа нетренимице чека час да са сопраном |
| азбија, да је дошао растанак од лепоте, грунуло је узбуђење из свих груди.{S} Иконе су оживеле, |
| ушним својим кандилцима, лебди као нека група звезда.{S} Олтар је само био мало и одвише таман, |
| {S} Као из воде су искакале веће и мање групе крстача .{S} Ана се осећала неудобно.{S} Журила ј |
| разних музичара на зидовима, и две три групе фотеља и столица.</p> <p>Ана је пошла да седне за |
| клизнемо у ситу једну сласт, у којој се грца од уживања , али која не дира најфиније живце и на |
| !</p> <p>— Бошко, мали Бошко Ристовић — грцала је Ана.</p> <p>Пашковић је гледао с неразумевање |
| дрицала је нешто главом.{S} Срце јој је грцало од пуноће. </p> <pb n="200" /> <p>Никада.{S} Ник |
| а девојчица, плакао сам.{S} Верујте ми, грцао сам као дете.</p> <p>Докторов глас је и сад био п |
| некуда далеко занела. </p> <p>— Ана ! — грцао је из ђакона сузан неки глас. — Ана! — понављао ј |
| меј угушио или стишао, али смеј је, као грч неки, грабио мишицу, из мишице прелазио у цело тело |
| па и чиста монашка наша љубав! — Ана је грчевито зајецала. </p> <p>— Иринеје, Иринеје, јединог, |
| Ана поче јецати, а маторо псето удари у грчевито, астматично скикање, као да ће сад душу исплак |
| над Иринејевим очима се наднеле обрве у грчевитом луку — да ли сте га ма за часак један волели, |
| i>Причасно</hi> се свршавало.{S} Ана се грчила као сув лист на магли.{S} Шта ће сад бити?{S} Об |
| еците ми штогод...</p> <p>Анино срце се грчило.{S} Час од неког скоро материнског сажаљења, час |
| нспирације , чинило јој се, рађају се и губе се на обиму неког јако пространог круга.{S} А у ср |
| кад је најзад остао без ослонца, он је, губећи се у једном облику, појавио се у другом.{S} Опет |
| је онда човек уопште, кад живот сам не губи за њега драж и лепоту доклегод је жив, а најлепши |
| ркви, Ана је ведра и мирна.{S} Чежња се губи. </p> <pb n="10" /> <p>Као лешиница неког белог ан |
| ена вуче, а човек оставља све, и иде, и губи пут и пропада идући за том блудећом светиљком". </ |
| а од дубоких округлина , много добија и губи са светлосним ефектима, и да у јесење дане уме бит |
| .{S} Порта би тада, пред његовим очима, губила ограду, и постајала неки грдан, светао простор, |
| су била дуга и озбиљна, али, већином се губила у нејасностима, или се свршавала уздасима над сл |
| ња.{S} Али она су била незнатна, и нису губила Анину душу.{S} Трајала су тамо до великих гвозде |
| рце женино, које не зна борбу и триумфе губитака, које зна само или несрећу или срећу.</p> <p>А |
| рло је тешко болестан.{S} Али, не треба губити наду.{S} Серум је на време убризган. </p> <pb n= |
| та граница кајање, које се пре греха и губитка не може ни осетити ни доказати ?{S} Ако ту гран |
| о борбу између живота и смрти, љубави и губитка, младости и старости.{S} Сви ти разни примери б |
| и , звецка нешто несташно и брбљиво као гугут и скакутање детенцета које већ хода, по цвећу газ |
| а и почетка.{S} Сваки прст, сваки потез гудала, сваки глас може бити логична и техничка целина |
| а у дрхтај жице, у талас звука, у потез гудала.{S} И мољење једно, скрушено и љубавно, да музик |
| аконовим тоне.{S} Коса се под притиском гужвала и слагала, а глава је падала дубље и дубље.</p> |
| као данас, не као сестра, него као љута гуја, која ће јој тело кидати и душу испијати тражећи њ |
| главу, раширила руке, а из груди јој је гукала невина, чиста, прва девојачка <pb n="233" /> љуб |
| тварању тица, о краљевском лету орла, а гукању голубова, о песми славуја. </p> <pb n="109" /> < |
| и љубави, издизала на висове триумфа и гурала у амбизе катастрофа.{S} Гледала га наслоњеног на |
| и мољење и доказивање.{S} И размицање и гурање столица.{S} Све је одједаред поврвело у музичку |
| реду.{S} Појци и богомољци.{S} Најзад, густа вијугава павта пољског споменка.{S} Народ.{S} Ђак |
| не слутећи шта се догађа, спавало испод густе платане у потпуној сувоћи.{S} Псетанце скочи, зар |
| рокрчио је ђакон светлој књизи пут кроз густо збијене редове, и нестао је под удубљењем које во |
| е лењо котрљала <pb n="160" /> некуда у густо шибље, цвеће је почело климатати поспаним главама |
| огла пасти у очи, јер се сва увукла иза густог зеленила истурене баште.{S} Застао је мало крај |
| сео на сунцем угрејани камен, који је у густој трави изгледао као нека бела простирка.{S} А онд |
| сла пред њега лепа девојка, са раскошно густом косом и у белој хаљини од самих чипака, њему одј |
| одраслих и деце, и, одоле гледан, због густоће ваздуха, чинио се тајанствен.{S} У осветљењу по |
| је положио руку на Анино теме.{S} Кроз густу, дебелу своју косу, Ана је осећала највећу, најчи |
| да се попне у кола.</p> <p>Кола се кроз густу множину света једва кретала.{S} Коњи и точкови су |
| е сваког таквог напрезања као да камење гута.{S} По трећи пут се онда чуо исти тај став одгоре. |
| познавала ону пијаност што све у човеку гута.{S} Напротив, она је у срећи, више но икад, имала |
| ју ...{S} И није довољно смрти што децу гута.{S} Од синоћ имамо већ трећи случај одраслих.{S} Ј |
| стију.{S} Људи су гутали не знајући шта гутају.{S} Једнако су загледали певача и свираче.{S} Је |
| нца Аниних чаробних прстију.{S} Људи су гутали не знајући шта гутају.{S} Једнако су загледали п |
| ћања .{S} Час је са одушевљеном радошћу гутао сјајне, горде речи свога љубимца.{S} Часом се опе |
| уздаси замишљене, некуда занете мајке — гуше и притискују малу аријицу која се сама од себе нег |
| ом много кађене и вином много преливане гуше, као из неке гробнице, остатак бившег неког тенора |
| и крај прозора.</p> <p>Можда се сад баш гуши у страшним мукама , можда умире, можда је већ мрта |
| Пошто претходно изведе цара, наравно! — гушила се Ана од смеја. — До виђења, царе, после подне |
| та.{S} Плач.{S} Ана је вриснула, али је гушила врисак, трпајући марамицу у уста.{S} Врата се за |
| Ваздух је тако отежао да се људи чисто гушили у њему.{S} Пала је и нека, за то годишње доба са |
| у бацио јој се око врата, стегао ју је, гушио ју је, кричао јој је у уши да њега нема, да је ме |
| еј је дрхтао од бола.{S} Ломио је руке, гушио се.{S} Очи његове, светле и вреле, умрле су.{S} Б |
| шни тај корак, зашто, Ана моја драга? — гушио се и ђакон у сузама.</p> <p>Ана није одговарала.< |
| здах, па да рај буде савршен.{S} Ану је гушио тај уздах.{S} У том тренутку је изишао из цркве ђ |
| љда само Ана била у стану да имитује, и гушио се после сваког таквог напрезања као да камење гу |
| ом готовошћу све смрти из њихових малих гушица удахнуо у себе, и двадесет пута једно за другим |
| а цвета, била је давнашња, неоправљана, гуштерасто испрепуцана зграда, ружичаста и црна у исти |
| гова скепса је непријатна и увредљива , да.{S} Али његова скепса је његова клетва.{S} Он тражи |
| га она сањивост је одједаред пожелела , да уместо на јастук, положи главу на топле, спуштене ка |
| њим околностима тако ме је растројила , да ми само ви можете помоћи.{S} Ја се већ једва савлађу |
| ила жеља да потрчи пред степен олтара , да чело и усне своје положи на траг његових стопа, и да |
| а божје око: да ли је грешна та љубав , да ли ће Бог узети од ње монаха Иринеја ? </p> <p>У бож |
| ас, госпођице, црква толико апсорбује , да су вас људи изгубили.{S} То тек не <pb n="152" /> мо |
| га, по себи се разуме, у вече довести , да га нико не види.{S} И замислите онда случај да се ип |
| итао је ђакон најзад.{S} Тако умиљато , да се Ана охрабрила.</p> <p>— Ја мислим, ако се ви буде |
| о је у оданом и топлом Анином погледу , да то кап по кап пада опет натраг у њену душу.</p> <p>— |
| к и како је Мајински направио гримасу , да сем једнога Бога никоје анђеле и свеце не признаје.< |
| очела свирати .{S} Тише него што треба, да не би много сметала друштву.{S} Ипак је већ после пе |
| сини над солејом престаје оклоп зидова, да су они последњи луци кубета извијени напоље, у сусре |
| омирљивости и самозаборава. — Волим га, да, као душу, као очи у глави, као музику своју, и још |
| и тако је ниско наднео главу над њега, да се Ана није усуђивала руку к себи повући.</p> <p>— М |
| ује и види срећу и лепоту живота свога, да се врати, и онда да се сруши нешто преко њих свију, |
| ипошто не долази ...{S} Сам, без икога, да се разболи, сачувај Господе Боже, не, не, несме доћи |
| <p>— Ах, дакле и ви то осећате.{S} Да, да, досада сам био ученик и дете Христово, а одсада , м |
| погледом у монаха Иринеја.</p> <p>— Да, да.{S} Хвала вам што погађате.{S} Али пре свега, како с |
| ће понекад, од тихог, сутонског запада, да пролепрша мало кроз ваше подне.</p> <p>Доктор Пашков |
| те тако као пре, рад њен, крвав одсада, да ли ћете још ценити као и пре ...{S} То кажите, то до |
| е снег, и почео, преврћући се од смеја, да заузима маглино место.{S} На крају црвеног ђердана ј |
| Одлучила је да неће мислити на Иринеја, да ће га за једно време заборавити.</p> <p>А нервозније |
| } А “гада, осећајући да се сан разбија, да је дошао растанак од лепоте, грунуло је узбуђење из |
| у се фантастична бајка толико допадала, да су му очи биле пуне суза.{S} На Ану је сасвим забора |
| Чинило јој се, како је лагано корачала, да не иде кући, него да се, степен по степен, у небо пе |
| ог кога ми је ова црква толико омилела, да сам, ето, остао у њој, иако сте Ви далеко од ње ...{ |
| епено, она је то мучење чисто заволела, да би душу што жељнију и жеднију отворила блаженству.</ |
| ајању, и пред самим епископом изјавила, да је у кујни све спало, да се све скорало и сдрвенило, |
| у о тој продукцији с таким симпатијама, да се тај захтев никако више није дао оборити.{S} Уоста |
| у је, кричао јој је у уши да њега нема, да је место његово на амвону празно, да хор запомаже за |
| задовољством .{S} А затим, на прстима, да се ђакон не би узнемирио, ушла је у одељење за женск |
| о јединче.{S} Слутим ја, госпођице Ана, да уметничким делима Бог зна где лежи трновита или крва |
| ... </p> <p>— Ја мислим, госпођице Ана, да се не варам кад кажем да сам заволео ваш живот и ваш |
| .{S} Ја знам да је исповест моја чудна, да је обрт у мени силан и невероватан, и да је с тога н |
| елу букти, да су јој уста полуотворена, да су јој груди широм раскриљене, и да се види гњездо љ |
| , и тражила на кога ће се ослонити она, да би се на њу могла ослонити стара, жалосна мајка.</p> |
| а се као да је много старија од ђакона, да све те ствари друкчије зна и разуме, и да би смешно |
| молитвеник, и са изразом благог карања, да се црквене ствари морају добро држати и не смеју на |
| , који као под нож иду пред суд лекара, да и ти људи не налазе друго, искреније и топлије питањ |
| да схвата мучно стање сиротог доктора, да жели нешто симпатично да му каже, и нечим лепим тежњ |
| извођена једна врло лепа музичка пјеса, да ће ђакон певати, а пратиће његово певање госпођица Н |
| тичних боја умела ићи до таквих финеса, да је та вештина, мало по мало, и њеном сопственом увет |
| музичку собу.{S} Почела је жива дебата, да ли госпођица Ана или монах Иринеј има да одлучи.{S} |
| анца, који је имао и кључ од тих врата, да и ноћу, ма у које доба, и ма колико пута сме доћи, б |
| "60" /> моћи истицала финесе контраста, да су слушаоци тој, управо забавно замишљеној сцени обр |
| ш ви, да у доктору Пашковићу има башта, да у башти има славуј, и у славују има песма ?{S} Веруј |
| мисли својих, од жеља својих: да куша, да у грех одведе слугу тога Бога, дете тога Бога.</p> < |
| огла поднети да га и негледимице слуша, да га чак дуже времена и сасвим не види. </p> <pb n="67 |
| ао му је да ипак нигде не одузме љубав, да не заборави ни последњег мрава.{S} Бог је умножио љу |
| кажем да је Светислав Васићев још жив, да му је сасвим мало боље, али ипак боље, и да се у сво |
| писмом, а ви, докторе, вама ... најзад, да буде право, вама ћу такође написати писмо.</p> <p>— |
| м ваздуху.{S} И пожелела је, одједаред, да и кроз њу прође један такав вихор.{S} Силан и слеп.{ |
| ично и болно, и упро сам прстом у себе, да сам, од нас двоје, ја већи и баналнији кривац...{S} |
| аљда малочашњу жељу госпођице Недићеве, да и он буде с њоме у вечности.</p> <p>— А шта је то шт |
| дан, излети одавде, да одлети до цркве, да чује и види срећу и лепоту живота свога, да се врати |
| та љубав ми даје толико монашке снаге, да бих свакога демона храбро дочекао, и као вртлог слам |
| она, за тренутак један, излети одавде, да одлети до цркве, да чује и види срећу и лепоту живот |
| тлости и друштва.{S} И видео је такође, да оно, што је у оданом и топлом Анином погледу , да то |
| ер у мени умро.{S} А кунем ти се, Боже, да није.{S} Не, не.{S} Калуђер у мени и јесте онај који |
| је можда ипак стићи.{S} И стигао би је, да није тако јако хитала .{S} Као да га се боји.{S} Пос |
| бисте били добри да ми одсвирате арије, да чујем јесу ли ми ка гласу.</p> <p>— Оне су сасвим ка |
| тише и тише.{S} Почела је да га крије, да га воли, да се боји за њега.{S} Затим су око тога мо |
| усудио да савлада пољубац љубави моје, да га обезвреди и увреди, и да мене остави, да поред ме |
| ми као што се човеку на самрти верује, да <pb n="198" /> не знам: јесам ли заволео вас, или са |
| у одлуку.{S} И, да ли због саме одлуке, да ли од неког надања, умирио се.{S} Еванђеље је читао |
| у помрчини њене очи, и подмећући руке, да занесена њена глава на њих падне.</p> <p>Пала је.{S} |
| долазиле на ум, и тако су га заносиле, да се стално трзао кад би зазвонило на јутрење .</p> <p |
| S} А последња фаза нас је довела дотле, да смо, или издржали задње искушење , или дали својој г |
| оћом забаве.{S} Радило се наиме о томе, да при крстовданском водоосвећењу и на Богојављење све |
| пасти не сме, да изаћи из цркве не сме, да заплакати не сме.{S} Јер нико не сме сазнати тајну њ |
| Снажна мисао да у несвест пасти не сме, да изаћи из цркве не сме, да заплакати не сме.{S} Јер н |
| розор доктор Пашковић.</p> <p>— Не, не, да уђем нипошто нећу, да се рукујем такође нећу.{S} Сам |
| бе, не знајући да ли да их каже или не, да ли да жали што монах Иринеј није ту, или да пожели д |
| олебала се да<pb n="47" /> све порекне, да све закаља, и да и сама црна умре. </p> <p>Тада, одј |
| трагичне и блажене слике отклони од ње, да јој да снагу да свет гледа у оној боји у којој га бо |
| .{S} Дошло му је неко поносито осећање, да сва ширина црквеног улаза треба да буде слободна кад |
| S} А монах Иринеј је желео да је јагње, да савије врат, и да буде заклан у Анином крилу. </p> < |
| ће.{S} Желео је да се претвори у јагње, да савије главу, и буде заклан на њеноме крилу.</p> <p> |
| у.{S} Имао је неко фантастично убеђење, да ће у том храму моћи довршити оно што је он звао свој |
| ју је обузимало тако радосно узбуђење, да није знала шта би све добро или раскалашно могла ура |
| мермерном столићу, и чекао, као и пре, да монах Иринеј спреми и разлије чај.</p> <p>Владика је |
| погледа који га не тражи.{S} Питало се, да ли очи виде да су једва дочекане?{S} Сиромах ђакон.{ |
| им ?{S} Ја вас могу заменити, је л' те, да могу, Ана?{S} Реците? </p> <p>— Можете, можете.{S} Ј |
| , песмом својом мртво камење потресате, да ли ви слутите откуда је дошло препорођење и кајање у |
| ај промене у мени.{S} Да ли ви осећате, да ли ви верујете да сам ја бољи и друкчији него штоли |
| те! — молио је.</p> <p>— Волим, видите, да дођем у цркву пре почетка службе.{S} Када људи, туто |
| до саме несреће мој! ...{S} До несреће, да!{S} Разбићу монахову победу у парам парчад, јер и он |
| а, она је намерно пошла раније од куће, да се сама, у миру, нагледа зеленилом окићене и травом |
| ити да стари Богородичин Храм има срце, да их је обоје примио у то срце, и да је то срце свему |
| уго, на једном месту, са жељом да виче, да удара и зло да чини, и најзад да себе уништи, да се |
| </p> <p>Извршио је своју одлуку.{S} И, да ли због саме одлуке, да ли од неког надања, умирио с |
| вити царство, и нема више снага у себи, да би могао правити вртлог ...{S} Не.{S} Никада.{S} Мир |
| веком.{S} Који нема више лепота у себи, да би могао правити царство, и нема више снага у себи, |
| пођице Ана ?{S} Верујете ли ви, баш ви, да у доктору Пашковићу има башта, да у башти има славуј |
| ући на пољу узалуд да му се нешто јави, да му Ана, макар кроз прозор, пружи руку.</p> <p>Ана му |
| S} Дошло јој је да заврне клуч у брави, да виче — кад се одједаред отворила врата, и кроз њих, |
| а, и ждребета, које ће он, кад оздрави, да крсти.</p> <p>Ани засузише очи, а Недићка је скоро к |
| а обезвреди и увреди, и да мене остави, да поред мене прође, и да оде даље, даље од мене!</p> < |
| редосећајући јесен, тражило је да живи, да живи ... </p> <p>Мој, само мој мора бити !{S} Мора м |
| ала да је Бог сишао, да је био у цркви, да је осветио воду, и да се <pb n="28" /> вратио на неб |
| зеле Ану.{S} Да на његовом рамену лежи, да очи и уста његова <pb n="133" /> над собом види.{S} |
| , и најзад да себе уништи, да се згази, да се у прах смрви.</p> <p>У Ани је дозревала жена, кре |
| ти , одбија се тако мило и пријатељски, да је одбивени најзад сав очаран што је пропао.</p> <p> |
| и ниси осетио, не осећаш ни сад, је ли, да је то сасвим тако било као <pb n="77" /> да си ме сл |
| ћете чедни и невини! ... </p> <p>— Али, да ли све то што сам казао ...{S} Ах! ...{S} Иринеје, т |
| .{S} Почела је да га крије, да га воли, да се боји за њега.{S} Затим су око тога мотива стали д |
| авно да онда онај ко хоће увек да воли, да се гај мора дуго и одрицати.{S} Ко хоће велику љубав |
| неје, тако ти једнога Бога, признај ми, да ли сте срећни, да ли сте несрећни ? ...{S} Не, не! — |
| го су животи људски тако чемерно бедни, да се понеки пут <pb n="182" /> и њему ражали ...{S} А |
| а је дошло препорођење и кајање у мени, да ли знате ко је запалио ватру у црном мраку моје само |
| ога Бога, признај ми, да ли сте срећни, да ли сте несрећни ? ...{S} Не, не! — склапао је старац |
| га дана, почео говорити ласкаве ствари, да јој се скоро удварао, и да је том приликом чинио нек |
| игурно доктор.{S} Смем ли вас запитати, да ли је најстарији дечак у овој кући болестан?{S} То ј |
| чине Цркве!{S} Опет нада.{S} Може бити, да ће пред заамвоном молитвом изаћи.{S} Свештеник је из |
| {S} Чинило јој се да ће се онесвестити, да ће пасти.{S} После ју је дохватило блаженство среће, |
| ри.{S} Осећала је да јој по челу букти, да су јој уста полуотворена, да су јој груди широм раск |
| покрај њених ногу, слуша музику и ћути, да то није сав живот њен, цео, са олујем у себи заједно |
| и зло да чини, и најзад да себе уништи, да се згази, да се у прах смрви.</p> <p>У Ани је дозрев |
| </p> <p>Решио је дакле да ће се повући, да ће избегавати састанке са Аном, док се обоје не врат |
| ацити читаво брдо пред ноге катастрофи, да жртви својој не могне прићи.“ </p> <p>„А да ли је пр |
| у висину хитне или да га на ђубре баци, да га милује или да га сече и пече.</p> <p>Пашковић је |
| а нико га не види.{S} Долази да згњечи, да угуши, да запали .{S} Ко зна.</p> <p>Нешто се пролам |
| такву је слепоћу ударала на његове очи, да ни после годину дана удварања још није сагледао да с |
| види.{S} Да се склоне строге божје очи, да бар часом доживи слатку земаљску срећу. </p> <p>Ухва |
| а једна, с лорњоном, унела му се у очи, да се, како је објаснила, бар овде поклони светом млади |
| не види.{S} Долази да згњечи, да угуши, да запали .{S} Ко зна.</p> <p>Нешто се пролама.{S} Стиж |
| енцији , навикао на чудан свој положај, да замењује човека који је у ствари непрестано присутан |
| а крилима ветра обиђе читав један крај, да што брже изврши последњу бербу венаца и круна. </p> |
| ве неочекиване појаве, и убрзала корак, да га само поздрави и пре њега уђе.{S} Журба њена је ме |
| лепо вас молим да станете на тренутак, да чујете само неколико речи ...{S} Госпођице Ана, Ана, |
| ке, дајте их да их пољубим, да их имам, да су моје — говорила је она скоро у уво сагнутом монах |
| м учинила, уђимо у цркву да се покајем, да се Богу помолим ...{S} Лагала сам, и то сам вама лаг |
| но ће ми пасти у задатак да посредујем, да разлучим светско од духовног, и да прогутам буру ... |
| обе ваше руке, дајте их да их пољубим, да их имам, да су моје — говорила је она скоро у уво са |
| тена негде у њено срце или душу, с тим, да је Ана мора брижљиво чувати, очима пратити, живцима |
| мислим, ако се ви будете слагали с тим, да узмемо из Хајдновог <hi>Стварања света</hi> две три |
| .{S} Бог нека те штити.</p> <p>А затим, да би мало развеселио и ђакона и себе, владика је упро |
| стоветно исто са ђаконовим рецитативом, да је тренутак добио одједаред и своју језивост.{S} Осе |
| тако чедном неком старинском грацијом, да је у њему било пуно уметничке дражи.{S} Монах Иринеј |
| ло са неком необично побожном грацијом, да тај човек одаје знаке блаженог мира, казује да је ње |
| зно, да хор запомаже за његовом песмом, да је и лето умрло зато што је он далеко.</p> <p>Ану је |
| Ани је мислио на тако апстрактан начин, да му лик њен ни један једини пут није изашао пред очи. |
| ако изненадио, и таке красоте науживао, да још никако не могу сан од јаве да одвојим.{S} Чинило |
| , више него ико, знала да је Бог сишао, да је био у цркви, да је осветио воду, и да се <pb n="2 |
| S} И причала је, смешећи се подругљиво, да јој је стари доктор, једнога дана, почео говорити ла |
| ешко мени ...{S} Хоћеш да легнеш, чедо, да се пресвучеш и да те покријем — скидала је Недићка А |
| дати ...{S} Сећам га се само да је био, да је сладак био, и да гори чежња за њиме. </p> <p>Ана |
| ебе урила.{S} Живот Анин се тако сузио, да је најзад постао просто пратилац једног превлађујуће |
| и гласно запевао.{S} Можда би и учинио, да га пас Анин за времена није подсетио где је.{S} Псет |
| ци Недићевој сам већ толико благодарио, да сам сироту девојку скоро расплакао ...{S} Како је то |
| не иде.</p> <p>Ђакон се толико наљутио, да је чисто осетио потребу да се освети.{S} И доиста је |
| то јако заболело у глави.{S} Тако јако, да се руком машила тога болног места.{S} Танки њени прс |
| } И никад јој није било доста.{S} Тако, да је најзад дошла до уверења да музика у души њеној жи |
| и свој део у Григорјевом концерту тако, да је сигурно и главни солист пред престолом Господњим |
| опом изјавила, да је у кујни све спало, да се све скорало и сдрвенило, и ако се с музиком још н |
| осећање свега што јесте и што је било, да су је чисто скомлели малаксалост и умор.{S} Али се о |
| } И говори јој да се ништа није десило, да буде спокојна и мирна. </p> <p>Не бој се, и хвала ти |
| звекетом кадионица одрже да не клонемо, да се не изгубимо и сасвим не умремо. </p> <p>Ах, како |
| {S} И мољење једно, скрушено и љубавно, да музика да гласа ономе што човек у души носи а не мож |
| мо крај гробова, и с гробовима заједно, да нам буде лако одрећи се свега земаљскога ...</p> <p> |
| а, да је место његово на амвону празно, да хор запомаже за његовом песмом, да је и лето умрло з |
| .{S} Коса је почела растити тако бујно, да јој чисто није било места на глави.{S} Настале су оз |
| , и клео се над њом, свечано и радосно, да је срећан и пресрећан у чистој љубави својој.</p> <p |
| се чинило и природно, и једино могућно, да ће Ана бити Антигона његове судбине.{S} Пратиће га н |
| р се необично понаша.{S} Тако необично, да она чисто њега самог не познаје, а камо ли да би мог |
| ковић каже да јој је сада сасвим добро, да је већ пре осам дана устала, и да ће скоро и изаћи.{ |
| оно „други пут“ значи већ сутра ујутро, да ће дакле ипак бити онако како је владика првобитно ж |
| човек ћути ?{S} Између осталог и зато, да би изазвао утисак и уверење који ће бити у даљњој да |
| лажну слободу и самосталност само зато, да вас загрлим и пољубим, Иринеје ...{S} Али не ужасава |
| мисли, гледала је предасе тако окомито, да умало није згазила једно голишаво циганче на улазу у |
| {S} То писмо је тако безазлено и чисто, да је боље од молитве.{S} И ја бих га и у цркви спокојн |
| јзад ипак дошао.{S} Дошао, у задњи час, да је умири.{S} Ана осети неку топлу мекост у срцу.{S} |
| емо и нас двоје изгубити свест и понос, да ћемо се укаљати , пасти, у пијанству ишчупати једно |
| о треба сад да пусти дугу косу и браду, да огрне широку одежду, да за увек скине онај као анђео |
| у косу и браду, да огрне широку одежду, да за увек скине онај као анђеоско крило лаки и елегант |
| је због дуге праксе тако омрзао музику, да му је сасвим свеједно и ко свира и како свира.</p> < |
| уо јој је ту срећу тако богату и тешку, да је Ана чисто узмакла.</p> <p>Ђакон је прошао.{S} А А |
| топло говорио о свом старом пријатељу, да се Недићка борила са сузама.</p> <p>— Дабогме, старо |
| мах баш довршивао једну своју вештину, да т. ј. на режањ хладног прасета стави ред талијанске |
| ечере, а после вечере да изађу у башту, да дивно летње вече не преседе у соби.</p> <p>Сви се с |
| </p> <p>— Не, не, да уђем нипошто нећу, да се рукујем такође нећу.{S} Само да вам кажем да је С |
| , који су готови да доживе сваку срећу, да приме и свако мучење, то су они којима се никако не |
| неком тако достојанственом озбиљношћу, да се Пашковић поклонио и покорио пред том жељом већ ун |
| .{S} И осећала је, са пуном извесношћу, да је то дело доктора Пашковића.{S} Нешто је морао рећи |
| свиласте косе, и тако фине коже у лицу, да су крила носа и ушију чисто трептала под кружењем кр |
| одичине Цркве.</p> <p>Гризла је мишицу, да би се гласни смеј угушио или стишао, али смеј је, ка |
| вемилостивом љубављу тако испунио душу, да су му уске љубави страсти изгледале потпуно туђе и н |
| стихнуо.{S} Напослетку је био тако тих, да кандилце не би од њега затрептало .{S} А кроз тишину |
| </p> <p>Ана је на дохват окретала кључ, да бајаги одбрави врата, и пусти мајку унутра.</p> <p>— |
| Такође сам желео и вас да видим, т. ј. да се с вама поразговорим.{S} Страшна моја служба у дан |
| ствари, и да је света и вечита истина : да је и девојци у свету и свету од девојке најбоље онда |
| старима у очи, и осмејак његов говори : да, ја одлазим од вас, али срећа је уза ме; а ви ћете о |
| ио се један од најтоплијих њених снова: да у цркви служе само они људи који силу уметности носе |
| љености ? ...{S} Да ли душа ваша осећа: да је и то тешко и скоро изгубљено дело <hi>њено дело</ |
| змеђу родитеља и детета стане чињеница: да је дете другога некога више заволело него родитеље с |
| о урадила, искочи пред њу друго питање: да ли се монах уопште сме волети?{S} Макар и скривено и |
| чери искрсе пред њу неочекивано питање: да ли ђакон слути да га она воли ?{S} И то питање, које |
| д ви, лаичари, поставите лекару питање: да ли је случај тежак, онда просто тражите да вам овај |
| а, као дете, игра своје најмилије игре: да кобајаги није епископ, и да кобајаги не живи у двору |
| м један мали прелаз.{S} Осмејак матере: да дете још и не хода, а камо ли оно друго.{S} И најзад |
| човечанства <pb n="186" /> из двоумице: да ли ћу срећна или несрећна бити кад уђем на молитву, |
| е се можда и свидети.{S} Она тако воли: да се сита насвира, и да попије празан чај из безбојне |
| {S} Да, то сам вас хтео малочас питати: да ли бисте желели да се видите с Иринејем?</p> <p>Ана |
| монаха Иринеја са крвожедном примедбом: да свако има право да узме свој део од створења које је |
| свога љубимца.{S} Часом се опет питао: да ли је његов Иринеј збиља фанатичар једног недостижно |
| жени.{S} Пре бих се питао нешто друго: да ли је жена достојна да је монах воли ? ...{S} Како м |
| побледелим уснама је питала божје око: да ли је грешна та љубав , да ли ће Бог узети од ње мон |
| пет сата послала писмо монаху Иринеју: да сутрашњи излазак на гробље одлажу за други пут, и да |
| ођи.{S} Ја сам те већ извинила доктору: да ниси добро, и он ће бити задовољан и с тоалетом и с |
| ала је Ана у ватру, и тумачила доктору: да је све то, што у први мах заинтересује и заноси, пре |
| оли доћи по подне; а доктору Пашковићу: да салон госпође Недићке прописује каљаче, кожни прслук |
| Страх од мисли својих, од жеља својих: да куша, да у грех одведе слугу тога Бога, дете тога Бо |
| им.{S} Чинило ми се, час <pb n="140" /> да сам дете у чудној некој колевци, коју музика љуља, ч |
| села, и понудила ђакона <pb n="105" /> да такође седне близу прозора одакле се видели торњеви |
| е то сасвим тако било као <pb n="77" /> да си ме слао да живим негде на јужном полу.{S} Уостало |
| о на чисто, Ана се баш и забринула .{S} Да, као шум мора око неке морске биљке, њу непрекидно з |
| љу да с њом дуго и много разговара .{S} Да јој, без једне једине лажи, исприча цео свој живот.{ |
| раку моје саможиве усамљености ? ...{S} Да ли душа ваша осећа: да је и то тешко и скоро изгубље |
| и одсудни тренутак долази ближе ...{S} Да, она је јасно осећала да је љубав њена баш тих дана |
| лтара, читају љубавно писмо жене ...{S} Да ли обојица грешимо против завета? — Владика је слега |
| .{S} Једно само, једно ми кажите ...{S} Да ли ме још волите, бедну, јадну, грешну вашу Ану да л |
| х богаташ, он се од вас помоћи нада.{S} Да ли ме разумете ?</p> <p>— Дабогме! — дошло је Ани да |
| је превртао листове свога дневника.{S} Да види ко је, и да види докле је дошао с оним што Ана |
| ла.{S} Ана се ломила као под шибама.{S} Да бежи?{S} Јер можда долази неко страшно решење загоне |
| се приближи оним подигнутим рукама.{S} Да нешто запита.{S} Да нешто заиште.{S} Или да натопи м |
| да дух женин не иде више од артизма.{S} Да је најтоплија жена само артист један, који непрестан |
| вега брижности и милости у мени има.{S} Да ли сте разумели, јуче, не само мене, него и себе ?{S |
| и усхићење због јединственог појања.{S} Да је пита — ђакон је уздахнуо. </p> <p>Чини му се да г |
| ужурбано хода, или излази из олтара.{S} Да није — Ани мркну у главу — да није што згрешио?{S} О |
| у души њеној живи као врста завета.{S} Да тонови, особито тонови црквене песме, испредају над |
| дигнутим рукама.{S} Да нешто запита.{S} Да нешто заиште.{S} Или да натопи марамицу светом водом |
| распуштеним силама и вољама живота.{S} Да види тај свој живот растављен у комаде и саставне де |
| па после и осмех ироније преко лица.{S} Да, и тај звекет сребра би требао да је хармоничан и у |
| {S} Чекамо сви троје да дође хирург.{S} Да донесе нож и да изврши оно што је последњи покушај . |
| р.{S} Дошло јој је да потрчи напред.{S} Да се приближи оним подигнутим рукама.{S} Да нешто запи |
| S} Тргла се и пришла му корак ближе.{S} Да, још је живео, али га је она видела кроз неку мрежиц |
| едно бих само хтео да буде друкчије.{S} Да се ви одморите.</p> <p>Сад, кад сам ово писмо већ св |
| одговори, а ђакон је већ питао даље.{S} Да ли јој је много тешко било, и да ли је сада још што |
| силазио, а Ана се пела на узвишење.{S} Да са целим огромним хором отпева ону завршну пјесу.{S} |
| </p> <p>— Ах, дакле и ви то осећате.{S} Да, да, досада сам био ученик и дете Христово, а одсада |
| оју паперта тоне чим се упале свеће.{S} Да јој изрази допадање и усхићење због јединственог пој |
| , ма шта да буде, то више бити неће.{S} Да, ђакони су деца.{S} Ђаконовање је поезија свештеничк |
| је.{S} Обузели су је омиљени снови.{S} Да монаха Иринеја преноси из столећа у столеће, из судб |
| егова <pb n="133" /> над собом види.{S} Да се склоне строге божје очи, да бар часом доживи слат |
| вили где су, и шта им још предстоји.{S} Да се после отпеваних двеју арија стане, изгледало је н |
| хвата извор и значај промене у мени.{S} Да ли ви осећате, да ли ви верујете да сам ја бољи и др |
| га дана рано дигли у Недићевој кући.{S} Да цео домазлук буде спремљен и у реду пре него што гос |
| и утучен због несреће у вашој кући.{S} Да, то сам вас хтео малочас питати: да ли бисте желели |
| а остане у порти, па чак и на улици.{S} Да колико толико бар појање чују, кад већ неће моћи ниш |
| одавно чини да га не познаје сасвим.{S} Да оно што тако мирно лежи покрај њених ногу, слуша муз |
| бих хтео као прави калуђер да волим.{S} Да је то могућно, у то не сумњам.{S} Јер верујем да је |
| је завет у животу човечјем потребан.{S} Да је потребно да човек, у нечем, остане аскет целог св |
| е сентименталан, и било му је криво.{S} Да би разагнао сентименталност, стао се сећати лепог св |
| га се то питање врло мучно дотакло.{S} Да му је тешко обећати, али тешко и одрећи.{S} Као ника |
| ећао је да је старцу угодно и добро.{S} Да у њему тиња фина она срећица смирених старих људи ко |
| ти?{S} Макар и скривено и непознато.{S} Да ли није грех окружавати га мислима, осмехивати се на |
| један такав вихор.{S} Силан и слеп.{S} Да и она проживи неколико тренутака као олуј, са целоку |
| ив да дођете сутра по подне код нас.{S} Да будемо заједно на татин рођен дан, као увек.{S} На г |
| једине лажи, исприча цео свој живот.{S} Да јој каже како воли Богородичину <pb n="79" /> Цркву. |
| — Али сада долази друга занимљивост.{S} Да т. ј. људи, који сасвим далеко стоје од горњег случа |
| догађаје.{S} Али зато значи вечност.{S} Да, краљеви су пролазни, а пастири су вечни.</p> <p>Јед |
| пуно расањен, тражио је неку забаву.{S} Да није ноћ, свирао би.{S} То би му сигурно годило .{S} |
| ћи, и предавала се маштањима о њему.{S} Да ће можда неко саградити велелепну цркву са галеријам |
| та не помаже“, стоји у Светом Писму.{S} Да и не.{S} Тело, са својим јадом, блатом, оловом, отро |
| Страстне, пусте жеље су обузеле Ану.{S} Да на његовом рамену лежи, да очи и уста његова <pb n=" |
| ?{S} Јесте ли осетили што за њега ?{S} Да ли бисте га могли — над Иринејевим очима се наднеле |
| и, јуче, не само мене, него и себе ?{S} Да ли сте били у стању да се брзо смирите и разаберете, |
| етњом, а у ствари другу душу тражи ?{S} Да ли је она девојка баш желела да га види онда кад га |
| људи који се нису Богу заветовали ?{S} Да ли је та црна раса непробојан </p> <pb n="34" /> <p> |
| свршити, Иринеје?</p> <p>— Свршити ?{S} Да ли хоћете тиме да кажете да ћемо једног дана умрети? |
| ме, из кога ниче потпуно иста биљка?{S} Да ли живот човечји , растући из корена који је у земљи |
| те ли из очеве собе ?{S} Како му је?{S} Да ли бих ја сад могла ући? </p> <pb n="207" /> <p>— Од |
| p>— Је л' ти збиља ништа друго није?{S} Да ниси у ватри, мораш бити и гладна, а канда је овде и |
| од мене уздише цела варош.{S} Дакле?{S} Да ли би се могао решити да пођеш ?</p> <p>— Не можеш ? |
| д себе, би ли му се можда обрадовао?{S} Да ли је он јачи од људи који се нису Богу заветовали ? |
| да ћемо једног дана умрети?{S} Него?{S} Да ће неко од нас двоје изневерити ?</p> <p>— Ни то не. |
| с којом никада речи није проговорио?{S} Да ли <pb n="45" /> тако, што га је неколико пута погле |
| у ли, Боже, и ја оном путањом свију?{S} Да ли су збиља сви људи потпуно исто семе, из кога ниче |
| — говорила је Ана с топлим признањем. — Да ли вам је тешко од свега тога што знате?</p> <p>Пашк |
| о икоја друга, до ужаса доводила Ану. — Да ли је могућно да човек, после пет или десет месеца, |
| х вам — говорила је мало са устезањем — да нам понекад дођете.{S} Али, истину да признам, не мо |
| лтара.{S} Да није — Ани мркну у главу — да није што згрешио?{S} Осетио обесвећење у себи, и сам |
| има се наднеле обрве у грчевитом луку — да ли сте га ма за часак један волели, Ана, говорите ис |
| ћим погледом у монаха Иринеја.</p> <p>— Да, да.{S} Хвала вам што погађате.{S} Али пре свега, ка |
| и крстове Богородичиног Храма.</p> <p>— Да ли да вам причам то што волим?</p> <p>— Говорите, го |
| ?{S} То је скоро врста заноса.</p> <p>— Да, према болесницима има понекад милости.</p> <p>— Уме |
| и не треба нико здрав да уђе.</p> <p>— Да, у томе и јесте сва тешкоћа.{S} Иринеј се, наравно, |
| јако задрхтала шољица с кавом.</p> <p>— Да ли би се могао решити да идеш самном?{S} На извесно |
| гослужење на Велику Госпојину.</p> <p>— Да нисам грешан, Бог би ми данас, у цркви, узео био душ |
| климнуо љубазно главом псету.</p> <p>— Да, Преосвећени, мој добар друг из млађих година, и чак |
| и да ли је сада још што боли ?</p> <p>— Да ли вам је кадгод дошло жао што не чујете појање?</p> |
| жу. </p> <p>— Шта -ће ти ружа?</p> <p>— Да се играм.</p> <p>— Како ћеш се с ружом играти ?</p> |
| естан у кући господина Недића?</p> <p>— Да ли то госпођица Недићева лежи? — питао је сиромах ђа |
| ао не волети рођење светдости?</p> <p>— Да, краљевски су они c-дур акорди, кад се из хаоса одје |
| људима .{S} Не може се волети црква, а да се не воле људи.{S} Једно се без другога исто тако н |
| и то било и одвише напорно за певаче, а да поготову не би имало смисла мучити старог човека, ко |
| и друго.{S} Не може се служити цркви, а да се не служи људима .{S} Не може се волети црква, а д |
| све досадашње муке људи морале бити, а да одсада долази само добро и лепо, и да ће се сад одма |
| , а да се ниједно од вас не унесрећи, а да ниједно од вас црква не изгуби !{S} Како, како, Ирин |
| живота човечјег!{S} Како ћете проћи, а да се ниједно од вас не унесрећи, а да ниједно од вас ц |
| вети више од сто година раније ...{S} А да је тада живео, ко зна, можда би на лепој својој коси |
| <p>— Ја хоћу све што ви хоћете ...{S} А да ли бисте били добри да ми одсвирате арије, да чујем |
| ме, и башта сваким даном расте ...{S} А да ли се треба радовати томе што се белоћа покрива? — К |
| о !{S} Он слути каква вам је душа.{S} А да ли ви слутите да и тај старац има префину душу ?{S} |
| је усхићен и срећан.{S} И ја сам.{S} А да ли сте ви ?</p> <p>— Ја?{S} Ја бих желела да цела ве |
| о као што се та љубав развија.</p> <p>А да како се развијала него тако? — питао сам сам себе и |
| ртви својој не могне прићи.“ </p> <p>„А да ли је право да се милости, највише моћи душине, толи |
| духу помаже савладано тело.“</p> <p>„А да ли се тело може коначно победити без катастрофе у ко |
| ркву заволела.{S} И ја њу, дакле, треба да волим и смем волети само црквом у себи.“ </p> <p> „Т |
| атији и у све заљубљени човек?{S} Треба да буде калуђер, одговарало је цело његово биће.{S} Јер |
| опити сву лепоту музике.{S} Таква треба да буде љубав каква је и музика сама.{S} Црква треба да |
| каква је и музика сама.{S} Црква треба да буде љубав, јер је и музика црква. </p> <p>Волети, а |
| круга.{S} А у средишту тога круга треба да букне она екстаза од које је Ана Недићева очекивала |
| равцу, а он никако није знао куда треба да пође.{S} Најзад је угледао торњеве цркве и пошао у п |
| ање, да сва ширина црквеног улаза треба да буде слободна кад Ана Недићева има њоме да прође.</p |
| у један сплет уврте са жицом која треба да зазвучи.{S} И кроз тај чвор настаје онда ливење живо |
| та, и да раду око црквеног певања треба да жртвујеш целу личну кариеру своју.</p> <p>Ани је тај |
| аред осећам и неку тугу што сутра треба да идем.{S} Човек <pb n="161" /> можда никада, и ни из |
| >Једног дана се онда запитао: шта треба да буде највеселији, најбогатији и у све заљубљени чове |
| ништа ново нема да дође, него нов треба да буде човек у свему, па и према музици .{S} И онда, т |
| љуљао је као што се љуља дете кад треба да заборави оно од чега се поплашило ...</p> <p>Вратили |
| ан дан.{S} Волео је, нарочито кад треба да се умири или среди, предавати се интензивном посматр |
| лакше, али немојте улазити.{S} Не треба да улазите.{S} Не треба , ни њега ради, ни себе ради.{S |
| оног што још може, и што више не треба да се збуде ?{S} Осећам ли ја ту границу у својој монаш |
| м матером нисам хтео рећи, али ви треба да знате да се дифтеритис почиње компликовати са шарлах |
| у њему свештеника, калуђера, који треба да јој помогне, који треба руку да дигне, а из његових |
| врло лепо удати, онда ваљда и кћи треба да се одлучи да заволи некога, и да родитељима скине бр |
| рима, чија светиља у срцима нашим треба да тиња.{S} Монах Иринеј, стојећи пред Трпезом прав и с |
| .{S} Јер, видите, мислим да ђакон треба да буде сасвим млад човек.{S} Млад, неискусан, детињаст |
| клоп ?{S} Или можда баш зато, што треба да да је гробница, има иза ње сила отпора, има немирни |
| су родитељи већ спремили све што треба да се кћи може и пристојно и врло лепо удати, онда ваљд |
| лађивало убеђење да цео њен живот треба да буде завет.{S} Завет лепоти и уметности Кандилце јед |
| сред првог страстног пољупца смрт треба да угуши.{S} Смрт! </p> <p>Владика се стресао, и окрену |
| у груди, као да авет неку на срцу треба да задави.</p> <p>— То није истина, Ана! — завикао је о |
| ав и живи!{S} Природа човечја је такова да негде, у скривеном куту, оплакујемо сваки онај дан к |
| едала је, у тешким хрпама снега, готова да полети. </p> <pb n="26" /> <p>Госпођица Недићева је |
| једна реч.{S} Бујала, трептала, готова да се откине .{S} Ани задрхта рука, и она испусти молит |
| тако матерински нежно, као да је готова да усини то божје дете, које јој је, по нечему, дошло т |
| по себи.{S} И волела тај вео, који чува да јој се душа не смути.</p> <p>Поред свих тих озбиљних |
| ала га животу и слави и жени, силила га да се одрече среће, завијала га у црно, и као мрачни ср |
| изабрала и апостол да чита, и учила га да то нотално чини, како би сва снага невиности и лепот |
| е своје безазлене очи у њега, и моли га да је чува и брани.{S} Поколебао се да је Ани можда оди |
| је кроз цео његов живот могла од свега да га одбрани и заштити.{S} Доктор.{S} То је тај свемог |
| сну од себе сумничење и плашњу.{S} Чега да се боји?{S} Ђаконовог приближења ?{S} Његових речи?{ |
| агнале да га напишем.{S} Једно је брига да једва повраћено здравље не изгубите опет.{S} А друго |
| а без њега.{S} Најзад је молила од Бога да све те, и трагичне и блажене слике отклони од ње, да |
| и побегао.</p> <p>А успут је молио Бога да се Иринеј што пре врати.</p> <p>Прво осећање Анино, |
| ринеј је међутим осећао да нема разлога да ћути.{S} Ускиптила је у њему та срећа у коју владика |
| хладно пространство, али далеко од тога да буде празна.{S} Напротив, у њој је сад хујао онај ју |
| ћи. </p> <p>Како сам још далеко од тога да будем прави калуђер!{S} Узбуђују ме смрт, старост, с |
| се излије.</p> <p>Како је дошло до тога да заволи девојку с којом никада речи није проговорио?{ |
| /p> <p>А сад, кад је ипак дошло до тога да је заволео једно створење више од свих дугих, Бог му |
| кетство осуђује себичну љубав не с тога да себе мучи, него да другима не чини неправду.{S} Јер |
| п ?{S} Или можда баш зато, што треба да да је гробница, има иза ње сила отпора, има немирни дух |
| који стидљива, чедна душа није могла да да из себе.</p> <p>И онда одједаред, као олуј, подигла |
| , ужежено за славу онога што души не да да се смути.</p> <p>Наилазила је на Ану врста екстатичн |
| а кад му је тешко на срцу, онда се јада да је другом неком нешто скривило, и да је заслужило да |
| } Љубим свирку твоју, и не желим никада да је чујем“. </p> <pb n="125" /> </div> <div type="cha |
| што пре нисам говорио ником, треба сада да кажем вама и више ником“.</p> <p>Ана се заруменила.{ |
| у мени божја је победа.{S} Остаје сада да ја учиним нешто што ће том спасеном животу дати вред |
| аред засузиле очи, и чинило јој се тада да ништа друго и нема у свету сем редова ситних белих з |
| журио.{S} Остало је само толико времеда да се монах Иринеј сети да би баш околишно питање крену |
| нарочито га чекала.{S} Желела је ваљда да му тако, неочекивано, као прегршћу, баци сав чар њих |
| порту да одахне.{S} Али, слутећи ваљда да ће монах Иринеј одмах за њом изаћи, није одахнула, н |
| адаје себи питања.{S} Престала је канда да осећа и види ту љубав као нешто придошло у своме бић |
| епоту живота свога, да се врати, и онда да се сруши нешто преко њих свију, и да их затрпа све о |
| тачно. — Најзад је дакле дошла природа да потражи своје.{S} И како је то љупко, како је то див |
| тела, и нећу се враћати, јер немам куда да се вратим.</p> <p>Монах Иринеј је дрхтао од бола.{S} |
| сам три сата одмора, па сам дошао и ја да се помолим Богу — почео је доктор без икаквог уобича |
| се тргао, и спустио главу.{S} Осећао ја да га владика гледа.{S} Стидео се, а невешт је био да с |
| ам ни слутити могао да сте овде, зар ја да вас непристојно предусретнем, ја ... </p> <p>Монах И |
| ико сести, из простог разлога што ћу ја да га заузмем — копкао је Ану неки несташлук да наједи |
| створење, и одједаред му је дошла идеја да још више дирне у срце свога љубимца, и да га, на тај |
| га раде.{S} И онда је неком дошла идеја да се црква настави пенаста и бела, и да изгледа као ре |
| ач, али његова друга амбиција, амбиција да насљеди Недићеву канцеларију, далеко је премашала ње |
| као жица, затегнуто и пуно музике, чека да интервал прође, и да потече песма, од слога до слога |
| ње једно, скрушено и љубавно, да музика да гласа ономе што човек у души носи а не може да каже. |
| ро знала <pb n="11" /> каква би требала да буде љубав у човеку, па да душа човечја могне попити |
| ерашњих својих мисли, Ана је покушавала да их омаловажи, чак да им се наруга.</p> <p>То је можд |
| али је пажљиво ослушкивала и покушавала да се разабере.</p> <p>— Ана!</p> <p>Ана је набрала обр |
| кле већ почела .{S} Али Ана је оклевала да уђе.{S} Била је одвише расејана.{S} Почела се забављ |
| су Ану као кљеште.{S} Нити се усуђивала да га <pb n="194" /> теши као лекара, нити је знала как |
| .</p> <p>Госпођица Недићева је веровала да тај триумф мора доћи, и предавала се маштањима о њем |
| ? </p> <pb n="196" /> <p>Ана је опажала да ентузиазам тога човека потпуно искрено и спонтано до |
| лазити у цркву?</p> <p>Ана није стизала да одговори, а ђакон је већ питао даље.{S} Да ли јој је |
| кући.{S} Поседела би још, али се бојала да ће се мајка бринути.</p> <p>Пролазила је поред капел |
| на црквена врата још док је Ана чекала да прими нафору .{S} Разговарао је тобож с неким младић |
| S} Дуж свих улица, којима су кола имала да прођу, прозори су били начичкани радозналим главама, |
| ља му се низ лице. </p> <p>Ана је имала да управља хором у првој половини службе.{S} У другој ћ |
| е сићи.{S} Она је, више него ико, знала да је Бог сишао, да је био у цркви, да је осветио воду, |
| > <p>Ана је остала сама у соби, и знала да то отац њен умире.</p> <p>Чучнула је на земљу, и згр |
| очима за покретом његових руку, и знала да су то те исте руке које она гледа на орару, и које с |
| него код деце. </p> <p>— Ја нисам знала да је тако страшно — шаптала је Ана усплахирена, осећај |
| ивичило стазу, радосна лица се испињала да виде милога госта.</p> <p>Мало је и одвише цветан и |
| шта није видела, али је јасно разабрала да се Пашковићев корак меша са још <pb n="210" /> једни |
| воту и о умирању.</p> <p>Ана је свирала да занесе цео свет.{S} А лице јој је било мирно, свечан |
| {S} Свет се разишао.{S} Мало је застала да промисли , хоће ли савити лево и кроз парк ићи кући, |
| је баш тих дана, више но икад, осећала да стаје на своје ноге и као музичар и као личност.{S} |
| Ана Недићева је, више него ико, осећала да Бог није могао не сићи.{S} Она је, више него ико, зн |
| руменила.{S} Скривено у души је осећала да јој брига монаха Иринеја више годи него брига њене м |
| и ближе ...{S} Да, она је јасно осећала да је љубав њена баш тих дана престала бити цела и несл |
| ила даље Анину душу.{S} Ана је покушала да се сети мајке, Христа и цркве.{S} Сећала се и монаха |
| ви иду на гробље.</p> <p>Ана није могла да савлада жељу.{S} Склонила је мајку да попусти и да ј |
| ца који стидљива, чедна душа није могла да да из себе.</p> <p>И онда одједаред, као олуј, подиг |
| на се дуго још, ни сутра дан није могла да смири.{S} Салетала ју је нека слутња којој дотле ниј |
| ећала од кога је писмо, само није могла да замисли шта у њему стоји.{S} Негде, у дну срца, она |
| ом, и на камену цвета.{S} Ана је видела да је прота ушао у олтар са неким страним свештеником . |
| ећала никакву радозналост , није желела да јој се растумачи доживљај .{S} Ишла је кући потпуно |
| сте ви ?</p> <p>— Ја?{S} Ја бих желела да цела вечност буде архијерејска служба на Велику Госп |
| жи ?{S} Да ли је она девојка баш желела да га види онда кад га је погледала?{S} Можда је то учи |
| начини веселијом .{S} Прво је пожелела да фантазија чежње њене претвори у једину велику базили |
| ана је застала Ана.{S} Главу није смела да обрне, али је пажљиво ослушкивала и покушавала да се |
| јачином првих утисака, Ана није успела да у све појединости разложи необичну појаву новога ђак |
| ићка је, сирота, од чуда, најзад почела да се смеје.</p> <p>— Мени се не допада, а мојој Ани ће |
| ела у постељи, запалила свећу, и почела да се крсти.{S} Осетила је како јој се по лицу разлива |
| етку, Ана је узела перо у руке и почела да бележи.{S} Своју песму.{S} Своју крвну жртву на олта |
| Ту се Ана скрушавала, ту је опет почела да воли.</p> <p>Како су миле те кокице.{S} Једнако скак |
| а силна утеха <pb n="142" /> би ми била да се сасвим уверим у идеалну религију њену.{S} Теби је |
| <p>У тај мах је ушла собарица, и јавила да господин Мајински треба часом да изађе напоље , јер |
| и да чита молитву.{S} Али је наставила да седи, и гледала <pb n="35" /> како се спушта вече.{S |
| </p> <p>Додуше, Ана Недићева је тврдила да и цела унутрашњост цркве, са многим својим <pb n="13 |
| 3" /> опорављала, душа Анина је тражила да се поигра и расеје. </p> <p>Чудан је био начин прве |
| ена када је она сву своју душу заложила да богослужење подигне и улепша, и откад она примерним |
| .{S} Недићка је, из друге собе, опазила да се ћути, и ушла је.</p> <p>Понудила је трећи чај, и |
| ли истоветности. </p> <p>Ана је опазила да су гости дирнути, гости су опазили да је Ана узбуђен |
| и се необично изненадила кад је опазила да се и доктор Пашковић једи.{S} Само се владичин ђакон |
| S} Калуђера није видела, али је опазила да ђакон жури да је стигне.</p> <p>Био је то болешљиво |
| ед отворен црквени улаз, Ана је спазила да низ степенице силази доктор Пашковић.{S} Зачудила се |
| сам се дивио, и која је и мене нагонила да љубим ...</p> <p>— Ја волим, госпођице Ана!{S} Али, |
| ни људи тражили су од Арханђела Гаврила да пева и Бетовена, и Палестрину и Мокрањца.</p> <p>Дру |
| мо од себе иде.{S} Ана му је одговорила да је веома задовољна с његовим распоредом , а њему су |
| 9" /> кученце, како му је Ана запретила да ни зинути не сме, гледало је у чинијицу каше пред со |
| иној свести, и она је одједаред осетила да ју је нешто јако заболело у глави.{S} Тако јако, да |
| нежним загрљајем.</p> <p>Ана је осетила да се рука једна дотиче њеног рамена.{S} Брижна нека ру |
| е строго посних дана.{S} Она је осетила да је у реду тих невеселих песама, као у некој мирној п |
| Застала је да је се нагледа, и заустила да нешто каже.{S} Кад одједаред, отац њен, сасвим изнен |
| тети, октети и хорови.{S} Ана је решила да ће се то, као завршни концерт, изводити по свршетку |
| а врло добро расположена, Ана се решила да сама себе изазове, и да прикаже један од драгих свој |
| а слузи Његовоме.</p> <p>Ана се навикла да у ту руку гледа као у саму себе.{S} Чиста, нестезана |
| е набрала обрве, побледела, и коракнула да настави пут, не осврћући се.{S} Осећала се увређена, |
| и потрчала доктору у сусрет, и јурнула да забрави улаз — кад је у истом моменту шкљоцнула брав |
| е фотеља и столица.</p> <p>Ана је пошла да седне за клавир.{S} А ђакон се чисто нервозно дигао |
| зеницама монаха Иринеја је стојала жеља да владика погоди и сазна све што је у њему.{S} А у вла |
| он умео отпевати, Ану је дохватила жеља да потрчи пред степен олтара , да чело и усне своје пол |
| ну је одједаред дохватила страстна жеља да од ђакона тражи залогу среће коју одузима од ње.{S} |
| од сунца.</p> <p>Дошла јој је чак жеља да се и она претвори у једну од тих малих животињица, с |
| је празно и тишина, а људи само с поља да обилазе око ње, и да чисте своју душу клечећи, убоги |
| је мотрио да ли она иде.{S} И онда, ма да је Ана долазила сама, и места за пролаз било и одвиш |
| ну скромно у страну калуђеру с пута, ма да су двокрилна врата била и одвише широка.{S} Ђакон је |
| ечито, као што је један и вечит тон, ма да <pb n="216" /> је, наизменце, и певао у песми и јеца |
| итим благословом благосиља ону руку, ма да Ана не може да се окрене олтару.{S} Стари владика тр |
| љно и Богу и сакупљеним људима.{S} И ма да је од тих људи само мало њих познавао, осећао је да |
| Је л' те да је ова љубав зато међу нама да будемо бољи, је л' те?</p> <p>Ана је подигла своје р |
| онила се с прозора.{S} Почела је и сама да се спрема за полазак.</p> <p>У цркви није дувао вета |
| тишавала се.</p> <p>Не, ништа ново нема да дође, него нов треба да буде човек у свему, па и пре |
| ена проноси глас како се владика спрема да посети Богородичину Цркву.{S} Сада је то било сасвим |
| то душа једног драгог покојника спрема да ме посети.{S} Видећете какав је.{S} Слаб и сув.{S} Г |
| а.{S} Други, који од сутрашњег дана има да добију више но што је данашњи дао, лежу у постеље пу |
| за.{S} Мала девојчица, која трипута има да пева сама, држи непрестано Ану за сукњу.{S} Сопран с |
| а ли госпођица Ана или монах Иринеј има да одлучи.{S} Неко је оборио вазу.{S} Клавир се покрену |
| сваки пут све већу и већу провалију има да пређе док до нас дође.{S} И онда, додир његов с душо |
| ена се расипала у небројеним покушајима да усамљеност своју начини веселијом .{S} Прво је пожел |
| одену разговор.{S} Чинило им се обојима да су се тек тога тренутка угледали и састали.{S} Стоја |
| д се блистава сенка појавила на дверима да благослови народ, сва се препуна срца стегла пред тр |
| е пегице.</p> <p>Чудну моћ је имала Ана да ту своју љубав , за коју би људи рекли да се ничим д |
| да носи олтар у себи, као да је позвана да оствари неки идеал ...{S} Уверавам те, овај данашњи |
| ити да мало постимо.{S} Две недеље дана да будемо без вашега гласа.</p> <p>Ђакон се радовао као |
| на души.{S} Она је искрено била убеђена да је за сав живот свој зазидана у зидове Богородичине |
| ча би дрмусао главом као да ће с рамена да је стресе, правио гест као да запушава уши, а чело б |
| удну духовну заједницу с оцем, и да зна да је души његовој лако и добро; а монах Иринеј је запи |
| S} Као оно бело небо, за које се не зна да ли је наоблачено или је ведро.</p> <p>У соби за прим |
| ог разговора, подсећао Ану, како се зна да та млада жена никако није волела свога мужа кад се у |
| мо стално топло осећање човека који зна да је вољен, и кога свакога часа, на сваком кораку , <p |
| укло да уђе.{S} Па ипак није.{S} Ко зна да ли је отворена.{S} Врата су с друге стране, морала б |
| ио <pb n="39" /> се опет како тачно зна да госпођица Недићева долази у цркву увек на време. </p |
| аво у душу, и реците ми да ли је истина да истину говорим? — Пашковићев глас је подрхтавао чист |
| тога баш и покалуђерио!{S} Није истина да калуђер не сме љубити жену! — заносио се ђакон својо |
| ојом душом.{S} Једнако је тражио начина да живот свој нуди и даје. </p> <p>И давао га је.{S} Тр |
| искидани тонови мотива: слутња мајчина да тамо негде и крст судбине стоји ...</p> <p>Пашковић |
| тао нешто друго: да ли је жена достојна да је монах воли ? ...{S} Како ме је заболело то што са |
| ле свирала и арије.{S} И позвала ђакона да покуша, уз пратњу, и са нотама у рукама, отпевати св |
| {S} Тако, да је најзад дошла до уверења да музика у души њеној живи као врста завета.{S} Да тон |
| селица, дохватила га је одједаред чежња да и он некуда пође.</p> <p>Слушао је много о Богородич |
| наносе снега, и кидао мале гроздове иња да повеша веће и беље.{S} Најзад је растерао и облаке.{ |
| ја, који би први морао нов пробити , па да и човек буке нов, Ани дође на ум љубав.{S} Није се з |
| да мало стиша узбуђење од радости , па да буде хладнији на мисли.</p> <p>Међутим, поглед његов |
| , као да му само још то треба знати, па да срећа његова буде такође, високо горе, прозирни обла |
| Богу.{S} Тежак завет се мора понети, па да се у лепоту уметности могне ући — тврди она.{S} Свир |
| а би требала да буде љубав у човеку, па да душа човечја могне попити сву лепоту музике.{S} Такв |
| одгоре.{S} Недостајао је само уздах, па да рај буде савршен.{S} Ану је гушио тај уздах.{S} У то |
| десне руке.</p> <p>— Три ?</p> <p>— Па да.{S} Оно што ми помаже, то су две десне руке, не једн |
| ија свештеничког позива, а поезија мора да прође.{S} Остарио сам у неку руку.{S} Време је да пр |
| тово у души већине нас увек поново мора да смирује.{S} И пронашла је да Христос, и његова црква |
| е; а ви ћете остати сами, јер тако мора да буде — мислио је у себи Недић, посматрајући Ану.</p> |
| {S} У борби да се не збуде оно што мора да прође.{S} У борби да човек ниједан део свога душевно |
| рих , благих његових речи се јасно чита да је много бола претрпео.{S} Мудар је, али је несрећан |
| е дебеле плетенице, и зарила у њих уста да се не чује како се немилосрдно смеје.</p> <p>Он неће |
| е.{S} Душу његову, ако је пошла, с пута да врати.{S} Не, за Бога не, Бошко, Бошкице!</p> <p>Одј |
| ви без разлике само нејаки људи.{S} Шта да ти кажем ?{S} Дражи си ми од рађеног детета, па сам |
| је досад било цело и лепо.</p> <p>— Шта да му рекнем, дакле, госпођице Ана?{S} Одлучите онако к |
| голо срце своје Богу, и питао Бога шта да ради.</p> <p>А срце је дотле стрепило.{S} Стрепило д |
| еник и дете Христово, а одсада , ма шта да буде, то више бити неће.{S} Да, ђакони су деца.{S} Ђ |
| ашковићево .{S} Била је у неприлици шта да одговори.{S} Али се иначе видело по њој да схвата му |
| иш чежњу моју, јер очи твоје неће ништа да виде.</p> <p>А ја те љубим.</p> <p>Љубим те, и не же |
| воје су мирно загледане, јер неће ништа да виде, уста твоја су хладна, јер никога нису пољубила |
| е подне известила сам доктора Пашковића да ћу му постати женом.</p> <p>— Ана — шаптао је ђакон |
| топлим речима је убеђивао свог љубимца да нигде нема лепшега храма.</p> <p>Али, једног јесењег |
| јаки мирис баште, то је чежња мога оца да ја будем радосна и срећна.</p> <p>Ана се враћала црк |
| уго и одрицати.{S} Ко хоће велику љубав да има, тај мора бити велик и калуђер.</p> <p>Улицом од |
| нашу кућу не сме и не треба нико здрав да уђе.</p> <p>— Да, у томе и јесте сва тешкоћа.{S} Ири |
| рила је Ана озбиљно. — Добићете и позив да дођете сутра по подне код нас.{S} Да будемо заједно |
| н.</p> <p>Од владике је потекао предлог да са музиком , пошто је само једна тачка, сврше пре ве |
| стопу за њим.</p> <p>Одлучио је најзад да ће после подне прошетати , проћи крај куће госпођице |
| виче, да удара и зло да чини, и најзад да себе уништи, да се згази, да се у прах смрви.</p> <p |
| ле.{S} И не само да иде, него треба сад да пусти дугу косу и браду, да огрне широку одежду, да |
| у <pb n="123" /> и Анину душу дошао ред да оставе стан божји и негде у васељени изврше свој зад |
| .{S} Владика опет, наслутивши одједаред да у души његовог љубимца има бол, разњежио се сасвим, |
| и у којој је све семе почело одједаред да клија.{S} Осећао се као башта: зелен, цветан, свеж, |
| мокар од кише, чекајући на пољу узалуд да му се нешто јави, да му Ана, макар кроз прозор, пруж |
| > много детаља њене појаве, и опазио ]е да је нема. </p> <p>И онда, сасвим слободно, као да је |
| ивао, да још никако не могу сан од јаве да одвојим.{S} Чинило ми се, час <pb n="140" /> да сам |
| ћи, ухватио се ђакон Богородичине цркве да је сентименталан, и било му је криво.{S} Да би разаг |
| творена, милостива и њена, како је зове да и бриге своје остави тамо где јој је љубав.{S} Ана х |
| х коцкица, толико да је једва могла све да их задржи.{S} Читаво парче хлеба јој је дао тај необ |
| Усековање.{S} А тога дана хоћу већ овде да служим.{S} Дакле дан раније ћу стићи.{S} Две службе |
| изгледао као стабљика бршљана која иде да се савије око Христова Распећа.{S} Нечујно корачајућ |
| мах старчић , зима му је помало, па иде да се угреје на лепом певању.{S} Други су говорили: то |
| ети, то није ништа.{S} Многи можда виде да се у мени нешто дешава, али нико од њих не схвата из |
| не тражи.{S} Питало се, да ли очи виде да су једва дочекане?{S} Сиромах ђакон.{S} Немирно је ч |
| е коју сте и Ви запазили.{S} Људи тврде да је преокрет настао од времена када је она сву своју |
| а наша црквена музика навраћала је људе да воле и да заволе Бога.</p> <p>Глас о том величанстве |
| ању у њиховој цркви.{S} Сетио се такође да је више пута осетио њен озбиљни поглед на себи.{S} С |
| да то води, и шта то значи, кад се каже да никоји бол не треба прецењивати, јер после годину да |
| Кад ђакон погреши, Ана се смеје, и каже да арханђели, додуше, имају крила, али <pb n="113" /> н |
| ца Недићева разболела.{S} Пашковић каже да јој је сада сасвим добро, да је већ пре осам дана ус |
| жну торбу, за коју доктор Пашковић каже да у њој лежи враг.{S} Али врага не видиш.</p> <p>— Бог |
| а ономе што човек у души носи а не може да каже.{S} И кад тон запева, <pb n="5" /> онакав како |
| , сам ...{S} Као травчица, која не може да се <pb n="16" /> сећа грехова и зноја оног праха из |
| м благосиља ону руку, ма да Ана не може да се окрене олтару.{S} Стари владика трепти.{S} Дирнут |
| фигуром дечка који преко тарабе не може да дохвати ружу.{S} А донео је тај сат монах Иринеј, је |
| ветим Дарима и звекетом кадионица одрже да не клонемо, да се не изгубимо и сасвим не умремо. </ |
| као сабласти, из других светова, долазе да нам кажу да је све у човеку лешина ...</p> <p>Али, е |
| усреће, и пролазе ...</p> <p>Заблуда је да се идућег богослужења може чути то исто још једаред. |
| д, заспала мирним сном.{S} И сневала је да види <pb n="117" /> рану на - ђаконовој души, али да |
| та, под самим теменом бије, и чекала је да се то срце смири.{S} Кад се најзад смирило, Ана је с |
| видела опојну једну виткост, и знала је да су на глави ђаконовој очи црне, коса свилена а усне |
| ној, пуној летње врелине.{S} Застала је да је се нагледа, и заустила да нешто каже.{S} Кад одје |
| а узнемирује. <pb n="64" /> Престала је да о љубави својој задаје себи питања.{S} Престала је к |
| тим животом и волела га.{S} Осећала је да у њему успева нешто племенито и поносито, што црква |
| ко да га теши као човека.{S} Осећала је да је несрећа јача од његове снаге.{S} Осећала је да се |
| ећа јача од његове снаге.{S} Осећала је да се у њему кренуло нешто из најдубљих дубина Видела ј |
| е имала моћи да се умири.{S} Осећала је да јој по челу букти, да су јој уста полуотворена, да с |
| најзад се суочила с олтаром, видела је да је тамо топло очекивана и једва дочекана.{S} Стари е |
| уло нешто из најдубљих дубина Видела је да му очи постају све веће и веће, све лепше и лепше, и |
| неком материнском љубављу.{S} Желела је да клекне пред сироче, и да га служи.{S} И волела на ње |
| а Иринеја.{S} Затим, напротив, хтела је да сав тај простор, па и сама Богородичина Црква, буду |
| ј биле пуне Бошковог имена.{S} Хтела је да га виче.{S} Душу његову, ако је пошла, с пута да вра |
| љала .{S} Све тише и тише.{S} Почела је да га крије, да га воли, да се боји за њега.{S} Затим с |
| } Ана се осећала неудобно.{S} Журила је да што пре стигне до гробнице.{S} Стигавши, спустила је |
| руку онолику нафору тада.{S} Осетила је да је то дете, које, кад му је добро, даје ономе кога в |
| ко лепа, тако хришћанска.{S} Осетила је да у замисли и стилу тих литургија има душа једног вели |
| ао његове узвишене науке.{S} Осетила је да нам се кроз стихире тих богослужења говори: како се |
| илавки с црним велом.</p> <p>Осетила је да јој необично годи што баш у том тренутку управља сво |
| ти у човека клицу смрти.{S} Одлучила је да неће мислити на Иринеја, да ће га за једно време заб |
| оново мора да смирује.{S} И пронашла је да Христос, и његова црква, једино помоћу музике успева |
| ло, имала је јачину захтева, и дошла је да остане.{S} Подржавали су је, пре свега, сви они, кој |
| ордост задављује катастрофу, и доста је да један тренутак буде господар.{S} А благе, сажаљиве м |
| ужасна једна драма!{S} Не, не, боље је да не дође.{S} И мајка ваша се самном слаже.{S} А ви?{S |
| S} Остарио сам у неку руку.{S} Време је да предам то место другом ...{S} Време је.{S} Јер, види |
| јатељ ђакон Иринеј.</p> <p>Без сумње је да би свака мања варош долазак владике сматрала као све |
| о Христу.{S} Чудесно .{S} Казала ми је да су дванаест Еванђеља на Велики Четвртак роман најлеп |
| чаност рукополагања, и изгледало јој је да у том поступку има један суров и страшан моменат.{S} |
| епознати страх од Бога.{S} Дошло јој је да спусти чело доле на камен и да чита молитву.{S} Али |
| улазак Иринејев унутра.{S} Дошло јој је да заврне клуч у брави, да виче — кад се одједаред отво |
| ред ју је обузео немир.{S} Дошло јој је да потрчи напред.{S} Да се приближи оним подигнутим рук |
| је црквењак и донео писмо.{S} Казао је да не треба одговор, и отишао.{S} Ана је осећала од ког |
| догме протурити своју тезу.{S} Рекао је да су сви проблеми око удадбе девојчине вештачке, измиш |
| 4" /> <p>Шта је то с њим?{S} Престао је да пише у дневник, и да слаже мудрости за постизавање в |
| ута.{S} А није ни Пашковић.{S} Остао је да попије други чај.{S} И да чује једну сасвим нову, мо |
| доспевао да и на себе мисли, осећао је да му се по души разлива горчина, скоро огорчење.{S} Пр |
| људи само мало њих познавао, осећао је да многи међу њима мисле о њему, и знају да је он прија |
| осматрању ситнијих појава.{S} Осећао је да му је то и сада потребно.{S} Наравно, не у том смисл |
| погледао и свога поочима.{S} Осећао је да је старцу угодно и добро.{S} Да у њему тиња фина она |
| ић се није усудио да пита.{S} Осећао је да би много дао кад би могао чути ту жељу, али је осећа |
| Те недеље, као и сваке друге, дошао је да служи, ведар и у добром расположењу .{S} Његово расп |
| S} Последњи пут, на парастосу, видео је да је као прут задрхтала кад јој се приближио и кадио п |
| у како се диже на површину.{S} Видео је да та душа њега тражи.{S} Тражи га.{S} Али, пролази мим |
| ку.{S} Скрушио се од среће.{S} Желео је да се претвори у јагње, да савије главу, и буде заклан |
| се и покајао и поплашио.{S} И тражио је да ублажи тон.{S} Почео је тим што се насмејао.</p> <p> |
| посету доктору Пашковићу.{S} Мислио је да му прича о своме познанству с Аном.{S} Али тамо је д |
| унутрашњих његових очију.{S} Осетио је да га са сваким тоном испод прстију те девојке обузима |
| запитао: зашто је нема?{S} И осетио је да је то нешто што он мора сазнати.{S} Али како ?{S} Не |
| а лето, предосећајући јесен, тражило је да живи, да живи ... </p> <p>Мој, само мој мора бити !{ |
| о им то није ни замерао.{S} Природно је да после данашњег дана, свога дана, имају и права и пот |
| ткуда и зашто све то?</p> <p>Извесно је да он о тој девојци никада није нарочито мислио, и ника |
| .{S} Једно знам сасвим извесно, а то је да нећу отићи. </p> <p>Како сам још далеко од тога да б |
| даред проћи поред цркве.{S} Вукло ју је да прође.{S} Та то је најмилије њено место, и те цркве |
| их, Бог му је помогао.{S} Помогао му је да ипак нигде не одузме љубав, да не заборави ни послед |
| све мазио, и слушао их, и годило му је да буде <pb n="48" /> псету слуга.{S} Био је пресрећан |
| о што цвеће росу пије.{S} И дошло му је да гласно изговори Анино име, како би се уверио да срећ |
| се и у телу и у души, који имају оружје да сваког човека на колена баце, који имају моћ да и из |
| ра и ње.{S} Напротив, ни споменула није да је уопште <pb n="230" /> чега било.{S} Крила је дакл |
| мо.{S} И Бог стоји.{S} Чекамо сви троје да дође хирург.{S} Да донесе нож и да изврши оно што је |
| човек одаје знаке блаженог мира, казује да је њему у његовој црнини тако чисто и добро.{S} Мало |
| енутак који казује и открива.{S} Казује да је то сад оно болно и неумитно растајање, кад између |
| бесмислено.{S} Две ствари су ме нагнале да га напишем.{S} Једно је брига да једва повраћено здр |
| Аном своју љубав.</p> <p>Решио је дакле да ће се повући, да ће избегавати састанке са Аном, док |
| } Звук, акорди, хармонија не могу дакле да су оригинални.{S} Не постоје једаред рођени, једни и |
| рти по њему као да хоће да изађе и даље да иде, па и самог њега собом да поведе.{S} Други пут о |
| , зато не дам што <hi>ја</hi> нећу даље да идем ...{S} Љубим га, љубим га ... али не Иринеја, н |
| ћи у цркву.{S} Није могла ни из постеље да се дигне.{S} Два дана касније се знало да се разболе |
| S} Ништа ми не треба ...{S} Оставите ме да се исплачем и смирим сама у својој соби.</p> <p>Али |
| горео, и крајње <pb n="141" /> је време да мрем.{S} Али, како видиш, човек до задњега часа има |
| <p>— Сасвим.{S} Јер је већ крајње време да у том вашем музичком прогресу госпођица Ана престане |
| /p> <p>— Свршити ?{S} Да ли хоћете тиме да кажете да ћемо једног дана умрети?{S} Него?{S} Да ће |
| буде слободна кад Ана Недићева има њоме да прође.</p> <p>Ана, се застидела.{S} Срце јој је поче |
| , пенуша, граби, и разбија главу о томе да ли је срећан или несрећан ...{S} Ето, поред свег фил |
| арчица, суделовала на неки начин у томе да се њему, већ мртвом, поново нађе место у свету.{S} Д |
| одне ћу доћи да ми дате одговор .{S} Не да га дате, него да стари, готов одговор узмем“.</p> <p |
| релила кроз главу чудновата жеља.{S} Не да монах Иринеј к њима дође, него да она, за тренутак ј |
| ори, ужежено за славу онога што души не да да се смути.</p> <p>Наилазила је на Ану врста екстат |
| и.{S} Једно се без другога исто тако не да замислити, као што се ја не могу замислити без моје |
| згодно дошао.{S} Затим, стао је из Ане да избија чак и неки стварни несташлук.{S} Одлично је и |
| оши врло је дуга, а он никада не стигне да је бар најмање види.{S} Мора бити да сврће за угао у |
| е присутности оног другог.{S} И осећање да је лепше ћутећи разговарати.{S} Та зар се и љубав ме |
| го?{S} Ја у последње време имам осећање да све оно што пре нисам говорио ником, треба сада да к |
| ји воли.{S} Читало му се с лица убеђење да <pb n="27" /> ће Господ чути његов глас, проходати п |
| ивота носе и рађају.{S} Моје је убеђење да и мало лепши пућпурик шеве има, своју историју, и да |
| {S} Све више је Ану савлађивало убеђење да цео њен живот треба да буде завет.{S} Завет лепоти и |
| питања, ни сумњи, ни љубоморе, ни тежње да и вољен буде онај који воли.{S} Све сањање и све исп |
| мљом и клицама.{S} По рушевинама почиње да вијуша и пузи разноврсно цвеће.{S} Коренчићи и жилиц |
| смирује се.{S} За мало.{S} Тајна почиње да боли, и он се буди ујутро с борицама бола на челу.</ |
| рина кад детенце у наручју њеном почиње да дрема.{S} Исти мотив је дошао и трећи пут.{S} Сасвим |
| ко си много узнемирен, додај ми наочаре да га сам прочитам. </p> <pb n="172" /> <p>Ђакон је чит |
| тачка, сврше пре вечере, а после вечере да изађу у башту, да дивно летње вече не преседе у соби |
| ебу да ту тајну разреши , и навикава се да је носи такву каква је, и смирује се.{S} За мало.{S} |
| племићска, бела једна душа колебала се да<pb n="47" /> све порекне, да све закаља, и да и сама |
| отишао.{S} Ана се збунила.{S} Бојала се да ће и ђакон отићи.{S} Али он је остао.{S} И <pb n="11 |
| људи сенку хоће да обуку.{S} Бојала се да ће се старац срушити под скупоценим, тешким оделом и |
| само онај свој први занос, и бојала се да га не изгуби.</p> <p>И ђакон је имао тешких часова.{ |
| ина, сасвим ју је занео.{S} Спремала се да читаве одсеке службе с децом поје, а поздрав архиепи |
| је баш тих дана довршила, и спремала се да до Богојављења сама и увежба с певачима своју композ |
| спитујући погледала у оца, и уверила се да је разумео шта је хтела рећи.{S} Сасвим слободно је |
| на које се ближиле олтару.{S} Сетила се да је Петровски пост.{S} Причесници .</p> <p>Опет нада. |
| тала натраг ка вратима.{S} Поплашила се да ко не изађе и не запита је шта тражи у то доба у црк |
| он још ту или је већ отишао , решила се да не иде у цркву.{S} Али одједаред , не разумевајући п |
| онда би му се помагало.{S} Видело би се да неко, ужурбано хода, или излази из олтара.{S} Да ниј |
| ни сврха уметности . </p> <p>— Види се да слабо долазите у цркву — смејала се Ана Мајинском у |
| авна ствар је Гаврило.{S} Слажете ли се да га певате?</p> <p>— Ја хоћу све што ви хоћете ...{S} |
| и љубили једно другом руке, и кидали се да беже, и враћали се илузији да им неко зло прети, и д |
| ири се и ти од брига.{S} Заклињем ти се да је мени добро, тако добро како ти и не слутиш.{S} Ја |
| одире у тело рањеника.{S} Чинило јој се да ће се онесвестити, да ће пасти.{S} После ју је дохва |
| ећала се као перо лака, и чинило јој се да на мирно поље гледа однекуд одгоре.</p> <p>Недеља је |
| ености и у вео туге.{S} И чинило јој се да тај човек, савијајући своје скоро охоло усправљено т |
| , блискости и наде.{S} И чинило јој се да ничега више и нема у цркви сем те Велике Песме, која |
| тренутку молитве!</p> <p>Чинило јој се да би мирно могла поднети да га и негледимице слуша, да |
| ајну најлепше лепоте.{S} И варао сам се да се само надвирујем над тај пехар, док сам, Бог зна о |
| м животу дати вредност.{S} Заветујем се да ћу учинити.{S} Заветујем се.{S} Јер ми је сад јасно |
| ек и уплив проблема и бола?{S} Бојим се да су човек и жена нехармонични, непријатељски и кобни |
| и њеног духа, плашим се жене, плашим се да је жена зло.{S} Питам се : зашто је љубавни уплив же |
| ла мирише на Господа Бога.{S} Плашим се да дух женин не иде више од артизма.{S} Да је најтоплиј |
| га да је чува и брани.{S} Поколебао се да је Ани можда одиста тешко на души, и осећао дужност |
| о је тим потпуно задовољан, и трудио се да Ану ослободи неприлике.</p> <p>— Не тражим одлучан о |
| <p>Кад је довршио читање, и спремио се да легне, пало је ђакону на ум да је прекосутра недеља, |
| ри пута чуо цело појање.{S} Дешавало се да стигне сасвим пред свршетак.{S} У таком случају би с |
| и се нешто још чекало.</p> <p>Чекало се да се подигну небу два ока, два сасуда таме.{S} И да ср |
| ње у човечјем животу.</p> <p>Опазило се да владика с интересом погледа горе, ка певачима.{S} А |
| ашла у месо и крв истине.{S} Осетило се да Ана зна, или има у себи тајну чара ђаконовог гласа.{ |
| једаред и своју језивост.{S} Осетило се да је имитација , недокучним неким путевима, зашла у ме |
| — ђакон је уздахнуо. </p> <p>Чини му се да га она избегава.{S} После службе, нестане као да у з |
| ате у стари свој мир.{S} И чинило му се да <pb n="118" /> то све само од себе иде.{S} Ана му је |
| све дубља и све шира.{S} Учинило му се да се људи необично много крсте, и да то раде некако бр |
| се одједаред много сам, и учинило му се да она празнина крај стуба иде у стопу за њим.</p> <p>О |
| " /> и молитвом прилазе, а не дотичу се да изврше ниједну Тајну. </p> <p>— Мени је врло, врло ж |
| ? </p> <pb n="174" /> <p>Има, је л' те да има?{S} Напишите да има, исповедите да има, обећајте |
| звињавао за онај први глас.{S} Је л' те да је ова љубав зато међу нама да будемо бољи, је л' те |
| ?{S} И јесте ми неки момци, кад чекате да доктор Пашковић, са својих педесет четири љета, исте |
| нисам хтео рећи, али ви треба да знате да се дифтеритис почиње компликовати са шарлахом, и да |
| ека буде и растанак.{S} Зар ви не знате да постоји и весео растанак?{S} Све дотле док има чекањ |
| вршити ?{S} Да ли хоћете тиме да кажете да ћемо једног дана умрети?{S} Него?{S} Да ће неко од н |
| горевају.</p> <p>— Бојите се и верујете да ћемо и нас двоје изгубити свест и понос, да ћемо се |
| {S} Да ли ви осећате, да ли ви верујете да сам ја бољи и друкчији него штоли сам био ? </p> <pb |
| да има?{S} Напишите да има, исповедите да има, обећајте да ћете доказати да има, дођите да се |
| бећајте да ћете доказати да има, дођите да се уверим да има!{S} Дођите и уђите у одјеке песме в |
| ли је случај тежак, онда просто тражите да вам овај категорично одговори хоће ли болесник умрет |
| на Мајинском у очи. — Ви, дакле, држите да је црква једно, а људи друго.{S} Не може се служити |
| ам икада бити криво?{S} И да ли мислите да уопште има неке кривице у томе <pb n="120" /> што ва |
| аква вам је душа.{S} А да ли ви слутите да и тај старац има префину душу ?{S} И сада, он, сиром |
| /> <p>Има, је л' те да има?{S} Напишите да има, исповедите да има, обећајте да ћете доказати да |
| ите да има, исповедите да има, обећајте да ћете доказати да има, дођите да се уверим да има!{S} |
| а одлично познајем ваш глас.{S} Изволте да пређемо у собу за свирање, па ћете се уверити.</p> < |
| pb n="151" /> <p>Недић је замолио госте да из почасти према епископу сви дођу на вечеру у конце |
| ћи, ја нећу да дође, и реците му уопште да се чува, и — ах, тако ми је страшно, зашто смо и поч |
| д почела плакати зато што не зна шта ће да каже.{S} А сиротог Пашковића је дохватио скоро побож |
| го се устрептало почела освртати где ће да се склони, и скоро је утрчала у капију једне куће у |
| едно анђелче које свештенику своме неће да пољуби руку — шалио се монах Иринеј.{S} И сав је сре |
| ко се немилосрдно смеје.</p> <p>Он неће да ме пољуби !{S} Он, ђакон Богородичине Цркве.</p> <p> |
| гама горе — права ротква коју нико неће да купи. </p> <pb n="128" /> <p>Усред несташлука, Ана с |
| о да му је онај други смешан — али биће да негде одгоре гледа како се земља окреће.</p> <p>Кад |
| двише, стао је одједаред молити младиће да се склоне с пута, како би остало што више празна про |
| рекид, са ретким кипутцима, као да хоће да причека зиму пре него што проври.</p> <p>Самовар је |
| ад је мучно, и врти по њему као да хоће да изађе и даље да иде, па и самог њега собом да поведе |
| ио је Ану за руку, јер је видео да хоће да пође, а знао да их само педесет корачаји деле од пун |
| мирну.{S} Онако како чине људи кад хоће да сакрију реп некој репатој мисли.</p> <p>— Без које д |
| и увијале као црви, као да детенце хоће да се испне из неке страшне јаме, а ипак се све на једн |
| слаб, не плаши се путних напора, и хоће да дође.{S} Новине су већ донеле и све детаље око догађ |
| увоће.</p> <p>Али ако Бог то баш и хоће да срце монахово буде суви песак ...{S} Смрвљени, безоб |
| псолутно није разумео шта Пашковић хоће да каже.</p> <p>У тај мах је ушла собарица, и јавила да |
| јој је пало на ум да то људи сенку хоће да обуку.{S} Бојала се да ће се старац срушити под скуп |
| уће сами, морала је, оцу за вољу, чешће да одглуми старог хоровођу њиховог певачког друштва.{S} |
| а под брадом, којима је стискала вилице да не дрхћу.</p> <p>— Докторе, јесте ли ви, ходите брзо |
| едаред, отац њен, сасвим изненада, поче да говори о удадби једне даљне рођаке која се венчала п |
| очинци, или с ума сишли.{S} Сузе почеше да јој наваљују у очи.{S} Тада јој је привукао пажњу ре |
| ну, моћну, коју она уопште не може више да посматра, а о којој све теже и теже суди. </p> <p>Из |
| атворену њихову кућу желела је још више да затвори. </p> <pb n="209" /> <p>Да ни мисао Иринејев |
| рајна, потешка, али и слатка борба душе да се тело уклони из свести.{S} И с тога у тим сновима |
| у каже, и нечим лепим тежњу његове душе да задовољи.{S} Пашковић је то читао из њене збуњености |
| ше, очи се полуотворише, а руке кренуше да се саставе, али се на пола геста опет растадоше.{S} |
| онда решио да се окане илустрација , и да покуша у форми догме протурити своју тезу.{S} Рекао |
| нуло докторову наклоност ка анализи , и да треба сасвим просто запитати: ко је болестан у кући |
| треба да се одлучи да заволи некога, и да родитељима скине бригу с душе.{S} Како рекосмо, није |
| оној боји у којој га божји дан пружа, и да љубав своју одели од осталог живота свога, тако, као |
| али да га је она, наравно, исмејала, и да се на том свршило.{S} Ана је причала течно, живо, и |
| обро, да је већ пре осам дана устала, и да ће скоро и изаћи.{S} У башту већ излази.</p> <p>У пе |
| а да се црква настави пенаста и бела, и да изгледа као ред цвећа на старој рушевини камења.{S} |
| је, осећајући да их она није мислила, и да их чак и не познаје, али осећајући и то да их сад ет |
| n="47" /> све порекне, да све закаља, и да и сама црна умре. </p> <p>Тада, одједаред, болест је |
| ђакону на ум да је прекосутра недеља, и да то опет значи дан срећног њиховог виђења.{S} Можда ћ |
| добија и губи са светлосним ефектима, и да у јесење дане уме бити сирота и гола као испосничка |
| Имала је осећај да је негде озлеђена, и да ће сад одмах нит њене крви потећи у траву.{S} Ћутала |
| е сада види да је срећна и задовољна, и да га баш од срца воли.</p> <p>— Та би ствар мене могла |
| азложи необичну појаву новога ђакона, и да способности његове оцени по најбољим њиховим ефектим |
| е своје положи на траг његових стопа, и да завапи Богу све могућном да чудом врати чудотворног |
| S} Она тако воли: да се сита насвира, и да попије празан чај из безбојне стаклене шоље. </p> <p |
| ке може бити живот или уместо живота, и да раду око црквеног певања треба да жртвујеш целу личн |
| да су сва та болесна деца моја деца, и да бих ја са највећом готовошћу све смрти из њихових ма |
| још више дирне у срце свога љубимца, и да га, на тај начин, приволи на путовање, и уклони мало |
| и сав рецитатив буде у устима певача, и да сасвим изостане нескладно и произвољно појање за пев |
| Црква, буду пусти и хладни као гроб, и да се она расплаче за драгим својим, и буде несрећна бе |
| јем, да разлучим светско од духовног, и да прогутам буру ...{S} Е мој ђаконе, није лако бити ри |
| , Ана се решила да сама себе изазове, и да прикаже један од драгих својих музичких доживљаја, к |
| да мене остави, да поред мене прође, и да оде даље, даље од мене!</p> <p>А ја га волим, љубим, |
| пуно музике, чека да интервал прође, и да потече песма, од слога до слога као ред капљица, теш |
| ове свога дневника.{S} Да види ко је, и да види докле је дошао с оним што Ана у њему воли.{S} Н |
| закони звезда закони небесне музике, и да су једино ритам и тон вечито вечни.</p> <p>Анино тел |
| јој је помисао да је Бог дух музике, и да су сви закони звезда закони небесне музике, и да су |
| је и заноси, претежно луксуз технике, и да у срцима модерних музичара има додуше много нових ос |
| у је сасвим мало боље, али ипак боље, и да се у свој невољи својој сетио чика Јове Недића, и жд |
| све те ствари друкчије зна и разуме, и да би смешно <pb n="250" /> било ваздан пречитавати и с |
| на, да су јој груди широм раскриљене, и да се види гњездо љубави њене.</p> <p>Тек пошто се служ |
| а људи само с поља да обилазе око ње, и да чисте своју душу клечећи, убоги грешници, на неосвећ |
| а колико толико разјасни своје стање, и да одмери докле управо води та даљина у коју сада непре |
| да негде, у дну олтара, севају муње, и да ће сад велики, чисти Бог, казнити грешнике. </p> <p> |
| зговарати, зато вас молим да седнете, и да одмах примите одговор по који сте дошли.</p> <p>— Ви |
| тању да се брзо смирите и разаберете, и да оцените куда смо пошли, и куда бисмо тим путем морал |
| у се да се људи необично много крсте, и да то раде некако брижно и жалостиво, Најлепша молитва |
| оварало коприву да се попне на прсте, и да часом голицне нос на тој замишљеној човечјој глави.{ |
| ило у присуству свију њених код куће, и да се сви слатко смејали, и докторовом удварању, а наро |
| рце, да их је обоје примио у то срце, и да је то срце свему криво? ...</p> <p>Одједаред, ђакон |
| .{S} Желела је да клекне пред сироче, и да га служи.{S} И волела на њему оно место у коси где г |
| у све веће и веће, све лепше и лепше, и да су пуне препуне суза.{S} И имала је за рапавог , твр |
| убави моје, да га обезвреди и увреди, и да мене остави, да поред мене прође, и да оде даље, даљ |
| измишљене и за косе довучене ствари, и да је света и вечита истина : да је и девојци у свету и |
| инеј је писао да се Ана мора штедети, и да ће стога и он што ређе долазити к њој на вежбање .{S |
| ћали се илузији да им неко зло прети, и да само у заједници и чврсто загрљени могу злу томе отп |
| напоље, у сусрет небу и бескрајности, и да горњи део иконостаса, са сићушним својим кандилцима, |
| сам се, нисам знао шта све то значи, и да ли да се јавим.{S} Међутим сте ви кренули натраг , и |
| опазио да има једну борицу и на души, и да је та борица канда све дубља и све шира.{S} Учинило |
| њим?{S} Престао је да пише у дневник, и да слаже мудрости за постизавање великог, сунчаног мира |
| тако чудну духовну заједницу с оцем, и да зна да је души његовој лако и добро; а монах Иринеј |
| се чинило да цело небо плаче с Аном, и да је то срећа коју он не може издржати.{S} Узео је Ани |
| итис почиње компликовати са шарлахом, и да нам помор прети.{S} Тамо, у петој шестој кући до вас |
| а је обрт у мени силан и невероватан, и да је с тога на сва моја питања немогућно одговорити.{S |
| каве ствари, да јој се скоро удварао, и да је том приликом чинио неке алузије на симпатију њену |
| се само да је био, да је сладак био, и да гори чежња за њиме. </p> <p>Ана је одједаред осетила |
| ало му је на ум да има извежбано око, и да једним погледом уме наћи предмет размишљања или заба |
| ље.{S} Да ли јој је много тешко било, и да ли је сада још што боли ?</p> <p>— Да ли вам је кадг |
| да да је другом неком нешто скривило, и да је заслужило да буде кажњено. </p> <pb n="102" /> <p |
| а да одсада долази само добро и лепо, и да ће се сад одмах осетити присуство Бога, и чути се, и |
| илије игре: да кобајаги није епископ, и да кобајаги не живи у двору.{S} И није се одазивао, и н |
| није дало да Ана на време осети умор, и да се одмори.{S} Она је сва горела у некој неситој, стр |
| је желео да је јагње, да савије врат, и да буде заклан у Анином крилу. </p> <pb n="115" /> </di |
| нило да се напила среће за цео живот, и да ништа више не жели и неће желети.</p> <p>У коси је о |
| злазак на гробље одлажу за други пут, и да изволи доћи по подне; а доктору Пашковићу: да салон |
| а је био у цркви, да је осветио воду, и да се <pb n="28" /> вратио на небо кроз чисто, мирисно |
| ем и размишљањем одала траг догађају, и да сада на неки начин мора и догађај одати.{S} И одједа |
| отребу да о догађајима поразговарају, и да се узајамно подсете на све лепе детаље својих успеха |
| да да се сруши нешто преко њих свију, и да их затрпа све одједаред, пре него што несрећа, делић |
| ши пућпурик шеве има, своју историју, и да мирисање цвета почиње испод земље у корену, а завршу |
| е види да нож пролази кроз хрскавицу, и да крв тече.{S} Дете замире, стреса се.{S} Цев, сва крв |
| смешио. — Онда те молим да прекинеш, и да приредиш чај.{S} Зима ми је.</p> <p>Монах Иринеј је |
| да се сетио да не зна где станује.{S} И да би му било незгодно питати некога где јој је кућа. < |
| гну небу два ока, два сасуда таме.{S} И да срце једно, чисто и мирисно као дивља шума, дозове Б |
| ут откад је у Богородичиној цркви.{S} И да се не би још више узбуђивао, решио је не погледати т |
| .{S} Остао је да попије други чај.{S} И да чује једну сасвим нову, модерну ствар, која је тек п |
| ку хвалио да је врло мирно спавао.{S} И да према томе, хвала Богу, бар тога дана није видео да |
| ?{S} Хоће ли вам икада бити криво?{S} И да ли мислите да уопште има неке кривице у томе <pb n=" |
| јектеније које свештеник говори.{S} А и да се забунила у једном, ето, свештеник рецитује и наре |
| и изнео јој оданде крст да га целива и да се смири.{S} Извео ју је затим опет под трем, и тамо |
| вена музика навраћала је људе да воле и да заволе Бога.</p> <p>Глас о том величанственом појању |
| јружнијим околностима имао да опстане и да се сачува.{S} И који је, оставши усред смета и куге |
| , Пашковић је помагао Ани да се дигне и да седне.{S} Ушао је монах Иринеј, сав мокар од кише, ч |
| роје да дође хирург.{S} Да донесе нож и да изврши оно што је последњи покушај ...{S} Ах, како с |
| г одбора, ишла сваки дан да га посети и да му реферише о успеху, и причала му да сопран-солистк |
| жељу.{S} Склонила је мајку да попусти и да је пусти, обукла се, узела велики буке зимских ружа, |
| акону се привидело да клечи пред Аном и да љуби руку њену, у сребро и драго камење оковану ...< |
| о јој је да спусти чело доле на камен и да чита молитву.{S} Али је наставила да седи, и гледала |
| на ум да монах Иринеј још није дошао и да још може доћи.{S} И онда ју је, као рој, обузело јед |
| ајке, и осетио потребу да сагне главу и да јој нешто призна.{S} И можда би то и учинио, али ник |
| оћеш да легнеш, чедо, да се пресвучеш и да те покријем — скидала је Недићка Ану, и љубила је по |
| ок је ђакон, тако ми се чини, требао би да је монах.{S} Ја сам то небројено пута осетио, и жао |
| т је лепотом.{S} Ноге му дрхћу, хтео би да клекне.{S} Ђакон Иринеј му прилази, и скора у наручј |
| р Пашковић Зато сам и дошла.{S} Хтео би да се види с тобом ма на два три минута, каже, у данашњ |
| о карала у души.{S} Пребацивала је себи да је требало анализи подвргнути, место туђега певања, |
| била веома драга.{S} Пожелела је у себи да се у цркви никако више и не види с ђаконом. </p> <p> |
| е можда и јесте монаштво ...{S} У борби да се не збуде оно што мора да прође.{S} У борби да чов |
| збуде оно што мора да прође.{S} У борби да човек ниједан део свога душевног живота не страћи и |
| весела, тако једноставно срдачна.{S} Ви да певате арханђела Гаврила. — Они се насмејаше једно н |
| јабуке, а Ана, лако намрштена, настави да корача.</p> <p>Недић је, на начин обичног доколичног |
| кастањете . </p> <p>Ана је пошла цркви да види ту слику.{S} Али анђео као да се помакао њој у |
| затворена и она друга врата, и у цркви да је празно и тишина, а људи само с поља да обилазе ок |
| н тренутак неизвесности, који су готови да доживе сваку срећу, да приме и свако мучење, то су о |
| оменту службе, Ани је дошло као да види да је баш он онај који је цркви и Богу најближи и најми |
| д се удала за њега, а како се сада види да је срећна и задовољна, и да га баш од срца воли.</p> |
| јка је напољу и не види крв.{S} Не види да нож пролази кроз хрскавицу, и да крв тече.{S} Дете з |
| нарочито проматрао.{S} А сада ето види да зна <pb n="38" /> много детаља њене појаве, и опазио |
| ијатан и одабран.{S} Монах Иринеј тврди да је срећан онај ко га изближе познаје, и коме старац |
| S} Долази, а нико га не види.{S} Долази да згњечи, да угуши, да запали .{S} Ко зна.</p> <p>Нешт |
| адба богате јединице, све су то разлози да живот запне и застане, и загледа се у догађај са сво |
| ваки други позив.{S} Немој више о удаји да ми говориш.{S} Молим те учини ми то.{S} И смири се и |
| кидали се да беже, и враћали се илузији да им неко зло прети, и да само у заједници и чврсто за |
| знајући да ли да их каже или не, да ли да жали што монах Иринеј није ту, или да пожели да ника |
| ове Богородичиног Храма.</p> <p>— Да ли да вам причам то што волим?</p> <p>— Говорите, говорите |
| е, нисам знао шта све то значи, и да ли да се јавим.{S} Међутим сте ви кренули натраг , и онда |
| Ана те речи кроз зубе, не знајући да ли да их каже или не, да ли да жали што монах Иринеј није |
| то уосталом мораш и сам видети , је ли да видиш ? </p> <p>— Ја видим да се у теби нешто дешава |
| и утеха на овом и на оном свету? је ли да нећеш?{S} Дај ми руку.{S} Обећај.{S} Обећај још једа |
| мете ли ме сасвим добро ?{S} Осећате ли да се наше две ћелије преобраћају у горостасну палату?{ |
| ли ми у томе помоћи, Ана?{S} Хоћете ли да ми помогнете?</p> <p>— Не сумњајте и не питајте — го |
| чисто њега самог не познаје, а камо ли да би могла <pb n="188" /> познати са каквим мишљењем ј |
| ="117" /> рану на - ђаконовој души, али да се та рана светли баш као и ђаконов стихар. </p> <p> |
| дбине у судбину, из живота у живот, али да га опет врати Богу, Богородичиној Цркви и себи.{S} Т |
| импатију њену према монаху Иринеју, али да га је она, наравно, исмејала, и да се на том свршило |
| не разумем.{S} Мене су из болнице звали да одмах к вама дођем.</p> <p>Страшних стотину корачаја |
| у је, пре свега, сви они, који су знали да ће на тој вечери бити гости.{S} Па <pb n="103" /> он |
| ом, у две странке.{S} Једни су сматрали да <pb n="4" /> Ана, баш као и све друге девојке, кокет |
| њега.{S} Затим су око тога мотива стали да искрсавају и неки од оних ранијих, полазаборављених |
| продужујући слатке муке своје, осећали да пољубац цвета, и зре, и мора, мора сад одмах пасти . |
| реч, била слађа од меда, али су осећали да је и жеђ за речју слатка, и ћутали су даље.{S} Ђакон |
| час опет да сам мртав у гробу, и анђели да надамном литургију служе.{S} Хвала и теби, од свега |
| едном речју није казао, ипак можда жели да на неки начин уђе у мисли њене и у живот њен.</p> <p |
| што монах Иринеј није ту, или да пожели да никада више и не дође.</p> <p>— Би ли могла на часак |
| хтео малочас питати: да ли бисте желели да се видите с Иринејем?</p> <p>Ана је погледала у Пашк |
| кону добро дошао, јер никако нису умели да заподену разговор.{S} Чинило им се обојима да су се |
| звргну у шалу и пецкања.{S} Нису успели да се ваљано исмеју ни они, који су, толико пута исмеја |
| и, и без непосредног надражаја , почели да реагирају.{S} Чича би дрмусао главом као да ће с рам |
| и, или да има одвише проређену крв, или да има т. зв. виши позив.{S} И онда се, изгледало је, ј |
| су, напослетку, решили , како који, или да има одвише проређену крв, или да има т. зв. виши поз |
| .{S} Човек пусти да реч каже ствар, или да се ствар баш и збуде, а после мора наћи снагу за дос |
| и да жали што монах Иринеј није ту, или да пожели да никада више и не дође.</p> <p>— Би ли могл |
| и бити само уметници рецитовања.{S} Или да долази какав још неслућени инструмент .{S} Или неко |
| лијама појединих солиста певача.{S} Или да ће свештеници смети бити само уметници рецитовања.{S |
| ешто запита.{S} Да нешто заиште.{S} Или да натопи марамицу светом водом и покапа њоме чело и гр |
| и да га на ђубре баци, да га милује или да га сече и пече.</p> <p>Пашковић је већ готов.{S} А И |
| .{S} Моћ своју да га у висину хитне или да га на ђубре баци, да га милује или да га сече и пече |
| у живота мога, кажите и помозите ми или да живим или да свиснем, свеједно, само ако ме волите, |
| , кажите и помозите ми или да живим или да свиснем, свеједно, само ако ме волите, Иринеје, мој, |
| маниакални тенор, други су опет тврдили да ће ту музичку загонетку сабљицом пресећи један од он |
| в предлог.{S} Напротив, сви су налазили да би то било и одвише напорно за певаче, а да поготову |
| у долазили да га чују, људи су долазили да га виде.{S} У тамно вишњикастом стихару са Воздухом |
| Богородичине Цркве!{S} Људи су долазили да га чују, људи су долазили да га виде.{S} У тамно виш |
| а да су гости дирнути, гости су опазили да је Ана узбуђена, и сцена се завршила друкчије него ш |
| знавао.</p> <p>— Јесте ли одмах опазили да мој Иринеј није обичан човек? — питао је владика с п |
| денцију и кариеру , ови други се шалили да ће сад сигурно и владика тражити премештај у Богород |
| олико пута исмејани од доктора, мислили да ће им такав реванш бити највеће задовољство живота.{ |
| ско време!{S} Зашто се нисмо договорили да вас ја заменим ?{S} Ја вас могу заменити, је л' те, |
| амен био одвише тврд, и људи се уморили да га раде.{S} И онда је неком дошла идеја да се црква |
| а ишли у цркву.{S} Кад још нису слутили да човек целу ноћ може провести понављајући име једног |
| је цијук зеленог дрвета које су бацили да изгори.{S} Изгорело је, и остало је — шта мислите шт |
| ту своју љубав , за коју би људи рекли да се ничим другим не храни до глађу, носи у себи као п |
| е, наравно, не плаши, и једнако ме моли да га поведем, али, право да вам кажем, <hi>ја</hi> се |
| јер он се не <pb n="206" /> боји и моли да га приме, него због нечег другог ...{S} Због тог што |
| {S} Пред вече, кад сврши посао. и мисли да ће за клавиром или за књигом бити задовољна, не може |
| својим очима право у душу, и реците ми да ли је истина да истину говорим? — Пашковићев глас је |
| } Чујте како је дошло.{S} Писали сте ми да због мајке не можете на гробље.{S} Ја сам осетио да |
| , Боже Велики, Свемогућни!{S} Помози ми да останем снажан и весео монах какав сам сада.{S} Помо |
| есео монах какав сам сада.{S} Помози ми да велику, лепу и чисту своју љубав сачувам ...{S} Али, |
| лично за мене значе!{S} Верујете ли ми да ја сваког богослужења доживим стварање света!{S} Дож |
| својих успеха.</p> <p>— Верујете ли ми да сад одједаред осећам и неку тугу што сутра треба да |
| безазлена, као да госа њихов не зна ни да чита ни да пише.{S} А прота, угојен, масног и светло |
| као да госа њихов не зна ни да чита ни да пише.{S} А прота, угојен, масног и светлог лица, са |
| м бити задовољна, не може ни да чита ни да свира.{S} Не може ни да мисли.{S} Сваку мисао затрпа |
| ли за књигом бити задовољна, не може ни да чита ни да свира.{S} Не може ни да мисли.{S} Сваку м |
| е ни да чита ни да свира.{S} Не може ни да мисли.{S} Сваку мисао затрпава одмах нешто тешко, и |
| мете ?</p> <p>— Дабогме! — дошло је Ани да од радости рукама почне тапшати. — Отпратите га, ост |
| е косе чупала , Пашковић је помагао Ани да се дигне и да седне.{S} Ушао је монах Иринеј, сав мо |
| емо сваког часа умрети, онда ми се чини да сам Ану, тиме што сам је једну родила, закалуђерила |
| а уздахом.{S} С једне стране ми се чини да ће све то време бити један златан сан, од кога човек |
| чела.{S} Већ неколико дана њој се чини да иза тога чела лежи нека болест.</p> <p>Изашла је на |
| еј се враћа за сто.{S} А старцу се чини да би могао седети, тако, у тој столици , гледајући как |
| своје.{S} Јер јој се већ поодавно чини да га не познаје сасвим.{S} Да оно што тако мирно лежи |
| и и елегантни орар.</p> <p>Ани се учини да је и Богу жао ђакона.{S} Јер Бог највише воли те нај |
| Она се онда охрабрила , и пришла икони да очита молитву.{S} Молила се брзо, ослушкујуЋи у исти |
| хоћете ...{S} А да ли бисте били добри да ми одсвирате арије, да чујем јесу ли ми ка гласу.</p |
| >Недићу ни из далека није било у намери да проблеме поставља и етичке мотиве оцењује .{S} И зат |
| но онемела жица, и он умало не одговори да јесте.</p> <p>— Није, госпођо — дрмнуо је затим глав |
| је видела, али је опазила да ђакон жури да је стигне.</p> <p>Био је то болешљиво нежан плав чов |
| Ани на ум јутрошња мисао, и она пожури да одговори на очево питање.</p> <p>— Ја волим један ид |
| ће собе.{S} Уморан сам.{S} А треба и ти да легнеш.{S} Недеља је сутра, имаш посла. </p> <pb n=" |
| ођице Недићеве, <pb n="40" /> и гледати да види нешто из чега би могао закључити шта је с њоме. |
| а , тркнула по кући, и стала разгледати да ли је све у реду за дочек милога госта.{S} Најзад се |
| мопролазећи су постепено почели опажати да се ту не води обичан разговор.{S} Задржавали су кора |
| едите да има, обећајте да ћете доказати да има, дођите да се уверим да има!{S} Дођите и уђите у |
| и јаја.{S} Зато је после морао скакати да дохвати ружу.{S} Све више и више.{S} Дечко се попео |
| ерој, који не сме пасти, који ће остати да види и насљеди победу снаге своје.{S} А Ана?</p> <p> |
| и хоће ли болесник умрети или ће остати да живи.{S} Хипокризија, страшна, увек иста, без обзира |
| Чинило јој се да би мирно могла поднети да га и негледимице слуша, да га чак дуже времена и сас |
| срца. —- Онда бисте можда могли поднети да вам једну од тих многих десних руку и одсечемо.{S} Н |
| х Иринеј, или је нека болест која прети да ће наићи.</p> <p>Једне вечери искрсе пред њу неочеки |
| се једва помолио из мрака ноћи, и прети да ће опет тамо да се врати.{S} У оделу тешких црних бо |
| тију те девојке обузима нешто што прети да ће га разнети.</p> <p>Ана је после свирала и арије.{ |
| толико времеда да се монах Иринеј сети да би баш околишно питање кренуло докторову наклоност к |
| не да је бар најмање види.{S} Мора бити да сврће за угао у споредну улицу, и заобилазно иде кућ |
| људе толико помно, тај човек мора бити да ипак тражи нешто позитивно .{S} Његова скепса је неп |
| волим ...{S} Али, човек сам, може бити да сам због свега тога у вама заволио и вас саму.{S} Мо |
| утао.{S} И сад он долази .{S} Може бити да бих требао понудити му да идем с њим.{S} Може бити д |
| ква је ту некако по среди.{S} Може бити да стари Богородичин Храм има срце, да их је обоје прим |
| понудити му да идем с њим.{S} Може бити да ће ме он и звати.{S} Једно знам сасвим извесно, а то |
| о куда је она пошла.</p> <p>— Може бити да сам вам и досадан с тим разговором о своме душевном |
| више није било празно.</p> <p>Може бити да та тајна прати њега само пометњом, а у ствари другу |
| лужбе, данас, можда ће чак и добро бити да мало постимо.{S} Две недеље дана да будемо без вашег |
| и, после Ане Недићеве, још смео тврдити да је љубав сваке жене без разлике ружа у којој се укот |
| ама. </p> <p>— Не знам додуше пресудити да ли је музичан, али видим да је с музиком нешто завез |
| чувати тај дар небесни, како ћу пазити да њу ничим не разочарам!</p> <p>Монах Иринеј је затим |
| ти довољно суров и страшан, те пожелити да твоја младост, Иринеје, прође без љубави!{S} Ко би м |
| е, у топлоти и сјају, не могу замислити да ће можда баш на њиховим светлим крилима једног дана |
| река.{S} Велики део се морао задовољити да остане у порти, па чак и на улици.{S} Да колико толи |
| а још живим!{S} Мораш се с тим измирити да је и у твог старог владике само душа бесмртна.{S} Та |
| мали, недовршени осећај .{S} Не пустити да поводом њега склизнемо у ситу једну сласт, у којој с |
| .{S} Дакле?{S} Да ли би се могао решити да пођеш ?</p> <p>— Не можеш ?</p> <p>Два бескрајно туж |
| авом.</p> <p>— Да ли би се могао решити да идеш самном?{S} На извесно време, мислим.{S} За одсу |
| еће био срећа, који нас је водио лепоти да са растављеним животима и телима негујемо јединство |
| је Ана усплахирена, осећајући у савести да се у цркви ниједнога тренутка није сетила болесника. |
| хунац лепоте <pb n="215" /> и храбрости да ми је Авантурист Пера, који ено тамо жмири, и тако ј |
| дешавају све храбрости.{S} Човек пусти да реч каже ствар, или да се ствар баш и збуде, а после |
| у неочекивано питање: да ли ђакон слути да га она воли ?{S} И то питање, које јој никада раније |
| дјек песме која се у срцу савила и ћути да чедо не пробуди. </p> <p>Мала пауза.{S} Инструмент ј |
| ри.{S} А смејући се, није могла не чути да и у гласу њеном има сада неки нов тон, који се од пр |
| да био први пут што брижни отац, видећи да године пролазе, помишљајући на своју смрт и на незго |
| пружила руку, молећиво и мило, тражећи да јој се њена ствар врати.</p> <p>Несташлук храбри.{S} |
| мирише: не знајући шта дају, не слутећи да се с Богом разговарају.{S} Ани су не једаред засузил |
| агло и брутално, несрећа умирања , доћи да покупи страшну ону порезу живота коју и најсрећнији |
| бац страсти?</p> <p>После подне ћу доћи да ми дате одговор .{S} Не да га дате, него да стари, г |
| весна свога заноса, али није имала моћи да се умири.{S} Осећала је да јој по челу букти, да су |
| да, кунем ти се, онда ћу ја теби помоћи да не изгубиш поноситу монашку душу моју". </p> <pb n=" |
| као виши захтев један који ће ми помоћи да довршим дело своје.{S} Како ћу чувати тај дар небесн |
| бојала се нечега, молила се црној ноћи да је затрпа мраком и миром.</p> <p>Легла је у постељу |
| ећеној земљи пред црквом, и замишљајући да је тамо унутри будно око божје, и гњев његов, који ћ |
| удадби за свога мужа.{S} Овако, знајући да њега није волела зато што је другога волела, преокре |
| борбе ...{S} Али човек као дух, знајући да је дух племенитији од природе, окреће своје страсти |
| кад је дошла наредна недеља, не знајући да ли је ђакон још ту или је већ отишао , решила се да |
| ла је Ана те речи кроз зубе, не знајући да ли да их каже или не, да ли да жали што монах Иринеј |
| та, па сам на твојој страни, не знајући да ли добро чиним.{S} Бог нека те штити.</p> <p>А затим |
| а, силуету монаха Иринеја, и рачунајући да после Достојног има још три јектенија која говори св |
| ивот тако леп ! — Он прекиде, пуштајући да један искрено ентузиастички осмејак замени недовршет |
| евао.{S} Непажљиво, расејано, пуштајући да му глас, диваљ и громовит, чисто поруши песму.{S} Ст |
| рхћући телом и гласом, и не допуштајући да је се монах Иринеј руком дотакне , исповедила се.{S} |
| ло на свом месту.{S} А “гада, осећајући да се сан разбија, да је дошао растанак од лепоте, грун |
| питајући се откуда те идеје, осећајући да их она није мислила, и да их чак и не познаје, али о |
| шила, умирена и задовољна.{S} Осећајући да је и тај силни глас харфа једна која само под њеним |
| а обузимала.{S} Био је срећан, верујући да је то она велика, свемилостива љубав за којом је чез |
| један тренутак, колико да каже владици да оно „други пут“ значи већ сутра ујутро, да ће дакле |
| напротив, журила кући, и говорила мајци да тога дана осећа тако чудну духовну заједницу с оцем, |
| p>Доктор Пашковић је држао шешир у руци да се опрости.{S} Са седом ћубом на челу, са жалосном в |
| д мало лакше.{S} На жалост, то не значи да му је и боље.{S} Не бих вас смео с поуздањем тешити |
| рно.{S} Нико га не испраћа.{S} То значи да је унутри зло.</p> <p>Анино срце поче преплашено да |
| ти, онда ваљда и кћи треба да се одлучи да заволи некога, и да родитељима скине бригу с душе.{S |
| ју је, гушио ју је, кричао јој је у уши да њега нема, да је место његово на амвону празно, да х |
| и су као да пред Богом стоје, а Бог тај да им је свима рођени отац.{S} Богородичина Црква је из |
| јој се учинио суров.{S} Имала је осећај да је негде озлеђена, и да ће сад одмах нит њене крви п |
| ико не види.{S} И замислите онда случај да се ипак нешто деси што би било <pb n="208" /> или из |
| крви.{S} Пришао је госпођици Недићевој да се опрости од ње.{S} Идуће недеље, вероватно, служић |
| е и блажене слике отклони од ње, да јој да снагу да свет гледа у оној боји у којој га божји дан |
| и узнемирену њену душу.{S} И говори јој да се ништа није десило, да буде спокојна и мирна. </p> |
| одговори.{S} Али се иначе видело по њој да схвата мучно стање сиротог доктора, да жели нешто си |
| тањир, и наместио нож и виљушку у знак да је с јелом готов.</p> <p>У тај мах се зачула славујс |
| љно ђакона по рамену. — Дакле имам ипак да се надам милом госту.{S} Само немој одвише много оду |
| начила је предодређену чистоћу, задатак да до смрти остане калуђерски врла.{S} То сасвим недево |
| <p>Та сурова непогода је имала задатак да на крилима ветра обиђе читав један крај, да што брже |
| лако.{S} Сигурно ће ми пасти у задатак да посредујем, да разлучим светско од духовног, и да пр |
| ала саливена опомена, чекајући тренутак да чело земљи приближи, и снажним, скоро страшним гласо |
| Ана је покушавала да их омаловажи, чак да им се наруга.</p> <p>То је можда био онај познати ма |
| и.{S} Наравно да онда онај ко хоће увек да воли, да се гај мора дуго и одрицати.{S} Ко хоће вел |
| је већ ту, и посљедице, која треба тек да дође, цери се судбина.</p> <p>— Отпрати ме сада до с |
| заузмем — копкао је Ану неки несташлук да наједи Мајинског.{S} Али се необично изненадила кад |
| S} Тога дечка је Ана изабрала и апостол да чита, и учила га да то нотално чини, како би сва сна |
| на, је ли то казна?{S} Ја се ипак надам да ми и сада, као и увек, само спасење може од вас доћи |
| — Не тражим одлучан одговор.{S} Ја знам да је исповест моја чудна, да је обрт у мени силан и не |
| на ?{S} Али зашто вас и питам, кад знам да ме нећете изневерити , јер себе не можете изневерити |
| ћања и разоружавао њене мисли. — И знам да Богу то није криво.{S} Јер љубав моја према монаху н |
| е вуче, и у чијој мртвачкој литији знам да има и моје место.{S} И тек кад он зађе, онда су ми ж |
| ју — настављао је гордо — остаћу ја сам да дозидам цркву над пропашћу њеном ...{S} Јер ћу је во |
| оживим.{S} Тешка ми митра.{S} Дошао сам да још једаред будем ђакон, онакав какав у свом животу |
| у вашу душу, него у своју.{S} Видео сам да у тој вашој души има нешто необично, неслућено лепо. |
| о задњега часа има жеља.{S} Пожелео сам да још које тренутак с твојим срцем, и с твојим богатим |
| сам да ћу ја посетити гроб, мислио сам да смем то учинити, јер покојни Недић је био и мој приј |
| пишеш.{S} Право да ти кажем, мислио сам да прецењујеш вредност и лепоту.{S} Али сам се тако изн |
| аш на данашњи дан.{S} И онда, решио сам да ћу ја посетити гроб, мислио сам да смем то учинити, |
| наче ова црква много добити.{S} Чуо сам да необично лепо служи.{S} Био је две године дана придв |
| м стању ? — настављао је. — Али, осећам да се некоме морам исповедити, а нико деликатним ствари |
| .{S} У часу кад о њој мислим.{S} Осећам да је неправедно .{S} Јер она је музику и цркву, дакле |
| p> <p>— Ни то не.{S} Него хоћу да кажем да је љубав страст, која до краја не може живети у цркв |
| госпођице Ана, да се не варам кад кажем да сам заволео ваш живот и вашу љубав.{S} Победу вашу н |
| кујем такође нећу.{S} Само да вам кажем да је Светислав Васићев још жив, да му је сасвим мало б |
| појаве и дела у детаље.{S} Ја вам кажем да тај човек негде у унутрашњости својој много осећа и |
| у га дићи, или ћу пропасти , него кажем да ћу га дићи !{S} Јер у мени има црква, има храм лепот |
| собу, и оставили Ану с монахом Иринејем да се договоре о ствари коју ће заједно изводити.</p> < |
| обом у манастир живота.{S} И ја верујем да има жена толико отмених и јаких.</p> <p>Недићу ни из |
| могућно, у то не сумњам.{S} Јер верујем да је сваки човек, у нечему, целог свога века монах и а |
| често скупо стало.{S} Наиме, кад чујем да жена љутитим гласом виче:{S} Јово! ја се направим од |
| м да ти то годи, али не могу да разумем да усхићење од музике може бити живот или уместо живота |
| оћи до савршеног монаштва !{S} Ја видим да је плод моје љубави лепота и жива црква! ...{S} Ја в |
| и , је ли да видиш ? </p> <p>— Ја видим да се у теби нешто дешава, и видим да ти то годи, али н |
| идим да се у теби нешто дешава, и видим да ти то годи, али не могу да разумем да усхићење од му |
| е пресудити да ли је музичан, али видим да је с музиком нешто завезао, чим се тако често враћа |
| живљај .{S} Скоро бих рекао да се бојим да се деси, јер— ђаконов ниски, звучни глас је био тако |
| идети с монахом Иринејем , али се бојим да улази у кужну кућу.{S} Не, не, нека не долази, рецит |
| ности, не могу ...{S} Па ипак, ја желим да дођем.{S} Ја ћу доћи, ја ћу зацело доћи ... други пу |
| а те љубим.</p> <p>Љубим те, и не желим да те познам.{S} Љубим свирку твоју, и не желим никада |
| ст?{S} Додуше, и ја се радујем, и желим да све буде што је лепше могућно .{S} Владика је мој ве |
| ако да се понашам!{S} Зар да ти пожелим да те Ана Недићева није заволела!{S} Та ко би могао бит |
| он се задовољно смешио. — Онда те молим да прекинеш, и да приредиш чај.{S} Зима ми је.</p> <p>М |
| ођице Ана, ја вас молим, лепо вас молим да станете на тренутак, да чујете само неколико речи .. |
| одвише дуго разговарати, зато вас молим да седнете, и да одмах примите одговор по који сте дошл |
| <p>— Хоћеш ли се љутити ако те замолим да ми Анино писмо још једаред прочиташ?</p> <p>Ђакона ј |
| ...{S} Време је.{S} Јер, видите, мислим да ђакон треба да буде сасвим млад човек.{S} Млад, неис |
| та ћете мислити о мени?</p> <p>— Мислим да сте непокорно једно анђелче које свештенику своме не |
| м створењем на овој земљи.{S} Ја мислим да је то оно што волим ...{S} Али, човек сам, може бити |
| исмо имали више деце.{S} И кад помислим да Јова и ја можемо сваког часа умрети, онда ми се чини |
| ни средњевековни тавничар бдила над њим да се не макне од молитве и олтара, док не умре, или до |
| те доказати да има, дођите да се уверим да има!{S} Дођите и уђите у одјеке песме ваше, која је |
| о га је у теме.{S} Привукао га је затим да седне на столицу до њега, и гледао га добрим погледо |
| шло, погађао разлоге, и трудио се затим да све те мисли што пре заборави.{S} Али таман би успео |
| ога је дошао.{S} А чинило му се међутим да певачи гледају право у његов џеп, и знају да је џеп |
| ђе и даље да иде, па и самог њега собом да поведе.{S} Други пут опет, тако је као да су и он и |
| им, али је отишао са неком чудном надом да ће све добро бити.</p> <p>Да, то је био храм у коме |
| је својом јаком музичком интелигенцијом да врши силан уплив не само на круг својих пријатеља, н |
| инутима дуго, на једном месту, са жељом да виче, да удара и зло да чини, и најзад да себе уништ |
| их стопа, и да завапи Богу све могућном да чудом врати чудотворног певача, за часак један, само |
| се од ефекта.{S} Јасно је било пред њом да за имитовање треба индискретности.{S} Треба болног р |
| а, са округластим трбухом, са принципом да и у кујни мора висити свечева икона и светити се вод |
| е изнети воштаница и Еванђеље, са вером да су све досадашње муке људи морале бити, а да одсада |
| .{S} Пошао им је у сусрет.{S} С намером да, заобилазно, наравно, сазна од њих шта је са госпођи |
| јавила да господин Мајински треба часом да изађе напоље , јер га неко тражи.{S} Мајински се изв |
| S} Зна дакле и он каква је лепота у том да се <pb n="71" /> задржи и усами један мали, недоврше |
| ? </p> <pb n="33" /> <p>Њој дође на ум да је тај човек исто што и зрнце тамњана које тамо на о |
| ртати око себе.</p> <p>Пало му је на ум да има извежбано око, и да једним погледом уме наћи пре |
| , ни хоровођи, ни певачима падало на ум да приређују концерт, нити је когод из публике изразио |
| су га нудили јелом, њој је падало на ум да мајка њена покушава сенку да нахрани ...{S} Али како |
| низ степенице.{S} Али јој је пало на ум да још обиђе цркву.{S} Можда су отворена и врата са про |
| монију с хора, и опет јој је пало на ум да то људи сенку хоће да обуку.{S} Бојала се да ће се с |
| у истом том тренутку јој је пало на ум да монах Иринеј још није дошао и да још може доћи.{S} И |
| ремио се да легне, пало је ђакону на ум да је прекосутра недеља, и да то опет значи дан срећног |
| ицу код црквеног одбора, ишла сваки дан да га посети и да му реферише о успеху, и причала му да |
| а је тако.{S} Он се осећа јак и спреман да доврши дело свог унутрашњег помонашења.{S} Он је чис |
| едну, замисао једну.{S} И био је уверен да дотле, докле Бог у човеку станује, човек оног тренут |
| убав.</p> <p>Монах Иринеј је био уверен да Бог у човеку све дотле станује док у њему има искриц |
| ељу, монах Иринеј је, изашавши на амвон да отпочне службу, сагнуо главу дубље но обично, и оста |
| е, усред највећега јада, када би требао да сам више камен него што сам икад био, сада се камени |
| а.{S} Да, и тај звекет сребра би требао да је хармоничан и у такту са побожним мотивом.{S} И би |
| ивот, тај свесни, поносити живот требао да престане бити.{S} Огорчење болесниково због немоћи љ |
| ио, стао преклињати и молити, покушавао да задржи плач и разлозима и ласкањем, али Ана је бежал |
| и, најзад, у часовима, кад је доспевао да и на себе мисли, осећао је да му се по души разлива |
| е.{S} И заблуда би била кад бих веровао да ми та девојка долази као анђео мира.{S} Можда баш ка |
| ико пута си ми хладно и мирно саветовао да се, због тешкоћа и труда, оканем појања у цркви.{S} |
| је, заједно са другим ђаконом, помагао да се попне у кола.</p> <p>Кола се кроз густу множину с |
| еда као ред сјајних копаља, није стигао да међу својим лордовима , херцозима и књегињама наслик |
| {S} Мајински такође, али је ипак стигао да опази како је Ана поруменила.</p> <p>— Здраво, архан |
| а би то и учинио, али никако није могао да зна шта би управо хтео да исповеди. </p> <p>По сврше |
| и душе.{S} Стари владика то није могао да увиди, и топлим речима је убеђивао свог љубимца да н |
| pb n="228" /> ја нисам ни слутити могао да сте овде, зар ја да вас непристојно предусретнем, ја |
| <pb n="100" /> Можда се с почетка надао да ћу се сам вратити онамо где сам био окружен љубављу |
| к одмах затим опростио , ђакон се надао да ће је можда ипак стићи.{S} И стигао би је, да није т |
| годину дана удварања још није сагледао да се пред спуштеним завесама клања.</p> <p>— Вас, госп |
| осле пет сата.{S} Ваздух је тако отежао да се људи чисто гушили у њему.{S} Пала је и нека, за т |
| ом слаже.{S} А ви?{S} Иринеју сам казао да ћу питати вас, па како ви одлучите, тако да буде.{S} |
| дневу љубави своје, зашто је тако брзао да јој целу своју душу даде ?</p> <p>Зашто дуже није тр |
| агосиљао дугим једним благословом , као да жели главу да јој домаши, и смешио се на њу очински |
| .{S} Са јесењом неком модулацијом , као да и из бронзе хладна киша сипи.</p> <p>Подсећа на звоњ |
| имала тако топлих и живих престава, као да је та свечаност већ започела и из дана у дан траје.{ |
| ао да бунца.{S} Брзо и без прекида, као да мора некоме све то рећи, а као да у исти мах не зна |
| } Ана се од тог покрета тако тргла, као да се монах Иринеј ње дотакао.{S} Он је то опазио и раз |
| то на прекид, са ретким кипутцима, као да хоће да причека зиму пре него што проври.</p> <p>Сам |
| мвону, с подигнутим ораром и очима, као да је бацао на душе сенку великог и страшног крста који |
| 27" /> округла ока, тако безазлена, као да госа њихов не зна ни да чита ни да пише.{S} А прота, |
| и.{S} И растала се од њега поносна, као да је нешто драгоцено понела собом кући.</p> <p>А он је |
| вање Бога свршавао тако мирна лица, као да тамо горе већ види белога голуба.{S} Опажала се на њ |
| на неживота.</p> <p>Али мало после, као да се из те тишине почело ослобађати све оно што је мал |
| ари у грчевито, астматично скикање, као да ће сад душу исплакати.</p> <p>На ту ларму је дотрчал |
| о с њега сваку скрамицу и влаканце, као да га анатомски препарира.{S} А кад га је једна дама уп |
| та ...{S} Као да носи олтар у себи, као да је позвана да оствари неки идеал ...{S} Уверавам те, |
| ноге се трзале и увијале као црви, као да детенце хоће да се испне из неке страшне јаме, а ипа |
| , укопавајући руке и нокте у груди, као да авет неку на срцу треба да задави.</p> <p>— То није |
| а рука као да сва грла у себи држи, као да све гласове кроз једну, своју душу слива.{S} Људи су |
| ез пегице бледе, прсти надземаљски, као да се у врховима њиховим још мало задржала душа пре нег |
| срцу.{S} И лагано, корак по корак, као да се игра, долазила је ближе и ближе улазу у порту.{S} |
| ар, и тако је љутит ушао у травник, као да сваку поједину сламку хоће засебно да продрмуса.{S} |
| м и тако савршеним тонским гибањем, као да је ту ствар такт по такт проучавала.</p> <p>Сутра да |
| јава.{S} Рукама, нежним и чежњивим, као да даје знаке и такт милој свирци, коју слуша очима, ос |
| , тако ништа не схватам и не видим, као да је цео овај свет у кожну лопту ушивен ...{S} Најзад, |
| да тако одважним и крупним кораком, као да се решио да на дуготрајно неко путовање пође.{S} Иша |
| и вас више глава? — питао је тоном, као да му само још то треба знати, па да срећа његова буде |
| Ана је причала течно, живо, и тако, као да се све то десило у присуству свију њених код куће, и |
| ња.</p> <p>Гле како је све зарђано, као да је октобар — мислио је монах Иринеј, спремајући се н |
| а. </p> <p>И онда, сасвим слободно, као да је то природан ред мисли, ђакон се запитао: зашто је |
| љао је старац питање тако узбуђено, као да је понор сасвим близу. </p> <p>Монах Иринеј је стоја |
| пролазили некако побожно и смирено, као да сви иду на гробље.</p> <p>Ана није могла да савлада |
| азливала кроз њега смело и одважно, као да већ од раније станује у њему и зна сваки кут његове |
| ? — поче она тако матерински нежно, као да је готова да усини то божје дете, које јој је, по не |
| дмете, снег је пролетао тих и спор, као да спава, а људи су пролазили некако побожно и смирено, |
| знатом, мало напред нагнутом ставу, као да целим грудима дочекује, грли и пије музичке таласе.{ |
| пак покрет као да хоће нечију руку, као да хоће некога.{S} Шест руку се испружило да дочека Ани |
| ране опет осећам и зебњу.{S} Чудну, као да ме топлота живота оставља.{S} Ја, видите, никако виш |
| јао је силан један тон кроз тишину, као да уз само Анино уво трепти велика нека жица.{S} Затим |
| је стојало у запетом неком држању, као да му очи ишчекују некога, а уши чују нешто што само за |
| ложили једно у друго <pb n="176" /> као да сте драги камен драгим каменом опточили , како ћете |
| и је, да није тако јако хитала .{S} Као да га се боји.{S} Последњи пут, на парастосу, видео је |
| S} Невесело умиљато, забринуто .{S} Као да је тога дана Бог хтео њу нешто да моли.{S} Ана се ск |
| ан најлепшег човечјег живота ...{S} Као да носи олтар у себи, као да је позвана да оствари неки |
| а најхуманијег Бетовеновог дела.{S} Као да и она, баш у том тренутку, или чезне, или стварно ос |
| pb n="37" /> имао чудно осећање.{S} Као да му се нешто хладно провлачи испод стихара, пролази к |
| цала је на мене сасвим необично.{S} Као да је олуј и кроз мене прошао.</p> <p>Збиља, Ана је ско |
| , као да мора некоме све то рећи, а као да у исти мах не зна коме говори.{S} Ана је опет сва др |
| даред осврнуо и поклонио, али црква као да није марила за његов дубоки поклон толико колико дру |
| слушана.{S} Танка, воштана она рука као да сва грла у себи држи, као да све гласове кроз једну, |
| о као цвет, Анина коса је изгледала као да ће се сад сва расути. </p> <p>Млако, тихо подне, пун |
| ио се после сваког таквог напрезања као да камење гута.{S} По трећи пут се онда чуо исти тај ст |
| и, падали су у дубоку несвест умора као да им је и душа заспала.{S} Други, који од сутрашњег да |
| а и ногама, и стисак један око срца као да отров улази и њу. </p> <pb n="68" /> <p>Ђакон се и д |
| живота.{S} И учини јој се одједаред као да прошлост своју не види него чује, и обрадова је миса |
| ми се умрећу.</p> <p>Ани се привиде као да гледа ђакона збиља мртвог.{S} Тргла се и пришла му к |
| пречним путем, пољем.{S} Опазила је као да се ту, напољу, магла згушњава .{S} И снег је био дру |
| поведе.{S} Други пут опет, тако је као да су и он и све у њему стигли некуда одакле немају жељ |
| S} Не, не! — склапао је старац руке као да се нечега неизбежно страшнога плаши. — Не говори ниш |
| избегава.{S} После службе, нестане као да у земљу пропада.{S} Права улица од цркве ка средини |
| .{S} Пре тога, она је имала осећање као да је љубав њена мала једна скупоценост, затворена у ку |
| се бедно, детињасто.{S} Осећала се као да је много старија од ђакона, да све те ствари друкчиј |
| на десну своју мишицу, и занела се као да ће заспати.{S} Али одједаред, мисао једна, оштрија о |
| до пола од угаситог камена, чини се као да је цела требала бити каменита, и као да је остала не |
| Два уздаха, два занесена погледа, и као да је читав океан стао између овог, њиховог, и оног дру |
| да је цела требала бити каменита, и као да је остала недовршена зато што је камен био одвише тв |
| него адвокат Мајински. </p> <p>— Ви као да хоћете нешто да ми кажете — гледала је Ана љубазно и |
| А Ана је, додуше са рукама на брави као да ће одмах ући, још дуго стојала, час извијајући се за |
| ненађења.</p> <p>Тај служитељ божји као да је донео неке тајанствене кључе, којима је отварао н |
| мрт је близу.{S} Понекад ми се чини као да се то душа једног драгог покојника спрема да ме посе |
| једаред блиског човека, и осећајући као да се с њим удаљује и један део лепог богослужења у њих |
| асто тврдог и немилог, у чијој души као да се нешто давно осушило.</p> <p>— Кажи ми, ако што зн |
| лева на десно, и заривала у јастук као да се крије од смрти.{S} А смрт је већ држала млитави о |
| молио као данас.{S} Ја тако осећам као да су сва та болесна деца моја деца, и да бих ја са нај |
| ма у ритму, али са тоновима, врелим као да из славуљских недара излазе.{S} Чело јој се набере, |
| еагирају.{S} Чича би дрмусао главом као да ће с рамена да је стресе, правио гест као да запушав |
| а магла, дебела и влажна, под којом као да се топиле куће и баште.{S} Један по један део вароши |
| завесице.{S} Сат на кули је избијао као да шкрипе неки зуби.{S} А Богородичина Црква, са своја |
| бели голуб је баш у то време осећао као да му у крилима нема доста лета.{S} Нека чежња је падал |
| не додирује.{S} Кадионицом је махао као да на оним сребрним ланчићима љуља колевку са <pb n="21 |
| ркви да види ту слику.{S} Али анђео као да се помакао њој у сусрет.{S} На липу наслоњен, са обе |
| На амвон се пењао и са њега силазио као да лебди и тле ногама не додирује.{S} Кадионицом је мах |
| </p> <p>Доктор Пашковић је говорио као да бунца.{S} Брзо и без прекида, као да мора некоме све |
| p>Пашковићу је, напротив, било лако као да је на крилима.</p> <p>— Не боли вас више глава? — пи |
| ад доврши певање, сасвим му је тако као да је од Ане дошао. </p> <p>Опет је дакле музика постал |
| воздена полуга затварала их је тако као да су за сва времена залупљена и урђала.</p> <p>Ани се |
| други живот ...{S} Зар није то тако као да сам већ једаред умрла? — насмејала се Ана, али кратк |
| нуо с места.{S} Уопште је изгледало као да се створени свет враћа натраг у мрак.{S} И одиста, ђ |
| е почело ударати ситно и устрептало као да га је неко иглом проденуо.{S} Место покрај стуба је |
| места у женској препрати се чинило као да тамо, у висини над солејом престаје оклоп зидова, да |
| ти.{S} Сада, међутим, њој се чинило као да је она , Ана, затворена у малу кутију, а кутија с њо |
| анијем моменту службе, Ани је дошло као да види да је баш он онај који је цркви и Богу најближи |
| , и лице дође тако мајушно и смешно као да само из себе вири.{S} Ана се грохотом смејала тој ко |
| људи, који се разилазили равнодушно као да нико ништа није опазио, чинили јој се или злочинци, |
| Ни ђакону се није спавало.{S} Нешто као да непрестано кружи око њега, зове га и буди га.{S} Пот |
| бунио се, застао, увукао руку у џеп као да тражи нешто што је заборавио, и вратио се у правцу и |
| ја.{S} Учинила је затим ипак покрет као да хоће нечију руку, као да хоће некога.{S} Шест руку с |
| с рамена да је стресе, правио гест као да запушава уши, а чело би му се набирало тачно у пет л |
| била сасвим непотребна.{S} Пашковић као да је и сам то хтео што је она хтела, Застао је на степ |
| им јој ону тешку златну косу, такву као да сунце носи на глави.{S} И често се питам: из којег ј |
| S} Понекад је мучно, и врти по њему као да хоће да изађе и даље да иде, па и самог њега собом д |
| ко слуга сече траву, нежну и мекану као да је пролеће, и како се звук инсеката чује као нека ја |
| добро изведеног задатка, појали су као да пред Богом стоје, а Бог тај да им је свима рођени от |
| сата још није стигао.</p> <p>А оцу као да је опет горе.{S} Шта ће бити?{S} Зашто доктора нема? |
| ветиславом директора Васића.</p> <p>Као да је чуо Анину жељу, закуцао је на прозор доктор Пашко |
| ед као што нож пресеца жилу.</p> <p>Као да је цела земља на пречац увенула и збабала се.{S} Нес |
| што светињи приђе.{S} А Бог му је рекао да подигне очи и погледа на место крај стуба. </p> <p>И |
| пан један доживљај .{S} Скоро бих рекао да се бојим да се деси, јер— ђаконов ниски, звучни глас |
| екако двоструко сањив, и једва је чекао да спусти главу на јастук.{S} Али у коме тренутку је то |
| ко било као <pb n="77" /> да си ме слао да живим негде на јужном полу.{S} Уосталом, све то није |
| свима главама.{S} Нико није ни помишљао да изађе.{S} До последњег такта је све живо стојало на |
| рашнијим и најружнијим околностима имао да опстане и да се сачува.{S} И који је, оставши усред |
| мој отац, пред крај свога живота , знао да вас волим.</p> <p>— Знао је?</p> <p>— Знао.{S} Или ј |
| у, јер је видео да хоће да пође, а знао да их само педесет корачаји деле од пуне светлости и др |
| сам господар острва на коме сам изабрао да живим.{S} Као Робинсон, молим се Богу и тражим нови |
| рјачић се још лепршао .{S} Снажна мисао да у несвест пасти не сме, да изаћи из цркве не сме, да |
| не види него чује, и обрадова је мисао да ће можда једног дана бити у стању да одсвира музику |
| тину да признам, не могу да волим мисао да у овој цркви служите као свештеник.{S} Има нешто, не |
| срђе и суровост.{S} Одбијала је помисао да је у искушењу, а још више помисао да је претрпела мо |
| и смирење.{S} И долазила јој је помисао да је Бог дух музике, и да су сви закони звезда закони |
| ао да је у искушењу, а још више помисао да је претрпела можда чак и мали пораз, и хладно заглед |
| е дошло писмо.{S} Монах Иринеј је писао да се Ана мора штедети, и да ће стога и он што ређе дол |
| му је била радост што је владици обећао да ће доћи.{S} Наравно, прво се мора и с Аном разговара |
| живота гране... </p> <p>Ђакон је осећао да безгранично воли ту девојку.{S} Баш сада, када је, к |
| повраћено здравље, и озбиљно је осећао да је све без изузетка, свака животињица и свака стварч |
| !</p> <p>Монах Иринеј је међутим осећао да нема разлога да ћути.{S} Ускиптила је у њему та срећ |
| ктор Стојковић, па и онај који је дошао да пева место Стојковића, и певао лепше од њега.{S} А г |
| Ја сам, синко, у првом реду зато дошао да тебе још једаред видим — говорио је крунисани еписко |
| <p>У петак после вечерња ђакон је пошао да се мало прошета.{S} Уочио је из далека гвоздену огра |
| вео је до столице крај прозора, и пошао да отвори прозор.{S} Ана га је задржала, испруживши обе |
| е било јаче од њега.{S} Ипак је покушао да колико толико разјасни своје стање, и да одмери докл |
| днако ме моли да га поведем, али, право да вам кажем, <hi>ја</hi> се плашим, и за њега, и за др |
| о којој ми увек толико пишеш.{S} Право да ти кажем, мислио сам да прецењујеш вредност и лепоту |
| рвожедном примедбом: да свако има право да узме свој део од створења које је Бог лепотом и чари |
| могне прићи.“ </p> <p>„А да ли је право да се милости, највише моћи душине, толика множина баца |
| и, и почела ужасним, бедним плачем прво да зове оца свога, а после, после једног страшног погле |
| добро знају да страст није слепа, него да страст зна и хоће и рачуна , у два себична непријате |
| S} Не да монах Иринеј к њима дође, него да она, за тренутак један, излети одавде, да одлети до |
| и дате одговор .{S} Не да га дате, него да стари, готов одговор узмем“.</p> <p>Ана је брзо и не |
| би и могло и смело друкчије бити, него да чашу Евхаристије он изнесе и подигне. <hi>Причасно</ |
| е лагано корачала, да не иде кући, него да се, степен по степен, у небо пење.{S} Одиста, ваздух |
| ичну љубав не с тога да себе мучи, него да другима не чини неправду.{S} Јер људи су гладни љуба |
| А шта се друго и ради са милошћу, него да се баца у поноре туге и у потоке суза!{S} Шта је дру |
| и желео престати мислити о Ани.{S} Него да мало стиша узбуђење од радости , па да буде хладнији |
| е ради дошао.{S} Желео сам такође много да будем у цркви о којој ми увек толико пишеш.{S} Право |
| а који, као паук муву, хоће једно друго да исисају, у два лопова који краду и отимају најдрагоц |
| касније, кад је из мојих одговора видео да сам ја овде срећан, онда је ваљда због тога ћутао.{S |
| и дохватио је Ану за руку, јер је видео да хоће да пође, а знао да их само педесет корачаји дел |
| е, хвала Богу, бар тога дана није видео да свет натрашке иде.{S} Уопште је изгледао свежији и в |
| рисала сузе.{S} А монах Иринеј је желео да је јагње, да савије врат, и да буде заклан у Анином |
| бог лепог појања у овој цркви сам желео да се премести.</p> <p>Госпођица Недићева је последње р |
| напетог гркљана, који је баш Ани волео да говори, како је због дуге праксе тако омрзао музику, |
| инеје!</p> <p>Ђакон је сада већ разумео да се то стари владика, као дете, игра своје најмилије |
| да је боли глава.</p> <p>Ђакон је успео да ствар одложи за три дана, до идуће недеље.{S} Али је |
| што пре заборави.{S} Али таман би успео да потисне гомилу мисли, онда би опет та чистина у глав |
| /p> <p>А он је исто тако савршено успео да јој благодарним поклоном главе и тела и осмејком јед |
| е насмејао.</p> <p>— А докле би ти хтео да ја још живим!{S} Мораш се с тим измирити да је и у т |
| ко није могао да зна шта би управо хтео да исповеди. </p> <p>По свршеној служби је остао у олта |
| и сушта лепота.{S} Једно бих само хтео да буде друкчије.{S} Да се ви одморите.</p> <p>Сад, кад |
| ка гледа.{S} Стидео се, а невешт је био да своје усхићење оправда општим усхићењем .{S} Владици |
| <pb n="62" /> несрећни музичар оставио да ма ко покуша назидати и створити његово дело.{S} Муз |
| лепота предмета, али владика је наредио да сат има остати на почасном своме месту.</p> <p>Монах |
| је пружала руку, а ђакон се није усудио да пружи своју.{S} Стојали су ћутећи, са пресрећним пог |
| о тишти.</p> <p>Пашковић се није усудио да пита.{S} Осећао је да би много дао кад би могао чути |
| ладати као сламку, њега, који се усудио да савлада пољубац љубави моје, да га обезвреди и увред |
| таром виђала.{S} Ђакон је такође тражио да се нечим забави.{S} Пружио је руку да узме и изближе |
| х Иринеј је ћутао.{S} Владика је опазио да га се то питање врло мучно дотакло.{S} Да му је тешк |
| надом на лицу.</p> <p>Али кад је опазио да Ана непомично мирна седи на своме месту, устукнуо је |
| ост , мислио је.{S} Али после је опазио да има једну борицу и на души, и да је та борица канда |
| одраслих и деце, монах Иринеј је опазио да на владичином лицу дрхће израз праве, вреле среће.{S |
| већ био на два корака близу , и опазио да је опажен, збунио се, застао, увукао руку у џеп као |
| осетио сувоћу у тону, и сад тек опазио да Ана врло рђаво изгледа.</p> <p>— Јесте ли ви, Ана, б |
| . </p> <p>Владика се при доручку хвалио да је врло мирно спавао.{S} И да према томе, хвала Богу |
| о изговори Анино име, како би се уверио да срећу своју не сања. </p> <p>— Ја вас никада не могу |
| у тањир да се сети, и онда је одговорио да највише воли бело месо.{S} Напослетку, Мајински је м |
| им младићима , а целом пажњом је мотрио да ли она иде.{S} И онда, ма да је Ана долазила сама, и |
| њем свога света?{S} Зашто се тако журио да проговори с њоме, зашто се тако журио ка подневу љуб |
| о, па ни сам доктор Пашковић није сетио да је стварање света ђаволска једна ствар, која разне н |
| ити шта је с њоме.{S} Али онда се сетио да не зна где станује.{S} И да би му било незгодно пита |
| , владичин је ђакон више но икад осетио да владика нема право.{S} И, загледаног у немирни лет у |
| е не можете на гробље.{S} Ја сам осетио да вам је много жао.{S} Баш на данашњи дан.{S} И онда, |
| >Срце му је трептало, а он га је пустио да трепти, и благодарио је Богу што је човек у стању то |
| те ствари. </p> <p>Недић је онда решио да се окане илустрација , и да покуша у форми догме про |
| жним и крупним кораком, као да се решио да на дуготрајно неко путовање пође.{S} Ишао је, ишао, |
| из далека гвоздену ограду, али се решио да неће поред ње проћи.{S} Видео је башту и јуче и прек |
| чајним гласом тражио у Бога савет, како да се исповеди и смири пре него што светињи приђе.{S} А |
| сада, кад љубав већ носиш у срцу, како да се понашам!{S} Зар да ти пожелим да те Ана Недићева |
| овог певања , кад затвори уста?{S} Како да обожавам његову уметност кад јој је и колевка и гроб |
| /> теши као лекара, нити је знала како да га теши као човека.{S} Осећала је да је несрећа јача |
| руку. — Збиља, ја сам у неприлици како да се споразумемо, јер се у тој ствари, у ствари музике |
| S} Али то, баш то, одиста, не знам како да ти јасно прикажем . — Ана се уозбиљила, и, сабирајућ |
| , ужасно !{S} Не могу то детенце никако да заборавим ...{S} У малим његовим грудима, нежним као |
| церт, изводити по свршетку службе, тако да певање траје доклегод владика и сви верни не оставе |
| у питати вас, па како ви одлучите, тако да буде.{S} На то је пристао. </p> <p>Ани је прострелил |
| јој и главу, помешала се са сном, тако да се сиротом ђакону учинило да је те вечери некако дво |
| овао своје доласке, <pb n="217" /> тако да је у три четири пута чуо цело појање.{S} Дешавало се |
| међу њима није и родила и развила тако да они никада речи једно с другим проговорили нису.</p> |
| та осетио, и жао ми је што не може тако да буде.{S} Уосталом, сада ће ипак тако бити.{S} Мене ћ |
| оју душу уносила у рад, утицала је тако да је и материал сву своју душу полагао у њене руке.{S} |
| на само састане с њиме, удешено је тако да се ђакон кроз засебан улаз уведе у гостинско одељење |
| а извини само за један тренутак, колико да каже владици да оно „други пут“ значи већ сутра ујут |
| читава хрпа малих белих коцкица, толико да је једва могла све да их задржи.{S} Читаво парче хле |
| чким полетом, али то узбуђење није дало да Ана на време осети умор, и да се одмори.{S} Она је с |
| се, поред свег хотења, некако није дало да га извргну у шалу и пецкања.{S} Нису успели да се ва |
| то би било <pb n="208" /> или изгледало да је посљедица те посете — страшно, ужасна једна драма |
| } Једаред , када је неминовно изгледало да ће се још у цркви срести, она се сакрила за стуб, и |
| ке мајке, прострло се по поду, и чекало да деца његова преко њега пређу. </p> <pb n="138" /> </ |
| будаласто и храбро, не опажајући нимало да је то питање друго питање.</p> <p>Да.{S} Тифус.{S} - |
| ом ипак потврдило , и почело Ану помало да узнемирује. <pb n="64" /> Престала је да о љубави св |
| се дигне.{S} Два дана касније се знало да се разболела од тифуса.</p> <p>Ђакон Иринеј, наравно |
| љашњост владике, за кога се иначе знало да је умно још необично свеж и јак, подсећала на пролаз |
| крају, где сунце брзо седа, мора нагло да скраћује обасјану стазицу своје шетње, тако и наш Па |
| преобратила.</p> <p>Ђакону се привидело да клечи пред Аном и да љуби руку њену, у сребро и драг |
| месту, са жељом да виче, да удара и зло да чини, и најзад да себе уништи, да се згази, да се у |
| е доктор Пашковић.{S} Очигледно је било да је чекао Ану.</p> <p>— Имао сам три сата одмора, па |
| та жалост напола убила, и јасно је било да се стара, болешљива жена никада од ње опоравити неће |
| о у њега тога дана.{S} Јасно му је било да човек, у исти мах, може бити јако близу и Богу и људ |
| Аниних милих очију.{S} Јасно му је било да је она нарочито изашла, и нарочито га чекала.{S} Жел |
| што се осетило да би старцу милије било да се на само састане с њиме, удешено је тако да се ђак |
| и терао шалу?</p> <p>Њој је јасно било да је својим ћутањем и размишљањем одала траг догађају, |
| и без уздаха.</p> <p>Како би лепо било да сам ја ето ова нашушурена ћубаста кокошка, и врхунац |
| и се то допало.{S} Како би то лепо било да су тако неприступачно затворена и она друга врата, и |
| неком нешто скривило, и да је заслужило да буде кажњено. </p> <pb n="102" /> <p>Ани никако није |
| хоће некога.{S} Шест руку се испружило да дочека Анину немоћ и самоћу.{S} Али Ана је вратила и |
| већ неколико пута, њој се и сада чинило да се напила среће за цео живот, и да ништа више не жел |
| полегле једна на другу, и Ани се чинило да шушкају нешто између себе.</p> <p>И око ње је нешто |
| ћи и све јачи.{S} Понекад јој се чинило да целим телом трепти и бруји.{S} Једнога дана, из виол |
| ало као чекић.{S} Једнако јој се чинило да чује корак који такође у капију савија.{S} Око десет |
| ио се из светога чина.{S} Њој се чинило да негде, у дну олтара, севају муње, и да ће сад велики |
| е само жмирнуо очима.{S} Њему се чинило да то на једно излази. </p> <pb n="25" /> <p>У ствари, |
| благо његовог живота.{S} Њему се чинило да цело небо плаче с Аном, и да је то срећа коју он не |
| замишљено у башту.{S} Ђакону се чинило да у сунцу види портре једне жене, насликан, часом, од |
| ђи него обично.{S} Некима се чак чинило да је у задње време и опао.</p> <p>— Променио нам се ов |
| ај одати.{S} И одједаред јој се учинило да то и није тешко.{S} Баш је сасвим лако.{S} И причала |
| сном, тако да се сиротом ђакону учинило да је те вечери некако двоструко сањив, и једва је чека |
| епило.{S} Стрепило да је види, стрепило да је не види.{S} Стрепило да нађе тамо поглед који га |
| ди, стрепило да је не види.{S} Стрепило да нађе тамо поглед који га тражи, и стрепило од поглед |
| p>А срце је дотле стрепило.{S} Стрепило да је види, стрепило да је не види.{S} Стрепило да нађе |
| ћи ђакон Иринеј .{S} И пошто се осетило да би старцу милије било да се на само састане с њиме, |
| е Пашковић чело попреко, што је значило да му је онај други смешан — али биће да негде одгоре г |
| је поред капелице.{S} Нешто ју је вукло да уђе.{S} Па ипак није.{S} Ко зна да ли је отворена.{S |
| <p>— Слушај, сад ми је одједаред дошло да свирам молитву пре спавања. </p> <pb n="23" /> <p>И |
| вадесет пута једно за другим умро, само да се збуде нешто тако лепо као што би било оздрављење |
| ећу, да се рукујем такође нећу.{S} Само да вам кажем да је Светислав Васићев још жив, да му је |
| живота у очима, иде дакле.{S} И не само да иде, него треба сад да пусти дугу косу и браду, да о |
| е би могао дати ...{S} Сећам га се само да је био, да је сладак био, и да гори чежња за њиме. < |
| вао никога од гостију.{S} Знало се само да ће око четири сата, по жељи епископовој, доћи ђакон |
| из мрака ноћи, и прети да ће опет тамо да се врати.{S} У оделу тешких црних бора, са ауреолом |
| непрестано вибрира јер хоће непрестано да узнемирава.{S} И вибрирање то сели се, из мелодије и |
| ту човечјем потребан.{S} Да је потребно да човек, у нечем, остане аскет целог свог века.{S} Под |
| о да сваку поједину сламку хоће засебно да продрмуса.{S} А кад се ветар одмакао, травчице су по |
| ио дечку обе испружене руке.{S} Наравно да је са тим рукама отишла и сва лепота предмета, али в |
| иче јачина, зато што — воли.{S} Наравно да онда онај ко хоће увек да воли, да се гај мора дуго |
| зло.</p> <p>Анино срце поче преплашено да трепти, и она, не знајући право шта чини, потрча за |
| ло обузимао сан, почела одједаред силно да расте.{S} Мала једна жељица доскора, расла је она св |
| з којег разлога не би требао својевољно да прекида оно у чему је срећан.{S} То ће, сутра, ипак |
| , оно, лудо и преплашено, стаде помамно да лаје, и брже на страху него на ногама, потече <pb n= |
| S} Заветујем се.{S} Јер ми је сад јасно да је завет у животу човечјем потребан.{S} Да је потреб |
| е дете.</p> <p>И зато јој је било јасно да на томе месту стојати све дотле, док не дође каква п |
| ужаса доводила Ану. — Да ли је могућно да човек, после пет или десет месеца, потпуно индиферен |
| ротог доктора, да жели нешто симпатично да му каже, и нечим лепим тежњу његове душе да задовољи |
| ни доктор теологије, знајући врло добро да два ђакона у исто време и на истом месту не могу пос |
| бајаги сажаљиво питање, а иде се на то да радозналост што пре сазна ради ли се о догађају који |
| .{S} Комешање људи је додуше ишло на то да ту празнину испуни, али она је пробијала кроз сав ме |
| Али онда је дошло друго.{S} Дошло је то да јој је Иринеј отео пољубац.{S} И тај отети пољубац ј |
| цркву, а сада није ту.{S} Знао је и то да је она покретач и душа лепом појању у њиховој цркви. |
| их чак и не познаје, али осећајући и то да их сад ето има и носи у себи готове и своје.</p> <p> |
| могао чути ту жељу, али је осећао и то да би пре умро него што би запитао.</p> <p>И Ана је ћут |
| акон својом идејом. — Није истина ни то да не сме волети једну жену изнад свију жена!{S} Није и |
| иће, једном речју, воли и сагорева зато да душу калуђерову сачува од неосетљивости и сувоће.</p |
| Кандилце једно, које има душу само зато да ужива што гори.{S} Гори, ужежено за славу онога што |
| а има бол, разњежио се сасвим, и, место да нешто почне говорити, загледао се у свога Иринеја ис |
| им животом заправо светити цркву, место да црква лажно свети њих.</p> <p>Ја сам још сасвим млад |
| рати.</p> <p>Несташлук храбри.{S} Место да врати књигу, ђакон је узео и пружену руку.{S} За час |
| ла се Недићка с нежним прекором — место да ми ту бригу што пре скине с врата, она, како је отац |
| ање Еванђеља, а приспела на своје место да угледа једну сасвим нову сцену.</p> <p>Света је било |
| ислим ову овде.</p> <p>— Могла бих, што да не.{S} Јер, одсечена моја рука је опет моја.</p> <p> |
| ински. </p> <p>— Ви као да хоћете нешто да ми кажете — гледала је Ана љубазно испитујућим погле |
| лико лептирица, у трави је почело нешто да шушти, а негде, на грани, чуо се слабачак цвркут тиц |
| } Као да је тога дана Бог хтео њу нешто да моли.{S} Ана се скрушила.{S} Искрено, детињски потан |
| нас прошле суботе, сутра ће бити добар да нас отпрати господин ђакон .</p> <p>— А зар прошле с |
| епоте ... зар да њему на жао учини, зар да само прође мимо топлоте и среће! ...</p> <p>Била је |
| лизу, душе пуне љубави и лепоте ... зар да њему на жао учини, зар да само прође мимо топлоте и |
| осиш у срцу, како да се понашам!{S} Зар да ти пожелим да те Ана Недићева није заволела!{S} Та к |
| било корачање краља који улази у олтар да преко златне круне своје пребаци црни калуђерски вео |
| свога.{S} Њу бих хтео као прави калуђер да волим.{S} Да је то могућно, у то не сумњам.{S} Јер в |
| а дигне, а из његових прстију свети мир да се излије.</p> <p>Како је дошло до тога да заволи де |
| лета, он је тек морао погледати у тањир да се сети, и онда је одговорио да највише воли бело ме |
| еног поздрава. — Такође сам желео и вас да видим, т. ј. да се с вама поразговорим.{S} Страшна м |
| ароши, одмах после подне се пронео глас да је на умору једино дете директора Васића, а нешто ка |
| рудма.{S} Хоровођа нетренимице чека час да са сопраном заједно падне у несвест.{S} А два најбољ |
| кој колевци, коју музика љуља, час опет да сам мртав у гробу, и анђели да надамном литургију сл |
| ?{S} А њу бих хтео у најбољи свој живот да унесем .{S} У снагу живота свога.{S} Њу бих хтео као |
| ет тако, незнано откуда, ширила се вест да ће, код Недићевих, после вечере, бити извођена једна |
| одиста тешко на души, и осећао дужност да то што пре сазна. </p> <p>Те мисли су јако узнемирил |
| ћи на своју смрт и на незгодну околност да Ана ни брата ни сестре нема, покушава кћер своју под |
| , ушао у олтар, и изнео јој оданде крст да га целива и да се смири.{S} Извео ју је затим опет п |
| {S} Истински побожна , она је имала моћ да увек, за време молитве, нађе око божје над собом.{S} |
| е, има љубав, оно дакле што занавља моћ да човек остане веран поносу свом.</p> <p>А ви, Ана ?{S |
| само љубав, љубав која осећа у себи моћ да јаким учини срце љубљене жене.</p> <p>— Како ће се с |
| пећске патријаршије, који су имали моћ да нас, несрећне и пале, расељене међу Турке, Млечиће и |
| г човека на колена баце, који имају моћ да и из најтврђе охолости сузу исцеде.</p> <p>Слушајући |
| на, свога дана, имају и права и потребу да о догађајима поразговарају, и да се узајамно подсете |
| одједаред своје мајке, и осетио потребу да сагне главу и да јој нешто призна.{S} И можда би то |
| ико наљутио, да је чисто осетио потребу да се освети.{S} И доиста је <pb n="85" /> мало осветљи |
| кошна, она није осећала никакву потребу да нешто чува и оставља.{S} Све те инспирације , чинило |
| на .{S} Али он не осећа никакву потребу да ту тајну разреши , и навикава се да је носи такву ка |
| једним благословом , као да жели главу да јој домаши, и смешио се на њу очински милостиво.{S} |
| ресло се од смеја, и наговарало коприву да се попне на прсте, и да часом голицне нос на тој зам |
| сам се, зло сам учинила, уђимо у цркву да се покајем, да се Богу помолим ...{S} Лагала сам, и |
| не слике отклони од ње, да јој да снагу да свет гледа у оној боји у којој га божји дан пружа, и |
| жба свршила, клекнула је, и почела Богу да се моли.{S} Истински побожна , она је имала моћ да у |
| ете.{S} Али, истину да признам, не могу да волим мисао да у овој цркви служите као свештеник.{S |
| вља.{S} Ја, видите, никако више не могу да се опоменем каква је била моја црква без вас.{S} А и |
| ава, и видим да ти то годи, али не могу да разумем да усхићење од музике може бити живот или ум |
| верио Господ Бог, а сад је било на реду да се о том увере и Недићеви са својим гостима .</p> <p |
| , из других светова, долазе да нам кажу да је све у човеку лешина ...</p> <p>Али, ето, и у мојо |
| едаред, као две божје руке које се дижу да благослове метеж нереда и греха, отварају се, с мали |
| ва црква, једино помоћу музике успевају да томе хаосу даду облик и смирење.{S} И долазила јој ј |
| вачи гледају право у његов џеп, и знају да је џеп потпуно снабдевен свима потребним стварима.{S |
| а многи међу њима мисле о њему, и знају да је он пријатељ свију њих.{S} Нешто га је у тој цркви |
| туђине, у лукаве борце који добро знају да страст није слепа, него да страст зна и хоће и рачун |
| Као неки велики точкови , који престају да се врте, коче се и хладе, тако се, једно по једно, з |
| шци или идолопоклоници.{S} А ако успеју да заволе једнога Бога, муче га исто тако као што и чов |
| оћ своју да човеком влада.{S} Моћ своју да га у висину хитне или да га на ђубре баци, да га мил |
| се жена увек смеје кад позна моћ своју да човеком влада.{S} Моћ своју да га у висину хитне или |
| је, место одговора, пустила главу своју да у рукама ђаконовим тоне.{S} Коса се под притиском гу |
| познаје, и коме старац хоће душу своју да отвори.</p> <p>Ана је погледала на сат.{S} Рано је ј |
| } Две халапљиве, несите патке не верују да је берба обрана, улазе унутра, и чупају полумртва вл |
| се и каже: само жена може помоћи човеку да се, за њу, успне тамо, куда <pb n="249" /> се за себ |
| рилике, али она није ни тражила прилику да Иринеју каже шта се догодило, онога дана, између док |
| а да савлада жељу.{S} Склонила је мајку да попусти и да је пусти, обукла се, узела велики буке |
| дало на ум да мајка њена покушава сенку да нахрани ...{S} Али како му је разговор пријатан и од |
| рила се.{S} Тражила је брзу неку одлуку да спречи улазак Иринејев унутра.{S} Дошло јој је да за |
| и треба да јој помогне, који треба руку да дигне, а из његових прстију свети мир да се излије.< |
| збуњености .{S} Дохватио га је за руку да га охрабри.{S} Али гест није био добро изабран.{S} Ђ |
| што ће затворити прозор, испружила руку да осети сипи ли киша и је ли хладно.{S} Није падала ки |
| о да се нечим забави.{S} Пружио је руку да узме и изближе погледа скупоцену неку резбарију од с |
| једна од њених речи.{S} Осетио је жељу да с њом дуго и много разговара .{S} Да јој, без једне |
| у њему стигли некуда одакле немају жељу да оду.{S} Па онда се опет све слије и смрси, и у души |
| и да му реферише о успеху, и причала му да сопран-солисткиња изводи свој део у Григорјевом конц |
| у.{S} Не, не, нека не долази, реците му да нипошто не долази ...{S} Сам, без икога, да се разбо |
| аку, у добру и у злу.{S} И помоћи ће му да се никојег задатка и никојег бола не уплаши.</p> <p> |
| {S} Може бити да бих требао понудити му да идем с њим.{S} Може бити да ће ме он и звати.{S} Јед |
| убавној срећи.{S} Неко је развијао тему да највећу срећу у љубави доживљују несрећно заљубљени. |
| а су, као две снажне руке, обгрлила Ану да је угуше.{S} Ана се дигла од клавира.{S} Чисто је по |
| здрагали .{S} Монах Иринеј је молио Ану да још нешто друго свира. </p> <p>— Друго други пут.</p |
| н се радовао као дете.{S} И замолио Ану да га извини само за један тренутак, колико да каже вла |
| ш волите, бедну, јадну, грешну вашу Ану да ли још волите тако као пре, рад њен, крвав одсада, д |
| ком коју је ваљда само Ана била у стану да имитује, и гушио се после сваког таквог напрезања ка |
| — да нам понекад дођете.{S} Али, истину да признам, не могу да волим мисао да у овој цркви служ |
| оли је, Иринеје, колико си игда у стању да волиш узвишено и лепо! - ...{S} Она ваша црква је пр |
| него и себе ?{S} Да ли сте били у стању да се брзо смирите и разаберете, и да оцените куда смо |
| ао да ће можда једног дана бити у стању да одсвира музику свога живота и музички проблем своје |
| је истина дотле, док је калуђер у стању да ту жену воли изнад себе!{S} Тако вас ја волим, Ана! |
| ти што је жив, у рајском једном осећању да радосном човеку ништа не треба.{S} И што је више дав |
| p> <p>Звиждуци супротних ветрова почињу да се секу, и први судар сила се свршава потмулом мумла |
| Али лице је бледо, и модре сенке почињу да се шарају по њему. </p> <p>Доктор Пашковић је говори |
| ног понашања и проблема.{S} Веровали су да Ана, сва и у свему, није обично створење. </p> <p>Ма |
| кидали и опет се враћали.{S} Осећали су да би свака, и најпростија реч, била слађа од меда, али |
| молио је Ану за извињење, и за доброту да још једаред пређе с њим његов део. </p> <p>Ишло је л |
| о и ђакона и младиће, журила је у порту да одахне.{S} Али, слутећи ваљда да ће монах Иринеј одм |
| ах Иринеј је одахнуо, и окренуо у порту да буде сам.{S} А Пашковић је гледао за њим и довршивао |
| споде Боже, не, не, несме доћи, ја нећу да дође, и реците му уопште да се чува, и — ах, тако ми |
| ећање !{S} Ја се успомена бојим, и нећу да их имам.{S} Зато сам ваљда и провела цео свој живот |
| ерити ?</p> <p>— Ни то не.{S} Него хоћу да кажем да је љубав страст, која до краја не може живе |
| који иду, и за којима и она треба одмах да пође.{S} Није јој било добро. </p> <p>Сутрадан, у не |
| Ана. — Дајте ми обе ваше руке, дајте их да их пољубим, да их имам, да су моје — говорила је она |
| ираној шеснаестини која ће сад у ваздух да прсне.</p> <p>Једном приликом, на ужем музичком посе |
| а урадити.{S} Кочијашу је тутнула новац да купи сину ципеле, а затим је дозвала псето и четком |
| <p>Па и кад би тај додир руку имао баш да значи нешто врло озбиљно и важно, баш кад би значио |
| ца, тешко мени, тешко мени ...{S} Хоћеш да легнеш, чедо, да се пресвучеш и да те покријем — ски |
| ата, срце се смирило, до недеље има још да прођу дан и две ноћи, и све, све је то можда само ва |
| више да затвори. </p> <pb n="209" /> <p>Да ни мисао Иринејева не могне у њу.{S} Почела се плаши |
| крштених руку, прислушкивао је. </p> <p>Да би се владика могао што боље одморити , није Недић н |
| се, делили се поклони и цвеће. </p> <p>Да с музиком сад треба престати, то ником ни из најдаље |
| у разњежити за сваку маленкост .</p> <p>Да, старом епископу је годило те вечери све.{S} И јесен |
| , шета се до Богородичине Цркве.</p> <p>Да одстоји целу службу, за то доктор није имао времена. |
| ло да је то питање друго питање.</p> <p>Да.{S} Тифус.{S} - Пашковић је одговарао тихо и преокуп |
| још лепша и искренија изгледати.</p> <p>Да, ђакон је уметник, сваком својом помишљу , сваким св |
| дном надом да ће све добро бити.</p> <p>Да, то је био храм у коме се душа његова одмах настанил |
| и музички проблем своје савести.</p> <p>Да, музика је света — враћала се она првашњој својој ми |
| егова широка милост целом свету.</p> <p>Да, завет његов, који нам је у данима среће био срећа, |
| осле подне кренуо у шетњу.{S} Насумце , дабогме, но будно одмеравајући сваку кућу, и оштро мотр |
| ма, са уснама на крсту.</p> <p>Било је, дабогме, и искушења.{S} Али она су била незнатна, и нис |
| еченице . </p> <pb n="107" /> <p>— Леп, дабогме, док сте млади.{S} Сада вас сви воле и сви вам |
| а се Недићка борила са сузама.</p> <p>— Дабогме, старост, па још и самоћа, то је од свега најте |
| и нада.{S} Да ли ме разумете ?</p> <p>— Дабогме! — дошло је Ани да од радости рукама почне тапш |
| ном своме месту.</p> <p>Монах Иринеј се дабогме насмејао.{S} И такав , сузан и насмејан у исти |
| о можда за октаву и још за квинту више, давала ипак постајање, преливе, боју, јек и сву душу гл |
| од суза давала свом оцу који одлази.{S} Давала му је део живота свога.{S} Са оцем заједно умира |
| зио, а Ана његова је више нешто од суза давала свом оцу који одлази.{S} Давала му је део живота |
| песма и свирка из куће Недића.{S} То је давало повода те су људи, од времена на време, упадали |
| жда права срећа и није ништа друго него давање.{S} Можда прави идеали и нису идеали задовољавањ |
| једну службу, у којој је, више но икад, давао целога себе другом.</p> <p>Доктор Пашковић је трп |
| човеку ништа не треба.{S} И што је више давао, све је више могао давати.{S} Јер тек кад су била |
| на да живот свој нуди и даје. </p> <p>И давао га је.{S} Три године дана је живео тако у тој чуд |
| И што је више давао, све је више могао давати.{S} Јер тек кад су била поклоњена, видео је и од |
| се невина, Богу и људма недужна дечица даве и у круте лешине претварају ...{S} И није довољно |
| ади, светлост у очима гаси, глас у грлу дави.{S} Мајко Божја, научи ме где треба стати ...</p> |
| и носила рашчерупану сву летњу помпу, и давила сву летњу жар.</p> <p>У мокром галопу је стигла |
| ну у плач, руке њене се стегоше као два дављеника.</p> <p>Боже, смилуј се, Боже, смилуј се! — м |
| два витка торња, као два цвета, била је давнашња, неоправљана, гуштерасто испрепуцана зграда, р |
| ге.</p> <p>Читао је како је Бог, некада давно, шетајући по земљи, ушао у шуму, и срео јако неве |
| </p> <p>У ђаконовој души се затеже нека давно онемела жица, и он умало не одговори да јесте.</p |
| , него кроз цркву и некуда даље, у нека давно прошла времена, ка неким порушеним и попаљеним ол |
| је друго Григ него сећање неко које је давно оставило своје тело.{S} Шта је друго Бетовен него |
| p>— Две сестре, много старије од мене и давно удате.</p> <p>— Две сестре, то су два мелема — уз |
| и немилог, у чијој души као да се нешто давно осушило.</p> <p>— Кажи ми, ако што знаш, о госпођ |
| ипи.</p> <p>Подсећа на звоњење из неких давно прохујалих хришћанских столећа.{S} Кад су људи ва |
| l:id="SRP19190_C4"> <head>IV.</head> <p>Давно је прошло богоављењско водоосвећење.{S} Дошло је |
| је у олтар на причешће потпуно спреман, давши Богу, с гласом својим, и све што је у њему.</p> < |
| то је тако брзао да јој целу своју душу даде ?</p> <p>Зашто дуже није трајала прва она чежња у |
| анској, има га у пркосу уста која се не даду пољубити, има га у оплакивању мртваца, има га у са |
| но помоћу музике успевају да томе хаосу даду облик и смирење.{S} И долазила јој је помисао да ј |
| о.{S} Приступио је затим Богу, и молио: дај ми крила. — Бог се збунио, јер крила су смели имати |
| вом и на оном свету? је ли да нећеш?{S} Дај ми руку.{S} Обећај.{S} Обећај још једанпут.{S} Моли |
| е да је то дете, које, кад му је добро, даје ономе кога воли што пре нађе; а кад му је тешко на |
| а.{S} Рукама, нежним и чежњивим, као да даје знаке и такт милој свирци, коју слуша очима, осмех |
| воли га кроза све то, и зато се најзад даје победити и разоружати од духа, и онда, покајно и с |
| придошло у своме бићу.{S} Нешто што се даје посматрати, сравњивати и ценити.{S} Пре тога, она |
| о је тражио начина да живот свој нуди и даје. </p> <p>И давао га је.{S} Три године дана је живе |
| илно воли.{S} Силно.{S} Баш та љубав ми даје толико монашке снаге, да бих свакога демона храбро |
| порезу живота коју и најсрећнији човек даје у скрушености , без достојанства, с прашином раван |
| те?{S} Шта се десило?{S} Госпођице Ана, дајте ми руку!{S} Ко је болестан ?{S} Шта вам је, за Бо |
| птала је Ана. — Дајте ми обе ваше руке, дајте их да их пољубим, да их имам, да су моје — говори |
| а тако ми је тешко — шаптала је Ана. — Дајте ми обе ваше руке, дајте их да их пољубим, да их и |
| су као што цвеће мирише: не знајући шта дају, не слутећи да се с Богом разговарају.{S} Ани су н |
| — смејала се Ана Мајинском у очи. — Ви, дакле, држите да је црква једно, а људи друго.{S} Не мо |
| и у даљњој даљини од истине.{S} Ћутати, дакле, то је лагати.{S} Та јој је мисао била врло неуго |
| цело и лепо.</p> <p>— Шта да му рекнем, дакле, госпођице Ана?{S} Одлучите онако како вашем срцу |
| то сте заћутали, Ана?{S} Нешто је било, дакле?{S} И кога сад штедите, доктора или мене?{S} Је л |
| ледишта, савршена створења.{S} Ми ћемо, дакле, кроз ту љубав, видети, постићи и имати идеал.{S} |
| сутон, или ако хоћеш и зору, свеједно, дакле борбу између светлости и мрака.{S} А то је одрица |
| свађали и с ножевима вијали.{S} Живот, дакле, који је у најстрашнијим и најружнијим околностим |
| раведно .{S} Јер она је музику и цркву, дакле мир и размишљање о бољем животу, волела и пре мен |
| b n="86" /> цркву заволела.{S} И ја њу, дакле, треба да волим и смем волети само црквом у себи. |
| Има нешто, нешто што .. .</p> <p>— Ах, дакле и ви то осећате.{S} Да, да, досада сам био ученик |
| е од вас доћи.</p> <p>— Пресудићете.{S} Дакле: у три сата после подне известила сам доктора Паш |
| А тога дана хоћу већ овде да служим.{S} Дакле дан раније ћу стићи.{S} Две службе ће проћи без м |
| ено тамо код мене уздише цела варош.{S} Дакле?{S} Да ли би се могао решити да пођеш ?</p> <p>— |
| тапшао је задовољно ђакона по рамену. — Дакле имам ипак да се надам милом госту.{S} Само немој |
| је погледала тако благодарно.</p> <p>— Дакле и ви то знате и волите!</p> <p>— Ко би могао то н |
| је најзад пресекао мучни чвор.</p> <p>— Дакле, случај је доста тежак, али болесница неће умрети |
| ким својим инстинктивним кретом.{S} Зна дакле и он каква је лепота у том да се <pb n="71" /> за |
| г владике само душа бесмртна.{S} Таквог дакле, каквог те сада видим, и каквог сам те жељан, нећ |
| <p>— Сећате ли се још мога писма?{S} Е дакле, оно о чему сам вам тада писао, потврдило се.{S} |
| са поезијом кратког живота у очима, иде дакле.{S} И не само да иде, него треба сад да пусти дуг |
| ...</p> <p>Чуло се појање.{S} Служба је дакле већ почела .{S} Али Ана је оклевала да уђе.{S} Би |
| 2"> <head>XXII.</head> <p>Црна табла је дакле обешена још на једну кућу више.{S} За трен ока, Н |
| е <pb n="230" /> чега било.{S} Крила је дакле.{S} Зашто је крила?{S} Али она крије и друго од д |
| али још увек потпуно тачно. — Најзад је дакле дошла природа да потражи своје.{S} И како је то љ |
| пред Аном своју љубав.</p> <p>Решио је дакле да ће се повући, да ће избегавати састанке са Ано |
| творити његово дело.{S} Музичко дело је дакле само за живота уметниковог стварно оно само, ориг |
| та је хтела рећи.{S} Сасвим слободно је дакле још додала:</p> <p>— Ја сам уметник.{S} Мој завет |
| у снег, и почела плакати. </p> <p>То је дакле сада сва свечаност на рођен дан њеног оца ...{S} |
| као да је од Ане дошао. </p> <p>Опет је дакле музика постала њихово вољење.{S} Опет су живели ј |
| лију рада и вишег живота ...{S} Чега се дакле бојите?{S} Тела наших ? ! </p> <pb n="177" /> <p> |
| е шљиве. </p> <pb n="158" /> <p>Село се дакле најзад за сто.{S} Почело се јести.{S} Али је сав |
| књига га поготово има.{S} Творевине те дакле имају своје јединствено и вечно биће, свој оствар |
| руги пут“ значи већ сутра ујутро, да ће дакле ипак бити онако како је владика првобитно желео и |
| е или свечаност.{S} Иначе не.{S} Шта ће дакле сада, у овај мртви, облачни јесењи дан, и кад је |
| ик.{S} Мој завет је лепота. ј Предстоји дакле и мени калуђерска борба. 1</p> <p>Наишао је ђакон |
| има.{S} Достојанство неко.{S} Живот њен дакле није више оно што је био.{S} И гори је него што ј |
| две десне руке, не једна.</p> <p>— Тако дакле! — смејао се Мајински више из грла него из срца. |
| си адвокат, а ја сам уметник.{S} Ми смо дакле она два Енглеза од којих један пије само пунч, а |
| црква, има храм лепоте, има љубав, оно дакле што занавља моћ да човек остане веран поносу свом |
| рао.{S} Звук, акорди, хармонија не могу дакле да су оригинални.{S} Не постоје једаред рођени, ј |
| ћа нема, а и траве је мало, вратанца су дакле отворена.{S} Две халапљиве, несите патке не веруј |
| је даље сурово и немилостиво .</p> <p>— Дала сам ето све што сте хтели у темеље палате ваше, у |
| већ — смешио се мали.</p> <p>Ана му је дала велику, сузама својим покапану зимску ружу.</p> <p |
| {S} Ана га је позвала, <pb n="226" /> и дала му обарених јаја, колача и новаца.{S} Дечко је иск |
| створила, <pb n="75" /> и у изобиљу јој дала и од онога у чему је некад шкрта била, он се због |
| ста, него ђаконове груди, и груди те су дале све што је у њима било грома, песме, љубави и стра |
| ошао да се мало прошета.{S} Уочио је из далека гвоздену ограду, али се решио да неће поред ње п |
| ко отмених и јаких.</p> <p>Недићу ни из далека није било у намери да проблеме поставља и етичке |
| аконов, у све оно што је некада само из далека, и пред олтаром виђала.{S} Ђакон је такође тражи |
| овање пође.{S} Ишао је, ишао, и најзад, далеко у пољу, сео на сунцем угрејани камен, који је у |
| биција да насљеди Недићеву канцеларију, далеко је премашала његове уметничке чежње, и уједно, к |
| ужити без циља.{S} Калуђер, калуђер.{S} Далеко од кариере , без породице и без амбиције, калуђе |
| и истину, ви ћете повући реч, ви ћете — далеко сте отишли, али се још можете вратити, Ана.{S} А |
| е Ана, али кратко.{S} А после се некуда далеко занела. </p> <p>— Ана ! — грцао је из ђакона суз |
| а бриге.{S} А владика је понирао некуда далеко, у Анине слутње и у своја искуства.</p> <p>Али м |
| спред њих, и човек, такав човек, одмиче далеко од свакидашњице и њезиних укуса и судбина.{S} Ст |
| , да сам, ето, остао у њој, иако сте Ви далеко од ње ...{S} У души међутим, ја сам свакога дана |
| безгранично и хладно пространство, али далеко од тога да буде празна.{S} Напротив, у њој је са |
| ло необичним учинио уопште тај састанак далеко од њихове цркве.{S} Ана је, ваљда под том импрес |
| имљивост.{S} Да т. ј. људи, који сасвим далеко стоје од горњег случаја, који, напротив, са цели |
| смом, да је и лето умрло зато што је он далеко.</p> <p>Ану је дохватила и ломила силна чежња.{S |
| гова.</p> <p>Тако од прилике, а свакако далеко од ђакона, свршавали се сви доживљаји Анини с ђа |
| им — ипак, од ње је тако ужасно, ужасно далеко ...{S} И то не због болести и затворене капије, |
| џин, час нејаки слабић, час монах, час далеко од тога.{S} Ужасно, колико живота има у човеку.{ |
| ивот са свима мрљама својим, узмакли су далеко од њих, и у крилу чедне усамљености, једва једно |
| откинула пуну шаку бркова, и хитнула их далеко.{S} Затим се потпуно тупо загледала у једну бубу |
| је да нећу отићи. </p> <p>Како сам још далеко од тога да будем прави калуђер!{S} Узбуђују ме с |
| , али плачем неосушним разумне, у живот далековидне жене.</p> <p>Ани је сада јасна била сва сла |
| смо, или издржали задње искушење , или дали својој гордости нож у руке. </p> <p>Ово последње ј |
| астрли небо, у цркви било тамно, златна далматика ђаконова се смирено угасила, а глава његова с |
| метничким полетом, али то узбуђење није дало да Ана на време осети умор, и да се одмори.{S} Она |
| но, и стезао је срце, које се више није дало стећи, јер више није било празно.</p> <p>Може бити |
| и им се, поред свег хотења, некако није дало да га извргну у шалу и пецкања.{S} Нису успели да |
| ви, да поред мене прође, и да оде даље, даље од мене!</p> <p>А ја га волим, љубим, лудо, безмер |
| , бежала и од те слике, и од тих мисли, даље и даље, и сакрила се најзад, иза тешке завесе, у д |
| у њој дешава, него кроз цркву и некуда даље, у нека давно прошла времена, ка неким порушеним и |
| лицу.</p> <p>На гробљу, није већ видела даље испред себе него на тридесет четрдесет корака.{S} |
| је међутим још и друго хтела, и мучила даље Анину душу.{S} Ана је покушала да се сети мајке, Х |
| ролази мимо овог човека на улици, и иде даље.{S} Иде тамо.{S} Тамо, где ће монах Иринеј дати љу |
| е остави, да поред мене прође, и да оде даље, даље од мене!</p> <p>А ја га волим, љубим, лудо, |
| другом јад и тугу причинио, ударала је даље сурово и немилостиво .</p> <p>— Дала сам ето све ш |
| лас о том величанственом појању ишао је даље.{S} Велики празници очекивани су са <pb n="7" /> у |
| било - помислили су обоје у исти мах, и даље ћутали. </p> <pb n="108" /> <p>Ана се затим, кад с |
| , и врти по њему као да хоће да изађе и даље да иде, па и самог њега собом да поведе.{S} Други |
| а и од те слике, и од тих мисли, даље и даље, и сакрила се најзад, иза тешке завесе, у дубину п |
| и њу. </p> <pb n="68" /> <p>Ђакон се и даље не јавља.{S} Страх њен је растао.{S} Као поплава ј |
| ја ... </p> <p>Монах Иринеј није могао даље.{S} Дрхтао је пред Аном као дете.{S} А Ана, због х |
| изала да одговори, а ђакон је већ питао даље.{S} Да ли јој је много тешко било, и да ли је сада |
| ру.{S} Ђакон ништа није опажао.{S} Мало даље стојао је занимљив ред ливадског цвећа, као литија |
| оку јер се не може појести.</p> <p>Мало даље је травник, ограђен, за младе пилиће.{S} Сад пилић |
| лим, љубим, лудо, безмерно, и не дам му даље!{S} Не дам, не дам, зато не дам што <hi>ја</hi> не |
| а је и жеђ за речју слатка, и ћутали су даље.{S} Ђаконово чело је било бело као цвет, Анина кос |
| е дам, зато не дам што <hi>ја</hi> нећу даље да идем ...{S} Љубим га, љубим га ... али не Ирине |
| род.{S} Ђакон ништа није опажао.{S} Још даље, маторо једно дрво, са стотину очију у дебелој сво |
| ање, и, према томе, безповодност сваког даљег разлагања те ствари. </p> <p>Недић је онда решио |
| стање, и да одмери докле управо води та даљина у коју сада непрестано путују његове мисли. </p> |
| тво Бога, и чути се, из даљних небесних даљина, тихо радовање анђела: <hi>Тебе Бога хвалим</hi> |
| треба престати, то ником ни из најдаље даљине није долазило на ум.{S} Сви су заборавили где су |
| а, који исплови, тамо негде из ћутања и даљине прошлости, и који сваки пут све већу и већу пров |
| утисак и уверење који ће бити у даљњој даљини од истине.{S} Ћутати, дакле, то је лагати.{S} Та |
| вљу испуњене очи, окретале се некуда за даљином.{S} Одрицала је нешто главом.{S} Срце јој је гр |
| изненада, поче да говори о удадби једне даљне рођаке која се венчала пре годину дана.{S} Мисао |
| о око ње, а време је одмицало као одјек даљне неке музике.</p> <p>Пред велики тренутак литургиј |
| ка провидна ограда кроз коју се гледа у даљне просторе.{S} Али не у просторе историјске .{S} У |
| цркву.{S} Монах Иринеј му је падао неки даљни рођак.</p> <p>— Јеси чуо, Пашко, овога ми је ђако |
| х осетити присуство Бога, и чути се, из даљних небесних даљина, тихо радовање анђела: <hi>Тебе |
| изазвао утисак и уверење који ће бити у даљњој даљини од истине.{S} Ћутати, дакле, то је лагати |
| мах, мало изненадила, али није никакву даљу важност приписивала Анином изгледу.{S} Шта више, о |
| змерно, и не дам му даље!{S} Не дам, не дам, зато не дам што <hi>ја</hi> нећу даље да идем ...{ |
| лудо, безмерно, и не дам му даље!{S} Не дам, не дам, зато не дам што <hi>ја</hi> нећу даље да и |
| а га волим, љубим, лудо, безмерно, и не дам му даље!{S} Не дам, не дам, зато не дам што <hi>ја< |
| дам му даље!{S} Не дам, не дам, зато не дам што <hi>ја</hi> нећу даље да идем ...{S} Љубим га, |
| о несрећа и жртва и плач ?{S} Ја вас не дам, Ана! ...{S} Ана!{S} Милости моја, лепото моја, час |
| атомски препарира.{S} А кад га је једна дама упитала шта најрадије једе од пилета, он је тек мо |
| о погледала — сутра је татин рођен дан, дан када се око њега неизоставно скупљали гости и прија |
| ене душе.</p> <p>Ана Недићева је, сутра дан, на Богојављење , меланхолично мирно прошла кроз тр |
| времена . </p> <pb n="61" /> <p>И сутра дан се још непрестано карала у души.{S} Пребацивала је |
| шао пред очи.{S} Ни тога дана, ни сутра дан.{S} И с тога, када је у недељу искрсла пред њега ле |
| кторе!</p> <p>Ана се дуго још, ни сутра дан није могла да смири.{S} Салетала ју је нека слутња |
| еја, донесено госпођици Недићевој сутра дан ујутро по њиховом виђењу.</p> <p>„Како вам је на ду |
| баш као и ђаконов стихар. </p> <p>Сутра дан је дошло писмо.{S} Монах Иринеј је писао да се Ана |
| више одвајали од друштва.</p> <p>Сутра дан је ђакон отпутовао. </p> <pb n="164" /> </div> <div |
| р такт по такт проучавала.</p> <p>Сутра дан је се међутим није више сећала.{S} Ни ње, ни свих о |
| 190_C14"> <head>XIV.</head> <p>Дошао је дан уочи Велике Госпојине, и приспео је стари владика.{ |
| дана хоћу већ овде да служим.{S} Дакле дан раније ћу стићи.{S} Две службе ће проћи без мене. — |
| ред свег филозофирања, и ја сад ценим и дан Господњи, и службу у храму, и судбину човечанства < |
| био прави зимски дан, а уједно и прави дан задушница.{S} Попало је дебело иње, нека свечано ту |
| свет гледа у оној боји у којој га божји дан пружа, и да љубав своју одели од осталог живота сво |
| Молим.{S} Али само у недељу.{S} У божји дан.{S} У онај дан кад служите.{S} Кад смо се и овде ви |
| чичицу код црквеног одбора, ишла сваки дан да га посети и да му реферише о успеху, и причала м |
| ио леп као каква музика, могао се сваки дан поново слушати.{S} Ето шуми и сада.{S} Познато, раз |
| једна од тих руку је рука коју је, неки дан, старица једна пољубила, кад јој је ђакон додао све |
| /p> <p>Сутрашњи дан је био прави зимски дан, а уједно и прави дан задушница.{S} Попало је дебел |
| акле сада, у овај мртви, облачни јесењи дан, и кад је у цркви једноставније него икад.</p> <p>О |
| "> <head>VI.</head> <p>Био је леп летњи дан.{S} Али се одједаред небо почело навлачити, а дунуо |
| да вам је много жао.{S} Баш на данашњи дан.{S} И онда, решио сам да ћу ја посетити гроб, мисли |
| идеал ...{S} Уверавам те, овај данашњи дан је можда најлепши дан целог мога живота.{S} Овако с |
| м ма на два три минута, каже, у данашњи дан. — Недићка поче плакати. — Тешко би му било тако от |
| ?</p> <p>— Данас је среда.{S} У данашњи дан после две недеље ћу се вратити.{S} Ах, не.{S} То је |
| и вунени шал око врата.</p> <p>Сутрашњи дан је био прави зимски дан, а уједно и прави дан задуш |
| Ана Недићева прославила двадесет шести дан рођења, људи су, напослетку, решили , како који, ил |
| е прекосутра недеља, и да то опет значи дан срећног њиховог виђења.{S} Можда ће тада моћи и раз |
| те, овај данашњи дан је можда најлепши дан целог мога живота.{S} Овако стар и трошан, осећао с |
| у скривеном куту, оплакујемо сваки онај дан који је без љубави и миловања прошао ... <pb n="170 |
| амо у недељу.{S} У божји дан.{S} У онај дан кад служите.{S} Кад смо се и овде виђали.{S} Збиља, |
| ет размишљања или забаве за читав један дан.{S} Волео је, нарочито кад треба да се умири или ср |
| То је дакле сада сва свечаност на рођен дан њеног оца ...{S} Просјак неки, вагабунд какав, глад |
| ас.{S} Да будемо заједно на татин рођен дан, као увек.{S} На гробу татином ће можда бити мраз и |
| весело погледала — сутра је татин рођен дан, дан када се око њега неизоставно скупљали гости и |
| еситој, страстној жељи за лепим.{S} Цео дан је остајала на послу, а целу ноћ се предавала осећа |
| е та свечаност већ започела и из дана у дан траје.{S} Душа њена је била у рају.</p> <p>Али тело |
| се смирило, до недеље има још да прођу дан и две ноћи, и све, све је то можда само варка и иск |
| могла ни из постеље да се дигне.{S} Два дана касније се знало да се разболела од тифуса.</p> <p |
| ладици на поклон.{S} Међутим, свега два дана касније је баш он сам одбио дечку обе испружене ру |
| иродно је да после данашњег дана, свога дана, имају и права и потребу да о догађајима поразгова |
| /p> <pb n="59" /> <p>То је било другога дана Ускрса.{S} На врло свечаном вечерњу Еванђеље се чи |
| е ...{S} У души међутим, ја сам свакога дана с Вама.{S} И ниједна моја молитва Богу није без Ва |
| ао тога сна.{S} Напротив, био је целога дана необично озбиљан.{S} А о Ани је мислио на тако апс |
| /p> <p>И то је био повод те је, једнога дана пред вече, монах Иринеј дошао Недићевима у посету. |
| угљиво, да јој је стари доктор, једнога дана, почео говорити ласкаве ствари, да јој се скоро уд |
| целим телом трепти и бруји.{S} Једнога дана, из виолине њене је пропевао нов мотив.{S} Ана је |
| и теже суди. </p> <p>Изведавши једнога дана ту слику свога стања прилично на чисто, Ана се баш |
| пред јаки мраз искачу. </p> <p>Једнога дана, баш кад је имала вежбање с децом, дошао је црквењ |
| ошла до потпуног израза.</p> <p>Једнога дана је хоровођа сасвим оболео.{S} Тражио је петнаест д |
| да Иринеју каже шта се догодило, онога дана, између доктора и ње.{S} Напротив, ни споменула ни |
| ао се сећати лепог свог доживљаја онога дана када је Ану први пут ословио.{S} Често се тога сећ |
| се чује, то је песма душе његове онога дана, а не прошлих дана.{S} То су увек нови и нови ориг |
| една лепа алегорична мисао.{S} До онога дана, када је ђакон ту руку додирнуо својом, она је у с |
| иковала се само нешто од чежње до онога дана кад ју је ђакон ословио.{S} Тиме, што је у чекању |
| у чедне усамљености, једва једном, тога дана, уста њихова се у пољупцу нашла.</p> <p>Али једно |
| ем у шетњу, већином ван вароши.{S} Тога дана јој је ходање сасвим необично годило.{S} Осећала с |
| } Ах, не.{S} То је Усековање.{S} А тога дана хоћу већ овде да служим.{S} Дакле дан раније ћу ст |
| ан.{S} Много је лепога ушло у њега тога дана.{S} Јасно му је било да човек, у исти мах, може би |
| , журила кући, и говорила мајци да тога дана осећа тако чудну духовну заједницу с оцем, и да зн |
| да знам каква ће бити служба божја тога дана.{S} Као зелена маховина по сивом камену попасти ће |
| тничке маште. <hi>Достојно</hi> је тога дана певала сопран солисткиња без пратње хора.{S} Финим |
| умиљато, забринуто .{S} Као да је тога дана Бог хтео њу нешто да моли.{S} Ана се скрушила.{S} |
| и.</p> <p>Међутим, поглед његов је тога дана клизио потпуно неосетљив преко свега.{S} Широко от |
| резали из оног дела живота који је тога дана дорађен или потрошен.{S} Испрезали се и људи.{S} Ј |
| досада три смртна.</p> <p>У подне тога дана стигла су два лекара из оближње вароши, одмах посл |
| г као два млада живота, подигла се тога дана кроз сводове цркве небу у висине.</p> <p>Тога дана |
| је ипак устала.{S} И сви други се тога дана рано дигли у Недићевој кући.{S} Да цео домазлук бу |
| ав, је л' те?</p> <p>Већ пред вече тога дана је ударила оштра хладноћа.{S} Ваздух се чисто след |
| ни пут није изашао пред очи.{S} Ни тога дана, ни сутра дан.{S} И с тога, када је у недељу искрс |
| д јављена, и Ана је знала ко ће им тога дана доћи у кућу.</p> <p>Расположење њено је било неодр |
| је лак и мекан и раван излазио тон тога дана!{S} Ђакон се надао добру.{S} Али кад је најзад под |
| <p>Али једно од њих је било мртво тога дана“.</p> <p>Дуго после тога још седео је монах Иринеј |
| } И да према томе, хвала Богу, бар тога дана није видео да свет натрашке иде.{S} Уопште је изгл |
| ше него половина свих руку које су тога дана дошле на молитву.{S} Полупокривених очију, ђакон ј |
| водове цркве небу у висине.</p> <p>Тога дана, они су дошли једно другом у загрљај, тесни загрља |
| војим, и све што је у њему.</p> <p>Тога дана ђакон је никада недостигнутом силином, лепотом и с |
| пшега храма.</p> <p>Али, једног јесењег дана, владичин је ђакон више но икад осетио да владика |
| мерао.{S} Природно је да после данашњег дана, свога дана, имају и права и потребу да о догађаји |
| ша заспала.{S} Други, који од сутрашњег дана има да добију више но што је данашњи дао, лежу у п |
| руго. — На пр. арију из свршетка трећег дана, о клијању траве и зеленила, и затим арију о ствар |
| у цркву.{S} Тога светлог, белог зимског дана, вео његов је изгледао као нека много тужна црнина |
| ди та Ана! — продерала се чисто, једног дана, нервозна начелниковица на доктора Пашковића.</p> |
| и обрадова је мисао да ће можда једног дана бити у стању да одсвира музику свога живота и музи |
| а баш на њиховим светлим крилима једног дана умирати сунце.</p> <p>Дошли су у то још неки гости |
| ли хоћете тиме да кажете да ћемо једног дана умрети?{S} Него?{S} Да ће неко од нас двоје изневе |
| потпуно туђе и немогућне.</p> <p>Једног дана се онда запитао: шта треба да буде највеселији, на |
| авити певање, и после свршеног четвртог дана стварања дошао је на ред други, па први, а после с |
| бро бити да мало постимо.{S} Две недеље дана да будемо без вашега гласа.</p> <p>Ђакон се радова |
| обично лепо служи.{S} Био је две године дана придворни ђакон код најцеремониознијег нашег влади |
| е. </p> <p>И давао га је.{S} Три године дана је живео тако у тој чудној радости што је жив, у р |
| ао да је та свечаност већ започела и из дана у дан траје.{S} Душа њена је била у рају.</p> <p>А |
| беспосленог каквог дечка.</p> <p>Четири дана је већ прошло како је епископ отпутовао, а људи св |
| p>Ђакон је успео да ствар одложи за три дана, до идуће недеље.{S} Али је за све то време био не |
| скутовати и нашалити се.</p> <p>Али три дана касније, о празнику, тачно у исти час, т. ј. при ч |
| {S} Његов живог није змија.</p> <p>Уочи дана када ће се помонашити, записао је у дневник:</p> < |
| <pb n="32" /> <p>Међутим, једно десетак дана по Духовима дошло је до нечега што је подсећало на |
| е сада сасвим добро, да је већ пре осам дана устала, и да ће скоро и изаћи.{S} У башту већ изла |
| , два вагабунда госта с Недићевог рођен дана.</p> <p>Напослетку се Ана ипак морала кренути кући |
| овано и тешко.{S} Све ће то за неколико дана поумирати.{S} Серум против шарлаха канда не вреди |
| модерну ствар, која је тек пре неколико дана дошла.{S} Свирајући, пала је Ана у ватру, и тумачи |
| азила руком преко чела.{S} Већ неколико дана њој се чини да иза тога чела лежи нека болест.</p> |
| останите код њега пет, десет, четрнаест дана.{S} И ја волим тог старог човека.{S} И бићу срећна |
| ђа сасвим оболео.{S} Тражио је петнаест дана одсуства.{S} Сви заинтересовани су се поплашили.{S |
| а ред други, па први, а после свих шест дана свирала је Ана хаос, и то на највеће задовољство.{ |
| ћа и усхићење и сласт, кад после годину дана срце човечје све то више не познаје и не признаје! |
| арала на његове очи, да ни после годину дана удварања још није сагледао да се пред спуштеним за |
| не треба прецењивати, јер после годину дана он више не постоји, његово име и његов предмет су |
| му равнодушне олупине већ после годину дана ...{S} Зашто се онда за срећу то исто не каже?{S} |
| даљне рођаке која се венчала пре годину дана.{S} Мисао и реч Анина остадоше закачени на великој |
| ма душе његове онога дана, а не прошлих дана.{S} То су увек нови и нови оригинали, који одмах п |
| у рано, бојажљиво пролеће строго посних дана.{S} Она је осетила да је у реду тих невеселих песа |
| се морала урезати још много пре старих дана.</p> <p>Владика изгледа као сенка једног човека ко |
| вор је, природно, пошао колотечином тих дана.{S} О доласку владике, о владици као свештенику и |
| јасно осећала да је љубав њена баш тих дана престала бити цела и неслућена тајна.{S} И осећала |
| } А с друге стране опет, Ана је баш тих дана, више но икад, осећала да стаје на своје ноге и ка |
| али су право обојица.{S} Ана је баш тих дана довршила, и спремала се да до Богојављења сама и у |
| е.{S} После ове дивне, раскошне службе, данас, можда ће чак и добро бити да мало постимо.{S} Дв |
| биља, колико дуго ћете остати?</p> <p>— Данас је среда.{S} У данашњи дан после две недеље ћу се |
| годила.</p> <p>Нешто сам сувише утучена данас — помислила је у себи. — Велика она синоћња непог |
| пуно сенки.{S} Како болесним срцем куца данас и живот — говорила је Ана, седајући с родитељима |
| сти.{S} Немој ме тешити .{S} Ни ја тебе данас не могу утешити ...{S} Остави ме, и ти, и сви дру |
| ну.</p> <p>— Да нисам грешан, Бог би ми данас, у цркви, узео био душу — шаптао је владика монах |
| ад владика. — И Бог нека ти је у помоћи данас и увек.{S} Знаш како у Откривењу Јовановом стоји |
| страшнија бити.{S} Пашће на њу, не као данас, не као сестра, него као љута гуја, која ће јој т |
| да.{S} Ја се никад нисам Богу молио као данас.{S} Ја тако осећам као да су сва та болесна деца |
| Ја сам сасвим добро.{S} Али ми је тешко данас одвише дуго разговарати, зато вас молим да седнет |
| порту.</p> <p>Гле како тужно изгледају данас ти богомољци .{S} Котрљају се као развејано јесењ |
| ћао: </p> <p>— Кад свршите анализу овог данашњег материала, не заборавите двапута умити руке.</ |
| ије ни замерао.{S} Природно је да после данашњег дана, свога дана, имају и права и потребу да о |
| због створења света, он је осетио грижу данашњег човека који у том свету није више срећан.</p> |
| м осетио да вам је много жао.{S} Баш на данашњи дан.{S} И онда, решио сам да ћу ја посетити гро |
| ашњег дана има да добију више но што је данашњи дао, лежу у постеље пуни блажених снова.{S} Тре |
| ари неки идеал ...{S} Уверавам те, овај данашњи дан је можда најлепши дан целог мога живота.{S} |
| и с тобом ма на два три минута, каже, у данашњи дан. — Недићка поче плакати. — Тешко би му било |
| е остати?</p> <p>— Данас је среда.{S} У данашњи дан после две недеље ћу се вратити.{S} Ах, не.{ |
| поразговорим.{S} Страшна моја служба у данашњим околностима тако ме је растројила , да ми само |
| ник и коњ. </p> <pb n="20" /> <p>У прве дане, под јачином првих утисака, Ана није успела да у с |
| и са светлосним ефектима, и да у јесење дане уме бити сирота и гола као испосничка пећина. </p> |
| је време од јела и одмора, и састављао дане и ноћи у дугу и мучну једну службу, у којој је, ви |
| оставити, отићи ће тамо где ја нисам, а дани моји ће пролазити без њега, тужни, празни.</p> <p> |
| оле и сви вам се диве.{S} Ређају вам се дани баш као духовска литија, кад се по цвећу и по зрел |
| монаху.{S} Љубав, која ће сва, у свима данима својим, бити борба за чедност и триумфе њене, би |
| .</p> <p>Да, завет његов, који нам је у данима среће био срећа, који нас је водио лепоти да са |
| ће једнако истреса семе, и башта сваким даном расте ...{S} А да ли се треба радовати томе што с |
| их задржи.{S} Читаво парче хлеба јој је дао тај необични, мили ђакон Богородичине Цркве! — мисл |
| јама, да се тај захтев никако више није дао оборити.{S} Уосталом, нико од суделовача му се није |
| на има да добију више но што је данашњи дао, лежу у постеље пуни блажених снова.{S} Трећи, најз |
| судио да пита.{S} Осећао је да би много дао кад би могао чути ту жељу, али је осећао и то да би |
| вршим дело своје.{S} Како ћу чувати тај дар небесни, како ћу пазити да њу ничим не разочарам!</ |
| злазећи из цркве, монах Иринеј је носио дар и поруку оног погледа као неки за сва времена у себ |
| мирно прошла кроз триумф свога музичког дара и свога труда. </p> <pb n="29" /> </div> <div type |
| А од онога часа, та се рука хришћански дарежљиво отворила, и пружила је Богу, као задужбину св |
| урке, Млечиће и Угре, уздигнутим Светим Дарима и звекетом кадионица одрже да не клонемо, да се |
| цвеће.{S} Коренчићи и жилице раскивају даске и дробе камење .{S} Стоји црква од живе мрежице б |
| у доћи да ми дате одговор .{S} Не да га дате, него да стари, готов одговор узмем“.</p> <p>Ана ј |
| расти?</p> <p>После подне ћу доћи да ми дате одговор .{S} Не да га дате, него да стари, готов о |
| и чврсто загрљени могу злу томе отпора дати — и све тако, продужујући слатке муке своје, осећа |
| нашој љубави стекло, и шта све она може дати, и крио ју је с нама заједно.</p> <p>— И Пашковић |
| так, та љубав, која је он, могла њему и дати!{S} Кад би се само за час кроз једнолики мир његов |
| , али на моје венчање, и онда ћете и ви дати нешто у темеље палате - Бог зна чије.</p> <p>— Ана |
| бити !{S} Мора ме волети слепо, мора ми дати сав живот и сву душу, мора ме служити, мора у ланц |
| Иде тамо.{S} Тамо, где ће монах Иринеј дати љубав, велику и мучну, као што су и црква и музика |
| ам, и немам, и он сам ми га не би могао дати ...{S} Сећам га се само да је био, да је сладак би |
| и пишем.{S} Све ћемо изгубити, све ћемо дати, али размонашити се нећемо, моја Ана, моја вечита |
| учиним нешто што ће том спасеном животу дати вредност.{S} Заветујем се да ћу учинити.{S} Завету |
| вом стоји : буди веран до саме смрти, и даћу ти венац живота.</p> <p>— Ђакон је зазвонио по мом |
| атре.</p> <p>Лице уз лице, коса у коси, дах у даху, занесени, своји, сами, топли и збуњени од н |
| после тога сређивање, смиривање и свежи дах новог живота у новом ваздуху.{S} И пожелела је, одј |
| у престаје шиштање.{S} Чује се слободан дах.{S} Смрт се склонила.{S} Боже, Боже!{S} Дете лежи м |
| .{S} Нестало живих боја, нестало летњег даха.{S} Настала је часом страшна тишина неживота.</p> |
| >Није се међутим заправо одмарала.{S} У даху је било трзаја и уздисаја.{S} Одједаред, груди Ани |
| /p> <p>Лице уз лице, коса у коси, дах у даху, занесени, своји, сами, топли и збуњени од наглих |
| истенција два ђакона, много свештеника, два хора, сола, Еванђеље, завршни онај концерт, ах, Ана |
| p>Чекало се да се подигну небу два ока, два сасуда таме.{S} И да срце једно, чисто и мирисно ка |
| м могао то урадити ?</p> <p>Два уздаха, два занесена погледа, и као да је читав океан стао изме |
| хода, а камо ли оно друго.{S} И најзад, два три велика, света, религиозна акорда: покривање дет |
| ћаш, синко? ...{S} Како ћете вас двоје, два украса рода људског, који сте љубави своје положили |
| е се ваљали, сити, угрејани и несташни, два вагабунда госта с Недићевог рођен дана.</p> <p>Напо |
| као какво сироче.{S} Тамне његове очи, два ненађена драга камена која само за Ану светле, умиљ |
| } Узбуђују ме смрт, старост, самоћа.{S} Два прста пред гробом, жалим једног старог монаха што ј |
| тала.{S} Жао јој је дошло њих обоје.{S} Два сирочета на снегу.{S} Можда јаднији од оног дечка и |
| ије могла ни из постеље да се дигне.{S} Два дана касније се знало да се разболела од тифуса.</p |
| кон је ћутао.{S} И епископ је ђутао.{S} Два калуђера, један с ове а други с оне стране живота, |
| лону владичином је било сасвим тихо.{S} Два калуђера су ћутала.{S} Шиштала је само вода у самов |
| држа.</p> <p>— Ето ти човечји живот.{S} Два калуђера, у кући која је дом усамљености и одрицања |
| це на миниатурном неком инструменту.{S} Два мрава су, у акробатским оптрчавањима, вршила шетњу |
| сопраном заједно падне у несвест.{S} А два најбоља тенористе гледају се као два на тучу готова |
| , владици на поклон.{S} Међутим, свега два дана касније је баш он сам одбио дечку обе испружен |
| доктор теологије, знајући врло добро да два ђакона у исто време и на истом месту не могу постој |
| и до вас, умрло је јутрос двоје деце за два сата, а треће, последње, ако још није мртво, онда г |
| и штаком, његово облачење, асистенција два ђакона, много свештеника, два хора, сола, Еванђеље, |
| зуби.{S} А Богородичина Црква, са своја два витка крила, изгледала је, у тешким хрпама снега, г |
| </head> <p>Богородичина Црква, са своја два витка торња, као два цвета, била је давнашња, неопр |
| ви.{S} На Недићевој капији се растајала два пара чежњивих очију. <pb n="139" /> Позно летњи вет |
| у грудима носи.</p> <p>Ану су раздирала два разна осећања.{S} Једноставна и дубока детиња жалос |
| нства олтара.{S} На Престолу су буктала два крупна округла пламена, а високо горе, као у лету у |
| ао.{S} Али из зеница његових су скочила два зрака, која су, као две снажне руке, обгрлила Ану д |
| ла.{S} Хтео би да се види с тобом ма на два три минута, каже, у данашњи дан. — Недићка поче пла |
| ично много света, и нафора је дељена на два места.{S} Са Анине стране ју је делио монах Иринеј. |
| Недићевом.{S} Али кад им је већ био на два корака близу , и опазио да је опажен, збунио се, за |
| из које су, као два близанца, никла она два витка торња.</p> <p>Још је нешто било с поља на црк |
| , а ја сам уметник.{S} Ми смо дакле она два Енглеза од којих један пије само пунч, а други само |
| рслуку.{S} Имао је још и ситно лице, са два необично размакнута, <pb n="127" /> округла ока, та |
| {S} Стоји црква од живе мрежице биља са два висока љиљана као два витка торња.{S} А унутри је Х |
| ао на међи, на борбеној тачки између та два света, чија видљива разлука јој је тако годила.</p> |
| на се, према томе, није опростила после два три минута.{S} А није ни Пашковић.{S} Остао је да п |
| Богу и песми служите.{S} Вас двоје сте два струка цвета.{S} Будите и останите као цветови, као |
| ећи случај одраслих.{S} Једна девојка и два човека у мојим <pb n="192" /> годинама.{S} Све комп |
| г другог света.</p> <p>— Још само часак два останите самном, Ана.{S} Ја ћу онда на гроб, ви мор |
| на Црква, са своја два витка торња, као два цвета, била је давнашња, неоправљана, гуштерасто ис |
| једињава у жару љубави, из које су, као два близанца, никла она два витка торња.</p> <p>Још је |
| е мрежице биља са два висока љиљана као два витка торња.{S} А унутри је Христов гроб.{S} Плашта |
| /> <p>„Глорија сна једног, богатог као два млада живота, подигла се тога дана кроз сводове црк |
| А два најбоља тенористе гледају се као два на тучу готова петла.</p> <p>Али песма се таласа, с |
| бризну у плач, руке њене се стегоше као два дављеника.</p> <p>Боже, смилуј се, Боже, смилуј се! |
| ом.{S} Њих двоје изгледали су часом као два стара шћућурена врапца, који се чуде куда се денуло |
| долазио је.{S} Долазио је, и претварао два анђела у човека и жену, у радознале туђине, у лукав |
| оје световне концерте . <pb n="9" /> До два три сата по поноћи се умела разлегати песма и свирк |
| еју на земљу испуштати, савио је лагано два Анина прста преко златног распећа на седефским кори |
| него да страст зна и хоће и рачуна , у два себична непријатеља који, као паук муву, хоће једно |
| ук муву, хоће једно друго да исисају, у два лопова који краду и отимају најдрагоценије, и остав |
| равно, упирале у Ану и ђакона.{S} Као у два питомца, или детета, које Богородичина Црква непрес |
| ло.</p> <p>Чекало се да се подигну небу два ока, два сасуда таме.{S} И да срце једно, чисто и м |
| зећи поред Анине куће, видео је, између два дрвета, осветљен прозор и чипкану завесу.{S} И то м |
| е уједно и дебели непробојни зид између два разна света.{S} С ове стране, жагор и профани тутањ |
| ми штогод.{S} Ја ћу век провести између два крила беле душе ваше.{S} Ја бих хтео умрети у коси |
| тна.</p> <p>У подне тога дана стигла су два лекара из оближње вароши, одмах после подне се прон |
| давно удате.</p> <p>— Две сестре, то су два мелема — уздисала је Недићка, окрећући се својој кћ |
| а, у коју су све очи гледале, а коју су два најлепша ока из олтара храбрила и миловала. </p> <p |
| Ана, зар сам могао то урадити ?</p> <p>Два уздаха, два занесена погледа, и као да је читав оке |
| и да пођеш ?</p> <p>— Не можеш ?</p> <p>Два бескрајно тужна ока се загледала у владику.</p> <p> |
| .</p> <p>Кад је Ана Недићева прославила двадесет шести дан рођења, људи су, напослетку, решили |
| обна санитетска објава.{S} У вароши има двадесет случајева оболевања од дифтерије, од којих су |
| , а помало их је и једила.</p> <p>Стара двадесет и три године, одлична партија у сваком погледу |
| латко вечерали .{S} Адвокат Мајински је двадесет минута дуго чистио једно пилеће крилце, и скид |
| њихових малих гушица удахнуо у себе, и двадесет пута једно за другим умро, само да се збуде не |
| Аниног писма.{S} Мала, интимна срећица двају монаха на пречац је умрла.{S} Ђакон је зарио глав |
| Може и гордошћу.{S} Само је разлика тих двају победа велика.{S} Гордост задављује катастрофу, и |
| сту.{S} Чудесно .{S} Казала ми је да су дванаест Еванђеља на Велики Четвртак роман најлепшег чо |
| нда напушта слух — шалио би се Недић. — Двапута те већ једно исто питам.</p> <p>— Слушам нешто |
| о се није хтела закитити.{S} Мати ју је двапута китила, једанпут целим букетом, а други пут две |
| овог данашњег материала, не заборавите двапута умити руке.</p> <p>Пашковић се слатко смејао ђа |
| мо из Хајдновог <hi>Стварања света</hi> две три тачке.{S} То би била црквена музика, а ипак так |
| је мало, вратанца су дакле отворена.{S} Две халапљиве, несите патке не верују да је берба обран |
| диркама укочени, каменито непомични.{S} Две руке, обучене у златне наруквице чистог завета, сте |
| лужим.{S} Дакле дан раније ћу стићи.{S} Две службе ће проћи без мене. — Ђакон је застао и гледа |
| ће чак и добро бити да мало постимо.{S} Две недеље дана да будемо без вашега гласа.</p> <p>Ђако |
| {S} Не, није сасвим тако бесмислено.{S} Две ствари су ме нагнале да га напишем.{S} Једно је бри |
| старије од мене и давно удате.</p> <p>— Две сестре, то су два мелема — уздисала је Недићка, окр |
| ога нема.{S} Имате ли ви кога?</p> <p>— Две сестре, много старије од мене и давно удате.</p> <p |
| еговој живи, није увек ни немир.{S} Има две природе.{S} Понекад је мучно, и врти по њему као да |
| о сам да необично лепо служи.{S} Био је две године дана придворни ђакон код најцеремониознијег |
| Данас је среда.{S} У данашњи дан после две недеље ћу се вратити.{S} Ах, не.{S} То је Усековање |
| роте и владичин ђакон.{S} А тамо где се две главне стазе секу, у т. зв. звезди, оптрчавао је по |
| сасвим добро ?{S} Осећате ли да се наше две ћелије преобраћају у горостасну палату?{S} Је ли ва |
| а, слике разних музичара на зидовима, и две три групе фотеља и столица.</p> <p>Ана је пошла да |
| ирило, до недеље има још да прођу дан и две ноћи, и све, све је то можда само варка и искушење. |
| м ...{S} Хаос, хаос !{S} Одједаред, као две божје руке које се дижу да благослове метеж нереда |
| ових су скочила два зрака, која су, као две снажне руке, обгрлила Ану да је угуше.{S} Ана се ди |
| Ана и ђакон су се погледали.{S} Али као две ласте, које, у топлоти и сјају, не могу замислити д |
| лупокривених очију, ђакон је спуштао по две по три кришчице освећеног хлеба у мале, велике, мла |
| и куће Недића поделили се, у главном, у две странке.{S} Једни су сматрали да <pb n="4" /> Ана, |
| <p>— Па да.{S} Оно што ми помаже, то су две десне руке, не једна.</p> <p>— Тако дакле! — смејао |
| зи, мењање боје у лицу, покрети главе и двеју руку и промењљивост и владање тона у једноме глас |
| и мирна, и пуна ружа.{S} А љубав је сан двеју руку које се над Христовим крстом грле.</p> <p>Ку |
| релаз баш код ове жене, где значи борбу двеју лепота, лепоте нагонске и лепоте уметничке ...{S} |
| још предстоји.{S} Да се после отпеваних двеју арија стане, изгледало је немогућно.</p> <p>Наста |
| ла, једанпут целим букетом, а други пут двема ружама, али Ана је и једно и друго скинула са себ |
| лог дрвета, који је Ана тако волела.{S} Двери је отворио монах Иринеј.{S} У црној мантији, али |
| магли.{S} Шта ће сад бити?{S} Оба крила двери је свештеник сам отворио.{S} Можда ипак, одједаре |
| Бог.{S} Чуо се тих, мио звук расклапања двери.{S} Звук исушеног, светог , у цркви остарелог дрв |
| љала стазицу у Божје Царство.{S} Велике Двери су стајале широм отворене, и кроз њих је колутао |
| е, с малим, једва чујним звеком, Царске Двери.{S} Полијелеј је још таман, хаос се још рогуши.{S |
| ванђеља, стане на широм отворене Царске Двери, с путиром у руци, и са узвиком о страху божјем н |
| hi>Причасног</hi>, кад се отворе Царске Двери, појавиће се опет он.{S} Како би и могло и смело |
| заједно са свештеником раскрили Царске Двери, онда је он онај који је анђео олтара и душа цркв |
| чине Цркве!{S} Кад би изашао на северне двери и долазио ка средини солеје, то је било као кад в |
| ах једва никлог крила, расклопе северне двери.{S} Арханђел, Светао, чист, и златно сјајан.{S} Л |
| вештеник, а онда ће се отворити северне двери, и оданде ће поново забрујати молитва његовог све |
| причешљане проређене косе, великих, као двери отворених очију, стојала је тамо Ана Недићева , д |
| а.</p> <p>Свештеник је коначно затварао двери.{S} У сребрном фелону, Ани је изгледао црн као зл |
| наче, кад се блистава сенка појавила на дверима да благослови народ, сва се препуна срца стегла |
| аробно удубљење, одакле ће слика она на дверима још лепша и искренија изгледати.</p> <p>Да, ђак |
| шта се поје, и погледала доле.{S} Пред дверима, ђакон је укрштао око себе орар.{S} Златним лан |
| ован у пустињи.{S} А стојећи на Великим Дверима, префини фреско бачен на тавнину олтара и уокви |
| ве на сред храма, прота-гост на Царским Дверима, а ђакон Иринеј на проповедаоници.{S} Став по с |
| вачку пушку, гледала га на позорници, у двобоју и у загрљају жене, видела га младог и старог, о |
| кне или предложи, то су баш и оно друго двоје хтели, а кад се нешто неизоставно мора одбити , о |
| кроз љубав Богу и песми служите.{S} Вас двоје сте два струка цвета.{S} Будите и останите као цв |
| идео.{S} А она је то с тога, што се вас двоје тако жарко, тако небески лепо волете, и кроз љуба |
| драгим каменом опточили , како ћете вас двоје проћи кроз то највеће искушење живота човечјег!{S |
| не осећаш, синко? ...{S} Како ћете вас двоје, два украса рода људског, који сте љубави своје п |
| упро сам прстом у себе, да сам, од нас двоје, ја већи и баналнији кривац...{S} Али затим сам с |
| а умрети?{S} Него?{S} Да ће неко од нас двоје изневерити ?</p> <p>— Ни то не.{S} Него хоћу да к |
| <p>— Бојите се и верујете да ћемо и нас двоје изгубити свест и понос, да ћемо се укаљати , паст |
| Смириће се, јер смо поносити монаси нас двоје.{S} И тада, кад се смири, око страсти ће поново р |
| тој шестој кући до вас, умрло је јутрос двоје деце за два сата, а треће, последње, ако још није |
| тали су најзад Ана и ђакон сами.{S} Њих двоје нису показивали никаква интереса ни за један од и |
| а, који је такође тресао главом.{S} Њих двоје изгледали су часом као два стара шћућурена врапца |
| јало је између неба и земље само за њих двоје.{S} Из високе ограде на порти струјао је манастир |
| омно у страну калуђеру с пута, ма да су двокрилна врата била и одвише широка.{S} Ђакон је то оп |
| /p> <p>Кућа очева се Ани учинила златан двор, она сама царева кћи, псето њено на капији кепец у |
| и није епископ, и да кобајаги не живи у двору.{S} И није се одазивао, и није устајао са столице |
| латним ланцем је стегао рамена и груди, двоструким крстом је заградио срце, понизно је спустио |
| м ђакону учинило да је те вечери некако двоструко сањив, и једва је чекао да спусти главу на ја |
| ега на молитви нема? </p> <p>Како је та двоумица ситна и недостојна.{S} Како подсећа на царство |
| и судбину човечанства <pb n="186" /> из двоумице: да ли ћу срећна или несрећна бити кад уђем на |
| рвело у музичку собу.{S} Почела је жива дебата, да ли госпођица Ана или монах Иринеј има да одл |
| то годишње доба сасвим необична магла, дебела и влажна, под којом као да се топиле куће и башт |
| </p> <p>Ана је дохватила спуштене своје дебеле плетенице, и зарила у њих уста да се не чује как |
| провидну ограду порте, која је уједно и дебели непробојни зид између два разна света.{S} С ове |
| предсобље, пуно зеленог биља и застрто дебелим ћилимом, капела, у којој је Ана сагнула главу, |
| дно и прави дан задушница.{S} Попало је дебело иње, нека свечано тужна маглица је обавијала пре |
| ога, кад се кренуо у варош, опазио је и дебело дрво, и коприву, и литију цвећа.{S} И мали један |
| уо леп.{S} Некако млак и љубак у тишини дебелог снега који је још непрестано падао.{S} Али одје |
| , маторо једно дрво, са стотину очију у дебелој својој кори, тресло се од смеја, и наговарало к |
| ожио руку на Анино теме.{S} Кроз густу, дебелу своју косу, Ана је осећала највећу, најчистију м |
| свим заборавио ...</p> <p>Као младић од деветнаест година, са положеном матуром, пред полазак у |
| ји тај немилосрдно весели поглед других девојака .{S} Отац се опет нашао пред нечитким ставом у |
| груди јој је гукала невина, чиста, прва девојачка <pb n="233" /> љубав, она, која се баца и хит |
| д је реч о Ани Недићевој .{S} Цео чисти девојачки живот њен, сваки покрет њен, музика њена, иде |
| , како је то дивно, кад се зелена грана девојачког живота одједаред обаспе цветањем ! — развија |
| {S} Једна тешка капља се разпљеснула на девојачкој руци, која је висила низ ограду веранде.{S} |
| и.</p> <p>Али тамо, у тој финој, нежној девојачкој соби, пуној лепог рада, лепих снова, лепих р |
| еким унутра.</p> <p>Занимљива слика.{S} Девојка пред чељустима среће, могло би се можда рећи.</ |
| Како је њему драго било то откриће.{S} Девојка та воли у њему оно што је циљ све борбе и свег |
| амо већ трећи случај одраслих.{S} Једна девојка и два човека у мојим <pb n="192" /> годинама.{S |
| вари другу душу тражи ?{S} Да ли је она девојка баш желела да га види онда кад га је погледала? |
| о сте сами рекли, једна сасвим необична девојка - уздахнуо је ђакон заносно, и залепршао чисто |
| ро расплакао ...{S} Како је то необична девојка .{S} Говори о уметности као о Богу.{S} Тежак за |
| када је у недељу искрсла пред њега лепа девојка, са раскошно густом косом и у белој хаљини од с |
| И често се питам: из којег је света та девојка ?</p> <p>— Има нешто и у томе, зар не, ви, тамо |
| а Еванђеље.{S} Знао је ђакон и ко је та девојка што увек долази у цркву, а сада није ту.{S} Зна |
| аблуда би била кад бих веровао да ми та девојка долази као анђео мира.{S} Можда баш као страшно |
| и свету од девојке најбоље онда кад се девојка на време уда.</p> <p>Није то сада био први пут |
| S} Него мала она библијска лампа у коју девојка само помало бледог уља долива, јер не чека жени |
| и тапшање и задиркивање јунака.</p> <p>Девојка је та била Ана Недићева.{S} Ана се после болест |
| м оделу, бабама у тешкој црној свили, и девојкама у цвећу.{S} Са задатком неким, са моментом за |
| <pb n="137" /> владичину одећу и штаку, девојке су бацале цвеће, епископ је грлио ђакона Иринеј |
| ад сам ја овамо дошао.{S} То је заслуга девојке коју сте и Ви запазили.{S} Људи тврде да је пре |
| мо ни трага ниједном од израза с којима девојке обично дочекују такве разговоре, Недић би осети |
| на : да је и девојци у свету и свету од девојке најбоље онда кад се девојка на време уда.</p> < |
| а <pb n="4" /> Ана, баш као и све друге девојке, кокетује мало са својом сигурном клопком.{S} Н |
| едаред, пред њим је стојала слика једне девојке, симпатично озбиљне и непомично мирне, са замиш |
| Антигонине?{S} Где Офелијине, несрећне девојке, која се само једаред закаснила са милошћу, и п |
| анос пред једноставним, чистим срцем те девојке, и пред тим сузама које су прво љубавно благо њ |
| четвороугласто, скоро брутално чело те девојке, и видим јој ону тешку златну косу, такву као д |
| да га са сваким тоном испод прстију те девојке обузима нешто што прети да ће га разнети.</p> < |
| ди прште снажан, здрав, дуготрајан смеј девојке са покиснутом руком.{S} Чуло се и тапшање и зад |
| ћеф или воља, него је помало и дужност девојке.{S} Кад су родитељи већ спремили све што треба |
| огу оданију од свих монаха на свету!{S} Девојку, која је хиљадама људи Богу привела, хиљадама г |
| треба волети девојку као што је Ана?{S} Девојку, која сав богати живот свој носи у цркву, рад с |
| је и могао грешно осећати он, који воли девојку, чистију и Богу оданију од свих монаха на свету |
| </p> <p>Како је дошло до тога да заволи девојку с којом никада речи није проговорио?{S} Да ли < |
| ловину оних сила са којима треба волети девојку као што је Ана?{S} Девојку, која сав богати жив |
| драга као што ми је живот драг, и волим девојку која мене не воли — одговорио је младић. — У св |
| почела узнемиривати, и хтела звонити по девојку, кад је, најзад, Ана ушла.</p> <p>Необично наме |
| >Ђакон је осећао да безгранично воли ту девојку.{S} Баш сада, када је, као и онда, прошла поред |
| ам већ толико благодарио, да сам сироту девојку скоро расплакао ...{S} Како је то необична дево |
| и да је света и вечита истина : да је и девојци у свету и свету од девојке најбоље онда кад се |
| ц.{S} И тај отети пољубац је у смиреној девојци раздражио жену.{S} Од слућене његове врелине је |
| њима!{S} Ја ћу баш кроз љубав према тој девојци доћи до савршеног монаштва !{S} Ја видим да је |
| о све то?</p> <p>Извесно је да он о тој девојци никада није нарочито мислио, и никада је није н |
| ете.{S} А снови његови су мирни снови о девојци једној која с њим заједно цркву служи.{S} Која |
| ше изоловала на госпођици Недићевој као девојци удавачи.{S} Такви разговори су били доста чести |
| Рекао је да су сви проблеми око удадбе девојчине вештачке, измишљене и за косе довучене ствари |
| ужаснија, што није била само слика.{S} Девојчица та, са свима тима мукама на челу, лежи ту нег |
| слика имала и друкчијих потеза.{S} Мала девојчица, која трипута има да пева сама, држи непреста |
| љив.{S} Јутрос, кад је умирала она мала девојчица, плакао сам.{S} Верујте ми, грцао сам као дет |
| доктору?{S} Човеку који вас је као малу девојчицу толико пута лечио, који је ту недавно, с ваши |
| ке мантије, изгледао је као мали Јова у дедином прслуку.{S} Имао је још и ситно лице, са два не |
| пште, него само један квалитет музичког дејства.{S} Зар не ?{S} Али то, баш то, одиста, не знам |
| ни мотив можда најхуманијег Бетовеновог дела.{S} Као да и она, баш у том тренутку, или чезне, и |
| љали разни покрети, и испрезали из оног дела живота који је тога дана дорађен или потрошен.{S} |
| а естетичког гледишта раствара појаве и дела у детаље.{S} Ја вам кажем да тај човек негде у уну |
| ође, а знао да их само педесет корачаји деле од пуне светлости и друштва.{S} И видео је такође, |
| м да се некоме морам исповедити, а нико деликатним стварима не стоји тако близу као ви, госпођи |
| Тапшало се, честитало се, уздисало се, делили се поклони и цвеће. </p> <p>Да с музиком сад тре |
| Слутим ја, госпођице Ана, да уметничким делима Бог зна где лежи трновита или крвава колевка . < |
| } А музичко дело, међу свима уметничким делима на првом месту, мора носити тајну дубоко у себи. |
| на два места.{S} Са Анине стране ју је делио монах Иринеј.{S} Пуно, пуно испружених руку је би |
| па све одједаред, пре него што несрећа, делић по делић, размрви оно што је досад било цело и ле |
| једаред, пре него што несрећа, делић по делић, размрви оно што је досад било цело и лепо.</p> < |
| срећни горди уметник, који главно своје дело види прецењено , покварено и лажно. </p> <pb n="25 |
| хничка целина и програм неке мисли, али дело није ништа друго до тајна полифонијске чари.</p> < |
| а часак један, само дотле док не изврши дело светиње и лепоте. </p> <p>Ана је била свесна свога |
| {S} Он се осећа јак и спреман да доврши дело свог унутрашњег помонашења.{S} Он је чист као дете |
| хтев један који ће ми помоћи да довршим дело своје.{S} Како ћу чувати тај дар небесни, како ћу |
| ма ко покуша назидати и створити његово дело.{S} Музичко дело је дакле само за живота уметников |
| слућени инструмент .{S} Или неко велико дело музичког савршенства .</p> <p>Мучена таквим питањи |
| дати и створити његово дело.{S} Музичко дело је дакле само за живота уметниковог стварно оно са |
| аја, издавање једне тајне.{S} А музичко дело, међу свима уметничким делима на првом месту, мора |
| ала бачва воде, чекајући велико и чудно дело божје.</p> <p>На свештеницима, који су воду опколи |
| ећа: да је и то тешко и скоро изгубљено дело <hi>њено дело</hi>!{S} Ви, госпођице Ана, ви једин |
| о тешко и скоро изгубљено дело <hi>њено дело</hi>!{S} Ви, госпођице Ана, ви једина, у реду толи |
| ећала је, са пуном извесношћу, да је то дело доктора Пашковића.{S} Нешто је морао рећи њеном оц |
| ојне крезуботине протине, још на толико делова и разбијао , и излазио, најзад, нехармонично мно |
| и грозим успомена!{S} Мртвих, покојних делова живота нашег, који долазе, као сабласти, из друг |
| вој живот растављен у комаде и саставне делове своје.{S} Јер јој се већ поодавно чини да га не |
| {S} Донела је тај рад, свирала поједине делове, и вртила главом.{S} Не ваља.{S} То је чисто чул |
| аж и лепоту доклегод је жив, а најлепши делови тога живота постају му равнодушне олупине већ по |
| о гледа створење које је волео најбољим делом себе, које је узвишавао до престола лепоте, среће |
| било необично много света, и нафора је дељена на два места.{S} Са Анине стране ју је делио мон |
| лепог рада, лепих снова, лепих радости, демон се размахнуо још силније и пакосније.{S} Ану су ш |
| пава.{S} А људи ?“</p> <p>„Још сам, час демон, час светац, час глупак , час мудрац, час џин, ча |
| ована рука, слатка реч, то је можда већ демон који жури, жури ...{S} Можда сам на први покрет љ |
| је толико монашке снаге, да бих свакога демона храбро дочекао, и као вртлог сламку сам у себи г |
| n="87" /> могла бити средство у рукама демона!{S} Не тако ми једнога Бога, не!{S} По цену свој |
| > <p>То је можда био онај познати мамац демона ?{S} Она стародревна, досадна посластица, коју ђ |
| р је љубав телесна пожуда.{S} Безбожна, демонска једна сила.{S} Сласт, коју човек испија у црно |
| о цену своје пропасти бих је истргао из демонских руку.{S} Ако је она искушење, онда је калуђер |
| шћућурена врапца, који се чуде куда се денуло све оно што је још малочас било.{S} И Ана и ђако |
| оброту да још једаред пређе с њим његов део. </p> <p>Ишло је лепо, као увек.{S} Ана се смешила, |
| а свом оцу који одлази.{S} Давала му је део живота свога.{S} Са оцем заједно умирало је његово |
| и дошао тако необично мали.</p> <p>Први део свирке, хаос, годио је монаху Иринеју необично.{S} |
| естано струјао свет као река.{S} Велики део се морао задовољити да остане у порти, па чак и на |
| одерном смислу.{S} А слушајте сад задњи део <hi><title>Пасторалне Симфоније</title></hi>. </p> |
| сусрет небу и бескрајности, и да горњи део иконостаса, са сићушним својим кандилцима, лебди ка |
| о свеједно, т. ј. како је то један исти део душе из кога је ђакон написао ово писмо сада, и мет |
| ородичине Цркве.{S} Кад је свршила свој део, и најзад се суочила с олтаром, видела је да је там |
| медбом: да свако има право да узме свој део од створења које је Бог лепотом и чарима обдарио.{S |
| ала му да сопран-солисткиња изводи свој део у Григорјевом концерту тако, да је сигурно и главни |
| њу, и са нотама у рукама, отпевати свој део.{S} Ишло је доста добро.{S} Кад ђакон погреши, Ана |
| .{S} А он, јадник, дотрчи, и извуче мој део батина.</p> <p>Владици је добро дошла ова шала.{S} |
| ећајући као да се с њим удаљује и један део лепог богослужења у њиховој цркви.</p> <p>— И мени |
| топиле куће и баште.{S} Један по један део вароши је нестајао.{S} Најзад се видели само још бе |
| ви затрпавају?{S} Јесам ли ја већ један део монаха Иринеја сахранила? ...{S} Господе Боже!{S} П |
| а да прође.{S} У борби да човек ниједан део свога душевног живота не страћи и не баци. </p> <pb |
| Узана путања средом храма чинила се као део неке библијске слике, и представљала стазицу у Божј |
| ала — резоновала је — јер је збиља била деранжирана.</p> <p>Разговор се развио, постао жив и за |
| м Господину угодно — предлагао је Недић десерт и црну каву у башти.</p> <p>Била је топла, мрачн |
| — Отпратите га, останите код њега пет, десет, четрнаест дана.{S} И ја волим тог старог човека. |
| у собу као неко сироче.</p> <p>Око пола десет је нешто мало пробило сунце.{S} Али звезду је одм |
| а ли је могућно да човек, после пет или десет месеца, потпуно индиферентно гледа створење које |
| рак који такође у капију савија.{S} Око десетак минута је остала сакривена, а тада, опрезно, из |
| м. </p> <pb n="32" /> <p>Међутим, једно десетак дана по Духовима дошло је до нечега што је подс |
| .{S} Скоро бих рекао да се бојим да се деси, јер— ђаконов ниски, звучни глас је био тако мекан |
| замислите онда случај да се ипак нешто деси што би било <pb n="208" /> или изгледало да је пос |
| ћу заменити.“</p> <p>У души оздравелога десила се крупна, озбиљна промена.{S} Младић се испунио |
| p>Али, што никада није било, то се тада десило.{S} Прсти су лежали на диркама укочени, каменито |
| душу.{S} И говори јој да се ништа није десило, да буде спокојна и мирна. </p> <p>Не бој се, и |
| ковић.</p> <p>— Одакле идете?{S} Шта се десило?{S} Госпођице Ана, дајте ми руку!{S} Ко је болес |
| стране и од тога, што је све то што се десило и више од оног што она жели, и од оног што она м |
| а течно, живо, и тако, као да се све то десило у присуству свију њених код куће, и да се сви сл |
| а његовог свежег, младог гласа. </p> <p>Десило се међутим нешто што је Ану пренеразило .{S} Збу |
| м и сребром негде дубоко у себи.</p> <p>Десна Анина рука је била у Пашковићевој, а лева у Ирине |
| Па да.{S} Оно што ми помаже, то су две десне руке, не једна.</p> <p>— Тако дакле! — смејао се |
| некој репатој мисли.</p> <p>— Без које десне руке?{S} Ове овде, или оне у цркви ?</p> <p>Али А |
| ао што се ја не могу замислити без моје десне руке.</p> <p> Мајински жмирну.{S} Онако како чине |
| п.</p> <p>— Коју год хоћете од три моје десне руке.</p> <p>— Три ?</p> <p>— Па да.{S} Оно што м |
| ном стазом баште, имајући, крај себе, с десне стране Ану, а с леве монаха Иринеја.{S} Попречном |
| ко и сунце.{S} У траци његовој , тамо с десне стране солеје, спазила је Ана, с леђа, високу, ка |
| огли поднети да вам једну од тих многих десних руку и одсечемо.{S} Наравно, не мислим ову овде. |
| од камена, једнако се бацала с лева на десно, и заривала у јастук као да се крије од смрти.{S} |
| оницом, која му као мирно јагње лежи на десној мишици , и са оном чудесном, безмерном моћи у гр |
| утом монаху Иринеју, који ју је загрлио десном руком, и љуљао је као што се љуља дете кад треба |
| зари главу у јастук, и притиште усне на десну своју руку.{S} Тачно, сасвим тачно је нашла место |
| постељу око поноћи.{S} Метнула главу на десну своју мишицу, и занела се као да ће заспати.{S} А |
| другом, дохватила и помиловала ђаконову десну руку, помиловала је чежњом пољупца који стидљива, |
| , а поздрав архиепископу, <hi>исполаети деспота</hi>, сваки пут наизменично са одраслима и децо |
| о.</p> <p>— Јест, Бога ми, нешто је сав дестилиран.</p> <p>— Благ и великодушан.</p> <p>— Не за |
| очела склапати пред очима старчевим.{S} Детаљ по детаљ, брзо и живо, ређали се моменти трагичне |
| апати пред очима старчевим.{S} Детаљ по детаљ, брзо и живо, ређали се моменти трагичне монашке |
| ада ето види да зна <pb n="38" /> много детаља њене појаве, и опазио ]е да је нема. </p> <p>И о |
| да дође.{S} Новине су већ донеле и све детаље око догађаја.{S} Дијецезан ће, у пратњи тамошњег |
| ру једну свест, којом је и најнезнатије детаље свога живота улепшавала, грејала и из непримећен |
| у, и да се узајамно подсете на све лепе детаље својих успеха.</p> <p>— Верујете ли ми да сад од |
| ичког гледишта раствара појаве и дела у детаље.{S} Ја вам кажем да тај човек негде у унутрашњос |
| дићева је необично волела ту цркву, и у детаље знала њене нарочитости и лепоте.{S} Са једнога м |
| т цркве, са многим својим <pb n="13" /> детаљима, и јаким сенкама од дубоких округлина , много |
| страшним бледилом гађења .{S} Са свима детаљима, и са целим финим колоритом јој се вратила у с |
| куша, да у грех одведе слугу тога Бога, дете тога Бога.</p> <p>Али одједаред је разрогачила очи |
| могла на часак изаћи, Анице?{S} Учини, дете моје, дођи.{S} Ја сам те већ извинила доктору: да |
| {S} Смрт се склонила.{S} Боже, Боже!{S} Дете лежи мирно, одмарају се ручице.{S} Али лице је бле |
| олази кроз хрскавицу, и да крв тече.{S} Дете замире, стреса се.{S} Цев, сва крвава, улази у вра |
| едан мали прелаз.{S} Осмејак матере: да дете још и не хода, а камо ли оно друго.{S} И најзад, д |
| ао ваш стари лекар, видео у вама и тада дете, и терао шалу?</p> <p>Њој је јасно било да је свој |
| ј несвести, која ју је љуљала као мајка дете.</p> <p>Али одједаред ју је обузео немир.{S} Дошло |
| есном руком, и љуљао је као што се љуља дете кад треба да заборави оно од чега се поплашило ... |
| > <p>— Болесно је најстарије и најмлађе дете.{S} Најмлађи дечко има лакше обољење, а старији, ж |
| и осети како се много може волети туђе дете.</p> <p>И зато јој је било јасно да на томе месту |
| родитеља и детета стане чињеница: да је дете другога некога више заволело него родитеље своје.< |
| жно, као да је готова да усини то божје дете, које јој је, по нечему, дошло тако самохрано само |
| би осетио неку слутњу, пожалио би своје дете и себе, и са уздахом би ућутао.{S} Тога пута, глед |
| никог нема.{S} Мене је волео као своје дете.{S} Ја сам га оставио.{S} Смрт је близу.{S} Понека |
| ног калуђера, прими к себи срећно Твоје дете! ...{S} Ана, моја Ана, јагње моје бело! — заплакао |
| прла леђима врата.</p> <p>— Анице, моје дете, шта радиш?</p> <p>Ана је на дохват окретала кључ, |
| Недићка такође.</p> <p>— Ана, мило моје дете, престани!</p> <p>— Пусти ме, мама, пусти.{S} Немо |
| .{S} Смрт.</p> <p>— Ана, Ана јадно моје дете! — разлегало се болно пиштање Недићкино по кући.</ |
| ате.{S} Да, да, досада сам био ученик и дете Христово, а одсада , ма шта да буде, то више бити |
| аволело него родитеље своје.</p> <p>Али дете тада обично немилосрдно гледа старима у очи, и осм |
| Чинило ми се, час <pb n="140" /> да сам дете у чудној некој колевци, коју музика љуља, час опет |
| већ разумео да се то стари владика, као дете, игра своје најмилије игре: да кобајаги није еписк |
| Анина рука је стидљиво дрхтала .{S} Као дете, она је одједаред почела плакати зато што не зна ш |
| Богу, јер је осећао узнемирење.{S} Као дете свој посечени прст мајци, окретао је он голо срце |
| н. пр., корачању своме се радовала као дете.{S} Између себе и сенке своје је осећала неку симп |
| у оно место у коси где га свештеник као дете благосиља.</p> <p>На последњем, главном важбању, ђ |
| лакао сам.{S} Верујте ми, грцао сам као дете.</p> <p>Докторов глас је и сад био пун жалосног уз |
| могао даље.{S} Дрхтао је пред Аном као дете.{S} А Ана, због хладноће, због самоће, због неправ |
| шега гласа.</p> <p>Ђакон се радовао као дете.{S} И замолио Ану да га извини само за један трену |
| сам ваљда и провела цео свој живот као дете, јер деца су без успомена.{S} Први мој доживљај је |
| нутрашњег помонашења.{S} Он је чист као дете.{S} А снови његови су мирни снови о девојци једној |
| , поздравила је монаха Иринеја као неко дете.{S} А Недић је дочекао госта са широким, срдачним |
| не се пронео глас да је на умору једино дете директора Васића, а нешто касније се показаше и зн |
| ику нафору тада.{S} Осетила је да је то дете, које, кад му је добро, даје ономе кога воли што п |
| ге се трзале и увијале као црви, као да детенце хоће да се испне из неке страшне јаме, а ипак с |
| ућуткиван, каква је љубав материна кад детенце у наручју њеном почиње да дрема.{S} Исти мотив |
| дна аријица, кратка, колико док окупано детенце у материном наручју заборави на плач, и испреки |
| /p> <p>— Ужасно, ужасно !{S} Не могу то детенце никако да заборавим ...{S} У малим његовим груд |
| есташно и брбљиво као гугут и скакутање детенцета које већ хода, по цвећу гази, и у рубу сукњиц |
| ећала како срце Анино, као срце у малог детета, под самим теменом бије, и чекала је да се то ср |
| као узаврела, заливала је мозак јадног детета, и причињавала му страховита привиђења и болове |
| да ти кажем ?{S} Дражи си ми од рађеног детета, па сам на твојој страни, не знајући да ли добро |
| а куће њихове, од старатеља незбринутог детета њиховог„ Као махнита је прелазила из собе у собу |
| ка, света, религиозна акорда: покривање детета крилима љубави, и крст који мајчина рука ставља |
| умитно растајање, кад између родитеља и детета стане чињеница: да је дете другога некога више з |
| Ану и ђакона.{S} Као у два питомца, или детета, које Богородичина Црква непрестано за руку држи |
| се попунила , а усне се румениле као у детета.{S} Коса је почела растити тако бујно, да јој чи |
| разна осећања.{S} Једноставна и дубока детиња жалост, што немоћан и апатичан лежи онај који је |
| сасвим млад човек.{S} Млад, неискусан, детињаст, безбрижан, сам ...{S} Као травчица, која не м |
| поново читати.{S} Учинило јој се бедно, детињасто.{S} Осећала се као да је много старија од ђак |
| динче , т. ј. све оно у Ани што је било детињасто , мазно, лаковерно, срећно и милостиво .{S} А |
| дан где има још чисте љубави за цркву и детињег веровања у божју милост.{S} Чија је то заслуга? |
| асно изгледале оне црвене капље на грлу детињем.{S} Крв.{S} Мајка је напољу и не види крв.{S} Н |
| а моли.{S} Ана се скрушила.{S} Искрено, детињски потанко је шаптала Богу своју љубав .{S} Од по |
| мештаја, у последњој пребивеној играчци детињства њеног.{S} А с друге стране опет гордо, отпорн |
| закопа, док се не отпева упокојна песма детињству његовом у крилу цркве.</p> <p>Ани се још више |
| е разбегли из канцеларија пре времена , деца се склонила са улица.{S} Утвара болести и гњева бо |
| еним гласом се моли Богу, жене брбљају, деца се довикују, неко се љути и прети, продавач свећа |
| те на путу вашој цркви, мени и нама.{S} Деца и иконе вас чекају, и тужни су.{S} Мајка Богородиц |
| Чинио је понекад утисак чаробности.{S} Деца, врапци пси и мачке ишли су у гомилама за њим.{S} |
| гледала као игралиште, људи као деца, а деца као рајско цвеће.{S} Крилата једна глорија је лепр |
| руке.{S} Све је одлично напредовало, а деца су до усхићења доводила и Ану и све старе њене пев |
| ега изгледали млади, а ђакони као права деца.</p> <p>А кад су ударила звона, и забрујала силна |
| мајке, прострло се по поду, и чекало да деца његова преко њега пређу. </p> <pb n="138" /> </div |
| ећам као да су сва та болесна деца моја деца, и да бих ја са највећом готовошћу све смрти из њи |
| } Мотиви уметности, то су ретка, царска деца, коју и по ' неколико генерација, а сасвим зацело |
| Ја тако осећам као да су сва та болесна деца моја деца, и да бих ја са највећом готовошћу све с |
| ном других<pb n="54" /> познаника.{S} И деца се окупила око ње.{S} Мале њихове ручице су јој пр |
| а се, и испунила се нечим зрачним.{S} И деца су се смешила.{S} И тако су одлично певала .{S} Од |
| о у кући рођака, где су се муж и жена и деца опијали, ружили, свађали и с ножевима вијали.{S} Ж |
| ва је изгледала као игралиште, људи као деца, а деца као рајско цвеће.{S} Крилата једна глорија |
| и провела цео свој живот као дете, јер деца су без успомена.{S} Први мој доживљај је моја чаро |
| де, то више бити неће.{S} Да, ђакони су деца.{S} Ђаконовање је поезија свештеничког позива, а п |
| Недићеве капије дочекао је епископа ред деце, као ред младих чавки, радозналих погледа и отворе |
| су те болести и иначе опасније него код деце. </p> <p>— Ја нисам знала да је тако страшно — шап |
| стој кући до вас, умрло је јутрос двоје деце за два сата, а треће, последње, ако још није мртво |
| " /> посао.{S} Тим пре што је обучавање деце Ана искључиво себи задржала.{S} А и код одраслих ј |
| >— Ми смо несрећни што нисмо имали више деце.{S} И кад помислим да Јова и ја можемо сваког часа |
| авна песма комбинованог хора одраслих и деце, монах Иринеј је опазио да на владичином лицу дрхћ |
| ама за разне хорове , хорове одраслих и деце, и са ћелијама појединих солиста певача.{S} Или да |
| ци .{S} Хор је био препун, и одраслих и деце, и, одоле гледан, због густоће ваздуха, чинио се т |
| е и трошиле у тешким сузама, стихари на деци су били много стари, људи су дошли окисли и прозеб |
| >, сваки пут наизменично са одраслима и децом. </p> <p>Све то дисциплиновати, у хармонички ред |
| } Спремала се да читаве одсеке службе с децом поје, а поздрав архиепископу, <hi>исполаети деспо |
| еднога дана, баш кад је имала вежбање с децом, дошао је црквењак и донео писмо.{S} Казао је да |
| н мора чувати од заразе људе у цркви, и децу у гимназији, и сваког голог, болесног просјака на |
| луђер.{S} Волео је своје другове, волео децу, волео свога владику.{S} А владика је њега чувао и |
| тварају ...{S} И није довољно смрти што децу гута.{S} Од синоћ имамо већ трећи случај одраслих. |
| ем ли вас запитати, да ли је најстарији дечак у овој кући болестан?{S} То је мој мали пријатељ, |
| ти како се невина, Богу и људма недужна дечица даве и у круте лешине претварају ...{S} И није д |
| е, кроз мала, као рупе на фрули округла дечја уста чуло се кликтање шумских тичица, док су басо |
| је познато.{S} Показивао је знаке неког дечјег темперамента и неке припросте нарави .{S} Чинио |
| владика и сви верни не оставе цркву.{S} Дечји хор, стара симпатија Анина, сасвим ју је занео.{S |
| велико задовољство Анино, суделовали и дечји квартети, октети и хорови.{S} Ана је решила да ће |
| из првог разреда, који је имао савршен дечји сопран.{S} Прави трепет етра.{S} Висок, мекан, че |
| иновно прати свако лепо певање.{S} Тога дечка је Ана изабрала и апостол да чита, и учила га да |
| ај са свом доколицом беспосленог каквог дечка.</p> <p>Четири дана је већ прошло како је епископ |
| чета на снегу.{S} Можда јаднији од оног дечка и оног псета.{S} Ето, хладноћа боде по врату и ши |
| мина.</p> <p>Сат је био украшен фигуром дечка који преко тарабе не може да дохвати ружу.{S} А д |
| пште.{S} Него баш његов живот.{S} Живот дечка и младића који оца није познавао , који је после |
| ску ружу.</p> <p>Тамо на главној стази, дечко је сео и јео.{S} Однекуд се показало псето.{S} Од |
| летело је преко гробова као стрела.{S} Дечко звижну.{S} Пас је прво оклевао, али је најзад при |
| а му обарених јаја, колача и новаца.{S} Дечко је искао и ружу. </p> <p>— Шта -ће ти ружа?</p> < |
| да дохвати ружу.{S} Све више и више.{S} Дечко се попео на клупу, држао ружу у подигнутој руци, |
| Неко је ударао ногама о суву земљу.{S} Дечко један.{S} Савио леђа као мачка, дува у руке, и им |
| најстарије и најмлађе дете.{S} Најмлађи дечко има лакше обољење, а старији, жао ми је госпођице |
| ао је некуд ведро плавим небом.{S} Мали дечко, још уплакан што није могао ући у цркву, стојао ј |
| ац, најстарији, Бошко, озбиљан, паметан дечко, који са својом белом огрлицом на црној сомоцкој |
| га два дана касније је баш он сам одбио дечку обе испружене руке.{S} Наравно да је са тим рукам |
| Богу се окрените, људи, јер се светиња дешава у олтару. </p> <p>За Ану је то увек био час необ |
| што мисли о оном што се у цркви ради и дешава? </p> <p>А откуда он све то зна? — смешио се мон |
| еде не само у цркву, и оно што се у њој дешава, него кроз цркву и некуда даље, у нека давно про |
| у Пашковића, не знајући што се то с њим дешава, и не познајући га таквог ни из једног случаја њ |
| ? </p> <p>— Ја видим да се у теби нешто дешава, и видим да ти то годи, али не могу да разумем д |
| {S} Многи можда виде да се у мени нешто дешава, али нико од њих не схвата извор и значај промен |
| Годи ми та одлучност.{S} Тако се ваљда дешавају све храбрости.{S} Човек пусти да реч каже ства |
| е у три четири пута чуо цело појање.{S} Дешавало се да стигне сасвим пред свршетак.{S} У таком |
| живчана алтерација — постављао је ђакон диагнозу без много претходне анализе симптома.</p> <p>— |
| ажљиво, расејано, пуштајући да му глас, диваљ и громовит, чисто поруши песму.{S} Стари хоровођа |
| ора над <pb n="31" /> олтаром.{S} Огањ, диван и страшан, као буктање рубина, пао је ђакону на г |
| м животу никад нисам био...{S} Какав је диван твој живот, Иринеје!{S} И како сам срећан и ја шт |
| е, и што Бог и Црква имају њега.</p> <p>Диван је био тај нови ђакон Богородичине Цркве!{S} Људи |
| лади.{S} Сада вас сви воле и сви вам се диве.{S} Ређају вам се дани баш као духовска литија, ка |
| е не певају.{S} Прву љубав којој сам се дивио, и која је и мене нагонила да љубим ...</p> <p>— |
| S} И да срце једно, чисто и мирисно као дивља шума, дозове Бога, прими у храм свемоћног и предо |
| кало лепо једно чудо.{S} Ја сам пре био дивља лоза која никад цвета нема.{S} А сада, усред ове |
| овакве ствари :</p> <p>„Поред заноса и дивљења има у љубави, као важан, можда важнији елеменат |
| искрене очи под сенком необичног чела, дивна коса, укочено стиснута уста, нека особита чедност |
| живота мога! ...</p> <p>— Ана, Ана моја дивна! — грлио је ђакон Ану и вукао је к себи. — Зашто |
| ад нагледати неће.</p> <p>Гле, каква је дивна.{S} Скоро до пола од угаситог камена, чини се као |
| земљи“. </p> <p>„Дух и тело.{S} Како је дивна та борба, та несрећа, та трагедија.{S} Која лепот |
| а табла! — тргла се Ана. — А његова три дивна мушкарца !{S} Боже, који је болестан?{S} Можда св |
| иве речи.{S} Љубав та из олтара је тако дивна, тако јединствена на свету, како јој се може одол |
| ћу срећна за све то време.{S} После ове дивне, раскошне службе, данас, можда ће чак и добро бит |
| А госпођица Недићева им свима приређује дивне вереничке и свадбене концерте, испраћа их у нови |
| >Ђакона куцну нешто по гркљану.{S} Кроз дивне његове зенице се промоли душа, огрнута у болну је |
| <p>Никада.{S} Нико.{S} Он, само он.{S} Дивни сан лепоте.{S} Песма, којој је почетак у њему а с |
| .{S} Путир је стајао у туђим рукама , а дивни онај узвик о вери и страху божјем прошао је без о |
| ност и притиснутост у души Аниној.{S} А дивни мотив, који прати исповест о вери у Сина Божјег, |
| ам, докторе.{S} То је сјајно.{S} Ви сте дивни.{S} За награду ћу вам сада одсвирати нешто своје. |
| ре, а после вечере да изађу у башту, да дивно летње вече не преседе у соби.</p> <p>Сви се с пре |
| им рукама свира.</p> <p>— Како сте сада дивно певали! — пошле су јој очи ђаконовим очима у суср |
| воје.{S} И како је то љупко, како је то дивно, кад се зелена грана девојачког живота одједаред |
| pb n="46" /> ветра, створио првог коња, дивног једног зеленка , и поклонио га младићу. </p> <p> |
| уже.{S} Хвала и теби, од свега срца, на дивној тој свечаности .{S} А госпођици Недићевој сам ве |
| илој свирци, коју слуша очима, осмехом, дивном косом својом, и разголићеним, на ослушкивање сав |
| лепши ми је био него после из ложе.{S} Дивоте живота виде најбоље они који напољу стоје. </p> |
| една жена.{S} Одједаред ју је дохватио, дигао у наручје, и однео пред олтар.{S} Спустио ју је п |
| .</p> <p>Одједаред, ђакон се пренуо.{S} Дигао се у њему понос, и сентименталности је нестало.{S |
| је Ани.</p> <p>Из тог њеног уверења се дигао кратак, нејасан и прекинут уздах један, и ово нек |
| b n="154" /> ђакона.{S} Али таман се он дигао и пошао Ани, кад се у исти час Ана дигла и пошла |
| за клавир.{S} А ђакон се чисто нервозно дигао за њом, и задржао је на пола пута.</p> <p>— Ја ва |
| игао и пошао Ани, кад се у исти час Ана дигла и пошла монаху Иринеју.{S} Учени доктор теологије |
| и око оца њеног.</p> <p>Ана се умирена дигла са молитве.{S} Свет се већ разишао.{S} Напољу се |
| ке, обгрлила Ану да је угуше.{S} Ана се дигла од клавира.{S} Чисто је посрнула.</p> <p>Монах Ир |
| осуђујте, и не куните ...</p> <p>Ана се дигла.{S} Обе своје руке, дрхтаве и измучене, подигла ј |
| стала.{S} И сви други се тога дана рано дигли у Недићевој кући.{S} Да цео домазлук буде спремље |
| јање је дохватило и носило срца и душе, дигло сву цркву пред врата небеса.{S} Топло и добро је |
| реба да јој помогне, који треба руку да дигне, а из његових прстију свети мир да се излије.</p> |
| ркву.{S} Није могла ни из постеље да се дигне.{S} Два дана касније се знало да се разболела од |
| чупала , Пашковић је помагао Ани да се дигне и да седне.{S} Ушао је монах Иринеј, сав мокар од |
| "244" /> <p>Тишина.{S} Али свирачица не диже прсте са дирки.{S} Одједаред, пребијени, раскинути |
| у Анине очи, видео је душу њену како се диже на површину.{S} Видео је да та душа њега тражи.{S} |
| е предмете и њихове крњатке.{S} Прашину диже са земље као чаршав, и застире облаке.{S} Пребија |
| узбуђени.{S} Има их који се с колена не дижу, који су оборили главу на дрвену преграду испред с |
| } Одједаред, као две божје руке које се дижу да благослове метеж нереда и греха, отварају се, с |
| а, преплакала све време богослужења, не дижући главе.</p> <p>Ипак, младост Анина се постепено о |
| гослужење , Ана је живела у екстази.{S} Дизала се до звезда, до директног саобраћаја са духом п |
| једна светлија од друге.{S} Груди му се дизале широко и споро.{S} Усне се развлачиле у осмејак |
| кроз црвенило ватре се одједаред стала дизати непорочно бела једна рука, са прстима на орару.{ |
| ећ донеле и све детаље око догађаја.{S} Дијецезан ће, у пратњи тамошњег проте и ђакона, стићи у |
| !{S} Милости моја, лепото моја, части и дико моја, Ана, реците нешто, заповедите, спасите себе |
| тамо високо горе, фини прозирни облачак дима.</p> <p>Ана је погледала Пашковића значајним погле |
| чекала Ану необично строго.{S} Свеће се димиле и трошиле у тешким сузама, стихари на деци су би |
| којој се грца од уживања , али која не дира најфиније живце и најтање нити душе човјечје.{S} Н |
| мо владика опазио , и која га је у срце дирала. </p> <pb n="145" /> <p>— Е па тако кажи! — тапш |
| подрхтавао чистотом праве исповести, и дирао је Ану у срце. — Често се питам: шта је то самном |
| ет кроз танку свиралу“, како ју је отац дирао.</p> <p>— Госпођица Недићева нешто компонује — из |
| а у екстази.{S} Дизала се до звезда, до директног саобраћаја са духом песника те јединствене др |
| пронео глас да је на умору једино дете директора Васића, а нешто касније се показаше и знаци н |
| доручак. — Шта је, Боже, са Светиславом директора Васића.</p> <p>Као да је чуо Анину жељу, заку |
| цркву, и на целу варош.{S} У друштву са диригентима хорова и са млађим свештеницима реформисани |
| о се тада десило.{S} Прсти су лежали на диркама укочени, каменито непомични.{S} Две руке, обуче |
| говорила . </p> <p>Спустила је руку на дирке, и почела свирати .{S} Тише него што треба, да не |
| шина.{S} Али свирачица не диже прсте са дирки.{S} Одједаред, пребијени, раскинути и искидани то |
| ичкани радозналим главама, и људи су са дирљивим поштовањем поздрављали старца, не само беле ко |
| ивота.{S} Друкчије је испало.{S} Нечега дирљивог и занимљивог је било у тој појави.{S} Неки су |
| одједаред му је дошла идеја да још више дирне у срце свога љубимца, и да га, на тај начин, прив |
| ладика трепти.{S} Дирнут је свечаношћу, дирнут је лепотом.{S} Ноге му дрхћу, хтео би да клекне. |
| ене олтару.{S} Стари владика трепти.{S} Дирнут је свечаношћу, дирнут је лепотом.{S} Ноге му дрх |
| сти. </p> <p>Ана је опазила да су гости дирнути, гости су опазили да је Ана узбуђена, и сцена с |
| е.{S} Јесења хладноћа је годила Ани.{S} Дисала је отворених уста, и кишљиви ваздух је тако приј |
| су се и прошли.</p> <p>Ани је задрхтало дисање.{S} После јој се одједаред навлажиле очи, и обуз |
| прав и светао као арханђелско копље, са дискосом и Христовим телом пред челом, и са старим ничи |
| е омиљено поље.{S} И одмах почео, тоном дискусије, разлагати суштину таквог питања са медицинск |
| лест осредња, па је доктор безбрижан за дискусију, или је тешка, па из њега говори узнемиреност |
| не руке је одмах одсекла горда олтарска дисциплина неприкосновености и беле чистоће. </p> <pb n |
| но са одраслима и децом. </p> <p>Све то дисциплиновати, у хармонички ред сложити и увежбати, би |
| итивну снагу, којом ћу свој живот дићи, дићи га зацело.{S} И то не кажем овако: или ћу га дићи, |
| , или ћу пропасти , него кажем да ћу га дићи !{S} Јер у мени има црква, има храм лепоте, има љу |
| цело.{S} И то не кажем овако: или ћу га дићи, или ћу пропасти , него кажем да ћу га дићи !{S} Ј |
| у, позитивну снагу, којом ћу свој живот дићи, дићи га зацело.{S} И то не кажем овако: или ћу га |
| оши има двадесет случајева оболевања од дифтерије, од којих су већ досада три смртна.</p> <p>У |
| хтео рећи, али ви треба да знате да се дифтеритис почиње компликовати са шарлахом, и да нам по |
| p> <p> <hi>Велиј јеси, Господи, и чудна дјела твоја!</hi> </p> <p>Све је замрло, Богородичина Ц |
| на животиња једна коју је божја рука уз длаку помиловала.{S} Али тада се, нечујно, као први зам |
| вот се узбуркао <pb n="96" /> са самога дна свога.{S} Сав се разговор и брига усредсредили око |
| ндиозна целина.{S} Они су можда музички дневник, у коме лежи цела целцата тајна једног живота.{ |
| вечери, монах Иринеј је записао у свој дневник ове редове:</p> <p>„Осам сата.{S} Час, када сва |
| Иринеј је дубоко искрено записао у свој дневник те прве редове о Ани.{S} Искрено записано је би |
| срећа покојник?</p> <p>Ђакон је извадио дневник, и читао најмилију своју песмицу:</p> <p>„Из об |
| око њега купили као на чудо.</p> <p>А у дневник свој је записао:</p> <p>„Слаб сам био пред смрћ |
| ана када ће се помонашити, записао је у дневник:</p> <p>„Миран и весео ћу стати пред Бога, пред |
| та је то с њим?{S} Престао је да пише у дневник, и да слаже мудрости за постизавање великог, су |
| и добро; а монах Иринеј је записивао у дневник свој овакве ствари :</p> <p>„Поред заноса и див |
| р и сласт живота и позива свога.</p> <p>Дневник живота мога — говорио је у себи — то је дугачак |
| ши кући, дуго је превртао листове свога дневника.{S} Да види ко је, и да види докле је дошао с |
| сео је за сто, извадио из касете свеску дневника, и записао у њу песмицу растуженог духа свога: |
| ачетак мелодије <pb n="243" /> негде на дну груди.{S} Запевала је онда срдачна, мала једна ариј |
| а замисли шта у њему стоји.{S} Негде, у дну срца, она га се мало бојала.{S} Али лице њено се пр |
| тога чина.{S} Њој се чинило да негде, у дну олтара, севају муње, и да ће сад велики, чисти Бог, |
| земаљскога ...</p> <p>Одједаред, тамо у дну хоризонта, нешто, као велика игла, пробушило је руп |
| . — Та је мисао, више него икоја друга, до ужаса доводила Ану. — Да ли је могућно да човек, пос |
| вела у екстази.{S} Дизала се до звезда, до директног саобраћаја са духом песника те јединствене |
| н је успео да ствар одложи за три дана, до идуће недеље.{S} Али је за све то време био немиран, |
| доживљај је моја чаробна и света љубав, до које сам се попела по кристалним степеницама музике |
| и сва светиња његова помакла се напред, до амвона, пред којим је стајала бачва воде, чекајући в |
| ћи како рука Иринејева лети по хартији, до краја живота свога.{S} И онда, попити чашу топлог ча |
| и Иринеја, ишао с њима, разговарајући, до првог или другог угла, и тамо би се, у три разна пра |
| шарало црквена врата, срце се смирило, до недеље има још да прођу дан и две ноћи, и све, све ј |
| нак главом оцу, и седе у празну фотељу, до ђакона .{S} Недићки, не зна ни сама како, сада тек у |
| своје световне концерте . <pb n="9" /> До два три сата по поноћи се умела разлегати песма и св |
| мој, јер је до саме несреће мој! ...{S} До несреће, да!{S} Разбићу монахову победу у парам парч |
| .{S} Нико није ни помишљао да изађе.{S} До последњег такта је све живо стојало на свом месту.{S |
| неверити ...{S} Бојим се канда ипак.{S} До вас, Ана, ја нисам сасвим веровао у жену, па се тај |
| или борбе с телом има у увек, увек.{S} До задњих граница свести наше. <pb n="218" /> У најдухо |
| олазила једна лепа алегорична мисао.{S} До онога дана, када је ђакон ту руку додирнуо својом, о |
| p>Те вечери се доктор мало закаснио.{S} До осам сата још није стигао.</p> <p>А оцу као да је оп |
| а, наравно! — гушила се Ана од смеја. — До виђења, царе, после подне ! </p> <pb n="251" /> <p>— |
| рвал прође, и да потече песма, од слога до слога као ред капљица, тешких од крајње сласти сваке |
| баш тих дана довршила, и спремала се да до Богојављења сама и увежба с певачима своју композици |
| ила је предодређену чистоћу, задатак да до смрти остане калуђерски врла.{S} То сасвим недевојач |
| ри се судбина.</p> <p>— Отпрати ме сада до спаваће собе.{S} Уморан сам.{S} А треба и ти да легн |
| тка до првог растанка, од првог погледа до последње скривене мисли.{S} И <pb n="190" /> са раши |
| хоћу да кажем да је љубав страст, која до краја не може живети у цркви.{S} Не може, Иринеје, ј |
| аптала Богу своју љубав .{S} Од почетка до првог растанка, од првог погледа до последње скривен |
| било је страх.{S} Како је могла и смела до краја саслушати исповест човека, који, иако то нијед |
| > <p>Светла слика је узмицала.{S} Дошла до зида, ушла у зид, пропадала кроза њ.{S} Задњи пут је |
| ва снага невиности и лепоте гласа дошла до потпуног израза.</p> <p>Једнога дана је хоровођа сас |
| било доста.{S} Тако, да је најзад дошла до уверења да музика у души њеној живи као врста завета |
| се са столице на столицу, Ана је дошла до огледала , и погледала себи у очи.{S} Поцрвенела је |
| ије променила, али се завила, од рамена до испод колена, у црни свилени шал са врло дугачким ро |
| е него што је био.{S} Јер, од сакривања до лагања је један корак, и, најзад, ћутање само није д |
| S} Тиме, што је у чекању од богослужења до богослужења било сада врло много немира и нестрпљења |
| ока, иако јој пише, и допраћа Пашковића до куће и стоји на улици док не дочека вести о несрећни |
| њег.{S} И тај доживљај мора трајати жив до гроба мога.</p> <p>А у чему су ти живи трагови бића |
| .{S} Хвала ти, Боже, и не остави ме кад до туге дође.</p> <p>Ђакон се побожно прекрстио, затвар |
| војачко осећање јачало је у Ани понекад до фанатизма, и она је тада с врелим усхићењем поздрављ |
| јаблан праву прилику, у црнини од главе до пете.{S} Погледала је боље.{S} Јесте, калуђер, у кам |
| них мисли брујало, и она је пила акорде до краја, пила их онако као што се пије чаша вина или ч |
| ло.{S} Ја не знам прави почетак када је до свега тога дошло.{S} По старој, злој својој навици, |
| два осетно придржао за рамена, повео је до столице крај прозора, и пошао да отвори прозор.{S} А |
| једно десетак дана по Духовима дошло је до нечега што је подсећало на сусрет.{S} Ана је пролази |
| тићу га, и узећу га, јер је мој, јер је до саме несреће мој! ...{S} До несреће, да!{S} Разбићу |
| службе, у Богородичиној Цркви, долазиле до значаја и вида ретких лепота.{S} Људи су осетили сил |
| ви сте анђео на земљи!{S} Саслушајте ме до краја.{S} Ви, ви која људе преобраћате, душе исцељуј |
| еудобно.{S} Журила је да што пре стигне до гробнице.{S} Стигавши, спустила је цвеће, спустила и |
| .{S} Разликовала се само нешто од чежње до онога дана кад ју је ђакон ословио.{S} Тиме, што је |
| у поврве хладни мрави.{S} Чар се проспе до сржи костију, и човек се тресе од блаженства. </p> < |
| , Ана је живела у екстази.{S} Дизала се до звезда, до директног саобраћаја са духом песника те |
| а сада, кад сунце журно запада, шета се до Богородичине Цркве.</p> <p>Да одстоји целу службу, з |
| арила је Богу што није ту.{S} Зараза ће до његовог доласка можда опасти.{S} Иначе, треба му јав |
| кроз шуму уме проћи језа, одједаред, и до последњег <pb n="165" /> листка, тако је у вароши св |
| Место покрај стуба је било празно.{S} И до краја службе ђакона више није напуштала мисао о том |
| ушкивао хоће ли чути Анин глас, хоће ли до њега допрети бар једна од њених речи.{S} Осетио је ж |
| >Успели су се на неки брежуљак, и дошли до нечијег винограда.{S} Виноград је стојао пун и тежак |
| људи рекли да се ничим другим не храни до глађу, носи у себи као потпуно задовољство.{S} Можда |
| и љубављу својом!{S} Калуђер ћу остати до краја живота свога!{S} Калуђер сам зато јер сам хтео |
| ренутак један, излети одавде, да одлети до цркве, да чује и види срећу и лепоту живота свога, д |
| е за њим, и, ја верујем, може се попети до неслућених висова поноса и лепоте.{S} Као што вери п |
| земљи, раније или касније мора довести до потпуно истог облика и конца?{S} Можда човек заиста |
| његових карактеристичних боја умела ићи до таквих финеса, да је та вештина, мало по мало, и њен |
| у баш кроз љубав према тој девојци доћи до савршеног монаштва !{S} Ја видим да је плод моје љуб |
| мор прети.{S} Тамо, у петој шестој кући до вас, умрло је јутрос двоје деце за два сата, а треће |
| е брже и брже, прикрала се жртви својој до срца, обузела јој и главу, помешала се са сном, тако |
| Блаженство то ју је испуњавало сву, чак до врхова прстију. </p> <p>Други пут опет, баш уочи Дух |
| реме да мрем.{S} Али, како видиш, човек до задњега часа има жеља.{S} Пожелео сам да још које тр |
| већу и већу провалију има да пређе док до нас дође.{S} И онда, додир његов с душом нашом је та |
| им пером, можда би јахао коња са гривом до земље, с перјаницом између ушију ...</p> <p>Ана је з |
| Откривењу Јовановом стоји : буди веран до саме смрти, и даћу ти венац живота.</p> <p>— Ђакон ј |
| кој наслоњачи, заваљен, потонуо, увијен до струка вуненим пледом.{S} А монах Иринеј, нагнут над |
| најбољим делом себе, које је узвишавао до престола лепоте, среће, светиње и идеала, за које је |
| м неке мисли, али дело није ништа друго до тајна полифонијске чари.</p> <p>Размишљајући о сушти |
| дирати то писмо.{S} Било би ништа друго до смешно. </p> <p>И Ана се одиста почела смејати.{S} Н |
| орак, и, најзад, ћутање само није друго до лагање. </p> <p>— Што сте заћутали, Ана?{S} Нешто је |
| сурвати у провалију и у гроб ...{S} Ако до крста дође, остави ме, о Господе, остави ме!{S} Онда |
| уге и немоћи.</p> <p>То је тако трајало до тренутка када је хор почео певати Вјерују.{S} Већ пр |
| у богослужења , и постепено се долазило до познавања уметничке чари тих симболичних представа и |
| мир да се излије.</p> <p>Како је дошло до тога да заволи девојку с којом никада речи није прог |
| красоте мога живота!{S} А ако би дошло до страдања, мука, сумњи, и неверства Теби <pb n="221" |
| е било.</p> <p>А сад, кад је ипак дошло до тога да је заволео једно створење више од свих дугих |
| е узбуђивао, решио је не погледати тамо до после Еванђеља .{S} Ако дотле не дође, неће доћи — у |
| у губила Анину душу.{S} Трајала су тамо до великих гвоздених врата на порти, испод којих је, ка |
| е.</p> <p>Гле, каква је дивна.{S} Скоро до пола од угаситог камена, чини се као да је цела треб |
| и затресла главом.</p> <p>Та ја сам већ до врата у греху!{S} Ја сам већ ухваћена у ђавоље канџе |
| души! — шаптао је Пашковић првом суседу до себе, који, уосталом , апсолутно није разумео шта Па |
| } Све је одлично напредовало, а деца су до усхићења доводила и Ану и све старе њене певаче.{S} |
| ривукао га је затим да седне на столицу до њега, и гледао га добрим погледом старца који се још |
| едње године је била у Русији, и од тога доба је некако још одређенија постала у своме укусу и у |
| кључ од тих врата, да и ноћу, ма у које доба, и ма колико пута сме доћи, био је доктор Пашковић |
| ена је доскора имала само једно годишње доба, пролеће.{S} Па и кад је љубав дошла, чедна монашк |
| њему.{S} Пала је и нека, за то годишње доба сасвим необична магла, дебела и влажна, под којом |
| не изађе и не запита је шта тражи у то доба у цркви.{S} Нико се није појављивао.{S} Она се онд |
| т.{S} Причесници .</p> <p>Опет нада.{S} Добар је Бог.{S} Чуо се тих, мио звук расклапања двери. |
| ћ мртвом, поново нађе место у свету.{S} Добар и милостив је хтео бити свом својом душом.{S} Јед |
| ако је сад опет лепо на гробљу, како је добар Бог, како ће се радовати мама док чује како је би |
| ли сте нас прошле суботе, сутра ће бити добар да нас отпрати господин ђакон .</p> <p>— А зар пр |
| ом псету.</p> <p>— Да, Преосвећени, мој добар друг из млађих година, и чак и мој имењак.{S} И о |
| ат Мајински .{S} Мајински је такође био добар свирач, али његова друга амбиција, амбиција да на |
| знити грешнике. </p> <p>Али Бог је тако добар.{S} А и шта је могао скривити он, ђакон Богородич |
| им сенкама од дубоких округлина , много добија и губи са светлосним ефектима, и да у јесење дан |
| је то постајало експанзивно и шумно.{S} Добијало склоп, целину и живот.</p> <p>Напослетку, Ана |
| сада са неком судбоносном важношћу.{S} Добијало је вид чежње .{S} Кад би бар мисао једна могла |
| S} Други, који од сутрашњег дана има да добију више но што је данашњи дао, лежу у постеље пуни |
| тај уздах је, у лепој вечерњој свежини, добио безазлени вид дубоког предисања на чистом пољском |
| а у себи тајну чара ђаконовог гласа.{S} Добио се неки скоро очигледан доказ о сатрептавању бића |
| рво оклевао, али је најзад пришао.{S} И добио колача и јаја.{S} Зато је после морао скакати да |
| а ђаконовим рецитативом, да је тренутак добио одједаред и своју језивост.{S} Осетило се да је и |
| <p>— С њиме ће и иначе ова црква много добити.{S} Чуо сам да необично лепо служи.{S} Био је дв |
| кође написати писмо.</p> <p>— У коме ћу добити лек од седам трава, је л' те?</p> <p>— Не само т |
| ги докторе — говорила је Ана озбиљно. — Добићете и позив да дођете сутра по подне код нас.{S} Д |
| почети плакати, наместиће вам кревет, и добићете лек од седам трава.{S} А можда сутра уопште не |
| лећи ближњем своме ипак несравњено више добра него адвокат Мајински. </p> <p>— Ви као да хоћете |
| што се сад догађа.{S} Онда је опет, као добра домаћица , тркнула по кући, и стала разгледати да |
| , и спремио послужење лепо и глатко као добра домаћица у својој кући.</p> <p>Владици је по мало |
| p> <p>— А где ти је газда, Јово, где је добри твој господар?</p> <p>Ана поче јецати, а маторо п |
| ања немогућно одговорити.{S} Али ви сте добри, ви сте утеха, госпођице Ана, ви сте анђео на зем |
| е.{S} Свечано је и побожно.{S} Анђели и добри људи су на земљи.{S} Још тише.{S} Хаоса више нема |
| што ви хоћете ...{S} А да ли бисте били добри да ми одсвирате арије, да чујем јесу ли ми ка гла |
| а седне на столицу до њега, и гледао га добрим погледом старца који се још само туђем животу ра |
| о, и живео са тим сећањем као са каквим добрим пријатељем.</p> <p>Ах, која лепота и која озбиљн |
| 23" /> остане сутра код куће.{S} Упола, добро.{S} Телом, а душом нека вас прати. </p> <p>— Кад |
| S} Шта више, одмах га је и схватила.{S} Добро се сетила шала — резоновала је — јер је збиља бил |
| {S} Збунило је као ударац по темену.{S} Добро је бројала.{S} То је сад већ четврто јектеније ко |
| ну шибљику, и не зна се хоће ли бити на добро или на зло њено.{S} Понекад опет, Ани је та чежња |
| ма, отпевати свој део.{S} Ишло је доста добро.{S} Кад ђакон погреши, Ана се смеје, и каже да ар |
| јецала је Недићка.</p> <p>Је ли тај Бог добро или зло? — мислио је Пашковић.</p> <p>Потпуна, пр |
| , погоди свака жена, јер свака жена све добро и све царство своје у грудима носи.</p> <p>Ану су |
| отишао са неком чудном надом да ће све добро бити.</p> <p>Да, то је био храм у коме се душа ње |
| осно узбуђење, да није знала шта би све добро или раскалашно могла урадити.{S} Кочијашу је тутн |
| ођице Ана, не мислим то.{S} Изгорети је добро.{S} Од зеленог дрвета остане, најзад, тамо високо |
| звуче мој део батина.</p> <p>Владици је добро дошла ова шала.{S} Смејао се целим лицем, само су |
| Богу на искушењу.{S} Он је добро, он је добро!{S} И ето тражи узнемирену њену душу.{S} И говори |
| благодарила Богу на искушењу.{S} Он је добро, он је добро!{S} И ето тражи узнемирену њену душу |
| а је она о томе већ доста.{S} И врло је добро знала <pb n="11" /> каква би требала да буде љуба |
| етила је да је то дете, које, кад му је добро, даје ономе кога воли што пре нађе; а кад му је т |
| на стигла кући.</p> <p>— Ана, теби није добро, ти си озебла, пропала си.{S} Што сам те пустила, |
| то изгледаш, Ана, за Бога?{S} Теби није добро.{S} Шта ти је, Анице?</p> <p>— Боли ме јако глава |
| ре, јесте ли ви, ходите брзо, Јови није добро ...{S} Боже, Боже, Ана, Ана! — почела је плакати |
| на тачци са које сам пошао.{S} То није добро.{S} И Робинсон је осећао страх од те појаве.</p> |
| пољубац, мој пољубац, моју сласт, моје добро, јер он ништа нема што није моје, он је сав, сав |
| орава.</p> <p>Живи трагови, разумите ме добро !{S} Не сећање !{S} Ја се успомена бојим, и нећу |
| м сада одсвирати нешто своје.{S} Пазите добро.{S} То неће бити, наравно, ништа музички велико, |
| раскошне службе, данас, можда ће чак и добро бити да мало постимо.{S} Две недеље дана да будем |
| цем, и да зна да је души његовој лако и добро; а монах Иринеј је записивао у дневник свој овакв |
| сву цркву пред врата небеса.{S} Топло и добро је било свима.{S} Али се нешто још чекало.</p> <p |
| има.{S} Осећао је да је старцу угодно и добро.{S} Да у њему тиња фина она срећица смирених стар |
| а је њему у његовој црнини тако чисто и добро.{S} Мало <pb n="14" /> после, у најсвечанијем мом |
| њему ражали ...{S} А ви?{S} Ви сте сви добро?{S} Госпођица Ана?{S} Могли би баш изоставити црк |
| у радознале туђине, у лукаве борце који добро знају да страст није слепа, него да страст зна и |
| сам на твојој страни, не знајући да ли добро чиним.{S} Бог нека те штити.</p> <p>А затим, да б |
| државали су корак, и пажљиво одмеравали добро познату фигуру доктора Пашковића.{S} Гле, он, ком |
| од брига.{S} Заклињем ти се да је мени добро, тако добро како ти и не слутиш.{S} Ја имам јасан |
| Ја сам те већ извинила доктору: да ниси добро, и он ће бити задовољан и с тоалетом и с располож |
| пажње поново.{S} Певачи, осећајући крај добро изведеног задатка, појали су као да пред Богом ст |
| ији првобитног њеног гласа, али је ипак добро и згодно дошао.{S} Затим, стао је из Ане да избиј |
| {S} Пашковић каже да јој је сада сасвим добро, да је већ пре осам дана устала, и да ће скоро и |
| веће.</p> <p>Ана, разумете ли ме сасвим добро ?{S} Осећате ли да се наше две ћелије преобраћају |
| а, шта је вама ?</p> <p>— Ја сам сасвим добро.{S} Али ми је тешко данас одвише дуго разговарати |
| ећан сам бескрајно, јер с љубављу мојом добро у мени расте!{S} Ја служим Богу, цркви и вернима |
| уку да га охрабри.{S} Али гест није био добро изабран.{S} Ђакон је тек сада поруменио, и скоро |
| } Заклињем ти се да је мени добро, тако добро како ти и не слутиш.{S} Ја имам јасан пут пред со |
| а треба одмах да пође.{S} Није јој било добро. </p> <p>Сутрадан, у недељу, Ана Недићева, која н |
| вој кући, мољена са свих страна, а врло добро расположена, Ана се решила да сама себе изазове, |
| S} Учени доктор теологије, знајући врло добро да два ђакона у исто време и на истом месту не мо |
| ди морале бити, а да одсада долази само добро и лепо, и да ће се сад одмах осетити присуство Бо |
| која је не привија себи, него некуда у добро, у мир и сигурност.{S} И чула је шапат над главом |
| гог карања, да се црквене ствари морају добро држати и не смеју на земљу испуштати, савио је ла |
| тала отворена.{S} Жагор је Ани и ђакону добро дошао, јер никако нису умели да заподену разговор |
| н и с тоалетом и с расположењем.</p> <p>Добро.{S} Ти само иди, а ја ћу одмах за тобом.{S} Док м |
| дуго трајала дубока, страшна утученост, добровољни онај тешки пост и тела и духа, коме се болно |
| ор Пашковић је трпео.{S} Жалио је свога доброг пријатеља, потресали су га очај Недићкин и туга |
| им руковањем, с каквим се дочекује само добродошао и много жељен гост.{S} На ђакону се опажало |
| 19190_C25"> <head>XXV.</head> <p>У Ани, доброј, побожној и покорној Ани, беснео је немир.{S} Је |
| аке друге, дошао је да служи, ведар и у добром расположењу .{S} Његово расположење бивало је ча |
| досадна ухода, а у исти мах и нека виша добронамерност, која зна за борбе и лутања њена, и стај |
| штати од њега милостиво и тужно.</p> <p>Доброта и љубав је клечала око Ане, али Ана је била сир |
| .{S} И говорио речи саучешћа, радости и доброте, под којима се срце Анино дробило у сто срдаца. |
| .{S} Кајала се, крстила, и клањала пред добротом божјом, што је искушење било само сан и варка. |
| уста се смејала, лица сијала благошћу и добротом.{S} Штогод ко рекне или предложи, то су баш и |
| "119" /> молио је Ану за извињење, и за доброту да још једаред пређе с њим његов део. </p> <p>И |
| х тичица, док су басови рикали као неке доброћудне звери.</p> <p>А посреди свега тога, на узвиш |
| као лала жуту <pb n="214" /> ножицу, и доброћудним, мирним оком је погледала у извршиоца казне |
| скинула руку са темена, и примакла је, добру и милостиву , <pb n="121" /> близу, сасвим близу |
| удесна биљчица, која, зелена, мирише на добру црну земљу, а ужутела мирише на Господа Бога.{S} |
| еђу онима које ништа не боли, и који се добру и радостима надају.</p> <p>Утисци од Пашковићевих |
| није познавао , који је после изгубио и добру, несрећну мајку, и који је одрастао у кући рођака |
| злазио тон тога дана!{S} Ђакон се надао добру.{S} Али кад је најзад подигао очи, срце му је поч |
| бине.{S} Пратиће га на сваком кораку, у добру и у злу.{S} И помоћи ће му да се никојег задатка |
| зелена грана.{S} А последња фаза нас је довела дотле, да смо, или издржали задње искушење , или |
| оји је у земљи, раније или касније мора довести до потпуно истог облика и конца?{S} Можда човек |
| Морао бих га, по себи се разуме, у вече довести , да га нико не види.{S} И замислите онда случа |
| сом се моли Богу, жене брбљају, деца се довикују, неко се љути и прети, продавач свећа гласно р |
| ично напредовало, а деца су до усхићења доводила и Ану и све старе њене певаче.{S} Певали су ка |
| мисао, више него икоја друга, до ужаса доводила Ану. — Да ли је могућно да човек, после пет ил |
| у круте лешине претварају ...{S} И није довољно смрти што децу гута.{S} Од синоћ имамо већ трећ |
| а није заволела!{S} Та ко би могао бити довољно суров и страшан, те пожелити да твоја младост, |
| им стао размишљати о себи.{S} Зна ли он довољно сам себе, зна ли шта има у себи, има ли он и по |
| азнине. — Али сопран солисткиња ваша? — довршавала је Ана обично сцену, имитујући одлично како |
| е тако.{S} Он се осећа јак и спреман да доврши дело свог унутрашњег помонашења.{S} Он је чист к |
| у су баш годила самачка вежбања.{S} Кад доврши певање, сасвим му је тако као да је од Ане дошао |
| е сам.{S} А Пашковић је гледао за њим и довршивао свој посао.</p> <p>Ништа не мари, мој смирени |
| >Доктор Пашковић, који је у тај мах баш довршивао једну своју вештину, да т. ј. на режањ хладно |
| у право обојица.{S} Ана је баш тих дана довршила, и спремала се да до Богојављења сама и увежба |
| виши захтев један који ће ми помоћи да довршим дело своје.{S} Како ћу чувати тај дар небесни, |
| са пријатним очекивањем. </p> <p>Кад је довршио читање, и спремио се да легне, пало је ђакону н |
| астично убеђење, да ће у том храму моћи довршити оно што је он звао својим унутрашњим помонашењ |
| девојчине вештачке, измишљене и за косе довучене ствари, и да је света и вечита истина : да је |
| Ана су и знали и не знали шта се с њима догађа, и примицали своја мекана, врела уста, и склањал |
| истраживала први повод томе што се сад догађа.{S} Онда је опет, као добра домаћица , тркнула п |
| м кученцету, које је, не слутећи шта се догађа, спавало испод густе платане у потпуној сувоћи.{ |
| тво је згажено и побеђено, и све што се догађа, то је само несрећа, јад и <pb n="255" /> жртва. |
| огађају, и да сада на неки начин мора и догађај одати.{S} И одједаред јој се учинило да то и ни |
| а живот запне и застане, и загледа се у догађај са свом доколицом беспосленог каквог дечка.</p> |
| е опет сетила тога већ полузаборављеног догађаја.{S} И осетила је како је ово и оно свеједно, т |
| } Новине су већ донеле и све детаље око догађаја.{S} Дијецезан ће, у пратњи тамошњег проте и ђа |
| S} Не бележе га, јер тај живот не значи догађаје.{S} Али зато значи вечност.{S} Да, краљеви су |
| ње или сујеверне покорности према свима догађајима.{S} Нечији јубилеј или црквена слава, ватра |
| вога дана, имају и права и потребу да о догађајима поразговарају, и да се узајамно подсете на с |
| својим ћутањем и размишљањем одала траг догађају, и да сада на неки начин мора и догађај одати. |
| у свој задњи триумф, смејала се сваком догађају и свакој жртви.{S} А у исти мах је ђакона гриз |
| радозналост што пре сазна ради ли се о догађају који у себи носи тутањ и преврат. </p> <pb n=" |
| окане илустрација , и да покуша у форми догме протурити своју тезу.{S} Рекао је да су сви пробл |
| црква воле човека без предрасуда и без догми.{S} Бог и црква воле калуђера који завет свој сма |
| и оставили Ану с монахом Иринејем да се договоре о ствари коју ће заједно изводити.</p> <p>Врат |
| о и зло зимско време!{S} Зашто се нисмо договорили да вас ја заменим ?{S} Ја вас могу заменити, |
| се у спољашњем животу Ане Недићеве није догодило ни променило.{S} А никаква одлучна жеља или во |
| тражила прилику да Иринеју каже шта се догодило, онога дана, између доктора и ње.{S} Напротив, |
| прва она чежња у којој ничега збилог и догођеног нема?{S} Зашто све биле ствари плаше човека?{ |
| сенком, за шљокицом сунца, која се, већ дограбљена, одједаред одмакне, или, ако се не одмакне, |
| молили се Богу за њега, и, не знајући, додавали између себе једно другом руке.{S} Свечаност и |
| ејак .</p> <p>— Калуђер си, Иринеје ! — додавао је владика чудним гласом, желећи казати одлучну |
| амо ми још није свеједно како ко пева — додавао је, очигледно потпуно искрено, јер би нерви њег |
| ино писмо.{S} А ако си много узнемирен, додај ми наочаре да га сам прочитам. </p> <pb n="172" / |
| уку мирно назад.{S} Тада му је она сама додала стварчицу, и обоје су се осмехнули.{S} Ана је иш |
| а рећи.{S} Сасвим слободно је дакле још додала:</p> <p>— Ја сам уметник.{S} Мој завет је лепота |
| гледом.</p> <p>— Је ли тежак случај ? — додао је ђакон страшљивим гласом.</p> <p>— Тежак случај |
| тарица једна пољубила, кад јој је ђакон додао свећу.</p> <p>— Јесте ли изабрали шта ћемо свират |
| ма да пређе док до нас дође.{S} И онда, додир његов с душом нашом је тако туђ и плашљив, и свак |
| илостиве речи, ни заљубљено гледање, ни додир руку, ни загрљај, <pb n="236" /> све то није разв |
| пријатеља свога.</p> <p>Па и кад би тај додир руку имао баш да значи нешто врло озбиљно и важно |
| и с којима сам у дугом свом животу имао додира, у реду толиких жена које сам подцењивао и мрзио |
| S} До онога дана, када је ђакон ту руку додирнуо својом, она је у склопљеној шаци те руке себич |
| га силазио као да лебди и тле ногама не додирује.{S} Кадионицом је махао као да на оним сребрни |
| а.</p> <p>Ђакон је прошао.{S} А Ана је, додуше са рукама на брави као да ће одмах ући, још дуго |
| еши, Ана се смеје, и каже да арханђели, додуше, имају крила, али <pb n="113" /> немају слуха.{S |
| ше богатом стилу спремате свечаност?{S} Додуше, и ја се радујем, и желим да све буде што је леп |
| ке, и да у срцима модерних музичара има додуше много нових осећаја, али нема више среће.</p> <p |
| је дочекало нешто ненадано.{S} Црква је додуше изгледала безгранично и хладно пространство, али |
| едно и друго скинула са себе.{S} Она је додуше врло волела цвеће, а нарочито руже, али — смешил |
| и жалосну празнину.{S} Комешање људи је додуше ишло на то да ту празнину испуни, али она је про |
| скроз и скроз и шум зеленила.{S} Шум је додуше био леп као каква музика, могао се сваки дан пон |
| осетљив преко свега.{S} Широко отворене додуше, али већ пуне очи ђаконове нису виделе ништа.</p |
| се нехотице развукла.{S} Одмах затим би додуше дошао уздах, или невесео поглед на једно од праз |
| е не разуме у нотама. </p> <p>— Не знам додуше пресудити да ли је музичан, али видим да је с му |
| ачин како говоре и певају.{S} Она је то додуше стишавала и одрицала, али је у репродукцији глас |
| нутрашњости својој јако збунила.</p> <p>Додуше, није било прилике, али она није ни тражила прил |
| о понекад утисак грозе и претње.</p> <p>Додуше, Ана Недићева је тврдила да и цела унутрашњост ц |
| авала се.</p> <p>Не, ништа ново нема да дође, него нов треба да буде човек у свему, па и према |
| {S} И Бог стоји.{S} Чекамо сви троје да дође хирург.{S} Да донесе нож и да изврши оно што је по |
| б, не плаши се путних напора, и хоће да дође.{S} Новине су већ донеле и све детаље око догађаја |
| већ ту, и посљедице, која треба тек да дође, цери се судбина.</p> <p>— Отпрати ме сада до спав |
| де Боже, не, не, несме доћи, ја нећу да дође, и реците му уопште да се чува, и — ах, тако ми је |
| вата жеља.{S} Не да монах Иринеј к њима дође, него да она, за тренутак један, излети одавде, да |
| провалију и у гроб ...{S} Ако до крста дође, остави ме, о Господе, остави ме!{S} Онда, кунем т |
| ен ...{S} Најзад, све ће бити јасно кад дође после подне.</p> <p>После подне, око пет, зазвонио |
| хаљини од самих чипака, њему одједаред дође жао, зашто се то мило, нежно створење упутило тако |
| ла ти, Боже, и не остави ме кад до туге дође.</p> <p>Ђакон се побожно прекрстио, затварајући књ |
| а једна драма!{S} Не, не, боље је да не дође.{S} И мајка ваша се самном слаже.{S} А ви?{S} Ирин |
| амо до после Еванђеља .{S} Ако дотле не дође, неће доћи — ухватио <pb n="39" /> се опет како та |
| е ту, или да пожели да никада више и не дође.</p> <p>— Би ли могла на часак изаћи, Анице?{S} Уч |
| на томе месту стојати све дотле, док не дође каква порука од малог њеног... љубимца. </p> <pb n |
| ко чела и преко половине образа, и лице дође тако мајушно и смешно као да само из себе вири.{S} |
| в пробити , па да и човек буке нов, Ани дође на ум љубав.{S} Није се збунила.{S} Мислила је она |
| Шта ће тамо ? </p> <pb n="33" /> <p>Њој дође на ум да је тај човек исто што и зрнце тамњана кој |
| већу провалију има да пређе док до нас дође.{S} И онда, додир његов с душом нашом је тако туђ |
| — молио је.</p> <p>— Волим, видите, да дођем у цркву пре почетка службе.{S} Када људи, тутори |
| ти, не могу ...{S} Па ипак, ја желим да дођем.{S} Ја ћу доћи, ја ћу зацело доћи ... други пут ћ |
| ене су из болнице звали да одмах к вама дођем.</p> <p>Страшних стотину корачаја је прешла Ана с |
| а је Ана озбиљно. — Добићете и позив да дођете сутра по подне код нас.{S} Да будемо заједно на |
| а је мало са устезањем — да нам понекад дођете.{S} Али, истину да признам, не могу да волим мис |
| асак изаћи, Анице?{S} Учини, дете моје, дођи.{S} Ја сам те већ извинила доктору: да ниси добро, |
| има, обећајте да ћете доказати да има, дођите да се уверим да има!{S} Дођите и уђите у одјеке |
| да има, дођите да се уверим да има!{S} Дођите и уђите у одјеке песме ваше, која је вечна у црк |
| p> <p>— Кад је тако, — смејала се Ана — дођите , али чим мама види ваш црвени нос, знате каква |
| госте да из почасти према епископу сви дођу на вечеру у концертном оделу.{S} И Ана је обукла с |
| ренутак неизвесности, који су готови да доживе сваку срећу, да приме и свако мучење, то су они |
| раћала кући у радости какву никада није доживела.{S} Бог је ову недељу просуо канда само њој у |
| ње.{S} Први пут, и једва једном је и он доживео лепоту и срећу, и одмах, у истом <pb n="204" /> |
| е склоне строге божје очи, да бар часом доживи слатку земаљску срећу. </p> <p>Ухватила се за че |
| богослужења доживим стварање света!{S} Доживим пролом светлости из хаоса, и ... ах, ни ви, нит |
| Верујете ли ми да ја сваког богослужења доживим стварање света!{S} Доживим пролом светлости из |
| а , и држање њено том приликом, сцена и доживљај, чисти и божји као пшенично зрно, и она је одј |
| алост , није желела да јој се растумачи доживљај .{S} Ишла је кући потпуно задовољна и умирена, |
| b n="204" /> тренутку још, слеће на тај доживљај коб несреће и покрива га црнина жалости. </p> |
| музике и обожавања Господњег.{S} И тај доживљај мора трајати жив до гроба мога.</p> <p>А у чем |
| , јер деца су без успомена.{S} Први мој доживљај је моја чаробна и света љубав, до које сам се |
| рати.{S} За мене је то сад крупан један доживљај .{S} Скоро бих рекао да се бојим да се деси, ј |
| тименталност, стао се сећати лепог свог доживљаја онога дана када је Ану први пут ословио.{S} Ч |
| — она се почела опомињати драгог једног доживљаја још из првог времена после његовог доласка.{S |
| прикаже један од драгих својих музичких доживљаја, који је дотле брижљиво крила. </p> <pb n="59 |
| како далеко од ђакона, свршавали се сви доживљаји Анини с ђаконом. </p> <pb n="32" /> <p>Међути |
| развијао тему да највећу срећу у љубави доживљују несрећно заљубљени.{S} Доктор Пашковић је при |
| а новац да купи сину ципеле, а затим је дозвала псето и четком му прала зубе.{S} Часом би се оп |
| а материалности . <pb n="63" /> Како ћу дозвати и вратити певање које је прошло?{S} Шта ми оста |
| S} Знао сам.{S} Е, ја ћу сад, и с вашом дозволом, кући на одмор.{S} Од четири у јутро сам на но |
| — настављао је гордо — остаћу ја сам да дозидам цркву над пропашћу њеном ...{S} Јер ћу је волет |
| једно, чисто и мирисно као дивља шума, дозове Бога, прими у храм свемоћног и предоброг оца и с |
| зи, да се у прах смрви.</p> <p>У Ани је дозревала жена, кретале се све женине моћи.</p> <p>Млад |
| чисто осетио потребу да се освети.{S} И доиста је <pb n="85" /> мало осветљивим тоном рекао Паш |
| е се притајивати и тањити сплет тонова, док их <hi><foreign xml:lang="it">una corda</foreign></ |
| > <p>— Зашто нисте остали ту, иза зида, док ја не прођем?</p> <p>— Ана, Ана, зар сам могао то у |
| вање, док се младићу младост не закопа, док се не отпева упокојна песма детињству његовом у кри |
| њим да се не макне од молитве и олтара, док не умре, или док му крв тамјаном не промирише. </p> |
| а уста чуло се кликтање шумских тичица, док су басови рикали као неке доброћудне звери.</p> <p> |
| , као неке терете, завалили су унатраг, док су очима тражили одгоре божју помоћ.</p> <p>А висок |
| лободан, вечан и из онога света, дотле, док је у нашем телу, ипак само слуга материалности . <p |
| изнад свију жена!{S} Није истина дотле, док је калуђер у стању да ту жену воли изнад себе!{S} Т |
| сно да на томе месту стојати све дотле, док не дође каква порука од малог њеног... љубимца. </p |
| чувам ...{S} Али, помажи ми само дотле, док помоћ твоја богати раскош и красоте мога живота!{S} |
| </p> <pb n="107" /> <p>— Леп, дабогме, док сте млади.{S} Сада вас сви воле и сви вам се диве.{ |
| дно бљештаво заваравање.{S} Заваравање, док се младићу младост не закопа, док се не отпева упок |
| ући, да ће избегавати састанке са Аном, док се обоје не врате у стари свој мир.{S} И чинило му |
| оног праха из којег је никла.{S} Ђакон, док је ђакон, тако ми се чини, требао би да је монах.{S |
| се да се само надвирујем над тај пехар, док сам, Бог зна откад већ, покорно очекивао једну капљ |
| >Ништа не мари, мој смирени соколе !{S} Док сам гледао циркус са багрема, лепши ми је био него |
| После неколико минута је киша стала.{S} Док се још сунце нећкало, хоће ли неће ли изаћи, искочи |
| Ти само иди, а ја ћу одмах за тобом.{S} Док мало зачешљам косу.</p> <p>Али то мало је доста дуг |
| на на време.{S} И то на чудан начин.{S} Док је у цркви, Ана је ведра и мирна.{S} Чежња се губи. |
| ти, она се сакрила за стуб, и постојала док он није прошао.{S} Он ју је тада хтео сачекати на в |
| је добар Бог, како ће се радовати мама док чује како је било — брисала је Ана сузе, гледајући |
| све већу и већу провалију има да пређе док до нас дође.{S} И онда, додир његов с душом нашом ј |
| верен да Бог у човеку све дотле станује док у њему има искрице љубави за псето једно, за слику |
| постоји и весео растанак?{S} Све дотле док има чекања, растанак није болан.{S} Он је лепота.{S |
| рног певача, за часак један, само дотле док не изврши дело светиње и лепоте. </p> <p>Ана је бил |
| n="183" /> <p>Такве су биле мисли Анине док се спремала за полазак у цркву.{S} Обукла је црно ј |
| загрљај, тесни загрљај тела уз тело, и док се усне њихове приближавале на пољубац, на челима њ |
| е од молитве и олтара, док не умре, или док му крв тамјаном не промирише. </p> <p>Ана се тргла, |
| за идеју кљувати <pb n="178" /> и јести док га не поједе.{S} А најзад је почео очајавати, јер, |
| раћа Пашковића до куће и стоји на улици док не дочека вести о несрећним пријатељима својим — ип |
| широм, и са необично приклоњеном главом док он чита Еванђеље.{S} Знао је ђакон и ко је та девој |
| ерино, и плакала горко, и остајала тако док јој топлота крила не би осушила лице.</p> <p>У оном |
| чна, мала једна аријица, кратка, колико док окупано детенце у материном наручју заборави на пла |
| а Ана?{S} Могли би баш изоставити цркву док криза не прође.{S} Шта?{S} Нема ништа од тога?{S} З |
| огао.{S} Стигао је на црквена врата још док је Ана чекала да прими нафору .{S} Разговарао је то |
| ш ценити као и пре ...{S} То кажите, то докажите, Иринеје, сјају живота мога, кажите и помозите |
| гласа.{S} Добио се неки скоро очигледан доказ о сатрептавању бића, која су, с музичког гледишта |
| ма, исповедите да има, обећајте да ћете доказати да има, дођите да се уверим да има!{S} Дођите |
| е греха и губитка не може ни осетити ни доказати ?{S} Ако ту границу виде тек изгубљени и прокл |
| неки метеж, неко предлагање и мољење и доказивање.{S} И размицање и гурање столица.{S} Све је |
| сао једну.{S} И био је уверен да дотле, докле Бог у човеку станује, човек оног тренутка мора ос |
| еби.“ </p> <p> „То је монашка љубав.{S} Докле такву љубав имамо, ми смо, са једног гледишта, са |
| очео је тим што се насмејао.</p> <p>— А докле би ти хтео да ја још живим!{S} Мораш се с тим изм |
| а дневника.{S} Да види ко је, и да види докле је дошао с оним што Ана у њему воли.{S} Није баш |
| олико разјасни своје стање, и да одмери докле управо води та даљина у коју сада непрестано путу |
| етврти чај, и седео би тако Бог зна још докле.{S} Њему, у његовом положају и у његовим годинама |
| јој се тихо, и мирно ју је пратио очима доклегод није ушла.</p> <p>Ана се сад опет збунила.{S} |
| о свршетку службе, тако да певање траје доклегод владика и сви верни не оставе цркву.{S} Дечји |
| живот сам не губи за њега драж и лепоту доклегод је жив, а најлепши делови тога живота постају |
| >Монах Иринеј је стојао на једном месту доклегод свирка није престала.{S} Па и после.{S} Људи с |
| клавир и у виолину, и сав свој живот, у доколици и у раду, поклањала искључиво музици.</p> <p>С |
| застане, и загледа се у догађај са свом доколицом беспосленог каквог дечка.</p> <p>Четири дана |
| рача.</p> <p>Недић је, на начин обичног доколичног разговора, подсећао Ану, како се зна да та м |
| шао на истину, или, што је вероватније, доктор Пашковић му је морао нешто говорити.</p> <p>— Је |
| извор баш таквог уметничког израза, он, доктор Пашковић, вечити истраживач скривености и тајни, |
| ни су веселији утисак чинили.{S} Ђакон, доктор теологије и врло учен, али човек јако малена рас |
| це, прочитао је ђакон таблицу: адвокат, доктор Јован Недић. </p> <pb n="41" /> <p>Требало је жу |
| шла.</p> <p>Ана се сад опет збунила.{S} Доктор јој се чинио и досадна ухода, а у исти мах и нек |
| љубави доживљују несрећно заљубљени.{S} Доктор Пашковић је пришао другом крају стола.</p> <p>И |
| ла од свега да га одбрани и заштити.{S} Доктор.{S} То је тај свемогућни доктор, кога су зато зв |
| убоким, брижним, тужним погледима.{S} А доктор се необично понаша.{S} Тако необично, да она чис |
| здисао је, и причао је неке тајне.{S} А доктор Пашковић , наслоњен на стуб фењера, скрштених ру |
| S} И јесте ми неки момци, кад чекате да доктор Пашковић, са својих педесет четири љета, истера |
| закључак: или је болест осредња, па је доктор безбрижан за дискусију, или је тешка, па из њега |
| једаред обаспе цветањем ! — развијао је доктор поезију место ствари. — А како је прекрасан тај |
| лу, преко пута Велике Каване, стојао је доктор Пашковић, а одгоре, из Дома Певача , долазила је |
| head> <p>Горе, на углу улице, стојао је доктор Пашковић.{S} Очигледно је било да је чекао Ану.< |
| Недићеву нешто компонује — поправљао је доктор.</p> <p>Стари хоровођа је само жмирнуо очима.{S} |
| ошао и ја да се помолим Богу — почео је доктор без икаквог уобичајеног поздрава. — Такође сам ж |
| доба, и ма колико пута сме доћи, био је доктор Пашковић .{S} И он је долазио.{S} Долазио често, |
| канда попео месец у главу! — тумачио је доктор Пашковић, са мало више анализе, загледаност свог |
| ању болести уопште.</p> <p>Те вечери се доктор мало закаснио.{S} До осам сата још није стигао.< |
| /p> <p>— Каква глава цркве! — смејао се доктор Пашковић у интимном друштву. — Глава Богородичин |
| {S} Поженили се, и капетан , и мајор, и доктор Стојковић, па и онај који је дошао да пева место |
| пезарију, тамо је лепо топло, а ту је и доктор Пашковић Зато сам и дошла.{S} Хтео би да се види |
| бично изненадила кад је опазила да се и доктор Пашковић једи.{S} Само се владичин ђакон није бу |
| p>Међу чешће посетиоце је сада спадао и доктор Пашковић.{S} Људи су, наравно, констатовали тај |
| сада тек моћи потпуно извести.</p> <p>И доктор Пашковић је пред крај службе дошао у цркву.{S} М |
| у торби ноте, а баш у нотама наш драги доктор Пашко није Бог зна како писмен.</p> <p>— Јест.{S |
| Ана је спазила да низ степенице силази доктор Пашковић.{S} Зачудила се.{S} Он је обично долази |
| е, они су већ сасвим стари људи ... али доктор Пашковић каже ...</p> <p>Дунуо је ветар и тресну |
| је млад човек, опраштало му се.{S} Али доктор Пашковић.{S} Он, са толико својих година, са окр |
| дигла и пошла монаху Иринеју.{S} Учени доктор теологије, знајући врло добро да два ђакона у ис |
| моцкој блузи већ сада изгледа као учени доктор у талару.</p> <p>Ана је застала преко пута куће, |
| ити.{S} Доктор.{S} То је тај свемогућни доктор, кога су зато звали, што још више може и зна нег |
| звезди, оптрчавао је по округлој путањи доктор Пашковић сам.</p> <p>После, шетачи се, један по |
| смешећи се подругљиво, да јој је стари доктор, једнога дана, почео говорити ласкаве ствари, да |
| лицу увуче велики неки бумбар.{S} А тек доктор Пашковић !{S} Са мало пупчастим трбухом доле, и |
| огом сложили.{S} Јер се нико, па ни сам доктор Пашковић није сетио да је стварање света ђаволск |
| ена, жена! — разговарао је сам са собом доктор Пашковић, шетајући мало узбуђено по свом кабинет |
| врата на огради , и кроз њих је прошао доктор Пашковић.{S} А уједно, на истуреном крилу капији |
| а врата, и кроз њих, као и обично, ушао доктор сам. </p> <p>Ана је, све за један тренутак, и ус |
| ри разна факултета.{S} Медицинар је био доктор Пашковић.{S} Некако сјајних, празничких очију, и |
| остајем при своме.{S} Само начин, како доктор Пашковић казује своје анализе, тај је опор, суро |
| ом Трпезом, клањао се дубоко и скрушено доктор Пашковић. </p> <pb n="189" /> <p>Не крстећи се, |
| Опростите, господине.{S} Ви сте сигурно доктор.{S} Смем ли вас запитати, да ли је најстарији де |
| е.</p> <p>Да одстоји целу службу, за то доктор није имао времена.{S} Него је комбиновао своје д |
| је чуо Анину жељу, закуцао је на прозор доктор Пашковић.</p> <p>— Не, не, да уђем нипошто нећу, |
| вног краја улице, трчао је Ани у сусрет доктор Пашковић.</p> <p>— Одакле идете?{S} Шта се десил |
| иш само ону велику кожну торбу, за коју доктор Пашковић каже да у њој лежи враг.{S} Али врага н |
| p>— Здраво, арханђеле! — пружао је руку доктор Пашковић, који је стигао видети не само како је |
| е стаклене шоље. </p> <pb n="159" /> <p>Доктор Пашковић, који је у тај мах баш довршивао једну |
| ке почињу да се шарају по њему. </p> <p>Доктор Пашковић је говорио као да бунца.{S} Брзо и без |
| пролепрша мало кроз ваше подне.</p> <p>Доктор Пашковић је држао шешир у руци да се опрости.{S} |
| Она ће вас можда и скупо стати.</p> <p>Доктор се мало збунио, али је метнуо руку на груди и оп |
| .{S} И чула је шапат над главом.</p> <p>Доктор Пашковић.{S} Нервозни покрет Анин је дочекао нео |
| икад, давао целога себе другом.</p> <p>Доктор Пашковић је трпео.{S} Жалио је свога доброг приј |
| је било, дакле?{S} И кога сад штедите, доктора или мене?{S} Је ли био можда сувише строг?{S} И |
| једног дана, нервозна начелниковица на доктора Пашковића.</p> <p>— Не знам ни ја тачно, госпођ |
| кона сам Бог послао! — ословио је прота доктора , кад су се после службе нашли на улици.</p> <p |
| суза.{S} И имала је за рапавог , тврдог доктора много симпатија. </p> <p>— Хоћете ли овуда ?{S} |
| ло по њој да схвата мучно стање сиротог доктора, да жели нешто симпатично да му каже, и нечим л |
| и они, који су, толико пута исмејани од доктора, мислили да ће им такав реванш бити највеће зад |
| ожда му — њој паде на ум страшан приказ доктора Пашковића, и она осети јаки неки бол у слепим о |
| купио се око Ане цео један свет.{S} Три доктора са три разна факултета.{S} Медицинар је био док |
| е: у три сата после подне известила сам доктора Пашковића да ћу му постати женом.</p> <p>— Ана |
| је, са пуном извесношћу, да је то дело доктора Пашковића.{S} Нешто је морао рећи њеном оцу.{S} |
| је опет горе.{S} Шта ће бити?{S} Зашто доктора нема? — Ану је крхао страх, и мучиле су је разн |
| ића, трећи су, најзад, упирали прстом у доктора Стојковића и његов чудотворни баритон .{S} Ту с |
| аже шта се догодило, онога дана, између доктора и ње.{S} Напротив, ни споменула није да је уопш |
| пажљиво одмеравали добро познату фигуру доктора Пашковића.{S} Гле, он, коме ништа на свету доса |
| песма ?{S} Верујете ли ?</p> <p>У гласу доктора Пашковића је трептала нота чисте, праве душе, п |
| ћу господин ђакону јавити писмом, а ви, докторе, вама ... најзад, да буде право, вама ћу такође |
| евка . </p> <p>— Необичан човек сте ви, докторе — говорила је Ана с топлим признањем. — Да ли в |
| им, топлим и милим.</p> <p>— Хвала вам, докторе.{S} То је сјајно.{S} Ви сте дивни.{S} За наград |
| есму лепе неке чари.</p> <p>— Ја видим, докторе.</p> <p>— Не, видим.{S} Видети, то није ништа.{ |
| шно, зашто смо и почињали тај разговор, докторе!</p> <p>Ана се дуго још, ни сутра дан није могл |
| е стискала вилице да не дрхћу.</p> <p>— Докторе, јесте ли ви, ходите брзо, Јови није добро ...{ |
| ово питање можда ипак мало тешко, драги докторе ? — смешила се Ана са извесном кокетношћу.</p> |
| а, је л' те?</p> <p>— Не само то, драги докторе — говорила је Ана озбиљно. — Добићете и позив д |
| чких очију, и чист од сваке анализе.{S} Доктори се најучтивије нуткали и нећкали око празне сто |
| Верујте ми, грцао сам као дете.</p> <p>Докторов глас је и сад био пун жалосног уздисања.{S} Ан |
| икад.</p> <p>Осетила је неку досаду од докторове неочекиване појаве, и убрзала корак, да га са |
| који је у бодљикавој, сувој шуми бившег докторовог цинизма и аналитичарства у толико чежњивије |
| код куће, и да се сви слатко смејали, и докторовом удварању, а нарочито одговорима којима га је |
| сети да би баш околишно питање кренуло докторову наклоност ка анализи , и да треба сасвим прос |
| медитативни одмор за интелигентну главу докторову после тешко пожртвовног посла који је у задње |
| ашних стотину корачаја је прешла Ана са доктором Пашковићем.</p> <p>На постељи је лежао, црвен |
| .{S} А нестала је сасвим у разговору са доктором Пашковићем, с ким је ђакон веома волео продиск |
| бљао се индискретни стари хоровођа пред доктором Пашковићем.</p> <p>— Госпођицу Недићеву нешто |
| коме се пружа. </p> <p>Стојала је пред доктором утучена и лепа.{S} Идеална слика први пут заљу |
| други пут, и да изволи доћи по подне; а доктору Пашковићу: да салон госпође Недићке прописује к |
| један тренутак, и устукнула, и потрчала доктору у сусрет, и јурнула да забрави улаз — кад је у |
| е моје, дођи.{S} Ја сам те већ извинила доктору: да ниси добро, и он ће бити задовољан и с тоал |
| рајући, пала је Ана у ватру, и тумачила доктору: да је све то, што у први мах заинтересује и за |
| </p> <pb n="252" /> <p>— Мама је отишла доктору Пашковићу.</p> <p>Ђакон је осетио сувоћу у тону |
| на, опраштате ли ви све то старом вашем доктору?{S} Човеку који вас је као малу девојчицу толик |
| ја сам опозиција према општем мишљењу о доктору Пашковићу.{S} Тај је човек борац за нешто лепо |
| е Ана ?{S} Верујете ли ви, баш ви, да у доктору Пашковићу има башта, да у башти има славуј, и у |
| ве.</p> <p>Пред вече је отишао у посету доктору Пашковићу.{S} Мислио је да му прича о своме поз |
| њим.</p> <p>Ана бризну плакати.</p> <p>Доктору такође засветлеше очи.</p> <p>— Не варам вас.{S |
| озније но икад је ишчекивала Пашковићев долазак из вароши, и извештај његов о стању болести уоп |
| ц.{S} Узбуђен сам кад помислим на његов долазак.{S} Он нигде никог нема.{S} Мене је волео као с |
| <p>Без сумње је да би свака мања варош долазак владике сматрала као свечаност за коју се нароч |
| :id="SRP19190_C3"> <head>III.</head> <p>Долазак монаха Иринеја у Богородичину Цркву имао је на |
| олазе, као сабласти, из других светова, долазе да нам кажу да је све у човеку лешина ...</p> <p |
| убавни снови Анини нису били слике које долазе и пролазе.{S} Они су били стање њене душе.{S} Тр |
| вих, покојних делова живота нашег, који долазе, као сабласти, из других светова, долазе да нам |
| мољива мермерна хладноћа.{S} Постепено, долази сажаљење, и за њим милост .{S} И најзад превлађу |
| од ногу.</p> <p>Нешто тешко се ваља.{S} Долази, а нико га не види.{S} Долази да згњечи, да угуш |
| ваља.{S} Долази, а нико га не види.{S} Долази да згњечи, да угуши, да запали .{S} Ко зна.</p> |
| ет како тачно зна да госпођица Недићева долази у цркву увек на време. </p> <p>Извршио је своју |
| ити само уметници рецитовања.{S} Или да долази какав још неслућени инструмент .{S} Или неко вел |
| енуо на другу страну.</p> <p>— Али сада долази друга занимљивост.{S} Да т. ј. људи, који сасвим |
| ашње муке људи морале бити, а да одсада долази само добро и лепо, и да ће се сад одмах осетити |
| ао под шибама.{S} Да бежи?{S} Јер можда долази неко страшно решење загонетци.{S} Не.{S} Сачекат |
| је бије та топлота.{S} Тражио је откуда долази тај тихи и свети пољубац <pb n="51" /> љубави са |
| и била кад бих веровао да ми та девојка долази као анђео мира.{S} Можда баш као страшно и тешко |
| улази у кужну кућу.{S} Не, не, нека не долази, реците му да нипошто не долази ...{S} Сам, без |
| нека не долази, реците му да нипошто не долази ...{S} Сам, без икога, да се разболи, сачувај Го |
| ближе уз њу зато што и одсудни тренутак долази ближе ...{S} Да, она је јасно осећала да је љуба |
| ао је ђакон и ко је та девојка што увек долази у цркву, а сада није ту.{S} Знао је и то да је о |
| као цезар новог једног племена које тек долази.{S} Као Богом изабрани херој, који не сме пасти, |
| а је ваљда због тога ћутао.{S} И сад он долази .{S} Може бити да бих требао понудити му да идем |
| тога човека потпуно искрено и спонтано долази, али му није знала побуде и постање, и пренераже |
| ор Пашковић, а одгоре, из Дома Певача , долазила је госпођица Ана Недићева.{S} Под мишком је но |
| лагано, корак по корак, као да се игра, долазила је ближе и ближе улазу у порту.{S} Кад је стал |
| да ли она иде.{S} И онда, ма да је Ана долазила сама, и места за пролаз било и одвише, стао је |
| </p> <p>Али Ана се није одзивала и није долазила.</p> <p>Укућани се збунили, Недићка је косе чу |
| а томе хаосу даду облик и смирење.{S} И долазила јој је помисао да је Бог дух музике, и да су с |
| често чинила.{S} И при том јој је увек долазила једна лепа алегорична мисао.{S} До онога дана, |
| е, те су службе, у Богородичиној Цркви, долазиле до значаја и вида ретких лепота.{S} Људи су ос |
| нарочито лепе и богате мисли би му тада долазиле на ум, и тако су га заносиле, да се стално трз |
| S} Људи су долазили да га чују, људи су долазили да га виде.{S} У тамно вишњикастом стихару са |
| ви ђакон Богородичине Цркве!{S} Људи су долазили да га чују, људи су долазили да га виде.{S} У |
| триумф своје необичне младости.</p> <p>Долазили су јој и чудно лепи снови.{S} Један се нарочит |
| разговор око најпречих домаћих потреба, долазило би на ред питање: а шта мисли и чека Ана Недић |
| по најбољим њиховим ефектима .{S} То је долазило постепено, у виду многобројних пријатних откри |
| пљусак среће га је дочекало оно што је долазило из Аниних милих очију.{S} Јасно му је било да |
| то питање, које јој никада раније није долазило на ум, наметало се сада са неком судбоносном в |
| ати, то ником ни из најдаље даљине није долазило на ум.{S} Сви су заборавили где су, и шта им ј |
| и значају богослужења , и постепено се долазило до познавања уметничке чари тих симболичних пр |
| <p>Улицом одгоре, идући ваљда из парка, долазио је у сусрет Недићевима ђакон.{S} Сам, <pb n="78 |
| убац, страшни, страстни пољубац у уста, долазио је.{S} Долазио је, и претварао два анђела у чов |
| страстни пољубац у уста, долазио је.{S} Долазио је, и претварао два анђела у човека и жену, у р |
| октор Пашковић .{S} И он је долазио.{S} Долазио често, и сатима дуго седео и крај болесника и к |
| ћи, био је доктор Пашковић .{S} И он је долазио.{S} Долазио често, и сатима дуго седео и крај б |
| оље и све пријатније, у колико је чешће долазио у ту цркву.{S} Имао је неко фантастично убеђење |
| ве!{S} Кад би изашао на северне двери и долазио ка средини солеје, то је било као кад вечерња м |
| ема оца, нема тебе ...</p> <p>— А је ли долазио господин ђакон?</p> <p>— Није још досада био.</ |
| т га је избрисао.{S} Али штогод је крај долазио ближе, живот се болеснику чинио све лепши.{S} И |
| ари хоровођа побољевао и доста неуредно долазио на часове вежбања. </p> <p>Ваљда с тога што је |
| шковић.{S} Зачудила се.{S} Он је обично долазио у цркву само о великим празницима, и кад је нар |
| с нешто питати, госпођице Ана.</p> <p>— Долазите ли из очеве собе ?{S} Како му је?{S} Да ли бих |
| уметности . </p> <p>— Види се да слабо долазите у цркву — смејала се Ана Мајинском у очи. — Ви |
| — Хоћете ли сада опет сваког богослужја долазити у цркву?</p> <p>Ана није стизала да одговори, |
| ра штедети, и да ће стога и он што ређе долазити к њој на вежбање .{S} Има код куће хармониум, |
| ичке ...{S} Драги мој Иринеје, ти канда долазиш у фазу проблема ...{S} Али неће баш ни мени бит |
| љаја још из првог времена после његовог доласка.{S} Усне јој се развукоше, а руке, у којима је |
| гу што није ту.{S} Зараза ће до његовог доласка можда опасти.{S} Иначе, треба му јавити ... ах, |
| ав се разговор и брига усредсредили око доласка и дочека, службе и појања. </p> <p>Очи се, нара |
| ао времена.{S} Него је комбиновао своје доласке, <pb n="217" /> тако да је у три четири пута чу |
| родно, пошао колотечином тих дана.{S} О доласку владике, о владици као свештенику и човеку.{S} |
| гла, ослушнула шта се поје, и погледала доле.{S} Пред дверима, ђакон је укрштао око себе орар.{ |
| Пашковић !{S} Са мало пупчастим трбухом доле, и с дугим танким ногама горе — права ротква коју |
| ачној комори, стојала натрашке.{S} Небо доле, а куће, упрегнута кола и палије с буретом горе.{S |
| од Бога.{S} Дошло јој је да спусти чело доле на камен и да чита молитву.{S} Али је наставила да |
| скошно лепих живих слика.</p> <p>Све то доле учинило јој се одједаред као свечана и весела нека |
| чека госта. </p> <p>Госпојинска зора је долетела ведра и чила, скоро мајска.{S} Крилима је гони |
| настир.{S} Древан и разрушен.{S} Вихори долећу са свих страна, и пуне му пукотине земљом и клиц |
| а у коју девојка само помало бледог уља долива, јер не чека женика, него чека његово царство и |
| је била извесност.</p> <p>А Пашковић је доливао трећи и четврти чај, и седео би тако Бог зна јо |
| живот.{S} Два калуђера, у кући која је дом усамљености и одрицања, једним зидом растављени од |
| рдан, светао простор, општа нека кућа и дом највеће љубави.{S} Ту своју шетњу по порти је најви |
| ...{S} Она ваша црква је први истинити дом божји који сам у дугом свом животу видео.{S} А она |
| стојао је доктор Пашковић, а одгоре, из Дома Певача , долазила је госпођица Ана Недићева.{S} По |
| рано дигли у Недићевој кући.{S} Да цео домазлук буде спремљен и у реду пре него што гост изађе |
| више среће.</p> <p>— Старинске, мирне, домаће срећице! — уздисала је. — Слушајте ово чудо! — А |
| ма, стојао је необичан, сасвим необичан домаћин божјег жртвеника.</p> <p>Прснуле су затим тешке |
| онах Иринеј.{S} Без горње мантије , као домаћин у својој кући.{S} Чупкао је и слагао гранчице и |
| или невесео поглед на једно од празних домаћинових места, али, младост се <pb n="213" /> опора |
| кој кући исцрпео разговор око најпречих домаћих потреба, долазило би на ред питање: а шта мисли |
| кљунова.{S} На самој капији је стојала домаћица са ћерком.{S} Цвеће је лежало по путу, прекрас |
| сад догађа.{S} Онда је опет, као добра домаћица , тркнула по кући, и стала разгледати да ли је |
| ремио послужење лепо и глатко као добра домаћица у својој кући.</p> <p>Владици је по мало дрхта |
| ли и опомињали.{S} Узалуд.{S} Најзад је домаћица, већ у очајању, и пред самим епископом изјавил |
| благословом , као да жели главу да јој домаши, и смешио се на њу очински милостиво.{S} А монах |
| еном сопственом увету почела годити.{S} Донекле и као <pb n="58" /> музикалан експеримент.{S} К |
| есеца радила и сматрала за урађено .{S} Донела је тај рад, свирала поједине делове, и вртила гл |
| апора, и хоће да дође.{S} Новине су већ донеле и све детаље око догађаја.{S} Дијецезан ће, у пр |
| ко тарабе не може да дохвати ружу.{S} А донео је тај сат монах Иринеј, једном приликом , владиц |
| ња.</p> <p>Тај служитељ божји као да је донео неке тајанствене кључе, којима је отварао незнане |
| ла вежбање с децом, дошао је црквењак и донео писмо.{S} Казао је да не треба одговор, и отишао. |
| Чекамо сви троје да дође хирург.{S} Да донесе нож и да изврши оно што је последњи покушај ...{ |
| тако је почињало писмо монаха Иринеја, донесено госпођици Недићевој сутра дан ујутро по њихово |
| њега!{S} Разбивен и покоран и пузећи ће донети онај <pb n="237" /> отети пољубац натраг!{S} И ј |
| уги пут.{S} Или ћу вам рећи, или ћу вам донети песму на читање.{S} А сада, молим вас, свирајте |
| в <pb n="238" /> њена према Иринеју још донети сем трзања, уздисања и жртви. </p> <p>И онда су |
| почела да се смеје.</p> <p>— Мени се не допада, а мојој Ани ће се можда и свидети.{S} Она тако |
| аху Иринеју се фантастична бајка толико допадала, да су му очи биле пуне суза.{S} На Ану је сас |
| м <pb n="74" /> је изражавала слагање и допадање, и, према томе, безповодност сваког даљег разл |
| не чим се упале свеће.{S} Да јој изрази допадање и усхићење због јединственог појања.{S} Да је |
| кривог јабуковог дрвета.{S} Ани се јако допала та пурпурна фантазија природе над једним још зим |
| на залупљена и урђала.</p> <p>Ани се то допало.{S} Како би то лепо било да су тако неприступачн |
| ко се вратио пре рока, иако јој пише, и допраћа Пашковића до куће и стоји на улици док не дочек |
| хоће ли чути Анин глас, хоће ли до њега допрети бар једна од њених речи.{S} Осетио је жељу да с |
| > <p>И ту, дрхћући телом и гласом, и не допуштајући да је се монах Иринеј руком дотакне , испов |
| и из оног дела живота који је тога дана дорађен или потрошен.{S} Испрезали се и људи.{S} Једни, |
| ворила је Ана, седајући с родитељима за доручак. — Шта је, Боже, са Светиславом директора Васић |
| бом и није јело. </p> <p>Владика се при доручку хвалио да је врло мирно спавао.{S} И да према т |
| ећа, делић по делић, размрви оно што је досад било цело и лепо.</p> <p>— Шта да му рекнем, дакл |
| — Ах, дакле и ви то осећате.{S} Да, да, досада сам био ученик и дете Христово, а одсада , ма шт |
| ице може повући за собом.{S} О томе се, досада, сигурно већ уверио Господ Бог, а сад је било на |
| оболевања од дифтерије, од којих су већ досада три смртна.</p> <p>У подне тога дана стигла су д |
| ковића.{S} Гле, он, коме ништа на свету досада није било много важно, а жена најмање, гле како |
| лазио господин ђакон?</p> <p>— Није још досада био.</p> <p>— Није био — скрхала је Ана те речи |
| госпођици Недићевој.</p> <p>— Нисам још досада никада нарочито разговарао с њом о Богу, о вери, |
| пошла.</p> <p>— Може бити да сам вам и досадан с тим разговором о своме душевном стању ? — нас |
| оштаница и Еванђеље, са вером да су све досадашње муке људи морале бити, а да одсада долази сам |
| живот, упростити и разјаснити све, и из досадашњега живота склонити многу непотребну сметњу.</p |
| убав као такову, пуну грубости, насиља, досаде, свакидашњице и немонаштва? ...{S} Помози ми, Бо |
| са руку свога синчића, и како овај, од досаде, сваки час лабаво упушта кануру.{S} Али ју је на |
| нати мамац демона ?{S} Она стародревна, досадна посластица, коју ђаво нуди човеку на углу оне с |
| опет збунила.{S} Доктор јој се чинио и досадна ухода, а у исти мах и нека виша добронамерност, |
| а углу оне стародревне , <pb n="185" /> досадне љубавне путање, којом, кажу, свако мора проћи. |
| пет саставили облаци, небо је изгледало досадно сиво, и падала је кишица, ситна као зрнца мокре |
| вније него икад.</p> <p>Осетила је неку досаду од докторове неочекиване појаве, и убрзала корак |
| ед силно да расте.{S} Мала једна жељица доскора, расла је она све брже и брже, прикрала се жртв |
| све женине моћи.</p> <p>Младост њена је доскора имала само једно годишње доба, пролеће.{S} Па и |
| баш и збуде, а после мора наћи снагу за досљедност , одговорност и трпљење.</p> <p>Ана се осмех |
| >Ана је, неколико пута у тим приликама, доспевала у неслућене пределе маште и поезије .{S} Осећ |
| га Анина, и, најзад, у часовима, кад је доспевао да и на себе мисли, осећао је да му се по души |
| ћи о суштини музике, Ана је, постепено, доспела у област чудноватих закључака .</p> <p>Слика им |
| као око у глави.{S} Сви се чуде како је доспео овамо.{S} Можда је због лепог појања у овој цркв |
| своме познанству с Аном.{S} Али тамо је доспео у незгодно друштво.{S} Госпођица једна, нежна и |
| {S} Говорите, Ана!{S} Ослободите ме!{S} Доста је! — полетео је к њој с надом на лицу.</p> <p>Ал |
| /p> <p>Али тело њено се исцрпљивало.{S} Доста се променила.{S} Руменила је нестало са образа, а |
| чаракала по пећи и бацала дрва. — Нема доста жари.{S} Пређи у трпезарију, тамо је лепо топло, |
| о време осећао као да му у крилима нема доста лета.{S} Нека чежња је падала на душу Анину с вре |
| умената.{S} Ствар је напредовала.{S} Са доста муке, али и са очигледним успехом.{S} Редови нота |
| ђица Недићева је последње речи ђаконове доста расејано слушала.{S} Оно што је пре говорио више |
| славу.</p> <p>У таком очекивању, Ана је доста расејано слушала шта јој говори млади адвокат Мај |
| о мучни чвор.</p> <p>— Дакле, случај је доста тежак, али болесница неће умрети.</p> <p>Монах Ир |
| ло зачешљам косу.</p> <p>Али то мало је доста дуго потрајало.{S} Недићка се већ почела узнемири |
| у рукама, отпевати свој део.{S} Ишло је доста добро.{S} Кад ђакон погреши, Ана се смеје, и каже |
| н златан сан, од кога човеку никад није доста.{S} А с друге стране опет осећам и зебњу.{S} Чудн |
| еће коју одузима од ње.{S} Па и то није доста.{S} Не, нека одбије старог владику и нека остане. |
| г немара и неувиђавности Анине љутну, и доста оштрим тоном одсече: </p> <p>— Волиш ли ти некога |
| ика.{S} Гордост задављује катастрофу, и доста је да један тренутак буде господар.{S} А благе, с |
| ично, јер је стари хоровођа побољевао и доста неуредно долазио на часове вежбања. </p> <p>Ваљда |
| те мајке...</p> <p>Први тактови су били доста стереотипан увод у песму, и по њима се није могло |
| јци удавачи.{S} Такви разговори су били доста чести у вароши.{S} Ана Недићева је наиме веома ин |
| друго, па не чујем тебе.{S} Не певаш ми доста лепо. </p> <pb n="24" /> <p>Госпођица Недићева је |
| службу, као такову, требало је научити доста нових ствари.{S} Сем тога, Ана је и дотадашњи про |
| и чаша отрова.{S} И никад јој није било доста.{S} Тако, да је најзад дошла до уверења да музика |
| еће задовољство.{S} Али ни то није било доста.{S} Једва створени, а већ претенциозни људи тражи |
| е збунила.{S} Мислила је она о томе већ доста.{S} И врло је добро знала <pb n="11" /> каква би |
| срећнији човек даје у скрушености , без достојанства, с прашином раван, последњем црву једнак. |
| , крупне, охоле татуле, као високи неки достојанственици, бело одевени, моћни и отровни.{S} Пос |
| оју жељу — говорила је Ана с неком тако достојанственом озбиљношћу, да се Пашковић поклонио и п |
| неку силну надмоћ над свима људима.{S} Достојанство неко.{S} Живот њен дакле није више оно што |
| уге чист и здрав, осетио сам у себи све достојанство и сву моћ човека, и уздигао се на једној н |
| бих се питао нешто друго: да ли је жена достојна да је монах воли ? ...{S} Како ме је заболело |
| најлепших области уметничке маште. <hi>Достојно</hi> је тога дана певала сопран солисткиња без |
| ник.{S} А кад су забрујала звона на <hi>Достојно</hi>, ђакон се, кадећи пред иконом Матере Божј |
| у монаха Иринеја, и рачунајући да после Достојног има још три јектенија која говори свештеник, |
| ста нових ствари.{S} Сем тога, Ана је и дотадашњи програм комбиновала многим новостима Преврћућ |
| а тако тргла, као да се монах Иринеј ње дотакао.{S} Он је то опазио и разумео, и вратио руку ми |
| је опазио да га се то питање врло мучно дотакло.{S} Да му је тешко обећати, али тешко и одрећи. |
| допуштајући да је се монах Иринеј руком дотакне , исповедила се.{S} Целом, потпуном истином , < |
| </p> <p>Ана је осетила да се рука једна дотиче њеног рамена.{S} Брижна нека рука, која је не пр |
| <pb n="15" /> и молитвом прилазе, а не дотичу се да изврше ниједну Тајну. </p> <p>— Мени је вр |
| иако слободан, вечан и из онога света, дотле, док је у нашем телу, ипак само слуга материалнос |
| у, замисао једну.{S} И био је уверен да дотле, докле Бог у човеку станује, човек оног тренутка |
| грана.{S} А последња фаза нас је довела дотле, да смо, или издржали задње искушење , или дали с |
| у жену изнад свију жена!{S} Није истина дотле, док је калуђер у стању да ту жену воли изнад себ |
| другој ће је заменити хоровођа.{S} Све дотле, она се није ниједаред окренула олтару.{S} Чула ј |
| ате да постоји и весео растанак?{S} Све дотле док има чекања, растанак није болан.{S} Он је леп |
| било јасно да на томе месту стојати све дотле, док не дође каква порука од малог њеног... љубим |
| ринеј је био уверен да Бог у човеку све дотле станује док у њему има искрице љубави за псето је |
| итао Бога шта да ради.</p> <p>А срце је дотле стрепило.{S} Стрепило да је види, стрепило да је |
| агих својих музичких доживљаја, који је дотле брижљиво крила. </p> <pb n="59" /> <p>То је било |
| p>Ана је осећала жмарце по телу, и неки дотле непознати страх од Бога.{S} Дошло јој је да спуст |
| ри.{S} Салетала ју је нека слутња којој дотле није било трага.{S} Трзала се од сваког шушња, је |
| покорној Ани, беснео је немир.{S} Један дотле непознати немир, пун отрова и стрелица, који је и |
| гледати тамо до после Еванђеља .{S} Ако дотле не дође, неће доћи — ухватио <pb n="39" /> се опе |
| удотворног певача, за часак један, само дотле док не изврши дело светиње и лепоте. </p> <p>Ана |
| убав сачувам ...{S} Али, помажи ми само дотле, док помоћ твоја богати раскош и красоте мога жив |
| д душу исплакати.</p> <p>На ту ларму је дотрчало мало Анино кученце , бело као снег, са риђасти |
| одсутан , и не изађем.{S} А он, јадник, дотрчи, и извуче мој део батина.</p> <p>Владици је добр |
| чки нагло и брутално, несрећа умирања , доћи да покупи страшну ону порезу живота коју и најсрећ |
| храма вашег!{S} Сад ћемо, једне недеље, доћи опет у Богородичину Цркву, али на моје венчање, и |
| е око четири сата, по жељи епископовој, доћи ђакон Иринеј .{S} И пошто се осетило да би старцу |
| и на отмен начин, и коме се сад усудила доћи, разбојнички нагло и брутално, несрећа умирања , д |
| љена, и Ана је знала ко ће им тога дана доћи у кућу.</p> <p>Расположење њено је било неодређено |
| Недићева је веровала да тај триумф мора доћи, и предавала се маштањима о њему.{S} Да ће можда н |
| нах Иринеј још није дошао и да још може доћи.{S} И онда ју је, као рој, обузело једно тако слож |
| у, ма у које доба, и ма колико пута сме доћи, био је доктор Пашковић .{S} И он је долазио.{S} Д |
| ли, сачувај Господе Боже, не, не, несме доћи, ја нећу да дође, и реците му уопште да се чува, и |
| била радост што је владици обећао да ће доћи.{S} Наравно, прво се мора и с Аном разговарати.{S} |
| ма је.{S} Можда неће ни доћи.{S} Или ће доћи касно.{S} Слаба је још, не може дуго стојати.</p> |
| е Еванђеља .{S} Ако дотле не дође, неће доћи — ухватио <pb n="39" /> се опет како тачно зна да |
| у ову, овако као сада, никада више неће доћи.{S} Сутра рано ће ме оставити, отићи ће тамо где ј |
| гробље одлажу за други пут, и да изволи доћи по подне; а доктору Пашковићу: да салон госпође Не |
| ло празно.{S} Нема је.{S} Можда неће ни доћи.{S} Или ће доћи касно.{S} Слаба је још, не може ду |
| Ја ћу баш кроз љубав према тој девојци доћи до савршеног монаштва !{S} Ја видим да је плод мој |
| напротив, могла је госпођици Недићевој доћи идеја — али која ? — не знам шта је ово самном, та |
| м да дођем.{S} Ја ћу доћи, ја ћу зацело доћи ... други пут ћу доћи! — кликнуло је из ђакона нај |
| њу.{S} Велико му је задовољство чинило доћи пре почетка богослужења, и шетати по порти.{S} Пор |
| а, као и увек, само спасење може од вас доћи.</p> <p>— Пресудићете.{S} Дакле: у три сата после |
| S} Па ипак, ја желим да дођем.{S} Ја ћу доћи, ја ћу зацело доћи ... други пут ћу доћи! — кликну |
| пољубац страсти?</p> <p>После подне ћу доћи да ми дате одговор .{S} Не да га дате, него да ста |
| оћи, ја ћу зацело доћи ... други пут ћу доћи! — кликнуло је из ђакона најзад просто решење, чиј |
| S} Тица једна, са седом ћубом на глави, доћиће понекад, од тихог, сутонског запада, да пролепрш |
| моје дете, шта радиш?</p> <p>Ана је на дохват окретала кључ, да бајаги одбрави врата, и пусти |
| .. </p> <pb n="166" /> <p>Силна ветрина дохвата маглу, смотава је у клубе, и хита у вис као лоп |
| уром дечка који преко тарабе не може да дохвати ружу.{S} А донео је тај сат монах Иринеј, једно |
| јаја.{S} Зато је после морао скакати да дохвати ружу.{S} Све више и више.{S} Дечко се попео на |
| трим својим кљуном.{S} Ана се наљутила, дохватила однекуд штап, и ударила патку.{S} А животињиц |
| леданог у немирни лет ужурбаних селица, дохватила га је одједаред чежња да и он некуда пође.</p |
| , прво је том руком, па после и другом, дохватила и помиловала ђаконову десну руку, помиловала |
| ео у њену косу.{S} То ју је дражило.{S} Дохватила је нагло грану, откинула пуну шаку бркова, и |
| тужни, празни.</p> <p>Ану је одједаред дохватила страстна жеља да од ђакона тражи залогу среће |
| оведа, он шта више влада!</p> <p>Ана је дохватила спуштене своје дебеле плетенице, и зарила у њ |
| , које је само он умео отпевати, Ану је дохватила жеља да потрчи пред степен олтара , да чело и |
| ло зато што је он далеко.</p> <p>Ану је дохватила и ломила силна чежња.{S} Осећала је узбуркано |
| неодређено и нестворено стање, њега је дохватило нешто што га је укочило.{S} Хтео је подићи гл |
| ву је Христос проповедао .{S} Појање је дохватило и носило срца и душе, дигло сву цркву пред вр |
| несвестити, да ће пасти.{S} После ју је дохватило блаженство среће, благодарности , блискости и |
| и је дошло жао ђаконове збуњености .{S} Дохватио га је за руку да га охрабри.{S} Али гест није |
| а ће да каже.{S} А сиротог Пашковића је дохватио скоро побожни неки занос пред једноставним, чи |
| је сада бедна жена.{S} Одједаред ју је дохватио, дигао у наручје, и однео пред олтар.{S} Спуст |
| ба. </p> <pb n="242" /> <p>Свирачицу је дохватио чар музике.{S} Свирала је неку руску народну п |
| ! — молио је ђакон с љубављу у очима, и дохватио је Ану за руку, јер је видео да хоће да пође, |
| спусти молитвеник .{S} Ђакон се сагао и дохватио га.{S} Отворио је копчу, загледао у књигу, зат |
| није више срећан.</p> <p>Зашто Бог није доцније, много доцније створио земљу?{S} Онда тек, кад |
| н.</p> <p>Зашто Бог није доцније, много доцније створио земљу?{S} Онда тек, кад је на његову <p |
| стала разгледати да ли је све у реду за дочек милога госта.{S} Најзад се завукла у своју собу, |
| p>Мало је и одвише цветан и весео испао дочек старца.{S} Владика се меланхолично смешио .{S} И |
| ће некога.{S} Шест руку се испружило да дочека Анину немоћ и самоћу.{S} Али Ана је вратила испр |
| шковића до куће и стоји на улици док не дочека вести о несрећним пријатељима својим — ипак, од |
| овор и брига усредсредили око доласка и дочека, службе и појања. </p> <p>Очи се, наравно, упира |
| једна, нежна и танка као глас фрулице, дочекала је монаха Иринеја са крвожедном примедбом: да |
| , мрачно јутро, и Богородичина Црква је дочекала Ану необично строго.{S} Свеће се димиле и трош |
| , у што више светлости.</p> <p>Ту су је дочекали торњеви Богородичине Цркве.{S} Прво им се насм |
| е није надао.{S} Као пљусак среће га је дочекало оно што је долазило из Аниних милих очију.{S} |
| на љубав њену. </p> <p>У цркви, Ану је дочекало нешто ненадано.{S} Црква је додуше изгледала б |
| д са писмом.</p> <p>После певања је Ану дочекало друго изненађење .{S} Распитивање о духовном к |
| а је да је тамо топло очекивана и једва дочекана.{S} Стари епископ ју је благосиљао дугим једни |
| } Питало се, да ли очи виде да су једва дочекане?{S} Сиромах ђакон.{S} Немирно је читао јектени |
| те јединствене драме.{S} Наравно, тако дочекане и обрађене, те су службе, у Богородичиној Цркв |
| ијутку стазе, баш при округлини олтара, дочекао ју је талас и шум ветра.</p> <p>Пренеразила се |
| ор Пашковић.{S} Нервозни покрет Анин је дочекао необичним, као кров неког заклона поврх ње надв |
| ха Иринеја као неко дете.{S} А Недић је дочекао госта са широким, срдачним руковањем, с каквим |
| ру.</p> <p>С обе стране Недићеве капије дочекао је епископа ред деце, као ред младих чавки, рад |
| тоном позива, који је Пашковић једва и дочекао.{S} Благодарно је погледао Ану, и пошао онамо к |
| ца или шапат усана!</p> <p>А како би он дочекао таквог весника?{S} Би ли му се сажаљиво смешио, |
| шке снаге, да бих свакога демона храбро дочекао, и као вртлог сламку сам у себи га уништио.“ </ |
| ед нагнутом ставу, као да целим грудима дочекује, грли и пије музичке таласе.{S} А подаље од ње |
| ироким, срдачним руковањем, с каквим се дочекује само добродошао и много жељен гост.{S} На ђако |
| едном од израза с којима девојке обично дочекују такве разговоре, Недић би осетио неку слутњу, |
| l:id="SRP19190_C9"> <head>IX.</head> <p>Дошавши кући, ухватио се ђакон Богородичине цркве да је |
| рамзивост и похотљивост тела... </p> <p>Дошавши поново пред отворен црквени улаз, Ана је спазил |
| ојао разапет над његовом главом.</p> <p>Дошавши кући, дуго је превртао листове свога дневника.{ |
| лутио.{S} Те недеље, као и сваке друге, дошао је да служи, ведар и у добром расположењу .{S} Ње |
| дана, баш кад је имала вежбање с децом, дошао је црквењак и донео писмо.{S} Казао је да не треб |
| животом проживим.{S} Тешка ми митра.{S} Дошао сам да још једаред будем ђакон, онакав какав у св |
| де је, али кад је најзад ипак дошао.{S} Дошао, у задњи час, да је умири.{S} Ана осети неку топл |
| и после свршеног четвртог дана стварања дошао је на ред други, па први, а после свих шест дана |
| p>И доктор Пашковић је пред крај службе дошао у цркву.{S} Монах Иринеј му је падао неки даљни р |
| оравио, и вратио се у правцу из кога је дошао.{S} А чинило му се међутим да певачи гледају прав |
| ада, осећајући да се сан разбија, да је дошао растанак од лепоте, грунуло је узбуђење из свих г |
| њеном почиње да дрема.{S} Исти мотив је дошао и трећи пут.{S} Сасвим тих, шаптав и танак, још с |
| а.{S} Да види ко је, и да види докле је дошао с оним што Ана у њему воли.{S} Није баш био задов |
| , и доктор Стојковић, па и онај који је дошао да пева место Стојковића, и певао лепше од њега.{ |
| тргао.</p> <p>У недељу, монах Иринеј је дошао на службу узбуђен.{S} Први пут откад је у Богород |
| м земљом засипа таване.</p> <p> Олуј је дошао сув и хладан, без капљице кише.{S} И није дуже тр |
| во трепти велика нека жица.{S} Затим је дошао други, па трећи, и онда је цео ваздух био пун мет |
| идети. </p> <pb n="130" /> <p>Ускоро је дошао и епископ, праћен силним свештенством, и отпочело |
| је пало на ум да монах Иринеј још није дошао и да још може доћи.{S} И онда ју је, као рој, обу |
| ање, сасвим му је тако као да је од Ане дошао. </p> <p>Опет је дакле музика постала њихово воље |
| тице развукла.{S} Одмах затим би додуше дошао уздах, или невесео поглед на једно од празних дом |
| а, који је обгрлио колена, скупио се, и дошао тако необично мали.</p> <p>Први део свирке, хаос, |
| олбу.</p> <p>— Не, нисам само тебе ради дошао.{S} Желео сам такође много да будем у цркви о кој |
| ни је тај формални, правнички ред мисли дошао комичан.{S} Она се насмејала, и то од срца.</p> < |
| е, једнога дана пред вече, монах Иринеј дошао Недићевима у посету. </p> <pb n="104" /> </div> < |
| је знала где је, али кад је најзад ипак дошао.{S} Дошао, у задњи час, да је умири.{S} Ана осети |
| > <p>— Имао сам три сата одмора, па сам дошао и ја да се помолим Богу — почео је доктор без ика |
| — Знао је?</p> <p>— Знао.{S} Или је сам дошао на истину, или, што је вероватније, доктор Пашков |
| Ипак је већ после пет шест тактова неко дошао и затворио врата од музичке собе.{S} Недић.{S} Ба |
| о је све већ било тако кад сам ја овамо дошао.{S} То је заслуга девојке коју сте и Ви запазили. |
| њеног гласа, али је ипак добро и згодно дошао.{S} Затим, стао је из Ане да избија чак и неки ст |
| творена.{S} Жагор је Ани и ђакону добро дошао, јер никако нису умели да заподену разговор.{S} Ч |
| > <p>— Ја сам, синко, у првом реду зато дошао да тебе још једаред видим — говорио је крунисани |
| е на његову <pb n="123" /> и Анину душу дошао ред да оставе стан божји и негде у васељени изврш |
| id="SRP19190_C14"> <head>XIV.</head> <p>Дошао је дан уочи Велике Госпојине, и приспео је стари |
| ла.</p> <p>Светла слика је узмицала.{S} Дошла до зида, ушла у зид, пропадала кроза њ.{S} Задњи |
| ну ствар, која је тек пре неколико дана дошла.{S} Свирајући, пала је Ана у ватру, и тумачила до |
| о би сва снага невиности и лепоте гласа дошла до потпуног израза.</p> <p>Једнога дана је хорово |
| шње доба, пролеће.{S} Па и кад је љубав дошла, чедна монашка љубав калуђера, пролеће је остало |
| није било доста.{S} Тако, да је најзад дошла до уверења да музика у души њеној живи као врста |
| тајући се са столице на столицу, Ана је дошла до огледала , и погледала себи у очи.{S} Поцрвене |
| иди с ђаконом. </p> <p>И с тога, кад је дошла наредна недеља, не знајући да ли је ђакон још ту |
| жно и жалостиво, Најлепша молитва му је дошла слабо речита и празна.{S} Најзад, ако Бог одиста |
| га то младо створење, и одједаред му је дошла идеја да још више дирне у срце свога љубимца, и д |
| ш увек потпуно тачно. — Најзад је дакле дошла природа да потражи своје.{S} И како је то љупко, |
| се осетило, имала је јачину захтева, и дошла је да остане.{S} Подржавали су је, пре свега, сви |
| о, а ту је и доктор Пашковић Зато сам и дошла.{S} Хтео би да се види с тобом ма на два три мину |
| уморили да га раде.{S} И онда је неком дошла идеја да се црква настави пенаста и бела, и да из |
| у се улазило .{S} Пријатна му је некако дошла шетња ходником, између спаваће собе и салона.{S} |
| мој део батина.</p> <p>Владици је добро дошла ова шала.{S} Смејао се целим лицем, само су очи о |
| ј је топло од Јове као од сунца.</p> <p>Дошла јој је чак жеља да се и она претвори у једну од т |
| онтуре лица, због свечаног расположења, дошле су надземаљски меке, кроз мала, као рупе на фрули |
| го половина свих руку које су тога дана дошле на молитву.{S} Полупокривених очију, ђакон је спу |
| крстовима који су од разбљештених зрака дошли виши, изгледали су ти торњеви као порасли, као на |
| ој живот и рад вас су чекали.{S} Ви сте дошли, и старе раскрснице мога живота више нема.{S} Пом |
| и да одмах примите одговор по који сте дошли.</p> <p>— Ви говорите хладно, скоро непријатељски |
| /p> <p>Успели су се на неки брежуљак, и дошли до нечијег винограда.{S} Виноград је стојао пун и |
| ри на деци су били много стари, људи су дошли окисли и прозебли , Христос се сакрио за облаке, |
| небу у висине.</p> <p>Тога дана, они су дошли једно другом у загрљај, тесни загрљај тела уз тел |
| илима једног дана умирати сунце.</p> <p>Дошли су у то још неки гости.{S} Недић и Недићка су пре |
| то божје дете, које јој је, по нечему, дошло тако самохрано само.</p> <p>У ђаконовој души се з |
| неки дотле непознати страх од Бога.{S} Дошло јој је да спусти чело доле на камен и да чита мол |
| би остало што више празна простора.{S} Дошло му је неко поносито осећање, да сва ширина црквен |
| ку да спречи улазак Иринејев унутра.{S} Дошло јој је да заврне клуч у брави, да виче — кад се о |
| је прошло богоављењско водоосвећење.{S} Дошло је пролеће, ближило се лето.{S} А ништа на свету |
| пролећа.{S} Али онда је дошло друго.{S} Дошло је то да јој је Иринеј отео пољубац.{S} И тај оте |
| <p>Али одједаред ју је обузео немир.{S} Дошло јој је да потрчи напред.{S} Да се приближи оним п |
| Да ли ме разумете ?</p> <p>— Дабогме! — дошло је Ани да од радости рукама почне тапшати. — Отпр |
| нам прави почетак када је до свега тога дошло.{S} По старој, злој својој навици, ја сам боље ви |
| музика живи у жици.</p> <p>Али је онда дошло време кад су се почели чешће виђати на заједнички |
| Међутим, једно десетак дана по Духовима дошло је до нечега што је подсећало на сусрет.{S} Ана ј |
| е:</p> <p>— Слушај, сад ми је одједаред дошло да свирам молитву пре спавања. </p> <pb n="23" /> |
| >Госпођици Недићевој је наиме одједаред дошло неко дубоко разумевање за та тиха, меланхолична б |
| што боли ?</p> <p>— Да ли вам је кадгод дошло жао што не чујете појање?</p> <p>— Није ми могло |
| луђерског њеног пролећа.{S} Али онда је дошло друго.{S} Дошло је то да јој је Иринеј отео пољуб |
| е потресате, да ли ви слутите откуда је дошло препорођење и кајање у мени, да ли знате ко је за |
| у најсвечанијем моменту службе, Ани је дошло као да види да је баш он онај који је цркви и Бог |
| правда општим усхићењем .{S} Владици је дошло жао ђаконове збуњености .{S} Дохватио га је за ру |
| p>Али је онда ипак стала.{S} Жао јој је дошло њих обоје.{S} Два сирочета на снегу.{S} Можда јад |
| и ђаконов стихар. </p> <p>Сутра дан је дошло писмо.{S} Монах Иринеј је писао да се Ана мора шт |
| Ана, ви се не љутите?{S} Чујте како је дошло.{S} Писали сте ми да због мајке не можете на гроб |
| свети мир да се излије.</p> <p>Како је дошло до тога да заволи девојку с којом никада речи ниј |
| но је било и све оно о њој што је после дошло.{S} Ђакону се чинило и природно, и једино могућно |
| тај ужас као што цвеће росу пије.{S} И дошло му је да гласно изговори Анино име, како би се ув |
| скош и красоте мога живота!{S} А ако би дошло до страдања, мука, сумњи, и неверства Теби <pb n= |
| га није било.</p> <p>А сад, кад је ипак дошло до тога да је заволео једно створење више од свих |
| чудио јој се као непозваном мучитељу и дошљаку .{S} Али туга се та разливала кроз њега смело и |
| која за човека пред собом, иако јој је драг, ништа нема.{S} Ништа на свету.</p> <p>Испружена А |
| ја ми је била драга као што ми је живот драг, и волим девојку која мене не воли — одговорио је |
| тношћу.</p> <p>— Ја волим тешка питања, драга госпођице Ана.{S} Само таква и волим.{S} Ако пита |
| ки, Бог је милостив.</p> <p>— Бог, моја драга госпођо, јесте велики.{S} То ми лекари боље знамо |
| нили страшни тај корак, зашто, Ана моја драга? — гушио се и ђакон у сузама.</p> <p>Ана није одг |
| сам, изгубио сам фрулу која ми је била драга као што ми је живот драг, и волим девојку која ме |
| а јој је, сад је тек видела, била веома драга.{S} Пожелела је у себи да се у цркви никако више |
| роче.{S} Тамне његове очи, два ненађена драга камена која само за Ану светле, умиљавале би се п |
| им , кога ради су и ране саме постајале драге.</p> <p>Ана се није љутила на рецитаторе без глас |
| и судбина.{S} Страст за чистом лепотом, драги пријатељу, постоји, али води некуда из живота.</p |
| ам је ово питање можда ипак мало тешко, драги докторе ? — смешила се Ана са извесном кокетношћу |
| у себи.</p> <p>— У тешким часовима смо, драги Иринеје, сви без разлике само нејаки људи.{S} Шта |
| м трава, је л' те?</p> <p>— Не само то, драги докторе — говорила је Ана озбиљно. — Добићете и п |
| ој индигнираности.</p> <p>— Нема ти ту, драги мој, на жалост, никакве анализе.{S} Све ти то иде |
| поте нагонске и лепоте уметничке ...{S} Драги мој Иринеје, ти канда долазиш у фазу проблема ... |
| једно у друго <pb n="176" /> као да сте драги камен драгим каменом опточили , како ћете вас дво |
| ивео фреско један, редак и скупоцен као драги камен.{S} Тамо горе, у златном брокату на косим м |
| што су у торби ноте, а баш у нотама наш драги доктор Пашко није Бог зна како писмен.</p> <p>— Ј |
| ладни као гроб, и да се она расплаче за драгим својим, и буде несрећна без њега.{S} Најзад је м |
| о <pb n="176" /> као да сте драги камен драгим каменом опточили , како ћете вас двоје проћи кро |
| ама себе изазове, и да прикаже један од драгих својих музичких доживљаја, који је дотле брижљив |
| квена свечаност уопште.{S} И тако ми је драго што му се све то баш овде пружа, у цркви у којој |
| ед Аном и да љуби руку њену, у сребро и драго камење оковану ...</p> <p>Па ипак, баш пошто је о |
| још није сасвим постао.{S} Како је њему драго било то откриће.{S} Девојка та воли у њему оно шт |
| кад ми се чини као да се то душа једног драгог покојника спрема да ме посети.{S} Видећете какав |
| pb n="101" /> — она се почела опомињати драгог једног доживљаја још из првог времена после њего |
| {S} Мајка Богородица, у жеженом злату и драгом камењу, чека вас, и сирота је.{S} Душа моја, мал |
| груда злата, која је скроз иста, скроз драгоцена и светла.{S} Стрепнули би му само понекад на |
| ала се од њега поносна, као да је нешто драгоцено понела собом кући.</p> <p>А он је стојао, и с |
| к уопште, кад живот сам не губи за њега драж и лепоту доклегод је жив, а најлепши делови тога ж |
| мо нејаки људи.{S} Шта да ти кажем ?{S} Дражи си ми од рађеног детета, па сам на твојој страни, |
| сталну чашу његовог живота.{S} Улица га дражи отворено поље га оневесели, а и у цркви није тако |
| ињи дух, обара га и на ново одлетање га дражи, пепељушким подвизима му служи и краљевским траги |
| цијом, да је у њему било пуно уметничке дражи.{S} Монах Иринеј је то опазио.{S} И благодарио је |
| ластар се плео у њену косу.{S} То ју је дражило.{S} Дохватила је нагло грану, откинула пуну шак |
| ст, осетивши колебање, почела је рити и дражити.{S} Страшно питање: јесам ли ја робијаш свога з |
| едица те посете — страшно, ужасна једна драма!{S} Не, не, боље је да не дође.{S} И мајка ваша с |
| то садржи моменат, драматичнији од свих драма на свету, кад свештеник преноси преко солеје тело |
| е би било лепо оно, што садржи моменат, драматичнији од свих драма на свету, кад свештеник прен |
| браћаја са духом песника те јединствене драме.{S} Наравно, тако дочекане и обрађене, те су служ |
| ћка се сагла, чаракала по пећи и бацала дрва. — Нема доста жари.{S} Пређи у трпезарију, тамо је |
| обичном исповешћу на уснама, Ани се тај дрвени, рапави и чворновити човек одједаред учинио као |
| них зрака пробио је кроз танку пукотину дрвених жалузија на Анином прозору , и Ана, одавно већ |
| олена не дижу, који су оборили главу на дрвену преграду испред себе, који плачу.{S} Стари влади |
| поред Анине куће, видео је, између два дрвета, осветљен прозор и чипкану завесу.{S} И то му је |
| и ветар, који одгоре, као у главу удара дрвета и џбуње, па се зеленило згушњава, и сав шум око |
| н род једног огромног, кривог јабуковог дрвета.{S} Ани се јако допала та пурпурна фантазија при |
| ук исушеног, светог , у цркви остарелог дрвета, који је Ана тако волела.{S} Двери је отворио мо |
| то.{S} Изгорети је добро.{S} Од зеленог дрвета остане, најзад, тамо високо горе, фини прозирни |
| p> <p>— Та песмица, то је цијук зеленог дрвета које су бацили да изгори.{S} Изгорело је, и оста |
| блаке.{S} Пребија младе воћке, изваљује дрвета, обара фењере и клупе.{S} Камичцима калдрме разб |
| ених клица.{S} Покрхао је суве гранчице дрвета, разбарушио мирне наносе снега, и кидао мале гро |
| истог тог руменила ружичасто и лишће на дрвету, ружичаст и Анин пас тамо у трави, ружичасте и б |
| жину, која је умивала варошицу и будила дрвеће.{S} Ваздух је био миран.{S} Снопић првих сунчани |
| и што затражиш. — Младић се наслонио на дрво, заклопио очи, и мислио.{S} Приступио је затим Бог |
| д се кренуо у варош, опазио је и дебело дрво, и коприву, и литију цвећа.{S} И мали један бео об |
| није опажао.{S} Још даље, маторо једно дрво, са стотину очију у дебелој својој кори, тресло се |
| о.{S} И у будном стању.{S} Манастир.{S} Древан и разрушен.{S} Вихори долећу са свих страна, и п |
| прислоњених вратанца.{S} И тада, као у древна времена на зидовима манастирских трпезарија, на |
| инио се Ани Недићевој као један од оних древних ђакона пећске патријаршије, који су имали моћ д |
| а кад детенце у наручју њеном почиње да дрема.{S} Исти мотив је дошао и трећи пут.{S} Сасвим ти |
| } Око аријице, коју успаваља скоро кроз дремеж певуши , звецка нешто несташно и брбљиво као гуг |
| е јој се развукоше, а руке, у којима је држала писмо, спустише се у крило као помиловане. </p> |
| шал са врло дугачким ројтама.{S} Шал је држала чврсто око себе, мешајући са дугим, тешким ројта |
| да се крије од смрти.{S} А смрт је већ држала млитави онај вратић, и стезала га све јаче и јач |
| паучинало пред очима, ноге су је једва држале, уста су шаптала неразумљиве речи.{S} Љубав та и |
| ају.</p> <p>Утисци од Пашковићевих речи држали су Ану као кљеште.{S} Нити се усуђивала да га <p |
| е умукао.{S} Али резонанца задњих, дуго држаних тонова свира слатко љуљукање материног крила и |
| атила у сећање исповест Пашковићева , и држање њено том приликом, сцена и доживљај, чисти и бож |
| ан и чисто хипнотисан охоло победничким држањем ђаконовим.</p> <p>— Калуђер сам! — грмнуло је о |
| еј се одједаред исправио.{S} У изразу и држању његовом огледала се опет само љубав, љубав која |
| је.{S} Псето је стојало у запетом неком држању, као да му очи ишчекују некога, а уши чују нешто |
| ише и више.{S} Дечко се попео на клупу, држао ружу у подигнутој руци, и скакао и сам што је бољ |
| оба одјекивало је јецање.{S} Владика је држао главу свога љубимца, и шаптао нешто у себи.</p> < |
| з ваше подне.</p> <p>Доктор Пашковић је држао шешир у руци да се опрости.{S} Са седом ћубом на |
| рања, да се црквене ствари морају добро држати и не смеју на земљу испуштати, савио је лагано д |
| х очију, стојала је тамо Ана Недићева , држећи у једној руци молитвеник и цвет, а у другој душу |
| е, зле, крвожедне и бестидне, и она је, држећи се у ужасу за главу, бежала испред њих с места н |
| војчица, која трипута има да пева сама, држи непрестано Ану за сукњу.{S} Сопран солисткиња, јун |
| воштана она рука као да сва грла у себи држи, као да све гласове кроз једну, своју душу слива.{ |
| а на фра Анђеликовој слици свети Стеван држи проповед о животу и о умирању.</p> <p>Ана је свира |
| е Богородичина Црква непрестано за руку држи.{S} А Анине очи се упирале у ђакона, јер је она од |
| ла се Ана Мајинском у очи. — Ви, дакле, држите да је црква једно, а људи друго.{S} Не може се с |
| лите о пореклу мотива који сте чули?{S} Држите ли га за свеже, безгрешно новорођенче, или за ва |
| вори да јесте.</p> <p>— Није, госпођо — дрмнуо је затим главом с убеђењем. — Мој је живот тако |
| ажаја , почели да реагирају.{S} Чича би дрмусао главом као да ће с рамена да је стресе, правио |
| S} Коренчићи и жилице раскивају даске и дробе камење .{S} Стоји црква од живе мрежице биља са д |
| који место беле погаче белу своју душу дроби пред њима!{S} Ја ћу баш кроз љубав према тој дево |
| сти и доброте, под којима се срце Анино дробило у сто срдаца. </p> <pb n="55" /> <p>— Јесте ли |
| нда су наваљивале на њу мисли: страшне, дрске, зле, крвожедне и бестидне, и она је, држећи се у |
| но кученце , бело као снег, са риђастим дрским носем, и, љубоморно што од Аниних ногу ништа за |
| ма, ломљење у мишицама.{S} Стојала је у дрском неком љубавном заносу, и радовала се што ће идућ |
| ту.</p> <p>— Да, Преосвећени, мој добар друг из млађих година, и чак и мој имењак.{S} И он се з |
| и тиме задовољио прву своју сањивост , друга она сањивост је одједаред пожелела , да уместо на |
| и у рубу сукњице росу и мирисе носи.{S} Друга вариација.{S} Сетни, развучено везани низови тоно |
| је такође био добар свирач, али његова друга амбиција, амбиција да насљеди Недићеву канцелариј |
| жда обе. — Та је мисао, више него икоја друга, до ужаса доводила Ану. — Да ли је могућно да чов |
| баритон .{S} Ту се застајало.{S} Свака друга комбинација би била профана.{S} Јер госпођица Нед |
| а су тако неприступачно затворена и она друга врата, и у цркви да је празно и тишина, а људи са |
| ашла очи у очи пред растанком од мужа и друга свога, од стуба и имена куће њихове, од старатеља |
| другу страну.</p> <p>— Али сада долази друга занимљивост.{S} Да т. ј. људи, који сасвим далеко |
| <hi>ја</hi> се плашим, и за њега, и за друге, као што и за вас непрекидно стрепим, и кајем се |
| поноситија од друге, једна светлија од друге.{S} Груди му се дизале широко и споро.{S} Усне се |
| ике душе његове.{S} Једна поноситија од друге, једна светлија од друге.{S} Груди му се дизале ш |
| рали да <pb n="4" /> Ана, баш као и све друге девојке, кокетује мало са својом сигурном клопком |
| ништа слутио.{S} Те недеље, као и сваке друге, дошао је да служи, ведар и у добром расположењу |
| руку, стеже је што игда може место оне друге, тегли се као у грозници, и са разбарушеном косом |
| у обоје као заливени.{S} Недићка је, из друге собе, опазила да се ћути, и ушла је.</p> <p>Понуд |
| ју ће заједно изводити.</p> <p>Врата из друге собе су остала отворена.{S} Жагор је Ани и ђакону |
| им тако, господо.{S} Преврћући и себе и друге људе толико помно, тај човек мора бити да ипак тр |
| е, по неком програму ваљда, узео случај друге младе жене.{S} Тога пута такве, која је и волела |
| обнову .{S} Уништење идеала, и почетак друге борбе ...{S} Али човек као дух, знајући да је дух |
| уморна.{S} С једне стране од посла, а с друге стране и од тога, што је све то што се десило и в |
| од кога човеку никад није доста.{S} А с друге стране опет осећам и зебњу.{S} Чудну, као да ме т |
| бивеној играчци детињства њеног.{S} А с друге стране опет гордо, отпорно огорчење створења, кој |
| е најмилије молитве:{S} Оче наш.{S} А с друге стране опет, Ана је баш тих дана, више но икад, о |
| Ко зна да ли је отворена.{S} Врата су с друге стране, морала би обилазити.{S} При савијутку ста |
| погубила и Хамлета и себе?{S} И где су друге легије и безброји милости , које су утонуле у без |
| текло на служби као и обично.{S} Т. ј., други људи су то можда звали обичним, а за Ану је то би |
| сви без разлике падамо, једни побеђени, други преуморни. </p> <pb n="211" /> <p>Врата.{S} Плач. |
| е привиђао нервозни и маниакални тенор, други су опет тврдили да ће ту музичку загонетку сабљиц |
| м.{S} Ја ћу доћи, ја ћу зацело доћи ... други пут ћу доћи! — кликнуло је из ђакона најзад прост |
| т умора као да им је и душа заспала.{S} Други, који од сутрашњег дана има да добију више но што |
| де, па и самог њега собом да поведе.{S} Други пут опет, тако је као да су и он и све у њему сти |
| же од осталих, јер јој се тако може.{S} Други се опет мање једноставно пребацивали преко њеног |
| што госпођица Недићева није у цркви.{S} Други то можда нису ни опазили.{S} Јер и није ништа стр |
| па иде да се угреје на лепом певању.{S} Други су говорили: то је ваљда неки медитативни одмор з |
| ео за руку и повео је клавиру.</p> <p>— Други пут.{S} Или ћу вам рећи, или ћу вам донети песму |
| апута китила, једанпут целим букетом, а други пут двема ружама, али Ана је и једно и друго скин |
| нглеза од којих један пије само пунч, а други само грог.{S} Сад ћемо се посвађати! — смејала се |
| е ђутао.{S} Два калуђера, један с ове а други с оне стране живота, гледали су замишљено у башту |
| да сутрашњи излазак на гробље одлажу за други пут, и да изволи доћи по подне; а доктору Пашкови |
| ници.{S} Став по став текста, један, па други, па трећи.{S} Прота мештанин испуштао је из своје |
| четвртог дана стварања дошао је на ред други, па први, а после свих шест дана свирала је Ана х |
| није ни Пашковић.{S} Остао је да попије други чај.{S} И да чује једну сасвим нову, модерну ства |
| , вреле среће.{S} Опазили су то можда и други, који су били близу.{S} Иначе, кад се блистава се |
| же једно исто рећи.{S} Колико пута су и други људи то исто помислили и говорили, али нико још н |
| неј оставио резиденцију и кариеру , ови други се шалили да ће сад сигурно и владика тражити пре |
| у утешити ...{S} Остави ме, и ти, и сви други ...{S} Ништа ми не треба ...{S} Оставите ме да се |
| још било, али је ипак устала.{S} И сви други се тога дана рано дигли у Недићевој кући.{S} Да ц |
| ожда човек заиста мора живети као и сви други ?{S} Можда Бог баш тако хоће?{S} Можда је калуђер |
| ужностима , борбом и радом, као и сваки други позив.{S} Немој више о удаји да ми говориш.{S} Мо |
| о попреко, што је значило да му је онај други смешан — али биће да негде одгоре гледа како се з |
| не знам куда су сада.{S} Ово је сасвим други живот ...{S} Зар није то тако као да сам већ једа |
| пти велика нека жица.{S} Затим је дошао други, па трећи, и онда је цео ваздух био пун металног |
| још нешто друго свира. </p> <p>— Друго други пут.</p> <p>— Зашто ?</p> <p>Ана је ћутала.{S} Сп |
| ла за његов дубоки поклон толико колико други пут.</p> <p>На улици, једва, узнемиреност ђаконов |
| Владика је мој велики пријатељ , скоро други отац.{S} А како је стар и болешљив, можда ће му т |
| олни и тешки прелази њихови из једног у други.{S} Ана је одједаред почела бројати своје године, |
| ало сву, чак до врхова прстију. </p> <p>Други пут опет, баш уочи Духова, она је намерно пошла р |
| ренутак, колико да каже владици да оно „други пут“ значи већ сутра ујутро, да ће дакле ипак бит |
| а попришту борбе хероја или мартира.{S} Другим речма, жели смрт, и промену и обнову .{S} Униште |
| дахнуо у себе, и двадесет пута једно за другим умро, само да се збуде нешто тако лепо као што б |
| монаху Иринеју, који му је, заједно са другим ђаконом, помагао да се попне у кола.</p> <p>Кола |
| бав , за коју би људи рекли да се ничим другим не храни до глађу, носи у себи као потпуно задов |
| ребним стварима.{S} Осврнуо се затим по другим људима који се разилазили , али никога згодног н |
| развила тако да они никада речи једно с другим проговорили нису.</p> <p>Како је то лепо било - |
| у љубав не с тога да себе мучи, него да другима не чини неправду.{S} Јер људи су гладни љубави, |
| не стоји тај немилосрдно весели поглед других девојака .{S} Отац се опет нашао пред нечитким с |
| о је крила?{S} Али она крије и друго од других.{S} Љубав своју, разговоре своје с Иринејем, мил |
| та нашег, који долазе, као сабласти, из других светова, долазе да нам кажу да је све у човеку л |
| страна певачима и певачицама и множином других<pb n="54" /> познаника.{S} И деца се окупила око |
| ије више сећала.{S} Ни ње, ни свих оних других мотива из тога чудног, богатог времена своје маш |
| Ану да још нешто друго свира. </p> <p>— Друго други пут.</p> <p>— Зашто ?</p> <p>Ана је ћутала. |
| боли?{S} Боли ли?{S} Или то не боли, а друго нешто боли?{S} Ах, Ана, моја Ана, моје велико бла |
| овраћено здравље не изгубите опет.{S} А друго је чудна туга у савести мојој због владике.{S} Он |
| ла Гаврила. — Они се насмејаше једно на друго. — На пр. арију из свршетка трећег дана, о клијањ |
| зиле очи, и чинило јој се тада да ништа друго и нема у свету сем редова ситних белих зубића, пе |
| pb n="240" /> <p>— Је л' ти збиља ништа друго није?{S} Да ниси у ватри, мораш бити и гладна, а |
| љење.{S} Можда права срећа и није ништа друго него давање.{S} Можда прави идеали и нису идеали |
| љење.{S} Можда права љубав и није ништа друго него сажаљење.{S} Можда права срећа и није ништа |
| програм неке мисли, али дело није ништа друго до тајна полифонијске чари.</p> <p>Размишљајући о |
| и студирати то писмо.{S} Било би ништа друго до смешно. </p> <p>И Ана се одиста почела смејати |
| пред суд лекара, да и ти људи не налазе друго, искреније и топлије питање, него понављају ону б |
| поноре туге и у потоке суза!{S} Шта је друго сажаљење него монах који обожава јечање, страдање |
| је давно оставило своје тело.{S} Шта је друго Бетовен него катедрала једна без зидова, са крсто |
| јој мисли. </p> <pb n="12" /> <p>Шта је друго Григ него сећање неко које је давно оставило свој |
| едан корак, и, најзад, ћутање само није друго до лагање. </p> <p>— Што сте заћутали, Ана?{S} Не |
| ро, не опажајући нимало да је то питање друго питање.</p> <p>Да.{S} Тифус.{S} - Пашковић је одг |
| у јад и чемер живота наших?{S} А шта се друго и ради са милошћу, него да се баца у поноре туге |
| .{S} Зашто је крила?{S} Али она крије и друго од других.{S} Љубав своју, разговоре своје с Ирин |
| p> <p>— Бога ми, ја, сем торбе, видим и друго.{S} Видим чудно, четвороугласто, скоро брутално ч |
| пут двема ружама, али Ана је и једно и друго скинула са себе.{S} Она је додуше врло волела цве |
| ове усне.{S} Мисао она је међутим још и друго хтела, и мучила даље Анину душу.{S} Ана је покуша |
| дакле, држите да је црква једно, а људи друго.{S} Не може се служити цркви, а да се не служи љу |
| , ако ја тако хоћу! ...{S} А он ?{S} Он друго нешто више воли од мене, он ме отискује, бежи исп |
| Оно прво сам морао вама рећи.{S} А ово друго?{S} Ја у последње време имам осећање да све оно ш |
| ом.</p> <p>После певања је Ану дочекало друго изненађење .{S} Распитивање о духовном концерту, |
| ког њеног пролећа.{S} Али онда је дошло друго.{S} Дошло је то да јој је Иринеј отео пољубац.{S} |
| ијатеља који, као паук муву, хоће једно друго да исисају, у два лопова који краду и отимају нај |
| у, преварити Бога, завет, цркву и једно друго!?{S} Никада!{S} Никада!{S} Или ће пљуснути погана |
| ко рекне или предложи, то су баш и оно друго двоје хтели, а кад се нешто неизоставно мора одби |
| е: да дете још и не хода, а камо ли оно друго.{S} И најзад, два три велика, света, религиозна а |
| једно исто питам.</p> <p>— Слушам нешто друго, па не чујем тебе.{S} Не певаш ми доста лепо. </p |
| в према жени.{S} Пре бих се питао нешто друго: да ли је жена достојна да је монах воли ? ...{S} |
| Монах Иринеј је молио Ану да још нешто друго свира. </p> <p>— Друго други пут.</p> <p>— Зашто |
| који сте љубави своје положили једно у друго <pb n="176" /> као да сте драги камен драгим каме |
| S} Небо и срце Анино гледали су једно у друго.{S} Нешто рајско је сишло одгоре.{S} Недостајао ј |
| p>Тек што је то урадила, искочи пред њу друго питање: да ли се монах уопште сме волети?{S} Мака |
| и дубоко сажаљење.{S} Шта је тај монах друго него сироче?{S} Одрекао се света и пошао у самоћу |
| ољан и весео калуђер.{S} Волео је своје другове, волео децу, волео свога владику.{S} А владика |
| оји и моли да га приме, него због нечег другог ...{S} Због тог што је монах, због тог што није |
| самоће, због неправде, због свега оног другог, пружала је Иринеју руку, и са руком опроштење, |
| океан стао између овог, њиховог, и оног другог света.</p> <p>— Још само часак два останите самн |
| узајамно жељно упијање присутности оног другог.{S} И осећање да је лепше ћутећи разговарати.{S} |
| шао с њима, разговарајући, до првог или другог угла, и тамо би се, у три разна правца, растајал |
| знајући да њега није волела зато што је другога волела, преокрет у њеној љубави значи, за мене, |
| еља и детета стане чињеница: да је дете другога некога више заволело него родитеље своје.</p> < |
| , а да се не воле људи.{S} Једно се без другога исто тако не да замислити, као што се ја не мог |
| .{S} А тамо унутри?{S} Стоје једно крај другога, сићушни, страшљиви, пролазни, смртни , као хрп |
| крила. </p> <pb n="59" /> <p>То је било другога дана Ускрса.{S} На врло свечаном вечерњу Еванђе |
| ло са образа, а обрве се примакле једна другој, и на челу се опет исписала стара њена озбиљност |
| вља хором у првој половини службе.{S} У другој ће је заменити хоровођа.{S} Све дотле, она се ни |
| ћи у једној руци молитвеник и цвет, а у другој душу своју.{S} Душу, која је, као и његова, била |
| шкогорских манастира у болнице.{S} А на другом се омладина препирала о љубавној срећи.{S} Неко |
| јој је, више но икад, давао целога себе другом.</p> <p>Доктор Пашковић је трпео.{S} Жалио је св |
| му је тешко на срцу, онда се јада да је другом неком нешто скривило, и да је заслужило да буде |
| их тренутака кад човек триумфује што је другом јад и тугу причинио, ударала је даље сурово и не |
| ила руку, прво је том руком, па после и другом, дохватила и помиловала ђаконову десну руку, пом |
| крила не би осушила лице.</p> <p>У оном другом случају, Ана се знала подићи са столице скоком, |
| е Божје поју — шаптао је владичин ђакон другом ђакону.</p> <p>Тако је изгледало одоле.{S} А гор |
| заљубљени.{S} Доктор Пашковић је пришао другом крају стола.</p> <p>И на уздужној и на попречној |
| не знајући, додавали између себе једно другом руке.{S} Свечаност и срећа су их стезали у зајед |
| смесима, који се јављају кад људи једно другом милости чине, кад је и љубав међу њима само овеј |
| уста, и склањали их опет и љубили једно другом руке, и кидали се да беже, и враћали се илузији |
| е.</p> <p>Тога дана, они су дошли једно другом у загрљај, тесни загрљај тела уз тело, и док се |
| ати , пасти, у пијанству ишчупати једно другом душу, преварити Бога, завет, цркву и једно друго |
| ку руку.{S} Време је да предам то место другом ...{S} Време је.{S} Јер, видите, мислим да ђакон |
| губећи се у једном облику, појавио се у другом.{S} Опет тако, незнано откуда, ширила се вест да |
| ихово вољење.{S} Опет су живели једно у другом као што музика живи у жици.</p> <p>Али је онда д |
| р одмакао, травчице су полегле једна на другу, и Ани се чинило да шушкају нешто између себе.</p |
| и своје аналитичарске пипке окренуо на другу страну.</p> <p>— Али сада долази друга занимљивос |
| на прати њега само пометњом, а у ствари другу душу тражи ?{S} Да ли је она девојка баш желела д |
| је старац ђакона под руку, и вукао га у другу собу — ти ни у ком тренутку нећеш заборавити на Б |
| и гости.{S} Недић и Недићка су прешли у другу собу, и оставили Ану с монахом Иринејем да се дог |
| анш бити највеће задовољство живота.{S} Друкчије је испало.{S} Нечега дирљивог и занимљивог је |
| да је Ана узбуђена, и сцена се завршила друкчије него што се очекивало.{S} С дубљим и финијим у |
| лепота.{S} Једно бих само хтео да буде друкчије.{S} Да се ви одморите.</p> <p>Сад, кад сам ово |
| ђерску душу у себи носи.{S} Што не може друкчије него онако како чини, кад свему сјајном око се |
| ого старија од ђакона, да све те ствари друкчије зна и разуме, и да би смешно <pb n="250" /> би |
| се опет он.{S} Како би и могло и смело друкчије бити, него да чашу Евхаристије он изнесе и под |
| ра и глас ваш.{S} Увек тако.{S} Зар бих друкчије могла оздравити и оживети?{S} И сада, ето, љуб |
| глас није више био онај из Еванђеља.{S} Друкчији сасвим.{S} Сав од уздаха и од молбе, од меких |
| ате, да ли ви верујете да сам ја бољи и друкчији него штоли сам био ? </p> <pb n="196" /> <p>Ан |
| пољу, магла згушњава .{S} И снег је био друкчији.{S} Пахуљице оштре, као од игала, а хладноћа ј |
| едало одоле.{S} А горе је слика имала и друкчијих потеза.{S} Мала девојчица, која трипута има д |
| ресен, сагнут над Аном, осећао је нову, друкчију, силнију љубав према тој Ани Недићевој која је |
| дглуми старог хоровођу њиховог певачког друштва.{S} Малог једног чичицу, помало ружног, помало |
| у разговор , и нису се више одвајали од друштва.</p> <p>Сутра дан је ђакон отпутовао. </p> <pb |
| десет корачаји деле од пуне светлости и друштва.{S} И видео је такође, да оно, што је у оданом |
| тци покојног једног света, то му је сад друштво, то су му сад гости ...{S} Како је страшан, стр |
| Аном.{S} Али тамо је доспео у незгодно друштво.{S} Госпођица једна, нежна и танка као глас фру |
| товена, и Палестрину и Мокрањца.</p> <p>Друштво се сјајно забављало, али је време пролазило.{S} |
| него што треба, да не би много сметала друштву.{S} Ипак је већ после пет шест тактова неко дош |
| — смејао се доктор Пашковић у интимном друштву. — Глава Богородичине Цркве није ни владика, ни |
| на школу и цркву, и на целу варош.{S} У друштву са диригентима хорова и са млађим свештеницима |
| молим те, Пашковића! — смејао се неко у друштву крај прозора Каване. — Пази, молим те, маторог |
| празнину .</p> <p>Наједанпут, Иринејева дрхтава и расцветана уста су упала у неку јаму, откинуо |
| /p> <p>Ана се дигла.{S} Обе своје руке, дрхтаве и измучене, подигла је небу.{S} У сузним очима |
| евао нов мотив.{S} Ана је задрхтала.{S} Дрхтавим прстима га је понављала и понављала .{S} Све т |
| чвор настаје онда ливење живота свога у дрхтај жице, у талас звука, у потез гудала.{S} И мољење |
| не зна коме говори.{S} Ана је опет сва дрхтала.{S} Слика је била у толико ужаснија, што није б |
| /p> <p>Испружена Анина рука је стидљиво дрхтала .{S} Као дете, она је одједаред почела плакати |
| својој кући.</p> <p>Владици је по мало дрхтала седа брада, а звецнуо је неколико пута и кашико |
| о је мој мали пријатељ, и мој љубимац — дрхтале су јој усне.</p> <p>— Болесно је најстарије и н |
| се једнако о песми и свирци.{S} Још су дрхтали хоровођини чежњиви чело-тонови, таласао се меки |
| ма, нежним као у тичета, нешто је мучно дрхтало и тресло се.{S} Глава, тешка као од камена, јед |
| /p> <p>Монах Иринеј није могао даље.{S} Дрхтао је пред Аном као дете.{S} А Ана, због хладноће, |
| да да се вратим.</p> <p>Монах Иринеј је дрхтао од бола.{S} Ломио је руке, гушио се.{S} Очи њего |
| Иринеј је опазио да на владичином лицу дрхће израз праве, вреле среће.{S} Опазили су то можда |
| неки усред највеће хармоније.{S} Старац дрхће од нечега што не зна шта је, а младић обећава неш |
| брадом, којима је стискала вилице да не дрхћу.</p> <p>— Докторе, јесте ли ви, ходите брзо, Јови |
| ечаношћу, дирнут је лепотом.{S} Ноге му дрхћу, хтео би да клекне.{S} Ђакон Иринеј му прилази, и |
| му, али очи упрла у олтар.</p> <p>И ту, дрхћући телом и гласом, и не допуштајући да је се монах |
| она гледа на орару, и које стежу златну дршку путира као неко благо.{S} И једна од тих руку је |
| да се у њему кренуло нешто из најдубљих дубина Видела је да му очи постају све веће и веће, све |
| гачак, низак, засвођен трем, заштићен у дубини својој од кише и снега, чист и пун заветрине као |
| сакрила се најзад, иза тешке завесе, у дубину прозора, у што више светлости.</p> <p>Ту су је д |
| море љубави мојој, која пије, пије, и у дубину своју вуче последње таласе његовог гласа.</p> <p |
| и на души, и да је та борица канда све дубља и све шира.{S} Учинило му се да се људи необично |
| ом гужвала и слагала, а глава је падала дубље и дубље.</p> <p>— Ана, ја вас волим.{S} Ви сте св |
| ла и слагала, а глава је падала дубље и дубље.</p> <p>— Ана, ја вас волим.{S} Ви сте светиња и |
| а амвон да отпочне службу, сагнуо главу дубље но обично, и остао тако сагнут дуже но обично.{S} |
| том првом блиском састанку!{S} На први дубљи поглед у њене очи прочитао је он шта јој у души с |
| ла друкчије него што се очекивало.{S} С дубљим и финијим утиском, али и са утиском тежине, који |
| е копче на Еванђељу , и просуо се глас, дубок, таман, и све-садржајан као ноћ.</p> <p>Ана Недић |
| ала кући неким непознатим путем, газила дубок снег и спотицала се у јаме, и журила је, задувана |
| Код Ане је такође недељама дуго трајала дубока, страшна утученост, добровољни онај тешки пост и |
| ала два разна осећања.{S} Једноставна и дубока детиња жалост, што немоћан и апатичан лежи онај |
| мисли њене и у живот њен.</p> <p>Анине дубоке, љубављу испуњене очи, окретале се некуда за даљ |
| , али црква као да није марила за његов дубоки поклон толико колико други пут.</p> <p>На улици, |
| ћ и његова кћи исто тако.{S} Ана је тај дубоки поклон изводила са тако искреним поштовањем, и с |
| морао рећи њеном оцу.{S} Отац је гледа дубоким, брижним, тужним погледима.{S} А доктор се необ |
| ог одела.{S} Ана, као хипнотисана неким дубоким страхопоштовањем, скрену скромно у страну калуђ |
| етра.{S} Цео врт и небо занели се неким дубоким сном.{S} Сан, који предосећа јесен, кад се рано |
| </p> <p>Тако и те вечери.{S} Мирно, и с дубоким и лаким разумевањем је читао неку научну књигу. |
| n="13" /> детаљима, и јаким сенкама од дубоких округлина , много добија и губи са светлосним е |
| дичине Цркве.{S} Волела га преобученог, дубоко сагнутог, гологлавог, са рукама без прстења, са |
| њи буктави његов занос увукао се некуда дубоко унутра, и од жари и пламена у себи стојао је као |
| инеј сав црн, са златом и сребром негде дубоко у себи.</p> <p>Десна Анина рука је била у Пашков |
| 10"> <head>X.</head> <p>Монах Иринеј је дубоко искрено записао у свој дневник те прве редове о |
| јој руке као кљештама, загледао јој се дубоко у очи, и шаптао, поплашено, усплахирено: </p> <p |
| на свога госта.{S} А владичин ђакон се дубоко и одано поклонио.{S} Наслутио је ваљда малочашњу |
| на поду, пред Часном Трпезом, клањао се дубоко и скрушено доктор Пашковић. </p> <pb n="189" /> |
| рска борба. 1</p> <p>Наишао је ђакон, и дубоко се поклонио.{S} Недић и његова кћи исто тако.{S} |
| {S} Уосталом , све потанко испитивање и дубоко улажење није потребно кад је реч о Ани Недићевој |
| навлажиле очи, и обузело ју неко меко и дубоко сажаљење.{S} Шта је тај монах друго него сироче? |
| чује најпре високо над главом, па затим дубоко испод ногу.</p> <p>Нешто тешко се ваља.{S} Долаз |
| Недићевој је наиме одједаред дошло неко дубоко разумевање за та тиха, меланхолична богослужења |
| што врело.{S} Осетила је како неизмерно дубоко воли тог усамљеног калуђера, и како га никад, ни |
| елима на првом месту, мора носити тајну дубоко у себи.{S} Полифонија је сама по себи тајна.{S} |
| ј вечерњој свежини, добио безазлени вид дубоког предисања на чистом пољском ваздуху.</p> <p>Мал |
| > <p>Владика је седео у старачкој, јако дубокој наслоњачи, заваљен, потонуо, увијен до струка в |
| , одсечени од спољашњег света, усамљени дубоком и кобном оном самоћом у коју се огрћу куће пред |
| су у том раду ништа волели, падали су у дубоку несвест умора као да им је и душа заспала.{S} Др |
| } Дечко један.{S} Савио леђа као мачка, дува у руке, и има подеране ципеле и одело.{S} Ана га ј |
| имате кијавицу и промуклост, на гробљу дува сталан ветар, разболели бисте се.{S} Најзад, шта х |
| {S} Прота мештанин испуштао је из своје дуваном много кађене и вином много преливане гуше, као |
| јала завеса од винове лозе.{S} Ветар је дувао, ластар се плео у њену косу.{S} То ју је дражило. |
| спрема за полазак.</p> <p>У цркви није дувао ветар.{S} Није било ни хладно.{S} И тако су необи |
| Није се чак могло ни чути, јер је почео дувати чудни онај јесењи ветар, који одгоре, као у глав |
| ене се при тој помисли нагло подигле, и дуг један уздах је збиља замирисао ружом.</p> <p>То је |
| приближује.{S} Размишљања Анина су била дуга и озбиљна, али, већином се губила у нејасностима, |
| м месту је засјао спектар, као најлепша дуга.</p> <p>Ану је ова мила, весела игра раздрагала, и |
| лица од цркве ка средини вароши врло је дуга, а он никада не стигне да је бар најмање види.{S} |
| га.{S} Био је пресрећан у том одуживању дуга за повраћено здравље, и озбиљно је осећао да је св |
| живота мога — говорио је у себи — то је дугачак, још недовршен псалам.{S} Царска песма, али пун |
| скала је Ана.</p> <p>Улаз цркве је имао дугачак, низак, засвођен трем, заштићен у дубини својој |
| учен, али човек јако малена раста, јако дугачке браде и јако дугачке мантије, изгледао је као м |
| малена раста, јако дугачке браде и јако дугачке мантије, изгледао је као мали Јова у дедином пр |
| ило је рупицу у магли, и вукло за собом дугачки црвени ђердан .{S} Гле, магла, тешка оловна маг |
| спод колена, у црни свилени шал са врло дугачким ројтама.{S} Шал је држала чврсто око себе, меш |
| и као људи, нису били у стању замислити дугачку путању, по којој, сама самцита, с ћеманетом у р |
| е баш Ани волео да говори, како је због дуге праксе тако омрзао музику, да му је сасвим свеједн |
| м, срећан у својим сузама. </p> <p>Кроз дуги ред епископових соба одјекивало је јецање.{S} Влад |
| питомих тичица, Ана је гледала некуда у дуги и слободни и богати живот човека, који је понекад |
| погледала Пашковића значајним погледом, дугим, топлим и милим.</p> <p>— Хвала вам, докторе.{S} |
| ласа, срицао слогове и речи Еванђеља са дугим паузама, испуњавао те паузе једном отегнутом муко |
| је држала чврсто око себе, мешајући са дугим, тешким ројтама своје бледе, <pb n="241" /> нерво |
| Сагао ју је сасвим, и љубио Анине прсте дугим, врелим пољупцем, који се упијао у њих као пчела |
| капела, у којој је Ана сагнула главу, и дугим пољупцем љубила освећену књигу божју. </p> <pb n= |
| завидели владици, неки су га испраћали дугим погледима сажаљења.{S} Они први се чудили зашто ј |
| кана.{S} Стари епископ ју је благосиљао дугим једним благословом , као да жели главу да јој дом |
| {S} Са мало пупчастим трбухом доле, и с дугим танким ногама горе — права ротква коју нико неће |
| је заволео једно створење више од свих дугих, Бог му је помогао.{S} Помогао му је да ипак нигд |
| ад његовом главом.</p> <p>Дошавши кући, дуго је превртао листове свога дневника.{S} Да види ко |
| би.{S} Тој игри се она предавала често, дуго, и са неком ватром од које би после осећала умор.< |
| ент је умукао.{S} Али резонанца задњих, дуго држаних тонова свира слатко љуљукање материног кри |
| ити неће.{S} Код Ане је такође недељама дуго трајала дубока, страшна утученост, добровољни онај |
| је долазио.{S} Долазио често, и сатима дуго седео и крај болесника и крај утучене његове пород |
| усплахирена, и застајала опет, минутима дуго, на једном месту, са жељом да виче, да удара и зло |
| ај ко хоће увек да воли, да се гај мора дуго и одрицати.{S} Ко хоће велику љубав да има, тај мо |
| ешљам косу.</p> <p>Али то мало је доста дуго потрајало.{S} Недићка се већ почела узнемиривати, |
| {S} Адвокат Мајински је двадесет минута дуго чистио једно пилеће крилце, и скидао с њега сваку |
| ће доћи касно.{S} Слаба је још, не може дуго стојати.</p> <p>Тако се приближио час кад је ђакон |
| к није болан.{S} Он је лепота.{S} Он је дуго једно свитање среће.</p> <p>— Смем ли вам писати о |
| ли тај разговор, докторе!</p> <p>Ана се дуго још, ни сутра дан није могла да смири.{S} Салетала |
| добро.{S} Али ми је тешко данас одвише дуго разговарати, зато вас молим да седнете, и да одмах |
| тако сагнут дуже но обично.{S} Усрдно и дуго се молио Богу, јер је осећао узнемирење.{S} Као де |
| њених речи.{S} Осетио је жељу да с њом дуго и много разговара .{S} Да јој, без једне једине ла |
| смо се и овде виђали.{S} Збиља, колико дуго ћете остати?</p> <p>— Данас је среда.{S} У данашњи |
| с жудном неком радозналошћу. — Је ли то дуго ? — чула је Ана, после мале паузе, тихо, стидљиво |
| укама на брави као да ће одмах ући, још дуго стојала, час извијајући се за стазом којом је он о |
| дим, и каквог сам те жељан, нећу те још дуго моћи гледати, лепи мој ђаконе, за којим ено тамо к |
| факта, на пречац стати.{S} А затим још дуго стојати и размишљати, увиђати и сламати се, и најз |
| од њих је било мртво тога дана“.</p> <p>Дуго после тога још седео је монах Иринеј , не осећајућ |
| } Чинила му се као пчелица, која, после дугог лета и брижног тражења, са једним једитим зрнцето |
| у толиких заслужних људи с којима сам у дугом свом животу имао додира, у реду толиких жена које |
| а је први истинити дом божји који сам у дугом свом животу видео.{S} А она је то с тога, што се |
| се старац, ослушкујући задовољно како у дугом реду његових самачких соба одјекује интиман разго |
| </p> <p>На веранди прште снажан, здрав, дуготрајан смеј девојке са покиснутом руком.{S} Чуло се |
| Природа је непрекидна промена.{S} Зато дуготрајне жртве и савлађивања постају обичне појаве, б |
| крупним кораком, као да се решио да на дуготрајно неко путовање пође.{S} Ишао је, ишао, и најз |
| не само да иде, него треба сад да пусти дугу косу и браду, да огрне широку одежду, да за увек с |
| ела и одмора, и састављао дане и ноћи у дугу и мучну једну службу, у којој је, више но икад, да |
| спојине, и приспео је стари владика.{S} Дуж свих улица, којима су кола имала да прођу, прозори |
| в и хладан, без капљице кише.{S} И није дуже трајао од пола сата.{S} Али је за то време исисао |
| ти да га и негледимице слуша, да га чак дуже времена и сасвим не види. </p> <pb n="67" /> </div |
| волео.</p> <p>Ђакон се међутим задржао дуже од једног тренутка, т. ј. владичино изненађење и р |
| дичино изненађење и радовање је трајало дуже од тренутка.{S} За то време, иако је у ствари ипак |
| јој целу своју душу даде ?</p> <p>Зашто дуже није трајала прва она чежња у којој ничега збилог |
| клопком.{S} Нешто рафинованије и нешто дуже од осталих, јер јој се тако може.{S} Други се опет |
| ву дубље но обично, и остао тако сагнут дуже но обично.{S} Усрдно и дуго се молио Богу, јер је |
| рити о оном пациенту у болници кога већ дуже од шест месеца лечи ?{S} То је скоро врста заноса. |
| :id="SRP19190_C11"> <head>XI.</head> <p>Дуже се већ времена проноси глас како се владика спрема |
| , јер је њихов, јер је калуђер , јер је дужност његова широка милост целом свету.</p> <p>Да, за |
| баш само ћеф или воља, него је помало и дужност девојке.{S} Кад су родитељи већ спремили све шт |
| ни можда одиста тешко на души, и осећао дужност да то што пре сазна. </p> <p>Те мисли су јако у |
| мало удобан, леп, и виши живот, које је дужности своје према људма и хвалу своју према Богу ода |
| њега мене и води, и живот мој испуњава дужностима , борбом и радом, као и сваки други позив.{S |
| } Мени је тешко гледати вас бледу, и на дужностима које су одвише многобројне за вас.{S} Зашто |
| неког пркоса.{S} Пуна тога пркоса, она дуну у свећу, зари главу у јастук, и притиште усне на д |
| и се одједаред небо почело навлачити, а дунуо је затим и свеж ветар, предсказајући промену врем |
| ш непрестано падао.{S} Али одједаред је дунуо студен ветар, угрушао снег са ледом, побацао звез |
| као и оно што јој годи.</p> <p>У то је дунуо ветар, и тако је љутит ушао у травник, као да сва |
| ај трзај му је такође годио.{S} Брзо би дунуо у лампицу своје фантазије, ушао у цркву, и служио |
| ... али доктор Пашковић каже ...</p> <p>Дунуо је ветар и треснуо нешто тешко.{S} Капија Ристови |
| наху Иринеју необично.{S} Али са оним с-дур акордом , кад излази светлост, кад све постаје јасн |
| тдости?</p> <p>— Да, краљевски су они c-дур акорди, кад се из хаоса одједаред промоли светлост. |
| мирише на Господа Бога.{S} Плашим се да дух женин не иде више од артизма.{S} Да је најтоплија ж |
| {S} И долазила јој је помисао да је Бог дух музике, и да су сви закони звезда закони небесне му |
| ...{S} Али човек као дух, знајући да је дух племенитији од природе, окреће своје страсти пред з |
| на зато што је нематериална.{S} Како је дух човечји, иако слободан, вечан и из онога света, дот |
| бедити без катастрофе у којој пропада и дух ?{S} Љубављу не може, али милошћу и сажаљењем <pb n |
| ца, има иза ње сила отпора, има немирни дух онога који је жив зазидан ?</p> <p>Ана Недићева је |
| крстом, Голготом и Кавказом мучи и кињи дух, обара га и на ново одлетање га дражи, пепељушким п |
| очетак друге борбе ...{S} Али човек као дух, знајући да је дух племенитији од природе, окреће с |
| ревинама духа нашег .{S} Нераздвојни су дух и тело, и можда нема ни једна победа духа која би б |
| која величина може изаћи из те борбе! „Дух све оживљава, а тело ништа не помаже“, стоји у Свет |
| ездама, написана је на земљи“. </p> <p>„Дух и тело.{S} Како је дивна та борба, та несрећа, та т |
| једним сталним, високим узбуђењем свога духа.{S} То узбуђење је хранило певаче неким уметничким |
| ђаконе, није лако бити ритер од Светога Духа ...{S} А жао ми га је, баш ме душа боли за њим...{ |
| ух и тело, и можда нема ни једна победа духа која би била коначни растанак од тела.{S} Има тела |
| 8" /> У најдуховенственијим творевинама духа нашег .{S} Нераздвојни су дух и тело, и можда нема |
| ника, и записао у њу песмицу растуженог духа свога: </p> <pb n="180" /> <p>„Глорија сна једног, |
| се ипак жениног тела, плашим се и њеног духа, плашим се жене, плашим се да је жена зло.{S} Пита |
| се најзад даје победити и разоружати од духа, и онда, покајно и скрушено, пење се за њим, и, ја |
| у чему је ваљда почетак праве религије духа човечјег. </p> <p>Ана је, неколико пута у тим прил |
| ст, добровољни онај тешки пост и тела и духа, коме се болно растужени људи тако радо предају.{S |
| освећена у том храму, стала је пред очи духа Аниног, моћна, силна, силнија од свега. </p> <pb n |
| им животима и телима негујемо јединство духа и душе, тај завет, сада, у несрећи , промаша циљ.{ |
| а човек и у рај носи пустињу и манастир духа свога. <pb n="220" /> Човек са цветом у руци побуђ |
| борба између јачине и слабости, између духа и материје.{S} И онда је она моја тврдња о одрицањ |
| стију. </p> <p>Други пут опет, баш уочи Духова, она је намерно пошла раније од куће, да се сама |
| 2" /> <p>Међутим, једно десетак дана по Духовима дошло је до нечега што је подсећало на сусрет. |
| и тутањ.{S} С оне стране, мир светиње и духовна снага, која кроз танку ограду пред собом гледа |
| су је најфантастичније идеје црквених и духовних представа и концерата , извирали су однекуд, и |
| ажност и упечатљивост обреда , полагање духовничке силе на плећа и силе благослова и анатеме у |
| и свога интензивног осећања, и сталног духовног општења с њим, из те средине која је кобна, ко |
| к да посредујем, да разлучим светско од духовног, и да прогутам буру ...{S} Е мој ђаконе, није |
| ку Госпојину, и присуствоваће у вече на духовном концерту.</p> <p>Парохијани су били срећни, пр |
| ало друго изненађење .{S} Распитивање о духовном концерту, о коме она ништа није знала.{S} Одис |
| ништа није знала.{S} Одиста, тај глас о духовном концерту потпуно је сам од себе постао.{S} Нит |
| ила мајци да тога дана осећа тако чудну духовну заједницу с оцем, и да зна да је души његовој л |
| се диве.{S} Ређају вам се дани баш као духовска литија, кад се по цвећу и по зрелом житу гази. |
| е до звезда, до директног саобраћаја са духом песника те јединствене драме.{S} Наравно, тако до |
| ао што вери помажу уништене сумње, тако духу помаже савладано тело.“</p> <p>„А да ли се тело мо |
| , младост се <pb n="213" /> опорављала, душа Анина је тражила да се поигра и расеје. </p> <p>Чу |
| ај ситни свет је нестао из њене свести, душа њена је бацила играчку, и озбиљна, али екстатична |
| спољашњу, часом унутрашњу празнину .{S} Душа њена се расипала у небројеним покушајима да усамље |
| ко отварала очи, и поплашено питала.{S} Душа њена, која је на крилима својим осећала и најблеђу |
| рагом камењу, чека вас, и сирота је.{S} Душа моја, мала гладна тичица, чека вас и богата је.</p |
| већ започела и из дана у дан траје.{S} Душа њена је била у рају.</p> <p>Али тело њено се исцрп |
| {S} Анино име је хваљено и слављено.{S} Душа њена се испуњавала <pb n="8" /> чистим неким понос |
| и требала да буде љубав у човеку, па да душа човечја могне попити сву лепоту музике.{S} Таква т |
| цео свет волим, јер је чиста калуђерска душа у мени, јер живот мој лежи на поносу, а понос! о, |
| хтео и морао то бити, јер је калуђерска душа у мени !{S} И Ана је калуђер, и то опет зато што к |
| се у врховима њиховим још мало задржала душа пре него што коначно излети.{S} Љубичаста свилена |
| да у замисли и стилу тих литургија има душа једног великог уметника.</p> <p>Најзад, како и не |
| аховито.{S} Јака, племићска, бела једна душа колебала се да<pb n="47" /> све порекне, да све за |
| је чежњом пољупца који стидљива, чедна душа није могла да да из себе.</p> <p>И онда одједаред, |
| се кап горчине.{S} Одвише чиста и нежна душа њена волела је непрестано само онај свој први зано |
| о је жена, види трун на души.{S} Женина душа је увек мутна — каже он. — Никад у њој нема одређе |
| у божјем прошао је без одјека и потреса душа. </p> <p>Ану је обузело очајање.{S} Где је ђакон и |
| се диже на површину.{S} Видео је да та душа њега тражи.{S} Тражи га.{S} Али, пролази мимо овог |
| е, који прати сва наговештења из живота душа наших.</p> <p>Ани је та непромишљена продукција по |
| запева, <pb n="5" /> онакав како га је душа хтела, боре на челу Анином нестану, уснице се разд |
| вама говорио !{S} Он слути каква вам је душа.{S} А да ли ви слутите да и тај старац има префину |
| тога Духа ...{S} А жао ми га је, баш ме душа боли за њим...{S} Уосталом, можда цела ствар и ниј |
| ти.</p> <p>Да, то је био храм у коме се душа његова одмах настанила.{S} Привлачила га је та црк |
| } И волела тај вео, који чува да јој се душа не смути.</p> <p>Поред свих тих озбиљних, понекад |
| тишине , које су гробови тонских боја и душа... </p> <p>Ани је изашао пред очи монах Иринеј.</p |
| онда је он онај који је анђео олтара и душа цркве, а свештеник је крај њега тако човечански не |
| дног можда префиног контакта талената и душа.{S} Одрицала се у себи шале за сва времена . </p> |
| у у дубоку несвест умора као да им је и душа заспала.{S} Други, који од сутрашњег дана има да д |
| у.{S} Знао је и то да је она покретач и душа лепом појању у њиховој цркви.{S} Сетио се такође д |
| оје саможиве усамљености ? ...{S} Да ли душа ваша осећа: да је и то тешко и скоро изгубљено дел |
| {S} Кроз дивне његове зенице се промоли душа, огрнута у болну једну молбу.</p> <p>— Не, нисам с |
| рити да је и у твог старог владике само душа бесмртна.{S} Таквог дакле, каквог те сада видим, и |
| изу.{S} Понекад ми се чини као да се то душа једног драгог покојника спрема да ме посети.{S} Ви |
| де, на освећене лепоте, на растављеност душа и тела, на смиреност.{S} Срести, видети и волети, |
| ло се кретање и проговарање неких нових душа у ваздуху.{S} Спустила се ледено хладна киша.{S} Ц |
| краја.{S} Ви, ви која људе преобраћате, душе исцељујете , чуда и величине из људи мамите, песмо |
| обље и самоћа су ужасни, а, тако близу, душе пуне љубави и лепоте ... зар да њему на жао учини, |
| о обраћала Богу за покој <pb n="225" /> душе очеве.{S} Одједаред је клекла, не гледајући куда, |
| {S} Трајна, потешка, али и слатка борба душе да се тело уклони из свести.{S} И с тога у тим сно |
| све блаженство, којим Христос испуњава душе једноставних људи, а и сав хаос, који име Христово |
| једаред.{S} То што се чује, то је песма душе његове онога дана, а не прошлих дана.{S} То су уве |
| утим ораром и очима, као да је бацао на душе сенку великог и страшног крста који је носио Јован |
| вота свога, јер је та жена бела невеста душе моје, поноса мога, завета мога, рада и задатка мог |
| Пашковића је трептала нота чисте, праве душе, правог једног славуја који је у бодљикавој, сувој |
| е станује у њему и зна сваки кут његове душе.{S} Таласи те туге се затим и ван ђакона почели ши |
| да му каже, и нечим лепим тежњу његове душе да задовољи.{S} Пашковић је то читао из њене збуње |
| } Монах Иринеј је морао све снове своје душе оставити у њеној коси!</p> <p>А рука њена?{S} Ана |
| криле, летеле су, муњевито брзо, слике душе његове.{S} Једна поноситија од друге, једна светли |
| ери смо искрени и прави, јер калуђерске душе имамо.{S} Нисмо испосници, ни читачи молитава, ни |
| а ћу век провести између два крила беле душе ваше.{S} Ја бих хтео умрети у коси вашој.{S} Ана, |
| зе и пролазе.{S} Они су били стање њене душе.{S} Трајна, потешка, али и слатка борба душе да се |
| > <p>Ана Недићева је плакала из смућене душе.</p> <p>Ана Недићева је, сутра дан, на Богојављење |
| редеран посред своје већ и тако покојне душе.{S} Прота-гост је био сасвим без гласа, срицао сло |
| итве.{S} И ја бих га и у цркви спокојне душе прочитавао ...{S} А према теби, сада, кад љубав ве |
| м миру.{S} Мир није најузвишеније стање душе.{S} И заблуда би била кад бих веровао да ми та дев |
| извирали су однекуд, из прстију или из душе њене, неки сасвим непознати мотиви.{S} Једне вечер |
| } Један уоквирени простор без огњишта и душе.{S} Стари владика то није могао да увиди, и топлим |
| тима и телима негујемо јединство духа и душе, тај завет, сада, у несрећи , промаша циљ.{S} У ја |
| {S} Појање је дохватило и носило срца и душе, дигло сву цркву пред врата небеса.{S} Топло и доб |
| ве.{S} То је материал, без целе снаге и душе, који је <pb n="62" /> несрећни музичар оставио да |
| .{S} Зовући их лепотом, исто тако као и душе своје.{S} Страст ће нас можда још ломити , жеља јо |
| не дира најфиније живце и најтање нити душе човјечје.{S} Не тако.{S} Него једну реч, један пог |
| еједно, т. ј. како је то један исти део душе из кога је ђакон написао ово писмо сада, и метнуо |
| и некога, и да родитељима скине бригу с душе.{S} Како рекосмо, није то био први јуриш Недићев н |
| се одједаред нада.{S} Благородни цветић душе људске, који, под једним једитим зраком, и на каме |
| то резотина и кадифу завесе, бацао је у душе прегршти усхићења што има Бога и Цркве, и што Бог |
| .{S} У борби да човек ниједан део свога душевног живота не страћи и не баци. </p> <pb n="150" / |
| вам и досадан с тим разговором о своме душевном стању ? — настављао је. — Али, осећам да се не |
| рочито разговарао с њом о Богу, о вери, души жениној, или о осећајном животу човека уопште.{S} |
| ишао ни са питањем ни са слутњом.{S} На души њеној, препуној љубави , нигде није било ранице ни |
| ом Трпезом, моли Богу за цео свет, а на души му је можда такође тешка, непроспавана ноћ.</p> <p |
| > <p>„Ана, шта радите, и како вам је на души?!“ — тако је почињало писмо монаха Иринеја, донесе |
| њиховом виђењу.</p> <p>„Како вам је на души?{S} Питам вас то брижно и милостиво, толико, колик |
| тешким помислима бивало све ведрије на души.{S} Она је искрено била убеђена да је за сав живот |
| млаз, који је лечио и спирао ране и на души и на слуху.{S} И то леком једним , кога ради су и |
| осле је опазио да има једну борицу и на души, и да је та борица канда све дубља и све шира.{S} |
| већ свих седам смртних грехова имати на души! — шаптао је Пашковић првом суседу до себе, који, |
| оворођенчету, ако је жена, види трун на души.{S} Женина душа је увек мутна — каже он. — Никад у |
| ебао се да је Ани можда одиста тешко на души, и осећао дужност да то што пре сазна. </p> <p>Те |
| уховну заједницу с оцем, и да зна да је души његовој лако и добро; а монах Иринеј је записивао |
| види <pb n="117" /> рану на - ђаконовој души, али да се та рана светли баш као и ђаконов стихар |
| тако самохрано само.</p> <p>У ђаконовој души се затеже нека давно онемела жица, и он умало не о |
| ког, копљасто тврдог и немилог, у чијој души као да се нешто давно осушило.</p> <p>— Кажи ми, а |
| оли, пече, срамоти! ...{S} Лаж, у мојој души лаж, на мојим устима лаж, ту, пред гробом оца мога |
| ку: </p> <p>Све је узалудно.{S} У мојој души има већ оно бело поље, на коме је, после борбе, ум |
| <p>Постоји ли још оно бело поље у мојој души? —питала се Ана. — Није више сасвим бело, али зато |
| не сећам.{S} Те песме више нису у мојој души.{S} Тих слика више нема у мојим очима.{S} Вера мој |
| огородичина Црква се огледала у светлој души Аниној.{S} Небо и срце Анино гледали су једно у др |
| једаред оканули — белог голуба у њеној души.</p> <p>Међутим, тај бели голуб је баш у то време |
| го у своју.{S} Видео сам да у тој вашој души има нешто необично, неслућено лепо.{S} Пехар један |
| и на себе мисли, осећао је да му се по души разлива горчина, скоро огорчење.{S} Први пут, и је |
| ри.{S} Гори, ужежено за славу онога што души не да да се смути.</p> <p>Наилазила је на Ану врст |
| њој, иако сте Ви далеко од ње ...{S} У души међутим, ја сам свакога дана с Вама.{S} И ниједна |
| Владика опет, наслутивши одједаред да у души његовог љубимца има бол, разњежио се сасвим, и, ме |
| је најзад дошла до уверења да музика у души њеној живи као врста завета.{S} Да тонови, особито |
| >И сутра дан се још непрестано карала у души.{S} Пребацивала је себи да је требало анализи подв |
| што Бога има, и што је тај Бог збиља у души њеној.{S} Уосталом , све потанко испитивање и дубо |
| Па онда се опет све слије и смрси, и у души завлада нешто сасвим недокучно.{S} Завлада тајна . |
| и који силу уметности носе и у телу и у души, који имају оружје да сваког човека на колена баце |
| лед у њене очи прочитао је он шта јој у души стоји :{S} Ана Недићева воли у монаху Иринеју оно |
| о, да музика да гласа ономе што човек у души носи а не може да каже.{S} И кад тон запева, <pb n |
| он прашину земље прска.{S} Видео сам у души вашој љубав једну, о којој анђели не сневају и о к |
| , несрећне удовице, она се са страхом у души освртала по животу, и тражила на кога ће се ослони |
| људи, а и сав хаос, који име Христово у души већине нас увек поново мора да смирује.{S} И прона |
| /p> <p>Ана се заруменила.{S} Скривено у души је осећала да јој брига монаха Иринеја више годи н |
| тив, осећа немир.{S} Уосталом, то што у души његовој живи, није увек ни немир.{S} Има две приро |
| астворили су невољност и притиснутост у души Аниној.{S} А дивни мотив, који прати исповест о ве |
| више усрећавао понос.{S} Та ђакон њу у души својој носи у цркву, она је с њим на најсветијем м |
| ја могу сваку срећу заменити.“</p> <p>У души оздравелога десила се крупна, озбиљна промена.{S} |
| ли је право да се милости, највише моћи душине, толика множина баца у јад и чемер живота наших? |
| ли смо се, спасли смо љубав своју, Ана, душо моја, бела, чиста и вечна!</p> <p>Монах Иринеј је |
| ње све очекивао.</p> <p>Ана је, одиста, душом и телом потонула у посао.{S} За архијерејску служ |
| код куће.{S} Упола, добро.{S} Телом, а душом нека вас прати. </p> <p>— Кад је тако, — смејала |
| е јека облаци плаше. — Калуђер сам свом душом и љубављу својом!{S} Калуђер ћу остати до краја ж |
| бар и милостив је хтео бити свом својом душом.{S} Једнако је тражио начина да живот свој нуди и |
| ити, у свету недељу, блед и са немирном душом. </p> <pb n="183" /> <p>Такве су биле мисли Анине |
| к до нас дође.{S} И онда, додир његов с душом нашом је тако туђ и плашљив, и сваки пут све краћ |
| онда гробар и убојица, који, постепено, душу из тела вади, светлост у очима гаси, глас у грлу д |
| ели лептир, удаљавала се без корака.{S} Душу њену је испунила једна она реч, а прсти су лежали |
| ковог имена.{S} Хтела је да га виче.{S} Душу његову, ако је пошла, с пута да врати.{S} Не, за Б |
| веник и цвет, а у другој душу своју.{S} Душу, која је, као и његова, била на вратима смрти и пр |
| , једном речју, воли и сагорева зато да душу калуђерову сачува од неосетљивости и сувоће.</p> < |
| м слепим очима ?{S} Где ми је милост за душу њену, која, као и свачија, сваки час може бити уби |
| ако лепо као пре.{S} Хор пева, али нема душу.{S} Равно шест недеља ће бити прекосутра како се г |
| ти и уметности Кандилце једно, које има душу само зато да ужива што гори.{S} Гори, ужежено за с |
| м тренутку нећеш заборавити на Бога, на душу, и на мене, старога несрећника, коме си сва радост |
| доста лета.{S} Нека чежња је падала на душу Анину с времена на време.{S} И то на чудан начин.{ |
| вито, астматично скикање, као да ће сад душу исплакати.</p> <p>На ту ларму је дотрчало мало Ани |
| Иринеј, загледан у Анине очи, видео је душу њену како се диже на површину.{S} Видео је да та д |
| га изближе познаје, и коме старац хоће душу своју да отвори.</p> <p>Ана је погледала на сат.{S |
| та пријатне завидљивости јој прође кроз душу.{S} Завидљивост оне врсте, какву је осећала сваки |
| ао љута гуја, која ће јој тело кидати и душу испијати тражећи њега, њега, краља младости и лепо |
| она је то мучење чисто заволела, да би душу што жељнију и жеднију отворила блаженству.</p> <p> |
| утију, и спуштена негде у њено срце или душу, с тим, да је Ана мора брижљиво чувати, очима прат |
| ика црква. </p> <p>Волети, а не смутити душу — смешила се госпођица Недићева, гледајући с понос |
| ћој ватри.</p> <p>— А ако она размонаши душу своју — настављао је гордо — остаћу ја сам да дози |
| дној руци молитвеник и цвет, а у другој душу своју.{S} Душу, која је, као и његова, била на вра |
| мах треба отиснути у страну све што јој душу испуњава.{S} Треба ћутати.{S} Зашто човек ћути ?{S |
| асти, у пијанству ишчупати једно другом душу, преварити Бога, завет, цркву и једно друго!?{S} Н |
| сти и самозаборава. — Волим га, да, као душу, као очи у глави, као музику своју, и још више од |
| шан, Бог би ми данас, у цркви, узео био душу — шаптао је владика монаху Иринеју, који му је, за |
| том свемилостивом љубављу тако испунио душу, да су му уске љубави страсти изгледале потпуно ту |
| а.{S} На трепету звука је она улетела у душу Ане Недићеве.{S} А испружене њене руке је одмах од |
| баци сав чар њихове љубави одједаред у душу.{S} И успела је у том савршено.</p> <p>А он је ист |
| евих очију.{S} Али, окренувши се себи у душу, где је истина стојала светла као звезда и тврда к |
| истим и безгрешним својим очима право у душу, и реците ми да ли је истина да истину говорим? — |
| мисао једна могла бити гласник у његову душу!{S} Кад би се, ма за један тренутак, та љубав, кој |
| пак постајање, преливе, боју, јек и сву душу гласа тако истоветно исто са ђаконовим рецитативом |
| ети слепо, мора ми дати сав живот и сву душу, мора ме служити, мора у ланце ићи, ако ја тако хо |
| ти њега само пометњом, а у ствари другу душу тражи ?{S} Да ли је она девојка баш желела да га в |
| и, као да све гласове кроз једну, своју душу слива.{S} Људи су узбуђени.{S} Има их који се с ко |
| оља да обилазе око ње, и да чисте своју душу клечећи, убоги грешници, на неосвећеној земљи пред |
| у јасност он је одједаред видео и своју душу потпуно јасно.{S} Талас снажне једне јасности нагл |
| p> <p>Ваљда с тога што је Ана сву своју душу уносила у рад, утицала је тако да је и материал св |
| настао од времена када је она сву своју душу заложила да богослужење подигне и улепша, и откад |
| цала је тако да је и материал сву своју душу полагао у њене руке.{S} Све је одлично напредовало |
| даре, који место беле погаче белу своју душу дроби пред њима!{S} Ја ћу баш кроз љубав према тој |
| , зашто је тако брзао да јој целу своју душу даде ?</p> <p>Зашто дуже није трајала прва она чеж |
| калуђер, и то опет зато што калуђерску душу у себи носи.{S} Што не може друкчије него онако ка |
| и помоћи да не изгубиш поноситу монашку душу моју". </p> <pb n="222" /> </div> <div type="chapt |
| е исисао из земље и из ствари сву топлу душу, и пресекао лето тако одједаред као што нож пресец |
| а то кап по кап пада опет натраг у њену душу.</p> <p>— Волим вас силно и безмерно, а тако ми је |
| е добро!{S} И ето тражи узнемирену њену душу.{S} И говори јој да се ништа није десило, да буде |
| а су била незнатна, и нису губила Анину душу.{S} Трајала су тамо до великих гвоздених врата на |
| још и друго хтела, и мучила даље Анину душу.{S} Ана је покушала да се сети мајке, Христа и црк |
| кад је на његову <pb n="123" /> и Анину душу дошао ред да оставе стан божји и негде у васељени |
| ви слутите да и тај старац има префину душу ?{S} И сада, он, сиромах богаташ, он се од вас пом |
| својој навици, ја сам боље видео у вашу душу, него у своју.{S} Видео сам да у тој вашој души им |
| а стародревна, досадна посластица, коју ђаво нуди човеку на углу оне стародревне , <pb n="185" |
| ашковић није сетио да је стварање света ђаволска једна ствар, која разне неочекиване посљедице |
| врата у греху!{S} Ја сам већ ухваћена у ђавоље канџе и изгубљена сам, и још само кратко време м |
| еђутим, познаник одмах затим опростио , ђакон се надао да ће је можда ипак стићи.{S} И стигао б |
| у забрујала звона на <hi>Достојно</hi>, ђакон се, кадећи пред иконом Матере Божје, сетио одједа |
| лепша и искренија изгледати.</p> <p>Да, ђакон је уметник, сваком својом помишљу , сваким својим |
| оје, и погледала доле.{S} Пред дверима, ђакон је укрштао око себе орар.{S} Златним ланцем је ст |
| ој соби.</p> <p>Ана је била узнемирена, ђакон није свакад владао гласом.{S} У разговору, Анин п |
| опуњива и стална.{S} Силазећи с амвона, ђакон је <pb n="37" /> имао чудно осећање.{S} Као да му |
| свет враћа натраг у мрак.{S} И одиста, ђакон Иринеј је морао наставити певање, и после свршено |
| срце свему криво? ...</p> <p>Одједаред, ђакон се пренуо.{S} Дигао се у њему понос, и сентимента |
| или је ведро.</p> <p>У соби за примање, ђакон је прво наишао на Ану, и сада, први пут, они су с |
| бодно, као да је то природан ред мисли, ђакон се запитао: зашто је нема?{S} И осетио је да је т |
| <p>— Пошто је већ изговорио задње речи, ђакон се тргао, и спустио главу.{S} Осећао ја да га вла |
| порту.{S} Кад је стала на први степен, ђакон је осетио сен.</p> <p>Обоје су потрчали, и срели |
| е.</p> <p>Он неће да ме пољуби !{S} Он, ђакон Богородичине Цркве.</p> <p>Гризла је мишицу, да б |
| добар.{S} А и шта је могао скривити он, ђакон Богородичине Цркве!{S} Опет нада.{S} Може бити, д |
| ташлук храбри.{S} Место да врати књигу, ђакон је узео и пружену руку.{S} За часак само.{S} Крат |
| ле на молитву.{S} Полупокривених очију, ђакон је спуштао по две по три кришчице освећеног хлеба |
| .</p> <p>На последњем, главном важбању, ђакон је рђаво певао.{S} Непажљиво, расејано, пуштајући |
| мекан и раван излазио тон тога дана!{S} Ђакон се надао добру.{S} Али кад је најзад подигао очи, |
| хта рука, и она испусти молитвеник .{S} Ђакон се сагао и дохватио га.{S} Отворио је копчу, загл |
| ад улицом по којој њихов ђакон хода.{S} Ђакон се застидео и мало поруменео.{S} Али у исги мах с |
| вокрилна врата била и одвише широка.{S} Ђакон је то опазио.{S} Подигао је главу и бледо се осме |
| мо из далека, и пред олтаром виђала.{S} Ђакон је такође тражио да се нечим забави.{S} Пружио је |
| зноја оног праха из којег је никла.{S} Ђакон, док је ђакон, тако ми се чини, требао би да је м |
| ица двају монаха на пречац је умрла.{S} Ђакон је зарио главу у хартију, а на слепим очима му се |
| ну Анину мишицу обухватала као оков.{S} Ђакон је очарано гледао у тај златни обруч, и тако је н |
| ва павта пољског споменка.{S} Народ.{S} Ђакон ништа није опажао.{S} Још даље, маторо једно дрво |
| S} Ноге му дрхћу, хтео би да клекне.{S} Ђакон Иринеј му прилази, и скора у наручју носи архијер |
| ос на тој замишљеној човечјој глави.{S} Ђакон ништа није опажао. </p> <p>Седео је на камену и ш |
| владичини су веселији утисак чинили.{S} Ђакон, доктор теологије и врло учен, али човек јако мал |
| нат заборава сваке сујете и страсти.{S} Ђакон је у призив те једне речи бацао цео свој силни гл |
| ло приближио.{S} Шум је постао тиши.{S} Ђакон се још приближио .{S} Шум је још стихнуо.{S} Напо |
| {S} Али гест није био добро изабран.{S} Ђакон је тек сада поруменио, и скоро невесело је заклон |
| ј цркви топло миловало и смекшавало.{S} Ђакон се подавао том утицају, грејао се на њему, и поне |
| огородичине Цркве ударало је весело.{S} Ђакон је спуштао главу своју ниже.</p> <p>На уснама њег |
| сада.{S} Познато, разумљиво и тихо.{S} Ђакон се мало приближио.{S} Шум је постао тиши.{S} Ђако |
| , о владици као свештенику и човеку.{S} Ђакон је тако топло говорио о свом старом пријатељу, да |
| вањима, вршила шетњу по том костуру.{S} Ђакон ништа није опажао.{S} Мало даље стојао је занимљи |
| ићи.{S} Две службе ће проћи без мене. — Ђакон је застао и гледао у Ану с жудном неком радознало |
| ћеш, наравно, скоро ни бити.{S} Јели? — Ђакон се задовољно смешио. — Онда те молим да прекинеш, |
| ог јединственог појања.{S} Да је пита — ђакон је уздахнуо. </p> <p>Чини му се да га она избегав |
| смрти, и даћу ти венац живота.</p> <p>— Ђакон је зазвонио по момка, пољубио епископа у руку, и |
| храма, прота-гост на Царским Дверима, а ђакон Иринеј на проповедаоници.{S} Став по став текста, |
| </p> <p>Ана није стизала да одговори, а ђакон је већ питао даље.{S} Да ли јој је много тешко би |
| пеница.</p> <p>Ана није пружала руку, а ђакон се није усудио да пружи своју.{S} Стојали су ћуте |
| мора бити лепо! — мислила је Ана.{S} А ђакон је посматрао како су крстови, од сунчаног рефлекс |
| > Ана је ужаснуто разрогачила очи.{S} А ђакон Иринеј је пио тај ужас као што цвеће росу пије.{S |
| p>Ана је пошла да седне за клавир.{S} А ђакон се чисто нервозно дигао за њом, и задржао је на п |
| Калуђера није видела, али је опазила да ђакон жури да је стигне.</p> <p>Био је то болешљиво неж |
| {S} Време је.{S} Јер, видите, мислим да ђакон треба да буде сасвим млад човек.{S} Млад, неискус |
| з парка, долазио је у сусрет Недићевима ђакон.{S} Сам, <pb n="78" /> са једним влатком тресличи |
| , и све што је у њему.</p> <p>Тога дана ђакон је никада недостигнутом силином, лепотом и строго |
| ећ излази.</p> <p>У петак после вечерња ђакон је пошао да се мало прошета.{S} Уочио је из далек |
| е ју је још више усрећавао понос.{S} Та ђакон њу у души својој носи у цркву, она је с њим на на |
| прсте успети над улицом по којој њихов ђакон хода.{S} Ђакон се застидео и мало поруменео.{S} А |
| вој део.{S} Ишло је доста добро.{S} Кад ђакон погреши, Ана се смеје, и каже да арханђели, додуш |
| е врсте, какву је осећала сваки пут кад ђакон, у стихару, блиставом као повез Еванђеља, стане н |
| ла.</p> <p>— Ана! — рикнуо је одједаред ђакон. — Говорите, говорите истину, јели то неваљалство |
| х.{S} У том тренутку је изишао из цркве ђакон.{S} Рај се остварио. </p> <p>Ана Недићева се враћ |
| ко је то један исти део душе из кога је ђакон написао ово писмо сада, и метнуо јој у руку оноли |
| орична мисао.{S} До онога дана, када је ђакон ту руку додирнуо својом, она је у склопљеној шаци |
| ти.</p> <p>Тако се приближио час кад је ђакон требао ући у олтар, узети путир, попити из њега п |
| p> <p>Ану је обузело очајање.{S} Где је ђакон и шта је са њиме?{S} Изашао није.{S} Кроз олтар н |
| шла наредна недеља, не знајући да ли је ђакон још ту или је већ отишао , решила се да не иде у |
| дан, старица једна пољубила, кад јој је ђакон додао свећу.</p> <p>— Јесте ли изабрали шта ћемо |
| аха из којег је никла.{S} Ђакон, док је ђакон, тако ми се чини, требао би да је монах.{S} Ја са |
| говору са доктором Пашковићем, с ким је ђакон веома волео продискутовати и нашалити се.</p> <p> |
| двајали од друштва.</p> <p>Сутра дан је ђакон отпутовао. </p> <pb n="164" /> </div> <div type=" |
| p>Али, једног јесењег дана, владичин је ђакон више но икад осетио да владика нема право.{S} И, |
| p> <p>— Је ли тежак случај ? — додао је ђакон страшљивим гласом.</p> <p>— Тежак случај! брецнуо |
| ако она? ...{S} Не, не, не! — викао је ђакон као поплашен.</p> <p>Али одједаред се смирио.{S} |
| >Мала живчана алтерација — постављао је ђакон диагнозу без много претходне анализе симптома.</p |
| главом док он чита Еванђеље.{S} Знао је ђакон и ко је та девојка што увек долази у цркву, а сад |
| та ћемо свирати и певати ? — запитао је ђакон најзад.{S} Тако умиљато , да се Ана охрабрила.</p |
| а истуреном крилу капијице, прочитао је ђакон таблицу: адвокат, доктор Јован Недић. </p> <pb n= |
| и ја терет у вашем животу ? — шаптао је ђакон у неким слатким слоговима, који су умирали од стр |
| је пролазио.</p> <p>— Мила — шаптао је ђакон опет, и сагибао је лагано главу ка златном обручу |
| постати женом.</p> <p>— Ана — шаптао је ђакон загушено, укопавајући руке и нокте у груди, као д |
| <p>— Кажите још једаред, Ана — муцао је ђакон.</p> <p>— Истина је. </p> <pb n="253" /> <p>— Али |
| ни калуђерска борба. 1</p> <p>Наишао је ђакон, и дубоко се поклонио.{S} Недић и његова кћи исто |
| <p>— Ана, реците ми штогод! — молио је ђакон с љубављу у очима, и дохватио је Ану за руку, јер |
| p> <p>— Ана, Ана моја дивна! — грлио је ђакон Ану и вукао је к себи. — Зашто несрећа и жртва и |
| p> <p>После подне, око пет, зазвонио је ђакон.</p> <p>Отворила му је Ана, и увела га кроз трпез |
| > <p>— Будите храбри, Ана! — говорио је ђакон мирним, хладним гласом, а имао у лицу израз бола. |
| /p> <p>— Говорите, говорите! — журио је ђакон. — Говорите! — молио је.</p> <p>— Волим, видите, |
| с, т. ј. при читању Еванђеља, осетио је ђакон опет један несигурни трепет у гласу, и скоро мала |
| ином људи у стопу са собом, прокрчио је ђакон светлој књизи пут кроз густо збијене редове, и не |
| Бог зна чије.</p> <p>— Ана! — цикнуо је ђакон, и склопио руке.{S} А затим је раскинуо скљештене |
| а сасвим необична девојка - уздахнуо је ђакон заносно, и залепршао чисто крилима све своје млад |
| нешто од чежње до онога дана кад ју је ђакон ословио.{S} Тиме, што је у чекању од богослужења |
| ољством .{S} А затим, на прстима, да се ђакон не би узнемирио, ушла је у одељење за женске.{S} |
| о састане с њиме, удешено је тако да се ђакон кроз засебан улаз уведе у гостинско одељење.</p> |
| ди него брига њене мајке.{S} Али јој се ђакон ипак чинио тако мило наиван.{S} Као оно једаред < |
| је остала нека туга.{S} Туга, којој се ђакон помало чудио, чудио јој се као непозваном мучитељ |
| он никакво зло у себи не осећа, клео се ђакон и пред Богом, и пред собом, гледајући право у туж |
| туга није притискивала груди — шалио се ђакон. — А шта бисмо с хоровима?</p> <p>— Клавир и чело |
| алуђер не сме љубити жену! — заносио се ђакон својом идејом. — Није истина ни то да не сме воле |
| >IX.</head> <p>Дошавши кући, ухватио се ђакон Богородичине цркве да је сентименталан, и било му |
| >Чује ваљда песму мога срца — смешио се ђакон, стојећи још непрестано у ходнику, и облачећи пол |
| .{S} Са фином музикалном осетљивошћу се ђакон поводио за сваком музичком променом горе на хору, |
| на једна врло лепа музичка пјеса, да ће ђакон певати, а пратиће његово певање госпођица Недићев |
| нешто племенито и поносито, што црква и ђакон нарочитим сунцем греју.</p> <p>Једно опажање се в |
| попречној стази остали су најзад Ана и ђакон сами.{S} Њих двоје нису показивали никаква интере |
| оно што је још малочас било.{S} И Ана и ђакон су се погледали.{S} Али као две ласте, које, у то |
| ога.</p> <p>У тај мах су стигли прота и ђакон гости, месни прота, и још неколико угледних свешт |
| ак, зашто, Ана моја драга? — гушио се и ђакон у сузама.</p> <p>Ана није одговарала.</p> <p>— Је |
| S} Ана се збунила.{S} Бојала се да ће и ђакон отићи.{S} Али он је остао.{S} И <pb n="119" /> мо |
| , и бојала се да га не изгуби.</p> <p>И ђакон је имао тешких часова.{S} Његова аскетска љубав з |
| мају њега.</p> <p>Диван је био тај нови ђакон Богородичине Цркве!{S} Људи су долазили да га чуј |
| p> <p>Ах, како је необичан био тај нови ђакон Богородичине Цркве!{S} Кад би изашао на северне д |
| ла.</p> <p>Преко солеје је корачао нови ђакон.</p> <p>Носио је у тешку позлату оковано Еванђеље |
| скрсе пред њу неочекивано питање: да ли ђакон слути да га она воли ?{S} И то питање, које јој н |
| рче хлеба јој је дао тај необични, мили ђакон Богородичине Цркве! — мислила је она у себи тада, |
| жи.{S} Био је две године дана придворни ђакон код најцеремониознијег нашег владике, и владика г |
| четири сата, по жељи епископовој, доћи ђакон Иринеј .{S} И пошто се осетило да би старцу милиј |
| одсуство је лако.{S} Заменио би те мој ђакон.</p> <p>Монах Иринеј је ћутао.{S} Владика је опаз |
| ика, ни Исус Христос, него мој пријатељ ђакон Иринеј.</p> <p>Без сумње је да би свака мања варо |
| итра.{S} Дошао сам да још једаред будем ђакон, онакав какав у свом животу никад нисам био...{S} |
| И био би, кад би био на свету још један ђакон Богородичине Цркве.{S} Ана се сећала ритмичног ге |
| а ће бити добар да нас отпрати господин ђакон .</p> <p>— А зар прошле суботе није од пола пута |
| е ...</p> <p>— А је ли долазио господин ђакон?</p> <p>— Није још досада био.</p> <p>— Није био |
| мејала се на свога госта.{S} А владичин ђакон се дубоко и одано поклонио.{S} Наслутио је ваљда |
| о Мајке Божје поју — шаптао је владичин ђакон другом ђакону.</p> <p>Тако је изгледало одоле.{S} |
| кала је кадионица.{S} Кадио је владичин ђакон.{S} Ани прелете осмех поноса, па после и осмех ир |
| ктор Пашковић једи.{S} Само се владичин ђакон није бунио.{S} Он је, сиромах, већ и тамо, у рези |
| м стазом су шетала оба проте и владичин ђакон.{S} А тамо где се две главне стазе секу, у т. зв. |
| и виде да су једва дочекане?{S} Сиромах ђакон.{S} Немирно је читао јектенија, а глас је излазио |
| ођица Недићева лежи? — питао је сиромах ђакон, будаласто и храбро, не опажајући нимало да је то |
| фразу о тежини случаја.</p> <p>Сиромах ђакон је ћутао, и никакво питање није више постављао.{S |
| га сам прочитам. </p> <pb n="172" /> <p>Ђакон је читао:</p> <p>„Још није недеља.{S} Али ја већ |
| у који лепо пева. </p> <pb n="84" /> <p>Ђакон је сав трептао од неке свечане среће.{S} Устао је |
| } Тела наших ? ! </p> <pb n="177" /> <p>Ђакон је пребледео.{S} Стегао је зубе оним страшним сти |
| отров улази и њу. </p> <pb n="68" /> <p>Ђакон се и даље не јавља.{S} Страх њен је растао.{S} Ка |
| id="SRP19190_C16"> <head>XVI.</head> <p>Ђакон је изашао од владике врло весео.{S} Срце је певал |
| пта мала, љута једна звездица . </p> <p>Ђакон је ћутао.{S} И епископ је ђутао.{S} Два калуђера, |
| т новог и вишег живота гране... </p> <p>Ђакон је осећао да безгранично воли ту девојку.{S} Баш |
| је, мирно као нека слика, Ана. </p> <p>Ђакон се томе није надао.{S} Као пљусак среће га је доч |
| Мене ће заменити монах Иринеј. </p> <p>Ђакон је погледао у порту, али порта је била већ сасвим |
| по трећи пут:</p> <p>— Иринеје!</p> <p>Ђакон је сада већ разумео да се то стари владика, као д |
| отпутовала, можда је боли глава.</p> <p>Ђакон је успео да ствар одложи за три дана, до идуће не |
| тешку, да је Ана чисто узмакла.</p> <p>Ђакон је прошао.{S} А Ана је, додуше са рукама на брави |
| дана да будемо без вашега гласа.</p> <p>Ђакон се радовао као дете.{S} И замолио Ану да га извин |
| знало да се разболела од тифуса.</p> <p>Ђакон Иринеј, наравно, није о свему томе ништа слутио.{ |
| ошто у цркву из принципа не иде.</p> <p>Ђакон се толико наљутио, да је чисто осетио потребу да |
| и не остави ме кад до туге дође.</p> <p>Ђакон се побожно прекрстио, затварајући књигу живота св |
| нове који у мени никада не ћуте.</p> <p>Ђакон Иринеј, загледан у Анине очи, видео је душу њену |
| о и монахове мисли и његове очи.</p> <p>Ђакон се најзад упитао: чије је то место.{S} И одједаре |
| адио пред сагнутом њеном главом.</p> <p>Ђакон, који је из парка пошао кући, нашао се одједаред |
| владика првобитно желео и волео.</p> <p>Ђакон се међутим задржао дуже од једног тренутка, т. ј. |
| ој очи ђаконовим очима у сусрет.</p> <p>Ђакон ништа није одговарао.{S} Али из зеница његових су |
| ама је отишла доктору Пашковићу.</p> <p>Ђакон је осетио сувоћу у тону, и сад тек опазио да Ана |
| } Зашто је свака срећа покојник?</p> <p>Ђакон је извадио дневник, и читао најмилију своју песми |
| бола на челу.</p> <p>Шта је то?</p> <p>Ђакон се смешио облачно, и стезао је срце, које се више |
| ="titlepage"> <p>Исидора Секулић</p> <p>Ђакон Богородичине</p> <p>Цркве</p> <p>Књижара З. и В. |
| и округле очи владичиног <pb n="154" /> ђакона.{S} Али таман се он дигао и пошао Ани, кад се у |
| осећа и невидљиве и незнане ствари.{S} Ђакона то можда узнемирује и мучи.</p> <p>Ана је осећал |
| ор теологије, знајући врло добро да два ђакона у исто време и на истом месту не могу постојати, |
| таком, његово облачење, асистенција два ђакона, много свештеника, два хора, сола, Еванђеље, зав |
| единости разложи необичну појаву новога ђакона, и да способности његове оцени по најбољим њихов |
| ећу.</p> <p>Ани се привиде као да гледа ђакона збиља мртвог.{S} Тргла се и пришла му корак ближ |
| је после свирала и арије.{S} И позвала ђакона да покуша, уз пратњу, и са нотама у рукама, отпе |
| свим ка вашем гласу. — Ана је погледала ђакона с неким милим пребацивањем . — Ја одлично познај |
| "26" /> <p>Госпођица Недићева је видела ђакона кад је пошао у цркву.{S} Тога светлог, белог зим |
| да под том импресијом, села, и понудила ђакона <pb n="105" /> да такође седне близу прозора ода |
| и. </p> <p>Људи нису скидали погледе са ђакона, смешили се на њега, молили се Богу за њега, и, |
| о разговарао.{S} Из писама свога бившег ђакона ју је већ упола познавао.</p> <p>— Јесте ли одма |
| а из цркве, и радосно је гледала у овог ђакона који је пред њом.{S} Гле, онај кога она тражи и |
| еби нешто као округли поглед владичиног ђакона.{S} Окренула се и насмејала се на свога госта.{S |
| , сујетан један тенор, тенор владичиног ђакона, и брујне оргуље из груди ђакона Богородичине Цр |
| одједаред дохватила страстна жеља да од ђакона тражи залогу среће коју одузима од ње.{S} Па и т |
| } Осећала се као да је много старија од ђакона, да све те ствари друкчије зна и разуме, и да би |
| <p>Тако од прилике, а свакако далеко од ђакона, свршавали се сви доживљаји Анини с ђаконом. </p |
| >Владика се стресао, и окренуо главу од ђакона.{S} Али лице његовог Иринеја, са знацима неправе |
| ба је било празно.{S} И до краја службе ђакона више није напуштала мисао о том празном месту.</ |
| .</p> <p>— Јеси чуо, Пашко, овога ми је ђакона сам Бог послао! — ословио је прота доктора , кад |
| ђају и свакој жртви.{S} А у исти мах је ђакона гризла савест већ и због тога што је открио пред |
| часак, у једном одсеку службе, замењује ђакона.{S} После <hi>Причасног</hi>, кад се отворе Царс |
| на. </p> <p>Те мисли су јако узнемириле ђакона, и он се, после свршене службе, журио са свлачењ |
| пије музичке таласе.{S} А подаље од ње ђакона, који је обгрлио колена, скупио се, и дошао тако |
| о занела. </p> <p>— Ана ! — грцао је из ђакона сузан неки глас. — Ана! — понављао је он топло, |
| ... други пут ћу доћи! — кликнуло је из ђакона најзад просто решење, чију наивност је, наравно, |
| у симпатичну везу.{S} Остављање цркве и ђакона представљало јој се као повлачење у једно чаробн |
| Дијецезан ће, у пратњи тамошњег проте и ђакона, стићи уочи Велике Госпојине, одсешће у кући адв |
| /p> <p>А затим, да би мало развеселио и ђакона и себе, владика је упро прстом у фини сат од сев |
| и брзим кораком, поздрављајући хитно и ђакона и младиће, журила је у порту да одахне.{S} Али, |
| /p> <p>Очи се, наравно, упирале у Ану и ђакона.{S} Као у два питомца, или детета, које Богороди |
| ичиног ђакона, и брујне оргуље из груди ђакона Богородичине Цркве.{S} Кад је свршила свој део, |
| е одговарао тихо и преокупирано, мерећи ђакона сасвим слабо наоружаним погледом.</p> <p>— Је ли |
| душе.{S} Таласи те туге се затим и ван ђакона почели ширити, и купили се на оном празном месту |
| ха Иринеја. </p> <p>— На место господин ђакона не може нико сести, из простог разлога што ћу ја |
| р.</p> <p>Ани се учини да је и Богу жао ђакона.{S} Јер Бог највише воли те најмлађе и најсмерни |
| главом оцу, и седе у празну фотељу, до ђакона .{S} Недићки, не зна ни сама како, сада тек упад |
| војке су бацале цвеће, епископ је грлио ђакона Иринеја , Ана је љубила мале своје певаче, а срц |
| — Е па тако кажи! — тапшао је задовољно ђакона по рамену. — Дакле имам ипак да се надам милом г |
| </p> <p>Ана се заносила.{S} И гледала у ђакона очима љубави, носећи у исти мах, у зеницама тих |
| ла.{S} Само је јако умиљато погледала у ђакона. </p> <p>— Шта ћете мислити о мени?</p> <p>— Мис |
| руку држи.{S} А Анине очи се упирале у ђакона, јер је она од њега више очекивала него од своји |
| Ани Недићевој као један од оних древних ђакона пећске патријаршије, који су имали моћ да нас, н |
| >— Иринеје, Иринеје! — хватао је старац ђакона под руку, и вукао га у другу собу — ти ни у ком |
| скрушеним гласом сироте љубави.</p> <p>Ђакона куцну нешто по гркљану.{S} Кроз дивне његове зен |
| нино писмо још једаред прочиташ?</p> <p>Ђакона је, напротив, свега облила безазлена радост и бл |
| ховног, и да прогутам буру ...{S} Е мој ђаконе, није лако бити ритер од Светога Духа ...{S} А ж |
| нећу те још дуго моћи гледати, лепи мој ђаконе, за којим ено тамо код мене уздише цела варош.{S |
| шта да буде, то више бити неће.{S} Да, ђакони су деца.{S} Ђаконовање је поезија свештеничког п |
| свештеници крај њега изгледали млади, а ђакони као права деца.</p> <p>А кад су ударила звона, и |
| бих рекао да се бојим да се деси, јер— ђаконов ниски, звучни глас је био тако мекан, тако Ани |
| уши, али да се та рана светли баш као и ђаконов стихар. </p> <p>Сутра дан је дошло писмо.{S} Мо |
| а у очи, косу и племенито повијени врат ђаконов, у све оно што је некада само из далека, и пред |
| и то онај исти глас, од кога је молитва ђаконова тако величанствена, а реч о страху божјем на њ |
| и, с уздрхталом руком.{S} Златна одежда ђаконова чинила јој се као сивом прашином посута, а у с |
| с се сакрио за облаке, а кроз јектенија ђаконова се чуо тон туге и немоћи.</p> <p>То је тако тр |
| о, у цркви било тамно, златна далматика ђаконова се смирено угасила, а глава његова се увила су |
| ће вежбати сам.</p> <p>Ани је та одлука ђаконова годила.{S} Она је одиста била уморна.{S} С јед |
| ајчистију милост овога света.{S} А рука ђаконова је осећала како срце Анино, као срце у малог д |
| на, гледајући, кроз трепавице, у рамена ђаконова.</p> <p>Он ју је узео за руку и повео је клави |
| ју света.</p> <p>И онда се отворила, не ђаконова уста, него ђаконове груди, и груди те су дале |
| т.</p> <p>На улици, једва, узнемиреност ђаконова је почела нестајати.{S} А нестала је сасвим у |
| ше бити неће.{S} Да, ђакони су деца.{S} Ђаконовање је поезија свештеничког позива, а поезија мо |
| е очекивала него од својих певача.{S} А ђаконове очи се упирале у Ану, јер је он од ње све очек |
| а.</p> <p>Највећа храброст је ове мисли ђаконове пратила у вече.{S} Кад остане сам са својом ам |
| <p>Госпођица Недићева је последње речи ђаконове доста расејано слушала.{S} Оно што је пре гово |
| ироко отворене додуше, али већ пуне очи ђаконове нису виделе ништа.</p> <p>А непосредно пред њи |
| тим усхићењем .{S} Владици је дошло жао ђаконове збуњености .{S} Дохватио га је за руку да га о |
| нда се отворила, не ђаконова уста, него ђаконове груди, и груди те су дале све што је у њима би |
| осетила врелу, нестрпљиву чежњу.{S} За ђаконовим гласом, за отвореним његовим устима, за линиј |
| говора, пустила главу своју да у рукама ђаконовим тоне.{S} Коса се под притиском гужвала и слаг |
| и сву душу гласа тако истоветно исто са ђаконовим рецитативом, да је тренутак добио одједаред и |
| е сада дивно певали! — пошле су јој очи ђаконовим очима у сусрет.</p> <p>Ђакон ништа није одгов |
| то хипнотисан охоло победничким држањем ђаконовим.</p> <p>— Калуђер сам! — грмнуло је одједаред |
| Калуђер сам! — грмнуло је одједаред из ђаконових груди као велико звоно, од чијег се јека обла |
| тане.</p> <p>Али кад је подигла главу с ђаконових руку и видела чело његово, бело као љиљан, он |
| цеде.</p> <p>Слушајући, после Еванђеља, ђаконово рецитовање , Анино је усхићење расло.{S} Са фи |
| ђ за речју слатка, и ћутали су даље.{S} Ђаконово чело је било бело као цвет, Анина коса је изгл |
| /p> <p>Ана је брзо и нервозно прелетела ђаконово писмо, и није га хтела поново читати.{S} Учини |
| ст момента.{S} Ана је, имитујући читање ђаконово можда за октаву и још за квинту више, давала и |
| ничење и плашњу.{S} Чега да се боји?{S} Ђаконовог приближења ?{S} Његових речи?{S} Тога што је |
| е да Ана зна, или има у себи тајну чара ђаконовог гласа.{S} Добио се неки скоро очигледан доказ |
| ело-тонови, таласао се меки, врући мрак ђаконовог баса, и чула се фина каденца Аниних чаробних |
| ала је да види <pb n="117" /> рану на - ђаконовој души, али да се та рана светли баш као и ђако |
| едну виткост, и знала је да су на глави ђаконовој очи црне, коса свилена а усне крваво румене . |
| руке.</p> <p>Пашковић се слатко смејао ђаконовој индигнираности.</p> <p>— Нема ти ту, драги мо |
| му, дошло тако самохрано само.</p> <p>У ђаконовој души се затеже нека давно онемела жица, и он |
| , јер, све оно што је у храбром, силном ђаконовом гласу изгледало лако и природно , постало је |
| после и другом, дохватила и помиловала ђаконову десну руку, помиловала је чежњом пољупца који |
| "179" /> <p>Међутим, наслоњен на мишицу ђаконову, владика је једнако оклевао.{S} Није му се ула |
| Иринеју, који му је, заједно са другим ђаконом, помагао да се попне у кола.</p> <p>Кола се кро |
| е главе.{S} На вратима порте се срела с ђаконом.{S} Силазио је низ степенице полако , замишљен. |
| се још више ражалило.{S} Опростила се с ђаконом не знајући ни сама како, кидајући <pb n="17" /> |
| и да се у цркви никако више и не види с ђаконом. </p> <p>И с тога, кад је дошла наредна недеља, |
| она, свршавали се сви доживљаји Анини с ђаконом. </p> <pb n="32" /> <p>Међутим, једно десетак д |
| , излазио би на њих пас.</p> <p>Најзад, ђакону је упала у очи једна кућа, која му у ствари није |
| и све оно о њој што је после дошло.{S} Ђакону се чинило и природно, и једино могућно, да ће Ан |
| ивота, гледали су замишљено у башту.{S} Ђакону се чинило да у сунцу види портре једне жене, нас |
| мо добродошао и много жељен гост.{S} На ђакону се опажало велико унутрашње задовољство.</p> <p> |
| н и страшан, као буктање рубина, пао је ђакону на груди и запалио му одежду.{S} Од појаса на ви |
| читање, и спремио се да легне, пало је ђакону на ум да је прекосутра недеља, и да то опет знач |
| слила је она у себи тада, подсмевала се ђакону и била срећна.</p> <p>Сад се опет сетила тога ве |
| е су остала отворена.{S} Жагор је Ани и ђакону добро дошао, јер никако нису умели да заподену р |
| ни којима се никако не спава.</p> <p>Ни ђакону се није спавало.{S} Нешто као да непрестано круж |
| поју — шаптао је владичин ђакон другом ђакону.</p> <p>Тако је изгледало одоле.{S} А горе је сл |
| помешала се са сном, тако да се сиротом ђакону учинило да је те вечери некако двоструко сањив, |
| ељи ...{S} Видећемо још, па ћу господин ђакону јавити писмом, а ви, докторе, вама ... најзад, д |
| јала.</p> <p>Целим путем, и код куће, у ђакону је чисто врила та срећа.{S} Осећао се као прегрш |
| а Недићева истински невесело , видећи у ђакону одједаред блиског човека, и осећајући као да се |
| их нељубави у љубав преобратила.</p> <p>Ђакону се привидело да клечи пред Аном и да љуби руку њ |
| магли, и вукло за собом дугачки црвени ђердан .{S} Гле, магла, тешка оловна магла се поплашила |
| ка оловна магла се поплашила од црвеног ђердана! — смејао се снег, и почео, преврћући се од сме |
| зима маглино место.{S} На крају црвеног ђердана је висило сунце.{S} Ружичасте пахуљице се слага |
| гледајући право у тужне очи Христове на Ђотовој слици Христа и Јуде.</p> <p>Шта је и могао греш |
| своју да га у висину хитне или да га на ђубре баци, да га милује или да га сече и пече.</p> <p> |
| хладну, слатку и горку, какав је мирис ђурђевка , мокар, леден и чист као јутро у гори.{S} Пос |
| </p> <p>Ђакон је ћутао.{S} И епископ је ђутао.{S} Два калуђера, један с ове а други с оне стран |
| од духовног, и да прогутам буру ...{S} Е мој ђаконе, није лако бити ритер од Светога Духа ...{ |
| {S} Нема ништа од тога?{S} Знао сам.{S} Е, ја ћу сад, и с вашом дозволом, кући на одмор.{S} Од |
| p> <p>— Сећате ли се још мога писма?{S} Е дакле, оно о чему сам вам тада писао, потврдило се.{S |
| у срце дирала. </p> <pb n="145" /> <p>— Е па тако кажи! — тапшао је задовољно ђакона по рамену. |
| еби, него госпођици Недићевој.</p> <p>— Е, зар?</p> <p>— Сасвим.{S} Јер је већ крајње време да |
| /> много детаља њене појаве, и опазио ]е да је нема. </p> <p>И онда, сасвим слободно, као да ј |
| ти сузу исцеде.</p> <p>Слушајући, после Еванђеља, ђаконово рецитовање , Анино је усхићење расло |
| ао, решио је не погледати тамо до после Еванђеља .{S} Ако дотле не дође, неће доћи — ухватио <p |
| ака.{S} Ушла је у цркву баш пред читање Еванђеља, а приспела на своје место да угледа једну сас |
| д ђакон, у стихару, блиставом као повез Еванђеља, стане на широм отворене Царске Двери, с путир |
| епње.{S} Тај глас није више био онај из Еванђеља.{S} Друкчији сасвим.{S} Сав од уздаха и од мол |
| сасвим без гласа, срицао слогове и речи Еванђеља са дугим паузама, испуњавао те паузе једном от |
| удесно .{S} Казала ми је да су дванаест Еванђеља на Велики Четвртак роман најлепшег човечјег жи |
| ику, тачно у исти час, т. ј. при читању Еванђеља, осетио је ђакон опет један несигурни трепет у |
| кона, много свештеника, два хора, сола, Еванђеље, завршни онај концерт, ах, Ана је имала тако т |
| е, да ли од неког надања, умирио се.{S} Еванђеље је читао необично лепо.{S} Као што се чита из |
| необично приклоњеном главом док он чита Еванђеље.{S} Знао је ђакон и ко је та девојка што увек |
| заклетве када ће се изнети воштаница и Еванђеље, са вером да су све досадашње муке људи морале |
| /p> <p>Носио је у тешку позлату оковано Еванђеље скоро потпуно испружених мишица, високо над гл |
| ана Ускрса.{S} На врло свечаном вечерњу Еванђеље се читало са три места.{S} Прота Богородичине |
| </p> <p>Прснуле су затим тешке копче на Еванђељу , и просуо се глас, дубок, таман, и све-садржа |
| ака ваша жалост је и моја, свака ...{S} Ево видите, понео сам и цвеће, и већ сам био близу, али |
| гло и смело друкчије бити, него да чашу Евхаристије он изнесе и подигне. <hi>Причасно</hi> се с |
| Јер госпођица Недићева је свирала само ексквизитну вишу музику, а од вокалне музике највише во |
| и избрисаних.{S} И све је то постајало експанзивно и шумно.{S} Добијало склоп, целину и живот. |
| } Донекле и као <pb n="58" /> музикалан експеримент.{S} Као врста анализе гласа. </p> <p>У вече |
| средишту тога круга треба да букне она екстаза од које је Ана Недићева очекивала велики триумф |
| теснаце искушења и проблема , хитала у екстазе херојства и љубави, издизала на висове триумфа |
| ције зато богослужење , Ана је живела у екстази.{S} Дизала се до звезда, до директног саобраћај |
| њена је бацила играчку, и озбиљна, али екстатична и врућа нека светлост јој је букнула у очима |
| смути.</p> <p>Наилазила је на Ану врста екстатичних музичких момената.{S} Интерпретација поједи |
| ла уплакано влажна.{S} Земља, омекшала, еластична од мокроте, угибала се чисто под стопама, и с |
| ек скине онај као анђеоско крило лаки и елегантни орар.</p> <p>Ани се учини да је и Богу жао ђа |
| Под мишком је носила повелику, али врло елегантну кожну сервиету, угасито мрку, са лепо израђен |
| има у љубави, као важан, можда важнији елеменат, милост и сажаљење.{S} Можда права љубав и ниј |
| ја сам уметник.{S} Ми смо дакле она два Енглеза од којих један пије само пунч, а други само гро |
| и радио.{S} Радила га је не само радним енергијама, него и једним сталним, високим узбуђењем св |
| {S} Редови нота се врстали, црни, пуни, енергични.{S} Али зато је Ана смршала и побледела. „Зал |
| рабрости да ми је Авантурист Пера, који ено тамо жмири, и тако је лепо пребацио преко ока своју |
| моћи гледати, лепи мој ђаконе, за којим ено тамо код мене уздише цела варош.{S} Дакле?{S} Да ли |
| /p> <pb n="196" /> <p>Ана је опажала да ентузиазам тога човека потпуно искрено и спонтано долаз |
| гледом једним у коме је блистао највиши ентузиазам.{S} То немо виђење је тако бескрајно усрећав |
| Он прекиде, пуштајући да један искрено ентузиастички осмејак замени недовршетак реченице . </p |
| одећу и штаку, девојке су бацале цвеће, епископ је грлио ђакона Иринеја , Ана је љубила мале св |
| p> <p>Четири дана је већ прошло како је епископ отпутовао, а људи свеједнако мисле и говоре о с |
| своје најмилије игре: да кобајаги није епископ, и да кобајаги не живи у двору.{S} И није се од |
| звездица . </p> <p>Ђакон је ћутао.{S} И епископ је ђутао.{S} Два калуђера, један с ове а други |
| /p> <pb n="130" /> <p>Ускоро је дошао и епископ, праћен силним свештенством, и отпочело је обла |
| /p> <p>То исто је, мало после, урадио и епископ.{S} Пробудио се.{S} Осетио је старост.{S} Препо |
| ош једаред видим — говорио је крунисани епископ скрушеним гласом сироте љубави.</p> <p>Ђакона к |
| ло очекивана и једва дочекана.{S} Стари епископ ју је благосиљао дугим једним благословом , као |
| вечери је стигла и у резиденцију старог епископа.</p> <p>У малом салону владичином је било сасв |
| С обе стране Недићеве капије дочекао је епископа ред деце, као ред младих чавки, радозналих пог |
| p>— Ђакон је зазвонио по момка, пољубио епископа у руку, и отишао у противном правцу ходника, у |
| у својим сузама. </p> <p>Кроз дуги ред епископових соба одјекивало је јецање.{S} Владика је др |
| се само да ће око четири сата, по жељи епископовој, доћи ђакон Иринеј .{S} И пошто се осетило |
| е домаћица, већ у очајању, и пред самим епископом изјавила, да је у кујни све спало, да се све |
| ић је замолио госте да из почасти према епископу сви дођу на вечеру у концертном оделу.{S} И Ан |
| кара , и обешен о зраку светлости.{S} И епископу се привидео портре жене.{S} Мала потамнела ста |
| за сваку маленкост .</p> <p>Да, старом епископу је годило те вечери све.{S} И јесен, и завеса |
| исоко.{S} Има у њему <pb n="2" /> нечег естетичарског и уметничког, може бити баш музичког, иак |
| в.{S} Иначе он, баш као неки песник, са естетичког гледишта раствара појаве и дела у детаље.{S} |
| о тај пољубац.{S} И био после њега лак, етераст, подигнут, сједињен са мирисом када и таласом п |
| ве ти то иде у једну флашицу , под исту етикету: отров, љути отров?</p> <p>Те вечери, монах Ири |
| је било у намери да проблеме поставља и етичке мотиве оцењује .{S} И зато на Анину примедбу ниш |
| е могла оздравити и оживети?{S} И сада, ето, љубазне ваше речи чујем ја само кроз те тонове кој |
| је све у човеку лешина ...</p> <p>Али, ето, и у мојој љубави има меланхолија .{S} Видим и ја х |
| ми је ова црква толико омилела, да сам, ето, остао у њој, иако сте Ви далеко од ње ...{S} У душ |
| едић, посматрајући Ану.</p> <p>Међутим, ето у Аниним очима не стоји тај немилосрдно весели погл |
| говори.{S} А и да се забунила у једном, ето, свештеник рецитује и наредно, па затим и за наредн |
| оме да ли је срећан или несрећан ...{S} Ето, поред свег филозофирања, и ја сад ценим и дан Госп |
| рејала и из непримећености подизала.{S} Ето н. пр., корачању своме се радовала као дете.{S} Изм |
| јаднији од оног дечка и оног псета.{S} Ето, хладноћа боде по врату и шиба по ногама, и гробље |
| несрећна.</p> <p>— Има нешто у томе.{S} Ето баш нико мање него госпођица Недићева.{S} Млада, зд |
| , могао се сваки дан поново слушати.{S} Ето шуми и сада.{S} Познато, разумљиво и тихо.{S} Ђакон |
| се, вашу ће молитву за цело волети.{S} Ето, звони на вечерње.{S} И у олтару има сад топла моли |
| Ето ти! — избило је из Ане узбуђено. — Ето ти у тој црној мантији сав велики закон о коме сам |
| је гледао као неку загонетку. </p> <p>— Ето ти! — избило је из Ане узбуђено. — Ето ти у тој црн |
| читање, кад га владика задржа.</p> <p>— Ето ти човечји живот.{S} Два калуђера, у кући која је д |
| а је није нарочито проматрао.{S} А сада ето види да зна <pb n="38" /> много детаља њене појаве, |
| аха.</p> <p>Како би лепо било да сам ја ето ова нашушурена ћубаста кокошка, и врхунац лепоте <p |
| е познаје, али осећајући и то да их сад ето има и носи у себи готове и своје.</p> <p>Тако су пр |
| г живота пуни пуни ... </p> <p>А сад је ето кануло нешто мутно у кристалну чашу његовог живота. |
| куће.{S} Кућа му је црква.{S} Отишао је ето у празну хладну цркву.{S} Шта ће тамо ? </p> <pb n= |
| шењу.{S} Он је добро, он је добро!{S} И ето тражи узнемирену њену душу.{S} И говори јој да се н |
| урово и немилостиво .</p> <p>— Дала сам ето све што сте хтели у темеље палате ваше, у темеље хр |
| је изашао пред очи монах Иринеј.</p> <p>Ето, његово читање, његов рецитатив, његово појање.{S} |
| о савршен дечји сопран.{S} Прави трепет етра.{S} Висок, мекан, чедан, и пун оних божјих искрица |
| арила остатак вечери.{S} Уплашила се од ефекта.{S} Јасно је било пред њом да за имитовање треба |
| бности његове оцени по најбољим њиховим ефектима .{S} То је долазило постепено, у виду многобро |
| ина , много добија и губи са светлосним ефектима, и да у јесење дане уме бити сирота и гола као |
| змеђу два разна света.{S} С ове стране, жагор и профани тутањ.{S} С оне стране, мир светиње и д |
| огородичину Цркву.</p> <p>Мало по мало, жагор се стишавао, људи се разилазили, улице се празнил |
| та из друге собе су остала отворена.{S} Жагор је Ани и ђакону добро дошао, јер никако нису умел |
| ајући да ли да их каже или не, да ли да жали што монах Иринеј није ту, или да пожели да никада |
| ам тада писао, потврдило се.{S} Владика жали замном.{S} Тешка му је старост. <pb n="155" /> Ана |
| " /> и самоме себи, не помажи ми!{S} Не жали ме, не теши ме, не заклањај ме и не лечи ме од бол |
| {S} Сажаљењем , које више боли онога ко жали, него што теши онога коме се пружа. </p> <p>Стојал |
| Ана је, кроз све своје усхићење, нешто жалила.{S} По срећи њеној котрљала се кап горчине.{S} О |
| рост, самоћа.{S} Два прста пред гробом, жалим једног старог монаха што је сам.{S} Живот је тако |
| ом.</p> <p>Доктор Пашковић је трпео.{S} Жалио је свога доброг пријатеља, потресали су га очај Н |
| а, да би се на њу могла ослонити стара, жалосна мајка.</p> <p>Иринеј?</p> <p>Ах, Иринеј!{S} Тај |
| без пратње хора.{S} Финим, чистим, мало жалосним својим гласом, чије је пиано било право умирањ |
| дичине Цркве је зазвонило на службу.{S} Жалосно.{S} Са јесењом неком модулацијом , као да и из |
| .</p> <p>Докторов глас је и сад био пун жалосног уздисања.{S} Ана је гледала у Пашковића, не зн |
| опрости.{S} Са седом ћубом на челу, са жалосном ватром у очима, са необичном исповешћу на усна |
| канина и чипака, опазио је једну сиву и жалосну празнину.{S} Комешање људи је додуше ишло на то |
| } Помешана са чамотном, влажном јесени, жалост та је била тежа од олова, хладнија од оне хладне |
| сти.</p> <p>— Нема ти ту, драги мој, на жалост, никакве анализе.{S} Све ти то иде у једну флаши |
| с.{S} Збиља му је сад мало лакше.{S} На жалост, то не значи да му је и боље.{S} Не бих вас смео |
| осећања.{S} Једноставна и дубока детиња жалост, што немоћан и апатичан лежи онај који је њен жи |
| земљи није гасила.</p> <p>Недићку је та жалост напола убила, и јасно је било да се стара, болеш |
| пријатељ, а, сем тога, Ана, свака ваша жалост је и моја, свака ...{S} Ево видите, понео сам и |
| ="SRP19190_C23"> <head>XXIII.</head> <p>Жалост је спустила црна своја крила над лепом кућом пок |
| оживљај коб несреће и покрива га црнина жалости. </p> <p>Недићку је тешко било погледати.{S} Сл |
| ао пурпур над црнином својом.{S} Не над жалости својом, него над мантијом својом, црном као њег |
| начин прве Анине разоноде после највеће жалости.{S} Ништа величанствено, апстрактно, уметно.{S} |
| ого крсте, и да то раде некако брижно и жалостиво, Најлепша молитва му је дошла слабо речита и |
| а пробио је кроз танку пукотину дрвених жалузија на Анином прозору , и Ана, одавно већ будна, с |
| гонили око сунца, зеленило је страшљиво жаморило.{S} Напослетку се све стишало.{S} Ветар стао, |
| ливадског цвећа, као литија.{S} Напред, жандарски <pb n="83" /> круто и важно, израстао је огро |
| ађи дечко има лакше обољење, а старији, жао ми је госпођице, врло је тешко болестан.{S} Али, не |
| ости.</p> <p>Али је онда ипак стала.{S} Жао јој је дошло њих обоје.{S} Два сирочета на снегу.{S |
| ако бити ритер од Светога Духа ...{S} А жао ми га је, баш ме душа боли за њим...{S} Уосталом, м |
| пуне љубави и лепоте ... зар да њему на жао учини, зар да само прође мимо топлоте и среће! ...< |
| ни од самих чипака, њему одједаред дође жао, зашто се то мило, нежно створење упутило тако врле |
| .{S} Ја сам то небројено пута осетио, и жао ми је што не може тако да буде.{S} Уосталом, сада ћ |
| ете појање?</p> <p>— Није ми могло бити жао, јер ја сам</p> <p>непрестано чула то појање.{S} Чи |
| је он умиљато. — Али ми је старца много жао, па сам мислио — ах, кад бисте само знали како је о |
| робље.{S} Ја сам осетио да вам је много жао.{S} Баш на данашњи дан.{S} И онда, решио сам да ћу |
| дну Тајну. </p> <p>— Мени је врло, врло жао што идете — говорила је госпођица Недићева истински |
| ли ?</p> <p>— Да ли вам је кадгод дошло жао што не чујете појање?</p> <p>— Није ми могло бити ж |
| општим усхићењем .{S} Владици је дошло жао ђаконове збуњености .{S} Дохватио га је за руку да |
| орар.</p> <p>Ани се учини да је и Богу жао ђакона.{S} Јер Бог највише воли те најмлађе и најсм |
| </p> <p>Госпођица Недићева осети хладну жаоку.{S} Тај нежни млади човек, са тим тужним гласом и |
| ану сву летњу помпу, и давила сву летњу жар.</p> <p>У мокром галопу је стигла јесен.</p> <p>Та |
| ала по пећи и бацала дрва. — Нема доста жари.{S} Пређи у трпезарију, тамо је лепо топло, а ту ј |
| ос увукао се некуда дубоко унутра, и од жари и пламена у себи стојао је као прекаљени челик, тв |
| она је то с тога, што се вас двоје тако жарко, тако небески лепо волете, и кроз љубав Богу и пе |
| лепоте, и јако са слабим се сједињава у жару љубави, из које су, као два близанца, никла она дв |
| невољи својој сетио чика Јове Недића, и ждребета, које ће он, кад оздрави, да крсти.</p> <p>Ани |
| , мој Иринеје ...</p> <p>Топла, мекана, жедна њихова уста се нашла. </p> <pb n="256" /> </div> |
| исто заволела, да би душу што жељнију и жеднију отворила блаженству.</p> <p>То интеренсантно ко |
| врелом неком језом.{S} Било јој је као жедној, сувој биљци, којој је свежа пролећна киша попрс |
| ном врелином од које нема спасења, која жеђ и неситост буди, која можда гариштем и пепелом прет |
| а слађа од меда, али су осећали да је и жеђ за речју слатка, и ћутали су даље.{S} Ђаконово чело |
| де, која је непрестано падала, а ничију жеђ на земљи није гасила.</p> <p>Недићку је та жалост н |
| вот свој обесветити, ја морам срљати за жеђу својом, морам унесрећити матер своју, морам пљунут |
| ају, и тужни су.{S} Мајка Богородица, у жеженом злату и драгом камењу, чека вас, и сирота је.{S |
| рочито изашла, и нарочито га чекала.{S} Желела је ваљда да му тако, неочекивано, као прегршћу, |
| ало скоро неком материнском љубављу.{S} Желела је да клекне пред сироче, и да га служи.{S} И во |
| више осећала никакву радозналост , није желела да јој се растумачи доживљај .{S} Ишла је кући п |
| ала зле вести.{S} Затворену њихову кућу желела је још више да затвори. </p> <pb n="209" /> <p>Д |
| А да ли сте ви ?</p> <p>— Ја?{S} Ја бих желела да цела вечност буде архијерејска служба на Вели |
| ушу тражи ?{S} Да ли је она девојка баш желела да га види онда кад га је погледала?{S} Можда је |
| ам вас хтео малочас питати: да ли бисте желели да се видите с Иринејем?</p> <p>Ана је погледала |
| ма око руку.{S} Скрушио се од среће.{S} Желео је да се претвори у јагње, да савије главу, и буд |
| <p>— Не, нисам само тебе ради дошао.{S} Желео сам такође много да будем у цркви о којој ми увек |
| а је брисала сузе.{S} А монах Иринеј је желео да је јагње, да савије врат, и да буде заклан у А |
| но.{S} Наравно, не у том смислу, што би желео престати мислити о Ани.{S} Него да мало стиша узб |
| квог уобичајеног поздрава. — Такође сам желео и вас да видим, т. ј. да се с вама поразговорим.{ |
| а је због лепог појања у овој цркви сам желео да се премести.</p> <p>Госпођица Недићева је посл |
| ожју или човечју помоћ никад нисам тако желео као сада.{S} Ја се никад нисам Богу молио као дан |
| ак бити онако како је владика првобитно желео и волео.</p> <p>Ђакон се међутим задржао дуже од |
| о живот, и да ништа више не жели и неће желети.</p> <p>У коси је осећала нешто пријатно топло, |
| е ! — додавао је владика чудним гласом, желећи казати одлучну реч, а поколебан и чисто хипнотис |
| траг .{S} Не баш сасвим равнодушно, али желећи ближњем своме ипак несравњено више добра него ад |
| ских.{S} Зато човек, човек као природа, жели на попришту борбе хероја или мартира.{S} Другим ре |
| бе хероја или мартира.{S} Другим речма, жели смрт, и промену и обнову .{S} Уништење идеала, и п |
| схвата мучно стање сиротог доктора, да жели нешто симпатично да му каже, и нечим лепим тежњу њ |
| сиљао дугим једним благословом , као да жели главу да јој домаши, и смешио се на њу очински мил |
| о ниједном речју није казао, ипак можда жели да на неки начин уђе у мисли њене и у живот њен.</ |
| то што се десило и више од оног што она жели, и од оног што она може поднети, и, најзад, више и |
| > и опрашта, али ниједну жељу оданде не жели. </p> <p>На уласку у порту је Ана застала.{S} Као |
| среће за цео живот, и да ништа више не жели и неће желети.</p> <p>У коси је осећала нешто приј |
| освећености, не могу ...{S} Па ипак, ја желим да дођем.{S} Ја ћу доћи, ја ћу зацело доћи ... др |
| <p>А ја те љубим.</p> <p>Љубим те, и не желим да те познам.{S} Љубим свирку твоју, и не желим н |
| те познам.{S} Љубим свирку твоју, и не желим никада да је чујем“. </p> <pb n="125" /> </div> < |
| вечаност?{S} Додуше, и ја се радујем, и желим да све буде што је лепше могућно .{S} Владика је |
| је.{S} Страст ће нас можда још ломити , жеља још гонити и трести.{S} Али ће се смирити.{S} Смир |
| S} У зеницама монаха Иринеја је стојала жеља да владика погоди и сазна све што је у њему.{S} А |
| само он умео отпевати, Ану је дохватила жеља да потрчи пред степен олтара , да чело и усне свој |
| , како видиш, човек до задњега часа има жеља.{S} Пожелео сам да још које тренутак с твојим срце |
| главобоља, престао је и сумор.{S} Једна жеља ме сад још само тишти.</p> <p>Пашковић се није усу |
| <p>Ану је одједаред дохватила страстна жеља да од ђакона тражи залогу среће коју одузима од ње |
| дило ни променило.{S} А никаква одлучна жеља или воља није у унутрашњем њеном животу сазрела.{S |
| Ани је прострелила кроз главу чудновата жеља.{S} Не да монах Иринеј к њима дође, него да она, з |
| х од Бога.{S} Страх од мисли својих, од жеља својих: да куша, да у грех одведе слугу тога Бога, |
| ада моћи и разговарати с Аном.{S} Та је жеља, ваљда с тога што га је нагло обузимао сан, почела |
| малих животињица, скромних, тихих, без жеља и без уздаха.</p> <p>Како би лепо било да сам ја е |
| е као од сунца.</p> <p>Дошла јој је чак жеља да се и она претвори у једну од тих малих животињи |
| у Пашковића прекорно.</p> <p>— Никаквих жеља ја сад немам за себе — изрекла је брзо, поцрвенела |
| ећао се као башта: зелен, цветан, свеж, жељан свега, и кише и сунца.</p> <p>Био је опет весели |
| S} У јаду је човек јадан, ситан и мали, жељан је простог човечанског зближења, и тужи за умиљат |
| , каквог те сада видим, и каквог сам те жељан, нећу те још дуго моћи гледати, лепи мој ђаконе, |
| p> <p>Анино срце је куцало спокојно.{S} Жеље њене су мале и испуњене.{S} Љубав њена је мир божј |
| , који се само зато не виде што их нове жеље и снови затрпавају?{S} Јесам ли ја већ један део м |
| и Ана Недићева!</p> <p> Страстне, пусте жеље су обузеле Ану.{S} Да на његовом рамену лежи, да о |
| вим се дочекује само добродошао и много жељен гост.{S} На ђакону се опажало велико унутрашње за |
| е сва горела у некој неситој, страстној жељи за лепим.{S} Цео дан је остајала на послу, а целу |
| Знало се само да ће око четири сата, по жељи епископовој, доћи ђакон Иринеј .{S} И пошто се осе |
| одједаред силно да расте.{S} Мала једна жељица доскора, расла је она све брже и брже, прикрала |
| о мучење чисто заволела, да би душу што жељнију и жеднију отворила блаженству.</p> <p>То интере |
| н један лептирак, уморних, смрти и мира жељних крилаца, који исплови, тамо негде из ћутања и да |
| S} Стојало је између њих једно узајамно жељно упијање присутности оног другог.{S} И осећање да |
| пет, минутима дуго, на једном месту, са жељом да виче, да удара и зло да чини, и најзад да себе |
| се Пашковић поклонио и покорио пред том жељом већ унапред . </p> <pb n="246" /> <p>— Она ће вас |
| робље.</p> <p>Ана није могла да савлада жељу.{S} Склонила је мајку да попусти и да је пусти, об |
| и бар једна од њених речи.{S} Осетио је жељу да с њом дуго и много разговара .{S} Да јој, без ј |
| нити је когод из публике изразио такву жељу или чинио такав предлог.{S} Напротив, сви су налаз |
| све у њему стигли некуда одакле немају жељу да оду.{S} Па онда се опет све слије и смрси, и у |
| <p>— Сутра после подне ћете знати моју жељу — говорила је Ана с неком тако достојанственом озб |
| — У свему ти не могу помоћи, али једну жељу, ма коју, могу ти испунити.{S} Промисли , реци ми, |
| е <pb n="184" /> и опрашта, али ниједну жељу оданде не жели. </p> <p>На уласку у порту је Ана з |
| тора Васића.</p> <p>Као да је чуо Анину жељу, закуцао је на прозор доктор Пашковић.</p> <p>— Не |
| оклонио.{S} Наслутио је ваљда малочашњу жељу госпођице Недићеве, да и он буде с њоме у вечности |
| је да би много дао кад би могао чути ту жељу, али је осећао и то да би пре умро него што би зап |
| клопљених руку.</p> <p>Госпођа Недићка, жена са необично благим , скоро брижним изразом лица, п |
| подне ! </p> <pb n="251" /> <p>— Жена, жена! — разговарао је сам са собом доктор Пашковић, шет |
| век са цветом у руци побуђује сажаљење, жена са цветом у руци је опасна, и ја је се бојим.{S} Б |
| за себе никада успео не би, и обратно, жена је увек крива кад човек с висине посрне . </p> <p> |
| ијатељски и кобни сусрет у природи .{S} Жена прави и од раја играчку, а човек и у рај носи пуст |
| — Никад у њој нема одређеног стања.{S} Жена нити уме бити срећна, нити уме бити несрећна.</p> |
| после подне ! </p> <pb n="251" /> <p>— Жена, жена! — разговарао је сам са собом доктор Пашкови |
| а свету досада није било много важно, а жена најмање, гле како он сад к небу подигнутих очију и |
| и јасно је било да се стара, болешљива жена никада од ње опоравити неће.{S} Код Ане је такође |
| сто скупо стало.{S} Наиме, кад чујем да жена љутитим гласом виче:{S} Јово! ја се направим одсут |
| , подсећао Ану, како се зна да та млада жена никако није волела свога мужа кад се удала за њега |
| де више од артизма.{S} Да је најтоплија жена само артист један, који непрестано вибрира јер хоћ |
| ним гестом, који, кад тад, погоди свака жена, јер свака жена све добро и све царство своје у гр |
| , кад тад, погоди свака жена, јер свака жена све добро и све царство своје у грудима носи.</p> |
| у прах смрви.</p> <p>У Ани је дозревала жена, кретале се све женине моћи.</p> <p>Младост њена ј |
| љиве мисли ковао.{S} У Ани се пробудила жена.{S} Загосподарило је у њој срце женино, које не зн |
| а није.{S} Али из моје ћелије је изашла жена која ће срушити палату! ...{S} Срушиће је!{S} Пошт |
| манастир живота.{S} И ја верујем да има жена толико отмених и јаких.</p> <p>Недићу ни из далека |
| же, Ана, Ана! — почела је плакати јадна жена, бежећи испред Ане и затварајући за собом врата.</ |
| ма тој Ани Недићевој која је сада бедна жена.{S} Одједаред ју је дохватио, дигао у наручје, и о |
| е и свилене своје косе чупа млада једна жена.</p> <p>— Лаку ноћ, Иринеје! — зауставио се најзад |
| ауче и седе своје косе чупа стара једна жена.{S} А када тај црни вео падне на чело младићево ка |
| ећника.{S} Мати.{S} То је та свемогућна жена, која је кроз цео његов живот могла од свега да га |
| ашим се од жене живота свога, јер је та жена бела невеста душе моје, поноса мога, завета мога, |
| очи.{S} Тада јој је привукао пажњу ред жена које се ближиле олтару.{S} Сетила се да је Петровс |
| едати.{S} Слабог здравља и меке природе жена, одједном се нашла очи у очи пред растанком од муж |
| г духа, плашим се жене, плашим се да је жена зло.{S} Питам се : зашто је љубавни уплив жене уве |
| Пре бих се питао нешто друго: да ли је жена достојна да је монах воли ? ...{S} Како ме је забо |
| >— То јесте.{S} И новорођенчету, ако је жена, види трун на души.{S} Женина душа је увек мутна — |
| метњу.</p> <p>Ана се смејала.{S} Јер се жена увек смеје кад позна моћ своју да човеком влада.{S |
| одрастао у кући рођака, где су се муж и жена и деца опијали, ружили, свађали и с ножевима вијал |
| блема и бола?{S} Бојим се да су човек и жена нехармонични, непријатељски и кобни сусрет у приро |
| а , и недостојну пажње.{S} Мој је идеал жена која само једаред воли, а разорену или несрећну св |
| раћа из гроба.{S} Враћа се и каже: само жена може помоћи човеку да се, за њу, успне тамо, куда |
| мисли, одатле некуда, куда човека само жена вуче, а човек оставља све, и иде, и губи пут и про |
| да не сме волети једну жену изнад свију жена!{S} Није истина дотле, док је калуђер у стању да т |
| свом животу имао додира, у реду толиких жена које сам подцењивао и мрзио, ви, једна и једина, в |
| них скрушених, белим веловима повезаних жена, којима на фра Анђеликовој слици свети Стеван држи |
| мале воштане буктињице у рукама старих жена и људи.{S} Олтар се чинио мрачна пећина од црног м |
| не, коју сам ја, женомрзац и познавалац жена, одрицао целог живота и целим животом, а коју сада |
| мало узбуђено по свом кабинету.</p> <p>Жена, и свршено! — констатовао је он са преостатком сво |
| аведан према сваком.</p> <p>— Сем према женама.</p> <p>Смеј.</p> <p>— То јесте.{S} И новорођенч |
| } Победу вашу надамном, победу жене над женама, победу баш те победоносне жене над најлепшим бо |
| шумили одјеком певања, људи су клицали, жене су целивале <pb n="137" /> владичину одећу и штаку |
| омидију пригушеним гласом се моли Богу, жене брбљају, деца се довикују, неко се љути и прети, п |
| знат роман и разочарање мога живота.{S} Жене су или незнабошци или идолопоклоници.{S} А ако усп |
| дики би опет тешко.{S} Трагична судбина жене уопште, па и према монаштву, стаде пред њега у сво |
| амо ту љубав у вама.{S} Ту љубав, љубав жене, коју сам ја, женомрзац и познавалац жена, одрицао |
| о.{S} Питам се : зашто је љубавни уплив жене увек и уплив проблема и бола?{S} Бојим се да су чо |
| p>А ја се пењем, Ана, и не плашим се од жене живота свога, јер је та жена бела невеста душе мој |
| ако је прекрасан тај прелаз баш код ове жене, где значи борбу двеју лепота, лепоте нагонске и л |
| програму ваљда, узео случај друге младе жене.{S} Тога пута такве, која је и волела и удала се п |
| еве, још смео тврдити да је љубав сваке жене без разлике ружа у којој се укотурана змија крије! |
| се чинило да у сунцу види портре једне жене, насликан, часом, од невидљивог сликара , и обешен |
| неосушним разумне, у живот далековидне жене.</p> <p>Ани је сада јасна била сва слабост, сва не |
| у себи моћ да јаким учини срце љубљене жене.</p> <p>— Како ће се све то свршити, Иринеје?</p> |
| па.{S} Идеална слика први пут заљубљене жене, која је сва однета и узабрана, која не осећа и не |
| сва незнатност и безначајност усамљене жене.{S} И имајући у очима страшну слику своје матере, |
| е над женама, победу баш те победоносне жене над најлепшим божјим створењем на овој земљи.{S} Ј |
| лости.{S} И епископу се привидео портре жене.{S} Мала потамнела старинска миниатура, обешена о |
| тела, плашим се и њеног духа, плашим се жене, плашим се да је жена зло.{S} Питам се : зашто је |
| је то што се зове љубав између човека и жене, и не сме се развијати тако као што се та љубав ра |
| д капеле и олтара, читају љубавно писмо жене ...{S} Да ли обојица грешимо против завета? — Влад |
| их баба са босиљком у руци.{S} Шта ће у жене та чудесна биљчица, која, зелена, мирише на добру |
| љубав.{S} Победу вашу надамном, победу жене над женама, победу баш те победоносне жене над нај |
| га на позорници, у двобоју и у загрљају жене, видела га младог и старог, охолог и с прахом по г |
| S} Човек може имати и чедну љубав према жени.{S} Пре бих се питао нешто друго: да ли је жена до |
| скош одела, отимала га животу и слави и жени, силила га да се одрече среће, завијала га у црно, |
| о помало бледог уља долива, јер не чека женика, него чека његово царство и његову славу.</p> <p |
| ше на Господа Бога.{S} Плашим се да дух женин не иде више од артизма.{S} Да је најтоплија жена |
| ету, ако је жена, види трун на души.{S} Женина душа је увек мутна — каже он. — Никад у њој нема |
| У Ани је дозревала жена, кретале се све женине моћи.</p> <p>Младост њена је доскора имала само |
| ла жена.{S} Загосподарило је у њој срце женино, које не зна борбу и триумфе губитака, које зна |
| у могле спасти".</p> <p>„Плашим се ипак жениног тела, плашим се и њеног духа, плашим се жене, п |
| о разговарао с њом о Богу, о вери, души жениној, или о осећајном животу човека уопште.{S} Али з |
| /p> <p>„Из облака те знам само, чаробна жено, из белог облака, из кога никад не излазиш.{S} И љ |
| ика се чује.</p> <p>О, ти мирна и света жено, која у облаку живиш и никога завела ниси, јеси ли |
| сам доктора Пашковића да ћу му постати женом.</p> <p>— Ана — шаптао је ђакон загушено, укопава |
| .{S} Ту љубав, љубав жене, коју сам ја, женомрзац и познавалац жена, одрицао целог живота и цел |
| н не би узнемирио, ушла је у одељење за женске.{S} Завидела му је што је црква његова.</p> <p>Т |
| одонуд, и хоће ли се појавити мушко или женско.{S} За пакост, куће су стајале као нека запечаће |
| читости и лепоте.{S} Са једнога места у женској препрати се чинило као да тамо, у висини над со |
| о је, и претварао два анђела у човека и жену, у радознале туђине, у лукаве борце који добро зна |
| S} Није истина да калуђер не сме љубити жену! — заносио се ђакон својом идејом. — Није истина н |
| пољубац је у смиреној девојци раздражио жену.{S} Од слућене његове врелине је цело Анино пролећ |
| До вас, Ана, ја нисам сасвим веровао у жену, па се тај сахрањени страх понекад још враћа из гр |
| ије истина ни то да не сме волети једну жену изнад свију жена!{S} Није истина дотле, док је кал |
| ина дотле, док је калуђер у стању да ту жену воли изнад себе!{S} Тако вас ја волим, Ана! ... </ |
| губи за њега драж и лепоту доклегод је жив, а најлепши делови тога живота постају му равнодушн |
| а отпора, има немирни дух онога који је жив зазидан ?</p> <p>Ана Недићева је прелазила руком пр |
| живео тако у тој чудној радости што је жив, у рајском једном осећању да радосном човеку ништа |
| сподњег.{S} И тај доживљај мора трајати жив до гроба мога.</p> <p>А у чему су ти живи трагови б |
| рана.</p> <p>Разговор се развио, постао жив и занимљив .{S} Ана се, према томе, није опростила |
| а вам кажем да је Светислав Васићев још жив, да му је сасвим мало боље, али ипак боље, и да се |
| храбрила и миловала. </p> <p>— Чаробна жива слика.{S} Мурилови херувими који око Мајке Божје п |
| д поврвело у музичку собу.{S} Почела је жива дебата, да ли госпођица Ана или монах Иринеј има д |
| а видим да је плод моје љубави лепота и жива црква! ...{S} Ја волим најлепшом <pb n="171" /> љу |
| а од ножа, пререза јој сан, и погоди је живахно и отровно.{S} Ана се тргла, села у постељи, зап |
| и од молбе, од меких таласа који врхове живаца запљускују.</p> <p>Ана је, место одговора, пусти |
| аске и дробе камење .{S} Стоји црква од живе мрежице биља са два висока љиљана као два витка то |
| ерње, а и онда је обично, прошавши кроз живе улице, сревши пријатеље свога оца, преплакала све |
| појањем.{S} На Ану су почеле наваљивати живе, богате мисли о уметничком усавршењу црквеног поја |
| и композиције зато богослужење , Ана је живела у екстази.{S} Дизала се до звезда, до директног |
| твар.{S} Љубав њена се родила у цркви и живела само у цркви.{S} Ту љубав није запалио ни пламен |
| а. </p> <p>Не бој се, и хвала ти што си живела један тренутак само за мене!</p> <p>То је све шт |
| узика постала њихово вољење.{S} Опет су живели једно у другом као што музика живи у жици.</p> < |
| д сто година раније ...{S} А да је тада живео, ко зна, можда би на лепој својој коси носио мека |
| <p>И давао га је.{S} Три године дана је живео тако у тој чудној радости што је жив, у рајском ј |
| и пришла му корак ближе.{S} Да, још је живео, али га је она видела кроз неку мрежицу, удаљеног |
| пут ословио.{S} Често се тога сећао, и живео са тим сећањем као са каквим добрим пријатељем.</ |
| ика и конца?{S} Можда човек заиста мора живети као и сви други ?{S} Можда Бог баш тако хоће?{S} |
| је љубав страст, која до краја не може живети у цркви.{S} Не може, Иринеје, јер је љубав телес |
| ...{S} Али онда је монах Иринеј требао живети више од сто година раније ...{S} А да је тада жи |
| лукава и осветљива. </p> <p>Та завеса, живећи тамо унутри, пуна сјајних бобица од интимне свет |
| вас и богата је.</p> <p>То су, видите, живи трагови вољеног бића, које не може отићи, чије срц |
| осећајући јесен, тражило је да живи, да живи ... </p> <p>Мој, само мој мора бити !{S} Мора ме в |
| ето, предосећајући јесен, тражило је да живи, да живи ... </p> <p>Мој, само мој мора бити !{S} |
| оће ли болесник умрети или ће остати да живи.{S} Хипокризија, страшна, увек иста, без обзира на |
| су живели једно у другом као што музика живи у жици.</p> <p>Али је онда дошло време кад су се п |
| /p> <p>Гроб мога оца, то је врт, у коме живи једна моја покошена срећа, један вечити мој уздах. |
| кобајаги није епископ, и да кобајаги не живи у двору.{S} И није се одазивао, и није устајао са |
| ad>XVIII.</head> <p>У малим варошима се живи полако, са много лење или сујеверне покорности пре |
| ена маховина по сивом камену попасти ће живи трагови бића вашег по нашој самоћи.{S} И ми ћемо, |
| ног бића, које не може отићи, чије срце живи и удара у сваком растанку. </p> <pb n="173" /> <p> |
| и рећи, кад сваки човек само за љубав и живи!{S} Природа човечја је такова да негде, у скривено |
| ив до гроба мога.</p> <p>А у чему су ти живи трагови бића вашег?{S} У свирци, у смислу лепога, |
| мир.{S} Уосталом, то што у души његовој живи, није увек ни немир.{S} Има две природе.{S} Понека |
| дошла до уверења да музика у души њеној живи као врста завета.{S} Да тонови, особито тонови црк |
| мислим баш на ону самоћу, кад човек сам живи, него кад нигде никог свога нема.{S} Имате ли ви к |
| е поверила ни тугом ни радошћу.{S} Нико живи њој није пришао ни са питањем ни са слутњом.{S} На |
| ма свежине, лепоте и незаборава.</p> <p>Живи трагови, разумите ме добро !{S} Не сећање !{S} Ја |
| ивота мога, кажите и помозите ми или да живим или да свиснем, свеједно, само ако ме волите, Ири |
| било као <pb n="77" /> да си ме слао да живим негде на јужном полу.{S} Уосталом, све то није ра |
| господар острва на коме сам изабрао да живим.{S} Као Робинсон, молим се Богу и тражим нови пут |
| .</p> <p>— А докле би ти хтео да ја још живим!{S} Мораш се с тим измирити да је и у твог старог |
| у ташто и без вредности ...{S} Зашто не живимо крај гробова, и с гробовима заједно, да нам буде |
| S} Напротив.{S} У стражњој авлији, међу живином, крај свога псета, над бледом јесењом травицом |
| концерт, ах, Ана је имала тако топлих и живих престава, као да је та свечаност већ започела и и |
| пречац увенула и збабала се.{S} Нестало живих боја, нестало летњег даха.{S} Настала је часом ст |
| слушању песме и гледању раскошно лепих живих слика.</p> <p>Све то доле учинило јој се одједаре |
| О, ти мирна и света жено, која у облаку живиш и никога завела ниси, јеси ли кадгод била срећна |
| а том свршило.{S} Ана је причала течно, живо, и тако, као да се све то десило у присуству свију |
| да изађе.{S} До последњег такта је све живо стојало на свом месту.{S} А “гада, осећајући да се |
| n="165" /> листка, тако је у вароши све живо задрхтало и поплашило се од живота. </p> <p>Смркло |
| ма старчевим.{S} Детаљ по детаљ, брзо и живо, ређали се моменти трагичне монашке љубави, коју у |
| тниковог стварно оно само, оригинално и живо.{S} А затим умире за све вечности.{S} Све што се п |
| да пиљарице, иду на глави и разговарају живо.{S} Слика се после замутила и нестала, а на њеном |
| а, ни сметњи, ни непријатеља .{S} Његов живог није змија.</p> <p>Уочи дана када ће се помонашит |
| у пјесу.{S} Песма та, необична, весела, живога такта, разбудила је већ заморене пажње поново.{S |
| га напустили , својта га је жртвовала, живот га је избрисао.{S} Али штогод је крај долазио бли |
| и и побеђују срце.{S} Стога се, најзад, живот и срце и уклањају испред њих, и човек, такав чове |
| о.{S} Али штогод је крај долазио ближе, живот се болеснику чинио све лепши.{S} И то не живот уо |
| раздувао ...{S} Људи су сироти и бедни, живот је тако кратак, у старости и после смрти је све с |
| ваког појединца .{S} Свет се узнемирио, живот се узбуркао <pb n="96" /> са самога дна свога.{S} |
| ивљавала никаквих потреса или криза.{S} Живот јој се чинио исти као и пре тога, и, као и пре то |
| удубила, чисто се сама у себе урила.{S} Живот Анин се тако сузио, да је најзад постао просто пр |
| ружили, свађали и с ножевима вијали.{S} Живот, дакле, који је у најстрашнијим и најружнијим око |
| лим једног старог монаха што је сам.{S} Живот је тако тежак.</p> <p>Написао сам нешто што не ос |
| свима људима.{S} Достојанство неко.{S} Живот њен дакле није више оно што је био.{S} И гори је |
| вот уопште.{S} Него баш његов живот.{S} Живот дечка и младића који оца није познавао , који је |
| м душом.{S} Једнако је тражио начина да живот свој нуди и даје. </p> <p>И давао га је.{S} Три г |
| а богате јединице, све су то разлози да живот запне и застане, и загледа се у догађај са свом д |
| таву победе над животом.{S} Не волим ја живот толико колико свирку.{S} Страсти за чистом, непор |
| који је сада и мој.{S} И ја сам, за сав живот свој, калуђер.</p> <p>Али ако Бог и такву љубав п |
| на је искрено била убеђена да је за сав живот свој зазидана у зидове Богородичине Цркве.{S} Њој |
| сто.{S} Почело се јести.{S} Али је сав живот лебдео негде високо горе.{S} Говорило се једнако |
| гу, слуша музику и ћути, да то није сав живот њен, цео, са олујем у себи заједно.</p> <p>Сећају |
| снова.{S} Трећи, најзад, којима се сав живот сабио у један тренутак неизвесности, који су гото |
| руком опроштење, измирење, љубав и сав живот свој.</p> <p>— Ана, ви се не љутите?{S} Чујте как |
| Мора ме волети слепо, мора ми дати сав живот и сву душу, мора ме служити, мора у ланце ићи, ак |
| свемогућна жена, која је кроз цео његов живот могла од свега да га одбрани и заштити.{S} Доктор |
| И то не живот уопште.{S} Него баш његов живот.{S} Живот дечка и младића који оца није познавао |
| .{S} Па какав је онда човек уопште, кад живот сам не губи за њега драж и лепоту доклегод је жив |
| улу која ми је била драга као што ми је живот драг, и волим девојку која мене не воли — одговор |
| сао сам нешто што не осећам.{S} Мени је живот лак и пријатан и сушта лепота.{S} Једно бих само |
| уо је затим главом с убеђењем. — Мој је живот тако леп ! — Он прекиде, пуштајући да један искре |
| у сандук положенима, где се све што је живот изједначује и слива у нешто једно и вечито, као ш |
| е болеснику чинио све лепши.{S} И то не живот уопште.{S} Него баш његов живот.{S} Живот дечка и |
| ава.{S} Нека моћ из њега мене и води, и живот мој испуњава дужностима , борбом и радом, као и с |
| ст, бела као снег.</p> <p>И цео свет, и живот са свима мрљама својим, узмакли су далеко од њих, |
| ти .{S} Шта више, ја морам зло чинити и живот свој обесветити, ја морам срљати за жеђу својом, |
| ки.{S} Како болесним срцем куца данас и живот — говорила је Ана, седајући с родитељима за доруч |
| но и шумно.{S} Добијало склоп, целину и живот.</p> <p>Напослетку, Ана је узела перо у руке и по |
| и свадбене концерте, испраћа их у нови живот, и мирно се враћа своме послу.</p> <p>— Шта ради |
| ам куда су сада.{S} Ово је сасвим други живот ...{S} Зар није то тако као да сам већ једаред ум |
| владика задржа.</p> <p>— Ето ти човечји живот.{S} Два калуђера, у кући која је дом усамљености |
| Ани Недићевој .{S} Цео чисти девојачки живот њен, сваки покрет њен, музика њена, идеје њене, < |
| кога ниче потпуно иста биљка?{S} Да ли живот човечји , растући из корена који је у земљи, рани |
| питам: шта је то самном?{S} Бог је, или живот је, или, ја не знам, можда је у мени самом негде |
| место.{S} И тек кад он зађе, онда су ми живот и љубав слатки, онда имам снаге за срећу и уживањ |
| пет бригу и страх за ваш лепи и корисни живот.{S} Опростите му, и почујте га још мало.{S} Ја не |
| што је Ана?{S} Девојку, која сав богати живот свој носи у цркву, рад свој и уметност своју посв |
| едала некуда у дуги и слободни и богати живот човека, који је понекад тако горак у својим извес |
| разумем да усхићење од музике може бити живот или уместо живота, и да раду око црквеног певања |
| своју снагу, која ће одједаред изменити живот, упростити и разјаснити све, и из досадашњега жив |
| сада је тај живот, тај свесни, поносити живот требао да престане бити.{S} Огорчење болесниково |
| које је увек имало удобан, леп, и виши живот, које је дужности своје према људма и хвалу своју |
| оте и вере у лепо.</p> <p>И сада је тај живот, тај свесни, поносити живот требао да престане би |
| уди не бележе.{S} Не бележе га, јер тај живот не значи догађаје.{S} Али зато значи вечност.{S} |
| рала и у клавир и у виолину, и сав свој живот, у доколици и у раду, поклањала искључиво музици. |
| прави?{S} А њу бих хтео у најбољи свој живот да унесем .{S} У снагу живота свога.{S} Њу бих хт |
| етничким аскетством умеју осветити свој живот, и тим животом заправо светити цркву, место да цр |
| ма и вољама живота.{S} Да види тај свој живот растављен у комаде и саставне делове своје.{S} Је |
| м.{S} Зато сам ваљда и провела цео свој живот као дете, јер деца су без успомена.{S} Први мој д |
| без једне једине лажи, исприча цео свој живот.{S} Да јој каже како воли Богородичину <pb n="79" |
| страшну, позитивну снагу, којом ћу свој живот дићи, дићи га зацело.{S} И то не кажем овако: или |
| кад нисам био...{S} Какав је диван твој живот, Иринеје!{S} И како сам срећан и ја што си на ово |
| је Ана одушевљено и узбуђено. — Цео мој живот и рад вас су чекали.{S} Ви сте дошли, и старе рас |
| монах самом Богу обећао: чедан, идеалан живот, са једном великом љубављу, којој не прети ни про |
| емоћан и апатичан лежи онај који је њен живот више волео од свога, и што се можда на вечити одл |
| е је Ану савлађивало убеђење да цео њен живот треба да буде завет.{S} Завет лепоти и уметности |
| и сада чинило да се напила среће за цео живот, и да ништа више не жели и неће желети.</p> <p>У |
| тек, неочекивано, кроз пун, шарен и цео живот сикне његова анализа.</p> <p>— А цело то његово а |
| ту, који се така много мучи, а чији цео живот није толико вредан колико један тренутак њеног.</ |
| њега.{S} Како је неисцрпно богат и леп живот!</p> <p>Ана није више осећала никакву радозналост |
| ер је чиста калуђерска душа у мени, јер живот мој лежи на поносу, а понос! о, понос може замени |
| лакати, али плачем неосушним разумне, у живот далековидне жене.</p> <p>Ани је сада јасна била с |
| ама и у чекању.</p> <p>Ана се враћала у живот.</p> <p>Гроб мога оца, то је врт, у коме живи јед |
| леће, из судбине у судбину, из живота у живот, али да га опет врати Богу, Богородичиној Цркви и |
| и да на неки начин уђе у мисли њене и у живот њен.</p> <p>Анине дубоке, љубављу испуњене очи, о |
| е не варам кад кажем да сам заволео ваш живот и вашу љубав.{S} Победу вашу надамном, победу жен |
| мични на освећеној божјој књизи.</p> <p>Живот је башта, витлејемски мирна, и пуна ружа.{S} А љу |
| им успомена!{S} Мртвих, покојних делова живота нашег, који долазе, као сабласти, из других свет |
| тити и разјаснити све, и из досадашњега живота склонити многу непотребну сметњу.</p> <p>Ана се |
| т, којом је и најнезнатије детаље свога живота улепшавала, грејала и из непримећености подизала |
| јући с поносом на протекле године свога живота.{S} И учини јој се одједаред као да прошлост сво |
| зато, што је мој отац, пред крај свога живота , знао да вас волим.</p> <p>— Знао је?</p> <p>— |
| на бити у стању да одсвира музику свога живота и музички проблем своје савести.</p> <p>Да, музи |
| њи дан је можда најлепши дан целог мога живота.{S} Овако стар и трошан, осећао сам се лак и бес |
| Теби је познат роман и разочарање мога живота.{S} Жене су или незнабошци или идолопоклоници.{S |
| омоћ твоја богати раскош и красоте мога живота!{S} А ако би дошло до страдања, мука, сумњи, и н |
| } Ви сте дошли, и старе раскрснице мога живота више нема.{S} Помоћи ћу вам!{S} Пребродићемо иск |
| рекао.{S} Није хтео кварити лепоту мога живота.{S} Био је фини, осетљив, знао је оценити шта се |
| доклегод је жив, а најлепши делови тога живота постају му равнодушне олупине већ после годину д |
| орија сна једног, богатог као два млада живота, подигла се тога дана кроз сводове цркве небу у |
| дело.{S} Музичко дело је дакле само за живота уметниковог стварно оно само, оригинално и живо. |
| ука Иринејева лети по хартији, до краја живота свога.{S} И онда, попити чашу топлог чаја и умре |
| у својом!{S} Калуђер ћу остати до краја живота свога!{S} Калуђер сам зато јер сам хтео и морао |
| та је рука била за Ану исто што и слика живота њеног.{S} Значила је предодређену чистоћу, задат |
| разни покрети, и испрезали из оног дела живота који је тога дана дорађен или потрошен.{S} Испре |
| елокупним и распуштеним силама и вољама живота.{S} Да види тај свој живот растављен у комаде и |
| ена сам, и још само кратко време ми има живота с ове стране пакла, тренутак један, и сасвим је |
| ам и зебњу.{S} Чудну, као да ме топлота живота оставља.{S} Ја, видите, никако више не могу да с |
| уметничкој, из човечјег или из мравјег живота , има моменат одрицања.{S} То је одрицање светит |
| елики Четвртак роман најлепшег човечјег живота ...{S} Као да носи олтар у себи, као да је позва |
| аног, или мирно умирућег са зором бољег живота у очима.{S} И одједаред, себична и страстна, мах |
| о себе претпоставља ћелију рада и вишег живота ...{S} Чега се дакле бојите?{S} Тела наших ? ! < |
| уби, и светлост, светлост новог и вишег живота гране... </p> <p>Ђакон је осећао да безгранично |
| лужења говори: како се све несреће овог живота свршавају тихом тугом, а та је туга тако лепа, т |
| уо.{S} И осећао је како се чаша његовог живота пуни пуни ... </p> <p>А сад је ето кануло нешто |
| зама које су прво љубавно благо његовог живота.{S} Њему се чинило да цело небо плаче с Аном, и |
| само за час кроз једнолики мир његовог живота могао пронети бат срца или шапат усана!</p> <p>А |
| ло нешто мутно у кристалну чашу његовог живота.{S} Улица га дражи отворено поље га оневесели, а |
| сређивање, смиривање и свежи дах новог живота у новом ваздуху.{S} И пожелела је, одједаред, да |
| стишана сва ужасна трагедија Христовог живота и сав смисао његове узвишене науке.{S} Осетила ј |
| тим тужним гласом и са поезијом кратког живота у очима, иде дакле.{S} И не само да иде, него тр |
| о дивно, кад се зелена грана девојачког живота одједаред обаспе цветањем ! — развијао је доктор |
| ружа, и да љубав своју одели од осталог живота свога, тако, као што црква, иако је општа кућа с |
| занело сећање на неку сцену из веселог живота њеног оца, и уз ту реминисценцију се Ана тек зап |
| омрзац и познавалац жена, одрицао целог живота и целим животом, а коју сада видим стварну, идеа |
| рби да човек ниједан део свога душевног живота не страћи и не баци. </p> <pb n="150" /> <p>Али |
| , у коме лежи цела целцата тајна једног живота.{S} А они се круне, опадају, брже него цвет.{S} |
| иња храма, управо светиња њеног рођеног живота одрасла и посвећена у том храму, стала је пред о |
| {S} Јер нико не сме сазнати тајну њеног живота, среће и задатка.</p> <p>Промолила се одједаред |
| ушком на шапама, и са зрачком бесмртног живота у уморним, безбојним својим очима. </p> <pb n="1 |
| падањем.{S} Него у просторе оног ведрог живота који ни историја ни људи не бележе.{S} Не бележе |
| ши све живо задрхтало и поплашило се од живота. </p> <p>Смркло се одмах после пет сата.{S} Вазд |
| уђера, један с ове а други с оне стране живота, гледали су замишљено у башту.{S} Ђакону се чини |
| а се пењем, Ана, и не плашим се од жене живота свога, јер је та жена бела невеста душе моје, по |
| од заветом разумем неразрешиво везивање живота за неку моралну лепоту.{S} У томе је понос, у то |
| {S} И кроз тај чвор настаје онда ливење живота свога у дрхтај жице, у талас звука, у потез гуда |
| ас двоје проћи кроз то највеће искушење живота човечјег!{S} Како ћете проћи, а да се ниједно од |
| ми је био него после из ложе.{S} Дивоте живота виде најбоље они који напољу стоје. </p> <pb n=" |
| ећа у столеће, из судбине у судбину, из живота у живот, али да га опет врати Богу, Богородичино |
| ничке чари тих симболичних представа из живота и страдања Христова.{S} Необично лепа, сугестивн |
| пријатељу, постоји, али води некуда из живота.</p> <p>Са таквим назорима, госпођица Недићева ј |
| м тежине, који прати сва наговештења из живота душа наших.</p> <p>Ани је та непромишљена продук |
| из гомиле руинираних покушаја талента и живота једва спасено јединче.{S} Слутим ја, госпођице А |
| владичином оку је стојала слутња о бури живота и мека љубав за недужне жртве.{S} Рамена старчев |
| з танку ограду пред собом гледа комешај живота, љупко се смеши, воли, разуме <pb n="184" /> и о |
| и и аналишући, скоро неактивни састојак живота.{S} Вечито цепкање, тражење, испитавање — у том |
| т живота и позива свога.</p> <p>Дневник живота мога — говорио је у себи — то је дугачак, још не |
| тило тако врлетним и немилосрдним путем живота.{S} Чак, у једном тренутку, Ана му се учинила ка |
| а, сила од интелигенције, а опет је ван живота .{S} Неки чисто контемплативни и аналишући, скор |
| м такав реванш бити највеће задовољство живота.{S} Друкчије је испало.{S} Нечега дирљивог и зан |
| ом оцу који одлази.{S} Давала му је део живота свога.{S} Са оцем заједно умирало је његово једи |
| , час далеко од тога.{S} Ужасно, колико живота има у човеку.{S} И који је прави?{S} А њу бих хт |
| генерација, а сасвим зацело по неколико живота носе и рађају.{S} Моје је убеђење да и мало лепш |
| че, или за вампира који је већ неколико живота прошао пре него што се у овом складу јавио?.. .{ |
| јединог, самога вас волим, круно, песмо живота мога! ...</p> <p>— Ана, Ана моја дивна! — грлио |
| ње од музике може бити живот или уместо живота, и да раду око црквеног певања треба да жртвујеш |
| шине, толика множина баца у јад и чемер живота наших?{S} А шта се друго и ради са милошћу, него |
| опити из њега причест, и с причешћу мир живота за којим је тако чезнуо.{S} Призивајући <hi>Вонм |
| ну своју љубав носи са собом у манастир живота.{S} И ја верујем да има жена толико отмених и ја |
| ја вас волим.{S} Ви сте светиња и завет живота мога.{S} Ана, реците ми штогод.{S} Ја ћу век про |
| но као никада је осећао и чемер и сласт живота и позива свога.</p> <p>Дневник живота мога — гов |
| ла се, мирила се, узимала на себе борбу живота, ону, у којој сви без разлике падамо, једни побе |
| врт није у царству смрти него у царству живота.{S} Кроз младо и свеже цвеће везујем се ја за св |
| јбољи свој живот да унесем .{S} У снагу живота свога.{S} Њу бих хтео као прави калуђер да волим |
| се побожно прекрстио, затварајући књигу живота свога. </p> <pb n="181" /> </div> <div type="cha |
| оту човека.{S} Узми рецимо борбу између живота и смрти, љубави и губитка, младости и старости.{ |
| ања , доћи да покупи страшну ону порезу живота коју и најсрећнији човек даје у скрушености , бе |
| То кажите, то докажите, Иринеје, сјају живота мога, кажите и помозите ми или да живим или да с |
| ого о интимним њеним мислима и о начину живота.{S} А мене би тако занимало, и таква силна утеха |
| ђенија постала у своме укусу и у начину живота.{S} Почела је својом јаком музичком интелигенциј |
| до цркве, да чује и види срећу и лепоту живота свога, да се врати, и онда да се сруши нешто пре |
| идеала, за које је везивао рад и успех живота свога.{S} Куда то води, и шта то значи, кад се к |
| трашан, строг и суров завршетак људских живота ...{S} Како је све у животу ташто и без вредност |
| ди веран до саме смрти, и даћу ти венац живота.</p> <p>— Ђакон је зазвонио по момка, пољубио еп |
| ито заљубљена и љубоморна на све среће, животе <pb n="135" /> и људе, и у исти мах опора, понос |
| у.{S} Али Бог није милостив.{S} Него су животи људски тако чемерно бедни, да се понеки пут <pb |
| и нас је водио лепоти да са растављеним животима и телима негујемо јединство духа и душе, тај з |
| с се још рогуши.{S} Рогуши се као грдна животиња једна коју је божја рука уз длаку помиловала.{ |
| ила однекуд штап, и ударила патку.{S} А животињица се окренула, подигла ударену, као лала жуту |
| је осећао да је све без изузетка, свака животињица и свака стварчица, суделовала на неки начин |
| се и она претвори у једну од тих малих животињица, скромних, тихих, без жеља и без уздаха.</p> |
| бе, уметност развила заставу победе над животом.{S} Не волим ја живот толико колико свирку.{S} |
| алац жена, одрицао целог живота и целим животом, а коју сада видим стварну, идеално истиниту, в |
| тством умеју осветити свој живот, и тим животом заправо светити цркву, место да црква лажно све |
| и пре тога, она је задовољна била с тим животом и волела га.{S} Осећала је да у њему успева неш |
| утак с твојим срцем, и с твојим богатим животом проживим.{S} Тешка ми митра.{S} Дошао сам да јо |
| ега сав сјај и раскош одела, отимала га животу и слави и жени, силила га да се одрече среће, за |
| сажаљењу, ума га у науци која се радује животу будућих покољења, има га у хладној, отровној зај |
| погледом старца који се још само туђем животу радује.</p> <p>— Ја сам, синко, у првом реду зат |
| те, кажите ми: зар ни у чистом човечјем животу нема светиње којој смрт не прети ?{S} Зар нема п |
| ред трагедијом сваке светиње у човечјем животу.</p> <p>Опазило се да владика с интересом поглед |
| и цркву, дакле мир и размишљање о бољем животу, волела и пре мене.{S} Она је и мене у цркви и к |
| ето.{S} А ништа на свету се у спољашњем животу Ане Недићеве није догодило ни променило.{S} А ни |
| има.</p> <p>— Јесам ли ја терет у вашем животу ? — шаптао је ђакон у неким слатким слоговима, к |
| показује живу љубав према једном вишем животу у човеку.{S} То је, како сте сами рекли, једна с |
| се истежу, трепте, бледе и умиру у овом животу пре него што се у један сплет уврте са жицом кој |
| аслужних људи с којима сам у дугом свом животу имао додира, у реду толиких жена које сам подцењ |
| стинити дом божји који сам у дугом свом животу видео.{S} А она је то с тога, што се вас двоје т |
| едаред будем ђакон, онакав какав у свом животу никад нисам био...{S} Какав је диван твој живот, |
| а жеља или воља није у унутрашњем њеном животу сазрела.{S} Никоме се она није поверила ни тугом |
| да ја учиним нешто што ће том спасеном животу дати вредност.{S} Заветујем се да ћу учинити.{S} |
| , о вери, души жениној, или о осећајном животу човека уопште.{S} Али знам за једну унутрашњу бо |
| овој слици свети Стеван држи проповед о животу и о умирању.</p> <p>Ана је свирала да занесе цео |
| е, она се са страхом у души освртала по животу, и тражила на кога ће се ослонити она, да би се |
| одрицање светитељско, т. ј. без бола, у животу природе .{S} Узми на пр. сутон, или ако хоћеш и |
| је одрицање аскетско, то јест болно, у животу човека.{S} Узми рецимо борбу између живота и смр |
| так људских живота ...{S} Како је све у животу ташто и без вредности ...{S} Зашто не живимо кра |
| ац се опет нашао пред нечитким ставом у животу своје кћери.</p> <p>Ћутати, то је лагати — пала |
| е.{S} Јер ми је сад јасно да је завет у животу човечјем потребан.{S} Да је потребно да човек, у |
| ед мене, савлађује и као суви штап крха живу љубав, отима ми пољубац, мој пољубац, моју сласт, |
| ађањем цркве и понашањем у њој показује живу љубав према једном вишем животу у човеку.{S} То је |
| од уживања , али која не дира најфиније живце и најтање нити душе човјечје.{S} Не тако.{S} Него |
| на мора брижљиво чувати, очима пратити, живцима осећати, разумом својим о њој расуђивати.{S} Са |
| ао се, али са мало успеха.{S} Биће нека живчана нелагодност , мислио је.{S} Али после је опазио |
| е с леве стране крај стуба.</p> <p>Мала живчана алтерација — постављао је ђакон диагнозу без мн |
| онекад би се радознало осврнуо, тражећи жижу из које бије та топлота.{S} Тражио је откуда долаз |
| очима, видим је у вама као јарко црвену жижу у белом алабастерском кандилу.{S} Тај пламен у вам |
| S} Где ми је сажаљење за фине оне плаве жилице на њеним слепим очима ?{S} Где ми је милост за д |
| и пузи разноврсно цвеће.{S} Коренчићи и жилице раскивају даске и дробе камење .{S} Стоји црква |
| ветио ју је, окадио јој је крв у свакој жилици.</p> <p>Извирило је малко и сунце.{S} У траци ње |
| лето тако одједаред као што нож пресеца жилу.</p> <p>Као да је цела земља на пречац увенула и з |
| ска литија, кад се по цвећу и по зрелом житу гази.{S} А после, кад остарите ?</p> <p>Недићка за |
| да уз само Анино уво трепти велика нека жица.{S} Затим је дошао други, па трећи, и онда је цео |
| новој души се затеже нека давно онемела жица, и он умало не одговори да јесте.</p> <p>— Није, г |
| има, за линијом његовог тела, које, као жица, затегнуто и пуно музике, чека да интервал прође, |
| ју, или у крваво срце уједају затегнуте жице, и музика се чује.</p> <p>О, ти мирна и света жено |
| стаје онда ливење живота свога у дрхтај жице, у талас звука, у потез гудала.{S} И мољење једно, |
| то танким ребрима која су изгледала као жице на миниатурном неком инструменту.{S} Два мрава су, |
| ли једно у другом као што музика живи у жици.</p> <p>Али је онда дошло време кад су се почели ч |
| пре него што се у један сплет уврте са жицом која треба да зазвучи.{S} И кроз тај чвор настаје |
| <p>Ана је осетила хладан зној по челу, жмарце утрнулости по рукама и ногама, и стисак један ок |
| знемирује и мучи.</p> <p>Ана је осећала жмарце по телу, и неки дотле непознати страх од Бога.{S |
| да ми је Авантурист Пера, који ено тамо жмири, и тако је лепо пребацио преко ока своју већ прил |
| и без моје десне руке.</p> <p> Мајински жмирну.{S} Онако како чине људи кад хоће да сакрију реп |
| е доктор.</p> <p>Стари хоровођа је само жмирнуо очима.{S} Њему се чинило да то на једно излази. |
| о је само несрећа, јад и <pb n="255" /> жртва.{S} А међу нама остаје лепа и чиста монашка наша |
| ну и вукао је к себи. — Зашто несрећа и жртва и плач ?{S} Ја вас не дам, Ана! ...{S} Ана!{S} Ми |
| једно благо, као несрећно створење, као жртва рђавог и лажног суда <pb n="199" /> свију људи, п |
| а о бури живота и мека љубав за недужне жртве.{S} Рамена старчева се тужно слегала пред сазнање |
| непрекидна промена.{S} Зато дуготрајне жртве и савлађивања постају обичне појаве, бришу се из |
| лене гранчице и цвеће, мирне, безгласне жртве сваког људског весеља.{S} Неки су завидели владиц |
| еобичан, сасвим необичан домаћин божјег жртвеника.</p> <p>Прснуле су затим тешке копче на Еванђ |
| ти читаво брдо пред ноге катастрофи, да жртви својој не могне прићи.“ </p> <p>„А да ли је право |
| сла је она све брже и брже, прикрала се жртви својој до срца, обузела јој и главу, помешала се |
| инеју још донети сем трзања, уздисања и жртви. </p> <p>И онда су наваљивале на њу мисли: страшн |
| мф, смејала се сваком догађају и свакој жртви.{S} А у исти мах је ђакона гризла савест већ и зб |
| } Лекари су га напустили , својта га је жртвовала, живот га је избрисао.{S} Али штогод је крај |
| бележи.{S} Своју песму.{S} Своју крвну жртву на олтар коме се клања.</p> <p>Пливала је у задов |
| ећао на крв Христову у путиру, на чисту жртву, на <pb n="136" /> свемоћну смрт, која је Сина Бо |
| и да раду око црквеног певања треба да жртвујеш целу личну кариеру своју.</p> <p>Ани је тај фо |
| орите ништа!{S} Не обећавајте ништа, не жртвујте ништа!{S} Ја морам ићи, морам , јер несреће мо |
| цркву мирна, чиста и непоколебљива.{S} Жуд, ако је мора бити у сваком човеку и у свакој љубави |
| ене. — Ђакон је застао и гледао у Ану с жудном неком радозналошћу. — Је ли то дуго ? — чула је |
| да га само поздрави и пре њега уђе.{S} Журба њена је међутим била сасвим непотребна.{S} Пашков |
| вашег?{S} У свирци, у смислу лепога, у журби и приближавању повратка вашег који нам већ иде.{S |
| а реч, то је можда већ демон који жури, жури ...{S} Можда сам на први покрет љубави требала одм |
| слатка реч, то је можда већ демон који жури, жури ...{S} Можда сам на први покрет љубави треба |
| ра није видела, али је опазила да ђакон жури да је стигне.</p> <p>Био је то болешљиво нежан пла |
| ек закаснио на ручак; Ана је, напротив, журила кући, и говорила мајци да тога дана осећа тако ч |
| поздрављајући хитно и ђакона и младиће, журила је у порту да одахне.{S} Али, слутећи ваљда да ћ |
| рстача .{S} Ана се осећала неудобно.{S} Журила је да што пре стигне до гробнице.{S} Стигавши, с |
| ила дубок снег и спотицала се у јаме, и журила је, задувана и усплахирена, и застајала опет, ми |
| ђакона, и он се, после свршене службе, журио са свлачењем што је игда могао.{S} Стигао је на ц |
| о волим?</p> <p>— Говорите, говорите! — журио је ђакон. — Говорите! — молио је.</p> <p>— Волим, |
| урио да проговори с њоме, зашто се тако журио ка подневу љубави своје, зашто је тако брзао да ј |
| стварањем свога света?{S} Зашто се тако журио да проговори с њоме, зашто се тако журио ка подне |
| људи ? ... </p> <p>И зашто се и он тако журио са стварањем свога света?{S} Зашто се тако журио |
| <p>Требало је журити, јер се и Пашковић журио.{S} Остало је само толико времеда да се монах Ири |
| Недић. </p> <pb n="41" /> <p>Требало је журити, јер се и Пашковић журио.{S} Остало је само толи |
| етао у Рим и у Париз, а сада, кад сунце журно запада, шета се до Богородичине Цркве.</p> <p>Да |
| ени, моћни и отровни.{S} После, скромни жути маслачци.{S} Све по три у реду.{S} Појци и богомољ |
| летеле тице.{S} Бегале из сиве магле у жутило злог неког облака, и стрмоглављивале се оданде, |
| јак, подсећала на пролазност и смрт.{S} Жуто и набрчкано лице, шиљат нос, уска бледа уста, руке |
| се окренула, подигла ударену, као лала жуту <pb n="214" /> ножицу, и доброћудним, мирним оком |
| огородичине</p> <p>Цркве</p> <p>Књижара З. и В. Васића Загреб</p> </div> </front> <body> <div t |
| ну моћ је имала Ана да ту своју љубав , за коју би људи рекли да се ничим другим не храни до гл |
| чисто гушили у њему.{S} Пала је и нека, за то годишње доба сасвим необична магла, дебела и влаж |
| естола лепоте, среће, светиње и идеала, за које је везивао рад и успех живота свога.{S} Куда то |
| им гласом, за отвореним његовим устима, за линијом његовог тела, које, као жица, затегнуто и пу |
| павати ...{S} Како ти то изгледаш, Ана, за Бога?{S} Теби није добро.{S} Шта ти је, Анице?</p> < |
| монах Иринеј к њима дође, него да она, за тренутак један, излети одавде, да одлети до цркве, д |
| ћном да чудом врати чудотворног певача, за часак један, само дотле док не изврши дело светиње и |
| непотребна и без циља.</p> <p>Једаред, за време вечерња, кад су облаци застрли небо, у цркви б |
| уку!{S} Ко је болестан ?{S} Шта вам је, за Бога!</p> <p>— Бошко, мали Бошко Ристовић — грцала ј |
| а.</p> <p>Уопште је спољашњост владике, за кога се иначе знало да је умно још необично свеж и ј |
| , ако је пошла, с пута да врати.{S} Не, за Бога не, Бошко, Бошкице!</p> <p>Одједаред се сетила |
| још дуго моћи гледати, лепи мој ђаконе, за којим ено тамо код мене уздише цела варош.{S} Дакле? |
| же: само жена може помоћи човеку да се, за њу, успне тамо, куда <pb n="249" /> се за себе никад |
| S} Одлучите онако како вашем срцу годи, за вас ћемо сви све учинити.</p> <p>— Волела бих се вид |
| акућу за нечим.{S} За мрвицом на земљи, за мушицом у ваздуху, за сенком, за шљокицом сунца, кој |
| волела, преокрет у њеној љубави значи, за мене, појаву ниског реда, без финих мотива , и недос |
| ски побожна , она је имала моћ да увек, за време молитве, нађе око божје над собом.{S} Нашла га |
| говог, који је сада и мој.{S} И ја сам, за сав живот свој, калуђер.</p> <p>Али ако Бог и такву |
| земљи, за мушицом у ваздуху, за сенком, за шљокицом сунца, која се, већ дограбљена, одједаред о |
| ужи за умиљатом речју, за топлом руком, за нежним загрљајем.</p> <p>Ана је осетила да се рука ј |
| стрпљиву чежњу.{S} За ђаконовим гласом, за отвореним његовим устима, за линијом његовог тела, к |
| .</p> <p>Мало даље је травник, ограђен, за младе пилиће.{S} Сад пилића нема, а и траве је мало, |
| , мало расејана .{S} Као оно бело небо, за које се не зна да ли је наоблачено или је ведро.</p> |
| родичине Цркве.{S} Њој је то било мило, за њу је тај ограничени простор био размакнут и светао, |
| њему има искрице љубави за псето једно, за слику једну, замисао једну.{S} И био је уверен да до |
| ислила је Ана.{S} Такав је био и синоћ, за вечером.{S} И кад су га нудили јелом, њој је падало |
| е Цркве.</p> <p>Да одстоји целу службу, за то доктор није имао времена.{S} Него је комбиновао с |
| .{S} Видиш само ону велику кожну торбу, за коју доктор Пашковић каже да у њој лежи враг.{S} Али |
| ког зближења, и тужи за умиљатом речју, за топлом руком, за нежним загрљајем.</p> <p>Ана је осе |
| са млађим свештеницима реформисани су, за сразмерно кратко време, гимназијски концерти, а наро |
| мрвицом на земљи, за мушицом у ваздуху, за сенком, за шљокицом сунца, која се, већ дограбљена, |
| у ми и милост и сажаљење за љубав нашу, за љубав као такову, пуну грубости, насиља, досаде, сва |
| ју испрекидани слогови , <pb n="111" /> за певницом неко певуши, читач апостола се тихо преслиш |
| осетио колико је везано <pb n="144" /> за њега то младо створење, и одједаред му је дошла идеј |
| за себе, и још за једног грешника .{S} За монаха једног, који се, тамо, пред Часном Трпезом, м |
| адовање је трајало дуже од тренутка.{S} За то време, иако је у ствари ипак било сасвим <pb n="1 |
| е носи такву каква је, и смирује се.{S} За мало.{S} Тајна почиње да боли, и он се буди ујутро с |
| акле обешена још на једну кућу више.{S} За трен ока, Недићеви се нашли затворени, одсечени од с |
| е.{S} То је сјајно.{S} Ви сте дивни.{S} За награду ћу вам сада одсвирати нешто своје.{S} Пазите |
| ш никада нисам гледао и чуо свирати.{S} За мене је то сад крупан један доживљај .{S} Скоро бих |
| самном?{S} На извесно време, мислим.{S} За одсуство је лако.{S} Заменио би те мој ђакон.</p> <p |
| кокице.{S} Једнако скакућу за нечим.{S} За мрвицом на земљи, за мушицом у ваздуху, за сенком, з |
| ста, душом и телом потонула у посао.{S} За архијерејску службу, као такову, требало је научити |
| оће ли се појавити мушко или женско.{S} За пакост, куће су стајале као нека запечаћена писма, у |
| књигу, ђакон је узео и пружену руку.{S} За часак само.{S} Кратак и незабораван часак.{S} А зати |
| ред осетила врелу, нестрпљиву чежњу.{S} За ђаконовим гласом, за отвореним његовим устима, за ли |
| куда бисмо тим путем морали отићи ?{S} За час само, и љубави наше не би било, не би је било, А |
| други људи су то можда звали обичним, а за Ану је то било, као увек, пуно разних откривења из н |
| ј цркви.</p> <p>— И мени је тешко.{S} А за појањем, које се овакво нигде поновити неће, чини ми |
| сва, у свима данима својим, бити борба за чедност и триумфе њене, бити полифонијска једна тајн |
| ње.{S} И у олтару има сад топла молитва за нашег болесника.{S} Иринеј је очајан и утучен због н |
| пролази кроз одело и груди, и хвата га за срце стиском једним који боли. </p> <p>Бол је после |
| је да неће мислити на Иринеја, да ће га за једно време заборавити.</p> <p>А нервозније но икад |
| у мотива који сте чули?{S} Држите ли га за свеже, безгрешно новорођенче, или за вампира који је |
| и полифонијска једна тајна, бити залога за бесмртност лепоте. </p> <p>Анино срце је куцало спок |
| } Био је пресрећан у том одуживању дуга за повраћено здравље, и озбиљно је осећао да је све без |
| осу и браду, да огрне широку одежду, да за увек скине онај као анђеоско крило лаки и елегантни |
| од ефекта.{S} Јасно је било пред њом да за имитовање треба индискретности.{S} Треба болног разм |
| Ана је, имитујући читање ђаконово можда за октаву и још за квинту више, давала ипак постајање, |
| после годину дана ...{S} Зашто се онда за срећу то исто не каже?{S} Чему срећа и усхићење и сл |
| убављу испуњене очи, окретале се некуда за даљином.{S} Одрицала је нешто главом.{S} Срце јој је |
| Кроз младо и свеже цвеће везујем се ја за свога оца, бршљан онај, што грли гробницу, то су мој |
| а мога.</p> <p>Раставили смо тела своја за увек.{S} Не зовући их ни змијом, ни отровом, ни грех |
| ниједну своју чар и привлачност , која за човека пред собом, иако јој је драг, ништа нема.{S} |
| њим, из те средине која је кобна, која за час један може бацити у човека клицу смрти.{S} Одлуч |
| ако није волела свога мужа кад се удала за њега, а како се сада види да је срећна и задовољна, |
| кве су биле мисли Анине док се спремала за полазак у цркву.{S} Обукла је црно јесење одело, и м |
| дити и урадити.{S} И топло се заузимала за чичицу код црквеног одбора, ишла сваки дан да га пос |
| е пре неколико месеца радила и сматрала за урађено .{S} Донела је тај рад, свирала поједине дел |
| , нестезана, нељубљена, та је рука била за Ану исто што и слика живота њеног.{S} Значила је пре |
| поклонио, али црква као да није марила за његов дубоки поклон толико колико други пут.</p> <p> |
| е се још у цркви срести, она се сакрила за стуб, и постојала док он није прошао.{S} Он ју је та |
| гласник у његову душу!{S} Кад би се, ма за један тренутак, та љубав, која је он, могла њему и д |
| брве у грчевитом луку — да ли сте га ма за часак један волели, Ана, говорите истину, Ана! — шкр |
| лахирено: </p> <p>— Ана, јесу ли вас ма за тренутак узнемириле Пашковићеве речи ?{S} Јесте ли о |
| саградити велелепну цркву са галеријама за разне хорове , хорове одраслих и деце, и са ћелијама |
| , врапци пси и мачке ишли су у гомилама за њим.{S} А он их је све мазио, и слушао их, и годило |
| озора.{S} Почела је и сама да се спрема за полазак.</p> <p>У цркви није дувао ветар.{S} Није би |
| говорила је Ана, седајући с родитељима за доручак. — Шта је, Боже, са Светиславом директора Ва |
| е су се осмехнули.{S} Ана је ишла очима за покретом његових руку, и знала да су то те исте руке |
| И зујале су пчеле.{S} Поводећи се очима за једном пчелицом, он одједаред угледа торњеве Богород |
| ах и нека виша добронамерност, која зна за борбе и лутања њена, и стаје ближе уз њу зато што и |
| лим тог старог човека.{S} И бићу срећна за све то време.{S} После ове дивне, раскошне службе, д |
| немам, сем великог, милостивог сажаљења за све што је на свету“. </p> <p>Покалуђерио се.{S} И б |
| ?{S} Је ли наишла на вас болесна чежња за својом сопственом несрећом?</p> <p>Ана није одговара |
| био, да је сладак био, и да гори чежња за њиме. </p> <p>Ана је одједаред осетила врелу, нестрп |
| том разумем неразрешиво везивање живота за неку моралну лепоту.{S} У томе је понос, у томе је р |
| з њега причест, и с причешћу мир живота за којим је тако чезнуо.{S} Призивајући <hi>Вонмем</hi> |
| да, ма да је Ана долазила сама, и места за пролаз било и одвише, стао је одједаред молити млади |
| , и, љубоморно што од Аниних ногу ништа за њега није остало, попело се Јови на леђа.{S} Јова је |
| <pb n="168" /> <p>Монах Иринеј се враћа за сто.{S} А старцу се чини да би могао седети, тако, у |
| она, не знајући право шта чини, потрча за лекарем.</p> <p>— Опростите, господине.{S} Ви сте си |
| да је то она велика, свемилостива љубав за којом је чезнуо.{S} И осећао је како се чаша његовог |
| ојала слутња о бури живота и мека љубав за недужне жртве.{S} Рамена старчева се тужно слегала п |
| тешких часова.{S} Његова аскетска љубав за идеју лепоте, апстрактна и горда, испољила је одједа |
| и почео осећати једну, уједначену љубав за све што му је познато.{S} Показивао је знаке неког д |
| — Волиш ли ти некога, кад сваки предлог за удају тако хладно одбијаш?</p> <p>Ана је задрхтала, |
| <pb n="158" /> <p>Село се дакле најзад за сто.{S} Почело се јести.{S} Али је сав живот лебдео |
| ађа од меда, али су осећали да је и жеђ за речју слатка, и ћутали су даље.{S} Ђаконово чело је |
| уме наћи предмет размишљања или забаве за читав један дан.{S} Волео је, нарочито кад треба да |
| о, ушао доктор сам. </p> <p>Ана је, све за један тренутак, и устукнула, и потрчала доктору у су |
| и живот и љубав слатки, онда имам снаге за срећу и уживање.</p> <p>Или можда само зато и има сл |
| егово на амвону празно, да хор запомаже за његовом песмом, да је и лето умрло зато што је он да |
| ђаконове збуњености .{S} Дохватио га је за руку да га охрабри.{S} Али гест није био добро изабр |
| и.{S} Она је искрено била убеђена да је за сав живот свој зазидана у зидове Богородичине Цркве. |
| да су пуне препуне суза.{S} И имала је за рапавог , тврдог доктора много симпатија. </p> <p>— |
| нити ико на свету не може знати шта је за мене та црква.{S} Ја се понекад скоро страшим од све |
| е, свој остварени једини облик, који је за сваког и за сва времена један те исти.</p> <p>А у му |
| ије дуже трајао од пола сата.{S} Али је за то време исисао из земље и из ствари сву топлу душу, |
| за три дана, до идуће недеље.{S} Али је за све то време био немиран, рачунао колико је времена |
| љење.</p> <p>Чим је ушао у собу, сео је за сто, извадио из касете свеску дневника, и записао у |
| ашни лелек несрећног Ристовића пузио је за њом и вио јој се око ногу.</p> <p>Одгоре, с противно |
| чито се прочуле Пређеосвећене Литургије за време великог поста. </p> <p>Госпођици Недићевој је |
| ната и душа.{S} Одрицала се у себи шале за сва времена . </p> <pb n="61" /> <p>И сутра дан се ј |
| и столица.</p> <p>Ана је пошла да седне за клавир.{S} А ђакон се чисто нервозно дигао за њом, и |
| а дужностима које су одвише многобројне за вас.{S} Зашто у тако сувише богатом стилу спремате с |
| одједаред дошло неко дубоко разумевање за та тиха, меланхолична богослужења у рано, бојажљиво |
| изостане нескладно и произвољно појање за певницама.</p> <p> Крстовдан је освануо леп.{S} Нека |
| м новом.{S} Освајало је искрено осећање за религиозне свечаности недеље и празника, и почела се |
| кад овако пишем ?{S} Где ми је сажаљење за фине оне плаве жилице на њеним слепим очима ?{S} Где |
| јена ?{S} Где су ми и милост и сажаљење за љубав нашу, за љубав као такову, пуну грубости, наси |
| акон не би узнемирио, ушла је у одељење за женске.{S} Завидела му је што је црква његова.</p> < |
| мо, оригинално и живо.{S} А затим умире за све вечности.{S} Све што се после изводи, то је можд |
| њу, успне тамо, куда <pb n="249" /> се за себе никада успео не би, и обратно, жена је увек кри |
| тку земаљску срећу. </p> <p>Ухватила се за чело.{S} Кајала се, крстила, и клањала пред добротом |
| ха, и онда, покајно и скрушено, пење се за њим, и, ја верујем, може се попети до неслућених вис |
| малим шатрицама својих срдаца селити се за тим траговима свежине, лепоте и незаборава.</p> <p>Ж |
| ћи, још дуго стојала, час извијајући се за стазом којом је он отишао, час увлачећи се страшљиво |
| таните као цветови, као биљке.{S} Идите за сунцем и за законом који је у срцима вашим, и бићете |
| ед вече, кад сврши посао. и мисли да ће за клавиром или за књигом бити задовољна, не може ни да |
| њој се и сада чинило да се напила среће за цео живот, и да ништа више не жели и неће желети.</p |
| бар најмање види.{S} Мора бити да сврће за угао у споредну улицу, и заобилазно иде кући.{S} Јед |
| кући до вас, умрло је јутрос двоје деце за два сата, а треће, последње, ако још није мртво, онд |
| и хладни као гроб, и да се она расплаче за драгим својим, и буде несрећна без њега.{S} Најзад ј |
| ем, <hi>ја</hi> се плашим, и за њега, и за друге, као што и за вас непрекидно стрепим, и кајем |
| дноћа.{S} Постепено, долази сажаљење, и за њим милост .{S} И најзад превлађује чар лепоте, и ја |
| n="119" /> молио је Ану за извињење, и за доброту да још једаред пређе с њим његов део. </p> < |
| да вам кажем, <hi>ја</hi> се плашим, и за њега, и за друге, као што и за вас непрекидно стрепи |
| едаред као ред белих фењера који иду, и за којима и она треба одмах да пође.{S} Није јој било д |
| се, Боже, смилуј се! — молила се она и за себе, и још за једног грешника .{S} За монаха једног |
| арени једини облик, који је за сваког и за сва времена један те исти.</p> <p>А у музици?{S} Сва |
| удадбе девојчине вештачке, измишљене и за косе довучене ствари, и да је света и вечита истина |
| ветови, као биљке.{S} Идите за сунцем и за законом који је у срцима вашим, и бићете чедни и нев |
| вештеник рецитује и наредно, па затим и за наредним наредно.</p> <p>Ана је осетила хладан зној |
| лашим, и за њега, и за друге, као што и за вас непрекидно стрепим, и кајем се понеког часа што |
| p> <p>Мучена таквим питањима, седала би за клавир, или узимала виолину, свирала једно четврт са |
| ала разлог зашто се Јела опирала удадби за свога мужа.{S} Овако, знајући да њега није волела за |
| наоблачено или је ведро.</p> <p>У соби за примање, ђакон је прво наишао на Ану, и сада, први п |
| нда човек уопште, кад живот сам не губи за њега драж и лепоту доклегод је жив, а најлепши делов |
| ао кутак један где има још чисте љубави за цркву и детињег веровања у божју милост.{S} Чија је |
| е станује док у њему има искрице љубави за псето једно, за слику једну, замисао једну.{S} И био |
| умре од глади, зато је умро што љубави за њега није било.</p> <p>А сад, кад је ипак дошло до т |
| .</p> <p>Ђакон је успео да ствар одложи за три дана, до идуће недеље.{S} Али је за све то време |
| је простог човечанског зближења, и тужи за умиљатом речју, за топлом руком, за нежним загрљајем |
| је да га крије, да га воли, да се боји за њега.{S} Затим су око тога мотива стали да искрсавај |
| своје послове, јер им свима смрт стоји за вратом.</p> <p>Гле, и код судије Ристовића црна табл |
| осио дар и поруку оног погледа као неки за сва времена у себе зазидани аманет.</p> <p>На степен |
| га за свеже, безгрешно новорођенче, или за вампира који је већ неколико живота прошао пре него |
| ши посао. и мисли да ће за клавиром или за књигом бити задовољна, не може ни да чита ни да свир |
| ...{S} А жао ми га је, баш ме душа боли за њим...{S} Уосталом, можда цела ствар и није тако тра |
| горела у некој неситој, страстној жељи за лепим.{S} Цео дан је остајала на послу, а целу ноћ с |
| оје нису показивали никаква интереса ни за један од истакнутих проблема.{S} А нико им то није н |
| љубав моја према монаху није се још ни за часак оделила од љубави моје према цркви, и од завет |
| е било оставити старца који ће туговати за њим, али је отишао са неком чудном надом да ће све д |
| живот свој обесветити, ја морам срљати за жеђу својом, морам унесрећити матер своју, морам пљу |
| ених старих људи који се могу разњежити за сваку маленкост .</p> <p>Да, старом епископу је годи |
| е, нервозно ужурбано се почела облачити за излазак, и најкраћим путем је похитала на службу.</p |
| живот толико колико свирку.{S} Страсти за чистом, непорочном лепотом се теже развијају , али с |
| да пише у дневник, и да слаже мудрости за постизавање великог, сунчаног мира.{S} Напротив, осе |
| разне неочекиване посљедице може повући за собом.{S} О томе се, досада, сигурно већ уверио Госп |
| све, и иде, и губи пут и пропада идући за том блудећом светиљком". </p> <p>„А где су ми милост |
| а жена, бежећи испред Ане и затварајући за собом врата.</p> <p>Ана је остала сама у соби, и зна |
| но.</p> <p>— Никаквих жеља ја сад немам за себе — изрекла је брзо, поцрвенела мало, и наставила |
| ајном животу човека уопште.{S} Али знам за једну унутрашњу борбу њену, која је тешка и претешка |
| азиш.{S} И љубим те непознату, и чезнем за свирком твојом, никад нечувеном .</p> <p>Глава твоја |
| м унутрашњем разговору, ухвативши руком за капију .</p> <p>Али на пола пута између капије и ула |
| пец у црвеном капутићу са совиним пером за капом, а предсобље, пуно зеленог биља и застрто дебе |
| болест осредња, па је доктор безбрижан за дискусију, или је тешка, па из њега говори узнемирен |
| кви, а ускоро затим ће бити рукоположен за свештеника и отићи на парохију.</p> <p>Госпођица Нед |
| о.{S} Можда би и учинио, да га пас Анин за времена није подсетио где је.{S} Псето је стојало у |
| понављао је он гласом који се извињавао за онај први глас.{S} Је л' те да је ова љубав зато међ |
| вир.{S} А ђакон се чисто нервозно дигао за њом, и задржао је на пола пута.</p> <p>— Ја вас још |
| ту да буде сам.{S} А Пашковић је гледао за њим и довршивао свој посао.</p> <p>Ништа не мари, мо |
| инеј ју је нежно, једва осетно придржао за рамена, повео је до столице крај прозора, и пошао да |
| моћи у грудима — смерно корачање његово за време Великог Входа, то је било корачање краља који |
| у рамена ђаконова.</p> <p>Он ју је узео за руку и повео је клавиру.</p> <p>— Други пут.{S} Или |
| музикалном осетљивошћу се ђакон поводио за сваком музичком променом горе на хору, и опрезно и с |
| и окисли и прозебли , Христос се сакрио за облаке, а кроз јектенија ђаконова се чуо тон туге и |
| а, пробушило је рупицу у магли, и вукло за собом дугачки црвени ђердан .{S} Гле, магла, тешка о |
| чи, два ненађена драга камена која само за Ану светле, умиљавале би се погледом псета једног ко |
| ово дело.{S} Музичко дело је дакле само за живота уметниковог стварно оно само, оригинално и жи |
| ла, стојало је између неба и земље само за њих двоје.{S} Из високе ограде на порти струјао је м |
| н, могла њему и дати!{S} Кад би се само за час кроз једнолики мир његовог живота могао пронети |
| ете.{S} И замолио Ану да га извини само за један тренутак, колико да каже владици да оно „други |
| ла ти што си живела један тренутак само за мене!</p> <p>То је све што јој поручује, а то је сре |
| ротив љубави рећи, кад сваки човек само за љубав и живи!{S} Природа човечја је такова да негде, |
| авештење неко, и служећи свештеник само за часак, у једном одсеку службе, замењује ђакона.{S} П |
| то и у томе, зар не, ви, тамо, што само за торбу имате очи ?{S} И јесте ми неки момци, кад чека |
| екују некога, а уши чују нешто што само за њих важи.</p> <p>Чује ваљда песму мога срца — смешио |
| ета, које Богородичина Црква непрестано за руку држи.{S} А Анине очи се упирале у ђакона, јер ј |
| а удахнуо у себе, и двадесет пута једно за другим умро, само да се збуде нешто тако лепо као шт |
| ато да ужива што гори.{S} Гори, ужежено за славу онога што души не да да се смути.</p> <p>Наила |
| налазили да би то било и одвише напорно за певаче, а да поготову не би имало смисла мучити стар |
| } И кад бисте знали шта ти акорди лично за мене значе!{S} Верујете ли ми да ја сваког богослуже |
| Све компликовано и тешко.{S} Све ће то за неколико дана поумирати.{S} Серум против шарлаха кан |
| ковићеве речи ?{S} Јесте ли осетили што за њега ?{S} Да ли бисте га могли — над Иринејевим очим |
| или: то је ваљда неки медитативни одмор за интелигентну главу докторову после тешко пожртвовног |
| ило свету хаљину Христову, и зашло опет за облаке.{S} Ана Недићева је осећала само још мирно бл |
| ао огледало.{S} Хармониум, клавир, пулт за ноте, на засебном столићу виолина, слике разних музи |
| це и њезиних укуса и судбина.{S} Страст за чистом лепотом, драги пријатељу, постоји, али води н |
| , несрећник један кога ће ужасна страст за идеју кљувати <pb n="178" /> и јести док га не појед |
| еним слепим очима ?{S} Где ми је милост за душу њену, која, као и свачија, сваки час може бити |
| долазак владике сматрала као свечаност за коју се нарочито треба спремити.{S} У колико је то в |
| и интерес, никаква нарочита приврженост за оно што је нашао, никаква нарочита намера или одлука |
| је скочио као веверица, примакао сточић за сервирање чаја, отварао брзо разне фијоке и орманчић |
| ваш глас.{S} Изволте да пређемо у собу за свирање, па ћете се уверити.</p> <p>Та је соба изгле |
| луђера који завет свој сматра као борбу за љубав.</p> <p>Монах Иринеј је био уверен да Бог у чо |
| Бога.{S} Молите му се, вашу ће молитву за цело волети.{S} Ето, звони на вечерње.{S} И у олтару |
| ар баш и збуде, а после мора наћи снагу за досљедност , одговорност и трпљење.</p> <p>Ана се ос |
| енцију се Ана тек заправо обраћала Богу за покој <pb n="225" /> душе очеве.{S} Одједаред је кле |
| она, смешили се на њега, молили се Богу за њега, и, не знајући, додавали између себе једно друг |
| е, тамо, пред Часном Трпезом, моли Богу за цео свет, а на души му је можда такође тешка, непрос |
| и стала разгледати да ли је све у реду за дочек милога госта.{S} Најзад се завукла у своју соб |
| у: да сутрашњи излазак на гробље одлажу за други пут, и да изволи доћи по подне; а доктору Пашк |
| у и отимају најдрагоценије, и остављају за собом сиротињу, очај и празнину .</p> <p>Наједанпут, |
| остао.{S} И <pb n="119" /> молио је Ану за извињење, и за доброту да још једаред пређе с њим ње |
| он с љубављу у очима, и дохватио је Ану за руку, јер је видео да хоће да пође, а знао да их сам |
| а има да пева сама, држи непрестано Ану за сукњу.{S} Сопран солисткиња, јунак из толиких главни |
| да она празнина крај стуба иде у стопу за њим.</p> <p>Одлучио је најзад да ће после подне прош |
| а полуга затварала их је тако као да су за сва времена залупљена и урђала.</p> <p>Ани се то доп |
| постоји, његово име и његов предмет су за нас обичне, безвредне ствари.{S} Па какав је онда чо |
| и бестидне, и она је, држећи се у ужасу за главу, бежала испред њих с места на место, питајући |
| о су миле те кокице.{S} Једнако скакућу за нечим.{S} За мрвицом на земљи, за мушицом у ваздуху, |
| е, кад су код куће сами, морала је, оцу за вољу, чешће да одглуми старог хоровођу њиховог певач |
| слутећи ваљда да ће монах Иринеј одмах за њом изаћи, није одахнула, него се устрептало почела |
| <p>Добро.{S} Ти само иди, а ја ћу одмах за тобом.{S} Док мало зачешљам косу.</p> <p>Али то мало |
| а заједно , претрпео опет бригу и страх за ваш лепи и корисни живот.{S} Опростите му, и почујте |
| октору Пашковићу.{S} Тај је човек борац за нешто лепо и високо.{S} Има у њему <pb n="2" /> нече |
| уј се! — молила се она и за себе, и још за једног грешника .{S} За монаха једног, који се, тамо |
| и читање ђаконово можда за октаву и још за квинту више, давала ипак постајање, преливе, боју, ј |
| јер се светиња дешава у олтару. </p> <p>За Ану је то увек био час необичног осећања , моменат п |
| г распећа на седефским корицама.</p> <p>За то време се прећутана она реч вратила монаху Иринеју |
| {S} Опет нада.{S} Може бити, да ће пред заамвоном молитвом изаћи.{S} Свештеник је изашао сам.</ |
| не заљубљује се, не удаје се, не иде на забаве, и не избија из цркве.{S} Постала је некако општ |
| огледом уме наћи предмет размишљања или забаве за читав један дан.{S} Волео је, нарочито кад тр |
| и велики свој посао је вршила с лакоћом забаве.{S} Радило се наиме о томе, да при крстовданском |
| .{S} Ђакон је такође тражио да се нечим забави.{S} Пружио је руку да узме и изближе погледа ску |
| гом тешко вукла по шљунку.{S} Најзад се забавила, гледајући како куварица мота памук са руку св |
| ледом јесењом травицом — ту се тешила и забављала.{S} У малом том свету, који се така много муч |
| ну и Мокрањца.</p> <p>Друштво се сјајно забављало, али је време пролазило.{S} Недић и Недићка с |
| } Била је одвише расејана.{S} Почела се забављати посматрањем људи који су силазили низ степени |
| е контраста, да су слушаоци тој, управо забавно замишљеној сцени обратили наједаред целу и најо |
| га.{S} Потпуно расањен, тражио је неку забаву.{S} Да није ноћ, свирао би.{S} То би му сигурно |
| ла као звезда и тврда као камен, она се заблистала, занела од среће, раслабила, и бацила, с љуб |
| Мир није најузвишеније стање душе.{S} И заблуда би била кад бих веровао да ми та девојка долази |
| баш тако хоће?{S} Можда је калуђерство заблуда , а помонашење се само насилном смрћу може извр |
| } Одјекну, усреће, и пролазе ...</p> <p>Заблуда је да се идућег богослужења може чути то исто ј |
| искушења, престаје и монаштво.“</p> <p>„Заблуда је говорити о монашком миру.{S} Мир није најузв |
| Али ју је наједанпут, од вртења конца, заболела глава, и она је затворила очи.</p> <p>Тек што |
| на да је монах воли ? ...{S} Како ме је заболело то што сам сада написао.{S} У часу кад о њој м |
| е одједаред осетила да ју је нешто јако заболело у глави.{S} Тако јако, да се руком машила тога |
| е немонашка.{S} Природа је несталност и заборав и презирање заклетви.{S} Природа је страст која |
| ања , моменат праве побожности, моменат заборава сваке сујете и страсти.{S} Ђакон је у призив т |
| ао је као што се љуља дете кад треба да заборави оно од чега се поплашило ...</p> <p>Вратили се |
| је да ипак нигде не одузме љубав, да не заборави ни последњег мрава.{S} Бог је умножио љубав у |
| трудио се затим да све те мисли што пре заборави.{S} Али таман би успео да потисне гомилу мисли |
| док окупано детенце у материном наручју заборави на плач, и испрекидана шапатом тепања и опрезн |
| рјаницом између ушију ...</p> <p>Ана је заборавила где је.{S} Обузели су је омиљени снови.{S} Д |
| е даљине није долазило на ум.{S} Сви су заборавили где су, и шта им још предстоји.{S} Да се пос |
| жасно !{S} Не могу то детенце никако да заборавим ...{S} У малим његовим грудима, нежним као у |
| ао руку у џеп као да тражи нешто што је заборавио, и вратио се у правцу из кога је дошао.{S} А |
| очи биле пуне суза.{S} На Ану је сасвим заборавио ...</p> <p>Као младић од деветнаест година, с |
| ите анализу овог данашњег материала, не заборавите двапута умити руке.</p> <p>Пашковић се слатк |
| ити на Иринеја, да ће га за једно време заборавити.</p> <p>А нервозније но икад је ишчекивала П |
| уђера, и како га никад, никад неће моћи заборавити ни оставити.</p> <p>После тога виђења на Ану |
| другу собу — ти ни у ком тренутку нећеш заборавити на Бога, на душу, и на мене, старога несрећн |
| бави?{S} Има ли и код мене већ мртвих и заборављених тренутака , који се само зато не виде што |
| потрчала доктору у сусрет, и јурнула да забрави улаз — кад је у истом моменту шкљоцнула брава, |
| >Али ако Бог и такву љубав према монаху забрањује?{S} Не, то је немогућно.{S} Бог се мора радов |
| а стања прилично на чисто, Ана се баш и забринула .{S} Да, као шум мора око неке морске биљке, |
| о и око оца њеног.{S} Невесело умиљато, забринуто .{S} Као да је тога дана Бог хтео њу нешто да |
| сте ми хтели рећи? — питала је Ана као забринуто, јер је монах Иринеј малопре канда хотимице о |
| деца.</p> <p>А кад су ударила звона, и забрујала силна поздравна песма комбинованог хора одрас |
| олитва, шта ће и свештеник.{S} А кад су забрујала звона на <hi>Достојно</hi>, ђакон се, кадећи |
| али се на пола геста опет растадоше.{S} Забрујао је силан један тон кроз тишину, као да уз само |
| орити северне двери, и оданде ће поново забрујати молитва његовог свежег, младог гласа. </p> <p |
| врата, она, како је отац њен једи, чим забруји с Богородичине Цркве, одмах бројанице у руке па |
| {S} Анино срце би опет под тим погледом забуктало скоро неком материнском љубављу.{S} Желела је |
| ије које свештеник говори.{S} А и да се забунила у једном, ето, свештеник рецитује и наредно, п |
| се узбуђење.{S} Главе, као неке терете, завалили су унатраг, док су очима тражили одгоре божју |
| ео у старачкој, јако дубокој наслоњачи, заваљен, потонуо, увијен до струка вуненим пледом.{S} А |
| воје положи на траг његових стопа, и да завапи Богу све могућном да чудом врати чудотворног пев |
| инило као једно бљештаво заваравање.{S} Заваравање, док се младићу младост не закопа, док се не |
| све јој се то чинило као једно бљештаво заваравање.{S} Заваравање, док се младићу младост не за |
| узичан, али видим да је с музиком нешто завезао, чим се тако често враћа на госпођицу Ану.</p> |
| вета жено, која у облаку живиш и никога завела ниси, јеси ли кадгод била срећна што си усрећила |
| , и села на клупу над којом се лелујала завеса од винове лозе.{S} Ветар је дувао, ластар се пле |
| е се Ана баш од њега скрила.{S} Чипкана завеса такође.{S} Са каприциозним својим арабескама изг |
| упачна , лукава и осветљива. </p> <p>Та завеса, живећи тамо унутри, пуна сјајних бобица од инти |
| је годило те вечери све.{S} И јесен, и завеса ноћи, и студ и тишина.</p> <p>— Иринеје!</p> <p> |
| још није сагледао да се пред спуштеним завесама клања.</p> <p>— Вас, госпођице, црква толико а |
| и даље, и сакрила се најзад, иза тешке завесе, у дубину прозора, у што више светлости.</p> <p> |
| ра и уоквирен у злато резотина и кадифу завесе, бацао је у душе прегршти усхићења што има Бога |
| ром отворена, а на белој <pb n="147" /> завеси, још заљуљаној од наглог нечијег изласка , стоја |
| /p> <p>Монах Иринеј је завидео чипканој завеси, и то је било неко бескрајно суморно осећање сир |
| треперили без једне борице , без једне завесице.{S} Сат на кули је избијао као да шкрипе неки |
| з зидова, са крстом од сунчаних зрака и завесом од танке кишице ...</p> </div> <div type="chapt |
| у два дрвета, осветљен прозор и чипкану завесу.{S} И то му је годило.{S} Али му се зид и стакло |
| пати једно другом душу, преварити Бога, завет, цркву и једно друго!?{S} Никада!{S} Никада!{S} И |
| а широка милост целом свету.</p> <p>Да, завет његов, који нам је у данима среће био срећа, који |
| а цео њен живот треба да буде завет.{S} Завет лепоти и уметности Кандилце једно, које има душу |
| убеђење да цео њен живот треба да буде завет.{S} Завет лепоти и уметности Кандилце једно, које |
| биће новим тешким заветом љубави помаже завет монахов према Богу.{S} Кад то биће нуди скромном |
| етујем се.{S} Јер ми је сад јасно да је завет у животу човечјем потребан.{S} Да је потребно да |
| обе.{S} Несрећни горди калуђер, који је завет свој у милости и лепоти положио, несрећни горди у |
| чио и обећање, и обавезу и заклетву , и завет?</p> <p>Ани је, чудновато, при овим тешким помисл |
| Ана, ја вас волим.{S} Ви сте светиња и завет живота мога.{S} Ана, реците ми штогод.{S} Ја ћу в |
| огми.{S} Бог и црква воле калуђера који завет свој сматра као борбу за љубав.</p> <p>Монах Ирин |
| чувао и пазио као мајка.</p> <p>Монашки завет се младом калуђеру чинио као нека провидна ограда |
| д створио.{S} Потпуно смирен ћу примити завет, јер никаквих врлина немам, сем великог, милостив |
| Бог, лепота и чедност, то је један исти завет.</p> <p>Ана је испитујући погледала у оца, и увер |
| има негујемо јединство духа и душе, тај завет, сада, у несрећи , промаша циљ.{S} У јаду је чове |
| додала:</p> <p>— Ја сам уметник.{S} Мој завет је лепота. ј Предстоји дакле и мени калуђерска бо |
| Говори о уметности као о Богу.{S} Тежак завет се мора понети, па да се у лепоту уметности могне |
| на бела невеста душе моје, поноса мога, завета мога, рада и задатка мога.</p> <p>Раставили смо |
| рашно питање: јесам ли ја робијаш свога завета? сазревало је у несрећном калуђеру.</p> <p>А Ана |
| а да музика у души њеној живи као врста завета.{S} Да тонови, особито тонови црквене песме, исп |
| ене ...{S} Да ли обојица грешимо против завета? — Владика је слегао раменима.</p> <p>— Мени је |
| руке, обучене у златне наруквице чистог завета, стегле су Анине прсте, спречиле су нову песму њ |
| делила од љубави моје према цркви, и од завета његовог, који је сада и мој.{S} И ја сам, за сав |
| ли је он јачи од људи који се нису Богу заветовали ?{S} Да ли је та црна раса непробојан </p> < |
| у ...{S} О, онда ћемо се одрећи Бога, и заветоваћемо се, као у прастара времена, тицама или цве |
| м, остане аскет целог свог века.{S} Под заветом разумем неразрешиво везивање живота за неку мор |
| ра радовати кад једно биће новим тешким заветом љубави помаже завет монахов према Богу.{S} Кад |
| бини својој од кише и снега, чист и пун заветрине као соба.{S} Црква, напротив, била је мрачна, |
| Био је опет весели онај калуђер у чијем завету нема ни трунке немилости, чије аскетство осуђује |
| ност.{S} Заветујем се да ћу учинити.{S} Заветујем се.{S} Јер ми је сад јасно да је завет у живо |
| е том спасеном животу дати вредност.{S} Заветујем се да ћу учинити.{S} Заветујем се.{S} Јер ми |
| емирио, ушла је у одељење за женске.{S} Завидела му је што је црква његова.</p> <p>Тако од прил |
| жртве сваког људског весеља.{S} Неки су завидели владици, неки су га испраћали дугим погледима |
| то напољу стоји.</p> <p>Монах Иринеј је завидео чипканој завеси, и то је било неко бескрајно су |
| не завидљивости јој прође кроз душу.{S} Завидљивост оне врсте, какву је осећала сваки пут кад ђ |
| ижи и најмилији.{S} Нека врста пријатне завидљивости јој прође кроз душу.{S} Завидљивост оне вр |
| и и жени, силила га да се одрече среће, завијала га у црно, и као мрачни средњевековни тавничар |
| задави.</p> <p>— То није истина, Ана! — завикао је очајан и разјарен. — То jе сцена, то је муче |
| очију.{S} Хаљину није променила, али се завила, од рамена до испод колена, у црни свилени шал с |
| души завлада нешто сасвим недокучно.{S} Завлада тајна .{S} Али он не осећа никакву потребу да т |
| нда се опет све слије и смрси, и у души завлада нешто сасвим недокучно.{S} Завлада тајна .{S} А |
| а музика навраћала је људе да воле и да заволе Бога.</p> <p>Глас о том величанственом појању иш |
| или идолопоклоници.{S} А ако успеју да заволе једнога Бога, муче га исто тако као што и човека |
| р да ти пожелим да те Ана Недићева није заволела!{S} Та ко би могао бити довољно суров и страша |
| ика у њему изазвала.</p> <p>Ана је тако заволела тога старца.{S} Из мудрих , благих његових реч |
| а.{S} Постепено, она је то мучење чисто заволела, да би душу што жељнију и жеднију отворила бла |
| мене у цркви и кроз <pb n="86" /> цркву заволела.{S} И ја њу, дакле, треба да волим и смем воле |
| ињеница: да је дете другога некога више заволело него родитеље своје.</p> <p>Али дете тада обич |
| >А сад, кад је ипак дошло до тога да је заволео једно створење више од свих дугих, Бог му је по |
| је, да <pb n="198" /> не знам: јесам ли заволео вас, или само ту љубав у вама.{S} Ту љубав, љуб |
| це Ана, да се не варам кад кажем да сам заволео ваш живот и вашу љубав.{S} Победу вашу надамном |
| излије.</p> <p>Како је дошло до тога да заволи девојку с којом никада речи није проговорио?{S} |
| онда ваљда и кћи треба да се одлучи да заволи некога, и да родитељима скине бригу с душе.{S} К |
| може бити да сам због свега тога у вама заволио и вас саму.{S} Може бити ...{S} Међутим, те се |
| лни, Богу окренути , у цркви упознати и завољени глас, говорио је сада ту, сасвим близу.{S} Гов |
| зак Иринејев унутра.{S} Дошло јој је да заврне клуч у брави, да виче — кад се одједаред отворил |
| ку лако бити срећан ! — смислила је Ана завршетак свом унутрашњем разговору, ухвативши руком за |
| и ...{S} Како је страшан, строг и суров завршетак људских живота ...{S} Како је све у животу та |
| трепет у гласу, и скоро малаксалост при завршетку рецитовања .{S} Склапајући књигу, случајно је |
| ећу, и коме се човек мора смејати.{S} А завршила је са једном старинском љубавном мелодијом нек |
| опазили да је Ана узбуђена, и сцена се завршила друкчије него што се очекивало.{S} С дубљим и |
| о свештеника, два хора, сола, Еванђеље, завршни онај концерт, ах, Ана је имала тако топлих и жи |
| љупко и чисто свирала онај једноставни завршни мотив можда најхуманијег Бетовеновог дела.{S} К |
| рови.{S} Ана је решила да ће се то, као завршни концерт, изводити по свршетку службе, тако да п |
| } Да са целим огромним хором отпева ону завршну пјесу.{S} Песма та, необична, весела, живога та |
| ње цвета почиње испод земље у корену, а завршује се тамо <pb n="245" /> негде у задњим слојевим |
| еду за дочек милога госта.{S} Најзад се завукла у своју собу, и седела тамо мирна, мало уморна, |
| то разлози да живот запне и застане, и загледа се у догађај са свом доколицом беспосленог какв |
| жеш ?</p> <p>Два бескрајно тужна ока се загледала у владику.</p> <p>— Не могу, Преосвећености, |
| ама.</p> <p>Стигавши пред цркву, Ана се загледала у лаку, провидну ограду порте, која је уједно |
| ко свој као и кућа њена.</p> <p>Опет се загледала у своју леву руку.{S} Она је то сад тако чест |
| су се већ навикли на то ћутање, кришом загледала у очи, косу и племенито повијени врат ђаконов |
| ју.</p> <p>Слободно и анђеоски занесено загледала се сада она у њега.{S} У његове црне, црним в |
| ула их далеко.{S} Затим се потпуно тупо загледала у једну бубу, која се са одломљеним пипком и |
| у? </p> <pb n="65" /> <p>Она се умиљато загледала у леву своју руку, као у најмилијег пријатеља |
| ли не знајући шта гутају.{S} Једнако су загледали певача и свираче.{S} Јело се врло мало.{S} Ни |
| ни никада не ћуте.</p> <p>Ђакон Иринеј, загледан у Анине очи, видео је душу њену како се диже н |
| трпела можда чак и мали пораз, и хладно загледана у свој задњи триумф, смејала се сваком догађа |
| наслоњена на харфу, очи твоје су мирно загледане, јер неће ништа да виде, уста твоја су хладна |
| и непомично мирне, са замишљеним очима, загледаним увек на једно место, са богатом косом и мека |
| кад осетио да владика нема право.{S} И, загледаног у немирни лет ужурбаних селица, дохватила га |
| доктор Пашковић, са мало више анализе, загледаност свога младог пријатеља који се тек на реч т |
| чекивано, стегао јој руке као кљештама, загледао јој се дубоко у очи, и шаптао, поплашено, успл |
| свим, и, место да нешто почне говорити, загледао се у свога Иринеја исто тако невесело, као што |
| гао и дохватио га.{S} Отворио је копчу, загледао у књигу, затворио опет копчу, али задржао књиг |
| меланхолично смешио .{S} И нарочито се загледао у маторо Недићево псето, које је лежало, тужно |
| а исто тако невесело, као што се Иринеј загледао у земљу.</p> <p>Очи им се најзад састадоше у ј |
| е-траве у руци, коју је гледао као неку загонетку. </p> <p>— Ето ти! — избило је из Ане узбуђен |
| други су опет тврдили да ће ту музичку загонетку сабљицом пресећи један од оних гиздавих офици |
| S} Јер можда долази неко страшно решење загонетци.{S} Не.{S} Сачекати треба ма коју извесност, |
| и ковао.{S} У Ани се пробудила жена.{S} Загосподарило је у њој срце женино, које не зна борбу и |
| ао рамена и груди, двоструким крстом је заградио срце, понизно је спустио иначе у вис подигнуту |
| <p>Цркве</p> <p>Књижара З. и В. Васића Загреб</p> </div> </front> <body> <div type="chapter" x |
| лободу и самосталност само зато, да вас загрлим и пољубим, Иринеје ...{S} Али не ужасавајте се, |
| у гостинско одељење.</p> <p>Владика је загрлио главу монаха Иринеја и пољубио га је у теме.{S} |
| уво сагнутом монаху Иринеју, који ју је загрлио десном руком, и љуљао је као што се љуља дете к |
| ни заљубљено гледање, ни додир руку, ни загрљај, <pb n="236" /> све то није развило тврде пупољ |
| су дошли једно другом у загрљај, тесни загрљај тела уз тело, и док се усне њихове приближавале |
| >Тога дана, они су дошли једно другом у загрљај, тесни загрљај тела уз тело, и док се усне њихо |
| љатом речју, за топлом руком, за нежним загрљајем.</p> <p>Ана је осетила да се рука једна дотич |
| сна љубав опада брже од цвета.{S} Речи, загрљаји, пољупци — свака та сласт је узбрани , увенути |
| агрљају.{S} У загрљају страсти, у првом загрљају од ланаца и ватре.</p> <p>Лице уз лице, коса у |
| p>Ана и монах Иринеј се нађоше у тесном загрљају.{S} У загрљају страсти, у првом загрљају од ла |
| ринеј се нађоше у тесном загрљају.{S} У загрљају страсти, у првом загрљају од ланаца и ватре.</ |
| гледала га на позорници, у двобоју и у загрљају жене, видела га младог и старог, охолог и с пр |
| о прети, и да само у заједници и чврсто загрљени могу злу томе отпора дати — и све тако, продуж |
| и женом.</p> <p>— Ана — шаптао је ђакон загушено, укопавајући руке и нокте у груди, као да авет |
| себе.{S} И видео је Иринеја који му је задавао бриге.</p> <p>— Јеси ли готов с писањем, Иринеј |
| руди, као да авет неку на срцу треба да задави.</p> <p>— То није истина, Ана! — завикао је очај |
| ика тих двају победа велика.{S} Гордост задављује катастрофу, и доста је да један тренутак буде |
| ="64" /> Престала је да о љубави својој задаје себи питања.{S} Престала је канда да осећа и вид |
| ог.{S} Значила је предодређену чистоћу, задатак да до смрти остане калуђерски врла.{S} То сасви |
| сен.</p> <p>Та сурова непогода је имала задатак да на крилима ветра обиђе читав један крај, да |
| ан божји и негде у васељени изврше свој задатак .{S} Зашто Ана и он нису први безгрешни људи ? |
| ени бити лако.{S} Сигурно ће ми пасти у задатак да посредујем, да разлучим светско од духовног, |
| у злу.{S} И помоћи ће му да се никојег задатка и никојег бола не уплаши.</p> <p>И збиља је так |
| Певачи, осећајући крај добро изведеног задатка, појали су као да пред Богом стоје, а Бог тај д |
| моје, поноса мога, завета мога, рада и задатка мога.</p> <p>Раставили смо тела своја за увек.{ |
| сме сазнати тајну њеног живота, среће и задатка.</p> <p>Промолила се одједаред нада.{S} Благоро |
| црној свили, и девојкама у цвећу.{S} Са задатком неким, са моментом заклетве када ће се изнети |
| окиснутом руком.{S} Чуло се и тапшање и задиркивање јунака.</p> <p>Девојка је та била Ана Недић |
| е из ње уздисало.{S} Али не нестрпљива, задихана чежња.{S} Не буктиња која огњем прети.{S} Него |
| с је довела дотле, да смо, или издржали задње искушење , или дали својој гордости нож у руке. < |
| авног. </p> <p>— Пошто је већ изговорио задње речи, ђакон се тргао, и спустио главу.{S} Осећао |
| обично.{S} Некима се чак чинило да је у задње време и опао.</p> <p>— Променио нам се овај наш П |
| после тешко пожртвовног посла који је у задње време радио.{S} Трећи, најзад: као оно што човек, |
| е да мрем.{S} Али, како видиш, човек до задњега часа има жеља.{S} Пожелео сам да још које трену |
| зида, ушла у зид, пропадала кроза њ.{S} Задњи пут је још залепршала златна одећа, и све се угас |
| i> у модерном смислу.{S} А слушајте сад задњи део <hi><title>Пасторалне Симфоније</title></hi>. |
| ње.{S} Идуће недеље, вероватно, служиће задњи пут у овој цркви, а ускоро затим ће бити рукополо |
| и мали пораз, и хладно загледана у свој задњи триумф, смејала се сваком догађају и свакој жртви |
| и кад је најзад ипак дошао.{S} Дошао, у задњи час, да је умири.{S} Ана осети неку топлу мекост |
| завршује се тамо <pb n="245" /> негде у задњим слојевима ваздуха.{S} Уметнички мотив је из гоми |
| Инструмент је умукао.{S} Али резонанца задњих, дуго држаних тонова свира слатко љуљукање матер |
| и борбе с телом има у увек, увек.{S} До задњих граница свести наше. <pb n="218" /> У најдуховен |
| ње.{S} Можда прави идеали и нису идеали задовољавања, него идеали одрицања ...{S} Али, ко све т |
| сентименталности је нестало.{S} Свеж и задовољан је погледао кроз широм отворен прозор у румен |
| ла доктору: да ниси добро, и он ће бити задовољан и с тоалетом и с расположењем.</p> <p>Добро.{ |
| вету“. </p> <p>Покалуђерио се.{S} И био задовољан и весео калуђер.{S} Волео је своје другове, в |
| им што Ана у њему воли.{S} Није баш био задовољан.</p> <p>Још нисам господар острва на коме сам |
| з њене збуњености, и био је тим потпуно задовољан, и трудио се да Ану ослободи неприлике.</p> < |
| аже, и нечим лепим тежњу његове душе да задовољи.{S} Пашковић је то читао из њене збуњености, и |
| ли у коме тренутку је то учинио, и тиме задовољио прву своју сањивост , друга она сањивост је о |
| о свет као река.{S} Велики део се морао задовољити да остане у порти, па чак и на улици.{S} Да |
| де.{S} Ана му је одговорила да је веома задовољна с његовим распоредом , а њему су баш годила с |
| о и пре тога, и, као и пре тога, она је задовољна била с тим животом и волела га.{S} Осећала је |
| сласти хита у ћелијицу своју, и опет је задовољна. </p> <pb n="82" /> <p>После ју је изгубио из |
| као увек.{S} Ана се смешила, умирена и задовољна.{S} Осећајући да је и тај силни глас харфа је |
| може одолети, како би јој, сва срећна и задовољна и иначе, могла одолети Ана Недићева!</p> <p> |
| ега, а како се сада види да је срећна и задовољна, и да га баш од срца воли.</p> <p>— Та би ств |
| ли да ће за клавиром или за књигом бити задовољна, не може ни да чита ни да свира.{S} Не може н |
| мачи доживљај .{S} Ишла је кући потпуно задовољна и умирена, савршено блажена.{S} Али ипак не у |
| се много радујем, Преосвећени, што сте задовољни.{S} А мило ми је такође што сте се уверили о |
| ла.{S} Али лице њено се прелило благим, задовољним осмејком, чим је писмо отворила.</p> <p>„Одм |
| 45" /> <p>— Е па тако кажи! — тапшао је задовољно ђакона по рамену. — Дакле имам ипак да се над |
| вно, скоро ни бити.{S} Јели? — Ђакон се задовољно смешио. — Онда те молим да прекинеш, и да при |
| ди, пиши — смеши се старац, ослушкујући задовољно како у дугом реду његових самачких соба одјек |
| е ишао, враћао се у њу.{S} Велико му је задовољство чинило доћи пре почетка богослужења, и шета |
| } На ђакону се опажало велико унутрашње задовољство.</p> <p> Разговор је, природно, пошао колот |
| на свирала је Ана хаос, и то на највеће задовољство.{S} Али ни то није било доста.{S} Једва ств |
| лили да ће им такав реванш бити највеће задовољство живота.{S} Друкчије је испало.{S} Нечега ди |
| врсте симфонију, у којој су, на велико задовољство Анино, суделовали и дечји квартети, октети |
| је започео.{S} И развијао се на велико задовољство и свирача и певача и слушаоца .{S} Публика |
| храни до глађу, носи у себи као потпуно задовољство.{S} Можда се, уосталом, не треба чудити што |
| ела.{S} Ана је застала, испуњена ретким задовољством .{S} А затим, на прстима, да се ђакон не б |
| лтар коме се клања.</p> <p>Пливала је у задовољству, и сатима се није растајала од својих инстр |
| је хтео започети читање, кад га владика задржа.</p> <p>— Ето ти човечји живот.{S} Два калуђера, |
| ти да се ту не води обичан разговор.{S} Задржавали су корак, и пажљиво одмеравали добро познату |
| и пошао да отвори прозор.{S} Ана га је задржала, испруживши обе своје руке према њему.</p> <p> |
| то је обучавање деце Ана искључиво себи задржала.{S} А и код одраслих је морала помагати више н |
| , као да се у врховима њиховим још мало задржала душа пре него што коначно излети.{S} Љубичаста |
| ђакон се чисто нервозно дигао за њом, и задржао је на пола пута.</p> <p>— Ја вас још никада нис |
| ледао у књигу, затворио опет копчу, али задржао књигу у својој руци.</p> <p>Несташлук храбри.{S |
| желео и волео.</p> <p>Ђакон се међутим задржао дуже од једног тренутка, т. ј. владичино изнена |
| ква је лепота у том да се <pb n="71" /> задржи и усами један мали, недовршени осећај .{S} Не пу |
| стао преклињати и молити, покушавао да задржи плач и разлозима и ласкањем, али Ана је бежала и |
| ица, толико да је једва могла све да их задржи.{S} Читаво парче хлеба јој је дао тај необични, |
| трептала, готова да се откине .{S} Ани задрхта рука, и она испусти молитвеник .{S} Ђакон се са |
| /p> <p>Ана, малочас још грешна и крива, задрхтала је, у први мах, као трава пред тим гњевним, г |
| е њене је пропевао нов мотив.{S} Ана је задрхтала.{S} Дрхтавим прстима га је понављала и понављ |
| дају тако хладно одбијаш?</p> <p>Ана је задрхтала, Отац јој се учинио суров.{S} Имала је осећај |
| ечјој немоћи.{S} У руци његовој је јако задрхтала шољица с кавом.</p> <p>— Да ли би се могао ре |
| , на парастосу, видео је да је као прут задрхтала кад јој се приближио и кадио пред сагнутом ње |
| Погледали су се и прошли.</p> <p>Ани је задрхтало дисање.{S} После јој се одједаред навлажиле о |
| 5" /> листка, тако је у вароши све живо задрхтало и поплашило се од живота. </p> <p>Смркло се о |
| као што и човека муче. — Владичине руке задрхташе, а у углу ока затрепта мала, љута једна звезд |
| а и уздисаја.{S} Одједаред, груди Анине задрхташе, очи се полуотворише, а руке кренуше да се са |
| нег и спотицала се у јаме, и журила је, задувана и усплахирена, и застајала опет, минутима дуго |
| једне од најлепших наших средњевековних задужбина, и имала одиста, са масивном основом својом, |
| ежљиво отворила, и пружила је Богу, као задужбину своју, велику љубав своју према слузи Његовом |
| прави зимски дан, а уједно и прави дан задушница.{S} Попало је дебело иње, нека свечано тужна |
| ам да има и моје место.{S} И тек кад он зађе, онда су ми живот и љубав слатки, онда имам снаге |
| S} Неко је излазио у баштицу.{S} Ана је зажмурила.{S} Кроз капке очију је видела како у баштици |
| та.{S} Са звоника Богородичине Цркве је зазвонило на службу.{S} Жалосно.{S} Са јесењом неком мо |
| га заносиле, да се стално трзао кад би зазвонило на јутрење .</p> <p>Али тај трзај му је такођ |
| сле подне.</p> <p>После подне, око пет, зазвонио је ђакон.</p> <p>Отворила му је Ана, и увела г |
| даћу ти венац живота.</p> <p>— Ђакон је зазвонио по момка, пољубио епископа у руку, и отишао у |
| едан сплет уврте са жицом која треба да зазвучи.{S} И кроз тај чвор настаје онда ливење живота |
| пора, има немирни дух онога који је жив зазидан ?</p> <p>Ана Недићева је прелазила руком преко |
| но била убеђена да је за сав живот свој зазидана у зидове Богородичине Цркве.{S} Њој је то било |
| погледа као неки за сва времена у себе зазидани аманет.</p> <p>На степеницама порте, на највиш |
| ао је, летео к њој, стезао је нечим што зазиђује, љубио јој руке, косу и чело, и то опојном јед |
| ражио је петнаест дана одсуства.{S} Сви заинтересовани су се поплашили.{S} Само Ана се смешила. |
| а доктору: да је све то, што у први мах заинтересује и заноси, претежно луксуз технике, и да у |
| но истог облика и конца?{S} Можда човек заиста мора живети као и сви други ?{S} Можда Бог баш т |
| рукама.{S} Да нешто запита.{S} Да нешто заиште.{S} Или да натопи марамицу светом водом и покапа |
| еност, разочарање, осећање силе у себи, заједљивост, кајање, отпор, и још множина осећаја, и св |
| их покољења, има га у хладној, отровној заједљивости Хамлета, има га и у најсветијој песми, јер |
| кидајући <pb n="17" /> се што пре из те заједнице која јој је, сад је тек видела, била веома др |
| узији да им неко зло прети, и да само у заједници и чврсто загрљени могу злу томе отпора дати — |
| е.{S} Свечаност и срећа су их стезали у заједницу, онакву какву је Христос проповедао .{S} Поја |
| и да тога дана осећа тако чудну духовну заједницу с оцем, и да зна да је души његовој лако и до |
| време кад су се почели чешће виђати на заједничким вежбама са хоровођом.{S} У оној истој соби. |
| је владика монаху Иринеју, који му је, заједно са другим ђаконом, помагао да се попне у кола.< |
| све она може дати, и крио ју је с нама заједно.</p> <p>— И Пашковић се тако понаша.{S} Мени ни |
| о не живимо крај гробова, и с гробовима заједно, да нам буде лако одрећи се свега земаљскога .. |
| који је ту недавно, с вашим родитељима заједно , претрпео опет бригу и страх за ваш лепи и кор |
| а <pb n="21" /> малим Христом.{S} А кад заједно са свештеником раскрили Царске Двери, онда је о |
| атворена у малу кутију, а кутија с њоме заједно стављена у њену љубав, велику, самосталну, моћн |
| ринејем да се договоре о ствари коју ће заједно изводити.</p> <p>Врата из друге собе су остала |
| је сав живот њен, цео, са олујем у себи заједно.</p> <p>Сећајући се јучерашњих својих мисли, Ан |
| вала му је део живота свога.{S} Са оцем заједно умирало је његово јединче , т. ј. све оно у Ани |
| мирни снови о девојци једној која с њим заједно цркву служи.{S} Која је такође врста калуђера.< |
| ођа нетренимице чека час да са сопраном заједно падне у несвест.{S} А два најбоља тенористе гле |
| те сутра по подне код нас.{S} Да будемо заједно на татин рођен дан, као увек.{S} На гробу татин |
| . </p> <p>— Хоћете ли овуда ?{S} Можемо заједно — казала му је врло љубазним тоном, тоном позив |
| а монашка наша љубав! — Ана је грчевито зајецала. </p> <p>— Иринеје, Иринеје, јединог, самога в |
| сам Ану, тиме што сам је једну родила, закалуђерила .{S} А она — смешила се Недићка с нежним п |
| се да<pb n="47" /> све порекне, да све закаља, и да и сама црна умре. </p> <p>Тада, одједаред, |
| несрећне девојке, која се само једаред закаснила са милошћу, и погубила и Хамлета и себе?{S} И |
| шковић би се после таквог растанка увек закаснио на ручак; Ана је, напротив, журила кући, и гов |
| уопште.</p> <p>Те вечери се доктор мало закаснио.{S} До осам сата још није стигао.</p> <p>А оцу |
| ину дана.{S} Мисао и реч Анина остадоше закачени на великој </p> <pb n="73" /> <p>грани јабуке, |
| мало и изрезану.{S} Само се није хтела закитити.{S} Мати ју је двапута китила, једанпут целим |
| да је јагње, да савије врат, и да буде заклан у Анином крилу. </p> <pb n="115" /> </div> <div |
| етвори у јагње, да савије главу, и буде заклан на њеноме крилу.</p> <p>Ана се међутим вратила и |
| омажи ми!{S} Не жали ме, не теши ме, не заклањај ме и не лечи ме од бола!{S} Јер то не вреди, н |
| већу.{S} Са задатком неким, са моментом заклетве када ће се изнети воштаница и Еванђеље, са вер |
| ода је несталност и заборав и презирање заклетви.{S} Природа је страст која се случајем пали и |
| аш кад би значио и обећање, и обавезу и заклетву , и завет?</p> <p>Ани је, чудновато, при овим |
| во.{S} Када сам се била решила на лажну заклетву, на лажну породицу , на лажну слободу и самост |
| ми то.{S} И смири се и ти од брига.{S} Заклињем ти се да је мени добро, тако добро како ти и н |
| ин је дочекао необичним, као кров неког заклона поврх ње надвијеним рукама, и с погледом бескра |
| а рука, са прстима на орару.{S} Рука је заклонила очи, и испред руке се склањало црвенило из ол |
| тек сада поруменио, и скоро невесело је заклонио лице руком.{S} Владика опет, наслутивши одједа |
| >И онда одједаред, као олуј, подигла је заклопац са клавира, и почела свирати Бетовенову једну |
| ?</p> <p>Ана је ћутала.{S} Спустила је заклопац клавира , и по њему, као неку полугу, испружил |
| затражиш. — Младић се наслонио на дрво, заклопио очи, и мислио.{S} Приступио је затим Богу, и м |
| ично брзо и много, изводио је неодређен закључак: или је болест осредња, па је доктор безбрижан |
| постепено, доспела у област чудноватих закључака .</p> <p>Слика има свој оригинал, скулптура г |
| гледати да види нешто из чега би могао закључити шта је с њоме.{S} Али онда се сетио да не зна |
| — Ето ти у тој црној мантији сав велики закон о коме сам говорила.{S} Монах, од свих људи на св |
| и од природе, окреће своје страсти пред законе лепоте.{S} Неће смрт и промену , него распирује |
| г дух музике, и да су сви закони звезда закони небесне музике, и да су једино ритам и тон вечит |
| мисао да је Бог дух музике, и да су сви закони звезда закони небесне музике, и да су једино рит |
| ови, као биљке.{S} Идите за сунцем и за законом који је у срцима вашим, и бићете чедни и невини |
| } Заваравање, док се младићу младост не закопа, док се не отпева упокојна песма детињству његов |
| з те очи у љубав своју, у своје у цркви закопано благо. </p> <pb n="56" /> </div> <div type="ch |
| асића.</p> <p>Као да је чуо Анину жељу, закуцао је на прозор доктор Пашковић.</p> <p>— Не, не, |
| пропадала кроза њ.{S} Задњи пут је још залепршала златна одећа, и све се угасило у мраку олтар |
| девојка - уздахнуо је ђакон заносно, и залепршао чисто крилима све своје младости у одушевљењу |
| } Али зато је Ана смршала и побледела. „Заливајући цвијет кроз танку свиралу“, како ју је отац |
| .{S} Крв, отровна и врела као узаврела, заливала је мозак јадног детета, и причињавала му страх |
| а је ћутала.</p> <p>Ћутали су обоје као заливени.{S} Недићка је, из друге собе, опазила да се ћ |
| не, бити полифонијска једна тајна, бити залога за бесмртност лепоте. </p> <p>Анино срце је куца |
| вши Недићкине речи, вратио је краљевски залогај натраг у тањир, и наместио нож и виљушку у знак |
| ватила страстна жеља да од ђакона тражи залогу среће коју одузима од ње.{S} Па и то није доста. |
| ја се непрестано пушила, подсећао је на заложени самовар који чека госта. </p> <p>Госпојинска з |
| о од времена када је она сву своју душу заложила да богослужење подигне и улепша, и откад она п |
| ала их је тако као да су за сва времена залупљена и урђала.</p> <p>Ани се то допало.{S} Како би |
| егово биће.{S} Јер само весео и богат и заљубљен човек може волети и служити без циља.{S} Калуђ |
| одједаред, себична и страстна, махнито заљубљена и љубоморна на све среће, животе <pb n="135" |
| учена и лепа.{S} Идеална слика први пут заљубљене жене, која је сва однета и узабрана, која не |
| а буде највеселији, најбогатији и у све заљубљени човек?{S} Треба да буде калуђер, одговарало ј |
| јвећу срећу у љубави доживљују несрећно заљубљени.{S} Доктор Пашковић је пришао другом крају ст |
| , као у биљке.{S} Ни милостиве речи, ни заљубљено гледање, ни додир руку, ни загрљај, <pb n="23 |
| > љубављу на свету!{S} Благослови, Оче, заљубљеног калуђера, прими к себи срећно Твоје дете! .. |
| одлична партија у сваком погледу, а не заљубљује се, не удаје се, не иде на забаве, и не избиј |
| , а на белој <pb n="147" /> завеси, још заљуљаној од наглог нечијег изласка , стојала је, мирно |
| сом.{S} У разговору, Анин поглед је био замагљен, сузом покапан, и склањао се у себе.{S} Монах |
| вала.{S} Али тада се, нечујно, као први замах једва никлог крила, расклопе северне двери.{S} Ар |
| да један искрено ентузиастички осмејак замени недовршетак реченице . </p> <pb n="107" /> <p>— |
| {S} Зашто се нисмо договорили да вас ја заменим ?{S} Ја вас могу заменити, је л' те, да могу, А |
| еме, мислим.{S} За одсуство је лако.{S} Заменио би те мој ђакон.</p> <p>Монах Иринеј је ћутао.{ |
| лежи на поносу, а понос! о, понос може заменити сваку срећу ...</p> <p>Стари владика се трзао |
| рвој половини службе.{S} У другој ће је заменити хоровођа.{S} Све дотле, она се није ниједаред |
| лом, сада ће ипак тако бити.{S} Мене ће заменити монах Иринеј. </p> <p>Ђакон је погледао у порт |
| рили да вас ја заменим ?{S} Ја вас могу заменити, је л' те, да могу, Ана?{S} Реците? </p> <p>— |
| {S} А понос и религија могу сваку срећу заменити.“</p> <p>У души оздравелога десила се крупна, |
| само за часак, у једном одсеку службе, замењује ђакона.{S} После <hi>Причасног</hi>, кад се от |
| ији , навикао на чудан свој положај, да замењује човека који је у ствари непрестано присутан.</ |
| нутих проблема.{S} А нико им то није ни замерао.{S} Природно је да после данашњег дана, свога д |
| кроз хрскавицу, и да крв тече.{S} Дете замире, стреса се.{S} Цев, сва крвава, улази у врат.{S} |
| гло подигле, и дуг један уздах је збиља замирисао ружом.</p> <p>То је љубавно чекање из ње узди |
| љубави за псето једно, за слику једну, замисао једну.{S} И био је уверен да дотле, докле Бог у |
| ла од кога је писмо, само није могла да замисли шта у њему стоји.{S} Негде, у дну срца, она га |
| па, тако хришћанска.{S} Осетила је да у замисли и стилу тих литургија има душа једног великог у |
| крила су смели имати само анђели.{S} И замислио се шта ће.{S} Најзад је узео пуну руку свежег |
| вече довести , да га нико не види.{S} И замислите онда случај да се ипак нешто деси што би било |
| S} Једно се без другога исто тако не да замислити, као што се ја не могу замислити без моје дес |
| ли сасвим оздравили?</p> <p>— Можете ли замислити колико се сви радујемо вашем оздрављењу?</p> |
| ласте, које, у топлоти и сјају, не могу замислити да ће можда баш на њиховим светлим крилима је |
| не да замислити, као што се ја не могу замислити без моје десне руке.</p> <p> Мајински жмирну. |
| } Али, људи као људи, нису били у стању замислити дугачку путању, по којој, сама самцита, с ћем |
| ци, на неосвећеној земљи пред црквом, и замишљајући да је тамо унутри будно око божје, и гњев њ |
| м.{S} Силазио је низ степенице полако , замишљен.{S} Око њега се чуо шушањ тешког црног одела.{ |
| развучено везани низови тонова — уздаси замишљене, некуда занете мајке — гуше и притискују малу |
| импатично озбиљне и непомично мирне, са замишљеним очима, загледаним увек на једно место, са бо |
| а други с оне стране живота, гледали су замишљено у башту.{S} Ђакону се чинило да у сунцу види |
| на прсте, и да часом голицне нос на тој замишљеној човечјој глави.{S} Ђакон ништа није опажао. |
| ста, да су слушаоци тој, управо забавно замишљеној сцени обратили наједаред целу и најозбиљнију |
| да писао, потврдило се.{S} Владика жали замном.{S} Тешка му је старост. <pb n="155" /> Ана је у |
| "169" /> <p>— Хоћеш ли се љутити ако те замолим да ми Анино писмо још једаред прочиташ?</p> <p> |
| ена ... </p> <pb n="151" /> <p>Недић је замолио госте да из почасти према епископу сви дођу на |
| </p> <p>Ђакон се радовао као дете.{S} И замолио Ану да га извини само за један тренутак, колико |
| весела, живога такта, разбудила је већ заморене пажње поново.{S} Певачи, осећајући крај добро |
| чудна дјела твоја!</hi> </p> <p>Све је замрло, Богородичина Црква је пала на колена.</p> <p>За |
| и и разговарају живо.{S} Слика се после замутила и нестала, а на њеном месту је засјао спектар, |
| а храм лепоте, има љубав, оно дакле што занавља моћ да човек остане веран поносу свом.</p> <p>А |
| а и тврда као камен, она се заблистала, занела од среће, раслабила, и бацила, с љубављу својом, |
| Метнула главу на десну своју мишицу, и занела се као да ће заспати.{S} Али одједаред, мисао је |
| али кратко.{S} А после се некуда далеко занела. </p> <p>— Ана ! — грцао је из ђакона сузан неки |
| ни звезди, ни ветра.{S} Цео врт и небо занели се неким дубоким сном.{S} Сан, који предосећа је |
| молитву.{S} Али после ју је, као увек, занело сећање на неку сцену из веселог живота њеног оца |
| м, и сву снагу своју Иринеју пред ноге, занемела , спустила главу, раширила руке, а из груди јо |
| квим једним ћутањем, од кога је и Недић занемио.</p> <p>Био је то ипак јасан тренутак.{S} Трену |
| ји прати исповест о вери у Сина Божјег, занео ју је, осветио ју је, окадио јој је крв у свакој |
| ор, стара симпатија Анина, сасвим ју је занео.{S} Спремала се да читаве одсеке службе с децом п |
| .{S} Кад се, не знајући право шта чини, занесе јунаком у себи.</p> <p>Тако и те вечери.{S} Мирн |
| у и о умирању.</p> <p>Ана је свирала да занесе цео свет.{S} А лице јој је било мирно, свечано, |
| гао то урадити ?</p> <p>Два уздаха, два занесена погледа, и као да је читав океан стао између о |
| помрчини њене очи, и подмећући руке, да занесена њена глава на њих падне.</p> <p>Пала је.{S} Ме |
| шаоца .{S} Публика је била раздрагана и занесена . <pb n="157" /> Тапшало се, честитало се, узд |
| >Лице уз лице, коса у коси, дах у даху, занесени, своји, сами, топли и збуњени од наглих узбуђе |
| њених очију.</p> <p>Слободно и анђеоски занесено загледала се сада она у њега.{S} У његове црне |
| изови тонова — уздаси замишљене, некуда занете мајке — гуше и притискују малу аријицу која се с |
| треба.{S} Тебе, бар у овом тренутку, не занима ствар уопште, него само један квалитет музичког |
| ма и о начину живота.{S} А мене би тако занимало, и таква силна утеха <pb n="142" /> би ми била |
| шта није опажао.{S} Мало даље стојао је занимљив ред ливадског цвећа, као литија.{S} Напред, жа |
| /p> <p>Разговор се развио, постао жив и занимљив .{S} Ана се, према томе, није опростила после |
| ашљиво и с кајањем неким унутра.</p> <p>Занимљива слика.{S} Девојка пред чељустима среће, могло |
| једном крају стола расправљало се врло занимљиво питање о преобраћању фрушкогорских манастира |
| рукчије је испало.{S} Нечега дирљивог и занимљивог је било у тој појави.{S} Неки су говорили: с |
| страну.</p> <p>— Али сада долази друга занимљивост.{S} Да т. ј. људи, који сасвим далеко стоје |
| је уздржало.{S} Пређашњи буктави његов занос увукао се некуда дубоко унутра, и од жари и пламе |
| олела је непрестано само онај свој први занос, и бојала се да га не изгуби.</p> <p>И ђакон је и |
| ашковића је дохватио скоро побожни неки занос пред једноставним, чистим срцем те девојке, и пре |
| епоте. </p> <p>Ана је била свесна свога заноса, али није имала моћи да се умири.{S} Осећала је |
| шест месеца лечи ?{S} То је скоро врста заноса.</p> <p>— Да, према болесницима има понекад мило |
| вник свој овакве ствари :</p> <p>„Поред заноса и дивљења има у љубави, као важан, можда важнији |
| ... </p> <p>Монах Иринеј је светлио од заноса, и био лепши од анђела Господњег.</p> <p>— А ви |
| унцем, и с Богом има сажаљења!“</p> <p>„Заноса телесног или борбе с телом има у увек, увек.{S} |
| ра око неке морске биљке, њу непрекидно заносе неколико црта лица и њихови изрази, мењање боје |
| е све то, што у први мах заинтересује и заноси, претежно луксуз технике, и да у срцима модерних |
| влачила од светских уживања.{S} Музички заноси су наилазили на њу све чешћи и све јачи.{S} Поне |
| шим од свега тога лепога.</p> <p>Ана се заносила.{S} И гледала у ђакона очима љубави, носећи у |
| би му тада долазиле на ум, и тако су га заносиле, да се стално трзао кад би зазвонило на јутрењ |
| талент и велика музичка образованост су заносили и освајали.</p> <p>Ана је необично лепо свирал |
| е и од целог света.{S} Привлачио ју је, заносио ју је, звао је, летео к њој, стезао је нечим шт |
| истина да калуђер не сме љубити жену! — заносио се ђакон својом идејом. — Није истина ни то да |
| јом је монах Иринеј или заповедао , или заносио.{S} Стојећи на амвону, с подигнутим ораром и оч |
| лио ни пламен очију, ни стисак руку, ни заносна реч, чак ни хармонија мисли и осећања.{S} На тр |
| им необична девојка - уздахнуо је ђакон заносно, и залепршао чисто крилима све своје младости у |
| .{S} Стојала је у дрском неком љубавном заносу, и радовала се што ће идуће недеље та чежња још |
| ена, савршено блажена.{S} Али ипак не у заносу.{S} Она уопште није познавала ону пијаност што с |
| p> <p>Као и обично после службе, Ана је заобилазним путем ишла кући.{S} Свугде се осећала мора |
| Пошао им је у сусрет.{S} С намером да, заобилазно, наравно, сазна од њих шта је са госпођицом |
| ти да сврће за угао у споредну улицу, и заобилазно иде кући.{S} Једаред , када је неминовно изг |
| ло и неочекивано опорављала.{S} Лице се заоблило, плећа се попунила , а усне се румениле као у |
| ви, доћиће понекад, од тихог, сутонског запада, да пролепрша мало кроз ваше подне.</p> <p>Докто |
| Рим и у Париз, а сада, кад сунце журно запада, шета се до Богородичине Цркве.</p> <p>Да одстој |
| {S} То је заслуга девојке коју сте и Ви запазили.{S} Људи тврде да је преокрет настао од времен |
| га ослободити и искупити.{S} Морали сте запазити, кадгод наиђе на финију појаву, узбуђен је у с |
| види.{S} Долази да згњечи, да угуши, да запали .{S} Ко зна.</p> <p>Нешто се пролама.{S} Стиже.{ |
| ровно.{S} Ана се тргла, села у постељи, запалила свећу, и почела да се крсти.{S} Осетила је как |
| ђење и кајање у мени, да ли знате ко је запалио ватру у црном мраку моје саможиве усамљености ? |
| и живела само у цркви.{S} Ту љубав није запалио ни пламен очију, ни стисак руку, ни заносна реч |
| уктање рубина, пао је ђакону на груди и запалио му одежду.{S} Од појаса на више он је горео као |
| ши носи а не може да каже.{S} И кад тон запева, <pb n="5" /> онакав како га је душа хтела, боре |
| е <pb n="243" /> негде на дну груди.{S} Запевала је онда срдачна, мала једна аријица, кратка, к |
| вало у њему.{S} Умало што није и гласно запевао.{S} Можда би и учинио, да га пас Анин за времен |
| подсетио где је.{S} Псето је стојало у запетом неком држању, као да му очи ишчекују некога, а |
| {S} За пакост, куће су стајале као нека запечаћена писма, улицама није пролазио скоро нико, а к |
| њу у њој.{S} И сневао о њој као о неком запечаћеном <pb n="50" /> ћивоту, чију легенду нико још |
| сан, и превртао полагано листове својих записа.{S} Интензивно као никада је осећао и чемер и сл |
| невник те прве редове о Ани.{S} Искрено записано је било и све оно о њој што је после дошло.{S} |
| /p> <p>Уочи дана када ће се помонашити, записао је у дневник:</p> <p>„Миран и весео ћу стати пр |
| тров?</p> <p>Те вечери, монах Иринеј је записао у свој дневник ове редове:</p> <p>„Осам сата.{S |
| као на чудо.</p> <p>А у дневник свој је записао:</p> <p>„Слаб сам био пред смрћу.{S} Победа смр |
| о, извадио из касете свеску дневника, и записао у њу песмицу растуженог духа свога: </p> <pb n= |
| о и тешко искушење ...{S} Боже, шта сам записао!{S} Боже, опрости ми !{S} Зар би она <pb n="87" |
| head> <p>Монах Иринеј је дубоко искрено записао у свој дневник те прве редове о Ани.{S} Искрено |
| његовој лако и добро; а монах Иринеј је записивао у дневник свој овакве ствари :</p> <p>„Поред |
| ма.{S} Поплашила се да ко не изађе и не запита је шта тражи у то доба у цркви.{S} Нико се није |
| ижи оним подигнутим рукама.{S} Да нешто запита.{S} Да нешто заиште.{S} Или да натопи марамицу с |
| изабрали шта ћемо свирати и певати ? — запитао је ђакон најзад.{S} Тако умиљато , да се Ана ох |
| и немогућне.</p> <p>Једног дана се онда запитао: шта треба да буде највеселији, најбогатији и у |
| о да је то природан ред мисли, ђакон се запитао: зашто је нема?{S} И осетио је да је то нешто ш |
| осећао и то да би пре умро него што би запитао.</p> <p>И Ана је ћутала.</p> <p>Ћутали су обоје |
| т ка анализи , и да треба сасвим просто запитати: ко је болестан у кући господина Недића?</p> < |
| } Ви сте сигурно доктор.{S} Смем ли вас запитати, да ли је најстарији дечак у овој кући болеста |
| ..{S} Ана, моја Ана, јагње моје бело! — заплакао је монах Иринеј у крилу владичином, срећан у с |
| ти не сме, да изаћи из цркве не сме, да заплакати не сме.{S} Јер нико не сме сазнати тајну њено |
| ти, увиђати и сламати се, и најзад опет заплакати, али плачем неосушним разумне, у живот далеко |
| лбе, од меких таласа који врхове живаца запљускују.</p> <p>Ана је, место одговора, пустила глав |
| те јединице, све су то разлози да живот запне и застане, и загледа се у догађај са свом доколиц |
| } А Иринеј ?{S} Ах, он се опире, он чак заповеда, он шта више влада!</p> <p>Ана је дохватила сп |
| S} А појавом својом је монах Иринеј или заповедао , или заносио.{S} Стојећи на амвону, с подигн |
| лица, који је императивно хтео, претећи заповедао, осветљиве мисли ковао.{S} У Ани се пробудила |
| , части и дико моја, Ана, реците нешто, заповедите, спасите себе и мене ...</p> <p>— Не, не гов |
| пољубаца ћу ишчупати из њега, љубављу , заповешћу, игром, варком, силом, лажју, чиме год хоћу, |
| у добро дошао, јер никако нису умели да заподену разговор.{S} Чинило им се обојима да су се тек |
| е место његово на амвону празно, да хор запомаже за његовом песмом, да је и лето умрло зато што |
| их престава, као да је та свечаност већ започела и из дана у дан траје.{S} Душа њена је била у |
| и са својим гостима .</p> <p>Концерт је започео.{S} И развијао се на велико задовољство и свира |
| штавина при развијању.{S} Таман је хтео започети читање, кад га владика задржа.</p> <p>— Ето ти |
| оца, и уз ту реминисценцију се Ана тек заправо обраћала Богу за покој <pb n="225" /> душе очев |
| намрштена чела. </p> <p>Није се међутим заправо одмарала.{S} У даху је било трзаја и уздисаја.{ |
| меју осветити свој живот, и тим животом заправо светити цркву, место да црква лажно свети њих.< |
| едаред одмакне, или, ако се не одмакне, запрепасти сироту коку јер се не може појести.</p> <p>М |
| <pb n="129" /> кученце, како му је Ана запретила да ни зинути не сме, гледало је у чинијицу ка |
| рамена да је стресе, правио гест као да запушава уши, а чело би му се набирало тачно у пет лини |
| а, док ја не прођем?</p> <p>— Ана, Ана, зар сам могао то урадити ?</p> <p>Два уздаха, два занес |
| еколико речи ...{S} Госпођице Ана, Ана, зар сте могли, зар сте могли и једнога часка .. . ја са |
| , него госпођици Недићевој.</p> <p>— Е, зар?</p> <p>— Сасвим.{S} Јер је већ крајње време да у т |
| ја нисам ни слутити могао да сте овде, зар ја да вас непристојно предусретнем, ја ... </p> <p> |
| мора бити, растанка мора бити, Иринеје, зар ви то не осећате ! ...{S} Једно само, једно ми кажи |
| девојка ?</p> <p>— Има нешто и у томе, зар не, ви, тамо, што само за торбу имате очи ?{S} И је |
| .{S} Госпођице Ана, Ана, зар сте могли, зар сте могли и једнога часка .. . ја сам недужан потпу |
| и лепоте ... зар да њему на жао учини, зар да само прође мимо топлоте и среће! ...</p> <p>Била |
| ко близу, душе пуне љубави и лепоте ... зар да њему на жао учини, зар да само прође мимо топлот |
| и, ако Бога и милости имате, кажите ми: зар ни у чистом човечјем животу нема светиње којој смрт |
| а сам записао!{S} Боже, опрости ми !{S} Зар би она <pb n="87" /> могла бити средство у рукама д |
| ећ носиш у срцу, како да се понашам!{S} Зар да ти пожелим да те Ана Недићева није заволела!{S} |
| да.{S} Ово је сасвим други живот ...{S} Зар није то тако као да сам већ једаред умрла? — насмеј |
| амо један квалитет музичког дејства.{S} Зар не ?{S} Али то, баш то, одиста, не знам како да ти |
| о, пошто се одрекао Спаситеља свога.{S} Зар ти све то не осећаш, синко? ...{S} Како ћете вас дв |
| Пази, молим те, маторог маџионичара.{S} Зар не изгледа као какав велики кључ, који, по вољи, св |
| астанак?{S} Па нека буде и растанак.{S} Зар ви не знате да постоји и весео растанак?{S} Све дот |
| асове хора и глас ваш.{S} Увек тако.{S} Зар бих друкчије могла оздравити и оживети?{S} И сада, |
| } Зар нема пламена који се не гаси ?{S} Зар нема веровања у човека као што има веровања у Бога |
| у нема светиње којој смрт не прети ?{S} Зар нема пламена који се не гаси ?{S} Зар нема веровања |
| ена.</p> <p>Зар је Бог могао одрећи?{S} Зар је Бог могао не сићи ?{S} Није могао.{S} Никоји бог |
| у томе <pb n="120" /> што вас волим?{S} Зар бих могао вас не волети , кад цео свет волим, и кад |
| ромењеним , ужаснутим гласом: </p> <p>— Зар бих смео и могао, Ана моја, и Ти, Боже мој! ...{S} |
| опет са гледишта једног лаика.</p> <p>— Зар не, реци сам.{S} Кад ви, лаичари, поставите лекару |
| нас отпрати господин ђакон .</p> <p>— А зар прошле суботе није од пола пута био и Иринеј с нама |
| аузе, тихо, стидљиво питање.</p> <p>— А зар ја умем то сада рећи — одговарала је и она тихо, са |
| ића, и она скривено уздахну.</p> <p>— А зар вама није понекад тешка самоћа ? — поче она тако ма |
| е да је лепше ћутећи разговарати.{S} Та зар се и љубав међу њима није и родила и развила тако д |
| одичина Црква је пала на колена.</p> <p>Зар је Бог могао одрећи?{S} Зар је Бог могао не сићи ?{ |
| {S} Благодарила је Богу што није ту.{S} Зараза ће до његовог доласка можда опасти.{S} Иначе, тр |
| сузе су текле.</p> <p>Он мора чувати од заразе људе у цркви, и децу у гимназији, и сваког голог |
| анула је јесења.</p> <p>Гле како је све зарђано, као да је октобар — мислио је монах Иринеј, сп |
| и црна у исти мах од оголелих цигаља , зарђаног гвожђа, старог камена, кише и сљуштеног лепа.{ |
| е у потпуној сувоћи.{S} Псетанце скочи, зарежа љутито, и поче тражити кривца.{S} Али кад је у т |
| {S} Пуна тога пркоса, она дуну у свећу, зари главу у јастук, и притиште усне на десну своју рук |
| p> <p>— Благ и великодушан.</p> <p>— Не зарива се више у ствари као нож.{S} Него их одгоре проб |
| b n="205" /> <p>У моментима туге Ана је заривала главу своју у крило материно, и плакала горко, |
| а, једнако се бацала с лева на десно, и заривала у јастук као да се крије од смрти.{S} А смрт ј |
| излазе.{S} Чело јој се набере, зуби се зарију у усну, а прсти леве руке се истежу, трепте, бле |
| тила спуштене своје дебеле плетенице, и зарила у њих уста да се не чује како се немилосрдно сме |
| о, опржено лишће висило као мртво, бубе зариле главу у песак.{S} И онда је пљуснула крупна, наг |
| монаха на пречац је умрла.{S} Ђакон је зарио главу у хартију, а на слепим очима му се видела с |
| , хтела се вратити и главу и руке своје зарити у његове груди.</p> <p>Окренула се, поздравила ј |
| ена на лаки филигрански и тесни кавезић заробљених питомих тичица, Ана је гледала некуда у дуги |
| кажем вама и више ником“.</p> <p>Ана се заруменила.{S} Скривено у души је осећала да јој брига |
| а бризну плакати.</p> <p>Доктору такође засветлеше очи.</p> <p>— Не варам вас.{S} Збиља му је с |
| > <p>Улаз цркве је имао дугачак, низак, засвођен трем, заштићен у дубини својој од кише и снега |
| њиме, удешено је тако да се ђакон кроз засебан улаз уведе у гостинско одељење.</p> <p>Владика |
| о је општа кућа свију, стоји подигнута, засебна и сама међу свима осталим зградама.</p> <p>Стиг |
| вник, као да сваку поједину сламку хоће засебно да продрмуса.{S} А кад се ветар одмакао, травчи |
| >Самовар је био намештен, као и пре, на засебном мермерном столићу, и чекао, као и пре, да мона |
| {S} Хармониум, клавир, пулт за ноте, на засебном столићу виолина, слике разних музичара на зидо |
| а окна на спратовима, а ораницом земљом засипа таване.</p> <p> Олуј је дошао сув и хладан, без |
| гла је небу.{S} У сузним очима њеним је засјала светлост победе.</p> <p>— Не куните, Иринеје!{S |
| замутила и нестала, а на њеном месту је засјао спектар, као најлепша дуга.</p> <p>Ану је ова ми |
| ст.{S} Чија је то заслуга?{S} Твоја?{S} Заслуга твога лепог гласа ? </p> <p>— О не, не будите н |
| о тако кад сам ја овамо дошао.{S} То је заслуга девојке коју сте и Ви запазили.{S} Људи тврде д |
| веровања у божју милост.{S} Чија је то заслуга?{S} Твоја?{S} Заслуга твога лепог гласа ? </p> |
| је другом неком нешто скривило, и да је заслужило да буде кажњено. </p> <pb n="102" /> <p>Ани н |
| оспођице Ана, ви једина, у реду толиких заслужних људи с којима сам у дугом свом животу имао до |
| кидала уста са руке, и тако, растрзана, заспала је већ сасвим пред зору на пољупцу љубљеног чов |
| г се смиловао.{S} Ана је, једва најзад, заспала мирним сном.{S} И сневала је да види <pb n="117 |
| убоку несвест умора као да им је и душа заспала.{S} Други, који од сутрашњег дана има да добију |
| отварајући молитвеник, са очима које су заспале на амвону, стојала је Ана као скамењена.{S} Пој |
| пећина од црног мрамора, у којој је све заспало .{S} А сва светлост, сва тајна и сва светиња ње |
| сну своју мишицу, и занела се као да ће заспати.{S} Али одједаред, мисао једна, оштрија од ножа |
| коме је, после борбе, уметност развила заставу победе над животом.{S} Не волим ја живот толико |
| и журила је, задувана и усплахирена, и застајала опет, минутима дуго, на једном месту, са жељо |
| а и његов чудотворни баритон .{S} Ту се застајало.{S} Свака друга комбинација би била профана.{ |
| самоћа њена ...</p> <p>Ишла је лагано, застајкујући.{S} Осећала је часом неку спољашњу, часом |
| маглици једној, пуној летње врелине.{S} Застала је да је се нагледа, и заустила да нешто каже.{ |
| жели. </p> <p>На уласку у порту је Ана застала.{S} Као на међи, на борбеној тачки између та дв |
| у цветну шибљику, пуну пчела.{S} Ана је застала, испуњена ретким задовољством .{S} А затим, на |
| ао учени доктор у талару.</p> <p>Ана је застала преко пута куће, али се није усуђивала прићи бл |
| <p>— Ана!{S} Ана!</p> <p>Као укопана је застала Ана.{S} Главу није смела да обрне, али је пажљи |
| де нико.{S} Свет се разишао.{S} Мало је застала да промисли , хоће ли савити лево и кроз парк и |
| ице, све су то разлози да живот запне и застане, и загледа се у догађај са свом доколицом беспо |
| о да је и сам то хтео што је она хтела, Застао је на степеницама, поклонио јој се тихо, и мирно |
| изу , и опазио да је опажен, збунио се, застао, увукао руку у џеп као да тражи нешто што је заб |
| ав блистав од блиставих Аниних суза.{S} Застао часом пред Трпезом, и раширеним, брижним погледо |
| иза густог зеленила истурене баште.{S} Застао је мало крај гвоздене ограде.{S} Ружичасте остви |
| ве службе ће проћи без мене. — Ђакон је застао и гледао у Ану с жудном неком радозналошћу. — Је |
| ићева има њоме да прође.</p> <p>Ана, се застидела.{S} Срце јој је почело лупати , и брзим корак |
| шиоца казне. </p> <p>Извршилац казне се застидео: патка не зна шта је то ударац, срџба, пакост, |
| по којој њихов ђакон хода.{S} Ђакон се застидео и мало поруменео.{S} Али у исги мах се и тргао |
| {S} Прашину диже са земље као чаршав, и застире облаке.{S} Пребија младе воћке, изваљује дрвета |
| наци непогоде у времену.</p> <p>Људи су застрепили.{S} Као оно што кроз шуму уме проћи језа, од |
| едаред, за време вечерња, кад су облаци застрли небо, у цркви било тамно, златна далматика ђако |
| капом, а предсобље, пуно зеленог биља и застрто дебелим ћилимом, капела, у којој је Ана сагнула |
| Богом разговарају.{S} Ани су не једаред засузиле очи, и чинило јој се тада да ништа друго и нем |
| е он, кад оздрави, да крсти.</p> <p>Ани засузише очи, а Недићка је скоро кроз плач говорила:</p |
| та и равна као труба убељеног платна, а засута моментима високих лепота, тражила је, према томе |
| иру, нагледа зеленилом окићене и травом засуте цркве.{S} Чекало ју је изненађење.{S} Крај велик |
| ве само груба ларма кроз једну прашином засуту тишину, која не може више пропевати.{S} Са сваки |
| их соба одјекује интиман разговор.{S} И затвара очи над Бог зна каквом визијом породичне среће. |
| ђу човекову срећу, ону с којом се човек затвара у орахову љуску, и ништа му више не треба. </p> |
| ође.</p> <p>Ђакон се побожно прекрстио, затварајући књигу живота свога. </p> <pb n="181" /> </d |
| плакати јадна жена, бежећи испред Ане и затварајући за собом врата.</p> <p>Ана је остала сама у |
| на, тешка брава и тешка гвоздена полуга затварала их је тако као да су за сва времена залупљена |
| е од свега.</p> <p>Свештеник је коначно затварао двери.{S} У сребрном фелону, Ани је изгледао ц |
| тим, њој се чинило као да је она , Ана, затворена у малу кутију, а кутија с њоме заједно ставље |
| а је љубав њена мала једна скупоценост, затворена у кутију, и спуштена негде у њено срце или ду |
| ане.{S} Врата с противне стране су била затворена.{S} Огромна, тешка брава и тешка гвоздена пол |
| и то лепо било да су тако неприступачно затворена и она друга врата, и у цркви да је празно и т |
| но далеко ...{S} И то не због болести и затворене капије, не, јер он се не <pb n="206" /> боји |
| више.{S} За трен ока, Недићеви се нашли затворени, одсечени од спољашњег света, усамљени дубоко |
| од чега су јој се очи склапале, и испод затворених капака виделе нов један свет.{S} Монах Ирине |
| није то био први јуриш Недићев на Анино затворено срце.{S} Али, при сваком таквом јуришу , погл |
| аког шушња, јер се бојала зле вести.{S} Затворену њихову кућу желела је још више да затвори. </ |
| орену њихову кућу желела је још више да затвори. </p> <pb n="209" /> <p>Да ни мисао Иринејева н |
| } Шта ми остаје од његовог певања , кад затвори уста?{S} Како да обожавам његову уметност кад ј |
| вртења конца, заболела глава, и она је затворила очи.</p> <p>Тек што је то урадила, искочи пре |
| , трпајући марамицу у уста.{S} Врата се затворила.{S} Настао је мир.</p> <p>— Сад ће Бог послат |
| {S} Отворио је копчу, загледао у књигу, затворио опет копчу, али задржао књигу у својој руци.</ |
| већ после пет шест тактова неко дошао и затворио врата од музичке собе.{S} Недић.{S} Бацио је п |
| а ногама. </p> <p>Ана је, пре но што ће затворити прозор, испружила руку да осети сипи ли киша |
| лују, трзају, или у крваво срце уједају затегнуте жице, и музика се чује.</p> <p>О, ти мирна и |
| а линијом његовог тела, које, као жица, затегнуто и пуно музике, чека да интервал прође, и да п |
| охрано само.</p> <p>У ђаконовој души се затеже нека давно онемела жица, и он умало не одговори |
| сама од себе негде у куту срца пева.{S} Затим један мали прелаз.{S} Осмејак матере: да дете још |
| ије, да га воли, да се боји за њега.{S} Затим су око тога мотива стали да искрсавају и неки од |
| простор између ње и монаха Иринеја.{S} Затим, напротив, хтела је да сав тај простор, па и сама |
| о Анино уво трепти велика нека жица.{S} Затим је дошао други, па трећи, и онда је цео ваздух би |
| ом око врата, и пун наоштрених боца.{S} Затим, крупне, охоле татуле, као високи неки достојанст |
| а, али је ипак добро и згодно дошао.{S} Затим, стао је из Ане да избија чак и неки стварни нест |
| ну шаку бркова, и хитнула их далеко.{S} Затим се потпуно тупо загледала у једну бубу, која се с |
| је тутнула новац да купи сину ципеле, а затим је дозвала псето и четком му прала зубе.{S} Часом |
| ла, испуњена ретким задовољством .{S} А затим, на прстима, да се ђакон не би узнемирио, ушла је |
| — цикнуо је ђакон, и склопио руке.{S} А затим је раскинуо скљештене прсте, стегао главу, и оста |
| им оружјем факта, на пречац стати.{S} А затим још дуго стојати и размишљати, увиђати и сламати |
| мо.{S} Кратак и незабораван часак.{S} А затим је положио у руку молитвеник, и са изразом благог |
| варно оно само, оригинално и живо.{S} А затим умире за све вечности.{S} Све што се после изводи |
| о чиним.{S} Бог нека те штити.</p> <p>А затим, да би мало развеселио и ђакона и себе, владика ј |
| ја се чује најпре високо над главом, па затим дубоко испод ногу.</p> <p>Нешто тешко се ваља.{S} |
| , ето, свештеник рецитује и наредно, па затим и за наредним наредно.</p> <p>Ана је осетила хлад |
| <pb n="24" /> <p>Госпођица Недићева је затим приметно разредила своје световне концерте.{S} Уо |
| пољубио га је у теме.{S} Привукао га је затим да седне на столицу до њега, и гледао га добрим п |
| ебе, па и монаха Иринеја.{S} Учинила је затим ипак покрет као да хоће нечију руку, као да хоће |
| им не разочарам!</p> <p>Монах Иринеј је затим стао размишљати о себи.{S} Зна ли он довољно сам |
| птао од неке свечане среће.{S} Устао је затим с камена, погледао горе, и прекрстио се.</p> <p>И |
| откуда изаћи или куда ући.{S} Почео је затим и нагађати, скоро врачати, хоће ли бити одовуд ил |
| заклопио очи, и мислио.{S} Приступио је затим Богу, и молио: дај ми крила. — Бог се збунио, јер |
| сте.</p> <p>— Није, госпођо — дрмнуо је затим главом с убеђењем. — Мој је живот тако леп ! — Он |
| даред небо почело навлачити, а дунуо је затим и свеж ветар, предсказајући промену времена.{S} З |
| га целива и да се смири.{S} Извео ју је затим опет под трем, и тамо, неочекивано, стегао јој ру |
| е ћутали. </p> <pb n="108" /> <p>Ана се затим, кад су се већ навикли на то ћутање, кришом загле |
| и кут његове душе.{S} Таласи те туге се затим и ван ђакона почели ширити, и купили се на оном п |
| чега се поплашило ...</p> <p>Вратили се затим столу, пришли у разговор , и нису се више одвајал |
| ећ прошло, погађао разлоге, и трудио се затим да све те мисли што пре заборави.{S} Али таман би |
| свима потребним стварима.{S} Осврнуо се затим по другим људима који се разилазили , али никога |
| ди на проповедаоницу. </p> <p>__ Чуо се затим тихи шум малих, прислоњених вратанца.{S} И тада, |
| ћег дана, о клијању траве и зеленила, и затим арију о стварању тица, о краљевском лету орла, а |
| е, ја већи и баналнији кривац...{S} Али затим сам се насмејао.{S} Већи кривац, већи и покајник, |
| да ће свирка премодулирати.</p> <p>Мало затим стаде се притајивати и тањити сплет тонова, док и |
| лужиће задњи пут у овој цркви, а ускоро затим ће бити рукоположен за свештеника и отићи на паро |
| ћин божјег жртвеника.</p> <p>Прснуле су затим тешке копче на Еванђељу , и просуо се глас, дубок |
| Анина би се нехотице развукла.{S} Одмах затим би додуше дошао уздах, или невесео поглед на једн |
| о летела у наручје сласти, али је одмах затим широко отварала очи, и поплашено питала.{S} Душа |
| аву.{S} Кад се, међутим, познаник одмах затим опростио , ђакон се надао да ће је можда ипак сти |
| о што је слабост, или се одриче јачина, зато што — воли.{S} Наравно да онда онај ко хоће увек д |
| ше с њима.{S} И кад неко умре од глади, зато је умро што љубави за њега није било.</p> <p>А сад |
| е год хоћу, јер су сви ти пољупци моји, зато што је и он мој, само мој! ... </p> <p>Као болесна |
| је тешко данас одвише дуго разговарати, зато вас молим да седнете, и да одмах примите одговор п |
| о, и не дам му даље!{S} Не дам, не дам, зато не дам што <hi>ја</hi> нећу даље да идем ...{S} Љу |
| још јаснија.{S} Или се одриче слабост, зато што је слабост, или се одриче јачина, зато што — в |
| ад пришао.{S} И добио колача и јаја.{S} Зато је после морао скакати да дохвати ружу.{S} Све виш |
| и.{S} Природа је непрекидна промена.{S} Зато дуготрајне жртве и савлађивања постају обичне поја |
| е успомена бојим, и нећу да их имам.{S} Зато сам ваљда и провела цео свој живот као дете, јер д |
| се из реда високих тековина људских.{S} Зато човек, човек као природа, жели на попришту борбе х |
| то биће, једном речју, воли и сагорева зато да душу калуђерову сачува од неосетљивости и сувоћ |
| .{S} Овако, знајући да њега није волела зато што је другога волела, преокрет у њеној љубави зна |
| каменита, и као да је остала недовршена зато што је камен био одвише тврд, и људи се уморили да |
| у сећању ...{S} Како је музика несрећна зато што је нематериална.{S} Како је дух човечји, иако |
| први глас.{S} Је л' те да је ова љубав зато међу нама да будемо бољи, је л' те?</p> <p>Ана је |
| .</p> <p>Бирајући и слажући композиције зато богослужење , Ана је живела у екстази.{S} Дизала с |
| ма га улепшава, воли га кроза све то, и зато се најзад даје победити и разоружати од духа, и он |
| поставља и етичке мотиве оцењује .{S} И зато на Анину примедбу ништа није одговорио.{S} Мало је |
| Зашто човек ћути ?{S} Између осталог и зато, да би изазвао утисак и уверење који ће бити у даљ |
| им што је најбоље у мени.{S} А можете и зато, што је мој отац, пред крај свога живота , знао да |
| е много може волети туђе дете.</p> <p>И зато јој је било јасно да на томе месту стојати све дот |
| ла се Ана. — Није више сасвим бело, али зато што је прошарено цвећем, и што то цвеће једнако ис |
| јер тај живот не значи догађаје.{S} Али зато значи вечност.{S} Да, краљеви су пролазни, а пасти |
| врстали, црни, пуни, енергични.{S} Али зато је Ана смршала и побледела. „Заливајући цвијет кро |
| о дете, она је одједаред почела плакати зато што не зна шта ће да каже.{S} А сиротог Пашковића |
| и до краја живота свога!{S} Калуђер сам зато јер сам хтео и морао то бити, јер је калуђерска ду |
| е за његовом песмом, да је и лето умрло зато што је он далеко.</p> <p>Ану је дохватила и ломила |
| и има сласти, што има меланхолије, само зато и има снаге, што има смрти .. .{S} Магдалена је на |
| срећу и уживање.</p> <p>Или можда само зато и има сласти, што има меланхолије, само зато и има |
| рбу њену, која је тешка и претешка само зато што Бога има, и што је тај Бог збиља у души њеној. |
| и заборављених тренутака , који се само зато не виде што их нове жеље и снови затрпавају?{S} Је |
| , на лажну слободу и самосталност само зато, да вас загрлим и пољубим, Иринеје ...{S} Али не у |
| ости Кандилце једно, које има душу само зато да ужива што гори.{S} Гори, ужежено за славу онога |
| у мени !{S} И Ана је калуђер, и то опет зато што калуђерску душу у себи носи.{S} Што не може др |
| е лепо топло, а ту је и доктор Пашковић Зато сам и дошла.{S} Хтео би да се види с тобом ма на д |
| е.</p> <p>— Ја сам, синко, у првом реду зато дошао да тебе још једаред видим — говорио је круни |
| орбе и лутања њена, и стаје ближе уз њу зато што и одсудни тренутак долази ближе ...{S} Да, она |
| S} То је тај свемогућни доктор, кога су зато звали, што још више може и зна него његова мајка.{ |
| b n="34" /> <p>оклоп ?{S} Или можда баш зато, што треба да да је гробница, има иза ње сила отпо |
| и.{S} Промисли , реци ми, и биће ти што затражиш. — Младић се наслонио на дрво, заклопио очи, и |
| Владичине руке задрхташе, а у углу ока затрепта мала, љута једна звездица . </p> <p>Ђакон је ћ |
| био тако тих, да кандилце не би од њега затрептало .{S} А кроз тишину се чула виолина.</p> <pb |
| А после, кад остарите ?</p> <p>Недићка затресе главом, и погледа у мужа, који је такође тресао |
| <p>Али одједаред је разрогачила очи, и затресла главом.</p> <p>Та ја сам већ до врата у греху! |
| а се нечега, молила се црној ноћи да је затрпа мраком и миром.</p> <p>Легла је у постељу око по |
| се сруши нешто преко њих свију, и да их затрпа све одједаред, пре него што несрећа, делић по де |
| {S} Не може ни да мисли.{S} Сваку мисао затрпава одмах нешто тешко, и то тешко, на неки чудан н |
| о зато не виде што их нове жеље и снови затрпавају?{S} Јесам ли ја већ један део монаха Иринеја |
| било сунце.{S} Али звезду је одмах опет затрпала тмаста облачина.{S} Црна, са белим порубом, ка |
| S} Полијелеј букне.{S} Арханђелски глас затруби, и светлост, светлост новог и вишег живота гран |
| није друго до лагање. </p> <p>— Што сте заћутали, Ана?{S} Нешто је било, дакле?{S} И кога сад ш |
| нег, и почео, преврћући се од смеја, да заузима маглино место.{S} На крају црвеног ђердана је в |
| /> сама радити и урадити.{S} И топло се заузимала за чичицу код црквеног одбора, ишла сваки дан |
| сти, из простог разлога што ћу ја да га заузмем — копкао је Ану неки несташлук да наједи Мајинс |
| дна жена.</p> <p>— Лаку ноћ, Иринеје! — зауставио се најзад владика. — И Бог нека ти је у помоћ |
| рилично би било, можда и смешно, некога зауставити и питати зашто госпођица Недићева није у црк |
| че се и хладе, тако се, једно по једно, заустављали разни покрети, и испрезали из оног дела жив |
| лине.{S} Застала је да је се нагледа, и заустила да нешто каже.{S} Кад одједаред, отац њен, сас |
| ао као највећу милост своју, и као виши захтев један који ће ми помоћи да довршим дело своје.{S |
| одукцији с таким симпатијама, да се тај захтев никако више није дао оборити.{S} Уосталом, нико |
| деја, одмах се осетило, имала је јачину захтева, и дошла је да остане.{S} Подржавали су је, пре |
| нагу, којом ћу свој живот дићи, дићи га зацело.{S} И то не кажем овако: или ћу га дићи, или ћу |
| ју и по ' неколико генерација, а сасвим зацело по неколико живота носе и рађају.{S} Моје је убе |
| ја желим да дођем.{S} Ја ћу доћи, ја ћу зацело доћи ... други пут ћу доћи! — кликнуло је из ђак |
| га и у најсветијој песми, јер, иако је зачета негде међу звездама, написана је на земљи“. </p> |
| зад не стиша у један таван, једноставан зачетак мелодије <pb n="243" /> негде на дну груди.{S} |
| ди, а ја ћу одмах за тобом.{S} Док мало зачешљам косу.</p> <p>Али то мало је доста дуго потраја |
| из степенице силази доктор Пашковић.{S} Зачудила се.{S} Он је обично долазио у цркву само о вел |
| а је с јелом готов.</p> <p>У тај мах се зачула славујска трила из баште.{S} Пашковић је одгурну |
| имитација , недокучним неким путевима, зашла у месо и крв истине.{S} Осетило се да Ана зна, ил |
| е још пољубило свету хаљину Христову, и зашло опет за облаке.{S} Ана Недићева је осећала само ј |
| ов живот могла од свега да га одбрани и заштити.{S} Доктор.{S} То је тај свемогућни доктор, ког |
| је имао дугачак, низак, засвођен трем, заштићен у дубини својој од кише и снега, чист и пун за |
| се тако журио ка подневу љубави своје, зашто је тако брзао да јој целу своју душу даде ?</p> < |
| ашто се тако журио да проговори с њоме, зашто се тако журио ка подневу љубави своје, зашто је т |
| што сте онда учинили страшни тај корак, зашто, Ана моја драга? — гушио се и ђакон у сузама.</p> |
| самих чипака, њему одједаред дође жао, зашто се то мило, нежно створење упутило тако врлетним |
| да се чува, и — ах, тако ми је страшно, зашто смо и почињали тај разговор, докторе!</p> <p>Ана |
| плашим се да је жена зло.{S} Питам се : зашто је љубавни уплив жене увек и уплив проблема и бол |
| о природан ред мисли, ђакон се запитао: зашто је нема?{S} И осетио је да је то нешто што он мор |
| гробљу у студено и зло зимско време!{S} Зашто се нисмо договорили да вас ја заменим ?{S} Ја вас |
| где у васељени изврше свој задатак .{S} Зашто Ана и он нису први безгрешни људи ? ... </p> <p>И |
| не олупине већ после годину дана ...{S} Зашто се онда за срећу то исто не каже?{S} Чему срећа и |
| е у животу ташто и без вредности ...{S} Зашто не живимо крај гробова, и с гробовима заједно, да |
| 30" /> чега било.{S} Крила је дакле.{S} Зашто је крила?{S} Али она крије и друго од других.{S} |
| јој душу испуњава.{S} Треба ћутати.{S} Зашто човек ћути ?{S} Између осталог и зато, да би изаз |
| а које су одвише многобројне за вас.{S} Зашто у тако сувише богатом стилу спремате свечаност?{S |
| Зашто све биле ствари плаше човека?{S} Зашто је боље немати него имати?{S} Зашто је свака срећ |
| ојој ничега збилог и догођеног нема?{S} Зашто све биле ствари плаше човека?{S} Зашто је боље не |
| тако журио са стварањем свога света?{S} Зашто се тако журио да проговори с њоме, зашто се тако |
| {S} Зашто је боље немати него имати?{S} Зашто је свака срећа покојник?</p> <p>Ђакон је извадио |
| као да је опет горе.{S} Шта ће бити?{S} Зашто доктора нема? — Ану је крхао страх, и мучиле су ј |
| грлио је ђакон Ану и вукао је к себи. — Зашто несрећа и жртва и плач ?{S} Ја вас не дам, Ана! . |
| ви кренули натраг , и онда ...</p> <p>— Зашто нисте остали ту, иза зида, док ја не прођем?</p> |
| ра. </p> <p>— Друго други пут.</p> <p>— Зашто ?</p> <p>Ана је ћутала.{S} Спустила је заклопац к |
| <p>Ана је бризнула у плач.</p> <p>— Па зашто сте онда учинили страшни тај корак, зашто, Ана мо |
| вати само онда, кад не бих знала разлог зашто се Јела опирала удадби за свога мужа.{S} Овако, з |
| века као лешњик, види шта има унутри, и зашто има оно с поља, и свршено.{S} Никакав нарочити ин |
| ама.</p> <p>И најзад се питао: откуда и зашто све то?</p> <p>Извесно је да он о тој девојци ник |
| ису први безгрешни људи ? ... </p> <p>И зашто се и он тако журио са стварањем свога света?{S} З |
| поносу свом.</p> <p>А ви, Ана ?{S} Али зашто вас и питам, кад знам да ме нећете изневерити , ј |
| гледима сажаљења.{S} Они први се чудили зашто је монах Иринеј оставио резиденцију и кариеру , о |
| да и смешно, некога зауставити и питати зашто госпођица Недићева није у цркви.{S} Други то можд |
| д сам ово писмо већ свршио, ја се питам зашто сам га писао.{S} Не, није сасвим тако бесмислено. |
| } Али одједаред , не разумевајући право зашто, и приписујући ту појаву навици, прекинула је чит |
| је отворена врата, и, не знајући право зашто, ушла је унутра.{S} Црква је била празна, али се |
| ји у том свету није више срећан.</p> <p>Зашто Бог није доцније, много доцније створио земљу?{S} |
| ао да јој целу своју душу даде ?</p> <p>Зашто дуже није трајала прва она чежња у којој ничега з |
| ао да је цела земља на пречац увенула и збабала се.{S} Нестало живих боја, нестало летњег даха. |
| сећала је у грудима кључ нове песме.{S} Збацила је рукавице и шешир и полетела клавиру.</p> <p> |
| о је ђакон светлој књизи пут кроз густо збијене редове, и нестао је под удубљењем које води на |
| е трајала прва она чежња у којој ничега збилог и догођеног нема?{S} Зашто све биле ствари плаше |
| д интимне светлости под којом Ана седи, збиља је охоло игноровала све оно што напољу стоји.</p> |
| етар, предсказајући промену времена.{S} Збиља.{S} Час би се смркло, час би се разданило .{S} Об |
| лужите.{S} Кад смо се и овде виђали.{S} Збиља, колико дуго ћете остати?</p> <p>— Данас је среда |
| светлеше очи.</p> <p>— Не варам вас.{S} Збиља му је сад мало лакше.{S} На жалост, то не значи д |
| се она, узимајући оца нежно под руку. — Збиља, ја сам у неприлици како да се споразумемо, јер с |
| > <p>Ани се привиде као да гледа ђакона збиља мртвог.{S} Тргла се и пришла му корак ближе.{S} Д |
| амо зато што Бога има, и што је тај Бог збиља у души њеној.{S} Уосталом , све потанко испитивањ |
| се сетила шала — резоновала је — јер је збиља била деранжирана.</p> <p>Разговор се развио, пост |
| сли нагло подигле, и дуг један уздах је збиља замирисао ружом.</p> <p>То је љубавно чекање из њ |
| атка и никојег бола не уплаши.</p> <p>И збиља је тако.{S} Он се осећа јак и спреман да доврши д |
| вала. </p> <pb n="240" /> <p>— Је л' ти збиља ништа друго није?{S} Да ниси у ватри, мораш бити |
| ом се опет питао: да ли је његов Иринеј збиља фанатичар једног недостижног циља, несрећник једа |
| е, и ја оном путањом свију?{S} Да ли су збиља сви људи потпуно исто семе, из кога ниче потпуно |
| о да је олуј и кроз мене прошао.</p> <p>Збиља, Ана је скоро са неким непосредним контактом посм |
| м новостима Преврћући по богатој својој збирци партитура, пронашла је једну необичну руску комп |
| ан и мали, жељан је простог човечанског зближења, и тужи за умиљатом речју, за топлом руком, за |
| Дрхтао је пред Аном као дете.{S} А Ана, због хладноће, због самоће, због неправде, због свега о |
| едале као светле тачкице, контуре лица, због свечаног расположења, дошле су надземаљски меке, к |
| г хладноће, због самоће, због неправде, због свега оног другог, пружала је Иринеју руку, и са р |
| горчење болесниково због немоћи људске, због немоћи природине, било је страховито.{S} Јака, пле |
| а си ми хладно и мирно саветовао да се, због тешкоћа и труда, оканем појања у цркви.{S} Ти ниси |
| .{S} А Ана, због хладноће, због самоће, због неправде, због свега оног другог, пружала је Ирине |
| Аном као дете.{S} А Ана, због хладноће, због самоће, због неправде, због свега оног другог, пру |
| ун, и одраслих и деце, и, одоле гледан, због густоће ваздуха, чинио се тајанствен.{S} У осветље |
| ег другог ...{S} Због тог што је монах, због тог што није њен. </p> <p>Он није мој — шаптала је |
| га приме, него због нечег другог ...{S} Због тог што је монах, због тог што није њен. </p> <p>О |
| ујте како је дошло.{S} Писали сте ми да због мајке не можете на гробље.{S} Ја сам осетио да вам |
| ео да сам ја овде срећан, онда је ваљда због тога ћутао.{S} И сад он долази .{S} Може бити да б |
| шао, никаква нарочита намера или одлука због оног што је нашао.</p> <p>— А можда и није сасвим |
| чуде како је доспео овамо.{S} Можда је због лепог појања у овој цркви сам желео да се премести |
| оји је баш Ани волео да говори, како је због дуге праксе тако омрзао музику, да му је сасвим св |
| ко ужасно, ужасно далеко ...{S} И то не због болести и затворене капије, не, јер он се не <pb n |
| е.{S} Да јој изрази допадање и усхићење због јединственог појања.{S} Да је пита — ђакон је узда |
| лети , кад цео свет волим, и кад сам се због тога баш и покалуђерио!{S} Није истина да калуђер |
| онога у чему је некад шкрта била, он се због немара и неувиђавности Анине љутну, и доста оштрим |
| и бруји.</p> <p>Једнако је слуктила, и због тога, као нека утвара, на прстима ишла по ходнику. |
| ра и нестрпљења .</p> <p>Иначе, после и због оног виђења, Ана није преживљавала никаквих потрес |
| исти мах је ђакона гризла савест већ и због тога што је открио пред Аном своју љубав.</p> <p>Р |
| <p>Извршио је своју одлуку.{S} И, да ли због саме одлуке, да ли од неког надања, умирио се.{S} |
| } А друго је чудна туга у савести мојој због владике.{S} Оно прво сам морао вама рећи.{S} А ово |
| ...{S} Али, човек сам, може бити да сам због свега тога у вама заволио и вас саму.{S} Може бити |
| да.{S} Ја никад нисам био тако несрећан због те немоћи као сада.{S} Ја туђу, божју или човечју |
| болесника.{S} Иринеј је очајан и утучен због несреће у вашој кући.{S} Да, то сам вас хтео малоч |
| престане бити.{S} Огорчење болесниково због немоћи људске, због немоћи природине, било је стра |
| ="206" /> боји и моли да га приме, него због нечег другог ...{S} Због тог што је монах, због то |
| што је отпевао свежу арханђелску радост због створења света, он је осетио грижу данашњег човека |
| је такође што сте се уверили о разлогу због кога ми је ова црква толико омилела, да сам, ето, |
| јесте монаштво ...{S} У борби да се не збуде оно што мора да прође.{S} У борби да човек ниједа |
| што још може, и што више не треба да се збуде ?{S} Осећам ли ја ту границу у својој монашкој љу |
| т пута једно за другим умро, само да се збуде нешто тако лепо као што би било оздрављење тих не |
| а реч каже ствар, или да се ствар баш и збуде, а после мора наћи снагу за досљедност , одговорн |
| знао, и напослетку је отишао.{S} Ана се збунила.{S} Бојала се да ће и ђакон отићи.{S} Али он је |
| е нов, Ани дође на ум љубав.{S} Није се збунила.{S} Мислила је она о томе већ доста.{S} И врло |
| нила, али се у унутрашњости својој јако збунила.</p> <p>Додуше, није било прилике, али она није |
| легод није ушла.</p> <p>Ана се сад опет збунила.{S} Доктор јој се чинио и досадна ухода, а у ис |
| вала и није долазила.</p> <p>Укућани се збунили, Недићка је косе чупала , Пашковић је помагао А |
| ђутим нешто што је Ану пренеразило .{S} Збунило је као ударац по темену.{S} Добро је бројала.{S |
| а корака близу , и опазио да је опажен, збунио се, застао, увукао руку у џеп као да тражи нешто |
| обу.{S} Црни вео и познати ваш стас.{S} Збунио сам се, нисам знао шта све то значи, и да ли да |
| м Богу, и молио: дај ми крила. — Бог се збунио, јер крила су смели имати само анђели.{S} И зами |
| да и скупо стати.</p> <p>Доктор се мало збунио, али је метнуо руку на груди и опет се поклонио. |
| о у скут љубичасте њене одеће, и изашла збуњена и сагнуте главе.{S} На вратима порте се срела с |
| у даху, занесени, своји, сами, топли и збуњени од наглих узбуђења кривице, плача, опраштања, љ |
| ењем .{S} Владици је дошло жао ђаконове збуњености .{S} Дохватио га је за руку да га охрабри.{S |
| довољи.{S} Пашковић је то читао из њене збуњености, и био је тим потпуно задовољан, и трудио се |
| има одвише проређену крв, или да има т. зв. виши позив.{S} И онда се, изгледало је, једва једар |
| тамо где се две главне стазе секу, у т. зв. звезди, оптрчавао је по округлој путањи доктор Пашк |
| бично.{S} Т. ј., други људи су то можда звали обичним, а за Ану је то било, као увек, пуно разн |
| >— Ја не разумем.{S} Мене су из болнице звали да одмах к вама дођем.</p> <p>Страшних стотину ко |
| је тај свемогућни доктор, кога су зато звали, што још више може и зна него његова мајка.{S} А |
| ета.{S} Привлачио ју је, заносио ју је, звао је, летео к њој, стезао је нечим што зазиђује, љуб |
| није пребацио што сам отишао, и није ме звао натраг . <pb n="100" /> Можда се с почетка надао д |
| у том храму моћи довршити оно што је он звао својим унутрашњим помонашењем.</p> <p>У толико му |
| идем с њим.{S} Може бити да ће ме он и звати.{S} Једно знам сасвим извесно, а то је да нећу от |
| својим кандилцима, лебди као нека група звезда.{S} Олтар је само био мало и одвише таман, и он |
| а је Бог дух музике, и да су сви закони звезда закони небесне музике, и да су једино ритам и то |
| душу, где је истина стојала светла као звезда и тврда као камен, она се заблистала, занела од |
| атна браслета се светлила на темену као звезда. </p> <pb n="114" /> <p>— Бол је пролазио.</p> < |
| на је живела у екстази.{S} Дизала се до звезда, до директног саобраћаја са духом песника те јед |
| ј песми, јер, иако је зачета негде међу звездама, написана је на земљи“. </p> <p>„Дух и тело.{S |
| оне <pb n="99" /> крупне, ретко виђене звезде, што само пред јаки мраз искачу. </p> <p>Једнога |
| где се две главне стазе секу, у т. зв. звезди, оптрчавао је по округлој путањи доктор Пашковић |
| а, мрачна и мирна ноћ.{S} Ни месеца, ни звезди, ни ветра.{S} Цео врт и небо занели се неким дуб |
| а у углу ока затрепта мала, љута једна звездица . </p> <p>Ђакон је ћутао.{S} И епископ је ђута |
| н ветар, угрушао снег са ледом, побацао звездице мраза, и повешао венце ледених клица.{S} Покрх |
| сет је нешто мало пробило сунце.{S} Али звезду је одмах опет затрпала тмаста облачина.{S} Црна, |
| осмех ироније преко лица.{S} Да, и тај звекет сребра би требао да је хармоничан и у такту са п |
| чиће и Угре, уздигнутим Светим Дарима и звекетом кадионица одрже да не клонемо, да се не изгуби |
| еха, отварају се, с малим, једва чујним звеком, Царске Двери.{S} Полијелеј је још таман, хаос с |
| ок су басови рикали као неке доброћудне звери.</p> <p>А посреди свега тога, на узвишењу, у бели |
| оју успаваља скоро кроз дремеж певуши , звецка нешто несташно и брбљиво као гугут и скакутање д |
| и прети, продавач свећа гласно рачуна и звецка ситним новцем ...{S} Хаос, хаос !{S} Одједаред, |
| ела: <hi>Тебе Бога хвалим</hi>. </p> <p>Звецкала је кадионица.{S} Кадио је владичин ђакон.{S} А |
| ладици је по мало дрхтала седа брада, а звецнуо је неколико пута и кашиком о шољу.{S} После се |
| опама, и свачији ход је био нечујан.{S} Звиждук фабрички је звучао меланхолично.{S} Исцеђена св |
| екала ударац.</p> <p>Нешто хуји.</p> <p>Звиждуци супротних ветрова почињу да се секу, и први су |
| о је преко гробова као стрела.{S} Дечко звижну.{S} Пас је прво оклевао, али је најзад пришао.{S |
| а ће и свештеник.{S} А кад су забрујала звона на <hi>Достојно</hi>, ђакон се, кадећи пред иконо |
| као права деца.</p> <p>А кад су ударила звона, и забрујала силна поздравна песма комбинованог х |
| вук инсеката чује као нека јако удаљена звона.{S} Врата, која воде из куће на веранду, била су |
| вашу ће молитву за цело волети.{S} Ето, звони на вечерње.{S} И у олтару има сад топла молитва з |
| ога одежда у време Великог Поста.{S} Са звоника Богородичине Цркве је зазвонило на службу.{S} Ж |
| м ти сја Боже наш!</hi> — певао је хор, звонило је звонце у олтару, лежао је свештеник, с челом |
| е цео ваздух био пун металног звука.{S} Звонило је на јутрење.{S} Ана бризну у плач, руке њене |
| ћка се већ почела узнемиривати, и хтела звонити по девојку, кад је, најзад, Ана ушла.</p> <p>Не |
| одједаред из ђаконових груди као велико звоно, од чијег се јека облаци плаше. — Калуђер сам сво |
| же наш!</hi> — певао је хор, звонило је звонце у олтару, лежао је свештеник, с челом на поду, п |
| нзе хладна киша сипи.</p> <p>Подсећа на звоњење из неких давно прохујалих хришћанских столећа.{ |
| да, врата шкрипе, кандила на котуровима звркте, свеће тек прогоревају , полијелеј још спава, на |
| о се тих, мио звук расклапања двери.{S} Звук исушеног, светог , у цркви остарелог дрвета, који |
| или пева оно што је уметник стварао.{S} Звук, акорди, хармонија не могу дакле да су оригинални. |
| у и мекану као да је пролеће, и како се звук инсеката чује као нека јако удаљена звона.{S} Врат |
| да.{S} Добар је Бог.{S} Чуо се тих, мио звук расклапања двери.{S} Звук исушеног, светог , у црк |
| , и онда је цео ваздух био пун металног звука.{S} Звонило је на јутрење.{S} Ана бризну у плач, |
| ење живота свога у дрхтај жице, у талас звука, у потез гудала.{S} И мољење једно, скрушено и љу |
| армонија мисли и осећања.{S} На трепету звука је она улетела у душу Ане Недићеве.{S} А испружен |
| је био нечујан.{S} Звиждук фабрички је звучао меланхолично.{S} Исцеђена светлост се увлачила у |
| е бојим да се деси, јер— ђаконов ниски, звучни глас је био тако мекан, тако Ани поклоњен, као т |
| уђер стоји пред вама!{S} Неваљалство је згажено и побеђено, и све што се догађа, то је само нес |
| да чини, и најзад да себе уништи, да се згази, да се у прах смрви.</p> <p>У Ани је дозревала же |
| ени и проклети ?{S} Ако сам ја већ сада згазила лепоту , и већ сада преживела последње лепе час |
| је предасе тако окомито, да умало није згазила једно голишаво циганче на улазу у варош. </p> < |
| Долази, а нико га не види.{S} Долази да згњечи, да угуши, да запали .{S} Ко зна.</p> <p>Нешто с |
| битног њеног гласа, али је ипак добро и згодно дошао.{S} Затим, стао је из Ане да избија чак и |
| људима који се разилазили , али никога згодног није пронашао.{S} Осетио се одједаред много сам |
| лужио, чинила му се хладна, немилостива зграда.{S} Један уоквирени простор без огњишта и душе.{ |
| ња, неоправљана, гуштерасто испрепуцана зграда, ружичаста и црна у исти мах од оголелих цигаља |
| нута, засебна и сама међу свима осталим зградама.</p> <p>Стигавши пред цркву, Ана се загледала |
| није — Ани мркну у главу — да није што згрешио?{S} Осетио обесвећење у себи, и сам <pb n="69" |
| има, и ушла Недићка, бледа као смрт, са згрченим рукама под брадом, којима је стискала вилице д |
| и салона.{S} Пријатно му је било малу, згрчену своју сенку сравњивати са краљевским стасом Ири |
| ен умире.</p> <p>Чучнула је на земљу, и згрчила се у себе као ударено псето.{S} Цвокотали су јо |
| Опазила је као да се ту, напољу, магла згушњава .{S} И снег је био друкчији.{S} Пахуљице оштре |
| ву удара дрвета и џбуње, па се зеленило згушњава, и сав шум око куће сабија и бруји.</p> <p>Јед |
| аздух. </p> <p>На веранди прште снажан, здрав, дуготрајан смеј девојке са покиснутом руком.{S} |
| S} Иначе, треба му јавити ... ах, он је здрав, али Бошко ... можда и браћа Бошкова ...{S} Боже |
| и је, оставши усред смета и куге чист и здрав, осетио сам у себи све достојанство и сву моћ чов |
| ога, у нашу кућу не сме и не треба нико здрав да уђе.</p> <p>— Да, у томе и јесте сва тешкоћа.{ |
| мање него госпођица Недићева.{S} Млада, здрава, имућна, образована, јединица, уметница — а шта |
| ичар и као личност.{S} Осећала се јача, здравија и самосталнија но икад, и велики свој посао је |
| Никада.{S} Мир мора стојати на целим и здравим снагама немира.{S} На олују мора стојати.{S} Ка |
| ићку је тешко било погледати.{S} Слабог здравља и меке природе жена, одједном се нашла очи у оч |
| м.{S} Једно је брига да једва повраћено здравље не изгубите опет.{S} А друго је чудна туга у са |
| рећан у том одуживању дуга за повраћено здравље, и озбиљно је осећао да је све без изузетка, св |
| д полазак у велики свет, богат лепотом, здрављем, пријатељима и надама — он се тешко разболео, |
| опази како је Ана поруменила.</p> <p>— Здраво, арханђеле! — пружао је руку доктор Пашковић, ко |
| оста.{S} А с друге стране опет осећам и зебњу.{S} Чудну, као да ме топлота живота оставља.{S} Ј |
| так, и изгледа у њему као кад се у малу зевалицу увуче велики неки бумбар.{S} А тек доктор Пашк |
| даред да клија.{S} Осећао се као башта: зелен, цветан, свеж, жељан свега, и кише и сунца.</p> < |
| 8" /> је, напротив, онако витак, млад и зелен, изгледао као стабљика бршљана која иде да се сав |
| Шта ће у жене та чудесна биљчица, која, зелена, мирише на добру црну земљу, а ужутела мирише на |
| о је то љупко, како је то дивно, кад се зелена грана девојачког живота одједаред обаспе цветање |
| ће бити служба божја тога дана.{S} Као зелена маховина по сивом камену попасти ће живи трагови |
| а је рат, братоубијство, блуд, механа и зеленашка јазбина ...</p> <p>Чуло се појање.{S} Служба |
| а.{S} Коњи и точкови су газили и мрвили зелене гранчице и цвеће, мирне, безгласне жртве сваког |
| сти у очи, јер се сва увукла иза густог зеленила истурене баште.{S} Застао је мало крај гвозден |
| свршетка трећег дана, о клијању траве и зеленила, и затим арију о стварању тица, о краљевском л |
| А познат му је био скроз и скроз и шум зеленила.{S} Шум је додуше био леп као каква музика, мо |
| .{S} Облаци се нагло гонили око сунца, зеленило је страшљиво жаморило.{S} Напослетку се све ст |
| као у главу удара дрвета и џбуње, па се зеленило згушњава, и сав шум око куће сабија и бруји.</ |
| је од куће, да се сама, у миру, нагледа зеленилом окићене и травом засуте цркве.{S} Чекало ју ј |
| ва, у чистом прозрачном фином сутонском зеленилу, ала тамо мора бити лепо! — мислила је Ана.{S} |
| етра, створио првог коња, дивног једног зеленка , и поклонио га младићу. </p> <p>Монаху Иринеју |
| лету ухваћене варнице, расули се бледо зеленкасти пламичци кандила.</p> <p>Преко солеје је кор |
| мислим то.{S} Изгорети је добро.{S} Од зеленог дрвета остане, најзад, тамо високо горе, фини п |
| естра.</p> <p>— Та песмица, то је цијук зеленог дрвета које су бацили да изгори.{S} Изгорело је |
| виним пером за капом, а предсобље, пуно зеленог биља и застрто дебелим ћилимом, капела, у којој |
| {S} Тресе је тресе, као што ветар тресе зелену шибљику, и не зна се хоће ли бити на добро или н |
| ако подсећа на царство страсти, које је земаљско , немонашко царство ...{S} Хоћу ли, Боже, и ја |
| једно, да нам буде лако одрећи се свега земаљскога ...</p> <p>Одједаред, тамо у дну хоризонта, |
| е божје очи, да бар часом доживи слатку земаљску срећу. </p> <p>Ухватила се за чело.{S} Кајала |
| Калдрма је стојала уплакано влажна.{S} Земља, омекшала, еластична од мокроте, угибала се чисто |
| нож пресеца жилу.</p> <p>Као да је цела земља на пречац увенула и збабала се.{S} Нестало живих |
| али биће да негде одгоре гледа како се земља окреће.</p> <p>Кад је Ана Недићева прославила два |
| те и њихове крњатке.{S} Прашину диже са земље као чаршав, и застире облаке.{S} Пребија младе во |
| згледали су страшни.{S} Као откинути од земље.{S} Шум јабланова се чуо кроз подлу неку тишину . |
| орију, и да мирисање цвета почиње испод земље у корену, а завршује се тамо <pb n="245" /> негде |
| } Осећао се као прегршт скривене шумске земље, коју је сада први пут обасјала пуна топлота, и у |
| а сата.{S} Али је за то време исисао из земље и из ствари сву топлу душу, и пресекао лето тако |
| тичјих крила, стојало је између неба и земље само за њих двоје.{S} Из високе ограде на порти с |
| пером, можда би јахао коња са гривом до земље, с перјаницом између ушију ...</p> <p>Ана је забо |
| ну капљицу оне чистоте којом он прашину земље прска.{S} Видео сам у души вашој љубав једну, о к |
| а је непрестано падала, а ничију жеђ на земљи није гасила.</p> <p>Недићку је та жалост напола у |
| ета негде међу звездама, написана је на земљи“. </p> <p>„Дух и тело.{S} Како је дивна та борба, |
| мора стојати.{S} Као што црква стоји на земљи, која је рат, братоубијство, блуд, механа и зелен |
| нако скакућу за нечим.{S} За мрвицом на земљи, за мушицом у ваздуху, за сенком, за шљокицом сун |
| е утеха, госпођице Ана, ви сте анђео на земљи!{S} Саслушајте ме до краја.{S} Ви, ви која људе п |
| и побожно.{S} Анђели и добри људи су на земљи.{S} Још тише.{S} Хаоса више нема.{S} Полијелеј бу |
| у, лежи ту негде, сасвим близу, на овој земљи љубави и лепоте, међу онима које ништа не боли, и |
| над најлепшим божјим створењем на овој земљи.{S} Ја мислим да је то оно што волим ...{S} Али, |
| клечећи, убоги грешници, на неосвећеној земљи пред црквом, и замишљајући да је тамо унутри будн |
| вена опомена, чекајући тренутак да чело земљи приближи, и снажним, скоро страшним гласом повиче |
| како је Бог, некада давно, шетајући по земљи, ушао у шуму, и срео јако невеселог младића.{S} П |
| т човечји , растући из корена који је у земљи, раније или касније мора довести до потпуно истог |
| лећу са свих страна, и пуне му пукотине земљом и клицама.{S} По рушевинама почиње да вијуша и п |
| разбија окна на спратовима, а ораницом земљом засипа таване.</p> <p> Олуј је дошао сув и хлада |
| то отац њен умире.</p> <p>Чучнула је на земљу, и згрчила се у себе као ударено псето.{S} Цвокот |
| твари морају добро држати и не смеју на земљу испуштати, савио је лагано два Анина прста преко |
| Бог није доцније, много доцније створио земљу?{S} Онда тек, кад је на његову <pb n="123" /> и А |
| гава.{S} После службе, нестане као да у земљу пропада.{S} Права улица од цркве ка средини варош |
| невесело, као што се Иринеј загледао у земљу.</p> <p>Очи им се најзад састадоше у једном ретко |
| тргла.{S} Неко је ударао ногама о суву земљу.{S} Дечко један.{S} Савио леђа као мачка, дува у |
| ица, која, зелена, мирише на добру црну земљу, а ужутела мирише на Господа Бога.{S} Плашим се д |
| p>Ђакон ништа није одговарао.{S} Али из зеница његових су скочила два зрака, која су, као две с |
| кона очима љубави, носећи у исти мах, у зеницама тих очију, и крстове Богородичиног Храма.</p> |
| е у једном ретко срдачном погледу.{S} У зеницама монаха Иринеја је стојала жеља да владика пого |
| нешто по гркљану.{S} Кроз дивне његове зенице се промоли душа, огрнута у болну једну молбу.</p |
| есу.{S} И то му је годило.{S} Али му се зид и стакло одједаред учинили <pb n="80" /> ограда иза |
| рте, која је уједно и дебели непробојни зид између два разна света.{S} С ове стране, жагор и пр |
| ед сетила старог владике.{S} Само један зид их раставља , он је можда такође видео веселу слику |
| а је узмицала.{S} Дошла до зида, ушла у зид, пропадала кроза њ.{S} Задњи пут је још залепршала |
| ...</p> <p>— Зашто нисте остали ту, иза зида, док ја не прођем?</p> <p>— Ана, Ана, зар сам мога |
| p>Светла слика је узмицала.{S} Дошла до зида, ушла у зид, пропадала кроза њ.{S} Задњи пут је јо |
| тарог камена, кише и сљуштеног лепа.{S} Зидана је била по узору једне од најлепших наших средње |
| друго Бетовен него катедрала једна без зидова, са крстом од сунчаних зрака и завесом од танке |
| мо, у висини над солејом престаје оклоп зидова, да су они последњи луци кубета извијени напоље, |
| оба изгледала као мала црква.{S} Тавних зидова, са паркетом опет врло угаситим , али који се си |
| ђена да је за сав живот свој зазидана у зидове Богородичине Цркве.{S} Њој је то било мило, за њ |
| ење из свих груди.{S} Иконе су оживеле, зидови су шумили одјеком певања, људи су клицали, жене |
| нца.{S} И тада, као у древна времена на зидовима манастирских трпезарија, на сивом зиду старе ц |
| олићу виолина, слике разних музичара на зидовима, и две три групе фотеља и столица.</p> <p>Ана |
| једаред, баш у суботу ујутро, освану на зидовима важна и кобна санитетска објава.{S} У вароши и |
| а је дом усамљености и одрицања, једним зидом растављени од капеле и олтара, читају љубавно пис |
| и Ана, одавно већ будна, спазила је на зиду малу једну слику, која је, као у мрачној комори, с |
| н је можда такође видео веселу слику на зиду.{S} Али, Бог зна какве мисли је та слика у њему из |
| овима манастирских трпезарија, на сивом зиду старе цркве је оживео фреско један, редак и скупоц |
| воде непосредно у порту, налазила се, у зиду, слика једна, којој нико није знао порекло ни знач |
| {S} Неки су говорили: сиромах старчић , зима му је помало, па иде да се угреје на лепом певању. |
| олим да прекинеш, и да приредиш чај.{S} Зима ми је.</p> <p>Монах Иринеј је скочио као веверица, |
| ео.{S} Однекуд се показало псето.{S} Од зиме ваљда, летело је преко гробова као стрела.{S} Дечк |
| , и вољење наше је било и остајало само зимзелена грана.{S} А последња фаза нас је довела дотле |
| рпурна фантазија природе над једним још зимогрозним виноградом, и у маглици једној, пуној летње |
| врата.</p> <p>Сутрашњи дан је био прави зимски дан, а уједно и прави дан задушница.{S} Попало ј |
| је пусти, обукла се, узела велики буке зимских ружа, и пошла на гробље.{S} Ишла је попречним п |
| сузе, гледајући усхићено падање божјих зимских ружа.</p> <p>Чуо се шум корака.{S} Ана се тргла |
| орење, ломите по гробљу у студено и зло зимско време!{S} Зашто се нисмо договорили да вас ја за |
| е пошао у цркву.{S} Тога светлог, белог зимског дана, вео његов је изгледао као нека много тужн |
| је дала велику, сузама својим покапану зимску ружу.</p> <p>Тамо на главној стази, дечко је сео |
| етким кипутцима, као да хоће да причека зиму пре него што проври.</p> <p>Самовар је био намеште |
| кученце, како му је Ана запретила да ни зинути не сме, гледало је у чинијицу каше пред собом и |
| о једноставан како је једноставна груда злата, која је скроз иста, скроз драгоцена и светла.{S} |
| грле.</p> <p>Кућа очева се Ани учинила златан двор, она сама царева кћи, псето њено на капији |
| и се чини да ће све то време бити један златан сан, од кога човеку никад није доста.{S} А с дру |
| блаци застрли небо, у цркви било тамно, златна далматика ђаконова се смирено угасила, а глава њ |
| тила покајнички, с уздрхталом руком.{S} Златна одежда ђаконова чинила јој се као сивом прашином |
| су се изгубили у меканој бујној коси, а златна браслета се светлила на темену као звезда. </p> |
| руци је била старинска, равна и широка златна браслета, која је нежну Анину мишицу обухватала |
| кроза њ.{S} Задњи пут је још залепршала златна одећа, и све се угасило у мраку олтара.</p> <p>Г |
| ачање краља који улази у олтар да преко златне круне своје пребаци црни калуђерски вео. </p> <p |
| енито непомични.{S} Две руке, обучене у златне наруквице чистог завета, стегле су Анине прсте, |
| оков.{S} Ђакон је очарано гледао у тај златни обруч, и тако је ниско наднео главу над њега, да |
| има, ђакон је укрштао око себе орар.{S} Златним ланцем је стегао рамена и груди, двоструким крс |
| еју, слузи божјем у златном стихару, са златним наруквицама око руку.{S} Скрушио се од среће.{S |
| рне двери.{S} Арханђел, Светао, чист, и златно сјајан.{S} Лети кроз хаос, и пење се на амвон.{S |
| , савио је лагано два Анина прста преко златног распећа на седефским корицама.</p> <p>За то вре |
| акон опет, и сагибао је лагано главу ка златном обручу.{S} Сагао ју је сасвим, и љубио Анине пр |
| у слику.{S} Сви троје у црно.{S} Ана са златном својом косом испод вела, Пашковић са гргуравом |
| упоцен као драги камен.{S} Тамо горе, у златном брокату на косим младићским плећима, стојао је |
| оздухом свенутих старинских боја, или у златном стихару са сафирно плавим Воздухом, са светињом |
| и отишла монаху Иринеју, слузи божјем у златном стихару, са златним наруквицама око руку.{S} Ск |
| е које она гледа на орару, и које стежу златну дршку путира као неко благо.{S} И једна од тих р |
| чело те девојке, и видим јој ону тешку златну косу, такву као да сунце носи на глави.{S} И чес |
| ко бачен на тавнину олтара и уоквирен у злато резотина и кадифу завесе, бацао је у душе прегршт |
| ханске капе, а монах Иринеј сав црн, са златом и сребром негде дубоко у себи.</p> <p>Десна Анин |
| ужни су.{S} Мајка Богородица, у жеженом злату и драгом камењу, чека вас, и сирота је.{S} Душа м |
| наваљивале на њу мисли: страшне, дрске, зле, крвожедне и бестидне, и она је, држећи се у ужасу |
| рзала се од сваког шушња, јер се бојала зле вести.{S} Затворену њихову кућу желела је још више |
| алуђеру.</p> <p>А Ана, у једном од оних злих тренутака кад човек триумфује што је другом јад и |
| ам!{S} Страшно и подло, укаљала сам се, зло сам учинила, уђимо у цркву да се покајем, да се Бог |
| не зна се хоће ли бити на добро или на зло њено.{S} Понекад опет, Ани је та чежња годила.{S} Ј |
| а, плашим се жене, плашим се да је жена зло.{S} Питам се : зашто је љубавни уплив жене увек и у |
| к оног тренутка мора осетити зло чим се зло у њему крене.</p> <p>А он никакво зло у себи не осе |
| ном месту, са жељом да виче, да удара и зло да чини, и најзад да себе уништи, да се згази, да с |
| створење, ломите по гробљу у студено и зло зимско време!{S} Зашто се нисмо договорили да вас ј |
| Недићка.</p> <p>Је ли тај Бог добро или зло? — мислио је Пашковић.</p> <p>Потпуна, празна тишин |
| га не испраћа.{S} То значи да је унутри зло.</p> <p>Анино срце поче преплашено да трепти, и она |
| анује, човек оног тренутка мора осетити зло чим се зло у њему крене.</p> <p>А он никакво зло у |
| енутак испунити .{S} Шта више, ја морам зло чинити и живот свој обесветити, ја морам срљати за |
| е зло у њему крене.</p> <p>А он никакво зло у себи не осећа, клео се ђакон и пред Богом, и пред |
| а беже, и враћали се илузији да им неко зло прети, и да само у заједници и чврсто загрљени могу |
| тице.{S} Бегале из сиве магле у жутило злог неког облака, и стрмоглављивале се оданде, у клупч |
| а је до свега тога дошло.{S} По старој, злој својој навици, ја сам боље видео у вашу душу, него |
| ребрном фелону, Ани је изгледао црн као злокобни гавран.{S} А људи, који се разилазили равнодуш |
| био последњу мрвицу себичности, гњева и злопамћења. </p> <pb n="122" /> <p>Не, не, његов Бог и |
| ко ништа није опазио, чинили јој се или злочинци, или с ума сишли.{S} Сузе почеше да јој наваљу |
| ај пламен у вама, то је луча победе над злошћу у мени!{S} Знак од Бога, који ми је стигао кроз |
| ратиће га на сваком кораку, у добру и у злу.{S} И помоћи ће му да се никојег задатка и никојег |
| само у заједници и чврсто загрљени могу злу томе отпора дати — и све тако, продужујући слатке м |
| е без разлике ружа у којој се укотурана змија крије! ...</p> <p>— О Боже мој!{S} Могу ли, па и |
| и, ни непријатеља .{S} Његов живог није змија.</p> <p>Уочи дана када ће се помонашити, записао |
| з гомиле цвећа, протури одједаред главу змија, тако ти тек, неочекивано, кроз пун, шарен и цео |
| тела своја за увек.{S} Не зовући их ни змијом, ни отровом, ни грехом, ни смрћу.{S} Зовући их л |
| о себи.{S} Зна ли он довољно сам себе, зна ли шта има у себи, има ли он и половину оних сила с |
| неј је затим стао размишљати о себи.{S} Зна ли он довољно сам себе, зна ли шта има у себи, има |
| сваким својим инстинктивним кретом.{S} Зна дакле и он каква је лепота у том да се <pb n="71" / |
| ко чудну духовну заједницу с оцем, и да зна да је души његовој лако и добро; а монах Иринеј је |
| рочито проматрао.{S} А сада ето види да зна <pb n="38" /> много детаља њене појаве, и опазио ]е |
| и то и учинио, али никако није могао да зна шта би управо хтео да исповеди. </p> <p>По свршеној |
| монах Иринеј. — Не би умео рећи откуда зна, али зна.</p> <p>Црква је ту некако по среди.{S} Мо |
| ти мах и нека виша добронамерност, која зна за борбе и лутања њена, и стаје ближе уз њу зато шт |
| месо и крв истине.{S} Осетило се да Ана зна, или има у себи тајну чара ђаконовог гласа.{S} Доби |
| видео веселу слику на зиду.{S} Али, Бог зна какве мисли је та слика у њему изазвала.</p> <p>Ана |
| надвирујем над тај пехар, док сам, Бог зна откад већ, покорно очекивао једну капљицу од његово |
| е и ви дати нешто у темеље палате - Бог зна чије.</p> <p>— Ана! — цикнуо је ђакон, и склопио ру |
| госпођице Ана, да уметничким делима Бог зна где лежи трновита или крвава колевка . </p> <p>— Не |
| иман разговор.{S} И затвара очи над Бог зна каквом визијом породичне среће. </p> <pb n="168" /> |
| нотама наш драги доктор Пашко није Бог зна како писмен.</p> <p>— Јест.{S} То му некако не иде |
| орате кући.{S} Хладно је, а већ сте Бог зна откад напољу.{S} Ветар вам је изударао образе.{S} Т |
| скинули парадну одећу и позу.{S} И Бог зна колико би још остали у тој пози.</p> <p>Али одједар |
| рећи и четврти чај, и седео би тако Бог зна још докле.{S} Њему, у његовом положају и у његовим |
| ја од ђакона, да све те ствари друкчије зна и разуме, и да би смешно <pb n="250" /> било ваздан |
| е не зна борбу и триумфе губитака, које зна само или несрећу или срећу.</p> <p>Ана се враћала к |
| азну фотељу, до ђакона .{S} Недићки, не зна ни сама како, сада тек упаде у очи сва љупкост лица |
| а је с њоме.{S} Али онда се сетио да не зна где станује.{S} И да би му било незгодно питати нек |
| p>Извршилац казне се застидео: патка не зна шта је то ударац, срџба, пакост, освета.{S} Њу боли |
| а, тако безазлена, као да госа њихов не зна ни да чита ни да пише.{S} А прота, угојен, масног и |
| сподарило је у њој срце женино, које не зна борбу и триумфе губитака, које зна само или несрећу |
| а .{S} Као оно бело небо, за које се не зна да ли је наоблачено или је ведро.</p> <p>У соби за |
| ао што ветар тресе зелену шибљику, и не зна се хоће ли бити на добро или на зло њено.{S} Понека |
| а однета и узабрана, која не осећа и не зна више ниједну своју чар и привлачност , која за чове |
| оније.{S} Старац дрхће од нечега што не зна шта је, а младић обећава нешто што не зна шта је.{S |
| је одједаред почела плакати зато што не зна шта ће да каже.{S} А сиротог Пашковића је дохватио |
| а шта је, а младић обећава нешто што не зна шта је.{S} А између узрока, који је већ ту, и посље |
| оме све то рећи, а као да у исти мах не зна коме говори.{S} Ана је опет сва дрхтала.{S} Слика ј |
| 50" /> ћивоту, чију легенду нико још не зна.{S} Најзад ју је пожелео. </p> <p>Тешко му је било |
| личног разговора, подсећао Ану, како се зна да та млада жена никако није волела свога мужа кад |
| кога су зато звали, што још више може и зна него његова мајка.{S} А ми стојимо, немоћни и бедни |
| , као да већ од раније станује у њему и зна сваки кут његове душе.{S} Таласи те туге се затим и |
| е само стално топло осећање човека који зна да је вољен, и кога свакога часа, на сваком кораку |
| инеј. — Не би умео рећи откуда зна, али зна.</p> <p>Црква је ту некако по среди.{S} Може бити д |
| на раније ...{S} А да је тада живео, ко зна, можда би на лепој својој коси носио мекани шешир с |
| да згњечи, да угуши, да запали .{S} Ко зна.</p> <p>Нешто се пролама.{S} Стиже.{S} Шум, бук и п |
| је вукло да уђе.{S} Па ипак није.{S} Ко зна да ли је отворена.{S} Врата су с друге стране, мора |
| него право у њену кожну торбу.{S} Тачно зна кључ где су тајни врата.</p> <p>— Наравно.{S} И не |
| хватио <pb n="39" /> се опет како тачно зна да госпођица Недићева долази у цркву увек на време. |
| ди и дешава? </p> <p>А откуда он све то зна? — смешио се монах Иринеј. — Не би умео рећи откуда |
| ју да страст није слепа, него да страст зна и хоће и рачуна , у два себична непријатеља који, к |
| да певачи гледају право у његов џеп, и знају да је џеп потпуно снабдевен свима потребним ствар |
| о је да многи међу њима мисле о њему, и знају да је он пријатељ свију њих.{S} Нешто га је у тој |
| знале туђине, у лукаве борце који добро знају да страст није слепа, него да страст зна и хоће и |
| аху Иринеју.{S} Учени доктор теологије, знајући врло добро да два ђакона у исто време и на исто |
| опирала удадби за свога мужа.{S} Овако, знајући да њега није волела зато што је другога волела, |
| к друге борбе ...{S} Али човек као дух, знајући да је дух племенитији од природе, окреће своје |
| с тога, кад је дошла наредна недеља, не знајући да ли је ђакон још ту или је већ отишао , решил |
| це поче преплашено да трепти, и она, не знајући право шта чини, потрча за лекарем.</p> <p>— Опр |
| сања.{S} Ана је гледала у Пашковића, не знајући што се то с њим дешава, и не познајући га такво |
| — скрхала је Ана те речи кроз зубе, не знајући да ли да их каже или не, да ли да жали што мона |
| јом и са својом гордошћу.{S} Кад се, не знајући право шта чини, занесе јунаком у себи.</p> <p>Т |
| на њега, молили се Богу за њега, и, не знајући, додавали између себе једно другом руке.{S} Све |
| ња.{S} Спазила је отворена врата, и, не знајући право зашто, ушла је унутра.{S} Црква је била п |
| ног детета, па сам на твојој страни, не знајући да ли добро чиним.{S} Бог нека те штити.</p> <p |
| .{S} Певали су као што цвеће мирише: не знајући шта дају, не слутећи да се с Богом разговарају. |
| чаробних прстију.{S} Људи су гутали не знајући шта гутају.{S} Једнако су загледали певача и св |
| ражалило.{S} Опростила се с ђаконом не знајући ни сама како, кидајући <pb n="17" /> се што пре |
| то је луча победе над злошћу у мени!{S} Знак од Бога, који ми је стигао кроз вас пре него што б |
| епомичног свог положаја, учини несташан знак главом оцу, и седе у празну фотељу, до ђакона .{S} |
| раг у тањир, и наместио нож и виљушку у знак да је с јелом готов.</p> <p>У тај мах се зачула сл |
| све што му је познато.{S} Показивао је знаке неког дечјег темперамента и неке припросте нарави |
| Рукама, нежним и чежњивим, као да даје знаке и такт милој свирци, коју слуша очима, осмехом, д |
| о побожном грацијом, да тај човек одаје знаке блаженог мира, казује да је њему у његовој црнини |
| огао не сићи.{S} Она је, више него ико, знала да је Бог сишао, да је био у цркви, да је осветио |
| етом и одјеком.{S} И после тога, Ана је знала, груди његове су биле изнемогле и празне.{S} Улаз |
| осета је била унапред јављена, и Ана је знала ко ће им тога дана доћи у кућу.</p> <p>Расположењ |
| <pb n="194" /> теши као лекара, нити је знала како да га теши као човека.{S} Осећала је да је н |
| бузимало тако радосно узбуђење, да није знала шта би све добро или раскалашно могла урадити.{S} |
| уховном концерту, о коме она ништа није знала.{S} Одиста, тај глас о духовном концерту потпуно |
| ла тада, у оне мучне тренутке, кад није знала где је, али кад је најзад ипак дошао.{S} Дошао, у |
| искрено и спонтано долази, али му није знала побуде и постање, и пренеражено је гледала у потп |
| је необично волела ту цркву, и у детаље знала њене нарочитости и лепоте.{S} Са једнога места у |
| е.</p> <p>У оном другом случају, Ана се знала подићи са столице скоком, као увређена, намрштена |
| та.</p> <p>Ана је остала сама у соби, и знала да то отац њен умире.</p> <p>Чучнула је на земљу, |
| а је Ана видела опојну једну виткост, и знала је да су на глави ђаконовој очи црне, коса свилен |
| ишла очима за покретом његових руку, и знала да су то те исте руке које она гледа на орару, и |
| сније него код деце. </p> <p>— Ја нисам знала да је тако страшно — шаптала је Ана усплахирена, |
| на о томе већ доста.{S} И врло је добро знала <pb n="11" /> каква би требала да буде љубав у чо |
| огла интересовати само онда, кад не бих знала разлог зашто се Јела опирала удадби за свога мужа |
| е и среће, Иринеј и Ана су и знали и не знали шта се с њима догађа, и примицали своја мекана, в |
| аред промоли светлост...{S} И кад бисте знали шта ти акорди лично за мене значе!{S} Верујете ли |
| ња, љубоморе и среће, Иринеј и Ана су и знали и не знали шта се с њима догађа, и примицали свој |
| жао, па сам мислио — ах, кад бисте само знали како је о вама говорио !{S} Он слути каква вам је |
| вали су је, пре свега, сви они, који су знали да ће на тој вечери бити гости.{S} Па <pb n="103" |
| ћ на ручак позвао никога од гостију.{S} Знало се само да ће око четири сата, по жељи епископово |
| еље да се дигне.{S} Два дана касније се знало да се разболела од тифуса.</p> <p>Ђакон Иринеј, н |
| је спољашњост владике, за кога се иначе знало да је умно још необично свеж и јак, подсећала на |
| <p>„Још није недеља.{S} Али ја већ сада знам каква ће бити служба божја тога дана.{S} Као зелен |
| > <p>— Не тражим одлучан одговор.{S} Ја знам да је исповест моја чудна, да је обрт у мени силан |
| ви, Ана ?{S} Али зашто вас и питам, кад знам да ме нећете изневерити , јер себе не можете изнев |
| Зар не ?{S} Али то, баш то, одиста, не знам како да ти јасно прикажем . — Ана се уозбиљила, и, |
| на самрти верује, да <pb n="198" /> не знам: јесам ли заволео вас, или само ту љубав у вама.{S |
| Недићевој доћи идеја — али која ? — не знам шта је ово самном, тако ништа не схватам и не види |
| ако се не разуме у нотама. </p> <p>— Не знам додуше пресудити да ли је музичан, али видим да је |
| овица на доктора Пашковића.</p> <p>— Не знам ни ја тачно, госпођо — набирао је Пашковић чело по |
| "162" /> лепота из онога времена, ја не знам какви су били, и не знам куда су сада.{S} Ово је с |
| ом?{S} Бог је, или живот је, или, ја не знам, можда је у мени самом негде готово чекало лепо је |
| ите му, и почујте га још мало.{S} Ја не знам прави почетак када је до свега тога дошло.{S} По с |
| евање је моја срећа, а његов глас ја не знам, и немам, и он сам ми га не би могао дати ...{S} С |
| времена, ја не знам какви су били, и не знам куда су сада.{S} Ово је сасвим други живот ...{S} |
| ију своју песмицу:</p> <p>„Из облака те знам само, чаробна жено, из белог облака, из кога никад |
| ог сећања и разоружавао њене мисли. — И знам да Богу то није криво.{S} Јер љубав моја према мон |
| оји ме вуче, и у чијој мртвачкој литији знам да има и моје место.{S} И тек кад он зађе, онда су |
| осећајном животу човека уопште.{S} Али знам за једну унутрашњу борбу њену, која је тешка и пре |
| Може бити да ће ме он и звати.{S} Једно знам сасвим извесно, а то је да нећу отићи. </p> <p>Как |
| ођо, јесте велики.{S} То ми лекари боље знамо него ико на свету.{S} Али Бог није милостив.{S} Н |
| о је мој отац, пред крај свога живота , знао да вас волим.</p> <p>— Знао је?</p> <p>— Знао.{S} |
| у мога живота.{S} Био је фини, осетљив, знао је оценити шта се све у нашој љубави стекло, и шта |
| лоњеном главом док он чита Еванђеље.{S} Знао је ђакон и ко је та девојка што увек долази у цркв |
| увек долази у цркву, а сада није ту.{S} Знао је и то да је она покретач и душа лепом појању у њ |
| рође.{S} Шта?{S} Нема ништа од тога?{S} Знао сам.{S} Е, ја ћу сад, и с вашом дозволом, кући на |
| га живота , знао да вас волим.</p> <p>— Знао је?</p> <p>— Знао.{S} Или је сам дошао на истину, |
| а вас волим.</p> <p>— Знао је?</p> <p>— Знао.{S} Или је сам дошао на истину, или, што је верова |
| а руку, јер је видео да хоће да пође, а знао да их само педесет корачаји деле од пуне светлости |
| у овом и оном правцу, а он никако није знао куда треба да пође.{S} Најзад је угледао торњеве ц |
| е, у зиду, слика једна, којој нико није знао порекло ни значај, али која је била израђена од ум |
| ио нервозан , молио је како је најлепше знао, и напослетку је отишао.{S} Ана се збунила.{S} Бој |
| знати ваш стас.{S} Збунио сам се, нисам знао шта све то значи, и да ли да се јавим.{S} Међутим |
| ите , али чим мама види ваш црвени нос, знате каква је, одмах ће почети плакати, наместиће вам |
| атером нисам хтео рећи, али ви треба да знате да се дифтеритис почиње компликовати са шарлахом, |
| } Па нека буде и растанак.{S} Зар ви не знате да постоји и весео растанак?{S} Све дотле док има |
| ошло препорођење и кајање у мени, да ли знате ко је запалио ватру у црном мраку моје саможиве у |
| тако благодарно.</p> <p>— Дакле и ви то знате и волите!</p> <p>— Ко би могао то не волети?{S} К |
| — Да ли вам је тешко од свега тога што знате?</p> <p>Пашковићу је, напротив, било лако као да |
| о је тоном, као да му само још то треба знати, па да срећа његова буде такође, високо горе, про |
| .. ах, ни ви, нити ико на свету не може знати шта је за мене та црква.{S} Ја се понекад скоро с |
| а опет.</p> <p>— Сутра после подне ћете знати моју жељу — говорила је Ана с неком тако достојан |
| а Васића, а нешто касније се показаше и знаци непогоде у времену.</p> <p>Људи су застрепили.{S} |
| ђакона.{S} Али лице његовог Иринеја, са знацима неправедног страдања на челу, једнако му је изл |
| шава, али нико од њих не схвата извор и значај промене у мени.{S} Да ли ви осећате, да ли ви ве |
| једна, којој нико није знао порекло ни значај, али која је била израђена од уметничке руке, и |
| жбе, у Богородичиној Цркви, долазиле до значаја и вида ретких лепота.{S} Људи су осетили силну |
| дима.</p> <p>Ана је погледала Пашковића значајним погледом, дугим, топлим и милим.</p> <p>— Хва |
| ечаности.{S} Обраћана је пажња склопу и значају богослужења , и постепено се долазило до познав |
| бисте знали шта ти акорди лично за мене значе!{S} Верујете ли ми да ја сваког богослужења дожив |
| се можда могли подвести под једно опште значење: борба између јачине и слабости, између духа и |
| лико да каже владици да оно „други пут“ значи већ сутра ујутро, да ће дакле ипак бити онако как |
| >Па и кад би тај додир руку имао баш да значи нешто врло озбиљно и важно, баш кад би значио и о |
| красан тај прелаз баш код ове жене, где значи борбу двеју лепота, лепоте нагонске и лепоте умет |
| је сад мало лакше.{S} На жалост, то не значи да му је и боље.{S} Не бих вас смео с поуздањем т |
| леже.{S} Не бележе га, јер тај живот не значи догађаје.{S} Али зато значи вечност.{S} Да, краље |
| другога волела, преокрет у њеној љубави значи, за мене, појаву ниског реда, без финих мотива , |
| а сигурно.{S} Нико га не испраћа.{S} То значи да је унутри зло.</p> <p>Анино срце поче преплаше |
| живота свога.{S} Куда то води, и шта то значи, кад се каже да никоји бол не треба прецењивати, |
| S} Збунио сам се, нисам знао шта све то значи, и да ли да се јавим.{S} Међутим сте ви кренули н |
| ај живот не значи догађаје.{S} Али зато значи вечност.{S} Да, краљеви су пролазни, а пастири су |
| м да је прекосутра недеља, и да то опет значи дан срећног њиховог виђења.{S} Можда ће тада моћи |
| а Ану исто што и слика живота њеног.{S} Значила је предодређену чистоћу, задатак да до смрти ос |
| Цркви.</p> <p>Служба божја у том храму значила је од</p> <p>тада колико и један раскошни конце |
| абирао је Пашковић чело попреко, што је значило да му је онај други смешан — али биће да негде |
| нешто врло озбиљно и важно, баш кад би значио и обећање, и обавезу и заклетву , и завет?</p> < |
| ни.{S} Хартија , партитура, тек не може значити све.{S} То је материал, без целе снаге и душе, |
| ог нека ти је у помоћи данас и увек.{S} Знаш како у Откривењу Јовановом стоји : буди веран до с |
| е тако одавно.</p> <p>— Онда сигурно не знаш много о интимним њеним мислима и о начину живота.{ |
| авно осушило.</p> <p>— Кажи ми, ако што знаш, о госпођици Недићевој.</p> <p>— Нисам још досада |
| м наредно.</p> <p>Ана је осетила хладан зној по челу, жмарце утрнулости по рукама и ногама, и с |
| може да се <pb n="16" /> сећа грехова и зноја оног праха из којег је никла.{S} Ђакон, док је ђа |
| г одиста види сва људска лица, испегана знојем рада, страха <pb n="36" /> и болести, шта ће онд |
| Нешто као да непрестано кружи око њега, зове га и буди га.{S} Потпуно расањен, тражио је неку з |
| и почела ужасним, бедним плачем прво да зове оца свога, а после, после једног страшног погледа |
| ром отворена, милостива и њена, како је зове да и бриге своје остави тамо где јој је љубав.{S} |
| година, и чак и мој имењак.{S} И он се зове Јова.{S} И то га је име, сиромаха, често скупо ста |
| би је било, Ана, јер она није то што се зове љубав између човека и жене, и не сме се развијати |
| ом, ни отровом, ни грехом, ни смрћу.{S} Зовући их лепотом, исто тако као и душе своје.{S} Страс |
| Раставили смо тела своја за увек.{S} Не зовући их ни змијом, ни отровом, ни грехом, ни смрћу.{S |
| ар који чека госта. </p> <p>Госпојинска зора је долетела ведра и чила, скоро мајска.{S} Крилима |
| ишлог, отрованог, или мирно умирућег са зором бољег живота у очима.{S} И одједаред, себична и с |
| , растрзана, заспала је већ сасвим пред зору на пољупцу љубљеног човека.{S} Први зраци сунца на |
| .{S} Узми на пр. сутон, или ако хоћеш и зору, свеједно, дакле борбу између светлости и мрака.{S |
| шетњу по порти је највише волео рано у зору, пре јутрења.{S} Неке нарочито лепе и богате мисли |
| роз широм отворен прозор у румену летњу зору, и у цвеће које му је у сам прозор цветало, и маши |
| одгоре пробија, онако нешто као сунчев зрак.</p> <p>— И пролепшао се.</p> <p>— Једном речју, и |
| S} Али из зеница његових су скочила два зрака, која су, као две снажне руке, обгрлила Ану да је |
| једна без зидова, са крстом од сунчаних зрака и завесом од танке кишице ...</p> </div> <div typ |
| је био миран.{S} Снопић првих сунчаних зрака пробио је кроз танку пукотину дрвених жалузија на |
| м, са крстовима који су од разбљештених зрака дошли виши, изгледали су ти торњеви као порасли, |
| ћ душе људске, који, под једним једитим зраком, и на камену цвета.{S} Ана је видела да је прота |
| сом, од невидљивог сликара , и обешен о зраку светлости.{S} И епископу се привидео портре жене. |
| ору на пољупцу љубљеног човека.{S} Први зраци сунца нашли су је насмејаних уста и намрштена чел |
| о равнодушно , с њушком на шапама, и са зрачком бесмртног живота у уморним, безбојним својим оч |
| а бради удубила се, и испунила се нечим зрачним.{S} И деца су се смешила.{S} И тако су одлично |
| муке своје, осећали да пољубац цвета, и зре, и мора, мора сад одмах пасти ...</p> <p>Пољубац, с |
| тежак, али још не плав.{S} У толико се зрелије , скоро брутално, црвенио ситан род једног огро |
| о духовска литија, кад се по цвећу и по зрелом житу гази.{S} А после, кад остарите ?</p> <p>Нед |
| ас његов је продро у њу као што ватрено зрно продире у тело рањеника.{S} Чинило јој се да ће се |
| и доживљај, чисти и божји као пшенично зрно, и она је одједаред ударила у скоро хистерично пла |
| дно сиво, и падала је кишица, ситна као зрнца мокре неке прашине.{S} Јесења хладноћа је годила |
| ј дође на ум да је тај човек исто што и зрнце тамњана које тамо на олтару сажиже и нестаје.{S} |
| та и брижног тражења, са једним једитим зрнцетом сласти хита у ћелијицу своју, и опет је задово |
| фазе, кроз које обичне љубави цветају и зру, све те фазе су на нашој љубави остављале <pb n="24 |
| и осмејак јако светлих, као снег чистих зуба.{S} А по слушаоцу поврве хладни мрави.{S} Чар се п |
| атим је дозвала псето и четком му прала зубе.{S} Часом би се опет скуњила.{S} И тада би, и то к |
| /> <p>Ђакон је пребледео.{S} Стегао је зубе оним страшним стиском који имају људи што све прег |
| Није био — скрхала је Ана те речи кроз зубе, не знајући да ли да их каже или не, да ли да жали |
| х недара излазе.{S} Чело јој се набере, зуби се зарију у усну, а прсти леве руке се истежу, тре |
| т на кули је избијао као да шкрипе неки зуби.{S} А Богородичина Црква, са своја два витка крила |
| као ударено псето.{S} Цвокотали су јој зуби, али сузе нису текле.{S} Још је чекала, још се над |
| и нема у свету сем редова ситних белих зубића, песме, и божјег благослова.</p> <p>Нашла је јед |
| необичног џбуна су јако мирисале.{S} И зујале су пчеле.{S} Поводећи се очима за једном пчелицо |
| вратила у сећање исповест Пашковићева , и држање њено том приликом, сцена и доживљај, чисти и б |
| појаву ниског реда, без финих мотива , и недостојну пажње.{S} Мој је идеал жена која само једа |
| је онда решио да се окане илустрација , и да покуша у форми догме протурити своју тезу.{S} Река |
| рио првог коња, дивног једног зеленка , и поклонио га младићу. </p> <p>Монаху Иринеју се фантас |
| на столицу, Ана је дошла до огледала , и погледала себи у очи.{S} Поцрвенела је као пурпур над |
| појављивао.{S} Она се онда охрабрила , и пришла икони да очита молитву.{S} Молила се брзо, осл |
| је пажња склопу и значају богослужења , и постепено се долазило до познавања уметничке чари тих |
| асликан, часом, од невидљивог сликара , и обешен о зраку светлости.{S} И епископу се привидео п |
| тала.{S} Спустила је заклопац клавира , и по њему, као неку полугу, испружила мало мршаву, инач |
| вим.{S} Међутим сте ви кренули натраг , и онда ...</p> <p>— Зашто нисте остали ту, иза зида, до |
| Шкљоцнула су гвоздена врата на огради , и кроз њих је прошао доктор Пашковић.{S} А уједно, на и |
| ренуло докторову наклоност ка анализи , и да треба сасвим просто запитати: ко је болестан у кућ |
| стидела.{S} Срце јој је почело лупати , и брзим кораком, поздрављајући хитно и ђакона и младиће |
| кризи једној, и мене треба саслушати , и помоћи ми, као и сваком човеку у нужди.{S} Ја немоћ с |
| као мирно јагње лежи на десној мишици , и са оном чудесном, безмерном моћи у грудима — смерно к |
| а никакву потребу да ту тајну разреши , и навикава се да је носи такву каква је, и смирује се.{ |
| азио, најзад, нехармонично многострук , и предеран посред своје већ и тако покојне душе.{S} Про |
| пролазило.{S} Поженили се, и капетан , и мајор, и доктор Стојковић, па и онај који је дошао да |
| виче:{S} Јово! ја се направим одсутан , и не изађем.{S} А он, јадник, дотрчи, и извуче мој део |
| розора.{S} Али ходник је био осветљен , и није се ништа с поља могло видети .{S} Није се чак мо |
| тине, још на толико делова и разбијао , и излазио, најзад, нехармонично многострук , и предеран |
| ност је, наравно, само владика опазио , и која га је у срце дирала. </p> <pb n="145" /> <p>— Е |
| но опажање се временом ипак потврдило , и почело Ану помало да узнемирује. <pb n="64" /> Преста |
| или се затим столу, пришли у разговор , и нису се више одвајали од друштва.</p> <p>Сутра дан је |
| начио и обећање, и обавезу и заклетву , и завет?</p> <p>Ани је, чудновато, при овим тешким поми |
| кад им је већ био на два корака близу , и опазио да је опажен, збунио се, застао, увукао руку у |
| нуле су затим тешке копче на Еванђељу , и просуо се глас, дубок, таман, и све-садржајан као ноћ |
| ну дрвених жалузија на Анином прозору , и Ана, одавно већ будна, спазила је на зиду малу једну |
| S} Ако сам ја већ сада згазила лепоту , и већ сада преживела последње лепе часове и у музици и |
| д тих врата, да и ноћу, ма у које доба, и ма колико пута сме доћи, био је доктор Пашковић .{S} |
| светлост, кад све постаје јасно и јава, и не може више натраг у неодређено и нестворено стање, |
| анпут, од вртења конца, заболела глава, и она је затворила очи.</p> <p>Тек што је то урадила, и |
| је, Анице?</p> <p>— Боли ме јако глава, и ... немирно сам спавала. </p> <pb n="240" /> <p>— Је |
| рвета и џбуње, па се зеленило згушњава, и сав шум око куће сабија и бруји.</p> <p>Једнако је сл |
| ића, не знајући што се то с њим дешава, и не познајући га таквог ни из једног случаја његове ле |
| p>— Ја видим да се у теби нешто дешава, и видим да ти то годи, али не могу да разумем да усхиће |
| ах се осетило, имала је јачину захтева, и дошла је да остане.{S} Подржавали су је, пре свега, с |
| ти ...{S} Зашто не живимо крај гробова, и с гробовима заједно, да нам буде лако одрећи се свега |
| нагло грану, откинула пуну шаку бркова, и хитнула их далеко.{S} Затим се потпуно тупо загледала |
| да дође, и реците му уопште да се чува, и — ах, тако ми је страшно, зашто смо и почињали тај ра |
| тај отети пољубац љубим, и вратићу га, и узећу га, јер је мој, јер је до саме несреће мој! ... |
| ашта: зелен, цветан, свеж, жељан свега, и кише и сунца.</p> <p>Био је опет весели онај калуђер |
| дрвета, разбарушио мирне наносе снега, и кидао мале гроздове иња да повеша веће и беље.{S} Нај |
| ажем, <hi>ја</hi> се плашим, и за њега, и за друге, као што и за вас непрекидно стрепим, и каје |
| или се на њега, молили се Богу за њега, и, не знајући, додавали између себе једно другом руке.{ |
| поетична и увек гладна, насрну на њега, и преби му вратић широким, оштрим својим кљуном.{S} Ана |
| када је, као и онда, прошла поред њега, и отишла монаху Иринеју, слузи божјем у златном стихару |
| а је затим да седне на столицу до њега, и гледао га добрим погледом старца који се још само туђ |
| неке упире своје безазлене очи у њега, и моли га да је чува и брани.{S} Поколебао се да је Ани |
| ају ...{S} О, онда ћемо се одрећи Бога, и заветоваћемо се, као у прастара времена, тицама или ц |
| ће се сад одмах осетити присуство Бога, и чути се, из даљних небесних даљина, тихо радовање анђ |
| који је њен живот више волео од свога, и што се можда на вечити одлазак спрема онај, чије биће |
| ћи треба да се одлучи да заволи некога, и да родитељима скине бригу с душе.{S} Како рекосмо, ни |
| Живот јој се чинио исти као и пре тога, и, као и пре тога, она је задовољна била с тим животом |
| осле и осмех ироније преко лица.{S} Да, и тај звекет сребра би требао да је хармоничан и у такт |
| .{S} Човек <pb n="161" /> можда никада, и ни из којег разлога не би требао својевољно да прекид |
| з кога је ђакон написао ово писмо сада, и метнуо јој у руку онолику нафору тада.{S} Осетила је |
| као увређена, намрштена и срдито бледа, и поћи некуда као на јуриш, и онда, одједаред, ударена |
| релине.{S} Застала је да је се нагледа, и заустила да нешто каже.{S} Кад одједаред, отац њен, с |
| p> <p>Два уздаха, два занесена погледа, и као да је читав океан стао између овог, њиховог, и он |
| знали и не знали шта се с њима догађа, и примицали своја мекана, врела уста, и склањали их опе |
| кла се, узела велики буке зимских ружа, и пошла на гробље.{S} Ишла је попречним путем, пољем.{S |
| у оној боји у којој га божји дан пружа, и да љубав своју одели од осталог живота свога, тако, к |
| ије преко чела и преко половине образа, и лице дође тако мајушно и смешно као да само из себе в |
| снег са ледом, побацао звездице мраза, и повешао венце ледених клица.{S} Покрхао је суве гранч |
| , кајање, отпор, и још множина осећаја, и сви болни и тешки прелази њихови из једног у други.{S |
| ебелој својој кори, тресло се од смеја, и наговарало коприву да се попне на прсте, и да часом г |
| езотине олтара, силуету монаха Иринеја, и рачунајући да после Достојног има још три јектенија к |
| p> <p>— Зар бих смео и могао, Ана моја, и Ти, Боже мој! ...{S} Ана, идите одмах кући, идите, бе |
| више нема у мојим очима.{S} Вера моја, и Бог <pb n="162" /> лепота из онога времена, ја не зна |
| се враћали.{S} Осећали су да би свака, и најпростија реч, била слађа од меда, али су осећали д |
| но годило.{S} Осећала се као перо лака, и чинило јој се да на мирно поље гледа однекуд одгоре.< |
| сиве магле у жутило злог неког облака, и стрмоглављивале се оданде, у клупчадма, опет натраг.< |
| дећи у ђакону одједаред блиског човека, и осећајући као да се с њим удаљује и један део лепог б |
| провести понављајући име једног човека, и може се пробудити, у свету недељу, блед и са немирном |
| себи све достојанство и сву моћ човека, и уздигао се на једној необичној гордости, гордој од ле |
| у све оно што је некада само из далека, и пред олтаром виђала.{S} Ђакон је такође тражио да се |
| сто, извадио из касете свеску дневника, и записао у њу песмицу растуженог духа свога: </p> <pb |
| елигиозне свечаности недеље и празника, и почела се развијати искрена потреба култа тих свечано |
| су осећали да је и жеђ за речју слатка, и ћутали су даље.{S} Ђаконово чело је било бело као цве |
| ова да се откине .{S} Ани задрхта рука, и она испусти молитвеник .{S} Ђакон се сагао и дохватио |
| ја ето ова нашушурена ћубаста кокошка, и врхунац лепоте <pb n="215" /> и храбрости да ми је Ав |
| ну је ова мила, весела игра раздрагала, и на шаљиве мисли навела.{S} Помислила је како би било |
| промену и обнову .{S} Уништење идеала, и почетак друге борбе ...{S} Али човек као дух, знајући |
| сли дошао комичан.{S} Она се насмејала, и то од срца.</p> <p>— Ти си адвокат, а ја сам уметник. |
| у, али да га је она, наравно, исмејала, и да се на том свршило.{S} Ана је причала течно, живо, |
| добро, да је већ пре осам дана устала, и да ће скоро и изаћи.{S} У башту већ излази.</p> <p>У |
| излазити на гроб.{S} И мама је назебла, и ако јој не буде боље, одгодићемо.{S} Само — Ана је не |
| азговарајући, до првог или другог угла, и тамо би се, у три разна правца, растајали сви троје, |
| еја да се црква настави пенаста и бела, и да изгледа као ред цвећа на старој рушевини камења.{S |
| /p> <p>Ана је набрала обрве, побледела, и коракнула да настави пут, не осврћући се.{S} Осећала |
| Ана је, ваљда под том импресијом, села, и понудила ђакона <pb n="105" /> да такође седне близу |
| је шчупао припијену Ану са свога тела, и подигавши обе руке к небу шаптао је промењеним , ужас |
| ати, јер сам урадила оно што сам хтела, и нећу се враћати, јер немам куда да се вратим.</p> <p> |
| Мисао она је међутим још и друго хтела, и мучила даље Анину душу.{S} Ана је покушала да се сети |
| заблистала, занела од среће, раслабила, и бацила, с љубављу својом, и сву снагу своју Иринеју п |
| > <p>Недићку је та жалост напола убила, и јасно је било да се стара, болешљива жена никада од њ |
| е мрачна, без иједног упаљеног кандила, и мирисала је на влагу.</p> <p>Ана је устукнула на улаз |
| деје, осећајући да их она није мислила, и да их чак и не познаје, али осећајући и то да их сад |
| ти јасно прикажем . — Ана се уозбиљила, и, сабирајући врло напрегнуто мисли, гледала је предасе |
| рећег дана, о клијању траве и зеленила, и затим арију о стварању тица, о краљевском лету орла, |
| умор.{S} Али се опет отела, охрабрила, и одобравала је у себи малочашњу своју одлучност.</p> < |
| ема њој ...{S} А пре, ништа није крила, и осећала је од тога неку силну надмоћ над свима људима |
| се рука хришћански дарежљиво отворила, и пружила је Богу, као задужбину своју, велику љубав св |
| ја и бруји.</p> <p>Једнако је слуктила, и због тога, као нека утвара, на прстима ишла по ходник |
| тила се за чело.{S} Кајала се, крстила, и клањала пред добротом божјом, што је искушење било са |
| ојица.{S} Ана је баш тих дана довршила, и спремала се да до Богојављења сама и увежба с певачим |
| скоро мрско, али је одједаред јаукнула, и бол неки, страшан као издисање , сломио ју је.</p> <p |
| је, све за један тренутак, и устукнула, и потрчала доктору у сусрет, и јурнула да забрави улаз |
| о му је било да је она нарочито изашла, и нарочито га чекала.{S} Желела је ваљда да му тако, не |
| b n="47" /> све порекне, да све закаља, и да и сама црна умре. </p> <p>Тада, одједаред, болест |
| е ђакону на ум да је прекосутра недеља, и да то опет значи дан срећног њиховог виђења.{S} Можда |
| шта има унутри, и зашто има оно с поља, и свршено.{S} Никакав нарочити интерес, никаква нарочит |
| и су били начичкани радозналим главама, и људи су са дирљивим поштовањем поздрављали старца, не |
| , жмарце утрнулости по рукама и ногама, и стисак један око срца као да отров улази и њу. </p> < |
| ладноћа боде по врату и шиба по ногама, и гробље и самоћа су ужасни, а, тако близу, душе пуне љ |
| ког заклона поврх ње надвијеним рукама, и с погледом бескрајне оданости.</p> <p>— Хтео сам вас |
| тужно равнодушно , с њушком на шапама, и са зрачком бесмртног живота у уморним, безбојним свој |
| мокроте, угибала се чисто под стопама, и свачији ход је био нечујан.{S} Звиждук фабрички је зв |
| {S} И онда, ма да је Ана долазила сама, и места за пролаз било и одвише, стао је одједаред моли |
| е јачало је у Ани понекад до фанатизма, и она је тада с врелим усхићењем поздрављала љубав свој |
| ешка и претешка само зато што Бога има, и што је тај Бог збиља у души њеној.{S} Уосталом , све |
| ина, слике разних музичара на зидовима, и две три групе фотеља и столица.</p> <p>Ана је пошла д |
| а многим својим <pb n="13" /> детаљима, и јаким сенкама од дубоких округлина , много добија и г |
| бледилом гађења .{S} Са свима детаљима, и са целим финим колоритом јој се вратила у сећање испо |
| оцнула брава, али на супротним вратима, и ушла Недићка, бледа као смрт, са згрченим рукама под |
| о добија и губи са светлосним ефектима, и да у јесење дане уме бити сирота и гола као испосничк |
| азио у цркву само о великим празницима, и кад је нарочито појање или свечаност.{S} Иначе не.{S} |
| овођа, који млата рукама пред певачима, и високи њихов прота, коме је и најсвечанији фелон крат |
| она осети јаки неки бол у слепим очима, и осети како се много може волети туђе дете.</p> <p>И з |
| од! — молио је ђакон с љубављу у очима, и дохватио је Ану за руку, јер је видео да хоће да пође |
| не посрне . </p> <p>А ја се пењем, Ана, и не плашим се од жене живота свога, јер је та жена бел |
| ио је ђакон.</p> <p>Отворила му је Ана, и увела га кроз трпезарију у салон.</p> <p>— А где је г |
| рушен.{S} Вихори долећу са свих страна, и пуне му пукотине земљом и клицама.{S} По рушевинама п |
| д Арханђела Гаврила да пева и Бетовена, и Палестрину и Мокрањца.</p> <p>Друштво се сјајно забав |
| } Имала је осећај да је негде озлеђена, и да ће сад одмах нит њене крви потећи у траву.{S} Ћута |
| и, гости су опазили да је Ана узбуђена, и сцена се завршила друкчије него што се очекивало.{S} |
| узбуђено по свом кабинету.</p> <p>Жена, и свршено! — констатовао је он са преостатком свога ана |
| ead> <p>Посета је била унапред јављена, и Ана је знала ко ће им тога дана доћи у кућу.</p> <p>Р |
| је својом руком скинула руку са темена, и примакла је, добру и милостиву , <pb n="121" /> близу |
| сит, некима се чинио као божја опомена, и улевао им је страх.{S} Ани <pb n="18" /> је, напротив |
| рност, која зна за борбе и лутања њена, и стаје ближе уз њу зато што и одсудни тренутак долази |
| е, и журила је, задувана и усплахирена, и застајала опет, минутима дуго, на једном месту, са же |
| јлепших наших средњевековних задужбина, и имала одиста, са масивном основом својом, и са неким |
| ећени, мој добар друг из млађих година, и чак и мој имењак.{S} И он се зове Јова.{S} И то га је |
| есали су га очај Недићкин и туга Анина, и, најзад, у часовима, кад је доспевао да и на себе мис |
| се сада види да је срећна и задовољна, и да га баш од срца воли.</p> <p>— Та би ствар мене мог |
| ва деца.</p> <p>А кад су ударила звона, и забрујала силна поздравна песма комбинованог хора одр |
| разложи необичну појаву новога ђакона, и да способности његове оцени по најбољим њиховим ефект |
| н један тенор, тенор владичиног ђакона, и брујне оргуље из груди ђакона Богородичине Цркве.{S} |
| <p>Те мисли су јако узнемириле ђакона, и он се, после свршене службе, журио са свлачењем што ј |
| > <p>Живот је башта, витлејемски мирна, и пуна ружа.{S} А љубав је сан двеју руку које се над Х |
| аљење, жена са цветом у руци је опасна, и ја је се бојим.{S} Бојим се канда још и оних старих б |
| искушења.{S} Али она су била незнатна, и нису губила Анину душу.{S} Трајала су тамо до великих |
| ати, и опет ће стојати богата и срећна, и пуна њега, његове лепоте и милоте, његовог поноситог |
| ела јој се цела свечаност рукополагања, и изгледало јој је да у том поступку има један суров и |
| ан ...{S} Ето, поред свег филозофирања, и ја сад ценим и дан Господњи, и службу у храму, и судб |
| се плашити и свога интензивног осећања, и сталног духовног општења с њим, из те средине која је |
| жељан је простог човечанског зближења, и тужи за умиљатом речју, за топлом руком, за нежним за |
| во чинило доћи пре почетка богослужења, и шетати по порти.{S} Порта би тада, пред његовим очима |
| 48" /> модре печате боловања и ломљења, и вољење наше је било и остајало само зимзелена грана.{ |
| е у њему та срећа у коју владика сумња, и он је, узбуђен, узео старчеву руку, и клео се над њом |
| е очи.{S} Слика је била неописано лепа, и Ана је осетила јаку узбуђеност.{S} Али кроз црвенило |
| сне своје положи на траг његових стопа, и да завапи Богу све могућном да чудом врати чудотворно |
| рно дубоко воли тог усамљеног калуђера, и како га никад, никад неће моћи заборавити ни оставити |
| о олуј, подигла је заклопац са клавира, и почела свирати Бетовенову једну сонату.{S} Силно, кра |
| .{S} Она тако воли: да се сита насвира, и да попије празан чај из безбојне стаклене шоље. </p> |
| мена, повео је до столице крај прозора, и пошао да отвори прозор.{S} Ана га је задржала, испруж |
| ице.{S} Крао је време од јела и одмора, и састављао дане и ноћи у дугу и мучну једну службу, у |
| шљив и слаб, не плаши се путних напора, и хоће да дође.{S} Новине су већ донеле и све детаље ок |
| <p>Ана је посматрала церемонију с хора, и опет јој је пало на ум да то људи сенку хоће да обуку |
| ерују да је берба обрана, улазе унутра, и чупају полумртва влаканца без капи сока и хране.{S} А |
| {S} Гости су на прстима улазили унутра, и ређали се око Ане.{S} Сви са чудно склопљеним рукама |
| в занос увукао се некуда дубоко унутра, и од жари и пламена у себи стојао је као прекаљени чели |
| сао се меки, врући мрак ђаконовог баса, и чула се фина каденца Аниних чаробних прстију.{S} Људи |
| !{S} Доживим пролом светлости из хаоса, и ... ах, ни ви, нити ико на свету не може знати шта је |
| > <p>Монах Иринеј је светлио од заноса, и био лепши од анђела Господњег.</p> <p>— А ви ?{S} Мож |
| риступачно затворена и она друга врата, и у цркви да је празно и тишина, а људи само с поља да |
| виче — кад се одједаред отворила врата, и кроз њих, као и обично, ушао доктор сам. </p> <p>Ана |
| ослужења.{S} Спазила је отворена врата, и, не знајући право зашто, ушла је унутра.{S} Црква је |
| окретала кључ, да бајаги одбрави врата, и пусти мајку унутра.</p> <p>— Ја сам о ручку куцала, а |
| у лицу, са пернатом огрлицом око врата, и пун наоштрених боца.{S} Затим, крупне, охоле татуле, |
| ала виолину, свирала једно четврт сата, и стишавала се.</p> <p>Не, ништа ново нема да дође, нег |
| , те недеље, било необично много света, и нафора је дељена на два места.{S} Са Анине стране ју |
| е муке своје, осећали да пољубац цвета, и зре, и мора, мора сад одмах пасти ...</p> <p>Пољубац, |
| врела, заливала је мозак јадног детета, и причињавала му страховита привиђења и болове .{S} Рук |
| е као да је цела требала бити каменита, и као да је остала недовршена зато што је камен био одв |
| p>Ана је цикнула, потрчала као махнита, и подупрла леђима врата.</p> <p>— Анице, моје дете, шта |
| ечка је Ана изабрала и апостол да чита, и учила га да то нотално чини, како би сва снага невино |
| зике може бити живот или уместо живота, и да раду око црквеног певања треба да жртвујеш целу ли |
| је сада први пут обасјала пуна топлота, и у којој је све семе почело одједаред да клија.{S} Осе |
| тигли прота и ђакон гости, месни прота, и још неколико угледних свештеника из околине.</p> <p>А |
| , и примицали своја мекана, врела уста, и склањали их опет и љубили једно другом руке, и кидали |
| одила Ани.{S} Дисала је отворених уста, и кишљиви ваздух је тако пријатно освежавао топло и сув |
| дњи пут је још залепршала златна одећа, и све се угасило у мраку олтара.</p> <p>Госпођица Недић |
| који је дошао да пева место Стојковића, и певао лепше од њега.{S} А госпођица Недићева им свима |
| на ум страшан приказ доктора Пашковића, и она осети јаки неки бол у слепим очима, и осети како |
| чи сва љупкост лица тога лепог младића, и она скривено уздахну.</p> <p>— А зар вама није понека |
| ј невољи својој сетио чика Јове Недића, и ждребета, које ће он, кад оздрави, да крсти.</p> <p>А |
| арица мота памук са руку свога синчића, и како овај, од досаде, сваки час лабаво упушта кануру. |
| зад даје победити и разоружати од духа, и онда, покајно и скрушено, пење се за њим, и, ја веруј |
| ао да су сва та болесна деца моја деца, и да бих ја са највећом готовошћу све смрти из њихових |
| души се затеже нека давно онемела жица, и он умало не одговори да јесте.</p> <p>— Није, госпођо |
| чно намештене косе, сасвим мирног лица, и тамних сенки око очију.{S} Хаљину није променила, али |
| едном месту је ипак клепетала вејалица, и кроз прашину се још лепше видело како се вечерња свет |
| аже.</p> <p>У тај мах је ушла собарица, и јавила да господин Мајински треба часом да изађе напо |
| да још више дирне у срце свога љубимца, и да га, на тај начин, приволи на путовање, и уклони ма |
| } Владика је држао главу свога љубимца, и шаптао нешто у себи.</p> <p>— У тешким часовима смо, |
| неку сцену из веселог живота њеног оца, и уз ту реминисценцију се Ана тек заправо обраћала Богу |
| > <p>Ана је испитујући погледала у оца, и уверила се да је разумео шта је хтела рећи.{S} Сасвим |
| али су трајније и јаче од страсти срца, и једино оне могу победити и побеђују срце.{S} Стога се |
| е и сав рецитатив буде у устима певача, и да сасвим изостане нескладно и произвољно појање за п |
| p> <p>— Можете, можете.{S} Ја сам ваша, и у вама, свим оним што је најбоље у мени.{S} А можете |
| ша и је ли хладно.{S} Није падала киша, и није било тако хладно као синоћ, али није било ни топ |
| ложила да богослужење подигне и улепша, и откад она примерним похађањем цркве и понашањем у њој |
| на Црква, буду пусти и хладни као гроб, и да се она расплаче за драгим својим, и буде несрећна |
| у цркви срести, она се сакрила за стуб, и постојала док он није прошао.{S} Он ју је тада хтео с |
| е.{S} Прашину диже са земље као чаршав, и застире облаке.{S} Пребија младе воћке, изваљује дрве |
| ов с душом нашом је тако туђ и плашљив, и сваки пут све краћи и краћи ...</p> <p>О, како се ја |
| да је те вечери некако двоструко сањив, и једва је чекао да спусти главу на јастук.{S} Али у ко |
| је била драга као што ми је живот драг, и волим девојку која мене не воли — одговорио је младић |
| а од црвеног ђердана! — смејао се снег, и почео, преврћући се од смеја, да заузима маглино мест |
| д је клекла, не гледајући куда, у снег, и почела плакати. </p> <p>То је дакле сада сва свечанос |
| читав океан стао између овог, њиховог, и оног другог света.</p> <p>— Још само часак два остани |
| дујем, да разлучим светско од духовног, и да прогутам буру ...{S} Е мој ђаконе, није лако бити |
| јача, здравија и самосталнија но икад, и велики свој посао је вршила с лакоћом забаве.{S} Ради |
| од тога?{S} Знао сам.{S} Е, ја ћу сад, и с вашом дозволом, кући на одмор.{S} Од четири у јутро |
| то кроз шуму уме проћи језа, одједаред, и до последњег <pb n="165" /> листка, тако је у вароши |
| сумрачком, пробило је сунце одједаред, и просуло светлост своју у цркву кроз црвено окно велик |
| шена зато што је камен био одвише тврд, и људи се уморили да га раде.{S} И онда је неком дошла |
| рачати, хоће ли бити одовуд или одонуд, и хоће ли се појавити мушко или женско.{S} За пакост, к |
| , смилуј се! — молила се она и за себе, и још за једног грешника .{S} За монаха једног, који се |
| у слутњу, пожалио би своје дете и себе, и са уздахом би ућутао.{S} Тога пута, гледајући испод о |
| из њихових малих гушица удахнуо у себе, и двадесет пута једно за другим умро, само да се збуде |
| рина дохвата маглу, смотава је у клубе, и хита у вис као лопту крпа.{S} У исти мах руши и лупа. |
| љује се, не удаје се, не иде на забаве, и не избија из цркве.{S} Постала је некако општа брига |
| досаду од докторове неочекиване појаве, и убрзала корак, да га само поздрави и пре њега уђе.{S} |
| <pb n="38" /> много детаља њене појаве, и опазио ]е да је нема. </p> <p>И онда, сасвим слободно |
| ациозног клањања његове поносите главе, и његовог савршено лепог витког тела. </p> <pb n="134" |
| /p> <p>Ана се међутим вратила из цркве, и радосно је гледала у овог ђакона који је пред њом.{S} |
| прегршти усхићења што има Бога и Цркве, и што Бог и Црква имају њега.</p> <p>Диван је био тај н |
| ој књизи пут кроз густо збијене редове, и нестао је под удубљењем које води на проповедаоницу. |
| на, Ана се решила да сама себе изазове, и да прикаже један од драгих својих музичких доживљаја, |
| ла је тај рад, свирала поједине делове, и вртила главом.{S} Не ваља.{S} То је чисто чулна музик |
| ка само жена вуче, а човек оставља све, и иде, и губи пут и пропада идући за том блудећом свети |
| нити живот, упростити и разјаснити све, и из досадашњега живота склонити многу непотребну сметњ |
| је времена већ прошло, погађао разлоге, и трудио се затим да све те мисли што пре заборави.{S} |
| жена вуче, а човек оставља све, и иде, и губи пут и пропада идући за том блудећом светиљком". |
| ве среће, животе <pb n="135" /> и људе, и у исти мах опора, поносита и непорочна — она је немил |
| е, не, не, несме доћи, ја нећу да дође, и реците му уопште да се чува, и — ах, тако ми је страш |
| и да мене остави, да поред мене прође, и да оде даље, даље од мене!</p> <p>А ја га волим, љуби |
| и пуно музике, чека да интервал прође, и да потече песма, од слога до слога као ред капљица, т |
| а, да жели нешто симпатично да му каже, и нечим лепим тежњу његове душе да задовољи.{S} Пашкови |
| једно другом руке, и кидали се да беже, и враћали се илузији да им неко зло прети, и да само у |
| немонашко царство ...{S} Хоћу ли, Боже, и ја оном путањом свију?{S} Да ли су збиља сви људи пот |
| скрушености и туге.{S} Хвала ти, Боже, и не остави ме кад до туге дође.</p> <p>Ђакон се побожн |
| вачка крстача између оног што још може, и што више не треба да се збуде ?{S} Осећам ли ја ту гр |
| ри, око страсти ће поново растити руже, и страст ће, побеђена, крвљу својом хранити цвеће.</p> |
| навикава се да је носи такву каква је, и смирује се.{S} За мало.{S} Тајна почиње да боли, и он |
| ределе маште и поезије .{S} Осећала је, и све блаженство, којим Христос испуњава душе једностав |
| к пошто се служба свршила, клекнула је, и почела Богу да се моли.{S} Истински побожна , она је |
| воли, ту је, <pb n="112" /> крај ње је, и разуме све што му је говорила . </p> <p>Спустила је р |
| жати.{S} Узео је Анину руку, стегао је, и побегао.</p> <p>А успут је молио Бога да се Иринеј шт |
| летњи ветрић, мекана срца, уздисао је, и причао је неке тајне.{S} А доктор Пашковић , наслоњен |
| убац у уста, долазио је.{S} Долазио је, и претварао два анђела у човека и жену, у радознале туђ |
| стове свога дневника.{S} Да види ко је, и да види докле је дошао с оним што Ана у њему воли.{S} |
| је су бацили да изгори.{S} Изгорело је, и остало је — шта мислите шта?{S} Пепео?</p> <p>— Не, г |
| до и преплашено, стаде помамно да лаје, и брже на страху него на ногама, потече <pb n="57" /> п |
| а је срећан онај ко га изближе познаје, и коме старац хоће душу своју да отвори.</p> <p>Ана је |
| ро.{S} Кад ђакон погреши, Ана се смеје, и каже да арханђели, додуше, имају крила, али <pb n="11 |
| јући да је тамо унутри будно око божје, и гњев његов, који ће стићи сваки грех, <pb n="187" /> |
| у малог детета, под самим теменом бије, и чекала је да се то срце смири.{S} Кад се најзад смири |
| ва који краду и отимају најдрагоценије, и остављају за собом сиротињу, очај и празнину .</p> <p |
| као море љубави мојој, која пије, пије, и у дубину своју вуче последње таласе његовог гласа.</p |
| је пробијала кроз сав метеж и све боје, и видела се увек иста, непопуњива и стална.{S} Силазећи |
| елу Анином нестану, уснице се раздвоје, и искочи страстан неки осмејак јако светлих, као снег ч |
| <p>Ана се тргла, ослушнула шта се поје, и погледала доле.{S} Пред дверима, ђакон је укрштао око |
| ваљда само Ана била у стану да имитује, и гушио се после сваког таквог напрезања као да камење |
| ао да прошлост своју не види него чује, и обрадова је мисао да ће можда једног дана бити у стањ |
| едаред ју је дохватио, дигао у наручје, и однео пред олтар.{S} Спустио ју је пред иконом Христо |
| н код најцеремониознијег нашег владике, и владика га је чувао као око у глави.{S} Сви се чуде к |
| ви закони звезда закони небесне музике, и да су једино ритам и тон вечито вечни.</p> <p>Анино т |
| у цркву, и шта она још хоће сем музике, и шта ће љубав <pb n="238" /> њена према Иринеју још до |
| ла јој је помисао да је Бог дух музике, и да су сви закони звезда закони небесне музике, и да с |
| чинила се као део неке библијске слике, и представљала стазицу у Божје Царство.{S} Велике Двери |
| на је, поплашена, бежала и од те слике, и од тих мисли, даље и даље, и сакрила се најзад, иза т |
| сује и заноси, претежно луксуз технике, и да у срцима модерних музичара има додуше много нових |
| ере Божје, сетио одједаред своје мајке, и осетио потребу да сагне главу и да јој нешто призна.{ |
| једноставним, чистим срцем те девојке, и пред тим сузама које су прво љубавно благо његовог жи |
| гласто, скоро брутално чело те девојке, и видим јој ону тешку златну косу, такву као да сунце н |
| ла . </p> <p>Спустила је руку на дирке, и почела свирати .{S} Тише него што треба, да не би мно |
| прелазила из собе у собу, ширила руке, и склапала их опет, и ударала се у груди старинским, ве |
| аром.{S} Али није скидала уста са руке, и тако, растрзана, заспала је већ сасвим пред зору на п |
| оја је била израђена од уметничке руке, и са срећним полетом.{S} Светац један, у <pb n="92" /> |
| али их опет и љубили једно другом руке, и кидали се да беже, и враћали се илузији да им неко зл |
| .{S} Савио леђа као мачка, дува у руке, и има подеране ципеле и одело.{S} Ана га је позвала, <p |
| топло, од чега су јој се очи склапале, и испод затворених капака виделе нов један свет.{S} Мон |
| свима смрт стоји за вратом.</p> <p>Гле, и код судије Ристовића црна табла! — тргла се Ана. — А |
| њене се при тој помисли нагло подигле, и дуг један уздах је збиља замирисао ружом.</p> <p>То ј |
| је и ослабила.{S} Само су очи пламтиле, и биле лепе и тајанствене као никад.{S} Као оне <pb n=" |
| ић !{S} Са мало пупчастим трбухом доле, и с дугим танким ногама горе — права ротква коју нико н |
| те слике, и од тих мисли, даље и даље, и сакрила се најзад, иза тешке завесе, у дубину прозора |
| ом одуживању дуга за повраћено здравље, и озбиљно је осећао да је све без изузетка, свака живот |
| му је сасвим мало боље, али ипак боље, и да се у свој невољи својој сетио чика Јове Недића, и |
| данас не могу утешити ...{S} Остави ме, и ти, и сви други ...{S} Ништа ми не треба ...{S} Остав |
| азила дубок снег и спотицала се у јаме, и журила је, задувана и усплахирена, и застајала опет, |
| нама на крсту.</p> <p>Било је, дабогме, и искушења.{S} Али она су била незнатна, и нису губила |
| м, и што то цвеће једнако истреса семе, и башта сваким даном расте ...{S} А да ли се треба радо |
| сем редова ситних белих зубића, песме, и божјег благослова.</p> <p>Нашла је једног малог гимна |
| да све те ствари друкчије зна и разуме, и да би смешно <pb n="250" /> било ваздан пречитавати и |
| су то разлози да живот запне и застане, и загледа се у догађај са свом доколицом беспосленог ка |
| ашне, дрске, зле, крвожедне и бестидне, и она је, држећи се у ужасу за главу, бежала испред њих |
| што се зове љубав између човека и жене, и не сме се развијати тако као што се та љубав развија. |
| рена, да су јој груди широм раскриљене, и да се види гњездо љубави њене.</p> <p>Тек пошто се сл |
| Велике Двери су стајале широм отворене, и кроз њих је колутао плавичасти кад, тежак од величанс |
| не вреди.{S} Откуј Прометеја са стене, и он ће се сурвати у провалију и у гроб ...{S} Ако до к |
| <p>Дошао је дан уочи Велике Госпојине, и приспео је стари владика.{S} Дуж свих улица, којима с |
| целим лицем, само су очи остале мирне, и, по нечему, биле сличне очима старог Јове.{S} Изражав |
| , а људи само с поља да обилазе око ње, и да чисте своју душу клечећи, убоги грешници, на неосв |
| ђакон Иринеј је морао наставити певање, и после свршеног четвртог дана стварања дошао је на ред |
| га, на тај начин, приволи на путовање, и уклони мало из чаробно моћне средине. </p> <p>— Стар |
| 4" /> је изражавала слагање и допадање, и, према томе, безповодност сваког даљег разлагања те с |
| кивањем. </p> <p>Кад је довршио читање, и спремио се да легне, пало је ђакону на ум да је преко |
| да колико толико разјасни своје стање, и да одмери докле управо води та даљина у коју сада неп |
| зи, али му није знала побуде и постање, и пренеражено је гледала у потпуно преображене очи и ли |
| о и важно, баш кад би значио и обећање, и обавезу и заклетву , и завет?</p> <p>Ани је, чудноват |
| огородичину Цркву, али на моје венчање, и онда ћете и ви дати нешто у темеље палате - Бог зна ч |
| ладноћа.{S} Постепено, долази сажаљење, и за њим милост .{S} И најзад превлађује чар лепоте, и |
| pb n="119" /> молио је Ану за извињење, и за доброту да још једаред пређе с њим његов део. </p> |
| b n="144" /> за њега то младо створење, и одједаред му је дошла идеја да још више дирне у срце |
| ко је премашала његове уметничке чежње, и уједно, како се Ани чинило, такву је слепоћу ударала |
| ло да негде, у дну олтара, севају муње, и да ће сад велики, чисти Бог, казнити грешнике. </p> < |
| своје, осећали да пољубац цвета, и зре, и мора, мора сад одмах пасти ...</p> <p>Пољубац, страшн |
| Устао је затим с камена, погледао горе, и прекрстио се.</p> <p>И тек после тога, кад се кренуо |
| ва приметна рупица на бради удубила се, и испунила се нечим зрачним.{S} И деца су се смешила.{S |
| дела најужаснијим стидом, скаменила се, и мирно, као самртну исповед, је одговарала:</p> <p>— Б |
| остатак бившег неког тенора , који се, и кроз многобројне крезуботине протине, још на толико д |
| <p> Време је пролазило.{S} Поженили се, и капетан , и мајор, и доктор Стојковић, па и онај који |
| ати и размишљати, увиђати и сламати се, и најзад опет заплакати, али плачем неосушним разумне, |
| де спокојна и мирна. </p> <p>Не бој се, и хвала ти што си живела један тренутак само за мене!</ |
| она, који је обгрлио колена, скупио се, и дошао тако необично мали.</p> <p>Први део свирке, хао |
| пљено од прашине и влаге, растресло се, и сва вода се просула на главу младом кученцету, које ј |
| жан плав човек, гргураве свиласте косе, и тако фине коже у лицу, да су крила носа и ушију чисто |
| {S} Најзад је молила од Бога да све те, и трагичне и блажене слике отклони од ње, да јој да сна |
| </p> <p>А ја те љубим.</p> <p>Љубим те, и не желим да те познам.{S} Љубим свирку твоју, и не же |
| стари лекар, видео у вама и тада дете, и терао шалу?</p> <p>Њој је јасно било да је својим ћут |
| е тако жарко, тако небески лепо волете, и кроз љубав Богу и песми служите.{S} Вас двоје сте два |
| разговарати, зато вас молим да седнете, и да одмах примите одговор по који сте дошли.</p> <p>— |
| стању да се брзо смирите и разаберете, и да оцените куда смо пошли, и куда бисмо тим путем мор |
| <head>XXVI.</head> <p>„Ана, шта радите, и како вам је на души?!“ — тако је почињало писмо монах |
| .{S} Али не ужасавајте се, не осуђујте, и не куните ...</p> <p>Ана се дигла.{S} Обе своје руке, |
| ст .{S} И најзад превлађује чар лепоте, и јако са слабим се сједињава у жару љубави, из које су |
| му се да се људи необично много крсте, и да то раде некако брижно и жалостиво, Најлепша молитв |
| аговарало коприву да се попне на прсте, и да часом голицне нос на тој замишљеној човечјој глави |
| S} Чупкао је и слагао гранчице и цвеће, и опрезно остављао на страну једну цветну шибљику, пуну |
| а ...{S} Ево видите, понео сам и цвеће, и већ сам био близу, али, одједаред сам угледао некога |
| брзо, само у скут љубичасте њене одеће, и изашла збуњена и сагнуте главе.{S} На вратима порте с |
| раву, нежну и мекану као да је пролеће, и како се звук инсеката чује као нека јако удаљена звон |
| тла репатица небом.{S} Одјекну, усреће, и пролазе ...</p> <p>Заблуда је да се идућег богослужењ |
| отварао брзо разне фијоке и орманчиће, и спремио послужење лепо и глатко као добра домаћица у |
| есило у присуству свију њених код куће, и да се сви слатко смејали, и докторовом удварању, а на |
| разне хорове , хорове одраслих и деце, и са ћелијама појединих солиста певача.{S} Или да ће св |
| } Хор је био препун, и одраслих и деце, и, одоле гледан, због густоће ваздуха, чинио се тајанст |
| и у крваво срце уједају затегнуте жице, и музика се чује.</p> <p>О, ти мирна и света жено, која |
| ватила спуштене своје дебеле плетенице, и зарила у њих уста да се не чује како се немилосрдно с |
| минута дуго чистио једно пилеће крилце, и скидао с њега сваку скрамицу и влаканце, као да га ан |
| он, ма да <pb n="216" /> је, наизменце, и певао у песми и јецао у плачу. </p> <p>Ана се враћала |
| срце, да их је обоје примио у то срце, и да је то срце свему криво? ...</p> <p>Одједаред, ђако |
| љу.{S} Желела је да клекне пред сироче, и да га служи.{S} И волела на њему оно место у коси где |
| и ја хладан један месец, који ме вуче, и у чијој мртвачкој литији знам да има и моје место.{S} |
| и.{S} Видео је башту и јуче и прекјуче, и већ толико пута.{S} А познат му је био скроз и скроз |
| Иако се вратио пре рока, иако јој пише, и допраћа Пашковића до куће и стоји на улици док не доч |
| ају све веће и веће, све лепше и лепше, и да су пуне препуне суза.{S} И имала је за рапавог , т |
| ом стилу спремате свечаност?{S} Додуше, и ја се радујем, и желим да све буде што је лепше могућ |
| да је претрпела можда чак и мали пораз, и хладно загледана у свој задњи триумф, смејала се свак |
| Часом би се опет скуњила.{S} И тада би, и то као неку кривицу, истраживала први повод томе што |
| "249" /> се за себе никада успео не би, и обратно, жена је увек крива кад човек с висине посрне |
| т се човек толико отима, пенуша, граби, и разбија главу о томе да ли је срећан или несрећан ... |
| о згрешио?{S} Осетио обесвећење у себи, и сам <pb n="69" /> скинуо олтарску одећу и уклонио се |
| рата.</p> <p>Ана је остала сама у соби, и знала да то отац њен умире.</p> <p>Чучнула је на земљ |
| леј букне.{S} Арханђелски глас затруби, и светлост, светлост новог и вишег живота гране... </p> |
| корда: покривање детета крилима љубави, и крст који мајчина рука ставља јединчету на чело и на |
| а.{S} Изгубио је своје поједине љубави, и почео осећати једну, уједначену љубав за све што му ј |
| неправду.{S} Јер људи су гладни љубави, и само ње су гладни и умиру онда кад љубав није више с |
| сак оделила од љубави моје према цркви, и од завета његовог, који је сада и мој.{S} И ја сам, з |
| >Он мора чувати од заразе људе у цркви, и децу у гимназији, и сваког голог, болесног просјака н |
| о потпуно искрено, јер би нерви његови, и без непосредног надражаја , почели да реагирају.{S} Ч |
| љубави моје, да га обезвреди и увреди, и да мене остави, да поред мене прође, и да оде даље, д |
| а молитву.{S} Али је наставила да седи, и гледала <pb n="35" /> како се спушта вече.{S} Кад је |
| } Стари владика то није могао да увиди, и топлим речима је убеђивао свог љубимца да нигде нема |
| ећава.{S} Нека моћ из њега мене и води, и живот мој испуњава дужностима , борбом и радом, као и |
| и успех живота свога.{S} Куда то води, и шта то значи, кад се каже да никоји бол не треба прец |
| жијег.</p> <p> <hi>Велиј јеси, Господи, и чудна дјела твоја!</hi> </p> <p>Све је замрло, Богоро |
| м по пуној цркви свечано обучених људи, и одједаред, с леве стране крај стуба, у шаренилу лаких |
| не ђаконова уста, него ђаконове груди, и груди те су дале све што је у њима било грома, песме, |
| од стихара, пролази кроз одело и груди, и хвата га за срце стиском једним који боли. </p> <p>Бо |
| крица које плачем среће надимају груди, и од којих, после, у гласу одраслог човека, остану само |
| пило да нађе тамо поглед који га тражи, и стрепило од погледа који га не тражи.{S} Питало се, д |
| кајући тренутак да чело земљи приближи, и снажним, скоро страшним гласом повиче: <hi>Вонмем:</h |
| детенцета које већ хода, по цвећу гази, и у рубу сукњице росу и мирисе носи.{S} Друга вариација |
| да клекне.{S} Ђакон Иринеј му прилази, и скора у наручју носи архијереја с круном на глави .{S |
| аразе људе у цркви, и децу у гимназији, и сваког голог, болесног просјака на улици, јер је њихо |
| p> <p>Последње године је била у Русији, и од тога доба је некако још одређенија постала у своме |
| присутних.{S} Сви су му се обрадовали, и сви су право у њега упрли очи.{S} Мајински такође, ал |
| х код куће, и да се сви слатко смејали, и докторовом удварању, а нарочито одговорима којима га |
| е осетио сен.</p> <p>Обоје су потрчали, и срели се, као некад, на средини степеница.</p> <p>Ана |
| лика игла, пробушило је рупицу у магли, и вукло за собом дугачки црвени ђердан .{S} Гле, магла, |
| се десило и више од оног што она жели, и од оног што она може поднети, и, најзад, више и од он |
| нога времена, ја не знам какви су били, и не знам куда су сада.{S} Ово је сасвим други живот .. |
| ном оделу, бабама у тешкој црној свили, и девојкама у цвећу.{S} Са задатком неким, са моментом |
| е.{S} За мало.{S} Тајна почиње да боли, и он се буди ујутро с борицама бола на челу.</p> <p>Шта |
| лепоте, међу онима које ништа не боли, и који се добру и радостима надају.</p> <p>Утисци од Па |
| т и рад вас су чекали.{S} Ви сте дошли, и старе раскрснице мога живота више нема.{S} Помоћи ћу |
| азаберете, и да оцените куда смо пошли, и куда бисмо тим путем морали отићи ?{S} За час само, и |
| огу ти испунити.{S} Промисли , реци ми, и биће ти што затражиш. — Младић се наслонио на дрво, з |
| ће пљуснути погана моја крв по калдрми, и црно семе њено ће разбити коњи копитама! ...{S} А ако |
| ајка.{S} А ми стојимо, немоћни и бедни, и плачемо.{S} И Бог стоји.{S} Чекамо сви троје да дође |
| жељом да виче, да удара и зло да чини, и најзад да себе уништи, да се згази, да се у прах смрв |
| ло почела освртати где ће да се склони, и скоро је утрчала у капију једне куће у којој никад ни |
| офирања, и ја сад ценим и дан Господњи, и службу у храму, и судбину човечанства <pb n="186" /> |
| ако би дошло до страдања, мука, сумњи, и неверства Теби <pb n="221" /> и самоме себи, не помаж |
| е, измишљене и за косе довучене ствари, и да је света и вечита истина : да је и девојци у свету |
| к, а онда ће се отворити северне двери, и оданде ће поново забрујати молитва његовог свежег, мл |
| е Авантурист Пера, који ено тамо жмири, и тако је лепо пребацио преко ока своју већ прилично из |
| човека као лешњик, види шта има унутри, и зашто има оно с поља, и свршено.{S} Никакав нарочити |
| онах Иринеј је завидео чипканој завеси, и то је било неко бескрајно суморно осећање сиромаха. < |
| .{S} Па онда се опет све слије и смрси, и у души завлада нешто сасвим недокучно.{S} Завлада тај |
| не могу утешити ...{S} Остави ме, и ти, и сви други ...{S} Ништа ми не треба ...{S} Оставите ме |
| {S} Недићка се већ почела узнемиривати, и хтела звонити по девојку, кад је, најзад, Ана ушла.</ |
| љубави стекло, и шта све она може дати, и крио ју је с нама заједно.</p> <p>— И Пашковић се так |
| ећу и лепоту живота свога, да се врати, и онда да се сруши нешто преко њих свију, и да их затрп |
| Сву ту глад ће она нахранити и стишати, и опет ће стојати богата и срећна, и пуна њега, његове |
| Иринеј је писао да се Ана мора штедети, и да ће стога и он што ређе долазити к њој на вежбање . |
| а жели, и од оног што она може поднети, и, најзад, више и од оног што сме бити.{S} Ана је, кроз |
| но по једно, заустављали разни покрети, и испрезали из оног дела живота који је тога дана дорађ |
| раћали се илузији да им неко зло прети, и да само у заједници и чврсто загрљени могу злу томе о |
| тек морао погледати у тањир да се сети, и онда је одговорио да највише воли бело месо.{S} Напос |
| ге се затим и ван ђакона почели ширити, и купили се на оном празном месту крај стуба, носећи не |
| <p>Али је на пречац престала говорити, и пребледела страшним бледилом гађења .{S} Са свима дет |
| трептало, а он га је пустио да трепти, и благодарио је Богу што је човек у стању толико блажен |
| p>Анино срце поче преплашено да трепти, и она, не знајући право шта чини, потрча за лекарем.</p |
| новом стоји : буди веран до саме смрти, и даћу ти венац живота.</p> <p>— Ђакон је зазвонио по м |
| је подрхтавао чистотом праве исповести, и дирао је Ану у срце. — Често се питам: шта је то самн |
| ! — понављало је нешто у Аниној свести, и она је одједаред осетила да ју је нешто јако заболело |
| амо негде из ћутања и даљине прошлости, и који сваки пут све већу и већу провалију има да пређе |
| свеједнако мисле и говоре о свечаности, и још никако нису скинули парадну одећу и позу.{S} И Бо |
| ашковић је то читао из њене збуњености, и био је тим потпуно задовољан, и трудио се да Ану осло |
| и напоље, у сусрет небу и бескрајности, и да горњи део иконостаса, са сићушним својим кандилцим |
| у само понекад на орару укрштени прсти, и брже би онда севале ситне плавичасте муње у вез ушиве |
| је, из друге собе, опазила да се ћути, и ушла је.</p> <p>Понудила је трећи чај, и изашла опет. |
| ица.{S} Затим је дошао други, па трећи, и онда је цео ваздух био пун металног звука.{S} Звонило |
| ва је веровала да тај триумф мора доћи, и предавала се маштањима о њему.{S} Да ће можда неко са |
| ан који се једва помолио из мрака ноћи, и прети да ће опет тамо да се врати.{S} У оделу тешких |
| вечери све.{S} И јесен, и завеса ноћи, и студ и тишина.</p> <p>— Иринеје!</p> <p>Монах Иринеј |
| недеље има још да прођу дан и две ноћи, и све, све је то можда само варка и искушење.</p> <p>У |
| , коју човек испија у црном мраку ноћи, и, врло често, пошто се одрекао Спаситеља свога.{S} Зар |
| а ручак; Ана је, напротив, журила кући, и говорила мајци да тога дана осећа тако чудну духовну |
| , као добра домаћица , тркнула по кући, и стала разгледати да ли је све у реду за дочек милога |
| је скочио са столице, притрчао владици, и послушно сагнут чекао шта ће му рећи. </p> <p>— Ништа |
| Али, пролази мимо овог човека на улици, и иде даље.{S} Иде тамо.{S} Тамо, где ће монах Иринеј д |
| сто оне друге, тегли се као у грозници, и са разбарушеном косом изгледа сличан стакатираној шес |
| ену руку себи, пала главом по тој руци, и почела ужасним, бедним плачем прво да зове оца свога, |
| на клупу, држао ружу у подигнутој руци, и скакао и сам што је боље могао.{S} Чуо се смеј и кефк |
| творене Царске Двери, с путиром у руци, и са узвиком о страху божјем на уснама. </p> <p>После с |
| ио сам се, нисам знао шта све то значи, и да ли да се јавим.{S} Међутим сте ви кренули натраг , |
| али је одмах затим широко отварала очи, и поплашено питала.{S} Душа њена, која је на крилима св |
| има на орару.{S} Рука је заклонила очи, и испред руке се склањало црвенило из олтара.{S} Блеђе |
| p> <p>Али одједаред је разрогачила очи, и затресла главом.</p> <p>Та ја сам већ до врата у грех |
| } После јој се одједаред навлажиле очи, и обузело ју неко меко и дубоко сажаљење.{S} Шта је тај |
| ају.{S} Ани су не једаред засузиле очи, и чинило јој се тада да ништа друго и нема у свету сем |
| он топло, тражећи у помрчини њене очи, и подмећући руке, да занесена њена глава на њих падне.< |
| p> <p>Ана је подигла своје разумне очи, и гледала га благодарно.</p> <p>— Је ли вам криво, Ана, |
| адић се наслонио на дрво, заклопио очи, и мислио.{S} Приступио је затим Богу, и молио: дај ми к |
| обично немилосрдно гледа старима у очи, и осмејак његов говори : да, ја одлазим од вас, али сре |
| таквом јуришу , погледавши кћери у очи, и не нашавши тамо ни трага ниједном од израза с којима |
| кљештама, загледао јој се дубоко у очи, и шаптао, поплашено, усплахирено: </p> <p>— Ана, јесу л |
| , и не изађем.{S} А он, јадник, дотрчи, и извуче мој део батина.</p> <p>Владици је добро дошла |
| шкоћа.{S} Иринеј се, наравно, не плаши, и једнако ме моли да га поведем, али, право да вам каже |
| овом , као да жели главу да јој домаши, и смешио се на њу очински милостиво.{S} А монах Иринеј, |
| шчекивала Пашковићев долазак из вароши, и извештај његов о стању болести уопште.</p> <p>Те вече |
| е опазио да има једну борицу и на души, и да је та борица канда све дубља и све шира.{S} Учинил |
| е да је Ани можда одиста тешко на души, и осећао дужност да то што пре сазна. </p> <p>Те мисли |
| ашковић је доливао трећи и четврти чај, и седео би тако Бог зна још докле.{S} Њему, у његовом п |
| ушла је.</p> <p>Понудила је трећи чај, и изашла опет.</p> <p>— Сутра после подне ћете знати мо |
| раза, а обрве се примакле једна другој, и на челу се опет исписала стара њена озбиљност.{S} Чак |
| оспођице Ана.{S} Ја сам у кризи једној, и мене треба саслушати , и помоћи ми, као и сваком чове |
| овићу има башта, да у башти има славуј, и у славују има песма ?{S} Верујете ли ?</p> <p>У гласу |
| ужурбано се почела облачити за излазак, и најкраћим путем је похитала на службу.</p> <p>Стигла |
| .</p> <p>Успели су се на неки брежуљак, и дошли до нечијег винограда.{S} Виноград је стојао пун |
| од сакривања до лагања је један корак, и, најзад, ћутање само није друго до лагање. </p> <p>— |
| бичан разговор.{S} Задржавали су корак, и пажљиво одмеравали добро познату фигуру доктора Пашко |
| а, коме је и најсвечанији фелон кратак, и изгледа у њему као кад се у малу зевалицу увуче велик |
| </p> <p>Ана је, све за један тренутак, и устукнула, и потрчала доктору у сусрет, и јурнула да |
| ојник?</p> <p>Ђакон је извадио дневник, и читао најмилију своју песмицу:</p> <p>„Из облака те з |
| с њим?{S} Престао је да пише у дневник, и да слаже мудрости за постизавање великог, сунчаног ми |
| и у башту.{S} Вратила се опет у ходник, и стала крај прозора.{S} Али ходник је био осветљен , и |
| } А затим је положио у руку молитвеник, и са изразом благог карања, да се црквене ствари морају |
| она дуну у свећу, зари главу у јастук, и притиште усне на десну своју руку.{S} Тачно, сасвим т |
| и болестан?{S} То је мој мали пријатељ, и мој љубимац — дрхтале су јој усне.</p> <p>— Болесно ј |
| рећа, а његов глас ја не знам, и немам, и он сам ми га не би могао дати ...{S} Сећам га се само |
| је моја срећа, а његов глас ја не знам, и немам, и он сам ми га не би могао дати ...{S} Сећам г |
| , да се Богу помолим ...{S} Лагала сам, и то сам вама лагала, вама, који сте вера и црква моја |
| хваћена у ђавоље канџе и изгубљена сам, и још само кратко време ми има живота с ове стране пакл |
| ашао.{S} Осетио се одједаред много сам, и учинило му се да она празнина крај стуба иде у стопу |
| свечаност?{S} Додуше, и ја се радујем, и желим да све буде што је лепше могућно .{S} Владика ј |
| Чим останем у тишини и сама, ја чујем, и гласове хора и глас ваш.{S} Увек тако.{S} Зар бих дру |
| н изводила са тако искреним поштовањем, и са тако чедном неком старинском грацијом, да је у њем |
| очекивани су са <pb n="7" /> узбуђењем, и људи се скупљали из околних места тако као што се ваљ |
| ри.{S} Извео ју је затим опет под трем, и тамо, неочекивано, стегао јој руке као кљештама, загл |
| ело као снег, са риђастим дрским носем, и, љубоморно што од Аниних ногу ништа за њега није оста |
| а слатко насмејала.</p> <p>Целим путем, и код куће, у ђакону је чисто врила та срећа.{S} Осећао |
| бело, али зато што је прошарено цвећем, и што то цвеће једнако истреса семе, и башта сваким дан |
| Богу.{S} Човек и с небом, и са сунцем, и с Богом има сажаљења!“</p> <p>„Заноса телесног или бо |
| ћа тако чудну духовну заједницу с оцем, и да зна да је души његовој лако и добро; а монах Ирине |
| ам да још које тренутак с твојим срцем, и с твојим богатим животом проживим.{S} Тешка ми митра. |
| неја, не, него тај отети пољубац љубим, и вратићу га, и узећу га, јер је мој, јер је до саме не |
| златном обручу.{S} Сагао ју је сасвим, и љубио Анине прсте дугим, врелим пољупцем, који се упи |
| ог љубимца има бол, разњежио се сасвим, и, место да нешто почне говорити, загледао се у свога И |
| {S} Таквог дакле, каквог те сада видим, и каквог сам те жељан, нећу те још дуго моћи гледати, л |
| S} Не сећање !{S} Ја се успомена бојим, и нећу да их имам.{S} Зато сам ваљда и провела цео свој |
| и да се она расплаче за драгим својим, и буде несрећна без њега.{S} Најзад је молила од Бога д |
| о спреман, давши Богу, с гласом својим, и све што је у њему.</p> <p>Тога дана ђакон је никада н |
| гао вас не волети , кад цео свет волим, и кад сам се због тога баш и покалуђерио!{S} Није истин |
| да, покајно и скрушено, пење се за њим, и, ја верујем, може се попети до неслућених висова поно |
| е, као што и за вас непрекидно стрепим, и кајем се понеког часа што вас нисам силом одстранио.{ |
| ем и за законом који је у срцима вашим, и бићете чедни и невини! ... </p> <p>— Али, да ли све т |
| во да вам кажем, <hi>ја</hi> се плашим, и за њега, и за друге, као што и за вас непрекидно стре |
| него у самом Богу.{S} Човек и с небом, и са сунцем, и с Богом има сажаљења!“</p> <p>„Заноса те |
| лутиш.{S} Ја имам јасан пут пред собом, и идем по њему ведра и храбра.{S} Ти то уосталом мораш |
| тарите ?</p> <p>Недићка затресе главом, и погледа у мужа, који је такође тресао главом.{S} Њих |
| ници, на неосвећеној земљи пред црквом, и замишљајући да је тамо унутри будно око божје, и гњев |
| и епископ, праћен силним свештенством, и отпочело је облачење владике.</p> <p>Ана је посматрал |
| и не осећа, клео се ђакон и пред Богом, и пред собом, гледајући право у тужне очи Христове на Ђ |
| над једним још зимогрозним виноградом, и у маглици једној, пуној летње врелине.{S} Застала је |
| устајао са столице.{S} Само је, крадом, и сасвим тихо, уздахнуо.</p> <p>То исто је, мало после, |
| них суза.{S} Застао часом пред Трпезом, и раширеним, брижним погледом је тражио нечију бригу.{S |
| ала одиста, са масивном основом својом, и са неким испреплетеним, као недовршеним луковима и св |
| ша очима, осмехом, дивном косом својом, и разголићеним, на ослушкивање савијеним вратом, белим |
| раслабила, и бацила, с љубављу својом, и сву снагу своју Иринеју пред ноге, занемела , спустил |
| удске, који, под једним једитим зраком, и на камену цвета.{S} Ана је видела да је прота ушао у |
| авила је монаха Иринеја главом и руком, и скренула онда најкраћом стазицом ка излазу.</p> <p>— |
| инеју, који ју је загрлио десном руком, и љуљао је као што се љуља дете кад треба да заборави о |
| дискосом и Христовим телом пред челом, и са старим ничице простртим свештеником крај ногу, чин |
| му се чинило да цело небо плаче с Аном, и да је то срећа коју он не може издржати.{S} Узео је А |
| А ђакон се чисто нервозно дигао за њом, и задржао је на пола пута.</p> <p>— Ја вас још никада н |
| огатом косом и меканим великим шеширом, и са необично приклоњеном главом док он чита Еванђеље.{ |
| р.</p> <p>И ту, дрхћући телом и гласом, и не допуштајући да је се монах Иринеј руком дотакне , |
| вала <pb n="8" /> чистим неким поносом, и истом таком смерношћу , у чему је ваљда почетак праве |
| еритис почиње компликовати са шарлахом, и да нам помор прети.{S} Тамо, у петој шестој кући до в |
| богате мисли би му тада долазиле на ум, и тако су га заносиле, да се стално трзао кад би зазвон |
| сада, у овај мртви, облачни јесењи дан, и кад је у цркви једноставније него икад.</p> <p>Осетил |
| ота с ове стране пакла, тренутак један, и сасвим је свеједно чиме ћу тај тренутак испунити .{S} |
| кратак, нејасан и прекинут уздах један, и ово неколико речи:</p> <p>— Шта мислите о пореклу мот |
| ви трепет етра.{S} Висок, мекан, чедан, и пун оних божјих искрица које плачем среће надимају гр |
| Богородичине цркве да је сентименталан, и било му је криво.{S} Да би разагнао сентименталност, |
| ености, и био је тим потпуно задовољан, и трудио се да Ану ослободи неприлике.</p> <p>— Не траж |
| нђељу , и просуо се глас, дубок, таман, и све-садржајан као ноћ.</p> <p>Ана Недићева је усхићен |
| Олтар је само био мало и одвише таман, и он је стога чинио понекад утисак грозе и претње.</p> |
| поглед је био замагљен, сузом покапан, и склањао се у себе.{S} Монах Иринеј се тада показивао |
| део је монах Иринеј , не осећајући сан, и превртао полагано листове својих записа.{S} Интензивн |
| една, оштрија од ножа, пререза јој сан, и погоди је живахно и отровно.{S} Ана се тргла, села у |
| да је обрт у мени силан и невероватан, и да је с тога на сва моја питања немогућно одговорити. |
| ло осећање човека који зна да је вољен, и кога свакога часа, на сваком кораку , <pb n="89" /> м |
| пу је годило те вечери све.{S} И јесен, и завеса ноћи, и студ и тишина.</p> <p>— Иринеје!</p> < |
| авало на срдачан, али и на отмен начин, и коме се сад усудила доћи, разбојнички нагло и бруталн |
| ђерска борба. 1</p> <p>Наишао је ђакон, и дубоко се поклонио.{S} Недић и његова кћи исто тако.{ |
| чије.</p> <p>— Ана! — цикнуо је ђакон, и склопио руке.{S} А затим је раскинуо скљештене прсте, |
| тали свештеници .{S} Хор је био препун, и одраслих и деце, и, одоле гледан, због густоће ваздух |
| не живи у двору.{S} И није се одазивао, и није устајао са столице.{S} Само је, крадом, и сасвим |
| ћ изговорио задње речи, ђакон се тргао, и спустио главу.{S} Осећао ја да га владика гледа.{S} С |
| нела собом кући.</p> <p>А он је стојао, и с усхићењем пратио њену фигуру.{S} Чинила му се као п |
| , да бих свакога демона храбро дочекао, и као вртлог сламку сам у себи га уништио.“ </p> <pb n= |
| возан , молио је како је најлепше знао, и напослетку је отишао.{S} Ана се збунила.{S} Бојала се |
| аскаве ствари, да јој се скоро удварао, и да је том приликом чинио неке алузије на симпатију ње |
| и.{S} Смрт! </p> <p>Владика се стресао, и окренуо главу од ђакона.{S} Али лице његовог Иринеја, |
| ати — пала је Ани на ум јутрошња мисао, и она пожури да одговори на очево питање.</p> <p>— Ја в |
| муња би тек пролетела нека лепа мисао, и уста Анина би се нехотице развукла.{S} Одмах затим би |
| аничени простор био размакнут и светао, и тако свој као и кућа њена.</p> <p>Опет се загледала у |
| случаја.</p> <p>Сиромах ђакон је ћутао, и никакво питање није више постављао.{S} А из тога, што |
| ви пут ословио.{S} Често се тога сећао, и живео са тим сећањем као са каквим добрим пријатељем. |
| о неко путовање пође.{S} Ишао је, ишао, и најзад, далеко у пољу, сео на сунцем угрејани камен, |
| писму ми није пребацио што сам отишао, и није ме звао натраг . <pb n="100" /> Можда се с почет |
| свршило.{S} Ана је причала течно, живо, и тако, као да се све то десило у присуству свију њених |
| облаци, небо је изгледало досадно сиво, и падала је кишица, ситна као зрнца мокре неке прашине. |
| ренуо у варош, опазио је и дебело дрво, и коприву, и литију цвећа.{S} И мали један бео облачак, |
| та у себи, да би могао правити царство, и нема више снага у себи, да би могао правити вртлог .. |
| Тој игри се она предавала често, дуго, и са неком ватром од које би после осећала умор.</p> <p |
| марају се ручице.{S} Али лице је бледо, и модре сенке почињу да се шарају по њему. </p> <p>Докт |
| чине Цркве.{S} Кад је свршила свој део, и најзад се суочила с олтаром, видела је да је тамо топ |
| тељима и надама — он се тешко разболео, и пошао извесној смрти у сусрет.{S} Лекари су га напуст |
| дотакао.{S} Он је то опазио и разумео, и вратио руку мирно назад.{S} Тада му је она сама додал |
| остарио сам.{S} Црн сам, сув и изгорео, и крајње <pb n="141" /> је време да мрем.{S} Али, како |
| га се само да је био, да је сладак био, и да гори чежња за њиме. </p> <p>Ана је одједаред осети |
| еп као да тражи нешто што је заборавио, и вратио се у правцу из кога је дошао.{S} А чинило му с |
| вају.{S} Прву љубав којој сам се дивио, и која је и мене нагонила да љубим ...</p> <p>— Ја воли |
| и лепоту.{S} Али сам се тако изненадио, и таке красоте науживао, да још никако не могу сан од ј |
| меру .</p> <p>Монах Иринеј је прилазио, и стао је пред Ану.</p> <p>Глас његов, онај велики, сил |
| милама за њим.{S} А он их је све мазио, и слушао их, и годило му је да буде <pb n="48" /> псету |
| ој девојци никада није нарочито мислио, и никада је није нарочито проматрао.{S} А сада ето види |
| забран.{S} Ђакон је тек сада поруменио, и скоро невесело је заклонио лице руком.{S} Владика опе |
| к.{S} Али у коме тренутку је то учинио, и тиме задовољио прву своју сањивост , друга она сањиво |
| ах.{S} Ја сам то небројено пута осетио, и жао ми је што не може тако да буде.{S} Уосталом, сада |
| <p>Монах Иринеј је гласом својим тешио, и стварао необичну неку, музички идиличну везу између ц |
| свештеником .{S} Можда обавештење неко, и служећи свештеник само за часак, у једном одсеку служ |
| >Пало му је на ум да има извежбано око, и да једним погледом уме наћи предмет размишљања или за |
| воју у крило материно, и плакала горко, и остајала тако док јој топлота крила не би осушила лиц |
| .</p> <p>Владика је уздахнуо.{S} Тешко, и, видело се, из многих разлога.</p> <p>У тај мах су ст |
| Сваку мисао затрпава одмах нешто тешко, и то тешко, на неки чудан начин, или је он, монах Ирине |
| је пре говорио више ју је интересовало, и испунило ју је одједаред нечим новим.{S} Привидела јо |
| м које је око ње и њених мисли брујало, и она је пила акорде до краја, пила их онако као што се |
| ебе — изрекла је брзо, поцрвенела мало, и наставила тише — а сем тога, у нашу кућу не сме и не |
| финеса, да је та вештина, мало по мало, и њеном сопственом увету почела годити.{S} Донекле и ка |
| ину живота.{S} А мене би тако занимало, и таква силна утеха <pb n="142" /> би ми била да се сас |
| цвеће које му је у сам прозор цветало, и машио се књиге.</p> <p>Читао је како је Бог, некада д |
| цркву.{S} Обукла је црно јесење одело, и метнула на главу црни сомоцки шешир.{S} Нешто тешко ј |
| у загрљај, тесни загрљај тела уз тело, и док се усне њихове приближавале на пољубац, на челима |
| а нашег .{S} Нераздвојни су дух и тело, и можда нема ни једна победа духа која би била коначни |
| мишицу, из мишице прелазио у цело тело, и Ана се само смејала и тресла.</p> <p>Његова ћелија се |
| зазиђује, љубио јој руке, косу и чело, и то опојном једном врелином од које нема спасења, која |
| даље.{S} Да ли јој је много тешко било, и да ли је сада још што боли ?</p> <p>— Да ли вам је ка |
| јада да је другом неком нешто скривило, и да је заслужило да буде кажњено. </p> <pb n="102" /> |
| е спало, да се све скорало и сдрвенило, и ако се с музиком још настави, први људи ће морати иза |
| енити шта се све у нашој љубави стекло, и шта све она може дати, и крио ју је с нама заједно.</ |
| им путем морали отићи ?{S} За час само, и љубави наше не би било, не би је било, Ана, јер она н |
| зо и нервозно прелетела ђаконово писмо, и није га хтела поново читати.{S} Учинило јој се бедно, |
| старости и после смрти је све свеједно, и опет се човек толико отима, пенуша, граби, и разбија |
| дошло.{S} Ђакону се чинило и природно, и једино могућно, да ће Ана бити Антигона његове судбин |
| !{S} Неваљалство је згажено и побеђено, и све што се догађа, то је само несрећа, јад и <pb n="2 |
| заривала главу своју у крило материно, и плакала горко, и остајала тако док јој топлота крила |
| питао сам сам себе и иронично и болно, и упро сам прстом у себе, да сам, од нас двоје, ја већи |
| p>А ја га волим, љубим, лудо, безмерно, и не дам му даље!{S} Не дам, не дам, зато не дам што <h |
| ивљај, чисти и божји као пшенично зрно, и она је одједаред ударила у скоро хистерично плакање.< |
| еби.</p> <p>Тако и те вечери.{S} Мирно, и с дубоким и лаким разумевањем је читао неку научну књ |
| да се одрече среће, завијала га у црно, и као мрачни средњевековни тавничар бдила над њим да се |
| ена, једнако се бацала с лева на десно, и заривала у јастук као да се крије од смрти.{S} А смрт |
| на девојка - уздахнуо је ђакон заносно, и залепршао чисто крилима све своје младости у одушевље |
| је то?</p> <p>Ђакон се смешио облачно, и стезао је срце, које се више није дало стећи, јер виш |
| е службу, сагнуо главу дубље но обично, и остао тако сагнут дуже но обично.{S} Усрдно и дуго се |
| ела простирка.{S} А онда се, неодлучно, и као у неприлици, стао освртати око себе.</p> <p>Пало |
| } Има две природе.{S} Понекад је мучно, и врти по њему као да хоће да изађе и даље да иде, па и |
| , а да одсада долази само добро и лепо, и да ће се сад одмах осетити присуство Бога, и чути се, |
| те већ извинила доктору: да ниси добро, и он ће бити задовољан и с тоалетом и с расположењем.</ |
| едеље је освануло хладно, мрачно јутро, и Богородичина Црква је дочекала Ану необично строго.{S |
| тима га улепшава, воли га кроза све то, и зато се најзад даје победити и разоружати од духа, и |
| ве у човеку лешина ...</p> <p>Али, ето, и у мојој љубави има меланхолија .{S} Видим и ја хладан |
| воћи.{S} Псетанце скочи, зарежа љутито, и поче тражити кривца.{S} Али кад је у тај мах севнуло |
| рође.{S} Та то је најмилије њено место, и те цркве се ваљда никад нагледати неће.</p> <p>Гле, к |
| .{S} И он је долазио.{S} Долазио често, и сатима дуго седео и крај болесника и крај утучене њег |
| дједаред , не разумевајући право зашто, и приписујући ту појаву навици, прекинула је читање нов |
| умрети.</p> <p>Монах Иринеј је одахнуо, и окренуо у порту да буде сам.{S} А Пашковић је гледао |
| е на степеницама, поклонио јој се тихо, и мирно ју је пратио очима доклегод није ушла.</p> <p>А |
| на се наљутила, дохватила однекуд штап, и ударила патку.{S} А животињица се окренула, подигла у |
| ворења, које је увек имало удобан, леп, и виши живот, које је дужности своје према људма и хвал |
| им да певачи гледају право у његов џеп, и знају да је џеп потпуно снабдевен свима потребним ств |
| јмилије игре: да кобајаги није епископ, и да кобајаги не живи у двору.{S} И није се одазивао, и |
| о јој годи.</p> <p>У то је дунуо ветар, и тако је љутит ушао у травник, као да сваку поједину с |
| и неће ли изаћи, искочио је опет ветар, и насрнуо на високу, гранату платану.{S} Лишће, слепљен |
| је пред иконом Христовом, ушао у олтар, и изнео јој оданде крст да га целива и да се смири.{S} |
| рска душа у мени !{S} И Ана је калуђер, и то опет зато што калуђерску душу у себи носи.{S} Што |
| ио је краљевски залогај натраг у тањир, и наместио нож и виљушку у знак да је с јелом готов.</p |
| писмо.{S} Казао је да не треба одговор, и отишао.{S} Ана је осећала од кога је писмо, само није |
| о.{S} Поженили се, и капетан , и мајор, и доктор Стојковић, па и онај који је дошао да пева мес |
| е није дало да Ана на време осети умор, и да се одмори.{S} Она је сва горела у некој неситој, с |
| иле у себи, заједљивост, кајање, отпор, и још множина осећаја, и сви болни и тешки прелази њихо |
| еженом злату и драгом камењу, чека вас, и сирота је.{S} Душа моја, мала гладна тичица, чека вас |
| ату је Ана сасвим јасно разабрала глас, и то онај исти глас, од кога је молитва ђаконова тако в |
| сле свих шест дана свирала је Ана хаос, и то на највеће задовољство.{S} Али ни то није било дос |
| ст, и златно сјајан.{S} Лети кроз хаос, и пење се на амвон.{S} Тише је.{S} Метеж се слива и сре |
| е непрестано само онај свој први занос, и бојала се да га не изгуби.</p> <p>И ђакон је имао теш |
| он се пренуо.{S} Дигао се у њему понос, и сентименталности је нестало.{S} Свеж и задовољан је п |
| а смирује.{S} И пронашла је да Христос, и његова црква, једино помоћу музике успевају да томе х |
| ј је желео да је јагње, да савије врат, и да буде заклан у Анином крилу. </p> <pb n="115" /> </ |
| е почети плакати, наместиће вам кревет, и добићете лек од седам трава.{S} А можда сутра уопште |
| лост, бела као снег.</p> <p>И цео свет, и живот са свима мрљама својим, узмакли су далеко од њи |
| распаљује, скаче с предмета на предмет, и онда се, све угаситија, стишава.</p> <p>Успели су се |
| .</p> <p>— Мила — шаптао је ђакон опет, и сагибао је лагано главу ка златном обручу.{S} Сагао ј |
| собу, ширила руке, и склапала их опет, и ударала се у груди старинским, вечитим оним гестом, к |
| устукнула, и потрчала доктору у сусрет, и јурнула да забрави улаз — кад је у истом моменту шкљо |
| бене концерте, испраћа их у нови живот, и мирно се враћа своме послу.</p> <p>— Шта ради та Ана! |
| м аскетством умеју осветити свој живот, и тим животом заправо светити цркву, место да црква лаж |
| чинило да се напила среће за цео живот, и да ништа више не жели и неће желети.</p> <p>У коси је |
| ли мартира.{S} Другим речма, жели смрт, и промену и обнову .{S} Уништење идеала, и почетак друг |
| р, узети путир, попити из њега причест, и с причешћу мир живота за којим је тако чезнуо.{S} При |
| верне двери.{S} Арханђел, Светао, чист, и златно сјајан.{S} Лети кроз хаос, и пење се на амвон. |
| ара је Ана видела опојну једну виткост, и знала је да су на глави ђаконовој очи црне, коса свил |
| вароши .{S} Годила му је та расејаност, и годило му је што се кроз мрак враћа кући.{S} Све му ј |
| ивати се на њега кад је леђима окренут, и увијати га у снове?{S} Човек осећа и невидљиве и незн |
| инсон, молим се Богу и тражим нови пут, и одједаред се опет нађем на тачци са које сам пошао.{S |
| а горчина, скоро огорчење.{S} Први пут, и једва једном је и он доживео лепоту и срећу, и одмах, |
| излазак на гробље одлажу за други пут, и да изволи доћи по подне; а доктору Пашковићу: да сало |
| смрт је већ држала млитави онај вратић, и стезала га све јаче и јаче.{S} Крв, отровна и врела к |
| ка љуља, час опет да сам мртав у гробу, и анђели да надамном литургију служе.{S} Хвала и теби, |
| Недић и Недићка су прешли у другу собу, и оставили Ану с монахом Иринејем да се договоре о ства |
| ста.{S} Најзад се завукла у своју собу, и седела тамо мирна, мало уморна, мало расејана .{S} Ка |
| , капела, у којој је Ана сагнула главу, и дугим пољупцем љубила освећену књигу божју. </p> <pb |
| а се претвори у јагње, да савије главу, и буде заклан на њеноме крилу.</p> <p>Ана се међутим вр |
| и, спустила је цвеће, спустила и главу, и почела брзо читати молитву.{S} Али после ју је, као у |
| раскинуо скљештене прсте, стегао главу, и остао стојећи на средини собе.{S} Несрећни горди калу |
| ош, опазио је и дебело дрво, и коприву, и литију цвећа.{S} И мали један бео облачак, који је, к |
| еља, него, постепено, на школу и цркву, и на целу варош.{S} У друштву са диригентима хорова и с |
| питала се куда она још иде сем у цркву, и шта она још хоће сем музике, и шта ће љубав <pb n="23 |
| лампицу своје фантазије, ушао у цркву, и служио тамо тако од срца вољно и Богу и сакупљеним љу |
| тварао незнане погледе не само у цркву, и оно што се у њој дешава, него кроз цркву и некуда даљ |
| а Недићева је необично волела ту цркву, и у детаље знала њене нарочитости и лепоте.{S} Са једно |
| је још пољубило свету хаљину Христову, и зашло опет за облаке.{S} Ана Недићева је осећала само |
| клања.</p> <p>Пливала је у задовољству, и сатима се није растајала од својих инструмената.{S} С |
| ци, окретао је он голо срце своје Богу, и питао Бога шта да ради.</p> <p>А срце је дотле стрепи |
| , и мислио.{S} Приступио је затим Богу, и молио: дај ми крила. — Бог се збунио, јер крила су см |
| ао, травчице су полегле једна на другу, и Ани се чинило да шушкају нешто између себе.</p> <p>И |
| ада, пред његовим очима, губила ограду, и постајала неки грдан, светао простор, општа нека кућа |
| ло.{S} Мени је тешко гледати вас бледу, и на дужностима које су одвише многобројне за вас.{S} З |
| дједаред као ред белих фењера који иду, и за којима и она треба одмах да пође.{S} Није јој било |
| да је био у цркви, да је осветио воду, и да се <pb n="28" /> вратио на небо кроз чисто, мирисн |
| срце сваке мајке, прострло се по поду, и чекало да деца његова преко њега пређу. </p> <pb n="1 |
| ањем и размишљањем одала траг догађају, и да сада на неки начин мора и догађај одати.{S} И одје |
| ени и нама.{S} Деца и иконе вас чекају, и тужни су.{S} Мајка Богородица, у жеженом злату и драг |
| потребу да о догађајима поразговарају, и да се узајамно подсете на све лепе детаље својих успе |
| ној служби је остао у олтару иза свију, и изашао из цркве последњи.{S} На излазу се још једаред |
| онда да се сруши нешто преко њих свију, и да их затрпа све одједаред, пре него што несрећа, дел |
| епши пућпурик шеве има, своју историју, и да мирисање цвета почиње испод земље у корену, а завр |
| е вадио из портфеја тврду белу хартију, и пријала му је она шуштавина при развијању.{S} Таман ј |
| рави.{S} Чар се проспе до сржи костију, и човек се тресе од блаженства. </p> <p>Једном младом ч |
| једна скупоценост, затворена у кутију, и спуштена негде у њено срце или душу, с тим, да је Ана |
| ћ.{S} Некако сјајних, празничких очију, и чист од сваке анализе.{S} Доктори се најучтивије нутк |
| осећи у исти мах, у зеницама тих очију, и крстове Богородичиног Храма.</p> <p>— Да ли да вам пр |
| је њу послао као највећу милост своју, и као виши захтев један који ће ми помоћи да довршим де |
| ушу, као очи у глави, као музику своју, и још више од свега тога! — преливао је Ану талас љубав |
| зрнцетом сласти хита у ћелијицу своју, и опет је задовољна. </p> <pb n="82" /> <p>После ју је |
| им да те познам.{S} Љубим свирку твоју, и не желим никада да је чујем“. </p> <pb n="125" /> </d |
| ци супротних ветрова почињу да се секу, и први судар сила се свршава потмулом мумлавом, која се |
| се, као што ветар тресе зелену шибљику, и не зна се хоће ли бити на добро или на зло њено.{S} П |
| акон, стојећи још непрестано у ходнику, и облачећи полако рукавице.</p> <p>Велика му је била ра |
| преже.{S} И усред тих мука гледа мајку, и мене, несрећника.{S} Мати.{S} То је та свемогућна жен |
| после изгубио и добру, несрећну мајку, и који је одрастао у кући рођака, где су се муж и жена |
| е Цркве и црна јабланова алеја у парку, и изгледали су страшни.{S} Као откинути од земље.{S} Шу |
| којом се човек затвара у орахову љуску, и ништа му више не треба. </p> <pb n="242" /> <p>Свирач |
| је! — хватао је старац ђакона под руку, и вукао га у другу собу — ти ни у ком тренутку нећеш за |
| онио по момка, пољубио епископа у руку, и отишао у противном правцу ходника, у своје одељење.</ |
| , и он је, узбуђен, узео старчеву руку, и клео се над њом, свечано и радосно, да је срећан и пр |
| а оног другог, пружала је Иринеју руку, и са руком опроштење, измирење, љубав и сав живот свој. |
| је спустио иначе у вис подигнуту руку, и стојао, као од метала саливена опомена, чекајући трен |
| је ишла очима за покретом његових руку, и знала да су то те исте руке које она гледа на орару, |
| не свести, душа њена је бацила играчку, и озбиљна, али екстатична и врућа нека светлост јој је |
| .</p> <p>Ана је осећала жмарце по телу, и неки дотле непознати страх од Бога.{S} Дошло јој је д |
| њен умире.</p> <p>Чучнула је на земљу, и згрчила се у себе као ударено псето.{S} Цвокотали су |
| лепи и корисни живот.{S} Опростите му, и почујте га још мало.{S} Ја не знам прави почетак када |
| од чути његов глас, проходати по храму, и претворити бачву воде у језерце божјег благослова и б |
| ценим и дан Господњи, и службу у храму, и судбину човечанства <pb n="186" /> из двоумице: да ли |
| подавао том утицају, грејао се на њему, и понекад би се радознало осврнуо, тражећи жижу из које |
| ћао је да многи међу њима мисле о њему, и знају да је он пријатељ свију њих.{S} Нешто га је у т |
| су били доста стереотипан увод у песму, и по њима се није могло судити куда ће свирка премодули |
| давно, шетајући по земљи, ушао у шуму, и срео јако невеселог младића.{S} Питао га је шта му је |
| а те покријем — скидала је Недићка Ану, и љубила је по хладним образима.</p> <p>Ана је бризнула |
| а примање, ђакон је прво наишао на Ану, и сада, први пут, они су се руковали слободно и пријате |
| дочекао.{S} Благодарно је погледао Ану, и пошао онамо куда је она пошла.</p> <p>— Може бити да |
| з гласа. </p> <p>И онда је оставио Ану, и сишао низ степенице натраг у порту.</p> <p>А Ана, као |
| та Недића, служиће на Велику Госпојину, и присуствоваће у вече на духовном концерту.</p> <p>Пар |
| но лепо свирала и у клавир и у виолину, и сав свој живот, у доколици и у раду, поклањала искључ |
| први људи ће морати изаћи на месечину, и вечерати својим рођеним рукама убране цепаче шљиве. < |
| .</p> <p>Ђакон је осетио сувоћу у тону, и сад тек опазио да Ана врло рђаво изгледа.</p> <p>— Је |
| бог немара и неувиђавности Анине љутну, и доста оштрим тоном одсече: </p> <p>— Волиш ли ти неко |
| } Обишао је око Ане, наслонио се на њу, и опрезно, лагано јој је легао на ноге.</p> <p>— А где |
| .{S} Најзад је домаћица, већ у очајању, и пред самим епископом изјавила, да је у кујни све спал |
| И позвала ђакона да покуша, уз пратњу, и са нотама у рукама, отпевати свој део.{S} Ишло је дос |
| ици носила рашчерупану сву летњу помпу, и давила сву летњу жар.</p> <p>У мокром галопу је стигл |
| о те исте руке које она гледа на орару, и које стежу златну дршку путира као неко благо.{S} И ј |
| ром отворен прозор у румену летњу зору, и у цвеће које му је у сам прозор цветало, и машио се к |
| сваком музичком променом горе на хору, и опрезно и савршено тачно је стварао хармонију са хорс |
| шла.{S} Свирајући, пала је Ана у ватру, и тумачила доктору: да је све то, што у први мах заинте |
| ило на ум.{S} Сви су заборавили где су, и шта им још предстоји.{S} Да се после отпеваних двеју |
| он опет један несигурни трепет у гласу, и скоро малаксалост при завршетку рецитовања .{S} Склап |
| ека болест.</p> <p>Изашла је на терасу, и села на клупу над којом се лелујала завеса од винове |
| јала је у дрском неком љубавном заносу, и радовала се што ће идуће недеље та чежња још већа и ј |
| је.{S} А између узрока, који је већ ту, и посљедице, која треба тек да дође, цери се судбина.</ |
| ад не излазиш.{S} И љубим те непознату, и чезнем за свирком твојом, никад нечувеном .</p> <p>Гл |
| е са страхом у души освртала по животу, и тражила на кога ће се ослонити она, да би се на њу мо |
| тргла, села у постељи, запалила свећу, и почела да се крсти.{S} Осетила је како јој се по лицу |
| рцо, у коме се тонови буквално премећу, и коме се човек мора смејати.{S} А завршила је са једно |
| једном је и он доживео лепоту и срећу, и одмах, у истом <pb n="204" /> тренутку још, слеће на |
| , је л те? — окренуо се владика Недићу, и климнуо љубазно главом псету.</p> <p>— Да, Преосвећен |
| о и пре, на засебном мермерном столићу, и чекао, као и пре, да монах Иринеј спреми и разлије ча |
| огме, но будно одмеравајући сваку кућу, и оштро мотрећи ко ће откуда изаћи или куда ући.{S} Поч |
| а се само једаред закаснила са милошћу, и погубила и Хамлета и себе?{S} И где су друге легије и |
| се испунио неком безграничном милошћу, и мало му је било волети неколико људи, неколико ствари |
| ње приказивала је Ана с таком верношћу, и с таком <pb n="60" /> моћи истицала финесе контраста, |
| елика.{S} Гордост задављује катастрофу, и доста је да један тренутак буде господар.{S} А благе, |
| да га посети и да му реферише о успеху, и причала му да сопран-солисткиња изводи свој део у Гри |
| Не види да нож пролази кроз хрскавицу, и да крв тече.{S} Дете замире, стреса се.{S} Цев, сва к |
| у, као лала жуту <pb n="214" /> ножицу, и доброћудним, мирним оком је погледала у извршиоца каз |
| бити да сврће за угао у споредну улицу, и заобилазно иде кући.{S} Једаред , када је неминовно и |
| } Тада му је она сама додала стварчицу, и обоје су се осмехнули.{S} Ана је ишла очима за покрет |
| S} Метнула главу на десну своју мишицу, и занела се као да ће заспати.{S} Али одједаред, мисао |
| ложаја, учини несташан знак главом оцу, и седе у празну фотељу, до ђакона .{S} Недићки, не зна |
| утку нећеш заборавити на Бога, на душу, и на мене, старога несрећника, коме си сва радост и уте |
| и безгрешним својим очима право у душу, и реците ми да ли је истина да истину говорим? — Пашков |
| ао из земље и из ствари сву топлу душу, и пресекао лето тако одједаред као што нож пресеца жилу |
| н је разбио моју!{S} Разбићу му триумф, и ако треба разбићу и њега!{S} Разбивен и покоран и пуз |
| о било - помислили су обоје у исти мах, и даље ћутали. </p> <pb n="108" /> <p>Ана се затим, кад |
| што доктора нема? — Ану је крхао страх, и мучиле су је разне глупе комбинације којима се покуша |
| .{S} А он их је све мазио, и слушао их, и годило му је да буде <pb n="48" /> псету слуга.{S} Би |
| ад, живот и срце и уклањају испред њих, и човек, такав човек, одмиче далеко од свакидашњице и њ |
| рљама својим, узмакли су далеко од њих, и у крилу чедне усамљености, једва једном, тога дана, у |
| е у материном наручју заборави на плач, и испрекидана шапатом тепања и опрезних пољубаца по руч |
| давши свога рођака, нагло пресекао реч, и своје аналитичарске пипке окренуо на другу страну.</p |
| н је очарано гледао у тај златни обруч, и тако је ниско наднео главу над њега, да се Ана није у |
| но смешио. — Онда те молим да прекинеш, и да приредиш чај.{S} Зима ми је.</p> <p>Монах Иринеј ј |
| дито бледа, и поћи некуда као на јуриш, и онда, одједаред, ударена и смрвљена страшним оружјем |
| родичине</p> <p>Цркве</p> <p>Књижара З. и В. Васића Загреб</p> </div> </front> <body> <div type |
| и немир.{S} Пред вече, кад сврши посао. и мисли да ће за клавиром или за књигом бити задовољна, |
| куће госпођице Недићеве, <pb n="40" /> и гледати да види нешто из чега би могао закључити шта |
| сумњи, и неверства Теби <pb n="221" /> и самоме себи, не помажи ми!{S} Не жали ме, не теши ме, |
| елом, потпуном истином , <pb n="232" /> и свом лепотом првога тешкога кајања.{S} Кад је свршила |
| бедни, да се понеки пут <pb n="182" /> и њему ражали ...{S} А ви?{S} Ви сте сви добро?{S} Госп |
| да тек, кад је на његову <pb n="123" /> и Анину душу дошао ред да оставе стан божји и негде у в |
| о се смеши, воли, разуме <pb n="184" /> и опрашта, али ниједну жељу оданде не жели. </p> <p>На |
| не, који му само с песмом <pb n="15" /> и молитвом прилазе, а не дотичу се да изврше ниједну Та |
| окошка, и врхунац лепоте <pb n="215" /> и храбрости да ми је Авантурист Пера, који ено тамо жми |
| рна на све среће, животе <pb n="135" /> и људе, и у исти мах опора, поносита и непорочна — она |
| ти чисто наново створила, <pb n="75" /> и у изобиљу јој дала и од онога у чему је некад шкрта б |
| о.{S} Ана га је позвала, <pb n="226" /> и дала му обарених јаја, колача и новаца.{S} Дечко је и |
| егана знојем рада, страха <pb n="36" /> и болести, шта ће онда и молитва, шта ће и свештеник.{S |
| страст за идеју кљувати <pb n="178" /> и јести док га не поједе.{S} А најзад је почео очајават |
| ити, јер је калуђерска душа у мени !{S} И Ана је калуђер, и то опет зато што калуђерску душу у |
| <pb n="237" /> отети пољубац натраг!{S} И још сто хиљада таквих пољубаца ћу ишчупати из њега, љ |
| Какав је диван твој живот, Иринеје!{S} И како сам срећан и ја што си на овоме месту.{S} Ви ми |
| а што није моје, он је сав, сав мој!{S} И ја ћу га савладати као сламку, њега, који се усудио д |
| кушењу.{S} Он је добро, он је добро!{S} И ето тражи узнемирену њену душу.{S} И говори јој да се |
| о да се ту, напољу, магла згушњава .{S} И снег је био друкчији.{S} Пахуљице оштре, као од игала |
| е поставља и етичке мотиве оцењује .{S} И зато на Анину примедбу ништа није одговорио.{S} Мало |
| .{S} И онда је био још милостивији .{S} И најзад је том свемилостивом љубављу тако испунио душу |
| е човек у свему, па и према музици .{S} И онда, тражећи у човеку онај главни извор осећаја, кој |
| ељи епископовој, доћи ђакон Иринеј .{S} И пошто се осетило да би старцу милије било да се на са |
| {S} Владика се меланхолично смешио .{S} И нарочито се загледао у маторо Недићево псето, које је |
| насмешила.{S} Топлије него малочас .{S} И одједаред, цео тај ситни свет је нестао из њене свест |
| , долази сажаљење, и за њим милост .{S} И најзад превлађује чар лепоте, и јако са слабим се сје |
| а сме доћи, био је доктор Пашковић .{S} И он је долазио.{S} Долазио често, и сатима дуго седео |
| ње је тако ужасно, ужасно далеко ...{S} И то не због болести и затворене капије, не, јер он се |
| даве и у круте лешине претварају ...{S} И није довољно смрти што децу гута.{S} Од синоћ имамо в |
| хаоса одједаред промоли светлост...{S} И кад бисте знали шта ти акорди лично за мене значе!{S} |
| у да радосном човеку ништа не треба.{S} И што је више давао, све је више могао давати.{S} Јер т |
| кад се рано леже и у помрчини спава.{S} И с тога, је, у светлости, све изгледало као насилно пр |
| а јер хоће непрестано да узнемирава.{S} И вибрирање то сели се, из мелодије и мекости гласа у ј |
| и мој имењак.{S} И он се зове Јова.{S} И то га је име, сиромаха, често скупо стало.{S} Наиме, |
| о се пије чаша вина или чаша отрова.{S} И никад јој није било доста.{S} Тако, да је најзад дошл |
| спођица Ана престане бити све и сва.{S} И пут и коњаник и коњ. </p> <pb n="20" /> <p>У прве дан |
| ји деле од пуне светлости и друштва.{S} И видео је такође, да оно, што је у оданом и топлом Ани |
| тима имао да опстане и да се сачува.{S} И који је, оставши усред смета и куге чист и здрав, осе |
| и по хартији, до краја живота свога.{S} И онда, попити чашу топлог чаја и умрети.</p> <p>Мало п |
| и лепше, и да су пуне препуне суза.{S} И имала је за рапавог , тврдог доктора много симпатија. |
| тога већ полузаборављеног догађаја.{S} И осетила је како је ово и оно свеједно, т. ј. како је |
| на.{S} И ја волим тог старог човека.{S} И бићу срећна за све то време.{S} После ове дивне, раск |
| жином других<pb n="54" /> познаника.{S} И деца се окупила око ње.{S} Мале њихове ручице су јој |
| о је искушење било само сан и варка.{S} И предавала се поново мирна, слушању песме и гледању ра |
| жице, у талас звука, у потез гудала.{S} И мољење једно, скрушено и љубавно, да музика да гласа |
| ано је још било, али је ипак устала.{S} И сви други се тога дана рано дигли у Недићевој кући.{S |
| над њом неку врсту калуђерског вела.{S} И понекад је чисто физички осећала падање тога вела по |
| и кроз <pb n="86" /> цркву заволела.{S} И ја њу, дакле, треба да волим и смем волети само цркво |
| {S} Она је то сад тако често чинила.{S} И при том јој је увек долазила једна лепа алегорична ми |
| а зубе.{S} Часом би се опет скуњила.{S} И тада би, и то као неку кривицу, истраживала први пово |
| тога лепога.</p> <p>Ана се заносила.{S} И гледала у ђакона очима љубави, носећи у исти мах, у з |
| им зрачним.{S} И деца су се смешила.{S} И тако су одлично певала .{S} Одморио их је ваљда тај п |
| међутим, ја сам свакога дана с Вама.{S} И ниједна моја молитва Богу није без Вашег имена.{S} У |
| ца вољно и Богу и сакупљеним људима.{S} И ма да је од тих људи само мало њих познавао, осећао ј |
| иру онда кад љубав није више с њима.{S} И кад неко умре од глади, зато је умро што љубави за ње |
| рућег са зором бољег живота у очима.{S} И одједаред, себична и страстна, махнито заљубљена и љу |
| код њега пет, десет, четрнаест дана.{S} И ја волим тог старог човека.{S} И бићу срећна за све т |
| а сагне главу и да јој нешто призна.{S} И можда би то и учинио, али никако није могао да зна шт |
| рестала бити цела и неслућена тајна.{S} И осећала је, са пуном извесношћу, да је то дело доктор |
| ред цвећа на старој рушевини камења.{S} И каква се чудна, борбена архитектура види тамо где се |
| пту крпа.{S} У исти мах руши и лупа.{S} И у једном правцу котрља све предмете и њихове крњатке. |
| сом на протекле године свога живота.{S} И учини јој се одједаред као да прошлост своју не види |
| бав носи са собом у манастир живота.{S} И ја верујем да има жена толико отмених и јаких.</p> <p |
| {S} Мислила је она о томе већ доста.{S} И врло је добро знала <pb n="11" /> каква би требала да |
| ело дрво, и коприву, и литију цвећа.{S} И мали један бео облачак, који је, као божји шатор, сто |
| ихи шум малих, прислоњених вратанца.{S} И тада, као у древна времена на зидовима манастирских т |
| утра уопште нећемо излазити на гроб.{S} И мама је назебла, и ако јој не буде боље, одгодићемо.{ |
| у крв, или да има т. зв. виши позив.{S} И онда се, изгледало је, једва једаред оканули — белог |
| ницама музике и обожавања Господњег.{S} И тај доживљај мора трајати жив до гроба мога.</p> <p>А |
| циљ све борбе и свег поноса његовог.{S} И не боји се такве љубави.{S} Мирна и свесна му је врат |
| љно упијање присутности оног другог.{S} И осећање да је лепше ћутећи разговарати.{S} Та зар се |
| .{S} Препознао је намештај око себе.{S} И видео је Иринеја који му је задавао бриге.</p> <p>— Ј |
| ом епископу је годило те вечери све.{S} И јесен, и завеса ноћи, и студ и тишина.</p> <p>— Ирине |
| лено и чисто, да је боље од молитве.{S} И ја бих га и у цркви спокојне душе прочитавао ...{S} А |
| тано у расу смирености и у вео туге.{S} И чинило јој се да тај човек, савијајући своје скоро ох |
| е, благодарности , блискости и наде.{S} И чинило јој се да ничега више и нема у цркви сем те Ве |
| тврд, и људи се уморили да га раде.{S} И онда је неком дошла идеја да се црква настави пенаста |
| елом пажњом је мотрио да ли она иде.{S} И онда, ма да је Ана долазила сама, и места за пролаз б |
| рама!{S} Не, не, боље је да не дође.{S} И мајка ваша се самном слаже.{S} А ви?{S} Иринеју сам к |
| валију има да пређе док до нас дође.{S} И онда, додир његов с душом нашом је тако туђ и плашљив |
| човек у души носи а не може да каже.{S} И кад тон запева, <pb n="5" /> онакав како га је душа х |
| "193" /> месту мучи, кида и напреже.{S} И усред тих мука гледа мајку, и мене, несрећника.{S} Ма |
| оје тамо на олтару сажиже и нестаје.{S} И мирише при том, али тако тужно.{S} Ану обли наједанпу |
| ио тај ужас као што цвеће росу пије.{S} И дошло му је да гласно изговори Анино име, како би се |
| /p> <p>Ана је после свирала и арије.{S} И позвала ђакона да покуша, уз пратњу, и са нотама у ру |
| и слабости, између духа и материје.{S} И онда је она моја тврдња о одрицању још јаснија.{S} Ил |
| , јер смо поносити монаси нас двоје.{S} И тада, кад се смири, око страсти ће поново растити руж |
| акле дошла природа да потражи своје.{S} И како је то љупко, како је то дивно, кад се зелена гра |
| онда се сетио да не зна где станује.{S} И да би му било незгодно питати некога где јој је кућа. |
| ине нас увек поново мора да смирује.{S} И пронашла је да Христос, и његова црква, једино помоћу |
| јој је био чист као поглед у биљке.{S} И сав од љубави и ничега више.{S} Бог ми је њу послао к |
| ог необичног џбуна су јако мирисале.{S} И зујале су пчеле.{S} Поводећи се очима за једном пчели |
| м кратког живота у очима, иде дакле.{S} И не само да иде, него треба сад да пусти дугу косу и б |
| аред Пашковић на своје омиљено поље.{S} И одмах почео, тоном дискусије, разлагати суштину такво |
| дигну небу два ока, два сасуда таме.{S} И да срце једно, чисто и мирисно као дивља шума, дозове |
| ла на душу Анину с времена на време.{S} И то на чудан начин.{S} Док је у цркви, Ана је ведра и |
| атност и безначајност усамљене жене.{S} И имајући у очима страшну слику своје матере, несрећне |
| ко предлагање и мољење и доказивање.{S} И размицање и гурање столица.{S} Све је одједаред поврв |
| да томе хаосу даду облик и смирење.{S} И долазила јој је помисао да је Бог дух музике, и да су |
| ло волети.{S} Ето, звони на вечерње.{S} И у олтару има сад топла молитва за нашег болесника.{S} |
| егнута кола и палије с буретом горе.{S} И три фигурине , ваљда пиљарице, иду на глави и разгова |
| е на свету“. </p> <p>Покалуђерио се.{S} И био задовољан и весео калуђер.{S} Волео је своје друг |
| а.</p> <p>Ђакон се радовао као дете.{S} И замолио Ану да га извини само за један тренутак, коли |
| ан, који чува тајну најлепше лепоте.{S} И варао сам се да се само надвирујем над тај пехар, док |
| ама.</p> <p>Смеј.</p> <p>— То јесте.{S} И новорођенчету, ако је жена, види трун на души.{S} Жен |
| и последња црквена свечаност уопште.{S} И тако ми је драго што му се све то баш овде пружа, у ц |
| несрећни што нисмо имали више деце.{S} И кад помислим да Јова и ја можемо сваког часа умрети, |
| ошао сув и хладан, без капљице кише.{S} И није дуже трајао од пола сата.{S} Али је за то време |
| } Мир није најузвишеније стање душе.{S} И заблуда би била кад бих веровао да ми та девојка дола |
| ки осећала падање тога вела по себи.{S} И волела тај вео, који чува да јој се душа не смути.</p |
| атила поглед љубави погледом љубави.{S} И растала се од њега поносна, као да је нешто драгоцено |
| у, такву као да сунце носи на глави.{S} И често се питам: из којег је света та девојка ?</p> <p |
| пут откад је у Богородичиној цркви.{S} И да се не би још више узбуђивао, решио је не погледати |
| у вече довести , да га нико не види.{S} И замислите онда случај да се ипак нешто деси што би би |
| а клекне пред сироче, и да га служи.{S} И волела на њему оно место у коси где га свештеник као |
| ер крила су смели имати само анђели.{S} И замислио се шта ће.{S} Најзад је узео пуну руку свеже |
| погледа до последње скривене мисли.{S} И <pb n="190" /> са раширеним очима и побледелим уснама |
| на неки начин мора и догађај одати.{S} И одједаред јој се учинило да то и није тешко.{S} Баш ј |
| е чисто осетио потребу да се освети.{S} И доиста је <pb n="85" /> мало осветљивим тоном рекао П |
| <pb n="98" /> сама радити и урадити.{S} И топло се заузимала за чичицу код црквеног одбора, ишл |
| ека може откључати и широм отворити.{S} И посматрајте само.{S} Не гледа у њу, него право у њену |
| ићева иде у сусрет старости и смрти.{S} И, једнима се привиђао нервозни и маниакални тенор, дру |
| ба душе да се тело уклони из свести.{S} И с тога у тим сновима није било ни питања, ни сумњи, н |
| ликара , и обешен о зраку светлости.{S} И епископу се привидео портре жене.{S} Мала потамнела с |
| се надао да ће је можда ипак стићи.{S} И стигао би је, да није тако јако хитала .{S} Као да га |
| ј још није дошао и да још може доћи.{S} И онда ју је, као рој, обузело једно тако сложено сећањ |
| трагови бића вашег по нашој самоћи.{S} И ми ћемо, као номади, са малим шатрицама својих срдаца |
| ове црне, црним велом уоквирене очи.{S} И кроз те очи у љубав своју, у своје у цркви закопано б |
| врте са жицом која треба да зазвучи.{S} И кроз тај чвор настаје онда ливење живота свога у дрхт |
| живот се болеснику чинио све лепши.{S} И то не живот уопште.{S} Него баш његов живот.{S} Живот |
| ић.{S} Остао је да попије други чај.{S} И да чује једну сасвим нову, модерну ствар, која је тек |
| пољуби руку — шалио се монах Иринеј.{S} И сав је срећан отишао , кад се Ана од срца слатко насм |
| завета његовог, који је сада и мој.{S} И ја сам, за сав живот свој, калуђер.</p> <p>Али ако Бо |
| да ту, сасвим близу.{S} Говорио њој.{S} И говорио речи саучешћа, радости и доброте, под којима |
| њеној, о службама и о појању у њој.{S} И сневао о њој као о неком запечаћеном <pb n="50" /> ћи |
| з млађих година, и чак и мој имењак.{S} И он се зове Јова.{S} И то га је име, сиромаха, често с |
| е створени свет враћа натраг у мрак.{S} И одиста, ђакон Иринеј је морао наставити певање, и пос |
| ао мртво, бубе зариле главу у песак.{S} И онда је пљуснула крупна, нагла киша.{S} Једна тешка к |
| ила се, и испунила се нечим зрачним.{S} И деца су се смешила.{S} И тако су одлично певала .{S} |
| ничан и у такту са побожним мотивом.{S} И био би, кад би био на свету још један ђакон Богородич |
| ас, са последњим трепетом и одјеком.{S} И после тога, Ана је знала, груди његове су биле изнемо |
| , једва најзад, заспала мирним сном.{S} И сневала је да види <pb n="117" /> рану на - ђаконовој |
| S} Такав је био и синоћ, за вечером.{S} И кад су га нудили јелом, њој је падало на ум да мајка |
| очи.{S} Ни тога дана, ни сутра дан.{S} И с тога, када је у недељу искрсла пред њега лепа девој |
| је много жао.{S} Баш на данашњи дан.{S} И онда, решио сам да ћу ја посетити гроб, мислио сам да |
| ерта?{S} Старац је усхићен и срећан.{S} И ја сам.{S} А да ли сте ви ?</p> <p>— Ја?{S} Ја бих же |
| учку хвалио да је врло мирно спавао.{S} И да према томе, хвала Богу, бар тога дана није видео д |
| <p>Монах Иринеј се дабогме насмејао.{S} И такав , сузан и насмејан у исти мах, изгледао је као |
| S} Један се нарочито често понављао.{S} И у будном стању.{S} Манастир.{S} Древан и разрушен.{S} |
| е и ђакон отићи.{S} Али он је остао.{S} И <pb n="119" /> молио је Ану за извињење, и за доброту |
| ећан, онда је ваљда због тога ћутао.{S} И сад он долази .{S} Може бити да бих требао понудити м |
| а звездица . </p> <p>Ђакон је ћутао.{S} И епископ је ђутао.{S} Два калуђера, један с ове а друг |
| прво оклевао, али је најзад пришао.{S} И добио колача и јаја.{S} Зато је после морао скакати д |
| о икад осетио да владика нема право.{S} И, загледаног у немирни лет ужурбаних селица, дохватила |
| златну дршку путира као неко благо.{S} И једна од тих руку је рука коју је, неки дан, старица |
| још и не хода, а камо ли оно друго.{S} И најзад, два три велика, света, религиозна акорда: пок |
| гостима .</p> <p>Концерт је започео.{S} И развијао се на велико задовољство и свирача и певача |
| њен дакле није више оно што је био.{S} И гори је него што је био.{S} Јер, од сакривања до лага |
| дражи.{S} Монах Иринеј је то опазио.{S} И благодарио је Ани погледом једним у коме је блистао н |
| <p>Владика се и покајао и поплашио.{S} И тражио је да ублажи тон.{S} Почео је тим што се насме |
| и није тешко.{S} Баш је сасвим лако.{S} И причала је, смешећи се подругљиво, да јој је стари до |
| ћу свој живот дићи, дићи га зацело.{S} И то не кажем овако: или ћу га дићи, или ћу пропасти , |
| уло све оно што је још малочас било.{S} И Ана и ђакон су се погледали.{S} Али као две ласте, ко |
| стојимо, немоћни и бедни, и плачемо.{S} И Бог стоји.{S} Чекамо сви троје да дође хирург.{S} Да |
| де су тајни врата.</p> <p>— Наравно.{S} И не само врата, него баш кључаоница.{S} Јер се кроз кљ |
| дувао ветар.{S} Није било ни хладно.{S} И тако су необично свечано изгледале оне мале воштане б |
| } Место покрај стуба је било празно.{S} И до краја службе ђакона више није напуштала мисао о то |
| са које сам пошао.{S} То није добро.{S} И Робинсон је осећао страх од те појаве.</p> <p>Пред ве |
| ми говориш.{S} Молим те учини ми то.{S} И смири се и ти од брига.{S} Заклињем ти се да је мени |
| кој литији знам да има и моје место.{S} И тек кад он зађе, онда су ми живот и љубав слатки, онд |
| се најзад упитао: чије је то место.{S} И одједаред, пред њим је стојала слика једне девојке, с |
| емилостива љубав за којом је чезнуо.{S} И осећао је како се чаша његовог живота пуни пуни ... < |
| се обоје не врате у стари свој мир.{S} И чинило му се да <pb n="118" /> то све само од себе ид |
| чких соба одјекује интиман разговор.{S} И затвара очи над Бог зна каквом визијом породичне срећ |
| о некуда у добро, у мир и сигурност.{S} И чула је шапат над главом.</p> <p>Доктор Пашковић.{S} |
| х људи на свету, има најлепшу борбу.{S} И ако је уметник , може постати најслободније и најсрећ |
| ли Богородичину <pb n="79" /> Цркву.{S} И како је необична она опална светлост у коју паперта т |
| о нису скинули парадну одећу и позу.{S} И Бог зна колико би још остали у тој пози.</p> <p>Али о |
| Ужасно, колико живота има у човеку.{S} И који је прави?{S} А њу бих хтео у најбољи свој живот |
| ме. </p> <p>Извршио је своју одлуку.{S} И, да ли због саме одлуке, да ли од неког надања, умири |
| и дођу на вечеру у концертном оделу.{S} И Ана је обукла свилену хаљину отворене боје, чак мало |
| а на сваком кораку, у добру и у злу.{S} И помоћи ће му да се никојег задатка и никојег бола не |
| одмерио сва блага којих има у њему.{S} И онда је био још милостивији .{S} И најзад је том свем |
| едно, за слику једну, замисао једну.{S} И био је уверен да дотле, докле Бог у човеку станује, ч |
| гано, спустио је своју руку на њену.{S} И гледао како низ суза промиче с краја на крај њених оч |
| {S} Шиштала је само вода у самовару.{S} И то на прекид, са ретким кипутцима, као да хоће да при |
| скоп, и да кобајаги не живи у двору.{S} И није се одазивао, и није устајао са столице.{S} Само |
| а, осветљен прозор и чипкану завесу.{S} И то му је годило.{S} Али му се зид и стакло одједаред |
| жи дах новог живота у новом ваздуху.{S} И пожелела је, одједаред, да и кроз њу прође један така |
| и спирао ране и на души и на слуху.{S} И то леком једним , кога ради су и ране саме постајале |
| Ана осети неку топлу мекост у срцу.{S} И лагано, корак по корак, као да се игра, долазила је б |
| чар њихове љубави одједаред у душу.{S} И успела је у том савршено.</p> <p>А он је исто тако са |
| S} И ето тражи узнемирену њену душу.{S} И говори јој да се ништа није десило, да буде спокојна |
| ијих, полазаборављених и избрисаних.{S} И све је то постајало експанзивно и шумно.{S} Добијало |
| ом.{S} Јер он је осећао тај пољубац.{S} И био после њега лак, етераст, подигнут, сједињен са ми |
| је то да јој је Иринеј отео пољубац.{S} И тај отети пољубац је у смиреној девојци раздражио жен |
| <pb n="124" /> <p>Ти ћутиш и свираш.{S} И не видиш чежњу моју, јер очи твоје неће ништа да виде |
| ог облака, из кога никад не излазиш.{S} И љубим те непознату, и чезнем за свирком твојом, никад |
| : да ли ђакон слути да га она воли ?{S} И то питање, које јој никада раније није долазило на ум |
| тамо, што само за торбу имате очи ?{S} И јесте ми неки момци, кад чекате да доктор Пашковић, с |
| е да и тај старац има префину душу ?{S} И сада, он, сиромах богаташ, он се од вас помоћи нада.{ |
| ли, ђакон се запитао: зашто је нема?{S} И осетио је да је то нешто што он мора сазнати.{S} Али |
| илошћу, и погубила и Хамлета и себе?{S} И где су друге легије и безброји милости , које су утон |
| утали, Ана?{S} Нешто је било, дакле?{S} И кога сад штедите, доктора или мене?{S} Је ли био можд |
| друкчије могла оздравити и оживети?{S} И сада, ето, љубазне ваше речи чујем ја само кроз те то |
| им?{S} Хоће ли вам икада бити криво?{S} И да ли мислите да уопште има неке кривице у томе <pb n |
| инеје! — зауставио се најзад владика. — И Бог нека ти је у помоћи данас и увек.{S} Знаш како у |
| вног сећања и разоружавао њене мисли. — И знам да Богу то није криво.{S} Јер љубав моја према м |
| сти! — наводила је у себи подругљиво. — И после мир.{S} Мир над потрошеним човеком.{S} Који нем |
| то загрљени могу злу томе отпора дати — и све тако, продужујући слатке муке своје, осећали да п |
| збуђен је у својим рефератима.</p> <p>— И ја сам опозиција према општем мишљењу о доктору Пашко |
| вог поноситог уметничког бића.</p> <p>— И <hi>молим ти сја Боже наш!</hi> — певао је хор, звони |
| г богослужења у њиховој цркви.</p> <p>— И мени је тешко.{S} А за појањем, које се овакво нигде |
| , онако нешто као сунчев зрак.</p> <p>— И пролепшао се.</p> <p>— Једном речју, изгледа као Плат |
| , и крио ју је с нама заједно.</p> <p>— И Пашковић се тако понаша.{S} Мени никада ништа није ка |
| омењена.{S} Болујете ли много?</p> <p>— И болестан сам, синко, али, главно, остарио сам.{S} Црн |
| за младе пилиће.{S} Сад пилића нема, а и траве је мало, вратанца су дакле отворена.{S} Две хал |
| у цркву ишла, сем понекад на вечерње, а и онда је обично, прошавши кроз живе улице, сревши приј |
| стос испуњава душе једноставних људи, а и сав хаос, који име Христово у души већине нас увек по |
| га дражи отворено поље га оневесели, а и у цркви није тако лепо као пре.{S} Хор пева, али нема |
| деце Ана искључиво себи задржала.{S} А и код одраслих је морала помагати више него обично, јер |
| тересом погледа горе, ка певачима.{S} А и остали свештеници .{S} Хор је био препун, и одраслих |
| о јектеније које свештеник говори.{S} А и да се забунила у једном, ето, свештеник рецитује и на |
| ке. </p> <p>Али Бог је тако добар.{S} А и шта је могао скривити он, ђакон Богородичине Цркве!{S |
| толико ми је теже, што Вас видим слаба и промењена.{S} Болујете ли много?</p> <p>— И болестан |
| но тичјих крила, стојало је између неба и земље само за њих двоје.{S} Из високе ограде на порти |
| спаваће собе.{S} Уморан сам.{S} А треба и ти да легнеш.{S} Недеља је сутра, имаш посла. </p> <p |
| станком од мужа и друга свога, од стуба и имена куће њихове, од старатеља незбринутог детета њи |
| а му је нарочито неприступачна , лукава и осветљива. </p> <p>Та завеса, живећи тамо унутри, пун |
| била затворена.{S} Огромна, тешка брава и тешка гвоздена полуга затварала их је тако као да су |
| анашњег дана, свога дана, имају и права и потребу да о догађајима поразговарају, и да се узајам |
| ије идеје црквених и духовних представа и концерата , извирали су однекуд, из прстију или из ду |
| .</p> <p>Наједанпут, Иринејева дрхтава и расцветана уста су упала у неку јаму, откинуо је, <pb |
| м, тоном позива, који је Пашковић једва и дочекао.{S} Благодарно је погледао Ану, и пошао онамо |
| губио последњу мрвицу себичности, гњева и злопамћења. </p> <pb n="122" /> <p>Не, не, његов Бог |
| тражили су од Арханђела Гаврила да пева и Бетовена, и Палестрину и Мокрањца.</p> <p>Друштво се |
| благосиља и рођење и смрт, где се пева и венчанима и у сандук положенима, где се све што је жи |
| р, и изнео јој оданде крст да га целива и да се смири.{S} Извео ју је затим опет под трем, и та |
| на амвон.{S} Тише је.{S} Метеж се слива и сређује.{S} Свечано је и побожно.{S} Анђели и добри љ |
| боје, и видела се увек иста, непопуњива и стална.{S} Силазећи с амвона, ђакон је <pb n="37" /> |
| и финоћу свирке, осетио и смисао мотива и обраде, али скривени, прави извор баш таквог уметничк |
| ина Црква.{S} Широм отворена, милостива и њена, како је зове да и бриге своје остави тамо где ј |
| ања, драга госпођице Ана.{S} Само таква и волим.{S} Ако питање није тешко, није ни питање ...{S |
| бав, велику и мучну, као што су и црква и музика велике и мучне.</p> <p>Нежно, лагано, спустио |
| а нешто племенито и поносито, што црква и ђакон нарочитим сунцем греју.</p> <p>Једно опажање се |
| ли више деце.{S} И кад помислим да Јова и ја можемо сваког часа умрети, онда ми се чини да сам |
| езуботине протине, још на толико делова и разбијао , и излазио, најзад, нехармонично многострук |
| бачву воде у језерце божјег благослова и божје милости. </p> <p>Људи нису скидали погледе са ђ |
| овничке силе на плећа и силе благослова и анатеме у руке — све јој се то чинило као једно бљешт |
| рош.{S} У друштву са диригентима хорова и са млађим свештеницима реформисани су, за сразмерно к |
| Један дотле непознати немир, пун отрова и стрелица, који је императивно хтео, претећи заповедао |
| е може да се <pb n="16" /> сећа грехова и зноја оног праха из којег је никла.{S} Ђакон, док је |
| о беле косе и браде, него и седих обрва и трепавица, који је крај снажног Недића изгледао као ч |
| и проблема.{S} Веровали су да Ана, сва и у свему, није обично створење. </p> <p>Мало укошене, |
| укао је к себи. — Зашто несрећа и жртва и плач ?{S} Ја вас не дам, Ана! ...{S} Ана!{S} Милости |
| и проблема , хитала у екстазе херојства и љубави, издизала на висове триумфа и гурала у амбизе |
| менат.{S} Помпа архијерејског присуства и појања, важност и упечатљивост обреда , полагање духо |
| азлене очи у њега, и моли га да је чува и брани.{S} Поколебао се да је Ани можда одиста тешко н |
| е осећала никакву потребу да нешто чува и оставља.{S} Све те инспирације , чинило јој се, рађај |
| јој се да би мирно могла поднети да га и негледимице слуша, да га чак дуже времена и сасвим не |
| , отровној заједљивости Хамлета, има га и у најсветијој песми, јер, иако је зачета негде међу з |
| ом и Кавказом мучи и кињи дух, обара га и на ново одлетање га дражи, пепељушким подвизима му сл |
| о да непрестано кружи око њега, зове га и буди га.{S} Потпуно расањен, тражио је неку забаву.{S |
| , да је боље од молитве.{S} И ја бих га и у цркви спокојне душе прочитавао ...{S} А према теби, |
| А Исус није мртав, него спава.{S} Њега и цвеће успављује глас младог једног монаха.</p> <p>— А |
| е у душе прегршти усхићења што има Бога и Цркве, и што Бог и Црква имају њега.</p> <p>Диван је |
| /p> <p>Кажите ми, о кажите ми, ако Бога и милости имате, кажите ми: зар ни у чистом човечјем жи |
| ња у човека као што има веровања у Бога и у лепоту уметности ? </p> <pb n="174" /> <p>Има, је л |
| о да се Ана мора штедети, и да ће стога и он што ређе долазити к њој на вежбање .{S} Има код ку |
| ижује.{S} Размишљања Анина су била дуга и озбиљна, али, већином се губила у нејасностима, или с |
| оји као под нож иду пред суд лекара, да и ти људи не налазе друго, искреније и топлије питање, |
| а, који је имао и кључ од тих врата, да и ноћу, ма у које доба, и ма колико пута сме доћи, био |
| аздуху.{S} И пожелела је, одједаред, да и кроз њу прође један такав вихор.{S} Силан и слеп.{S} |
| а малочашњу жељу госпођице Недићеве, да и он буде с њоме у вечности.</p> <p>— А шта је то што с |
| дан такав вихор.{S} Силан и слеп.{S} Да и она проживи неколико тренутака као олуј, са целокупни |
| не помаже“, стоји у Светом Писму.{S} Да и не.{S} Тело, са својим јадом, блатом, оловом, отровом |
| > <p>Додуше, Ана Недићева је тврдила да и цела унутрашњост цркве, са многим својим <pb n="13" / |
| ица, дохватила га је одједаред чежња да и он некуда пође.</p> <p>Слушао је много о Богородичино |
| који би први морао нов пробити , па да и човек буке нов, Ани дође на ум љубав.{S} Није се збун |
| рена, милостива и њена, како је зове да и бриге своје остави тамо где јој је љубав.{S} Ана храб |
| та носе и рађају.{S} Моје је убеђење да и мало лепши пућпурик шеве има, своју историју, и да ми |
| ања, ни сумњи, ни љубоморе, ни тежње да и вољен буде онај који воли.{S} Све сањање и све испуње |
| а вам је душа.{S} А да ли ви слутите да и тај старац има префину душу ?{S} И сада, он, сиромах |
| 47" /> све порекне, да све закаља, и да и сама црна умре. </p> <p>Тада, одједаред, болест је из |
| {S} А смејући се, није могла не чути да и у гласу њеном има сада неки нов тон, који се од прили |
| са округластим трбухом, са принципом да и у кујни мора висити свечева икона и светити се вода, |
| најзад, у часовима, кад је доспевао да и на себе мисли, осећао је да му се по души разлива гор |
| } Са јесењом неком модулацијом , као да и из бронзе хладна киша сипи.</p> <p>Подсећа на звоњење |
| ајхуманијег Бетовеновог дела.{S} Као да и она, баш у том тренутку, или чезне, или стварно осећа |
| овека на колена баце, који имају моћ да и из најтврђе охолости сузу исцеде.</p> <p>Слушајући, п |
| аст, подигнут, сједињен са мирисом када и таласом песме, са погледом Христа и осмехом људи.{S} |
| победити без катастрофе у којој пропада и дух ?{S} Љубављу не може, али милошћу и сажаљењем <pb |
| ше моје, поноса мога, завета мога, рада и задатка мога.</p> <p>Раставили смо тела своја за увек |
| вам тешко у ту палату частољубља, рада и лепоте узидати телесну своју срећу, је ли вам тешко б |
| ајном око себе претпоставља ћелију рада и вишег живота ...{S} Чега се дакле бојите?{S} Тела наш |
| ркви, и од завета његовог, који је сада и мој.{S} И ја сам, за сав живот свој, калуђер.</p> <p> |
| а после, после једног страшног погледа и вриска, стала се опраштати од њега милостиво и тужно. |
| ао ред младих чавки, радозналих погледа и отворених кљунова.{S} На самој капији је стојала дома |
| које се дижу да благослове метеж нереда и греха, отварају се, с малим, једва чујним звеком, Цар |
| Али како ?{S} Неприлично би било, можда и смешно, некога зауставити и питати зашто госпођица Не |
| .. ах, он је здрав, али Бошко ... можда и браћа Бошкова ...{S} Боже свемогућни ... а отац њен и |
| Можда је то учинила случајно ?{S} Можда и намерно, али тражећи у њему свештеника, калуђера, кој |
| бог оног што је нашао.</p> <p>— А можда и није сасвим тако, господо.{S} Преврћући и себе и друг |
| >Па можда се и каже ...{S} У томе можда и јесте монаштво ...{S} У борби да се не збуде оно што |
| и се не допада, а мојој Ани ће се можда и свидети.{S} Она тако воли: да се сита насвира, и да п |
| ве, вреле среће.{S} Опазили су то можда и други, који су били близу.{S} Иначе, кад се блистава |
| ће вас изненадати.{S} Она ће вас можда и скупо стати.</p> <p>Доктор се мало збунио, али је мет |
| где је истина стојала светла као звезда и тврда као камен, она се заблистала, занела од среће, |
| једном <pb n="193" /> месту мучи, кида и напреже.{S} И усред тих мука гледа мајку, и мене, нес |
| и најсрећније створење.{S} С тога ваљда и има тако много калуђера међу свима људма, јер, Бог, л |
| пристојно и врло лепо удати, онда ваљда и кћи треба да се одлучи да заволи некога, и да родитељ |
| м, и нећу да их имам.{S} Зато сам ваљда и провела цео свој живот као дете, јер деца су без успо |
| ио је те вечери уопште ћутљив.{S} Канда и мало блеђи него обично.{S} Некима се чак чинило да је |
| и бити гости.{S} Па <pb n="103" /> онда и шира публика.{S} Иако од те музике ништа неће чути, и |
| ха <pb n="36" /> и болести, шта ће онда и молитва, шта ће и свештеник.{S} А кад су забрујала зв |
| ицама.</p> <p>И најзад се питао: откуда и зашто све то?</p> <p>Извесно је да он о тој девојци н |
| Бог и црква воле човека без предрасуда и без догми.{S} Бог и црква воле калуђера који завет св |
| уде преобраћате, душе исцељујете , чуда и величине из људи мамите, песмом својом мртво камење п |
| нашла очи у очи пред растанком од мужа и друга свога, од стуба и имена куће њихове, од старате |
| д какав, гладно псето, буке мртвих ружа и иструлели остатци покојног једног света, то му је сад |
| раво одмарала.{S} У даху је било трзаја и уздисаја.{S} Одједаред, груди Анине задрхташе, очи се |
| о себи тајна.{S} Нешто што је без краја и почетка.{S} Сваки прст, сваки потез гудала, сваки гла |
| ога.{S} И онда, попити чашу топлог чаја и умрети.</p> <p>Мало после опет, већ по трећи пут:</p> |
| огородичиној Цркви, долазиле до значаја и вида ретких лепота.{S} Људи су осетили силну моћ прав |
| Владика је загрлио главу монаха Иринеја и пољубио га је у теме.{S} Привукао га је затим да седн |
| ило згушњава, и сав шум око куће сабија и бруји.</p> <p>Једнако је слуктила, и због тога, као н |
| ама од дубоких округлина , много добија и губи са светлосним ефектима, и да у јесење дане уме б |
| о личност.{S} Осећала се јача, здравија и самосталнија но икад, и велики свој посао је вршила с |
| ло би му се набирало тачно у пет линија и четири празнине. — Али сопран солисткиња ваша? — довр |
| е тишине , које су гробови тонских боја и душа... </p> <p>Ани је изашао пред очи монах Иринеј.< |
| , у белим облацима од хармонија, чипака и перја, уздизала <pb n="131" /> се танка, воштано блед |
| без зидова, са крстом од сунчаних зрака и завесом од танке кишице ...</p> </div> <div type="cha |
| њој срећних, узвишено срећних тренутака и пре вас.{S} Сада се те среће више не сећам.{S} Те пес |
| их леђа као виолина , разглављених шака и напетог гркљана, који је баш Ани волео да говори, как |
| ам његову уметност кад јој је и колевка и гроб ваздушни талас! ...{S} Његово певање је моја сре |
| зио је, и претварао два анђела у човека и жену, у радознале туђине, у лукаве борце који добро з |
| није то што се зове љубав између човека и жене, и не сме се развијати тако као што се та љубав |
| ри и страху божјем прошао је без одјека и потреса душа. </p> <p>Ану је обузело очајање.{S} Где |
| пола пута био и Иринеј с нама?{S} Нека и он онда</p> <p> <pb n="223" /> остане сутра код куће. |
| , тако да певање траје доклегод владика и сви верни не оставе цркву.{S} Дечји хор, стара симпат |
| је мора довести до потпуно истог облика и конца?{S} Можда човек заиста мора живети као и сви др |
| рдовима , херцозима и књегињама наслика и једног православног калуђера ...{S} Али онда је монах |
| затим ће бити рукоположен за свештеника и отићи на парохију.</p> <p>Госпођица Недићева осети хл |
| о, и сатима дуго седео и крај болесника и крај утучене његове породице.{S} Крао је време од јел |
| трећи случај одраслих.{S} Једна девојка и два човека у мојим <pb n="192" /> годинама.{S} Све ко |
| чупају полумртва влаканца без капи сока и хране.{S} Али тамо, у ћошку гле, још стоји цветић.{S} |
| ноћи, и све, све је то можда само варка и искушење.</p> <p>У недељу, монах Иринеј је, изашавши |
| зговор и брига усредсредили око доласка и дочека, службе и појања. </p> <p>Очи се, наравно, упи |
| S} И помоћи ће му да се никојег задатка и никојег бола не уплаши.</p> <p>И збиља је тако.{S} Он |
| а снегу.{S} Можда јаднији од оног дечка и оног псета.{S} Ето, хладноћа боде по врату и шиба по |
| S} Него баш његов живот.{S} Живот дечка и младића који оца није познавао , који је после изгуби |
| дну унутрашњу борбу њену, која је тешка и претешка само зато што Бога има, и што је тај Бог зби |
| и певају.{S} Она је то додуше стишавала и одрицала, али је у репродукцији гласа и његових карак |
| тоне.{S} Коса се под притиском гужвала и слагала, а глава је падала дубље и дубље.</p> <p>— Ан |
| о кући.</p> <p>Али Ана се није одзивала и није долазила.</p> <p>Укућани се збунили, Недићка је |
| ла да обрне, али је пажљиво ослушкивала и покушавала да се разабере.</p> <p>— Ана!</p> <p>Ана ј |
| и да надамном литургију служе.{S} Хвала и теби, од свега срца, на дивној тој свечаности .{S} А |
| ила, <pb n="75" /> и у изобиљу јој дала и од онога у чему је некад шкрта била, он се због немар |
| а.</p> <p>Али Ана је, поплашена, бежала и од те слике, и од тих мисли, даље и даље, и сакрила с |
| азио у цело тело, и Ана се само смејала и тресла.</p> <p>Његова ћелија се претворила у палату!{ |
| детаље свога живота улепшавала, грејала и из непримећености подизала.{S} Ето н. пр., корачању с |
| > <pb n="201" /> <p>Стајала је и чекала и стрепила.{S} Груди су јој биле пуне Бошковог имена.{S |
| којој је свежа пролећна киша попрскала и умила свега неколико листића на врху.{S} Горела је, с |
| ла.{S} Дрхтавим прстима га је понављала и понављала .{S} Све тише и тише.{S} Почела је да га кр |
| гледало одоле.{S} А горе је слика имала и друкчијих потеза.{S} Мала девојчица, која трипута има |
| о певање.{S} Тога дечка је Ана изабрала и апостол да чита, и учила га да то нотално чини, како |
| га разнети.</p> <p>Ана је после свирала и арије.{S} И позвала ђакона да покуша, уз пратњу, и са |
| ли.</p> <p>Ана је необично лепо свирала и у клавир и у виолину, и сав свој живот, у доколици и |
| њена, која је на крилима својим осећала и најблеђу сенку, трзала се, тражила је непријатеља кој |
| , али Ана је бежала испред њега, јецала и кидала се:</p> <p>— Лагала сам, лагала сам!{S} Страшн |
| , енергични.{S} Али зато је Ана смршала и побледела. „Заливајући цвијет кроз танку свиралу“, ка |
| пошао Ани, кад се у исти час Ана дигла и пошла монаху Иринеју.{S} Учени доктор теологије, знај |
| n="167" /> <p>Још исте вечери је стигла и у резиденцију старог епископа.</p> <p>У малом салону |
| абрала, било је страх.{S} Како је могла и смела до краја саслушати исповест човека, који, иако |
| уло тихо кретање и шум.{S} Ана се тргла и похитала натраг ка вратима.{S} Поплашила се да ко не |
| ишње доба сасвим необична магла, дебела и влажна, под којом као да се топиле куће и баште.{S} Ј |
| гове породице.{S} Крао је време од јела и одмора, и састављао дане и ноћи у дугу и мучну једну |
| мир и размишљање о бољем животу, волела и пре мене.{S} Она је и мене у цркви и кроз <pb n="86" |
| е.{S} Тога пута такве, која је и волела и удала се по Анином мотиву.{S} Сада опет Ана ништа ниј |
| а јој благодарним поклоном главе и тела и осмејком једним врати сву прегршт среће.{S} Хитнуо јо |
| ност, добровољни онај тешки пост и тела и духа, коме се болно растужени људи тако радо предају. |
| ав њена баш тих дана престала бити цела и неслућена тајна.{S} И осећала је, са пуном извесношћу |
| е опет стиснута коса прелије преко чела и преко половине образа, и лице дође тако мајушно и сме |
| ва, као да је та свечаност већ започела и из дана у дан траје.{S} Душа њена је била у рају.</p> |
| у с пута, ма да су двокрилна врата била и одвише широка.{S} Ђакон је то опазио.{S} Подигао је г |
| едаред закаснила са милошћу, и погубила и Хамлета и себе?{S} И где су друге легије и безброји м |
| слаби одјек песме која се у срцу савила и ћути да чедо не пробуди. </p> <p>Мала пауза.{S} Инстр |
| а оно што је пре неколико месеца радила и сматрала за урађено .{S} Донела је тај рад, свирала п |
| едовало, а деца су до усхићења доводила и Ану и све старе њене певаче.{S} Певали су као што цве |
| зар се и љубав међу њима није и родила и развила тако да они никада речи једно с другим прогов |
| су два најлепша ока из олтара храбрила и миловала. </p> <p>— Чаробна жива слика.{S} Мурилови х |
| IX.</head> <p>Вода у самовару је уврила и ућутала.{S} Нешто је попало по сјају Аниног писма.{S} |
| а свира слатко љуљукање материног крила и озбиљни куцањ шеталице на сату.</p> <p>Почеле су онда |
| том руком, па после и другом, дохватила и помиловала ђаконову десну руку, помиловала је чежњом |
| о је он далеко.</p> <p>Ану је дохватила и ломила силна чежња.{S} Осећала је узбурканост у прсим |
| } Стигавши, спустила је цвеће, спустила и главу, и почела брзо читати молитву.{S} Али после ју |
| варају живо.{S} Слика се после замутила и нестала, а на њеном месту је засјао спектар, као најл |
| ла.{S} Од тога што је тврдила, одлучила и пресекла.{S} А у истом том тренутку јој је пало на ум |
| бледом јесењом травицом — ту се тешила и забављала.{S} У малом том свету, који се така много м |
| е.{S} Небо доле, а куће, упрегнута кола и палије с буретом горе.{S} И три фигурине , ваљда пиља |
| једно ведро.{S} Кочијаш је очистио кола и истимарио коње, а ниједаред није опсовао.{S} Несташно |
| во светиња њеног рођеног живота одрасла и посвећена у том храму, стала је пред очи духа Аниног, |
| >Као да је цела земља на пречац увенула и збабала се.{S} Нестало живих боја, нестало летњег дах |
| је све изгубио.</p> <p>Ана је вриснула и почела бежати.{S} А страшни лелек несрећног Ристовића |
| егу.{S} Госпођица Недићева је уздахнула и склонила се с прозора.{S} Почела је и сама да се спре |
| ност и трпљење.</p> <p>Ана се осмехнула и на матер и на Пашковића .{S} Пријатна јој је била изв |
| .{S} Наравно да је са тим рукама отишла и сва лепота предмета, али владика је наредио да сат им |
| души, и да је та борица канда све дубља и све шира.{S} Учинило му се да се људи необично много |
| тешко било погледати.{S} Слабог здравља и меке природе жена, одједном се нашла очи у очи пред р |
| није било у намери да проблеме поставља и етичке мотиве оцењује .{S} И зато на Анину примедбу н |
| х животињица, скромних, тихих, без жеља и без уздаха.</p> <p>Како би лепо било да сам ја ето ов |
| неумитно растајање, кад између родитеља и детета стане чињеница: да је дете другога некога више |
| ара на зидовима, и две три групе фотеља и столица.</p> <p>Ана је пошла да седне за клавир.{S} А |
| а капом, а предсобље, пуно зеленог биља и застрто дебелим ћилимом, капела, у којој је Ана сагну |
| место где се сасвим истоветно благосиља и рођење и смрт, где се пева и венчанима и у сандук пол |
| чиној Цркви, о лепоти њеној, о службама и о појању у њој.{S} И сневао о њој као о неком запечаћ |
| говорио ником, треба сада да кажем вама и више ником“.</p> <p>Ана се заруменила.{S} Скривено у |
| Или, као ваш стари лекар, видео у вама и тада дете, и терао шалу?</p> <p>Њој је јасно било да |
| ма, а који је увек тако сладак у надама и у чекању.</p> <p>Ана се враћала у живот.</p> <p>Гроб |
| ој по челу, жмарце утрнулости по рукама и ногама, и стисак један око срца као да отров улази и |
| луј, са целокупним и распуштеним силама и вољама живота.{S} Да види тај свој живот растављен у |
| она је с њим на најсветијем месту храма и у најлепшем тренутку молитве!</p> <p>Чинило јој се да |
| а, и спремала се да до Богојављења сама и увежба с певачима своју композицију своје најмилије м |
| на са свих страна певачима и певачицама и множином других<pb n="54" /> познаника.{S} И деца се |
| тепања и опрезних пољубаца по ручицама и по коси.{S} Исти мотив се поновио.{S} Тиши и спорији, |
| вот, које је дужности своје према људма и хвалу своју према Богу одавало на срдачан, али и на о |
| убавни уплив жене увек и уплив проблема и бола?{S} Бојим се да су човек и жена нехармонични, не |
| ј, сувој шуми бившег докторовог цинизма и аналитичарства у толико чежњивије певао песму лепе не |
| и у чијој мртвачкој литији знам да има и моје место.{S} И тек кад он зађе, онда су ми живот и |
| е, али осећајући и то да их сад ето има и носи у себи готове и своје.</p> <p>Тако су пролазили |
| испреплетеним, као недовршеним луковима и сводовима, нечег манастирски тајанственог и строгог.< |
| и, покушавао да задржи плач и разлозима и ласкањем, али Ана је бежала испред њега, јецала и кид |
| ао да међу својим лордовима , херцозима и књегињама наслика и једног православног калуђера ...{ |
| ред белих фењера који иду, и за којима и она треба одмах да пође.{S} Није јој било добро. </p> |
| hi>, сваки пут наизменично са одраслима и децом. </p> <p>Све то дисциплиновати, у хармонички ре |
| не знаш много о интимним њеним мислима и о начину живота.{S} А мене би тако занимало, и таква |
| т, богат лепотом, здрављем, пријатељима и надама — он се тешко разболео, и пошао извесној смрти |
| рођење и смрт, где се пева и венчанима и у сандук положенима, где се све што је живот изједнач |
| лечиће и Угре, уздигнутим Светим Дарима и звекетом кадионица одрже да не клонемо, да се не изгу |
| водио лепоти да са растављеним животима и телима негујемо јединство духа и душе, тај завет, сад |
| плавим Воздухом, са светињом на плећима и светињом у рукама, са кадионицом, која му као мирно ј |
| </p> <p>Ана се враћала појању, певачима и уметности богослужења.</p> <p>И све је ишло простије |
| на.{S} Окружена са свих страна певачима и певачицама и множином других<pb n="54" /> познаника.{ |
| {S} И <pb n="190" /> са раширеним очима и побледелим уснама је питала божје око: да ли је грешн |
| у једноме гласу.{S} Она само још очима и ушима мисли.</p> <p>Анине очи се напунише сузама.{S} |
| сата по поноћи се умела разлегати песма и свирка из куће Недића.{S} То је давало повода те су љ |
| на попречној стази остали су најзад Ана и ђакон сами.{S} Њих двоје нису показивали никаква инте |
| е оно што је још малочас било.{S} И Ана и ђакон су се погледали.{S} Али као две ласте, које, у |
| љени изврше свој задатак .{S} Зашто Ана и он нису први безгрешни људи ? ... </p> <p>И зашто се |
| р баца и хита у свој поток. </p> <p>Ана и монах Иринеј се нађоше у тесном загрљају.{S} У загрља |
| м, видела је да је тамо топло очекивана и једва дочекана.{S} Стари епископ ју је благосиљао дуг |
| тицала се у јаме, и журила је, задувана и усплахирена, и застајала опет, минутима дуго, на једн |
| лушаоца .{S} Публика је била раздрагана и занесена . <pb n="157" /> Тапшало се, честитало се, у |
| ти његова мирна, хладна, света и мекана и топла уста ...{S} Уста та ...</p> <p>— Ана!{S} Ана!</ |
| оја је рат, братоубијство, блуд, механа и зеленашка јазбина ...</p> <p>Чуло се појање.{S} Служб |
| ле учинило јој се одједаред као свечана и весела нека народна скупштина, са светским и црквеним |
| S} Негде у мраку иза свести, непотребна и без циља.</p> <p>Једаред, за време вечерња, кад су об |
| та кућа свију, стоји подигнута, засебна и сама међу свима осталим зградама.</p> <p>Стигавши пре |
| а.{S} Први мој доживљај је моја чаробна и света љубав, до које сам се попела по кристалним степ |
| ка.{S} На руци је била старинска, равна и широка златна браслета, која је нежну Анину мишицу об |
| ирала два разна осећања.{S} Једноставна и дубока детиња жалост, што немоћан и апатичан лежи она |
| ала га све јаче и јаче.{S} Крв, отровна и врела као узаврела, заливала је мозак јадног детета, |
| које сам подцењивао и мрзио, ви, једна и једина, ви сте и мене светлошћу обасјали и лепотом ул |
| тао у кући рођака, где су се муж и жена и деца опијали, ружили, свађали и с ножевима вијали.{S} |
| воштане буктињице у рукама старих жена и људи.{S} Олтар се чинио мрачна пећина од црног мрамор |
| а на место крај стуба. </p> <p>Издужена и побледела лица, глатко причешљане проређене косе, вел |
| вакој љубави, лежала је још неразвијена и хладна.{S} Негде у мраку иза свести, непотребна и без |
| , себична и страстна, махнито заљубљена и љубоморна на све среће, животе <pb n="135" /> и људе, |
| тако као да су за сва времена залупљена и урђала.</p> <p>Ани се то допало.{S} Како би то лепо б |
| рар.{S} Златним ланцем је стегао рамена и груди, двоструким крстом је заградио срце, понизно је |
| гледимице слуша, да га чак дуже времена и сасвим не види. </p> <pb n="67" /> </div> <div type=" |
| љубичасте њене одеће, и изашла збуњена и сагнуте главе.{S} На вратима порте се срела с ђаконом |
| ао на јуриш, и онда, одједаред, ударена и смрвљена страшним оружјем факта, на пречац стати.{S} |
| о, као увек.{S} Ана се смешила, умирена и задовољна.{S} Осећајући да је и тај силни глас харфа |
| било да су тако неприступачно затворена и она друга врата, и у цркви да је празно и тишина, а љ |
| а још обиђе цркву.{S} Можда су отворена и врата са противне стране.{S} Врата с противне стране |
| столице скоком, као увређена, намрштена и срдито бледа, и поћи некуда као на јуриш, и онда, одј |
| та, која је скроз иста, скроз драгоцена и светла.{S} Стрепнули би му само понекад на орару укрш |
| ева , и држање њено том приликом, сцена и доживљај, чисти и божји као пшенично зрно, и она је о |
| /p> <p>Стојала је пред доктором утучена и лепа.{S} Идеална слика први пут заљубљене жене, која |
| суботу ујутро, освану на зидовима важна и кобна санитетска објава.{S} У вароши има двадесет слу |
| одно друштво.{S} Госпођица једна, нежна и танка као глас фрулице, дочекала је монаха Иринеја са |
| анка, воштано бледа једна рука, побожна и скромна, непрстенована, у тежак сјајни обруч окована. |
| д ђакона, да све те ствари друкчије зна и разуме, и да би смешно <pb n="250" /> било ваздан пре |
| а страст није слепа, него да страст зна и хоће и рачуна , у два себична непријатеља који, као п |
| лас може бити логична и техничка целина и програм неке мисли, али дело није ништа друго до тајн |
| не крај стуба, у шаренилу лаких тканина и чипака, опазио је једну сиву и жалосну празнину.{S} К |
| нину олтара и уоквирен у злато резотина и кадифу завесе, бацао је у душе прегршти усхићења што |
| људи, неколико ствари, неколико истина и лепота.{S} Изгубио је своје поједине љубави, и почео |
| љубав међу њима само овејана, бескрајна и сажаљива милост. </p> <p>Пашковић би се после таквог |
| заспало .{S} А сва светлост, сва тајна и сва светиња његова помакла се напред, до амвона, пред |
| се ништа није десило, да буде спокојна и мирна. </p> <p>Не бој се, и хвала ти што си живела је |
| ти, како би јој, сва срећна и задовољна и иначе, могла одолети Ана Недићева!</p> <p> Страстне, |
| љај .{S} Ишла је кући потпуно задовољна и умирена, савршено блажена.{S} Али ипак не у заносу.{S |
| уј се, Боже, смилуј се! — молила се она и за себе, и још за једног грешника .{S} За монаха једн |
| А затим, да би мало развеселио и ђакона и себе, владика је упро прстом у фини сат од севрског п |
| м кораком, поздрављајући хитно и ђакона и младиће, журила је у порту да одахне.{S} Али, слутећи |
| да и у кујни мора висити свечева икона и светити се вода, седео је и присмакао као некаква инс |
| {S} И не боји се такве љубави.{S} Мирна и свесна му је вратила поглед љубави погледом љубави.{S |
| е, и музика се чује.</p> <p>О, ти мирна и света жено, која у облаку живиш и никога завела ниси, |
| о је чежња мога оца да ја будем радосна и срећна.</p> <p>Ана се враћала цркви.</p> <p>Црква ме |
| итивно .{S} Његова скепса је непријатна и увредљива , да.{S} Али његова скепса је његова клетва |
| нема? </p> <p>Како је та двоумица ситна и недостојна.{S} Како подсећа на царство страсти, које |
| етска љубав за идеју лепоте, апстрактна и горда, испољила је одједаред нешто ново: немилосрђе и |
| е може одолети, како би јој, сва срећна и задовољна и иначе, могла одолети Ана Недићева!</p> <p |
| њега, а како се сада види да је срећна и задовољна, и да га баш од срца воли.</p> <p>— Та би с |
| и и прети, продавач свећа гласно рачуна и звецка ситним новцем ...{S} Хаос, хаос !{S} Одједаред |
| у у башти.</p> <p>Била је топла, мрачна и мирна ноћ.{S} Ни месеца, ни звезди, ни ветра.{S} Цео |
| живота у очима.{S} И одједаред, себична и страстна, махнито заљубљена и љубоморна на све среће, |
| ез гудала, сваки глас може бити логична и техничка целина и програм неке мисли, али дело није н |
| цила играчку, и озбиљна, али екстатична и врућа нека светлост јој је букнула у очима.{S} Наслоњ |
| њи и у тој години.{S} Патка, непоетична и увек гладна, насрну на њега, и преби му вратић широки |
| говорио.</p> <p>Ана, малочас још грешна и крива, задрхтала је, у први мах, као трава пред тим г |
| скретности.{S} Треба болног размотавања и вулгарисања једног можда префиног контакта талената и |
| ле <pb n="248" /> модре печате боловања и ломљења, и вољење наше је било и остајало само зимзел |
| и на плач, и испрекидана шапатом тепања и опрезних пољубаца по ручицама и по коси.{S} Исти моти |
| Иринеју још донети сем трзања, уздисања и жртви. </p> <p>И онда су наваљивале на њу мисли: стра |
| ти камен растанка, камен вечитог ћутања и одрицања ...{S} Па ја сам то и чинила ...{S} Ко је пр |
| аца, који исплови, тамо негде из ћутања и даљине прошлости, и који сваки пут све већу и већу пр |
| — преливао је Ану талас љубавног сећања и разоружавао њене мисли. — И знам да Богу то није крив |
| ставно пребацивали преко њеног понашања и проблема.{S} Веровали су да Ана, сва и у свему, није |
| у виду многобројних пријатних откривења и изненађења.</p> <p>Тај служитељ божји као да је донео |
| , и причињавала му страховита привиђења и болове .{S} Руке и ноге се трзале и увијале као црви, |
| арактере , мамила га у теснаце искушења и проблема , хитала у екстазе херојства и љубави, издиз |
| >— Ана, ја вас волим.{S} Ви сте светиња и завет живота мога.{S} Ана, реците ми штогод.{S} Ја ћу |
| о и хладно је гледала људе око себе, па и монаха Иринеја.{S} Учинила је затим ипак покрет као д |
| као да хоће да изађе и даље да иде, па и самог њега собом да поведе.{S} Други пут опет, тако ј |
| ко.{S} Трагична судбина жене уопште, па и према монаштву, стаде пред њега у свој крвавој величи |
| жног суда <pb n="199" /> свију људи, па и њеног.{S} Срце Анино се испунило немоћним, горким саж |
| ...</p> <p>— О Боже мој!{S} Могу ли, па и смем ли што против љубави рећи, кад сваки човек само |
| против, хтела је да сав тај простор, па и сама Богородичина Црква, буду пусти и хладни као гроб |
| петан , и мајор, и доктор Стојковић, па и онај који је дошао да пева место Стојковића, и певао |
| его нов треба да буде човек у свему, па и према музици .{S} И онда, тражећи у човеку онај главн |
| ту доклегод свирка није престала.{S} Па и после.{S} Људи су пролазили крај њега у овом и оном п |
| залогу среће коју одузима од ње.{S} Па и то није доста.{S} Не, нека одбије старог владику и не |
| само једно годишње доба, пролеће.{S} Па и кад је љубав дошла, чедна монашка љубав калуђера, про |
| у најмилијег пријатеља свога.</p> <p>Па и кад би тај додир руку имао баш да значи нешто врло оз |
| ограм, по коме се, мало по мало, склапа и хармонише једна грандиозна целина.{S} Они су можда му |
| 5" /> жртва.{S} А међу нама остаје лепа и чиста монашка наша љубав! — Ана је грчевито зајецала. |
| прошла кроз триумф свога музичког дара и свога труда. </p> <pb n="29" /> </div> <div type="cha |
| едном месту, са жељом да виче, да удара и зло да чини, и најзад да себе уништи, да се згази, да |
| је некад шкрта била, он се због немара и неувиђавности Анине љутну, и доста оштрим тоном одсеч |
| и, онда је он онај који је анђео олтара и душа цркве, а свештеник је крај њега тако човечански |
| префини фреско бачен на тавнину олтара и уоквирен у злато резотина и кадифу завесе, бацао је у |
| ће, све је било само цвет и мирис, игра и нада, миран сан без снова, као у биљке.{S} Ни милости |
| ала, душа Анина је тражила да се поигра и расеје. </p> <p>Чудан је био начин прве Анине разонод |
| > <p>Госпојинска зора је долетела ведра и чила, скоро мајска.{S} Крилима је гонила испред себе |
| начин.{S} Док је у цркви, Ана је ведра и мирна.{S} Чежња се губи. </p> <pb n="10" /> <p>Као ле |
| ан пут пред собом, и идем по њему ведра и храбра.{S} Ти то уосталом мораш и сам видети , је ли |
| то сам вама лагала, вама, који сте вера и црква моја ...{S} Како ме то боли, пече, срамоти! ... |
| ку, да му је сасвим свеједно и ко свира и како свира.</p> <p>— Само ми још није свеједно како к |
| богослужења било сада врло много немира и нестрпљења .</p> <p>Иначе, после и због оног виђења, |
| ао да ће доћи.{S} Наравно, прво се мора и с Аном разговарати.{S} Написавши јој онда оно писмо, |
| догађају, и да сада на неки начин мора и догађај одати.{S} И одједаред јој се учинило да то и |
| се догодило, онога дана, између доктора и ње.{S} Напротив, ни споменула није да је уопште <pb n |
| тишини и сама, ја чујем, и гласове хора и глас ваш.{S} Увек тако.{S} Зар бих друкчије могла озд |
| и одрицала, али је у репродукцији гласа и његових карактеристичних боја умела ићи до таквих фин |
| тако фине коже у лицу, да су крила носа и ушију чисто трептала под кружењем крви.{S} Пришао је |
| ој овакве ствари :</p> <p>„Поред заноса и дивљења има у љубави, као важан, можда важнији елемен |
| е се попети до неслућених висова поноса и лепоте.{S} Као што вери помажу уништене сумње, тако д |
| далеко од свакидашњице и њезиних укуса и судбина.{S} Страст за чистом лепотом, драги пријатељу |
| ити и стишати, и опет ће стојати богата и срећна, и пуна њега, његове лепоте и милоте, његовог |
| једног можда префиног контакта талената и душа.{S} Одрицала се у себи шале за сва времена . </p |
| , који одгоре, као у главу удара дрвета и џбуње, па се зеленило згушњава, и сав шум око куће са |
| ам пољубити његова мирна, хладна, света и мекана и топла уста ...{S} Уста та ...</p> <p>— Ана!{ |
| за косе довучене ствари, и да је света и вечита истина : да је и девојци у свету и свету од де |
| друго него сироче?{S} Одрекао се света и пошао у самоћу.{S} Ни својте, ни куће.{S} Кућа му је |
| се као пчелица, која, после дугог лета и брижног тражења, са једним једитим зрнцетом сласти хи |
| аснила са милошћу, и погубила и Хамлета и себе?{S} И где су друге легије и безброји милости , к |
| чува.{S} И који је, оставши усред смета и куге чист и здрав, осетио сам у себи све достојанство |
| пут заљубљене жене, која је сва однета и узабрана, која не осећа и не зна више ниједну своју ч |
| /> и људе, и у исти мах опора, поносита и непорочна — она је немилице и сурово чупала са њега с |
| јлепша молитва му је дошла слабо речита и празна.{S} Најзад, ако Бог одиста види сва људска лиц |
| видела у том поступку недостатак такта и нежности.</p> <p>Али је онда ипак стала.{S} Жао јој ј |
| е из гомиле руинираних покушаја талента и живота једва спасено јединче.{S} Слутим ја, госпођице |
| ивао је знаке неког дечјег темперамента и неке припросте нарави .{S} Чинио је понекад утисак ча |
| у стању да одсвира музику свога живота и музички проблем своје савести.</p> <p>Да, музика је с |
| а сва ужасна трагедија Христовог живота и сав смисао његове узвишене науке.{S} Осетила је да на |
| и познавалац жена, одрицао целог живота и целим животом, а коју сада видим стварну, идеално ист |
| ари тих симболичних представа из живота и страдања Христова.{S} Необично лепа, сугестивна наша |
| ном оку је стојала слутња о бури живота и мека љубав за недужне жртве.{S} Рамена старчева се ту |
| никада је осећао и чемер и сласт живота и позива свога.</p> <p>Дневник живота мога — говорио је |
| ека.{S} Узми рецимо борбу између живота и смрти, љубави и губитка, младости и старости.{S} Сви |
| ђера међу свима људма, јер, Бог, лепота и чедност, то је један исти завет.</p> <p>Ана је испиту |
| брим пријатељем.</p> <p>Ах, која лепота и која озбиљност је лежала у том првом блиском састанку |
| Ја видим да је плод моје љубави лепота и жива црква! ...{S} Ја волим најлепшом <pb n="171" /> |
| њега милостиво и тужно.</p> <p>Доброта и љубав је клечала око Ане, али Ана је била сирота и са |
| клечала око Ане, али Ана је била сирота и сама. </p> <pb n="212" /> </div> <div type="chapter" |
| има, и да у јесење дане уме бити сирота и гола као испосничка пећина. </p> <p>Баш те недеље је |
| злога.</p> <p>У тај мах су стигли прота и ђакон гости, месни прота, и још неколико угледних све |
| дошла идеја да се црква настави пенаста и бела, и да изгледа као ред цвећа на старој рушевини к |
| уштерасто испрепуцана зграда, ружичаста и црна у исти мах од оголелих цигаља , зарђаног гвожђа, |
| на је покушала да се сети мајке, Христа и цркве.{S} Сећала се и монаха Иринеја, у светој одежди |
| не очи Христове на Ђотовој слици Христа и Јуде.</p> <p>Шта је и могао грешно осећати он, који в |
| ада и таласом песме, са погледом Христа и осмехом људи.{S} Нека бескрајна нежност и сажаљивост |
| убав своју, Ана, душо моја, бела, чиста и вечна!</p> <p>Монах Иринеј је бризнуо у плач и утрчао |
| тачно погађала.{S} Младост њена, чиста и равна као труба убељеног платна, а засута моментима в |
| обеде, Ана улазила у цркву мирна, чиста и непоколебљива.{S} Жуд, ако је мора бити у сваком чове |
| отрљала се кап горчине.{S} Одвише чиста и нежна душа њена волела је непрестано само онај свој п |
| зраци сунца нашли су је насмејаних уста и намрштена чела. </p> <p>Није се међутим заправо одмар |
| седа брада, а звецнуо је неколико пута и кашиком о шољу.{S} После се угрејао и смирио. </p> <p |
| {S} Један уоквирени простор без огњишта и душе.{S} Стари владика то није могао да увиди, и топл |
| е што ће идуће недеље та чежња још већа и још страшнија бити.{S} Пашће на њу, не као данас, не |
| еда , полагање духовничке силе на плећа и силе благослова и анатеме у руке — све јој се то чини |
| успављивала јединче своје ...{S} Срећа и бол моје мајке, моје сироте мајке...</p> <p>Први такт |
| уго него сажаљење.{S} Можда права срећа и није ништа друго него давање.{S} Можда прави идеали и |
| за срећу то исто не каже?{S} Чему срећа и усхићење и сласт, кад после годину дана срце човечје |
| Ану и вукао је к себи. — Зашто несрећа и жртва и плач ?{S} Ја вас не дам, Ана! ...{S} Ана!{S} |
| и питања.{S} Престала је канда да осећа и види ту љубав као нешто придошло у своме бићу.{S} Неш |
| је сва однета и узабрана, која не осећа и не зна више ниједну своју чар и привлачност , која за |
| т, и увијати га у снове?{S} Човек осећа и невидљиве и незнане ствари.{S} Ђакона то можда узнеми |
| негде у унутрашњости својој много осећа и много плаче.{S} Јесте ли га чули говорити о оном паци |
| ад, упирали прстом у доктора Стојковића и његов чудотворни баритон .{S} Ту се застајало.{S} Сва |
| о и мирно саветовао да се, због тешкоћа и труда, оканем појања у цркви.{S} Ти ниси осетио, не о |
| грдан, светао простор, општа нека кућа и дом највеће љубави.{S} Ту своју шетњу по порти је нај |
| ва и љубави, издизала на висове триумфа и гурала у амбизе катастрофа.{S} Гледала га наслоњеног |
| а.{S} Друкчији сасвим.{S} Сав од уздаха и од молбе, од меких таласа који врхове живаца запљуску |
| је та граница кајање, које се пре греха и губитка не може ни осетити ни доказати ?{S} Ако ту гр |
| вотима и телима негујемо јединство духа и душе, тај завет, сада, у несрећи , промаша циљ.{S} У |
| а између јачине и слабости, између духа и материје.{S} И онда је она моја тврдња о одрицању још |
| <pb n="233" /> љубав, она, која се баца и хита у љубљеног човека као што се прокључали горски и |
| као што се прокључали горски извор баца и хита у свој поток. </p> <p>Ана и монах Иринеј се нађо |
| ају страсти, у првом загрљају од ланаца и ватре.</p> <p>Лице уз лице, коса у коси, дах у даху, |
| а што брже изврши последњу бербу венаца и круна. </p> <pb n="167" /> <p>Још исте вечери је стиг |
| путу вашој цркви, мени и нама.{S} Деца и иконе вас чекају, и тужни су.{S} Мајка Богородица, у |
| њу непрекидно заносе неколико црта лица и њихови изрази, мењање боје у лицу, покрети главе и дв |
| ом заклетве када ће се изнети воштаница и Еванђеље, са вером да су све досадашње муке људи мора |
| а је све без изузетка, свака животињица и свака стварчица, суделовала на неки начин у томе да с |
| прими у храм свемоћног и предоброг оца и страшног судију света.</p> <p>И онда се отворила, не |
| а, тицама или цвећу, ономе што има срца и лепоте у себи! </p> <p>Али ако љубав малакше, нестане |
| .{S} Појање је дохватило и носило срца и душе, дигло сву цркву пред врата небеса.{S} Топло и д |
| а велико задовољство и свирача и певача и слушаоца .{S} Публика је била раздрагана и занесена . |
| гутају.{S} Једнако су загледали певача и свираче.{S} Јело се врло мало.{S} Ни они, који су ина |
| 226" /> и дала му обарених јаја, колача и новаца.{S} Дечко је искао и ружу. </p> <p>— Шта -ће т |
| али је најзад пришао.{S} И добио колача и јаја.{S} Зато је после морао скакати да дохвати ружу. |
| ијао се на велико задовољство и свирача и певача и слушаоца .{S} Публика је била раздрагана и з |
| р, испружила руку да осети сипи ли киша и је ли хладно.{S} Није падала киша, и није било тако х |
| дакле ће слика она на дверима још лепша и искренија изгледати.</p> <p>Да, ђакон је уметник, сва |
| а освећене лепоте, на растављеност душа и тела, на смиреност.{S} Срести, видети и волети, то је |
| цама.{S} По рушевинама почиње да вијуша и пузи разноврсно цвеће.{S} Коренчићи и жилице раскивај |
| е посети.{S} Видећете какав је.{S} Слаб и сув.{S} Глас као шушањ јесењег лишћа.{S} Чисто боли њ |
| , и са руком опроштење, измирење, љубав и сав живот свој.</p> <p>— Ана, ви се не љутите?{S} Чуј |
| милост и сажаљење.{S} Можда права љубав и није ништа друго него сажаљење.{S} Можда права срећа |
| ави рећи, кад сваки човек само за љубав и живи!{S} Природа човечја је такова да негде, у скриве |
| арочитих околности, црква постала љубав и амбиција скоро сваког појединца .{S} Свет се узнемири |
| шка.{S} Природа је несталност и заборав и презирање заклетви.{S} Природа је страст која се случ |
| Монах Иринеј, стојећи пред Трпезом прав и светао као арханђелско копље, са дискосом и Христовим |
| ошао и трећи пут.{S} Сасвим тих, шаптав и танак, још само слаби одјек песме која се у срцу сави |
| .</p> <p>Разговор се развио, постао жив и занимљив .{S} Ана се, према томе, није опростила посл |
| ло сасвим извесно.{S} Старац , болешљив и слаб, не плаши се путних напора, и хоће да дође.{S} Н |
| азује своје анализе, тај је опор, суров и осветљив.{S} Иначе он, баш као неки песник, са естети |
| ој је да у том поступку има један суров и страшан моменат.{S} Помпа архијерејског присуства и п |
| а!{S} Та ко би могао бити довољно суров и страшан, те пожелити да твоја младост, Иринеје, прође |
| и, главно, остарио сам.{S} Црн сам, сув и изгорео, и крајње <pb n="141" /> је време да мрем.{S} |
| асипа таване.</p> <p> Олуј је дошао сув и хладан, без капљице кише.{S} И није дуже трајао од по |
| нешто је сав дестилиран.</p> <p>— Благ и великодушан.</p> <p>— Не зарива се више у ствари као |
| д је свршила, клекла је на црквени праг и склопила руке.{S} Монах Иринеј, потресен, сагнут над |
| ким непознатим путем, газила дубок снег и спотицала се у јаме, и журила је, задувана и усплахир |
| а њему још ништа нису пребацили.{S} Бог и црква воле човека без предрасуда и без догми.{S} Бог |
| века без предрасуда и без догми.{S} Бог и црква воле калуђера који завет свој сматра као борбу |
| /p> <pb n="122" /> <p>Не, не, његов Бог и његова црква њему још ништа нису пребацили.{S} Бог и |
| живот свој, калуђер.</p> <p>Али ако Бог и такву љубав према монаху забрањује?{S} Не, то је немо |
| схићења што има Бога и Цркве, и што Бог и Црква имају њега.</p> <p>Диван је био тај нови ђакон |
| као несрећно створење, као жртва рђавог и лажног суда <pb n="199" /> свију људи, па и њеног.{S} |
| Друкчије је испало.{S} Нечега дирљивог и занимљивог је било у тој појави.{S} Неки су говорили: |
| лас затруби, и светлост, светлост новог и вишег живота гране... </p> <p>Ђакон је осећао да безг |
| оју и у загрљају жене, видела га младог и старог, охолог и с прахом по глави, с ума сишлог, отр |
| немог чемпреса, уског, копљасто тврдог и немилог, у чијој души као да се нешто давно осушило.< |
| тварени једини облик, који је за сваког и за сва времена један те исти.</p> <p>А у музици?{S} С |
| , као да је бацао на душе сенку великог и страшног крста који је носио Јован у пустињи.{S} А ст |
| у њему <pb n="2" /> нечег естетичарског и уметничког, може бити баш музичког, иако се не разуме |
| се очи оборише на њу.{S} Између осталог и јако размакнуте , као грошеви округле очи владичиног |
| S} Зашто човек ћути ?{S} Између осталог и зато, да би изазвао утисак и уверење који ће бити у д |
| ла прва она чежња у којој ничега збилог и догођеног нема?{S} Зашто све биле ствари плаше човека |
| жене, видела га младог и старог, охолог и с прахом по глави, с ума сишлог, отрованог, или мирно |
| одовима, нечег манастирски тајанственог и строгог.</p> <p>Госпођица Недићева је необично волела |
| ни да пише.{S} А прота, угојен, масног и светлог лица, са вечито ознојеним вратом и црвеном ће |
| ма, дозове Бога, прими у храм свемоћног и предоброг оца и страшног судију света.</p> <p>И онда |
| сад гости ...{S} Како је страшан, строг и суров завршетак људских живота ...{S} Како је све у ж |
| службе, осетио одједаред неку смућеносг и малаксавање у гласу.{S} Отимао се, али са мало успеха |
| што се догађа, то је само несрећа, јад и <pb n="255" /> жртва.{S} А међу нама остаје лепа и чи |
| а кад човек триумфује што је другом јад и тугу причинио, ударала је даље сурово и немилостиво . |
| моћи душине, толика множина баца у јад и чемер живота наших?{S} А шта се друго и ради са милош |
| "18" /> је, напротив, онако витак, млад и зелен, изгледао као стабљика бршљана која иде да се с |
| мајско цвеће.{S} Весео, безбрижан, млад и свет, као онај Фра Анђеликов анђео што удара у кастањ |
| ветиње и идеала, за које је везивао рад и успех живота свога.{S} Куда то води, и шта то значи, |
| може се пробудити, у свету недељу, блед и са немирном душом. </p> <pb n="183" /> <p>Такве су би |
| тативом, да је тренутак добио одједаред и своју језивост.{S} Осетило се да је имитација , недок |
| {S} И то му је годило.{S} Али му се зид и стакло одједаред учинили <pb n="80" /> ограда иза кој |
| еби стојао је као прекаљени челик, тврд и вечит у најжешћој ватри.</p> <p>— А ако она размонаши |
| све.{S} И јесен, и завеса ноћи, и студ и тишина.</p> <p>— Иринеје!</p> <p>Монах Иринеј је скоч |
| врелином од које нема спасења, која жеђ и неситост буди, која можда гариштем и пепелом прети.</ |
| , додир његов с душом нашом је тако туђ и плашљив, и сваки пут све краћи и краћи ...</p> <p>О, |
| узички идиличну везу између цркве, себе и оних који га слушају.{S} А појавом својом је монах Ир |
| реците нешто, заповедите, спасите себе и мене ...</p> <p>— Не, не говорите ништа!{S} Не обећав |
| свим тако, господо.{S} Преврћући и себе и друге људе толико помно, тај човек мора бити да ипак |
| звијала него тако? — питао сам сам себе и иронично и болно, и упро сам прстом у себе, да сам, о |
| ме се радовала као дете.{S} Између себе и сенке своје је осећала неку симпатичну везу.{S} Остав |
| редсредили око доласка и дочека, службе и појања. </p> <p>Очи се, наравно, упирале у Ану и ђако |
| шла шетња ходником, између спаваће собе и салона.{S} Пријатно му је било малу, згрчену своју се |
| виша добронамерност, која зна за борбе и лутања њена, и стаје ближе уз њу зато што и одсудни т |
| та воли у њему оно што је циљ све борбе и свег поноса његовог.{S} И не боји се такве љубави.{S} |
| евина, Богу и људма недужна дечица даве и у круте лешине претварају ...{S} И није довољно смрти |
| са естетичког гледишта раствара појаве и дела у детаље.{S} Ја вам кажем да тај човек негде у у |
| рази, мењање боје у лицу, покрети главе и двеју руку и промењљивост и владање тона у једноме гл |
| успео да јој благодарним поклоном главе и тела и осмејком једним врати сву прегршт среће.{S} Хи |
| з свршетка трећег дана, о клијању траве и зеленила, и затим арију о стварању тица, о краљевском |
| на се дигла.{S} Обе своје руке, дрхтаве и измучене, подигла је небу.{S} У сузним очима њеним је |
| га у снове?{S} Човек осећа и невидљиве и незнане ствари.{S} Ђакона то можда узнемирује и мучи. |
| ође.{S} Најзад је угледао торњеве цркве и пошао у порту.</p> <p>Срце му је трептало, а он га је |
| амо још бели торњеви Богородичине Цркве и црна јабланова алеја у парку, и изгледали су страшни. |
| еку симпатичну везу.{S} Остављање цркве и ђакона представљало јој се као повлачење у једно чаро |
| , и откад она примерним похађањем цркве и понашањем у њој показује живу љубав према једном више |
| је био сасвим без гласа, срицао слогове и речи Еванђеља са дугим паузама, испуњавао те паузе је |
| уметност своју посвећује Богу, а снове и љубав своју пружа простом једном калуђеру који лепо п |
| већ сада преживела последње лепе часове и у музици и у цркви ? ...{S} Помилована рука, слатка р |
| да их сад ето има и носи у себи готове и своје.</p> <p>Тако су пролазили сати.{S} Премештајући |
| рогресу госпођица Ана престане бити све и сва.{S} И пут и коњаник и коњ. </p> <pb n="20" /> <p> |
| бдила над њим да се не макне од молитве и олтара, док не умре, или док му крв тамјаном не проми |
| кидна промена.{S} Зато дуготрајне жртве и савлађивања постају обичне појаве, бришу се из реда в |
| све.{S} То је материал, без целе снаге и душе, који је <pb n="62" /> несрећни музичар оставио |
| , бук и писка олуја, пуног обесне снаге и пустошења... </p> <pb n="166" /> <p>Силна ветрина дох |
| но икад, осећала да стаје на своје ноге и као музичар и као личност.{S} Осећала се јача, здрави |
| милошћу, него да се баца у поноре туге и у потоке суза!{S} Шта је друго сажаљење него монах ко |
| кроз јектенија ђаконова се чуо тон туге и немоћи.</p> <p>То је тако трајало до тренутка када је |
| види тај свој живот растављен у комаде и саставне делове своје.{S} Јер јој се већ поодавно чин |
| к јако малена раста, јако дугачке браде и јако дугачке мантије, изгледао је као мали Јова у дед |
| и, мораш бити и гладна, а канда је овде и хладно ? — Недићка се сагла, чаракала по пећи и бацал |
| ви мотива: слутња мајчина да тамо негде и крст судбине стоји ...</p> <p>Пашковић је устао и сте |
| рсти леве руке се истежу, трепте, бледе и умиру у овом животу пре него што се у један сплет увр |
| ак. </p> <p>— Растанак?{S} Па нека буде и растанак.{S} Зар ви не знате да постоји и весео раста |
| онтано долази, али му није знала побуде и постање, и пренеражено је гледала у потпуно преображе |
| но, и врти по њему као да хоће да изађе и даље да иде, па и самог њега собом да поведе.{S} Друг |
| вратима.{S} Поплашила се да ко не изађе и не запита је шта тражи у то доба у цркви.{S} Нико се |
| на.{S} Јер Бог највише воли те најмлађе и најсмерније слуге олтара.{S} Оне, који му само с песм |
| е склањало црвенило из олтара.{S} Блеђе и блеђе, сунце је још пољубило свету хаљину Христову, и |
| ила је одједаред нешто ново: немилосрђе и суровост.{S} Одбијала је помисао да је у искушењу, а |
| е љубави страсти изгледале потпуно туђе и немогућне.</p> <p>Једног дана се онда запитао: шта тр |
| који предосећа јесен, кад се рано леже и у помрчини спава.{S} И с тога, је, у светлости, све и |
| же више да посматра, а о којој све теже и теже суди. </p> <p>Изведавши једнога дана ту слику св |
| рнце тамњана које тамо на олтару сажиже и нестаје.{S} И мирише при том, али тако тужно.{S} Ану |
| орак, као да се игра, долазила је ближе и ближе улазу у порту.{S} Кад је стала на први степен, |
| ишавао је глас и сагибао главу све ниже и ниже. </p> <pb n="53" /> <p>Место крај стуба је стоја |
| сажаљењем <pb n="219" /> може.{S} Може и гордошћу.{S} Само је разлика тих двају победа велика. |
| , кога су зато звали, што још више може и зна него његова мајка.{S} А ми стојимо, немоћни и бед |
| ћ спремили све што треба да се кћи може и пристојно и врло лепо удати, онда ваљда и кћи треба д |
| а жељица доскора, расла је она све брже и брже, прикрала се жртви својој до срца, обузела јој и |
| снови Анини нису били слике које долазе и пролазе.{S} Они су били стање њене душе.{S} Трајна, п |
| он је стога чинио понекад утисак грозе и претње.</p> <p>Додуше, Ана Недићева је тврдила да и ц |
| .{S} Таква треба да буде љубав каква је и музика сама.{S} Црква треба да буде љубав, јер је и м |
| ађе око божје над собом.{S} Нашла га је и сад.{S} Али је око божје гледало у њу као и око оца њ |
| нином изгледу.{S} Шта више, одмах га је и схватила.{S} Добро се сетила шала — резоновала је — ј |
| е.{S} Таквим једним ћутањем, од кога је и Недић занемио.</p> <p>Био је то ипак јасан тренутак.{ |
| а хор запомаже за његовом песмом, да је и лето умрло зато што је он далеко.</p> <p>Ану је дохва |
| , и да је света и вечита истина : да је и девојци у свету и свету од девојке најбоље онда кад с |
| и ? ...{S} Да ли душа ваша осећа: да је и то тешко и скоро изгубљено дело <hi>њено дело</hi>!{S |
| ила слађа од меда, али су осећали да је и жеђ за речју слатка, и ћутали су даље.{S} Ђаконово че |
| егантни орар.</p> <p>Ани се учини да је и Богу жао ђакона.{S} Јер Бог највише воли те најмлађе |
| живим!{S} Мораш се с тим измирити да је и у твог старог владике само душа бесмртна.{S} Таквог д |
| умирена и задовољна.{S} Осећајући да је и тај силни глас харфа једна која само под њеним рукама |
| асвим непотребна.{S} Пашковић као да је и сам то хтео што је она хтела, Застао је на степеницам |
| шу уносила у рад, утицала је тако да је и материал сву своју душу полагао у њене руке.{S} Све ј |
| младе жене.{S} Тога пута такве, која је и волела и удала се по Анином мотиву.{S} Сада опет Ана |
| рву љубав којој сам се дивио, и која је и мене нагонила да љубим ...</p> <p>— Ја волим, госпођи |
| имца. </p> <pb n="201" /> <p>Стајала је и чекала и стрепила.{S} Груди су јој биле пуне Бошковог |
| се људи чисто гушили у њему.{S} Пала је и нека, за то годишње доба сасвим необична магла, дебел |
| ар ја умем то сада рећи — одговарала је и она тихо, са уздахом.{S} С једне стране ми се чини да |
| њему.</p> <p>— Останите ту — шаптала је и оборила главу тужно.{S} Била је бела као од камена.</ |
| а и склонила се с прозора.{S} Почела је и сама да се спрема за полазак.</p> <p>У цркви није дув |
| а је у ходник и ослушнула.{S} Изашла је и у башту.{S} Вратила се опет у ходник, и стала крај пр |
| доста нових ствари.{S} Сем тога, Ана је и дотадашњи програм комбиновала многим новостима Преврћ |
| м, а други пут двема ружама, али Ана је и једно и друго скинула са себе.{S} Она је додуше врло |
| ем животу, волела и пре мене.{S} Она је и мене у цркви и кроз <pb n="86" /> цркву заволела.{S} |
| овој слици Христа и Јуде.</p> <p>Шта је и могао грешно осећати он, који воли девојку, чистију и |
| људи једно другом милости чине, кад је и љубав међу њима само овејана, бескрајна и сажаљива ми |
| певачима, и високи њихов прота, коме је и најсвечанији фелон кратак, и изгледа у њему као кад с |
| да обожавам његову уметност кад јој је и колевка и гроб ваздушни талас! ...{S} Његово певање ј |
| с од страшне љубавне неситости којој је и вечност кратка. </p> <pb n="163" /> <p>Можда је тај ч |
| списала стара њена озбиљност.{S} Чак је и ослабила.{S} Само су очи пламтиле, и биле лепе и таја |
| су у дубоку несвест умора као да им је и душа заспала.{S} Други, који од сутрашњег дана има да |
| икад, имала ведру једну свест, којом је и најнезнатије детаље свога живота улепшавала, грејала |
| горчење.{S} Први пут, и једва једном је и он доживео лепоту и срећу, и одмах, у истом <pb n="20 |
| {S} Написавши јој онда оно писмо, он је и нехотице ту ствар положио у њене руке.</p> <p>Све је |
| као домаћин у својој кући.{S} Чупкао је и слагао гранчице и цвеће, и опрезно остављао на страну |
| ази у цркву, а сада није ту.{S} Знао је и то да је она покретач и душа лепом појању у њиховој ц |
| е.{S} Престала је главобоља, престао је и сумор.{S} Једна жеља ме сад још само тишти.</p> <p>Па |
| ечева икона и светити се вода, седео је и присмакао као некаква институтка .</p> <p>Недићка је, |
| Јер тек кад су била поклоњена, видео је и одмерио сва блага којих има у њему.{S} И онда је био |
| тога, кад се кренуо у варош, опазио је и дебело дрво, и коприву, и литију цвећа.{S} И мали јед |
| идети не само како је Ана, него како је и Иринеј поруменио , па чак и како је Мајински поцрвене |
| ла да виде милога госта.</p> <p>Мало је и одвише цветан и весео испао дочек старца.{S} Владика |
| Метеж се слива и сређује.{S} Свечано је и побожно.{S} Анђели и добри људи су на земљи.{S} Још т |
| јер су сви ти пољупци моји, зато што је и он мој, само мој! ... </p> <p>Као болесна, као полулу |
| а.{S} Црква треба да буде љубав, јер је и музика црква. </p> <p>Волети, а не смутити душу — сме |
| о сам као дете.</p> <p>Докторов глас је и сад био пун жалосног уздисања.{S} Ана је гледала у Па |
| а, сем тога, Ана, свака ваша жалост је и моја, свака ...{S} Ево видите, понео сам и цвеће, и в |
| кше.{S} На жалост, то не значи да му је и боље.{S} Не бих вас смео с поуздањем тешити и храбрит |
| трпезарију, тамо је лепо топло, а ту је и доктор Пашковић Зато сам и дошла.{S} Хтео би да се ви |
| есовала своје суграђане, а помало их је и једила.</p> <p>Стара двадесет и три године, одлична п |
| ана срце човечје све то више не познаје и не признаје!</p> <p>Па можда се и каже ...{S} У томе |
| S} Јер, где престају искушења, престаје и монаштво.“</p> <p>„Заблуда је говорити о монашком мир |
| амлета и себе?{S} И где су друге легије и безброји милости , које су утонуле у бездана мора, не |
| исак чинили.{S} Ђакон, доктор теологије и врло учен, али човек јако малена раста, јако дугачке |
| {S} И вибрирање то сели се, из мелодије и мекости гласа у јасност и ватру очију, одатле у умиља |
| љу да оду.{S} Па онда се опет све слије и смрси, и у души завлада нешто сасвим недокучно.{S} За |
| ти.{S} Та зар се и љубав међу њима није и родила и развила тако да они никада речи једно с друг |
| рце је певало у њему.{S} Умало што није и гласно запевао.{S} Можда би и учинио, да га пас Анин |
| сигурном клопком.{S} Нешто рафинованије и нешто дуже од осталих, јер јој се тако може.{S} Други |
| је уметник , може постати најслободније и најсрећније створење.{S} С тога ваљда и има тако мног |
| да и ти људи не налазе друго, искреније и топлије питање, него понављају ону баналну фразу о те |
| том се теже развијају , али су трајније и јаче од страсти срца, и једино оне могу победити и по |
| радости, демон се размахнуо још силније и пакосније.{S} Ану су шибали страст, слатка успомена , |
| и о триумфу музике и црквене церемоније и у њиховом скромном храму.{S} Архијереј са митром и шт |
| .</p> <p>Али на пола пута између капије и уласка у кућу искочила је одједаред сива једна мисао |
| ој усне.</p> <p>— Болесно је најстарије и најмлађе дете.{S} Најмлађи дечко има лакше обољење, а |
| ле.{S} Зашто је крила?{S} Али она крије и друго од других.{S} Љубав своју, разговоре своје с Ир |
| ослужења.</p> <p>И све је ишло простије и лепше него икад.{S} Певачи су били пажљиви и послушни |
| е отискује, бежи испред мене, савлађује и као суви штап крха живу љубав, отима ми пољубац, мој |
| јасан тренутак.{S} Тренутак који казује и открива.{S} Казује да је то сад оно болно и неумитно |
| ка, и осећајући као да се с њим удаљује и један део лепог богослужења у њиховој цркви.</p> <p>— |
| е ствари.{S} Ђакона то можда узнемирује и мучи.</p> <p>Ана је осећала жмарце по телу, и неки до |
| S} Неће смрт и промену , него распирује и одржава сталну борбу.{S} Сталну, јер не сме погинути |
| је све то, што у први мах заинтересује и заноси, претежно луксуз технике, и да у срцима модерн |
| унила у једном, ето, свештеник рецитује и наредно, па затим и за наредним наредно.</p> <p>Ана ј |
| ети одавде, да одлети до цркве, да чује и види срећу и лепоту живота свога, да се врати, и онда |
| ма, где се све што је живот изједначује и слива у нешто једно и вечито, као што је један и вечи |
| а, нежним и чежњивим, као да даје знаке и такт милој свирци, коју слуша очима, осмехом, дивном |
| је снагом својих очију Ану и од владике и од целог света.{S} Привлачио ју је, заносио ју је, зв |
| попела по кристалним степеницама музике и обожавања Господњег.{S} И тај доживљај мора трајати ж |
| , слаткој једној слици о триумфу музике и црквене церемоније и у њиховом скромном храму.{S} Арх |
| чну, као што су и црква и музика велике и мучне.</p> <p>Нежно, лагано, спустио је своју руку на |
| рвирање чаја, отварао брзо разне фијоке и орманчиће, и спремио послужење лепо и глатко као добр |
| .{S} Коренчићи и жилице раскивају даске и дробе камење .{S} Стоји црква од живе мрежице биља са |
| ачи борбу двеју лепота, лепоте нагонске и лепоте уметничке ...{S} Драги мој Иринеје, ти канда д |
| страховита привиђења и болове .{S} Руке и ноге се трзале и увијале као црви, као да детенце хоћ |
| божава јечање, страдање, испружене руке и невесела чела!{S} Куда су, него у поноре туге, просул |
| тао је ђакон загушено, укопавајући руке и нокте у груди, као да авет неку на срцу треба да зада |
| <p>Напослетку, Ана је узела перо у руке и почела да бележи.{S} Своју песму.{S} Своју крвну жртв |
| ћева им свима приређује дивне вереничке и свадбене концерте, испраћа их у нови живот, и мирно с |
| ења и болове .{S} Руке и ноге се трзале и увијале као црви, као да детенце хоће да се испне из |
| е куцало спокојно.{S} Жеље њене су мале и испуњене.{S} Љубав њена је мир божји.{S} Оно неколико |
| е знала, груди његове су биле изнемогле и празне.{S} Улазио је у олтар на причешће потпуно спре |
| асу , да сем једнога Бога никоје анђеле и свеце не признаје.</p> <p>— Стварање света још није н |
| и хоће да дође.{S} Новине су већ донеле и све детаље око догађаја.{S} Дијецезан ће, у пратњи та |
| цања, једним зидом растављени од капеле и олтара, читају љубавно писмо жене ...{S} Да ли обојиц |
| чка, дува у руке, и има подеране ципеле и одело.{S} Ана га је позвала, <pb n="226" /> и дала му |
| Ану необично строго.{S} Свеће се димиле и трошиле у тешким сузама, стихари на деци су били мног |
| ешто, нешто што .. .</p> <p>— Ах, дакле и ви то осећате.{S} Да, да, досада сам био ученик и дет |
| гледала тако благодарно.</p> <p>— Дакле и ви то знате и волите!</p> <p>— Ко би могао то не воле |
| ојим инстинктивним кретом.{S} Зна дакле и он каква је лепота у том да се <pb n="71" /> задржи и |
| Мој завет је лепота. ј Предстоји дакле и мени калуђерска борба. 1</p> <p>Наишао је ђакон, и ду |
| ственом увету почела годити.{S} Донекле и као <pb n="58" /> музикалан експеримент.{S} Као врста |
| рквена музика навраћала је људе да воле и да заволе Бога.</p> <p>Глас о том величанственом поја |
| ме, док сте млади.{S} Сада вас сви воле и сви вам се диве.{S} Ређају вам се дани баш као духовс |
| скоп отпутовао, а људи свеједнако мисле и говоре о свечаности, и још никако нису скинули парадн |
| мира и нестрпљења .</p> <p>Иначе, после и због оног виђења, Ана није преживљавала никаквих потр |
| .{S} Ани прелете осмех поноса, па после и осмех ироније преко лица.{S} Да, и тај звекет сребра |
| одила руку, прво је том руком, па после и другом, дохватила и помиловала ђаконову десну руку, п |
| е руке, гушио се.{S} Очи његове, светле и вреле, умрле су.{S} Бедан и немоћан, спустио је главу |
| ала и од те слике, и од тих мисли, даље и даље, и сакрила се најзад, иза тешке завесе, у дубину |
| оде по врату и шиба по ногама, и гробље и самоћа су ужасни, а, тако близу, душе пуне љубави и л |
| вала и слагала, а глава је падала дубље и дубље.</p> <p>— Ана, ја вас волим.{S} Ви сте светиња |
| осећање за религиозне свечаности недеље и празника, и почела се развијати искрена потреба култа |
| и се само зато не виде што их нове жеље и снови затрпавају?{S} Јесам ли ја већ један део монаха |
| .{S} Али је за то време исисао из земље и из ствари сву топлу душу, и пресекао лето тако одједа |
| гово расположење бивало је чак све боље и све пријатније, у колико је чешће долазио у ту цркву. |
| S} Гледала га наслоњеног на бојно копље и на ловачку пушку, гледала га на позорници, у двобоју |
| Не жали ме, не теши ме, не заклањај ме и не лечи ме од бола!{S} Јер то не вреди, не вреди нико |
| екима се чак чинило да је у задње време и опао.</p> <p>— Променио нам се овај наш Пашко.</p> <p |
| и врло добро да два ђакона у исто време и на истом месту не могу постојати, вратио се натраг .{ |
| нечим забави.{S} Пружио је руку да узме и изближе погледа скупоцену неку резбарију од слонове к |
| ину дана он више не постоји, његово име и његов предмет су за нас обичне, безвредне ствари.{S} |
| готови да доживе сваку срећу, да приме и свако мучење, то су они којима се никако не спава.</p |
| ор.</p> <p>Облачила га је у све костиме и све карактере , мамила га у теснаце искушења и пробле |
| нико здрав да уђе.</p> <p>— Да, у томе и јесте сва тешкоћа.{S} Иринеј се, наравно, не плаши, и |
| а тише — а сем тога, у нашу кућу не сме и не треба нико здрав да уђе.</p> <p>— Да, у томе и јес |
| редавала се поново мирна, слушању песме и гледању раскошно лепих живих слика.</p> <p>Све то дол |
| е плакати јадна жена, бежећи испред Ане и затварајући за собом врата.</p> <p>Ана је остала сама |
| реме од јела и одмора, и састављао дане и ноћи у дугу и мучну једну службу, у којој је, више но |
| ствене драме.{S} Наравно, тако дочекане и обрађене, те су службе, у Богородичиној Цркви, долази |
| један млаз, који је лечио и спирао ране и на души и на слуху.{S} И то леком једним , кога ради |
| једне стране од посла, а с друге стране и од тога, што је све то што се десило и више од оног ш |
| </p> <p>Али ако љубав малакше, нестане и прође пре свега тога?{S} Чија љубав?{S} Можда моја, м |
| најружнијим околностима имао да опстане и да се сачува.{S} И који је, оставши усред смета и куг |
| а , Пашковић је помагао Ани да се дигне и да седне.{S} Ушао је монах Иринеј, сав мокар од кише, |
| ју душу заложила да богослужење подигне и улепша, и откад она примерним похађањем цркве и понаш |
| у мисли: страшне, дрске, зле, крвожедне и бестидне, и она је, држећи се у ужасу за главу, бежал |
| пуштао је из своје дуваном много кађене и вином много преливане гуше, као из неке гробнице, ост |
| ко удадбе девојчине вештачке, измишљене и за косе довучене ствари, и да је света и вечита истин |
| само усрећава.{S} Нека моћ из њега мене и води, и живот мој испуњава дужностима , борбом и радо |
| <p>— Две сестре, много старије од мене и давно удате.</p> <p>— Две сестре, то су два мелема — |
| жели да на неки начин уђе у мисли њене и у живот њен.</p> <p>Анине дубоке, љубављу испуњене оч |
| сама, у миру, нагледа зеленилом окићене и травом засуте цркве.{S} Чекало ју је изненађење.{S} К |
| едно опште значење: борба између јачине и слабости, између духа и материје.{S} И онда је она мо |
| платану.{S} Лишће, слепљено од прашине и влаге, растресло се, и сва вода се просула на главу м |
| слика једне девојке, симпатично озбиљне и непомично мирне, са замишљеним очима, загледаним увек |
| инице, све су то разлози да живот запне и застане, и загледа се у догађај са свом доколицом бес |
| ије, који су имали моћ да нас, несрећне и пале, расељене међу Турке, Млечиће и Угре, уздигнутим |
| је молила од Бога да све те, и трагичне и блажене слике отклони од ње, да јој да снагу да свет |
| он сада удаљен, недостижно удаљен од ње и од судбине њене ...</p> <p>Иако се вратио пре рока, и |
| , хармоничним са појањем које је око ње и њених мисли брујало, и она је пила акорде до краја, п |
| ужбом и молитвом, цео простор између ње и монаха Иринеја.{S} Затим, напротив, хтела је да сав т |
| вали, а после тога сређивање, смиривање и свежи дах новог живота у новом ваздуху.{S} И пожелела |
| ј.{S} Уосталом , све потанко испитивање и дубоко улажење није потребно кад је реч о Ани Недићев |
| p>Настао је неки метеж, неко предлагање и мољење и доказивање.{S} И размицање и гурање столица. |
| њем <pb n="74" /> је изражавала слагање и допадање, и, према томе, безповодност сваког даљег ра |
| упале свеће.{S} Да јој изрази допадање и усхићење због јединственог појања.{S} Да је пита — ђа |
| одоосвећењу и на Богојављење све појање и сав рецитатив буде у устима певача, и да сасвим изост |
| ољен буде онај који воли.{S} Све сањање и све испуњење тих снова ограничавало се свеједнако на |
| је малочас прогутала, јавило се кретање и проговарање неких нових душа у ваздуху.{S} Спустила с |
| зна, али се из олтара чуло тихо кретање и шум.{S} Ана се тргла и похитала натраг ка вратима.{S} |
| рој, обузело једно тако сложено сећање и осећање свега што јесте и што је било, да су је чисто |
| е и мољење и доказивање.{S} И размицање и гурање столица.{S} Све је одједаред поврвело у музичк |
| покиснутом руком.{S} Чуло се и тапшање и задиркивање јунака.</p> <p>Девојка је та била Ана Нед |
| ог тренутка, т. ј. владичино изненађење и радовање је трајало дуже од тренутка.{S} За то време, |
| се сасвим истоветно благосиља и рођење и смрт, где се пева и венчанима и у сандук положенима, |
| ви слутите откуда је дошло препорођење и кајање у мени, да ли знате ко је запалио ватру у црно |
| је неки метеж, неко предлагање и мољење и доказивање.{S} И размицање и гурање столица.{S} Све ј |
| исто не каже?{S} Чему срећа и усхићење и сласт, кад после годину дана срце човечје све то више |
| {S} Ана храбро отисну од себе сумничење и плашњу.{S} Чега да се боји?{S} Ђаконовог приближења ? |
| авао до престола лепоте, среће, светиње и идеала, за које је везивао рад и успех живота свога.{ |
| , само дотле док не изврши дело светиње и лепоте. </p> <p>Ана је била свесна свога заноса, али |
| ани тутањ.{S} С оне стране, мир светиње и духовна снага, која кроз танку ограду пред собом глед |
| е понирао некуда далеко, у Анине слутње и у своја искуства.</p> <p>Али монах Иринеј се одједаре |
| а.{S} Само су очи пламтиле, и биле лепе и тајанствене као никад.{S} Као оне <pb n="99" /> крупн |
| ору, пре јутрења.{S} Неке нарочито лепе и богате мисли би му тада долазиле на ум, и тако су га |
| а сад је било на реду да се о том увере и Недићеви са својим гостима .</p> <p>Концерт је започе |
| де воћке, изваљује дрвета, обара фењере и клупе.{S} Камичцима калдрме разбија окна на спратовим |
| вала људе, а нарочито начин како говоре и певају.{S} Она је то додуше стишавала и одрицала, али |
| ења кривице, плача, опраштања, љубоморе и среће, Иринеј и Ана су и знали и не знали шта се с њи |
| <p>На постељи је лежао, црвен од ватре и мутних очију, адвокат Недић. </p> <pb n="203" /> </di |
| еобично изненадила кад је опазила да се и доктор Пашковић једи.{S} Само се владичин ђакон није |
| нца.</p> <p>Дошла јој је чак жеља да се и она претвори у једну од тих малих животињица, скромни |
| знаје и не признаје!</p> <p>Па можда се и каже ...{S} У томе можда и јесте монаштво ...{S} У бо |
| попела очајна молба.</p> <p>Владика се и покајао и поплашио.{S} И тражио је да ублажи тон.{S} |
| ети мајке, Христа и цркве.{S} Сећала се и монаха Иринеја, у светој одежди и с подигнутим ораром |
| гледа ђакона збиља мртвог.{S} Тргла се и пришла му корак ближе.{S} Да, још је живео, али га је |
| ма, које су године наслагале, видела се и једна усправна, скоро сурово строга која се морала ур |
| алас и шум ветра.</p> <p>Пренеразила се и скаменила. </p> <pb n="227" /> <p>Ветар је шуморио:</ |
| оглед владичиног ђакона.{S} Окренула се и насмејала се на свога госта.{S} А владичин ђакон се д |
| понекад још враћа из гроба.{S} Враћа се и каже: само жена може помоћи човеку да се, за њу, успн |
| Куда су, него у поноре туге, просуле се и отишле све највеће милости овога света !{S} Где су Хр |
| што све прегоревају.</p> <p>— Бојите се и верујете да ћемо и нас двоје изгубити свест и понос, |
| ови , који престају да се врте, коче се и хладе, тако се, једно по једно, заустављали разни пок |
| а дорађен или потрошен.{S} Испрезали се и људи.{S} Једни, који су тешко радили , а нису у том р |
| {S} Молим те учини ми то.{S} И смири се и ти од брига.{S} Заклињем ти се да је мени добро, тако |
| ећању.{S} Као већ неколико пута, њој се и сада чинило да се напила среће за цео живот, и да ниш |
| „Плашим се ипак жениног тела, плашим се и њеног духа, плашим се жене, плашим се да је жена зло. |
| зи и њу. </p> <pb n="68" /> <p>Ђакон се и даље не јавља.{S} Страх њен је растао.{S} Као поплава |
| њен озбиљни поглед на себи.{S} Сетио се и оног сусрета на степеницама.</p> <p>И најзад се питао |
| орак, зашто, Ана моја драга? — гушио се и ђакон у сузама.</p> <p>Ана није одговарала.</p> <p>— |
| девојке са покиснутом руком.{S} Чуло се и тапшање и задиркивање јунака.</p> <p>Девојка је та би |
| } У онај дан кад служите.{S} Кад смо се и овде виђали.{S} Збиља, колико дуго ћете остати?</p> < |
| безгрешни људи ? ... </p> <p>И зашто се и он тако журио са стварањем свога света?{S} Зашто се т |
| лепше ћутећи разговарати.{S} Та зар се и љубав међу њима није и родила и развила тако да они н |
| n="41" /> <p>Требало је журити, јер се и Пашковић журио.{S} Остало је само толико времеда да с |
| инспирације , чинило јој се, рађају се и губе се на обиму неког јако пространог круга.{S} А у |
| и бледо се осмехнуо.{S} Погледали су се и прошли.</p> <p>Ани је задрхтало дисање.{S} После јој |
| и мало поруменео.{S} Али у исги мах се и тргао.{S} Шкљоцнула су гвоздена врата на огради , и к |
| ити, него да чашу Евхаристије он изнесе и подигне. <hi>Причасно</hi> се свршавало.{S} Ана се гр |
| м поздрављали старца, не само беле косе и браде, него и седих обрва и трепавица, који је крај с |
| а сасвим зацело по неколико живота носе и рађају.{S} Моје је убеђење да и мало лепши пућпурик ш |
| само они људи који силу уметности носе и у телу и у души, који имају оружје да сваког човека н |
| лагодарно.</p> <p>— Дакле и ви то знате и волите!</p> <p>— Ко би могао то не волети?{S} Ко би м |
| етио неку слутњу, пожалио би своје дете и себе, и са уздахом би ућутао.{S} Тога пута, гледајући |
| оним што је најбоље у мени.{S} А можете и зато, што је мој отац, пред крај свога живота , знао |
| божности, моменат заборава сваке сујете и страсти.{S} Ђакон је у призив те једне речи бацао цео |
| } И у једном правцу котрља све предмете и њихове крњатке.{S} Прашину диже са земље као чаршав, |
| Цркву, али на моје венчање, и онда ћете и ви дати нешто у темеље палате - Бог зна чије.</p> <p> |
| е — говорила је Ана озбиљно. — Добићете и позив да дођете сутра по подне код нас.{S} Да будемо |
| с двоје сте два струка цвета.{S} Будите и останите као цветови, као биљке.{S} Идите за сунцем и |
| , дођите да се уверим да има!{S} Дођите и уђите у одјеке песме ваше, која је вечна у цркви вашо |
| ите, Иринеје, сјају живота мога, кажите и помозите ми или да живим или да свиснем, свеједно, са |
| ах кући, идите, бежите одавде, клекните и благодарите Богу, спасли смо се, спасли смо љубав сво |
| ли сте били у стању да се брзо смирите и разаберете, и да оцените куда смо пошли, и куда бисмо |
| и да ми помогнете?</p> <p>— Не сумњајте и не питајте — говорила је Ана одушевљено и узбуђено. — |
| о учини, зар да само прође мимо топлоте и среће! ...</p> <p>Била је узбуђена, колебала се, хтел |
| их од крајње сласти сваке поједине ноте и акцента.</p> <p>Та чежња, уосталом, није била ништа н |
| ити се за тим траговима свежине, лепоте и незаборава.</p> <p>Живи трагови, разумите ме добро !{ |
| ој необичној гордости, гордој од лепоте и вере у лепо.</p> <p>И сада је тај живот, тај свесни, |
| та и срећна, и пуна њега, његове лепоте и милоте, његовог поноситог уметничког бића.</p> <p>— И |
| дан идеал.{S} Један богати извор лепоте и музике, који чарима својим мене <pb n="76" /> усрећав |
| S} Попречном стазом су шетала оба проте и владичин ђакон.{S} А тамо где се две главне стазе сек |
| } Дијецезан ће, у пратњи тамошњег проте и ђакона, стићи уочи Велике Госпојине, одсешће у кући а |
| вао и мрзио, ви, једна и једина, ви сте и мене светлошћу обасјали и лепотом улепшали ...</p> <p |
| ошао.{S} То је заслуга девојке коју сте и Ви запазили.{S} Људи тврде да је преокрет настао од в |
| част и Анин пас тамо у трави, ружичасте и беле свилене чипке око Аниних несвесно склопљених рук |
| ложено сећање и осећање свега што јесте и што је било, да су је чисто скомлели малаксалост и ум |
| ма, доспевала у неслућене пределе маште и поезије .{S} Осећала је, и све блаженство, којим Хрис |
| .{S} Ана се збунила.{S} Бојала се да ће и ђакон отићи.{S} Али он је остао.{S} И <pb n="119" /> |
| болести, шта ће онда и молитва, шта ће и свештеник.{S} А кад су забрујала звона на <hi>Достојн |
| а већ сасвим празна.</p> <p>— С њиме ће и иначе ова црква много добити.{S} Чуо сам да необично |
| кидао мале гроздове иња да повеша веће и беље.{S} Најзад је растерао и облаке.{S} Али онда, по |
| на Видела је да му очи постају све веће и веће, све лепше и лепше, и да су пуне препуне суза.{S |
| корака.{S} Као из воде су искакале веће и мање групе крстача .{S} Ана се осећала неудобно.{S} Ж |
| е сме сазнати тајну њеног живота, среће и задатка.</p> <p>Промолила се одједаред нада.{S} Благо |
| још, слеће на тај доживљај коб несреће и покрива га црнина жалости. </p> <p>Недићку је тешко б |
| не и пале, расељене међу Турке, Млечиће и Угре, уздигнутим Светим Дарима и звекетом кадионица о |
| т није слепа, него да страст зна и хоће и рачуна , у два себична непријатеља који, као паук мув |
| влажна, под којом као да се топиле куће и баште.{S} Један по један део вароши је нестајао.{S} Н |
| о јој пише, и допраћа Пашковића до куће и стоји на улици док не дочека вести о несрећним пријат |
| вања , али која не дира најфиније живце и најтање нити душе човјечје.{S} Не тако.{S} Него једну |
| кључ нове песме.{S} Збацила је рукавице и шешир и полетела клавиру.</p> <p>Али, што никада није |
| ер.{S} Далеко од кариере , без породице и без амбиције, калуђер нема ни страха, ни сметњи, ни н |
| поносита и непорочна — она је немилице и сурово чупала са њега сав сјај и раскош одела, отимал |
| грубости, насиља, досаде, свакидашњице и немонаштва? ...{S} Помози ми, Боже Велики, Свемогућни |
| ав човек, одмиче далеко од свакидашњице и њезиних укуса и судбина.{S} Страст за чистом лепотом, |
| кови су газили и мрвили зелене гранчице и цвеће, мирне, безгласне жртве сваког људског весеља.{ |
| ој кући.{S} Чупкао је и слагао гранчице и цвеће, и опрезно остављао на страну једну цветну шибљ |
| срце.{S} Стога се, најзад, живот и срце и уклањају испред њих, и човек, такав човек, одмиче дал |
| тави онај вратић, и стезала га све јаче и јаче.{S} Крв, отровна и врела као узаврела, заливала |
| ђубре баци, да га милује или да га сече и пече.</p> <p>Пашковић је већ готов.{S} А Иринеј ?{S} |
| адићево као победа , негде у куту јауче и свилене своје косе чупа млада једна жена.</p> <p>— Ла |
| ладићево као покров, негде у куту јауче и седе своје косе чупа стара једна жена.{S} А када тај |
| оред ње проћи.{S} Видео је башту и јуче и прекјуче, и већ толико пута.{S} А познат му је био ск |
| !{S} Ја сам већ ухваћена у ђавоље канџе и изгубљена сам, и још само кратко време ми има живота |
| ора Васића, а нешто касније се показаше и знаци непогоде у времену.</p> <p>Људи су застрепили.{ |
| г што она може поднети, и, најзад, више и од оног што сме бити.{S} Ана је, кроз све своје усхић |
| наде.{S} И чинило јој се да ничега више и нема у цркви сем те Велике Песме, која је једним махо |
| ј није ту, или да пожели да никада више и не дође.</p> <p>— Би ли могла на часак изаћи, Анице?{ |
| ово аналисање, изгледа, није ништа више и веће од просте радозналости .{S} Разбије ти човека ка |
| ао скакати да дохвати ружу.{S} Све више и више.{S} Дечко се попео на клупу, држао ружу у подигн |
| и и послушни, црква је стицала све више и више сталних посетилаца.</p> <p>Међу чешће посетиоце |
| даљавала од Пашковића, у колико се више и више изоловала на госпођици Недићевој као девојци уда |
| ела је у себи да се у цркви никако више и не види с ђаконом. </p> <p>И с тога, кад је дошла нар |
| , зарђаног гвожђа, старог камена, кише и сљуштеног лепа.{S} Зидана је била по узору једне од н |
| трем, заштићен у дубини својој од кише и снега, чист и пун заветрине као соба.{S} Црква, напро |
| елен, цветан, свеж, жељан свега, и кише и сунца.</p> <p>Био је опет весели онај калуђер у чијем |
| је понављала и понављала .{S} Све тише и тише.{S} Почела је да га крије, да га воли, да се бој |
| очи постају све веће и веће, све лепше и лепше, и да су пуне препуне суза.{S} И имала је за ра |
| и замишљене, некуда занете мајке — гуше и притискују малу аријицу која се сама од себе негде у |
| ште, кад живот сам не губи за њега драж и лепоту доклегод је жив, а најлепши делови тога живота |
| и сентименталности је нестало.{S} Свеж и задовољан је погледао кроз широм отворен прозор у рум |
| наче знало да је умно још необично свеж и јак, подсећала на пролазност и смрт.{S} Жуто и набрчк |
| ни, али она је пробијала кроз сав метеж и све боје, и видела се увек иста, непопуњива и стална. |
| троје да дође хирург.{S} Да донесе нож и да изврши оно што је последњи покушај ...{S} Ах, како |
| залогај натраг у тањир, и наместио нож и виљушку у знак да је с јелом готов.</p> <p>У тај мах |
| е одрастао у кући рођака, где су се муж и жена и деца опијали, ружили, свађали и с ножевима виј |
| {S} На гробу татином ће можда бити мраз и иње, а у соби његовој нека буде срдачно и топло као и |
| та.{S} А познат му је био скроз и скроз и шум зеленила.{S} Шум је додуше био леп као каква музи |
| олико пута.{S} А познат му је био скроз и скроз и шум зеленила.{S} Шум је додуше био леп као ка |
| што није и гласно запевао.{S} Можда би и учинио, да га пас Анин за времена није подсетио где ј |
| Двери, појавиће се опет он.{S} Како би и могло и смело друкчије бити, него да чашу Евхаристије |
| ?{S} У свирци, у смислу лепога, у журби и приближавању повратка вашег који нам већ иде.{S} Сиро |
| што је у њима било грома, песме, љубави и страха божијег.</p> <p> <hi>Велиј јеси, Господи, и чу |
| имо борбу између живота и смрти, љубави и губитка, младости и старости.{S} Сви ти разни примери |
| као поглед у биљке.{S} И сав од љубави и ничега више.{S} Бог ми је њу послао као највећу милос |
| ужасни, а, тако близу, душе пуне љубави и лепоте ... зар да њему на жао учини, зар да само прођ |
| ујемо сваки онај дан који је без љубави и миловања прошао ... <pb n="170" /> Воли је, воли је, |
| где, сасвим близу, на овој земљи љубави и лепоте, међу онима које ништа не боли, и који се добр |
| ни трага гњеву.{S} Пуно, препуно љубави и суза, гледало је у Ану као и око оца њеног.</p> <p>Ан |
| фигурине , ваљда пиљарице, иду на глави и разговарају живо.{S} Слика се после замутила и нестал |
| раскош одела, отимала га животу и слави и жени, силила га да се одрече среће, завијала га у црн |
| ћу на уснама, Ани се тај дрвени, рапави и чворновити човек одједаред учинио као неупознато једн |
| е, и убрзала корак, да га само поздрави и пре њега уђе.{S} Журба њена је међутим била сасвим не |
| кобни сусрет у природи .{S} Жена прави и од раја играчку, а човек и у рај носи пустињу и манас |
| ића, које не може отићи, чије срце живи и удара у сваком растанку. </p> <pb n="173" /> <p>А усп |
| ше него икад.{S} Певачи су били пажљиви и послушни, црква је стицала све више и више сталних по |
| у мени расте!{S} Ја служим Богу, цркви и вернима истинском службом слуге који љуби своје госпо |
| да види да је баш он онај који је цркви и Богу најближи и најмилији.{S} Нека врста пријатне зав |
| прошлост своју, морам пркосити и цркви и Богу, морам, морам се сурвати, јер морам пољубити њег |
| га опет врати Богу, Богородичиној Цркви и себи.{S} Тој игри се она предавала често, дуго, и са |
| ствар.{S} Љубав њена се родила у цркви и живела само у цркви.{S} Ту љубав није запалио ни плам |
| ла и пре мене.{S} Она је и мене у цркви и кроз <pb n="86" /> цркву заволела.{S} И ја њу, дакле, |
| , а не прошлих дана.{S} То су увек нови и нови оригинали, који одмах пропадају, без трага, без |
| их тичица, Ана је гледала некуда у дуги и слободни и богати живот човека, који је понекад тако |
| у, што мисли о оном што се у цркви ради и дешава? </p> <p>А откуда он све то зна? — смешио се м |
| се пењао и са њега силазио као да лебди и тле ногама не додирује.{S} Кадионицом је махао као да |
| ражио у Бога савет, како да се исповеди и смири пре него што светињи приђе.{S} А Бог му је река |
| да пољубац љубави моје, да га обезвреди и увреди, и да мене остави, да поред мене прође, и да о |
| ла се и монаха Иринеја, у светој одежди и с подигнутим ораром.{S} Али није скидала уста са руке |
| ји не сме пасти, који ће остати да види и насљеди победу снаге своје.{S} А Ана?</p> <p> Владики |
| инеја је стојала жеља да владика погоди и сазна све што је у њему.{S} А у владичином оку је сто |
| ако је тражио начина да живот свој нуди и даје. </p> <p>И давао га је.{S} Три године дана је жи |
| ало збунио, али је метнуо руку на груди и опет се поклонио.</p> <p>Ана је одједаред осетила стр |
| буктање рубина, пао је ђакону на груди и запалио му одежду.{S} Од појаса на више он је горео к |
| е пред њом.{S} Гле, онај кога она тражи и воли, ту је, <pb n="112" /> крај ње је, и разуме све |
| ш он онај који је цркви и Богу најближи и најмилији.{S} Нека врста пријатне завидљивости јој пр |
| лепота у том да се <pb n="71" /> задржи и усами један мали, недовршени осећај .{S} Не пустити д |
| га дражи, пепељушким подвизима му служи и краљевским трагичностима га улепшава, воли га кроза с |
| тисак један око срца као да отров улази и њу. </p> <pb n="68" /> <p>Ђакон се и даље не јавља.{S |
| ину душу дошао ред да оставе стан божји и негде у васељени изврше свој задатак .{S} Зашто Ана и |
| ашке иде.{S} Уопште је изгледао свежији и веселији него синоћ.{S} С Аном се много разговарао.{S |
| поновио.{S} Тиши и спорији, али врелији и силом ућуткиван, каква је љубав материна кад детенце |
| треба да буде највеселији, најбогатији и у све заљубљени човек?{S} Треба да буде калуђер, одго |
| е, не, јер он се не <pb n="206" /> боји и моли да га приме, него због нечег другог ...{S} Због |
| растанак.{S} Зар ви не знате да постоји и весео растанак?{S} Све дотле док има чекања, растанак |
| увек скине онај као анђеоско крило лаки и елегантни орар.</p> <p>Ани се учини да је и Богу жао |
| сам се лак и бесмртан.{S} Бог је велики и милостив — крстио се старац с побожношћу . </p> <p>— |
| овек и жена нехармонични, непријатељски и кобни сусрет у природи .{S} Жена прави и од раја игра |
| очима.{S} Наслоњена на лаки филигрански и тесни кавезић заробљених питомих тичица, Ана је гледа |
| м љубоморан на њу. </p> <p>Ана је тешки и напорни свој посао радила како га нико не би радио.{S |
| ицу у својој монашкој љубави?{S} Има ли и код мене већ мртвих и заборављених тренутака , који с |
| тање њене душе.{S} Трајна, потешка, али и слатка борба душе да се тело уклони из свести.{S} И с |
| р је напредовала.{S} Са доста муке, али и са очигледним успехом.{S} Редови нота се врстали, црн |
| ало.{S} С дубљим и финијим утиском, али и са утиском тежине, који прати сва наговештења из живо |
| воју према Богу одавало на срдачан, али и на отмен начин, и коме се сад усудила доћи, разбојнич |
| на велико задовољство Анино, суделовали и дечји квартети, октети и хорови.{S} Ана је решила да |
| има да су се тек тога тренутка угледали и састали.{S} Стојало је између њих једно узајамно жељн |
| који се стидљиво <pb n="93" /> откидали и опет се враћали.{S} Осећали су да би свака, и најпрос |
| и жена и деца опијали, ружили, свађали и с ножевима вијали.{S} Живот, дакле, који је у најстра |
| руго него давање.{S} Можда прави идеали и нису идеали задовољавања, него идеали одрицања ...{S} |
| едина, ви сте и мене светлошћу обасјали и лепотом улепшали ...</p> <pb n="197" /> <p> Мимопрола |
| лизе.{S} Доктори се најучтивије нуткали и нећкали око празне столице монаха Иринеја. </p> <p>— |
| боморе и среће, Иринеј и Ана су и знали и не знали шта се с њима догађа, и примицали своја мека |
| Природа је страст која се случајем пали и гаси.{S} Природа је непрекидна промена.{S} Зато дугот |
| Ана, Ана, зар сте могли, зар сте могли и једнога часка .. . ја сам недужан потпуно, ја вас нис |
| ује.{S} Свечано је и побожно.{S} Анђели и добри људи су на земљи.{S} Још тише.{S} Хаоса више не |
| е за цео живот, и да ништа више не жели и неће желети.</p> <p>У коси је осећала нешто пријатно |
| ва кретала.{S} Коњи и точкови су газили и мрвили зелене гранчице и цвеће, мирне, безгласне жртв |
| пролазило.{S} Недић и Недићка су молили и опомињали.{S} Узалуд.{S} Најзад је домаћица, већ у оч |
| пута су и други људи то исто помислили и говорили, али нико још није овако.{S} Нико сем њега.{ |
| без разлога или кривице падали, крњили и уништавали, а после тога сређивање, смиривање и свежи |
| велика музичка образованост су заносили и освајали.</p> <p>Ана је необично лепо свирала и у кла |
| тво.{S} Кад то биће, једном речју, воли и сагорева зато да душу калуђерову сачува од неосетљиво |
| ах у даху, занесени, своји, сами, топли и збуњени од наглих узбуђења кривице, плача, опраштања, |
| ву, као да целим грудима дочекује, грли и пије музичке таласе.{S} А подаље од ње ђакона, који ј |
| били много стари, људи су дошли окисли и прозебли , Христос се сакрио за облаке, а кроз јектен |
| ни заносна реч, чак ни хармонија мисли и осећања.{S} На трепету звука је она улетела у душу Ан |
| долазило би на ред питање: а шта мисли и чека Ана Недићева?</p> <p>Пријатељи куће Недића подел |
| и некако са собом тамо и монахове мисли и његове очи.</p> <p>Ђакон се најзад упитао: чије је то |
| хришћанска.{S} Осетила је да у замисли и стилу тих литургија има душа једног великог уметника. |
| ећате, да ли ви верујете да сам ја бољи и друкчији него штоли сам био ? </p> <pb n="196" /> <p> |
| ли то казна?{S} Ја се ипак надам да ми и сада, као и увек, само спасење може од вас доћи.</p> |
| ки час може бити убијена ?{S} Где су ми и милост и сажаљење за љубав нашу, за љубав као такову, |
| екао, као и пре, да монах Иринеј спреми и разлије чај.</p> <p>Владика је седео у старачкој, јак |
| ко горе.{S} Говорило се једнако о песми и свирци.{S} Још су дрхтали хоровођини чежњиви чело-тон |
| "216" /> је, наизменце, и певао у песми и јецао у плачу. </p> <p>Ана се враћала појању, певачим |
| е сваки дан поново слушати.{S} Ето шуми и сада.{S} Познато, разумљиво и тихо.{S} Ђакон се мало |
| обе су остала отворена.{S} Жагор је Ани и ђакону добро дошао, јер никако нису умели да заподену |
| у, а преко ње се ваљали, сити, угрејани и несташни, два вагабунда госта с Недићевог рођен дана. |
| егов живот могла од свега да га одбрани и заштити.{S} Доктор.{S} То је тај свемогућни доктор, к |
| н живота .{S} Неки чисто контемплативни и аналишући, скоро неактивни састојак живота.{S} Вечито |
| и су гладни љубави, и само ње су гладни и умиру онда кад љубав није више с њима.{S} И кад неко |
| ни.{S} Не постоје једаред рођени, једни и једини.{S} Хартија , партитура, тек не може значити с |
| који је у срцима вашим, и бићете чедни и невини! ... </p> <p>— Али, да ли све то што сам казао |
| Ана је гледала некуда у дуги и слободни и богати живот човека, који је понекад тако горак у сво |
| ?{S} Ако ту границу виде тек изгубљени и проклети ?{S} Ако сам ја већ сада згазила лепоту , и |
| мо.{S} Ви сте на путу вашој цркви, мени и нама.{S} Деца и иконе вас чекају, и тужни су.{S} Мајк |
| , да није.{S} Не, не.{S} Калуђер у мени и јесте онај који њу тако силно воли.{S} Силно.{S} Баш |
| вечита љубави!{S} Калуђери смо искрени и прави, јер калуђерске душе имамо.{S} Нисмо испосници, |
| рти.{S} И, једнима се привиђао нервозни и маниакални тенор, други су опет тврдили да ће ту музи |
| чула то појање.{S} Чим останем у тишини и сама, ја чујем, и гласове хора и глас ваш.{S} Увек та |
| пор, и још множина осећаја, и сви болни и тешки прелази њихови из једног у други.{S} Ана је одј |
| тало се, уздисало се, делили се поклони и цвеће. </p> <p>Да с музиком сад треба престати, то ни |
| и достојанственици, бело одевени, моћни и отровни.{S} После, скромни жути маслачци.{S} Све по т |
| његова мајка.{S} А ми стојимо, немоћни и бедни, и плачемо.{S} И Бог стоји.{S} Чекамо сви троје |
| {S} Посљедњи на тој ливадици , последњи и у тој години.{S} Патка, непоетична и увек гладна, нас |
| це се празниле.{S} Облак један , јесењи и кишан, путовао је некуд ведро плавим небом.{S} Мали д |
| ту множину света једва кретала.{S} Коњи и точкови су газили и мрвили зелене гранчице и цвеће, м |
| претрпео опет бригу и страх за ваш лепи и корисни живот.{S} Опростите му, и почујте га још мало |
| укао се некуда дубоко унутра, и од жари и пламена у себи стојао је као прекаљени челик, тврд и |
| уђим рукама , а дивни онај узвик о вери и страху божјем прошао је без одјека и потреса душа. </ |
| ркве!{S} Кад би изашао на северне двери и долазио ка средини солеје, то је било као кад вечерња |
| ре почетка службе.{S} Када људи, тутори и црквењаци тумарају без реда, врата шкрипе, кандила на |
| утисак чаробности.{S} Деца, врапци пси и мачке ишли су у гомилама за њим.{S} А он их је све ма |
| се да је мени добро, тако добро како ти и не слутиш.{S} Ја имам јасан пут пред собом, и идем по |
| <pb n="250" /> било ваздан пречитавати и студирати то писмо.{S} Било би ништа друго до смешно. |
| алности . <pb n="63" /> Како ћу дозвати и вратити певање које је прошло?{S} Шта ми остаје од ње |
| </p> <p>Мало затим стаде се притајивати и тањити сплет тонова, док их <hi><foreign xml:lang="it |
| ешто што се даје посматрати, сравњивати и ценити.{S} Пре тога, она је имала осећање као да је љ |
| ким је ђакон веома волео продискутовати и нашалити се.</p> <p>Али три дана касније, о празнику, |
| узичар оставио да ма ко покуша назидати и створити његово дело.{S} Музичко дело је дакле само з |
| као љута гуја, која ће јој тело кидати и душу испијати тражећи њега, њега, краља младости и ле |
| још дуго стојати и размишљати, увиђати и сламати се, и најзад опет заплакати, али плачем неосу |
| а се црквене ствари морају добро држати и не смеју на земљу испуштати, савио је лагано два Анин |
| ечац стати.{S} А затим још дуго стојати и размишљати, увиђати и сламати се, и најзад опет запла |
| века монах и аскет.{S} Човек може имати и чедну љубав према жени.{S} Пре бих се питао нешто дру |
| силни, Богу окренути , у цркви упознати и завољени глас, говорио је сада ту, сасвим близу.{S} Г |
| нах Иринеј се поплашио, стао преклињати и молити, покушавао да задржи плач и разлозима и ласкањ |
| <p>— Јесте ли изабрали шта ћемо свирати и певати ? — запитао је ђакон најзад.{S} Тако умиљато , |
| сводом који ће много пре њега оцветати и пасти.{S} Види се прво презриви отпор и неумољива мер |
| ог мимопролазећег човека може откључати и широм отворити.{S} И посматрајте само.{S} Не гледа у |
| и тела, на смиреност.{S} Срести, видети и волети, то је Ана Недићева умела само у цркви.{S} Она |
| ео и богат и заљубљен човек може волети и служити без циља.{S} Калуђер, калуђер.{S} Далеко од к |
| пропашћу њеном ...{S} Јер ћу је волети и тада, јер цео свет волим, јер је чиста калуђерска душ |
| ног одбора, ишла сваки дан да га посети и да му реферише о успеху, и причала му да сопран-солис |
| но, суделовали и дечји квартети, октети и хорови.{S} Ана је решила да ће се то, као завршни кон |
| го није?{S} Да ниси у ватри, мораш бити и гладна, а канда је овде и хладно ? — Недићка се сагла |
| ко.{S} Зар бих друкчије могла оздравити и оживети?{S} И сада, ето, љубазне ваше речи чујем ја с |
| било, можда и смешно, некога зауставити и питати зашто госпођица Недићева није у цркви.{S} Друг |
| е, све ће она <pb n="98" /> сама радити и урадити.{S} И топло се заузимала за чичицу код црквен |
| све то, и зато се најзад даје победити и разоружати од духа, и онда, покајно и скрушено, пење |
| трасти срца, и једино оне могу победити и побеђују срце.{S} Стога се, најзад, живот и срце и ук |
| {S} Он тражи нешто што ће га ослободити и искупити.{S} Морали сте запазити, кадгод наиђе на фин |
| исциплиновати, у хармонички ред сложити и увежбати, био је, наравно, огроман <pb n="97" /> поса |
| о лако.{S} Сву ту глад ће она нахранити и стишати, и опет ће стојати богата и срећна, и пуна ње |
| нити .{S} Шта више, ја морам зло чинити и живот свој обесветити, ја морам срљати за жеђу својом |
| нас можда још ломити , жеља још гонити и трести.{S} Али ће се смирити.{S} Смириће се, јер смо |
| раст, осетивши колебање, почела је рити и дражити.{S} Страшно питање: јесам ли ја робијаш свога |
| унути на прошлост своју, морам пркосити и цркви и Богу, морам, морам се сурвати, јер морам пољу |
| блаженим својим миром, хтела се вратити и главу и руке своје зарити у његове груди.</p> <p>Окре |
| ћа, срећне, ипак, што су могле очистити и посветити тамо где нису могле спасти".</p> <p>„Плашим |
| ће одједаред изменити живот, упростити и разјаснити све, и из досадашњега живота склонити мног |
| ева не могне у њу.{S} Почела се плашити и свога интензивног осећања, и сталног духовног општења |
| .{S} Не бих вас смео с поуздањем тешити и храбрити, јер је болесник врло немоћан ...{S} Може би |
| .{S} Али као две ласте, које, у топлоти и сјају, не могу замислити да ће можда баш на њиховим с |
| от треба да буде завет.{S} Завет лепоти и уметности Кандилце једно, које има душу само зато да |
| још није раздувао ...{S} Људи су сироти и бедни, живот је тако кратак, у старости и после смрти |
| кад јој се чинило да целим телом трепти и бруји.{S} Једнога дана, из виолине њене је пропевао н |
| прозиран један лептирак, уморних, смрти и мира жељних крилаца, који исплови, тамо негде из ћута |
| је, као и његова, била на вратима смрти и пред лицем Господњим.</p> <p>Очи Анине су поглед свој |
| на!{S} Милости моја, лепото моја, части и дико моја, Ана, реците нешто, заповедите, спасите себ |
| се склонила са улица.{S} Утвара болести и гњева божјег је пролазила по вароши, а немоћ људска ј |
| асно далеко ...{S} И то не због болести и затворене капије, не, јер он се не <pb n="206" /> бој |
| еди много, а код одраслих су те болести и иначе опасније него код деце. </p> <p>— Ја нисам знал |
| о том приликом, сцена и доживљај, чисти и божји као пшенично зрно, и она је одједаред ударила у |
| ! — трзала је она себе из помирљивости и самозаборава. — Волим га, да, као душу, као очи у гла |
| душу калуђерову сачува од неосетљивости и сувоће.</p> <p>Али ако Бог то баш и хоће да срце мона |
| се око њега неизоставно скупљали гости и пријатељи ...{S} Видећемо још, па ћу господин ђакону |
| ота и смрти, љубави и губитка, младости и старости.{S} Сви ти разни примери би се можда могли п |
| јати тражећи њега, њега, краља младости и лепоте!{S} А њој ће све то бити тако угодно и тако ла |
| ој.{S} И говорио речи саучешћа, радости и доброте, под којима се срце Анино дробило у сто срдац |
| енство среће, благодарности , блискости и наде.{S} И чинило јој се да ничега више и нема у цркв |
| и калуђер, који је завет свој у милости и лепоти положио, несрећни горди уметник, који главно с |
| педесет корачаји деле од пуне светлости и друштва.{S} И видео је такође, да оно, што је у одано |
| свеједно, дакле борбу између светлости и мрака.{S} А то је одрицање аскетско, то јест болно, у |
| Пашковић, вечити истраживач скривености и тајни, није овога пута слутио, изгледало је Ани.</p> |
| а олтарска дисциплина неприкосновености и беле чистоће. </p> <pb n="30" /> <p>Љубавни снови Ани |
| алуђера, у кући која је дом усамљености и одрицања, једним зидом растављени од капеле и олтара, |
| и на створење умотано у расу смирености и у вео туге.{S} И чинило јој се да тај човек, савијају |
| .{S} Царска песма, али пуна скрушености и туге.{S} Хвала ти, Боже, и не остави ме кад до туге д |
| лостиво, толико, колико свега брижности и милости у мени има.{S} Да ли сте разумели, јуче, не с |
| тално чини, како би сва снага невиности и лепоте гласа дошла до потпуног израза.</p> <p>Једнога |
| оспођица Недићева иде у сусрет старости и смрти.{S} И, једнима се привиђао нервозни и маниакалн |
| бедни, живот је тако кратак, у старости и после смрти је све свеједно, и опет се човек толико о |
| ркву, и у детаље знала њене нарочитости и лепоте.{S} Са једнога места у женској препрати се чин |
| а и сама Богородичина Црква, буду пусти и хладни као гроб, и да се она расплаче за драгим своји |
| а жељу.{S} Склонила је мајку да попусти и да је пусти, обукла се, узела велики буке зимских руж |
| брбљају, деца се довикују, неко се љути и прети, продавач свећа гласно рачуна и звецка ситним н |
| рки.{S} Одједаред, пребијени, раскинути и искидани тонови мотива: слутња мајчина да тамо негде |
| ко туђ и плашљив, и сваки пут све краћи и краћи ...</p> <p>О, како се ја бојим и грозим успомен |
| дан део свога душевног живота не страћи и не баци. </p> <pb n="150" /> <p>Али где је та граница |
| м сам се насмејао.{S} Већи кривац, већи и покајник, то је све.</p> <p>Па чак ни тако није.{S} Н |
| м у себе, да сам, од нас двоје, ја већи и баналнији кривац...{S} Али затим сам се насмејао.{S} |
| ? — Недићка се сагла, чаракала по пећи и бацала дрва. — Нема доста жари.{S} Пређи у трпезарију |
| ост.</p> <p>А Пашковић је доливао трећи и четврти чај, и седео би тако Бог зна још докле.{S} Ње |
| , дакле, кроз ту љубав, видети, постићи и имати идеал.{S} Какав мир то мора бити.{S} Каква крун |
| а и пузи разноврсно цвеће.{S} Коренчићи и жилице раскивају даске и дробе камење .{S} Стоји цркв |
| г њиховог виђења.{S} Можда ће тада моћи и разговарати с Аном.{S} Та је жеља, ваљда с тога што г |
| Христово мртво ћутећи.</p> <p>Бирајући и слажући композиције зато богослужење , Ана је живела |
| и да их чак и не познаје, али осећајући и то да их сад ето има и носи у себи готове и своје.</p |
| није сасвим тако, господо.{S} Преврћући и себе и друге људе толико помно, тај човек мора бити д |
| чки заноси су наилазили на њу све чешћи и све јачи.{S} Понекад јој се чинило да целим телом тре |
| та.{S} Тражио је откуда долази тај тихи и свети пољубац <pb n="51" /> љубави са његовом самоћом |
| еживела последње лепе часове и у музици и у цркви ? ...{S} Помилована рука, слатка реч, то је м |
| у виолину, и сав свој живот, у доколици и у раду, поклањала искључиво музици.</p> <p>Свирање ње |
| м неко зло прети, и да само у заједници и чврсто загрљени могу злу томе отпора дати — и све так |
| аслачци.{S} Све по три у реду.{S} Појци и богомољци.{S} Најзад, густа вијугава павта пољског сп |
| у.{S} Да на његовом рамену лежи, да очи и уста његова <pb n="133" /> над собом види.{S} Да се с |
| ђе.{S} А Бог му је рекао да подигне очи и погледа на место крај стуба. </p> <p>Издужена и побле |
| но је гледала у потпуно преображене очи и лице Пашковићево .{S} Била је у неприлици шта да одго |
| т у ходу и у покретима упадали су у очи и изненађивали су.{S} А јак музички талент и велика муз |
| ровом, крстом, Голготом и Кавказом мучи и кињи дух, обара га и на ново одлетање га дражи, пепељ |
| коси.{S} Исти мотив се поновио.{S} Тиши и спорији, али врелији и силом ућуткиван, каква је љуба |
| , који је лечио и спирао ране и на души и на слуху.{S} И то леком једним , кога ради су и ране |
| вис као лопту крпа.{S} У исти мах руши и лупа.{S} И у једном правцу котрља све предмете и њихо |
| милице и сурово чупала са њега сав сјај и раскош одела, отимала га животу и слави и жени, силил |
| је, и остављају за собом сиротињу, очај и празнину .</p> <p>Наједанпут, Иринејева дрхтава и рас |
| и сам што је боље могао.{S} Чуо се смеј и кефкање раздраженог псета.{S} Најзад је ружа, сва раш |
| ча, опраштања, љубоморе и среће, Иринеј и Ана су и знали и не знали шта се с њима догађа, и при |
| огати живот свој носи у цркву, рад свој и уметност своју посвећује Богу, а снове и љубав своју |
| ла се жртви својој до срца, обузела јој и главу, помешала се са сном, тако да се сиротом ђакону |
| обичне младости.</p> <p>Долазили су јој и чудно лепи снови.{S} Један се нарочито често понављао |
| >XXV.</head> <p>У Ани, доброј, побожној и покорној Ани, беснео је немир.{S} Један дотле непозна |
| ругом крају стола.</p> <p>И на уздужној и на попречној стази остали су најзад Ана и ђакон сами. |
| песме ваше, која је вечна у цркви вашој и у мени“. </p> <pb n="175" /> </div> <div type="chapte |
| мене сасвим необично.{S} Као да је олуј и кроз мене прошао.</p> <p>Збиља, Ана је скоро са неким |
| аре цркве је оживео фреско један, редак и скупоцен као драги камен.{S} Тамо горе, у златном бро |
| планине, лио се са проповедаонице тежак и чист један млаз, који је лечио и спирао ране и на душ |
| <p>И збиља је тако.{S} Он се осећа јак и спреман да доврши дело свог унутрашњег помонашења.{S} |
| а неко мило узбуђење.{S} Како му је лак и мекан и раван излазио тон тога дана!{S} Ђакон се нада |
| Овако стар и трошан, осећао сам се лак и бесмртан.{S} Бог је велики и милостив — крстио се ста |
| што што не осећам.{S} Мени је живот лак и пријатан и сушта лепота.{S} Једно бих само хтео да бу |
| рстовдан је освануо леп.{S} Некако млак и љубак у тишини дебелог снега који је још непрестано п |
| мала вежбање с децом, дошао је црквењак и донео писмо.{S} Казао је да не треба одговор, и отиша |
| ђу осталог и зато, да би изазвао утисак и уверење који ће бити у даљњој даљини од истине.{S} Ћу |
| ужену руку.{S} За часак само.{S} Кратак и незабораван часак.{S} А затим је положио у руку молит |
| више помисао да је претрпела можда чак и мали пораз, и хладно загледана у свој задњи триумф, с |
| {S} Затим, стао је из Ане да избија чак и неки стварни несташлук.{S} Одлично је имитовала људе, |
| к и како је Мајински поцрвенео , па чак и како је Мајински направио гримасу , да сем једнога Бо |
| его како је и Иринеј поруменио , па чак и како је Мајински поцрвенео , па чак и како је Мајинск |
| ао задовољити да остане у порти, па чак и на улици.{S} Да колико толико бар појање чују, кад ве |
| е, раскошне службе, данас, можда ће чак и добро бити да мало постимо.{S} Две недеље дана да буд |
| мој добар друг из млађих година, и чак и мој имењак.{S} И он се зове Јова.{S} И то га је име, |
| ући да их она није мислила, и да их чак и не познаје, али осећајући и то да их сад ето има и но |
| човеку више него у самом Богу.{S} Човек и с небом, и са сунцем, и с Богом има сажаљења!“</p> <p |
| } Жена прави и од раја играчку, а човек и у рај носи пустињу и манастир духа свога. <pb n="220" |
| роблема и бола?{S} Бојим се да су човек и жена нехармонични, непријатељски и кобни сусрет у при |
| м се : зашто је љубавни уплив жене увек и уплив проблема и бола?{S} Бојим се да су човек и жена |
| вала ипак постајање, преливе, боју, јек и сву душу гласа тако истоветно исто са ђаконовим рецит |
| узике успевају да томе хаосу даду облик и смирење.{S} И долазила јој је помисао да је Бог дух м |
| елику љубав да има, тај мора бити велик и калуђер.</p> <p>Улицом одгоре, идући ваљда из парка, |
| тане бити све и сва.{S} И пут и коњаник и коњ. </p> <pb n="20" /> <p>У прве дане, под јачином п |
| ла смиривати.</p> <p>Изашла је у ходник и ослушнула.{S} Изашла је и у башту.{S} Вратила се опет |
| ићева , држећи у једној руци молитвеник и цвет, а у другој душу своју.{S} Душу, која је, као и |
| ећате.{S} Да, да, досада сам био ученик и дете Христово, а одсада , ма шта да буде, то више бит |
| Нешто се пролама.{S} Стиже.{S} Шум, бук и писка олуја, пуног обесне снаге и пустошења... </p> < |
| Недићке прописује каљаче, кожни прслук и вунени шал око врата.</p> <p>Сутрашњи дан је био прав |
| , расејано, пуштајући да му глас, диваљ и громовит, чисто поруши песму.{S} Стари хоровођа је би |
| на пошла.</p> <p>— Може бити да сам вам и досадан с тим разговором о своме душевном стању ? — н |
| оја, свака ...{S} Ево видите, понео сам и цвеће, и већ сам био близу, али, одједаред сам угледа |
| пло, а ту је и доктор Пашковић Зато сам и дошла.{S} Хтео би да се види с тобом ма на два три ми |
| та је ово самном, тако ништа не схватам и не видим, као да је цео овај свет у кожну лопту ушиве |
| ни небесне музике, и да су једино ритам и тон вечито вечни.</p> <p>Анино тело се исцрпљивало у |
| Верујете ли ми да сад одједаред осећам и неку тугу што сутра треба да идем.{S} Човек <pb n="16 |
| доста.{S} А с друге стране опет осећам и зебњу.{S} Чудну, као да ме топлота живота оставља.{S} |
| на.{S} Ја је ипак свесно и хладно кажем и пишем.{S} Све ћемо изгубити, све ћемо дати, али размо |
| >Њој је јасно било да је својим ћутањем и размишљањем одала траг догађају, и да сада на неки на |
| хероја, крвљу, блатом, немоћи, рушењем и пропадањем.{S} Него у просторе оног ведрог живота кој |
| еђ и неситост буди, која можда гариштем и пепелом прети.</p> <p>Ани се нешто паучинало пред очи |
| цветови, као биљке.{S} Идите за сунцем и за законом који је у срцима вашим, и бићете чедни и н |
| треба ...{S} Оставите ме да се исплачем и смирим сама у својој соби.</p> <p>Али тамо, у тој фин |
| е, опраштајући се неким необично благим и срећним осмесима, који се јављају кад људи једно друг |
| </p> <p>— Бога ми, ја, сем торбе, видим и друго.{S} Видим чудно, четвороугласто, скоро брутално |
| мојој љубави има меланхолија .{S} Видим и ја хладан један месец, који ме вуче, и у чијој мртвач |
| мах, као трава пред тим гњевним, гордим и безгрешним погледом Иринејевих очију.{S} Али, окренув |
| ринеј, као и тада у порти, али врелијим и чујнијим шапатом .{S} У том шапату је Ана сасвим јасн |
| } Живот, дакле, који је у најстрашнијим и најружнијим околностима имао да опстане и да се сачув |
| и краћи ...</p> <p>О, како се ја бојим и грозим успомена!{S} Мртвих, покојних делова живота на |
| Тако и те вечери.{S} Мирно, и с дубоким и лаким разумевањем је читао неку научну књигу.{S} Прес |
| кона, него они, који бар једним високим и уметничким аскетством умеју осветити свој живот, и ти |
| ела нека народна скупштина, са светским и црквеним поглавицама, са литијом и молитвом, са људим |
| S} Никада.{S} Мир мора стојати на целим и здравим снагама немира.{S} На олују мора стојати.{S} |
| лела.{S} И ја њу, дакле, треба да волим и смем волети само црквом у себи.“ </p> <p> „То је мона |
| овића значајним погледом, дугим, топлим и милим.</p> <p>— Хвала вам, докторе.{S} То је сјајно.{ |
| самосталност само зато, да вас загрлим и пољубим, Иринеје ...{S} Али не ужасавајте се, не осуђ |
| чије него што се очекивало.{S} С дубљим и финијим утиском, али и са утиском тежине, који прати |
| поред свег филозофирања, и ја сад ценим и дан Господњи, и службу у храму, и судбину човечанства |
| авно прошла времена, ка неким порушеним и попаљеним олтарима, чија светиља у срцима нашим треба |
| два се кренуо.{S} Но тада тако одважним и крупним кораком, као да се решио да на дуготрајно нек |
| е која тек просијава.{S} Рукама, нежним и чежњивим, као да даје знаке и такт милој свирци, коју |
| олико тренутака као олуј, са целокупним и распуштеним силама и вољама живота.{S} Да види тај св |
| о, нежно створење упутило тако врлетним и немилосрдним путем живота.{S} Чак, у једном тренутку, |
| На челу владичином, међу многим ситним и попречним борама, које су године наслагале, видела се |
| уде сам.{S} А Пашковић је гледао за њим и довршивао свој посао.</p> <p>Ништа не мари, мој смире |
| тако и наш Пашко: некада је шетао у Рим и у Париз, а сада, кад сунце журно запада, шета се до Б |
| свештеник рецитује и наредно, па затим и за наредним наредно.</p> <p>Ана је осетила хладан зно |
| а изаћи или куда ући.{S} Почео је затим и нагађати, скоро врачати, хоће ли бити одовуд или одон |
| небо почело навлачити, а дунуо је затим и свеж ветар, предсказајући промену времена.{S} Збиља.{ |
| његове душе.{S} Таласи те туге се затим и ван ђакона почели ширити, и купили се на оном празном |
| S} Погледајте ми, молим вас, тим чистим и безгрешним својим очима право у душу, и реците ми да |
| ину велику базилику, са једином службом и молитвом, цео простор између ње и монаха Иринеја.{S} |
| , гледало је у чинијицу каше пред собом и није јело. </p> <p>Владика се при доручку хвалио да ј |
| живот мој испуњава дужностима , борбом и радом, као и сваки други позив.{S} Немој више о удаји |
| се, поздравила је монаха Иринеја главом и руком, и скренула онда најкраћом стазицом ка излазу.< |
| , готово и цело, са тако чистим мотивом и тако савршеним тонским гибањем, као да је ту ствар та |
| а чистоћа њена, јединство њено с црквом и олтаром , то је, најзад, Бог!</p> <p>Ана осети страх |
| ика, коме си сва радост и утеха на овом и на оном свету? је ли да нећеш?{S} Дај ми руку.{S} Обе |
| .{S} Људи су пролазили крај њега у овом и оном правцу, а он никако није знао куда треба да пође |
| {S} Или да натопи марамицу светом водом и покапа њоме чело и груди.</p> <p>Не би стигла.</p> <p |
| ским и црквеним поглавицама, са литијом и молитвом, са људима у свечаном оделу, бабама у тешкој |
| .{S} Кад остане сам са својом амбицијом и са својом гордошћу.{S} Кад се, не знајући право шта ч |
| олила се црној ноћи да је затрпа мраком и миром.</p> <p>Легла је у постељу око поноћи.{S} Метну |
| ни од спољашњег света, усамљени дубоком и кобном оном самоћом у коју се огрћу куће пред тешке п |
| едну бубу, која се са одломљеним пипком и са сломљеном ногом тешко вукла по шљунку.{S} Најзад с |
| ц срушити под скупоценим, тешким оделом и под митром на глави.{S} Сви су свештеници крај њега и |
| ела.{S} У витком једном потезу , смелом и лепом, као што је смео и леп један од оних црних нера |
| рла у олтар.</p> <p>И ту, дрхћући телом и гласом, и не допуштајући да је се монах Иринеј руком |
| свих страна, и пуне му пукотине земљом и клицама.{S} По рушевинама почиње да вијуша и пузи раз |
| >Ђакону се привидело да клечи пред Аном и да љуби руку њену, у сребро и драго камење оковану .. |
| идео је такође, да оно, што је у оданом и топлом Анином погледу , да то кап по кап пада опет на |
| лек несрећног Ристовића пузио је за њом и вио јој се око ногу.</p> <p>Одгоре, с противног краја |
| Стојећи на амвону, с подигнутим ораром и очима, као да је бацао на душе сенку великог и страшн |
| рку, са лепо израђеним сребрним оквиром и са тешком сребрном копчом.</p> <p>— Пази, молим те, П |
| скромном храму.{S} Архијереј са митром и штаком, његово облачење, асистенција два ђакона, мног |
| нежни млади човек, са тим тужним гласом и са поезијом кратког живота у очима, иде дакле.{S} И н |
| м увек на једно место, са богатом косом и меканим великим шеширом, и са необично приклоњеном гл |
| лепа девојка, са раскошно густом косом и у белој хаљини од самих чипака, њему одједаред дође ж |
| етао као арханђелско копље, са дискосом и Христовим телом пред челом, и са старим ничице простр |
| капе, а монах Иринеј сав црн, са златом и сребром негде дубоко у себи.</p> <p>Десна Анина рука |
| ветлог лица, са вечито ознојеним вратом и црвеном ћелом која се непрестано пушила, подсећао је |
| ро, и он ће бити задовољан и с тоалетом и с расположењем.</p> <p>Добро.{S} Ти само иди, а ја ћу |
| свој силни глас, са последњим трепетом и одјеком.{S} И после тога, Ана је знала, груди његове |
| га, она је задовољна била с тим животом и волела га.{S} Осећала је да у њему успева нешто племе |
| атом, оловом, отровом, крстом, Голготом и Кавказом мучи и кињи дух, обара га и на ново одлетање |
| е никада недостигнутом силином, лепотом и строгошћу подсећао на крв Христову у путиру, на чисту |
| вој део од створења које је Бог лепотом и чарима обдарио.{S} А госпођа једна, с лорњоном, унела |
| носитом као и његова, која ју је лепшом и бољом чинила, као и његова њега.</p> <p>Али Ана је, п |
| очекивао.</p> <p>Ана је, одиста, душом и телом потонула у посао.{S} За архијерејску службу, ка |
| облаци плаше. — Калуђер сам свом душом и љубављу својом!{S} Калуђер ћу остати до краја живота |
| желећи казати одлучну реч, а поколебан и чисто хипнотисан охоло победничким држањем ђаконовим. |
| у будном стању.{S} Манастир.{S} Древан и разрушен.{S} Вихори долећу са свих страна, и пуне му |
| д <pb n="31" /> олтаром.{S} Огањ, диван и страшан, као буктање рубина, пао је ђакону на груди и |
| смирило, до недеље има још да прођу дан и две ноћи, и све, све је то можда само варка и искушењ |
| ове, светле и вреле, умрле су.{S} Бедан и немоћан, спустио је главу.{S} Бацио господство и јуна |
| нешто једно и вечито, као што је један и вечит тон, ма да <pb n="216" /> је, наизменце, и пева |
| могућни!{S} Помози ми да останем снажан и весео монах какав сам сада.{S} Помози ми да велику, л |
| се дабогме насмејао.{S} И такав , сузан и насмејан у исти мах, изгледао је као какав лепи намуч |
| за нашег болесника.{S} Иринеј је очајан и утучен због несреће у вашој кући.{S} Да, то сам вас х |
| о није истина, Ана! — завикао је очајан и разјарен. — То jе сцена, то је мучење !{S} Говорите, |
| ило узбуђење.{S} Како му је лак и мекан и раван излазио тон тога дана!{S} Ђакон се надао добру. |
| оз њу прође један такав вихор.{S} Силан и слеп.{S} Да и она проживи неколико тренутака као олуј |
| ест моја чудна, да је обрт у мени силан и невероватан, и да је с тога на сва моја питања немогу |
| : да ниси добро, и он ће бити задовољан и с тоалетом и с расположењем.</p> <p>Добро.{S} Ти само |
| > <p>Покалуђерио се.{S} И био задовољан и весео калуђер.{S} Волео је своје другове, волео децу, |
| религију њену.{S} Теби је познат роман и разочарање мога живота.{S} Жене су или незнабошци или |
| ти, записао је у дневник:</p> <p>„Миран и весео ћу стати пред Бога, предоброг свог Оца, који ме |
| а разбићу и њега!{S} Разбивен и покоран и пузећи ће донети онај <pb n="237" /> отети пољубац на |
| м божјом, што је искушење било само сан и варка.{S} И предавала се поново мирна, слушању песме |
| њеног уверења се дигао кратак, нејасан и прекинут уздах један, и ово неколико речи:</p> <p>— Ш |
| осећам.{S} Мени је живот лак и пријатан и сушта лепота.{S} Једно бих само хтео да буде друкчије |
| ...{S} Али како му је разговор пријатан и одабран.{S} Монах Иринеј тврди да је срећан онај ко г |
| а госта.</p> <p>Мало је и одвише цветан и весео испао дочек старца.{S} Владика се меланхолично |
| ша циљ.{S} У јаду је човек јадан, ситан и мали, жељан је простог човечанског зближења, и тужи з |
| ад њом, свечано и радосно, да је срећан и пресрећан у чистој љубави својој.</p> <p>— Срећан сам |
| ој живот, Иринеје!{S} И како сам срећан и ја што си на овоме месту.{S} Ви ми овде изгледате као |
| вна и дубока детиња жалост, што немоћан и апатичан лежи онај који је њен живот више волео од св |
| ко је дух човечји, иако слободан, вечан и из онога света, дотле, док је у нашем телу, ипак само |
| м високо над главама осталих.{S} Свечан и поносит, некима се чинио као божја опомена, и улевао |
| векет сребра би требао да је хармоничан и у такту са побожним мотивом.{S} И био би, кад би био |
| и ако треба разбићу и њега!{S} Разбивен и покоран и пузећи ће донети онај <pb n="237" /> отети |
| какав је мирис ђурђевка , мокар, леден и чист као јутро у гори.{S} После је свирала модеран је |
| , срећно.</p> <p>Недић је стојао блажен и поносан, Недићка је брисала сузе.{S} А монах Иринеј ј |
| кући.{S} Да цео домазлук буде спремљен и у реду пре него што гост изађе.{S} У највећој тишини |
| шло јој је да спусти чело доле на камен и да чита молитву.{S} Али је наставила да седи, и гледа |
| а ...{S} Боже свемогућни ... а отац њен и мати ... не, они су већ сасвим стари људи ... али док |
| ко ти тек, неочекивано, кроз пун, шарен и цео живот сикне његова анализа.</p> <p>— А цело то ње |
| екар, никад још нисам био тако потресен и осетљив.{S} Јутрос, кад је умирала она мала девојчица |
| сјајног концерта?{S} Старац је усхићен и срећан.{S} И ја сам.{S} А да ли сте ви ?</p> <p>— Ја? |
| ријатеља, потресали су га очај Недићкин и туга Анина, и, најзад, у часовима, кад је доспевао да |
| да идем с њим.{S} Може бити да ће ме он и звати.{S} Једно знам сасвим извесно, а то је да нећу |
| Други пут опет, тако је као да су и он и све у њему стигли некуда одакле немају жељу да оду.{S |
| себе, зна ли шта има у себи, има ли он и половину оних сила са којима треба волети девојку као |
| Ану је обузело очајање.{S} Где је ђакон и шта је са њиме?{S} Изашао није.{S} Кроз олтар не прол |
| док он чита Еванђеље.{S} Знао је ђакон и ко је та девојка што увек долази у цркву, а сада није |
| акво зло у себи не осећа, клео се ђакон и пред Богом, и пред собом, гледајући право у тужне очи |
| ће, у несташлуку неком, мирише на лимун и поморанџу, како слуга сече траву, нежну и мекану као |
| ег винограда.{S} Виноград је стојао пун и тежак, али још не плав.{S} У толико се зрелије , скор |
| ли се о догађају који у себи носи тутањ и преврат. </p> <pb n="42" /> <p>Пашковић је, погледавш |
| обично, јер је стари хоровођа побољевао и доста неуредно долазио на часове вежбања. </p> <p>Ваљ |
| у реду толиких жена које сам подцењивао и мрзио, ви, једна и једина, ви сте и мене светлошћу об |
| ога владику.{S} А владика је њега чувао и пазио као мајка.</p> <p>Монашки завет се младом калуђ |
| испусти молитвеник .{S} Ђакон се сагао и дохватио га.{S} Отворио је копчу, загледао у књигу, з |
| 54" /> ђакона.{S} Али таман се он дигао и пошао Ани, кад се у исти час Ана дигла и пошла монаху |
| <p>Међу чешће посетиоце је сада спадао и доктор Пашковић.{S} Људи су, наравно, констатовали та |
| /p> <p>— Ја вас још никада нисам гледао и чуо свирати.{S} За мене је то сад крупан један доживљ |
| сваком окрету главе би умиљато погледао и свога поочима.{S} Осећао је да је старцу угодно и доб |
| ајна молба.</p> <p>Владика се и покајао и поплашио.{S} И тражио је да ублажи тон.{S} Почео је т |
| а и кашиком о шољу.{S} После се угрејао и смирио. </p> <pb n="169" /> <p>— Хоћеш ли се љутити а |
| ?{S} Ја се ипак надам да ми и сада, као и увек, само спасење може од вас доћи.</p> <p>— Пресуди |
| де ми је милост за душу њену, која, као и свачија, сваки час може бити убијена ?{S} Где су ми и |
| , која ју је лепшом и бољом чинила, као и његова њега.</p> <p>Али Ана је, поплашена, бежала и о |
| и ту девојку.{S} Баш сада, када је, као и онда, прошла поред њега, и отишла монаху Иринеју, слу |
| ругој душу своју.{S} Душу, која је, као и његова, била на вратима смрти и пред лицем Господњим. |
| му томе ништа слутио.{S} Те недеље, као и сваке друге, дошао је да служи, ведар и у добром расп |
| ој се чинио исти као и пре тога, и, као и пре тога, она је задовољна била с тим животом и волел |
| мене треба саслушати , и помоћи ми, као и сваком човеку у нужди.{S} Ја немоћ своју никад нисам |
| p>— Мила! — шаптао је монах Иринеј, као и тада у порти, али врелијим и чујнијим шапатом .{S} У |
| пуњава дужностима , борбом и радом, као и сваки други позив.{S} Немој више о удаји да ми говори |
| ри.</p> <p>Самовар је био намештен, као и пре, на засебном мермерном столићу, и чекао, као и пр |
| асебном мермерном столићу, и чекао, као и пре, да монах Иринеј спреми и разлије чај.</p> <p>Вла |
| једаред отворила врата, и кроз њих, као и обично, ушао доктор сам. </p> <p>Ана је, све за један |
| рећи.</p> <p>Сирота срећна Ана.{S} Као и свако створење, она је слепо летела у наручје сласти, |
| који се од прилике исто тако понаша као и њена коса.{S} Некако је сувишан у мирној модулацији п |
| редне недеље све је текло на служби као и обично.{S} Т. ј., други људи су то можда звали обични |
| ?{S} Можда човек заиста мора живети као и сви други ?{S} Можда Бог баш тако хоће?{S} Можда је к |
| крвав одсада, да ли ћете још ценити као и пре ...{S} То кажите, то докажите, Иринеје, сјају жив |
| и криза.{S} Живот јој се чинио исти као и пре тога, и, као и пре тога, она је задовољна била с |
| био размакнут и светао, и тако свој као и кућа њена.</p> <p>Опет се загледала у своју леву руку |
| својом, црном као његова, поноситом као и његова, која ју је лепшом и бољом чинила, као и његов |
| ћу.{S} Зовући их лепотом, исто тако као и душе своје.{S} Страст ће нас можда још ломити , жеља |
| Њу боли, али она бол трпи исто тако као и оно што јој годи.</p> <p>У то је дунуо ветар, и тако |
| и његовој нека буде срдачно и топло као и пре.{S} Кад смо сви на окупу, онда мој тата није мрта |
| уно љубави и суза, гледало је у Ану као и око оца њеног.</p> <p>Ана се умирена дигла са молитве |
| д.{S} Али је око божје гледало у њу као и око оца њеног.{S} Невесело умиљато, забринуто .{S} Ка |
| у сматрали да <pb n="4" /> Ана, баш као и све друге девојке, кокетује мало са својом сигурном к |
| души, али да се та рана светли баш као и ђаконов стихар. </p> <p>Сутра дан је дошло писмо.{S} |
| следње таласе његовог гласа.</p> <p>Као и обично после службе, Ана је заобилазним путем ишла ку |
| држао ружу у подигнутој руци, и скакао и сам што је боље могао.{S} Чуо се смеј и кефкање раздр |
| аја, колача и новаца.{S} Дечко је искао и ружу. </p> <p>— Шта -ће ти ружа?</p> <p>— Да се играм |
| ти мала гвоздена вратанца, који је имао и кључ од тих врата, да и ноћу, ма у које доба, и ма ко |
| по усамљеном путу.{S} На амвон се пењао и са њега силазио као да лебди и тле ногама не додирује |
| веша веће и беље.{S} Најзад је растерао и облаке.{S} Али онда, поплашен од великог белог сунца, |
| ја се венчала пре годину дана.{S} Мисао и реч Анина остадоше закачени на великој </p> <pb n="73 |
| бе ће проћи без мене. — Ђакон је застао и гледао у Ану с жудном неком радозналошћу. — Је ли то |
| бине стоји ...</p> <p>Пашковић је устао и стегао Ани руку усхићено и благодарно.{S} Он је осети |
| иса.{S} Интензивно као никада је осећао и чемер и сласт живота и позива свога.</p> <p>Дневник ж |
| ад би могао чути ту жељу, али је осећао и то да би пре умро него што би запитао.</p> <p>И Ана ј |
| ко би било кад би цео свет стварно ишао и стојао на глави.{S} Како би изгледали, стари хоровођа |
| почиње да дрема.{S} Исти мотив је дошао и трећи пут.{S} Сасвим тих, шаптав и танак, још само сл |
| </p> <pb n="130" /> <p>Ускоро је дошао и епископ, праћен силним свештенством, и отпочело је об |
| ло на ум да монах Иринеј још није дошао и да још може доћи.{S} И онда ју је, као рој, обузело ј |
| Имао сам три сата одмора, па сам дошао и ја да се помолим Богу — почео је доктор без икаквог у |
| е већ после пет шест тактова неко дошао и затворио врата од музичке собе.{S} Недић.{S} Бацио је |
| м, с каквим се дочекује само добродошао и много жељен гост.{S} На ђакону се опажало велико унут |
| огледала у светлој души Аниној.{S} Небо и срце Анино гледали су једно у друго.{S} Нешто рајско |
| стала да промисли , хоће ли савити лево и кроз парк ићи кући, или ће још једаред проћи поред цр |
| Ето шуми и сада.{S} Познато, разумљиво и тихо.{S} Ђакон се мало приближио.{S} Шум је постао ти |
| је он отишао, час увлачећи се страшљиво и с кајањем неким унутра.</p> <p>Занимљива слика.{S} Де |
| а, стала се опраштати од њега милостиво и тужно.</p> <p>Доброта и љубав је клечала око Ане, али |
| рабри.{S} Ана је пружила руку, молећиво и мило, тражећи да јој се њена ствар врати.</p> <p>Нест |
| г догађаја.{S} И осетила је како је ово и оно свеједно, т. ј. како је то један исти део душе из |
| и тугу причинио, ударала је даље сурово и немилостиво .</p> <p>— Дала сам ето све што сте хтели |
| је нешто прекрасно.{S} Складно, готово и цело, са тако чистим мотивом и тако савршеним тонским |
| , спустио је главу.{S} Бацио господство и јунаштво.{S} А страст, осетивши колебање, почела је р |
| {S} И развијао се на велико задовољство и свирача и певача и слушаоца .{S} Публика је била разд |
| рав, осетио сам у себи све достојанство и сву моћ човека, и уздигао се на једној необичној горд |
| е чека женика, него чека његово царство и његову славу.</p> <p>У таком очекивању, Ана је доста |
| а га је не само радним енергијама, него и једним сталним, високим узбуђењем свога духа.{S} То у |
| старца, не само беле косе и браде, него и седих обрва и трепавица, који је крај снажног Недића |
| сте разумели, јуче, не само мене, него и себе ?{S} Да ли сте били у стању да се брзо смирите и |
| хоће увек да воли, да се гај мора дуго и одрицати.{S} Ко хоће велику љубав да има, тај мора би |
| х речи.{S} Осетио је жељу да с њом дуго и много разговара .{S} Да јој, без једне једине лажи, и |
| чи, и чинило јој се тада да ништа друго и нема у свету сем редова ситних белих зубића, песме, и |
| и чемер живота наших?{S} А шта се друго и ради са милошћу, него да се баца у поноре туге и у по |
| ти него у царству живота.{S} Кроз младо и свеже цвеће везујем се ја за свога оца, бршљан онај, |
| тај мах севнуло и пукао гром, оно, лудо и преплашено, стаде помамно да лаје, и брже на страху н |
| ам угледао некога на гробу.{S} Црни вео и познати ваш стас.{S} Збунио сам се, нисам знао шта св |
| .{S} Долазио често, и сатима дуго седео и крај болесника и крај утучене његове породице.{S} Кра |
| у хаоса у јасност он је одједаред видео и своју душу потпуно јасно.{S} Талас снажне једне јасно |
| њихов ђакон хода.{S} Ђакон се застидео и мало поруменео.{S} Али у исги мах се и тргао.{S} Шкљо |
| {S} Место да врати књигу, ђакон је узео и пружену руку.{S} За часак само.{S} Кратак и незаборав |
| обичајеног поздрава. — Такође сам желео и вас да видим, т. ј. да се с вама поразговорим.{S} Стр |
| и онако како је владика првобитно желео и волео.</p> <p>Ђакон се међутим задржао дуже од једног |
| отезу , смелом и лепом, као што је смео и леп један од оних црних нерава на белом мермеру .</p> |
| жаснутим гласом: </p> <p>— Зар бих смео и могао, Ана моја, и Ти, Боже мој! ...{S} Ана, идите од |
| <p>Тамо на главној стази, дечко је сео и јео.{S} Однекуд се показало псето.{S} Од зиме ваљда, |
| је цело његово биће.{S} Јер само весео и богат и заљубљен човек може волети и служити без циља |
| х Иринеј се тада показивао тих, невесео и уздржљив као какво сироче.{S} Тамне његове очи, два н |
| свога!{S} Калуђер сам зато јер сам хтео и морао то бити, јер је калуђерска душа у мени !{S} И А |
| чима старчевим.{S} Детаљ по детаљ, брзо и живо, ређали се моменти трагичне монашке љубави, коју |
| шковић је говорио као да бунца.{S} Брзо и без прекида, као да мора некоме све то рећи, а као да |
| отов одговор узмем“.</p> <p>Ана је брзо и нервозно прелетела ђаконово писмо, и није га хтела по |
| , што је Пашковић говорио необично брзо и много, изводио је неодређен закључак: или је болест о |
| зар прошле суботе није од пола пута био и Иринеј с нама?{S} Нека и он онда</p> <p> <pb n="223" |
| ема — помислила је Ана.{S} Такав је био и синоћ, за вечером.{S} И кад су га нудили јелом, њој ј |
| ем то учинити, јер покојни Недић је био и мој пријатељ, а, сем тога, Ана, свака ваша жалост је |
| а није познавао , који је после изгубио и добру, несрећну мајку, и који је одрастао у кући рођа |
| .</p> <p>То исто је, мало после, урадио и епископ.{S} Пробудио се.{S} Осетио је старост.{S} Пре |
| као прут задрхтала кад јој се приближио и кадио пред сагнутом њеном главом.</p> <p>Ђакон, који |
| лом, писао је писмо.{S} Уједно је пазио и на самовар, а при сваком окрету главе би умиљато погл |
| х Иринеј ње дотакао.{S} Он је то опазио и разумео, и вратио руку мирно назад.{S} Тада му је она |
| .</p> <p>А затим, да би мало развеселио и ђакона и себе, владика је упро прстом у фини сат од с |
| и да сам због свега тога у вама заволио и вас саму.{S} Може бити ...{S} Међутим, те се љубави н |
| ад опет збунила.{S} Доктор јој се чинио и досадна ухода, а у исти мах и нека виша добронамернос |
| ном озбиљношћу, да се Пашковић поклонио и покорио пред том жељом већ унапред . </p> <pb n="246" |
| е осетио лепоту и финоћу свирке, осетио и смисао мотива и обраде, али скривени, прави извор баш |
| врло озбиљно и важно, баш кад би значио и обећање, и обавезу и заклетву , и завет?</p> <p>Ани ј |
| тежак и чист један млаз, који је лечио и спирао ране и на души и на слуху.{S} И то леком једни |
| г великог уметника.</p> <p>Најзад, како и не би било лепо оно, што садржи моменат, драматичнији |
| оцем, и да зна да је души његовој лако и добро; а монах Иринеј је записивао у дневник свој ова |
| , силном ђаконовом гласу изгледало лако и природно , постало је одједаред, у тишини, сумњиво , |
| ћује обасјану стазицу своје шетње, тако и наш Пашко: некада је шетао у Рим и у Париз, а сада, к |
| ини, занесе јунаком у себи.</p> <p>Тако и те вечери.{S} Мирно, и с дубоким и лаким разумевањем |
| д навлажиле очи, и обузело ју неко меко и дубоко сажаљење.{S} Шта је тај монах друго него сироч |
| је стајала бачва воде, чекајући велико и чудно дело божје.</p> <p>На свештеницима, који су вод |
| храму значила је од</p> <p>тада колико и један раскошни концерт црквене музике.{S} Људи се пре |
| свакој жилици.</p> <p>Извирило је малко и сунце.{S} У траци његовој , тамо с десне стране солеј |
| га госта.{S} А владичин ђакон се дубоко и одано поклонио.{S} Наслутио је ваљда малочашњу жељу г |
| , пред Часном Трпезом, клањао се дубоко и скрушено доктор Пашковић. </p> <pb n="189" /> <p>Не к |
| од друге.{S} Груди му се дизале широко и споро.{S} Усне се развлачиле у осмејак .</p> <p>— Кал |
| гов рецитатив, његово појање.{S} Високо и чисто музички, они су можда програм, по коме се, мало |
| ије</title></hi>. </p> <p>Како је љупко и чисто свирала онај једноставни завршни мотив можда на |
| је одједаред, у тишини, сумњиво , тешко и кобно.{S} Страшна нека слика се почела склапати пред |
| о.{S} Да му је тешко обећати, али тешко и одрећи.{S} Као никада, старац је осетио колико је вез |
| Да ли душа ваша осећа: да је и то тешко и скоро изгубљено дело <hi>њено дело</hi>!{S} Ви, госпо |
| Нешто га је у тој цркви топло миловало и смекшавало.{S} Ђакон се подавао том утицају, грејао с |
| свилену хаљину отворене боје, чак мало и изрезану.{S} Само се није хтела закитити.{S} Мати ју |
| група звезда.{S} Олтар је само био мало и одвише таман, и он је стога чинио понекад утисак гроз |
| е баш само ћеф или воља, него је помало и дужност девојке.{S} Кад су родитељи већ спремили све |
| је у кујни све спало, да се све скорало и сдрвенило, и ако се с музиком још настави, први људи |
| им као у тичета, нешто је мучно дрхтало и тресло се.{S} Глава, тешка као од камена, једнако се |
| ка, тако је у вароши све живо задрхтало и поплашило се од живота. </p> <p>Смркло се одмах после |
| ва.{S} Ана се после болести своје нагло и неочекивано опорављала.{S} Лице се заоблило, плећа се |
| се сад усудила доћи, разбојнички нагло и брутално, несрећа умирања , доћи да покупи страшну он |
| појавиће се опет он.{S} Како би и могло и смело друкчије бити, него да чашу Евхаристије он изне |
| влачи испод стихара, пролази кроз одело и груди, и хвата га за срце стиском једним који боли. < |
| ли туга се та разливала кроз њега смело и одважно, као да већ од раније станује у њему и зна св |
| лић, размрви оно што је досад било цело и лепо.</p> <p>— Шта да му рекнем, дакле, госпођице Ана |
| да потрчи пред степен олтара , да чело и усне своје положи на траг његових стопа, и да завапи |
| и мајчина рука ставља јединчету на чело и на груди ... </p> <pb n="244" /> <p>Тишина.{S} Али св |
| арамицу светом водом и покапа њоме чело и груди.</p> <p>Не би стигла.</p> <p>Светла слика је уз |
| ловања и ломљења, и вољење наше је било и остајало само зимзелена грана.{S} А последња фаза нас |
| дове о Ани.{S} Искрено записано је било и све оно о њој што је после дошло.{S} Ђакону се чинило |
| а долазила сама, и места за пролаз било и одвише, стао је одједаред молити младиће да се склоне |
| Напротив, сви су налазили да би то било и одвише напорно за певаче, а да поготову не би имало с |
| тавно мора одбити , одбија се тако мило и пријатељски, да је одбивени најзад сав очаран што је |
| што је после дошло.{S} Ђакону се чинило и природно, и једино могућно, да ће Ана бити Антигона њ |
| и од тога, што је све то што се десило и више од оног што она жели, и од оног што она може под |
| тос проповедао .{S} Појање је дохватило и носило срца и душе, дигло сву цркву пред врата небеса |
| о сву цркву пред врата небеса.{S} Топло и добро је било свима.{S} Али се нешто још чекало.</p> |
| ваздух је тако пријатно освежавао топло и суво њено грло. </p> <pb n="191" /> </div> <div type= |
| кривца.{S} Али кад је у тај мах севнуло и пукао гром, оно, лудо и преплашено, стаде помамно да |
| крај стуба, носећи некако са собом тамо и монахове мисли и његове очи.</p> <p>Ђакон се најзад у |
| .</p> <p>— Бојите се и верујете да ћемо и нас двоје изгубити свест и понос, да ћемо се укаљати |
| одрже да не клонемо, да се не изгубимо и сасвим не умремо. </p> <p>Ах, како је необичан био та |
| , и — ах, тако ми је страшно, зашто смо и почињали тај разговор, докторе!</p> <p>Ана се дуго јо |
| ="192" /> годинама.{S} Све компликовано и тешко.{S} Све ће то за неколико дана поумирати.{S} Се |
| арчеву руку, и клео се над њом, свечано и радосно, да је срећан и пресрећан у чистој љубави сво |
| х.{S} И све је то постајало експанзивно и шумно.{S} Добијало склоп, целину и живот.</p> <p>Напо |
| певача, и да сасвим изостане нескладно и произвољно појање за певницама.</p> <p> Крстовдан је |
| S} Сећаш ли се колико пута си ми хладно и мирно саветовао да се, због тешкоћа и труда, оканем п |
| ги пут двема ружама, али Ана је и једно и друго скинула са себе.{S} Она је додуше врло волела ц |
| живот изједначује и слива у нешто једно и вечито, као што је један и вечит тон, ма да <pb n="21 |
| омрзао музику, да му је сасвим свеједно и ко свира и како свира.</p> <p>— Само ми још није свеј |
| и дан је био прави зимски дан, а уједно и прави дан задушница.{S} Попало је дебело иње, нека св |
| , провидну ограду порте, која је уједно и дебели непробојни зид између два разна света.{S} С ов |
| , први пут, они су се руковали слободно и пријатељски.{S} Али им је то обојима било врло необич |
| ја на крај њених очију.</p> <p>Слободно и анђеоски занесено загледала се сада она у њега.{S} У |
| те!{S} А њој ће све то бити тако угодно и тако лако.{S} Сву ту глад ће она нахранити и стишати, |
| очима.{S} Осећао је да је старцу угодно и добро.{S} Да у њему тиња фина она срећица смирених ст |
| о тако сагнут дуже но обично.{S} Усрдно и дуго се молио Богу, јер је осећао узнемирење.{S} Као |
| уопште сме волети?{S} Макар и скривено и непознато.{S} Да ли није грех окружавати га мислима, |
| ревине те дакле имају своје јединствено и вечно биће, свој остварени једини облик, који је за с |
| но створење, ломите по гробљу у студено и зло зимско време!{S} Зашто се нисмо договорили да вас |
| <p>Расположење њено је било неодређено и нестално.{S} Часом ју је обузимало тако радосно узбуђ |
| ава, и не може више натраг у неодређено и нестворено стање, њега је дохватило нешто што га је у |
| ји пред вама!{S} Неваљалство је згажено и побеђено, и све што се догађа, то је само несрећа, ја |
| ст мирна.{S} То писмо је тако безазлено и чисто, да је боље од молитве.{S} И ја бих га и у цркв |
| лике уметности.{S} Анино име је хваљено и слављено.{S} Душа њена се испуњавала <pb n="8" /> чис |
| не питајте — говорила је Ана одушевљено и узбуђено. — Цео мој живот и рад вас су чекали.{S} Ви |
| о своје дело види прецењено , покварено и лажно. </p> <pb n="254" /> <p>— Волете ли ви Пашковић |
| ентузиазам тога човека потпуно искрено и спонтано долази, али му није знала побуде и постање, |
| ао ноћ.</p> <p>Ана Недићева је усхићено и поносито гледала у тог триумфатора, у тог краља.{S} У |
| вић је устао и стегао Ани руку усхићено и благодарно.{S} Он је осетио лепоту и финоћу свирке, о |
| олико си игда у стању да волиш узвишено и лепо! - ...{S} Она ваша црква је први истинити дом бо |
| тез гудала.{S} И мољење једно, скрушено и љубавно, да музика да гласа ономе што човек у души но |
| много крсте, и да то раде некако брижно и жалостиво, Најлепша молитва му је дошла слабо речита |
| вам је на души?{S} Питам вас то брижно и милостиво, толико, колико свега брижности и милости у |
| ава, а људи су пролазили некако побожно и смирено, као да сви иду на гробље.</p> <p>Ана није мо |
| она друга врата, и у цркви да је празно и тишина, а људи само с поља да обилазе око ње, и да чи |
| зичком променом горе на хору, и опрезно и савршено тачно је стварао хармонију са хорским појање |
| е њено у клавир било је виртуозно, фино и интелигентно.{S} Свирање у виолину било јој је страст |
| и и разоружати од духа, и онда, покајно и скрушено, пење се за њим, и, ја верујем, може се попе |
| ве што треба да се кћи може и пристојно и врло лепо удати, онда ваљда и кћи треба да се одлучи |
| метниковог стварно оно само, оригинално и живо.{S} А затим умире за све вечности.{S} Све што се |
| г у њену душу.</p> <p>— Волим вас силно и безмерно, а тако ми је тешко — шаптала је Ана. — Дајт |
| крива.{S} Казује да је то сад оно болно и неумитно растајање, кад између родитеља и детета стан |
| ку имао баш да значи нешто врло озбиљно и важно, баш кад би значио и обећање, и обавезу и закле |
| цркву, и служио тамо тако од срца вољно и Богу и сакупљеним људима.{S} И ма да је од тих људи с |
| , ови други се шалили да ће сад сигурно и владика тражити премештај у Богородичину Цркву.</p> < |
| ригорјевом концерту тако, да је сигурно и главни солист пред престолом Господњим љубоморан на њ |
| излази светлост, кад све постаје јасно и јава, и не може више натраг у неодређено и нестворено |
| страшна реч, Ана.{S} Ја је ипак свесно и хладно кажем и пишем.{S} Све ћемо изгубити, све ћемо |
| ао очи, срце му је почело ударати ситно и устрептало као да га је неко иглом проденуо.{S} Место |
| , и брзим кораком, поздрављајући хитно и ђакона и младиће, журила је у порту да одахне.{S} Али |
| ло детињасто , мазно, лаковерно, срећно и милостиво .{S} Ана је старила, хладила се, мирила се, |
| а, пререза јој сан, и погоди је живахно и отровно.{S} Ана се тргла, села у постељи, запалила св |
| иње, а у соби његовој нека буде срдачно и топло као и пре.{S} Кад смо сви на окупу, онда мој та |
| } Црква је додуше изгледала безгранично и хладно пространство, али далеко од тога да буде празн |
| у мале, велике, младе, старе, механично и с вером испружене руке.{S} Одједаред, Ана је осетила |
| о тако? — питао сам сам себе и иронично и болно, и упро сам прстом у себе, да сам, од нас двоје |
| свако мора проћи. </p> <p>Ана се ирочно и скоро изазивачки гордо насмејала.</p> <p>Царство стра |
| <p>— Лагала сам, лагала сам!{S} Страшно и подло, укаљала сам се, зло сам учинила, уђимо у цркву |
| ни опазили.{S} Јер и није ништа страшно и необично.{S} Можда је отпутовала, можда је боли глава |
| ао анђео мира.{S} Можда баш као страшно и тешко искушење ...{S} Боже, шта сам записао!{S} Боже, |
| з дремеж певуши , звецка нешто несташно и брбљиво као гугут и скакутање детенцета које већ хода |
| ловине образа, и лице дође тако мајушно и смешно као да само из себе вири.{S} Ана се грохотом с |
| е и орманчиће, и спремио послужење лепо и глатко као добра домаћица у својој кући.</p> <p>Влади |
| ћу.{S} Тај је човек борац за нешто лепо и високо.{S} Има у њему <pb n="2" /> нечег естетичарско |
| а му ни сада није пружала руку.{S} Тупо и хладно је гледала људе око себе, па и монаха Иринеја. |
| пред Аном и да љуби руку њену, у сребро и драго камење оковану ...</p> <p>Па ипак, баш пошто је |
| ди свака жена, јер свака жена све добро и све царство своје у грудима носи.</p> <p>Ану су разди |
| вобитног њеног гласа, али је ипак добро и згодно дошао.{S} Затим, стао је из Ане да избија чак |
| але бити, а да одсада долази само добро и лепо, и да ће се сад одмах осетити присуство Бога, и |
| већ пре осам дана устала, и да ће скоро и изаћи.{S} У башту већ излази.</p> <p>У петак после ве |
| недокучним неким путевима, зашла у месо и крв истине.{S} Осетило се да Ана зна, или има у себи |
| ти.{S} И одједаред јој се учинило да то и није тешко.{S} Баш је сасвим лако.{S} И причала је, с |
| тнијих појава.{S} Осећао је да му је то и сада потребно.{S} Наравно, не у том смислу, што би же |
| и да јој нешто призна.{S} И можда би то и учинио, али никако није могао да зна шта би управо хт |
| г ћутања и одрицања ...{S} Па ја сам то и чинила ...{S} Ко је проговорио, ко је љубав моју изне |
| сласти, што има меланхолије, само зато и има снаге, што има смрти .. .{S} Магдалена је наслони |
| у и уживање.</p> <p>Или можда само зато и има сласти, што има меланхолије, само зато и има снаг |
| и сину ципеле, а затим је дозвала псето и четком му прала зубе.{S} Часом би се опет скуњила.{S} |
| ала је да у њему успева нешто племенито и поносито, што црква и ђакон нарочитим сунцем греју.</ |
| жи? — питао је сиромах ђакон, будаласто и храбро, не опажајући нимало да је то питање друго пит |
| како је од истог тог руменила ружичасто и лишће на дрвету, ружичаст и Анин пас тамо у трави, ру |
| сасуда таме.{S} И да срце једно, чисто и мирисно као дивља шума, дозове Бога, прими у храм све |
| да је њему у његовој црнини тако чисто и добро.{S} Мало <pb n="14" /> после, у најсвечанијем м |
| вугде се осећала мора болести.{S} Пусто и тишина.{S} Или нерасположени , сасвим кратки разговор |
| подсећала на пролазност и смрт.{S} Жуто и набрчкано лице, шиљат нос, уска бледа уста, руке свет |
| његовог тела, које, као жица, затегнуто и пуно музике, чека да интервал прође, и да потече песм |
| } Напред, жандарски <pb n="83" /> круто и важно, израстао је огроман чкаљ, модро црвен у лицу, |
| што га је неколико пута погледала, што и она воли цркву, што мисли о оном што се у цркви ради |
| плашим, и за њега, и за друге, као што и за вас непрекидно стрепим, и кајем се понеког часа шт |
| једнога Бога, муче га исто тако као што и човека муче. — Владичине руке задрхташе, а у углу ока |
| тања њена, и стаје ближе уз њу зато што и одсудни тренутак долази ближе ...{S} Да, она је јасно |
| Њој дође на ум да је тај човек исто што и зрнце тамњана које тамо на олтару сажиже и нестаје.{S |
| убљена, та је рука била за Ану исто што и слика живота њеног.{S} Значила је предодређену чистоћ |
| ивота ...{S} Како је све у животу ташто и без вредности ...{S} Зашто не живимо крај гробова, и |
| е света та девојка ?</p> <p>— Има нешто и у томе, зар не, ви, тамо, што само за торбу имате очи |
| њи.{S} На излазу се још једаред осврнуо и поклонио, али црква као да није марила за његов дубок |
| 4" /> је са усана.{S} Шапнуо ју је тихо и без гласа. </p> <p>И онда је оставио Ану, и сишао низ |
| Тифус.{S} - Пашковић је одговарао тихо и преокупирано, мерећи ђакона сасвим слабо наоружаним п |
| ом, поново нађе место у свету.{S} Добар и милостив је хтео бити свом својом душом.{S} Једнако ј |
| осподе Боже!{S} Па љубав је онда гробар и убојица, који, постепено, душу из тела вади, светлост |
| за њим...{S} Уосталом, можда цела ствар и није тако трагична као што се мени чини.{S} Баш напро |
| ећи из цркве, монах Иринеј је носио дар и поруку оног погледа као неки за сва времена у себе за |
| и сваке друге, дошао је да служи, ведар и у добром расположењу .{S} Његово расположење бивало ј |
| ли се монах уопште сме волети?{S} Макар и скривено и непознато.{S} Да ли није грех окружавати г |
| Пашковић каже ...</p> <p>Дунуо је ветар и треснуо нешто тешко.{S} Капија Ристовићева.{S} Из кућ |
| љ , скоро други отац.{S} А како је стар и болешљив, можда ће му то бити последња црквена свечан |
| ши дан целог мога живота.{S} Овако стар и трошан, осећао сам се лак и бесмртан.{S} Бог је велик |
| е осећа и не зна више ниједну своју чар и привлачност , која за човека пред собом, иако јој је |
| ла да стаје на своје ноге и као музичар и као личност.{S} Осећала се јача, здравија и самосталн |
| ићу монахову победу у парам парчад, јер и он је разбио моју!{S} Разбићу му триумф, и ако треба |
| Други то можда нису ни опазили.{S} Јер и није ништа страшно и необично.{S} Можда је отпутовала |
| Интензивно као никада је осећао и чемер и сласт живота и позива свога.</p> <p>Дневник живота мо |
| ење.</p> <p>Ана се осмехнула и на матер и на Пашковића .{S} Пријатна јој је била извесност.</p> |
| А шта бисмо с хоровима?</p> <p>— Клавир и чело ће бити место хора.{S} Главна ствар је Гаврило.{ |
| Ана је необично лепо свирала и у клавир и у виолину, и сав свој живот, у доколици и у раду, пок |
| S} Јер она је музику и цркву, дакле мир и размишљање о бољем животу, волела и пре мене.{S} Она |
| ривија себи, него некуда у добро, у мир и сигурност.{S} И чула је шапат над главом.</p> <p>Докт |
| из баште.{S} Пашковић је одгурнуо тањир и пречуо врло интересантно питање свога суседа.{S} Био |
| е песме.{S} Збацила је рукавице и шешир и полетела клавиру.</p> <p>Али, што никада није било, т |
| дешава, али нико од њих не схвата извор и значај промене у мени.{S} Да ли ви осећате, да ли ви |
| са самога дна свога.{S} Сав се разговор и брига усредсредили око доласка и дочека, службе и пој |
| два разна света.{S} С ове стране, жагор и профани тутањ.{S} С оне стране, мир светиње и духовна |
| је, између два дрвета, осветљен прозор и чипкану завесу.{S} И то му је годило.{S} Али му се зи |
| и пасти.{S} Види се прво презриви отпор и неумољива мермерна хладноћа.{S} Постепено, долази саж |
| Душа моја, мала гладна тичица, чека вас и богата је.</p> <p>То су, видите, живи трагови вољеног |
| ом.</p> <p>А ви, Ана ?{S} Али зашто вас и питам, кад знам да ме нећете изневерити , јер себе не |
| и округлини олтара, дочекао ју је талас и шум ветра.</p> <p>Пренеразила се и скаменила. </p> <p |
| S} То га је гризло.{S} Стишавао је глас и сагибао главу све ниже и ниже. </p> <pb n="53" /> <p> |
| енки.{S} Како болесним срцем куца данас и живот — говорила је Ана, седајући с родитељима за дор |
| дика. — И Бог нека ти је у помоћи данас и увек.{S} Знаш како у Откривењу Јовановом стоји : буди |
| одговарала:</p> <p>— Било је један час и неваљалство.{S} Страшно, ниско неваљалство.{S} Када с |
| е понос, у томе је религија.{S} А понос и религија могу сваку срећу заменити.“</p> <p>У души оз |
| његово биће.{S} Јер само весео и богат и заљубљен човек може волети и служити без циља.{S} Кал |
| ко сем њега.{S} Како је неисцрпно богат и леп живот!</p> <p>Ана није више осећала никакву радоз |
| е остало пролеће, све је било само цвет и мирис, игра и нада, миран сан без снова, као у биљке. |
| мекана, врела уста, и склањали их опет и љубили једно другом руке, и кидали се да беже, и враћ |
| о их је и једила.</p> <p>Стара двадесет и три године, одлична партија у сваком погледу, а не за |
| зненађивали су.{S} А јак музички талент и велика музичка образованост су заносили и освајали.</ |
| беђују срце.{S} Стога се, најзад, живот и срце и уклањају испред њих, и човек, такав човек, одм |
| ме волети слепо, мора ми дати сав живот и сву душу, мора ме служити, мора у ланце ићи, ако ја т |
| {S} И тек кад он зађе, онда су ми живот и љубав слатки, онда имам снаге за срећу и уживање.</p> |
| одушевљено и узбуђено. — Цео мој живот и рад вас су чекали.{S} Ви сте дошли, и старе раскрсниц |
| арам кад кажем да сам заволео ваш живот и вашу љубав.{S} Победу вашу надамном, победу жене над |
| месеца, ни звезди, ни ветра.{S} Цео врт и небо занели се неким дубоким сном.{S} Сан, који предо |
| дину угодно — предлагао је Недић десерт и црну каву у башти.</p> <p>Била је топла, мрачна и мир |
| трасти пред законе лепоте.{S} Неће смрт и промену , него распирује и одржава сталну борбу.{S} С |
| дине пролазе, помишљајући на своју смрт и на незгодну околност да Ана ни брата ни сестре нема, |
| а ружичасто и лишће на дрвету, ружичаст и Анин пас тамо у трави, ружичасте и беле свилене чипке |
| и његовој утеси је вукла Ану цела свест и цела несвест њена ... </p> <pb n="151" /> <p>Недић је |
| јете да ћемо и нас двоје изгубити свест и понос, да ћемо се укаљати , пасти, у пијанству ишчупа |
| н у дубини својој од кише и снега, чист и пун заветрине као соба.{S} Црква, напротив, била је м |
| оји је, оставши усред смета и куге чист и здрав, осетио сам у себи све достојанство и сву моћ ч |
| сваку превелику срећу, сваку грамзивост и похотљивост тела... </p> <p>Дошавши поново пред отвор |
| крети главе и двеју руку и промењљивост и владање тона у једноме гласу.{S} Она само још очима и |
| старога несрећника, коме си сва радост и утеха на овом и на оном свету? је ли да нећеш?{S} Дај |
| напротив, свега облила безазлена радост и благодарност.{S} Опрезно је вадио из портфеја тврду б |
| одмах су и пронашли у чему лежи реткост и вредност момента.{S} Ана је, имитујући читање ђаконов |
| ло, да су је чисто скомлели малаксалост и умор.{S} Али се опет отела, охрабрила, и одобравала ј |
| о важан, можда важнији елеменат, милост и сажаљење.{S} Можда права љубав и није ништа друго нег |
| же бити убијена ?{S} Где су ми и милост и сажаљење за љубав нашу, за љубав као такову, пуну гру |
| светиљком". </p> <p>„А где су ми милост и сажаљење, кад овако пишем ?{S} Где ми је сажаљење за |
| ђу себе једно другом руке.{S} Свечаност и срећа су их стезали у заједницу, онакву какву је Хрис |
| ажем, мислио сам да прецењујеш вредност и лепоту.{S} Али сам се тако изненадио, и таке красоте |
| ма данима својим, бити борба за чедност и триумфе њене, бити полифонијска једна тајна, бити зал |
| е тешка, па из њега говори узнемиреност и нервоза.</p> <p>Кад су стигли преко пута цркве, Пашко |
| хијерејског присуства и појања, важност и упечатљивост обреда , полагање духовничке силе на пле |
| осмехом људи.{S} Нека бескрајна нежност и сажаљивост би га обузимала.{S} Био је срећан, верујућ |
| чно свеж и јак, подсећала на пролазност и смрт.{S} Жуто и набрчкано лице, шиљат нос, уска бледа |
| ште немонашка.{S} Природа је несталност и заборав и презирање заклетви.{S} Природа је страст ко |
| ске композиције растворили су невољност и притиснутост у души Аниној.{S} А дивни мотив, који пр |
| наћи снагу за досљедност , одговорност и трпљење.</p> <p>Ана се осмехнула и на матер и на Пашк |
| , из мелодије и мекости гласа у јасност и ватру очију, одатле у умиљатост речи, одатле у снове |
| јасна била сва слабост, сва незнатност и безначајност усамљене жене.{S} И имајући у очима стра |
| и њених певача, у којој су сва уметност и све умење њено утонули као што сићушно острвце тоне п |
| а утученост, добровољни онај тешки пост и тела и духа, коме се болно растужени људи тако радо п |
| ецка нешто несташно и брбљиво као гугут и скакутање детенцета које већ хода, по цвећу гази, и у |
| је тај ограничени простор био размакнут и светао, и тако свој као и кућа њена.</p> <p>Опет се з |
| а Ана престане бити све и сва.{S} И пут и коњаник и коњ. </p> <pb n="20" /> <p>У прве дане, под |
| а човек оставља све, и иде, и губи пут и пропада идући за том блудећом светиљком". </p> <p>„А |
| акон није бунио.{S} Он је, сиромах, већ и тамо, у резиденцији , навикао на чудан свој положај, |
| ногострук , и предеран посред своје већ и тако покојне душе.{S} Прота-гост је био сасвим без гл |
| у исти мах је ђакона гризла савест већ и због тога што је открио пред Аном своју љубав.</p> <p |
| >Дошли су у то још неки гости.{S} Недић и Недићка су прешли у другу собу, и оставили Ану с мона |
| е ђакон, и дубоко се поклонио.{S} Недић и његова кћи исто тако.{S} Ана је тај дубоки поклон изв |
| вљало, али је време пролазило.{S} Недић и Недићка су молили и опомињали.{S} Узалуд.{S} Најзад ј |
| руку се испружило да дочека Анину немоћ и самоћу.{S} Али Ана је вратила испружену руку себи, па |
| и кубета извијени напоље, у сусрет небу и бескрајности, и да горњи део иконостаса, са сићушним |
| се слагале по смрзнутом Недићевом гробу и по црном Анином велу.</p> <p>Како је сад опет лепо на |
| је у њој срце женино, које не зна борбу и триумфе губитака, које зна само или несрећу или срећу |
| Ђакон је то опазио.{S} Подигао је главу и бледо се осмехнуо.{S} Погледали су се и прошли.</p> < |
| мајке, и осетио потребу да сагне главу и да јој нешто призна.{S} И можда би то и учинио, али н |
| својим миром, хтела се вратити и главу и руке своје зарити у његове груди.</p> <p>Окренула се, |
| тактом посматрала прво преврат, ломњаву и ударце, који су без разлога или кривице падали, крњил |
| итујући читање ђаконово можда за октаву и још за квинту више, давала ипак постајање, преливе, б |
| тканина и чипака, опазио је једну сиву и жалосну празнину.{S} Комешање људи је додуше ишло на |
| угом душу, преварити Бога, завет, цркву и једно друго!?{S} Никада!{S} Никада!{S} Или ће пљуснут |
| један где има још чисте љубави за цркву и детињег веровања у божју милост.{S} Чија је то заслуг |
| но што се у њој дешава, него кроз цркву и некуда даље, у нека давно прошла времена, ка неким по |
| вно!{S} Нешто што том човеку пије снагу и вољу.{S} Што му је канда већ сасвим прождрло сунце.</ |
| одитељима заједно , претрпео опет бригу и страх за ваш лепи и корисни живот.{S} Опростите му, и |
| Ужасно је гледати како се невина, Богу и људма недужна дечица даве и у круте лешине претварају |
| небески лепо волете, и кроз љубав Богу и песми служите.{S} Вас двоје сте два струка цвета.{S} |
| а живим.{S} Као Робинсон, молим се Богу и тражим нови пут, и одједаред се опет нађем на тачци с |
| и служио тамо тако од срца вољно и Богу и сакупљеним људима.{S} И ма да је од тих људи само мал |
| у исти мах, може бити јако близу и Богу и људма.</p> <p>Излазећи из цркве, монах Иринеј је носи |
| одмора, и састављао дане и ноћи у дугу и мучну једну службу, у којој је, више но икад, давао ц |
| у цркви.{S} Она је волела божјег слугу и певача Богородичине Цркве.{S} Волела га преобученог, |
| уго да исисају, у два лопова који краду и отимају најдрагоценије, и остављају за собом сиротињу |
| у, на лажну породицу , на лажну слободу и самосталност само зато, да вас загрлим и пољубим, Ири |
| обита чедност у гласу, ауторитет у ходу и у покретима упадали су у очи и изненађивали су.{S} А |
| инеј се одједаред исправио.{S} У изразу и држању његовом огледала се опет само љубав, љубав кој |
| баш кад би значио и обећање, и обавезу и заклетву , и завет?</p> <p>Ани је, чудновато, при ови |
| човек, у исти мах, може бити јако близу и Богу и људма.</p> <p>Излазећи из цркве, монах Иринеј |
| су око тога мотива стали да искрсавају и неки од оних ранијих, полазаборављених и избрисаних.{ |
| љубав једну, о којој анђели не сневају и о којој песме не певају.{S} Прву љубав којој сам се д |
| адњи триумф, смејала се сваком догађају и свакој жртви.{S} А у исти мах је ђакона гризла савест |
| још докле.{S} Њему, у његовом положају и у његовим годинама , пријатна је била неизвесност. </ |
| после данашњег дана, свога дана, имају и права и потребу да о догађајима поразговарају, и да с |
| е фазе, кроз које обичне љубави цветају и зру, све те фазе су на нашој љубави остављале <pb n=" |
| а стене, и он ће се сурвати у провалију и у гроб ...{S} Ако до крста дође, остави ме, о Господе |
| чисто заволела, да би душу што жељнију и жеднију отворила блаженству.</p> <p>То интеренсантно |
| осећати он, који воли девојку, чистију и Богу оданију од свих монаха на свету!{S} Девојку, кој |
| што је монах Иринеј оставио резиденцију и кариеру , ови други се шалили да ће сад сигурно и вла |
| гле како он сад к небу подигнутих очију и на срце положене руке уверава о нечем госпођицу Ану Н |
| шку, гледала га на позорници, у двобоју и у загрљају жене, видела га младог и старог, охолог и |
| етности, то су ретка, царска деца, коју и по ' неколико генерација, а сасвим зацело по неколико |
| а покупи страшну ону порезу живота коју и најсрећнији човек даје у скрушености , без достојанст |
| ету.{S} Монаху Иринеју, његовом наручју и његовој утеси је вукла Ану цела свест и цела несвест |
| } Жуд, ако је мора бити у сваком човеку и у свакој љубави, лежала је још неразвијена и хладна.{ |
| оста.{S} Не, нека одбије старог владику и нека остане.</p> <p>Али кад је подигла главу с ђаконо |
| но лежи покрај њених ногу, слуша музику и ћути, да то није сав живот њен, цео, са олујем у себи |
| да је неправедно .{S} Јер она је музику и цркву, дакле мир и размишљање о бољем животу, волела |
| где ће монах Иринеј дати љубав, велику и мучну, као што су и црква и музика велике и мучне.</p |
| ласку владике, о владици као свештенику и човеку.{S} Ђакон је тако топло говорио о свом старом |
| у народну песму, врелу и хладну, слатку и горку, какав је мирис ђурђевка , мокар, леден и чист |
| ђаконова.</p> <p>Он ју је узео за руку и повео је клавиру.</p> <p>— Други пут.{S} Или ћу вам р |
| боје у лицу, покрети главе и двеју руку и промењљивост и владање тона у једноме гласу.{S} Она с |
| и кад је подигла главу с ђаконових руку и видела чело његово, бело као љиљан, она се само благо |
| да вам једну од тих многих десних руку и одсечемо.{S} Наравно, не мислим ову овде.</p> <p>— Мо |
| , некако није дало да га извргну у шалу и пецкања.{S} Нису успели да се ваљано исмеју ни они, к |
| рала је неку руску народну песму, врелу и хладну, слатку и горку, какав је мирис ђурђевка , мок |
| људи који силу уметности носе и у телу и у души, који имају оружје да сваког човека на колена |
| амишљеној сцени обратили наједаред целу и најозбиљнију своју пажњу.{S} Музички образовани сви, |
| их пријатеља, него, постепено, на школу и цркву, и на целу варош.{S} У друштву са диригентима х |
| атити онамо где сам био окружен љубављу и пажњом.{S} А касније, кад је из мојих одговора видео |
| о, чудио јој се као непозваном мучитељу и дошљаку .{S} Али туга се та разливала кроз њега смело |
| рлу детињем.{S} Крв.{S} Мајка је напољу и не види крв.{S} Не види да нож пролази кроз хрскавицу |
| нутак, та љубав, која је он, могла њему и дати!{S} Кад би се само за час кроз једнолики мир њег |
| но, као да већ од раније станује у њему и зна сваки кут његове душе.{S} Таласи те туге се затим |
| о, а деца су до усхићења доводила и Ану и све старе њене певаче.{S} Певали су као што цвеће мир |
| а, Ана моја дивна! — грлио је ђакон Ану и вукао је к себи. — Зашто несрећа и жртва и плач ?{S} |
| </p> <p>Очи се, наравно, упирале у Ану и ђакона.{S} Као у два питомца, или детета, које Богоро |
| ично, отимао је снагом својих очију Ану и од владике и од целог света.{S} Привлачио ју је, зано |
| } У таком случају би сачекао напољу Ану и Иринеја, ишао с њима, разговарајући, до првог или дру |
| није опажао. </p> <p>Седео је на камену и шаптао:</p> <p>Поглед јој је био чист као поглед у би |
| .{S} Другим речма, жели смрт, и промену и обнову .{S} Уништење идеала, и почетак друге борбе .. |
| а је једним махом однела сву славу њену и њених певача, у којој су сва уметност и све умење њен |
| поморанџу, како слуга сече траву, нежну и мекану као да је пролеће, и како се звук инсеката чуј |
| ним осмехом може исисати из њега тежину и хладноћу, један је само на овоме свету.{S} Монаху Ири |
| ивно и шумно.{S} Добијало склоп, целину и живот.</p> <p>Напослетку, Ана је узела перо у руке и |
| аврила да пева и Бетовена, и Палестрину и Мокрањца.</p> <p>Друштво се сјајно забављало, али је |
| е она у себи тада, подсмевала се ђакону и била срећна.</p> <p>Сад се опет сетила тога већ полуз |
| томе, да при крстовданском водоосвећењу и на Богојављење све појање и сав рецитатив буде у усти |
| а играчку, а човек и у рај носи пустињу и манастир духа свога. <pb n="220" /> Човек са цветом у |
| сам сада.{S} Помози ми да велику, лепу и чисту своју љубав сачувам ...{S} Али, помажи ми само |
| свечаности.{S} Обраћана је пажња склопу и значају богослужења , и постепено се долазило до позн |
| ла руку са темена, и примакла је, добру и милостиву , <pb n="121" /> близу, сасвим близу својим |
| има које ништа не боли, и који се добру и радостима надају.</p> <p>Утисци од Пашковићевих речи |
| S} Пратиће га на сваком кораку, у добру и у злу.{S} И помоћи ће му да се никојег задатка и нико |
| але њихове ручице су јој пружале нафору и цвеће.{S} Са свих усана су летеле речи радовања .{S} |
| е.{S} Други пут опет, тако је као да су и он и све у њему стигли некуда одакле немају жељу да о |
| тања, љубоморе и среће, Иринеј и Ана су и знали и не знали шта се с њима догађа, и примицали св |
| може једно исто рећи.{S} Колико пута су и други људи то исто помислили и говорили, али нико још |
| ху.{S} И то леком једним , кога ради су и ране саме постајале драге.</p> <p>Ана се није љутила |
| дати љубав, велику и мучну, као што су и црква и музика велике и мучне.</p> <p>Нежно, лагано, |
| њу.{S} Музички образовани сви, одмах су и пронашли у чему лежи реткост и вредност момента.{S} А |
| ечим што зазиђује, љубио јој руке, косу и чело, и то опојном једном врелином од које нема спасе |
| то ћутање, кришом загледала у очи, косу и племенито повијени врат ђаконов, у све оно што је нек |
| иде, него треба сад да пусти дугу косу и браду, да огрне широку одежду, да за увек скине онај |
| а, по цвећу гази, и у рубу сукњице росу и мирисе носи.{S} Друга вариација.{S} Сетни, развучено |
| ко још одређенија постала у своме укусу и у начину живота.{S} Почела је својом јаком музичком и |
| .{S} Хитнуо јој је ту срећу тако богату и тешку, да је Ана чисто узмакла.</p> <p>Ђакон је проша |
| у.{S} Мајка Богородица, у жеженом злату и драгом камењу, чека вас, и сирота је.{S} Душа моја, м |
| г псета.{S} Ето, хладноћа боде по врату и шиба по ногама, и гробље и самоћа су ужасни, а, тако |
| вечита истина : да је и девојци у свету и свету од девојке најбоље онда кад се девојка на време |
| сјај и раскош одела, отимала га животу и слави и жени, силила га да се одрече среће, завијала |
| ици свети Стеван држи проповед о животу и о умирању.</p> <p>Ана је свирала да занесе цео свет.{ |
| , и једва једном је и он доживео лепоту и срећу, и одмах, у истом <pb n="204" /> тренутку још, |
| но и благодарно.{S} Он је осетио лепоту и финоћу свирке, осетио и смисао мотива и обраде, али с |
| ву, иначе лепу руку, необично таласасту и фину око чланка.{S} На руци је била старинска, равна |
| неће поред ње проћи.{S} Видео је башту и јуче и прекјуче, и већ толико пута.{S} А познат му је |
| не прошлости, и који сваки пут све већу и већу провалију има да пређе док до нас дође.{S} И онд |
| аш као духовска литија, кад се по цвећу и по зрелом житу гази.{S} А после, кад остарите ?</p> < |
| сам <pb n="69" /> скинуо олтарску одећу и уклонио се из светога чина.{S} Њој се чинило да негде |
| и још никако нису скинули парадну одећу и позу.{S} И Бог зна колико би још остали у тој пози.</ |
| целивале <pb n="137" /> владичину одећу и штаку, девојке су бацале цвеће, епископ је грлио ђако |
| љубав слатки, онда имам снаге за срећу и уживање.</p> <p>Или можда само зато и има сласти, што |
| а одлети до цркве, да чује и види срећу и лепоту живота свога, да се врати, и онда да се сруши |
| Разбићу му триумф, и ако треба разбићу и њега!{S} Разбивен и покоран и пузећи ће донети онај < |
| , уста се смејала, лица сијала благошћу и добротом.{S} Штогод ко рекне или предложи, то су баш |
| и дух ?{S} Љубављу не може, али милошћу и сажаљењем <pb n="219" /> може.{S} Може и гордошћу.{S} |
| е, одвише је хладно, већ имате кијавицу и промуклост, на гробљу дува сталан ветар, разболели би |
| крилце, и скидао с њега сваку скрамицу и влаканце, као да га анатомски препарира.{S} А кад га |
| Али после је опазио да има једну борицу и на души, и да је та борица канда све дубља и све шира |
| неку свежину, која је умивала варошицу и будила дрвеће.{S} Ваздух је био миран.{S} Снопић први |
| {S} Монах Иринеј се спустио у наслоњачу и утонуо у рајски сан.{S} Мало после се отворила врата. |
| се чинио и досадна ухода, а у исти мах и нека виша добронамерност, која зна за борбе и лутања |
| човек, у нечему, целог свога века монах и аскет.{S} Човек може имати и чедну љубав према жени.{ |
| љубави?{S} Има ли и код мене већ мртвих и заборављених тренутака , који се само зато не виде шт |
| ј концерт, ах, Ана је имала тако топлих и живих престава, као да је та свечаност већ започела и |
| дравна песма комбинованог хора одраслих и деце, монах Иринеј је опазио да на владичином лицу др |
| ијама за разне хорове , хорове одраслих и деце, и са ћелијама појединих солиста певача.{S} Или |
| ници .{S} Хор је био препун, и одраслих и деце, и, одоле гледан, због густоће ваздуха, чинио се |
| е су је најфантастичније идеје црквених и духовних представа и концерата , извирали су однекуд, |
| неки од оних ранијих, полазаборављених и избрисаних.{S} И све је то постајало експанзивно и шу |
| И ја верујем да има жена толико отмених и јаких.</p> <p>Недићу ни из далека није било у намери |
| бавијала предмете, снег је пролетао тих и спор, као да спава, а људи су пролазили некако побожн |
| нама духа нашег .{S} Нераздвојни су дух и тело, и можда нема ни једна победа духа која би била |
| ма, написана је на земљи“. </p> <p>„Дух и тело.{S} Како је дивна та борба, та несрећа, та траге |
| обегао је некуда у буџак.</p> <p>Ваздух и небо су треперили без једне борице , без једне завеси |
| бав, љубав жене, коју сам ја, женомрзац и познавалац жена, одрицао целог живота и целим животом |
| њати и молити, покушавао да задржи плач и разлозима и ласкањем, али Ана је бежала испред њега, |
| !</p> <p>Монах Иринеј је бризнуо у плач и утрчао у цркву. </p> <pb n="235" /> </div> <div type= |
| ту.{S} Знао је и то да је она покретач и душа лепом појању у њиховој цркви.{S} Сетио се такође |
| свет волим, и кад сам се због тога баш и покалуђерио!{S} Није истина да калуђер не сме љубити |
| ога стања прилично на чисто, Ана се баш и забринула .{S} Да, као шум мора око неке морске биљке |
| сти и сувоће.</p> <p>Али ако Бог то баш и хоће да срце монахово буде суви песак ...{S} Смрвљени |
| да реч каже ствар, или да се ствар баш и збуде, а после мора наћи снагу за досљедност , одгово |
| Штогод ко рекне или предложи, то су баш и оно друго двоје хтели, а кад се нешто неизоставно мор |
| ведра и храбра.{S} Ти то уосталом мораш и сам видети , је ли да видиш ? </p> <p>— Ја видим да с |
| е .{S} Узми на пр. сутон, или ако хоћеш и зору, свеједно, дакле борбу између светлости и мрака. |
| Хоћеш да легнеш, чедо, да се пресвучеш и да те покријем — скидала је Недићка Ану, и љубила је |
| мирна и света жено, која у облаку живиш и никога завела ниси, јеси ли кадгод била срећна што си |
| рећила? </p> <pb n="124" /> <p>Ти ћутиш и свираш.{S} И не видиш чежњу моју, јер очи твоје неће |
| ји се већ излаже прекомерном умору, још и приређивањем ноћне седељке.{S} Али глас се, поред све |
| и ја је се бојим.{S} Бојим се канда још и оних старих баба са босиљком у руци.{S} Шта ће у жене |
| ла пред трагедијом старости, а нека још и пред трагедијом сваке светиње у човечјем животу.</p> |
| зама.</p> <p>— Дабогме, старост, па још и самоћа, то је од свега најтеже.{S} Не мислим баш на о |
| Јова у дедином прслуку.{S} Имао је још и ситно лице, са два необично размакнута, <pb n="127" / |
| прелаз.{S} Осмејак матере: да дете још и не хода, а камо ли оно друго.{S} И најзад, два три ве |
| егове усне.{S} Мисао она је међутим још и друго хтела, и мучила даље Анину душу.{S} Ана је поку |
| мо дотле, док помоћ твоја богати раскош и красоте мога живота!{S} А ако би дошло до страдања, м |
| за сва времена . </p> <pb n="61" /> <p>И сутра дан се још непрестано карала у души.{S} Пребаци |
| итву пре спавања. </p> <pb n="23" /> <p>И свирала је нешто прекрасно.{S} Складно, готово и цело |
| нису први безгрешни људи ? ... </p> <p>И зашто се и он тако журио са стварањем свога света?{S} |
| појаве, и опазио ]е да је нема. </p> <p>И онда, сасвим слободно, као да је то природан ред мисл |
| Шапнуо ју је тихо и без гласа. </p> <p>И онда је оставио Ану, и сишао низ степенице натраг у п |
| чина да живот свој нуди и даје. </p> <p>И давао га је.{S} Три године дана је живео тако у тој ч |
| и сем трзања, уздисања и жртви. </p> <p>И онда су наваљивале на њу мисли: страшне, дрске, зле, |
| икако више и не види с ђаконом. </p> <p>И с тога, кад је дошла наредна недеља, не знајући да ли |
| уделовача му се није ни опирао. </p> <p>И то је био повод те је, једнога дана пред вече, монах |
| Било би ништа друго до смешно. </p> <p>И Ана се одиста почела смејати.{S} Некако преимућствено |
| ић је пришао другом крају стола.</p> <p>И на уздужној и на попречној стази остали су најзад Ана |
| е и оног сусрета на степеницама.</p> <p>И најзад се питао: откуда и зашто све то?</p> <p>Извесн |
| евачима и уметности богослужења.</p> <p>И све је ишло простије и лепше него икад.{S} Певачи су |
| рог оца и страшног судију света.</p> <p>И онда се отворила, не ђаконова уста, него ђаконове гру |
| стојала светлост, бела као снег.</p> <p>И цео свет, и живот са свима мрљама својим, узмакли су |
| а душа није могла да да из себе.</p> <p>И онда одједаред, као олуј, подигла је заклопац са клав |
| ло да шушкају нешто између себе.</p> <p>И око ње је нешто шушкало.{S} Стари Јова.{S} Обишао је |
| , погледао горе, и прекрстио се.</p> <p>И тек после тога, кад се кренуо у варош, опазио је и де |
| се много може волети туђе дете.</p> <p>И зато јој је било јасно да на томе месту стојати све д |
| ос, и бојала се да га не изгуби.</p> <p>И ђакон је имао тешких часова.{S} Његова аскетска љубав |
| е сада тек моћи потпуно извести.</p> <p>И доктор Пашковић је пред крај службе дошао у цркву.{S} |
| адатка и никојег бола не уплаши.</p> <p>И збиља је тако.{S} Он се осећа јак и спреман да доврши |
| би пре умро него што би запитао.</p> <p>И Ана је ћутала.</p> <p>Ћутали су обоје као заливени.{S |
| гордој од лепоте и вере у лепо.</p> <p>И сада је тај живот, тај свесни, поносити живот требао |
| у трему, али очи упрла у олтар.</p> <p>И ту, дрхћући телом и гласом, и не допуштајући да је се |
| алог живота свога, тако, као што црква, иако је општа кућа свију, стоји подигнута, засебна и са |
| ене ...</p> <p>Иако се вратио пре рока, иако јој пише, и допраћа Пашковића до куће и стоји на у |
| г и уметничког, може бити баш музичког, иако се не разуме у нотама. </p> <p>— Не знам додуше пр |
| ајало дуже од тренутка.{S} За то време, иако је у ствари ипак било сасвим <pb n="156" /> кратко |
| краја саслушати исповест човека, који, иако то ниједном речју није казао, ипак можда жели да н |
| е нематериална.{S} Како је дух човечји, иако слободан, вечан и из онога света, дотле, док је у |
| лико омилела, да сам, ето, остао у њој, иако сте Ви далеко од ње ...{S} У души међутим, ја сам |
| ривлачност , која за човека пред собом, иако јој је драг, ништа нема.{S} Ништа на свету.</p> <p |
| ета, има га и у најсветијој песми, јер, иако је зачета негде међу звездама, написана је на земљ |
| д опет, Ани је та чежња годила.{S} Јер, иако не облик, али суштину свога немира је госпођица Не |
| <pb n="103" /> онда и шира публика.{S} Иако од те музике ништа неће чути, ипак се предавала ма |
| аљен од ње и од судбине њене ...</p> <p>Иако се вратио пре рока, иако јој пише, и допраћа Пашко |
| рекрасно собно цвеће госпође Недићке је ивичило стазу, радосна лица се испињала да виде милога |
| био друкчији.{S} Пахуљице оштре, као од игала, а хладноћа је чисто гребла по лицу.</p> <p>На гр |
| ршене службе, журио са свлачењем што је игда могао.{S} Стигао је на црквена врата још док је Ан |
| /> Воли је, воли је, Иринеје, колико си игда у стању да волиш узвишено и лепо! - ...{S} Она ваш |
| како чича граби њену руку, стеже је што игда може место оне друге, тегли се као у грозници, и с |
| тамо у дну хоризонта, нешто, као велика игла, пробушило је рупицу у магли, и вукло за собом дуг |
| ти ситно и устрептало као да га је неко иглом проденуо.{S} Место покрај стуба је било празно.{S |
| ости под којом Ана седи, збиља је охоло игноровала све оно што напољу стоји.</p> <p>Монах Ирине |
| зумео да се то стари владика, као дете, игра своје најмилије игре: да кобајаги није епископ, и |
| пролеће, све је било само цвет и мирис, игра и нада, миран сан без снова, као у биљке.{S} Ни ми |
| ша дуга.</p> <p>Ану је ова мила, весела игра раздрагала, и на шаљиве мисли навела.{S} Помислила |
| {S} И лагано, корак по корак, као да се игра, долазила је ближе и ближе улазу у порту.{S} Кад ј |
| {S} Богородичина Црква је изгледала као игралиште, људи као деца, а деца као рајско цвеће.{S} К |
| p> <p>— Шта -ће ти ружа?</p> <p>— Да се играм.</p> <p>— Како ћеш се с ружом играти ?</p> <p>Сет |
| се играм.</p> <p>— Како ћеш се с ружом играти ?</p> <p>Сетићу се већ — смешио се мали.</p> <p> |
| рет у природи .{S} Жена прави и од раја играчку, а човек и у рај носи пустињу и манастир духа с |
| тао из њене свести, душа њена је бацила играчку, и озбиљна, али екстатична и врућа нека светлос |
| ховог намештаја, у последњој пребивеној играчци детињства њеног.{S} А с друге стране опет гордо |
| владика, као дете, игра своје најмилије игре: да кобајаги није епископ, и да кобајаги не живи у |
| огу, Богородичиној Цркви и себи.{S} Тој игри се она предавала често, дуго, и са неком ватром од |
| ишчупати из њега, љубављу , заповешћу, игром, варком, силом, лажју, чиме год хоћу, јер су сви |
| м и са поезијом кратког живота у очима, иде дакле.{S} И не само да иде, него треба сад да пусти |
| мо овог човека на улици, и иде даље.{S} Иде тамо.{S} Тамо, где ће монах Иринеј дати љубав, вели |
| а о болеснику бајаги сажаљиво питање, а иде се на то да радозналост што пре сазна ради ли се о |
| чинило му се да она празнина крај стуба иде у стопу за њим.</p> <p>Одлучио је најзад да ће посл |
| с ћеманетом у руци, госпођица Недићева иде у сусрет старости и смрти.{S} И, једнима се привиђа |
| по њему као да хоће да изађе и даље да иде, па и самог њега собом да поведе.{S} Други пут опет |
| ота у очима, иде дакле.{S} И не само да иде, него треба сад да пусти дугу косу и браду, да огрн |
| лен, изгледао као стабљика бршљана која иде да се савије око Христова Распећа.{S} Нечујно корач |
| ма , а целом пажњом је мотрио да ли она иде.{S} И онда, ма да је Ана долазила сама, и места за |
| сиромах старчић , зима му је помало, па иде да се угреје на лепом певању.{S} Други су говорили: |
| е да <pb n="118" /> то све само од себе иде.{S} Ана му је одговорила да је веома задовољна с ње |
| р тога дана није видео да свет натрашке иде.{S} Уопште је изгледао свежији и веселији него сино |
| еду, а не заљубљује се, не удаје се, не иде на забаве, и не избија из цркве.{S} Постала је нека |
| јој се, како је лагано корачала, да не иде кући, него да се, степен по степен, у небо пење.{S} |
| ту или је већ отишао , решила се да не иде у цркву.{S} Али одједаред , не разумевајући право з |
| м младићу, пошто у цркву из принципа не иде.</p> <p>Ђакон се толико наљутио, да је чисто осетио |
| пода Бога.{S} Плашим се да дух женин не иде више од артизма.{S} Да је најтоплија жена само арти |
| смен.</p> <p>— Јест.{S} То му некако не иде од руке.{S} Госпођица Недићева је канда једина инте |
| само жена вуче, а човек оставља све, и иде, и губи пут и пропада идући за том блудећом светиљк |
| и, пролази мимо овог човека на улици, и иде даље.{S} Иде тамо.{S} Тамо, где ће монах Иринеј дат |
| за угао у споредну улицу, и заобилазно иде кући.{S} Једаред , када је неминовно изгледало да ћ |
| а жалост, никакве анализе.{S} Све ти то иде у једну флашицу , под исту етикету: отров, љути отр |
| риближавању повратка вашег који нам већ иде.{S} Сиромах стари владика!{S} Онога тренутка кад ст |
| ти своје године, питала се куда она још иде сем у цркву, и шта она још хоће сем музике, и шта ћ |
| мотива , и недостојну пажње.{S} Мој је идеал жена која само једаред воли, а разорену или несре |
| себи, као да је позвана да оствари неки идеал ...{S} Уверавам те, овај данашњи дан је можда нај |
| кроз ту љубав, видети, постићи и имати идеал.{S} Какав мир то мора бити.{S} Каква круна то мор |
| а очево питање.</p> <p>— Ја волим један идеал.{S} Један богати извор лепоте и музике, који чари |
| смрт, и промену и обнову .{S} Уништење идеала, и почетак друге борбе ...{S} Али човек као дух, |
| ао до престола лепоте, среће, светиње и идеала, за које је везивао рад и успех живота свога.{S} |
| што је монах самом Богу обећао: чедан, идеалан живот, са једном великом љубављу, којој не прет |
| ништа друго него давање.{S} Можда прави идеали и нису идеали задовољавања, него идеали одрицања |
| идеали и нису идеали задовољавања, него идеали одрицања ...{S} Али, ко све то може? ...{S} Хрис |
| го давање.{S} Можда прави идеали и нису идеали задовољавања, него идеали одрицања ...{S} Али, к |
| ала је пред доктором утучена и лепа.{S} Идеална слика први пут заљубљене жене, која је сва одне |
| лим животом, а коју сада видим стварну, идеално истиниту, видим је новим очима, видим је у вама |
| 42" /> би ми била да се сасвим уверим у идеалну религију њену.{S} Теби је познат роман и разоча |
| p>— Једном речју, изгледа као Платонова идеја о некадашњем Пашку.</p> <p>— Ако је Преосвећеном |
| младо створење, и одједаред му је дошла идеја да још више дирне у срце свога љубимца, и да га, |
| ли да га раде.{S} И онда је неком дошла идеја да се црква настави пенаста и бела, и да изгледа |
| на клавиру, а хоровођа челом.</p> <p>Та идеја, одмах се осетило, имала је јачину захтева, и дош |
| отив, могла је госпођици Недићевој доћи идеја — али која ? — не знам шта је ово самном, тако ни |
| вот њен, сваки покрет њен, музика њена, идеје њене, <pb n="143" /> најзад очи, саме очи њене го |
| асна, усхићавале су је најфантастичније идеје црквених и духовних представа и концерата , извир |
| с места на место, питајући се откуда те идеје, осећајући да их она није мислила, и да их чак и |
| љубити жену! — заносио се ђакон својом идејом. — Није истина ни то да не сме волети једну жену |
| ких часова.{S} Његова аскетска љубав за идеју лепоте, апстрактна и горда, испољила је одједаред |
| есрећник један кога ће ужасна страст за идеју кљувати <pb n="178" /> и јести док га не поједе.{ |
| д осећам и неку тугу што сутра треба да идем.{S} Човек <pb n="161" /> можда никада, и ни из кој |
| ато не дам што <hi>ја</hi> нећу даље да идем ...{S} Љубим га, љубим га ... али не Иринеја, не, |
| Може бити да бих требао понудити му да идем с њим.{S} Може бити да ће ме он и звати.{S} Једно |
| тиш.{S} Ја имам јасан пут пред собом, и идем по њему ведра и храбра.{S} Ти то уосталом мораш и |
| сусрет доктор Пашковић.</p> <p>— Одакле идете?{S} Шта се десило?{S} Госпођице Ана, дајте ми рук |
| у. </p> <p>— Мени је врло, врло жао што идете — говорила је госпођица Недићева истински невесел |
| м.</p> <p>— Да ли би се могао решити да идеш самном?{S} На извесно време, мислим.{S} За одсуств |
| ће му рећи. </p> <p>— Ништа, синко.{S} Иди, пиши — смеши се старац, ослушкујући задовољно како |
| расположењем.</p> <p>Добро.{S} Ти само иди, а ја ћу одмах за тобом.{S} Док мало зачешљам косу. |
| тешио, и стварао необичну неку, музички идиличну везу између цркве, себе и оних који га слушају |
| , Ана моја, и Ти, Боже мој! ...{S} Ана, идите одмах кући, идите, бежите одавде, клекните и благ |
| Боже мој! ...{S} Ана, идите одмах кући, идите, бежите одавде, клекните и благодарите Богу, спас |
| е и останите као цветови, као биљке.{S} Идите за сунцем и за законом који је у срцима вашим, и |
| а живота.{S} Жене су или незнабошци или идолопоклоници.{S} А ако успеју да заволе једнога Бога, |
| ре.{S} И три фигурине , ваљда пиљарице, иду на глави и разговарају живо.{S} Слика се после заму |
| е у несрећу болесника, који као под нож иду пред суд лекара, да и ти људи не налазе друго, искр |
| ли некако побожно и смирено, као да сви иду на гробље.</p> <p>Ана није могла да савлада жељу.{S |
| се одједаред као ред белих фењера који иду, и за којима и она треба одмах да пође.{S} Није јој |
| ођици Недићевој да се опрости од ње.{S} Идуће недеље, вероватно, служиће задњи пут у овој цркви |
| м љубавном заносу, и радовала се што ће идуће недеље та чежња још већа и још страшнија бити.{S} |
| е успео да ствар одложи за три дана, до идуће недеље.{S} Али је за све то време био немиран, ра |
| , и пролазе ...</p> <p>Заблуда је да се идућег богослужења може чути то исто још једаред.{S} То |
| велик и калуђер.</p> <p>Улицом одгоре, идући ваљда из парка, долазио је у сусрет Недићевима ђа |
| ставља све, и иде, и губи пут и пропада идући за том блудећом светиљком". </p> <p>„А где су ми |
| ам само, чаробна жено, из белог облака, из кога никад не излазиш.{S} И љубим те непознату, и че |
| телом трепти и бруји.{S} Једнога дана, из виолине њене је пропевао нов мотив.{S} Ана је задрхт |
| јелеј још спава, на хору хуји празнина, из олтара се чују испрекидани слогови , <pb n="111" /> |
| тава и концерата , извирали су однекуд, из прстију или из душе њене, неки сасвим непознати моти |
| и су обоје као заливени.{S} Недићка је, из друге собе, опазила да се ћути, и ушла је.</p> <p>По |
| ли су збиља сви људи потпуно исто семе, из кога ниче потпуно иста биљка?{S} Да ли живот човечји |
| е, стојао је доктор Пашковић, а одгоре, из Дома Певача , долазила је госпођица Ана Недићева.{S} |
| узнемирава.{S} И вибрирање то сели се, из мелодије и мекости гласа у јасност и ватру очију, од |
| дмах осетити присуство Бога, и чути се, из даљних небесних даљина, тихо радовање анђела: <hi>Те |
| ка је уздахнуо.{S} Тешко, и, видело се, из многих разлога.</p> <p>У тај мах су стигли прота и ђ |
| а Иринеја преноси из столећа у столеће, из судбине у судбину, из живота у живот, али да га опет |
| о са слабим се сједињава у жару љубави, из које су, као два близанца, никла она два витка торња |
| сунце.</p> <p>— Као оно кад на ливади, из гомиле цвећа, протури одједаред главу змија, тако ти |
| ивота нашег, који долазе, као сабласти, из других светова, долазе да нам кажу да је све у човек |
| сто господин ђакона не може нико сести, из простог разлога што ћу ја да га заузмем — копкао је |
| епоти, видиш, природној или уметничкој, из човечјег или из мравјег живота , има моменат одрицањ |
| ћања, и сталног духовног општења с њим, из те средине која је кобна, која за час један може бац |
| >„Из облака те знам само, чаробна жено, из белог облака, из кога никад не излазиш.{S} И љубим т |
| толећа у столеће, из судбине у судбину, из живота у живот, али да га опет врати Богу, Богородич |
| p> <p>Нашла је једног малог гимназисту, из првог разреда, који је имао савршен дечји сопран.{S} |
| и смеј је, као грч неки, грабио мишицу, из мишице прелазио у цело тело, и Ана се само смејала и |
| нце носи на глави.{S} И често се питам: из којег је света та девојка ?</p> <p>— Има нешто и у т |
| у, и судбину човечанства <pb n="186" /> из двоумице: да ли ћу срећна или несрећна бити кад уђем |
| нешто тешко.{S} Капија Ристовићева.{S} Из куће је излазио непознат господин.{S} Један од стран |
| <p>Ана је тако заволела тога старца.{S} Из мудрих , благих његових речи се јасно чита да је мно |
| међу неба и земље само за њих двоје.{S} Из високе ограде на порти струјао је манастирски мир.{S |
| иноћ.{S} С Аном се много разговарао.{S} Из писама свога бившег ђакона ју је већ упола познавао. |
| мела , спустила главу, раширила руке, а из груди јој је гукала невина, чиста, прва девојачка <p |
| ој помогне, који треба руку да дигне, а из његових прстију свети мир да се излије.</p> <p>Како |
| икакво питање није више постављао.{S} А из тога, што је Пашковић говорио необично брзо и много, |
| метничке чари тих симболичних представа из живота и страдања Христова.{S} Необично лепа, сугест |
| а.{S} Ни ње, ни свих оних других мотива из тога чудног, богатог времена своје маште.{S} Недић с |
| војих педесет четири љета, истера врага из торбе.</p> <p>Разговор је текао још неко време, али |
| и стидљива, чедна душа није могла да да из себе.</p> <p>И онда одједаред, као олуј, подигла је |
| n="151" /> <p>Недић је замолио госте да из почасти према епископу сви дођу на вечеру у концертн |
| у ритму, али са тоновима, врелим као да из славуљских недара излазе.{S} Чело јој се набере, зуб |
| уђер.</p> <p>Улицом одгоре, идући ваљда из парка, долазио је у сусрет Недићевима ђакон.{S} Сам, |
| аги пријатељу, постоји, али води некуда из живота.</p> <p>Са таквим назорима, госпођица Недићев |
| удаје се, не иде на забаве, и не избија из цркве.{S} Постала је некако општа брига целога места |
| ским старинским гвозденим вратима, која из олтара воде непосредно у порту, налазила се, у зиду, |
| ла као <pb n="90" /> овчица једна, која из невоље неке упире своје безазлене очи у њега, и моли |
| ота, и још неколико угледних свештеника из околине.</p> <p>Ана се опростила, јер је морала рани |
| очи гледале, а коју су два најлепша ока из олтара храбрила и миловала. </p> <p>— Чаробна жива с |
| оноћи се умела разлегати песма и свирка из куће Недића.{S} То је давало повода те су људи, од в |
| ог срца.</p> <p>Ана Недићева је плакала из смућене душе.</p> <p>Ана Недићева је, сутра дан, на |
| етета њиховог„ Као махнита је прелазила из собе у собу, ширила руке, и склапала их опет, и удар |
| <p>У тај мах се зачула славујска трила из баште.{S} Пашковић је одгурнуо тањир и пречуо врло и |
| ме крилу.</p> <p>Ана се међутим вратила из цркве, и радосно је гледала у овог ђакона који је пр |
| p> <p>Тада, одједаред, болест је изашла из болесника као истерани беси.{S} Младић је оздравио.{ |
| о било, као увек, пуно разних откривења из најлепших области уметничке маште. <hi>Достојно</hi> |
| ском тежине, који прати сва наговештења из живота душа наших.</p> <p>Ани је та непромишљена про |
| езбрижан за дискусију, или је тешка, па из њега говори узнемиреност и нервоза.</p> <p>Кад су ст |
| >У подне тога дана стигла су два лекара из оближње вароши, одмах после подне се пронео глас да |
| у шаптала неразумљиве речи.{S} Љубав та из олтара је тако дивна, тако јединствена на свету, как |
| коју ће заједно изводити.</p> <p>Врата из друге собе су остала отворена.{S} Жагор је Ани и ђак |
| читао необично лепо.{S} Као што се чита из груди у којима има неко мило узбуђење.{S} Како му је |
| Вера моја, и Бог <pb n="162" /> лепота из онога времена, ја не знам какви су били, и не знам к |
| е тај сахрањени страх понекад још враћа из гроба.{S} Враћа се и каже: само жена може помоћи чов |
| "16" /> сећа грехова и зноја оног праха из којег је никла.{S} Ђакон, док је ђакон, тако ми се ч |
| p> <p>— Да, Преосвећени, мој добар друг из млађих година, и чак и мој имењак.{S} И он се зове Ј |
| — мислио је усхићено , изашавши најзад из ходника.</p> <p>Пролазећи кроз авлију, опазио је как |
| p>— Калуђер сам! — грмнуло је одједаред из ђаконових груди као велико звоно, од чијег се јека о |
| ум да приређују концерт, нити је когод из публике изразио такву жељу или чинио такав предлог.{ |
| и калуђера волиш ! — трзала је она себе из помирљивости и самозаборава. — Волим га, да, као душ |
| ељних крилаца, који исплови, тамо негде из ћутања и даљине прошлости, и који сваки пут све већу |
| јако удаљена звона.{S} Врата, која воде из куће на веранду, била су широм отворена, а на белој |
| лојевима ваздуха.{S} Уметнички мотив је из гомиле руинираних покушаја талента и живота једва сп |
| љубављу и пажњом.{S} А касније, кад је из мојих одговора видео да сам ја овде срећан, онда је |
| том њеном главом.</p> <p>Ђакон, који је из парка пошао кући, нашао се одједаред на сасвим супро |
| добро и згодно дошао.{S} Затим, стао је из Ане да избија чак и неки стварни несташлук.{S} Одлич |
| па трећи.{S} Прота мештанин испуштао је из своје дуваном много кађене и вином много преливане г |
| леко занела. </p> <p>— Ана ! — грцао је из ђакона сузан неки глас. — Ана! — понављао је он топл |
| е пошао да се мало прошета.{S} Уочио је из далека гвоздену ограду, али се решио да неће поред њ |
| агонетку. </p> <p>— Ето ти! — избило је из Ане узбуђено. — Ето ти у тој црној мантији сав велик |
| ћи ... други пут ћу доћи! — кликнуло је из ђакона најзад просто решење, чију наивност је, нарав |
| ав одгоре.{S} Као водопад, који се лије из чистог језера негде у врх планине, лио се са пропове |
| њева су ужурбано летеле тице.{S} Бегале из сиве магле у жутило злог неког облака, и стрмоглављи |
| са багрема, лепши ми је био него после из ложе.{S} Дивоте живота виде најбоље они који напољу |
| енор владичиног ђакона, и брујне оргуље из груди ђакона Богородичине Цркве.{S} Кад је свршила с |
| ћате, душе исцељујете , чуда и величине из људи мамите, песмом својом мртво камење потресате, д |
| о црви, као да детенце хоће да се испне из неке страшне јаме, а ипак се све на једном <pb n="19 |
| исао ружом.</p> <p>То је љубавно чекање из ње уздисало.{S} Али не нестрпљива, задихана чежња.{S |
| растанак од лепоте, грунуло је узбуђење из свих груди.{S} Иконе су оживеле, зидови су шумили од |
| на киша сипи.</p> <p>Подсећа на звоњење из неких давно прохујалих хришћанских столећа.{S} Кад с |
| како, кидајући <pb n="17" /> се што пре из те заједнице која јој је, сад је тек видела, била ве |
| ивота.</p> <p>Али мало после, као да се из те тишине почело ослобађати све оно што је малочас п |
| , краљевски су они c-дур акорди, кад се из хаоса одједаред промоли светлост...{S} И кад бисте з |
| унутра.{S} Црква је била празна, али се из олтара чуло тихо кретање и шум.{S} Ана се тргла и по |
| " /> скинуо олтарску одећу и уклонио се из светога чина.{S} Њој се чинило да негде, у дну олтар |
| ађивања постају обичне појаве, бришу се из реда високих тековина људских.{S} Зато човек, човек |
| — Тако дакле! — смејао се Мајински више из грла него из срца. —- Онда бисте можда могли поднети |
| о, т. ј. како је то један исти део душе из кога је ђакон написао ово писмо сада, и метнуо јој у |
| ти живот, упростити и разјаснити све, и из досадашњега живота склонити многу непотребну сметњу. |
| Са јесењом неком модулацијом , као да и из бронзе хладна киша сипи.</p> <p>Подсећа на звоњење и |
| ека на колена баце, који имају моћ да и из најтврђе охолости сузу исцеде.</p> <p>Слушајући, пос |
| таље свога живота улепшавала, грејала и из непримећености подизала.{S} Ето н. пр., корачању сво |
| , као да је та свечаност већ започела и из дана у дан траје.{S} Душа њена је била у рају.</p> < |
| S} Али је за то време исисао из земље и из ствари сву топлу душу, и пресекао лето тако одједаре |
| је дух човечји, иако слободан, вечан и из онога света, дотле, док је у нашем телу, ипак само с |
| аја, и сви болни и тешки прелази њихови из једног у други.{S} Ана је одједаред почела бројати с |
| > <p>После службе, на капији, која води из порте на улицу, Ана се осврнула.{S} Калуђера није ви |
| и се да неко, ужурбано хода, или излази из олтара.{S} Да није — Ани мркну у главу — да није што |
| ти, госпођице Ана.</p> <p>— Долазите ли из очеве собе ?{S} Како му је?{S} Да ли бих ја сад могл |
| !{S} А моја?{S} Моја канда није.{S} Али из моје ћелије је изашла жена која ће срушити палату! . |
| > <p>Ђакон ништа није одговарао.{S} Али из зеница његових су скочила два зрака, која су, као дв |
| заустављали разни покрети, и испрезали из оног дела живота који је тога дана дорађен или потро |
| n="7" /> узбуђењем, и људи се скупљали из околних места тако као што се ваљда некада скупљало |
| али радње раније, чиновници се разбегли из канцеларија пре времена , деца се склонила са улица. |
| иродној или уметничкој, из човечјег или из мравјег живота , има моменат одрицања.{S} То је одри |
| а , извирали су однекуд, из прстију или из душе њене, неки сасвим непознати мотиви.{S} Једне ве |
| е могла отићи у цркву.{S} Није могла ни из постеље да се дигне.{S} Два дана касније се знало да |
| њим дешава, и не познајући га таквог ни из једног случаја његове лекарске праксе.</p> <p>— Ужас |
| Човек <pb n="161" /> можда никада, и ни из којег разлога не би требао својевољно да прекида оно |
| музиком сад треба престати, то ником ни из најдаље даљине није долазило на ум.{S} Сви су забора |
| олико отмених и јаких.</p> <p>Недићу ни из далека није било у намери да проблеме поставља и ети |
| и и слатка борба душе да се тело уклони из свести.{S} И с тога у тим сновима није било ни питањ |
| ени снови.{S} Да монаха Иринеја преноси из столећа у столеће, из судбине у судбину, из живота у |
| сто хиљада таквих пољубаца ћу ишчупати из њега, љубављу , заповешћу, игром, варком, силом, лаж |
| нути , ко чаробним осмехом може исисати из њега тежину и хладноћу, један је само на овоме свету |
| требао ући у олтар, узети путир, попити из њега причест, и с причешћу мир живота за којим је та |
| бих ја са највећом готовошћу све смрти из њихових малих гушица удахнуо у себе, и двадесет пута |
| рање света!{S} Доживим пролом светлости из хаоса, и ... ах, ни ви, нити ико на свету не може зн |
| сао да у несвест пасти не сме, да изаћи из цркве не сме, да заплакати не сме.{S} Јер нико не см |
| } Која лепота, која величина може изаћи из те борбе! „Дух све оживљава, а тело ништа не помаже“ |
| о близу и Богу и људма.</p> <p>Излазећи из цркве, монах Иринеј је носио дар и поруку оног погле |
| биљка?{S} Да ли живот човечји , растући из корена који је у земљи, раније или касније мора дове |
| стрепње.{S} Тај глас није више био онај из Еванђеља.{S} Друкчији сасвим.{S} Сав од уздаха и од |
| се сита насвира, и да попије празан чај из безбојне стаклене шоље. </p> <pb n="159" /> <p>Докто |
| о икад је ишчекивала Пашковићев долазак из вароши, и извештај његов о стању болести уопште.</p> |
| у за сукњу.{S} Сопран солисткиња, јунак из толиких главних битака, беља је од белих ружа на сво |
| } По цену своје пропасти бих је истргао из демонских руку.{S} Ако је она искушење, онда је калу |
| ађене и вином много преливане гуше, као из неке гробнице, остатак бившег неког тенора , који се |
| го на тридесет четрдесет корака.{S} Као из воде су искакале веће и мање групе крстача .{S} Ана |
| пола сата.{S} Али је за то време исисао из земље и из ствари сву топлу душу, и пресекао лето та |
| ше да задовољи.{S} Пашковић је то читао из њене збуњености, и био је тим потпуно задовољан, и т |
| одједаред, цео тај ситни свет је нестао из њене свести, душа њена је бацила играчку, и озбиљна, |
| и је остао у олтару иза свију, и изашао из цркве последњи.{S} На излазу се још једаред осврнуо |
| тај уздах.{S} У том тренутку је изишао из цркве ђакон.{S} Рај се остварио. </p> <p>Ана Недићев |
| — смејао се Мајински више из грла него из срца. —- Онда бисте можда могли поднети да вам једну |
| о је проговорио, ко је љубав моју изнео из цркве!</p> <p>Сирота Ана.{S} На савести њеној је леж |
| p> <pb n="82" /> <p>После ју је изгубио из вида.{S} Али је још једнако стојао.{S} Једва се крен |
| ост и благодарност.{S} Опрезно је вадио из портфеја тврду белу хартију, и пријала му је она шуш |
| је ушао у собу, сео је за сто, извадио из касете свеску дневника, и записао у њу песмицу расту |
| о је читао јектенија, а глас је излазио из њега као никад.{S} То га је гризло.{S} Стишавао је г |
| измалана као сан који се једва помолио из мрака ноћи, и прети да ће опет тамо да се врати.{S} |
| чин, приволи на путовање, и уклони мало из чаробно моћне средине. </p> <p>— Стар сам, Иринеје.{ |
| реће га је дочекало оно што је долазило из Аниних милих очију.{S} Јасно му је било да је она на |
| очи, и испред руке се склањало црвенило из олтара.{S} Блеђе и блеђе, сунце је још пољубило свет |
| дође тако мајушно и смешно као да само из себе вири.{S} Ана се грохотом смејала тој комичној п |
| т ђаконов, у све оно што је некада само из далека, и пред олтаром виђала.{S} Ђакон је такође тр |
| о се ви будете слагали с тим, да узмемо из Хајдновог <hi>Стварања света</hi> две три тачке.{S} |
| , <pb n="40" /> и гледати да види нешто из чега би могао закључити шта је с њоме.{S} Али онда с |
| } Осећала је да се у њему кренуло нешто из најдубљих дубина Видела је да му очи постају све већ |
| а.{S} Али не само усрећава.{S} Нека моћ из њега мене и води, и живот мој испуњава дужностима , |
| е поклони светом младићу, пошто у цркву из принципа не иде.</p> <p>Ђакон се толико наљутио, да |
| д би се радознало осврнуо, тражећи жижу из које бије та топлота.{S} Тражио је откуда долази тај |
| асмејаше једно на друго. — На пр. арију из свршетка трећег дана, о клијању траве и зеленила, и |
| о том празном месту.</p> <p>При изласку из цркве спазио је неколико познатих певача.{S} Пошао и |
| необичну руску композицију, састављену из разних веселих црквених песама у особите врсте симфо |
| лики погледи осуше по њој, она се крену из непомичног свог положаја, учини несташан знак главом |
| , као увек, занело сећање на неку сцену из веселог живота њеног оца, и уз ту реминисценцију се |
| нас?</p> <p>— Ја не разумем.{S} Мене су из болнице звали да одмах к вама дођем.</p> <p>Страшних |
| што је заборавио, и вратио се у правцу из кога је дошао.{S} А чинило му се међутим да певачи г |
| гробар и убојица, који, постепено, душу из тела вади, светлост у очима гаси, глас у грлу дави.{ |
| а опомињати драгог једног доживљаја још из првог времена после његовог доласка.{S} Усне јој се |
| а пута слутио, изгледало је Ани.</p> <p>Из тог њеног уверења се дигао кратак, нејасан и прекину |
| читао најмилију своју песмицу:</p> <p>„Из облака те знам само, чаробна жено, из белог облака, |
| исли, даље и даље, и сакрила се најзад, иза тешке завесе, у дубину прозора, у што више светлост |
| нда ...</p> <p>— Зашто нисте остали ту, иза зида, док ја не прођем?</p> <p>— Ана, Ана, зар сам |
| ла.{S} Већ неколико дана њој се чини да иза тога чела лежи нека болест.</p> <p>Изашла је на тер |
| одједаред учинили <pb n="80" /> ограда иза које се Ана баш од њега скрила.{S} Чипкана завеса т |
| је могла пасти у очи, јер се сва увукла иза густог зеленила истурене баште.{S} Застао је мало к |
| зато, што треба да да је гробница, има иза ње сила отпора, има немирни дух онога који је жив з |
| неразвијена и хладна.{S} Негде у мраку иза свести, непотребна и без циља.</p> <p>Једаред, за в |
| <p>По свршеној служби је остао у олтару иза свију, и изашао из цркве последњи.{S} На излазу се |
| ан .{S} Можда су сви људи, који мудрост изаберу, несрећни људи.{S} На челу владичином, међу мно |
| свако лепо певање.{S} Тога дечка је Ана изабрала и апостол да чита, и учила га да то нотално чи |
| је ђакон додао свећу.</p> <p>— Јесте ли изабрали шта ћемо свирати и певати ? — запитао је ђакон |
| га охрабри.{S} Али гест није био добро изабран.{S} Ђакон је тек сада поруменио, и скоро невесе |
| месту.{S} Ви ми овде изгледате као неки изабрани људи, као кутак један где има још чисте љубави |
| г племена које тек долази.{S} Као Богом изабрани херој, који не сме пасти, који ће остати да ви |
| p>Још нисам господар острва на коме сам изабрао да живим.{S} Као Робинсон, молим се Богу и траж |
| је мучно, и врти по њему као да хоће да изађе и даље да иде, па и самог њега собом да поведе.{S |
| ила да господин Мајински треба часом да изађе напоље , јер га неко тражи.{S} Мајински се извини |
| ма главама.{S} Нико није ни помишљао да изађе.{S} До последњег такта је све живо стојало на сво |
| аг ка вратима.{S} Поплашила се да ко не изађе и не запита је шта тражи у то доба у цркви.{S} Ни |
| уде спремљен и у реду пре него што гост изађе.{S} У највећој тишини се обављао посао.{S} Собари |
| {S} Јово! ја се направим одсутан , и не изађем.{S} А он, јадник, дотрчи, и извуче мој део батин |
| ка, сврше пре вечере, а после вечере да изађу у башту, да дивно летње вече не преседе у соби.</ |
| Бог зна какве мисли је та слика у њему изазвала.</p> <p>Ана је тако заволела тога старца.{S} И |
| ћути ?{S} Између осталог и зато, да би изазвао утисак и уверење који ће бити у даљњој даљини о |
| им се насмејала, после их је погледала изазивачки, скоро мрско, али је одједаред јаукнула, и б |
| ра проћи. </p> <p>Ана се ирочно и скоро изазивачки гордо насмејала.</p> <p>Царство страсти!{S} |
| расположена, Ана се решила да сама себе изазове, и да прикаже један од драгих својих музичких д |
| о пребацио преко ока своју већ прилично изанђалу кресту. </p> <p>Ана се опет насмешила.{S} Топл |
| жна мисао да у несвест пасти не сме, да изаћи из цркве не сме, да заплакати не сме.{S} Јер нико |
| ваку кућу, и оштро мотрећи ко ће откуда изаћи или куда ући.{S} Почео је затим и нагађати, скоро |
| ија.{S} Која лепота, која величина може изаћи из те борбе! „Дух све оживљава, а тело ништа не п |
| ћ пре осам дана устала, и да ће скоро и изаћи.{S} У башту већ излази.</p> <p>У петак после вече |
| к се још сунце нећкало, хоће ли неће ли изаћи, искочио је опет ветар, и насрнуо на високу, гран |
| узиком још настави, први људи ће морати изаћи на месечину, и вечерати својим рођеним рукама убр |
| не дође.</p> <p>— Би ли могла на часак изаћи, Анице?{S} Учини, дете моје, дођи.{S} Ја сам те в |
| оже бити, да ће пред заамвоном молитвом изаћи.{S} Свештеник је изашао сам.</p> <p>Служба се свр |
| и ваљда да ће монах Иринеј одмах за њом изаћи, није одахнула, него се устрептало почела освртат |
| е у њеним рукама — мислио је усхићено , изашавши најзад из ходника.</p> <p>Пролазећи кроз авлиј |
| шење.</p> <p>У недељу, монах Иринеј је, изашавши на амвон да отпочне службу, сагнуо главу дубље |
| е.{S} Где је ђакон и шта је са њиме?{S} Изашао није.{S} Кроз олтар не пролази.{S} Позлило му је |
| ="35" /> како се спушта вече.{S} Кад је изашао месец, ред прозора на суседној кући учинио јој с |
| и тонских боја и душа... </p> <p>Ани је изашао пред очи монах Иринеј.</p> <p>Ето, његово читање |
| амвоном молитвом изаћи.{S} Свештеник је изашао сам.</p> <p>Служба се свршавала.{S} Ана се ломил |
| 190_C16"> <head>XVI.</head> <p>Ђакон је изашао од владике врло весео.{S} Срце је певало у њему. |
| да му лик њен ни један једини пут није изашао пред очи.{S} Ни тога дана, ни сутра дан.{S} И с |
| ј служби је остао у олтару иза свију, и изашао из цркве последњи.{S} На излазу се још једаред о |
| ови ђакон Богородичине Цркве!{S} Кад би изашао на северне двери и долазио ка средини солеје, то |
| а је остала сакривена, а тада, опрезно, изашла опет на улицу. </p> <pb n="91" /> <p>Све је било |
| > <p>Изашла је у ходник и ослушнула.{S} Изашла је и у башту.{S} Вратила се опет у ходник, и ста |
| ја канда није.{S} Али из моје ћелије је изашла жена која ће срушити палату! ...{S} Срушиће је!{ |
| мре. </p> <p>Тада, одједаред, болест је изашла из болесника као истерани беси.{S} Младић је озд |
| зо, само у скут љубичасте њене одеће, и изашла збуњена и сагнуте главе.{S} На вратима порте се |
| шла је.</p> <p>Понудила је трећи чај, и изашла опет.</p> <p>— Сутра после подне ћете знати моју |
| {S} Јасно му је било да је она нарочито изашла, и нарочито га чекала.{S} Желела је ваљда да му |
| којима се покушавала смиривати.</p> <p>Изашла је у ходник и ослушнула.{S} Изашла је и у башту. |
| иза тога чела лежи нека болест.</p> <p>Изашла је на терасу, и села на клупу над којом се лелуј |
| уздахнуо. </p> <p>Чини му се да га она избегава.{S} После службе, нестане као да у земљу пропа |
| p>Решио је дакле да ће се повући, да ће избегавати састанке са Аном, док се обоје не врате у ст |
| одно дошао.{S} Затим, стао је из Ане да избија чак и неки стварни несташлук.{S} Одлично је имит |
| се, не удаје се, не иде на забаве, и не избија из цркве.{S} Постала је некако општа брига целог |
| , без једне завесице.{S} Сат на кули је избијао као да шкрипе неки зуби.{S} А Богородичина Цркв |
| као неку загонетку. </p> <p>— Ето ти! — избило је из Ане узбуђено. — Ето ти у тој црној мантији |
| ах Иринеј тврди да је срећан онај ко га изближе познаје, и коме старац хоће душу своју да отвор |
| чим забави.{S} Пружио је руку да узме и изближе погледа скупоцену неку резбарију од слонове кос |
| >— Госпођица Недићева нешто компонује — избрбљао се индискретни стари хоровођа пред доктором Па |
| еки од оних ранијих, полазаборављених и избрисаних.{S} И све је то постајало експанзивно и шумн |
| и , својта га је жртвовала, живот га је избрисао.{S} Али штогод је крај долазио ближе, живот се |
| > <p>Чим је ушао у собу, сео је за сто, извадио из касете свеску дневника, и записао у њу песми |
| е свака срећа покојник?</p> <p>Ђакон је извадио дневник, и читао најмилију своју песмицу:</p> < |
| застире облаке.{S} Пребија младе воћке, изваљује дрвета, обара фењере и клупе.{S} Камичцима кал |
| а о којој све теже и теже суди. </p> <p>Изведавши једнога дана ту слику свога стања прилично на |
| ! ...{S} Срушиће је!{S} Пошто претходно изведе цара, наравно! — гушила се Ана од смеја. — До ви |
| поново.{S} Певачи, осећајући крај добро изведеног задатка, појали су као да пред Богом стоје, а |
| ко себе.</p> <p>Пало му је на ум да има извежбано око, и да једним погледом уме наћи предмет ра |
| нде крст да га целива и да се смири.{S} Извео ју је затим опет под трем, и тамо, неочекивано, с |
| и се могао решити да идеш самном?{S} На извесно време, мислим.{S} За одсуство је лако.{S} Замен |
| ће ме он и звати.{S} Једно знам сасвим извесно, а то је да нећу отићи. </p> <p>Како сам још да |
| дичину Цркву.{S} Сада је то било сасвим извесно.{S} Старац , болешљив и слаб, не плаши се путни |
| се питао: откуда и зашто све то?</p> <p>Извесно је да он о тој девојци никада није нарочито мис |
| надама — он се тешко разболео, и пошао извесној смрти у сусрет.{S} Лекари су га напустили , св |
| ко, драги докторе ? — смешила се Ана са извесном кокетношћу.</p> <p>— Ја волим тешка питања, др |
| на Пашковића .{S} Пријатна јој је била извесност.</p> <p>А Пашковић је доливао трећи и четврти |
| нетци.{S} Не.{S} Сачекати треба ма коју извесност, јер су неразрешене муке теже од свега.</p> < |
| ка, који је понекад тако горак у својим извесностима, а који је увек тако сладак у надама и у ч |
| лућена тајна.{S} И осећала је, са пуном извесношћу, да је то дело доктора Пашковића.{S} Нешто ј |
| храму, које ће се сада тек моћи потпуно извести.</p> <p>И доктор Пашковић је пред крај службе д |
| ићете.{S} Дакле: у три сата после подне известила сам доктора Пашковића да ћу му постати женом. |
| екивала Пашковићев долазак из вароши, и извештај његов о стању болести уопште.</p> <p>Те вечери |
| да ће одмах ући, још дуго стојала, час извијајући се за стазом којом је он отишао, час увлачећ |
| са обема рукама на једној ниској грани, извијена врата као у неком чекању , са очима упртим у н |
| зидова, да су они последњи луци кубета извијени напоље, у сусрет небу и бескрајности, и да гор |
| адовао као дете.{S} И замолио Ану да га извини само за један тренутак, колико да каже владици д |
| чини, дете моје, дођи.{S} Ја сам те већ извинила доктору: да ниси добро, и он ће бити задовољан |
| оље , јер га неко тражи.{S} Мајински се извинио .{S} Ана је остала сама.{S} Многе се очи обориш |
| храбри — понављао је он гласом који се извињавао за онај први глас.{S} Је л' те да је ова љуба |
| ао.{S} И <pb n="119" /> молио је Ану за извињење, и за доброту да још једаред пређе с њим његов |
| ених и духовних представа и концерата , извирали су однекуд, из прстију или из душе њене, неки |
| адио јој је крв у свакој жилици.</p> <p>Извирило је малко и сунце.{S} У траци његовој , тамо с |
| пеху, и причала му да сопран-солисткиња изводи свој део у Григорјевом концерту тако, да је сигу |
| ре за све вечности.{S} Све што се после изводи, то је можда само костим узвишеног једног мртвац |
| исто тако.{S} Ана је тај дубоки поклон изводила са тако искреним поштовањем, и са тако чедном |
| Пашковић говорио необично брзо и много, изводио је неодређен закључак: или је болест осредња, п |
| ешила да ће се то, као завршни концерт, изводити по свршетку службе, тако да певање траје докле |
| да се договоре о ствари коју ће заједно изводити.</p> <p>Врата из друге собе су остала отворена |
| а ће, код Недићевих, после вечере, бити извођена једна врло лепа музичка пјеса, да ће ђакон пев |
| аринском љубавном мелодијом неког ретко извођеног талијанског маестра.</p> <p>— Та песмица, то |
| зак на гробље одлажу за други пут, и да изволи доћи по подне; а доктору Пашковићу: да салон гос |
| ем . — Ја одлично познајем ваш глас.{S} Изволте да пређемо у собу за свирање, па ћете се уверит |
| нешто дешава, али нико од њих не схвата извор и значај промене у мени.{S} Да ли ви осећате, да |
| ао мотива и обраде, али скривени, прави извор баш таквог уметничког израза, он, доктор Пашковић |
| ног човека као што се прокључали горски извор баца и хита у свој поток. </p> <p>Ана и монах Ири |
| S} И онда, тражећи у човеку онај главни извор осећаја, који би први морао нов пробити , па да и |
| — Ја волим један идеал.{S} Један богати извор лепоте и музике, који чарима својим мене <pb n="7 |
| ред свег хотења, некако није дало да га извргну у шалу и пецкања.{S} Нису успели да се ваљано и |
| > и молитвом прилазе, а не дотичу се да изврше ниједну Тајну. </p> <p>— Мени је врло, врло жао |
| да оставе стан божји и негде у васељени изврше свој задатак .{S} Зашто Ана и он нису први безгр |
| е да дође хирург.{S} Да донесе нож и да изврши оно што је последњи покушај ...{S} Ах, како су у |
| тра обиђе читав један крај, да што брже изврши последњу бербу венаца и круна. </p> <pb n="167" |
| вача, за часак један, само дотле док не изврши дело светиње и лепоте. </p> <p>Ана је била свесн |
| је погледала у извршиоца казне. </p> <p>Извршилац казне се застидео: патка не зна шта је то уда |
| а долази у цркву увек на време. </p> <p>Извршио је своју одлуку.{S} И, да ли због саме одлуке, |
| доброћудним, мирним оком је погледала у извршиоца казне. </p> <p>Извршилац казне се застидео: п |
| помонашење се само насилном смрћу може извршити?</p> <p>Ана је сишла низ степенице.{S} Али јој |
| и не изађем.{S} А он, јадник, дотрчи, и извуче мој део батина.</p> <p>Владици је добро дошла ов |
| а.</p> <p>— А цело то његово аналисање, изгледа, није ништа више и веће од просте радозналости |
| И пролепшао се.</p> <p>— Једном речју, изгледа као Платонова идеја о некадашњем Пашку.</p> <p> |
| а се црква настави пенаста и бела, и да изгледа као ред цвећа на старој рушевини камења.{S} И к |
| рлицом на црној сомоцкој блузи већ сада изгледа као учени доктор у талару.</p> <p>Ана је застал |
| р отмених танких стасова, чија галерија изгледа као ред сјајних копаља, није стигао да међу сво |
| ш много пре старих дана.</p> <p>Владика изгледа као сенка једног човека кога више нема — помисл |
| олим те, маторог маџионичара.{S} Зар не изгледа као какав велики кључ, који, по вољи, сваког ми |
| коме је и најсвечанији фелон кратак, и изгледа у њему као кад се у малу зевалицу увуче велики |
| као у грозници, и са разбарушеном косом изгледа сличан стакатираној шеснаестини која ће сад у в |
| ону, и сад тек опазио да Ана врло рђаво изгледа.</p> <p>— Јесте ли ви, Ана, болесни?{S} Ана, шт |
| тепенице у порту.</p> <p>Гле како тужно изгледају данас ти богомољци .{S} Котрљају се као разве |
| дичина Црква, са своја два витка крила, изгледала је, у тешким хрпама снега, готова да полети. |
| ="241" /> нервозно покретљиве прсте.{S} Изгледала је као портре неки. </p> <p>Недићка се, у прв |
| , па ћете се уверити.</p> <p>Та је соба изгледала као мала црква.{S} Тавних зидова, са паркетом |
| е.{S} Са каприциозним својим арабескама изгледала му је нарочито неприступачна , лукава и освет |
| а рођени отац.{S} Богородичина Црква је изгледала као игралиште, људи као деца, а деца као рајс |
| ло је било бело као цвет, Анина коса је изгледала као да ће се сад сва расути. </p> <p>Млако, т |
| истом месту.{S} Ристовићева кућа јој је изгледала као ружно, космато страшило, а пред његовим н |
| кало нешто ненадано.{S} Црква је додуше изгледала безгранично и хладно пространство, али далеко |
| ног, са кончасто танким ребрима која су изгледала као жице на миниатурном неком инструменту.{S} |
| унио душу, да су му уске љубави страсти изгледале потпуно туђе и немогућне.</p> <p>Једног дана |
| и хладно.{S} И тако су необично свечано изгледале оне мале воштане буктињице у рукама старих же |
| ледњи покушај ...{S} Ах, како су ужасно изгледале оне црвене капље на грлу детињем.{S} Крв.{S} |
| S} У осветљењу полијелеја очи певача су изгледале као светле тачкице, контуре лица, због свечан |
| ји су од разбљештених зрака дошли виши, изгледали су ти торњеви као порасли, као на прсте успет |
| а глави.{S} Сви су свештеници крај њега изгледали млади, а ђакони као права деца.</p> <p>А кад |
| и је такође тресао главом.{S} Њих двоје изгледали су часом као два стара шћућурена врапца, који |
| Цркве и црна јабланова алеја у парку, и изгледали су страшни.{S} Као откинути од земље.{S} Шум |
| арно ишао и стојао на глави.{S} Како би изгледали, стари хоровођа, који млата рукама пред певач |
| а се после отпеваних двеју арија стане, изгледало је немогућно.</p> <p>Настао је неки метеж, не |
| да има т. зв. виши позив.{S} И онда се, изгледало је, једва једаред оканули — белог голуба у ње |
| ености и тајни, није овога пута слутио, изгледало је Ани.</p> <p>Из тог њеног уверења се дигао |
| пава.{S} И с тога, је, у светлости, све изгледало као насилно пробуђено.{S} Тама се лењо котрља |
| лавир се покренуо с места.{S} Уопште је изгледало као да се створени свет враћа натраг у мрак.{ |
| међутим опет саставили облаци, небо је изгледало досадно сиво, и падала је кишица, ситна као з |
| чин ђакон другом ђакону.</p> <p>Тако је изгледало одоле.{S} А горе је слика имала и друкчијих п |
| а јој се цела свечаност рукополагања, и изгледало јој је да у том поступку има један суров и ст |
| што деси што би било <pb n="208" /> или изгледало да је посљедица те посете — страшно, ужасна ј |
| де кући.{S} Једаред , када је неминовно изгледало да ће се још у цркви срести, она се сакрила з |
| то је у храбром, силном ђаконовом гласу изгледало лако и природно , постало је одједаред, у тиш |
| о дугачке браде и јако дугачке мантије, изгледао је као мали Јова у дедином прслуку.{S} Имао је |
| е, напротив, онако витак, млад и зелен, изгледао као стабљика бршљана која иде да се савије око |
| И такав , сузан и насмејан у исти мах, изгледао је као какав лепи намучени анђео.</p> <p>— Про |
| трепавица, који је крај снажног Недића изгледао као чађава стара икона у сребрном оквиру.</p> |
| м Иринејевим.{S} Иринеј му је одједаред изгледао као цезар новог једног племена које тек долази |
| етлог, белог зимског дана, вео његов је изгледао као нека много тужна црнина на снегу.{S} Госпо |
| идео да свет натрашке иде.{S} Уопште је изгледао свежији и веселији него синоћ.{S} С Аном се мн |
| рао двери.{S} У сребрном фелону, Ани је изгледао црн као злокобни гавран.{S} А људи, који се ра |
| угрејани камен, који је у густој трави изгледао као нека бела простирка.{S} А онда се, неодлуч |
| ја што си на овоме месту.{S} Ви ми овде изгледате као неки изабрани људи, као кутак један где и |
| ка она на дверима још лепша и искренија изгледати.</p> <p>Да, ђакон је уметник, сваком својом п |
| ти си морала спавати ...{S} Како ти то изгледаш, Ана, за Бога?{S} Теби није добро.{S} Шта ти ј |
| никакву даљу важност приписивала Анином изгледу.{S} Шта више, одмах га је и схватила.{S} Добро |
| е росу пије.{S} И дошло му је да гласно изговори Анино име, како би се уверио да срећу своју не |
| где нема равног. </p> <p>— Пошто је већ изговорио задње речи, ђакон се тргао, и спустио главу.{ |
| ног дрвета које су бацили да изгори.{S} Изгорело је, и остало је — шта мислите шта?{S} Пепео?</ |
| главно, остарио сам.{S} Црн сам, сув и изгорео, и крајње <pb n="141" /> је време да мрем.{S} А |
| p>— Не, госпођице Ана, не мислим то.{S} Изгорети је добро.{S} Од зеленог дрвета остане, најзад, |
| цијук зеленог дрвета које су бацили да изгори.{S} Изгорело је, и остало је — шта мислите шта?{ |
| унесрећи, а да ниједно од вас црква не изгуби !{S} Како, како, Иринеје! — понављао је старац п |
| ј свој први занос, и бојала се да га не изгуби.</p> <p>И ђакон је имао тешких часова.{S} Његова |
| места.{S} Танки њени прсти сасвим су се изгубили у меканој бујној коси, а златна браслета се св |
| црква толико апсорбује , да су вас људи изгубили.{S} То тек не <pb n="152" /> може бити ни божј |
| кадионица одрже да не клонемо, да се не изгубимо и сасвим не умремо. </p> <p>Ах, како је необич |
| } Питао га је шта му је. — Сиромах сам, изгубио сам фрулу која ми је била драга као што ми је ж |
| ко ствари, неколико истина и лепота.{S} Изгубио је своје поједине љубави, и почео осећати једну |
| ач.{S} Махнути урлик човека који је све изгубио.</p> <p>Ана је вриснула и почела бежати.{S} А с |
| љубав у њему.{S} Откад Ану воли, он је изгубио последњу мрвицу себичности, гњева и злопамћења. |
| ољна. </p> <pb n="82" /> <p>После ју је изгубио из вида.{S} Али је још једнако стојао.{S} Једва |
| који оца није познавао , који је после изгубио и добру, несрећну мајку, и који је одрастао у к |
| је брига да једва повраћено здравље не изгубите опет.{S} А друго је чудна туга у савести мојој |
| ојите се и верујете да ћемо и нас двоје изгубити свест и понос, да ћемо се укаљати , пасти, у п |
| сно и хладно кажем и пишем.{S} Све ћемо изгубити, све ћемо дати, али размонашити се нећемо, мој |
| нем ти се, онда ћу ја теби помоћи да не изгубиш поноситу монашку душу моју". </p> <pb n="222" / |
| S} Ја сам већ ухваћена у ђавоље канџе и изгубљена сам, и још само кратко време ми има живота с |
| и доказати ?{S} Ако ту границу виде тек изгубљени и проклети ?{S} Ако сам ја већ сада згазила л |
| ша ваша осећа: да је и то тешко и скоро изгубљено дело <hi>њено дело</hi>!{S} Ви, госпођице Ана |
| } Отворено препричавање једног осећаја, издавање једне тајне.{S} А музичко дело, међу свима уме |
| , хитала у екстазе херојства и љубави, издизала на висове триумфа и гурала у амбизе катастрофа |
| даред јаукнула, и бол неки, страшан као издисање , сломио ју је.</p> <p>Светиња храма, управо с |
| а фаза нас је довела дотле, да смо, или издржали задње искушење , или дали својој гордости нож |
| Аном, и да је то срећа коју он не може издржати.{S} Узео је Анину руку, стегао је, и побегао.< |
| и погледа на место крај стуба. </p> <p>Издужена и побледела лица, глатко причешљане проређене |
| е гушио тај уздах.{S} У том тренутку је изишао из цркве ђакон.{S} Рај се остварио. </p> <p>Ана |
| , већ у очајању, и пред самим епископом изјавила, да је у кујни све спало, да се све скорало и |
| дук положенима, где се све што је живот изједначује и слива у нешто једно и вечито, као што је |
| мисла мучити старог човека, који се већ излаже прекомерном умору, још и приређивањем ноћне седе |
| нервозно ужурбано се почела облачити за излазак, и најкраћим путем је похитала на службу.</p> < |
| слала писмо монаху Иринеју: да сутрашњи излазак на гробље одлажу за други пут, и да изволи доћи |
| има, врелим као да из славуљских недара излазе.{S} Чело јој се набере, зуби се зарију у усну, а |
| бити јако близу и Богу и људма.</p> <p>Излазећи из цркве, монах Иринеј је носио дар и поруку о |
| чно.{S} Али са оним с-дур акордом , кад излази светлост, кад све постаје јасно и јава, и не мож |
| идело би се да неко, ужурбано хода, или излази из олтара.{S} Да није — Ани мркну у главу — да н |
| очима.{S} Њему се чинило да то на једно излази. </p> <pb n="25" /> <p>У ствари, имали су право |
| , и да ће скоро и изаћи.{S} У башту већ излази.</p> <p>У петак после вечерња ђакон је пошао да |
| аведног страдања на челу, једнако му је излазило пред очи.</p> <p>— Иринеје, Иринеје! — хватао |
| ко, а кад би се негде отшкринула врата, излазио би на њих пас.</p> <p>Најзад, ђакону је упала у |
| о.{S} Капија Ристовићева.{S} Из куће је излазио непознат господин.{S} Један од страних лекара с |
| .</p> <p>Шкрипнула су врата.{S} Неко је излазио у баштицу.{S} Ана је зажмурила.{S} Кроз капке о |
| } Немирно је читао јектенија, а глас је излазио из њега као никад.{S} То га је гризло.{S} Стиша |
| не, још на толико делова и разбијао , и излазио, најзад, нехармонично многострук , и предеран п |
| ђење.{S} Како му је лак и мекан и раван излазио тон тога дана!{S} Ђакон се надао добру.{S} Али |
| м трава.{S} А можда сутра уопште нећемо излазити на гроб.{S} И мама је назебла, и ако јој не бу |
| жено, из белог облака, из кога никад не излазиш.{S} И љубим те непознату, и чезнем за свирком т |
| , и скренула онда најкраћом стазицом ка излазу.</p> <p>— Госпођице Ана, ја вас молим, лепо вас |
| вију, и изашао из цркве последњи.{S} На излазу се још једаред осврнуо и поклонио, али црква као |
| завеси, још заљуљаној од наглог нечијег изласка , стојала је, мирно као нека слика, Ана. </p> < |
| а мисао о том празном месту.</p> <p>При изласку из цркве спазио је неколико познатих певача.{S} |
| а дође, него да она, за тренутак један, излети одавде, да одлети до цркве, да чује и види срећу |
| мало задржала душа пре него што коначно излети.{S} Љубичаста свилена постава стојала је старцу |
| није мртво, онда га је само Господ Бог излечио ...{S} Ужасно, ужасно !{S} Ужасно је гледати ка |
| е, а из његових прстију свети мир да се излије.</p> <p>Како је дошло до тога да заволи девојку |
| монашком оделу.{S} Нежна једна појава, измалана као сан који се једва помолио из мрака ноћи, и |
| инеју каже шта се догодило, онога дана, између доктора и ње.{S} Напротив, ни споменула није да |
| } Пролазећи поред Анине куће, видео је, између два дрвета, осветљен прозор и чипкану завесу.{S} |
| начење: борба између јачине и слабости, између духа и материје.{S} И онда је она моја тврдња о |
| атна му је некако дошла шетња ходником, између спаваће собе и салона.{S} Пријатно му је било ма |
| корачању своме се радовала као дете.{S} Између себе и сенке своје је осећала неку симпатичну ве |
| сама.{S} Многе се очи оборише на њу.{S} Између осталог и јако размакнуте , као грошеви округле |
| Треба ћутати.{S} Зашто човек ћути ?{S} Између осталог и зато, да би изазвао утисак и уверење к |
| ћ обећава нешто што не зна шта је.{S} А између узрока, који је већ ту, и посљедице, која треба |
| подвести под једно опште значење: борба између јачине и слабости, између духа и материје.{S} И |
| ком за капију .</p> <p>Али на пола пута између капије и уласка у кућу искочила је одједаред сив |
| граница?{S} Где је та мртвачка крстача између оног што још може, и што више не треба да се збу |
| Ана, јер она није то што се зове љубав између човека и жене, и не сме се развијати тако као шт |
| сад оно болно и неумитно растајање, кад између родитеља и детета стане чињеница: да је дете дру |
| која је уједно и дебели непробојни зид између два разна света.{S} С ове стране, жагор и профан |
| хо подне, пуно тичјих крила, стојало је између неба и земље само за њих двоје.{S} Из високе огр |
| нутка угледали и састали.{S} Стојало је између њих једно узајамно жељно упијање присутности оно |
| тала.{S} Као на међи, на борбеној тачки између та два света, чија видљива разлука јој је тако г |
| е Богу за њега, и, не знајући, додавали између себе једно другом руке.{S} Свечаност и срећа су |
| реците ми штогод.{S} Ја ћу век провести између два крила беле душе ваше.{S} Ја бих хтео умрети |
| о коња са гривом до земље, с перјаницом између ушију ...</p> <p>Ана је заборавила где је.{S} Об |
| срећу ...</p> <p>Стари владика се трзао између разних осећања .{S} Час је са одушевљеном радошћ |
| а погледа, и као да је читав океан стао између овог, њиховог, и оног другог света.</p> <p>— Још |
| другу, и Ани се чинило да шушкају нешто између себе.</p> <p>И око ње је нешто шушкало.{S} Стари |
| једином службом и молитвом, цео простор између ње и монаха Иринеја.{S} Затим, напротив, хтела ј |
| ако хоћеш и зору, свеједно, дакле борбу између светлости и мрака.{S} А то је одрицање аскетско, |
| , у животу човека.{S} Узми рецимо борбу између живота и смрти, љубави и губитка, младости и ста |
| ао необичну неку, музички идиличну везу између цркве, себе и оних који га слушају.{S} А појавом |
| највећу своју снагу, која ће одједаред изменити живот, упростити и разјаснити све, и из досада |
| је Иринеју руку, и са руком опроштење, измирење, љубав и сав живот свој.</p> <p>— Ана, ви се н |
| хтео да ја још живим!{S} Мораш се с тим измирити да је и у твог старог владике само душа бесмрт |
| проблеми око удадбе девојчине вештачке, измишљене и за косе довучене ствари, и да је света и ве |
| се дигла.{S} Обе своје руке, дрхтаве и измучене, подигла је небу.{S} У сузним очима њеним је з |
| док је калуђер у стању да ту жену воли изнад себе!{S} Тако вас ја волим, Ана! ... </p> <p>Мона |
| или одгоре божју помоћ.</p> <p>А високо изнад њих, на амвону, монах Иринеј је био једноставнији |
| стина ни то да не сме волети једну жену изнад свију жена!{S} Није истина дотле, док је калуђер |
| ти?{S} Него?{S} Да ће неко од нас двоје изневерити ?</p> <p>— Ни то не.{S} Него хоћу да кажем д |
| нећете изневерити , јер себе не можете изневерити ...{S} Бојим се канда ипак.{S} До вас, Ана, |
| ашто вас и питам, кад знам да ме нећете изневерити , јер себе не можете изневерити ...{S} Бојим |
| ога, Ана је знала, груди његове су биле изнемогле и празне.{S} Улазио је у олтар на причешће по |
| аже.{S} Кад одједаред, отац њен, сасвим изненада, поче да говори о удадби једне даљне рођаке ко |
| д . </p> <pb n="246" /> <p>— Она ће вас изненадати.{S} Она ће вас можда и скупо стати.</p> <p>Д |
| и. </p> <p>Недићка се, у први мах, мало изненадила, али није никакву даљу важност приписивала А |
| да наједи Мајинског.{S} Али се необично изненадила кад је опазила да се и доктор Пашковић једи. |
| ш вредност и лепоту.{S} Али сам се тако изненадио, и таке красоте науживао, да још никако не мо |
| виду многобројних пријатних откривења и изненађења.</p> <p>Тај служитељ божји као да је донео н |
| и травом засуте цркве.{S} Чекало ју је изненађење.{S} Крај великог туторског стола, у хрпама л |
| > <p>После певања је Ану дочекало друго изненађење .{S} Распитивање о духовном концерту, о коме |
| уже од једног тренутка, т. ј. владичино изненађење и радовање је трајало дуже од тренутка.{S} З |
| у ходу и у покретима упадали су у очи и изненађивали су.{S} А јак музички талент и велика музич |
| пред иконом Христовом, ушао у олтар, и изнео јој оданде крст да га целива и да се смири.{S} Из |
| .{S} Ко је проговорио, ко је љубав моју изнео из цркве!</p> <p>Сирота Ана.{S} На савести њеној |
| кчије бити, него да чашу Евхаристије он изнесе и подигне. <hi>Причасно</hi> се свршавало.{S} Ан |
| неким, са моментом заклетве када ће се изнети воштаница и Еванђеље, са вером да су све досадаш |
| S} Просто плива одгоре, на оном меканом изобиљу.{S} А кад га Ана натуче , онда се опет стиснута |
| исто наново створила, <pb n="75" /> и у изобиљу јој дала и од онога у чему је некад шкрта била, |
| а од Пашковића, у колико се више и више изоловала на госпођици Недићевој као девојци удавачи.{S |
| обро?{S} Госпођица Ана?{S} Могли би баш изоставити цркву док криза не прође.{S} Шта?{S} Нема ни |
| татив буде у устима певача, и да сасвим изостане нескладно и произвољно појање за певницама.</p |
| нао порекло ни значај, али која је била израђена од уметничке руке, и са срећним полетом.{S} Св |
| у кожну сервиету, угасито мрку, са лепо израђеним сребрним оквиром и са тешком сребрном копчом. |
| дбу.{S} Т. ј., ћутањем <pb n="74" /> је изражавала слагање и допадање, и, према томе, безповодн |
| чему, биле сличне очима старог Јове.{S} Изражавале су скрушену вечерњу очишћеност онога света.< |
| ј је опазио да на владичином лицу дрхће израз праве, вреле среће.{S} Опазили су то можда и друг |
| н мирним, хладним гласом, а имао у лицу израз бола. — Будите храбри — понављао је он гласом кој |
| вени, прави извор баш таквог уметничког израза, он, доктор Пашковић, вечити истраживач скривено |
| иности и лепоте гласа дошла до потпуног израза.</p> <p>Једнога дана је хоровођа сасвим оболео.{ |
| и не нашавши тамо ни трага ниједном од израза с којима девојке обично дочекују такве разговоре |
| идно заносе неколико црта лица и њихови изрази, мењање боје у лицу, покрети главе и двеју руку |
| ерта тоне чим се упале свеће.{S} Да јој изрази допадање и усхићење због јединственог појања.{S} |
| еђују концерт, нити је когод из публике изразио такву жељу или чинио такав предлог.{S} Напротив |
| атим је положио у руку молитвеник, и са изразом благог карања, да се црквене ствари морају добр |
| жена са необично благим , скоро брижним изразом лица, поздравила је монаха Иринеја као неко дет |
| онах Иринеј се одједаред исправио.{S} У изразу и држању његовом огледала се опет само љубав, љу |
| жандарски <pb n="83" /> круто и важно, израстао је огроман чкаљ, модро црвен у лицу, са пернат |
| вилену хаљину отворене боје, чак мало и изрезану.{S} Само се није хтела закитити.{S} Мати ју је |
| >— Никаквих жеља ја сад немам за себе — изрекла је брзо, поцрвенела мало, и наставила тише — а |
| е Бог зна откад напољу.{S} Ветар вам је изударао образе.{S} То вас сигурно <pb n="229" /> боли? |
| ило што глава цркве баш с њима чини тај изузетак.</p> <p>— Каква глава цркве! — смејао се докто |
| Осам сата.{S} Час, када свака биљка без изузетка , са капљицом росе на глави, мирно спава.{S} А |
| авље, и озбиљно је осећао да је све без изузетка, свака животињица и свака стварчица, суделовал |
| S} Црква, напротив, била је мрачна, без иједног упаљеног кандила, и мирисала је на влагу.</p> < |
| и требао да сам више камен него што сам икад био, сада се каменито тле у мени претвара у нежну |
| ан, и кад је у цркви једноставније него икад.</p> <p>Осетила је неку досаду од докторове неочек |
| <p>И све је ишло простије и лепше него икад.{S} Певачи су били пажљиви и послушни, црква је ст |
| једноставнији у својој свечаности него икад.{S} Тако једноставан како је једноставна груда зла |
| ала се јача, здравија и самосталнија но икад, и велики свој посао је вршила с лакоћом забаве.{S |
| реме заборавити.</p> <p>А нервозније но икад је ишчекивала Пашковићев долазак из вароши, и изве |
| ране опет, Ана је баш тих дана, више но икад, осећала да стаје на своје ноге и као музичар и ка |
| мучну једну службу, у којој је, више но икад, давао целога себе другом.</p> <p>Доктор Пашковић |
| а.{S} Напротив, она је у срећи, више но икад, имала ведру једну свест, којом је и најнезнатије |
| јесењег дана, владичин је ђакон више но икад осетио да владика нема право.{S} И, загледаног у н |
| иво, Ана, што вас волим?{S} Хоће ли вам икада бити криво?{S} И да ли мислите да уопште има неке |
| а се помолим Богу — почео је доктор без икаквог уобичајеног поздрава. — Такође сам желео и вас |
| етлости из хаоса, и ... ах, ни ви, нити ико на свету не може знати шта је за мене та црква.{S} |
| би могао.{S} Ана Недићева је, више него ико, осећала да Бог није могао не сићи.{S} Она је, више |
| ије могао не сићи.{S} Она је, више него ико, знала да је Бог сишао, да је био у цркви, да је ос |
| велики.{S} То ми лекари боље знамо него ико на свету.{S} Али Бог није милостив.{S} Него су живо |
| му да нипошто не долази ...{S} Сам, без икога, да се разболи, сачувај Господе Боже, не, не, нес |
| ва, можда обе. — Та је мисао, више него икоја друга, до ужаса доводила Ану. — Да ли је могућно |
| нципом да и у кујни мора висити свечева икона и светити се вода, седео је и присмакао као некак |
| нажног Недића изгледао као чађава стара икона у сребрном оквиру.</p> <p>С обе стране Недићеве к |
| осници, ни читачи молитава, ни целивачи икона, него они, који бар једним високим и уметничким а |
| , грунуло је узбуђење из свих груди.{S} Иконе су оживеле, зидови су шумили одјеком певања, људи |
| уту вашој цркви, мени и нама.{S} Деца и иконе вас чекају, и тужни су.{S} Мајка Богородица, у же |
| ао.{S} Она се онда охрабрила , и пришла икони да очита молитву.{S} Молила се брзо, ослушкујуЋи |
| однео пред олтар.{S} Спустио ју је пред иконом Христовом, ушао у олтар, и изнео јој оданде крст |
| hi>Достојно</hi>, ђакон се, кадећи пред иконом Матере Божје, сетио одједаред своје мајке, и осе |
| рет небу и бескрајности, и да горњи део иконостаса, са сићушним својим кандилцима, лебди као не |
| , да смо, или издржали задње искушење , или дали својој гордости нож у руке. </p> <p>Ово послед |
| својом је монах Иринеј или заповедао , или заносио.{S} Стојећи на амвону, с подигнутим ораром |
| S} Видело би се да неко, ужурбано хода, или излази из олтара.{S} Да није — Ани мркну у главу — |
| у са Воздухом свенутих старинских боја, или у златном стихару са сафирно плавим Воздухом, са св |
| али, већином се губила у нејасностима, или се свршавала уздасима над слутњом о јасности . </p> |
| и крв истине.{S} Осетило се да Ана зна, или има у себи тајну чара ђаконовог гласа.{S} Добио се |
| е у Ану и ђакона.{S} Као у два питомца, или детета, које Богородичина Црква непрестано за руку |
| који, или да има одвише проређену крв, или да има т. зв. виши позив.{S} И онда се, изгледало ј |
| ахом по глави, с ума сишлог, отрованог, или мирно умирућег са зором бољег живота у очима.{S} И |
| <p>— Без које десне руке?{S} Ове овде, или оне у цркви ?</p> <p>Али Ана је видела реп.</p> <p> |
| уће, али се није усуђивала прићи ближе, или стати крај прозора.</p> <p>Можда се сад баш гуши у |
| се питам: шта је то самном?{S} Бог је, или живот је, или, ја не знам, можда је у мени самом не |
| је то самном?{S} Бог је, или живот је, или, ја не знам, можда је у мени самом негде готово чек |
| су иначе познати били као људи велике, или бар свеже глади, нису те вечери слатко вечерали .{S |
| а и она, баш у том тренутку, или чезне, или стварно осећа ту малу, топлу, али најслађу човекову |
| се, већ дограбљена, одједаред одмакне, или, ако се не одмакне, запрепасти сироту коку јер се н |
| макне од молитве и олтара, док не умре, или док му крв тамјаном не промирише. </p> <p>Ана се тр |
| ли га за свеже, безгрешно новорођенче, или за вампира који је већ неколико живота прошао пре н |
| уди су, напослетку, решили , како који, или да има одвише проређену крв, или да има т. зв. виши |
| /p> <p>— Други пут.{S} Или ћу вам рећи, или ћу вам донети песму на читање.{S} А сада, молим вас |
| S} И то не кажем овако: или ћу га дићи, или ћу пропасти , него кажем да ћу га дићи !{S} Јер у м |
| ће ли савити лево и кроз парк ићи кући, или ће још једаред проћи поред цркве.{S} Вукло ју је да |
| ије опазио, чинили јој се или злочинци, или с ума сишли.{S} Сузе почеше да јој наваљују у очи.{ |
| и чудан начин, или је он, монах Иринеј, или је нека болест која прети да ће наићи.</p> <p>Једне |
| рао с њом о Богу, о вери, души жениној, или о осећајном животу човека уопште.{S} Али знам за је |
| тешко, и то тешко, на неки чудан начин, или је он, монах Иринеј, или је нека болест која прети |
| животу природе .{S} Узми на пр. сутон, или ако хоћеш и зору, свеједно, дакле борбу између свет |
| ледња фаза нас је довела дотле, да смо, или издржали задње искушење , или дали својој гордости |
| ости.{S} Човек пусти да реч каже ствар, или да се ствар баш и збуде, а после мора наћи снагу за |
| а таквим питањима, седала би за клавир, или узимала виолину, свирала једно четврт сата, и стиша |
| "198" /> не знам: јесам ли заволео вас, или само ту љубав у вама.{S} Ту љубав, љубав жене, коју |
| се одриче слабост, зато што је слабост, или се одриче јачина, зато што — воли.{S} Наравно да он |
| а.</p> <p>А прсти твоји милују, трзају, или у крваво срце уједају затегнуте жице, и музика се ч |
| а, па је доктор безбрижан за дискусију, или је тешка, па из њега говори узнемиреност и нервоза. |
| а.{S} Као да и она, баш у том тренутку, или чезне, или стварно осећа ту малу, топлу, али најсла |
| >— Знао.{S} Или је сам дошао на истину, или, што је вероватније, доктор Пашковић му је морао не |
| да ли да жали што монах Иринеј није ту, или да пожели да никада више и не дође.</p> <p>— Би ли |
| .{S} Одмах затим би додуше дошао уздах, или невесео поглед на једно од празних домаћинових мест |
| и много, изводио је неодређен закључак: или је болест осредња, па је доктор безбрижан за дискус |
| дићи га зацело.{S} И то не кажем овако: или ћу га дићи, или ћу пропасти , него кажем да ћу га д |
| к нешто деси што би било <pb n="208" /> или изгледало да је посљедица те посете — страшно, ужас |
| једно друго!?{S} Никада!{S} Никада!{S} Или ће пљуснути погана моја крв по калдрми, и црно семе |
| него што се у овом складу јавио?.. .{S} Или вам је ово питање можда ипак мало тешко, драги докт |
| ази какав још неслућени инструмент .{S} Или неко велико дело музичког савршенства .</p> <p>Муче |
| моја тврдња о одрицању још јаснија.{S} Или се одриче слабост, зато што је слабост, или се одри |
| ала мора болести.{S} Пусто и тишина.{S} Или нерасположени , сасвим кратки разговори.{S} Пред мн |
| смети бити само уметници рецитовања.{S} Или да долази какав још неслућени инструмент .{S} Или н |
| а ћелијама појединих солиста певача.{S} Или да ће свештеници смети бити само уметници рецитовањ |
| Да нешто запита.{S} Да нешто заиште.{S} Или да натопи марамицу светом водом и покапа њоме чело |
| .{S} Нема је.{S} Можда неће ни доћи.{S} Или ће доћи касно.{S} Слаба је још, не може дуго стојат |
| им.</p> <p>— Знао је?</p> <p>— Знао.{S} Или је сам дошао на истину, или, што је вероватније, до |
| овео је клавиру.</p> <p>— Други пут.{S} Или ћу вам рећи, или ћу вам донети песму на читање.{S} |
| обојан </p> <pb n="34" /> <p>оклоп ?{S} Или можда баш зато, што треба да да је гробница, има из |
| не?{S} Је ли био можда сувише строг?{S} Или, као ваш стари лекар, видео у вама и тада дете, и т |
| рно <pb n="229" /> боли?{S} Боли ли?{S} Или то не боли, а друго нешто боли?{S} Ах, Ана, моја Ан |
| , ломњаву и ударце, који су без разлога или кривице падали, крњили и уништавали, а после тога с |
| природа, жели на попришту борбе хероја или мартира.{S} Другим речма, жели смрт, и промену и об |
| или велика мећава, смрт угледног човека или свадба богате јединице, све су то разлози да живот |
| ни променило.{S} А никаква одлучна жеља или воља није у унутрашњем њеном животу сазрела.{S} Ник |
| ћемо се, као у прастара времена, тицама или цвећу, ономе што има срца и лепоте у себи! </p> <p> |
| ела је жива дебата, да ли госпођица Ана или монах Иринеј има да одлучи.{S} Неко је оборио вазу. |
| пила их онако као што се пије чаша вина или чаша отрова.{S} И никад јој није било доста.{S} Так |
| n="186" /> из двоумице: да ли ћу срећна или несрећна бити кад уђем на молитву, а њега на молитв |
| им погледом уме наћи предмет размишљања или забаве за читав један дан.{S} Волео је, нарочито ка |
| о што је нашао, никаква нарочита намера или одлука због оног што је нашао.</p> <p>— А можда и н |
| исти.</p> <p>А у музици?{S} Свако свира или пева оно што је уметник стварао.{S} Звук, акорди, х |
| , дакле?{S} И кога сад штедите, доктора или мене?{S} Је ли био можда сувише строг?{S} Или, као |
| Нечији јубилеј или црквена слава, ватра или велика мећава, смрт угледног човека или свадба бога |
| Ана није преживљавала никаквих потреса или криза.{S} Живот јој се чинио исти као и пре тога, и |
| ничким делима Бог зна где лежи трновита или крвава колевка . </p> <p>— Необичан човек сте ви, д |
| р његовог живота могао пронети бат срца или шапат усана!</p> <p>А како би он дочекао таквог вес |
| , природној или уметничкој, из човечјег или из мравјег живота , има моменат одрицања.{S} То је |
| а, ишао с њима, разговарајући, до првог или другог угла, и тамо би се, у три разна правца, раст |
| има сажаљења!“</p> <p>„Заноса телесног или борбе с телом има у увек, увек.{S} До задњих границ |
| ати, скоро врачати, хоће ли бити одовуд или одонуд, и хоће ли се појавити мушко или женско.{S} |
| кроз зубе, не знајући да ли да их каже или не, да ли да жали што монах Иринеј није ту, или да |
| стући из корена који је у земљи, раније или касније мора довести до потпуно истог облика и конц |
| која су, с музичког гледишта, хармоније или истоветности. </p> <p>Ана је опазила да су гости ди |
| е или да га на ђубре баци, да га милује или да га сече и пече.</p> <p>Пашковић је већ готов.{S} |
| благошћу и добротом.{S} Штогод ко рекне или предложи, то су баш и оно друго двоје хтели, а кад |
| лада.{S} Моћ своју да га у висину хитне или да га на ђубре баци, да га милује или да га сече и |
| им празницима, и кад је нарочито појање или свечаност.{S} Иначе не.{S} Шта ће дакле сада, у ова |
| варошима се живи полако, са много лење или сујеверне покорности према свима догађајима.{S} Неч |
| а нико ништа није опазио, чинили јој се или злочинци, или с ума сишли.{S} Сузе почеше да јој на |
| ца, уметница — а шта јој видиш од среће или од несреће? </p> <pb n="3" /> <p>Ништа не видиш.{S} |
| у кутију, и спуштена негде у њено срце или душу, с тим, да је Ана мора брижљиво чувати, очима |
| сјају живота мога, кажите и помозите ми или да живим или да свиснем, свеједно, само ако ме воли |
| олео је, нарочито кад треба да се умири или среди, предавати се интензивном посматрању ситнијих |
| орично одговори хоће ли болесник умрети или ће остати да живи.{S} Хипокризија, страшна, увек ис |
| ва бледило .{S} Али не бледило несвести или страха, <pb n="116" /> него бледило неког пркоса.{S |
| ућу, и оштро мотрећи ко ће откуда изаћи или куда ући.{S} Почео је затим и нагађати, скоро врача |
| мога живота.{S} Жене су или незнабошци или идолопоклоници.{S} А ако успеју да заволе једнога Б |
| ема свима догађајима.{S} Нечији јубилеј или црквена слава, ватра или велика мећава, смрт угледн |
| ју.{S} А појавом својом је монах Иринеј или заповедао , или заносио.{S} Стојећи на амвону, с по |
| <p>- У свакој лепоти, видиш, природној или уметничкој, из човечјег или из мравјег живота , има |
| мога, кажите и помозите ми или да живим или да свиснем, свеједно, само ако ме волите, Иринеје, |
| сврши посао. и мисли да ће за клавиром или за књигом бити задовољна, не може ни да чита ни да |
| и разбија главу о томе да ли је срећан или несрећан ...{S} Ето, поред свег филозофирања, и ја |
| г дела живота који је тога дана дорађен или потрошен.{S} Испрезали се и људи.{S} Једни, који су |
| је мишицу, да би се гласни смеј угушио или стишао, али смеј је, као грч неки, грабио мишицу, и |
| или одонуд, и хоће ли се појавити мушко или женско.{S} За пакост, куће су стајале као нека запе |
| борбу и триумфе губитака, које зна само или несрећу или срећу.</p> <p>Ана се враћала кући неким |
| , за које се не зна да ли је наоблачено или је ведро.</p> <p>У соби за примање, ђакон је прво н |
| љику, и не зна се хоће ли бити на добро или на зло њено.{S} Понекад опет, Ани је та чежња годил |
| је Недићка.</p> <p>Је ли тај Бог добро или зло? — мислио је Пашковић.</p> <p>Потпуна, празна т |
| збуђење, да није знала шта би све добро или раскалашно могла урадити.{S} Кочијашу је тутнула но |
| — Да ли је могућно да човек, после пет или десет месеца, потпуно индиферентно гледа створење к |
| м да усхићење од музике може бити живот или уместо живота, и да раду око црквеног певања треба |
| рашна, увек иста, без обзира на важност или трагичност тренутка.{S} Поставља се лекару једно пр |
| г те немоћи као сада.{S} Ја туђу, божју или човечју помоћ никад нисам тако желео као сада.{S} Ј |
| ерата , извирали су однекуд, из прстију или из душе њене, неки сасвим непознати мотиви.{S} Једн |
| је когод из публике изразио такву жељу или чинио такав предлог.{S} Напротив, сви су налазили д |
| жена која само једаред воли, а разорену или несрећну своју љубав носи са собом у манастир живот |
| ан и разочарање мога живота.{S} Жене су или незнабошци или идолопоклоници.{S} А ако успеју да з |
| едеља, не знајући да ли је ђакон још ту или је већ отишао , решила се да не иде у цркву.{S} Али |
| мфе губитака, које зна само или несрећу или срећу.</p> <p>Ана се враћала кући неким непознатим |
| подсетити како удадба није баш само ћеф или воља, него је помало и дужност девојке.{S} Кад су р |
| а имам снаге за срећу и уживање.</p> <p>Или можда само зато и има сласти, што има меланхолије, |
| руке, и кидали се да беже, и враћали се илузији да им неко зло прети, и да само у заједници и ч |
| </p> <p>Недић је онда решио да се окане илустрација , и да покуша у форми догме протурити своју |
| лепше од њега.{S} А госпођица Недићева им свима приређује дивне вереничке и свадбене концерте, |
| али се да беже, и враћали се илузији да им неко зло прети, и да само у заједници и чврсто загрљ |
| у као да пред Богом стоје, а Бог тај да им је свима рођени отац.{S} Богородичина Црква је изгле |
| а је покушавала да их омаловажи, чак да им се наруга.</p> <p>То је можда био онај познати мамац |
| падали су у дубоку несвест умора као да им је и душа заспала.{S} Други, који од сутрашњег дана |
| ум.{S} Сви су заборавили где су, и шта им још предстоји.{S} Да се после отпеваних двеју арија |
| је са госпођицом Недићевом.{S} Али кад им је већ био на два корака близу , и опазио да је опаж |
| пута исмејани од доктора, мислили да ће им такав реванш бити највеће задовољство живота.{S} Дру |
| а унапред јављена, и Ана је знала ко ће им тога дана доћи у кућу.</p> <p>Расположење њено је би |
| су, наравно, констатовали тај факт, али им се, поред свег хотења, некако није дало да га извргн |
| руковали слободно и пријатељски.{S} Али им је то обојима било врло необично.{S} Као што им се в |
| се Иринеј загледао у земљу.</p> <p>Очи им се најзад састадоше у једном ретко срдачном погледу. |
| ма се чинио као божја опомена, и улевао им је страх.{S} Ани <pb n="18" /> је, напротив, онако в |
| о је неколико познатих певача.{S} Пошао им је у сусрет.{S} С намером да, заобилазно, наравно, с |
| али торњеви Богородичине Цркве.{S} Прво им се насмејала, после их је погледала изазивачки, скор |
| један од истакнутих проблема.{S} А нико им то није ни замерао.{S} Природно је да после данашњег |
| у умели да заподену разговор.{S} Чинило им се обојима да су се тек тога тренутка угледали и сас |
| обојима било врло необично.{S} Као што им се врло необичним учинио уопште тај састанак далеко |
| ава корака свршавају своје послове, јер им свима смрт стоји за вратом.</p> <p>Гле, и код судије |
| ој, из човечјег или из мравјег живота , има моменат одрицања.{S} То је одрицање светитељско, т. |
| а ћу га дићи !{S} Јер у мени има црква, има храм лепоте, има љубав, оно дакле што занавља моћ д |
| која се радује животу будућих покољења, има га у хладној, отровној заједљивости Хамлета, има га |
| да је гробница, има иза ње сила отпора, има немирни дух онога који је жив зазидан ?</p> <p>Ана |
| хладној, отровној заједљивости Хамлета, има га и у најсветијој песми, јер, иако је зачета негде |
| пољубити, има га у оплакивању мртваца, има га у самоубијству, има га у сажаљењу, ума га у науц |
| баш зато, што треба да да је гробница, има иза ње сила отпора, има немирни дух онога који је ж |
| Јер у мени има црква, има храм лепоте, има љубав, оно дакле што занавља моћ да човек остане ве |
| овољно сам себе, зна ли шта има у себи, има ли он и половину оних сила са којима треба волети д |
| у пркосу уста која се не даду пољубити, има га у оплакивању мртваца, има га у самоубијству, има |
| ла.{S} Има тела у катедрали фламанској, има га у пркосу уста која се не даду пољубити, има га у |
| акивању мртваца, има га у самоубијству, има га у сажаљењу, ума га у науци која се радује животу |
| орила.{S} Монах, од свих људи на свету, има најлепшу борбу.{S} И ако је уметник , може постати |
| што ређе долазити к њој на вежбање .{S} Има код куће хармониум, па ће вежбати сам.</p> <p>Ани ј |
| ја би била коначни растанак од тела.{S} Има тела у катедрали фламанској, има га у пркосу уста к |
| оју душу слива.{S} Људи су узбуђени.{S} Има их који се с колена не дижу, који су оборили главу |
| у овој цркви служите као свештеник.{S} Има нешто, нешто што .. .</p> <p>— Ах, дакле и ви то ос |
| човек борац за нешто лепо и високо.{S} Има у њему <pb n="2" /> нечег естетичарског и уметничко |
| ши његовој живи, није увек ни немир.{S} Има две природе.{S} Понекад је мучно, и врти по њему ка |
| ту границу у својој монашкој љубави?{S} Има ли и код мене већ мртвих и заборављених тренутака , |
| рећна, нити уме бити несрећна.</p> <p>— Има нешто у томе.{S} Ето баш нико мање него госпођица Н |
| ван крај ногу свога господара.</p> <p>— Има ли Бога! — јецала је Недићка.</p> <p>Је ли тај Бог |
| из којег је света та девојка ?</p> <p>— Има нешто и у томе, зар не, ви, тамо, што само за торбу |
| треба да буде слободна кад Ана Недићева има њоме да прође.</p> <p>Ана, се застидела.{S} Срце јо |
| p>Слика има свој оригинал, скулптура га има, књига га поготово има.{S} Творевине те дакле имају |
| је тешка и претешка само зато што Бога има, и што је тај Бог збиља у души њеној.{S} Уосталом , |
| и одрицати.{S} Ко хоће велику љубав да има, тај мора бити велик и калуђер.</p> <p>Улицом одгор |
| </p> <pb n="174" /> <p>Има, је л' те да има?{S} Напишите да има, исповедите да има, обећајте да |
| има?{S} Напишите да има, исповедите да има, обећајте да ћете доказати да има, дођите да се уве |
| <p>Има, је л' те да има?{S} Напишите да има, исповедите да има, обећајте да ћете доказати да им |
| или да има одвише проређену крв, или да има т. зв. виши позив.{S} И онда се, изгледало је, једв |
| напослетку, решили , како који, или да има одвише проређену крв, или да има т. зв. виши позив. |
| те да има, обећајте да ћете доказати да има, дођите да се уверим да има!{S} Дођите и уђите у од |
| уче, и у чијој мртвачкој литији знам да има и моје место.{S} И тек кад он зађе, онда су ми живо |
| м у манастир живота.{S} И ја верујем да има жена толико отмених и јаких.</p> <p>Недићу ни из да |
| доказати да има, дођите да се уверим да има!{S} Дођите и уђите у одјеке песме ваше, која је веч |
| ти око себе.</p> <p>Пало му је на ум да има извежбано око, и да једним погледом уме наћи предме |
| , мислио је.{S} Али после је опазио да има једну борицу и на души, и да је та борица канда све |
| а је да у замисли и стилу тих литургија има душа једног великог уметника.</p> <p>Најзад, како и |
| аст чудноватих закључака .</p> <p>Слика има свој оригинал, скулптура га има, књига га поготово |
| о.{S} Као што се чита из груди у којима има неко мило узбуђење.{S} Како му је лак и мекан и рав |
| заноса.</p> <p>— Да, према болесницима има понекад милости.</p> <p>— Уме он бити праведан прем |
| спала.{S} Други, који од сутрашњег дана има да добију више но што је данашњи дао, лежу у постељ |
| ствари :</p> <p>„Поред заноса и дивљења има у љубави, као важан, можда важнији елеменат, милост |
| ехнике, и да у срцима модерних музичара има додуше много нових осећаја, али нема више среће.</p |
| Али, како видиш, човек до задњега часа има жеља.{S} Пожелео сам да још које тренутак с твојим |
| алеко од тога.{S} Ужасно, колико живота има у човеку.{S} И који је прави?{S} А њу бих хтео у на |
| потеза.{S} Мала девојчица, која трипута има да пева сама, држи непрестано Ану за сукњу.{S} Сопр |
| Разбије ти човека као лешњик, види шта има унутри, и зашто има оно с поља, и свршено.{S} Никак |
| Зна ли он довољно сам себе, зна ли шта има у себи, има ли он и половину оних сила са којима тр |
| вши одједаред да у души његовог љубимца има бол, разњежио се сасвим, и, место да нешто почне го |
| ринеја, и рачунајући да после Достојног има још три јектенија која говори свештеник, а онда ће |
| е убеђење да и мало лепши пућпурик шеве има, своју историју, и да мирисање цвета почиње испод з |
| неки изабрани људи, као кутак један где има још чисте љубави за цркву и детињег веровања у божј |
| лепоти и уметности Кандилце једно, које има душу само зато да ужива што гори.{S} Гори, ужежено |
| квена врата, срце се смирило, до недеље има још да прођу дан и две ноћи, и све, све је то можда |
| ити криво?{S} И да ли мислите да уопште има неке кривице у томе <pb n="120" /> што вас волим?{S |
| S} Савио леђа као мачка, дува у руке, и има подеране ципеле и одело.{S} Ана га је позвала, <pb |
| најсрећније створење.{S} С тога ваљда и има тако много калуђера међу свима људма, јер, Бог, леп |
| ласти, што има меланхолије, само зато и има снаге, што има смрти .. .{S} Магдалена је наслонила |
| и уживање.</p> <p>Или можда само зато и има сласти, што има меланхолије, само зато и има снаге, |
| а ...</p> <p>Али, ето, и у мојој љубави има меланхолија .{S} Видим и ја хладан један месец, кој |
| в истине.{S} Осетило се да Ана зна, или има у себи тајну чара ђаконовог гласа.{S} Добио се неки |
| губљена сам, и још само кратко време ми има живота с ове стране пакла, тренутак један, и сасвим |
| колико свега брижности и милости у мени има.{S} Да ли сте разумели, јуче, не само мене, него и |
| его кажем да ћу га дићи !{S} Јер у мени има црква, има храм лепоте, има љубав, оно дакле што за |
| доктору Пашковићу има башта, да у башти има славуј, и у славују има песма ?{S} Верујете ли ?</p |
| и кобна санитетска објава.{S} У вароши има двадесет случајева оболевања од дифтерије, од којих |
| /p> <p>Све је узалудно.{S} У мојој души има већ оно бело поље, на коме је, после борбе, уметнос |
| своју.{S} Видео сам да у тој вашој души има нешто необично, неслућено лепо.{S} Пехар један, кој |
| а, да ли госпођица Ана или монах Иринеј има да одлучи.{S} Неко је оборио вазу.{S} Клавир се пок |
| тоји и весео растанак?{S} Све дотле док има чекања, растанак није болан.{S} Он је лепота.{S} Он |
| {S} Може бити да стари Богородичин Храм има срце, да их је обоје примио у то срце, и да је то с |
| Човек и с небом, и са сунцем, и с Богом има сажаљења!“</p> <p>„Заноса телесног или борбе с тело |
| > <p>„Заноса телесног или борбе с телом има у увек, увек.{S} До задњих граница свести наше. <pb |
| , није могла не чути да и у гласу њеном има сада неки нов тон, који се од прилике исто тако пон |
| то цепкање, тражење, испитавање — у том има нешто негативно!{S} Нешто што том човеку пије снагу |
| ал, скулптура га има, књига га поготово има.{S} Творевине те дакле имају своје јединствено и ве |
| инеја са крвожедном примедбом: да свако има право да узме свој део од створења које је Бог лепо |
| рије и најмлађе дете.{S} Најмлађи дечко има лакше обољење, а старији, жао ми је госпођице, врло |
| знаје, али осећајући и то да их сад ето има и носи у себи готове и своје.</p> <p>Тако су пролаз |
| меланхолије, само зато и има снаге, што има смрти .. .{S} Магдалена је наслонила образ свој на |
| p>Или можда само зато и има сласти, што има меланхолије, само зато и има снаге, што има смрти . |
| , бацао је у душе прегршти усхићења што има Бога и Цркве, и што Бог и Црква имају њега.</p> <p> |
| ра времена, тицама или цвећу, ономе што има срца и лепоте у себи! </p> <p>Али ако љубав малакше |
| ?{S} Зар нема веровања у човека као што има веровања у Бога и у лепоту уметности ? </p> <pb n=" |
| ао лешњик, види шта има унутри, и зашто има оно с поља, и свршено.{S} Никакав нарочити интерес, |
| предмета, али владика је наредио да сат има остати на почасном своме месту.</p> <p>Монах Иринеј |
| оји сваки пут све већу и већу провалију има да пређе док до нас дође.{S} И онда, додир његов с |
| шта, да у башти има славуј, и у славују има песма ?{S} Верујете ли ?</p> <p>У гласу доктора Паш |
| а, и изгледало јој је да у том поступку има један суров и страшан моменат.{S} Помпа архијерејск |
| г у човеку све дотле станује док у њему има искрице љубави за псето једно, за слику једну, зами |
| S} Ето, звони на вечерње.{S} И у олтару има сад топла молитва за нашег болесника.{S} Иринеј је |
| е ли ви, баш ви, да у доктору Пашковићу има башта, да у башти има славуј, и у славују има песма |
| ена, видео је и одмерио сва блага којих има у њему.{S} И онда је био још милостивији .{S} И нај |
| .{S} А да ли ви слутите да и тај старац има префину душу ?{S} И сада, он, сиромах богаташ, он с |
| поту уметности ? </p> <pb n="174" /> <p>Има, је л' те да има?{S} Напишите да има, исповедите да |
| је да после данашњег дана, свога дана, имају и права и потребу да о догађајима поразговарају, |
| се смеје, и каже да арханђели, додуше, имају крила, али <pb n="113" /> немају слуха.{S} Обоје |
| што има Бога и Цркве, и што Бог и Црква имају њега.</p> <p>Диван је био тај нови ђакон Богороди |
| га поготово има.{S} Творевине те дакле имају своје јединствено и вечно биће, свој остварени је |
| е да сваког човека на колена баце, који имају моћ да и из најтврђе охолости сузу исцеде.</p> <p |
| уметности носе и у телу и у души, који имају оружје да сваког човека на колена баце, који имај |
| егао је зубе оним страшним стиском који имају људи што све прегоревају.</p> <p>— Бојите се и ве |
| прошетао главном уздужном стазом баште, имајући, крај себе, с десне стране Ану, а с леве монаха |
| ност и безначајност усамљене жене.{S} И имајући у очима страшну слику своје матере, несрећне уд |
| Напротив, она је у срећи, више но икад, имала ведру једну свест, којом је и најнезнатије детаље |
| лом.</p> <p>Та идеја, одмах се осетило, имала је јачину захтева, и дошла је да остане.{S} Подрж |
| задрхтала, Отац јој се учинио суров.{S} Имала је осећај да је негде озлеђена, и да ће сад одмах |
| каква је била моја црква без вас.{S} А имала сам у њој срећних, узвишено срећних тренутака и п |
| је изгледало одоле.{S} А горе је слика имала и друкчијих потеза.{S} Мала девојчица, која трипу |
| дика.{S} Дуж свих улица, којима су кола имала да прођу, прозори су били начичкани радозналим гл |
| не моћи.</p> <p>Младост њена је доскора имала само једно годишње доба, пролеће.{S} Па и кад је |
| гла јесен.</p> <p>Та сурова непогода је имала задатак да на крилима ветра обиђе читав један кра |
| нђеље, завршни онај концерт, ах, Ана је имала тако топлих и живих престава, као да је та свечан |
| , котрља му се низ лице. </p> <p>Ана је имала да управља хором у првој половини службе.{S} У др |
| а се моли.{S} Истински побожна , она је имала моћ да увек, за време молитве, нађе око божје над |
| равњивати и ценити.{S} Пре тога, она је имала осећање као да је љубав њена мала једна скупоцено |
| скачу. </p> <p>Једнога дана, баш кад је имала вежбање с децом, дошао је црквењак и донео писмо. |
| е ни крваве пегице.</p> <p>Чудну моћ је имала Ана да ту своју љубав , за коју би људи рекли да |
| а је била свесна свога заноса, али није имала моћи да се умири.{S} Осећала је да јој по челу бу |
| епших наших средњевековних задужбина, и имала одиста, са масивном основом својом, и са неким ис |
| лепше, и да су пуне препуне суза.{S} И имала је за рапавог , тврдог доктора много симпатија. < |
| излази. </p> <pb n="25" /> <p>У ствари, имали су право обојица.{S} Ана је баш тих дана довршила |
| "106" /> <p>— Ми смо несрећни што нисмо имали више деце.{S} И кад помислим да Јова и ја можемо |
| них ђакона пећске патријаршије, који су имали моћ да нас, несрећне и пале, расељене међу Турке, |
| напорно за певаче, а да поготову не би имало смисла мучити старог човека, који се већ излаже п |
| отпорно огорчење створења, које је увек имало удобан, леп, и виши живот, које је дужности своје |
| , онда су ми живот и љубав слатки, онда имам снаге за срећу и уживање.</p> <p>Или можда само за |
| , тако добро како ти и не слутиш.{S} Ја имам јасан пут пред собом, и идем по њему ведра и храбр |
| је задовољно ђакона по рамену. — Дакле имам ипак да се надам милом госту.{S} Само немој одвише |
| {S} А ово друго?{S} Ја у последње време имам осећање да све оно што пре нисам говорио ником, тр |
| аше руке, дајте их да их пољубим, да их имам, да су моје — говорила је она скоро у уво сагнутом |
| !{S} Ја се успомена бојим, и нећу да их имам.{S} Зато сам ваљда и провела цео свој живот као де |
| је монашка љубав.{S} Докле такву љубав имамо, ми смо, са једног гледишта, савршена створења.{S |
| мо искрени и прави, јер калуђерске душе имамо.{S} Нисмо испосници, ни читачи молитава, ни целив |
| овољно смрти што децу гута.{S} Од синоћ имамо већ трећи случај одраслих.{S} Једна девојка и два |
| лазећи с амвона, ђакон је <pb n="37" /> имао чудно осећање.{S} Као да му се нешто хладно провла |
| на Ану у моменту када је тако хтео.{S} Имао је само стално топло осећање човека који зна да је |
| колико је чешће долазио у ту цркву.{S} Имао је неко фантастично убеђење, да ће у том храму моћ |
| је као мали Јова у дедином прслуку.{S} Имао је још и ситно лице, са два необично размакнута, < |
| ледно је било да је чекао Ану.</p> <p>— Имао сам три сата одмора, па сам дошао и ја да се помол |
| орио је ђакон мирним, хладним гласом, а имао у лицу израз бола. — Будите храбри — понављао је о |
| најстрашнијим и најружнијим околностима имао да опстане и да се сачува.{S} И који је, оставши у |
| — врискала је Ана.</p> <p>Улаз цркве је имао дугачак, низак, засвођен трем, заштићен у дубини с |
| г гимназисту, из првог разреда, који је имао савршен дечји сопран.{S} Прави трепет етра.{S} Вис |
| творити мала гвоздена вратанца, који је имао и кључ од тих врата, да и ноћу, ма у које доба, и |
| а се да га не изгуби.</p> <p>И ђакон је имао тешких часова.{S} Његова аскетска љубав за идеју л |
| одстоји целу службу, за то доктор није имао времена.{S} Него је комбиновао своје доласке, <pb |
| зак монаха Иринеја у Богородичину Цркву имао је на Ану Недићеву силан утицај.{S} Страстна њена |
| вога.</p> <p>Па и кад би тај додир руку имао баш да значи нешто врло озбиљно и важно, баш кад б |
| х људи с којима сам у дугом свом животу имао додира, у реду толиких жена које сам подцењивао и |
| суза коју је старац <pb n="132" /> још имао у очима, котрља му се низ лице. </p> <p>Ана је има |
| ви, него кад нигде никог свога нема.{S} Имате ли ви кога?</p> <p>— Две сестре, много старије од |
| ите ми, о кажите ми, ако Бога и милости имате, кажите ми: зар ни у чистом човечјем животу нема |
| </p> <p>— Не, не, одвише је хладно, већ имате кијавицу и промуклост, на гробљу дува сталан вета |
| ме, зар не, ви, тамо, што само за торбу имате очи ?{S} И јесте ми неки момци, кад чекате да док |
| ински ће већ свих седам смртних грехова имати на души! — шаптао је Пашковић првом суседу до себ |
| свога века монах и аскет.{S} Човек може имати и чедну љубав према жени.{S} Пре бих се питао неш |
| дакле, кроз ту љубав, видети, постићи и имати идеал.{S} Какав мир то мора бити.{S} Каква круна |
| ла. — Бог се збунио, јер крила су смели имати само анђели.{S} И замислио се шта ће.{S} Најзад ј |
| ше човека?{S} Зашто је боље немати него имати?{S} Зашто је свака срећа покојник?</p> <p>Ђакон ј |
| еба и ти да легнеш.{S} Недеља је сутра, имаш посла. </p> <pb n="179" /> <p>Међутим, наслоњен на |
| ак.{S} И он се зове Јова.{S} И то га је име, сиромаха, често скупо стало.{S} Наиме, кад чујем д |
| е једноставних људи, а и сав хаос, који име Христово у души већине нас увек поново мора да смир |
| овек целу ноћ може провести понављајући име једног човека, и може се пробудити, у свету недељу, |
| годину дана он више не постоји, његово име и његов предмет су за нас обичне, безвредне ствари. |
| у моћ праве, велике уметности.{S} Анино име је хваљено и слављено.{S} Душа њена се испуњавала < |
| И дошло му је да гласно изговори Анино име, како би се уверио да срећу своју не сања. </p> <p> |
| иједна моја молитва Богу није без Вашег имена.{S} У толико ми је теже, што Вас видим слаба и пр |
| ила.{S} Груди су јој биле пуне Бошковог имена.{S} Хтела је да га виче.{S} Душу његову, ако је п |
| анком од мужа и друга свога, од стуба и имена куће њихове, од старатеља незбринутог детета њихо |
| обар друг из млађих година, и чак и мој имењак.{S} И он се зове Јова.{S} И то га је име, сирома |
| д и своју језивост.{S} Осетило се да је имитација , недокучним неким путевима, зашла у месо и к |
| и неки стварни несташлук.{S} Одлично је имитовала људе, а нарочито начин како говоре и певају.{ |
| ефекта.{S} Јасно је било пред њом да за имитовање треба индискретности.{S} Треба болног размота |
| коју је ваљда само Ана била у стану да имитује, и гушио се после сваког таквог напрезања као д |
| реткост и вредност момента.{S} Ана је, имитујући читање ђаконово можда за октаву и још за квин |
| ваша? — довршавала је Ана обично сцену, имитујући одлично како чича граби њену руку, стеже је ш |
| и немир, пун отрова и стрелица, који је императивно хтео, претећи заповедао, осветљиве мисли ко |
| њихове цркве.{S} Ана је, ваљда под том импресијом, села, и понудила ђакона <pb n="105" /> да т |
| о госпођица Недићева.{S} Млада, здрава, имућна, образована, јединица, уметница — а шта јој види |
| као неку полугу, испружила мало мршаву, иначе лепу руку, необично таласасту и фину око чланка.{ |
| часте муње у вез ушивених каменчића.{S} Иначе је тихо призивање Бога свршавао тако мирна лица, |
| лизе, тај је опор, суров и осветљив.{S} Иначе он, баш као неки песник, са естетичког гледишта р |
| ће до његовог доласка можда опасти.{S} Иначе, треба му јавити ... ах, он је здрав, али Бошко . |
| ад је нарочито појање или свечаност.{S} Иначе не.{S} Шта ће дакле сада, у овај мртви, облачни ј |
| о можда и други, који су били близу.{S} Иначе, кад се блистава сенка појавила на дверима да бла |
| опште је спољашњост владике, за кога се иначе знало да је умно још необично свеж и јак, подсећа |
| у неприлици шта да одговори.{S} Али се иначе видело по њој да схвата мучно стање сиротог докто |
| , како би јој, сва срећна и задовољна и иначе, могла одолети Ана Недићева!</p> <p> Страстне, пу |
| већ сасвим празна.</p> <p>— С њиме ће и иначе ова црква много добити.{S} Чуо сам да необично ле |
| и много, а код одраслих су те болести и иначе опасније него код деце. </p> <p>— Ја нисам знала |
| ом је заградио срце, понизно је спустио иначе у вис подигнуту руку, и стојао, као од метала сал |
| } Јело се врло мало.{S} Ни они, који су иначе познати били као људи велике, или бар свеже глади |
| врло много немира и нестрпљења .</p> <p>Иначе, после и због оног виђења, Ана није преживљавала |
| <p>Пашковић се слатко смејао ђаконовој индигнираности.</p> <p>— Нема ти ту, драги мој, на жало |
| Недићева нешто компонује — избрбљао се индискретни стари хоровођа пред доктором Пашковићем.</p |
| је било пред њом да за имитовање треба индискретности.{S} Треба болног размотавања и вулгариса |
| ек, после пет или десет месеца, потпуно индиферентно гледа створење које је волео најбољим дело |
| екану као да је пролеће, и како се звук инсеката чује као нека јако удаљена звона.{S} Врата, ко |
| ребу да нешто чува и оставља.{S} Све те инспирације , чинило јој се, рађају се и губе се на оби |
| , сваком својом помишљу , сваким својим инстинктивним кретом.{S} Зна дакле и он каква је лепота |
| вода, седео је и присмакао као некаква институтка .</p> <p>Недићка је, сирота, од чуда, најзад |
| у, и сатима се није растајала од својих инструмената.{S} Ствар је напредовала.{S} Са доста муке |
| чедо не пробуди. </p> <p>Мала пауза.{S} Инструмент је умукао.{S} Али резонанца задњих, дуго држ |
| а.{S} Или да долази какав још неслућени инструмент .{S} Или неко велико дело музичког савршенст |
| изгледала као жице на миниатурном неком инструменту.{S} Два мрава су, у акробатским оптрчавањим |
| њено у клавир било је виртуозно, фино и интелигентно.{S} Свирање у виолину било јој је страстно |
| : то је ваљда неки медитативни одмор за интелигентну главу докторову после тешко пожртвовног по |
| тај Пашковић.{S} Сила од тела, сила од интелигенције, а опет је ван живота .{S} Неки чисто кон |
| ота.{S} Почела је својом јаком музичком интелигенцијом да врши силан уплив не само на круг свој |
| ртао полагано листове својих записа.{S} Интензивно као никада је осећао и чемер и сласт живота |
| огне у њу.{S} Почела се плашити и свога интензивног осећања, и сталног духовног општења с њим, |
| еба да се умири или среди, предавати се интензивном посматрању ситнијих појава.{S} Осећао је да |
| жица, затегнуто и пуно музике, чека да интервал прође, и да потече песма, од слога до слога ка |
| жеднију отворила блаженству.</p> <p>То интеренсантно комбиновано читање приказивала је Ана с т |
| с поља, и свршено.{S} Никакав нарочити интерес, никаква нарочита приврженост за оно што је наш |
| и.{S} Њих двоје нису показивали никаква интереса ни за један од истакнутих проблема.{S} А нико |
| .</p> <p>А непосредно пред њим је лежао интересантан костур тичета једног, са кончасто танким р |
| .{S} Госпођица Недићева је канда једина интересантна композиција у овој вароши, коју он још ниј |
| наравно, важила у своме месту као врло интересантна личност.{S} Али, људи као људи, нису били |
| Боже, бити последњи став у симфонији те интересантне младости! </p> <p> Време је пролазило.{S} |
| ашковић је одгурнуо тањир и пречуо врло интересантно питање свога суседа.{S} Био је те вечери у |
| вароши.{S} Ана Недићева је наиме веома интересовала своје суграђане, а помало их је и једила.< |
| а.{S} Оно што је пре говорио више ју је интересовало, и испунило ју је одједаред нечим новим.{S |
| а воли.</p> <p>— Та би ствар мене могла интересовати само онда, кад не бих знала разлог зашто с |
| животу.</p> <p>Опазило се да владика с интересом погледа горе, ка певачима.{S} А и остали свеш |
| врста екстатичних музичких момената.{S} Интерпретација појединих врло тешких ставова постајала |
| гом реду његових самачких соба одјекује интиман разговор.{S} И затвара очи над Бог зна каквом в |
| попало по сјају Аниног писма.{S} Мала, интимна срећица двају монаха на пречац је умрла.{S} Ђак |
| ећи тамо унутри, пуна сјајних бобица од интимне светлости под којом Ана седи, збиља је охоло иг |
| .</p> <p>— Онда сигурно не знаш много о интимним њеним мислима и о начину живота.{S} А мене би |
| ва цркве! — смејао се доктор Пашковић у интимном друштву. — Глава Богородичине Цркве није ни вл |
| рне наносе снега, и кидао мале гроздове иња да повеша веће и беље.{S} Најзад је растерао и обла |
| } На гробу татином ће можда бити мраз и иње, а у соби његовој нека буде срдачно и топло као и п |
| рави дан задушница.{S} Попало је дебело иње, нека свечано тужна маглица је обавијала предмете, |
| оно у чему је срећан.{S} То ће, сутра, ипак бити растанак. </p> <p>— Растанак?{S} Па нека буде |
| вратиле трага са црних беспућа, срећне, ипак, што су могле очистити и посветити тамо где нису м |
| .{S} Иако од те музике ништа неће чути, ипак се предавала маштању о тој продукцији с таким симп |
| оји, иако то ниједном речју није казао, ипак можда жели да на неки начин уђе у мисли њене и у ж |
| нога света, дотле, док је у нашем телу, ипак само слуга материалности . <pb n="63" /> Како ћу д |
| о се ономе што је било јаче од њега.{S} Ипак је покушао да колико толико разјасни своје стање, |
| еба, да не би много сметала друштву.{S} Ипак је већ после пет шест тактова неко дошао и затвори |
| вести о несрећним пријатељима својим — ипак, од ње је тако ужасно, ужасно далеко ...{S} И то н |
| тачке.{S} То би била црквена музика, а ипак тако весела, тако једноставно срдачна.{S} Ви да пе |
| оће да се испне из неке страшне јаме, а ипак се све на једном <pb n="193" /> месту мучи, кида и |
| баш строго побожних мисли, Ана Недићева ипак није пренебрегавала ни своје световне концерте . < |
| Бог му је помогао.{S} Помогао му је да ипак нигде не одузме љубав, да не заборави ни последњег |
| де толико помно, тај човек мора бити да ипак тражи нешто позитивно .{S} Његова скепса је неприј |
| вери је свештеник сам отворио.{S} Можда ипак, одједаред, с путиром ...{S} Путир је стајао у туђ |
| простио , ђакон се надао да ће је можда ипак стићи.{S} И стигао би је, да није тако јако хитала |
| вио?.. .{S} Или вам је ово питање можда ипак мало тешко, драги докторе ? — смешила се Ана са из |
| можете изневерити ...{S} Бојим се канда ипак.{S} До вас, Ана, ја нисам сасвим веровао у жену, п |
| ак такта и нежности.</p> <p>Али је онда ипак стала.{S} Жао јој је дошло њих обоје.{S} Два сироч |
| за октаву и још за квинту више, давала ипак постајање, преливе, боју, јек и сву душу гласа так |
| ог рођен дана.</p> <p>Напослетку се Ана ипак морала кренути кући.{S} Поседела би још, али се бо |
| може? ...{S} Христос је могао ...{S} Па ипак, тако ми се чини, сажаљења може бити у човеку више |
| могу, Преосвећености, не могу ...{S} Па ипак, ја желим да дођем.{S} Ја ћу доћи, ја ћу зацело до |
| ице.{S} Нешто ју је вукло да уђе.{S} Па ипак није.{S} Ко зна да ли је отворена.{S} Врата су с д |
| ро и драго камење оковану ...</p> <p>Па ипак, баш пошто је отпевао свежу арханђелску радост збо |
| ад није знала где је, али кад је најзад ипак дошао.{S} Дошао, у задњи час, да је умири.{S} Ана |
| последње је страшна реч, Ана.{S} Ја је ипак свесно и хладно кажем и пишем.{S} Све ћемо изгубит |
| вим пуну.{S} Преко широких степеница је ипак још непрестано струјао свет као река.{S} Велики де |
| за њега није било.</p> <p>А сад, кад је ипак дошло до тога да је заволео једно створење више од |
| дулацији првобитног њеног гласа, али је ипак добро и згодно дошао.{S} Затим, стао је из Ане да |
| а упрли очи.{S} Мајински такође, али је ипак стигао да опази како је Ана поруменила.</p> <p>— З |
| ала на сат.{S} Рано је још било, али је ипак устала.{S} И сви други се тога дана рано дигли у Н |
| игде није радило.{S} На једном месту је ипак клепетала вејалица, и кроз прашину се још лепше ви |
| ут“ значи већ сутра ујутро, да ће дакле ипак бити онако како је владика првобитно желео и волео |
| им равнодушно, али желећи ближњем своме ипак несравњено више добра него адвокат Мајински. </p> |
| види.{S} И замислите онда случај да се ипак нешто деси што би било <pb n="208" /> или изгледал |
| те ли се, Ана, је ли то казна?{S} Ја се ипак надам да ми и сада, као и увек, само спасење може |
| е нису могле спасти".</p> <p>„Плашим се ипак жениног тела, плашим се и њеног духа, плашим се же |
| може тако да буде.{S} Уосталом, сада ће ипак тако бити.{S} Мене ће заменити монах Иринеј. </p> |
| још жив, да му је сасвим мало боље, али ипак боље, и да се у свој невољи својој сетио чика Јове |
| љна и умирена, савршено блажена.{S} Али ипак не у заносу.{S} Она уопште није познавала ону пија |
| нутка.{S} За то време, иако је у ствари ипак било сасвим <pb n="156" /> кратко, окупио се око А |
| болесник врло немоћан ...{S} Може бити ипак.{S} Уздајмо се у Бога.{S} Молите му се, вашу ће мо |
| адовољно ђакона по рамену. — Дакле имам ипак да се надам милом госту.{S} Само немој одвише мног |
| а и монаха Иринеја.{S} Учинила је затим ипак покрет као да хоће нечију руку, као да хоће некога |
| греју.</p> <p>Једно опажање се временом ипак потврдило , и почело Ану помало да узнемирује. <pb |
| о брига њене мајке.{S} Али јој се ђакон ипак чинио тако мило наиван.{S} Као оно једаред <pb n=" |
| га је и Недић занемио.</p> <p>Био је то ипак јасан тренутак.{S} Тренутак који казује и открива. |
| питати некога где јој је кућа. </p> <p>Ипак је после подне кренуо у шетњу.{S} Насумце , дабогм |
| ме богослужења, не дижући главе.</p> <p>Ипак, младост Анина се постепено опорављала .{S} Као му |
| це, плача, опраштања, љубоморе и среће, Иринеј и Ана су и знали и не знали шта се с њима догађа |
| алосна мајка.</p> <p>Иринеј?</p> <p>Ах, Иринеј!{S} Тај високи, моћни, поносити Иринеј, тај госп |
| ад топла молитва за нашег болесника.{S} Иринеј је очајан и утучен због несреће у вашој кући.{S} |
| <p>— Да, у томе и јесте сва тешкоћа.{S} Иринеј се, наравно, не плаши, и једнако ме моли да га п |
| ати са краљевским стасом Иринејевим.{S} Иринеј му је одједаред изгледао као цезар новог једног |
| ече.</p> <p>Пашковић је већ готов.{S} А Иринеј ?{S} Ах, он се опире, он чак заповеда, он шта ви |
| {S} Часом се опет питао: да ли је његов Иринеј збиља фанатичар једног недостижног циља, несрећн |
| е дошло друго.{S} Дошло је то да јој је Иринеј отео пољубац.{S} И тај отети пољубац је у смирен |
| гао.</p> <p>А успут је молио Бога да се Иринеј што пре врати.</p> <p>Прво осећање Анино, пошто |
| Иринеја исто тако невесело, као што се Иринеј загледао у земљу.</p> <p>Очи им се најзад састад |
| ети не само како је Ана, него како је и Иринеј поруменио , па чак и како је Мајински поцрвенео |
| р прошле суботе није од пола пута био и Иринеј с нама?{S} Нека и он онда</p> <p> <pb n="223" /> |
| Иринеј!{S} Тај високи, моћни, поносити Иринеј, тај господар над хиљадама људи — како је он сад |
| </p> <p>— Јесте ли одмах опазили да мој Иринеј није обичан човек? — питао је владика с поносом |
| враћа натраг у мрак.{S} И одиста, ђакон Иринеј је морао наставити певање, и после свршеног четв |
| е му дрхћу, хтео би да клекне.{S} Ђакон Иринеј му прилази, и скора у наручју носи архијереја с |
| прота-гост на Царским Дверима, а ђакон Иринеј на проповедаоници.{S} Став по став текста, један |
| је ужаснуто разрогачила очи.{S} А ђакон Иринеј је пио тај ужас као што цвеће росу пије.{S} И до |
| и сата, по жељи епископовој, доћи ђакон Иринеј .{S} И пошто се осетило да би старцу милије било |
| и Исус Христос, него мој пријатељ ђакон Иринеј.</p> <p>Без сумње је да би свака мања варош дола |
| да се разболела од тифуса.</p> <p>Ђакон Иринеј, наравно, није о свему томе ништа слутио.{S} Те |
| оји у мени никада не ћуте.</p> <p>Ђакон Иринеј, загледан у Анине очи, видео је душу њену како с |
| људма.</p> <p>Излазећи из цркве, монах Иринеј је носио дар и поруку оног погледа као неки за с |
| ог калуђера.</p> <p>Удаљујући се, монах Иринеј је пажљиво ослушкивао хоће ли чути Анин глас, хо |
| омбинованог хора одраслих и деце, монах Иринеј је опазио да на владичином лицу дрхће израз прав |
| од те је, једнога дана пред вече, монах Иринеј дошао Недићевима у посету. </p> <pb n="104" /> < |
| ов, љути отров?</p> <p>Те вечери, монах Иринеј је записао у свој дневник ове редове:</p> <p>„Ос |
| , на неки чудан начин, или је он, монах Иринеј, или је нека болест која прети да ће наићи.</p> |
| чијих очију.</p> <p>Сутра ујутро, монах Иринеј се није више сећао тога сна.{S} Напротив, био је |
| арка и искушење.</p> <p>У недељу, монах Иринеј је, изашавши на амвон да отпочне службу, сагнуо |
| ек на реч тргао.</p> <p>У недељу, монах Иринеј је дошао на службу узбуђен.{S} Први пут откад је |
| <p>А високо изнад њих, на амвону, монах Иринеј је био једноставнији у својој свечаности него ик |
| сма, просто су их раздрагали .{S} Монах Иринеј је молио Ану да још нешто друго свира. </p> <p>— |
| у срцима нашим треба да тиња.{S} Монах Иринеј, стојећи пред Трпезом прав и светао као арханђел |
| покапан, и склањао се у себе.{S} Монах Иринеј се тада показивао тих, невесео и уздржљив као ка |
| црквени праг и склопила руке.{S} Монах Иринеј, потресен, сагнут над Аном, осећао је нову, друк |
| ему било пуно уметничке дражи.{S} Монах Иринеј је то опазио.{S} И благодарио је Ани погледом је |
| у сонату.{S} Силно, краљевски.{S} Монах Иринеј се спустио у наслоњачу и утонуо у рајски сан.{S} |
| е разговор пријатан и одабран.{S} Монах Иринеј тврди да је срећан онај ко га изближе познаје, и |
| > <p>Сутра дан је дошло писмо.{S} Монах Иринеј је писао да се Ана мора штедети, и да ће стога и |
| капака виделе нов један свет.{S} Монах Иринеј је морао све снове своје душе оставити у њеној к |
| ред крај службе дошао у цркву.{S} Монах Иринеј му је падао неки даљни рођак.</p> <p>— Јеси чуо, |
| фризуром око астраханске капе, а монах Иринеј сав црн, са златом и сребром негде дубоко у себи |
| а је души његовој лако и добро; а монах Иринеј је записивао у дневник свој овакве ствари :</p> |
| ан, Недићка је брисала сузе.{S} А монах Иринеј је желео да је јагње, да савије врат, и да буде |
| ен до струка вуненим пледом.{S} А монах Иринеј, нагнут над столом, писао је писмо.{S} Уједно је |
| се на њу очински милостиво.{S} А монах Иринеј, леп као легенда, блеђи но обично, отимао је сна |
| м столићу, и чекао, као и пре, да монах Иринеј спреми и разлије чај.</p> <p>Владика је седео у |
| оз главу чудновата жеља.{S} Не да монах Иринеј к њима дође, него да она, за тренутак један, изл |
| том тренутку јој је пало на ум да монах Иринеј још није дошао и да још може доћи.{S} И онда ју |
| авног калуђера ...{S} Али онда је монах Иринеј требао живети више од сто година раније ...{S} А |
| а слушају.{S} А појавом својом је монах Иринеј или заповедао , или заносио.{S} Стојећи на амвон |
| у хрпама липовог грања, стојао је монах Иринеј.{S} Без горње мантије , као домаћин у својој кућ |
| у нешто што је отишло, стојао је монах Иринеј.</p> <p>Њу он то чека.{S} Чека је тако као што ј |
| а, јагње моје бело! — заплакао је монах Иринеј у крилу владичином, срећан у својим сузама. </p> |
| овући.</p> <p>— Мила! — шаптао је монах Иринеј, као и тада у порти, али врелијим и чујнијим шап |
| ворите истину, Ана! — шкргутао је монах Иринеј више но што је говорио.</p> <p>Ана, малочас још |
| а се дигне и да седне.{S} Ушао је монах Иринеј, сав мокар од кише, чекајући на пољу узалуд да м |
| рука је опет моја.</p> <p>Ушао је монах Иринеј. </p> <pb n="153" /> </div> <div type="chapter" |
| > <p>Дуго после тога још седео је монах Иринеј , не осећајући сан, и превртао полагано листове |
| но, као да је октобар — мислио је монах Иринеј, спремајући се на јутрење.</p> <p>— Како је све |
| а.{S} Они први се чудили зашто је монах Иринеј оставио резиденцију и кариеру , ови други се шал |
| тала је Ана као забринуто, јер је монах Иринеј малопре канда хотимице обишао одговор .</p> <p>— |
| тало је само толико времеда да се монах Иринеј сети да би баш околишно питање кренуло докторову |
| тог покрета тако тргла, као да се монах Иринеј ње дотакао.{S} Он је то опазио и разумео, и врат |
| е осетила сузу.</p> <p>Али кад се монах Иринеј пре уласка у олтар окренуо вернима, око сузе те |
| гласом, и не допуштајући да је се монах Иринеј руком дотакне , исповедила се.{S} Целом, потпуно |
| ме неће да пољуби руку — шалио се монах Иринеј.{S} И сав је срећан отишао , кад се Ана од срца |
| откуда он све то зна? — смешио се монах Иринеј. — Не би умео рећи откуда зна, али зна.</p> <p>Ц |
| ахне.{S} Али, слутећи ваљда да ће монах Иринеј одмах за њом изаћи, није одахнула, него се устре |
| аље.{S} Иде тамо.{S} Тамо, где ће монах Иринеј дати љубав, велику и мучну, као што су и црква и |
| хита у свој поток. </p> <p>Ана и монах Иринеј се нађоше у тесном загрљају.{S} У загрљају страс |
| ње и у своја искуства.</p> <p>Али монах Иринеј се одједаред исправио.{S} У изразу и држању њего |
| а дебата, да ли госпођица Ана или монах Иринеј има да одлучи.{S} Неко је оборио вазу.{S} Клавир |
| ак тако бити.{S} Мене ће заменити монах Иринеј. </p> <p>Ђакон је погледао у порту, али порта је |
| .. </p> <p>Ани је изашао пред очи монах Иринеј.</p> <p>Ето, његово читање, његов рецитатив, њег |
| а.{S} Са Анине стране ју је делио монах Иринеј.{S} Пуно, пуно испружених руку је било око њега, |
| тако волела.{S} Двери је отворио монах Иринеј.{S} У црној мантији, али сав блистав од блистави |
| их каже или не, да ли да жали што монах Иринеј није ту, или да пожели да никада више и не дође. |
| ева воли у монаху Иринеју оно што монах Иринеј још није сасвим постао.{S} Како је њему драго би |
| хвати ружу.{S} А донео је тај сат монах Иринеј, једном приликом , владици на поклон.{S} Међутим |
| ула виолина.</p> <pb n="52" /> <p>Монах Иринеј је стојао на једном месту доклегод свирка није п |
| чне среће. </p> <pb n="168" /> <p>Монах Иринеј се враћа за сто.{S} А старцу се чини да би могао |
| SRP19190_C10"> <head>X.</head> <p>Монах Иринеј је дубоко искрено записао у свој дневник те прве |
| ко вас ја волим, Ана! ... </p> <p>Монах Иринеј је светлио од заноса, и био лепши од анђела Госп |
| ојно предусретнем, ја ... </p> <p>Монах Иринеј није могао даље.{S} Дрхтао је пред Аном као дете |
| да је понор сасвим близу. </p> <p>Монах Иринеј је стојао гордо уздигнуте главе, прав као копље. |
| , тако грешнички сиромах. </p> <p>Монах Иринеј је гласом својим тешио, и стварао необичну неку, |
| моја, бела, чиста и вечна!</p> <p>Монах Иринеј је бризнуо у плач и утрчао у цркву. </p> <pb n=" |
| тишина.</p> <p>— Иринеје!</p> <p>Монах Иринеј је скочио са столице, притрчао владици, и послуш |
| е говори ништа, не говори!</p> <p>Монах Иринеј је међутим осећао да нема разлога да ћути.{S} Ус |
| да њу ничим не разочарам!</p> <p>Монах Иринеј је затим стао размишљати о себи.{S} Зна ли он до |
| емо бољи кроз љубав своју!</p> <p>Монах Иринеј је положио руку на Анино теме.{S} Кроз густу, де |
| нерава на белом мермеру .</p> <p>Монах Иринеј је прилазио, и стао је пред Ану.</p> <p>Глас њег |
| ира.{S} Чисто је посрнула.</p> <p>Монах Иринеј ју је нежно, једва осетно придржао за рамена, по |
| сматра као борбу за љубав.</p> <p>Монах Иринеј је био уверен да Бог у човеку све дотле станује |
| иредиш чај.{S} Зима ми је.</p> <p>Монах Иринеј је скочио као веверица, примакао сточић за серви |
| скоро хистерично плакање.</p> <p>Монах Иринеј се поплашио, стао преклињати и молити, покушавао |
| све оно што напољу стоји.</p> <p>Монах Иринеј је завидео чипканој завеси, и то је било неко бе |
| али болесница неће умрети.</p> <p>Монах Иринеј је одахнуо, и окренуо у порту да буде сам.{S} А |
| р немам куда да се вратим.</p> <p>Монах Иринеј је дрхтао од бола.{S} Ломио је руке, гушио се.{S |
| } Заменио би те мој ђакон.</p> <p>Монах Иринеј је ћутао.{S} Владика је опазио да га се то питањ |
| и на почасном своме месту.</p> <p>Монах Иринеј се дабогме насмејао.{S} И такав , сузан и насмеј |
| ледња љубав коју ми чиниш.</p> <p>Монах Иринеј је побледео, а у ужаснуте његове очи се попела о |
| а ослонити стара, жалосна мајка.</p> <p>Иринеј?</p> <p>Ах, Иринеј!{S} Тај високи, моћни, поноси |
| што почне говорити, загледао се у свога Иринеја исто тако невесело, као што се Иринеј загледао |
| мрти.{S} Одлучила је да неће мислити на Иринеја, да ће га за једно време заборавити.</p> <p>А н |
| у бацале цвеће, епископ је грлио ђакона Иринеја , Ана је љубила мале своје певаче, а срце Богор |
| о у души је осећала да јој брига монаха Иринеја више годи него брига њене мајке.{S} Али јој се |
| узели су је омиљени снови.{S} Да монаха Иринеја преноси из столећа у столеће, из судбине у судб |
| кице!</p> <p>Одједаред се сетила монаха Иринеја.{S} Прекрстила се.{S} Благодарила је Богу што н |
| срдачном погледу.{S} У зеницама монаха Иринеја је стојала жеља да владика погоди и сазна све ш |
| бе, с десне стране Ану, а с леве монаха Иринеја.{S} Попречном стазом су шетала оба проте и влад |
| ка као глас фрулице, дочекала је монаха Иринеја са крвожедном примедбом: да свако има право да |
| жним изразом лица, поздравила је монаха Иринеја као неко дете.{S} А Недић је дочекао госта са ш |
| p> <p>Окренула се, поздравила је монаха Иринеја главом и руком, и скренула онда најкраћом стази |
| љубав , да ли ће Бог узети од ње монаха Иринеја ? </p> <p>У божјем оку није било ни трага гњеву |
| али и нећкали око празне столице монаха Иринеја. </p> <p>— На место господин ђакона не може ник |
| о је гледала људе око себе, па и монаха Иринеја.{S} Учинила је затим ипак покрет као да хоће не |
| олитвом, цео простор између ње и монаха Иринеја.{S} Затим, напротив, хтела је да сав тај просто |
| , Христа и цркве.{S} Сећала се и монаха Иринеја, у светој одежди и с подигнутим ораром.{S} Али |
| не су поглед свој положиле у очи монаха Иринеја.{S} А он је поглед тај унео са собом у олтар на |
| 3"> <head>III.</head> <p>Долазак монаха Иринеја у Богородичину Цркву имао је на Ану Недићеву си |
| 7"> <head>XVII.</head> <p>Улазак монаха Иринеја у Недићев салон опажен је одмах од свих присутн |
| ју?{S} Јесам ли ја већ један део монаха Иринеја сахранила? ...{S} Господе Боже!{S} Па љубав је |
| души?!“ — тако је почињало писмо монаха Иринеја, донесено госпођици Недићевој сутра дан ујутро |
| сећала ритмичног геста кађења у монаха Иринеја , сећала се грациозног клањања његове поносите |
| а љубазно испитујућим погледом у монаха Иринеја.</p> <p>— Да, да.{S} Хвала вам што погађате.{S} |
| </p> <p>Владика је загрлио главу монаха Иринеја и пољубио га је у теме.{S} Привукао га је затим |
| х, кроз резотине олтара, силуету монаха Иринеја, и рачунајући да после Достојног има још три је |
| уо главу од ђакона.{S} Али лице његовог Иринеја, са знацима неправедног страдања на челу, једна |
| нао је намештај око себе.{S} И видео је Иринеја који му је задавао бриге.</p> <p>— Јеси ли гото |
| ем ...{S} Љубим га, љубим га ... али не Иринеја, не, него тај отети пољубац љубим, и вратићу га |
| У таком случају би сачекао напољу Ану и Иринеја, ишао с њима, разговарајући, до првог или друго |
| м устима лаж, ту, пред гробом оца мога, Иринеје, опростите ми, очистите ме, Иринеје! — врискала |
| аја не може живети у цркви.{S} Не може, Иринеје, јер је љубав телесна пожуда.{S} Безбожна, демо |
| ао ... <pb n="170" /> Воли је, воли је, Иринеје, колико си игда у стању да волиш узвишено и леп |
| е грчевито зајецала. </p> <p>— Иринеје, Иринеје, јединог, самога вас волим, круно, песмо живота |
| је излазило пред очи.</p> <p>— Иринеје, Иринеје! — хватао је старац ђакона под руку, и вукао га |
| га, Иринеје, опростите ми, очистите ме, Иринеје! — врискала је Ана.</p> <p>Улаз цркве је имао д |
| ао и пре ...{S} То кажите, то докажите, Иринеје, сјају живота мога, кажите и помозите ми или да |
| свиснем, свеједно, само ако ме волите, Иринеје, мој, мој Иринеје ...</p> <p>Топла, мекана, жед |
| ла светлост победе.</p> <p>— Не куните, Иринеје!{S} Калуђер стоји пред вама!{S} Неваљалство је |
| лачиле у осмејак .</p> <p>— Калуђер си, Иринеје ! — додавао је владика чудним гласом, желећи ка |
| несреће мора бити, растанка мора бити, Иринеје, зар ви то не осећате ! ...{S} Једно само, једн |
| не.</p> <p>— Како ће се све то свршити, Иринеје?</p> <p>— Свршити ?{S} Да ли хоћете тиме да каж |
| обно моћне средине. </p> <p>— Стар сам, Иринеје.{S} Можда је то последња љубав коју ми чиниш.</ |
| риге.</p> <p>— Јеси ли готов с писањем, Иринеје?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Нећеш, наравно, скоро |
| ст само зато, да вас загрлим и пољубим, Иринеје ...{S} Али не ужасавајте се, не осуђујте, и не |
| од вас црква не изгуби !{S} Како, како, Иринеје! — понављао је старац питање тако узбуђено, као |
| ам био...{S} Какав је диван твој живот, Иринеје!{S} И како сам срећан и ја што си на овоме мест |
| страшан, те пожелити да твоја младост, Иринеје, прође без љубави!{S} Ко би могао на љубав Ане |
| па млада једна жена.</p> <p>— Лаку ноћ, Иринеје! — зауставио се најзад владика. — И Бог нека ти |
| све то што сам казао ...{S} Ах! ...{S} Иринеје, тако ти једнога Бога, признај ми, да ли сте ср |
| ! — Ана је грчевито зајецала. </p> <p>— Иринеје, Иринеје, јединог, самога вас волим, круно, пес |
| завеса ноћи, и студ и тишина.</p> <p>— Иринеје!</p> <p>Монах Иринеј је скочио са столице, прит |
| днако му је излазило пред очи.</p> <p>— Иринеје, Иринеје! — хватао је старац ђакона под руку, и |
| после опет, већ по трећи пут:</p> <p>— Иринеје!</p> <p>Ђакон је сада већ разумео да се то стар |
| .</p> <p>— У тешким часовима смо, драги Иринеје, сви без разлике само нејаки људи.{S} Шта да ти |
| , само ако ме волите, Иринеје, мој, мој Иринеје ...</p> <p>Топла, мекана, жедна њихова уста се |
| ске и лепоте уметничке ...{S} Драги мој Иринеје, ти канда долазиш у фазу проблема ...{S} Али не |
| ла је брзу неку одлуку да спречи улазак Иринејев унутра.{S} Дошло јој је да заврне клуч у брави |
| у, очај и празнину .</p> <p>Наједанпут, Иринејева дрхтава и расцветана уста су упала у неку јам |
| ко, у тој столици , гледајући како рука Иринејева лети по хартији, до краја живота свога.{S} И |
| ори. </p> <pb n="209" /> <p>Да ни мисао Иринејева не могне у њу.{S} Почела се плашити и свога и |
| за њега ?{S} Да ли бисте га могли — над Иринејевим очима се наднеле обрве у грчевитом луку — да |
| у сенку сравњивати са краљевским стасом Иринејевим.{S} Иринеј му је одједаред изгледао као цеза |
| м гњевним, гордим и безгрешним погледом Иринејевих очију.{S} Али, окренувши се себи у душу, где |
| а рука је била у Пашковићевој, а лева у Иринејевој, опраштали су се, али су још једнако разгова |
| /p> <p>— Волела бих се видети с монахом Иринејем , али се бојим да улази у кужну кућу.{S} Не, н |
| у другу собу, и оставили Ану с монахом Иринејем да се договоре о ствари коју ће заједно изводи |
| угих.{S} Љубав своју, разговоре своје с Иринејем, милости његове према њој ...{S} А пре, ништа |
| тати: да ли бисте желели да се видите с Иринејем?</p> <p>Ана је погледала у Пашковића прекорно. |
| мајка ваша се самном слаже.{S} А ви?{S} Иринеју сам казао да ћу питати вас, па како ви одлучите |
| ике, али она није ни тражила прилику да Иринеју каже шта се догодило, онога дана, између доктор |
| шта ће љубав <pb n="238" /> њена према Иринеју још донети сем трзања, уздисања и жртви. </p> < |
| вде, због свега оног другог, пружала је Иринеју руку, и са руком опроштење, измирење, љубав и с |
| ла, с љубављу својом, и сву снагу своју Иринеју пред ноге, занемела , спустила главу, раширила |
| један је само на овоме свету.{S} Монаху Иринеју, његовом наручју и његовој утеси је вукла Ану ц |
| зео био душу — шаптао је владика монаху Иринеју, који му је, заједно са другим ђаконом, помагао |
| еме се прећутана она реч вратила монаху Иринеју на уста.{S} Силазила му <pb n="94" /> је са уса |
| нда, прошла поред њега, и отишла монаху Иринеју, слузи божјем у златном стихару, са златним нар |
| се у исти час Ана дигла и пошла монаху Иринеју.{S} Учени доктор теологије, знајући врло добро |
| алузије на симпатију њену према монаху Иринеју, али да га је она, наравно, исмејала, и да се н |
| >Први део свирке, хаос, годио је монаху Иринеју необично.{S} Али са оним с-дур акордом , кад из |
| астири су вечни.</p> <p>Једно се монаху Иринеју није свидело.{S} Црква, у којој је служио, чини |
| рила је она скоро у уво сагнутом монаху Иринеју, који ју је загрлио десном руком, и љуљао је ка |
| е већ око пет сата послала писмо монаху Иринеју: да сутрашњи излазак на гробље одлажу за други |
| и стоји :{S} Ана Недићева воли у монаху Иринеју оно што монах Иринеј још није сасвим постао.{S} |
| , и поклонио га младићу. </p> <p>Монаху Иринеју се фантастична бајка толико допадала, да су му |
| прелете осмех поноса, па после и осмех ироније преко лица.{S} Да, и тај звекет сребра би треба |
| ијала него тако? — питао сам сам себе и иронично и болно, и упро сам прстом у себе, да сам, од |
| кажу, свако мора проћи. </p> <p>Ана се ирочно и скоро изазивачки гордо насмејала.</p> <p>Царст |
| се застидео и мало поруменео.{S} Али у исги мах се и тргао.{S} Шкљоцнула су гвоздена врата на |
| text> <front> <div type="titlepage"> <p>Исидора Секулић</p> <p>Ђакон Богородичине</p> <p>Цркве< |
| оји, као паук муву, хоће једно друго да исисају, у два лопова који краду и отимају најдрагоцени |
| јао од пола сата.{S} Али је за то време исисао из земље и из ствари сву топлу душу, и пресекао |
| може скинути , ко чаробним осмехом може исисати из њега тежину и хладноћу, један је само на ово |
| сет четрдесет корака.{S} Као из воде су искакале веће и мање групе крстача .{S} Ана се осећала |
| ених јаја, колача и новаца.{S} Дечко је искао и ружу. </p> <p>— Шта -ће ти ружа?</p> <p>— Да се |
| виђене звезде, што само пред јаки мраз искачу. </p> <p>Једнога дана, баш кад је имала вежбање |
| и.{S} Одједаред, пребијени, раскинути и искидани тонови мотива: слутња мајчина да тамо негде и |
| ј живот, у доколици и у раду, поклањала искључиво музици.</p> <p>Свирање њено у клавир било је |
| о.{S} Тим пре што је обучавање деце Ана искључиво себи задржала.{S} А и код одраслих је морала |
| рила очи.</p> <p>Тек што је то урадила, искочи пред њу друго питање: да ли се монах уопште сме |
| у Анином нестану, уснице се раздвоје, и искочи страстан неки осмејак јако светлих, као снег чис |
| пола пута између капије и уласка у кућу искочила је одједаред сива једна мисао .{S} Сада одмах |
| ш сунце нећкало, хоће ли неће ли изаћи, искочио је опет ветар, и насрнуо на високу, гранату пла |
| едеље и празника, и почела се развијати искрена потреба култа тих свечаности.{S} Обраћана је па |
| ворење. </p> <p>Мало укошене, не сасвим искрене очи под сенком необичног чела, дивна коса, укоч |
| на, моја вечита љубави!{S} Калуђери смо искрени и прави, јер калуђерске душе имамо.{S} Нисмо ис |
| кле ће слика она на дверима још лепша и искренија изгледати.</p> <p>Да, ђакон је уметник, свако |
| д лекара, да и ти људи не налазе друго, искреније и топлије питање, него понављају ону баналну |
| а је тај дубоки поклон изводила са тако искреним поштовањем, и са тако чедном неком старинском |
| у нешто да моли.{S} Ана се скрушила.{S} Искрено, детињски потанко је шаптала Богу своју љубав . |
| у свој дневник те прве редове о Ани.{S} Искрено записано је било и све оно о њој што је после д |
| а бивало све ведрије на души.{S} Она је искрено била убеђена да је за сав живот свој зазидана у |
| е предавали нечем новом.{S} Освајало је искрено осећање за религиозне свечаности недеље и празн |
| леп ! — Он прекиде, пуштајући да један искрено ентузиастички осмејак замени недовршетак речени |
| ead>X.</head> <p>Монах Иринеј је дубоко искрено записао у свој дневник те прве редове о Ани.{S} |
| ажала да ентузиазам тога човека потпуно искрено и спонтано долази, али му није знала побуде и п |
| ко пева — додавао је, очигледно потпуно искрено, јер би нерви његови, и без непосредног надража |
| Висок, мекан, чедан, и пун оних божјих искрица које плачем среће надимају груди, и од којих, п |
| човеку све дотле станује док у њему има искрице љубави за псето једно, за слику једну, замисао |
| а.{S} Затим су око тога мотива стали да искрсавају и неки од оних ранијих, полазаборављених и и |
| прети да ће наићи.</p> <p>Једне вечери искрсе пред њу неочекивано питање: да ли ђакон слути да |
| утра дан.{S} И с тога, када је у недељу искрсла пред њега лепа девојка, са раскошно густом косо |
| } Он тражи нешто што ће га ослободити и искупити.{S} Морали сте запазити, кадгод наиђе на финиј |
| некуда далеко, у Анине слутње и у своја искуства.</p> <p>Али монах Иринеј се одједаред исправио |
| е и све карактере , мамила га у теснаце искушења и проблема , хитала у екстазе херојства и љуба |
| ма на крсту.</p> <p>Било је, дабогме, и искушења.{S} Али она су била незнатна, и нису губила Ан |
| погинути у искушењу.{S} А мора примати искушења.{S} Јер, где престају искушења, престаје и мон |
| нема.{S} Помоћи ћу вам!{S} Пребродићемо искушења! ...{S} Телесна љубав опада брже од цвета.{S} |
| примати искушења.{S} Јер, где престају искушења, престаје и монаштво.“</p> <p>„Заблуда је гово |
| стргао из демонских руку.{S} Ако је она искушење, онда је калуђер у мени умро.{S} А кунем ти се |
| и клањала пред добротом божјом, што је искушење било само сан и варка.{S} И предавала се понов |
| овела дотле, да смо, или издржали задње искушење , или дали својој гордости нож у руке. </p> <p |
| ко ћете вас двоје проћи кроз то највеће искушење живота човечјег!{S} Како ћете проћи, а да се н |
| ћи, и све, све је то можда само варка и искушење.</p> <p>У недељу, монах Иринеј је, изашавши на |
| мира.{S} Можда баш као страшно и тешко искушење ...{S} Боже, шта сам записао!{S} Боже, опрости |
| <pb n="70" /> муку, благодарила Богу на искушењу.{S} Он је добро, он је добро!{S} И ето тражи у |
| уровост.{S} Одбијала је помисао да је у искушењу, а још више помисао да је претрпела можда чак |
| борбу.{S} Сталну, јер не сме погинути у искушењу.{S} А мора примати искушења.{S} Јер, где прест |
| очима. </p> <pb n="126" /> <p>— Стари, ислужени ловац, је л те? — окренуо се владика Недићу, и |
| аху Иринеју, али да га је она, наравно, исмејала, и да се на том свршило.{S} Ана је причала теч |
| а нарочито одговорима којима га је она исмејала. </p> <pb n="231" /> <p>Али је на пречац прест |
| ано исмеју ни они, који су, толико пута исмејани од доктора, мислили да ће им такав реванш бити |
| и пецкања.{S} Нису успели да се ваљано исмеју ни они, који су, толико пута исмејани од доктора |
| веће задовољство живота.{S} Друкчије је испало.{S} Нечега дирљивог и занимљивог је било у тој п |
| </p> <p>Мало је и одвише цветан и весео испао дочек старца.{S} Владика се меланхолично смешио . |
| д, ако Бог одиста види сва људска лица, испегана знојем рада, страха <pb n="36" /> и болести, ш |
| монска једна сила.{S} Сласт, коју човек испија у црном мраку ноћи, и, врло често, пошто се одре |
| та гуја, која ће јој тело кидати и душу испијати тражећи њега, њега, краља младости и лепоте!{S |
| дићке је ивичило стазу, радосна лица се испињала да виде милога госта.</p> <p>Мало је и одвише |
| римакле једна другој, и на челу се опет исписала стара њена озбиљност.{S} Чак је и ослабила.{S} |
| јак живота.{S} Вечито цепкање, тражење, испитавање — у том има нешто негативно!{S} Нешто што то |
| у души њеној.{S} Уосталом , све потанко испитивање и дубоко улажење није потребно кад је реч о |
| , то је један исти завет.</p> <p>Ана је испитујући погледала у оца, и уверила се да је разумео |
| о да ми кажете — гледала је Ана љубазно испитујућим погледом у монаха Иринеја.</p> <p>— Да, да. |
| астматично скикање, као да ће сад душу исплакати.</p> <p>На ту ларму је дотрчало мало Анино ку |
| та ми не треба ...{S} Оставите ме да се исплачем и смирим сама у својој соби.</p> <p>Али тамо, |
| рних, смрти и мира жељних крилаца, који исплови, тамо негде из ћутања и даљине прошлости, и кој |
| але као црви, као да детенце хоће да се испне из неке страшне јаме, а ипак се све на једном <pb |
| дом, скаменила се, и мирно, као самртну исповед, је одговарала:</p> <p>— Било је један час и не |
| није могао да зна шта би управо хтео да исповеди. </p> <p>По свршеној служби је остао у олтару |
| гласом тражио у Бога савет, како да се исповеди и смири пре него што светињи приђе.{S} А Бог м |
| и да је се монах Иринеј руком дотакне , исповедила се.{S} Целом, потпуном истином , <pb n="232" |
| а, је л' те да има?{S} Напишите да има, исповедите да има, обећајте да ћете доказати да има, до |
| ао је. — Али, осећам да се некоме морам исповедити, а нико деликатним стварима не стоји тако бл |
| ражим одлучан одговор.{S} Ја знам да је исповест моја чудна, да је обрт у мени силан и неверова |
| финим колоритом јој се вратила у сећање исповест Пашковићева , и држање њено том приликом, сцен |
| ши Аниној.{S} А дивни мотив, који прати исповест о вери у Сина Божјег, занео ју је, осветио ју |
| ако је могла и смела до краја саслушати исповест човека, који, иако то ниједном речју није каза |
| вићев глас је подрхтавао чистотом праве исповести, и дирао је Ану у срце. — Често се питам: шта |
| а жалосном ватром у очима, са необичном исповешћу на уснама, Ани се тај дрвени, рапави и чворно |
| мо до великих гвоздених врата на порти, испод којих је, као испод неких великих крила победе, А |
| ма, око сузе те је почео горети пламен, испод стегнутог укрштеног орара је Ана видела опојну је |
| ју историју, и да мирисање цвета почиње испод земље у корену, а завршује се тамо <pb n="245" /> |
| опло, од чега су јој се очи склапале, и испод затворених капака виделе нов један свет.{S} Монах |
| ахом би ућутао.{S} Тога пута, гледајући испод ока како је природа Ану после болести чисто нанов |
| .{S} Као да му се нешто хладно провлачи испод стихара, пролази кроз одело и груди, и хвата га з |
| ију.{S} Осетио је да га са сваким тоном испод прстију те девојке обузима нешто што прети да ће |
| у црно.{S} Ана са златном својом косом испод вела, Пашковић са гргуравом сребрном фризуром око |
| них врата на порти, испод којих је, као испод неких великих крила победе, Ана улазила у цркву м |
| променила, али се завила, од рамена до испод колена, у црни свилени шал са врло дугачким ројта |
| јпре високо над главом, па затим дубоко испод ногу.</p> <p>Нешто тешко се ваља.{S} Долази, а ни |
| е је, не слутећи шта се догађа, спавало испод густе платане у потпуној сувоћи.{S} Псетанце скоч |
| децом поје, а поздрав архиепископу, <hi>исполаети деспота</hi>, сваки пут наизменично са одрасл |
| ав за идеју лепоте, апстрактна и горда, испољила је одједаред нешто ново: немилосрђе и суровост |
| ви, јер калуђерске душе имамо.{S} Нисмо испосници, ни читачи молитава, ни целивачи икона, него |
| јесење дане уме бити сирота и гола као испосничка пећина. </p> <p>Баш те недеље је освануло хл |
| а.</p> <p>Али монах Иринеј се одједаред исправио.{S} У изразу и држању његовом огледала се опет |
| је дивне вереничке и свадбене концерте, испраћа их у нови живот, и мирно се враћа своме послу.< |
| д страних лекара сигурно.{S} Нико га не испраћа.{S} То значи да је унутри зло.</p> <p>Анино срц |
| S} Неки су завидели владици, неки су га испраћали дугим погледима сажаљења.{S} Они први се чуди |
| љивим тоном рекао Пашковићу, који га је испраћао: </p> <p>— Кад свршите анализу овог данашњег м |
| сима пучине . </p> <pb n="19" /> <p>Ту, испред ње, остварио се један од најтоплијих њених снова |
| је, држећи се у ужасу за главу, бежала испред њих с места на место, питајући се откуда те идеј |
| разлозима и ласкањем, али Ана је бежала испред њега, јецала и кидала се:</p> <p>— Лагала сам, л |
| ила, скоро мајска.{S} Крилима је гонила испред себе неку свежину, која је умивала варошицу и бу |
| </p> <p>На гробљу, није већ видела даље испред себе него на тридесет четрдесет корака.{S} Као и |
| а на орару.{S} Рука је заклонила очи, и испред руке се склањало црвенило из олтара.{S} Блеђе и |
| више воли од мене, он ме отискује, бежи испред мене, савлађује и као суви штап крха живу љубав, |
| — почела је плакати јадна жена, бежећи испред Ане и затварајући за собом врата.</p> <p>Ана је |
| оји су оборили главу на дрвену преграду испред себе, који плачу.{S} Стари владика нарочитим бла |
| ога се, најзад, живот и срце и уклањају испред њих, и човек, такав човек, одмиче далеко од свак |
| жне једне јасности нагло је однео маглу испред унутрашњих његових очију.{S} Осетио је да га са |
| а тонови, особито тонови црквене песме, испредају над њом неку врсту калуђерског вела.{S} И пон |
| и је тога дана дорађен или потрошен.{S} Испрезали се и људи.{S} Једни, који су тешко радили , а |
| по једно, заустављали разни покрети, и испрезали из оног дела живота који је тога дана дорађен |
| у материном наручју заборави на плач, и испрекидана шапатом тепања и опрезних пољубаца по ручиц |
| а хору хуји празнина, из олтара се чују испрекидани слогови , <pb n="111" /> за певницом неко п |
| са масивном основом својом, и са неким испреплетеним, као недовршеним луковима и сводовима, не |
| ла је давнашња, неоправљана, гуштерасто испрепуцана зграда, ружичаста и црна у исти мах од огол |
| ара .{S} Да јој, без једне једине лажи, исприча цео свој живот.{S} Да јој каже како воли Богоро |
| , ништа нема.{S} Ништа на свету.</p> <p>Испружена Анина рука је стидљиво дрхтала .{S} Као дете, |
| го монах који обожава јечање, страдање, испружене руке и невесела чела!{S} Куда су, него у поно |
| е она улетела у душу Ане Недићеве.{S} А испружене њене руке је одмах одсекла горда олтарска дис |
| а касније је баш он сам одбио дечку обе испружене руке.{S} Наравно да је са тим рукама отишла и |
| лике, младе, старе, механично и с вером испружене руке.{S} Одједаред, Ана је осетила како се у |
| ју је делио монах Иринеј.{S} Пуно, пуно испружених руку је било око њега, много више него полов |
| позлату оковано Еванђеље скоро потпуно испружених мишица, високо над главом својом, а сасвим в |
| у немоћ и самоћу.{S} Али Ана је вратила испружену руку себи, пала главом по тој руци, и почела |
| а отвори прозор.{S} Ана га је задржала, испруживши обе своје руке према њему.</p> <p>— Останите |
| Ана је, пре но што ће затворити прозор, испружила руку да осети сипи ли киша и је ли хладно.{S} |
| ц клавира , и по њему, као неку полугу, испружила мало мршаву, иначе лепу руку, необично таласа |
| ку, као да хоће некога.{S} Шест руку се испружило да дочека Анину немоћ и самоћу.{S} Али Ана је |
| уди је додуше ишло на то да ту празнину испуни, али она је пробијала кроз сав метеж и све боје, |
| даљавала се без корака.{S} Душу њену је испунила једна она реч, а прсти су лежали непомични на |
| приметна рупица на бради удубила се, и испунила се нечим зрачним.{S} И деца су се смешила.{S} |
| олико благих речи, један блиски поглед, испунили су Ану блаженством највеће милоште.{S} А од ми |
| вију људи, па и њеног.{S} Срце Анино се испунило немоћним, горким сажаљењем.{S} Сажаљењем , кој |
| пре говорио више ју је интересовало, и испунило ју је одједаред нечим новим.{S} Привидела јој |
| е крупна, озбиљна промена.{S} Младић се испунио неком безграничном милошћу, и мало му је било в |
| ајзад је том свемилостивом љубављу тако испунио душу, да су му уске љубави страсти изгледале по |
| омоћи, али једну жељу, ма коју, могу ти испунити.{S} Промисли , реци ми, и биће ти што затражиш |
| сасвим је свеједно чиме ћу тај тренутак испунити .{S} Шта више, ја морам зло чинити и живот сво |
| ка моћ из њега мене и води, и живот мој испуњава дужностима , борбом и радом, као и сваки други |
| ала је, и све блаженство, којим Христос испуњава душе једноставних људи, а и сав хаос, који име |
| реба отиснути у страну све што јој душу испуњава.{S} Треба ћутати.{S} Зашто човек ћути ?{S} Изм |
| је хваљено и слављено.{S} Душа њена се испуњавала <pb n="8" /> чистим неким поносом, и истом т |
| ирно блаженство.{S} Блаженство то ју је испуњавало сву, чак до врхова прстију. </p> <p>Други пу |
| огове и речи Еванђеља са дугим паузама, испуњавао те паузе једном отегнутом муком коју је ваљда |
| шибљику, пуну пчела.{S} Ана је застала, испуњена ретким задовољством .{S} А затим, на прстима, |
| куцало спокојно.{S} Жеље њене су мале и испуњене.{S} Љубав њена је мир божји.{S} Оно неколико б |
| живот њен.</p> <p>Анине дубоке, љубављу испуњене очи, окретале се некуда за даљином.{S} Одрицал |
| торе историјске .{S} У просторе који су испуњени уским љубавима хероја, крвљу, блатом, немоћи, |
| уде онај који воли.{S} Све сањање и све испуњење тих снова ограничавало се свеједнако на цркву, |
| се откине .{S} Ани задрхта рука, и она испусти молитвеник .{S} Ђакон се сагао и дохватио га.{S |
| шини се обављао посао.{S} Собарица није испустила ниједно ведро.{S} Кочијаш је очистио кола и и |
| , па други, па трећи.{S} Прота мештанин испуштао је из своје дуваном много кађене и вином много |
| морају добро држати и не смеју на земљу испуштати, савио је лагано два Анина прста преко златно |
| једноставна груда злата, која је скроз иста, скроз драгоцена и светла.{S} Стрепнули би му само |
| да живи.{S} Хипокризија, страшна, увек иста, без обзира на важност или трагичност тренутка.{S} |
| сав метеж и све боје, и видела се увек иста, непопуњива и стална.{S} Силазећи с амвона, ђакон |
| потпуно исто семе, из кога ниче потпуно иста биљка?{S} Да ли живот човечји , растући из корена |
| азивали никаква интереса ни за један од истакнутих проблема.{S} А нико им то није ни замерао.{S |
| ретом његових руку, и знала да су то те исте руке које она гледа на орару, и које стежу златну |
| аца и круна. </p> <pb n="167" /> <p>Још исте вечери је стигла и у резиденцију старог епископа.< |
| се зарију у усну, а прсти леве руке се истежу, трепте, бледе и умиру у овом животу пре него шт |
| ашковић, са својих педесет четири љета, истера врага из торбе.</p> <p>Разговор је текао још нек |
| аред, болест је изашла из болесника као истерани беси.{S} Младић је оздравио.{S} Он је васкрсао |
| нце у наручју њеном почиње да дрема.{S} Исти мотив је дошао и трећи пут.{S} Сасвим тих, шаптав |
| зних пољубаца по ручицама и по коси.{S} Исти мотив се поновио.{S} Тиши и спорији, али врелији и |
| је за сваког и за сва времена један те исти.</p> <p>А у музици?{S} Свако свира или пева оно шт |
| сасвим јасно разабрала глас, и то онај исти глас, од кога је молитва ђаконова тако величанстве |
| јер, Бог, лепота и чедност, то је један исти завет.</p> <p>Ана је испитујући погледала у оца, и |
| и оно свеједно, т. ј. како је то један исти део душе из кога је ђакон написао ово писмо сада, |
| отреса или криза.{S} Живот јој се чинио исти као и пре тога, и, као и пре тога, она је задовољн |
| амење гута.{S} По трећи пут се онда чуо исти тај став одгоре.{S} Као водопад, који се лије из ч |
| уја.{S} Ана се усхићивала, гледајући, у исти мах, кроз резотине олтара, силуету монаха Иринеја, |
| а дана.{S} Јасно му је било да човек, у исти мах, може бити јако близу и Богу и људма.</p> <p>И |
| лубе, и хита у вис као лопту крпа.{S} У исти мах руши и лупа.{S} И у једном правцу котрља све п |
| октор јој се чинио и досадна ухода, а у исти мах и нека виша добронамерност, која зна за борбе |
| сваком догађају и свакој жртви.{S} А у исти мах је ђакона гризла савест већ и због тога што је |
| да мора некоме све то рећи, а као да у исти мах не зна коме говори.{S} Ана је опет сва дрхтала |
| испрепуцана зграда, ружичаста и црна у исти мах од оголелих цигаља , зарђаног гвожђа, старог к |
| је то лепо било - помислили су обоје у исти мах, и даље ћутали. </p> <pb n="108" /> <p>Ана се |
| таман се он дигао и пошао Ани, кад се у исти час Ана дигла и пошла монаху Иринеју.{S} Учени док |
| реће, животе <pb n="135" /> и људе, и у исти мах опора, поносита и непорочна — она је немилице |
| гледала у ђакона очима љубави, носећи у исти мах, у зеницама тих очију, и крстове Богородичиног |
| литву.{S} Молила се брзо, ослушкујуЋи у исти мах, целивала Мајку Божју, такође брзо, само у ску |
| смејао.{S} И такав , сузан и насмејан у исти мах, изгледао је као какав лепи намучени анђео.</p |
| и три дана касније, о празнику, тачно у исти час, т. ј. при читању Еванђеља, осетио је ђакон оп |
| на његовим уснама тако страшна.</p> <p>Исти тај глас! — понављало је нешто у Аниној свести, и |
| дно ведро.{S} Кочијаш је очистио кола и истимарио коње, а ниједаред није опсовао.{S} Несташно А |
| ао ошинут, као по лицу ударен.</p> <p>— Истина је.</p> <p>— Кажите још једаред, Ана — муцао је |
| једаред, Ана — муцао је ђакон.</p> <p>— Истина је. </p> <pb n="253" /> <p>— Али ви ћете одрећи |
| довучене ствари, и да је света и вечита истина : да је и девојци у свету и свету од девојке нај |
| } Али, окренувши се себи у душу, где је истина стојала светла као звезда и тврда као камен, она |
| чима право у душу, и реците ми да ли је истина да истину говорим? — Пашковићев глас је подрхтав |
| ти једну жену изнад свију жена!{S} Није истина дотле, док је калуђер у стању да ту жену воли из |
| се због тога баш и покалуђерио!{S} Није истина да калуђер не сме љубити жену! — заносио се ђако |
| заносио се ђакон својом идејом. — Није истина ни то да не сме волети једну жену изнад свију же |
| срцу треба да задави.</p> <p>— То није истина, Ана! — завикао је очајан и разјарен. — То jе сц |
| еколико људи, неколико ствари, неколико истина и лепота.{S} Изгубио је своје поједине љубави, и |
| чним неким путевима, зашла у месо и крв истине.{S} Осетило се да Ана зна, или има у себи тајну |
| уверење који ће бити у даљњој даљини од истине.{S} Ћутати, дакле, то је лагати.{S} Та јој је ми |
| и лепо! - ...{S} Она ваша црква је први истинити дом божји који сам у дугом свом животу видео.{ |
| том, а коју сада видим стварну, идеално истиниту, видим је новим очима, видим је у вама као јар |
| кне , исповедила се.{S} Целом, потпуном истином , <pb n="232" /> и свом лепотом првога тешкога |
| екнула је, и почела Богу да се моли.{S} Истински побожна , она је имала моћ да увек, за време м |
| идете — говорила је госпођица Недићева истински невесело , видећи у ђакону одједаред блиског ч |
| сте!{S} Ја служим Богу, цркви и вернима истинском службом слуге који љуби своје господаре, који |
| езањем — да нам понекад дођете.{S} Али, истину да признам, не могу да волим мисао да у овој црк |
| у душу, и реците ми да ли је истина да истину говорим? — Пашковићев глас је подрхтавао чистото |
| ?</p> <p>— Знао.{S} Или је сам дошао на истину, или, што је вероватније, доктор Пашковић му је |
| ма за часак један волели, Ана, говорите истину, Ана! — шкргутао је монах Иринеј више но што је |
| е одједаред ђакон. — Говорите, говорите истину, јели то неваљалство ? ! ...</p> <p>Ана је пробл |
| <pb n="253" /> <p>— Али ви ћете одрећи истину, ви ћете повући реч, ви ћете — далеко сте отишли |
| верношћу, и с таком <pb n="60" /> моћи истицала финесе контраста, да су слушаоци тој, управо з |
| грехом, ни смрћу.{S} Зовући их лепотом, исто тако као и душе своје.{S} Страст ће нас можда још |
| успеју да заволе једнога Бога, муче га исто тако као што и човека муче. — Владичине руке задрх |
| е не воле људи.{S} Једно се без другога исто тако не да замислити, као што се ја не могу замисл |
| е говорити, загледао се у свога Иринеја исто тако невесело, као што се Иринеј загледао у земљу. |
| " /> свемоћну смрт, која је Сина Божјег исто тако прождрла као што прождире траву. </p> <p>Ана |
| спела је у том савршено.</p> <p>А он је исто тако савршено успео да јој благодарним поклоном гл |
| а сада неки нов тон, који се од прилике исто тако понаша као и њена коса.{S} Некако је сувишан |
| т, освета.{S} Њу боли, али она бол трпи исто тако као и оно што јој годи.</p> <p>У то је дунуо |
| боко се поклонио.{S} Недић и његова кћи исто тако.{S} Ана је тај дубоки поклон изводила са тако |
| 3" /> <p>Њој дође на ум да је тај човек исто што и зрнце тамњана које тамо на олтару сажиже и н |
| Ах, како се на разне начине може једно исто рећи.{S} Колико пута су и други људи то исто помис |
| лио би се Недић. — Двапута те већ једно исто питам.</p> <p>— Слушам нешто друго, па не чујем те |
| ју, јек и сву душу гласа тако истоветно исто са ђаконовим рецитативом, да је тренутак добио одј |
| ију?{S} Да ли су збиља сви људи потпуно исто семе, из кога ниче потпуно иста биљка?{S} Да ли жи |
| рећи.{S} Колико пута су и други људи то исто помислили и говорили, али нико још није овако.{S} |
| е да се идућег богослужења може чути то исто још једаред.{S} То што се чује, то је песма душе њ |
| у дана ...{S} Зашто се онда за срећу то исто не каже?{S} Чему срећа и усхићење и сласт, кад пос |
| дом, и сасвим тихо, уздахнуо.</p> <p>То исто је, мало после, урадио и епископ.{S} Пробудио се.{ |
| ије, знајући врло добро да два ђакона у исто време и на истом месту не могу постојати, вратио с |
| зана, нељубљена, та је рука била за Ану исто што и слика живота њеног.{S} Значила је предодређе |
| свега.{S} Црква је место где се сасвим истоветно благосиља и рођење и смрт, где се пева и венч |
| реливе, боју, јек и сву душу гласа тако истоветно исто са ђаконовим рецитативом, да је тренутак |
| су, с музичког гледишта, хармоније или истоветности. </p> <p>Ана је опазила да су гости дирнут |
| рефлекса, сасвим ружичасти, како је од истог тог руменила ружичасто и лишће на дрвету, ружичас |
| ије или касније мора довести до потпуно истог облика и конца?{S} Можда човек заиста мора живети |
| дничким вежбама са хоровођом.{S} У оној истој соби.</p> <p>Ана је била узнемирена, ђакон није с |
| <pb n="202" /> <p>Ана је стојала све на истом месту.{S} Ристовићева кућа јој је изгледала као р |
| о добро да два ђакона у исто време и на истом месту не могу постојати, вратио се натраг .{S} Не |
| ла <pb n="8" /> чистим неким поносом, и истом таком смерношћу , у чему је ваљда почетак праве р |
| и он доживео лепоту и срећу, и одмах, у истом <pb n="204" /> тренутку још, слеће на тај доживља |
| је тврдила, одлучила и пресекла.{S} А у истом том тренутку јој је пало на ум да монах Иринеј јо |
| т, и јурнула да забрави улаз — кад је у истом моменту шкљоцнула брава, али на супротним вратима |
| о у просторе оног ведрог живота који ни историја ни људи не бележе.{S} Не бележе га, јер тај жи |
| у даљне просторе.{S} Али не у просторе историјске .{S} У просторе који су испуњени уским љубав |
| а и мало лепши пућпурик шеве има, своју историју, и да мирисање цвета почиње испод земље у коре |
| а.{S} И тада би, и то као неку кривицу, истраживала први повод томе што се сад догађа.{S} Онда |
| ког израза, он, доктор Пашковић, вечити истраживач скривености и тајни, није овога пута слутио, |
| а, не!{S} По цену своје пропасти бих је истргао из демонских руку.{S} Ако је она искушење, онда |
| рошарено цвећем, и што то цвеће једнако истреса семе, и башта сваким даном расте ...{S} А да ли |
| какав, гладно псето, буке мртвих ружа и иструлели остатци покојног једног света, то му је сад д |
| {S} Све ти то иде у једну флашицу , под исту етикету: отров, љути отров?</p> <p>Те вечери, мона |
| , јер се сва увукла иза густог зеленила истурене баште.{S} Застао је мало крај гвоздене ограде. |
| прошао доктор Пашковић.{S} А уједно, на истуреном крилу капијице, прочитао је ђакон таблицу: ад |
| гроб.{S} Плаштаница је од мириса.{S} А Исус није мртав, него спава.{S} Њега и цвеће успављује |
| Богородичине Цркве није ни владика, ни Исус Христос, него мој пријатељ ђакон Иринеј.</p> <p>Бе |
| је наслонила образ свој на мртво плеће Исусово.{S} Најлепша њена љубав је пала на Велики Петак |
| тих, мио звук расклапања двери.{S} Звук исушеног, светог , у цркви остарелог дрвета, који је Ан |
| мају моћ да и из најтврђе охолости сузу исцеде.</p> <p>Слушајући, после Еванђеља, ђаконово реци |
| дук фабрички је звучао меланхолично.{S} Исцеђена светлост се увлачила у собу као неко сироче.</ |
| .{S} Ви, ви која људе преобраћате, душе исцељујете , чуда и величине из људи мамите, песмом сво |
| целога места.{S} Чим би се у некој кући исцрпео разговор око најпречих домаћих потреба, долазил |
| тон вечито вечни.</p> <p>Анино тело се исцрпљивало у неким необичним уздасима, хармоничним са |
| је била у рају.</p> <p>Али тело њено се исцрпљивало.{S} Доста се променила.{S} Руменила је нест |
| а и његових карактеристичних боја умела ићи до таквих финеса, да је та вештина, мало по мало, и |
| сву душу, мора ме служити, мора у ланце ићи, ако ја тако хоћу! ...{S} А он ?{S} Он друго нешто |
| мисли , хоће ли савити лево и кроз парк ићи кући, или ће још једаред проћи поред цркве.{S} Вукл |
| е ништа, не жртвујте ништа!{S} Ја морам ићи, морам , јер несреће мора бити, растанка мора бити, |
| да стари Богородичин Храм има срце, да их је обоје примио у то срце, и да је то срце свему кри |
| е ваше руке, дајте их да их пољубим, да их имам, да су моје — говорила је она скоро у уво сагну |
| шњих својих мисли, Ана је покушавала да их омаловажи, чак да им се наруга.</p> <p>То је можда б |
| оцкица, толико да је једва могла све да их задржи.{S} Читаво парче хлеба јој је дао тај необичн |
| осећајући да их она није мислила, и да их чак и не познаје, али осећајући и то да их сад ето и |
| да се сруши нешто преко њих свију, и да их затрпа све одједаред, пре него што несрећа, делић по |
| те речи кроз зубе, не знајући да ли да их каже или не, да ли да жали што монах Иринеј није ту, |
| тајући се откуда те идеје, осећајући да их она није мислила, и да их чак и не познаје, али осећ |
| јер је видео да хоће да пође, а знао да их само педесет корачаји деле од пуне светлости и друшт |
| чак и не познаје, али осећајући и то да их сад ето има и носи у себи готове и своје.</p> <p>Так |
| ње !{S} Ја се успомена бојим, и нећу да их имам.{S} Зато сам ваљда и провела цео свој живот као |
| . — Дајте ми обе ваше руке, дајте их да их пољубим, да их имам, да су моје — говорила је она ск |
| из собе у собу, ширила руке, и склапала их опет, и ударала се у груди старинским, вечитим оним |
| брава и тешка гвоздена полуга затварала их је тако као да су за сва времена залупљена и урђала. |
| ло, и она је пила акорде до краја, пила их онако као што се пије чаша вина или чаша отрова.{S} |
| у, откинула пуну шаку бркова, и хитнула их далеко.{S} Затим се потпуно тупо загледала у једну б |
| душу слива.{S} Људи су узбуђени.{S} Има их који се с колена не дижу, који су оборили главу на д |
| вереничке и свадбене концерте, испраћа их у нови живот, и мирно се враћа своме послу.</p> <p>— |
| етила старог владике.{S} Само један зид их раставља , он је можда такође видео веселу слику на |
| е Цркве.{S} Прво им се насмејала, после их је погледала изазивачки, скоро мрско, али је одједар |
| је Ана. — Дајте ми обе ваше руке, дајте их да их пољубим, да их имам, да су моје — говорила је |
| ли своја мекана, врела уста, и склањали их опет и љубили једно другом руке, и кидали се да беже |
| отровом, ни грехом, ни смрћу.{S} Зовући их лепотом, исто тако као и душе своје.{S} Страст ће на |
| ли смо тела своја за увек.{S} Не зовући их ни змијом, ни отровом, ни грехом, ни смрћу.{S} Зовућ |
| притајивати и тањити сплет тонова, док их <hi><foreign xml:lang="it">una corda</foreign></hi> |
| ачке ишли су у гомилама за њим.{S} А он их је све мазио, и слушао их, и годило му је да буде <p |
| њим.{S} А он их је све мазио, и слушао их, и годило му је да буде <pb n="48" /> псету слуга.{S |
| арива се више у ствари као нож.{S} Него их одгоре пробија, онако нешто као сунчев зрак.</p> <p> |
| } И тако су одлично певала .{S} Одморио их је ваљда тај прекид са писмом.</p> <p>После певања ј |
| интересовала своје суграђане, а помало их је и једила.</p> <p>Стара двадесет и три године, одл |
| енутака , који се само зато не виде што их нове жеље и снови затрпавају?{S} Јесам ли ја већ јед |
| но другом руке.{S} Свечаност и срећа су их стезали у заједницу, онакву какву је Христос пропове |
| наестинама , славујева песма, просто су их раздрагали .{S} Монах Иринеј је молио Ану да још неш |
| лучају би сачекао напољу Ану и Иринеја, ишао с њима, разговарајући, до првог или другог угла, и |
| отрајно неко путовање пође.{S} Ишао је, ишао, и најзад, далеко у пољу, сео на сунцем угрејани к |
| да на дуготрајно неко путовање пође.{S} Ишао је, ишао, и најзад, далеко у пољу, сео на сунцем у |
| црква на нарочити начин.{S} Откудгод је ишао, враћао се у њу.{S} Велико му је задовољство чинил |
| је како би било кад би цео свет стварно ишао и стојао на глави.{S} Како би изгледали, стари хор |
| /p> <p>Глас о том величанственом појању ишао је даље.{S} Велики празници очекивани су са <pb n= |
| аузимала за чичицу код црквеног одбора, ишла сваки дан да га посети и да му реферише о успеху, |
| ића на врху.{S} Горела је, савијала се, ишла отвореном прозору, бојала се нечега, молила се црн |
| елела да јој се растумачи доживљај .{S} Ишла је кући потпуно задовољна и умирена, савршено блаж |
| уке зимских ружа, и пошла на гробље.{S} Ишла је попречним путем, пољем.{S} Опазила је као да се |
| због тога, као нека утвара, на прстима ишла по ходнику.</p> <p>Капијица се отвара! — Ана је пр |
| ицу, и обоје су се осмехнули.{S} Ана је ишла очима за покретом његових руку, и знала да су то т |
| после службе, Ана је заобилазним путем ишла кући.{S} Свугде се осећала мора болести.{S} Пусто |
| .</head> <p>Пред вече је Ана врло често ишла с оцем у шетњу, већином ван вароши.{S} Тога дана ј |
| итала, није шетала, није чак ни у цркву ишла, сем понекад на вечерње, а и онда је обично, проша |
| сни људи, јесен, самоћа њена ...</p> <p>Ишла је лагано, застајкујући.{S} Осећала је часом неку |
| људи ваљда са потпуно мирним савестима ишли у цркву.{S} Кад још нису слутили да човек целу ноћ |
| чаробности.{S} Деца, врапци пси и мачке ишли су у гомилама за њим.{S} А он их је све мазио, и с |
| нотама у рукама, отпевати свој део.{S} Ишло је доста добро.{S} Кад ђакон погреши, Ана се смеје |
| уметности богослужења.</p> <p>И све је ишло простије и лепше него икад.{S} Певачи су били пажљ |
| ну празнину.{S} Комешање људи је додуше ишло на то да ту празнину испуни, али она је пробијала |
| једаред пређе с њим његов део. </p> <p>Ишло је лепо, као увек.{S} Ана се смешила, умирена и за |
| оравити.</p> <p>А нервозније но икад је ишчекивала Пашковићев долазак из вароши, и извештај њег |
| о у запетом неком држању, као да му очи ишчекују некога, а уши чују нешто што само за њих важи. |
| да ћемо се укаљати , пасти, у пијанству ишчупати једно другом душу, преварити Бога, завет, цркв |
| {S} И још сто хиљада таквих пољубаца ћу ишчупати из њега, љубављу , заповешћу, игром, варком, с |
| Ја сам уметник.{S} Мој завет је лепота. ј Предстоји дакле и мени калуђерска борба. 1</p> <p>Наи |
| заједно умирало је његово јединче , т. ј. све оно у Ани што је било детињасто , мазно, лаковер |
| тим задржао дуже од једног тренутка, т. ј. владичино изненађење и радовање је трајало дуже од т |
| . — Такође сам желео и вас да видим, т. ј. да се с вама поразговорим.{S} Страшна моја служба у |
| цања.{S} То је одрицање светитељско, т. ј. без бола, у животу природе .{S} Узми на пр. сутон, и |
| етила је како је ово и оно свеједно, т. ј. како је то један исти део душе из кога је ђакон напи |
| сније, о празнику, тачно у исти час, т. ј. при читању Еванђеља, осетио је ђакон опет један неси |
| је текло на служби као и обично.{S} Т. ј., други људи су то можда звали обичним, а за Ану је т |
| ије одговарала на очеву примедбу.{S} Т. ј., ћутањем <pb n="74" /> је изражавала слагање и допад |
| аш довршивао једну своју вештину, да т. ј. на режањ хладног прасета стави ред талијанске салате |
| сада долази друга занимљивост.{S} Да т. ј. људи, који сасвим далеко стоје од горњег случаја, ко |
| м да жена љутитим гласом виче:{S} Јово! ја се направим одсутан , и не изађем.{S} А он, јадник, |
| има у очи, и осмејак његов говори : да, ја одлазим од вас, али срећа је уза ме; а ви ћете остат |
| узимајући оца нежно под руку. — Збиља, ја сам у неприлици како да се споразумемо, јер се у тој |
| појање.{S} Чим останем у тишини и сама, ја чујем, и гласове хора и глас ваш.{S} Увек тако.{S} З |
| S} Бојим се канда ипак.{S} До вас, Ана, ја нисам сасвим веровао у жену, па се тај сахрањени стр |
| је падала дубље и дубље.</p> <p>— Ана, ја вас волим.{S} Ви сте светиња и завет живота мога.{S} |
| ицом ка излазу.</p> <p>— Госпођице Ана, ја вас молим, лепо вас молим да станете на тренутак, да |
| <pb n="162" /> лепота из онога времена, ја не знам какви су били, и не знам куда су сада.{S} Ов |
| Нема ништа од тога?{S} Знао сам.{S} Е, ја ћу сад, и с вашом дозволом, кући на одмор.{S} Од чет |
| ам прстом у себе, да сам, од нас двоје, ја већи и баналнији кривац...{S} Али затим сам се насме |
| ћу тај тренутак испунити .{S} Шта више, ја морам зло чинити и живот свој обесветити, ја морам с |
| покајно и скрушено, пење се за њим, и, ја верујем, може се попети до неслућених висова поноса |
| о самном?{S} Бог је, или живот је, или, ја не знам, можда је у мени самом негде готово чекало л |
| } Али врага не видиш.</p> <p>— Бога ми, ја, сем торбе, видим и друго.{S} Видим чудно, четвороуг |
| рам зло чинити и живот свој обесветити, ја морам срљати за жеђу својом, морам унесрећити матер |
| чувај Господе Боже, не, не, несме доћи, ја нећу да дође, и реците му уопште да се чува, и — ах, |
| ипак, ја желим да дођем.{S} Ја ћу доћи, ја ћу зацело доћи ... други пут ћу доћи! — кликнуло је |
| ошло.{S} По старој, злој својој навици, ја сам боље видео у вашу душу, него у своју.{S} Видео с |
| Преосвећености, не могу ...{S} Па ипак, ја желим да дођем.{S} Ја ћу доћи, ја ћу зацело доћи ... |
| зар ја да вас непристојно предусретнем, ја ... </p> <p>Монах Иринеј није могао даље.{S} Дрхтао |
| Ви далеко од ње ...{S} У души међутим, ја сам свакога дана с Вама.{S} И ниједна моја молитва Б |
| > <p>Сад, кад сам ово писмо већ свршио, ја се питам зашто сам га писао.{S} Не, није сасвим тако |
| нога часка .. . ја сам недужан потпуно, ја вас нисам уходио, <pb n="228" /> ја нисам ни слутити |
| гли, зар сте могли и једнога часка .. . ја сам недужан потпуно, ја вас нисам уходио, <pb n="228 |
| но, ја вас нисам уходио, <pb n="228" /> ја нисам ни слутити могао да сте овде, зар ја да вас не |
| девојци доћи до савршеног монаштва !{S} Ја видим да је плод моје љубави лепота и жива црква! .. |
| , разумите ме добро !{S} Не сећање !{S} Ја се успомена бојим, и нећу да их имам.{S} Зато сам ва |
| аче белу своју душу дроби пред њима!{S} Ја ћу баш кроз љубав према тој девојци доћи до савршено |
| обећавајте ништа, не жртвујте ништа!{S} Ја морам ићи, морам , јер несреће мора бити, растанка м |
| с љубављу мојом добро у мени расте!{S} Ја служим Богу, цркви и вернима истинском службом слуге |
| > <p>Та ја сам већ до врата у греху!{S} Ја сам већ ухваћена у ђавоље канџе и изгубљена сам, и ј |
| моје љубави лепота и жива црква! ...{S} Ја волим најлепшом <pb n="171" /> љубављу на свету!{S} |
| може знати шта је за мене та црква.{S} Ја се понекад скоро страшим од свега тога лепога.</p> < |
| ко несрећан због те немоћи као сада.{S} Ја туђу, божју или човечју помоћ никад нисам тако желео |
| ју никад нисам тако осећао као сада.{S} Ја никад нисам био тако несрећан због те немоћи као сад |
| моћ никад нисам тако желео као сада.{S} Ја се никад нисам Богу молио као данас.{S} Ја тако осећ |
| у, као да ме топлота живота оставља.{S} Ја, видите, никако више не могу да се опоменем каква је |
| само часак два останите самном, Ана.{S} Ја ћу онда на гроб, ви морате кући.{S} Хладно је, а већ |
| <p>Ово последње је страшна реч, Ана.{S} Ја је ипак свесно и хладно кажем и пишем.{S} Све ћемо и |
| ји тако близу као ви, госпођице Ана.{S} Ја сам у кризи једној, и мене треба саслушати , и помоћ |
| вота мога.{S} Ана, реците ми штогод.{S} Ја ћу век провести између два крила беле душе ваше.{S} |
| шта раствара појаве и дела у детаље.{S} Ја вам кажем да тај човек негде у унутрашњости својој м |
| и да због мајке не можете на гробље.{S} Ја сам осетио да вам је много жао.{S} Баш на данашњи да |
| ма.{S} Мене је волео као своје дете.{S} Ја сам га оставио.{S} Смрт је близу.{S} Понекад ми се ч |
| S} Реците? </p> <p>— Можете, можете.{S} Ја сам ваша, и у вама, свим оним што је најбоље у мени. |
| сти између два крила беле душе ваше.{S} Ја бих хтео умрети у коси вашој.{S} Ана, реците ми штог |
| оћи ми, као и сваком човеку у нужди.{S} Ја немоћ своју никад нисам тако осећао као сада.{S} Ја |
| и, Анице?{S} Учини, дете моје, дођи.{S} Ја сам те већ извинила доктору: да ниси добро, и он ће |
| пшим божјим створењем на овој земљи.{S} Ја мислим да је то оно што волим ...{S} Али, човек сам, |
| ојила , да ми само ви можете помоћи.{S} Ја се већ једва савлађујем од узбуђења.{S} Ми смо у чељ |
| у ...{S} Па ипак, ја желим да дођем.{S} Ја ћу доћи, ја ћу зацело доћи ... други пут ћу доћи! — |
| негде готово чекало лепо једно чудо.{S} Ја сам пре био дивља лоза која никад цвета нема.{S} А с |
| Опростите му, и почујте га још мало.{S} Ја не знам прави почетак када је до свега тога дошло.{S |
| </p> <p>— Не тражим одлучан одговор.{S} Ја знам да је исповест моја чудна, да је обрт у мени си |
| се никад нисам Богу молио као данас.{S} Ја тако осећам као да су сва та болесна деца моја деца, |
| ладак смеј.</p> <p>— Шалу на страну.{S} Ја остајем при своме.{S} Само начин, како доктор Пашков |
| о ми се чини, требао би да је монах.{S} Ја сам то небројено пута осетио, и жао ми је што не мож |
| бро, тако добро како ти и не слутиш.{S} Ја имам јасан пут пред собом, и идем по њему ведра и хр |
| нисмо договорили да вас ја заменим ?{S} Ја вас могу заменити, је л' те, да могу, Ана?{S} Реците |
| би. — Зашто несрећа и жртва и плач ?{S} Ја вас не дам, Ана! ...{S} Ана!{S} Милости моја, лепото |
| ам.{S} А да ли сте ви ?</p> <p>— Ја?{S} Ја бих желела да цела вечност буде архијерејска служба |
| } Љутите ли се, Ана, је ли то казна?{S} Ја се ипак надам да ми и сада, као и увек, само спасење |
| сам морао вама рећи.{S} А ово друго?{S} Ја у последње време имам осећање да све оно што пре нис |
| а ђакона с неким милим пребацивањем . — Ја одлично познајем ваш глас.{S} Изволте да пређемо у с |
| ј мојој песми. </p> <pb n="110" /> <p>— Ја вас не разумем — шаптала је Ана, гледајући, кроз тре |
| стио се старац с побожношћу . </p> <p>— Ја се много радујем, Преосвећени, што сте задовољни.{S} |
| его што буде сасвим касно ... </p> <p>— Ја мислим, госпођице Ана, да се не варам кад кажем да с |
| верио да срећу своју не сања. </p> <p>— Ја вас никада не могу оставити! — шаптао је он умиљато. |
| иначе опасније него код деце. </p> <p>— Ја нисам знала да је тако страшно — шаптала је Ана успл |
| сам видети , је ли да видиш ? </p> <p>— Ја видим да се у теби нешто дешава, и видим да ти то го |
| е и мене нагонила да љубим ...</p> <p>— Ја волим, госпођице Ана!{S} Али, верујте ми као што се |
| умиљато , да се Ана охрабрила.</p> <p>— Ја мислим, ако се ви будете слагали с тим, да узмемо из |
| и врата, и пусти мајку унутра.</p> <p>— Ја сам о ручку куцала, али ти си морала спавати ...{S} |
| ом, и задржао је на пола пута.</p> <p>— Ја вас још никада нисам гледао и чуо свирати.{S} За мен |
| још само туђем животу радује.</p> <p>— Ја сам, синко, у првом реду зато дошао да тебе још једа |
| и да одговори на очево питање.</p> <p>— Ја волим један идеал.{S} Један богати извор лепоте и му |
| је певао песму лепе неке чари.</p> <p>— Ја видим, докторе.</p> <p>— Не, видим.{S} Видети, то ни |
| се Ана са извесном кокетношћу.</p> <p>— Ја волим тешка питања, драга госпођице Ана.{S} Само так |
| слободно је дакле још додала:</p> <p>— Ја сам уметник.{S} Мој завет је лепота. ј Предстоји дак |
| болесни?{S} Ана, шта је вама ?</p> <p>— Ја сам сасвим добро.{S} Али ми је тешко данас одвише ду |
| И ја сам.{S} А да ли сте ви ?</p> <p>— Ја?{S} Ја бих желела да цела вечност буде архијерејска |
| S} Слажете ли се да га певате?</p> <p>— Ја хоћу све што ви хоћете ...{S} А да ли бисте били доб |
| ла као крпа.</p> <p>— Код нас?</p> <p>— Ја не разумем.{S} Мене су из болнице звали да одмах к в |
| ожењем.</p> <p>Добро.{S} Ти само иди, а ја ћу одмах за тобом.{S} Док мало зачешљам косу.</p> <p |
| и то од срца.</p> <p>— Ти си адвокат, а ја сам уметник.{S} Ми смо дакле она два Енглеза од који |
| а кад човек с висине посрне . </p> <p>А ја се пењем, Ана, и не плашим се од жене живота свога, |
| , и да оде даље, даље од мене!</p> <p>А ја га волим, љубим, лудо, безмерно, и не дам му даље!{S |
| очи твоје неће ништа да виде.</p> <p>А ја те љубим.</p> <p>Љубим те, и не желим да те познам.{ |
| мени божја је победа.{S} Остаје сада да ја учиним нешто што ће том спасеном животу дати вреднос |
| ки мирис баште, то је чежња мога оца да ја будем радосна и срећна.</p> <p>Ана се враћала цркви. |
| чно за мене значе!{S} Верујете ли ми да ја сваког богослужења доживим стварање света!{S} Доживи |
| асмејао.</p> <p>— А докле би ти хтео да ја још живим!{S} Мораш се с тим измирити да је и у твог |
| ковића прекорно.</p> <p>— Никаквих жеља ја сад немам за себе — изрекла је брзо, поцрвенела мало |
| мен вечитог ћутања и одрицања ...{S} Па ја сам то и чинила ...{S} Ко је проговорио, ко је љубав |
| ачила очи, и затресла главом.</p> <p>Та ја сам већ до врата у греху!{S} Ја сам већ ухваћена у ђ |
| рано ће ме оставити, отићи ће тамо где ја нисам, а дани моји ће пролазити без њега, тужни, пра |
| {S} Кроз младо и свеже цвеће везујем се ја за свога оца, бршљан онај, што грли гробницу, то су |
| све краћи и краћи ...</p> <p>О, како се ја бојим и грозим успомена!{S} Мртвих, покојних делова |
| а исто тако не да замислити, као што се ја не могу замислити без моје десне руке.</p> <p> Мајин |
| ење, жена са цветом у руци је опасна, и ја је се бојим.{S} Бојим се канда још и оних старих баб |
| ...{S} Ето, поред свег филозофирања, и ја сад ценим и дан Господњи, и службу у храму, и судбин |
| монашко царство ...{S} Хоћу ли, Боже, и ја оном путањом свију?{S} Да ли су збиља сви људи потпу |
| стилу спремате свечаност?{S} Додуше, и ја се радујем, и желим да све буде што је лепше могућно |
| што није моје, он је сав, сав мој!{S} И ја ћу га савладати као сламку, њега, који се усудио да |
| кроз <pb n="86" /> цркву заволела.{S} И ја њу, дакле, треба да волим и смем волети само црквом |
| д њега пет, десет, четрнаест дана.{S} И ја волим тог старог човека.{S} И бићу срећна за све то |
| в носи са собом у манастир живота.{S} И ја верујем да има жена толико отмених и јаких.</p> <p>Н |
| но и чисто, да је боље од молитве.{S} И ја бих га и у цркви спокојне душе прочитавао ...{S} А п |
| авета његовог, који је сада и мој.{S} И ја сам, за сав живот свој, калуђер.</p> <p>Али ако Бог |
| та?{S} Старац је усхићен и срећан.{S} И ја сам.{S} А да ли сте ви ?</p> <p>— Ја?{S} Ја бих желе |
| уђен је у својим рефератима.</p> <p>— И ја сам опозиција према општем мишљењу о доктору Пашкови |
| више деце.{S} И кад помислим да Јова и ја можемо сваког часа умрети, онда ми се чини да сам Ан |
| јој љубави има меланхолија .{S} Видим и ја хладан један месец, који ме вуче, и у чијој мртвачко |
| живот, Иринеје!{S} И како сам срећан и ја што си на овоме месту.{S} Ви ми овде изгледате као н |
| мао сам три сата одмора, па сам дошао и ја да се помолим Богу — почео је доктор без икаквог уоб |
| и дражити.{S} Страшно питање: јесам ли ја робијаш свога завета? сазревало је у несрећном калуђ |
| ве жеље и снови затрпавају?{S} Јесам ли ја већ један део монаха Иринеја сахранила? ...{S} Госпо |
| које се поноси њима.</p> <p>— Јесам ли ја терет у вашем животу ? — шаптао је ђакон у неким сла |
| ише не треба да се збуде ?{S} Осећам ли ја ту границу у својој монашкој љубави?{S} Има ли и код |
| p> <p>Ја сам још сасвим млад човек, али ја осећам страшну, позитивну снагу, којом ћу свој живот |
| читао:</p> <p>„Још није недеља.{S} Али ја већ сада знам каква ће бити служба божја тога дана.{ |
| мама, пусти.{S} Немој ме тешити .{S} Ни ја тебе данас не могу утешити ...{S} Остави ме, и ти, и |
| доктора Пашковића.</p> <p>— Не знам ни ја тачно, госпођо — набирао је Пашковић чело попреко, ш |
| све то баш овде пружа, у цркви у којој ја служим.{S} У цркви у којој ви радите.</p> <p>Тај ста |
| >— Зашто нисте остали ту, иза зида, док ја не прођем?</p> <p>— Ана, Ана, зар сам могао то уради |
| ли ви осећате, да ли ви верујете да сам ја бољи и друкчији него штоли сам био ? </p> <pb n="196 |
| , кад је из мојих одговора видео да сам ја овде срећан, онда је ваљда због тога ћутао.{S} И сад |
| уздаха.</p> <p>Како би лепо било да сам ја ето ова нашушурена ћубаста кокошка, и врхунац лепоте |
| ни !{S} То је све већ било тако кад сам ја овамо дошао.{S} То је заслуга девојке коју сте и Ви |
| е тек изгубљени и проклети ?{S} Ако сам ја већ сада згазила лепоту , и већ сада преживела после |
| вама.{S} Ту љубав, љубав жене, коју сам ја, женомрзац и познавалац жена, одрицао целог живота и |
| S} И сада, ето, љубазне ваше речи чујем ја само кроз те тонове који у мени никада не ћуте.</p> |
| заставу победе над животом.{S} Не волим ја живот толико колико свирку.{S} Страсти за чистом, не |
| живота једва спасено јединче.{S} Слутим ја, госпођице Ана, да уметничким делима Бог зна где леж |
| он се тргао, и спустио главу.{S} Осећао ја да га владика гледа.{S} Стидео се, а невешт је био д |
| мора ме служити, мора у ланце ићи, ако ја тако хоћу! ...{S} А он ?{S} Он друго нешто више воли |
| нисам ни слутити могао да сте овде, зар ја да вас непристојно предусретнем, ја ... </p> <p>Мона |
| , тихо, стидљиво питање.</p> <p>— А зар ја умем то сада рећи — одговарала је и она тихо, са узд |
| е?</p> <p>— Није ми могло бити жао, јер ја сам</p> <p>непрестано чула то појање.{S} Чим останем |
| ме!{S} Зашто се нисмо договорили да вас ја заменим ?{S} Ја вас могу заменити, је л' те, да могу |
| да ту жену воли изнад себе!{S} Тако вас ја волим, Ана! ... </p> <p>Монах Иринеј је светлио од з |
| гово певање је моја срећа, а његов глас ја не знам, и немам, и он сам ми га не би могао дати .. |
| данашњи дан.{S} И онда, решио сам да ћу ја посетити гроб, мислио сам да смем то учинити, јер по |
| стави ме!{S} Онда, кунем ти се, онда ћу ја теби помоћи да не изгубиш поноситу монашку душу моју |
| е нико сести, из простог разлога што ћу ја да га заузмем — копкао је Ану неки несташлук да наје |
| ушу своју — настављао је гордо — остаћу ја сам да дозидам цркву над пропашћу њеном ...{S} Јер ћ |
| сва та болесна деца моја деца, и да бих ја са највећом готовошћу све смрти из њихових малих гуш |
| чеве собе ?{S} Како му је?{S} Да ли бих ја сад могла ући? </p> <pb n="207" /> <p>— Од једно чет |
| а поведем, али, право да вам кажем, <hi>ја</hi> се плашим, и за њега, и за друге, као што и за |
| {S} Не дам, не дам, зато не дам што <hi>ја</hi> нећу даље да идем ...{S} Љубим га, љубим га ... |
| место да црква лажно свети њих.</p> <p>Ја сам још сасвим млад човек, али ја осећам страшну, по |
| је, спазила је Ана, с леђа, високу, као јаблан праву прилику, у црнини од главе до пете.{S} Пог |
| бели торњеви Богородичине Цркве и црна јабланова алеја у парку, и изгледали су страшни.{S} Као |
| рашни.{S} Као откинути од земље.{S} Шум јабланова се чуо кроз подлу неку тишину .{S} А око торњ |
| на великој </p> <pb n="73" /> <p>грани јабуке, а Ана, лако намрштена, настави да корача.</p> < |
| венио ситан род једног огромног, кривог јабуковог дрвета.{S} Ани се јако допала та пурпурна фан |
| злази светлост, кад све постаје јасно и јава, и не може више натраг у неодређено и нестворено с |
| науживао, да још никако не могу сан од јаве да одвојим.{S} Чинило ми се, час <pb n="140" /> да |
| чекајући на пољу узалуд да му се нешто јави, да му Ана, макар кроз прозор, пружи руку.</p> <p> |
| е.</p> <p>У тај мах је ушла собарица, и јавила да господин Мајински треба часом да изађе напоље |
| ађати све оно што је малочас прогутала, јавило се кретање и проговарање неких нових душа у вазд |
| ам знао шта све то значи, и да ли да се јавим.{S} Међутим сте ви кренули натраг , и онда ...</p |
| та прошао пре него што се у овом складу јавио?.. .{S} Или вам је ово питање можда ипак мало теш |
| оласка можда опасти.{S} Иначе, треба му јавити ... ах, он је здрав, али Бошко ... можда и браћа |
| {S} Видећемо још, па ћу господин ђакону јавити писмом, а ви, докторе, вама ... најзад, да буде |
| /p> <pb n="68" /> <p>Ђакон се и даље не јавља.{S} Страх њен је растао.{S} Као поплава јој је об |
| ично благим и срећним осмесима, који се јављају кад људи једно другом милости чине, кад је и љу |
| d>XII.</head> <p>Посета је била унапред јављена, и Ана је знала ко ће им тога дана доћи у кућу. |
| рећно Твоје дете! ...{S} Ана, моја Ана, јагње моје бело! — заплакао је монах Иринеј у крилу вла |
| сузе.{S} А монах Иринеј је желео да је јагње, да савије врат, и да буде заклан у Анином крилу. |
| на причешће.{S} Причестио се миран као јагње.{S} Осећао се срећан.{S} Много је лепога ушло у њ |
| укама, са кадионицом, која му као мирно јагње лежи на десној мишици , и са оном чудесном, безме |
| од среће.{S} Желео је да се претвори у јагње, да савије главу, и буде заклан на њеноме крилу.< |
| све што се догађа, то је само несрећа, јад и <pb n="255" /> жртва.{S} А међу нама остаје лепа |
| утака кад човек триумфује што је другом јад и тугу причинио, ударала је даље сурово и немилости |
| више моћи душине, толика множина баца у јад и чемер живота наших?{S} А шта се друго и ради са м |
| ада, усред ове несреће, усред највећега јада, када би требао да сам више камен него што сам ика |
| ађе; а кад му је тешко на срцу, онда се јада да је другом неком нешто скривило, и да је заслужи |
| срећи , промаша циљ.{S} У јаду је човек јадан, ситан и мали, жељан је простог човечанског зближ |
| же, Боже, Ана, Ана! — почела је плакати јадна жена, бежећи испред Ане и затварајући за собом вр |
| оје.{S} Два сирочета на снегу.{S} Можда јаднији од оног дечка и оног псета.{S} Ето, хладноћа бо |
| аправим одсутан , и не изађем.{S} А он, јадник, дотрчи, и извуче мој део батина.</p> <p>Владици |
| азна тишина.{S} Смрт.</p> <p>— Ана, Ана јадно моје дете! — разлегало се болно пиштање Недићкино |
| и врела као узаврела, заливала је мозак јадног детета, и причињавала му страховита привиђења и |
| жите ...{S} Да ли ме још волите, бедну, јадну, грешну вашу Ану да ли још волите тако као пре, р |
| м Писму.{S} Да и не.{S} Тело, са својим јадом, блатом, оловом, отровом, крстом, Голготом и Кавк |
| ет, сада, у несрећи , промаша циљ.{S} У јаду је човек јадан, ситан и мали, жељан је простог чов |
| p>Необичан, скоро трагичан тренутак.{S} Јаз неки усред највеће хармоније.{S} Старац дрхће од не |
| братоубијство, блуд, механа и зеленашка јазбина ...</p> <p>Чуло се појање.{S} Служба је дакле в |
| и је најзад пришао.{S} И добио колача и јаја.{S} Зато је после морао скакати да дохвати ружу.{S |
| вала, <pb n="226" /> и дала му обарених јаја, колача и новаца.{S} Дечко је искао и ружу. </p> < |
| падали су у очи и изненађивали су.{S} А јак музички талент и велика музичка образованост су зан |
| </p> <p>И збиља је тако.{S} Он се осећа јак и спреман да доврши дело свог унутрашњег помонашења |
| че знало да је умно још необично свеж и јак, подсећала на пролазност и смрт.{S} Жуто и набрчкан |
| емоћи природине, било је страховито.{S} Јака, племићска, бела једна душа колебала се да<pb n="4 |
| "> <head>XX.</head> <p>Недеља после оне јаке непогоде осванула је јесења.</p> <p>Гле како је св |
| то грли гробницу, то су моје руке.{S} А јаки мирис баште, то је чежња мога оца да ја будем радо |
| пне, ретко виђене звезде, што само пред јаки мраз искачу. </p> <p>Једнога дана, баш кад је имал |
| н приказ доктора Пашковића, и она осети јаки неки бол у слепим очима, и осети како се много мож |
| о љубав, љубав која осећа у себи моћ да јаким учини срце љубљене жене.</p> <p>— Како ће се све |
| многим својим <pb n="13" /> детаљима, и јаким сенкама од дубоких округлина , много добија и губ |
| ја верујем да има жена толико отмених и јаких.</p> <p>Недићу ни из далека није било у намери да |
| врло учен, али човек јако малена раста, јако дугачке браде и јако дугачке мантије, изгледао је |
| ј.</p> <p>Владика је седео у старачкој, јако дубокој наслоњачи, заваљен, потонуо, увијен до стр |
| , и како се звук инсеката чује као нека јако удаљена звона.{S} Врата, која воде из куће на вера |
| се, рађају се и губе се на обиму неког јако пространог круга.{S} А у средишту тога круга треба |
| као на ломачи.{S} Црниле се само његове јако угасите очи.{S} Слика је била неописано лепа, и Ан |
| о човечјој немоћи.{S} У руци његовој је јако задрхтала шољица с кавом.</p> <p>— Да ли би се мог |
| ма.{S} Али је није пољубила.{S} Само је јако умиљато погледала у ђакона. </p> <p>— Шта ћете мис |
| .{S} Шта ти је, Анице?</p> <p>— Боли ме јако глава, и ... немирно сам спавала. </p> <pb n="240" |
| ног, кривог јабуковог дрвета.{S} Ани се јако допала та пурпурна фантазија природе над једним јо |
| .{S} И најзад превлађује чар лепоте, и јако са слабим се сједињава у жару љубави, из које су, |
| очи оборише на њу.{S} Између осталог и јако размакнуте , као грошеви округле очи владичиног <p |
| јако малена раста, јако дугачке браде и јако дугачке мантије, изгледао је као мали Јова у дедин |
| даред се смирио.{S} Нешто надчовечански јако га је уздржало.{S} Пређашњи буктави његов занос ув |
| је било да човек, у исти мах, може бити јако близу и Богу и људма.</p> <p>Излазећи из цркве, мо |
| оруменила, али се у унутрашњости својој јако збунила.</p> <p>Додуше, није било прилике, али она |
| аздвоје, и искочи страстан неки осмејак јако светлих, као снег чистих зуба.{S} А по слушаоцу по |
| доктор теологије и врло учен, али човек јако малена раста, јако дугачке браде и јако дугачке ма |
| шетајући по земљи, ушао у шуму, и срео јако невеселог младића.{S} Питао га је шта му је. — Сир |
| је нешто јако заболело у глави.{S} Тако јако, да се руком машила тога болног места.{S} Танки ње |
| стићи.{S} И стигао би је, да није тако јако хитала .{S} Као да га се боји.{S} Последњи пут, на |
| /> немају слуха.{S} Обоје се постепено јако развеселили .{S} Они мали трилери у шеснаестинама |
| она је одједаред осетила да ју је нешто јако заболело у глави.{S} Тако јако, да се руком машила |
| ичасте оствице неког необичног џбуна су јако мирисале.{S} И зујале су пчеле.{S} Поводећи се очи |
| на су летеле речи радовања .{S} Липе су јако мирисале.{S} Богородичина Црква се огледала у свет |
| а то што пре сазна. </p> <p>Те мисли су јако узнемириле ђакона, и он се, после свршене службе, |
| и у начину живота.{S} Почела је својом јаком музичком интелигенцијом да врши силан уплив не са |
| е била неописано лепа, и Ана је осетила јаку узбуђеност.{S} Али кроз црвенило ватре се одједаре |
| етенце хоће да се испне из неке страшне јаме, а ипак се све на једном <pb n="193" /> месту мучи |
| тем, газила дубок снег и спотицала се у јаме, и журила је, задувана и усплахирена, и застајала |
| хтава и расцветана уста су упала у неку јаму, откинуо је, <pb n="234" /> скоро је шчупао припиј |
| дим је новим очима, видим је у вама као јарко црвену жижу у белом алабастерском кандилу.{S} Тај |
| и Недић занемио.</p> <p>Био је то ипак јасан тренутак.{S} Тренутак који казује и открива.{S} К |
| о добро како ти и не слутиш.{S} Ја имам јасан пут пред собом, и идем по њему ведра и храбра.{S} |
| от далековидне жене.</p> <p>Ани је сада јасна била сва слабост, сва незнатност и безначајност у |
| шких ставова постајала јој је одједаред јасна, усхићавале су је најфантастичније идеје црквених |
| онда је она моја тврдња о одрицању још јаснија.{S} Или се одриче слабост, зато што је слабост, |
| ого је лепога ушло у њега тога дана.{S} Јасно му је било да човек, у исти мах, може бити јако б |
| ак вечери.{S} Уплашила се од ефекта.{S} Јасно је било пред њом да за имитовање треба индискретн |
| о је долазило из Аниних милих очију.{S} Јасно му је било да је она нарочито изашла, и нарочито |
| нити.{S} Заветујем се.{S} Јер ми је сад јасно да је завет у животу човечјем потребан.{S} Да је |
| тренутак долази ближе ...{S} Да, она је јасно осећала да је љубав њена баш тих дана престала би |
| Кроз помрчину ништа није видела, али је јасно разабрала да се Пашковићев корак меша са још <pb |
| тада дете, и терао шалу?</p> <p>Њој је јасно било да је својим ћутањем и размишљањем одала тра |
| , кад излази светлост, кад све постаје јасно и јава, и не може више натраг у неодређено и нест |
| .{S} Из мудрих , благих његових речи се јасно чита да је много бола претрпео.{S} Мудар је, али |
| <p>Недићку је та жалост напола убила, и јасно је било да се стара, болешљива жена никада од ње |
| то, баш то, одиста, не знам како да ти јасно прикажем . — Ана се уозбиљила, и, сабирајући врло |
| лопту ушивен ...{S} Најзад, све ће бити јасно кад дође после подне.</p> <p>После подне, око пет |
| шапатом .{S} У том шапату је Ана сасвим јасно разабрала глас, и то онај исти глас, од кога је м |
| ти туђе дете.</p> <p>И зато јој је било јасно да на томе месту стојати све дотле, док не дође к |
| је одједаред видео и своју душу потпуно јасно.{S} Талас снажне једне јасности нагло је однео ма |
| сели се, из мелодије и мекости гласа у јасност и ватру очију, одатле у умиљатост речи, одатле |
| ије могао.{S} У том размотавању хаоса у јасност он је одједаред видео и своју душу потпуно јасн |
| шу потпуно јасно.{S} Талас снажне једне јасности нагло је однео маглу испред унутрашњих његових |
| или се свршавала уздасима над слутњом о јасности . </p> <pb n="148" /> <p>Постоји ли још оно бе |
| ст је одједаред пожелела , да уместо на јастук, положи главу на топле, спуштене капке нечијих о |
| ив, и једва је чекао да спусти главу на јастук.{S} Али у коме тренутку је то учинио, и тиме зад |
| се бацала с лева на десно, и заривала у јастук као да се крије од смрти.{S} А смрт је већ држал |
| пркоса, она дуну у свећу, зари главу у јастук, и притиште усне на десну своју руку.{S} Тачно, |
| азивачки, скоро мрско, али је одједаред јаукнула, и бол неки, страшан као издисање , сломио ју |
| ело младићево као победа , негде у куту јауче и свилене своје косе чупа млада једна жена.</p> < |
| чело младићево као покров, негде у куту јауче и седе своје косе чупа стара једна жена.{S} А кад |
| шешир с великим нојевим пером, можда би јахао коња са гривом до земље, с перјаницом између ушиј |
| као човека.{S} Осећала је да је несрећа јача од његове снаге.{S} Осећала је да се у њему кренул |
| ао музичар и као личност.{S} Осећала се јача, здравија и самосталнија но икад, и велики свој по |
| врла.{S} То сасвим недевојачко осећање јачало је у Ани понекад до фанатизма, и она је тада с в |
| а млитави онај вратић, и стезала га све јаче и јаче.{S} Крв, отровна и врела као узаврела, зали |
| м се теже развијају , али су трајније и јаче од страсти срца, и једино оне могу победити и побе |
| ви онај вратић, и стезала га све јаче и јаче.{S} Крв, отровна и врела као узаврела, заливала је |
| .{S} Овако, предао се ономе што је било јаче од њега.{S} Ипак је покушао да колико толико разја |
| носи су наилазили на њу све чешћи и све јачи.{S} Понекад јој се чинило да целим телом трепти и |
| и му се можда обрадовао?{S} Да ли је он јачи од људи који се нису Богу заветовали ?{S} Да ли је |
| и листићи вену неузабрани ...{S} Бићемо јачи од тога, бићемо бољи кроз љубав своју!</p> <p>Мона |
| ост, зато што је слабост, или се одриче јачина, зато што — воли.{S} Наравно да онда онај ко хоћ |
| и под једно опште значење: борба између јачине и слабости, између духа и материје.{S} И онда је |
| </p> <pb n="20" /> <p>У прве дане, под јачином првих утисака, Ана није успела да у све поједин |
| <p>Та идеја, одмах се осетило, имала је јачину захтева, и дошла је да остане.{S} Подржавали су |
| {S} Ти то уосталом мораш и сам видети , је ли да видиш ? </p> <p>— Ја видим да се у теби нешто |
| >— У коме ћу добити лек од седам трава, је л' те?</p> <p>— Не само то, драги докторе — говорила |
| о леже и у помрчини спава.{S} И с тога, је, у светлости, све изгледало као насилно пробуђено.{S |
| уметности ? </p> <pb n="174" /> <p>Има, је л' те да има?{S} Напишите да има, исповедите да има, |
| о непријатељски .{S} Љутите ли се, Ана, је ли то казна?{S} Ја се ипак надам да ми и сада, као и |
| сви на окупу, онда мој тата није мртав, је л' те?</p> <p>Већ пред вече тога дана је ударила ошт |
| и.{S} Ти ниси осетио, не осећаш ни сад, је ли, да је то сасвим тако било као <pb n="77" /> да с |
| енила се, и мирно, као самртну исповед, је одговарала:</p> <p>— Било је један час и неваљалство |
| ва љубав зато међу нама да будемо бољи, је л' те?</p> <p>Ана је подигла своје разумне очи, и гл |
| с ја заменим ?{S} Ја вас могу заменити, је л' те, да могу, Ана?{S} Реците? </p> <p>— Можете, мо |
| а и лепоте узидати телесну своју срећу, је ли вам тешко било у темеље њене бацити пољубац страс |
| n="126" /> <p>— Стари, ислужени ловац, је л те? — окренуо се владика Недићу, и климнуо љубазно |
| сув и изгорео, и крајње <pb n="141" /> је време да мрем.{S} Али, како видиш, човек до задњега |
| имедбу.{S} Т. ј., ћутањем <pb n="74" /> је изражавала слагање и допадање, и, према томе, безпов |
| у на уста.{S} Силазила му <pb n="94" /> је са усана.{S} Шапнуо ју је тихо и без гласа. </p> <p> |
| један и вечит тон, ма да <pb n="216" /> је, наизменце, и певао у песми и јецао у плачу. </p> <p |
| левао им је страх.{S} Ани <pb n="18" /> је, напротив, онако витак, млад и зелен, изгледао као с |
| асти уметничке маште. <hi>Достојно</hi> је тога дана певала сопран солисткиња без пратње хора.{ |
| радост и утеха на овом и на оном свету? је ли да нећеш?{S} Дај ми руку.{S} Обећај.{S} Обећај јо |
| који се извињавао за онај први глас.{S} Је л' те да је ова љубав зато међу нама да будемо бољи, |
| е ли вам недостајало снаге у борби ?{S} Је ли наишла на вас болесна чежња за својом сопственом |
| кога сад штедите, доктора или мене?{S} Је ли био можда сувише строг?{S} Или, као ваш стари лек |
| ије преобраћају у горостасну палату?{S} Је ли вам тешко у ту палату частољубља, рада и лепоте у |
| ао у Ану с жудном неком радозналошћу. — Је ли то дуго ? — чула је Ана, после мале паузе, тихо, |
| о сам спавала. </p> <pb n="240" /> <p>— Је л' ти збиља ништа друго није?{S} Да ниси у ватри, мо |
| а.</p> <p>Ана није одговарала.</p> <p>— Је ли вам недостајало снаге у борби ?{S} Је ли наишла н |
| м?</p> <p>Ана није одговарала.</p> <p>— Је ли то освета каква?</p> <p>Ана се стресла, али је ћу |
| ић му је морао нешто говорити.</p> <p>— Је ли вас отац што питао?</p> <p>— Никада ништа.{S} Чак |
| вим слабо наоружаним погледом.</p> <p>— Је ли тежак случај ? — додао је ђакон страшљивим гласом |
| очи, и гледала га благодарно.</p> <p>— Је ли вам криво, Ана, што вас волим?{S} Хоће ли вам ика |
| ... нема оца, нема тебе ...</p> <p>— А је ли долазио господин ђакон?</p> <p>— Није још досада |
| ни доћи.{S} Или ће доћи касно.{S} Слаба је још, не може дуго стојати.</p> <p>Тако се приближио |
| на ...</p> <p>Чуло се појање.{S} Служба је дакле већ почела .{S} Али Ана је оклевала да уђе.{S} |
| године је била у Русији, и од тога доба је некако још одређенија постала у своме укусу и у начи |
| </p> <pb n="53" /> <p>Место крај стуба је стојало празно.{S} Нема је.{S} Можда неће ни доћи.{S |
| о иглом проденуо.{S} Место покрај стуба је било празно.{S} И до краја службе ђакона више није н |
| од притиском гужвала и слагала, а глава је падала дубље и дубље.</p> <p>— Ана, ја вас волим.{S} |
| <p>Силна ветрина дохвата маглу, смотава је у клубе, и хита у вис као лопту крпа.{S} У исти мах |
| вечери некако двоструко сањив, и једва је чекао да спусти главу на јастук.{S} Али у коме трену |
| е и претње.</p> <p>Додуше, Ана Недићева је тврдила да и цела унутрашњост цркве, са многим своји |
| и зашло опет за облаке.{S} Ана Недићева је осећала само још мирно блаженство.{S} Блаженство то |
| и доста чести у вароши.{S} Ана Недићева је наиме веома интересовала своје суграђане, а помало и |
| Никоји бог не би могао.{S} Ана Недићева је, више него ико, осећала да Бог није могао не сићи.{S |
| ног узбуђеног срца.</p> <p>Ана Недићева је плакала из смућене душе.</p> <p>Ана Недићева је, сут |
| ла из смућене душе.</p> <p>Ана Недићева је, сутра дан, на Богојављење , меланхолично мирно прош |
| -садржајан као ноћ.</p> <p>Ана Недићева је усхићено и поносито гледала у тог триумфатора, у тог |
| ји је жив зазидан ?</p> <p>Ана Недићева је прелазила руком преко чела.{S} Већ неколико дана њој |
| >Са таквим назорима, госпођица Недићева је, наравно, важила у своме месту као врло интересантна |
| о не иде од руке.{S} Госпођица Недићева је канда једина интересантна композиција у овој вароши, |
| црнина на снегу.{S} Госпођица Недићева је уздахнула и склонила се с прозора.{S} Почела је и са |
| била профана.{S} Јер госпођица Недићева је свирала само ексквизитну вишу музику, а од вокалне м |
| /p> <pb n="24" /> <p>Госпођица Недићева је затим приметно разредила своје световне концерте.{S} |
| /p> <pb n="26" /> <p>Госпођица Недићева је видела ђакона кад је пошао у цркву.{S} Тога светлог, |
| мраку олтара.</p> <p>Госпођица Недићева је хитала кући.{S} Осећала је у грудима кључ нове песме |
| ог и строгог.</p> <p>Госпођица Недићева је необично волела ту цркву, и у детаље знала њене наро |
| се премести.</p> <p>Госпођица Недићева је последње речи ђаконове доста расејано слушала.{S} Он |
| свој триумф.</p> <p>Госпођица Недићева је веровала да тај триумф мора доћи, и предавала се маш |
| никад нагледати неће.</p> <p>Гле, каква је дивна.{S} Скоро до пола од угаситог камена, чини се |
| и, али врелији и силом ућуткиван, каква је љубав материна кад детенце у наручју њеном почиње да |
| ике.{S} Таква треба да буде љубав каква је и музика сама.{S} Црква треба да буде љубав, јер је |
| м мама види ваш црвени нос, знате каква је, одмах ће почети плакати, наместиће вам кревет, и до |
| икако више не могу да се опоменем каква је била моја црква без вас.{S} А имала сам у њој срећни |
| ктивним кретом.{S} Зна дакле и он каква је лепота у том да се <pb n="71" /> задржи и усами једа |
| , и навикава се да је носи такву каква је, и смирује се.{S} За мало.{S} Тајна почиње да боли, |
| евачи су били пажљиви и послушни, црква је стицала све више и више сталних посетилаца.</p> <p>М |
| рква ме теши најбоље од свега.{S} Црква је место где се сасвим истоветно благосиља и рођење и с |
| и право зашто, ушла је унутра.{S} Црква је била празна, али се из олтара чуло тихо кретање и шу |
| ну је дочекало нешто ненадано.{S} Црква је додуше изгледала безгранично и хладно пространство, |
| p> <p>Све је замрло, Богородичина Црква је пала на колена.</p> <p>Зар је Бог могао одрећи?{S} З |
| вима рођени отац.{S} Богородичина Црква је изгледала као игралиште, људи као деца, а деца као р |
| дно, мрачно јутро, и Богородичина Црква је дочекала Ану необично строго.{S} Свеће се димиле и т |
| звишено и лепо! - ...{S} Она ваша црква је први истинити дом божји који сам у дугом свом животу |
| рећи откуда зна, али зна.</p> <p>Црква је ту некако по среди.{S} Може бити да стари Богородичи |
| Међутим, Недић је одлазио, а Ана његова је више нешто од суза давала свом оцу који одлази.{S} Д |
| ост своју не види него чује, и обрадова је мисао да ће можда једног дана бити у стању да одсвир |
| остало, попело се Јови на леђа.{S} Јова је трпео, а Ана се смешила.{S} Било јој је топло од Јов |
| милост овога света.{S} А рука ђаконова је осећала како срце Анино, као срце у малог детета, по |
| >На улици, једва, узнемиреност ђаконова је почела нестајати.{S} А нестала је сасвим у разговору |
| ју њену према монаху Иринеју, али да га је она, наравно, исмејала, и да се на том свршило.{S} А |
| ло ударати ситно и устрептало као да га је неко иглом проденуо.{S} Место покрај стуба је било п |
| , последње, ако још није мртво, онда га је само Господ Бог излечио ...{S} Ужасно, ужасно !{S} У |
| аравно, само владика опазио , и која га је у срце дирала. </p> <pb n="145" /> <p>— Е па тако ка |
| мониознијег нашег владике, и владика га је чувао као око у глави.{S} Сви се чуде како је доспео |
| како га нико не би радио.{S} Радила га је не само радним енергијама, него и једним сталним, ви |
| ирни лет ужурбаних селица, дохватила га је одједаред чежња да и он некуда пође.</p> <p>Слушао ј |
| после осећала умор.</p> <p>Облачила га је у све костиме и све карактере , мамила га у теснаце |
| егова одмах настанила.{S} Привлачила га је та црква на нарочити начин.{S} Откудгод је ишао, вра |
| , нађе око божје над собом.{S} Нашла га је и сад.{S} Али је око божје гледало у њу као и око оц |
| варању, а нарочито одговорима којима га је она исмејала. </p> <pb n="231" /> <p>Али је на преча |
| на је задрхтала.{S} Дрхтавим прстима га је понављала и понављала .{S} Све тише и тише.{S} Почел |
| има подеране ципеле и одело.{S} Ана га је позвала, <pb n="226" /> и дала му обарених јаја, кол |
| ра, и пошао да отвори прозор.{S} Ана га је задржала, испруживши обе своје руке према њему.</p> |
| ајте ми увод у ораториум.</p> <p>Ана га је погледала тако благодарно.</p> <p>— Дакле и ви то зн |
| .{S} Лекари су га напустили , својта га је жртвовала, живот га је избрисао.{S} Али штогод је кр |
| да га анатомски препарира.{S} А кад га је једна дама упитала шта најрадије једе од пилета, он |
| војка баш желела да га види онда кад га је погледала?{S} Можда је то учинила случајно ?{S} Можд |
| томе није надао.{S} Као пљусак среће га је дочекало оно што је долазило из Аниних милих очију.{ |
| ветљивим тоном рекао Пашковићу, који га је испраћао: </p> <p>— Кад свршите анализу овог данашње |
| орак ближе.{S} Да, још је живео, али га је она видела кроз неку мрежицу, удаљеног, необичног, о |
| итер од Светога Духа ...{S} А жао ми га је, баш ме душа боли за њим...{S} Уосталом, можда цела |
| чекати на вратима, али неки познаник га је ословио.{S} Свршило се на немом поздраву.{S} Кад се, |
| ту.</p> <p>Срце му је трептало, а он га је пустио да трепти, и благодарио је Богу што је човек |
| от свој нуди и даје. </p> <p>И давао га је.{S} Три године дана је живео тако у тој чудној радос |
| и пољубио га је у теме.{S} Привукао га је затим да седне на столицу до њега, и гледао га добри |
| рео јако невеселог младића.{S} Питао га је шта му је. — Сиромах сам, изгубио сам фрулу која ми |
| грлио главу монаха Иринеја и пољубио га је у теме.{S} Привукао га је затим да седне на столицу |
| ао ђаконове збуњености .{S} Дохватио га је за руку да га охрабри.{S} Али гест није био добро из |
| смирио.{S} Нешто надчовечански јако га је уздржало.{S} Пређашњи буктави његов занос увукао се |
| тон запева, <pb n="5" /> онакав како га је душа хтела, боре на челу Анином нестану, уснице се р |
| је излазио из њега као никад.{S} То га је гризло.{S} Стишавао је глас и сагибао главу све ниже |
| мењак.{S} И он се зове Јова.{S} И то га је име, сиромаха, често скупо стало.{S} Наиме, кад чује |
| ио?{S} Да ли <pb n="45" /> тако, што га је неколико пута погледала, што и она воли цркву, што м |
| ном.{S} Та је жеља, ваљда с тога што га је нагло обузимао сан, почела одједаред силно да расте. |
| о стање, њега је дохватило нешто што га је укочило.{S} Хтео је подићи главу, хтео је устати са |
| а је он пријатељ свију њих.{S} Нешто га је у тој цркви топло миловало и смекшавало.{S} Ђакон се |
| тили , својта га је жртвовала, живот га је избрисао.{S} Али штогод је крај долазио ближе, живот |
| а Анином изгледу.{S} Шта више, одмах га је и схватила.{S} Добро се сетила шала — резоновала је |
| г у неодређено и нестворено стање, њега је дохватило нешто што га је укочило.{S} Хтео је подићи |
| а је.{S} Таквим једним ћутањем, од кога је и Недић занемио.</p> <p>Био је то ипак јасан тренута |
| рала глас, и то онај исти глас, од кога је молитва ђаконова тако величанствена, а реч о страху |
| ор, и отишао.{S} Ана је осећала од кога је писмо, само није могла да замисли шта у њему стоји.{ |
| како је то један исти део душе из кога је ђакон написао ово писмо сада, и метнуо јој у руку он |
| заборавио, и вратио се у правцу из кога је дошао.{S} А чинило му се међутим да певачи гледају п |
| “гада, осећајући да се сан разбија, да је дошао растанак од лепоте, грунуло је узбуђење из сви |
| њу, и пред самим епископом изјавила, да је у кујни све спало, да се све скорало и сдрвенило, и |
| е, кричао јој је у уши да њега нема, да је место његово на амвону празно, да хор запомаже за ње |
| } Ја знам да је исповест моја чудна, да је обрт у мени силан и невероватан, и да је с тога на с |
| них боја умела ићи до таквих финеса, да је та вештина, мало по мало, и њеном сопственом увету п |
| да је Бог сишао, да је био у цркви, да је осветио воду, и да се <pb n="28" /> вратио на небо к |
| , одбија се тако мило и пријатељски, да је одбивени најзад сав очаран што је пропао.</p> <p>— Н |
| иси осетио, не осећаш ни сад, је ли, да је то сасвим тако било као <pb n="77" /> да си ме слао |
| а негде у њено срце или душу, с тим, да је Ана мора брижљиво чувати, очима пратити, живцима осе |
| ветно исто са ђаконовим рецитативом, да је тренутак добио одједаред и своју језивост.{S} Осетил |
| ко чедном неком старинском грацијом, да је у њему било пуно уметничке дражи.{S} Монах Иринеј је |
| , да хор запомаже за његовом песмом, да је и лето умрло зато што је он далеко.</p> <p>Ану је до |
| ише него ико, знала да је Бог сишао, да је био у цркви, да је осветио воду, и да се <pb n="28" |
| и ...{S} Сећам га се само да је био, да је сладак био, и да гори чежња за њиме. </p> <p>Ана је |
| урила.{S} Живот Анин се тако сузио, да је најзад постао просто пратилац једног превлађујућег о |
| иде.</p> <p>Ђакон се толико наљутио, да је чисто осетио потребу да се освети.{S} И доиста је <p |
| никад јој није било доста.{S} Тако, да је најзад дошла до уверења да музика у души њеној живи |
| вој део у Григорјевом концерту тако, да је сигурно и главни солист пред престолом Господњим љуб |
| клео се над њом, свечано и радосно, да је срећан и пресрећан у чистој љубави својој.</p> <p>— |
| ић каже да јој је сада сасвим добро, да је већ пре осам дана устала, и да ће скоро и изаћи.{S} |
| То писмо је тако безазлено и чисто, да је боље од молитве.{S} И ја бих га и у цркви спокојне д |
| д ипак дошао.{S} Дошао, у задњи час, да је умири.{S} Ана осети неку топлу мекост у срцу.{S} И л |
| јој је ту срећу тако богату и тешку, да је Ана чисто узмакла.</p> <p>Ђакон је прошао.{S} А Ана |
| } И осећала је, са пуном извесношћу, да је то дело доктора Пашковића.{S} Нешто је морао рећи ње |
| ари, и да је света и вечита истина : да је и девојци у свету и свету од девојке најбоље онда ка |
| ости ? ...{S} Да ли душа ваша осећа: да је и то тешко и скоро изгубљено дело <hi>њено дело</hi> |
| ђу родитеља и детета стане чињеница: да је дете другога некога више заволело него родитеље свој |
| је Ана у ватру, и тумачила доктору: да је све то, што у први мах заинтересује и заноси, претеж |
| дух женин не иде више од артизма.{S} Да је најтоплија жена само артист један, који непрестано в |
| схићење због јединственог појања.{S} Да је пита — ђакон је уздахнуо. </p> <p>Чини му се да га о |
| хтео као прави калуђер да волим.{S} Да је то могућно, у то не сумњам.{S} Јер верујем да је сва |
| завет у животу човечјем потребан.{S} Да је потребно да човек, у нечем, остане аскет целог свог |
| и више од сто година раније ...{S} А да је тада живео, ко зна, можда би на лепој својој коси но |
| воје безазлене очи у њега, и моли га да је чува и брани.{S} Поколебао се да је Ани можда одиста |
| <p>А сад, кад је ипак дошло до тога да је заволео једно створење више од свих дугих, Бог му је |
| {S} Или можда баш зато, што треба да да је гробница, има иза ње сила отпора, има немирни дух он |
| ад му је тешко на срцу, онда се јада да је другом неком нешто скривило, и да је заслужило да бу |
| убим свирку твоју, и не желим никада да је чујем“. </p> <pb n="125" /> </div> <div type="chapte |
| ићи.{S} Она је, више него ико, знала да је Бог сишао, да је био у цркви, да је осветио воду, и |
| о код деце. </p> <p>— Ја нисам знала да је тако страшно — шаптала је Ана усплахирена, осећајући |
| лиже ...{S} Да, она је јасно осећала да је љубав њена баш тих дана престала бити цела и неслуће |
| и на камену цвета.{S} Ана је видела да је прота ушао у олтар са неким страним свештеником .{S} |
| од себе иде.{S} Ана му је одговорила да је веома задовољна с његовим распоредом , а њему су баш |
| трого посних дана.{S} Она је осетила да је у реду тих невеселих песама, као у некој мирној поем |
| мотрио да ли она иде.{S} И онда, ма да је Ана долазила сама, и места за пролаз било и одвише, |
| и Богу и сакупљеним људима.{S} И ма да је од тих људи само мало њих познавао, осећао је да мно |
| души.{S} Она је искрено била убеђена да је за сав живот свој зазидана у зидове Богородичине Црк |
| би дрмусао главом као да ће с рамена да је стресе, правио гест као да запушава уши, а чело би м |
| у духовну заједницу с оцем, и да зна да је души његовој лако и добро; а монах Иринеј је записив |
| стално топло осећање човека који зна да је вољен, и кога свакога часа, на сваком кораку , <pb n |
| нешто друго: да ли је жена достојна да је монах воли ? ...{S} Како ме је заболело то што сам с |
| , благих његових речи се јасно чита да је много бола претрпео.{S} Мудар је, али је несрећан .{ |
| ного детаља њене појаве, и опазио ]е да је нема. </p> <p>И онда, сасвим слободно, као да је то |
| ухватио се ђакон Богородичине цркве да је сентименталан, и било му је криво.{S} Да би разагнао |
| оју сте и Ви запазили.{S} Људи тврде да је преокрет настао од времена када је она сву своју душ |
| у њиховој цркви.{S} Сетио се такође да је више пута осетио њен озбиљни поглед на себи.{S} Сети |
| , пуној летње врелине.{S} Застала је да је се нагледа, и заустила да нешто каже.{S} Кад одједар |
| да га теши као човека.{S} Осећала је да је несрећа јача од његове снаге.{S} Осећала је да се у |
| јзад се суочила с олтаром, видела је да је тамо топло очекивана и једва дочекана.{S} Стари епис |
| у онолику нафору тада.{S} Осетила је да је то дете, које, кад му је добро, даје ономе кога воли |
| гледао и свога поочима.{S} Осећао је да је старцу угодно и добро.{S} Да у њему тиња фина она ср |
| Последњи пут, на парастосу, видео је да је као прут задрхтала кад јој се приближио и кадио пред |
| питао: зашто је нема?{S} И осетио је да је то нешто што он мора сазнати.{S} Али како ?{S} Непри |
| и ње.{S} Напротив, ни споменула није да је уопште <pb n="230" /> чега било.{S} Крила је дакле.{ |
| ек одаје знаке блаженог мира, казује да је њему у његовој црнини тако чисто и добро.{S} Мало <p |
| так који казује и открива.{S} Казује да је то сад оно болно и неумитно растајање, кад између ро |
| врло је дуга, а он никада не стигне да је бар најмање види.{S} Мора бити да сврће за угао у сп |
| рисутности оног другог.{S} И осећање да је лепше ћутећи разговарати.{S} Та зар се и љубав међу |
| да ту тајну разреши , и навикава се да је носи такву каква је, и смирује се.{S} За мало.{S} Та |
| тујући погледала у оца, и уверила се да је разумео шта је хтела рећи.{S} Сасвим слободно је дак |
| које се ближиле олтару.{S} Сетила се да је Петровски пост.{S} Причесници .</p> <p>Опет нада.{S} |
| се и ти од брига.{S} Заклињем ти се да је мени добро, тако добро како ти и не слутиш.{S} Ја им |
| еног духа, плашим се жене, плашим се да је жена зло.{S} Питам се : зашто је љубавни уплив жене |
| да је чува и брани.{S} Поколебао се да је Ани можда одиста тешко на души, и осећао дужност да |
| аред и своју језивост.{S} Осетило се да је имитација , недокучним неким путевима, зашла у месо |
| њавао за онај први глас.{S} Је л' те да је ова љубав зато међу нама да будемо бољи, је л' те?</ |
| Мајинском у очи. — Ви, дакле, држите да је црква једно, а људи друго.{S} Не може се служити црк |
| , да их је обоје примио у то срце, и да је то срце свему криво? ...</p> <p>Одједаред, ђакон се |
| мишљене и за косе довучене ствари, и да је света и вечита истина : да је и девојци у свету и св |
| зио да има једну борицу и на души, и да је та борица канда све дубља и све шира.{S} Учинило му |
| чинило да цело небо плаче с Аном, и да је то срећа коју он не може издржати.{S} Узео је Анину |
| е обрт у мени силан и невероватан, и да је с тога на сва моја питања немогућно одговорити.{S} А |
| е ствари, да јој се скоро удварао, и да је том приликом чинио неке алузије на симпатију њену пр |
| да је другом неком нешто скривило, и да је заслужило да буде кажњено. </p> <pb n="102" /> <p>Ан |
| у.{S} Склонила је мајку да попусти и да је пусти, обукла се, узела велики буке зимских ружа, и |
| је ђакон, тако ми се чини, требао би да је монах.{S} Ја сам то небројено пута осетио, и жао ми |
| арала у души.{S} Пребацивала је себи да је требало анализи подвргнути, место туђега певања, сво |
| творена и она друга врата, и у цркви да је празно и тишина, а људи само с поља да обилазе око њ |
| нту службе, Ани је дошло као да види да је баш он онај који је цркви и Богу најближи и најмилиј |
| е удала за њега, а како се сада види да је срећна и задовољна, и да га баш од срца воли.</p> <p |
| тан и одабран.{S} Монах Иринеј тврди да је срећан онај ко га изближе познаје, и коме старац хоћ |
| , била слађа од меда, али су осећали да је и жеђ за речју слатка, и ћутали су даље.{S} Ђаконово |
| а су гости дирнути, гости су опазили да је Ана узбуђена, и сцена се завршила друкчије него што |
| елегантни орар.</p> <p>Ани се учини да је и Богу жао ђакона.{S} Јер Бог највише воли те најмла |
| видела, али је опазила да ђакон жури да је стигне.</p> <p>Био је то болешљиво нежан плав човек, |
| после Ане Недићеве, још смео тврдити да је љубав сваке жене без разлике ружа у којој се укотура |
| ош живим!{S} Мораш се с тим измирити да је и у твог старог владике само душа бесмртна.{S} Такво |
| јала се нечега, молила се црној ноћи да је затрпа мраком и миром.</p> <p>Легла је у постељу око |
| ној земљи пред црквом, и замишљајући да је тамо унутри будно око божје, и гњев његов, који ће с |
| бе ...{S} Али човек као дух, знајући да је дух племенитији од природе, окреће своје страсти пре |
| ући телом и гласом, и не допуштајући да је се монах Иринеј руком дотакне , исповедила се.{S} Це |
| а, умирена и задовољна.{S} Осећајући да је и тај силни глас харфа једна која само под њеним рук |
| бузимала.{S} Био је срећан, верујући да је то она велика, свемилостива љубав за којом је чезнуо |
| .{S} Нико га не испраћа.{S} То значи да је унутри зло.</p> <p>Анино срце поче преплашено да тре |
| се учинио суров.{S} Имала је осећај да је негде озлеђена, и да ће сад одмах нит њене крви поте |
| њир, и наместио нож и виљушку у знак да је с јелом готов.</p> <p>У тај мах се зачула славујска |
| е тражим одлучан одговор.{S} Ја знам да је исповест моја чудна, да је обрт у мени силан и невер |
| } У часу кад о њој мислим.{S} Осећам да је неправедно .{S} Јер она је музику и цркву, дакле мир |
| <p>— Ни то не.{S} Него хоћу да кажем да је љубав страст, која до краја не може живети у цркви.{ |
| ем такође нећу.{S} Само да вам кажем да је Светислав Васићев још жив, да му је сасвим мало боље |
| ућно, у то не сумњам.{S} Јер верујем да је сваки човек, у нечему, целог свога века монах и аске |
| до савршеног монаштва !{S} Ја видим да је плод моје љубави лепота и жива црква! ...{S} Ја воли |
| ресудити да ли је музичан, али видим да је с музиком нешто завезао, чим се тако често враћа на |
| творењем на овој земљи.{S} Ја мислим да је то оно што волим ...{S} Али, човек сам, може бити да |
| </p> <pb n="33" /> <p>Њој дође на ум да је тај човек исто што и зрнце тамњана које тамо на олта |
| ио се да легне, пало је ђакону на ум да је прекосутра недеља, и да то опет значи дан срећног њи |
| S} Да, и тај звекет сребра би требао да је хармоничан и у такту са побожним мотивом.{S} И био б |
| ла тако топлих и живих престава, као да је та свечаност већ започела и из дана у дан траје.{S} |
| ну, с подигнутим ораром и очима, као да је бацао на душе сенку великог и страшног крста који је |
| S} И растала се од њега поносна, као да је нешто драгоцено понела собом кући.</p> <p>А он је ст |
| ...{S} Као да носи олтар у себи, као да је позвана да оствари неки идеал ...{S} Уверавам те, ов |
| тако савршеним тонским гибањем, као да је ту ствар такт по такт проучавала.</p> <p>Сутра дан ј |
| ако ништа не схватам и не видим, као да је цео овај свет у кожну лопту ушивен ...{S} Најзад, св |
| </p> <p>Гле како је све зарђано, као да је октобар — мислио је монах Иринеј, спремајући се на ј |
| </p> <p>И онда, сасвим слободно, као да је то природан ред мисли, ђакон се запитао: зашто је не |
| је старац питање тако узбуђено, као да је понор сасвим близу. </p> <p>Монах Иринеј је стојао г |
| поче она тако матерински нежно, као да је готова да усини то божје дете, које јој је, по нечем |
| Невесело умиљато, забринуто .{S} Као да је тога дана Бог хтео њу нешто да моли.{S} Ана се скруш |
| а је на мене сасвим необично.{S} Као да је олуј и кроз мене прошао.</p> <p>Збиља, Ана је скоро |
| } Пре тога, она је имала осећање као да је љубав њена мала једна скупоценост, затворена у кутиј |
| бедно, детињасто.{S} Осећала се као да је много старија од ђакона, да све те ствари друкчије з |
| пола од угаситог камена, чини се као да је цела требала бити каменита, и као да је остала недов |
| уздаха, два занесена погледа, и као да је читав океан стао између овог, њиховог, и оног другог |
| је цела требала бити каменита, и као да је остала недовршена зато што је камен био одвише тврд, |
| ађења.</p> <p>Тај служитељ божји као да је донео неке тајанствене кључе, којима је отварао незн |
| ашковићу је, напротив, било лако као да је на крилима.</p> <p>— Не боли вас више глава? — питао |
| доврши певање, сасвим му је тако као да је од Ане дошао. </p> <p>Опет је дакле музика постала њ |
| {S} Сада, међутим, њој се чинило као да је она , Ана, затворена у малу кутију, а кутија с њоме |
| а сасвим непотребна.{S} Пашковић као да је и сам то хтео што је она хтела, Застао је на степени |
| слуга сече траву, нежну и мекану као да је пролеће, и како се звук инсеката чује као нека јако |
| та још није стигао.</p> <p>А оцу као да је опет горе.{S} Шта ће бити?{S} Зашто доктора нема? — |
| иславом директора Васића.</p> <p>Као да је чуо Анину жељу, закуцао је на прозор доктор Пашковић |
| као што нож пресеца жилу.</p> <p>Као да је цела земља на пречац увенула и збабала се.{S} Нестал |
| е и суровост.{S} Одбијала је помисао да је у искушењу, а још више помисао да је претрпела можда |
| мирење.{S} И долазила јој је помисао да је Бог дух музике, и да су сви закони звезда закони неб |
| да је у искушењу, а још више помисао да је претрпела можда чак и мали пораз, и хладно загледана |
| враћено здравље, и озбиљно је осећао да је све без изузетка, свака животињица и свака стварчица |
| ала сузе.{S} А монах Иринеј је желео да је јагње, да савије врат, и да буде заклан у Анином кри |
| ћ био на два корака близу , и опазио да је опажен, збунио се, застао, увукао руку у џеп као да |
| /p> <p>Владика се при доручку хвалио да је врло мирно спавао.{S} И да према томе, хвала Богу, б |
| па ни сам доктор Пашковић није сетио да је стварање света ђаволска једна ствар, која разне неоч |
| о своје доласке, <pb n="217" /> тако да је у три четири пута чуо цело појање.{S} Дешавало се да |
| душу уносила у рад, утицала је тако да је и материал сву своју душу полагао у њене руке.{S} Св |
| ава хрпа малих белих коцкица, толико да је једва могла све да их задржи.{S} Читаво парче хлеба |
| би било <pb n="208" /> или изгледало да је посљедица те посете — страшно, ужасна једна драма!{S |
| аласто и храбро, не опажајући нимало да је то питање друго питање.</p> <p>Да.{S} Тифус.{S} - Па |
| њост владике, за кога се иначе знало да је умно још необично свеж и јак, подсећала на пролазнос |
| октор Пашковић.{S} Очигледно је било да је чекао Ану.</p> <p>— Имао сам три сата одмора, па сам |
| них милих очију.{S} Јасно му је било да је она нарочито изашла, и нарочито га чекала.{S} Желела |
| терао шалу?</p> <p>Њој је јасно било да је својим ћутањем и размишљањем одала траг догађају, и |
| него обично.{S} Некима се чак чинило да је у задње време и опао.</p> <p>— Променио нам се овај |
| м, тако да се сиротом ђакону учинило да је те вечери некако двоструко сањив, и једва је чекао д |
| ло.{S} Стрепило да је види, стрепило да је не види.{S} Стрепило да нађе тамо поглед који га тра |
| срце је дотле стрепило.{S} Стрепило да је види, стрепило да је не види.{S} Стрепило да нађе та |
| и могао дати ...{S} Сећам га се само да је био, да је сладак био, и да гори чежња за њиме. </p> |
| дечку обе испружене руке.{S} Наравно да је са тим рукама отишла и сва лепота предмета, али влад |
| Заветујем се.{S} Јер ми је сад јасно да је завет у животу човечјем потребан.{S} Да је потребно |
| кву, а сада није ту.{S} Знао је и то да је она покретач и душа лепом појању у њиховој цркви.{S} |
| ши, одмах после подне се пронео глас да је на умору једино дете директора Васића, а нешто касни |
| з других светова, долазе да нам кажу да је све у човеку лешина ...</p> <p>Али, ето, и у мојој љ |
| и гледају право у његов џеп, и знају да је џеп потпуно снабдевен свима потребним стварима.{S} О |
| ноги међу њима мисле о њему, и знају да је он пријатељ свију њих.{S} Нешто га је у тој цркви то |
| ве халапљиве, несите патке не верују да је берба обрана, улазе унутра, и чупају полумртва влака |
| у, као две снажне руке, обгрлила Ану да је угуше.{S} Ана се дигла од клавира.{S} Чисто је посрн |
| заобилазно иде кући.{S} Једаред , када је неминовно изгледало да ће се још у цркви срести, она |
| а дана, ни сутра дан.{S} И с тога, када је у недељу искрсла пред њега лепа девојка, са раскошно |
| ично воли ту девојку.{S} Баш сада, када је, као и онда, прошла поред њега, и отишла монаху Ирин |
| легорична мисао.{S} До онога дана, када је ђакон ту руку додирнуо својом, она је у склопљеној ш |
| <p>То је тако трајало до тренутка када је хор почео певати Вјерују.{S} Већ први тактови те вел |
| ти лепог свог доживљаја онога дана када је Ану први пут ословио.{S} Често се тога сећао, и живе |
| е да је преокрет настао од времена када је она сву своју душу заложила да богослужење подигне и |
| мало.{S} Ја не знам прави почетак када је до свега тога дошло.{S} По старој, злој својој навиц |
| <p>У толико му је необичније било када је, око половине службе, осетио одједаред неку смућенос |
| је сасвим мислити на Ану у моменту када је тако хтео.{S} Имао је само стално топло осећање чове |
| у своје шетње, тако и наш Пашко: некада је шетао у Рим и у Париз, а сада, кад сунце журно запад |
| и никада није нарочито мислио, и никада је није нарочито проматрао.{S} А сада ето види да зна < |
| својих записа.{S} Интензивно као никада је осећао и чемер и сласт живота и позива свога.</p> <p |
| а да посети Богородичину Цркву.{S} Сада је то било сасвим извесно.{S} Старац , болешљив и слаб, |
| од лепоте и вере у лепо.</p> <p>И сада је тај живот, тај свесни, поносити живот требао да прес |
| Бошко се код вас разболео?</p> <p>Сада је Ана пребледела као крпа.</p> <p>— Код нас?</p> <p>— |
| необично.{S} Можда је отпутовала, можда је боли глава.</p> <p>Ђакон је успео да ствар одложи за |
| у страшним мукама , можда умире, можда је већ мртав, можда му — њој паде на ум страшан приказ |
| е, или живот је, или, ја не знам, можда је у мени самом негде готово чекало лепо једно чудо.{S} |
| . </p> <p>— Стар сам, Иринеје.{S} Можда је то последња љубав коју ми чиниш.</p> <p>Монах Иринеј |
| се чуде како је доспео овамо.{S} Можда је због лепог појања у овој цркви сам желео да се преме |
| није ништа страшно и необично.{S} Можда је отпутовала, можда је боли глава.</p> <p>Ђакон је усп |
| види онда кад га је погледала?{S} Можда је то учинила случајно ?{S} Можда и намерно, али тражећ |
| ?{S} Можда Бог баш тако хоће?{S} Можда је калуђерство заблуда , а помонашење се само насилном |
| ст кратка. </p> <pb n="163" /> <p>Можда је тај човек само сада ту, можда у башту ову, овако као |
| и у ватри, мораш бити и гладна, а канда је овде и хладно ? — Недићка се сагла, чаракала по пећи |
| ских руку.{S} Ако је она искушење, онда је калуђер у мени умро.{S} А кунем ти се, Боже, да није |
| свештеником раскрили Царске Двери, онда је он онај који је анђео олтара и душа цркве, а свештен |
| овора видео да сам ја овде срећан, онда је ваљда због тога ћутао.{S} И сад он долази .{S} Може |
| и повод томе што се сад догађа.{S} Онда је опет, као добра домаћица , тркнула по кући, и стала |
| ао погледати у тањир да се сети, и онда је одговорио да највише воли бело месо.{S} Напослетку, |
| Затим је дошао други, па трећи, и онда је цео ваздух био пун металног звука.{S} Звонило је на |
| и људи се уморили да га раде.{S} И онда је неком дошла идеја да се црква настави пенаста и бела |
| ости, између духа и материје.{S} И онда је она моја тврдња о одрицању још јаснија.{S} Или се од |
| о, бубе зариле главу у песак.{S} И онда је пљуснула крупна, нагла киша.{S} Једна тешка капља се |
| о сва блага којих има у њему.{S} И онда је био још милостивији .{S} И најзад је том свемилостив |
| ишла, сем понекад на вечерње, а и онда је обично, прошавши кроз живе улице, сревши пријатеље с |
| ју је тихо и без гласа. </p> <p>И онда је оставио Ану, и сишао низ степенице натраг у порту.</ |
| г православног калуђера ...{S} Али онда је монах Иринеј требао живети више од сто година раније |
| калуђерског њеног пролећа.{S} Али онда је дошло друго.{S} Дошло је то да јој је Иринеј отео по |
| стигла јесен.</p> <p>Та сурова непогода је имала задатак да на крилима ветра обиђе читав један |
| је природа уопште немонашка.{S} Природа је несталност и заборав и презирање заклетви.{S} Природ |
| аборав и презирање заклетви.{S} Природа је страст која се случајем пали и гаси.{S} Природа је н |
| оја се случајем пали и гаси.{S} Природа је непрекидна промена.{S} Зато дуготрајне жртве и савла |
| ра бити.“ </p> <p> „Али човечја природа је немонашка.{S} Јер је природа уопште немонашка.{S} Пр |
| рно је погледао Ану, и пошао онамо куда је она пошла.</p> <p>— Може бити да сам вам и досадан с |
| мење потресате, да ли ви слутите откуда је дошло препорођење и кајање у мени, да ли знате ко је |
| у, усреће, и пролазе ...</p> <p>Заблуда је да се идућег богослужења може чути то исто још једар |
| , престаје и монаштво.“</p> <p>„Заблуда је говорити о монашком миру.{S} Мир није најузвишеније |
| ! ... </p> <p>Као болесна, као полулуда је Ана стигла кући.</p> <p>— Ана, теби није добро, ти с |
| , чисто поруши песму.{S} Стари хоровођа је био нервозан , молио је како је најлепше знао, и нап |
| рављао је доктор.</p> <p>Стари хоровођа је само жмирнуо очима.{S} Њему се чинило да то на једно |
| усне крваво румене ...</p> <p>Хоровођа је силазио, а Ана се пела на узвишење.{S} Да са целим о |
| Ово последње је страшна реч, Ана.{S} Ја је ипак свесно и хладно кажем и пишем.{S} Све ћемо изгу |
| , жена са цветом у руци је опасна, и ја је се бојим.{S} Бојим се канда још и оних старих баба с |
| дођем.</p> <p>Страшних стотину корачаја је прешла Ана са доктором Пашковићем.</p> <p>На постељи |
| м погледу.{S} У зеницама монаха Иринеја је стојала жеља да владика погоди и сазна све што је у |
| ред смрћу.{S} Победа смрти у мени божја је победа.{S} Остаје сада да ја учиним нешто што ће том |
| сити тајну дубоко у себи.{S} Полифонија је сама по себи тајна.{S} Нешто што је без краја и поче |
| рајско цвеће.{S} Крилата једна глорија је лепршала над свима главама.{S} Нико није ни помишљао |
| етињег веровања у божју милост.{S} Чија је то заслуга?{S} Твоја?{S} Заслуга твога лепог гласа ? |
| м, никад нечувеном .</p> <p>Глава твоја је немарно наслоњена на харфу, очи твоје су мирно загле |
| но хладна киша.{S} Црна нека вода, која је у пенушавој својој бујици носила рашчерупану сву лет |
| њеног рамена.{S} Брижна нека рука, која је не привија себи, него некуда у добро, у мир и сигурн |
| Мати.{S} То је та свемогућна жена, која је кроз цео његов живот могла од свега да га одбрани и |
| и поплашено питала.{S} Душа њена, која је на крилима својим осећала и најблеђу сенку, трзала с |
| н како је једноставна груда злата, која је скроз иста, скроз драгоцена и светла.{S} Стрепнули б |
| а, равна и широка златна браслета, која је нежну Анину мишицу обухватала као оков.{S} Ђакон је |
| е, ма за један тренутак, та љубав, која је он, могла њему и дати!{S} Кад би се само за час кроз |
| ге младе жене.{S} Тога пута такве, која је и волела и удала се по Анином мотиву.{S} Сада опет А |
| лова, хладнија од оне хладне воде, која је непрестано падала, а ничију жеђ на земљи није гасила |
| нема у цркви сем те Велике Песме, која је једним махом однела сву славу њену и њених певача, у |
| лна слика први пут заљубљене жене, која је сва однета и узабрана, која не осећа и не зна више н |
| ала у лаку, провидну ограду порте, која је уједно и дебели непробојни зид између два разна свет |
| ођите и уђите у одјеке песме ваше, која је вечна у цркви вашој и у мени“. </p> <pb n="175" /> < |
| .{S} Као што црква стоји на земљи, која је рат, братоубијство, блуд, механа и зеленашка јазбина |
| се разпљеснула на девојачкој руци, која је висила низ ограду веранде.{S} Чуо се весео смеј.</p> |
| једну сасвим нову, модерну ствар, која је тек пре неколико дана дошла.{S} Свирајући, пала је А |
| , на <pb n="136" /> свемоћну смрт, која је Сина Божјег исто тако прождрла као што прождире трав |
| азила је на зиду малу једну слику, која је, као у мрачној комори, стојала натрашке.{S} Небо дол |
| свих монаха на свету!{S} Девојку, која је хиљадама људи Богу привела, хиљадама грешника на кај |
| нам за једну унутрашњу борбу њену, која је тешка и претешка само зато што Бога има, и што је та |
| е гонила испред себе неку свежину, која је умивала варошицу и будила дрвеће.{S} Ваздух је био м |
| т, а у другој душу своју.{S} Душу, која је, као и његова, била на вратима смрти и пред лицем Го |
| која с њим заједно цркву служи.{S} Која је такође врста калуђера.</p> <p>Највећа храброст је ов |
| овног општења с њим, из те средине која је кобна, која за час један може бацити у човека клицу |
| } Прву љубав којој сам се дивио, и која је и мене нагонила да љубим ...</p> <p>— Ја волим, госп |
| о није знао порекло ни значај, али која је била израђена од уметничке руке, и са срећним полето |
| чји живот.{S} Два калуђера, у кући која је дом усамљености и одрицања, једним зидом растављени |
| нију љубав према тој Ани Недићевој која је сада бедна жена.{S} Одједаред ју је дохватио, дигао |
| амо за љубав и живи!{S} Природа човечја је такова да негде, у скривеном куту, оплакујемо сваки |
| х Иринеј.</p> <p>Њу он то чека.{S} Чека је тако као што је она њега чекала тада, у оне мучне тр |
| ало развеселио и ђакона и себе, владика је упро прстом у фини сат од севрског порцелана на поли |
| м, наслоњен на мишицу ђаконову, владика је једнако оклевао.{S} Није му се улазило .{S} Пријатна |
| буде што је лепше могућно .{S} Владика је мој велики пријатељ , скоро други отац.{S} А како је |
| х соба одјекивало је јецање.{S} Владика је држао главу свога љубимца, и шаптао нешто у себи.</p |
| p> <p>Монах Иринеј је ћутао.{S} Владика је опазио да га се то питање врло мучно дотакло.{S} Да |
| бојица грешимо против завета? — Владика је слегао раменима.</p> <p>— Мени је савест мирна.{S} Т |
| му се видела сенка бриге.{S} А владика је понирао некуда далеко, у Анине слутње и у своја иску |
| децу, волео свога владику.{S} А владика је њега чувао и пазио као мајка.</p> <p>Монашки завет с |
| ишла и сва лепота предмета, али владика је наредио да сат има остати на почасном своме месту.</ |
| е слабачак цвркут тице. </p> <p>Владика је једно пет шест пута прошетао главном уздужном стазом |
| чином гордом лицу своје.</p> <p>Владика је уздахнуо.{S} Тешко, и, видело се, из многих разлога. |
| еде у гостинско одељење.</p> <p>Владика је загрлио главу монаха Иринеја и пољубио га је у теме. |
| еј спреми и разлије чај.</p> <p>Владика је седео у старачкој, јако дубокој наслоњачи, заваљен, |
| роблем своје савести.</p> <p>Да, музика је света — враћала се она првашњој својој мисли. </p> < |
| вирача и певача и слушаоца .{S} Публика је била раздрагана и занесена . <pb n="157" /> Тапшало |
| и.{S} Ана је опет сва дрхтала.{S} Слика је била у толико ужаснија, што није била само слика.{S} |
| само његове јако угасите очи.{S} Слика је била неописано лепа, и Ана је осетила јаку узбуђенос |
| p> <p>Не би стигла.</p> <p>Светла слика је узмицала.{S} Дошла до зида, ушла у зид, пропадала кр |
| капље на грлу детињем.{S} Крв.{S} Мајка је напољу и не види крв.{S} Не види да нож пролази кроз |
| ње и задиркивање јунака.</p> <p>Девојка је та била Ана Недићева.{S} Ана се после болести своје |
| је пролазила по вароши, а немоћ људска је покорно чекала ударац.</p> <p>Нешто хуји.</p> <p>Зви |
| ила.</p> <p>Укућани се збунили, Недићка је косе чупала , Пашковић је помагао Ани да се дигне и |
| дић је стојао блажен и поносан, Недићка је брисала сузе.{S} А монах Иринеј је желео да је јагње |
| утали су обоје као заливени.{S} Недићка је, из друге собе, опазила да се ћути, и ушла је.</p> < |
| сти.</p> <p>Ани засузише очи, а Недићка је скоро кроз плач говорила:</p> <p>— Бог је велики, Бо |
| као некаква институтка .</p> <p>Недићка је, сирота, од чуда, најзад почела да се смеје.</p> <p> |
| ја мисли и осећања.{S} На трепету звука је она улетела у душу Ане Недићеве.{S} А испружене њене |
| една рука, са прстима на орару.{S} Рука је заклонила очи, и испред руке се склањало црвенило из |
| , што да не.{S} Јер, одсечена моја рука је опет моја.</p> <p>Ушао је монах Иринеј. </p> <pb n=" |
| а на свету.</p> <p>Испружена Анина рука је стидљиво дрхтала .{S} Као дете, она је одједаред поч |
| дубоко у себи.</p> <p>Десна Анина рука је била у Пашковићевој, а лева у Иринејевој, опраштали |
| прати свако лепо певање.{S} Тога дечка је Ана изабрала и апостол да чита, и учила га да то нот |
| се опет отела, охрабрила, и одобравала је у себи малочашњу своју одлучност.</p> <p>Не, не каје |
| ли сопран солисткиња ваша? — довршавала је Ана обично сцену, имитујући одлично како чича граби |
| јзад, заспала мирним сном.{S} И сневала је да види <pb n="117" /> рану на - ђаконовој души, али |
| 243" /> негде на дну груди.{S} Запевала је онда срдачна, мала једна аријица, кратка, колико док |
| енсантно комбиновано читање приказивала је Ана с таком верношћу, и с таком <pb n="60" /> моћи и |
| отровна и врела као узаврела, заливала је мозак јадног детета, и причињавала му страховита при |
| на олтар коме се клања.</p> <p>Пливала је у задовољству, и сатима се није растајала од својих |
| епрестано карала у души.{S} Пребацивала је себи да је требало анализи подвргнути, место туђега |
| иловала ђаконову десну руку, помиловала је чежњом пољупца који стидљива, чедна душа није могла |
| а.{S} Добро се сетила шала — резоновала је — јер је збиља била деранжирана.</p> <p>Разговор се |
| ебо је изгледало досадно сиво, и падала је кишица, ситна као зрнца мокре неке прашине.{S} Јесењ |
| бирајући врло напрегнуто мисли, гледала је предасе тако окомито, да умало није згазила једно го |
| да хоћете нешто да ми кажете — гледала је Ана љубазно испитујућим погледом у монаха Иринеја.</ |
| ва, са своја два витка крила, изгледала је, у тешким хрпама снега, готова да полети. </p> <pb n |
| нервозно покретљиве прсте.{S} Изгледала је као портре неки. </p> <p>Недићка се, у први мах, мал |
| у црнини од главе до пете.{S} Погледала је боље.{S} Јесте, калуђер, у камилавки с црним велом.< |
| се пресвучеш и да те покријем — скидала је Недићка Ану, и љубила је по хладним образима.</p> <p |
| сваком човеку и у свакој љубави, лежала је још неразвијена и хладна.{S} Негде у мраку иза свест |
| а је.{S} Мека, светла Анина коса лежала је на тим рукама као што водене руже леже на језеру кој |
| правде, због свега оног другог, пружала је Иринеју руку, и са руком опроштење, измирење, љубав |
| /p> <p>Али ти калуђера волиш ! — трзала је она себе из помирљивости и самозаборава. — Волим га, |
| љубимца. </p> <pb n="201" /> <p>Стајала је и чекала и стрепила.{S} Груди су јој биле пуне Бошко |
| ово: немилосрђе и суровост.{S} Одбијала је помисао да је у искушењу, а још више помисао да је п |
| ној од наглог нечијег изласка , стојала је, мирно као нека слика, Ана. </p> <p>Ђакон се томе ни |
| ама порте, на највишем ступњу , стојала је Ана.{S} Окружена са свих страна певачима и певачицам |
| ких, као двери отворених очију, стојала је тамо Ана Недићева , држећи у једној руци молитвеник |
| чима које су заспале на амвону, стојала је Ана као скамењена.{S} Појање, речи свештеника , слаб |
| у очима, ломљење у мишицама.{S} Стојала је у дрском неком љубавном заносу, и радовала се што ће |
| и.{S} Љубичаста свилена постава стојала је старцу тако невесело, а крст са скупоценим , блистав |
| ши онога коме се пружа. </p> <p>Стојала је пред доктором утучена и лепа.{S} Идеална слика први |
| p>На уснама његовим стварала се, бујала је, једна реч.{S} Бујала, трептала, готова да се откине |
| етета, под самим теменом бије, и чекала је да се то срце смири.{S} Кад се најзад смирило, Ана ј |
| ежна и танка као глас фрулице, дочекала је монаха Иринеја са крвожедном примедбом: да свако има |
| те ми, очистите ме, Иринеје! — врискала је Ана.</p> <p>Улаз цркве је имао дугачак, низак, засво |
| Тебе Бога хвалим</hi>. </p> <p>Звецкала је кадионица.{S} Кадио је владичин ђакон.{S} Ани прелет |
| икнути, на колена пасти.{S} Благосиљала је претрпљену <pb n="70" /> муку, благодарила Богу на и |
| p> <p>Та идеја, одмах се осетило, имала је јачину захтева, и дошла је да остане.{S} Подржавали |
| ала, Отац јој се учинио суров.{S} Имала је осећај да је негде озлеђена, и да ће сад одмах нит њ |
| , и да су пуне препуне суза.{S} И имала је за рапавог , тврдог доктора много симпатија. </p> <p |
| на видела опојну једну виткост, и знала је да су на глави ђаконовој очи црне, коса свилена а ус |
| неколико дана дошла.{S} Свирајући, пала је Ана у ватру, и тумачила доктору: да је све то, што у |
| да се људи чисто гушили у њему.{S} Пала је и нека, за то годишње доба сасвим необична магла, де |
| ери.</p> <p>Ћутати, то је лагати — пала је Ани на ум јутрошња мисао, и она пожури да одговори н |
| на њена глава на њих падне.</p> <p>Пала је.{S} Мека, светла Анина коса лежала је на тим рукама |
| ста са руке, и тако, растрзана, заспала је већ сасвим пред зору на пољупцу љубљеног човека.{S} |
| А зар ја умем то сада рећи — одговарала је и она тихо, са уздахом.{S} С једне стране ми се чини |
| је другом јад и тугу причинио, ударала је даље сурово и немилостиво .</p> <p>— Дала сам ето св |
| чицу је дохватио чар музике.{S} Свирала је неку руску народну песму, врелу и хладну, слатку и г |
| па први, а после свих шест дана свирала је Ана хаос, и то на највеће задовољство.{S} Али ни то |
| павања. </p> <pb n="23" /> <p>И свирала је нешто прекрасно.{S} Складно, готово и цело, са тако |
| <p>У вече, кад су код куће сами, морала је, оцу за вољу, чешће да одглуми старог хоровођу њихов |
| есења хладноћа је годила Ани.{S} Дисала је отворених уста, и кишљиви ваздух је тако пријатно ос |
| нске, мирне, домаће срећице! — уздисала је. — Слушајте ово чудо! — Ана је свирала. — То вам је |
| Две сестре, то су два мелема — уздисала је Недићка, окрећући се својој кћери. </p> <pb n="106" |
| топло волео госпођицу Недићеву, писала је она на растанку: </p> <p>Све је узалудно.{S} У мојој |
| ти мама док чује како је било — брисала је Ана сузе, гледајући усхићено падање божјих зимских р |
| ез иједног упаљеног кандила, и мирисала је на влагу.</p> <p>Ана је устукнула на улазу те цркве, |
| а је то што сте ми хтели рећи? — питала је Ана као забринуто, јер је монах Иринеј малопре канда |
| није њен. </p> <p>Он није мој — шаптала је Ана, а сузе су текле.</p> <p>Он мора чувати од зараз |
| 10" /> <p>— Ја вас не разумем — шаптала је Ана, гледајући, кроз трепавице, у рамена ђаконова.</ |
| безмерно, а тако ми је тешко — шаптала је Ана. — Дајте ми обе ваше руке, дајте их да их пољуби |
| исам знала да је тако страшно — шаптала је Ана усплахирена, осећајући у савести да се у цркви н |
| ма њему.</p> <p>— Останите ту — шаптала је и оборила главу тужно.{S} Била је бела као од камена |
| одрасла и посвећена у том храму, стала је пред очи духа Аниног, моћна, силна, силнија од свега |
| једној, пуној летње врелине.{S} Застала је да је се нагледа, и заустила да нешто каже.{S} Кад о |
| х боја, нестало летњег даха.{S} Настала је часом страшна тишина неживота.</p> <p>Али мало после |
| онова је почела нестајати.{S} А нестала је сасвим у разговору са доктором Пашковићем, с ким је |
| о да узнемирује. <pb n="64" /> Престала је да о љубави својој задаје себи питања.{S} Престала ј |
| својој задаје себи питања.{S} Престала је канда да осећа и види ту љубав као нешто придошло у |
| лачак.</p> <p>— Не боли ме.{S} Престала је главобоља, престао је и сумор.{S} Једна жеља ме сад |
| абаве, и не избија из цркве.{S} Постала је некако општа брига целога места.{S} Чим би се у неко |
| нит њене крви потећи у траву.{S} Ћутала је.{S} Таквим једним ћутањем, од кога је и Недић занеми |
| , малочас још грешна и крива, задрхтала је, у први мах, као трава пред тим гњевним, гордим и бе |
| .{S} Два калуђера су ћутала.{S} Шиштала је само вода у самовару.{S} И то на прекид, са ретким к |
| угестивна наша црквена музика навраћала је људе да воле и да заволе Бога.</p> <p>Глас о том вел |
| не пределе маште и поезије .{S} Осећала је, и све блаженство, којим Христос испуњава душе једно |
| а с тим животом и волела га.{S} Осећала је да у њему успева нешто племенито и поносито, што црк |
| како да га теши као човека.{S} Осећала је да је несрећа јача од његове снаге.{S} Осећала је да |
| ватила и ломила силна чежња.{S} Осећала је узбурканост у прсима, буру у памети , светлаце у очи |
| есрећа јача од његове снаге.{S} Осећала је да се у њему кренуло нешто из најдубљих дубина Видел |
| није имала моћи да се умири.{S} Осећала је да јој по челу букти, да су јој уста полуотворена, д |
| шла је лагано, застајкујући.{S} Осећала је часом неку спољашњу, часом унутрашњу празнину .{S} Д |
| ица Недићева је хитала кући.{S} Осећала је у грудима кључ нове песме.{S} Збацила је рукавице и |
| .{S} А пре, ништа није крила, и осећала је од тога неку силну надмоћ над свима људима.{S} Досто |
| ти цела и неслућена тајна.{S} И осећала је, са пуном извесношћу, да је то дело доктора Пашковић |
| досада био.</p> <p>— Није био — скрхала је Ана те речи кроз зубе, не знајући да ли да их каже и |
| сподара.</p> <p>— Има ли Бога! — јецала је Недићка.</p> <p>Је ли тај Бог добро или зло? — мисли |
| етале се некуда за даљином.{S} Одрицала је нешто главом.{S} Срце јој је грцало од пуноће. </p> |
| а сву своју душу уносила у рад, утицала је тако да је и материал сву своју душу полагао у њене |
| . — Велика она синоћња непогода утицала је на мене сасвим необично.{S} Као да је олуј и кроз ме |
| p>— Бошко, мали Бошко Ристовић — грцала је Ана.</p> <p>Пашковић је гледао с неразумевањем.</p> |
| ко.{S} Баш је сасвим лако.{S} И причала је, смешећи се подругљиво, да јој је стари доктор, једн |
| _C22"> <head>XXII.</head> <p>Црна табла је дакле обешена још на једну кућу више.{S} За трен ока |
| је затрпа мраком и миром.</p> <p>Легла је у постељу око поноћи.{S} Метнула главу на десну свој |
| своје руке, дрхтаве и измучене, подигла је небу.{S} У сузним очима њеним је засјала светлост по |
| <p>И онда одједаред, као олуј, подигла је заклопац са клавира, и почела свирати Бетовенову јед |
| ем је похитала на службу.</p> <p>Стигла је пред један од најсвечанијих тренутака.{S} Ушла је у |
| то се мени чини.{S} Баш напротив, могла је госпођици Недићевој доћи идеја — али која ? — не зна |
| , и најзад се суочила с олтаром, видела је да је тамо топло очекивана и једва дочекана.{S} Стар |
| ренуло нешто из најдубљих дубина Видела је да му очи постају све веће и веће, све лепше и лепше |
| изашла, и нарочито га чекала.{S} Желела је ваљда да му тако, неочекивано, као прегршћу, баци са |
| ро неком материнском љубављу.{S} Желела је да клекне пред сироче, и да га служи.{S} И волела на |
| вести.{S} Затворену њихову кућу желела је још више да затвори. </p> <pb n="209" /> <p>Да ни ми |
| к видела, била веома драга.{S} Пожелела је у себи да се у цркви никако више и не види с ђаконом |
| г живота у новом ваздуху.{S} И пожелела је, одједаред, да и кроз њу прође један такав вихор.{S} |
| } Одвише чиста и нежна душа њена волела је непрестано само онај свој први занос, и бојала се да |
| , и погледала себи у очи.{S} Поцрвенела је као пурпур над црнином својом.{S} Не над жалости сво |
| адила и сматрала за урађено .{S} Донела је тај рад, свирала поједине делове, и вртила главом.{S |
| ве љубави одједаред у душу.{S} И успела је у том савршено.</p> <p>А он је исто тако савршено ус |
| ега неколико листића на врху.{S} Горела је, савијала се, ишла отвореном прозору, бојала се нече |
| наха Иринеја.{S} Затим, напротив, хтела је да сав тај простор, па и сама Богородичина Црква, бу |
| <p>Била је узбуђена, колебала се, хтела је бежати кући с пређашњим блаженим својим миром, хтела |
| јој биле пуне Бошковог имена.{S} Хтела је да га виче.{S} Душу његову, ако је пошла, с пута да |
| {S} А страст, осетивши колебање, почела је рити и дражити.{S} Страшно питање: јесам ли ја робиј |
| нула и склонила се с прозора.{S} Почела је и сама да се спрема за полазак.</p> <p>У цркви није |
| воме укусу и у начину живота.{S} Почела је својом јаком музичком интелигенцијом да врши силан у |
| нављала .{S} Све тише и тише.{S} Почела је да га крије, да га воли, да се боји за њега.{S} Зати |
| аред поврвело у музичку собу.{S} Почела је жива дебата, да ли госпођица Ана или монах Иринеј им |
| о ...{S} Боже, Боже, Ана, Ана! — почела је плакати јадна жена, бежећи испред Ане и затварајући |
| ђакон Богородичине Цркве.</p> <p>Гризла је мишицу, да би се гласни смеј угушио или стишао, али |
| ја два витка торња, као два цвета, била је давнашња, неоправљана, гуштерасто испрепуцана зграда |
| рине као соба.{S} Црква, напротив, била је мрачна, без иједног упаљеног кандила, и мирисала је |
| ражене очи и лице Пашковићево .{S} Била је у неприлици шта да одговори.{S} Али се иначе видело |
| {S} Али Ана је оклевала да уђе.{S} Била је одвише расејана.{S} Почела се забављати посматрањем |
| птала је и оборила главу тужно.{S} Била је бела као од камена.</p> <p>— Будите храбри, Ана! — г |
| е мимо топлоте и среће! ...</p> <p>Била је узбуђена, колебала се, хтела је бежати кући с пређаш |
| десерт и црну каву у башти.</p> <p>Била је топла, мрачна и мирна ноћ.{S} Ни месеца, ни звезди, |
| ијем — скидала је Недићка Ану, и љубила је по хладним образима.</p> <p>Ана је бризнула у плач.{ |
| скоро брижним изразом лица, поздравила је монаха Иринеја као неко дете.{S} А Недић је дочекао |
| е груди.</p> <p>Окренула се, поздравила је монаха Иринеја главом и руком, и скренула онда најкр |
| о страсти!{S} Вртлог сласти! — наводила је у себи подругљиво. — И после мир.{S} Мир над потроше |
| обична, весела, живога такта, разбудила је већ заморене пажње поново.{S} Певачи, осећајући крај |
| да се ћути, и ушла је.</p> <p>Понудила је трећи чај, и изашла опет.</p> <p>— Сутра после подне |
| асута моментима високих лепота, тражила је, према томе, нарочити свој триумф.</p> <p>Госпођица |
| ла и најблеђу сенку, трзала се, тражила је непријатеља који се приближује.{S} Размишљања Анина |
| кораком.{S} Усплахирила се.{S} Тражила је брзу неку одлуку да спречи улазак Иринејев унутра.{S |
| ришћански дарежљиво отворила, и пружила је Богу, као задужбину своју, велику љубав своју према |
| уши не да да се смути.</p> <p>Наилазила је на Ану врста екстатичних музичких момената.{S} Интер |
| ић, а одгоре, из Дома Певача , долазила је госпођица Ана Недићева.{S} Под мишком је носила пове |
| орак по корак, као да се игра, долазила је ближе и ближе улазу у порту.{S} Кад је стала на први |
| а ће се мајка бринути.</p> <p>Пролазила је поред капелице.{S} Нешто ју је вукло да уђе.{S} Па и |
| а је попречним путем, пољем.{S} Опазила је као да се ту, напољу, магла згушњава .{S} И снег је |
| зору , и Ана, одавно већ будна, спазила је на зиду малу једну слику, која је, као у мрачној ком |
| ј , тамо с десне стране солеје, спазила је Ана, с леђа, високу, као јаблан праву прилику, у црн |
| време кад нема богослужења.{S} Спазила је отворена врата, и, не знајући право зашто, ушла је у |
| м љубав.{S} Није се збунила.{S} Мислила је она о томе већ доста.{S} И врло је добро знала <pb n |
| ега певања, своје сопствено.{S} Мислила је ту на оно што је пре неколико месеца радила и сматра |
| или ђакон Богородичине Цркве! — мислила је она у себи тада, подсмевала се ђакону и била срећна. |
| илу, ала тамо мора бити лепо! — мислила је Ана.{S} А ђакон је посматрао како су крстови, од сун |
| и на шаљиве мисли навела.{S} Помислила је како би било кад би цео свет стварно ишао и стојао н |
| едног човека кога више нема — помислила је Ана.{S} Такав је био и синоћ, за вечером.{S} И кад с |
| то сам сувише утучена данас — помислила је у себи. — Велика она синоћња непогода утицала је на |
| уметнику лако бити срећан ! — смислила је Ана завршетак свом унутрашњем разговору, ухвативши р |
| ју лепоте, апстрактна и горда, испољила је одједаред нешто ново: немилосрђе и суровост.{S} Одби |
| ало.{S} Доста се променила.{S} Руменила је нестало са образа, а обрве се примакле једна другој, |
| о себе, па и монаха Иринеја.{S} Учинила је затим ипак покрет као да хоће нечију руку, као да хо |
| није могла да савлада жељу.{S} Склонила је мајку да попусти и да је пусти, обукла се, узела вел |
| инеја.{S} Прекрстила се.{S} Благодарила је Богу што није ту.{S} Зараза ће до његовог доласка мо |
| пште <pb n="230" /> чега било.{S} Крила је дакле.{S} Зашто је крила?{S} Али она крије и друго о |
| убим, да их имам, да су моје — говорила је она скоро у уво сагнутом монаху Иринеју, који ју је |
| обичан човек сте ви, докторе — говорила је Ана с топлим признањем. — Да ли вам је тешко од свег |
| >— Не само то, драги докторе — говорила је Ана озбиљно. — Добићете и позив да дођете сутра по п |
| је врло, врло жао што идете — говорила је госпођица Недићева истински невесело , видећи у ђако |
| p>— Не сумњајте и не питајте — говорила је Ана одушевљено и узбуђено. — Цео мој живот и рад вас |
| шава.</p> <p>— Рекла бих вам — говорила је мало са устезањем — да нам понекад дођете.{S} Али, и |
| ним срцем куца данас и живот — говорила је Ана, седајући с родитељима за доручак. — Шта је, Бож |
| е подне ћете знати моју жељу — говорила је Ана с неком тако достојанственом озбиљношћу, да се П |
| е такође сви поносимо њиме — одговорила је храбро, окрећући према владичином гордом лицу своје. |
| и, кад је Недић већ био легао, отворила је Ана неочекивано врата од његове спаваће собе:</p> <p |
| љајући хитно и ђакона и младиће, журила је у порту да одахне.{S} Али, слутећи ваљда да ће монах |
| .{S} Ана се осећала неудобно.{S} Журила је да што пре стигне до гробнице.{S} Стигавши, спустила |
| ок снег и спотицала се у јаме, и журила је, задувана и усплахирена, и застајала опет, минутима |
| косу.{S} То ју је дражило.{S} Дохватила је нагло грану, откинула пуну шаку бркова, и хитнула их |
| у руку онолику нафору тада.{S} Осетила је да је то дете, које, кад му је добро, даје ономе ког |
| тако лепа, тако хришћанска.{S} Осетила је да у замисли и стилу тих литургија има душа једног в |
| мисао његове узвишене науке.{S} Осетила је да нам се кроз стихире тих богослужења говори: како |
| свећу, и почела да се крсти.{S} Осетила је како јој се по лицу разлива бледило .{S} Али не блед |
| обли наједанпут нешто врело.{S} Осетила је како неизмерно дубоко воли тог усамљеног калуђера, и |
| полузаборављеног догађаја.{S} И осетила је како је ово и оно свеједно, т. ј. како је то један и |
| једноставније него икад.</p> <p>Осетила је неку досаду од докторове неочекиване појаве, и убрза |
| камилавки с црним велом.</p> <p>Осетила је да јој необично годи што баш у том тренутку управља |
| о да нема разлога да ћути.{S} Ускиптила је у њему та срећа у коју владика сумња, и он је, узбуђ |
| игне до гробнице.{S} Стигавши, спустила је цвеће, спустила и главу, и почела брзо читати молитв |
| што ?</p> <p>Ана је ћутала.{S} Спустила је заклопац клавира , и по њему, као неку полугу, испру |
| е што му је говорила . </p> <p>Спустила је руку на дирке, и почела свирати .{S} Тише него што т |
| е у грудима кључ нове песме.{S} Збацила је рукавице и шешир и полетела клавиру.</p> <p>Али, што |
| то што и слика живота њеног.{S} Значила је предодређену чистоћу, задатак да до смрти остане кал |
| /p> <p>Служба божја у том храму значила је од</p> <p>тада колико и један раскошни концерт цркве |
| између капије и уласка у кућу искочила је одједаред сива једна мисао .{S} Сада одмах треба оти |
| ацити у човека клицу смрти.{S} Одлучила је да неће мислити на Иринеја, да ће га за једно време |
| ме се човек мора смејати.{S} А завршила је са једном старинском љубавном мелодијом неког ретко |
| уком скинула руку са темена, и примакла је, добру и милостиву , <pb n="121" /> близу, сасвим бл |
| шкога кајања.{S} Кад је свршила, клекла је на црквени праг и склопила руке.{S} Монах Иринеј, по |
| вих жеља ја сад немам за себе — изрекла је брзо, поцрвенела мало, и наставила тише — а сем тога |
| спремала за полазак у цркву.{S} Обукла је црно јесење одело, и метнула на главу црни сомоцки ш |
| те.{S} Мала једна жељица доскора, расла је она све брже и брже, прикрала се жртви својој до срц |
| Недеља после оне јаке непогоде осванула је јесења.</p> <p>Гле како је све зарђано, као да је ок |
| приписујући ту појаву навици, прекинула је читање новина, скочила са столице, нервозно ужурбано |
| вара! — Ана је претрнула.{S} Отшкринула је врата од ходника.{S} Кроз помрчину ништа није видела |
| p>Тек пошто се служба свршила, клекнула је, и почела Богу да се моли.{S} Истински побожна , она |
| ла да то отац њен умире.</p> <p>Чучнула је на земљу, и згрчила се у себе као ударено псето.{S} |
| није ниједаред окренула олтару.{S} Чула је само тихи глас владичин , разне гласове свештеника, |
| радозналошћу. — Је ли то дуго ? — чула је Ана, после мале паузе, тихо, стидљиво питање.</p> <p |
| а у добро, у мир и сигурност.{S} И чула је шапат над главом.</p> <p>Доктор Пашковић.{S} Нервозн |
| ашла је у ходник и ослушнула.{S} Изашла је и у башту.{S} Вратила се опет у ходник, и стала крај |
| се покушавала смиривати.</p> <p>Изашла је у ходник и ослушнула.{S} Изашла је и у башту.{S} Вра |
| га чела лежи нека болест.</p> <p>Изашла је на терасу, и села на клупу над којом се лелујала зав |
| и у цркви .</p> <p>Кад је стигла, нашла је цркву већ сасвим пуну.{S} Преко широких степеница је |
| есме, и божјег благослова.</p> <p>Нашла је једног малог гимназисту, из првог разреда, који је и |
| гатој својој збирци партитура, пронашла је једну необичну руску композицију, састављену из разн |
| к поново мора да смирује.{S} И пронашла је да Христос, и његова црква, једино помоћу музике усп |
| да јој се растумачи доживљај .{S} Ишла је кући потпуно задовољна и умирена, савршено блажена.{ |
| имских ружа, и пошла на гробље.{S} Ишла је попречним путем, пољем.{S} Опазила је као да се ту, |
| уди, јесен, самоћа њена ...</p> <p>Ишла је лагано, застајкујући.{S} Осећала је часом неку споља |
| етило, имала је јачину захтева, и дошла је да остане.{S} Подржавали су је, пре свега, сви они, |
| тима, да се ђакон не би узнемирио, ушла је у одељење за женске.{S} Завидела му је што је црква |
| врата, и, не знајући право зашто, ушла је унутра.{S} Црква је била празна, али се из олтара чу |
| дан од најсвечанијих тренутака.{S} Ушла је у цркву баш пред читање Еванђеља, а приспела на свој |
| друге собе, опазила да се ћути, и ушла је.</p> <p>Понудила је трећи чај, и изашла опет.</p> <p |
| , јунак из толиких главних битака, беља је од белих ружа на својим грудма.{S} Хоровођа нетреним |
| м.{S} А треба и ти да легнеш.{S} Недеља је сутра, имаш посла. </p> <pb n="179" /> <p>Међутим, н |
| оље гледа однекуд одгоре.</p> <p>Недеља је била, па се нигде није радило.{S} На једном месту је |
| мне светлости под којом Ана седи, збиља је охоло игноровала све оно што напољу стоји.</p> <p>Мо |
| никојег бола не уплаши.</p> <p>И збиља је тако.{S} Он се осећа јак и спреман да доврши дело св |
| космато страшило, а пред његовим ногама је видела Бошка, удављеног, мртвог.{S} Озбиљне његове о |
| Недићка? </p> <pb n="252" /> <p>— Мама је отишла доктору Пашковићу.</p> <p>Ђакон је осетио сув |
| пште нећемо излазити на гроб.{S} И мама је назебла, и ако јој не буде боље, одгодићемо.{S} Само |
| са раширеним очима и побледелим уснама је питала божје око: да ли је грешна та љубав , да ли ћ |
| о крај стуба је стојало празно.{S} Нема је.{S} Можда неће ни доћи.{S} Или ће доћи касно.{S} Сла |
| је донео неке тајанствене кључе, којима је отварао незнане погледе не само у цркву, и оно што с |
| , са згрченим рукама под брадом, којима је стискала вилице да не дрхћу.</p> <p>— Докторе, јесте |
| Усне јој се развукоше, а руке, у којима је држала писмо, спустише се у крило као помиловане. </ |
| ведра и чила, скоро мајска.{S} Крилима је гонила испред себе неку свежину, која је умивала вар |
| то није могао да увиди, и топлим речима је убеђивао свог љубимца да нигде нема лепшега храма.</ |
| ноћ, али није било ни топло.{S} Калдрма је стојала уплакано влажна.{S} Земља, омекшала, еластич |
| , епископ је грлио ђакона Иринеја , Ана је љубила мале своје певаче, а срце Богородичине Цркве, |
| жући композиције зато богослужење , Ана је живела у екстази.{S} Дизала се до звезда, до директн |
| репетом и одјеком.{S} И после тога, Ана је знала, груди његове су биле изнемогле и празне.{S} У |
| ти доста нових ствари.{S} Сем тога, Ана је и дотадашњи програм комбиновала многим новостима Пре |
| ј и кроз мене прошао.</p> <p>Збиља, Ана је скоро са неким непосредним контактом посматрала прво |
| кавезић заробљених питомих тичица, Ана је гледала некуда у дуги и слободни и богати живот чове |
| вером испружене руке.{S} Одједаред, Ана је осетила како се у њену руку скрунила читава хрпа мал |
| .</p> <p>Као и обично после службе, Ана је заобилазним путем ишла кући.{S} Свугде се осећала мо |
| > <p>Размишљајући о суштини музике, Ана је, постепено, доспела у област чудноватих закључака .< |
| и поново пред отворен црквени улаз, Ана је спазила да низ степенице силази доктор Пашковић.{S} |
| на чудан начин.{S} Док је у цркви, Ана је ведра и мирна.{S} Чежња се губи. </p> <pb n="10" /> |
| ећајући се јучерашњих својих мисли, Ана је покушавала да их омаловажи, чак да им се наруга.</p> |
| це смири.{S} Кад се најзад смирило, Ана је својом руком скинула руку са темена, и примакла је, |
| Оче наш.{S} А с друге стране опет, Ана је баш тих дана, више но икад, осећала да стаје на свој |
| целину и живот.</p> <p>Напослетку, Ана је узела перо у руке и почела да бележи.{S} Своју песму |
| ву славу.</p> <p>У таком очекивању, Ана је доста расејано слушала шта јој говори млади адвокат |
| .{S} Кроз густу, дебелу своју косу, Ана је осећала највећу, најчистију милост овога света.{S} А |
| мештајући се са столице на столицу, Ана је дошла до огледала , и погледала себи у очи.{S} Поцрв |
| Еванђеље, завршни онај концерт, ах, Ана је имала тако топлих и живих престава, као да је та све |
| ог растанка увек закаснио на ручак; Ана је, напротив, журила кући, и говорила мајци да тога дан |
| Тешка му је старост. <pb n="155" /> Ана је ужаснуто разрогачила очи.{S} А ђакон Иринеј је пио т |
| лаковерно, срећно и милостиво .{S} Ана је старила, хладила се, мирила се, узимала на себе борб |
| тражи.{S} Мајински се извинио .{S} Ана је остала сама.{S} Многе се очи оборише на њу.{S} Измеђ |
| едну цветну шибљику, пуну пчела.{S} Ана је застала, испуњена ретким задовољством .{S} А затим, |
| и сад био пун жалосног уздисања.{S} Ана је гледала у Пашковића, не знајући што се то с њим деша |
| дитим зраком, и на камену цвета.{S} Ана је видела да је прота ушао у олтар са неким страним све |
| лежи реткост и вредност момента.{S} Ана је, имитујући читање ђаконово можда за октаву и још за |
| ствари, имали су право обојица.{S} Ана је баш тих дана довршила, и спремала се да до Богојавље |
| лине њене је пропевао нов мотив.{S} Ана је задрхтала.{S} Дрхтавим прстима га је понављала и пон |
| састанак далеко од њихове цркве.{S} Ана је, ваљда под том импресијом, села, и понудила ђакона < |
| дечји квартети, октети и хорови.{S} Ана је решила да ће се то, као завршни концерт, изводити по |
| релази њихови из једног у други.{S} Ана је одједаред почела бројати своје године, питала се куд |
| арчицу, и обоје су се осмехнули.{S} Ана је ишла очима за покретом његових руку, и знала да су т |
| троје се, нехотице, обрнуше Ани.{S} Ана је стојала крај високог фикуса, у једноставној белој ха |
| ј руци.</p> <p>Несташлук храбри.{S} Ана је пружила руку, молећиво и мило, тражећи да јој се њен |
| а у исти мах не зна коме говори.{S} Ана је опет сва дрхтала.{S} Слика је била у толико ужаснија |
| ад, више и од оног што сме бити.{S} Ана је, кроз све своје усхићење, нешто жалила.{S} По срећи |
| ана ноћ.</p> <p>Бог се смиловао.{S} Ана је, једва најзад, заспала мирним сном.{S} И сневала је |
| е да не треба одговор, и отишао.{S} Ана је осећала од кога је писмо, само није могла да замисли |
| S} Недић и његова кћи исто тако.{S} Ана је тај дубоки поклон изводила са тако искреним поштовањ |
| смејала, и да се на том свршило.{S} Ана је причала течно, живо, и тако, као да се све то десило |
| чега што је подсећало на сусрет.{S} Ана је пролазила крај цркве у време кад нема богослужења.{S |
| погледом је тражио нечију бригу.{S} Ана је хтела вриснути, кликнути, на колена пасти.{S} Благос |
| а.{S} Неко је излазио у баштицу.{S} Ана је зажмурила.{S} Кроз капке очију је видела како у башт |
| хтела, и мучила даље Анину душу.{S} Ана је покушала да се сети мајке, Христа и цркве.{S} Сећала |
| pb n="211" /> <p>Врата.{S} Плач.{S} Ана је вриснула, али је гушила врисак, трпајући марамицу у |
| њеној коси!</p> <p>А рука њена?{S} Ана је одједаред почела трептати врелом неком језом.{S} Бил |
| днику.</p> <p>Капијица се отвара! — Ана је претрнула.{S} Отшкринула је врата од ходника.{S} Кро |
| лепа и чиста монашка наша љубав! — Ана је грчевито зајецала. </p> <p>— Иринеје, Иринеје, једин |
| уздисала је. — Слушајте ово чудо! — Ана је свирала. — То вам је <hi><foreign xml:lang="fr"><tit |
| p>— Оне су сасвим ка вашем гласу. — Ана је погледала ђакона с неким милим пребацивањем . — Ја о |
| не буде боље, одгодићемо.{S} Само — Ана је невесело погледала — сутра је татин рођен дан, дан к |
| макла.</p> <p>Ђакон је прошао.{S} А Ана је, додуше са рукама на брави као да ће одмах ући, још |
| <pb n="205" /> <p>У моментима туге Ана је заривала главу своју у крило материно, и плакала гор |
| p>Посета је била унапред јављена, и Ана је знала ко ће им тога дана доћи у кућу.</p> <p>Располо |
| {S} Слика је била неописано лепа, и Ана је осетила јаку узбуђеност.{S} Али кроз црвенило ватре |
| ер је калуђерска душа у мени !{S} И Ана је калуђер, и то опет зато што калуђерску душу у себи н |
| на вечеру у концертном оделу.{S} И Ана је обукла свилену хаљину отворене боје, чак мало и изре |
| умро него што би запитао.</p> <p>И Ана је ћутала.</p> <p>Ћутали су обоје као заливени.{S} Неди |
| етом, а други пут двема ружама, али Ана је и једно и друго скинула са себе.{S} Она је додуше вр |
| ота и љубав је клечала око Ане, али Ана је била сирота и сама. </p> <pb n="212" /> </div> <div |
| жи плач и разлозима и ласкањем, али Ана је бежала испред њега, јецала и кидала се:</p> <p>— Лаг |
| Служба је дакле већ почела .{S} Али Ана је оклевала да уђе.{S} Била је одвише расејана.{S} Поче |
| дочека Анину немоћ и самоћу.{S} Али Ана је вратила испружену руку себи, пала главом по тој руци |
| нила, као и његова њега.</p> <p>Али Ана је, поплашена, бежала и од те слике, и од тих мисли, да |
| овде, или оне у цркви ?</p> <p>Али Ана је видела реп.</p> <p>— Коју год хоћете од три моје дес |
| ме убризган. </p> <pb n="202" /> <p>Ана је стојала све на истом месту.{S} Ристовићева кућа јој |
| х смрзавала. </p> <pb n="224" /> <p>Ана је већ око пет сата послала писмо монаху Иринеју: да су |
| ли сам био ? </p> <pb n="196" /> <p>Ана је опажала да ентузиазам тога човека потпуно искрено и |
| ђео што удара у кастањете . </p> <p>Ана је пошла цркви да види ту слику.{S} Али анђео као да се |
| тири у јутро сам на ногама. </p> <p>Ана је, пре но што ће затворити прозор, испружила руку да о |
| аве религије духа човечјег. </p> <p>Ана је, неколико пута у тим приликама, доспевала у неслућен |
| о, и да гори чежња за њиме. </p> <p>Ана је одједаред осетила врелу, нестрпљиву чежњу.{S} За ђак |
| врши дело светиње и лепоте. </p> <p>Ана је била свесна свога заноса, али није имала моћи да се |
| има, котрља му се низ лице. </p> <p>Ана је имала да управља хором у првој половини службе.{S} У |
| хармоније или истоветности. </p> <p>Ана је опазила да су гости дирнути, гости су опазили да је |
| и обично, ушао доктор сам. </p> <p>Ана је, све за један тренутак, и устукнула, и потрчала докт |
| Господњим љубоморан на њу. </p> <p>Ана је тешки и напорни свој посао радила како га нико не би |
| заповеда, он шта више влада!</p> <p>Ана је дохватила спуштене своје дебеле плетенице, и зарила |
| та ...</p> <p>— Ана!{S} Ана!</p> <p>Ана је цикнула, потрчала као махнита, и подупрла леђима вра |
| а се разабере.</p> <p>— Ана!</p> <p>Ана је набрала обрве, побледела, и коракнула да настави пут |
| питао је владика с поносом .</p> <p>Ана је поруменила, али се сабрала.</p> <p>— Ми се такође св |
| јели то неваљалство ? ! ...</p> <p>Ана је пробледела најужаснијим стидом, скаменила се, и мирн |
| перјаницом између ушију ...</p> <p>Ана је заборавила где је.{S} Обузели су је омиљени снови.{S |
| стари, готов одговор узмем“.</p> <p>Ана је брзо и нервозно прелетела ђаконово писмо, и није га |
| је та слика у њему изазвала.</p> <p>Ана је тако заволела тога старца.{S} Из мудрих , благих њег |
| фини прозирни облачак дима.</p> <p>Ана је погледала Пашковића значајним погледом, дугим, топли |
| била је по хладним образима.</p> <p>Ана је бризнула у плач.{S} Недићка такође.</p> <p>— Ана, ми |
| затварајући за собом врата.</p> <p>Ана је остала сама у соби, и знала да то отац њен умире.</p |
| три групе фотеља и столица.</p> <p>Ана је пошла да седне за клавир.{S} А ђакон се чисто нервоз |
| тпочело је облачење владике.</p> <p>Ана је посматрала церемонију с хора, и опет јој је пало на |
| вођом.{S} У оној истој соби.</p> <p>Ана је била узнемирена, ђакон није свакад владао гласом.{S} |
| ојину у Богородичиној Цркви.</p> <p>Ана је осећала на себи нешто као округли поглед владичиног |
| ност су заносили и освајали.</p> <p>Ана је необично лепо свирала и у клавир и у виолину, и сав |
| ц хоће душу своју да отвори.</p> <p>Ана је погледала на сат.{S} Рано је још било, али је ипак у |
| што прети да ће га разнети.</p> <p>Ана је после свирала и арије.{S} И позвала ђакона да покуша |
| то можда узнемирује и мучи.</p> <p>Ана је осећала жмарце по телу, и неки дотле непознати страх |
| руком, за нежним загрљајем.</p> <p>Ана је осетила да се рука једна дотиче њеног рамена.{S} Бри |
| ер је он од ње све очекивао.</p> <p>Ана је, одиста, душом и телом потонула у посао.{S} За архиј |
| човека који је све изгубио.</p> <p>Ана је вриснула и почела бежати.{S} А страшни лелек несрећн |
| на груди и опет се поклонио.</p> <p>Ана је одједаред осетила страх од тога што је рекла.{S} Од |
| затим и за наредним наредно.</p> <p>Ана је осетила хладан зној по челу, жмарце утрнулости по ру |
| ост, то је један исти завет.</p> <p>Ана је испитујући погледала у оца, и уверила се да је разум |
| ила, и мирисала је на влагу.</p> <p>Ана је устукнула на улазу те цркве, остала у трему, али очи |
| ји врхове живаца запљускују.</p> <p>Ана је, место одговора, пустила главу своју да у рукама ђак |
| оповед о животу и о умирању.</p> <p>Ана је свирала да занесе цео свет.{S} А лице јој је било ми |
| а као учени доктор у талару.</p> <p>Ана је застала преко пута куће, али се није усуђивала прићи |
| други пут.</p> <p>— Зашто ?</p> <p>Ана је ћутала.{S} Спустила је заклопац клавира , и по њему, |
| показао.{S} Сигурно ни вама?</p> <p>Ана је мало, једва приметно поруменила, али се у унутрашњос |
| <p>— Волете ли ви Пашковића?</p> <p>Ана је бризнула у плач.</p> <p>— Па зашто сте онда учинили |
| ма да будемо бољи, је л' те?</p> <p>Ана је подигла своје разумне очи, и гледала га благодарно.< |
| асилном смрћу може извршити?</p> <p>Ана је сишла низ степенице.{S} Али јој је пало на ум да још |
| ели да се видите с Иринејем?</p> <p>Ана је погледала у Пашковића прекорно.</p> <p>— Никаквих же |
| а удају тако хладно одбијаш?</p> <p>Ана је задрхтала, Отац јој се учинио суров.{S} Имала је осе |
| Анице, моје дете, шта радиш?</p> <p>Ана је на дохват окретала кључ, да бајаги одбрави врата, и |
| до потпуног израза.</p> <p>Једнога дана је хоровођа сасвим оболео.{S} Тражио је петнаест дана о |
| е л' те?</p> <p>Већ пред вече тога дана је ударила оштра хладноћа.{S} Ваздух се чисто следио.{S |
| p> <p>И давао га је.{S} Три године дана је живео тако у тој чудној радости што је жив, у рајско |
| сленог каквог дечка.</p> <p>Четири дана је већ прошло како је епископ отпутовао, а људи свеједн |
| амена, кише и сљуштеног лепа.{S} Зидана је била по узору једне од најлепших наших средњевековни |
| лино место.{S} На крају црвеног ђердана је висило сунце.{S} Ружичасте пахуљице се слагале по см |
| p> <p>— Ана!{S} Ана!</p> <p>Као укопана је застала Ана.{S} Главу није смела да обрне, али је па |
| је зачета негде међу звездама, написана је на земљи“. </p> <p>„Дух и тело.{S} Како је дивна та |
| треба култа тих свечаности.{S} Обраћана је пажња склопу и значају богослужења , и постепено се |
| ебе никада успео не би, и обратно, жена је увек крива кад човек с висине посрне . </p> <p>А ја |
| снаге, што има смрти .. .{S} Магдалена је наслонила образ свој на мртво плеће Исусово.{S} Најл |
| поздрави и пре њега уђе.{S} Журба њена је међутим била сасвим непотребна.{S} Пашковић као да ј |
| вет је нестао из њене свести, душа њена је бацила играчку, и озбиљна, али екстатична и врућа не |
| ела и из дана у дан траје.{S} Душа њена је била у рају.</p> <p>Али тело њено се исцрпљивало.{S} |
| њене су мале и испуњене.{S} Љубав њена је мир божји.{S} Оно неколико благих речи, један блиски |
| се све женине моћи.</p> <p>Младост њена је доскора имала само једно годишње доба, пролеће.{S} П |
| е <pb n="213" /> опорављала, душа Анина је тражила да се поигра и расеје. </p> <p>Чудан је био |
| ут, као по лицу ударен.</p> <p>— Истина је.</p> <p>— Кажите још једаред, Ана — муцао је ђакон.< |
| , Ана — муцао је ђакон.</p> <p>— Истина је. </p> <pb n="253" /> <p>— Али ви ћете одрећи истину, |
| у да се моли.{S} Истински побожна , она је имала моћ да увек, за време молитве, нађе око божје |
| <p>Други пут опет, баш уочи Духова, она је намерно пошла раније од куће, да се сама, у миру, на |
| , сравњивати и ценити.{S} Пре тога, она је имала осећање као да је љубав њена мала једна скупоц |
| као и пре тога, и, као и пре тога, она је задовољна била с тим животом и волела га.{S} Осећала |
| ни тренутак долази ближе ...{S} Да, она је јасно осећала да је љубав њена баш тих дана престала |
| што све у човеку гута.{S} Напротив, она је у срећи, више но икад, имала ведру једну свест, којо |
| рећна Ана.{S} Као и свако створење, она је слепо летела у наручје сласти, али је одмах затим ши |
| је стидљиво дрхтала .{S} Као дете, она је одједаред почела плакати зато што не зна шта ће да к |
| а је ђакон ту руку додирнуо својом, она је у склопљеној шаци те руке себично крила оно што је н |
| рецитаторе без гласа.{S} Постепено, она је то мучење чисто заволела, да би душу што жељнију и ж |
| акон њу у души својој носи у цркву, она је с њим на најсветијем месту храма и у најлепшем трену |
| ни је та одлука ђаконова годила.{S} Она је одиста била уморна.{S} С једне стране од посла, а с |
| љиво пролеће строго посних дана.{S} Она је осетила да је у реду тих невеселих песама, као у нек |
| и једно и друго скинула са себе.{S} Она је додуше врло волела цвеће, а нарочито руже, али — сме |
| бољем животу, волела и пре мене.{S} Она је и мене у цркви и кроз <pb n="86" /> цркву заволела.{ |
| Ана Недићева умела само у цркви.{S} Она је волела божјег слугу и певача Богородичине Цркве.{S} |
| реме осети умор, и да се одмори.{S} Она је сва горела у некој неситој, страстној жељи за лепим. |
| ећала да Бог није могао не сићи.{S} Она је, више него ико, знала да је Бог сишао, да је био у ц |
| лима бивало све ведрије на души.{S} Она је искрено била убеђена да је за сав живот свој зазидан |
| чито начин како говоре и певају.{S} Она је то додуше стишавала и одрицала, али је у репродукциј |
| се загледала у своју леву руку.{S} Она је то сад тако често чинила.{S} И при том јој је увек д |
| и мах опора, поносита и непорочна — она је немилице и сурово чупала са њега сав сјај и раскош о |
| сам у дугом свом животу видео.{S} А она је то с тога, што се вас двоје тако жарко, тако небески |
| од вртења конца, заболела глава, и она је затворила очи.</p> <p>Тек што је то урадила, искочи |
| ло је у Ани понекад до фанатизма, и она је тада с врелим усхићењем поздрављала љубав своју <pb |
| дрске, зле, крвожедне и бестидне, и она је, држећи се у ужасу за главу, бежала испред њих с мес |
| нављало је нешто у Аниној свести, и она је одједаред осетила да ју је нешто јако заболело у гла |
| је око ње и њених мисли брујало, и она је пила акорде до краја, пила их онако као што се пије |
| чисти и божји као пшенично зрно, и она је одједаред ударила у скоро хистерично плакање.</p> <p |
| ло на то да ту празнину испуни, али она је пробијала кроз сав метеж и све боје, и видела се уве |
| вреле, мекане његове усне.{S} Мисао она је међутим још и друго хтела, и мучила даље Анину душу. |
| S} Осећам да је неправедно .{S} Јер она је музику и цркву, дакле мир и размишљање о бољем живот |
| смо још једаред прочиташ?</p> <p>Ђакона је, напротив, свега облила безазлена радост и благодарн |
| оложају и у његовим годинама , пријатна је била неизвесност. </p> <pb n="247" /> </div> <div ty |
| ј прекид са писмом.</p> <p>После певања је Ану дочекало друго изненађење .{S} Распитивање о дух |
| је био.{S} Јер, од сакривања до лагања је један корак, и, најзад, ћутање само није друго до ла |
| крилима нема доста лета.{S} Нека чежња је падала на душу Анину с времена на време.{S} И то на |
| ђен закључак: или је болест осредња, па је доктор безбрижан за дискусију, или је тешка, па из њ |
| пламен, испод стегнутог укрштеног орара је Ана видела опојну једну виткост, и знала је да су на |
| неразумљиве речи.{S} Љубав та из олтара је тако дивна, тако јединствена на свету, како јој се м |
| иако не облик, али суштину свога немира је госпођица Недићева тачно погађала.{S} Младост њена, |
| ји чека госта. </p> <p>Госпојинска зора је долетела ведра и чила, скоро мајска.{S} Крилима је г |
| ље, било необично много света, и нафора је дељена на два места.{S} Са Анине стране ју је делио |
| амо — Ана је невесело погледала — сутра је татин рођен дан, дан када се око њега неизоставно ск |
| усне се румениле као у детета.{S} Коса је почела растити тако бујно, да јој чисто није било ме |
| чело је било бело као цвет, Анина коса је изгледала као да ће се сад сва расути. </p> <p>Млако |
| ражи нешто позитивно .{S} Његова скепса је непријатна и увредљива , да.{S} Али његова скепса је |
| и увредљива , да.{S} Али његова скепса је његова клетва.{S} Он тражи нешто што ће га ослободит |
| ебе.{S} Чиста, нестезана, нељубљена, та је рука била за Ану исто што и слика живота њеног.{S} З |
| е тада моћи и разговарати с Аном.{S} Та је жеља, ваљда с тога што га је нагло обузимао сан, поч |
| жда моја, можда његова, можда обе. — Та је мисао, више него икоја друга, до ужаса доводила Ану. |
| овог живота свршавају тихом тугом, а та је туга тако лепа, тако хришћанска.{S} Осетила је да у |
| са чамотном, влажном јесени, жалост та је била тежа од олова, хладнија од оне хладне воде, кој |
| свирање, па ћете се уверити.</p> <p>Та је соба изгледала као мала црква.{S} Тавних зидова, са |
| , мала гладна тичица, чека вас и богата је.</p> <p>То су, видите, живи трагови вољеног бића, ко |
| а једну сасвим нову сцену.</p> <p>Света је било врло много.{S} Узана путања средом храма чинила |
| 19190_C12"> <head>XII.</head> <p>Посета је била унапред јављена, и Ана је знала ко ће им тога д |
| незбринутог детета њиховог„ Као махнита је прелазила из собе у собу, ширила руке, и склапала их |
| Поплашила се да ко не изађе и не запита је шта тражи у то доба у цркви.{S} Нико се није појављи |
| омишљао да изађе.{S} До последњег такта је све живо стојало на свом месту.{S} А “гада, осећајућ |
| ату и драгом камењу, чека вас, и сирота је.{S} Душа моја, мала гладна тичица, чека вас и богата |
| <p>Ђакон је погледао у порту, али порта је била већ сасвим празна.</p> <p>— С њиме ће и иначе о |
| сетио потребу да се освети.{S} И доиста је <pb n="85" /> мало осветљивим тоном рекао Пашковићу, |
| ворите, Ана!{S} Ослободите ме!{S} Доста је! — полетео је к њој с надом на лицу.</p> <p>Али кад |
| } Гордост задављује катастрофу, и доста је да један тренутак буде господар.{S} А благе, сажаљив |
| у капију савија.{S} Око десетак минута је остала сакривена, а тада, опрезно, изашла опет на ул |
| есео смеј.</p> <p>После неколико минута је киша стала.{S} Док се још сунце нећкало, хоће ли нећ |
| Јесте ли ви, Ана, болесни?{S} Ана, шта је вама ?</p> <p>— Ја сам сасвим добро.{S} Али ми је те |
| ао је Ану у срце. — Често се питам: шта је то самном?{S} Бог је, или живот је, или, ја не знам, |
| а у поноре туге и у потоке суза!{S} Шта је друго сажаљење него монах који обожава јечање, страд |
| ју неко меко и дубоко сажаљење.{S} Шта је тај монах друго него сироче?{S} Одрекао се света и п |
| је је давно оставило своје тело.{S} Шта је друго Бетовен него катедрала једна без зидова, са кр |
| седајући с родитељима за доручак. — Шта је, Боже, са Светиславом директора Васића.</p> <p>Као д |
| буде с њоме у вечности.</p> <p>— А шта је то што сте ми хтели рећи? — питала је Ана као забрин |
| лац казне се застидео: патка не зна шта је то ударац, срџба, пакост, освета.{S} Њу боли, али он |
| } Старац дрхће од нечега што не зна шта је, а младић обећава нешто што не зна шта је.{S} А изме |
| , а младић обећава нешто што не зна шта је.{S} А између узрока, који је већ ту, и посљедице, ко |
| p> <p>Али Бог је тако добар.{S} А и шта је могао скривити он, ђакон Богородичине Цркве!{S} Опет |
| обузело очајање.{S} Где је ђакон и шта је са њиме?{S} Изашао није.{S} Кроз олтар не пролази.{S |
| ви, нити ико на свету не може знати шта је за мене та црква.{S} Ја се понекад скоро страшим од |
| ди нешто из чега би могао закључити шта је с њоме.{S} Али онда се сетио да не зна где станује.{ |
| ј доћи идеја — али која ? — не знам шта је ово самном, тако ништа не схватам и не видим, као да |
| а у оца, и уверила се да је разумео шта је хтела рећи.{S} Сасвим слободно је дакле још додала:< |
| , заобилазно, наравно, сазна од њих шта је са госпођицом Недићевом.{S} Али кад им је већ био на |
| својој мисли. </p> <pb n="12" /> <p>Шта је друго Григ него сећање неко које је давно оставило с |
| његове мисли. </p> <pb n="44" /> <p>Шта је то с њим?{S} Престао је да пише у дневник, и да слаж |
| Ђотовој слици Христа и Јуде.</p> <p>Шта је и могао грешно осећати он, који воли девојку, чистиј |
| тро с борицама бола на челу.</p> <p>Шта је то?</p> <p>Ђакон се смешио облачно, и стезао је срце |
| вори : да, ја одлазим од вас, али срећа је уза ме; а ви ћете остати сами, јер тако мора да буде |
| е ли ?</p> <p>У гласу доктора Пашковића је трептала нота чисте, праве душе, правог једног славу |
| шта ће да каже.{S} А сиротог Пашковића је дохватио скоро побожни неки занос пред једноставним, |
| ахуљице оштре, као од игала, а хладноћа је чисто гребла по лицу.</p> <p>На гробљу, није већ вид |
| мокре неке прашине.{S} Јесења хладноћа је годила Ани.{S} Дисала је отворених уста, и кишљиви в |
| дебело иње, нека свечано тужна маглица је обавијала предмете, снег је пролетао тих и спор, као |
| А унутри је Христов гроб.{S} Плаштаница је од мириса.{S} А Исус није мртав, него спава.{S} Њега |
| сасвим пуну.{S} Преко широких степеница је ипак још непрестано струјао свет као река.{S} Велики |
| жена, види трун на души.{S} Женина душа је увек мутна — каже он. — Никад у њој нема одређеног с |
| ој души.</p> <p>Међутим, тај бели голуб је баш у то време осећао као да му у крилима нема доста |
| лејемски мирна, и пуна ружа.{S} А љубав је сан двеју руку које се над Христовим крстом грле.</p |
| о плеће Исусово.{S} Најлепша њена љубав је пала на Велики Петак.</p> <p>Кажите ми, о кажите ми, |
| анила? ...{S} Господе Боже!{S} Па љубав је онда гробар и убојица, који, постепено, душу из тела |
| лостиво и тужно.</p> <p>Доброта и љубав је клечала око Ане, али Ана је била сирота и сама. </p> |
| , врелу и хладну, слатку и горку, какав је мирис ђурђевка , мокар, леден и чист као јутро у гор |
| свом животу никад нисам био...{S} Какав је диван твој живот, Иринеје!{S} И како сам срећан и ја |
| с обичне, безвредне ствари.{S} Па какав је онда човек уопште, кад живот сам не губи за њега дра |
| спрема да ме посети.{S} Видећете какав је.{S} Слаб и сув.{S} Глас као шушањ јесењег лишћа.{S} |
| више нема — помислила је Ана.{S} Такав је био и синоћ, за вечером.{S} И кад су га нудили јелом |
| руку — шалио се монах Иринеј.{S} И сав је срећан отишао , кад се Ана од срца слатко насмејала. |
| м слојевима ваздуха.{S} Уметнички мотив је из гомиле руинираних покушаја талента и живота једва |
| ју њеном почиње да дрема.{S} Исти мотив је дошао и трећи пут.{S} Сасвим тих, шаптав и танак, јо |
| нађе место у свету.{S} Добар и милостив је хтео бити свом својом душом.{S} Једнако је тражио на |
| на мисли.</p> <p>Међутим, поглед његов је тога дана клизио потпуно неосетљив преко свега.{S} Ш |
| светлог, белог зимског дана, вео његов је изгледао као нека много тужна црнина на снегу.{S} Го |
| у тог краља.{S} У први мах, глас његов је продро у њу као што ватрено зрно продире у тело рање |
| улица.{S} Утвара болести и гњева божјег је пролазила по вароши, а немоћ људска је покорно чекал |
| на глави.{S} И често се питам: из којег је света та девојка ?</p> <p>— Има нешто и у томе, зар |
| ећа грехова и зноја оног праха из којег је никла.{S} Ђакон, док је ђакон, тако ми се чини, треб |
| жна маглица је обавијала предмете, снег је пролетао тих и спор, као да спава, а људи су пролази |
| ту, напољу, магла згушњава .{S} И снег је био друкчији.{S} Пахуљице оштре, као од игала, а хла |
| ч говорила:</p> <p>— Бог је велики, Бог је милостив.</p> <p>— Бог, моја драга госпођо, јесте ве |
| не заборави ни последњег мрава.{S} Бог је умножио љубав у њему.{S} Откад Ану воли, он је изгуб |
| ости какву никада није доживела.{S} Бог је ову недељу просуо канда само њој у крило.{S} Чинило |
| н, осећао сам се лак и бесмртан.{S} Бог је велики и милостив — крстио се старац с побожношћу . |
| есто се питам: шта је то самном?{S} Бог је, или живот је, или, ја не знам, можда је у мени само |
| скоро кроз плач говорила:</p> <p>— Бог је велики, Бог је милостив.</p> <p>— Бог, моја драга го |
| Бог, казнити грешнике. </p> <p>Али Бог је тако добар.{S} А и шта је могао скривити он, ђакон Б |
| испало.{S} Нечега дирљивог и занимљивог је било у тој појави.{S} Неки су говорили: сиромах стар |
| им, и буде несрећна без њега.{S} Најзад је молила од Бога да све те, и трагичне и блажене слике |
| и кефкање раздраженог псета.{S} Најзад је ружа, сва рашчерупана , лежала у снегу, а преко ње с |
| олили и опомињали.{S} Узалуд.{S} Најзад је домаћица, већ у очајању, и пред самим епископом изја |
| није знао куда треба да пође.{S} Најзад је угледао торњеве цркве и пошао у порту.</p> <p>Срце м |
| ве иња да повеша веће и беље.{S} Најзад је растерао и облаке.{S} Али онда, поплашен од великог |
| ели.{S} И замислио се шта ће.{S} Најзад је узео пуну руку свежег горског <pb n="46" /> ветра, с |
| а, али још увек потпуно тачно. — Најзад је дакле дошла природа да потражи своје.{S} И како је т |
| > и јести док га не поједе.{S} А најзад је почео очајавати, јер, све оно што је у храбром, силн |
| да је био још милостивији .{S} И најзад је том свемилостивом љубављу тако испунио душу, да су м |
| е види с ђаконом. </p> <p>И с тога, кад је дошла наредна недеља, не знајући да ли је ђакон још |
| туга Анина, и, најзад, у часовима, кад је доспевао да и на себе мисли, осећао је да му се по д |
| ви за њега није било.</p> <p>А сад, кад је ипак дошло до тога да је заволео једно створење више |
| жен љубављу и пажњом.{S} А касније, кад је из мојих одговора видео да сам ја овде срећан, онда |
| кад људи једно другом милости чине, кад је и љубав међу њима само овејана, бескрајна и сажаљива |
| непознати мотиви.{S} Једне вечери, кад је Недић већ био легао, отворила је Ана неочекивано вра |
| доцније створио земљу?{S} Онда тек, кад је на његову <pb n="123" /> и Анину душу дошао ред да о |
| тако потресен и осетљив.{S} Јутрос, кад је умирала она мала девојчица, плакао сам.{S} Верујте м |
| ривати, и хтела звонити по девојку, кад је, најзад, Ана ушла.</p> <p>Необично намештене косе, с |
| м лепотом првога тешкога кајања.{S} Кад је свршила, клекла је на црквени праг и склопила руке.{ |
| груди ђакона Богородичине Цркве.{S} Кад је свршила свој део, и најзад се суочила с олтаром, вид |
| b n="35" /> како се спушта вече.{S} Кад је изашао месец, ред прозора на суседној кући учинио јо |
| је ближе и ближе улазу у порту.{S} Кад је стала на први степен, ђакон је осетио сен.</p> <p>Об |
| сусрет, и јурнула да забрави улаз — кад је у истом моменту шкљоцнула брава, али на супротним вр |
| , а душом нека вас прати. </p> <p>— Кад је тако, — смејала се Ана — дођите , али чим мама види |
| ош неко време упорно одржавао.{S} А кад је најзад остао без ослонца, он је, губећи се у једном |
| као пчела у круницу цвета.</p> <p>А кад је Ана ослободила руку, прво је том руком, па после и д |
| и га мислима, осмехивати се на њега кад је леђима окренут, и увијати га у снове?{S} Човек осећа |
| ског.{S} Али се необично изненадила кад је опазила да се и доктор Пашковић једи.{S} Само се вла |
| Госпођица Недићева је видела ђакона кад је пошао у цркву.{S} Тога светлог, белог зимског дана, |
| цркву само о великим празницима, и кад је нарочито појање или свечаност.{S} Иначе не.{S} Шта ћ |
| у овај мртви, облачни јесењи дан, и кад је у цркви једноставније него икад.</p> <p>Осетила је н |
| едно годишње доба, пролеће.{S} Па и кад је љубав дошла, чедна монашка љубав калуђера, пролеће ј |
| ренутке, кад није знала где је, али кад је најзад ипак дошао.{S} Дошао, у задњи час, да је умир |
| тито, и поче тражити кривца.{S} Али кад је у тај мах севнуло и пукао гром, оно, лудо и преплаше |
| на!{S} Ђакон се надао добру.{S} Али кад је најзад подигао очи, срце му је почело ударати ситно |
| г владику и нека остане.</p> <p>Али кад је подигла главу с ђаконових руку и видела чело његово, |
| е к њој с надом на лицу.</p> <p>Али кад је опазио да Ана непомично мирна седи на своме месту, у |
| вање и дубоко улажење није потребно кад је реч о Ани Недићевој .{S} Цео чисти девојачки живот њ |
| ојати.</p> <p>Тако се приближио час кад је ђакон требао ући у олтар, узети путир, попити из њег |
| з искачу. </p> <p>Једнога дана, баш кад је имала вежбање с децом, дошао је црквењак и донео пис |
| ди са пријатним очекивањем. </p> <p>Кад је довршио читање, и спремио се да легне, пало је ђакон |
| морала раније бити у цркви .</p> <p>Кад је стигла, нашла је цркву већ сасвим пуну.{S} Преко шир |
| гледа како се земља окреће.</p> <p>Кад је Ана Недићева прославила двадесет шести дан рођења, љ |
| и немир.{S} Има две природе.{S} Понекад је мучно, и врти по њему као да хоће да изађе и даље да |
| ку врсту калуђерског вела.{S} И понекад је чисто физички осећала падање тога вела по себи.{S} И |
| заборавити.</p> <p>А нервозније но икад је ишчекивала Пашковићев долазак из вароши, и извештај |
| ао на службу узбуђен.{S} Први пут откад је у Богородичиној цркви.{S} И да се не би још више узб |
| дошли до нечијег винограда.{S} Виноград је стојао пун и тежак, али још не плав.{S} У толико се |
| то пре из те заједнице која јој је, сад је тек видела, била веома драга.{S} Пожелела је у себи |
| а, сигурно већ уверио Господ Бог, а сад је било на реду да се о том увере и Недићеви са својим |
| овог живота пуни пуни ... </p> <p>А сад је ето кануло нешто мутно у кристалну чашу његовог живо |
| дао гласом.{S} У разговору, Анин поглед је био замагљен, сузом покапан, и склањао се у себе.{S} |
| <pb n="225" /> душе очеве.{S} Одједаред је клекла, не гледајући куда, у снег, и почела плакати. |
| још непрестано падао.{S} Али одједаред је дунуо студен ветар, угрушао снег са ледом, побацао з |
| а, дете тога Бога.</p> <p>Али одједаред је разрогачила очи, и затресла главом.</p> <p>Та ја сам |
| та црква на нарочити начин.{S} Откудгод је ишао, враћао се у њу.{S} Велико му је задовољство чи |
| не губи за њега драж и лепоту доклегод је жив, а најлепши делови тога живота постају му равнод |
| ла, живот га је избрисао.{S} Али штогод је крај долазио ближе, живот се болеснику чинио све леп |
| ала се чисто под стопама, и свачији ход је био нечујан.{S} Звиждук фабрички је звучао меланхоли |
| е пилиће.{S} Сад пилића нема, а и траве је мало, вратанца су дакле отворена.{S} Две халапљиве, |
| Поста.{S} Са звоника Богородичине Цркве је зазвонило на службу.{S} Жалосно.{S} Са јесењом неком |
| х трпезарија, на сивом зиду старе цркве је оживео фреско један, редак и скупоцен као драги каме |
| е! — врискала је Ана.</p> <p>Улаз цркве је имао дугачак, низак, засвођен трем, заштићен у дубин |
| још да прођу дан и две ноћи, и све, све је то можда само варка и искушење.</p> <p>У недељу, мон |
| алуђера, пролеће је остало пролеће, све је било само цвет и мирис, игра и нада, миран сан без с |
| оји је лутао по цркви, шапат среће, све је то кружило око ње, а време је одмицало као одјек даљ |
| а не треба.{S} И што је више давао, све је више могао давати.{S} Јер тек кад су била поклоњена, |
| S} И размицање и гурање столица.{S} Све је одједаред поврвело у музичку собу.{S} Почела је жива |
| своју душу полагао у њене руке.{S} Све је одлично напредовало, а деца су до усхићења доводила |
| <head>VII.</head> <p>Наредне недеље све је текло на служби као и обично.{S} Т. ј., други људи с |
| полазаборављених и избрисаних.{S} И све је то постајало експанзивно и шумно.{S} Добијало склоп, |
| а и уметности богослужења.</p> <p>И све је ишло простије и лепше него икад.{S} Певачи су били п |
| пет на улицу. </p> <pb n="91" /> <p>Све је било празно.{S} Око цркве нигде нико.{S} Свет се раз |
| писала је она на растанку: </p> <p>Све је узалудно.{S} У мојој души има већ оно бело поље, на |
| , и чудна дјела твоја!</hi> </p> <p>Све је замрло, Богородичина Црква је пала на колена.</p> <p |
| у ствар положио у њене руке.</p> <p>Све је у њеним рукама — мислио је усхићено , изашавши најза |
| .</p> <p>— А где ти је газда, Јово, где је добри твој господар?</p> <p>Ана поче јецати, а матор |
| .{S} Али, окренувши се себи у душу, где је истина стојала светла као звезда и тврда као камен, |
| </p> <p>Ану је обузело очајање.{S} Где је ђакон и шта је са њиме?{S} Изашао није.{S} Кроз олта |
| 50" /> <p>Али где је та граница?{S} Где је та мртвачка крстача између оног што још може, и што |
| кроз трпезарију у салон.</p> <p>— А где је госпођа Недићка? </p> <pb n="252" /> <p>— Мама је от |
| оне мучне тренутке, кад није знала где је, али кад је најзад ипак дошао.{S} Дошао, у задњи час |
| ушију ...</p> <p>Ана је заборавила где је.{S} Обузели су је омиљени снови.{S} Да монаха Иринеј |
| не баци. </p> <pb n="150" /> <p>Али где је та граница?{S} Где је та мртвачка крстача између оно |
| а пас Анин за времена није подсетио где је.{S} Псето је стојало у запетом неком држању, као да |
| длично како чича граби њену руку, стеже је што игда може место оне друге, тегли се као у грозни |
| и пламичци кандила.</p> <p>Преко солеје је корачао нови ђакон.</p> <p>Носио је у тешку позлату |
| Моја канда није.{S} Али из моје ћелије је изашла жена која ће срушити палату! ...{S} Срушиће ј |
| лон.{S} Међутим, свега два дана касније је баш он сам одбио дечку обе испружене руке.{S} Наравн |
| стим, мало жалосним својим гласом, чије је пиано било право умирање славуја.{S} Ана се усхићива |
| чи.</p> <p>Ђакон се најзад упитао: чије је то место.{S} И одједаред, пред њим је стојала слика |
| највеће задовољство живота.{S} Друкчије је испало.{S} Нечега дирљивог и занимљивог је било у то |
| као дете.{S} Између себе и сенке своје је осећала неку симпатичну везу.{S} Остављање цркве и ђ |
| итургије пред оно <hi>Вонмем</hi>, које је само он умео отпевати, Ану је дохватила жеља да потр |
| гордо, отпорно огорчење створења, које је увек имало удобан, леп, и виши живот, које је дужнос |
| које је волео најбољим делом себе, које је узвишавао до престола лепоте, среће, светиње и идеал |
| } Како подсећа на царство страсти, које је земаљско , немонашко царство ...{S} Хоћу ли, Боже, и |
| загледао у маторо Недићево псето, које је лежало, тужно равнодушно , с њушком на шапама, и са |
| к имало удобан, леп, и виши живот, које је дужности своје према људма и хвалу своју према Богу |
| просула на главу младом кученцету, које је, не слутећи шта се догађа, спавало испод густе плата |
| епоте, среће, светиње и идеала, за које је везивао рад и успех живота свога.{S} Куда то води, и |
| право да узме свој део од створења које је Бог лепотом и чарима обдарио.{S} А госпођа једна, с |
| Ани поклоњен, као тело псетанцета које је легло крај господаревих ногу — јер, то ће бити, у не |
| руга треба да букне она екстаза од које је Ана Недићева очекивала велики триумф своје необичне |
| > Како ћу дозвати и вратити певање које је прошло?{S} Шта ми остаје од његовог певања , кад зат |
| отпуно индиферентно гледа створење које је волео најбољим делом себе, које је узвишавао до прес |
| м уздасима, хармоничним са појањем које је око ње и њених мисли брујало, и она је пила акорде д |
| Шта је друго Григ него сећање неко које је давно оставило своје тело.{S} Шта је друго Бетовен н |
| неколико живота носе и рађају.{S} Моје је убеђење да и мало лепши пућпурик шеве има, своју ист |
| непрестано присутан.</p> <p>Од владике је потекао предлог да са музиком , пошто је само једна |
| , прекрасно собно цвеће госпође Недићке је ивичило стазу, радосна лица се испињала да виде мило |
| Ане Недићеве.{S} А испружене њене руке је одмах одсекла горда олтарска дисциплина неприкоснове |
| ника.{S} Да види ко је, и да види докле је дошао с оним што Ана у њему воли.{S} Није баш био за |
| леден и чист као јутро у гори.{S} После је свирала модеран један скерцо, у коме се тонови буква |
| а нелагодност , мислио је.{S} Али после је опазио да има једну борицу и на души, и да је та бор |
| ер се не може појести.</p> <p>Мало даље је травник, ограђен, за младе пилиће.{S} Сад пилића нем |
| спосничка пећина. </p> <p>Баш те недеље је освануло хладно, мрачно јутро, и Богородичина Црква |
| од неког надања, умирио се.{S} Еванђеље је читао необично лепо.{S} Као што се чита из груди у к |
| но, ужасна једна драма!{S} Не, не, боље је да не дође.{S} И мајка ваша се самном слаже.{S} А ви |
| пред Бога, предоброг свог Оца, који ме је, већ мртвог, још <pb n="49" /> једаред створио.{S} П |
| тојна да је монах воли ? ...{S} Како ме је заболело то што сам сада написао.{S} У часу кад о њо |
| а служба у данашњим околностима тако ме је растројила , да ми само ви можете помоћи.{S} Ја се в |
| е интересантне младости! </p> <p> Време је пролазило.{S} Поженили се, и капетан , и мајор, и до |
| да предам то место другом ...{S} Време је.{S} Јер, видите, мислим да ђакон треба да буде сасви |
| е.{S} Остарио сам у неку руку.{S} Време је да предам то место другом ...{S} Време је.{S} Јер, в |
| реће, све је то кружило око ње, а време је одмицало као одјек даљне неке музике.</p> <p>Пред ве |
| ћ праве, велике уметности.{S} Анино име је хваљено и слављено.{S} Душа њена се испуњавала <pb n |
| ед певачима, и високи њихов прота, коме је и најсвечанији фелон кратак, и изгледа у њему као ка |
| јој души има већ оно бело поље, на коме је, после борбе, уметност развила заставу победе над жи |
| лагодарио је Ани погледом једним у коме је блистао највиши ентузиазам.{S} То немо виђење је так |
| алну лепоту.{S} У томе је понос, у томе је религија.{S} А понос и религија могу сваку срећу зам |
| ивота за неку моралну лепоту.{S} У томе је понос, у томе је религија.{S} А понос и религија мог |
| никада од ње опоравити неће.{S} Код Ане је такође недељама дуго трајала дубока, страшна утучено |
| олазак.{S} Он нигде никог нема.{S} Мене је волео као своје дете.{S} Ја сам га оставио.{S} Смрт |
| нисам гледао и чуо свирати.{S} За мене је то сад крупан један доживљај .{S} Скоро бих рекао да |
| бруји.{S} Једнога дана, из виолине њене је пропевао нов мотив.{S} Ана је задрхтала.{S} Дрхтавим |
| волела црквену. </p> <p>Последње године је била у Русији, и од тога доба је некако још одређени |
| ажио жену.{S} Од слућене његове врелине је цело Анино пролеће одједаред сазрело у лето, а лето, |
| рећним пријатељима својим — ипак, од ње је тако ужасно, ужасно далеко ...{S} И то не због болес |
| и и воли, ту је, <pb n="112" /> крај ње је, и разуме све што му је говорила . </p> <p>Спустила |
| кају нешто између себе.</p> <p>И око ње је нешто шушкало.{S} Стари Јова.{S} Обишао је око Ане, |
| об ваздушни талас! ...{S} Његово певање је моја срећа, а његов глас ја не знам, и немам, и он с |
| , т. ј. владичино изненађење и радовање је трајало дуже од тренутка.{S} За то време, иако је у |
| е.{S} Да, ђакони су деца.{S} Ђаконовање је поезија свештеничког позива, а поезија мора да прође |
| какву је Христос проповедао .{S} Појање је дохватило и носило срца и душе, дигло сву цркву пред |
| рдости нож у руке. </p> <p>Ово последње је страшна реч, Ана.{S} Ја је ипак свесно и хладно каже |
| о највиши ентузиазам.{S} То немо виђење је тако бескрајно усрећавало сиротог калуђера.</p> <p>У |
| им узбуђењем свога духа.{S} То узбуђење је хранило певаче неким уметничким полетом, али то узбу |
| пријатељ ђакон Иринеј.</p> <p>Без сумње је да би свака мања варош долазак владике сматрала као |
| > <p>Тако је изгледало одоле.{S} А горе је слика имала и друкчијих потеза.{S} Мала девојчица, к |
| , безопасна.{S} Али ван цркве.{S} Тресе је тресе, као што ветар тресе зелену шибљику, и не зна |
| ни опирао. </p> <p>И то је био повод те је, једнога дана пред вече, монах Иринеј дошао Недићеви |
| ка у олтар окренуо вернима, око сузе те је почео горети пламен, испод стегнутог укрштеног орара |
| } Клавир се покренуо с места.{S} Уопште је изгледало као да се створени свет враћа натраг у мра |
| е видео да свет натрашке иде.{S} Уопште је изгледао свежији и веселији него синоћ.{S} С Аном се |
| у очишћеност онога света.</p> <p>Уопште је спољашњост владике, за кога се иначе знало да је умн |
| х затим опростио , ђакон се надао да ће је можда ипак стићи.{S} И стигао би је, да није тако ја |
| у првој половини службе.{S} У другој ће је заменити хоровођа.{S} Све дотле, она се није ниједар |
| n="160" /> некуда у густо шибље, цвеће је почело климатати поспаним главама, прнуло је неколик |
| је стојала домаћица са ћерком.{S} Цвеће је лежало по путу, прекрасно собно цвеће госпође Недићк |
| , чедна монашка љубав калуђера, пролеће је остало пролеће, све је било само цвет и мирис, игра |
| а вечити одлазак спрема онај, чије биће је у темељима њихове куће, у свакој ситници њиховог нам |
| која ће срушити палату! ...{S} Срушиће је!{S} Пошто претходно изведе цара, наравно! — гушила с |
| ешко.{S} Капија Ристовићева.{S} Из куће је излазио непознат господин.{S} Један од страних лекар |
| мирно, одмарају се ручице.{S} Али лице је бледо, и модре сенке почињу да се шарају по њему. </ |
| нило из олтара.{S} Блеђе и блеђе, сунце је још пољубило свету хаљину Христову, и зашло опет за |
| посетилаца.</p> <p>Међу чешће посетиоце је сада спадао и доктор Пашковић.{S} Људи су, наравно, |
| е изашао од владике врло весео.{S} Срце је певало у њему.{S} Умало што није и гласно запевао.{S |
| и питао Бога шта да ради.</p> <p>А срце је дотле стрепило.{S} Стрепило да је види, стрепило да |
| а бесмртност лепоте. </p> <p>Анино срце је куцало спокојно.{S} Жеље њене су мале и испуњене.{S} |
| муње у вез ушивених каменчића.{S} Иначе је тихо призивање Бога свршавао тако мирна лица, као да |
| 90_C8"> <head>VIII.</head> <p>Пред вече је Ана врло често ишла с оцем у шетњу, већином ван варо |
| ао страх од те појаве.</p> <p>Пред вече је отишао у посету доктору Пашковићу.{S} Мислио је да м |
| ечате боловања и ломљења, и вољење наше је било и остајало само зимзелена грана.{S} А последња |
| дног превлађујућег осећања.{S} Све више је Ану савлађивало убеђење да цео њен живот треба да бу |
| што је пропао.</p> <p>— Не, не, одвише је хладно, већ имате кијавицу и промуклост, на гробљу д |
| кроз хаос, и пење се на амвон.{S} Тише је.{S} Метеж се слива и сређује.{S} Свечано је и побожн |
| испружила руку да осети сипи ли киша и је ли хладно.{S} Није падала киша, и није било тако хла |
| с само, и љубави наше не би било, не би је било, Ана, јер она није то што се зове љубав између |
| ће је можда ипак стићи.{S} И стигао би је, да није тако јако хитала .{S} Као да га се боји.{S} |
| уверим у идеалну религију њену.{S} Теби је познат роман и разочарање мога живота.{S} Жене су ил |
| да исповеди. </p> <p>По свршеној служби је остао у олтару иза свију, и изашао из цркве последњи |
| , прнуло је неколико лептирица, у трави је почело нешто да шушти, а негде, на грани, чуо се сла |
| у крило као помиловане. </p> <p>У цркви је, те недеље, било необично много света, и нафора је д |
| рија од ножа, пререза јој сан, и погоди је живахно и отровно.{S} Ана се тргла, села у постељи, |
| ву и жалосну празнину.{S} Комешање људи је додуше ишло на то да ту празнину испуни, али она је |
| и отворених кљунова.{S} На самој капији је стојала домаћица са ћерком.{S} Цвеће је лежало по пу |
| и младића који оца није познавао , који је после изгубио и добру, несрећну мајку, и који је одр |
| врло љубазним тоном, тоном позива, који је Пашковић једва и дочекао.{S} Благодарно је погледао |
| алог гимназисту, из првог разреда, који је имао савршен дечји сопран.{S} Прави трепет етра.{S} |
| затресе главом, и погледа у мужа, који је такође тресао главом.{S} Њих двоје изгледали су часо |
| драгих својих музичких доживљаја, који је дотле брижљиво крила. </p> <pb n="59" /> <p>То је би |
| и слободни и богати живот човека, који је понекад тако горак у својим извесностима, а који је |
| не зна шта је.{S} А између узрока, који је већ ту, и посљедице, која треба тек да дође, цери се |
| зглављених шака и напетог гркљана, који је баш Ани волео да говори, како је због дуге праксе та |
| таласе.{S} А подаље од ње ђакона, који је обгрлио колена, скупио се, и дошао тако необично мал |
| светог , у цркви остарелог дрвета, који је Ана тако волела.{S} Двери је отворио монах Иринеј.{S |
| е, него и седих обрва и трепавица, који је крај снажног Недића изгледао као чађава стара икона |
| нати немир, пун отрова и стрелица, који је императивно хтео, претећи заповедао, осветљиве мисли |
| о отворити мала гвоздена вратанца, који је имао и кључ од тих врата, да и ноћу, ма у које доба, |
| према цркви, и од завета његовог, који је сада и мој.{S} И ја сам, за сав живот свој, калуђер. |
| гова три дивна мушкарца !{S} Боже, који је болестан?{S} Можда сва тројица.{S} Можда само њен љу |
| ножевима вијали.{S} Живот, дакле, који је у најстрашнијим и најружнијим околностима имао да оп |
| е материал, без целе снаге и душе, који је <pb n="62" /> несрећни музичар оставио да ма ко поку |
| ведаонице тежак и чист један млаз, који је лечио и спирао ране и на души и на слуху.{S} И то ле |
| већа.{S} И мали један бео облачак, који је, као божји шатор, стојао разапет над његовом главом. |
| е катастрофе.</p> <p>Једини човек, који је смео отворити мала гвоздена вратанца, који је имао и |
| биће, свој остварени једини облик, који је за сваког и за сва времена један те исти.</p> <p>А у |
| ољу, сео на сунцем угрејани камен, који је у густој трави изгледао као нека бела простирка.{S} |
| гнутом њеном главом.</p> <p>Ђакон, који је из парка пошао кући, нашао се одједаред на сасвим су |
| малу девојчицу толико пута лечио, који је ту недавно, с вашим родитељима заједно , претрпео оп |
| и собе.{S} Несрећни горди калуђер, који је завет свој у милости и лепоти положио, несрећни горд |
| — пружао је руку доктор Пашковић, који је стигао видети не само како је Ана, него како је и Ир |
| <pb n="159" /> <p>Доктор Пашковић, који је у тај мах баш довршивао једну своју вештину, да т. ј |
| тва. </p> <p>Једном младом човеку, који је топло волео госпођицу Недићеву, писала је она на рас |
| ако горак у својим извесностима, а који је увек тако сладак у надама и у чекању.</p> <p>Ана се |
| лак и љубак у тишини дебелог снега који је још непрестано падао.{S} Али одједаред је дунуо студ |
| сила отпора, има немирни дух онога који је жив зазидан ?</p> <p>Ана Недићева је прелазила руком |
| праве душе, правог једног славуја који је у бодљикавој, сувој шуми бившег докторовог цинизма и |
| н свој положај, да замењује човека који је у ствари непрестано присутан.</p> <p>Од владике је п |
| озан плач.{S} Махнути урлик човека који је све изгубио.</p> <p>Ана је вриснула и почела бежати. |
| рову после тешко пожртвовног посла који је у задње време радио.{S} Трећи, најзад: као оно што ч |
| живот човечји , растући из корена који је у земљи, раније или касније мора довести до потпуно |
| и радосно је гледала у овог ђакона који је пред њом.{S} Гле, онај кога она тражи и воли, ту је, |
| грешно новорођенче, или за вампира који је већ неколико живота прошао пре него што се у овом ск |
| и, и испрезали из оног дела живота који је тога дана дорађен или потрошен.{S} Испрезали се и љу |
| уше сенку великог и страшног крста који је носио Јован у пустињи.{S} А стојећи на Великим Двери |
| изгубио и добру, несрећну мајку, и који је одрастао у кући рођака, где су се муж и жена и деца |
| ао да опстане и да се сачува.{S} И који је, оставши усред смета и куге чист и здрав, осетио сам |
| , колико живота има у човеку.{S} И који је прави?{S} А њу бих хтео у најбољи свој живот да унес |
| лабачак сунчани млаз, осмејак неки који је лутао по цркви, шапат среће, све је то кружило око њ |
| јор, и доктор Стојковић, па и онај који је дошао да пева место Стојковића, и певао лепше од њег |
| , што немоћан и апатичан лежи онај који је њен живот више волео од свога, и што се можда на веч |
| рили Царске Двери, онда је он онај који је анђео олтара и душа цркве, а свештеник је крај њега |
| ошло као да види да је баш он онај који је цркви и Богу најближи и најмилији.{S} Нека врста при |
| е.{S} Идите за сунцем и за законом који је у срцима вашим, и бићете чедни и невини! ... </p> <p |
| ом куту, оплакујемо сваки онај дан који је без љубави и миловања прошао ... <pb n="170" /> Воли |
| воли бело месо.{S} Напослетку, Мајински је млад човек, опраштало му се.{S} Али доктор Пашковић. |
| ри млади адвокат Мајински .{S} Мајински је такође био добар свирач, али његова друга амбиција, |
| и слатко вечерали .{S} Адвокат Мајински је двадесет минута дуго чистио једно пилеће крилце, и с |
| ход је био нечујан.{S} Звиждук фабрички је звучао меланхолично.{S} Исцеђена светлост се увлачил |
| доктор.{S} Смем ли вас запитати, да ли је најстарији дечак у овој кући болестан?{S} То је мој |
| лаичари, поставите лекару питање: да ли је случај тежак, онда просто тражите да вам овај катего |
| љубимца.{S} Часом се опет питао: да ли је његов Иринеј збиља фанатичар једног недостижног циља |
| {S} Пре бих се питао нешто друго: да ли је жена достојна да је монах воли ? ...{S} Како ме је з |
| делим уснама је питала божје око: да ли је грешна та љубав , да ли ће Бог узети од ње монаха Ир |
| а у ствари другу душу тражи ?{S} Да ли је она девојка баш желела да га види онда кад га је пог |
| који се нису Богу заветовали ?{S} Да ли је та црна раса непробојан </p> <pb n="34" /> <p>оклоп |
| , би ли му се можда обрадовао?{S} Да ли је он јачи од људи који се нису Богу заветовали ?{S} Да |
| а друга, до ужаса доводила Ану. — Да ли је могућно да човек, после пет или десет месеца, потпун |
| војој не могне прићи.“ </p> <p>„А да ли је право да се милости, највише моћи душине, толика мно |
| оно бело небо, за које се не зна да ли је наоблачено или је ведро.</p> <p>У соби за примање, ђ |
| а уђе.{S} Па ипак није.{S} Ко зна да ли је отворена.{S} Врата су с друге стране, морала би обил |
| ша, граби, и разбија главу о томе да ли је срећан или несрећан ...{S} Ето, поред свег филозофир |
| Да ли јој је много тешко било, и да ли је сада још што боли ?</p> <p>— Да ли вам је кадгод дош |
| м очима право у душу, и реците ми да ли је истина да истину говорим? — Пашковићев глас је подрх |
| кнула по кући, и стала разгледати да ли је све у реду за дочек милога госта.{S} Најзад се завук |
| /p> <p>— Не знам додуше пресудити да ли је музичан, али видим да је с музиком нешто завезао, чи |
| дошла наредна недеља, не знајући да ли је ђакон још ту или је већ отишао , решила се да не иде |
| је то додуше стишавала и одрицала, али је у репродукцији гласа и његових карактеристичних боја |
| осврнула.{S} Калуђера није видела, али је опазила да ђакон жури да је стигне.</p> <p>Био је то |
| S} Кроз помрчину ништа није видела, али је јасно разабрала да се Пашковићев корак меша са још < |
| света каква?</p> <p>Ана се стресла, али је ћутала.</p> <p>— Ана! — рикнуо је одједаред ђакон. — |
| Врата.{S} Плач.{S} Ана је вриснула, али је гушила врисак, трпајући марамицу у уста.{S} Врата се |
| модулацији првобитног њеног гласа, али је ипак добро и згодно дошао.{S} Затим, стао је из Ане |
| њега упрли очи.{S} Мајински такође, али је ипак стигао да опази како је Ана поруменила.</p> <p> |
| е много бола претрпео.{S} Мудар је, али је несрећан .{S} Можда су сви људи, који мудрост изабер |
| Ана.{S} Главу није смела да обрне, али је пажљиво ослушкивала и покушавала да се разабере.</p> |
| а је слепо летела у наручје сласти, али је одмах затим широко отварала очи, и поплашено питала. |
| ити старца који ће туговати за њим, али је отишао са неком чудном надом да ће све добро бити.</ |
| чко звижну.{S} Пас је прво оклевао, али је најзад пришао.{S} И добио колача и јаја.{S} Зато је |
| боли. </p> <p>Бол је после прошао, али је остала нека туга.{S} Туга, којој се ђакон помало чуд |
| тати.</p> <p>Доктор се мало збунио, али је метнуо руку на груди и опет се поклонио.</p> <p>Ана |
| погледала изазивачки, скоро мрско, али је одједаред јаукнула, и бол неки, страшан као издисање |
| /p> <p>Друштво се сјајно забављало, али је време пролазило.{S} Недић и Недићка су молили и опом |
| ледала на сат.{S} Рано је још било, али је ипак устала.{S} И сви други се тога дана рано дигли |
| ного дао кад би могао чути ту жељу, али је осећао и то да би пре умро него што би запитао.</p> |
| <p>После ју је изгубио из вида.{S} Али је још једнако стојао.{S} Једва се кренуо.{S} Но тада т |
| изу, сасвим близу својим уснама.{S} Али је није пољубила.{S} Само је јако умиљато погледала у ђ |
| И није дуже трајао од пола сата.{S} Али је за то време исисао из земље и из ствари сву топлу ду |
| над собом.{S} Нашла га је и сад.{S} Али је око божје гледало у њу као и око оца њеног.{S} Невес |
| жи за три дана, до идуће недеље.{S} Али је за све то време био немиран, рачунао колико је време |
| јзад за сто.{S} Почело се јести.{S} Али је сав живот лебдео негде високо горе.{S} Говорило се ј |
| доле на камен и да чита молитву.{S} Али је наставила да седи, и гледала <pb n="35" /> како се с |
| на исмејала. </p> <pb n="231" /> <p>Али је на пречац престала говорити, и пребледела страшним б |
| недостатак такта и нежности.</p> <p>Али је онда ипак стала.{S} Жао јој је дошло њих обоје.{S} Д |
| као што музика живи у жици.</p> <p>Али је онда дошло време кад су се почели чешће виђати на за |
| дан начин, или је он, монах Иринеј, или је нека болест која прети да ће наићи.</p> <p>Једне веч |
| о, и то тешко, на неки чудан начин, или је он, монах Иринеј, или је нека болест која прети да ћ |
| а је доктор безбрижан за дискусију, или је тешка, па из њега говори узнемиреност и нервоза.</p> |
| ого, изводио је неодређен закључак: или је болест осредња, па је доктор безбрижан за дискусију, |
| /p> <p>— Знао је?</p> <p>— Знао.{S} Или је сам дошао на истину, или, што је вероватније, доктор |
| које се не зна да ли је наоблачено или је ведро.</p> <p>У соби за примање, ђакон је прво наиша |
| а, не знајући да ли је ђакон још ту или је већ отишао , решила се да не иде у цркву.{S} Али одј |
| прошао ... <pb n="170" /> Воли је, воли је, Иринеје, колико си игда у стању да волиш узвишено и |
| миловања прошао ... <pb n="170" /> Воли је, воли је, Иринеје, колико си игда у стању да волиш у |
| ку на зиду.{S} Али, Бог зна какве мисли је та слика у њему изазвала.</p> <p>Ана је тако заволел |
| це , без једне завесице.{S} Сат на кули је избијао као да шкрипе неки зуби.{S} А Богородичина Ц |
| доктором Пашковићем.</p> <p>На постељи је лежао, црвен од ватре и мутних очију, адвокат Недић. |
| ђак.</p> <p>— Јеси чуо, Пашко, овога ми је ђакона сам Бог послао! — ословио је прота доктора , |
| о сте се уверили о разлогу због кога ми је ова црква толико омилела, да сам, ето, остао у њој, |
| лепоте <pb n="215" /> и храбрости да ми је Авантурист Пера, који ено тамо жмири, и тако је лепо |
| Сиромах сам, изгубио сам фрулу која ми је била драга као што ми је живот драг, и волим девојку |
| нду о Христу.{S} Чудесно .{S} Казала ми је да су дванаест Еванђеља на Велики Четвртак роман нај |
| ти могне ући — тврди она.{S} Свирала ми је на хармониуму легенду о Христу.{S} Чудесно .{S} Каза |
| прекинеш, и да приредиш чај.{S} Зима ми је.</p> <p>Монах Иринеј је скочио као веверица, примака |
| сав од љубави и ничега више.{S} Бог ми је њу послао као највећу милост своју, и као виши захте |
| е спаваће собе:</p> <p>— Слушај, сад ми је одједаред дошло да свирам молитву пре спавања. </p> |
| илице на њеним слепим очима ?{S} Где ми је милост за душу њену, која, као и свачија, сваки час |
| и сажаљење, кад овако пишем ?{S} Где ми је сажаљење за фине оне плаве жилице на њеним слепим оч |
| злошћу у мени!{S} Знак од Бога, који ми је стигао кроз вас пре него што буде сасвим касно ... < |
| /p> <p>— Ја сам сасвим добро.{S} Али ми је тешко данас одвише дуго разговарати, зато вас молим |
| авити! — шаптао је он умиљато. — Али ми је старца много жао, па сам мислио — ах, кад бисте само |
| сам гледао циркус са багрема, лепши ми је био него после из ложе.{S} Дивоте живота виде најбољ |
| ко има лакше обољење, а старији, жао ми је госпођице, врло је тешко болестан.{S} Али, не треба |
| сам то небројено пута осетио, и жао ми је што не може тако да буде.{S} Уосталом, сада ће ипак |
| е му уопште да се чува, и — ах, тако ми је страшно, зашто смо и почињали тај разговор, докторе! |
| — Волим вас силно и безмерно, а тако ми је тешко — шаптала је Ана. — Дајте ми обе ваше руке, да |
| црквена свечаност уопште.{S} И тако ми је драго што му се све то баш овде пружа, у цркви у кој |
| гу није без Вашег имена.{S} У толико ми је теже, што Вас видим слаба и промењена.{S} Болујете л |
| већени, што сте задовољни.{S} А мило ми је такође што сте се уверили о разлогу због кога ми је |
| фрулу која ми је била драга као што ми је живот драг, и волим девојку која мене не воли — одго |
| ћу учинити.{S} Заветујем се.{S} Јер ми је сад јасно да је завет у животу човечјем потребан.{S} |
| ле, у најсвечанијем моменту службе, Ани је дошло као да види да је баш он онај који је цркви и |
| о или на зло њено.{S} Понекад опет, Ани је та чежња годила.{S} Јер, иако не облик, али суштину |
| тварао двери.{S} У сребрном фелону, Ани је изгледао црн као злокобни гавран.{S} А људи, који се |
| елога дана необично озбиљан.{S} А о Ани је мислио на тако апстрактан начин, да му лик њен ни је |
| згази, да се у прах смрви.</p> <p>У Ани је дозревала жена, кретале се све женине моћи.</p> <p>М |
| бови тонских боја и душа... </p> <p>Ани је изашао пред очи монах Иринеј.</p> <p>Ето, његово чит |
| буде.{S} На то је пристао. </p> <p>Ани је прострелила кроз главу чудновата жеља.{S} Не да мона |
| е, у живот далековидне жене.</p> <p>Ани је сада јасна била сва слабост, сва незнатност и безнач |
| S} Погледали су се и прошли.</p> <p>Ани је задрхтало дисање.{S} После јој се одједаред навлажил |
| армониум, па ће вежбати сам.</p> <p>Ани је та одлука ђаконова годила.{S} Она је одиста била умо |
| еш целу личну кариеру своју.</p> <p>Ани је тај формални, правнички ред мисли дошао комичан.{S} |
| ештења из живота душа наших.</p> <p>Ани је та непромишљена продукција покварила остатак вечери. |
| бавезу и заклетву , и завет?</p> <p>Ани је, чудновато, при овим тешким помислима бивало све вед |
| аписао сам нешто што не осећам.{S} Мени је живот лак и пријатан и сушта лепота.{S} Једно бих са |
| рила.</p> <p>„Одморите се мало.{S} Мени је тешко гледати вас бледу, и на дужностима које су одв |
| да изврше ниједну Тајну. </p> <p>— Мени је врло, врло жао што идете — говорила је госпођица Нед |
| адика је слегао раменима.</p> <p>— Мени је савест мирна.{S} То писмо је тако безазлено и чисто, |
| лужења у њиховој цркви.</p> <p>— И мени је тешко.{S} А за појањем, које се овакво нигде поновит |
| вета, који је Ана тако волела.{S} Двери је отворио монах Иринеј.{S} У црној мантији, али сав бл |
| {S} Шта ће сад бити?{S} Оба крила двери је свештеник сам отворио.{S} Можда ипак, одједаред, с п |
| </p> <pb n="167" /> <p>Још исте вечери је стигла и у резиденцију старог епископа.</p> <p>У мал |
| кле није више оно што је био.{S} И гори је него што је био.{S} Јер, од сакривања до лагања је ј |
| љиљана као два витка торња.{S} А унутри је Христов гроб.{S} Плаштаница је од мириса.{S} А Исус |
| ринеју, његовом наручју и његовој утеси је вукла Ану цела свест и цела несвест њена ... </p> <p |
| ше не жели и неће желети.</p> <p>У коси је осећала нешто пријатно топло, од чега су јој се очи |
| авио се најзад владика. — И Бог нека ти је у помоћи данас и увек.{S} Знаш како у Откривењу Јова |
| за Бога?{S} Теби није добро.{S} Шта ти је, Анице?</p> <p>— Боли ме јако глава, и ... немирно с |
| јој је легао на ноге.</p> <p>— А где ти је газда, Јово, где је добри твој господар?</p> <p>Ана |
| оспођице Ана, не мислим то.{S} Изгорети је добро.{S} Од зеленог дрвета остане, најзад, тамо вис |
| га <pb n="194" /> теши као лекара, нити је знала како да га теши као човека.{S} Осећала је да ј |
| падало на ум да приређују концерт, нити је когод из публике изразио такву жељу или чинио такав |
| потпуно је сам од себе постао.{S} Нити је Ани, ни хоровођи, ни певачима падало на ум да приређ |
| е тако кратак, у старости и после смрти је све свеједно, и опет се човек толико отима, пенуша, |
| веће љубави.{S} Ту своју шетњу по порти је највише волео рано у зору, пре јутрења.{S} Неке наро |
| гао се у њему понос, и сентименталности је нестало.{S} Свеж и задовољан је погледао кроз широм |
| е оправда општим усхићењем .{S} Владици је дошло жао ђаконове збуњености .{S} Дохватио га је за |
| и извуче мој део батина.</p> <p>Владици је добро дошла ова шала.{S} Смејао се целим лицем, само |
| домаћица у својој кући.</p> <p>Владици је по мало дрхтала седа брада, а звецнуо је неколико пу |
| таласасту и фину око чланка.{S} На руци је била старинска, равна и широка златна браслета, која |
| обуђује сажаљење, жена са цветом у руци је опасна, и ја је се бојим.{S} Бојим се канда још и он |
| е и баште.{S} Један по један део вароши је нестајао.{S} Најзад се видели само још бели торњеви |
| p>Ана се заруменила.{S} Скривено у души је осећала да јој брига монаха Иринеја више годи него б |
| а су без успомена.{S} Први мој доживљај је моја чаробна и света љубав, до које сам се попела по |
| ктор Пашковић казује своје анализе, тај је опор, суров и осветљив.{S} Иначе он, баш као неки пе |
| тем мишљењу о доктору Пашковићу.{S} Тај је човек борац за нешто лепо и високо.{S} Има у њему <p |
| екао мучни чвор.</p> <p>— Дакле, случај је доста тежак, али болесница неће умрети.</p> <p>Монах |
| јним звеком, Царске Двери.{S} Полијелеј је још таман, хаос се још рогуши.{S} Рогуши се као грдн |
| гласни смеј угушио или стишао, али смеј је, као грч неки, грабио мишицу, из мишице прелазио у ц |
| а молитва за нашег болесника.{S} Иринеј је очајан и утучен због несреће у вашој кући.{S} Да, то |
| атраг у мрак.{S} И одиста, ђакон Иринеј је морао наставити певање, и после свршеног четвртог да |
| нуто разрогачила очи.{S} А ђакон Иринеј је пио тај ужас као што цвеће росу пије.{S} И дошло му |
| </p> <p>Излазећи из цркве, монах Иринеј је носио дар и поруку оног погледа као неки за сва врем |
| ђера.</p> <p>Удаљујући се, монах Иринеј је пажљиво ослушкивао хоће ли чути Анин глас, хоће ли д |
| аног хора одраслих и деце, монах Иринеј је опазио да на владичином лицу дрхће израз праве, врел |
| и отров?</p> <p>Те вечери, монах Иринеј је записао у свој дневник ове редове:</p> <p>„Осам сата |
| искушење.</p> <p>У недељу, монах Иринеј је, изашавши на амвон да отпочне службу, сагнуо главу д |
| еч тргао.</p> <p>У недељу, монах Иринеј је дошао на службу узбуђен.{S} Први пут откад је у Бого |
| соко изнад њих, на амвону, монах Иринеј је био једноставнији у својој свечаности него икад.{S} |
| осто су их раздрагали .{S} Монах Иринеј је молио Ану да још нешто друго свира. </p> <p>— Друго |
| о пуно уметничке дражи.{S} Монах Иринеј је то опазио.{S} И благодарио је Ани погледом једним у |
| тра дан је дошло писмо.{S} Монах Иринеј је писао да се Ана мора штедети, и да ће стога и он што |
| виделе нов један свет.{S} Монах Иринеј је морао све снове своје душе оставити у њеној коси!</p |
| ши његовој лако и добро; а монах Иринеј је записивао у дневник свој овакве ствари :</p> <p>„Пор |
| ићка је брисала сузе.{S} А монах Иринеј је желео да је јагње, да савије врат, и да буде заклан |
| лина.</p> <pb n="52" /> <p>Монах Иринеј је стојао на једном месту доклегод свирка није престала |
| 0_C10"> <head>X.</head> <p>Монах Иринеј је дубоко искрено записао у свој дневник те прве редове |
| ја волим, Ана! ... </p> <p>Монах Иринеј је светлио од заноса, и био лепши од анђела Господњег.< |
| онор сасвим близу. </p> <p>Монах Иринеј је стојао гордо уздигнуте главе, прав као копље.{S} Кро |
| грешнички сиромах. </p> <p>Монах Иринеј је гласом својим тешио, и стварао необичну неку, музичк |
| ела, чиста и вечна!</p> <p>Монах Иринеј је бризнуо у плач и утрчао у цркву. </p> <pb n="235" /> |
| .</p> <p>— Иринеје!</p> <p>Монах Иринеј је скочио са столице, притрчао владици, и послушно сагн |
| и ништа, не говори!</p> <p>Монах Иринеј је међутим осећао да нема разлога да ћути.{S} Ускиптила |
| ничим не разочарам!</p> <p>Монах Иринеј је затим стао размишљати о себи.{S} Зна ли он довољно с |
| и кроз љубав своју!</p> <p>Монах Иринеј је положио руку на Анино теме.{S} Кроз густу, дебелу св |
| на белом мермеру .</p> <p>Монах Иринеј је прилазио, и стао је пред Ану.</p> <p>Глас његов, она |
| као борбу за љубав.</p> <p>Монах Иринеј је био уверен да Бог у човеку све дотле станује док у њ |
| чај.{S} Зима ми је.</p> <p>Монах Иринеј је скочио као веверица, примакао сточић за сервирање ча |
| о што напољу стоји.</p> <p>Монах Иринеј је завидео чипканој завеси, и то је било неко бескрајно |
| есница неће умрети.</p> <p>Монах Иринеј је одахнуо, и окренуо у порту да буде сам.{S} А Пашкови |
| куда да се вратим.</p> <p>Монах Иринеј је дрхтао од бола.{S} Ломио је руке, гушио се.{S} Очи њ |
| ио би те мој ђакон.</p> <p>Монах Иринеј је ћутао.{S} Владика је опазио да га се то питање врло |
| убав коју ми чиниш.</p> <p>Монах Иринеј је побледео, а у ужаснуте његове очи се попела очајна м |
| иког поста. </p> <p>Госпођици Недићевој је наиме одједаред дошло неко дубоко разумевање за та т |
| ем о човечјој немоћи.{S} У руци његовој је јако задрхтала шољица с кавом.</p> <p>— Да ли би се |
| ли као на чудо.</p> <p>А у дневник свој је записао:</p> <p>„Слаб сам био пред смрћу.{S} Победа |
| да их задржи.{S} Читаво парче хлеба јој је дао тај необични, мили ђакон Богородичине Цркве! — м |
| Страх њен је растао.{S} Као поплава јој је обузимао сву свест.{S} Један једини мали барјачић се |
| ичала је, смешећи се подругљиво, да јој је стари доктор, једнога дана, почео говорити ласкаве с |
| ћева разболела.{S} Пашковић каже да јој је сада сасвим добро, да је већ пре осам дана устала, и |
| а је дошло друго.{S} Дошло је то да јој је Иринеј отео пољубац.{S} И тај отети пољубац је у сми |
| чеше да јој наваљују у очи.{S} Тада јој је привукао пажњу ред жена које се ближиле олтару.{S} С |
| /> се што пре из те заједнице која јој је, сад је тек видела, била веома драга.{S} Пожелела је |
| та два света, чија видљива разлука јој је тако годила.</p> <p>Нешто сам сувише утучена данас — |
| диних врло тешких ставова постајала јој је одједаред јасна, усхићавале су је најфантастичније и |
| даду облик и смирење.{S} И долазила јој је помисао да је Бог дух музике, и да су сви закони зве |
| од Јове као од сунца.</p> <p>Дошла јој је чак жеља да се и она претвори у једну од тих малих ж |
| којој никад није била.{S} У грудима јој је ударало као чекић.{S} Једнако јој се чинило да чује |
| у, већином ван вароши.{S} Тога дана јој је ходање сасвим необично годило.{S} Осећала се као пер |
| матер и на Пашковића .{S} Пријатна јој је била извесност.</p> <p>А Пашковић је доливао трећи и |
| Ћутати, дакле, то је лагати.{S} Та јој је мисао била врло неугодна. </p> <pb n="72" /> </div> |
| на истом месту.{S} Ристовићева кућа јој је изгледала као ружно, космато страшило, а пред његови |
| ки дан, старица једна пољубила, кад јој је ђакон додао свећу.</p> <p>— Јесте ли изабрали шта ће |
| ако да обожавам његову уметност кад јој је и колевка и гроб ваздушни талас! ...{S} Његово певањ |
| е на камену и шаптао:</p> <p>Поглед јој је био чист као поглед у биљке.{S} И сав од љубави и ни |
| му било незгодно питати некога где јој је кућа. </p> <p>Ипак је после подне кренуо у шетњу.{S} |
| ве да и бриге своје остави тамо где јој је љубав.{S} Ана храбро отисну од себе сумничење и плаш |
| готова да усини то божје дете, које јој је, по нечему, дошло тако самохрано само.</p> <p>У ђако |
| ирала да занесе цео свет.{S} А лице јој је било мирно, свечано, срећно.</p> <p>Недић је стојао |
| .</p> <p>Ана, се застидела.{S} Срце јој је почело лупати , и брзим кораком, поздрављајући хитно |
| } Одрицала је нешто главом.{S} Срце јој је грцало од пуноће. </p> <pb n="200" /> <p>Никада.{S} |
| ла главу, раширила руке, а из груди јој је гукала невина, чиста, прва девојачка <pb n="233" /> |
| а ђакон је већ питао даље.{S} Да ли јој је много тешко било, и да ли је сада још што боли ?</p> |
| >Ана је сишла низ степенице.{S} Али јој је пало на ум да још обиђе цркву.{S} Можда су отворена |
| сад тако често чинила.{S} И при том јој је увек долазила једна лепа алегорична мисао.{S} До оно |
| > <p>Али је онда ипак стала.{S} Жао јој је дошло њих обоје.{S} Два сирочета на снегу.{S} Можда |
| , стегао ју је, гушио ју је, кричао јој је у уши да њега нема, да је место његово на амвону пра |
| занео ју је, осветио ју је, окадио јој је крв у свакој жилици.</p> <p>Извирило је малко и сунц |
| т , која за човека пред собом, иако јој је драг, ништа нема.{S} Ништа на свету.</p> <p>Испружен |
| црни сомоцки шешир.{S} Нешто тешко јој је лежало на срцу.{S} Болесни људи, јесен, самоћа њена |
| свечаност рукополагања, и изгледало јој је да у том поступку има један суров и страшан моменат. |
| је трпео, а Ана се смешила.{S} Било јој је топло од Јове као од сунца.</p> <p>Дошла јој је чак |
| рептати врелом неком језом.{S} Било јој је као жедној, сувој биљци, којој је свежа пролећна киш |
| лигентно.{S} Свирање у виолину било јој је страстно, скоро необуздано, са самовољама у ритму, а |
| е непознати страх од Бога.{S} Дошло јој је да спусти чело доле на камен и да чита молитву.{S} А |
| чи улазак Иринејев унутра.{S} Дошло јој је да заврне клуч у брави, да виче — кад се одједаред о |
| едаред ју је обузео немир.{S} Дошло јој је да потрчи напред.{S} Да се приближи оним подигнутим |
| аслонио се на њу, и опрезно, лагано јој је легао на ноге.</p> <p>— А где ти је газда, Јово, где |
| оже волети туђе дете.</p> <p>И зато јој је било јасно да на томе месту стојати све дотле, док н |
| врати сву прегршт среће.{S} Хитнуо јој је ту срећу тако богату и тешку, да је Ана чисто узмакл |
| осматрала церемонију с хора, и опет јој је пало на ум да то људи сенку хоће да обуку.{S} Бојала |
| ли екстатична и врућа нека светлост јој је букнула у очима.{S} Наслоњена на лаки филигрански и |
| пресекла.{S} А у истом том тренутку јој је пало на ум да монах Иринеј још није дошао и да још м |
| н.{S} Дивни сан лепоте.{S} Песма, којој је почетак у њему а свршетак у мени.{S} У великој као м |
| о јој је као жедној, сувој биљци, којој је свежа пролећна киша попрскала и умила свега неколико |
| час од страшне љубавне неситости којој је и вечност кратка. </p> <pb n="163" /> <p>Можда је та |
| Иринеју није свидело.{S} Црква, у којој је служио, чинила му се хладна, немилостива зграда.{S} |
| астрто дебелим ћилимом, капела, у којој је Ана сагнула главу, и дугим пољупцем љубила освећену |
| мрачна пећина од црног мрамора, у којој је све заспало .{S} А сва светлост, сва тајна и сва све |
| ћи у дугу и мучну једну службу, у којој је, више но икад, давао целога себе другом.</p> <p>Докт |
| више морала осећати она варош, у којој је, као посљедица нарочитих околности, црква постала љу |
| ви пут обасјала пуна топлота, и у којој је све семе почело одједаред да клија.{S} Осећао се као |
| них мотива , и недостојну пажње.{S} Мој је идеал жена која само једаред воли, а разорену или не |
| рмнуо је затим главом с убеђењем. — Мој је живот тако леп ! — Он прекиде, пуштајући да један ис |
| </p> <p>Сирота Ана.{S} На савести њеној је лежао тежак терет.{S} А онај, ко тај терет може скин |
| чером.{S} И кад су га нудили јелом, њој је падало на ум да мајка њена покушава сенку да нахрани |
| ана у зидове Богородичине Цркве.{S} Њој је то било мило, за њу је тај ограничени простор био ра |
| тога да буде празна.{S} Напротив, у њој је сад хујао онај јучерашњи олуј.{S} Од првог крока Ани |
| а и тада дете, и терао шалу?</p> <p>Њој је јасно било да је својим ћутањем и размишљањем одала |
| ицом земљом засипа таване.</p> <p> Олуј је дошао сув и хладан, без капљице кише.{S} И није дуже |
| ономе што је било јаче од њега.{S} Ипак је покушао да колико толико разјасни своје стање, и да |
| да не би много сметала друштву.{S} Ипак је већ после пет шест тактова неко дошао и затворио вра |
| ти некога где јој је кућа. </p> <p>Ипак је после подне кренуо у шетњу.{S} Насумце , дабогме, но |
| т исписала стара њена озбиљност.{S} Чак је и ослабила.{S} Само су очи пламтиле, и биле лепе и т |
| ик, и стала крај прозора.{S} Али ходник је био осветљен , и није се ништа с поља могло видети . |
| заамвоном молитвом изаћи.{S} Свештеник је изашао сам.</p> <p>Служба се свршавала.{S} Ана се ло |
| анђео олтара и душа цркве, а свештеник је крај њега тако човечански нејак, тако грешнички сиро |
| не муке теже од свега.</p> <p>Свештеник је коначно затварао двери.{S} У сребрном фелону, Ани је |
| дан, вечан и из онога света, дотле, док је у нашем телу, ипак само слуга материалности . <pb n= |
| д свију жена!{S} Није истина дотле, док је калуђер у стању да ту жену воли изнад себе!{S} Тако |
| праха из којег је никла.{S} Ђакон, док је ђакон, тако ми се чини, требао би да је монах.{S} Ја |
| а време.{S} И то на чудан начин.{S} Док је у цркви, Ана је ведра и мирна.{S} Чежња се губи. </p |
| .{S} Стигао је на црквена врата још док је Ана чекала да прими нафору .{S} Разговарао је тобож |
| ни шал са врло дугачким ројтама.{S} Шал је држала чврсто око себе, мешајући са дугим, тешким ро |
| ао звезда. </p> <pb n="114" /> <p>— Бол је пролазио.</p> <p>— Мила — шаптао је ђакон опет, и са |
| е стиском једним који боли. </p> <p>Бол је после прошао, али је остала нека туга.{S} Туга, којо |
| о вама говорио !{S} Он слути каква вам је душа.{S} А да ли ви слутите да и тај старац има преф |
| жете на гробље.{S} Ја сам осетио да вам је много жао.{S} Баш на данашњи дан.{S} И онда, решио с |
| ми руку!{S} Ко је болестан ?{S} Шта вам је, за Бога!</p> <p>— Бошко, мали Бошко Ристовић — грца |
| је Ана с топлим признањем. — Да ли вам је тешко од свега тога што знате?</p> <p>Пашковићу је, |
| сада још што боли ?</p> <p>— Да ли вам је кадгод дошло жао што не чујете појање?</p> <p>— Није |
| се у овом складу јавио?.. .{S} Или вам је ово питање можда ипак мало тешко, драги докторе ? — |
| </head> <p>„Ана, шта радите, и како вам је на души?!“ — тако је почињало писмо монаха Иринеја, |
| тро по њиховом виђењу.</p> <p>„Како вам је на души?{S} Питам вас то брижно и милостиво, толико, |
| те ово чудо! — Ана је свирала. — То вам је <hi><foreign xml:lang="fr"><title>Symphonie Domestiq |
| сте Бог зна откад напољу.{S} Ветар вам је изударао образе.{S} То вас сигурно <pb n="229" /> бо |
| свету.</p> <p>Да, завет његов, који нам је у данима среће био срећа, који нас је водио лепоти д |
| нда ми се чини да сам Ану, тиме што сам је једну родила, закалуђерила .{S} А она — смешила се Н |
| Мирно, и с дубоким и лаким разумевањем је читао неку научну књигу.{S} Престао је сасвим мислит |
| b n="188" /> познати са каквим мишљењем је упозорио оца њеног на љубав њену. </p> <p>У цркви, А |
| облачити за излазак, и најкраћим путем је похитала на службу.</p> <p>Стигла је пред један од н |
| крштао око себе орар.{S} Златним ланцем је стегао рамена и груди, двоструким крстом је заградио |
| ао да пред Богом стоје, а Бог тај да им је свима рођени отац.{S} Богородичина Црква је изгледал |
| али су у дубоку несвест умора као да им је и душа заспала.{S} Други, који од сутрашњег дана има |
| са госпођицом Недићевом.{S} Али кад им је већ био на два корака близу , и опазио да је опажен, |
| овали слободно и пријатељски.{S} Али им је то обојима било врло необично.{S} Као што им се врло |
| се чинио као божја опомена, и улевао им је страх.{S} Ани <pb n="18" /> је, напротив, онако вита |
| е неколико познатих певача.{S} Пошао им је у сусрет.{S} С намером да, заобилазно, наравно, сазн |
| ближавале на пољубац, на челима њиховим је стојала светлост, бела као снег.</p> <p>И цео свет, |
| стране пакла, тренутак један, и сасвим је свеједно чиме ћу тај тренутак испунити .{S} Шта више |
| о истиниту, видим је новим очима, видим је у вама као јарко црвену жижу у белом алабастерском к |
| видим стварну, идеално истиниту, видим је новим очима, видим је у вама као јарко црвену жижу у |
| ичест, и с причешћу мир живота за којим је тако чезнуо.{S} Призивајући <hi>Вонмем</hi>, он је с |
| омакла се напред, до амвона, пред којим је стајала бачва воде, чекајући велико и чудно дело бож |
| разговору са доктором Пашковићем, с ким је ђакон веома волео продискутовати и нашалити се.</p> |
| одигла је небу.{S} У сузним очима њеним је засјала светлост победе.</p> <p>— Не куните, Иринеје |
| е је то место.{S} И одједаред, пред њим је стојала слика једне девојке, симпатично озбиљне и не |
| еле ништа.</p> <p>А непосредно пред њим је лежао интересантан костур тичета једног, са кончасто |
| о уво трепти велика нека жица.{S} Затим је дошао други, па трећи, и онда је цео ваздух био пун |
| нула новац да купи сину ципеле, а затим је дозвала псето и четком му прала зубе.{S} Часом би се |
| уо је ђакон, и склопио руке.{S} А затим је раскинуо скљештене прсте, стегао главу, и остао стој |
| Кратак и незабораван часак.{S} А затим је положио у руку молитвеник, и са изразом благог карањ |
| релило благим, задовољним осмејком, чим је писмо отворила.</p> <p>„Одморите се мало.{S} Мени је |
| цу ходника, у своје одељење.</p> <p>Чим је ушао у собу, сео је за сто, извадио из касете свеску |
| Трпезом, и раширеним, брижним погледом је тражио нечију бригу.{S} Ана је хтела вриснути, кликн |
| их који га слушају.{S} А појавом својом је монах Иринеј или заповедао , или заносио.{S} Стојећи |
| но икад, имала ведру једну свест, којом је и најнезнатије детаље свога живота улепшавала, греја |
| она велика, свемилостива љубав за којом је чезнуо.{S} И осећао је како се чаша његовог живота п |
| {S} Успаванка једна.{S} Успаванка којом је моја мајка успављивала јединче своје ...{S} Срећа и |
| јала, час извијајући се за стазом којом је он отишао, час увлачећи се страшљиво и с кајањем нек |
| " /> ножицу, и доброћудним, мирним оком је погледала у извршиоца казне. </p> <p>Извршилац казне |
| е госпођица Ана Недићева.{S} Под мишком је носила повелику, али врло елегантну кожну сервиету, |
| о огорчење.{S} Први пут, и једва једном је и он доживео лепоту и срећу, и одмах, у истом <pb n= |
| скопа.</p> <p>У малом салону владичином је било сасвим тихо.{S} Два калуђера су ћутала.{S} Шишт |
| обож с неким младићима , а целом пажњом је мотрио да ли она иде.{S} И онда, ма да је Ана долази |
| тегао рамена и груди, двоструким крстом је заградио срце, понизно је спустио иначе у вис подигн |
| и тле ногама не додирује.{S} Кадионицом је махао као да на оним сребрним ланчићима љуља колевку |
| е.{S} И онда, додир његов с душом нашом је тако туђ и плашљив, и сваки пут све краћи и краћи .. |
| {S} Али, не треба губити наду.{S} Серум је на време убризган. </p> <pb n="202" /> <p>Ана је сто |
| иши.{S} Ђакон се још приближио .{S} Шум је још стихнуо.{S} Напослетку је био тако тих, да канди |
| ио скроз и скроз и шум зеленила.{S} Шум је додуше био леп као каква музика, могао се сваки дан |
| ихо.{S} Ђакон се мало приближио.{S} Шум је постао тиши.{S} Ђакон се још приближио .{S} Шум је ј |
| то Бог и Црква имају њега.</p> <p>Диван је био тај нови ђакон Богородичине Цркве!{S} Људи су до |
| као и ђаконов стихар. </p> <p>Сутра дан је дошло писмо.{S} Монах Иринеј је писао да се Ана мора |
| е одвајали од друштва.</p> <p>Сутра дан је ђакон отпутовао. </p> <pb n="164" /> </div> <div typ |
| кт по такт проучавала.</p> <p>Сутра дан је се међутим није више сећала.{S} Ни ње, ни свих оних |
| ал ...{S} Уверавам те, овај данашњи дан је можда најлепши дан целог мога живота.{S} Овако стар |
| нени шал око врата.</p> <p>Сутрашњи дан је био прави зимски дан, а уједно и прави дан задушница |
| ој, страстној жељи за лепим.{S} Цео дан је остајала на послу, а целу ноћ се предавала осећају о |
| појање за певницама.</p> <p> Крстовдан је освануо леп.{S} Некако млак и љубак у тишини дебелог |
| сисати из њега тежину и хладноћу, један је само на овоме свету.{S} Монаху Иринеју, његовом нару |
| разложио. </p> <pb n="1" /> <p>— Чудан је светац тај Пашковић.{S} Сила од тела, сила од интели |
| ла да се поигра и расеје. </p> <p>Чудан је био начин прве Анине разоноде после највеће жалости. |
| аду је човек јадан, ситан и мали, жељан је простог човечанског зближења, и тужи за умиљатом реч |
| алности је нестало.{S} Свеж и задовољан је погледао кроз широм отворен прозор у румену летњу зо |
| е она шуштавина при развијању.{S} Таман је хтео започети читање, кад га владика задржа.</p> <p> |
| кадгод наиђе на финију појаву, узбуђен је у својим рефератима.</p> <p>— И ја сам опозиција пре |
| к монаха Иринеја у Недићев салон опажен је одмах од свих присутних.{S} Сви су му се обрадовали, |
| >Ђакон се и даље не јавља.{S} Страх њен је растао.{S} Као поплава јој је обузимао сву свест.{S} |
| октор Пашковић.{S} Нервозни покрет Анин је дочекао необичним, као кров неког заклона поврх ње н |
| > <p>Али, једног јесењег дана, владичин је ђакон више но икад осетио да владика нема право.{S} |
| ике.{S} Само један зид их раставља , он је можда такође видео веселу слику на зиду.{S} Али, Бог |
| нуо.{S} Призивајући <hi>Вонмем</hi>, он је скоро очајним гласом тражио у Бога савет, како да се |
| анђелску радост због створења света, он је осетио грижу данашњег човека који у том свету није в |
| питала шта најрадије једе од пилета, он је тек морао погледати у тањир да се сети, и онда је од |
| } А кад је најзад остао без ослонца, он је, губећи се у једном облику, појавио се у другом.{S} |
| ро, јер он ништа нема што није моје, он је сав, сав мој!{S} И ја ћу га савладати као сламку, ње |
| пољском ваздуху.</p> <p>Мало после, он је, по неком програму ваљда, узео случај друге младе же |
| жио љубав у њему.{S} Откад Ану воли, он је изгубио последњу мрвицу себичности, гњева и злопамће |
| ти.{S} Написавши јој онда оно писмо, он је и нехотице ту ствар положио у њене руке.</p> <p>Све |
| ла Богу на искушењу.{S} Он је добро, он је добро!{S} И ето тражи узнемирену њену душу.{S} И гов |
| и.{S} Иначе, треба му јавити ... ах, он је здрав, али Бошко ... можда и браћа Бошкова ...{S} Бо |
| дело свог унутрашњег помонашења.{S} Он је чист као дете.{S} А снови његови су мирни снови о де |
| анак није болан.{S} Он је лепота.{S} Он је дуго једно свитање среће.</p> <p>— Смем ли вам писат |
| доктор Пашковић.{S} Зачудила се.{S} Он је обично долазио у цркву само о великим празницима, и |
| има чекања, растанак није болан.{S} Он је лепота.{S} Он је дуго једно свитање среће.</p> <p>— |
| ао да се монах Иринеј ње дотакао.{S} Он је то опазио и разумео, и вратио руку мирно назад.{S} Т |
| рани беси.{S} Младић је оздравио.{S} Он је васкрсао.</p> <p>— Ушао је Бог у мене — говорио је љ |
| амо се владичин ђакон није бунио.{S} Он је, сиромах, већ и тамо, у резиденцији , навикао на чуд |
| о Ани руку усхићено и благодарно.{S} Он је осетио лепоту и финоћу свирке, осетио и смисао мотив |
| ку, благодарила Богу на искушењу.{S} Он је добро, он је добро!{S} И ето тражи узнемирену њену д |
| положиле у очи монаха Иринеја.{S} А он је поглед тај унео са собом у олтар на причешће.{S} При |
| рагоцено понела собом кући.</p> <p>А он је стојао, и с усхићењем пратио њену фигуру.{S} Чинила |
| И успела је у том савршено.</p> <p>А он је исто тако савршено успео да јој благодарним поклоном |
| алио му одежду.{S} Од појаса на више он је горео као на ломачи.{S} Црниле се само његове јако у |
| ему та срећа у коју владика сумња, и он је, узбуђен, узео старчеву руку, и клео се над њом, све |
| р је само био мало и одвише таман, и он је стога чинио понекад утисак грозе и претње.</p> <p>До |
| доћи, био је доктор Пашковић .{S} И он је долазио.{S} Долазио често, и сатима дуго седео и кра |
| онахову победу у парам парчад, јер и он је разбио моју!{S} Разбићу му триумф, и ако треба разби |
| ојала се да ће и ђакон отићи.{S} Али он је остао.{S} И <pb n="119" /> молио је Ану за извињење, |
| /> љубави са његовом самоћом.{S} Јер он је осећао тај пољубац.{S} И био после њега лак, етераст |
| S} У том размотавању хаоса у јасност он је одједаред видео и своју душу потпуно јасно.{S} Талас |
| и искренија изгледати.</p> <p>Да, ђакон је уметник, сваком својом помишљу , сваким својим инсти |
| погледала доле.{S} Пред дверима, ђакон је укрштао око себе орар.{S} Златним ланцем је стегао р |
| а и стална.{S} Силазећи с амвона, ђакон је <pb n="37" /> имао чудно осећање.{S} Као да му се не |
| ведро.</p> <p>У соби за примање, ђакон је прво наишао на Ану, и сада, први пут, они су се руко |
| .{S} Кад је стала на први степен, ђакон је осетио сен.</p> <p>Обоје су потрчали, и срели се, ка |
| храбри.{S} Место да врати књигу, ђакон је узео и пружену руку.{S} За часак само.{S} Кратак и н |
| молитву.{S} Полупокривених очију, ђакон је спуштао по две по три кришчице освећеног хлеба у мал |
| <p>На последњем, главном важбању, ђакон је рђаво певао.{S} Непажљиво, расејано, пуштајући да му |
| на врата била и одвише широка.{S} Ђакон је то опазио.{S} Подигао је главу и бледо се осмехнуо.{ |
| далека, и пред олтаром виђала.{S} Ђакон је такође тражио да се нечим забави.{S} Пружио је руку |
| ају монаха на пречац је умрла.{S} Ђакон је зарио главу у хартију, а на слепим очима му се видел |
| ну мишицу обухватала као оков.{S} Ђакон је очарано гледао у тај златни обруч, и тако је ниско н |
| борава сваке сујете и страсти.{S} Ђакон је у призив те једне речи бацао цео свој силни глас, са |
| и гест није био добро изабран.{S} Ђакон је тек сада поруменио, и скоро невесело је заклонио лиц |
| ичине Цркве ударало је весело.{S} Ђакон је спуштао главу своју ниже.</p> <p>На уснама његовим с |
| адици као свештенику и човеку.{S} Ђакон је тако топло говорио о свом старом пријатељу, да се Не |
| } Две службе ће проћи без мене. — Ђакон је застао и гледао у Ану с жудном неком радозналошћу. — |
| инственог појања.{S} Да је пита — ђакон је уздахнуо. </p> <p>Чини му се да га она избегава.{S} |
| и даћу ти венац живота.</p> <p>— Ђакон је зазвонио по момка, пољубио епископа у руку, и отишао |
| p>Ана није стизала да одговори, а ђакон је већ питао даље.{S} Да ли јој је много тешко било, и |
| бити лепо! — мислила је Ана.{S} А ђакон је посматрао како су крстови, од сунчаног рефлекса, сас |
| е што је у њему.</p> <p>Тога дана ђакон је никада недостигнутом силином, лепотом и строгошћу по |
| ази.</p> <p>У петак после вечерња ђакон је пошао да се мало прошета.{S} Уочио је из далека гвоз |
| јала се да га не изгуби.</p> <p>И ђакон је имао тешких часова.{S} Његова аскетска љубав за идеј |
| о тежини случаја.</p> <p>Сиромах ђакон је ћутао, и никакво питање није више постављао.{S} А из |
| прочитам. </p> <pb n="172" /> <p>Ђакон је читао:</p> <p>„Још није недеља.{S} Али ја већ сада з |
| лепо пева. </p> <pb n="84" /> <p>Ђакон је сав трептао од неке свечане среће.{S} Устао је затим |
| наших ? ! </p> <pb n="177" /> <p>Ђакон је пребледео.{S} Стегао је зубе оним страшним стиском к |
| P19190_C16"> <head>XVI.</head> <p>Ђакон је изашао од владике врло весео.{S} Срце је певало у ње |
| ла, љута једна звездица . </p> <p>Ђакон је ћутао.{S} И епископ је ђутао.{S} Два калуђера, један |
| г и вишег живота гране... </p> <p>Ђакон је осећао да безгранично воли ту девојку.{S} Баш сада, |
| ће заменити монах Иринеј. </p> <p>Ђакон је погледао у порту, али порта је била већ сасвим празн |
| ећи пут:</p> <p>— Иринеје!</p> <p>Ђакон је сада већ разумео да се то стари владика, као дете, и |
| вала, можда је боли глава.</p> <p>Ђакон је успео да ствар одложи за три дана, до идуће недеље.{ |
| , да је Ана чисто узмакла.</p> <p>Ђакон је прошао.{S} А Ана је, додуше са рукама на брави као д |
| отишла доктору Пашковићу.</p> <p>Ђакон је осетио сувоћу у тону, и сад тек опазио да Ана врло р |
| о је свака срећа покојник?</p> <p>Ђакон је извадио дневник, и читао најмилију своју песмицу:</p |
| пошао.{S} То није добро.{S} И Робинсон је осећао страх од те појаве.</p> <p>Пред вече је отиша |
| Мила — шаптао је ђакон опет, и сагибао је лагано главу ка златном обручу.{S} Сагао ју је сасви |
| p> <p>— Калуђер си, Иринеје ! — додавао је владика чудним гласом, желећи казати одлучну реч, а |
| ош није свеједно како ко пева — додавао је, очигледно потпуно искрено, јер би нерви његови, и б |
| стазе секу, у т. зв. звезди, оптрчавао је по округлој путањи доктор Пашковић сам.</p> <p>После |
| никад.{S} То га је гризло.{S} Стишавао је глас и сагибао главу све ниже и ниже. </p> <pb n="53 |
| <hi>молим ти сја Боже наш!</hi> — певао је хор, звонило је звонце у олтару, лежао је свештеник, |
| S} Привлачио ју је, заносио ју је, звао је, летео к њој, стезао је нечим што зазиђује, љубио јо |
| за све што му је познато.{S} Показивао је знаке неког дечјег темперамента и неке припросте нар |
| уб фењера, скрштених руку, прислушкивао је. </p> <p>Да би се владика могао што боље одморити , |
| у, и још више од свега тога! — преливао је Ану талас љубавног сећања и разоружавао њене мисли. |
| .</p> <p>Жена, и свршено! — констатовао је он са преостатком свога аналитичарства, али још увек |
| } Облак један , јесењи и кишан, путовао је некуд ведро плавим небом.{S} Мали дечко, још уплакан |
| еосвећеном Господину угодно — предлагао је Недић десерт и црну каву у башти.</p> <p>Била је топ |
| оплашен од великог белог сунца, побегао је некуда у буџак.</p> <p>Ваздух и небо су треперили бе |
| издржати.{S} Узео је Анину руку, стегао је, и побегао.</p> <p>А успут је молио Бога да се Ирине |
| 77" /> <p>Ђакон је пребледео.{S} Стегао је зубе оним страшним стиском који имају људи што све п |
| рока.{S} Ђакон је то опазио.{S} Подигао је главу и бледо се осмехнуо.{S} Погледали су се и прош |
| свлачењем што је игда могао.{S} Стигао је на црквена врата још док је Ана чекала да прими нафо |
| браде и јако дугачке мантије, изгледао је као мали Јова у дедином прслуку.{S} Имао је још и си |
| , сузан и насмејан у исти мах, изгледао је као какав лепи намучени анђео.</p> <p>— Прочитај ми |
| .</p> <p>— Је ли тежак случај ? — додао је ђакон страшљивим гласом.</p> <p>— Тежак случај! брец |
| хор, звонило је звонце у олтару, лежао је свештеник, с челом на поду, пред Часном Трпезом, кла |
| чисто нервозно дигао за њом, и задржао је на пола пута.</p> <p>— Ја вас још никада нисам гледа |
| а.</p> <p>— Здраво, арханђеле! — пружао је руку доктор Пашковић, који је стигао видети не само |
| шао је црквењак и донео писмо.{S} Казао је да не треба одговор, и отишао.{S} Ана је осећала од |
| сио ју је, звао је, летео к њој, стезао је нечим што зазиђује, љубио јој руке, косу и чело, и т |
| p> <p>Ђакон се смешио облачно, и стезао је срце, које се више није дало стећи, јер више није би |
| о рајско је сишло одгоре.{S} Недостајао је само уздах, па да рај буде савршен.{S} Ану је гушио |
| одједаред обаспе цветањем ! — развијао је доктор поезију место ствари. — А како је прекрасан т |
| ату на косим младићским плећима, стојао је необичан, сасвим необичан домаћин божјег жртвеника.< |
| г стола, у хрпама липовог грања, стојао је монах Иринеј.{S} Без горње мантије , као домаћин у с |
| углу, преко пута Велике Каване, стојао је доктор Пашковић, а одгоре, из Дома Певача , долазила |
| .</head> <p>Горе, на углу улице, стојао је доктор Пашковић.{S} Очигледно је било да је чекао Ан |
| ма упртим у нешто што је отишло, стојао је монах Иринеј.</p> <p>Њу он то чека.{S} Чека је тако |
| акан што није могао ући у цркву, стојао је насред улице, са босим ножицама у прашини, са поднев |
| ништа није опажао.{S} Мало даље стојао је занимљив ред ливадског цвећа, као литија.{S} Напред, |
| утра, и од жари и пламена у себи стојао је као прекаљени челик, тврд и вечит у најжешћој ватри. |
| пола геста опет растадоше.{S} Забрујао је силан један тон кроз тишину, као да уз само Анино ув |
| е.{S} Из високе ограде на порти струјао је манастирски мир.{S} Срце Богородичине Цркве ударало |
| , моја Ана, јагње моје бело! — заплакао је монах Иринеј у крилу владичином, срећан у својим суз |
| ми догме протурити своју тезу.{S} Рекао је да су сви проблеми око удадбе девојчине вештачке, из |
| <p>С обе стране Недићеве капије дочекао је епископа ред деце, као ред младих чавки, радозналих |
| } А ако она? ...{S} Не, не, не! — викао је ђакон као поплашен.</p> <p>Али одједаред се смирио.{ |
| /p> <p>— То није истина, Ана! — завикао је очајан и разјарен. — То jе сцена, то је мучење !{S} |
| азлога што ћу ја да га заузмем — копкао је Ану неки несташлук да наједи Мајинског.{S} Али се не |
| , као домаћин у својој кући.{S} Чупкао је и слагао гранчице и цвеће, и опрезно остављао на стр |
| оја дивна! — грлио је ђакон Ану и вукао је к себи. — Зашто несрећа и жртва и плач ?{S} Ја вас н |
| кона сузан неки глас. — Ана! — понављао је он топло, тражећи у помрчини њене очи, и подмећући р |
| би !{S} Како, како, Иринеје! — понављао је старац питање тако узбуђено, као да је понор сасвим |
| израз бола. — Будите храбри — понављао је он гласом који се извињавао за онај први глас.{S} Је |
| цу Недићеву нешто компонује — поправљао је доктор.</p> <p>Стари хоровођа је само жмирнуо очима. |
| ом о своме душевном стању ? — настављао је. — Али, осећам да се некоме морам исповедити, а нико |
| ко она размонаши душу своју — настављао је гордо — остаћу ја сам да дозидам цркву над пропашћу |
| <p>Мала живчана алтерација — постављао је ђакон диагнозу без много претходне анализе симптома. |
| оји ју је загрлио десном руком, и љуљао је као што се љуља дете кад треба да заборави оно од че |
| ну у моменту када је тако хтео.{S} Имао је само стално топло осећање човека који зна да је воље |
| ко је чешће долазио у ту цркву.{S} Имао је неко фантастично убеђење, да ће у том храму моћи дов |
| ао мали Јова у дедином прслуку.{S} Имао је још и ситно лице, са два необично размакнута, <pb n= |
| онаха Иринеја у Богородичину Цркву имао је на Ану Недићеву силан утицај.{S} Страстна њена накло |
| еп као легенда, блеђи но обично, отимао је снагом својих очију Ану и од владике и од целог свет |
| а живота.{S} Био је фини, осетљив, знао је оценити шта се све у нашој љубави стекло, и шта све |
| ом главом док он чита Еванђеље.{S} Знао је ђакон и ко је та девојка што увек долази у цркву, а |
| долази у цркву, а сада није ту.{S} Знао је и то да је она покретач и душа лепом појању у њихово |
| вота , знао да вас волим.</p> <p>— Знао је?</p> <p>— Знао.{S} Или је сам дошао на истину, или, |
| се.{S} Осетио је старост.{S} Препознао је намештај око себе.{S} И видео је Иринеја који му је |
| иван и страшан, као буктање рубина, пао је ђакону на груди и запалио му одежду.{S} Од појаса на |
| сте несрећни ? ...{S} Не, не! — склапао је старац руке као да се нечега неизбежно страшнога пла |
| чекала да прими нафору .{S} Разговарао је тобож с неким младићима , а целом пажњом је мотрио д |
| ="251" /> <p>— Жена, жена! — разговарао је сам са собом доктор Пашковић, шетајући мало узбуђено |
| Не знам ни ја тачно, госпођо — набирао је Пашковић чело попреко, што је значило да му је онај |
| тавао чистотом праве исповести, и дирао је Ану у срце. — Често се питам: шта је то самном?{S} Б |
| и крај утучене његове породице.{S} Крао је време од јела и одмора, и састављао дане и ноћи у ду |
| озно летњи ветрић, мекана срца, уздисао је, и причао је неке тајне.{S} А доктор Пашковић , насл |
| монах Иринеј, нагнут над столом, писао је писмо.{S} Уједно је пазио и на самовар, а при сваком |
| очи дана када ће се помонашити, записао је у дневник:</p> <p>„Миран и весео ћу стати пред Бога, |
| мосталнија но икад, и велики свој посао је вршила с лакоћом забаве.{S} Радило се наиме о томе, |
| чи.</p> <p>— Иринеје, Иринеје! — хватао је старац ђакона под руку, и вукао га у другу собу — ти |
| дете свој посечени прст мајци, окретао је он голо срце своје Богу, и питао Бога шта да ради.</ |
| p> <p>— Не боли вас више глава? — питао је тоном, као да му само још то треба знати, па да срећ |
| ли то госпођица Недићева лежи? — питао је сиромах ђакон, будаласто и храбро, не опажајући нима |
| а мој Иринеј није обичан човек? — питао је владика с поносом .</p> <p>Ана је поруменила, али се |
| и шта ћемо свирати и певати ? — запитао је ђакон најзад.{S} Тако умиљато , да се Ана охрабрила. |
| цветало, и машио се књиге.</p> <p>Читао је како је Бог, некада давно, шетајући по земљи, ушао у |
| , на истуреном крилу капијице, прочитао је ђакон таблицу: адвокат, доктор Јован Недић. </p> <pb |
| а први дубљи поглед у њене очи прочитао је он шта јој у души стоји :{S} Ана Недићева воли у мон |
| к себи повући.</p> <p>— Мила! — шаптао је монах Иринеј, као и тада у порти, али врелијим и чуј |
| а вас никада не могу оставити! — шаптао је он умиљато. — Али ми је старца много жао, па сам мис |
| смртних грехова имати на души! — шаптао је Пашковић првом суседу до себе, који, уосталом , апсо |
| м ли ја терет у вашем животу ? — шаптао је ђакон у неким слатким слоговима, који су умирали од |
| Бол је пролазио.</p> <p>— Мила — шаптао је ђакон опет, и сагибао је лагано главу ка златном обр |
| му постати женом.</p> <p>— Ана — шаптао је ђакон загушено, укопавајући руке и нокте у груди, ка |
| > <p>— Сад ће Бог послати смрт — шаптао је стари баштован крај ногу свога господара.</p> <p>— И |
| вими који око Мајке Божје поју — шаптао је владичин ђакон другом ђакону.</p> <p>Тако је изгледа |
| данас, у цркви, узео био душу — шаптао је владика монаху Иринеју, који му је, заједно са други |
| ела, и подигавши обе руке к небу шаптао је промењеним , ужаснутим гласом: </p> <p>— Зар бих сме |
| , и места за пролаз било и одвише, стао је одједаред молити младиће да се склоне с пута, како б |
| ак добро и згодно дошао.{S} Затим, стао је из Ане да избија чак и неки стварни несташлук.{S} Од |
| /p> <p>Монах Иринеј је прилазио, и стао је пред Ану.</p> <p>Глас његов, онај велики, силни, Бог |
| и сам то хтео што је она хтела, Застао је на степеницама, поклонио јој се тихо, и мирно ју је |
| стог зеленила истурене баште.{S} Застао је мало крај гвоздене ограде.{S} Ружичасте оствице неко |
| уста.{S} Врата се затворила.{S} Настао је мир.</p> <p>— Сад ће Бог послати смрт — шаптао је ст |
| , изгледало је немогућно.</p> <p>Настао је неки метеж, неко предлагање и мољење и доказивање.{S |
| и <pb n="83" /> круто и важно, израстао је огроман чкаљ, модро црвен у лицу, са пернатом огрлиц |
| пут кроз густо збијене редове, и нестао је под удубљењем које води на проповедаоницу. </p> <p>_ |
| и ме.{S} Престала је главобоља, престао је и сумор.{S} Једна жеља ме сад још само тишти.</p> <p |
| је читао неку научну књигу.{S} Престао је сасвим мислити на Ану у моменту када је тако хтео.{S |
| ="44" /> <p>Шта је то с њим?{S} Престао је да пише у дневник, и да слаже мудрости за постизавањ |
| минута.{S} А није ни Пашковић.{S} Остао је да попије други чај.{S} И да чује једну сасвим нову, |
| трептао од неке свечане среће.{S} Устао је затим с камена, погледао горе, и прекрстио се.</p> < |
| , Ана, говорите истину, Ана! — шкргутао је монах Иринеј више но што је говорио.</p> <p>Ана, мал |
| Монах Иринеј није могао даље.{S} Дрхтао је пред Аном као дете.{S} А Ана, због хладноће, због са |
| и, па трећи.{S} Прота мештанин испуштао је из своје дуваном много кађене и вином много преливан |
| лом која се непрестано пушила, подсећао је на заложени самовар који чека госта. </p> <p>Госпоји |
| је доспевао да и на себе мисли, осећао је да му се по души разлива горчина, скоро огорчење.{S} |
| инеј, потресен, сагнут над Аном, осећао је нову, друкчију, силнију љубав према тој Ани Недићево |
| тих људи само мало њих познавао, осећао је да многи међу њима мисле о њему, и знају да је он пр |
| м посматрању ситнијих појава.{S} Осећао је да му је то и сада потребно.{S} Наравно, не у том см |
| ато погледао и свога поочима.{S} Осећао је да је старцу угодно и добро.{S} Да у њему тиња фина |
| ковић се није усудио да пита.{S} Осећао је да би много дао кад би могао чути ту жељу, али је ос |
| а љубав за којом је чезнуо.{S} И осећао је како се чаша његовог живота пуни пуни ... </p> <p>А |
| повешао венце ледених клица.{S} Покрхао је суве гранчице дрвета, разбарушио мирне наносе снега, |
| у злато резотина и кадифу завесе, бацао је у душе прегршти усхићења што има Бога и Цркве, и што |
| далеко занела. </p> <p>— Ана ! — грцао је из ђакона сузан неки глас. — Ана! — понављао је он т |
| p> <p>Као да је чуо Анину жељу, закуцао је на прозор доктор Пашковић.</p> <p>— Не, не, да уђем |
| p> <p>— Кажите још једаред, Ана — муцао је ђакон.</p> <p>— Истина је. </p> <pb n="253" /> <p>— |
| трић, мекана срца, уздисао је, и причао је неке тајне.{S} А доктор Пашковић , наслоњен на стуб |
| >Одгоре, с противног краја улице, трчао је Ани у сусрет доктор Пашковић.</p> <p>— Одакле идете? |
| дуготрајно неко путовање пође.{S} Ишао је, ишао, и најзад, далеко у пољу, сео на сунцем угреја |
| p>Глас о том величанственом појању ишао је даље.{S} Велики празници очекивани су са <pb n="7" / |
| мени калуђерска борба. 1</p> <p>Наишао је ђакон, и дубоко се поклонио.{S} Недић и његова кћи и |
| нешто шушкало.{S} Стари Јова.{S} Обишао је око Ане, наслонио се на њу, и опрезно, лагано јој је |
| о трептала под кружењем крви.{S} Пришао је госпођици Недићевој да се опрости од ње.{S} Идуће не |
| ни куће.{S} Кућа му је црква.{S} Отишао је ето у празну хладну цркву.{S} Шта ће тамо ? </p> <pb |
| {S} Те недеље, као и сваке друге, дошао је да служи, ведар и у добром расположењу .{S} Његово р |
| баш кад је имала вежбање с децом, дошао је црквењак и донео писмо.{S} Казао је да не треба одго |
| е свршеног четвртог дана стварања дошао је на ред други, па први, а после свих шест дана свирал |
| P19190_C14"> <head>XIV.</head> <p>Дошао је дан уочи Велике Госпојине, и приспео је стари владик |
| нај узвик о вери и страху божјем прошао је без одјека и потреса душа. </p> <p>Ану је обузело оч |
| ="145" /> <p>— Е па тако кажи! — тапшао је задовољно ђакона по рамену. — Дакле имам ипак да се |
| гао Ани да се дигне и да седне.{S} Ушао је монах Иринеј, сав мокар од кише, чекајући на пољу уз |
| равио.{S} Он је васкрсао.</p> <p>— Ушао је Бог у мене — говорио је људима који се око њега купи |
| ена моја рука је опет моја.</p> <p>Ушао је монах Иринеј. </p> <pb n="153" /> </div> <div type=" |
| ежња да и он некуда пође.</p> <p>Слушао је много о Богородичиној Цркви, о лепоти њеној, о служб |
| се међутим опет саставили облаци, небо је изгледало досадно сиво, и падала је кишица, ситна ка |
| су били, и не знам куда су сада.{S} Ово је сасвим други живот ...{S} Зар није то тако као да са |
| > <p>А кад је Ана ослободила руку, прво је том руком, па после и другом, дохватила и помиловала |
| љеност своју начини веселијом .{S} Прво је пожелела да фантазија чежње њене претвори у једину в |
| Калуђер стоји пред вама!{S} Неваљалство је згажено и побеђено, и све што се догађа, то је само |
| а извесно време, мислим.{S} За одсуство је лако.{S} Заменио би те мој ђакон.</p> <p>Монах Ирине |
| удадба није баш само ћеф или воља, него је помало и дужност девојке.{S} Кад су родитељи већ спр |
| за то доктор није имао времена.{S} Него је комбиновао своје доласке, <pb n="217" /> тако да је |
| ао јагње.{S} Осећао се срећан.{S} Много је лепога ушло у њега тога дана.{S} Јасно му је било да |
| говом главом.</p> <p>Дошавши кући, дуго је превртао листове свога дневника.{S} Да види ко је, и |
| но здравље не изгубите опет.{S} А друго је чудна туга у савести мојој због владике.{S} Оно прво |
| једва осетно придржао за рамена, повео је до столице крај прозора, и пошао да отвори прозор.{S |
| а.</p> <p>Он ју је узео за руку и повео је клавиру.</p> <p>— Други пут.{S} Или ћу вам рећи, или |
| свечева икона и светити се вода, седео је и присмакао као некаква институтка .</p> <p>Недићка |
| дана“.</p> <p>Дуго после тога још седео је монах Иринеј , не осећајући сан, и превртао полагано |
| Ђакон ништа није опажао. </p> <p>Седео је на камену и шаптао:</p> <p>Поглед јој је био чист ка |
| S} Јер тек кад су била поклоњена, видео је и одмерио сва блага којих има у њему.{S} И онда је б |
| о.{S} Пролазећи поред Анине куће, видео је, између два дрвета, осветљен прозор и чипкану завесу |
| кон Иринеј, загледан у Анине очи, видео је душу њену како се диже на површину.{S} Видео је да т |
| и.{S} Последњи пут, на парастосу, видео је да је као прут задрхтала кад јој се приближио и кади |
| решио да неће поред ње проћи.{S} Видео је башту и јуче и прекјуче, и већ толико пута.{S} А поз |
| њену како се диже на површину.{S} Видео је да та душа њега тражи.{S} Тражи га.{S} Али, пролази |
| од пуне светлости и друштва.{S} И видео је такође, да оно, што је у оданом и топлом Анином погл |
| познао је намештај око себе.{S} И видео је Иринеја који му је задавао бриге.</p> <p>— Јеси ли г |
| срећа коју он не може издржати.{S} Узео је Анину руку, стегао је, и побегао.</p> <p>А успут је |
| руку.{S} Скрушио се од среће.{S} Желео је да се претвори у јагње, да савије главу, и буде закл |
| или забаве за читав један дан.{S} Волео је, нарочито кад треба да се умири или среди, предавати |
| био задовољан и весео калуђер.{S} Волео је своје другове, волео децу, волео свога владику.{S} А |
| абе не може да дохвати ружу.{S} А донео је тај сат монах Иринеј, једном приликом , владици на п |
| доброј, побожној и покорној Ани, беснео је немир.{S} Један дотле непознати немир, пун отрова и |
| је дан уочи Велике Госпојине, и приспео је стари владика.{S} Дуж свих улица, којима су кола има |
| одељење.</p> <p>Чим је ушао у собу, сео је за сто, извадио из касете свеску дневника, и записао |
| } Ослободите ме!{S} Доста је! — полетео је к њој с надом на лицу.</p> <p>Али кад је опазио да А |
| укочило.{S} Хтео је подићи главу, хтео је устати са столице, али није могао.{S} У том размотав |
| ватило нешто што га је укочило.{S} Хтео је подићи главу, хтео је устати са столице, али није мо |
| ће откуда изаћи или куда ући.{S} Почео је затим и нагађати, скоро врачати, хоће ли бити одовуд |
| {S} И тражио је да ублажи тон.{S} Почео је тим што се насмејао.</p> <p>— А докле би ти хтео да |
| м дошао и ја да се помолим Богу — почео је доктор без икаквог уобичајеног поздрава. — Такође са |
| е више сећао тога сна.{S} Напротив, био је целога дана необично озбиљан.{S} А о Ани је мислио н |
| хармонички ред сложити и увежбати, био је, наравно, огроман <pb n="97" /> посао.{S} Тим пре шт |
| је доба, и ма колико пута сме доћи, био је доктор Пашковић .{S} И он је долазио.{S} Долазио чес |
| буде <pb n="48" /> псету слуга.{S} Био је пресрећан у том одуживању дуга за повраћено здравље, |
| нтересантно питање свога суседа.{S} Био је те вечери уопште ћутљив.{S} Канда и мало блеђи него |
| ст и сажаљивост би га обузимала.{S} Био је срећан, верујући да је то она велика, свемилостива љ |
| хтео кварити лепоту мога живота.{S} Био је фини, осетљив, знао је оценити шта се све у нашој љу |
| Чуо сам да необично лепо служи.{S} Био је две године дана придворни ђакон код најцеремониозниј |
| ћ је то читао из њене збуњености, и био је тим потпуно задовољан, и трудио се да Ану ослободи н |
| за слику једну, замисао једну.{S} И био је уверен да дотле, докле Бог у човеку станује, човек о |
| ="SRP19190_C6"> <head>VI.</head> <p>Био је леп летњи дан.{S} Али се одједаред небо почело навла |
| жељан свега, и кише и сунца.</p> <p>Био је опет весели онај калуђер у чијем завету нема ни трун |
| да ђакон жури да је стигне.</p> <p>Био је то болешљиво нежан плав човек, гргураве свиласте кос |
| од кога је и Недић занемио.</p> <p>Био је то ипак јасан тренутак.{S} Тренутак који казује и от |
| .{S} Снопић првих сунчаних зрака пробио је кроз танку пукотину дрвених жалузија на Анином прозо |
| и, неколико истина и лепота.{S} Изгубио је своје поједине љубави, и почео осећати једну, уједна |
| ти и не смеју на земљу испуштати, савио је лагано два Анина прста преко златног распећа на седе |
| ми је ђакона сам Бог послао! — ословио је прота доктора , кад су се после службе нашли на улиц |
| </p> <p>Звецкала је кадионица.{S} Кадио је владичин ђакон.{S} Ани прелете осмех поноса, па посл |
| говорио необично брзо и много, изводио је неодређен закључак: или је болест осредња, па је док |
| ли.</p> <p>Први део свирке, хаос, годио је монаху Иринеју необично.{S} Али са оним с-дур акордо |
| а и буди га.{S} Потпуно расањен, тражио је неку забаву.{S} Да није ноћ, свирао би.{S} То би му |
| жижу из које бије та топлота.{S} Тражио је откуда долази тај тихи и свети пољубац <pb n="51" /> |
| на је хоровођа сасвим оболео.{S} Тражио је петнаест дана одсуства.{S} Сви заинтересовани су се |
| ка се и покајао и поплашио.{S} И тражио је да ублажи тон.{S} Почео је тим што се насмејао.</p> |
| ђе тражио да се нечим забави.{S} Пружио је руку да узме и изближе погледа скупоцену неку резбар |
| ма порте се срела с ђаконом.{S} Силазио је низ степенице полако , замишљен.{S} Око њега се чуо |
| м одгоре, идући ваљда из парка, долазио је у сусрет Недићевима ђакон.{S} Сам, <pb n="78" /> са |
| рашни, страстни пољубац у уста, долазио је.{S} Долазио је, и претварао два анђела у човека и же |
| пољубац у уста, долазио је.{S} Долазио је, и претварао два анђела у човека и жену, у радознале |
| презнији удисај, отворених уста, улазио је човеку у груди као мач.{S} Проливена вода се намах с |
| е су биле изнемогле и празне.{S} Улазио је у олтар на причешће потпуно спреман, давши Богу, с г |
| шаренилу лаких тканина и чипака, опазио је једну сиву и жалосну празнину.{S} Комешање људи је д |
| а.</p> <p>Пролазећи кроз авлију, опазио је како је небо плаво, како цвеће, у несташлуку неком, |
| сле тога, кад се кренуо у варош, опазио је и дебело дрво, и коприву, и литију цвећа.{S} И мали |
| сту.</p> <p>При изласку из цркве спазио је неколико познатих певача.{S} Пошао им је у сусрет.{S |
| страшни лелек несрећног Ристовића пузио је за њом и вио јој се око ногу.</p> <p>Одгоре, с проти |
| > <p>Доктор Пашковић је трпео.{S} Жалио је свога доброг пријатеља, потресали су га очај Недићки |
| Стари хоровођа је био нервозан , молио је како је најлепше знао, и напослетку је отишао.{S} Ан |
| он је остао.{S} И <pb n="119" /> молио је Ану за извињење, и за доброту да још једаред пређе с |
| /p> <p>— Ана, реците ми штогод! — молио је ђакон с љубављу у очима, и дохватио је Ану за руку, |
| ! — журио је ђакон. — Говорите! — молио је.</p> <p>— Волим, видите, да дођем у цркву пре почетк |
| .</p> <p>— Ана, Ана моја дивна! — грлио је ђакон Ану и вукао је к себи. — Зашто несрећа и жртва |
| Биће нека живчана нелагодност , мислио је.{S} Али после је опазио да има једну борицу и на душ |
| о у посету доктору Пашковићу.{S} Мислио је да му прича о своме познанству с Аном.{S} Али тамо ј |
| p>Је ли тај Бог добро или зло? — мислио је Пашковић.</p> <p>Потпуна, празна тишина.{S} Смрт.</p |
| .</p> <p>Све је у њеним рукама — мислио је усхићено , изашавши најзад из ходника.</p> <p>Пролаз |
| ти сами, јер тако мора да буде — мислио је у себи Недић, посматрајући Ану.</p> <p>Међутим, ето |
| све зарђано, као да је октобар — мислио је монах Иринеј, спремајући се на јутрење.</p> <p>— Как |
| онах Иринеј је дрхтао од бола.{S} Ломио је руке, гушио се.{S} Очи његове, светле и вреле, умрле |
| ента и неке припросте нарави .{S} Чинио је понекад утисак чаробности.{S} Деца, врапци пси и мач |
| .</p> <p>После подне, око пет, зазвонио је ђакон.</p> <p>Отворила му је Ана, и увела га кроз тр |
| о, заклопио очи, и мислио.{S} Приступио је затим Богу, и молио: дај ми крила. — Бог се збунио, |
| он га је пустио да трепти, и благодарио је Богу што је човек у стању толико блажене среће осећа |
| ах Иринеј је то опазио.{S} И благодарио је Ани погледом једним у коме је блистао највиши ентузи |
| цркви упознати и завољени глас, говорио је сада ту, сасвим близу.{S} Говорио њој.{S} И говорио |
| </p> <p>— Будите храбри, Ана! — говорио је ђакон мирним, хладним гласом, а имао у лицу израз бо |
| а.</p> <p>Дневник живота мога — говорио је у себи — то је дугачак, још недовршен псалам.{S} Цар |
| .</p> <p>— Ушао је Бог у мене — говорио је људима који се око њега купили као на чудо.</p> <p>А |
| шао да тебе још једаред видим — говорио је крунисани епископ скрушеним гласом сироте љубави.</p |
| м девојку која мене не воли — одговорио је младић. — У свему ти не могу помоћи, али једну жељу, |
| акон се сагао и дохватио га.{S} Отворио је копчу, загледао у књигу, затворио опет копчу, али за |
| м?</p> <p>— Говорите, говорите! — журио је ђакон. — Говорите! — молио је.</p> <p>— Волим, видит |
| еје је корачао нови ђакон.</p> <p>Носио је у тешку позлату оковано Еванђеље скоро потпуно испру |
| је ђакон с љубављу у очима, и дохватио је Ану за руку, јер је видео да хоће да пође, а знао да |
| цу ајвара, чувши Недићкине речи, вратио је краљевски залогај натраг у тањир, и наместио нож и в |
| час, т. ј. при читању Еванђеља, осетио је ђакон опет један несигурни трепет у гласу, и скоро м |
| ио и епископ.{S} Пробудио се.{S} Осетио је старост.{S} Препознао је намештај око себе.{S} И вид |
| рети бар једна од њених речи.{S} Осетио је жељу да с њом дуго и много разговара .{S} Да јој, бе |
| ред унутрашњих његових очију.{S} Осетио је да га са сваким тоном испод прстију те девојке обузи |
| се запитао: зашто је нема?{S} И осетио је да је то нешто што он мора сазнати.{S} Али како ?{S} |
| , умрле су.{S} Бедан и немоћан, спустио је главу.{S} Бацио господство и јунаштво.{S} А страст, |
| и мучне.</p> <p>Нежно, лагано, спустио је своју руку на њену.{S} И гледао како низ суза промич |
| се дубоко и одано поклонио.{S} Наслутио је ваљда малочашњу жељу госпођице Недићеве, да и он буд |
| ата од музичке собе.{S} Недић.{S} Бацио је поглед у собу.{S} Видео Ану, у познатом, мало напред |
| се канда попео месец у главу! — тумачио је доктор Пашковић, са мало више анализе, загледаност с |
| нећкало, хоће ли неће ли изаћи, искочио је опет ветар, и насрнуо на високу, гранату платану.{S} |
| н је пошао да се мало прошета.{S} Уочио је из далека гвоздену ограду, али се решио да неће поре |
| тишином људи у стопу са собом, прокрчио је ђакон светлој књизи пут кроз густо збијене редове, и |
| туба иде у стопу за њим.</p> <p>Одлучио је најзад да ће после подне прошетати , проћи крај куће |
| И да се не би још више узбуђивао, решио је не погледати тамо до после Еванђеља .{S} Ако дотле н |
| рио пред Аном своју љубав.</p> <p>Решио је дакле да ће се повући, да ће избегавати састанке са |
| у цркву увек на време. </p> <p>Извршио је своју одлуку.{S} И, да ли због саме одлуке, да ли од |
| то и чинила ...{S} Ко је проговорио, ко је љубав моју изнео из цркве!</p> <p>Сирота Ана.{S} На |
| , и да треба сасвим просто запитати: ко је болестан у кући господина Недића?</p> <p>— Да ли то |
| {S} Госпођице Ана, дајте ми руку!{S} Ко је болестан ?{S} Шта вам је, за Бога!</p> <p>— Бошко, м |
| ...{S} Па ја сам то и чинила ...{S} Ко је проговорио, ко је љубав моју изнео из цркве!</p> <p> |
| орођење и кајање у мени, да ли знате ко је запалио ватру у црном мраку моје саможиве усамљеност |
| он чита Еванђеље.{S} Знао је ђакон и ко је та девојка што увек долази у цркву, а сада није ту.{ |
| о листове свога дневника.{S} Да види ко је, и да види докле је дошао с оним што Ана у њему воли |
| рна, чиста и непоколебљива.{S} Жуд, ако је мора бити у сваком човеку и у свакој љубави, лежала |
| тела је да га виче.{S} Душу његову, ако је пошла, с пута да врати.{S} Не, за Бога не, Бошко, Бо |
| <p>— То јесте.{S} И новорођенчету, ако је жена, види трун на души.{S} Женина душа је увек мутн |
| их је истргао из демонских руку.{S} Ако је она искушење, онда је калуђер у мени умро.{S} А куне |
| идеја о некадашњем Пашку.</p> <p>— Ако је Преосвећеном Господину угодно — предлагао је Недић д |
| на свету, има најлепшу борбу.{S} И ако је уметник , може постати најслободније и најсрећније с |
| и ме где треба стати ...</p> <p>Али ако је та граница кајање, које се пре греха и губитка не мо |
| живота свога, тако, као што црква, иако је општа кућа свију, стоји подигнута, засебна и сама ме |
| дуже од тренутка.{S} За то време, иако је у ствари ипак било сасвим <pb n="156" /> кратко, оку |
| има га и у најсветијој песми, јер, иако је зачета негде међу звездама, написана је на земљи“. < |
| Широм отворена, милостива и њена, како је зове да и бриге своје остави тамо где јој је љубав.{ |
| бригу што пре скине с врата, она, како је отац њен једи, чим забруји с Богородичине Цркве, одм |
| орњоном, унела му се у очи, да се, како је објаснила, бар овде поклони светом младићу, пошто у |
| амо њој у крило.{S} Чинило јој се, како је лагано корачала, да не иде кући, него да се, степен |
| , који је баш Ани волео да говори, како је због дуге праксе тако омрзао музику, да му је сасвим |
| нчаног рефлекса, сасвим ружичасти, како је од истог тог руменила ружичасто и лишће на дрвету, р |
| ражи своје.{S} И како је то љупко, како је то дивно, кад се зелена грана девојачког живота одје |
| p>Како је сад опет лепо на гробљу, како је добар Бог, како ће се радовати мама док чује како је |
| мо и сасвим не умремо. </p> <p>Ах, како је необичан био тај нови ђакон Богородичине Цркве!{S} К |
| како је ово и оно свеједно, т. ј. како је то један исти део душе из кога је ђакон написао ово |
| ов завршетак људских живота ...{S} Како је све у животу ташто и без вредности ...{S} Зашто не ж |
| друштво, то су му сад гости ...{S} Како је страшан, строг и суров завршетак људских живота ...{ |
| оту девојку скоро расплакао ...{S} Како је то необична девојка .{S} Говори о уметности као о Бо |
| га, без очуваности у сећању ...{S} Како је музика несрећна зато што је нематериална.{S} Како је |
| ш није овако.{S} Нико сем њега.{S} Како је неисцрпно богат и леп живот!</p> <p>Ана није више ос |
| рећна зато што је нематериална.{S} Како је дух човечји, иако слободан, вечан и из онога света, |
| Иринеј још није сасвим постао.{S} Како је њему драго било то откриће.{S} Девојка та воли у њем |
| на земљи“. </p> <p>„Дух и тело.{S} Како је дивна та борба, та несрећа, та трагедија.{S} Која ле |
| ошто се сабрала, било је страх.{S} Како је могла и смела до краја саслушати исповест човека, ко |
| , тај господар над хиљадама људи — како је он сада удаљен, недостижно удаљен од ње и од судбине |
| спремајући се на јутрење.</p> <p>— Како је све пуно сенки.{S} Како болесним срцем куца данас и |
| пријатељ , скоро други отац.{S} А како је стар и болешљив, можда ће му то бити последња црквен |
| е доктор поезију место ствари. — А како је прекрасан тај прелаз баш код ове жене, где значи бор |
| {S} Тога пута, гледајући испод ока како је природа Ану после болести чисто наново створила, <pb |
| ао као око у глави.{S} Сви се чуде како је доспео овамо.{S} Можда је због лепог појања у овој ц |
| рављеног догађаја.{S} И осетила је како је ово и оно свеједно, т. ј. како је то један исти део |
| и машио се књиге.</p> <p>Читао је како је Бог, некада давно, шетајући по земљи, ушао у шуму, и |
| p>Пролазећи кроз авлију, опазио је како је небо плаво, како цвеће, у несташлуку неком, мирише н |
| оровођа је био нервозан , молио је како је најлепше знао, и напослетку је отишао.{S} Ана се збу |
| како ће се радовати мама док чује како је било — брисала је Ана сузе, гледајући усхићено падањ |
| оде осванула је јесења.</p> <p>Гле како је све зарђано, као да је октобар — мислио је монах Ири |
| p>— Ана, ви се не љутите?{S} Чујте како је дошло.{S} Писали сте ми да због мајке не можете на г |
| шла природа да потражи своје.{S} И како је то љупко, како је то дивно, кад се зелена грана дево |
| родичину <pb n="79" /> Цркву.{S} И како је необична она опална светлост у коју паперта тоне чим |
| о је Мајински поцрвенео , па чак и како је Мајински направио гримасу , да сем једнога Бога нико |
| о је и Иринеј поруменио , па чак и како је Мајински поцрвенео , па чак и како је Мајински напра |
| акође, али је ипак стигао да опази како је Ана поруменила.</p> <p>— Здраво, арханђеле! — пружао |
| мислио — ах, кад бисте само знали како је о вама говорио !{S} Он слути каква вам је душа.{S} А |
| сти него икад.{S} Тако једноставан како је једноставна груда злата, која је скроз иста, скроз д |
| о видети не само како је Ана, него како је и Иринеј поруменио , па чак и како је Мајински поцрв |
| јутро, да ће дакле ипак бити онако како је владика првобитно желео и волео.</p> <p>Ђакон се међ |
| .</p> <p>Четири дана је већ прошло како је епископ отпутовао, а људи свеједнако мисле и говоре |
| вић, који је стигао видети не само како је Ана, него како је и Иринеј поруменио , па чак и како |
| не Симфоније</title></hi>. </p> <p>Како је љупко и чисто свирала онај једноставни завршни мотив |
| љубави, бојама целе маште. </p> <p>Како је човеку уметнику лако бити срећан ! — смислила је Ана |
| у, а њега на молитви нема? </p> <p>Како је та двоумица ситна и недостојна.{S} Како подсећа на ц |
| ију свети мир да се излије.</p> <p>Како је дошло до тога да заволи девојку с којом никада речи |
| обу и по црном Анином велу.</p> <p>Како је сад опет лепо на гробљу, како је добар Бог, како ће |
| с другим проговорили нису.</p> <p>Како је то лепо било - помислили су обоје у исти мах, и даље |
| тако понаша као и њена коса.{S} Некако је сувишан у мирној модулацији првобитног њеног гласа, |
| хтео бити свом својом душом.{S} Једнако је тражио начина да живот свој нуди и даје. </p> <p>И д |
| око куће сабија и бруји.</p> <p>Једнако је слуктила, и због тога, као нека утвара, на прстима и |
| о последњег <pb n="165" /> листка, тако је у вароши све живо задрхтало и поплашило се од живота |
| обом да поведе.{S} Други пут опет, тако је као да су и он и све у њему стигли некуда одакле нем |
| радите, и како вам је на души?!“ — тако је почињало писмо монаха Иринеја, донесено госпођици Не |
| урист Пера, који ено тамо жмири, и тако је лепо пребацио преко ока своју већ прилично изанђалу |
| оди.</p> <p>У то је дунуо ветар, и тако је љутит ушао у травник, као да сваку поједину сламку х |
| арано гледао у тај златни обруч, и тако је ниско наднео главу над њега, да се Ана није усуђивал |
| адичин ђакон другом ђакону.</p> <p>Тако је изгледало одоле.{S} А горе је слика имала и друкчији |
| да насљеди Недићеву канцеларију, далеко је премашала његове уметничке чежње, и уједно, како се |
| се шум корака.{S} Ана се тргла.{S} Неко је ударао ногама о суву земљу.{S} Дечко један.{S} Савио |
| уму.</p> <p>Шкрипнула су врата.{S} Неко је излазио у баштицу.{S} Ана је зажмурила.{S} Кроз капк |
| ина препирала о љубавној срећи.{S} Неко је развијао тему да највећу срећу у љубави доживљују не |
| или монах Иринеј има да одлучи.{S} Неко је оборио вазу.{S} Клавир се покренуо с места.{S} Уопшт |
| ве то време био немиран, рачунао колико је времена већ прошло, погађао разлоге, и трудио се зат |
| {S} Као никада, старац је осетио колико је везано <pb n="144" /> за њега то младо створење, и о |
| чак све боље и све пријатније, у колико је чешће долазио у ту цркву.{S} Имао је неко фантастичн |
| се нарочито треба спремити.{S} У колико је то више морала осећати она варош, у којој је, као по |
| скрушила.{S} Искрено, детињски потанко је шаптала Богу своју љубав .{S} Од почетка до првог ра |
| едали су једно у друго.{S} Нешто рајско је сишло одгоре.{S} Недостајао је само уздах, па да рај |
| жу.</p> <p>Тамо на главној стази, дечко је сео и јео.{S} Однекуд се показало псето.{S} Од зиме |
| барених јаја, колача и новаца.{S} Дечко је искао и ружу. </p> <p>— Шта -ће ти ружа?</p> <p>— Да |
| рхијерејску службу, као такову, требало је научити доста нових ствари.{S} Сем тога, Ана је и до |
| ан Недић. </p> <pb n="41" /> <p>Требало је журити, јер се и Пашковић журио.{S} Остало је само т |
| м ли ја робијаш свога завета? сазревало је у несрећном калуђеру.</p> <p>А Ана, у једном од оних |
| положењу .{S} Његово расположење бивало је чак све боље и све пријатније, у колико је чешће дол |
| оз дуги ред епископових соба одјекивало је јецање.{S} Владика је држао главу свога љубимца, и ш |
| S} Пуно, препуно љубави и суза, гледало је у Ану као и око оца њеног.</p> <p>Ана се умирена диг |
| запретила да ни зинути не сме, гледало је у чинијицу каше пред собом и није јело. </p> <p>Влад |
| отпеваних двеју арија стане, изгледало је немогућно.</p> <p>Настао је неки метеж, неко предлаг |
| зв. виши позив.{S} И онда се, изгледало је, једва једаред оканули — белог голуба у њеној души.< |
| ајни, није овога пута слутио, изгледало је Ани.</p> <p>Из тог њеног уверења се дигао кратак, не |
| и се предавали нечем новом.{S} Освајало је искрено осећање за религиозне свечаности недеље и пр |
| неком судбоносном важношћу.{S} Добијало је вид чежње .{S} Кад би бар мисао једна могла бити гла |
| тихо подне, пуно тичјих крила, стојало је између неба и земље само за њих двоје.{S} Из високе |
| тренутка угледали и састали.{S} Стојало је између њих једно узајамно жељно упијање присутности |
| ашна.</p> <p>Исти тај глас! — понављало је нешто у Аниној свести, и она је одједаред осетила да |
| нигде нико.{S} Свет се разишао.{S} Мало је застала да промисли , хоће ли савити лево и кроз пар |
| примедбу ништа није одговорио.{S} Мало је канда само уздахнуо, али тај уздах је, у лепој вечер |
| мало зачешљам косу.</p> <p>Али то мало је доста дуго потрајало.{S} Недићка се већ почела узнем |
| ињала да виде милога госта.</p> <p>Мало је и одвише цветан и весео испао дочек старца.{S} Влади |
| шио читање, и спремио се да легне, пало је ђакону на ум да је прекосутра недеља, и да то опет з |
| уједно и прави дан задушница.{S} Попало је дебело иње, нека свечано тужна маглица је обавијала |
| к?{S} Треба да буде калуђер, одговарало је цело његово биће.{S} Јер само весео и богат и заљубљ |
| мир.{S} Срце Богородичине Цркве ударало је весело.{S} Ђакон је спуштао главу своју ниже.</p> <p |
| ивота свога.{S} Са оцем заједно умирало је његово јединче , т. ј. све оно у Ани што је било дет |
| ити, јер се и Пашковић журио.{S} Остало је само толико времеда да се монах Иринеј сети да би ба |
| или да изгори.{S} Изгорело је, и остало је — шта мислите шта?{S} Пепео?</p> <p>— Не, госпођице |
| асу изгледало лако и природно , постало је одједаред, у тишини, сумњиво , тешко и кобно.{S} Стр |
| S} То сасвим недевојачко осећање јачало је у Ани понекад до фанатизма, и она је тада с врелим у |
| о.{S} Талас снажне једне јасности нагло је однео маглу испред унутрашњих његових очију.{S} Осет |
| и створити његово дело.{S} Музичко дело је дакле само за живота уметниковог стварно оно само, о |
| а које су бацили да изгори.{S} Изгорело је, и остало је — шта мислите шта?{S} Пепео?</p> <p>— Н |
| је тек сада поруменио, и скоро невесело је заклонио лице руком.{S} Владика опет, наслутивши одј |
| оказало псето.{S} Од зиме ваљда, летело је преко гробова као стрела.{S} Дечко звижну.{S} Пас је |
| тка, и ћутали су даље.{S} Ђаконово чело је било бело као цвет, Анина коса је изгледала као да ћ |
| праћен силним свештенством, и отпочело је облачење владике.</p> <p>Ана је посматрала церемониј |
| о осећање Анино, пошто се сабрала, било је страх.{S} Како је могла и смела до краја саслушати и |
| оћи људске, због немоћи природине, било је страховито.{S} Јака, племићска, бела једна душа коле |
| у исповед, је одговарала:</p> <p>— Било је један час и неваљалство.{S} Страшно, ниско неваљалст |
| зици.</p> <p>Свирање њено у клавир било је виртуозно, фино и интелигентно.{S} Свирање у виолину |
| рудима, са уснама на крсту.</p> <p>Било је, дабогме, и искушења.{S} Али она су била незнатна, и |
| у загонетку. </p> <p>— Ето ти! — избило је из Ане узбуђено. — Ето ти у тој црној мантији сав ве |
| лава његова се увила сумрачком, пробило је сунце одједаред, и просуло светлост своју у цркву кр |
| о, а лето, предосећајући јесен, тражило је да живи, да живи ... </p> <p>Мој, само мој мора бити |
| аци се нагло гонили око сунца, зеленило је страшљиво жаморило.{S} Напослетку се све стишало.{S} |
| Боже наш!</hi> — певао је хор, звонило је звонце у олтару, лежао је свештеник, с челом на поду |
| здух био пун металног звука.{S} Звонило је на јутрење.{S} Ана бризну у плач, руке њене се стего |
| што што је Ану пренеразило .{S} Збунило је као ударац по темену.{S} Добро је бројала.{S} То је |
| Ани се пробудила жена.{S} Загосподарило је у њој срце женино, које не зна борбу и триумфе губит |
| је крв у свакој жилици.</p> <p>Извирило је малко и сунце.{S} У траци његовој , тамо с десне стр |
| онта, нешто, као велика игла, пробушило је рупицу у магли, и вукло за собом дугачки црвени ђерд |
| е, а старији, жао ми је госпођице, врло је тешко болестан.{S} Али, не треба губити наду.{S} Сер |
| лила је она о томе већ доста.{S} И врло је добро знала <pb n="11" /> каква би требала да буде љ |
| а улица од цркве ка средини вароши врло је дуга, а он никада не стигне да је бар најмање види.{ |
| Тамо, у петој шестој кући до вас, умрло је јутрос двоје деце за два сата, а треће, последње, ак |
| доћи ... други пут ћу доћи! — кликнуло је из ђакона најзад просто решење, чију наивност је, на |
| оновим.</p> <p>— Калуђер сам! — грмнуло је одједаред из ђаконових груди као велико звоно, од чи |
| чело климатати поспаним главама, прнуло је неколико лептирица, у трави је почело нешто да шушти |
| да је дошао растанак од лепоте, грунуло је узбуђење из свих груди.{S} Иконе су оживеле, зидови |
| ма у рукама, отпевати свој део.{S} Ишло је доста добро.{S} Кад ђакон погреши, Ана се смеје, и к |
| ред пређе с њим његов део. </p> <p>Ишло је лепо, као увек.{S} Ана се смешила, умирена и задовољ |
| шло богоављењско водоосвећење.{S} Дошло је пролеће, ближило се лето.{S} А ништа на свету се у с |
| а.{S} Али онда је дошло друго.{S} Дошло је то да јој је Иринеј отео пољубац.{S} И тај отети пољ |
| ме разумете ?</p> <p>— Дабогме! — дошло је Ани да од радости рукама почне тапшати. — Отпратите |
| м, једно десетак дана по Духовима дошло је до нечега што је подсећало на сусрет.{S} Ана је прол |
| снама.{S} Али је није пољубила.{S} Само је јако умиљато погледала у ђакона. </p> <p>— Шта ћете |
| вао, и није устајао са столице.{S} Само је, крадом, и сасвим тихо, уздахнуо.</p> <p>То исто је, |
| 9" /> може.{S} Може и гордошћу.{S} Само је разлика тих двају победа велика.{S} Гордост задављуј |
| доста жари.{S} Пређи у трпезарију, тамо је лепо топло, а ту је и доктор Пашковић Зато сам и дош |
| о своме познанству с Аном.{S} Али тамо је доспео у незгодно друштво.{S} Госпођица једна, нежна |
| <p>— Мени је савест мирна.{S} То писмо је тако безазлено и чисто, да је боље од молитве.{S} И |
| /p> <p>Ана је погледала на сат.{S} Рано је још било, али је ипак устала.{S} И сви други се тога |
| прве редове о Ани.{S} Искрено записано је било и све оно о њој што је после дошло.{S} Ђакону с |
| S} Метеж се слива и сређује.{S} Свечано је и побожно.{S} Анђели и добри људи су на земљи.{S} Јо |
| SRP19190_C4"> <head>IV.</head> <p>Давно је прошло богоављењско водоосвећење.{S} Дошло је пролећ |
| онда на гроб, ви морате кући.{S} Хладно је, а већ сте Бог зна откад напољу.{S} Ветар вам је изу |
| ада није пружала руку.{S} Тупо и хладно је гледала људе око себе, па и монаха Иринеја.{S} Учини |
| и су ме нагнале да га напишем.{S} Једно је брига да једва повраћено здравље не изгубите опет.{S |
| т над столом, писао је писмо.{S} Уједно је пазио и на самовар, а при сваком окрету главе би уми |
| стојао је доктор Пашковић.{S} Очигледно је било да је чекао Ану.</p> <p>— Имао сам три сата одм |
| о шта је хтела рећи.{S} Сасвим слободно је дакле још додала:</p> <p>— Ја сам уметник.{S} Мој за |
| нико им то није ни замерао.{S} Природно је да после данашњег дана, свога дана, имају и права и |
| е знала побуде и постање, и пренеражено је гледала у потпуно преображене очи и лице Пашковићево |
| на доћи у кућу.</p> <p>Расположење њено је било неодређено и нестално.{S} Часом ју је обузимало |
| о да се на само састане с њиме, удешено је тако да се ђакон кроз засебан улаз уведе у гостинско |
| злена радост и благодарност.{S} Опрезно је вадио из портфеја тврду белу хартију, и пријала му ј |
| труким крстом је заградио срце, понизно је спустио иначе у вис подигнуту руку, и стојао, као од |
| е Еванђеља, ђаконово рецитовање , Анино је усхићење расло.{S} Са фином музикалном осетљивошћу с |
| итовања .{S} Склапајући књигу, случајно је прешао погледом по пуној цркви свечано обучених људи |
| њу дуга за повраћено здравље, и озбиљно је осећао да је све без изузетка, свака животињица и св |
| Пашковић једва и дочекао.{S} Благодарно је погледао Ану, и пошао онамо куда је она пошла.</p> < |
| дочекане?{S} Сиромах ђакон.{S} Немирно је читао јектенија, а глас је излазио из њега као никад |
| лечио ...{S} Ужасно, ужасно !{S} Ужасно је гледати како се невина, Богу и људма недужна дечица |
| није сетила болесника.</p> <p>— Ужасно је.{S} Откад сам лекар, никад још нисам био тако потрес |
| ери.{S} Уплашила се од ефекта.{S} Јасно је било пред њом да за имитовање треба индискретности.{ |
| ићку је та жалост напола убила, и јасно је било да се стара, болешљива жена никада од ње опорав |
| : откуда и зашто све то?</p> <p>Извесно је да он о тој девојци никада није нарочито мислио, и н |
| — дрхтале су јој усне.</p> <p>— Болесно је најстарије и најмлађе дете.{S} Најмлађи дечко има ла |
| се међутим вратила из цркве, и радосно је гледала у овог ђакона који је пред њом.{S} Гле, онај |
| а, тај глас о духовном концерту потпуно је сам од себе постао.{S} Нити је Ани, ни хоровођи, ни |
| есну своју руку.{S} Тачно, сасвим тачно је нашла место где су лежале вреле, мекане његове усне. |
| оре на хору, и опрезно и савршено тачно је стварао хармонију са хорским појањем.{S} На Ану су п |
| ак и неки стварни несташлук.{S} Одлично је имитовала људе, а нарочито начин како говоре и певај |
| унило је као ударац по темену.{S} Добро је бројала.{S} То је сад већ четврто јектеније које све |
| кву пред врата небеса.{S} Топло и добро је било свима.{S} Али се нешто још чекало.</p> <p>Чекал |
| јаму, откинуо је, <pb n="234" /> скоро је шчупао припијену Ану са свога тела, и подигавши обе |
| а освртати где ће да се склони, и скоро је утрчала у капију једне куће у којој никад није била. |
| а видети. </p> <pb n="130" /> <p>Ускоро је дошао и епископ, праћен силним свештенством, и отпоч |
| јединство њено с црквом и олтаром , то је, најзад, Бог!</p> <p>Ана осети страх од Бога.{S} Стр |
| дом да ће све добро бити.</p> <p>Да, то је био храм у коме се душа његова одмах настанила.{S} П |
| ачање његово за време Великог Входа, то је било корачање краља који улази у олтар да преко злат |
| ено и побеђено, и све што се догађа, то је само несрећа, јад и <pb n="255" /> жртва.{S} А међу |
| рском кандилу.{S} Тај пламен у вама, то је луча победе над злошћу у мени!{S} Знак од Бога, који |
| је очајан и разјарен. — То jе сцена, то је мучење !{S} Говорите, Ана!{S} Ослободите ме!{S} Дост |
| — Дабогме, старост, па још и самоћа, то је од свега најтеже.{S} Не мислим баш на ону самоћу, ка |
| анског маестра.</p> <p>— Та песмица, то је цијук зеленог дрвета које су бацили да изгори.{S} Из |
| аћала у живот.</p> <p>Гроб мога оца, то је врт, у коме живи једна моја покошена срећа, један ве |
| 239" /> <p>То је чар монаштва њеног, то је горда чистоћа њена, јединство њено с црквом и олтаро |
| е двери и долазио ка средини солеје, то је било као кад вечерња мирна светлост клизи по усамљен |
| исто још једаред.{S} То што се чује, то је песма душе његове онога дана, а не прошлих дана.{S} |
| даљини од истине.{S} Ћутати, дакле, то је лагати.{S} Та јој је мисао била врло неугодна. </p> |
| љубав према монаху забрањује?{S} Не, то је немогућно.{S} Бог се мора радовати кад једно биће но |
| су моје руке.{S} А јаки мирис баште, то је чежња мога оца да ја будем радосна и срећна.</p> <p> |
| ечности.{S} Све што се после изводи, то је можда само костим узвишеног једног мртваца.{S} То је |
| у животу своје кћери.</p> <p>Ћутати, то је лагати — пала је Ани на ум јутрошња мисао, и она пож |
| иреност.{S} Срести, видети и волети, то је Ана Недићева умела само у цркви.{S} Она је волела бо |
| ао.{S} Већи кривац, већи и покајник, то је све.</p> <p>Па чак ни тако није.{S} Није тако, Ана!{ |
| 173" /> <p>А успомена, сећање?{S} О, то је бледо прозиран један лептирак, уморних, смрти и мира |
| а људма, јер, Бог, лепота и чедност, то је један исти завет.</p> <p>Ана је испитујући погледала |
| ...{S} Помилована рука, слатка реч, то је можда већ демон који жури, жури ...{S} Можда сам на |
| лепом певању.{S} Други су говорили: то је ваљда неки медитативни одмор за интелигентну главу д |
| будите неправедни, Преосвећени !{S} То је све већ било тако кад сам ја овамо дошао.{S} То је з |
| ни по најбољим њиховим ефектима .{S} То је долазило постепено, у виду многобројних пријатних от |
| ц по темену.{S} Добро је бројала.{S} То је сад већ четврто јектеније које свештеник говори.{S} |
| ове, и вртила главом.{S} Не ваља.{S} То је чисто чулна музика.{S} Отворено препричавање једног |
| ег живота , има моменат одрицања.{S} То је одрицање светитељско, т. ј. без бола, у животу приро |
| ти песма и свирка из куће Недића.{S} То је давало повода те су људи, од времена на време, упада |
| костим узвишеног једног мртваца.{S} То је можда све само груба ларма кроз једну прашином засут |
| ртитура, тек не може значити све.{S} То је материал, без целе снаге и душе, који је <pb n="62" |
| недеље ћу се вратити.{S} Ах, не.{S} То је Усековање.{S} А тога дана хоћу већ овде да служим.{S |
| лим.</p> <p>— Хвала вам, докторе.{S} То је сјајно.{S} Ви сте дивни.{S} За награду ћу вам сада о |
| јку, и мене, несрећника.{S} Мати.{S} То је та свемогућна жена, која је кроз цео његов живот мог |
| било тако кад сам ја овамо дошао.{S} То је заслуга девојке коју сте и Ви запазили.{S} Људи тврд |
| га одбрани и заштити.{S} Доктор.{S} То је тај свемогућни доктор, кога су зато звали, што још в |
| ема једном вишем животу у човеку.{S} То је, како сте сами рекли, једна сасвим необична девојка |
| га већ дуже од шест месеца лечи ?{S} То је скоро врста заноса.</p> <p>— Да, према болесницима и |
| арији дечак у овој кући болестан?{S} То је мој мали пријатељ, и мој љубимац — дрхтале су јој ус |
| ик живота мога — говорио је у себи — то је дугачак, још недовршен псалам.{S} Царска песма, али |
| /p> <p>То је све што јој поручује, а то је срећа над срећама .{S} Ах, како се на разне начине м |
| ати.{S} Једно знам сасвим извесно, а то је да нећу отићи. </p> <p>Како сам још далеко од тога д |
| борбу између светлости и мрака.{S} А то је одрицање аскетско, то јест болно, у животу човека.{S |
| ако ви одлучите, тако да буде.{S} На то је пристао. </p> <p>Ани је прострелила кроз главу чудно |
| ркве.{S} Вукло ју је да прође.{S} Та то је најмилије њено место, и те цркве се ваљда никад нагл |
| Иринеј је завидео чипканој завеси, и то је било неко бескрајно суморно осећање сиромаха. </p> < |
| вача му се није ни опирао. </p> <p>И то је био повод те је, једнога дана пред вече, монах Ирине |
| , наравно, ништа музички велико, али то је велики бол.{S} Успаванка једна.{S} Успаванка којом ј |
| ако као и оно што јој годи.</p> <p>У то је дунуо ветар, и тако је љутит ушао у травник, као да |
| ија од свега. </p> <pb n="239" /> <p>То је чар монаштва њеног, то је горда чистоћа њена, јединс |
| рижљиво крила. </p> <pb n="59" /> <p>То је било другога дана Ускрса.{S} На врло свечаном вечерњ |
| а, у снег, и почела плакати. </p> <p>То је дакле сада сва свечаност на рођен дан њеног оца ...{ |
| један тренутак само за мене!</p> <p>То је све што јој поручује, а то је срећа над срећама .{S} |
| аловажи, чак да им се наруга.</p> <p>То је можда био онај познати мамац демона ?{S} Она стародр |
| ова се чуо тон туге и немоћи.</p> <p>То је тако трајало до тренутка када је хор почео певати Вј |
| дах је збиља замирисао ружом.</p> <p>То је љубавно чекање из ње уздисало.{S} Али не нестрпљива, |
| олети само црквом у себи.“ </p> <p> „То је монашка љубав.{S} Докле такву љубав имамо, ми смо, с |
| њима.{S} И кад неко умре од глади, зато је умро што љубави за њега није било.</p> <p>А сад, кад |
| ишао.{S} И добио колача и јаја.{S} Зато је после морао скакати да дохвати ружу.{S} Све више и в |
| али, црни, пуни, енергични.{S} Али зато је Ана смршала и побледела. „Заливајући цвијет кроз тан |
| времена није подсетио где је.{S} Псето је стојало у запетом неком држању, као да му очи ишчеку |
| и сасвим тихо, уздахнуо.</p> <p>То исто је, мало после, урадио и епископ.{S} Пробудио се.{S} Ос |
| е.{S} Ана се дигла од клавира.{S} Чисто је посрнула.</p> <p>Монах Иринеј ју је нежно, једва осе |
| посла, а с друге стране и од тога, што је све то што се десило и више од оног што она жели, и |
| није више постављао.{S} А из тога, што је Пашковић говорио необично брзо и много, изводио је н |
| а кад ју је ђакон ословио.{S} Тиме, што је у чекању од богослужења до богослужења било сада врл |
| S} Или је сам дошао на истину, или, што је вероватније, доктор Пашковић му је морао нешто говор |
| ла, и клањала пред добротом божјом, што је искушење било само сан и варка.{S} И предавала се по |
| — набирао је Пашковић чело попреко, што је значило да му је онај други смешан — али биће да нег |
| штва.{S} И видео је такође, да оно, што је у оданом и топлом Анином погледу , да то кап по кап |
| најбоље у мени.{S} А можете и зато, што је мој отац, пред крај свога живота , знао да вас волим |
| дана по Духовима дошло је до нечега што је подсећало на сусрет.{S} Ана је пролазила крај цркве |
| иближења ?{S} Његових речи?{S} Тога што је руку своју положио на њену? </p> <pb n="65" /> <p>Он |
| акона гризла савест већ и због тога што је открио пред Аном своју љубав.</p> <p>Решио је дакле |
| ах од тога што је рекла.{S} Од тога што је тврдила, одлучила и пресекла.{S} А у истом том трену |
| је одједаред осетила страх од тога што је рекла.{S} Од тога што је тврдила, одлучила и пресекл |
| асове вежбања. </p> <p>Ваљда с тога што је Ана сву своју душу уносила у рад, утицала је тако да |
| гробом, жалим једног старог монаха што је сам.{S} Живот је тако тежак.</p> <p>Написао сам нешт |
| арочита намера или одлука због оног што је нашао.</p> <p>— А можда и није сасвим тако, господо. |
| о због нечег другог ...{S} Због тог што је монах, због тог што није њен. </p> <p>Он није мој — |
| великог, милостивог сажаљења за све што је на свету“. </p> <p>Покалуђерио се.{S} И био задовоља |
| жеља да владика погоди и сазна све што је у њему.{S} А у владичином оку је стојала слутња о бу |
| онове груди, и груди те су дале све што је у њима било грома, песме, љубави и страха божијег.</ |
| а и у сандук положенима, где се све што је живот изједначује и слива у нешто једно и вечито, ка |
| давши Богу, с гласом својим, и све што је у њему.</p> <p>Тога дана ђакон је никада недостигнут |
| ја се радујем, и желим да све буде што је лепше могућно .{S} Владика је мој велики пријатељ , |
| дељење за женске.{S} Завидела му је што је црква његова.</p> <p>Тако од прилике, а свакако дале |
| злих тренутака кад човек триумфује што је другом јад и тугу причинио, ударала је даље сурово и |
| годило .{S} Овако, предао се ономе што је било јаче од њега.{S} Ипак је покушао да колико толи |
| ман <pb n="97" /> посао.{S} Тим пре што је обучавање деце Ана искључиво себи задржала.{S} А и к |
| претешка само зато што Бога има, и што је тај Бог збиља у души њеној.{S} Уосталом , све потанк |
| адосном човеку ништа не треба.{S} И што је више давао, све је више могао давати.{S} Јер тек кад |
| сећање и осећање свега што јесте и што је било, да су је чисто скомлели малаксалост и умор.{S} |
| p>Још је нешто било с поља на цркви што је Ану увек вукло к себи.{S} Над ниским старинским гвоз |
| егово јединче , т. ј. све оно у Ани што је било детињасто , мазно, лаковерно, срећно и милостив |
| Можда се, уосталом, не треба чудити што је она могла тако необичну ствар.{S} Љубав њена се роди |
| је живео тако у тој чудној радости што је жив, у рајском једном осећању да радосном човеку ниш |
| но записано је било и све оно о њој што је после дошло.{S} Ђакону се чинило и природно, и једин |
| и она је затворила очи.</p> <p>Тек што је то урадила, искочи пред њу друго питање: да ли се мо |
| у у подигнутој руци, и скакао и сам што је боље могао.{S} Чуо се смеј и кефкање раздраженог псе |
| свршене службе, журио са свлачењем што је игда могао.{S} Стигао је на црквена врата још док је |
| S} Ја сам ваша, и у вама, свим оним што је најбоље у мени.{S} А можете и зато, што је мој отац, |
| и, да је одбивени најзад сав очаран што је пропао.</p> <p>— Не, не, одвише је хладно, већ имате |
| једном потезу , смелом и лепом, као што је смео и леп један од оних црних нерава на белом мерме |
| и слива у нешто једно и вечито, као што је један и вечит тон, ма да <pb n="216" /> је, наизменц |
| >Њу он то чека.{S} Чека је тако као што је она њега чекала тада, у оне мучне тренутке, кад није |
| са којима треба волети девојку као што је Ана?{S} Девојку, која сав богати живот свој носи у ц |
| е оно што је био.{S} И гори је него што је био.{S} Јер, од сакривања до лагања је један корак, |
| S} Пашковић као да је и сам то хтео што је она хтела, Застао је на степеницама, поклонио јој се |
| — шкргутао је монах Иринеј више но што је говорио.</p> <p>Ана, малочас још грешна и крива, зад |
| утрашњег дана има да добију више но што је данашњи дао, лежу у постеље пуни блажених снова.{S} |
| нове доста расејано слушала.{S} Оно што је пре говорио више ју је интересовало, и испунило ју ј |
| музици?{S} Свако свира или пева оно што је уметник стварао.{S} Звук, акорди, хармонија не могу |
| никаква нарочита приврженост за оно што је нашао, никаква нарочита намера или одлука због оног |
| еној шаци те руке себично крила оно што је највеће благо у њој.{S} А од онога часа, та се рука |
| сопствено.{S} Мислила је ту на оно што је пре неколико месеца радила и сматрала за урађено .{S |
| ад је почео очајавати, јер, све оно што је у храбром, силном ђаконовом гласу изгледало лако и п |
| те тишине почело ослобађати све оно што је малочас прогутала, јавило се кретање и проговарање н |
| који се чуде куда се денуло све оно што је још малочас било.{S} И Ана и ђакон су се погледали.{ |
| то повијени врат ђаконов, у све оно што је некада само из далека, и пред олтаром виђала.{S} Ђак |
| о.{S} Живот њен дакле није више оно што је био.{S} И гори је него што је био.{S} Јер, од сакрив |
| есрећа, делић по делић, размрви оно што је досад било цело и лепо.</p> <p>— Шта да му рекнем, д |
| да ће у том храму моћи довршити оно што је он звао својим унутрашњим помонашењем.</p> <p>У толи |
| г.{S} Да донесе нож и да изврши оно што је последњи покушај ...{S} Ах, како су ужасно изгледале |
| Као пљусак среће га је дочекало оно што је долазило из Аниних милих очију.{S} Јасно му је било |
| риће.{S} Девојка та воли у њему оно што је циљ све борбе и свег поноса његовог.{S} И не боји се |
| ад то биће нуди скромном монаху оно што је монах самом Богу обећао: чедан, идеалан живот, са је |
| у, јер су сви ти пољупци моји, зато што је и он мој, само мој! ... </p> <p>Као болесна, као пол |
| ија.{S} Или се одриче слабост, зато што је слабост, или се одриче јачина, зато што — воли.{S} Н |
| о, знајући да њега није волела зато што је другога волела, преокрет у њеној љубави значи, за ме |
| и као да је остала недовршена зато што је камен био одвише тврд, и људи се уморили да га раде. |
| ...{S} Како је музика несрећна зато што је нематериална.{S} Како је дух човечји, иако слободан, |
| . — Није више сасвим бело, али зато што је прошарено цвећем, и што то цвеће једнако истреса сем |
| вом песмом, да је и лето умрло зато што је он далеко.</p> <p>Ану је дохватила и ломила силна че |
| ија је сама по себи тајна.{S} Нешто што је без краја и почетка.{S} Сваки прст, сваки потез гуда |
| вукао руку у џеп као да тражи нешто што је заборавио, и вратио се у правцу из кога је дошао.{S} |
| са. </p> <p>Десило се међутим нешто што је Ану пренеразило .{S} Збунило је као ударац по темену |
| ом чекању , са очима упртим у нешто што је отишло, стојао је монах Иринеј.</p> <p>Њу он то чека |
| це.</p> <p>Велика му је била радост што је владици обећао да ће доћи.{S} Наравно, прво се мора |
| тио да трепти, и благодарио је Богу што је човек у стању толико блажене среће осећати просто од |
| ко журио ка подневу љубави своје, зашто је тако брзао да јој целу своју душу даде ?</p> <p>Зашт |
| се да је жена зло.{S} Питам се : зашто је љубавни уплив жене увек и уплив проблема и бола?{S} |
| одан ред мисли, ђакон се запитао: зашто је нема?{S} И осетио је да је то нешто што он мора сазн |
| чега било.{S} Крила је дакле.{S} Зашто је крила?{S} Али она крије и друго од других.{S} Љубав |
| све биле ствари плаше човека?{S} Зашто је боље немати него имати?{S} Зашто је свака срећа поко |
| што је боље немати него имати?{S} Зашто је свака срећа покојник?</p> <p>Ђакон је извадио дневни |
| а сажаљења.{S} Они први се чудили зашто је монах Иринеј оставио резиденцију и кариеру , ови дру |
| вим грудима, нежним као у тичета, нешто је мучно дрхтало и тресло се.{S} Глава, тешка као од ка |
| аш Пашко.</p> <p>— Јест, Бога ми, нешто је сав дестилиран.</p> <p>— Благ и великодушан.</p> <p> |
| самовару је уврила и ућутала.{S} Нешто је попало по сјају Аниног писма.{S} Мала, интимна срећи |
| је то дело доктора Пашковића.{S} Нешто је морао рећи њеном оцу.{S} Отац је гледа дубоким, бриж |
| p> <p>— Што сте заћутали, Ана?{S} Нешто је било, дакле?{S} И кога сад штедите, доктора или мене |
| е потекао предлог да са музиком , пошто је само једна тачка, сврше пре вечере, а после вечере д |
| коме нигде нема равног. </p> <p>— Пошто је већ изговорио задње речи, ђакон се тргао, и спустио |
| е оковану ...</p> <p>Па ипак, баш пошто је отпевао свежу арханђелску радост због створења света |
| тана уста су упала у неку јаму, откинуо је, <pb n="234" /> скоро је шчупао припијену Ану са сво |
| , али је ћутала.</p> <p>— Ана! — рикнуо је одједаред ђакон. — Говорите, говорите истину, јели т |
| - Бог зна чије.</p> <p>— Ана! — цикнуо је ђакон, и склопио руке.{S} А затим је раскинуо скљешт |
| чно мирна седи на своме месту, устукнуо је натраг као ошинут, као по лицу ударен.</p> <p>— Исти |
| јесте.</p> <p>— Није, госпођо — дрмнуо је затим главом с убеђењем. — Мој је живот тако леп ! — |
| дједаред небо почело навлачити, а дунуо је затим и свеж ветар, предсказајући промену времена.{S |
| и доктор Пашковић каже ...</p> <p>Дунуо је ветар и треснуо нешто тешко.{S} Капија Ристовићева.{ |
| една сасвим необична девојка - уздахнуо је ђакон заносно, и залепршао чисто крилима све своје м |
| е по мало дрхтала седа брада, а звецнуо је неколико пута и кашиком о шољу.{S} После се угрејао |
| штаку, девојке су бацале цвеће, епископ је грлио ђакона Иринеја , Ана је љубила мале своје пева |
| . </p> <p>Ђакон је ћутао.{S} И епископ је ђутао.{S} Два калуђера, један с ове а други с оне ст |
| Причесници .</p> <p>Опет нада.{S} Добар је Бог.{S} Чуо се тих, мио звук расклапања двери.{S} Зв |
| иму пре него што проври.</p> <p>Самовар је био намештен, као и пре, на засебном мермерном столи |
| тајала од својих инструмената.{S} Ствар је напредовала.{S} Са доста муке, али и са очигледним у |
| ело ће бити место хора.{S} Главна ствар је Гаврило.{S} Слажете ли се да га певате?</p> <p>— Ја |
| ита да је много бола претрпео.{S} Мудар је, али је несрећан .{S} Можда су сви људи, који мудрос |
| </p> <p>Зар је Бог могао одрећи?{S} Зар је Бог могао не сићи ?{S} Није могао.{S} Никоји бог не |
| ина Црква је пала на колена.</p> <p>Зар је Бог могао одрећи?{S} Зар је Бог могао не сићи ?{S} Н |
| ра са три разна факултета.{S} Медицинар је био доктор Пашковић.{S} Некако сјајних, празничких о |
| лија око главе.</p> <p>Али после, ветар је престао ћарлијати, сунце није више шарало црквена вр |
| елујала завеса од винове лозе.{S} Ветар је дувао, ластар се плео у њену косу.{S} То ју је дражи |
| скаменила. </p> <pb n="227" /> <p>Ветар је шуморио:</p> <p>— Ана!{S} Ана!</p> <p>Као укопана је |
| , лебди као нека група звезда.{S} Олтар је само био мало и одвише таман, и он је стога чинио по |
| ици, јер је њихов, јер је калуђер , јер је дужност његова широка милост целом свету.</p> <p>Да, |
| ац љубим, и вратићу га, и узећу га, јер је мој, јер је до саме несреће мој! ...{S} До несреће, |
| не плашим се од жене живота свога, јер је та жена бела невеста душе моје, поноса мога, завета |
| з околине.</p> <p>Ана се опростила, јер је морала раније бити у цркви .</p> <p>Кад је стигла, н |
| S} А Анине очи се упирале у ђакона, јер је она од њега више очекивала него од својих певача.{S} |
| сама.{S} Црква треба да буде љубав, јер је и музика црква. </p> <p>Волети, а не смутити душу — |
| ог просјака на улици, јер је њихов, јер је калуђер , јер је дужност његова широка милост целом |
| ивети у цркви.{S} Не може, Иринеје, јер је љубав телесна пожуда.{S} Безбожна, демонска једна си |
| зато јер сам хтео и морао то бити, јер је калуђерска душа у мени !{S} И Ана је калуђер, и то о |
| смео с поуздањем тешити и храбрити, јер је болесник врло немоћан ...{S} Може бити ипак.{S} Узда |
| ети .{S} Није се чак могло ни чути, јер је почео дувати чудни онај јесењи ветар, који одгоре, к |
| голог, болесног просјака на улици, јер је њихов, јер је калуђер , јер је дужност његова широка |
| вратићу га, и узећу га, јер је мој, јер је до саме несреће мој! ...{S} До несреће, да!{S} Разби |
| волети и тада, јер цео свет волим, јер је чиста калуђерска душа у мени, јер живот мој лежи на |
| е морала помагати више него обично, јер је стари хоровођа побољевао и доста неуредно долазио на |
| ећи? — питала је Ана као забринуто, јер је монах Иринеј малопре канда хотимице обишао одговор . |
| но.{S} Усрдно и дуго се молио Богу, јер је осећао узнемирење.{S} Као дете свој посечени прст ма |
| у очима, и дохватио је Ану за руку, јер је видео да хоће да пође, а знао да их само педесет кор |
| S} А ђаконове очи се упирале у Ану, јер је он од ње све очекивао.</p> <p>Ана је, одиста, душом |
| ли човечја природа је немонашка.{S} Јер је природа уопште немонашка.{S} Природа је несталност и |
| p> <p>— Е, зар?</p> <p>— Сасвим.{S} Јер је већ крајње време да у том вашем музичком прогресу го |
| ро се сетила шала — резоновала је — јер је збиља била деранжирана.</p> <p>Разговор се развио, п |
| ипак, одједаред, с путиром ...{S} Путир је стајао у туђим рукама , а дивни онај узвик о вери и |
| унутрашње задовољство.</p> <p> Разговор је, природно, пошао колотечином тих дана.{S} О доласку |
| истера врага из торбе.</p> <p>Разговор је текао још неко време, али се тема постепено удаљавал |
| друге собе су остала отворена.{S} Жагор је Ани и ђакону добро дошао, јер никако нису умели да з |
| чима.{S} А и остали свештеници .{S} Хор је био препун, и одраслих и деце, и, одоле гледан, због |
| таром вашем доктору?{S} Човеку који вас је као малу девојчицу толико пута лечио, који је ту нед |
| .{S} Немирно је читао јектенија, а глас је излазио из њега као никад.{S} То га је гризло.{S} Ст |
| на да истину говорим? — Пашковићев глас је подрхтавао чистотом праве исповести, и дирао је Ану |
| рцао сам као дете.</p> <p>Докторов глас је и сад био пун жалосног уздисања.{S} Ана је гледала у |
| е деси, јер— ђаконов ниски, звучни глас је био тако мекан, тако Ани поклоњен, као тело псетанце |
| зимзелена грана.{S} А последња фаза нас је довела дотле, да смо, или издржали задње искушење , |
| м је у данима среће био срећа, који нас је водио лепоти да са растављеним животима и телима нег |
| колико дуго ћете остати?</p> <p>— Данас је среда.{S} У данашњи дан после две недеље ћу се врати |
| ова као стрела.{S} Дечко звижну.{S} Пас је прво оклевао, али је најзад пришао.{S} И добио колач |
| се трзао између разних осећања .{S} Час је са одушевљеном радошћу гутао сјајне, горде речи свог |
| {S} Али, ко све то може? ...{S} Христос је могао ...{S} Па ипак, тако ми се чини, сажаљења може |
| порцелана на полици камина.</p> <p>Сат је био украшен фигуром дечка који преко тарабе не може |
| :</p> <p>— Ја сам уметник.{S} Мој завет је лепота. ј Предстоји дакле и мени калуђерска борба. 1 |
| ас .{S} И одједаред, цео тај ситни свет је нестао из њене свести, душа њена је бацила играчку, |
| од тела, сила од интелигенције, а опет је ван живота .{S} Неки чисто контемплативни и аналишућ |
| ом сласти хита у ћелијицу своју, и опет је задовољна. </p> <pb n="82" /> <p>После ју је изгубио |
| ко као да је од Ане дошао. </p> <p>Опет је дакле музика постала њихово вољење.{S} Опет су живел |
| као неко сироче.</p> <p>Око пола десет је нешто мало пробило сунце.{S} Али звезду је одмах опе |
| буди. </p> <p>Мала пауза.{S} Инструмент је умукао.{S} Али резонанца задњих, дуго држаних тонова |
| ао ...{S} Људи су сироти и бедни, живот је тако кратак, у старости и после смрти је све свеједн |
| дног старог монаха што је сам.{S} Живот је тако тежак.</p> <p>Написао сам нешто што не осећам.{ |
| шта је то самном?{S} Бог је, или живот је, или, ја не знам, можда је у мени самом негде готово |
| на освећеној божјој књизи.</p> <p>Живот је башта, витлејемски мирна, и пуна ружа.{S} А љубав је |
| ћеви са својим гостима .</p> <p>Концерт је започео.{S} И развијао се на велико задовољство и св |
| оје дете.{S} Ја сам га оставио.{S} Смрт је близу.{S} Понекад ми се чини као да се то душа једно |
| тук као да се крије од смрти.{S} А смрт је већ држала млитави онај вратић, и стезала га све јач |
| ечи, загрљаји, пољупци — свака та сласт је узбрани , увенути листак.{S} А последњи листићи вену |
| а умре. </p> <p>Тада, одједаред, болест је изашла из болесника као истерани беси.{S} Младић је |
| рву своју сањивост , друга она сањивост је одједаред пожелела , да уместо на јастук, положи гла |
| већ и тако покојне душе.{S} Прота-гост је био сасвим без гласа, срицао слогове и речи Еванђеља |
| ељ, а, сем тога, Ана, свака ваша жалост је и моја, свака ...{S} Ево видите, понео сам и цвеће, |
| 190_C23"> <head>XXIII.</head> <p>Жалост је спустила црна своја крила над лепом кућом покојног а |
| на једном месту, Ани у сусрет, светлост је поцрнела.{S} У витком једном потезу , смелом и лепом |
| око ње као неки мирисан вео, а светлост је била савршено небесна.</p> <p>Одједаред, на једном м |
| она најзад просто решење, чију наивност је, наравно, само владика опазио , и која га је у срце |
| /p> <p>Ах, која лепота и која озбиљност је лежала у том првом блиском састанку!{S} На први дубљ |
| врста калуђера.</p> <p>Највећа храброст је ове мисли ђаконове пратила у вече.{S} Кад остане сам |
| трепти.{S} Дирнут је свечаношћу, дирнут је лепотом.{S} Ноге му дрхћу, хтео би да клекне.{S} Ђак |
| ару.{S} Стари владика трепти.{S} Дирнут је свечаношћу, дирнут је лепотом.{S} Ноге му дрхћу, хте |
| у зид, пропадала кроза њ.{S} Задњи пут је још залепршала златна одећа, и све се угасило у мрак |
| у, стегао је, и побегао.</p> <p>А успут је молио Бога да се Иринеј што пре врати.</p> <p>Прво о |
| а владика гледа.{S} Стидео се, а невешт је био да своје усхићење оправда општим усхићењем .{S} |
| нили, Недићка је косе чупала , Пашковић је помагао Ани да се дигне и да седне.{S} Ушао је монах |
| ад су стигли преко пута цркве, Пашковић је најзад пресекао мучни чвор.</p> <p>— Дакле, случај ј |
| ање.</p> <p>Да.{S} Тифус.{S} - Пашковић је одговарао тихо и преокупирано, мерећи ђакона сасвим |
| а славујска трила из баште.{S} Пашковић је одгурнуо тањир и пречуо врло интересантно питање сво |
| њу његове душе да задовољи.{S} Пашковић је то читао из њене збуњености, и био је тим потпуно за |
| енуо у порту да буде сам.{S} А Пашковић је гледао за њим и довршивао свој посао.</p> <p>Ништа н |
| ој је била извесност.</p> <p>А Пашковић је доливао трећи и четврти чај, и седео би тако Бог зна |
| несрећно заљубљени.{S} Доктор Пашковић је пришао другом крају стола.</p> <p>И на уздужној и на |
| тпуно извести.</p> <p>И доктор Пашковић је пред крај службе дошао у цркву.{S} Монах Иринеј му ј |
| шарају по њему. </p> <p>Доктор Пашковић је говорио као да бунца.{S} Брзо и без прекида, као да |
| кроз ваше подне.</p> <p>Доктор Пашковић је држао шешир у руци да се опрости.{S} Са седом ћубом |
| ога себе другом.</p> <p>Доктор Пашковић је трпео.{S} Жалио је свога доброг пријатеља, потресали |
| преврат. </p> <pb n="42" /> <p>Пашковић је, погледавши свога рођака, нагло пресекао реч, и свој |
| крст судбине стоји ...</p> <p>Пашковић је устао и стегао Ани руку усхићено и благодарно.{S} Он |
| стовић — грцала је Ана.</p> <p>Пашковић је гледао с неразумевањем.</p> <p>— Бошко?{S} Бошко се |
| или да га сече и пече.</p> <p>Пашковић је већ готов.{S} А Иринеј ?{S} Ах, он се опире, он чак |
| болесника као истерани беси.{S} Младић је оздравио.{S} Он је васкрсао.</p> <p>— Ушао је Бог у |
| екала, још се надала.{S} Међутим, Недић је одлазио, а Ана његова је више нешто од суза давала с |
| онаха Иринеја као неко дете.{S} А Недић је дочекао госта са широким, срдачним руковањем, с какв |
| м да смем то учинити, јер покојни Недић је био и мој пријатељ, а, сем тога, Ана, свака ваша жал |
| т њена ... </p> <pb n="151" /> <p>Недић је замолио госте да из почасти према епископу сви дођу |
| аљег разлагања те ствари. </p> <p>Недић је онда решио да се окане илустрација , и да покуша у ф |
| рштена, настави да корача.</p> <p>Недић је, на начин обичног доколичног разговора, подсећао Ану |
| ло мирно, свечано, срећно.</p> <p>Недић је стојао блажен и поносан, Недићка је брисала сузе.{S} |
| нице ни крваве пегице.</p> <p>Чудну моћ је имала Ана да ту своју љубав , за коју би људи рекли |
| з душу.{S} Завидљивост оне врсте, какву је осећала сваки пут кад ђакон, у стихару, блиставом ка |
| су их стезали у заједницу, онакву какву је Христос проповедао .{S} Појање је дохватило и носило |
| ње, и уједно, како се Ани чинило, такву је слепоћу ударала на његове очи, да ни после годину да |
| ада, у несрећи , промаша циљ.{S} У јаду је човек јадан, ситан и мали, жељан је простог човечанс |
| нешто мало пробило сунце.{S} Али звезду је одмах опет затрпала тмаста облачина.{S} Црна, са бел |
| вести, и она је одједаред осетила да ју је нешто јако заболело у глави.{S} Тако јако, да се рук |
| дошао и да још може доћи.{S} И онда ју је, као рој, обузело једно тако сложено сећање и осећањ |
| његова, поноситом као и његова, која ју је лепшом и бољом чинила, као и његова њега.</p> <p>Али |
| се у некој пријатној несвести, која ју је љуљала као мајка дете.</p> <p>Али одједаред ју је об |
| дан није могла да смири.{S} Салетала ју је нека слутња којој дотле није било трага.{S} Трзала с |
| ао.{S} Из писама свога бившег ђакона ју је већ упола познавао.</p> <p>— Јесте ли одмах опазили |
| у легенду нико још не зна.{S} Најзад ју је пожелео. </p> <p>Тешко му је било оставити старца ко |
| амо нешто од чежње до онога дана кад ју је ђакон ословио.{S} Тиме, што је у чекању од богослуже |
| оја је сада бедна жена.{S} Одједаред ју је дохватио, дигао у наручје, и однео пред олтар.{S} Сп |
| као мајка дете.</p> <p>Али одједаред ју је обузео немир.{S} Дошло јој је да потрчи напред.{S} Д |
| е онесвестити, да ће пасти.{S} После ју је дохватило блаженство среће, благодарности , блискост |
| ла брзо читати молитву.{S} Али после ју је, као увек, занело сећање на неку сцену из веселог жи |
| довољна. </p> <pb n="82" /> <p>После ју је изгубио из вида.{S} Али је још једнако стојао.{S} Је |
| ена на два места.{S} Са Анине стране ју је делио монах Иринеј.{S} Пуно, пуно испружених руку је |
| вом највеће милоште.{S} А од милоште ју је још више усрећавао понос.{S} Та ђакон њу у души свој |
| шала.{S} Оно што је пре говорио више ју је интересовало, и испунило ју је одједаред нечим новим |
| у уво сагнутом монаху Иринеју, који ју је загрлио десном руком, и љуљао је као што се љуља дет |
| аки час лабаво упушта кануру.{S} Али ју је наједанпут, од вртења конца, заболела глава, и она ј |
| Само се није хтела закитити.{S} Мати ју је двапута китила, једанпут целим букетом, а други пут |
| сто је посрнула.</p> <p>Монах Иринеј ју је нежно, једва осетно придржао за рамена, повео је до |
| и хор, стара симпатија Анина, сасвим ју је занео.{S} Спремала се да читаве одсеке службе с децо |
| било неодређено и нестално.{S} Часом ју је обузимало тако радосно узбуђење, да није знала шта б |
| постојала док он није прошао.{S} Он ју је тада хтео сачекати на вратима, али неки познаник га |
| павице, у рамена ђаконова.</p> <p>Он ју је узео за руку и повео је клавиру.</p> <p>— Други пут. |
| но главу ка златном обручу.{S} Сагао ју је сасвим, и љубио Анине прсте дугим, врелим пољупцем, |
| цркву бацио јој се око врата, стегао ју је, гушио ју је, кричао јој је у уши да њега нема, да ј |
| е, баш при округлини олтара, дочекао ју је талас и шум ветра.</p> <p>Пренеразила се и скаменила |
| да га целива и да се смири.{S} Извео ју је затим опет под трем, и тамо, неочекивано, стегао јој |
| исповест о вери у Сина Божјег, занео ју је, осветио ју је, окадио јој је крв у свакој жилици.</ |
| неки, страшан као издисање , сломио ју је.</p> <p>Светиња храма, управо светиња њеног рођеног |
| кло, и шта све она може дати, и крио ју је с нама заједно.</p> <p>— И Пашковић се тако понаша.{ |
| г света.{S} Привлачио ју је, заносио ју је, звао је, летео к њој, стезао је нечим што зазиђује, |
| у Сина Божјег, занео ју је, осветио ју је, окадио јој је крв у свакој жилици.</p> <p>Извирило |
| учје, и однео пред олтар.{S} Спустио ју је пред иконом Христовом, ушао у олтар, и изнео јој ода |
| адике и од целог света.{S} Привлачио ју је, заносио ју је, звао је, летео к њој, стезао је нечи |
| ој се око врата, стегао ју је, гушио ју је, кричао јој је у уши да њега нема, да је место његов |
| ући цвијет кроз танку свиралу“, како ју је отац дирао.</p> <p>— Госпођица Недићева нешто компон |
| ене и травом засуте цркве.{S} Чекало ју је изненађење.{S} Крај великог туторског стола, у хрпам |
| више ју је интересовало, и испунило ју је одједаред нечим новим.{S} Привидела јој се цела свеч |
| једаред проћи поред цркве.{S} Вукло ју је да прође.{S} Та то је најмилије њено место, и те црк |
| ицама, поклонио јој се тихо, и мирно ју је пратио очима доклегод није ушла.</p> <p>Ана се сад о |
| о, ластар се плео у њену косу.{S} То ју је дражило.{S} Дохватила је нагло грану, откинула пуну |
| ш мирно блаженство.{S} Блаженство то ју је испуњавало сву, чак до врхова прстију. </p> <p>Други |
| ролазила је поред капелице.{S} Нешто ју је вукло да уђе.{S} Па ипак није.{S} Ко зна да ли је от |
| <pb n="94" /> је са усана.{S} Шапнуо ју је тихо и без гласа. </p> <p>И онда је оставио Ану, и с |
| а и једва дочекана.{S} Стари епископ ју је благосиљао дугим једним благословом , као да жели гл |
| } Ана је зажмурила.{S} Кроз капке очију је видела како у баштици цветају шарене георгине .{S} О |
| као прегршт скривене шумске земље, коју је сада први пут обасјала пуна топлота, и у којој је св |
| м влатком тресличице-траве у руци, коју је гледао као неку загонетку. </p> <p>— Ето ти! — избил |
| ави .{S} Суза, можда последња суза коју је старац <pb n="132" /> још имао у очима, котрља му се |
| го.{S} И једна од тих руку је рука коју је, неки дан, старица једна пољубила, кад јој је ђакон |
| Рогуши се као грдна животиња једна коју је божја рука уз длаку помиловала.{S} Али тада се, нечу |
| ао те паузе једном отегнутом муком коју је ваљда само Ана била у стану да имитује, и гушио се п |
| ве што је у њему.{S} А у владичином оку је стојала слутња о бури живота и мека љубав за недужне |
| .{S} Шум је још стихнуо.{S} Напослетку је био тако тих, да кандилце не би од њега затрептало . |
| је како је најлепше знао, и напослетку је отишао.{S} Ана се збунила.{S} Бојала се да ће и ђако |
| главу на јастук.{S} Али у коме тренутку је то учинио, и тиме задовољио прву своју сањивост , др |
| у је гушио тај уздах.{S} У том тренутку је изишао из цркве ђакон.{S} Рај се остварио. </p> <p>А |
| рива га црнина жалости. </p> <p>Недићку је тешко било погледати.{S} Слабог здравља и меке приро |
| еђ на земљи није гасила.</p> <p>Недићку је та жалост напола убила, и јасно је било да се стара, |
| х Иринеј.{S} Пуно, пуно испружених руку је било око њега, много више него половина свих руку ко |
| као неко благо.{S} И једна од тих руку је рука коју је, неки дан, старица једна пољубила, кад |
| брижно и жалостиво, Најлепша молитва му је дошла слабо речита и празна.{S} Најзад, ако Бог одис |
| да је Светислав Васићев још жив, да му је сасвим мало боље, али ипак боље, и да се у свој нево |
| г дуге праксе тако омрзао музику, да му је сасвим свеједно и ко свира и како свира.</p> <p>— Са |
| то питање врло мучно дотакло.{S} Да му је тешко обећати, али тешко и одрећи.{S} Као никада, ст |
| ању ситнијих појава.{S} Осећао је да му је то и сада потребно.{S} Наравно, не у том смислу, што |
| лакше.{S} На жалост, то не значи да му је и боље.{S} Не бих вас смео с поуздањем тешити и храб |
| овић чело попреко, што је значило да му је онај други смешан — али биће да негде одгоре гледа к |
| , и вратио руку мирно назад.{S} Тада му је она сама додала стварчицу, и обоје су се осмехнули.{ |
| ачећи полако рукавице.</p> <p>Велика му је била радост што је владици обећао да ће доћи.{S} Нар |
| се.{S} Владика жали замном.{S} Тешка му је старост. <pb n="155" /> Ана је ужаснуто разрогачила |
| вала свом оцу који одлази.{S} Давала му је део живота свога.{S} Са оцем заједно умирало је њего |
| ициозним својим арабескама изгледала му је нарочито неприступачна , лукава и осветљива. </p> <p |
| и овуда ?{S} Можемо заједно — казала му је врло љубазним тоном, тоном позива, који је Пашковић |
| ртфеја тврду белу хартију, и пријала му је она шуштавина при развијању.{S} Таман је хтео започе |
| је у одељење за женске.{S} Завидела му је што је црква његова.</p> <p>Тако од прилике, а свака |
| м супротном крају вароши .{S} Годила му је та расејаност, и годило му је што се кроз мрак враћа |
| , зазвонио је ђакон.</p> <p>Отворила му је Ана, и увела га кроз трпезарију у салон.</p> <p>— А |
| очи.</p> <p>— Не варам вас.{S} Збиља му је сад мало лакше.{S} На жалост, то не значи да му је и |
| су говорили: сиромах старчић , зима му је помало, па иде да се угреје на лепом певању.{S} Друг |
| " /> то све само од себе иде.{S} Ана му је одговорила да је веома задовољна с његовим распоредо |
| се већ — смешио се мали.</p> <p>Ана му је дала велику, сузама својим покапану зимску ружу.</p> |
| и се такве љубави.{S} Мирна и свесна му је вратила поглед љубави погледом љубави.{S} И растала |
| {S} Није му се улазило .{S} Пријатна му је некако дошла шетња ходником, између спаваће собе и с |
| n="207" /> <p>— Од једно четврт сата му је лакше, али немојте улазити.{S} Не треба да улазите.{ |
| евеселог младића.{S} Питао га је шта му је. — Сиромах сам, изгубио сам фрулу која ми је била др |
| моћу.{S} Ни својте, ни куће.{S} Кућа му је црква.{S} Отишао је ето у празну хладну цркву.{S} Шт |
| дно створење више од свих дугих, Бог му је помогао.{S} Помогао му је да ипак нигде не одузме љу |
| пре него што светињи приђе.{S} А Бог му је рекао да подигне очи и погледа на место крај стуба. |
| Осетила је да је то дете, које, кад му је добро, даје ономе кога воли што пре нађе; а кад му ј |
| ономе кога воли што пре нађе; а кад му је тешко на срцу, онда се јада да је другом неком нешто |
| њега то младо створење, и одједаред му је дошла идеја да још више дирне у срце свога љубимца, |
| што се кроз мрак враћа кући.{S} Све му је уопште годило.{S} Пролазећи поред Анине куће, видео |
| у румену летњу зору, и у цвеће које му је у сам прозор цветало, и машио се књиге.</p> <p>Читао |
| Али кад је најзад подигао очи, срце му је почело ударати ситно и устрептало као да га је неко |
| е цркве и пошао у порту.</p> <p>Срце му је трептало, а он га је пустио да трепти, и благодарио |
| птао је владика монаху Иринеју, који му је, заједно са другим ђаконом, помагао да се попне у ко |
| око себе.{S} И видео је Иринеја који му је задавао бриге.</p> <p>— Јеси ли готов с писањем, Ири |
| ом, моли Богу за цео свет, а на души му је можда такође тешка, непроспавана ноћ.</p> <p>Бог се |
| ло на јутрење .</p> <p>Али тај трзај му је такође годио.{S} Брзо би дунуо у лампицу своје фанта |
| љевским стасом Иринејевим.{S} Иринеј му је одједаред изгледао као цезар новог једног племена ко |
| лужбе дошао у цркву.{S} Монах Иринеј му је падао неки даљни рођак.</p> <p>— Јеси чуо, Пашко, ов |
| ежбања.{S} Кад доврши певање, сасвим му је тако као да је од Ане дошао. </p> <p>Опет је дакле м |
| дугих, Бог му је помогао.{S} Помогао му је да ипак нигде не одузме љубав, да не заборави ни пос |
| о Анино <pb n="129" /> кученце, како му је Ана запретила да ни зинути не сме, гледало је у чини |
| јима има неко мило узбуђење.{S} Како му је лак и мекан и раван излазио тон тога дана!{S} Ђакон |
| Долазите ли из очеве собе ?{S} Како му је?{S} Да ли бих ја сад могла ући? </p> <pb n="207" /> |
| ава сенку да нахрани ...{S} Али како му је разговор пријатан и одабран.{S} Монах Иринеј тврди д |
| еправедног страдања на челу, једнако му је излазило пред очи.</p> <p>— Иринеје, Иринеје! — хват |
| д је ишао, враћао се у њу.{S} Велико му је задовољство чинило доћи пре почетка богослужења, и ш |
| трашњим помонашењем.</p> <p>У толико му је необичније било када је, око половине службе, осетио |
| Најзад ју је пожелео. </p> <p>Тешко му је било оставити старца који ће туговати за њим, али је |
| о неком безграничном милошћу, и мало му је било волети неколико људи, неколико ствари, неколико |
| стао освртати око себе.</p> <p>Пало му је на ум да има извежбано око, и да једним погледом уме |
| не цркве да је сентименталан, и било му је криво.{S} Да би разагнао сентименталност, стао се се |
| Годила му је та расејаност, и годило му је што се кроз мрак враћа кући.{S} Све му је уопште год |
| је све мазио, и слушао их, и годило му је да буде <pb n="48" /> псету слуга.{S} Био је пресрећ |
| S} Кроз олтар не пролази.{S} Позлило му је можда?{S} Али онда би му се помагало.{S} Видело би с |
| о што више празна простора.{S} Дошло му је неко поносито осећање, да сва ширина црквеног улаза |
| као што цвеће росу пије.{S} И дошло му је да гласно изговори Анино име, како би се уверио да с |
| пога ушло у њега тога дана.{S} Јасно му је било да човек, у исти мах, може бити јако близу и Бо |
| зило из Аниних милих очију.{S} Јасно му је било да је она нарочито изашла, и нарочито га чекала |
| у спаваће собе и салона.{S} Пријатно му је било малу, згрчену своју сенку сравњивати са краљевс |
| ли остатци покојног једног света, то му је сад друштво, то су му сад гости ...{S} Како је страш |
| љен прозор и чипкану завесу.{S} И то му је годило.{S} Али му се зид и стакло одједаред учинили |
| том човеку пије снагу и вољу.{S} Што му је канда већ сасвим прождрло сунце.</p> <p>— Као оно ка |
| и једну, уједначену љубав за све што му је познато.{S} Показивао је знаке неког дечјег темперам |
| 112" /> крај ње је, и разуме све што му је говорила . </p> <p>Спустила је руку на дирке, и поче |
| јуче, и већ толико пута.{S} А познат му је био скроз и скроз и шум зеленила.{S} Шум је додуше б |
| што је вероватније, доктор Пашковић му је морао нешто говорити.</p> <p>— Је ли вас отац што пи |
| носом, и истом таком смерношћу , у чему је ваљда почетак праве религије духа човечјег. </p> <p> |
| и у изобиљу јој дала и од онога у чему је некад шкрта била, он се због немара и неувиђавности |
| требао својевољно да прекида оно у чему је срећан.{S} То ће, сутра, ипак бити растанак. </p> <p |
| сад душу исплакати.</p> <p>На ту ларму је дотрчало мало Анино кученце , бело као снег, са риђа |
| ног на љубав њену. </p> <p>У цркви, Ану је дочекало нешто ненадано.{S} Црква је додуше изгледал |
| hi>, које је само он умео отпевати, Ану је дохватила жеља да потрчи пред степен олтара , да чел |
| о уздах, па да рај буде савршен.{S} Ану је гушио тај уздах.{S} У том тренутку је изишао из цркв |
| а ће бити?{S} Зашто доктора нема? — Ану је крхао страх, и мучиле су је разне глупе комбинације |
| уди су то можда звали обичним, а за Ану је то било, као увек, пуно разних откривења из најлепши |
| светиња дешава у олтару. </p> <p>За Ану је то увек био час необичног осећања , моменат праве по |
| да су му очи биле пуне суза.{S} На Ану је сасвим заборавио ...</p> <p>Као младић од деветнаест |
| тавити.</p> <p>После тога виђења на Ану је почешће наилазио неки немир.{S} Пред вече, кад сврши |
| без одјека и потреса душа. </p> <p>Ану је обузело очајање.{S} Где је ђакон и шта је са њиме?{S |
| спектар, као најлепша дуга.</p> <p>Ану је ова мила, весела игра раздрагала, и на шаљиве мисли |
| ити без њега, тужни, празни.</p> <p>Ану је одједаред дохватила страстна жеља да од ђакона тражи |
| умрло зато што је он далеко.</p> <p>Ану је дохватила и ломила силна чежња.{S} Осећала је узбурк |
| , удаљавала се без корака.{S} Душу њену је испунила једна она реч, а прсти су лежали непомични |
| ио би на њих пас.</p> <p>Најзад, ђакону је упала у очи једна кућа, која му у ствари није могла |
| p> <p>Целим путем, и код куће, у ђакону је чисто врила та срећа.{S} Осећао се као прегршт скрив |
| не Цркве.{S} Њој је то било мило, за њу је тај ограничени простор био размакнут и светао, и так |
| маленкост .</p> <p>Да, старом епископу је годило те вечери све.{S} И јесен, и завеса ноћи, и с |
| а сву летњу жар.</p> <p>У мокром галопу је стигла јесен.</p> <p>Та сурова непогода је имала зад |
| "> <head>XIX.</head> <p>Вода у самовару је уврила и ућутала.{S} Нешто је попало по сјају Аниног |
| ње свега што јесте и што је било, да су је чисто скомлели малаксалост и умор.{S} Али се опет от |
| се нешто паучинало пред очима, ноге су је једва држале, уста су шаптала неразумљиве речи.{S} Љ |
| а јој је одједаред јасна, усхићавале су је најфантастичније идеје црквених и духовних представа |
| нема? — Ану је крхао страх, и мучиле су је разне глупе комбинације којима се покушавала смирива |
| и дошла је да остане.{S} Подржавали су је, пре свега, сви они, који су знали да ће на тој вече |
| Ана је заборавила где је.{S} Обузели су је омиљени снови.{S} Да монаха Иринеја преноси из столе |
| ог човека.{S} Први зраци сунца нашли су је насмејаних уста и намрштена чела. </p> <p>Није се ме |
| ора, у што више светлости.</p> <p>Ту су је дочекали торњеви Богородичине Цркве.{S} Прво им се н |
| њеног.</p> <p>Ту се Ана скрушавала, ту је опет почела да воли.</p> <p>Како су миле те кокице.{ |
| {S} Гле, онај кога она тражи и воли, ту је, <pb n="112" /> крај ње је, и разуме све што му је г |
| у трпезарију, тамо је лепо топло, а ту је и доктор Пашковић Зато сам и дошла.{S} Хтео би да се |
| им и чујнијим шапатом .{S} У том шапату је Ана сасвим јасно разабрала глас, и то онај исти глас |
| анде не жели. </p> <p>На уласку у порту је Ана застала.{S} Као на међи, на борбеној тачки измеђ |
| е нигде није радило.{S} На једном месту је ипак клепетала вејалица, и кроз прашину се још лепше |
| ле замутила и нестала, а на њеном месту је засјао спектар, као најлепша дуга.</p> <p>Ану је ова |
| цркву над пропашћу њеном ...{S} Јер ћу је волети и тада, јер цео свет волим, јер је чиста калу |
| свега тога што знате?</p> <p>Пашковићу је, напротив, било лако као да је на крилима.</p> <p>— |
| се међутим заправо одмарала.{S} У даху је било трзаја и уздисаја.{S} Одједаред, груди Анине за |
| треба. </p> <pb n="242" /> <p>Свирачицу је дохватио чар музике.{S} Свирала је неку руску народн |
| о сивом прашином посута, а у своме срцу је осетила сузу.</p> <p>Али кад се монах Иринеј пре ула |
| и раскалашно могла урадити.{S} Кочијашу је тутнула новац да купи сину ципеле, а затим је дозвал |
| о је канда само уздахнуо, али тај уздах је, у лепој вечерњој свежини, добио безазлени вид дубок |
| омисли нагло подигле, и дуг један уздах је збиља замирисао ружом.</p> <p>То је љубавно чекање и |
| огађају и свакој жртви.{S} А у исти мах је ђакона гризла савест већ и због тога што је открио п |
| Пашковић хоће да каже.</p> <p>У тај мах је ушла собарица, и јавила да господин Мајински треба ч |
| стари Богородичин Храм има срце, да их је обоје примио у то срце, и да је то срце свему криво? |
| ва и тешка гвоздена полуга затварала их је тако као да су за сва времена залупљена и урђала.</p |
| ркве.{S} Прво им се насмејала, после их је погледала изазивачки, скоро мрско, али је одједаред |
| е ишли су у гомилама за њим.{S} А он их је све мазио, и слушао их, и годило му је да буде <pb n |
| тако су одлично певала .{S} Одморио их је ваљда тај прекид са писмом.</p> <p>После певања је А |
| тересовала своје суграђане, а помало их је и једила.</p> <p>Стара двадесет и три године, одличн |
| Бога, не!{S} По цену своје пропасти бих је истргао из демонских руку.{S} Ако је она искушење, о |
| х гвоздених врата на порти, испод којих је, као испод неких великих крила победе, Ана улазила у |
| чиво себи задржала.{S} А и код одраслих је морала помагати више него обично, јер је стари хоров |
| пољупцу нашла.</p> <p>Али једно од њих је било мртво тога дана“.</p> <p>Дуго после тога још се |
| у гвоздена врата на огради , и кроз њих је прошао доктор Пашковић.{S} А уједно, на истуреном кр |
| и су стајале широм отворене, и кроз њих је колутао плавичасти кад, тежак од величанства олтара. |
| ркло се одмах после пет сата.{S} Ваздух је тако отежао да се људи чисто гушили у њему.{S} Пала |
| ала варошицу и будила дрвеће.{S} Ваздух је био миран.{S} Снопић првих сунчаних зрака пробио је |
| ала је отворених уста, и кишљиви ваздух је тако пријатно освежавао топло и суво њено грло. </p> |
| еј отео пољубац.{S} И тај отети пољубац је у смиреној девојци раздражио жену.{S} Од слућене њег |
| и тешко и одрећи.{S} Као никада, старац је осетио колико је везано <pb n="144" /> за њега то мл |
| д јутрошњег сјајног концерта?{S} Старац је усхићен и срећан.{S} И ја сам.{S} А да ли сте ви ?</ |
| Нешто је морао рећи њеном оцу.{S} Отац је гледа дубоким, брижним, тужним погледима.{S} А докто |
| интимна срећица двају монаха на пречац је умрла.{S} Ђакон је зарио главу у хартију, а на слепи |
| ј се учинило да то и није тешко.{S} Баш је сасвим лако.{S} И причала је, смешећи се подругљиво, |
| ије испустила ниједно ведро.{S} Кочијаш је очистио кола и истимарио коње, а ниједаред није опсо |
| се и пришла му корак ближе.{S} Да, још је живео, али га је она видела кроз неку мрежицу, удаље |
| у јој зуби, али сузе нису текле.{S} Још је чекала, још се надала.{S} Међутим, Недић је одлазио, |
| , никла она два витка торња.</p> <p>Још је нешто било с поља на цркви што је Ану увек вукло к с |
| ма ли Бога! — јецала је Недићка.</p> <p>Је ли тај Бог добро или зло? — мислио је Пашковић.</p> |
| S} И епископ је ђутао.{S} Два калуђера, један с ове а други с оне стране живота, гледали су зам |
| проповедаоници.{S} Став по став текста, један, па други, па трећи.{S} Прота мештанин испуштао ј |
| у коме живи једна моја покошена срећа, један вечити мој уздах.{S} Али врт није у царству смрти |
| Пашковић сам.</p> <p>После, шетачи се, један по један, враћали столу.{S} На једном крају стола |
| мир божји.{S} Оно неколико благих речи, један блиски поглед, испунили су Ану блаженством највећ |
| може исисати из њега тежину и хладноћу, један је само на овоме свету.{S} Монаху Иринеју, његово |
| овјечје.{S} Не тако.{S} Него једну реч, један поглед, једно страшљиво осећање треба умети угреј |
| ла му се хладна, немилостива зграда.{S} Један уоквирени простор без огњишта и душе.{S} Стари вл |
| којом као да се топиле куће и баште.{S} Један по један део вароши је нестајао.{S} Најзад се вид |
| >Долазили су јој и чудно лепи снови.{S} Један се нарочито често понављао.{S} И у будном стању.{ |
| тање.</p> <p>— Ја волим један идеал.{S} Један богати извор лепоте и музике, који чарима својим |
| з куће је излазио непознат господин.{S} Један од страних лекара сигурно.{S} Нико га не испраћа. |
| ној и покорној Ани, беснео је немир.{S} Један дотле непознати немир, пун отрова и стрелица, кој |
| о поплава јој је обузимао сву свест.{S} Један једини мали барјачић се још лепршао .{S} Снажна м |
| ост задављује катастрофу, и доста је да један тренутак буде господар.{S} А благе, сажаљиве мило |
| т тако леп ! — Он прекиде, пуштајући да један искрено ентузиастички осмејак замени недовршетак |
| сник у његову душу!{S} Кад би се, ма за један тренутак, та љубав, која је он, могла њему и дати |
| ушао доктор сам. </p> <p>Ана је, све за један тренутак, и устукнула, и потрчала доктору у сусре |
| нису показивали никаква интереса ни за један од истакнутих проблема.{S} А нико им то није ни з |
| .{S} И замолио Ану да га извини само за један тренутак, колико да каже владици да оно „други пу |
| <p>Не бој се, и хвала ти што си живела један тренутак само за мене!</p> <p>То је све што јој п |
| изгледало јој је да у том поступку има један суров и страшан моменат.{S} Помпа архијерејског п |
| лик, који је за сваког и за сва времена један те исти.</p> <p>А у музици?{S} Свако свира или пе |
| предмет размишљања или забаве за читав један дан.{S} Волео је, нарочито кад треба да се умири |
| задатак да на крилима ветра обиђе читав један крај, да што брже изврши последњу бербу венаца и |
| највећу милост своју, и као виши захтев један који ће ми помоћи да довршим дело своје.{S} Како |
| е, и испод затворених капака виделе нов један свет.{S} Монах Иринеј је морао све снове своје ду |
| се при тој помисли нагло подигле, и дуг један уздах је збиља замирисао ружом.</p> <p>То је љуба |
| хитала на службу.</p> <p>Стигла је пред један од најсвечанијих тренутака.{S} Ушла је у цркву ба |
| елела је, одједаред, да и кроз њу прође један такав вихор.{S} Силан и слеп.{S} Да и она проживи |
| шила да сама себе изазове, и да прикаже један од драгих својих музичких доживљаја, који је дотл |
| био.{S} Јер, од сакривања до лагања је један корак, и, најзад, ћутање само није друго до лагањ |
| сповед, је одговарала:</p> <p>— Било је један час и неваљалство.{S} Страшно, ниско неваљалство. |
| удма, јер, Бог, лепота и чедност, то је један исти завет.</p> <p>Ана је испитујући погледала у |
| лива у нешто једно и вечито, као што је један и вечит тон, ма да <pb n="216" /> је, наизменце, |
| n="19" /> <p>Ту, испред ње, остварио се један од најтоплијих њених снова: да у цркви служе само |
| , и осећајући као да се с њим удаљује и један део лепог богослужења у њиховој цркви.</p> <p>— И |
| раму значила је од</p> <p>тада колико и један раскошни концерт црквене музике.{S} Људи се преда |
| о, и коприву, и литију цвећа.{S} И мали један бео облачак, који је, као божји шатор, стојао раз |
| том да се <pb n="71" /> задржи и усами један мали, недовршени осећај .{S} Не пустити да поводо |
| тако апстрактан начин, да му лик њен ни један једини пут није изашао пред очи.{S} Ни тога дана, |
| ране ми се чини да ће све то време бити један златан сан, од кога човеку никад није доста.{S} А |
| е ту музичку загонетку сабљицом пресећи један од оних гиздавих официра који непрестано суделују |
| разилазили, улице се празниле.{S} Облак један , јесењи и кишан, путовао је некуд ведро плавим н |
| удом врати чудотворног певача, за часак један, само дотле док не изврши дело светиње и лепоте. |
| чевитом луку — да ли сте га ма за часак један волели, Ана, говорите истину, Ана! — шкргутао је |
| утрнулости по рукама и ногама, и стисак један око срца као да отров улази и њу. </p> <pb n="68" |
| едате као неки изабрани људи, као кутак један где има још чисте љубави за цркву и детињег веров |
| има живота с ове стране пакла, тренутак један, и сасвим је свеједно чиме ћу тај тренутак испуни |
| ј к њима дође, него да она, за тренутак један, излети одавде, да одлети до цркве, да чује и вид |
| ичар једног недостижног циља, несрећник један кога ће ужасна страст за идеју кљувати <pb n="178 |
| вори на очево питање.</p> <p>— Ја волим један идеал.{S} Један богати извор лепоте и музике, кој |
| д себе негде у куту срца пева.{S} Затим један мали прелаз.{S} Осмејак матере: да дете још и не |
| има меланхолија .{S} Видим и ја хладан један месец, који ме вуче, и у чијој мртвачкој литији з |
| та опет растадоше.{S} Забрујао је силан један тон кроз тишину, као да уз само Анино уво трепти |
| уо свирати.{S} За мене је то сад крупан један доживљај .{S} Скоро бих рекао да се бојим да се д |
| тро у гори.{S} После је свирала модеран један скерцо, у коме се тонови буквално премећу, и коме |
| ена, сећање?{S} О, то је бледо прозиран један лептирак, уморних, смрти и мира жељних крилаца, к |
| е гласове свештеника, плашљиви, сујетан један тенор, тенор владичиног ђакона, и брујне оргуље и |
| м крај ногу, чинио се Ани Недићевој као један од оних древних ђакона пећске патријаршије, који |
| ="156" /> кратко, окупио се око Ане цео један свет.{S} Три доктора са три разна факултета.{S} М |
| ији цео живот није толико вредан колико један тренутак њеног.</p> <p>Ту се Ана скрушавала, ту ј |
| сивом зиду старе цркве је оживео фреско један, редак и скупоцен као драги камен.{S} Тамо горе, |
| је ударао ногама о суву земљу.{S} Дечко један.{S} Савио леђа као мачка, дува у руке, и има поде |
| дједаред сетила старог владике.{S} Само један зид их раставља , он је можда такође видео веселу |
| утку, не занима ствар уопште, него само један квалитет музичког дејства.{S} Зар не ?{S} Али то, |
| сам.</p> <p>После, шетачи се, један по један, враћали столу.{S} На једном крају стола расправљ |
| да се топиле куће и баште.{S} Један по један део вароши је нестајао.{S} Најзад се видели само |
| је ово и оно свеједно, т. ј. како је то један исти део душе из кога је ђакон написао ово писмо |
| , смелом и лепом, као што је смео и леп један од оних црних нерава на белом мермеру .</p> <p>Мо |
| ешто необично, неслућено лепо.{S} Пехар један, који чува тајну најлепше лепоте.{S} И варао сам |
| з те средине која је кобна, која за час један може бацити у човека клицу смрти.{S} Одлучила је |
| и читању Еванђеља, осетио је ђакон опет један несигурни трепет у гласу, и скоро малаксалост при |
| а.{S} Да је најтоплија жена само артист један, који непрестано вибрира јер хоће непрестано да у |
| , лио се са проповедаонице тежак и чист један млаз, који је лечио и спирао ране и на души и на |
| и снови затрпавају?{S} Јесам ли ја већ један део монаха Иринеја сахранила? ...{S} Господе Боже |
| corda</foreign></hi> најзад не стиша у један таван, једноставан зачетак мелодије <pb n="243" / |
| и умиру у овом животу пре него што се у један сплет уврте са жицом која треба да зазвучи.{S} И |
| ћи, најзад, којима се сав живот сабио у један тренутак неизвесности, који су готови да доживе с |
| дигао кратак, нејасан и прекинут уздах један, и ово неколико речи:</p> <p>— Шта мислите о поре |
| } Ми смо дакле она два Енглеза од којих један пије само пунч, а други само грог.{S} Сад ћемо се |
| е руке, и са срећним полетом.{S} Светац један, у <pb n="92" /> монашком оделу.{S} Нежна једна п |
| м.{S} И био би, кад би био на свету још један ђакон Богородичине Цркве.{S} Ана се сећала ритмич |
| закитити.{S} Мати ју је двапута китила, једанпут целим букетом, а други пут двема ружама, али А |
| } Дај ми руку.{S} Обећај.{S} Обећај још једанпут.{S} Молим те као Бог што се моли.</p> <p>Необи |
| ји ме је, већ мртвог, још <pb n="49" /> једаред створио.{S} Потпуно смирен ћу примити завет, је |
| оредну улицу, и заобилазно иде кући.{S} Једаред , када је неминовно изгледало да ће се још у цр |
| озив.{S} И онда се, изгледало је, једва једаред оканули — белог голуба у њеној души.</p> <p>Међ |
| у дакле да су оригинални.{S} Не постоје једаред рођени, једни и једини.{S} Хартија , партитура, |
| да се с Богом разговарају.{S} Ани су не једаред засузиле очи, и чинило јој се тада да ништа дру |
| у пажње.{S} Мој је идеал жена која само једаред воли, а разорену или несрећну своју љубав носи |
| елијине, несрећне девојке, која се само једаред закаснила са милошћу, и погубила и Хамлета и се |
| ипак чинио тако мило наиван.{S} Као оно једаред <pb n="101" /> — она се почела опомињати драгог |
| ...{S} Зар није то тако као да сам већ једаред умрла? — насмејала се Ана, али кратко.{S} А пос |
| {S} Тешка ми митра.{S} Дошао сам да још једаред будем ђакон, онакав какав у свом животу никад н |
| је Ану за извињење, и за доброту да још једаред пређе с њим његов део. </p> <p>Ишло је лепо, ка |
| ко, у првом реду зато дошао да тебе још једаред видим — говорио је крунисани епископ скрушеним |
| из цркве последњи.{S} На излазу се још једаред осврнуо и поклонио, али црква као да није марил |
| /p> <p>— Истина је.</p> <p>— Кажите још једаред, Ана — муцао је ђакон.</p> <p>— Истина је. </p> |
| и лево и кроз парк ићи кући, или ће још једаред проћи поред цркве.{S} Вукло ју је да прође.{S} |
| ти ако те замолим да ми Анино писмо још једаред прочиташ?</p> <p>Ђакона је, напротив, свега обл |
| дућег богослужења може чути то исто још једаред.{S} То што се чује, то је песма душе његове оно |
| а свести, непотребна и без циља.</p> <p>Једаред, за време вечерња, кад су облаци застрли небо, |
| ко није силазио осмех са уста.{S} Мала, једва приметна рупица на бради удубила се, и испунила с |
| ноћ.</p> <p>Бог се смиловао.{S} Ана је, једва најзад, заспала мирним сном.{S} И сневала је да в |
| виши позив.{S} И онда се, изгледало је, једва једаред оканули — белог голуба у њеној души.</p> |
| ко од њих, и у крилу чедне усамљености, једва једном, тога дана, уста њихова се у пољупцу нашла |
| лико колико други пут.</p> <p>На улици, једва, узнемиреност ђаконова је почела нестајати.{S} А |
| ж нереда и греха, отварају се, с малим, једва чујним звеком, Царске Двери.{S} Полијелеј је још |
| S} Сигурно ни вама?</p> <p>Ана је мало, једва приметно поруменила, али се у унутрашњости својој |
| рнула.</p> <p>Монах Иринеј ју је нежно, једва осетно придржао за рамена, повео је до столице кр |
| љство.{S} Али ни то није било доста.{S} Једва створени, а већ претенциозни људи тражили су од А |
| вида.{S} Али је још једнако стојао.{S} Једва се кренуо.{S} Но тада тако одважним и крупним кор |
| але да га напишем.{S} Једно је брига да једва повраћено здравље не изгубите опет.{S} А друго је |
| /p> <p>Кола се кроз густу множину света једва кретала.{S} Коњи и точкови су газили и мрвили зел |
| ле руинираних покушаја талента и живота једва спасено јединче.{S} Слутим ја, госпођице Ана, да |
| хрпа малих белих коцкица, толико да је једва могла све да их задржи.{S} Читаво парче хлеба јој |
| нешто паучинало пред очима, ноге су је једва држале, уста су шаптала неразумљиве речи.{S} Љуба |
| једна појава, измалана као сан који се једва помолио из мрака ноћи, и прети да ће опет тамо да |
| је те вечери некако двоструко сањив, и једва је чекао да спусти главу на јастук.{S} Али у коме |
| горчина, скоро огорчење.{S} Први пут, и једва једном је и он доживео лепоту и срећу, и одмах, у |
| видела је да је тамо топло очекивана и једва дочекана.{S} Стари епископ ју је благосиљао дугим |
| ми само ви можете помоћи.{S} Ја се већ једва савлађујем од узбуђења.{S} Ми смо у чељустима стр |
| м тоном, тоном позива, који је Пашковић једва и дочекао.{S} Благодарно је погледао Ану, и пошао |
| ажи.{S} Питало се, да ли очи виде да су једва дочекане?{S} Сиромах ђакон.{S} Немирно је читао ј |
| S} Али тада се, нечујно, као први замах једва никлог крила, расклопе северне двери.{S} Арханђел |
| га је једна дама упитала шта најрадије једе од пилета, он је тек морао погледати у тањир да се |
| ре скине с врата, она, како је отац њен једи, чим забруји с Богородичине Цркве, одмах бројанице |
| кад је опазила да се и доктор Пашковић једи.{S} Само се владичин ђакон није бунио.{S} Он је, с |
| овала своје суграђане, а помало их је и једила.</p> <p>Стара двадесет и три године, одлична пар |
| од руке.{S} Госпођица Недићева је канда једина интересантна композиција у овој вароши, коју он |
| оје сам подцењивао и мрзио, ви, једна и једина, ви сте и мене светлошћу обасјали и лепотом улеп |
| ено дело</hi>!{S} Ви, госпођице Ана, ви једина, у реду толиких заслужних људи с којима сам у ду |
| много разговара .{S} Да јој, без једне једине лажи, исприча цео свој живот.{S} Да јој каже как |
| .{S} Не постоје једаред рођени, једни и једини.{S} Хартија , партитура, тек не може значити све |
| единствено и вечно биће, свој остварени једини облик, који је за сваког и за сва времена један |
| ава јој је обузимао сву свест.{S} Један једини мали барјачић се још лепршао .{S} Снажна мисао д |
| пстрактан начин, да му лик њен ни један једини пут није изашао пред очи.{S} Ни тога дана, ни су |
| пред тешке породичне катастрофе.</p> <p>Једини човек, који је смео отворити мала гвоздена врата |
| .{S} Млада, здрава, имућна, образована, јединица, уметница — а шта јој видиш од среће или од не |
| смрт угледног човека или свадба богате јединице, све су то разлози да живот запне и застане, и |
| пронашла је да Христос, и његова црква, једино помоћу музике успевају да томе хаосу даду облик |
| и су трајније и јаче од страсти срца, и једино оне могу победити и побеђују срце.{S} Стога се, |
| ошло.{S} Ђакону се чинило и природно, и једино могућно, да ће Ана бити Антигона његове судбине. |
| сле подне се пронео глас да је на умору једино дете директора Васића, а нешто касније се показа |
| и звезда закони небесне музике, и да су једино ритам и тон вечито вечни.</p> <p>Анино тело се и |
| о зајецала. </p> <p>— Иринеје, Иринеје, јединог, самога вас волим, круно, песмо живота мога! .. |
| е претвори у једину велику базилику, са једином службом и молитвом, цео простор између ње и мон |
| Љубав та из олтара је тако дивна, тако јединствена на свету, како јој се може одолети, како би |
| иректног саобраћаја са духом песника те јединствене драме.{S} Наравно, тако дочекане и обрађене |
| има.{S} Творевине те дакле имају своје јединствено и вечно биће, свој остварени једини облик, |
| Да јој изрази допадање и усхићење због јединственог појања.{S} Да је пита — ђакон је уздахнуо. |
| наштва њеног, то је горда чистоћа њена, јединство њено с црквом и олтаром , то је, најзад, Бог! |
| растављеним животима и телима негујемо јединство духа и душе, тај завет, сада, у несрећи , про |
| лела да фантазија чежње њене претвори у једину велику базилику, са једином службом и молитвом, |
| паванка којом је моја мајка успављивала јединче своје ...{S} Срећа и бол моје мајке, моје сирот |
| а.{S} Са оцем заједно умирало је његово јединче , т. ј. све оно у Ани што је било детињасто , м |
| покушаја талента и живота једва спасено јединче.{S} Слутим ја, госпођице Ана, да уметничким дел |
| љубави, и крст који мајчина рука ставља јединчету на чело и на груди ... </p> <pb n="244" /> <p |
| дугог лета и брижног тражења, са једним једитим зрнцетом сласти хита у ћелијицу своју, и опет ј |
| ни цветић душе људске, који, под једним једитим зраком, и на камену цвета.{S} Ана је видела да |
| е његове.{S} Једна поноситија од друге, једна светлија од друге.{S} Груди му се дизале широко и |
| уснама његовим стварала се, бујала је, једна реч.{S} Бујала, трептала, готова да се откине .{S |
| х жена које сам подцењивао и мрзио, ви, једна и једина, ви сте и мене светлошћу обасјали и лепо |
| човеку.{S} То је, како сте сами рекли, једна сасвим необична девојка - уздахнуо је ђакон занос |
| онда је пљуснула крупна, нагла киша.{S} Једна тешка капља се разпљеснула на девојачкој руци, ко |
| у, муњевито брзо, слике душе његове.{S} Једна поноситија од друге, једна светлија од друге.{S} |
| ла је главобоља, престао је и сумор.{S} Једна жеља ме сад још само тишти.</p> <p>Пашковић се ни |
| ноћ имамо већ трећи случај одраслих.{S} Једна девојка и два човека у мојим <pb n="192" /> годин |
| ласка у кућу искочила је одједаред сива једна мисао .{S} Сада одмах треба отиснути у страну све |
| у јауче и свилене своје косе чупа млада једна жена.</p> <p>— Лаку ноћ, Иринеје! — зауставио се |
| <pb n="131" /> се танка, воштано бледа једна рука, побожна и скромна, непрстенована, у тежак с |
| лепотом и чарима обдарио.{S} А госпођа једна, с лорњоном, унела му се у очи, да се, како је об |
| дно у порту, налазила се, у зиду, слика једна, којој нико није знао порекло ни значај, али која |
| ико, али то је велики бол.{S} Успаванка једна.{S} Успаванка којом је моја мајка успављивала јед |
| дност и триумфе њене, бити полифонијска једна тајна, бити залога за бесмртност лепоте. </p> <p> |
| ије сетио да је стварање света ђаволска једна ствар, која разне неочекиване посљедице може пову |
| в телесна пожуда.{S} Безбожна, демонска једна сила.{S} Сласт, коју човек испија у црном мраку н |
| љајем.</p> <p>Ана је осетила да се рука једна дотиче њеног рамена.{S} Брижна нека рука, која је |
| руди.{S} Запевала је онда срдачна, мала једна аријица, кратка, колико док окупано детенце у мат |
| очела одједаред силно да расте.{S} Мала једна жељица доскора, расла је она све брже и брже, при |
| имала осећање као да је љубав њена мала једна скупоценост, затворена у кутију, и спуштена негде |
| {S} Шта је друго Бетовен него катедрала једна без зидова, са крстом од сунчаних зрака и завесом |
| је страховито.{S} Јака, племићска, бела једна душа колебала се да<pb n="47" /> све порекне, да |
| е одједаред стала дизати непорочно бела једна рука, са прстима на орару.{S} Рука је заклонила о |
| нила.{S} И при том јој је увек долазила једна лепа алегорична мисао.{S} До онога дана, када је |
| се без корака.{S} Душу њену је испунила једна она реч, а прсти су лежали непомични на освећеној |
| Недићевих, после вечере, бити извођена једна врло лепа музичка пјеса, да ће ђакон певати, а пр |
| <pb n="92" /> монашком оделу.{S} Нежна једна појава, измалана као сан који се једва помолио из |
| е посљедица те посете — страшно, ужасна једна драма!{S} Не, не, боље је да не дође.{S} И мајка |
| рогуши.{S} Рогуши се као грдна животиња једна коју је божја рука уз длаку помиловала.{S} Али та |
| куту јауче и седе своје косе чупа стара једна жена.{S} А када тај црни вео падне на чело младић |
| ца, а деца као рајско цвеће.{S} Крилата једна глорија је лепршала над свима главама.{S} Нико ни |
| хташе, а у углу ока затрепта мала, љута једна звездица . </p> <p>Ђакон је ћутао.{S} И епископ ј |
| Осећајући да је и тај силни глас харфа једна која само под њеним рукама свира.</p> <p>— Како с |
| доспео у незгодно друштво.{S} Госпођица једна, нежна и танка као глас фрулице, дочекала је мона |
| руку је рука коју је, неки дан, старица једна пољубила, кад јој је ђакон додао свећу.</p> <p>— |
| е се љубави немојте плашити ...{S} Тица једна, са седом ћубом на глави, доћиће понекад, од тихо |
| му се учинила као <pb n="90" /> овчица једна, која из невоље неке упире своје безазлене очи у |
| га анатомски препарира.{S} А кад га је једна дама упитала шта најрадије једе од пилета, он је |
| д се ветар одмакао, травчице су полегле једна на другу, и Ани се чинило да шушкају нешто између |
| нестало са образа, а обрве се примакле једна другој, и на челу се опет исписала стара њена озб |
| што ми помаже, то су две десне руке, не једна.</p> <p>— Тако дакле! — смејао се Мајински више и |
| ме се, мало по мало, склапа и хармонише једна грандиозна целина.{S} Они су можда музички дневни |
| латну дршку путира као неко благо.{S} И једна од тих руку је рука коју је, неки дан, старица је |
| , које су године наслагале, видела се и једна усправна, скоро сурово строга која се морала урез |
| p>Гроб мога оца, то је врт, у коме живи једна моја покошена срећа, један вечити мој уздах.{S} А |
| аздвојни су дух и тело, и можда нема ни једна победа духа која би била коначни растанак од тела |
| с.</p> <p>Најзад, ђакону је упала у очи једна кућа, која му у ствари није могла пасти у очи, је |
| да ће заспати.{S} Али одједаред, мисао једна, оштрија од ножа, пререза јој сан, и погоди је жи |
| јало је вид чежње .{S} Кад би бар мисао једна могла бити гласник у његову душу!{S} Кад би се, м |
| о предлог да са музиком , пошто је само једна тачка, сврше пре вечере, а после вечере да изађу |
| Анин глас, хоће ли до њега допрети бар једна од њених речи.{S} Осетио је жељу да с њом дуго и |
| нства, с прашином раван, последњем црву једнак. </p> <pb n="205" /> <p>У моментима туге Ана је |
| есло се.{S} Глава, тешка као од камена, једнако се бацала с лева на десно, и заривала у јастук |
| а знацима неправедног страдања на челу, једнако му је излазило пред очи.</p> <p>— Иринеје, Ирин |
| воли.</p> <p>Како су миле те кокице.{S} Једнако скакућу за нечим.{S} За мрвицом на земљи, за му |
| стив је хтео бити свом својом душом.{S} Једнако је тражио начина да живот свој нуди и даје. </p |
| У грудима јој је ударало као чекић.{S} Једнако јој се чинило да чује корак који такође у капиј |
| уди су гутали не знајући шта гутају.{S} Једнако су загледали певача и свираче.{S} Јело се врло |
| наслоњен на мишицу ђаконову, владика је једнако оклевао.{S} Није му се улазило .{S} Пријатна му |
| ебдео негде високо горе.{S} Говорило се једнако о песми и свирци.{S} Још су дрхтали хоровођини |
| што је прошарено цвећем, и што то цвеће једнако истреса семе, и башта сваким даном расте ...{S} |
| оћа.{S} Иринеј се, наравно, не плаши, и једнако ме моли да га поведем, али, право да вам кажем, |
| ле ју је изгубио из вида.{S} Али је још једнако стојао.{S} Једва се кренуо.{S} Но тада тако одв |
| Иринејевој, опраштали су се, али су још једнако разговарали, главе су љупко климале, уста се см |
| сав шум око куће сабија и бруји.</p> <p>Једнако је слуктила, и због тога, као нека утвара, на п |
| аше, у темеље храма вашег!{S} Сад ћемо, једне недеље, доћи опет у Богородичину Цркву, али на мо |
| њене, неки сасвим непознати мотиви.{S} Једне вечери, кад је Недић већ био легао, отворила је А |
| И одједаред, пред њим је стојала слика једне девојке, симпатично озбиљне и непомично мирне, са |
| оју душу потпуно јасно.{S} Талас снажне једне јасности нагло је однео маглу испред унутрашњих њ |
| о препричавање једног осећаја, издавање једне тајне.{S} А музичко дело, међу свима уметничким д |
| Ђакону се чинило да у сунцу види портре једне жене, насликан, часом, од невидљивог сликара , и |
| јете и страсти.{S} Ђакон је у призив те једне речи бацао цео свој силни глас, са последњим треп |
| ебо су треперили без једне борице , без једне завесице.{S} Сат на кули је избијао као да шкрипе |
| дуго и много разговара .{S} Да јој, без једне једине лажи, исприча цео свој живот.{S} Да јој ка |
| .</p> <p>Ваздух и небо су треперили без једне борице , без једне завесице.{S} Сат на кули је из |
| асвим изненада, поче да говори о удадби једне даљне рођаке која се венчала пре годину дана.{S} |
| ила.{S} Она је одиста била уморна.{S} С једне стране од посла, а с друге стране и од тога, што |
| оварала је и она тихо, са уздахом.{S} С једне стране ми се чини да ће све то време бити један з |
| се склони, и скоро је утрчала у капију једне куће у којој никад није била.{S} У грудима јој је |
| штеног лепа.{S} Зидана је била по узору једне од најлепших наших средњевековних задужбина, и им |
| а болест која прети да ће наићи.</p> <p>Једне вечери искрсе пред њу неочекивано питање: да ли ђ |
| игинални.{S} Не постоје једаред рођени, једни и једини.{S} Хартија , партитура, тек не може зна |
| а, ону, у којој сви без разлике падамо, једни побеђени, други преуморни. </p> <pb n="211" /> <p |
| делили се, у главном, у две странке.{S} Једни су сматрали да <pb n="4" /> Ана, баш као и све др |
| ли потрошен.{S} Испрезали се и људи.{S} Једни, који су тешко радили , а нису у том раду ништа в |
| ући која је дом усамљености и одрицања, једним зидом растављени од капеле и олтара, читају љуба |
| овићев корак меша са још <pb n="210" /> једним кораком.{S} Усплахирила се.{S} Тражила је брзу н |
| му је на ум да има извежбано око, и да једним погледом уме наћи предмет размишљања или забаве |
| после дугог лета и брижног тражења, са једним једитим зрнцетом сласти хита у ћелијицу своју, и |
| ићевима ђакон.{S} Сам, <pb n="78" /> са једним влатком тресличице-траве у руци, коју је гледао |
| опала та пурпурна фантазија природе над једним још зимогрозним виноградом, и у маглици једној, |
| лагородни цветић душе људске, који, под једним једитим зраком, и на камену цвета.{S} Ана је вид |
| ма у цркви сем те Велике Песме, која је једним махом однела сву славу њену и њених певача, у ко |
| га је не само радним енергијама, него и једним сталним, високим узбуђењем свога духа.{S} То узб |
| потећи у траву.{S} Ћутала је.{S} Таквим једним ћутањем, од кога је и Недић занемио.</p> <p>Био |
| S} Стари епископ ју је благосиљао дугим једним благословом , као да жели главу да јој домаши, и |
| опазио.{S} И благодарио је Ани погледом једним у коме је блистао највиши ентузиазам.{S} То немо |
| ане и на души и на слуху.{S} И то леком једним , кога ради су и ране саме постајале драге.</p> |
| дарним поклоном главе и тела и осмејком једним врати сву прегршт среће.{S} Хитнуо јој је ту сре |
| ело и груди, и хвата га за срце стиском једним који боли. </p> <p>Бол је после прошао, али је о |
| , ни целивачи икона, него они, који бар једним високим и уметничким аскетством умеју осветити с |
| ва иде у сусрет старости и смрти.{S} И, једнима се привиђао нервозни и маниакални тенор, други |
| тако.{S} Него једну реч, један поглед, једно страшљиво осећање треба умети угрејати ватром цел |
| у да се врте, коче се и хладе, тако се, једно по једно, заустављали разни покрети, и испрезали |
| ђаконом. </p> <pb n="32" /> <p>Међутим, једно десетак дана по Духовима дошло је до нечега што ј |
| р ви то не осећате ! ...{S} Једно само, једно ми кажите ...{S} Да ли ме још волите, бедну, јадн |
| Иринеје, зар ви то не осећате ! ...{S} Једно само, једно ми кажите ...{S} Да ли ме још волите, |
| живот лак и пријатан и сушта лепота.{S} Једно бих само хтео да буде друкчије.{S} Да се ви одмор |
| волети црква, а да се не воле људи.{S} Једно се без другога исто тако не да замислити, као што |
| м.{S} Може бити да ће ме он и звати.{S} Једно знам сасвим извесно, а то је да нећу отићи. </p> |
| ствари су ме нагнале да га напишем.{S} Једно је брига да једва повраћено здравље не изгубите о |
| у очи. — Ви, дакле, држите да је црква једно, а људи друго.{S} Не може се служити цркви, а да |
| да неће мислити на Иринеја, да ће га за једно време заборавити.</p> <p>А нервозније но икад је |
| за клавир, или узимала виолину, свирала једно четврт сата, и стишавала се.</p> <p>Не, ништа нов |
| асе тако окомито, да умало није згазила једно голишаво циганче на улазу у варош. </p> <p>- У св |
| душе дошао уздах, или невесео поглед на једно од празних домаћинових места, али, младост се <pb |
| са замишљеним очима, загледаним увек на једно место, са богатом косом и меканим великим шеширом |
| ирнуо очима.{S} Њему се чинило да то на једно излази. </p> <pb n="25" /> <p>У ствари, имали су |
| гушица удахнуо у себе, и двадесет пута једно за другим умро, само да се збуде нешто тако лепо |
| немогућно.{S} Бог се мора радовати кад једно биће новим тешким заветом љубави помаже завет мон |
| могла ући? </p> <pb n="207" /> <p>— Од једно четврт сата му је лакше, али немојте улазити.{S} |
| примери би се можда могли подвести под једно опште значење: борба између јачине и слабости, из |
| га, и, не знајући, додавали између себе једно другом руке.{S} Свечаност и срећа су их стезали у |
| а .{S} Ах, како се на разне начине може једно исто рећи.{S} Колико пута су и други људи то исто |
| лабачак цвркут тице. </p> <p>Владика је једно пет шест пута прошетао главном уздужном стазом ба |
| есење лишће.{S} А тамо унутри?{S} Стоје једно крај другога, сићушни, страшљиви, пролазни, смртн |
| алас звука, у потез гудала.{S} И мољење једно, скрушено и љубавно, да музика да гласа ономе што |
| а непријатеља који, као паук муву, хоће једно друго да исисају, у два лопова који краду и отима |
| т.{S} Завет лепоти и уметности Кандилце једно, које има душу само зато да ужива што гори.{S} Го |
| два ока, два сасуда таме.{S} И да срце једно, чисто и мирисно као дивља шума, дозове Бога, при |
| е арханђела Гаврила. — Они се насмејаше једно на друго. — На пр. арију из свршетка трећег дана, |
| а други пут двема ружама, али Ана је и једно и друго скинула са себе.{S} Она је додуше врло во |
| ом душу, преварити Бога, завет, цркву и једно друго!?{S} Никада!{S} Никада!{S} Или ће пљуснути |
| ћним осмесима, који се јављају кад људи једно другом милости чине, кад је и љубав међу њима сам |
| а њихова се у пољупцу нашла.</p> <p>Али једно од њих је било мртво тога дана“.</p> <p>Дуго посл |
| остала њихово вољење.{S} Опет су живели једно у другом као што музика живи у жици.</p> <p>Али ј |
| врела уста, и склањали их опет и љубили једно другом руке, и кидали се да беже, и враћали се ил |
| људског, који сте љубави своје положили једно у друго <pb n="176" /> као да сте драги камен дра |
| висине.</p> <p>Тога дана, они су дошли једно другом у загрљај, тесни загрљај тела уз тело, и д |
| е укаљати , пасти, у пијанству ишчупати једно другом душу, преварити Бога, завет, цркву и једно |
| одила и развила тако да они никада речи једно с другим проговорили нису.</p> <p>Како је то лепо |
| атеме у руке — све јој се то чинило као једно бљештаво заваравање.{S} Заваравање, док се младић |
| е болан.{S} Он је лепота.{S} Он је дуго једно свитање среће.</p> <p>— Смем ли вам писати оданде |
| кад је ипак дошло до тога да је заволео једно створење више од свих дугих, Бог му је помогао.{S |
| Мајински је двадесет минута дуго чистио једно пилеће крилце, и скидао с њега сваку скрамицу и в |
| доћи.{S} И онда ју је, као рој, обузело једно тако сложено сећање и осећање свега што јесте и ш |
| > <p>Младост њена је доскора имала само једно годишње доба, пролеће.{S} Па и кад је љубав дошла |
| мени?</p> <p>— Мислим да сте непокорно једно анђелче које свештенику своме неће да пољуби руку |
| рте, коче се и хладе, тако се, једно по једно, заустављали разни покрети, и испрезали из оног д |
| е у мени самом негде готово чекало лепо једно чудо.{S} Ја сам пре био дивља лоза која никад цве |
| ништа није опажао.{S} Још даље, маторо једно дрво, са стотину очију у дебелој својој кори, тре |
| и човек одједаред учинио као неупознато једно благо, као несрећно створење, као жртва рђавог и |
| док у њему има искрице љубави за псето једно, за слику једну, замисао једну.{S} И био је увере |
| то је живот изједначује и слива у нешто једно и вечито, као што је један и вечит тон, ма да <pb |
| х — шалио би се Недић. — Двапута те већ једно исто питам.</p> <p>— Слушам нешто друго, па не чу |
| она представљало јој се као повлачење у једно чаробно удубљење, одакле ће слика она на дверима |
| гичност тренутка.{S} Поставља се лекару једно препредено , а о болеснику бајаги сажаљиво питање |
| Аниној.{S} Небо и срце Анино гледали су једно у друго.{S} Нешто рајско је сишло одгоре.{S} Недо |
| али и састали.{S} Стојало је између њих једно узајамно жељно упијање присутности оног другог.{S |
| су пролазни, а пастири су вечни.</p> <p>Једно се монаху Иринеју није свидело.{S} Црква, у којој |
| и ђакон нарочитим сунцем греју.</p> <p>Једно опажање се временом ипак потврдило , и почело Ану |
| а нигде нема лепшега храма.</p> <p>Али, једног јесењег дана, владичин је ђакон више но икад осе |
| Шта ради та Ана! — продерала се чисто, једног дана, нервозна начелниковица на доктора Пашковић |
| о чује, и обрадова је мисао да ће можда једног дана бити у стању да одсвира музику свога живота |
| се! — молила се она и за себе, и још за једног грешника .{S} За монаха једног, који се, тамо, п |
| дана.</p> <p>Владика изгледа као сенка једног човека кога више нема — помислила је Ана.{S} Так |
| ће можда баш на њиховим светлим крилима једног дана умирати сунце.</p> <p>Дошли су у то још нек |
| дневник, у коме лежи цела целцата тајна једног живота.{S} А они се круне, опадају, брже него цв |
| га: </p> <pb n="180" /> <p>„Глорија сна једног, богатог као два млада живота, подигла се тога д |
| Треба болног размотавања и вулгарисања једног можда префиног контакта талената и душа.{S} Одри |
| {S} Докле такву љубав имамо, ми смо, са једног гледишта, савршена створења.{S} Ми ћемо, дакле, |
| светле, умиљавале би се погледом псета једног које нема господара.{S} Анино срце би опет под т |
| њим је лежао интересантан костур тичета једног, са кончасто танким ребрима која су изгледала ка |
| ског гледишта, а после опет са гледишта једног лаика.</p> <p>— Зар не, реци сам.{S} Кад ви, лаи |
| и још за једног грешника .{S} За монаха једног, који се, тамо, пред Часном Трпезом, моли Богу з |
| и, саме очи њене говоре о чедности срца једног коме нигде нема равног. </p> <p>— Пошто је већ и |
| замисли и стилу тих литургија има душа једног великог уметника.</p> <p>Најзад, како и не би би |
| S} Понекад ми се чини као да се то душа једног драгог покојника спрема да ме посети.{S} Видећет |
| трептала нота чисте, праве душе, правог једног славуја који је у бодљикавој, сувој шуми бившег |
| у је одједаред изгледао као цезар новог једног племена које тек долази.{S} Као Богом изабрани х |
| 01" /> — она се почела опомињати драгог једног доживљаја још из првог времена после његовог дол |
| .{S} Њега и цвеће успављује глас младог једног монаха.</p> <p>— Ана, тебе канда напушта слух — |
| вођу њиховог певачког друштва.{S} Малог једног чичицу, помало ружног, помало смешног, помало па |
| 6" /> ветра, створио првог коња, дивног једног зеленка , и поклонио га младићу. </p> <p>Монаху |
| води, то је можда само костим узвишеног једног мртваца.{S} То је можда све само груба ларма кро |
| ртвих ружа и иструлели остатци покојног једног света, то му је сад друштво, то су му сад гости |
| /p> <p>Ђакон се међутим задржао дуже од једног тренутка, т. ј. владичино изненађење и радовање |
| ије , скоро брутално, црвенио ситан род једног огромног, кривог јабуковог дрвета.{S} Ани се јак |
| е, и божјег благослова.</p> <p>Нашла је једног малог гимназисту, из првог разреда, који је имао |
| прво да зове оца свога, а после, после једног страшног погледа и вриска, стала се опраштати од |
| целу ноћ може провести понављајући име једног човека, и може се пробудити, у свету недељу, бле |
| чулна музика.{S} Отворено препричавање једног осећаја, издавање једне тајне.{S} А музичко дело |
| , и сви болни и тешки прелази њихови из једног у други.{S} Ана је одједаред почела бројати свој |
| дешава, и не познајући га таквог ни из једног случаја његове лекарске праксе.</p> <p>— Ужасно, |
| овима , херцозима и књегињама наслика и једног православног калуђера ...{S} Али онда је монах И |
| самоћа.{S} Два прста пред гробом, жалим једног старог монаха што је сам.{S} Живот је тако тежак |
| {S} Да ли хоћете тиме да кажете да ћемо једног дана умрети?{S} Него?{S} Да ће неко од нас двоје |
| : да ли је његов Иринеј збиља фанатичар једног недостижног циља, несрећник један кога ће ужасна |
| ио, да је најзад постао просто пратилац једног превлађујућег осећања.{S} Све више је Ану савлађ |
| ледале потпуно туђе и немогућне.</p> <p>Једног дана се онда запитао: шта треба да буде највесел |
| пирао. </p> <p>И то је био повод те је, једнога дана пред вече, монах Иринеј дошао Недићевима у |
| се подругљиво, да јој је стари доктор, једнога дана, почео говорити ласкаве ствари, да јој се |
| инило да целим телом трепти и бруји.{S} Једнога дана, из виолине њене је пропевао нов мотив.{S} |
| знала њене нарочитости и лепоте.{S} Са једнога места у женској препрати се чинило као да тамо, |
| олопоклоници.{S} А ако успеју да заволе једнога Бога, муче га исто тако као што и човека муче. |
| на, Ана, зар сте могли, зар сте могли и једнога часка .. . ја сам недужан потпуно, ја вас нисам |
| средство у рукама демона!{S} Не тако ми једнога Бога, не!{S} По цену своје пропасти бих је истр |
| азао ...{S} Ах! ...{S} Иринеје, тако ти једнога Бога, признај ми, да ли сте срећни, да ли сте н |
| све теже и теже суди. </p> <p>Изведавши једнога дана ту слику свога стања прилично на чисто, Ан |
| о је Мајински направио гримасу , да сем једнога Бога никоје анђеле и свеце не признаје.</p> <p> |
| што само пред јаки мраз искачу. </p> <p>Једнога дана, баш кад је имала вежбање с децом, дошао ј |
| гласа дошла до потпуног израза.</p> <p>Једнога дана је хоровођа сасвим оболео.{S} Тражио је пе |
| S} На липу наслоњен, са обема рукама на једној ниској грани, извијена врата као у неком чекању |
| нство и сву моћ човека, и уздигао се на једној необичној гордости, гордој од лепоте и вере у ле |
| ао ви, госпођице Ана.{S} Ја сам у кризи једној, и мене треба саслушати , и помоћи ми, као и сва |
| још зимогрозним виноградом, и у маглици једној, пуној летње врелине.{S} Застала је да је се наг |
| А снови његови су мирни снови о девојци једној која с њим заједно цркву служи.{S} Која је такођ |
| се предавала осећају очекивања, слаткој једној слици о триумфу музике и црквене церемоније и у |
| стојала је тамо Ана Недићева , држећи у једној руци молитвеник и цвет, а у другој душу своју.{S |
| у и дати!{S} Кад би се само за час кроз једнолики мир његовог живота могао пронети бат срца или |
| ролазност ни неверство.{S} Кад то биће, једном речју, воли и сагорева зато да душу калуђерову с |
| жу.{S} А донео је тај сат монах Иринеј, једном приликом , владици на поклон.{S} Међутим, свега |
| зрак.</p> <p>— И пролепшао се.</p> <p>— Једном речју, изгледа као Платонова идеја о некадашњем |
| њих, и у крилу чедне усамљености, једва једном, тога дана, уста њихова се у пољупцу нашла.</p> |
| а, скоро огорчење.{S} Први пут, и једва једном је и он доживео лепоту и срећу, и одмах, у истом |
| ујале су пчеле.{S} Поводећи се очима за једном пчелицом, он одједаред угледа торњеве Богородичи |
| нашањем у њој показује живу љубав према једном вишем животу у човеку.{S} То је, како сте сами р |
| савршено небесна.</p> <p>Одједаред, на једном месту, Ани у сусрет, светлост је поцрнела.{S} У |
| на, и застајала опет, минутима дуго, на једном месту, са жељом да виче, да удара и зло да чини, |
| је била, па се нигде није радило.{S} На једном месту је ипак клепетала вејалица, и кроз прашину |
| е, један по један, враћали столу.{S} На једном крају стола расправљало се врло занимљиво питање |
| из неке страшне јаме, а ипак се све на једном <pb n="193" /> месту мучи, кида и напреже.{S} И |
| n="52" /> <p>Монах Иринеј је стојао на једном месту доклегод свирка није престала.{S} Па и пос |
| м Богу обећао: чедан, идеалан живот, са једном великом љубављу, којој не прети ни пролазност ни |
| човек мора смејати.{S} А завршила је са једном старинском љубавном мелодијом неког ретко извође |
| ља са дугим паузама, испуњавао те паузе једном отегнутом муком коју је ваљда само Ана била у ст |
| ој чудној радости што је жив, у рајском једном осећању да радосном човеку ништа не треба.{S} И |
| срет, светлост је поцрнела.{S} У витком једном потезу , смелом и лепом, као што је смео и леп ј |
| био јој руке, косу и чело, и то опојном једном врелином од које нема спасења, која жеђ и несито |
| гу, а снове и љубав своју пружа простом једном калуђеру који лепо пева. </p> <pb n="84" /> <p>Ђ |
| е у несрећном калуђеру.</p> <p>А Ана, у једном од оних злих тренутака кад човек триумфује што ј |
| о, и служећи свештеник само за часак, у једном одсеку службе, замењује ђакона.{S} После <hi>При |
| и немилосрдним путем живота.{S} Чак, у једном тренутку, Ана му се учинила као <pb n="90" /> ов |
| ештеник говори.{S} А и да се забунила у једном, ето, свештеник рецитује и наредно, па затим и з |
| д остао без ослонца, он је, губећи се у једном облику, појавио се у другом.{S} Опет тако, незна |
| љу.</p> <p>Очи им се најзад састадоше у једном ретко срдачном погледу.{S} У зеницама монаха Ири |
| крпа.{S} У исти мах руши и лупа.{S} И у једном правцу котрља све предмете и њихове крњатке.{S} |
| ли његова старост.</p> <p>А никад, ни у једном писму ми није пребацио што сам отишао, и није ме |
| и човек се тресе од блаженства. </p> <p>Једном младом човеку, који је топло волео госпођицу Нед |
| и која ће сад у ваздух да прсне.</p> <p>Једном приликом, на ужем музичком поселу у њиховој кући |
| ју руку и промењљивост и владање тона у једноме гласу.{S} Она само још очима и ушима мисли.</p> |
| gn></hi> најзад не стиша у један таван, једноставан зачетак мелодије <pb n="243" /> негде на дн |
| у својој свечаности него икад.{S} Тако једноставан како је једноставна груда злата, која је ск |
| >Ану су раздирала два разна осећања.{S} Једноставна и дубока детиња жалост, што немоћан и апати |
| него икад.{S} Тако једноставан како је једноставна груда злата, која је скроз иста, скроз драг |
| > <p>Како је љупко и чисто свирала онај једноставни завршни мотив можда најхуманијег Бетовеново |
| и, облачни јесењи дан, и кад је у цркви једноставније него икад.</p> <p>Осетила је неку досаду |
| над њих, на амвону, монах Иринеј је био једноставнији у својој свечаности него икад.{S} Тако је |
| дохватио скоро побожни неки занос пред једноставним, чистим срцем те девојке, и пред тим сузам |
| блаженство, којим Христос испуњава душе једноставних људи, а и сав хаос, који име Христово у ду |
| јој се тако може.{S} Други се опет мање једноставно пребацивали преко њеног понашања и проблема |
| рквена музика, а ипак тако весела, тако једноставно срдачна.{S} Ви да певате арханђела Гаврила. |
| } Ана је стојала крај високог фикуса, у једноставној белој хаљини, мирна као струк цвета кад ни |
| ивао једну капљицу од његовог блага.{S} Једну капљицу оне чистоте којом он прашину земље прска. |
| ља, а приспела на своје место да угледа једну сасвим нову сцену.</p> <p>Света је било врло мног |
| ом животу човека уопште.{S} Али знам за једну унутрашњу борбу њену, која је тешка и претешка са |
| ислио је.{S} Али после је опазио да има једну борицу и на души, и да је та борица канда све дуб |
| > <p>Црна табла је дакле обешена још на једну кућу више.{S} За трен ока, Недићеви се нашли затв |
| прска.{S} Видео сам у души вашој љубав једну, о којој анђели не сневају и о којој песме не пев |
| ој својој збирци партитура, пронашла је једну необичну руску композицију, састављену из разних |
| ми се чини да сам Ану, тиме што сам је једну родила, закалуђерила .{S} А она — смешила се Неди |
| енилу лаких тканина и чипака, опазио је једну сиву и жалосну празнину.{S} Комешање људи је доду |
| ао је да попије други чај.{S} И да чује једну сасвим нову, модерну ствар, која је тек пре некол |
| } То је можда све само груба ларма кроз једну прашином засуту тишину, која не може више пропева |
| ла у себи држи, као да све гласове кроз једну, своју душу слива.{S} Људи су узбуђени.{S} Има их |
| ладић. — У свему ти не могу помоћи, али једну жељу, ма коју, могу ти испунити.{S} Промисли , ре |
| своје поједине љубави, и почео осећати једну, уједначену љубав за све што му је познато.{S} По |
| м. — Није истина ни то да не сме волети једну жену изнад свију жена!{S} Није истина дотле, док |
| - Онда бисте можда могли поднети да вам једну од тих многих десних руку и одсечемо.{S} Наравно, |
| ам, Бог зна откад већ, покорно очекивао једну капљицу од његовог блага.{S} Једну капљицу оне чи |
| шковић, који је у тај мах баш довршивао једну своју вештину, да т. ј. на режањ хладног прасета |
| за псето једно, за слику једну, замисао једну.{S} И био је уверен да дотле, докле Бог у човеку |
| нити душе човјечје.{S} Не тако.{S} Него једну реч, један поглед, једно страшљиво осећање треба |
| о.{S} Затим се потпуно тупо загледала у једну бубу, која се са одломљеним пипком и са сломљеном |
| ст, никакве анализе.{S} Све ти то иде у једну флашицу , под исту етикету: отров, љути отров?</p |
| јој је чак жеља да се и она претвори у једну од тих малих животињица, скромних, тихих, без жељ |
| са клавира, и почела свирати Бетовенову једну сонату.{S} Силно, краљевски.{S} Монах Иринеј се с |
| искрице љубави за псето једно, за слику једну, замисао једну.{S} И био је уверен да дотле, докл |
| авно већ будна, спазила је на зиду малу једну слику, која је, као у мрачној комори, стојала нат |
| е и цвеће, и опрезно остављао на страну једну цветну шибљику, пуну пчела.{S} Ана је застала, ис |
| ог укрштеног орара је Ана видела опојну једну виткост, и знала је да су на глави ђаконовој очи |
| зенице се промоли душа, огрнута у болну једну молбу.</p> <p>— Не, нисам само тебе ради дошао.{S |
| и састављао дане и ноћи у дугу и мучну једну службу, у којој је, више но икад, давао целога се |
| а је у срећи, више но икад, имала ведру једну свест, којом је и најнезнатије детаље свога живот |
| устити да поводом њега склизнемо у ситу једну сласт, у којој се грца од уживања , али која не д |
| или.{S} Као оно што кроз шуму уме проћи језа, одједаред, и до последњег <pb n="165" /> листка, |
| {S} Као водопад, који се лије из чистог језера негде у врх планине, лио се са проповедаонице те |
| тим рукама као што водене руже леже на језеру које се поноси њима.</p> <p>— Јесам ли ја терет |
| ати по храму, и претворити бачву воде у језерце божјег благослова и божје милости. </p> <p>Људи |
| да је тренутак добио одједаред и своју језивост.{S} Осетило се да је имитација , недокучним не |
| одједаред почела трептати врелом неком језом.{S} Било јој је као жедној, сувој биљци, којој је |
| , давала ипак постајање, преливе, боју, јек и сву душу гласа тако истоветно исто са ђаконовим р |
| вих груди као велико звоно, од чијег се јека облаци плаше. — Калуђер сам свом душом и љубављу с |
| и , Христос се сакрио за облаке, а кроз јектенија ђаконова се чуо тон туге и немоћи.</p> <p>То |
| чунајући да после Достојног има још три јектенија која говори свештеник, а онда ће се отворити |
| ?{S} Сиромах ђакон.{S} Немирно је читао јектенија, а глас је излазио из њега као никад.{S} То г |
| ро је бројала.{S} То је сад већ четврто јектеније које свештеник говори.{S} А и да се забунила |
| не његове породице.{S} Крао је време од јела и одмора, и састављао дане и ноћи у дугу и мучну ј |
| онда, кад не бих знала разлог зашто се Јела опирала удадби за свога мужа.{S} Овако, знајући да |
| ред ђакон. — Говорите, говорите истину, јели то неваљалство ? ! ...</p> <p>Ана је пробледела на |
| <p>— Нећеш, наравно, скоро ни бити.{S} Јели? — Ђакон се задовољно смешио. — Онда те молим да п |
| днако су загледали певача и свираче.{S} Јело се врло мало.{S} Ни они, који су иначе познати бил |
| ло је у чинијицу каше пред собом и није јело. </p> <p>Владика се при доручку хвалио да је врло |
| иноћ, за вечером.{S} И кад су га нудили јелом, њој је падало на ум да мајка њена покушава сенку |
| и наместио нож и виљушку у знак да је с јелом готов.</p> <p>У тај мах се зачула славујска трила |
| p>Тамо на главној стази, дечко је сео и јео.{S} Однекуд се показало псето.{S} Од зиме ваљда, ле |
| Мајински треба часом да изађе напоље , јер га неко тражи.{S} Мајински се извинио .{S} Ана је о |
| там, кад знам да ме нећете изневерити , јер себе не можете изневерити ...{S} Бојим се канда ипа |
| ртвујте ништа!{S} Ја морам ићи, морам , јер несреће мора бити, растанка мора бити, Иринеје, зар |
| а улици, јер је њихов, јер је калуђер , јер је дужност његова широка милост целом свету.</p> <p |
| девојка само помало бледог уља долива, јер не чека женика, него чека његово царство и његову с |
| ија ни људи не бележе.{S} Не бележе га, јер тај живот не значи догађаје.{S} Али зато значи вечн |
| ољубац љубим, и вратићу га, и узећу га, јер је мој, јер је до саме несреће мој! ...{S} До несре |
| а, и не плашим се од жене живота свога, јер је та жена бела невеста душе моје, поноса мога, зав |
| у њеном ...{S} Јер ћу је волети и тада, јер цео свет волим, јер је чиста калуђерска душа у мени |
| ка из околине.</p> <p>Ана се опростила, јер је морала раније бити у цркви .</p> <p>Кад је стигл |
| а тако много калуђера међу свима људма, јер, Бог, лепота и чедност, то је један исти завет.</p> |
| ви наше не би било, не би је било, Ана, јер она није то што се зове љубав између човека и жене, |
| ће ништа да виде, уста твоја су хладна, јер никога нису пољубила.</p> <p>А прсти твоји милују, |
| стом, који, кад тад, погоди свака жена, јер свака жена све добро и све царство своје у грудима |
| жи.{S} А Анине очи се упирале у ђакона, јер је она од њега више очекивала него од својих певача |
| ло трага.{S} Трзала се од сваког шушња, јер се бојала зле вести.{S} Затворену њихову кућу желел |
| ика сама.{S} Црква треба да буде љубав, јер је и музика црква. </p> <p>Волети, а не смутити душ |
| лесног просјака на улици, јер је њихов, јер је калуђер , јер је дужност његова широка милост це |
| Разбићу монахову победу у парам парчад, јер и он је разбио моју!{S} Разбићу му триумф, и ако тр |
| Млитава корака свршавају своје послове, јер им свима смрт стоји за вратом.</p> <p>Гле, и код су |
| же живети у цркви.{S} Не може, Иринеје, јер је љубав телесна пожуда.{S} Безбожна, демонска једн |
| не због болести и затворене капије, не, јер он се не <pb n="206" /> боји и моли да га приме, не |
| на харфу, очи твоје су мирно загледане, јер неће ништа да виде, уста твоја су хладна, јер никог |
| и.{S} Али ће се смирити.{S} Смириће се, јер смо поносити монаси нас двоје.{S} И тада, кад се см |
| аљда и провела цео свој живот као дете, јер деца су без успомена.{S} Први мој доживљај је моја |
| убави!{S} Калуђери смо искрени и прави, јер калуђерске душе имамо.{S} Нисмо испосници, ни читач |
| hi>Вонмем:</hi> Богу се окрените, људи, јер се светиња дешава у олтару. </p> <p>За Ану је то ув |
| срећа је уза ме; а ви ћете остати сами, јер тако мора да буде — мислио је у себи Недић, посматр |
| Хамлета, има га и у најсветијој песми, јер, иако је зачета негде међу звездама, написана је на |
| м, јер је чиста калуђерска душа у мени, јер живот мој лежи на поносу, а понос! о, понос може за |
| Скоро бих рекао да се бојим да се деси, јер— ђаконов ниски, звучни глас је био тако мекан, тако |
| поједе.{S} А најзад је почео очајавати, јер, све оно што је у храбром, силном ђаконовом гласу и |
| аже да никоји бол не треба прецењивати, јер после годину дана он више не постоји, његово име и |
| цркви и Богу, морам, морам се сурвати, јер морам пољубити његова мирна, хладна, света и мекана |
| а оно што сам хтела, и нећу се враћати, јер немам куда да се вратим.</p> <p>Монах Иринеј је дрх |
| .{S} Ана!</p> <p>— Нећу ништа одрицати, јер сам урадила оно што сам хтела, и нећу се враћати, ј |
| сам зато јер сам хтео и морао то бити, јер је калуђерска душа у мени !{S} И Ана је калуђер, и |
| ти гроб, мислио сам да смем то учинити, јер покојни Недић је био и мој пријатељ, а, сем тога, А |
| вас смео с поуздањем тешити и храбрити, јер је болесник врло немоћан ...{S} Може бити ипак.{S} |
| /p> <pb n="41" /> <p>Требало је журити, јер се и Пашковић журио.{S} Остало је само толико време |
| } Само немој одвише много одуговлачити, јер моја повратна карта може сваком поштом стићи. </p> |
| видети .{S} Није се чак могло ни чути, јер је почео дувати чудни онај јесењи ветар, који одгор |
| је срце, које се више није дало стећи, јер више није било празно.</p> <p>Може бити да та тајна |
| аког голог, болесног просјака на улици, јер је њихов, јер је калуђер , јер је дужност његова ши |
| оја му у ствари није могла пасти у очи, јер се сва увукла иза густог зеленила истурене баште.{S |
| , и вратићу га, и узећу га, јер је мој, јер је до саме несреће мој! ...{S} До несреће, да!{S} Р |
| у је волети и тада, јер цео свет волим, јер је чиста калуђерска душа у мени, јер живот мој лежи |
| ојање?</p> <p>— Није ми могло бити жао, јер ја сам</p> <p>непрестано чула то појање.{S} Чим ост |
| .{S} Жагор је Ани и ђакону добро дошао, јер никако нису умели да заподену разговор.{S} Чинило и |
| и молио: дај ми крила. — Бог се збунио, јер крила су смели имати само анђели.{S} И замислио се |
| сам у неприлици како да се споразумемо, јер се у тој ствари, у ствари музике, мислим, још никад |
| додавао је, очигледно потпуно искрено, јер би нерви његови, и без непосредног надражаја , поче |
| >— Срећан сам!{S} Срећан сам бескрајно, јер с љубављу мојом добро у мени расте!{S} Ја служим Бо |
| их је морала помагати више него обично, јер је стари хоровођа побољевао и доста неуредно долази |
| ц, мој пољубац, моју сласт, моје добро, јер он ништа нема што није моје, он је сав, сав мој!{S} |
| ли рећи? — питала је Ана као забринуто, јер је монах Иринеј малопре канда хотимице обишао одгов |
| ио.{S} Потпуно смирен ћу примити завет, јер никаквих врлина немам, сем великог, милостивог сажа |
| е.{S} Сачекати треба ма коју извесност, јер су неразрешене муке теже од свега.</p> <p>Свештеник |
| обично.{S} Усрдно и дуго се молио Богу, јер је осећао узнемирење.{S} Као дете свој посечени прс |
| тиш и свираш.{S} И не видиш чежњу моју, јер очи твоје неће ништа да виде.</p> <p>А ја те љубим. |
| вљу у очима, и дохватио је Ану за руку, јер је видео да хоће да пође, а знао да их само педесет |
| ча.{S} А ђаконове очи се упирале у Ану, јер је он од ње све очекивао.</p> <p>Ана је, одиста, ду |
| рује и одржава сталну борбу.{S} Сталну, јер не сме погинути у искушењу.{S} А мора примати искуш |
| м, варком, силом, лажју, чиме год хоћу, јер су сви ти пољупци моји, зато што је и он мој, само |
| о рафинованије и нешто дуже од осталих, јер јој се тако може.{S} Други се опет мање једноставно |
| ропасти , него кажем да ћу га дићи !{S} Јер у мени има црква, има храм лепоте, има љубав, оно д |
| не заклањај ме и не лечи ме од бола!{S} Јер то не вреди, не вреди никоме, ни највећима не вреди |
| мислим.{S} Осећам да је неправедно .{S} Јер она је музику и цркву, дакле мир и размишљање о бољ |
| дозидам цркву над пропашћу њеном ...{S} Јер ћу је волети и тада, јер цео свет волим, јер је чис |
| > „Али човечја природа је немонашка.{S} Јер је природа уопште немонашка.{S} Природа је нестално |
| ребну сметњу.</p> <p>Ана се смејала.{S} Јер се жена увек смеје кад позна моћ своју да човеком в |
| онекад опет, Ани је та чежња годила.{S} Јер, иако не облик, али суштину свога немира је госпођи |
| а друга комбинација би била профана.{S} Јер госпођица Недићева је свирала само ексквизитну вишу |
| ни се учини да је и Богу жао ђакона.{S} Јер Бог највише воли те најмлађе и најсмерније слуге ол |
| скушењу.{S} А мора примати искушења.{S} Јер, где престају искушења, престаје и монаштво.“</p> < |
| не само врата, него баш кључаоница.{S} Јер се кроз кључаоницу највише види.</p> <p>— Штета сам |
| дам то место другом ...{S} Време је.{S} Јер, видите, мислим да ђакон треба да буде сасвим млад |
| ен у комаде и саставне делове своје.{S} Јер јој се већ поодавно чини да га не познаје сасвим.{S |
| з цркве не сме, да заплакати не сме.{S} Јер нико не сме сазнати тајну њеног живота, среће и зад |
| овде.</p> <p>— Могла бих, што да не.{S} Јер, одсечена моја рука је опет моја.</p> <p>Ушао је мо |
| м се да ћу учинити.{S} Заветујем се.{S} Јер ми је сад јасно да је завет у животу човечјем потре |
| ђер, одговарало је цело његово биће.{S} Јер само весео и богат и заљубљен човек може волети и с |
| .</p> <p>Сви се с предлогом сложили.{S} Јер се нико, па ни сам доктор Пашковић није сетио да је |
| .{S} Други то можда нису ни опазили.{S} Јер и није ништа страшно и необично.{S} Можда је отпуто |
| ише давао, све је више могао давати.{S} Јер тек кад су била поклоњена, видео је и одмерио сва б |
| S} Да је то могућно, у то не сумњам.{S} Јер верујем да је сваки човек, у нечему, целог свога ве |
| ј.</p> <p>— Е, зар?</p> <p>— Сасвим.{S} Јер је већ крајње време да у том вашем музичком прогрес |
| n="51" /> љубави са његовом самоћом.{S} Јер он је осећао тај пољубац.{S} И био после њега лак, |
| сли. — И знам да Богу то није криво.{S} Јер љубав моја према монаху није се још ни за часак оде |
| е био.{S} И гори је него што је био.{S} Јер, од сакривања до лагања је један корак, и, најзад, |
| и, него да другима не чини неправду.{S} Јер људи су гладни љубави, и само ње су гладни и умиру |
| е ломила као под шибама.{S} Да бежи?{S} Јер можда долази неко страшно решење загонетци.{S} Не.{ |
| Добро се сетила шала — резоновала је — јер је збиља била деранжирана.</p> <p>Разговор се разви |
| које је легло крај господаревих ногу — јер, то ће бити, у неку руку, смрт најмилијој мојој пес |
| о артист један, који непрестано вибрира јер хоће непрестано да узнемирава.{S} И вибрирање то се |
| краја живота свога!{S} Калуђер сам зато јер сам хтео и морао то бити, јер је калуђерска душа у |
| о се не одмакне, запрепасти сироту коку јер се не може појести.</p> <p>Мало даље је травник, ог |
| тако као што се ваљда некада скупљало у Јерусалим на Пасху.{S} Нарочито се прочуле Пређеосвећен |
| а је рити и дражити.{S} Страшно питање: јесам ли ја робијаш свога завета? сазревало је у несрећ |
| мрти верује, да <pb n="198" /> не знам: јесам ли заволео вас, или само ту љубав у вама.{S} Ту љ |
| што их нове жеље и снови затрпавају?{S} Јесам ли ја већ један део монаха Иринеја сахранила? ... |
| на језеру које се поноси њима.</p> <p>— Јесам ли ја терет у вашем животу ? — шаптао је ђакон у |
| јој је лежало на срцу.{S} Болесни људи, јесен, самоћа њена ...</p> <p>Ишла је лагано, застајкуј |
| у жар.</p> <p>У мокром галопу је стигла јесен.</p> <p>Та сурова непогода је имала задатак да на |
| им дубоким сном.{S} Сан, који предосећа јесен, кад се рано леже и у помрчини спава.{S} И с тога |
| епископу је годило те вечери све.{S} И јесен, и завеса ноћи, и студ и тишина.</p> <p>— Иринеје |
| д сазрело у лето, а лето, предосећајући јесен, тражило је да живи, да живи ... </p> <p>Мој, сам |
| едића.{S} Помешана са чамотном, влажном јесени, жалост та је била тежа од олова, хладнија од он |
| ситна као зрнца мокре неке прашине.{S} Јесења хладноћа је годила Ани.{S} Дисала је отворених у |
| еља после оне јаке непогоде осванула је јесења.</p> <p>Гле како је све зарђано, као да је октоб |
| огомољци .{S} Котрљају се као развејано јесење лишће.{S} А тамо унутри?{S} Стоје једно крај дру |
| а за полазак у цркву.{S} Обукла је црно јесење одело, и метнула на главу црни сомоцки шешир.{S} |
| а и губи са светлосним ефектима, и да у јесење дане уме бити сирота и гола као испосничка пећин |
| нема лепшега храма.</p> <p>Али, једног јесењег дана, владичин је ђакон више но икад осетио да |
| ав је.{S} Слаб и сув.{S} Глас као шушањ јесењег лишћа.{S} Чисто боли његова старост.</p> <p>А н |
| ли, улице се празниле.{S} Облак један , јесењи и кишан, путовао је некуд ведро плавим небом.{S} |
| та ће дакле сада, у овај мртви, облачни јесењи дан, и кад је у цркви једноставније него икад.</ |
| ни чути, јер је почео дувати чудни онај јесењи ветар, који одгоре, као у главу удара дрвета и џ |
| зазвонило на службу.{S} Жалосно.{S} Са јесењом неком модулацијом , као да и из бронзе хладна к |
| у живином, крај свога псета, над бледом јесењом травицом — ту се тешила и забављала.{S} У малом |
| ли кадгод била срећна што си усрећила, јеси ли кадкод била несрећна што си унесрећила? </p> <p |
| ја у облаку живиш и никога завела ниси, јеси ли кадгод била срећна што си усрећила, јеси ли кад |
| неја који му је задавао бриге.</p> <p>— Јеси ли готов с писањем, Иринеје?</p> <p>— Нисам.</p> < |
| му је падао неки даљни рођак.</p> <p>— Јеси чуо, Пашко, овога ми је ђакона сам Бог послао! — о |
| ави и страха божијег.</p> <p> <hi>Велиј јеси, Господи, и чудна дјела твоја!</hi> </p> <p>Све је |
| ашко није Бог зна како писмен.</p> <p>— Јест.{S} То му некако не иде од руке.{S} Госпођица Неди |
| роменио нам се овај наш Пашко.</p> <p>— Јест, Бога ми, нешто је сав дестилиран.</p> <p>— Благ и |
| мрака.{S} А то је одрицање аскетско, то јест болно, у животу човека.{S} Узми рецимо борбу измеђ |
| а вилице да не дрхћу.</p> <p>— Докторе, јесте ли ви, ходите брзо, Јови није добро ...{S} Боже, |
| стив.</p> <p>— Бог, моја драга госпођо, јесте велики.{S} То ми лекари боље знамо него ико на св |
| главе до пете.{S} Погледала је боље.{S} Јесте, калуђер, у камилавки с црним велом.</p> <p>Осети |
| ти својој много осећа и много плаче.{S} Јесте ли га чули говорити о оном пациенту у болници ког |
| енутак узнемириле Пашковићеве речи ?{S} Јесте ли осетили што за њега ?{S} Да ли бисте га могли |
| огађате.{S} Али пре свега, како сте?{S} Јесте ли много уморни од јутрошњег сјајног концерта?{S} |
| о у сто срдаца. </p> <pb n="55" /> <p>— Јесте ли сасвим оздравили?</p> <p>— Можете ли замислити |
| зио да Ана врло рђаво изгледа.</p> <p>— Јесте ли ви, Ана, болесни?{S} Ана, шта је вама ?</p> <p |
| кона ју је већ упола познавао.</p> <p>— Јесте ли одмах опазили да мој Иринеј није обичан човек? |
| кад јој је ђакон додао свећу.</p> <p>— Јесте ли изабрали шта ћемо свирати и певати ? — запитао |
| онемела жица, и он умало не одговори да јесте.</p> <p>— Није, госпођо — дрмнуо је затим главом |
| амо, што само за торбу имате очи ?{S} И јесте ми неки момци, кад чекате да доктор Пашковић, са |
| а можда се и каже ...{S} У томе можда и јесте монаштво ...{S} У борби да се не збуде оно што мо |
| ико здрав да уђе.</p> <p>— Да, у томе и јесте сва тешкоћа.{S} Иринеј се, наравно, не плаши, и ј |
| да није.{S} Не, не.{S} Калуђер у мени и јесте онај који њу тако силно воли.{S} Силно.{S} Баш та |
| према женама.</p> <p>Смеј.</p> <p>— То јесте.{S} И новорођенчету, ако је жена, види трун на ду |
| тако сложено сећање и осећање свега што јесте и што је било, да су је чисто скомлели малаксалос |
| ло се дакле најзад за сто.{S} Почело се јести.{S} Али је сав живот лебдео негде високо горе.{S} |
| траст за идеју кљувати <pb n="178" /> и јести док га не поједе.{S} А најзад је почео очајавати, |
| поплашено, усплахирено: </p> <p>— Ана, јесу ли вас ма за тренутак узнемириле Пашковићеве речи |
| и добри да ми одсвирате арије, да чујем јесу ли ми ка гласу.</p> <p>— Оне су сасвим ка вашем гл |
| аскањем, али Ана је бежала испред њега, јецала и кидала се:</p> <p>— Лагала сам, лагала сам!{S} |
| вога господара.</p> <p>— Има ли Бога! — јецала је Недићка.</p> <p>Је ли тај Бог добро или зло? |
| дуги ред епископових соба одјекивало је јецање.{S} Владика је држао главу свога љубимца, и шапт |
| 16" /> је, наизменце, и певао у песми и јецао у плачу. </p> <p>Ана се враћала појању, певачима |
| је добри твој господар?</p> <p>Ана поче јецати, а маторо псето удари у грчевито, астматично ски |
| друго сажаљење него монах који обожава јечање, страдање, испружене руке и невесела чела!{S} Ку |
| није остало, попело се Јови на леђа.{S} Јова је трпео, а Ана се смешила.{S} Било јој је топло о |
| о имали више деце.{S} И кад помислим да Јова и ја можемо сваког часа умрети, онда ми се чини да |
| на, и чак и мој имењак.{S} И он се зове Јова.{S} И то га је име, сиромаха, често скупо стало.{S |
| о дугачке мантије, изгледао је као мали Јова у дедином прслуку.{S} Имао је још и ситно лице, са |
| <p>И око ње је нешто шушкало.{S} Стари Јова.{S} Обишао је око Ане, наслонио се на њу, и опрезн |
| великог и страшног крста који је носио Јован у пустињи.{S} А стојећи на Великим Дверима, префи |
| читао је ђакон таблицу: адвокат, доктор Јован Недић. </p> <pb n="41" /> <p>Требало је журити, ј |
| данас и увек.{S} Знаш како у Откривењу Јовановом стоји : буди веран до саме смрти, и даћу ти в |
| и да се у свој невољи својој сетио чика Јове Недића, и ждребета, које ће он, кад оздрави, да кр |
| и, по нечему, биле сличне очима старог Јове.{S} Изражавале су скрушену вечерњу очишћеност оног |
| Ана се смешила.{S} Било јој је топло од Јове као од сунца.</p> <p>Дошла јој је чак жеља да се и |
| <p>— Докторе, јесте ли ви, ходите брзо, Јови није добро ...{S} Боже, Боже, Ана, Ана! — почела ј |
| гу ништа за њега није остало, попело се Јови на леђа.{S} Јова је трпео, а Ана се смешила.{S} Би |
| ао на ноге.</p> <p>— А где ти је газда, Јово, где је добри твој господар?</p> <p>Ана поче јецат |
| д чујем да жена љутитим гласом виче:{S} Јово! ја се направим одсутан , и не изађем.{S} А он, ја |
| све да их задржи.{S} Читаво парче хлеба јој је дао тај необични, мили ђакон Богородичине Цркве! |
| {S} Страх њен је растао.{S} Као поплава јој је обузимао сву свест.{S} Један једини мали барјачи |
| гичне и блажене слике отклони од ње, да јој да снагу да свет гледа у оној боји у којој га божји |
| дана, почео говорити ласкаве ствари, да јој се скоро удварао, и да је том приликом чинио неке а |
| И причала је, смешећи се подругљиво, да јој је стари доктор, једнога дана, почео говорити ласка |
| } Коса је почела растити тако бујно, да јој чисто није било места на глави.{S} Настале су озбиљ |
| да с њом дуго и много разговара .{S} Да јој, без једне једине лажи, исприча цео свој живот.{S} |
| паперта тоне чим се упале свеће.{S} Да јој изрази допадање и усхићење због јединственог појања |
| ине лажи, исприча цео свој живот.{S} Да јој каже како воли Богородичину <pb n="79" /> Цркву.{S} |
| ему свештеника, калуђера, који треба да јој помогне, који треба руку да дигне, а из његових прс |
| себи.{S} И волела тај вео, који чува да јој се душа не смути.</p> <p>Поред свих тих озбиљних, п |
| енила.{S} Скривено у души је осећала да јој брига монаха Иринеја више годи него брига њене мајк |
| ла никакву радозналост , није желела да јој се растумачи доживљај .{S} Ишла је кући потпуно зад |
| Недићева разболела.{S} Пашковић каже да јој је сада сасвим добро, да је већ пре осам дана устал |
| мала моћи да се умири.{S} Осећала је да јој по челу букти, да су јој уста полуотворена, да су ј |
| вки с црним велом.</p> <p>Осетила је да јој необично годи што баш у том тренутку управља своје |
| нци, или с ума сишли.{S} Сузе почеше да јој наваљују у очи.{S} Тада јој је привукао пажњу ред ж |
| е, и осетио потребу да сагне главу и да јој нешто призна.{S} И можда би то и учинио, али никако |
| ужила руку, молећиво и мило, тражећи да јој се њена ствар врати.</p> <p>Несташлук храбри.{S} Ме |
| ву љубави своје, зашто је тако брзао да јој целу своју душу даде ?</p> <p>Зашто дуже није траја |
| <p>А он је исто тако савршено успео да јој благодарним поклоном главе и тела и осмејком једним |
| онда је дошло друго.{S} Дошло је то да јој је Иринеј отео пољубац.{S} И тај отети пољубац је у |
| дним благословом , као да жели главу да јој домаши, и смешио се на њу очински милостиво.{S} А м |
| е почеше да јој наваљују у очи.{S} Тада јој је привукао пажњу ред жена које се ближиле олтару.{ |
| , мисао једна, оштрија од ножа, пререза јој сан, и погоди је живахно и отровно.{S} Ана се тргла |
| "17" /> се што пре из те заједнице која јој је, сад је тек видела, била веома драга.{S} Пожелел |
| међу та два света, чија видљива разлука јој је тако годила.</p> <p>Нешто сам сувише утучена дан |
| појединих врло тешких ставова постајала јој је одједаред јасна, усхићавале су је најфантастични |
| је одједаред нечим новим.{S} Привидела јој се цела свечаност рукополагања, и изгледало јој је |
| икрала се жртви својој до срца, обузела јој и главу, помешала се са сном, тако да се сиротом ђа |
| осу даду облик и смирење.{S} И долазила јој је помисао да је Бог дух музике, и да су сви закони |
| руком.{S} Златна одежда ђаконова чинила јој се као сивом прашином посута, а у своме срцу је осе |
| опло од Јове као од сунца.</p> <p>Дошла јој је чак жеља да се и она претвори у једну од тих мал |
| е у којој никад није била.{S} У грудима јој је ударало као чекић.{S} Једнако јој се чинило да ч |
| шетњу, већином ван вароши.{S} Тога дана јој је ходање сасвим необично годило.{S} Осећала се као |
| и на матер и на Пашковића .{S} Пријатна јој је била извесност.</p> <p>А Пашковић је доливао тре |
| .{S} Ћутати, дакле, то је лагати.{S} Та јој је мисао била врло неугодна. </p> <pb n="72" /> </d |
| образована, јединица, уметница — а шта јој видиш од среће или од несреће? </p> <pb n="3" /> <p |
| вању, Ана је доста расејано слушала шта јој говори млади адвокат Мајински .{S} Мајински је тако |
| љи поглед у њене очи прочитао је он шта јој у души стоји :{S} Ана Недићева воли у монаху Иринеј |
| све на истом месту.{S} Ристовићева кућа јој је изгледала као ружно, космато страшило, а пред ње |
| , неки дан, старица једна пољубила, кад јој је ђакон додао свећу.</p> <p>— Јесте ли изабрали шт |
| , видео је да је као прут задрхтала кад јој се приближио и кадио пред сагнутом њеном главом.</p |
| S} Како да обожавам његову уметност кад јој је и колевка и гроб ваздушни талас! ...{S} Његово п |
| на њу све чешћи и све јачи.{S} Понекад јој се чинило да целим телом трепти и бруји.{S} Једнога |
| е чаша вина или чаша отрова.{S} И никад јој није било доста.{S} Тако, да је најзад дошла до уве |
| ео је на камену и шаптао:</p> <p>Поглед јој је био чист као поглед у биљке.{S} И сав од љубави |
| ин мора и догађај одати.{S} И одједаред јој се учинило да то и није тешко.{S} Баш је сасвим лак |
| силе благослова и анатеме у руке — све јој се то чинило као једно бљештаво заваравање.{S} Зава |
| а би му било незгодно питати некога где јој је кућа. </p> <p>Ипак је после подне кренуо у шетњу |
| е зове да и бриге своје остави тамо где јој је љубав.{S} Ана храбро отисну од себе сумничење и |
| очи се напунише сузама.{S} А кроз сузе јој се привиде Богородичина Црква.{S} Широм отворена, м |
| јима и она треба одмах да пође.{S} Није јој било добро. </p> <p>Сутрадан, у недељу, Ана Недићев |
| и да га она воли ?{S} И то питање, које јој никада раније није долазило на ум, наметало се сада |
| је готова да усини то божје дете, које јој је, по нечему, дошло тако самохрано само.</p> <p>У |
| p> <p>Ани је задрхтало дисање.{S} После јој се одједаред навлажиле очи, и обузело ју неко меко |
| времена после његовог доласка.{S} Усне јој се развукоше, а руке, у којима је држала писмо, спу |
| као сестра, него као љута гуја, која ће јој тело кидати и душу испијати тражећи њега, њега, кра |
| е свирала да занесе цео свет.{S} А лице јој је било мирно, свечано, срећно.</p> <p>Недић је сто |
| рође.</p> <p>Ана, се застидела.{S} Срце јој је почело лупати , и брзим кораком, поздрављајући х |
| м.{S} Одрицала је нешто главом.{S} Срце јој је грцало од пуноће. </p> <pb n="200" /> <p>Никада. |
| вету, како јој се може одолети, како би јој, сва срећна и задовољна и иначе, могла одолети Ана |
| устила главу, раширила руке, а из груди јој је гукала невина, чиста, прва девојачка <pb n="233" |
| ри, а ђакон је већ питао даље.{S} Да ли јој је много тешко било, и да ли је сада још што боли ? |
| више годи него брига њене мајке.{S} Али јој се ђакон ипак чинио тако мило наиван.{S} Као оно је |
| > <p>Ана је сишла низ степенице.{S} Али јој је пало на ум да још обиђе цркву.{S} Можда су отвор |
| о као да нико ништа није опазио, чинили јој се или злочинци, или с ума сишли.{S} Сузе почеше да |
| ротекле године свога живота.{S} И учини јој се одједаред као да прошлост своју не види него чуј |
| тражи узнемирену њену душу.{S} И говори јој да се ништа није десило, да буде спокојна и мирна. |
| ји.{S} Нека врста пријатне завидљивости јој прође кроз душу.{S} Завидљивост оне врсте, какву је |
| мора и с Аном разговарати.{S} Написавши јој онда оно писмо, он је и нехотице ту ствар положио у |
| о, и плакала горко, и остајала тако док јој топлота крила не би осушила лице.</p> <p>У оном дру |
| скоро брутално чело те девојке, и видим јој ону тешку златну косу, такву као да сунце носи на г |
| то сад тако често чинила.{S} И при том јој је увек долазила једна лепа алегорична мисао.{S} До |
| ма детаљима, и са целим финим колоритом јој се вратила у сећање исповест Пашковићева , и држање |
| т под трем, и тамо, неочекивано, стегао јој руке као кљештама, загледао јој се дубоко у очи, и |
| стегао јој руке као кљештама, загледао јој се дубоко у очи, и шаптао, поплашено, усплахирено: |
| .</p> <p>Али је онда ипак стала.{S} Жао јој је дошло њих обоје.{S} Два сирочета на снегу.{S} Мо |
| рата, стегао ју је, гушио ју је, кричао јој је у уши да њега нема, да је место његово на амвону |
| иконом Христовом, ушао у олтар, и изнео јој оданде крст да га целива и да се смири.{S} Извео ју |
| ој, стезао је нечим што зазиђује, љубио јој руке, косу и чело, и то опојном једном врелином од |
| срећног Ристовића пузио је за њом и вио јој се око ногу.</p> <p>Одгоре, с противног краја улице |
| јег, занео ју је, осветио ју је, окадио јој је крв у свакој жилици.</p> <p>Извирило је малко и |
| уга, којој се ђакон помало чудио, чудио јој се као непозваном мучитељу и дошљаку .{S} Али туга |
| ец, ред прозора на суседној кући учинио јој се одједаред као ред белих фењера који иду, и за ко |
| ела, Застао је на степеницама, поклонио јој се тихо, и мирно ју је пратио очима доклегод није у |
| {S} Од првог крока Аниног у цркву бацио јој се око врата, стегао ју је, гушио ју је, кричао јој |
| ти на гроб.{S} И мама је назебла, и ако јој не буде боље, одгодићемо.{S} Само — Ана је невесело |
| ..</p> <p>Иако се вратио пре рока, иако јој пише, и допраћа Пашковића до куће и стоји на улици |
| чност , која за човека пред собом, иако јој је драг, ништа нема.{S} Ништа на свету.</p> <p>Испр |
| дивна, тако јединствена на свету, како јој се може одолети, како би јој, сва срећна и задовољн |
| почела да се крсти.{S} Осетила је како јој се по лицу разлива бледило .{S} Али не бледило несв |
| ма јој је ударало као чекић.{S} Једнако јој се чинило да чује корак који такође у капију савија |
| лаву црни сомоцки шешир.{S} Нешто тешко јој је лежало на срцу.{S} Болесни људи, јесен, самоћа њ |
| ела свечаност рукополагања, и изгледало јој је да у том поступку има један суров и страшан моме |
| } Остављање цркве и ђакона представљало јој се као повлачење у једно чаробно удубљење, одакле ћ |
| да из славуљских недара излазе.{S} Чело јој се набере, зуби се зарију у усну, а прсти леве руке |
| ова је трпео, а Ана се смешила.{S} Било јој је топло од Јове као од сунца.</p> <p>Дошла јој је |
| ла трептати врелом неком језом.{S} Било јој је као жедној, сувој биљци, којој је свежа пролећна |
| интелигентно.{S} Свирање у виолину било јој је страстно, скоро необуздано, са самовољама у ритм |
| оставља.{S} Све те инспирације , чинило јој се, рађају се и губе се на обиму неког јако простра |
| зрно продире у тело рањеника.{S} Чинило јој се да ће се онесвестити, да ће пасти.{S} После ју ј |
| росуо канда само њој у крило.{S} Чинило јој се, како је лагано корачала, да не иде кући, него д |
| .{S} Осећала се као перо лака, и чинило јој се да на мирно поље гледа однекуд одгоре.</p> <p>Не |
| ни су не једаред засузиле очи, и чинило јој се тада да ништа друго и нема у свету сем редова си |
| су смирености и у вео туге.{S} И чинило јој се да тај човек, савијајући своје скоро охоло успра |
| арности , блискости и наде.{S} И чинило јој се да ничега више и нема у цркви сем те Велике Песм |
| јлепшем тренутку молитве!</p> <p>Чинило јој се да би мирно могла поднети да га и негледимице сл |
| није га хтела поново читати.{S} Учинило јој се бедно, детињасто.{S} Осећала се као да је много |
| живих слика.</p> <p>Све то доле учинило јој се одједаред као свечана и весела нека народна скуп |
| дотле непознати страх од Бога.{S} Дошло јој је да спусти чело доле на камен и да чита молитву.{ |
| спречи улазак Иринејев унутра.{S} Дошло јој је да заврне клуч у брави, да виче — кад се одједар |
| одједаред ју је обузео немир.{S} Дошло јој је да потрчи напред.{S} Да се приближи оним подигну |
| е, наслонио се на њу, и опрезно, лагано јој је легао на ноге.</p> <p>— А где ти је газда, Јово, |
| го може волети туђе дете.</p> <p>И зато јој је било јасно да на томе месту стојати све дотле, д |
| утак само за мене!</p> <p>То је све што јој поручује, а то је срећа над срећама .{S} Ах, како с |
| а одмах треба отиснути у страну све што јој душу испуњава.{S} Треба ћутати.{S} Зашто човек ћути |
| ли она бол трпи исто тако као и оно што јој годи.</p> <p>У то је дунуо ветар, и тако је љутит у |
| ђакон написао ово писмо сада, и метнуо јој у руку онолику нафору тада.{S} Осетила је да је то |
| дним врати сву прегршт среће.{S} Хитнуо јој је ту срећу тако богату и тешку, да је Ана чисто уз |
| финованије и нешто дуже од осталих, јер јој се тако може.{S} Други се опет мање једноставно пре |
| комаде и саставне делове своје.{S} Јер јој се већ поодавно чини да га не познаје сасвим.{S} Да |
| > <p>Ана се сад опет збунила.{S} Доктор јој се чинио и досадна ухода, а у исти мах и нека виша |
| је посматрала церемонију с хора, и опет јој је пало на ум да то људи сенку хоће да обуку.{S} Бо |
| ла никаквих потреса или криза.{S} Живот јој се чинио исти као и пре тога, и, као и пре тога, он |
| а, али екстатична и врућа нека светлост јој је букнула у очима.{S} Наслоњена на лаки филигранск |
| а и пресекла.{S} А у истом том тренутку јој је пало на ум да монах Иринеј још није дошао и да ј |
| ово створила, <pb n="75" /> и у изобиљу јој дала и од онога у чему је некад шкрта била, он се з |
| сећала нешто пријатно топло, од чега су јој се очи склапале, и испод затворених капака виделе н |
| кти, да су јој уста полуотворена, да су јој груди широм раскриљене, и да се види гњездо љубави |
| Осећала је да јој по челу букти, да су јој уста полуотворена, да су јој груди широм раскриљене |
| ли пријатељ, и мој љубимац — дрхтале су јој усне.</p> <p>— Болесно је најстарије и најмлађе дет |
| Како сте сада дивно певали! — пошле су јој очи ђаконовим очима у сусрет.</p> <p>Ђакон ништа ни |
| купила око ње.{S} Мале њихове ручице су јој пружале нафору и цвеће.{S} Са свих усана су летеле |
| ала је и чекала и стрепила.{S} Груди су јој биле пуне Бошковог имена.{S} Хтела је да га виче.{S |
| себе као ударено псето.{S} Цвокотали су јој зуби, али сузе нису текле.{S} Још је чекала, још се |
| е необичне младости.</p> <p>Долазили су јој и чудно лепи снови.{S} Један се нарочито често пона |
| одбијаш?</p> <p>Ана је задрхтала, Отац јој се учинио суров.{S} Имала је осећај да је негде озл |
| ељке.{S} Али глас се, поред свега тога, још неко време упорно одржавао.{S} А кад је најзад оста |
| ргла се и пришла му корак ближе.{S} Да, још је живео, али га је она видела кроз неку мрежицу, у |
| али сузе нису текле.{S} Још је чекала, још се надала.{S} Међутим, Недић је одлазио, а Ана њего |
| оброг свог Оца, који ме је, већ мртвог, још <pb n="49" /> једаред створио.{S} Потпуно смирен ћу |
| анатему!{S} Ко би, после Ане Недићеве, још смео тврдити да је љубав сваке жене без разлике руж |
| сока и хране.{S} Али тамо, у ћошку гле, још стоји цветић.{S} Посљедњи на тој ливадици , последњ |
| и кроз многобројне крезуботине протине, још на толико делова и разбијао , и излазио, најзад, не |
| наклоност ка музици, ка музичкој помпи, још се удубила, чисто се сама у себе урила.{S} Живот Ан |
| рена, а на белој <pb n="147" /> завеси, још заљуљаној од наглог нечијег изласка , стојала је, м |
| са рукама на брави као да ће одмах ући, још дуго стојала, час извијајући се за стазом којом је |
| ећи пут.{S} Сасвим тих, шаптав и танак, још само слаби одјек песме која се у срцу савила и ћути |
| га — говорио је у себи — то је дугачак, још недовршен псалам.{S} Царска песма, али пуна скрушен |
| у тој ствари, у ствари музике, мислим, још никада нисмо сасвим споразумели.{S} Сећаш ли се кол |
| екуд ведро плавим небом.{S} Мали дечко, још уплакан што није могао ући у цркву, стојао је насре |
| твено, као кад човек осети у себи нову, још неупотребљену, а баш највећу своју снагу, која ће о |
| , који се већ излаже прекомерном умору, још и приређивањем ноћне седељке.{S} Али глас се, поред |
| едња суза коју је старац <pb n="132" /> још имао у очима, котрља му се низ лице. </p> <p>Ана је |
| ли су јој зуби, али сузе нису текле.{S} Још је чекала, још се надала.{S} Међутим, Недић је одла |
| {S} Анђели и добри људи су на земљи.{S} Још тише.{S} Хаоса више нема.{S} Полијелеј букне.{S} Ар |
| оворило се једнако о песми и свирци.{S} Још су дрхтали хоровођини чежњиви чело-тонови, таласао |
| } Народ.{S} Ђакон ништа није опажао.{S} Још даље, маторо једно дрво, са стотину очију у дебелој |
| њиховог, и оног другог света.</p> <p>— Још само часак два останите самном, Ана.{S} Ја ћу онда |
| Одбијала је помисао да је у искушењу, а још више помисао да је претрпела можда чак и мали пораз |
| ни живот.{S} Опростите му, и почујте га још мало.{S} Ја не знам прави почетак када је до свега |
| ртво тога дана“.</p> <p>Дуго после тога још седео је монах Иринеј , не осећајући сан, и преврта |
| изненадио, и таке красоте науживао, да још никако не могу сан од јаве да одвојим.{S} Чинило ми |
| орење, и одједаред му је дошла идеја да још више дирне у срце свога љубимца, и да га, на тај на |
| ум да монах Иринеј још није дошао и да још може доћи.{S} И онда ју је, као рој, обузело једно |
| вим.{S} Тешка ми митра.{S} Дошао сам да још једаред будем ђакон, онакав какав у свом животу ник |
| адњега часа има жеља.{S} Пожелео сам да још које тренутак с твојим срцем, и с твојим богатим жи |
| степенице.{S} Али јој је пало на ум да још обиђе цркву.{S} Можда су отворена и врата са против |
| агали .{S} Монах Иринеј је молио Ану да још нешто друго свира. </p> <p>— Друго други пут.</p> < |
| лио је Ану за извињење, и за доброту да још једаред пређе с њим његов део. </p> <p>Ишло је лепо |
| ој је много тешко било, и да ли је сада још што боли ?</p> <p>— Да ли вам је кадгод дошло жао ш |
| уја. </p> <pb n="109" /> <p>— Коме тада још никаква туга није притискивала груди — шалио се ђак |
| ао и душе своје.{S} Страст ће нас можда још ломити , жеља још гонити и трести.{S} Али ће се сми |
| на, и ја је се бојим.{S} Бојим се канда још и оних старих баба са босиљком у руци.{S} Шта ће у |
| ејао.</p> <p>— А докле би ти хтео да ја још живим!{S} Мораш се с тим измирити да је и у твог ст |
| очела опомињати драгог једног доживљаја још из првог времена после његовог доласка.{S} Усне јој |
| стегла пред трагедијом старости, а нека још и пред трагедијом сваке светиње у човечјем животу.< |
| } Страст ће нас можда још ломити , жеља још гонити и трести.{S} Али ће се смирити.{S} Смириће с |
| ја, и рачунајући да после Достојног има још три јектенија која говори свештеник, а онда ће се о |
| изабрани људи, као кутак један где има још чисте љубави за цркву и детињег веровања у божју ми |
| а врата, срце се смирило, до недеље има још да прођу дан и две ноћи, и све, све је то можда сам |
| дубљење, одакле ће слика она на дверима још лепша и искренија изгледати.</p> <p>Да, ђакон је ум |
| .</head> <p>Црна табла је дакле обешена још на једну кућу више.{S} За трен ока, Недићеви се наш |
| и четврти чај, и седео би тако Бог зна још докле.{S} Њему, у његовом положају и у његовим годи |
| ројати своје године, питала се куда она још иде сем у цркву, и шта она још хоће сем музике, и ш |
| куда она још иде сем у цркву, и шта она још хоће сем музике, и шта ће љубав <pb n="238" /> њена |
| е очи, да ни после годину дана удварања још није сагледао да се пред спуштеним завесама клања.< |
| адовала се што ће идуће недеље та чежња још већа и још страшнија бити.{S} Пашће на њу, не као д |
| а сузама.</p> <p>— Дабогме, старост, па још и самоћа, то је од свега најтеже.{S} Не мислим баш |
| азабрала да се Пашковићев корак меша са још <pb n="210" /> једним кораком.{S} Усплахирила се.{S |
| да могао.{S} Стигао је на црквена врата још док је Ана чекала да прими нафору .{S} Разговарао ј |
| е доктор мало закаснио.{S} До осам сата још није стигао.</p> <p>А оцу као да је опет горе.{S} Ш |
| це не признаје.</p> <p>— Стварање света још није ни почело, а овај несрећни Мајински ће већ сви |
| ници рецитовања.{S} Или да долази какав још неслућени инструмент .{S} Или неко велико дело музи |
| мо да вам кажем да је Светислав Васићев још жив, да му је сасвим мало боље, али ипак боље, и да |
| о мирним савестима ишли у цркву.{S} Кад још нису слутили да човек целу ноћ може провести понављ |
| жену, па се тај сахрањени страх понекад још враћа из гроба.{S} Враћа се и каже: само жена може |
| >— Ужасно је.{S} Откад сам лекар, никад још нисам био тако потресен и осетљив.{S} Јутрос, кад ј |
| рестао је и сумор.{S} Једна жеља ме сад још само тишти.</p> <p>Пашковић се није усудио да пита. |
| синко, у првом реду зато дошао да тебе још једаред видим — говорио је крунисани епископ скруше |
| доћи.{S} Или ће доћи касно.{S} Слаба је још, не може дуго стојати.</p> <p>Тако се приближио час |
| ком човеку и у свакој љубави, лежала је још неразвијена и хладна.{S} Негде у мраку иза свести, |
| сти.{S} Затворену њихову кућу желела је још више да затвори. </p> <pb n="209" /> <p>Да ни мисао |
| о из олтара.{S} Блеђе и блеђе, сунце је још пољубило свету хаљину Христову, и зашло опет за обл |
| и љубак у тишини дебелог снега који је још непрестано падао.{S} Али одједаред је дунуо студен |
| >После ју је изгубио из вида.{S} Али је још једнако стојао.{S} Једва се кренуо.{S} Но тада тако |
| м звеком, Царске Двери.{S} Полијелеј је још таман, хаос се још рогуши.{S} Рогуши се као грдна ж |
| .{S} Ђакон се још приближио .{S} Шум је још стихнуо.{S} Напослетку је био тако тих, да кандилце |
| мали Јова у дедином прслуку.{S} Имао је још и ситно лице, са два необично размакнута, <pb n="12 |
| <p>Ана је погледала на сат.{S} Рано је још било, али је ипак устала.{S} И сви други се тога да |
| и се чуде куда се денуло све оно што је још малочас било.{S} И Ана и ђакон су се погледали.{S} |
| зид, пропадала кроза њ.{S} Задњи пут је још залепршала златна одећа, и све се угасило у мраку о |
| највеће милоште.{S} А од милоште ју је још више усрећавао понос.{S} Та ђакон њу у души својој |
| и долазио господин ђакон?</p> <p>— Није још досада био.</p> <p>— Није био — скрхала је Ана те р |
| хтела рећи.{S} Сасвим слободно је дакле још додала:</p> <p>— Ја сам уметник.{S} Мој завет је ле |
| о само, једно ми кажите ...{S} Да ли ме још волите, бедну, јадну, грешну вашу Ану да ли још вол |
| {S} Јер љубав моја према монаху није се још ни за часак оделила од љубави моје према цркви, и о |
| , када је неминовно изгледало да ће се још у цркви срести, она се сакрила за стуб, и постојала |
| ледао га добрим погледом старца који се још само туђем животу радује.</p> <p>— Ја сам, синко, у |
| обишао одговор .</p> <p>— Сећате ли се још мога писма?{S} Е дакле, оно о чему сам вам тада пис |
| еч, ви ћете — далеко сте отишли, али се још можете вратити, Ана.{S} Ана!</p> <p>— Нећу ништа од |
| ву његовом у крилу цркве.</p> <p>Ани се још више ражалило.{S} Опростила се с ђаконом не знајући |
| еколико минута је киша стала.{S} Док се још сунце нећкало, хоће ли неће ли изаћи, искочио је оп |
| . </p> <pb n="61" /> <p>И сутра дан се још непрестано карала у души.{S} Пребацивала је себи да |
| жио.{S} Шум је постао тиши.{S} Ђакон се још приближио .{S} Шум је још стихнуо.{S} Напослетку је |
| рива? — Ко се још цвећа бојао!{S} Ко се још љубави плашио ! — храбрила се Ана.</p> <p>Али ти ка |
| ати томе што се белоћа покрива? — Ко се још цвећа бојао!{S} Ко се још љубави плашио ! — храбрил |
| ери.{S} Полијелеј је још таман, хаос се још рогуши.{S} Рогуши се као грдна животиња једна коју |
| свест.{S} Један једини мали барјачић се још лепршао .{S} Снажна мисао да у несвест пасти не сме |
| ашао из цркве последњи.{S} На излазу се још једаред осврнуо и поклонио, али црква као да није м |
| к клепетала вејалица, и кроз прашину се још лепше видело како се вечерња светлост на махове рас |
| а видим, и каквог сам те жељан, нећу те још дуго моћи гледати, лепи мој ђаконе, за којим ено та |
| мали прелаз.{S} Осмејак матере: да дете још и не хода, а камо ли оно друго.{S} И најзад, два тр |
| пре, рад њен, крвав одсада, да ли ћете још ценити као и пре ...{S} То кажите, то докажите, Ири |
| ен.</p> <p>— Истина је.</p> <p>— Кажите још једаред, Ана — муцао је ђакон.</p> <p>— Истина је. |
| авити лево и кроз парк ићи кући, или ће још једаред проћи поред цркве.{S} Вукло ју је да прође. |
| гли прота и ђакон гости, месни прота, и још неколико угледних свештеника из околине.</p> <p>Ана |
| смилуј се! — молила се она и за себе, и још за једног грешника .{S} За монаха једног, који се, |
| еједнако мисле и говоре о свечаности, и још никако нису скинули парадну одећу и позу.{S} И Бог |
| аћена у ђавоље канџе и изгубљена сам, и још само кратко време ми има живота с ове стране пакла, |
| е у себи, заједљивост, кајање, отпор, и још множина осећаја, и сви болни и тешки прелази њихови |
| у, као очи у глави, као музику своју, и још више од свега тога! — преливао је Ану талас љубавно |
| b n="237" /> отети пољубац натраг!{S} И још сто хиљада таквих пољубаца ћу ишчупати из њега, љуб |
| што ће идуће недеље та чежња још већа и још страшнија бити.{S} Пашће на њу, не као данас, не ка |
| ујући читање ђаконово можда за октаву и још за квинту више, давала ипак постајање, преливе, бој |
| пак морала кренути кући.{S} Поседела би још, али се бојала да ће се мајка бринути.</p> <p>Прола |
| у Богородичиној цркви.{S} И да се не би још више узбуђивао, решио је не погледати тамо до после |
| ну одећу и позу.{S} И Бог зна колико би још остали у тој пози.</p> <p>Али одједаред, баш у субо |
| те, бедну, јадну, грешну вашу Ану да ли још волите тако као пре, рад њен, крвав одсада, да ли ћ |
| сти . </p> <pb n="148" /> <p>Постоји ли још оно бело поље у мојој души? —питала се Ана. — Није |
| а преостатком свога аналитичарства, али још увек потпуно тачно. — Најзад је дакле дошла природа |
| {S} Виноград је стојао пун и тежак, али још не плав.{S} У толико се зрелије , скоро брутално, ц |
| ко свира и како свира.</p> <p>— Само ми још није свеједно како ко пева — додавао је, очигледно |
| ро сурово строга која се морала урезати још много пре старих дана.</p> <p>Владика изгледа као с |
| му мога срца — смешио се ђакон, стојећи још непрестано у ходнику, и облачећи полако рукавице.</ |
| ш?{S} Дај ми руку.{S} Обећај.{S} Обећај још једанпут.{S} Молим те као Бог што се моли.</p> <p>Н |
| ркте, свеће тек прогоревају , полијелеј још спава, на хору хуји празнина, из олтара се чују исп |
| нутку јој је пало на ум да монах Иринеј још није дошао и да још може доћи.{S} И онда ју је, као |
| и у монаху Иринеју оно што монах Иринеј још није сасвим постао.{S} Како је њему драго било то о |
| уну.{S} Преко широких степеница је ипак још непрестано струјао свет као река.{S} Велики део се |
| да црква лажно свети њих.</p> <p>Ја сам још сасвим млад човек, али ја осећам страшну, позитивну |
| а то је да нећу отићи. </p> <p>Како сам још далеко од тога да будем прави калуђер!{S} Узбуђују |
| , о госпођици Недићевој.</p> <p>— Нисам још досада никада нарочито разговарао с њом о Богу, о в |
| крст са скупоценим , блиставим камењем још невеселије.</p> <p>Пратиоци владичини су веселији у |
| .{S} Сви су заборавили где су, и шта им још предстоји.{S} Да се после отпеваних двеју арија ста |
| дземаљски, као да се у врховима њиховим још мало задржала душа пре него што коначно излети.{S} |
| а пурпурна фантазија природе над једним још зимогрозним виноградом, и у маглици једној, пуној л |
| жјем факта, на пречац стати.{S} А затим још дуго стојати и размишљати, увиђати и сламати се, и |
| не његове усне.{S} Мисао она је међутим још и друго хтела, и мучила даље Анину душу.{S} Ана је |
| скорало и сдрвенило, и ако се с музиком још настави, први људи ће морати изаћи на месечину, и в |
| нтна композиција у овој вароши, коју он још није разложио. </p> <pb n="1" /> <p>— Чудан је свет |
| редна недеља, не знајући да ли је ђакон још ту или је већ отишао , решила се да не иде у цркву. |
| рага из торбе.</p> <p>Разговор је текао још неко време, али се тема постепено удаљавала од Пашк |
| ј разговор, докторе!</p> <p>Ана се дуго још, ни сутра дан није могла да смири.{S} Салетала ју ј |
| лага којих има у њему.{S} И онда је био још милостивији .{S} И најзад је том свемилостивом љуба |
| еце за два сата, а треће, последње, ако још није мртво, онда га је само Господ Бог излечио ...{ |
| била у Русији, и од тога доба је некако још одређенија постала у своме укусу и у начину живота. |
| то исто помислили и говорили, али нико још није овако.{S} Нико сем њега.{S} Како је неисцрпно |
| <pb n="50" /> ћивоту, чију легенду нико још не зна.{S} Најзад ју је пожелео. </p> <p>Тешко му ј |
| облаке.{S} Ана Недићева је осећала само још мирно блаженство.{S} Блаженство то ју је испуњавало |
| адање тона у једноме гласу.{S} Она само још очима и ушима мисли.</p> <p>Анине очи се напунише с |
| и је нестајао.{S} Најзад се видели само још бели торњеви Богородичине Цркве и црна јабланова ал |
| глава? — питао је тоном, као да му само још то треба знати, па да срећа његова буде такође, вис |
| пљали гости и пријатељи ...{S} Видећемо још, па ћу господин ђакону јавити писмом, а ви, докторе |
| љутити ако те замолим да ми Анино писмо још једаред прочиташ?</p> <p>Ђакона је, напротив, свега |
| , као хрпице праха које ветар случајно још није раздувао ...{S} Људи су сироти и бедни, живот |
| дике, за кога се иначе знало да је умно још необично свеж и јак, подсећала на пролазност и смрт |
| ана умирати сунце.</p> <p>Дошли су у то још неки гости.{S} Недић и Недићка су прешли у другу со |
| се идућег богослужења може чути то исто још једаред.{S} То што се чује, то је песма душе његове |
| могућни доктор, кога су зато звали, што још више може и зна него његова мајка.{S} А ми стојимо, |
| је та мртвачка крстача између оног што још може, и што више не треба да се збуде ?{S} Осећам л |
| и добро је било свима.{S} Али се нешто још чекало.</p> <p>Чекало се да се подигну небу два ока |
| нова, лепих радости, демон се размахнуо још силније и пакосније.{S} Ану су шибали страст, слатк |
| адржао је на пола пута.</p> <p>— Ја вас још никада нисам гледао и чуо свирати.{S} За мене је то |
| но што је говорио.</p> <p>Ана, малочас још грешна и крива, задрхтала је, у први мах, као трава |
| љубав <pb n="238" /> њена према Иринеју још донети сем трзања, уздисања и жртви. </p> <p>И онда |
| одмах, у истом <pb n="204" /> тренутку још, слеће на тај доживљај коб несреће и покрива га црн |
| p>Не, не, његов Бог и његова црква њему још ништа нису пребацили.{S} Бог и црква воле човека бе |
| S} И онда је она моја тврдња о одрицању још јаснија.{S} Или се одриче слабост, зато што је слаб |
| а у Иринејевој, опраштали су се, али су још једнако разговарали, главе су љупко климале, уста с |
| тивом.{S} И био би, кад би био на свету још један ђакон Богородичине Цркве.{S} Ана се сећала ри |
| венаца и круна. </p> <pb n="167" /> <p>Још исте вечери је стигла и у резиденцију старог еписко |
| анца, никла она два витка торња.</p> <p>Још је нешто било с поља на цркви што је Ану увек вукло |
| воли.{S} Није баш био задовољан.</p> <p>Још нисам господар острва на коме сам изабрао да живим. |
| b n="172" /> <p>Ђакон је читао:</p> <p>„Још није недеља.{S} Али ја већ сада знам каква ће бити |
| лави, мирно спава.{S} А људи ?“</p> <p>„Још сам, час демон, час светац, час глупак , час мудрац |
| ј свести, и она је одједаред осетила да ју је нешто јако заболело у глави.{S} Тако јако, да се |
| ије дошао и да још може доћи.{S} И онда ју је, као рој, обузело једно тако сложено сећање и осе |
| ао његова, поноситом као и његова, која ју је лепшом и бољом чинила, као и његова њега.</p> <p> |
| ила се у некој пријатној несвести, која ју је љуљала као мајка дете.</p> <p>Али одједаред ју је |
| ра дан није могла да смири.{S} Салетала ју је нека слутња којој дотле није било трага.{S} Трзал |
| варао.{S} Из писама свога бившег ђакона ју је већ упола познавао.</p> <p>— Јесте ли одмах опази |
| чију легенду нико још не зна.{S} Најзад ју је пожелео. </p> <p>Тешко му је било оставити старца |
| е само нешто од чежње до онога дана кад ју је ђакон ословио.{S} Тиме, што је у чекању од богосл |
| ј која је сада бедна жена.{S} Одједаред ју је дохватио, дигао у наручје, и однео пред олтар.{S} |
| ла као мајка дете.</p> <p>Али одједаред ју је обузео немир.{S} Дошло јој је да потрчи напред.{S |
| е се онесвестити, да ће пасти.{S} После ју је дохватило блаженство среће, благодарности , блиск |
| очела брзо читати молитву.{S} Али после ју је, као увек, занело сећање на неку сцену из веселог |
| задовољна. </p> <pb n="82" /> <p>После ју је изгубио из вида.{S} Али је још једнако стојао.{S} |
| дељена на два места.{S} Са Анине стране ју је делио монах Иринеј.{S} Пуно, пуно испружених руку |
| нством највеће милоште.{S} А од милоште ју је још више усрећавао понос.{S} Та ђакон њу у души с |
| слушала.{S} Оно што је пре говорио више ју је интересовало, и испунило ју је одједаред нечим но |
| оро у уво сагнутом монаху Иринеју, који ју је загрлио десном руком, и љуљао је као што се љуља |
| сваки час лабаво упушта кануру.{S} Али ју је наједанпут, од вртења конца, заболела глава, и он |
| S} Само се није хтела закитити.{S} Мати ју је двапута китила, једанпут целим букетом, а други п |
| Чисто је посрнула.</p> <p>Монах Иринеј ју је нежно, једва осетно придржао за рамена, повео је |
| ечји хор, стара симпатија Анина, сасвим ју је занео.{S} Спремала се да читаве одсеке службе с д |
| је било неодређено и нестално.{S} Часом ју је обузимало тако радосно узбуђење, да није знала шт |
| , и постојала док он није прошао.{S} Он ју је тада хтео сачекати на вратима, али неки познаник |
| трепавице, у рамена ђаконова.</p> <p>Он ју је узео за руку и повео је клавиру.</p> <p>— Други п |
| агано главу ка златном обручу.{S} Сагао ју је сасвим, и љубио Анине прсте дугим, врелим пољупце |
| у цркву бацио јој се око врата, стегао ју је, гушио ју је, кричао јој је у уши да њега нема, д |
| тазе, баш при округлини олтара, дочекао ју је талас и шум ветра.</p> <p>Пренеразила се и скамен |
| ст да га целива и да се смири.{S} Извео ју је затим опет под трем, и тамо, неочекивано, стегао |
| ти исповест о вери у Сина Божјег, занео ју је, осветио ју је, окадио јој је крв у свакој жилици |
| бол неки, страшан као издисање , сломио ју је.</p> <p>Светиња храма, управо светиња њеног рођен |
| стекло, и шта све она може дати, и крио ју је с нама заједно.</p> <p>— И Пашковић се тако понаш |
| елог света.{S} Привлачио ју је, заносио ју је, звао је, летео к њој, стезао је нечим што зазиђу |
| ери у Сина Божјег, занео ју је, осветио ју је, окадио јој је крв у свакој жилици.</p> <p>Извири |
| наручје, и однео пред олтар.{S} Спустио ју је пред иконом Христовом, ушао у олтар, и изнео јој |
| владике и од целог света.{S} Привлачио ју је, заносио ју је, звао је, летео к њој, стезао је н |
| о јој се око врата, стегао ју је, гушио ју је, кричао јој је у уши да њега нема, да је место ње |
| вајући цвијет кроз танку свиралу“, како ју је отац дирао.</p> <p>— Госпођица Недићева нешто ком |
| кићене и травом засуте цркве.{S} Чекало ју је изненађење.{S} Крај великог туторског стола, у хр |
| ј се одједаред навлажиле очи, и обузело ју неко меко и дубоко сажаљење.{S} Шта је тај монах дру |
| рио више ју је интересовало, и испунило ју је одједаред нечим новим.{S} Привидела јој се цела с |
| још једаред проћи поред цркве.{S} Вукло ју је да прође.{S} Та то је најмилије њено место, и те |
| пеницама, поклонио јој се тихо, и мирно ју је пратио очима доклегод није ушла.</p> <p>Ана се са |
| увао, ластар се плео у њену косу.{S} То ју је дражило.{S} Дохватила је нагло грану, откинула пу |
| још мирно блаженство.{S} Блаженство то ју је испуњавало сву, чак до врхова прстију. </p> <p>Др |
| p>Пролазила је поред капелице.{S} Нешто ју је вукло да уђе.{S} Па ипак није.{S} Ко зна да ли је |
| му <pb n="94" /> је са усана.{S} Шапнуо ју је тихо и без гласа. </p> <p>И онда је оставио Ану, |
| вана и једва дочекана.{S} Стари епископ ју је благосиљао дугим једним благословом , као да жели |
| ности према свима догађајима.{S} Нечији јубилеј или црквена слава, ватра или велика мећава, смр |
| очи Христове на Ђотовој слици Христа и Јуде.</p> <p>Шта је и могао грешно осећати он, који вол |
| "77" /> да си ме слао да живим негде на јужном полу.{S} Уосталом, све то није разговор који теб |
| ано Ану за сукњу.{S} Сопран солисткиња, јунак из толиких главних битака, беља је од белих ружа |
| ком.{S} Чуло се и тапшање и задиркивање јунака.</p> <p>Девојка је та била Ана Недићева.{S} Ана |
| д се, не знајући право шта чини, занесе јунаком у себи.</p> <p>Тако и те вечери.{S} Мирно, и с |
| спустио је главу.{S} Бацио господство и јунаштво.{S} А страст, осетивши колебање, почела је рит |
| на и срдито бледа, и поћи некуда као на јуриш, и онда, одједаред, ударена и смрвљена страшним о |
| душе.{S} Како рекосмо, није то био први јуриш Недићев на Анино затворено срце.{S} Али, при свак |
| творено срце.{S} Али, при сваком таквом јуришу , погледавши кћери у очи, и не нашавши тамо ни т |
| тукнула, и потрчала доктору у сусрет, и јурнула да забрави улаз — кад је у истом моменту шкљоцн |
| може срести радост.{S} Који се свакога јутра буди са пријатним очекивањем. </p> <p>Кад је довр |
| порти је највише волео рано у зору, пре јутрења.{S} Неке нарочито лепе и богате мисли би му тад |
| ио пун металног звука.{S} Звонило је на јутрење.{S} Ана бризну у плач, руке њене се стегоше као |
| ислио је монах Иринеј, спремајући се на јутрење.</p> <p>— Како је све пуно сенки.{S} Како болес |
| да се стално трзао кад би зазвонило на јутрење .</p> <p>Али тај трзај му је такође годио.{S} Б |
| ирис ђурђевка , мокар, леден и чист као јутро у гори.{S} После је свирала модеран један скерцо, |
| аш те недеље је освануло хладно, мрачно јутро, и Богородичина Црква је дочекала Ану необично ст |
| дозволом, кући на одмор.{S} Од четири у јутро сам на ногама. </p> <p>Ана је, пре но што ће затв |
| ш нисам био тако потресен и осетљив.{S} Јутрос, кад је умирала она мала девојчица, плакао сам.{ |
| о, у петој шестој кући до вас, умрло је јутрос двоје деце за два сата, а треће, последње, ако ј |
| утати, то је лагати — пала је Ани на ум јутрошња мисао, и она пожури да одговори на очево питањ |
| , како сте?{S} Јесте ли много уморни од јутрошњег сјајног концерта?{S} Старац је усхићен и срећ |
| ости у мени има.{S} Да ли сте разумели, јуче, не само мене, него и себе ?{S} Да ли сте били у с |
| еће поред ње проћи.{S} Видео је башту и јуче и прекјуче, и већ толико пута.{S} А познат му је б |
| а.{S} Напротив, у њој је сад хујао онај јучерашњи олуј.{S} Од првог крока Аниног у цркву бацио |
| ујем у себи заједно.</p> <p>Сећајући се јучерашњих својих мисли, Ана је покушавала да их омалов |
| важно, а жена најмање, гле како он сад к небу подигнутих очију и на срце положене руке уверава |
| дивна! — грлио је ђакон Ану и вукао је к себи. — Зашто несрећа и жртва и плач ?{S} Ја вас не д |
| слободите ме!{S} Доста је! — полетео је к њој с надом на лицу.</p> <p>Али кад је опазио да Ана |
| Ану са свога тела, и подигавши обе руке к небу шаптао је промењеним , ужаснутим гласом: </p> <p |
| ослови, Оче, заљубљеног калуђера, прими к себи срећно Твоје дете! ...{S} Ана, моја Ана, јагње м |
| и, и да ће стога и он што ређе долазити к њој на вежбање .{S} Има код куће хармониум, па ће веж |
| у чудновата жеља.{S} Не да монах Иринеј к њима дође, него да она, за тренутак један, излети ода |
| ио ју је, заносио ју је, звао је, летео к њој, стезао је нечим што зазиђује, љубио јој руке, ко |
| о с поља на цркви што је Ану увек вукло к себи.{S} Над ниским старинским гвозденим вратима, кој |
| над њега, да се Ана није усуђивала руку к себи повући.</p> <p>— Мила! — шаптао је монах Иринеј, |
| м.{S} Мене су из болнице звали да одмах к вама дођем.</p> <p>Страшних стотину корачаја је прешл |
| куда даље, у нека давно прошла времена, ка неким порушеним и попаљеним олтарима, чија светиља у |
| се да владика с интересом погледа горе, ка певачима.{S} А и остали свештеници .{S} Хор је био п |
| .{S} Страстна њена наклоност ка музици, ка музичкој помпи, још се удубила, чисто се сама у себе |
| шум.{S} Ана се тргла и похитала натраг ка вратима.{S} Поплашила се да ко не изађе и не запита |
| земљу пропада.{S} Права улица од цркве ка средини вароши врло је дуга, а он никада не стигне д |
| ми одсвирате арије, да чујем јесу ли ми ка гласу.</p> <p>— Оне су сасвим ка вашем гласу. — Ана |
| ли ми ка гласу.</p> <p>— Оне су сасвим ка вашем гласу. — Ана је погледала ђакона с неким милим |
| ком, и скренула онда најкраћом стазицом ка излазу.</p> <p>— Госпођице Ана, ја вас молим, лепо в |
| ад би изашао на северне двери и долазио ка средини солеје, то је било као кад вечерња мирна све |
| а проговори с њоме, зашто се тако журио ка подневу љубави своје, зашто је тако брзао да јој цел |
| илан утицај.{S} Страстна њена наклоност ка музици, ка музичкој помпи, још се удубила, чисто се |
| ишно питање кренуло докторову наклоност ка анализи , и да треба сасвим просто запитати: ко је б |
| е ђакон опет, и сагибао је лагано главу ка златном обручу.{S} Сагао ју је сасвим, и љубио Анине |
| ашковић, шетајући мало узбуђено по свом кабинету.</p> <p>Жена, и свршено! — констатовао је он с |
| — смејао се неко у друштву крај прозора Каване. — Пази, молим те, маторог маџионичара.{S} Зар н |
| .</head> <p> На углу, преко пута Велике Каване, стојао је доктор Пашковић, а одгоре, из Дома Пе |
| } Наслоњена на лаки филигрански и тесни кавезић заробљених питомих тичица, Ана је гледала некуд |
| ом, оловом, отровом, крстом, Голготом и Кавказом мучи и кињи дух, обара га и на ново одлетање г |
| руци његовој је јако задрхтала шољица с кавом.</p> <p>— Да ли би се могао решити да идеш самном |
| одно — предлагао је Недић десерт и црну каву у башти.</p> <p>Била је топла, мрачна и мирна ноћ. |
| о?{S} Шта ми остаје од његовог певања , кад затвори уста?{S} Како да обожавам његову уметност к |
| ог послао! — ословио је прота доктора , кад су се после службе нашли на улици.</p> <p>— Није ње |
| волим?{S} Зар бих могао вас не волети , кад цео свет волим, и кад сам се због тога баш и покалу |
| еобично.{S} Али са оним с-дур акордом , кад излази светлост, кад све постаје јасно и јава, и не |
| нах Иринеј.{S} И сав је срећан отишао , кад се Ана од срца слатко насмејала.</p> <p>Целим путем |
| је ђакона.{S} После <hi>Причасног</hi>, кад се отворе Царске Двери, појавиће се опет он.{S} Как |
| м одсече: </p> <p>— Волиш ли ти некога, кад сваки предлог за удају тако хладно одбијаш?</p> <p> |
| прекрстио се.</p> <p>И тек после тога, кад се кренуо у варош, опазио је и дебело дрво, и копри |
| и не види с ђаконом. </p> <p>И с тога, кад је дошла наредна недеља, не знајући да ли је ђакон |
| е прочитавао ...{S} А према теби, сада, кад љубав већ носиш у срцу, како да се понашам!{S} Зар |
| екада је шетао у Рим и у Париз, а сада, кад сунце журно запада, шета се до Богородичине Цркве.< |
| о поносити монаси нас двоје.{S} И тада, кад се смири, око страсти ће поново растити руже, и стр |
| твар мене могла интересовати само онда, кад не бих знала разлог зашто се Јела опирала удадби за |
| ју вам се дани баш као духовска литија, кад се по цвећу и по зрелом житу гази.{S} А после, кад |
| у је, неки дан, старица једна пољубила, кад јој је ђакон додао свећу.</p> <p>— Јесте ли изабрал |
| ин и туга Анина, и, најзад, у часовима, кад је доспевао да и на себе мисли, осећао је да му се |
| циља.</p> <p>Једаред, за време вечерња, кад су облаци застрли небо, у цркви било тамно, златна |
| љубави за њега није било.</p> <p>А сад, кад је ипак дошло до тога да је заволео једно створење |
| чије.{S} Да се ви одморите.</p> <p>Сад, кад сам ово писмо већ свршио, ја се питам зашто сам га |
| окружен љубављу и пажњом.{S} А касније, кад је из мојих одговора видео да сам ја овде срећан, о |
| ада.{S} Осетила је да је то дете, које, кад му је добро, даје ономе кога воли што пре нађе; а к |
| њега чекала тада, у оне мучне тренутке, кад није знала где је, али кад је најзад ипак дошао.{S} |
| већу и по зрелом житу гази.{S} А после, кад остарите ?</p> <p>Недићка затресе главом, и погледа |
| сиромаха, често скупо стало.{S} Наиме, кад чујем да жена љутитим гласом виче:{S} Јово! ја се н |
| ају кад људи једно другом милости чине, кад је и љубав међу њима само овејана, бескрајна и сажа |
| то сад оно болно и неумитно растајање, кад између родитеља и детета стане чињеница: да је дете |
| јању.{S} Таман је хтео започети читање, кад га владика задржа.</p> <p>— Ето ти човечји живот.{S |
| </p> <p>„А где су ми милост и сажаљење, кад овако пишем ?{S} Где ми је сажаљење за фине оне пла |
| вари.{S} Па какав је онда човек уопште, кад живот сам не губи за њега драж и лепоту доклегод је |
| и други, који су били близу.{S} Иначе, кад се блистава сенка појавила на дверима да благослови |
| ешће наилазио неки немир.{S} Пред вече, кад сврши посао. и мисли да ће за клавиром или за књиго |
| ао врста анализе гласа. </p> <p>У вече, кад су код куће сами, морала је, оцу за вољу, чешће да |
| такту са побожним мотивом.{S} И био би, кад би био на свету још један ђакон Богородичине Цркве. |
| <p>— Да, краљевски су они c-дур акорди, кад се из хаоса одједаред промоли светлост...{S} И кад |
| старинским, вечитим оним гестом, који, кад тад, погоди свака жена, јер свака жена све добро и |
| .{S} Али таман се он дигао и пошао Ани, кад се у исти час Ана дигла и пошла монаху Иринеју.{S} |
| не може друкчије него онако како чини, кад свему сјајном око себе претпоставља ћелију рада и в |
| свим непознати мотиви.{S} Једне вечери, кад је Недић већ био легао, отворила је Ана неочекивано |
| и, па и смем ли што против љубави рећи, кад сваки човек само за љубав и живи!{S} Природа човечј |
| у имате очи ?{S} И јесте ми неки момци, кад чекате да доктор Пашковић, са својих педесет четири |
| свога.{S} Куда то води, и шта то значи, кад се каже да никоји бол не треба прецењивати, јер пос |
| ого доцније створио земљу?{S} Онда тек, кад је на његову <pb n="123" /> и Анину душу дошао ред |
| p>А ви, Ана ?{S} Али зашто вас и питам, кад знам да ме нећете изневерити , јер себе не можете и |
| и. </p> <pb n="108" /> <p>Ана се затим, кад су се већ навикли на то ћутање, кришом загледала у |
| ким сном.{S} Сан, који предосећа јесен, кад се рано леже и у помрчини спава.{S} И с тога, је, у |
| ка Јове Недића, и ждребета, које ће он, кад оздрави, да крсти.</p> <p>Ани засузише очи, а Недић |
| } И како је то љупко, како је то дивно, кад се зелена грана девојачког живота одједаред обаспе |
| био тако потресен и осетљив.{S} Јутрос, кад је умирала она мала девојчица, плакао сам.{S} Веруј |
| каже?{S} Чему срећа и усхићење и сласт, кад после годину дана срце човечје све то више не позна |
| им с-дур акордом , кад излази светлост, кад све постаје јасно и јава, и не може више натраг у н |
| и.{S} Да колико толико бар појање чују, кад већ неће моћи ништа видети. </p> <pb n="130" /> <p> |
| немиривати, и хтела звонити по девојку, кад је, најзад, Ана ушла.</p> <p>Необично намештене кос |
| т, драматичнији од свих драма на свету, кад свештеник преноси преко солеје тело Христово мртво |
| ајтеже.{S} Не мислим баш на ону самоћу, кад човек сам живи, него кад нигде никог свога нема.{S} |
| е старца много жао, па сам мислио — ах, кад бисте само знали како је о вама говорио !{S} Он слу |
| о тај нови ђакон Богородичине Цркве!{S} Кад би изашао на северне двери и долазио ка средини сол |
| убав, која је он, могла њему и дати!{S} Кад би се само за час кроз једнолики мир његовог живота |
| на могла бити гласник у његову душу!{S} Кад би се, ма за један тренутак, та љубав, која је он, |
| важношћу.{S} Добијало је вид чежње .{S} Кад би бар мисао једна могла бити гласник у његову душу |
| њему су баш годила самачка вежбања.{S} Кад доврши певање, сасвим му је тако као да је од Ане д |
| свом лепотом првога тешкога кајања.{S} Кад је свршила, клекла је на црквени праг и склопила ру |
| авно прохујалих хришћанских столећа.{S} Кад су људи ваљда са потпуно мирним савестима ишли у цр |
| из груди ђакона Богородичине Цркве.{S} Кад је свршила свој део, и најзад се суочила с олтаром, |
| е нагледа, и заустила да нешто каже.{S} Кад одједаред, отац њен, сасвим изненада, поче да говор |
| а, него је помало и дужност девојке.{S} Кад су родитељи већ спремили све што треба да се кћи мо |
| нека буде срдачно и топло као и пре.{S} Кад смо сви на окупу, онда мој тата није мртав, је л' т |
| ожји дан.{S} У онај дан кад служите.{S} Кад смо се и овде виђали.{S} Збиља, колико дуго ћете ос |
| а <pb n="35" /> како се спушта вече.{S} Кад је изашао месец, ред прозора на суседној кући учини |
| е ове мисли ђаконове пратила у вече.{S} Кад остане сам са својом амбицијом и са својом гордошћу |
| је, и чекала је да се то срце смири.{S} Кад се најзад смирило, Ана је својом руком скинула руку |
| њега у свој крвавој величини својој.{S} Кад црни калуђерски вео падне на чело младићево као пок |
| ог лаика.</p> <p>— Зар не, реци сам.{S} Кад ви, лаичари, поставите лекару питање: да ли је случ |
| не прети ни пролазност ни неверство.{S} Кад то биће, једном речју, воли и сагорева зато да душу |
| ти свој део.{S} Ишло је доста добро.{S} Кад ђакон погреши, Ана се смеје, и каже да арханђели, д |
| ио.{S} Свршило се на немом поздраву.{S} Кад се, међутим, познаник одмах затим опростио , ђакон |
| тпуно мирним савестима ишли у цркву.{S} Кад још нису слутили да човек целу ноћ може провести по |
| ави помаже завет монахов према Богу.{S} Кад то биће нуди скромном монаху оно што је монах самом |
| зила је ближе и ближе улазу у порту.{S} Кад је стала на први степен, ђакон је осетио сен.</p> < |
| ојом амбицијом и са својом гордошћу.{S} Кад се, не знајући право шта чини, занесе јунаком у себ |
| ој је да заврне клуч у брави, да виче — кад се одједаред отворила врата, и кроз њих, као и обич |
| у у сусрет, и јурнула да забрави улаз — кад је у истом моменту шкљоцнула брава, али на супротни |
| елом, а душом нека вас прати. </p> <p>— Кад је тако, — смејала се Ана — дођите , али чим мама в |
| шковићу, који га је испраћао: </p> <p>— Кад свршите анализу овог данашњег материала, не заборав |
| и, то су баш и оно друго двоје хтели, а кад се нешто неизоставно мора одбити , одбија се тако м |
| ма, улицама није пролазио скоро нико, а кад би се негде отшкринула врата, излазио би на њих пас |
| о, даје ономе кога воли што пре нађе; а кад му је тешко на срцу, онда се јада да је другом неко |
| це, као да га анатомски препарира.{S} А кад га је једна дама упитала шта најрадије једе од пиле |
| сламку хоће засебно да продрмуса.{S} А кад се ветар одмакао, травчице су полегле једна на друг |
| нда и молитва, шта ће и свештеник.{S} А кад су забрујала звона на <hi>Достојно</hi>, ђакон се, |
| ку са <pb n="21" /> малим Христом.{S} А кад заједно са свештеником раскрили Царске Двери, онда |
| а, још неко време упорно одржавао.{S} А кад је најзад остао без ослонца, он је, губећи се у јед |
| а одгоре, на оном меканом изобиљу.{S} А кад га Ана натуче , онда се опет стиснута коса прелије |
| њих као пчела у круницу цвета.</p> <p>А кад је Ана ослободила руку, прво је том руком, па после |
| лади, а ђакони као права деца.</p> <p>А кад су ударила звона, и забрујала силна поздравна песма |
| ео не би, и обратно, жена је увек крива кад човек с висине посрне . </p> <p>А ја се пењем, Ана, |
| авати га мислима, осмехивати се на њега кад је леђима окренут, и увијати га у снове?{S} Човек о |
| у свету и свету од девојке најбоље онда кад се девојка на време уда.</p> <p>Није то сада био пр |
| она девојка баш желела да га види онда кад га је погледала?{S} Можда је то учинила случајно ?{ |
| убави, и само ње су гладни и умиру онда кад љубав није више с њима.{S} И кад неко умре од глади |
| лада жена никако није волела свога мужа кад се удала за њега, а како се сада види да је срећна |
| >А Ана, у једном од оних злих тренутака кад човек триумфује што је другом јад и тугу причинио, |
| иромах стари владика!{S} Онога тренутка кад сте стигли, ви сте се почели враћати.{S} Ви нисте в |
| тосу, видео је да је као прут задрхтала кад јој се приближио и кадио пред сагнутом њеном главом |
| шеније стање душе.{S} И заблуда би била кад бих веровао да ми та девојка долази као анђео мира. |
| ајинског.{S} Али се необично изненадила кад је опазила да се и доктор Пашковић једи.{S} Само се |
| ла се само нешто од чежње до онога дана кад ју је ђакон ословио.{S} Тиме, што је у чекању од бо |
| а црквеног улаза треба да буде слободна кад Ана Недићева има њоме да прође.</p> <p>Ана, се заст |
| илом ућуткиван, каква је љубав материна кад детенце у наручју њеном почиње да дрема.{S} Исти мо |
| <p>Госпођица Недићева је видела ђакона кад је пошао у цркву.{S} Тога светлог, белог зимског да |
| ној белој хаљини, мирна као струк цвета кад нимало ветра нема.{S} Али кад се толики погледи осу |
| а се смејала.{S} Јер се жена увек смеје кад позна моћ своју да човеком влада.{S} Моћ своју да г |
| туге.{S} Хвала ти, Боже, и не остави ме кад до туге дође.</p> <p>Ђакон се побожно прекрстио, за |
| у жици.</p> <p>Али је онда дошло време кад су се почели чешће виђати на заједничким вежбама са |
| {S} Ана је пролазила крај цркве у време кад нема богослужења.{S} Спазила је отворена врата, и, |
| руком, и љуљао је као што се љуља дете кад треба да заборави оно од чега се поплашило ...</p> |
| ио у цркву само о великим празницима, и кад је нарочито појање или свечаност.{S} Иначе не.{S} Ш |
| о вас не волети , кад цео свет волим, и кад сам се због тога баш и покалуђерио!{S} Није истина |
| да, у овај мртви, облачни јесењи дан, и кад је у цркви једноставније него икад.</p> <p>Осетила |
| аоса одједаред промоли светлост...{S} И кад бисте знали шта ти акорди лично за мене значе!{S} В |
| у онда кад љубав није више с њима.{S} И кад неко умре од глади, зато је умро што љубави за њега |
| век у души носи а не може да каже.{S} И кад тон запева, <pb n="5" /> онакав како га је душа хте |
| есрећни што нисмо имали више деце.{S} И кад помислим да Јова и ја можемо сваког часа умрети, он |
| Такав је био и синоћ, за вечером.{S} И кад су га нудили јелом, њој је падало на ум да мајка ње |
| мо једно годишње доба, пролеће.{S} Па и кад је љубав дошла, чедна монашка љубав калуђера, проле |
| најмилијег пријатеља свога.</p> <p>Па и кад би тај додир руку имао баш да значи нешто врло озби |
| ајински жмирну.{S} Онако како чине људи кад хоће да сакрију реп некој репатој мисли.</p> <p>— Б |
| не тренутке, кад није знала где је, али кад је најзад ипак дошао.{S} Дошао, у задњи час, да је |
| рук цвета кад нимало ветра нема.{S} Али кад се толики погледи осуше по њој, она се крену из неп |
| а љутито, и поче тражити кривца.{S} Али кад је у тај мах севнуло и пукао гром, оно, лудо и преп |
| шта је са госпођицом Недићевом.{S} Али кад им је већ био на два корака близу , и опазио да је |
| а дана!{S} Ђакон се надао добру.{S} Али кад је најзад подигао очи, срце му је почело ударати си |
| тарог владику и нека остане.</p> <p>Али кад је подигла главу с ђаконових руку и видела чело њег |
| своме срцу је осетила сузу.</p> <p>Али кад се монах Иринеј пре уласка у олтар окренуо вернима, |
| ео је к њој с надом на лицу.</p> <p>Али кад је опазио да Ана непомично мирна седи на своме мест |
| о је немогућно.{S} Бог се мора радовати кад једно биће новим тешким заветом љубави помаже завет |
| мице: да ли ћу срећна или несрећна бити кад уђем на молитву, а њега на молитви нема? </p> <p>Ка |
| орене, и кроз њих је колутао плавичасти кад, тежак од величанства олтара.{S} На Престолу су бук |
| тији знам да има и моје место.{S} И тек кад он зађе, онда су ми живот и љубав слатки, онда имам |
| о, све је више могао давати.{S} Јер тек кад су била поклоњена, видео је и одмерио сва блага кој |
| а мислим, госпођице Ана, да се не варам кад кажем да сам заволео ваш живот и вашу љубав.{S} Поб |
| дите.</p> <p>Тај старац.{S} Узбуђен сам кад помислим на његов долазак.{S} Он нигде никог нема.{ |
| у недељу.{S} У божји дан.{S} У онај дан кад служите.{S} Кад смо се и овде виђали.{S} Збиља, кол |
| о да пита.{S} Осећао је да би много дао кад би могао чути ту жељу, али је осећао и то да би пре |
| тако су га заносиле, да се стално трзао кад би зазвонило на јутрење .</p> <p>Али тај трзај му ј |
| а смејати.{S} Некако преимућствено, као кад човек осети у себи нову, још неупотребљену, а баш н |
| лазио ка средини солеје, то је било као кад вечерња мирна светлост клизи по усамљеном путу.{S} |
| нији фелон кратак, и изгледа у њему као кад се у малу зевалицу увуче велики неки бумбар.{S} А т |
| на ону самоћу, кад човек сам живи, него кад нигде никог свога нема.{S} Имате ли ви кога?</p> <p |
| реосвећени !{S} То је све већ било тако кад сам ја овамо дошао.{S} То је заслуга девојке коју с |
| ли навела.{S} Помислила је како би било кад би цео свет стварно ишао и стојао на глави.{S} Како |
| питивање и дубоко улажење није потребно кад је реч о Ани Недићевој .{S} Цео чисти девојачки жив |
| сасвим прождрло сунце.</p> <p>— Као оно кад на ливади, из гомиле цвећа, протури одједаред главу |
| ушивен ...{S} Најзад, све ће бити јасно кад дође после подне.</p> <p>После подне, око пет, зазв |
| читав један дан.{S} Волео је, нарочито кад треба да се умири или среди, предавати се интензивн |
| о стојати.</p> <p>Тако се приближио час кад је ђакон требао ући у олтар, узети путир, попити из |
| та?{S} Како да обожавам његову уметност кад јој је и колевка и гроб ваздушни талас! ...{S} Њего |
| т оне врсте, какву је осећала сваки пут кад ђакон, у стихару, блиставом као повез Еванђеља, ста |
| гим и срећним осмесима, који се јављају кад људи једно другом милости чине, кад је и љубав међу |
| лело то што сам сада написао.{S} У часу кад о њој мислим.{S} Осећам да је неправедно .{S} Јер о |
| мраз искачу. </p> <p>Једнога дана, баш кад је имала вежбање с децом, дошао је црквењак и донео |
| а значи нешто врло озбиљно и важно, баш кад би значио и обећање, и обавезу и заклетву , и завет |
| а буди са пријатним очекивањем. </p> <p>Кад је довршио читање, и спремио се да легне, пало је ђ |
| је морала раније бити у цркви .</p> <p>Кад је стигла, нашла је цркву већ сасвим пуну.{S} Преко |
| а говори узнемиреност и нервоза.</p> <p>Кад су стигли преко пута цркве, Пашковић је најзад прес |
| горе гледа како се земља окреће.</p> <p>Кад је Ана Недићева прославила двадесет шести дан рођењ |
| цу, и заобилазно иде кући.{S} Једаред , када је неминовно изгледало да ће се још у цркви срести |
| и тога дана, ни сутра дан.{S} И с тога, када је у недељу искрсла пред њега лепа девојка, са рас |
| сред ове несреће, усред највећега јада, када би требао да сам више камен него што сам икад био, |
| згранично воли ту девојку.{S} Баш сада, када је, као и онда, прошла поред њега, и отишла монаху |
| епа алегорична мисао.{S} До онога дана, када је ђакон ту руку додирнуо својом, она је у склопље |
| ове редове:</p> <p>„Осам сата.{S} Час, када свака биљка без изузетка , са капљицом росе на гла |
| да дођем у цркву пре почетка службе.{S} Када људи, тутори и црквењаци тумарају без реда, врата |
| ство.{S} Страшно, ниско неваљалство.{S} Када сам се била решила на лажну заклетву, на лажну пор |
| своје косе чупа стара једна жена.{S} А када тај црни вео падне на чело младићево као победа , |
| .</p> <p>То је тако трајало до тренутка када је хор почео певати Вјерују.{S} Већ први тактови т |
| сећати лепог свог доживљаја онога дана када је Ану први пут ословио.{S} Често се тога сећао, и |
| егов живог није змија.</p> <p>Уочи дана када ће се помонашити, записао је у дневник:</p> <p>„Ми |
| тврде да је преокрет настао од времена када је она сву своју душу заложила да богослужење поди |
| Са задатком неким, са моментом заклетве када ће се изнети воштаница и Еванђеље, са вером да су |
| а још мало.{S} Ја не знам прави почетак када је до свега тога дошло.{S} По старој, злој својој |
| етераст, подигнут, сједињен са мирисом када и таласом песме, са погледом Христа и осмехом људи |
| гледала — сутра је татин рођен дан, дан када се око њега неизоставно скупљали гости и пријатељи |
| .</p> <p>У толико му је необичније било када је, око половине службе, осетио одједаред неку сму |
| стао је сасвим мислити на Ану у моменту када је тако хтео.{S} Имао је само стално топло осећање |
| ити и искупити.{S} Морали сте запазити, кадгод наиђе на финију појаву, узбуђен је у својим рефе |
| да још што боли ?</p> <p>— Да ли вам је кадгод дошло жао што не чујете појање?</p> <p>— Није ми |
| аку живиш и никога завела ниси, јеси ли кадгод била срећна што си усрећила, јеси ли кадкод била |
| ући мрак ђаконовог баса, и чула се фина каденца Аниних чаробних прстију.{S} Људи су гутали не з |
| а звона на <hi>Достојно</hi>, ђакон се, кадећи пред иконом Матере Божје, сетио одједаред своје |
| /hi>. </p> <p>Звецкала је кадионица.{S} Кадио је владичин ђакон.{S} Ани прелете осмех поноса, п |
| о прут задрхтала кад јој се приближио и кадио пред сагнутом њеном главом.</p> <p>Ђакон, који је |
| е Бога хвалим</hi>. </p> <p>Звецкала је кадионица.{S} Кадио је владичин ђакон.{S} Ани прелете о |
| ре, уздигнутим Светим Дарима и звекетом кадионица одрже да не клонемо, да се не изгубимо и сасв |
| о да лебди и тле ногама не додирује.{S} Кадионицом је махао као да на оним сребрним ланчићима љ |
| ињом на плећима и светињом у рукама, са кадионицом, која му као мирно јагње лежи на десној миши |
| ну олтара и уоквирен у злато резотина и кадифу завесе, бацао је у душе прегршти усхићења што им |
| од била срећна што си усрећила, јеси ли кадкод била несрећна што си унесрећила? </p> <pb n="124 |
| анин испуштао је из своје дуваном много кађене и вином много преливане гуше, као из неке гробни |
| Цркве.{S} Ана се сећала ритмичног геста кађења у монаха Иринеја , сећала се грациозног клањања |
| а се види с тобом ма на два три минута, каже, у данашњи дан. — Недићка поче плакати. — Тешко би |
| на души.{S} Женина душа је увек мутна — каже он. — Никад у њој нема одређеног стања.{S} Жена ни |
| номе што човек у души носи а не може да каже.{S} И кад тон запева, <pb n="5" /> онакав како га |
| очела плакати зато што не зна шта ће да каже.{S} А сиротог Пашковића је дохватио скоро побожни |
| лутно није разумео шта Пашковић хоће да каже.</p> <p>У тај мах је ушла собарица, и јавила да го |
| звини само за један тренутак, колико да каже владици да оно „други пут“ значи већ сутра ујутро, |
| ..{S} Зашто се онда за срећу то исто не каже?{S} Чему срећа и усхићење и сласт, кад после годин |
| S} Куда то води, и шта то значи, кад се каже да никоји бол не треба прецењивати, јер после годи |
| .{S} Кад ђакон погреши, Ана се смеје, и каже да арханђели, додуше, имају крила, али <pb n="113" |
| аје и не признаје!</p> <p>Па можда се и каже ...{S} У томе можда и јесте монаштво ...{S} У борб |
| некад још враћа из гроба.{S} Враћа се и каже: само жена може помоћи човеку да се, за њу, успне |
| лажи, исприча цео свој живот.{S} Да јој каже како воли Богородичину <pb n="79" /> Цркву.{S} И к |
| е да је се нагледа, и заустила да нешто каже.{S} Кад одједаред, отац њен, сасвим изненада, поче |
| спођица Недићева разболела.{S} Пашковић каже да јој је сада сасвим добро, да је већ пре осам да |
| свим стари људи ... али доктор Пашковић каже ...</p> <p>Дунуо је ветар и треснуо нешто тешко.{S |
| ку кожну торбу, за коју доктор Пашковић каже да у њој лежи враг.{S} Али врага не видиш.</p> <p> |
| она није ни тражила прилику да Иринеју каже шта се догодило, онога дана, између доктора и ње.{ |
| доктора, да жели нешто симпатично да му каже, и нечим лепим тежњу његове душе да задовољи.{S} П |
| речи кроз зубе, не знајући да ли да их каже или не, да ли да жали што монах Иринеј није ту, ил |
| ју све храбрости.{S} Човек пусти да реч каже ствар, или да се ствар баш и збуде, а после мора н |
| пре нисам говорио ником, треба сада да кажем вама и више ником“.</p> <p>Ана се заруменила.{S} |
| ти ?</p> <p>— Ни то не.{S} Него хоћу да кажем да је љубав страст, која до краја не може живети |
| слим, госпођице Ана, да се не варам кад кажем да сам заволео ваш живот и вашу љубав.{S} Победу |
| живот дићи, дићи га зацело.{S} И то не кажем овако: или ћу га дићи, или ћу пропасти , него каж |
| разлике само нејаки људи.{S} Шта да ти кажем ?{S} Дражи си ми од рађеног детета, па сам на тво |
| ој ми увек толико пишеш.{S} Право да ти кажем, мислио сам да прецењујеш вредност и лепоту.{S} А |
| е моли да га поведем, али, право да вам кажем, <hi>ја</hi> се плашим, и за њега, и за друге, ка |
| се рукујем такође нећу.{S} Само да вам кажем да је Светислав Васићев још жив, да му је сасвим |
| твара појаве и дела у детаље.{S} Ја вам кажем да тај човек негде у унутрашњости својој много ос |
| или ћу га дићи, или ћу пропасти , него кажем да ћу га дићи !{S} Јер у мени има црква, има храм |
| реч, Ана.{S} Ја је ипак свесно и хладно кажем и пишем.{S} Све ћемо изгубити, све ћемо дати, али |
| <p>— Свршити ?{S} Да ли хоћете тиме да кажете да ћемо једног дана умрети?{S} Него?{S} Да ће не |
| </p> <p>— Ви као да хоћете нешто да ми кажете — гледала је Ана љубазно испитујућим погледом у |
| као да се нешто давно осушило.</p> <p>— Кажи ми, ако што знаш, о госпођици Недићевој.</p> <p>— |
| ала. </p> <pb n="145" /> <p>— Е па тако кажи! — тапшао је задовољно ђакона по рамену. — Дакле и |
| о докажите, Иринеје, сјају живота мога, кажите и помозите ми или да живим или да свиснем, свеје |
| о кажите ми, ако Бога и милости имате, кажите ми: зар ни у чистом човечјем животу нема светиње |
| цу ударен.</p> <p>— Истина је.</p> <p>— Кажите још једаред, Ана — муцао је ђакон.</p> <p>— Исти |
| е осећате ! ...{S} Једно само, једно ми кажите ...{S} Да ли ме још волите, бедну, јадну, грешну |
| ла на Велики Петак.</p> <p>Кажите ми, о кажите ми, ако Бога и милости имате, кажите ми: зар ни |
| ли ћете још ценити као и пре ...{S} То кажите, то докажите, Иринеје, сјају живота мога, кажите |
| а љубав је пала на Велики Петак.</p> <p>Кажите ми, о кажите ми, ако Бога и милости имате, кажит |
| што скривило, и да је заслужило да буде кажњено. </p> <pb n="102" /> <p>Ани никако није силазио |
| "185" /> досадне љубавне путање, којом, кажу, свако мора проћи. </p> <p>Ана се ирочно и скоро и |
| ласти, из других светова, долазе да нам кажу да је све у човеку лешина ...</p> <p>Али, ето, и у |
| ниуму легенду о Христу.{S} Чудесно .{S} Казала ми је да су дванаест Еванђеља на Велики Четвртак |
| — Хоћете ли овуда ?{S} Можемо заједно — казала му је врло љубазним тоном, тоном позива, који је |
| ом, дошао је црквењак и донео писмо.{S} Казао је да не треба одговор, и отишао.{S} Ана је осећа |
| тако понаша.{S} Мени никада ништа није казао, ништа ни показао.{S} Сигурно ни вама?</p> <p>Ана |
| века, који, иако то ниједном речју није казао, ипак можда жели да на неки начин уђе у мисли њен |
| ... </p> <p>— Али, да ли све то што сам казао ...{S} Ах! ...{S} Иринеје, тако ти једнога Бога, |
| е самном слаже.{S} А ви?{S} Иринеју сам казао да ћу питати вас, па како ви одлучите, тако да бу |
| одавао је владика чудним гласом, желећи казати одлучну реч, а поколебан и чисто хипнотисан охол |
| тељски .{S} Љутите ли се, Ана, је ли то казна?{S} Ја се ипак надам да ми и сада, као и увек, са |
| м, мирним оком је погледала у извршиоца казне. </p> <p>Извршилац казне се застидео: патка не зн |
| ла у извршиоца казне. </p> <p>Извршилац казне се застидео: патка не зна шта је то ударац, срџба |
| ју муње, и да ће сад велики, чисти Бог, казнити грешнике. </p> <p>Али Бог је тако добар.{S} А и |
| да тај човек одаје знаке блаженог мира, казује да је њему у његовој црнини тако чисто и добро.{ |
| .{S} Тренутак који казује и открива.{S} Казује да је то сад оно болно и неумитно растајање, кад |
| о ипак јасан тренутак.{S} Тренутак који казује и открива.{S} Казује да је то сад оно болно и не |
| ме.{S} Само начин, како доктор Пашковић казује своје анализе, тај је опор, суров и осветљив.{S} |
| срећу. </p> <p>Ухватила се за чело.{S} Кајала се, крстила, и клањала пред добротом божјом, што |
| ="232" /> и свом лепотом првога тешкога кајања.{S} Кад је свршила, клекла је на црквени праг и |
| рање, осећање силе у себи, заједљивост, кајање, отпор, и још множина осећаја, и сви болни и теш |
| људи Богу привела, хиљадама грешника на кајање навела, хиљадама намишљених нељубави у љубав пре |
| стати ...</p> <p>Али ако је та граница кајање, које се пре греха и губитка не може ни осетити |
| и слутите откуда је дошло препорођење и кајање у мени, да ли знате ко је запалио ватру у црном |
| н отишао, час увлачећи се страшљиво и с кајањем неким унутра.</p> <p>Занимљива слика.{S} Девојк |
| алочашњу своју одлучност.</p> <p>Не, не кајем се.{S} Годи ми та одлучност.{S} Тако се ваљда деш |
| као што и за вас непрекидно стрепим, и кајем се понеког часа што вас нисам силом одстранио.{S} |
| песму, врелу и хладну, слатку и горку, какав је мирис ђурђевка , мокар, леден и чист као јутро |
| еме, упадали у стару своју радозналост: какав ли ће, Боже, бити последњи став у симфонији те ин |
| кав у свом животу никад нисам био...{S} Какав је диван твој живот, Иринеје!{S} И како сам срећа |
| убав, видети, постићи и имати идеал.{S} Какав мир то мора бити.{S} Каква круна то мора бити.“ < |
| за нас обичне, безвредне ствари.{S} Па какав је онда човек уопште, кад живот сам не губи за ње |
| сам да још једаред будем ђакон, онакав какав у свом животу никад нисам био...{S} Какав је дива |
| њеног оца ...{S} Просјак неки, вагабунд какав, гладно псето, буке мртвих ружа и иструлели остат |
| ојника спрема да ме посети.{S} Видећете какав је.{S} Слаб и сув.{S} Глас као шушањ јесењег лишћ |
| о уметници рецитовања.{S} Или да долази какав још неслућени инструмент .{S} Или неко велико дел |
| орог маџионичара.{S} Зар не изгледа као какав велики кључ, који, по вољи, сваког мимопролазећег |
| и насмејан у исти мах, изгледао је као какав лепи намучени анђео.</p> <p>— Прочитај ми сада Ан |
| мози ми да останем снажан и весео монах какав сам сада.{S} Помози ми да велику, лепу и чисту св |
| ваљда никад нагледати неће.</p> <p>Гле, каква је дивна.{S} Скоро до пола од угаситог камена, чи |
| спорији, али врелији и силом ућуткиван, каква је љубав материна кад детенце у наручју њеном поч |
| {S} И врло је добро знала <pb n="11" /> каква би требала да буде љубав у човеку, па да душа чов |
| ти идеал.{S} Какав мир то мора бити.{S} Каква круна то мора бити.“ </p> <p> „Али човечја природ |
| баш с њима чини тај изузетак.</p> <p>— Каква глава цркве! — смејао се доктор Пашковић у интимн |
| је одговарала.</p> <p>— Је ли то освета каква?</p> <p>Ана се стресла, али је ћутала.</p> <p>— А |
| ту музике.{S} Таква треба да буде љубав каква је и музика сама.{S} Црква треба да буде љубав, ј |
| ме месту стојати све дотле, док не дође каква порука од малог њеног... љубимца. </p> <pb n="201 |
| али чим мама види ваш црвени нос, знате каква је, одмах ће почети плакати, наместиће вам кревет |
| д цвећа на старој рушевини камења.{S} И каква се чудна, борбена архитектура види тамо где се ка |
| ли како је о вама говорио !{S} Он слути каква вам је душа.{S} А да ли ви слутите да и тај стара |
| ош није недеља.{S} Али ја већ сада знам каква ће бити служба божја тога дана.{S} Као зелена мах |
| ите, никако више не могу да се опоменем каква је била моја црква без вас.{S} А имала сам у њој |
| инстинктивним кретом.{S} Зна дакле и он каква је лепота у том да се <pb n="71" /> задржи и усам |
| зеленила.{S} Шум је додуше био леп као каква музика, могао се сваки дан поново слушати.{S} Ето |
| азреши , и навикава се да је носи такву каква је, и смирује се.{S} За мало.{S} Тајна почиње да |
| о веселу слику на зиду.{S} Али, Бог зна какве мисли је та слика у њему изазвала.</p> <p>Ана је |
| /> лепота из онога времена, ја не знам какви су били, и не знам куда су сада.{S} Ово је сасвим |
| и да би могла <pb n="188" /> познати са каквим мишљењем је упозорио оца њеног на љубав њену. </ |
| га сећао, и живео са тим сећањем као са каквим добрим пријатељем.</p> <p>Ах, која лепота и која |
| госта са широким, срдачним руковањем, с каквим се дочекује само добродошао и много жељен гост.{ |
| а показивао тих, невесео и уздржљив као какво сироче.{S} Тамне његове очи, два ненађена драга к |
| ке само душа бесмртна.{S} Таквог дакле, каквог те сада видим, и каквог сам те жељан, нећу те јо |
| у догађај са свом доколицом беспосленог каквог дечка.</p> <p>Четири дана је већ прошло како је |
| } Таквог дакле, каквог те сада видим, и каквог сам те жељан, нећу те још дуго моћи гледати, леп |
| разговор.{S} И затвара очи над Бог зна каквом визијом породичне среће. </p> <pb n="168" /> <p> |
| ђе кроз душу.{S} Завидљивост оне врсте, какву је осећала сваки пут кад ђакон, у стихару, блиста |
| >Ана Недићева се враћала кући у радости какву никада није доживела.{S} Бог је ову недељу просуо |
| срећа су их стезали у заједницу, онакву какву је Христос проповедао .{S} Појање је дохватило и |
| е драги камен драгим каменом опточили , како ћете вас двоје проћи кроз то највеће искушење живо |
| н рођења, људи су, напослетку, решили , како који, или да има одвише проређену крв, или да има |
| „Заливајући цвијет кроз танку свиралу“, како ју је отац дирао.</p> <p>— Госпођица Недићева нешт |
| ала вам што погађате.{S} Али пре свега, како сте?{S} Јесте ли много уморни од јутрошњег сјајног |
| а.{S} Широм отворена, милостива и њена, како је зове да и бриге своје остави тамо где јој је љу |
| ми ту бригу што пре скине с врата, она, како је отац њен једи, чим забруји с Богородичине Цркве |
| ред молити младиће да се склоне с пута, како би остало што више празна простора.{S} Дошло му је |
| опет лепо на гробљу, како је добар Бог, како ће се радовати мама док чује како је било — брисал |
| једног великог уметника.</p> <p>Најзад, како и не би било лепо оно, што садржи моменат, драмати |
| једном вишем животу у човеку.{S} То је, како сте сами рекли, једна сасвим необична девојка - уз |
| шло му је да гласно изговори Анино име, како би се уверио да срећу своју не сања. </p> <p>— Ја |
| , с лорњоном, унела му се у очи, да се, како је објаснила, бар овде поклони светом младићу, пош |
| нда само њој у крило.{S} Чинило јој се, како је лагано корачала, да не иде кући, него да се, ст |
| Несташно Анино <pb n="129" /> кученце, како му је Ана запретила да ни зинути не сме, гледало ј |
| pb n="141" /> је време да мрем.{S} Али, како видиш, човек до задњега часа има жеља.{S} Пожелео |
| да чита, и учила га да то нотално чини, како би сва снага невиности и лепоте гласа дошла до пот |
| оје.{S} Како ћу чувати тај дар небесни, како ћу пазити да њу ничим не разочарам!</p> <p>Монах И |
| кљана, који је баш Ани волео да говори, како је због дуге праксе тако омрзао музику, да му је с |
| ена на свету, како јој се може одолети, како би јој, сва срећна и задовољна и иначе, могла одол |
| од сунчаног рефлекса, сасвим ружичасти, како је од истог тог руменила ружичасто и лишће на дрве |
| S} Ја остајем при своме.{S} Само начин, како доктор Пашковић казује своје анализе, тај је опор, |
| аки пут све краћи и краћи ...</p> <p>О, како се ја бојим и грозим успомена!{S} Мртвих, покојних |
| з авлију, опазио је како је небо плаво, како цвеће, у несташлуку неком, мирише на лимун и помор |
| једно од вас црква не изгуби !{S} Како, како, Иринеје! — понављао је старац питање тако узбуђен |
| а потражи своје.{S} И како је то љупко, како је то дивно, кад се зелена грана девојачког живота |
| ашала његове уметничке чежње, и уједно, како се Ани чинило, такву је слепоћу ударала на његове |
| оро очајним гласом тражио у Бога савет, како да се исповеди и смири пре него што светињи приђе. |
| /p> <p>Како је сад опет лепо на гробљу, како је добар Бог, како ће се радовати мама док чује ка |
| ног доколичног разговора, подсећао Ану, како се зна да та млада жена никако није волела свога м |
| тако дивна, тако јединствена на свету, како јој се може одолети, како би јој, сва срећна и зад |
| теби, сада, кад љубав већ носиш у срцу, како да се понашам!{S} Зар да ти пожелим да те Ана Неди |
| уку неком, мирише на лимун и поморанџу, како слуга сече траву, нежну и мекану као да је пролеће |
| ује, а то је срећа над срећама .{S} Ах, како се на разне начине може једно исто рећи.{S} Колико |
| оно што је последњи покушај ...{S} Ах, како су ужасно изгледале оне црвене капље на грлу детињ |
| згубимо и сасвим не умремо. </p> <p>Ах, како је необичан био тај нови ђакон Богородичине Цркве! |
| ла је како је ово и оно свеједно, т. ј. како је то један исти део душе из кога је ђакон написао |
| се кроз стихире тих богослужења говори: како се све несреће овог живота свршавају тихом тугом, |
| амо слуга материалности . <pb n="63" /> Како ћу дозвати и вратити певање које је прошло?{S} Шта |
| тавила да седи, и гледала <pb n="35" /> како се спушта вече.{S} Кад је изашао месец, ред прозор |
| да ниједно од вас црква не изгуби !{S} Како, како, Иринеје! — понављао је старац питање тако у |
| то највеће искушење живота човечјег!{S} Како ћете проћи, а да се ниједно од вас не унесрећи, а |
| жена достојна да је монах воли ? ...{S} Како ме је заболело то што сам сада написао.{S} У часу |
| Зар ти све то не осећаш, синко? ...{S} Како ћете вас двоје, два украса рода људског, који сте |
| вама, који сте вера и црква моја ...{S} Како ме то боли, пече, срамоти! ...{S} Лаж, у мојој душ |
| и суров завршетак људских живота ...{S} Како је све у животу ташто и без вредности ...{S} Зашто |
| куцала, али ти си морала спавати ...{S} Како ти то изгледаш, Ана, за Бога?{S} Теби није добро.{ |
| сад друштво, то су му сад гости ...{S} Како је страшан, строг и суров завршетак људских живота |
| м сироту девојку скоро расплакао ...{S} Како је то необична девојка .{S} Говори о уметности као |
| з трага, без очуваности у сећању ...{S} Како је музика несрећна зато што је нематериална.{S} Ка |
| ко још није овако.{S} Нико сем њега.{S} Како је неисцрпно богат и леп живот!</p> <p>Ана није ви |
| о је та двоумица ситна и недостојна.{S} Како подсећа на царство страсти, које је земаљско , нем |
| а несрећна зато што је нематериална.{S} Како је дух човечји, иако слободан, вечан и из онога св |
| ће ми помоћи да довршим дело своје.{S} Како ћу чувати тај дар небесни, како ћу пазити да њу ни |
| уди у којима има неко мило узбуђење.{S} Како му је лак и мекан и раван излазио тон тога дана!{S |
| и да родитељима скине бригу с душе.{S} Како рекосмо, није то био први јуриш Недићев на Анино з |
| свет стварно ишао и стојао на глави.{S} Како би изгледали, стари хоровођа, који млата рукама пр |
| ње.</p> <p>— Како је све пуно сенки.{S} Како болесним срцем куца данас и живот — говорила је Ан |
| е Царске Двери, појавиће се опет он.{S} Како би и могло и смело друкчије бити, него да чашу Евх |
| монах Иринеј још није сасвим постао.{S} Како је њему драго било то откриће.{S} Девојка та воли |
| а и урђала.</p> <p>Ани се то допало.{S} Како би то лепо било да су тако неприступачно затворена |
| а је на земљи“. </p> <p>„Дух и тело.{S} Како је дивна та борба, та несрећа, та трагедија.{S} Ко |
| но, пошто се сабрала, било је страх.{S} Како је могла и смела до краја саслушати исповест човек |
| /p> <p>— Долазите ли из очеве собе ?{S} Како му је?{S} Да ли бих ја сад могла ући? </p> <pb n=" |
| д његовог певања , кад затвори уста?{S} Како да обожавам његову уметност кад јој је и колевка и |
| ринеј, тај господар над хиљадама људи — како је он сада удаљен, недостижно удаљен од ње и од су |
| а само под њеним рукама свира.</p> <p>— Како сте сада дивно певали! — пошле су јој очи ђаконови |
| јаким учини срце љубљене жене.</p> <p>— Како ће се све то свршити, Иринеје?</p> <p>— Свршити ?{ |
| неј, спремајући се на јутрење.</p> <p>— Како је све пуно сенки.{S} Како болесним срцем куца дан |
| ти ружа?</p> <p>— Да се играм.</p> <p>— Како ћеш се с ружом играти ?</p> <p>Сетићу се већ — сме |
| лела свога мужа кад се удала за њега, а како се сада види да је срећна и задовољна, и да га баш |
| елики пријатељ , скоро други отац.{S} А како је стар и болешљив, можда ће му то бити последња ц |
| јао је доктор поезију место ствари. — А како је прекрасан тај прелаз баш код ове жене, где знач |
| нети бат срца или шапат усана!</p> <p>А како би он дочекао таквог весника?{S} Би ли му се сажаљ |
| ао што се та љубав развија.</p> <p>А да како се развијала него тако? — питао сам сам себе и иро |
| смешан — али биће да негде одгоре гледа како се земља окреће.</p> <p>Кад је Ана Недићева просла |
| утао.{S} Тога пута, гледајући испод ока како је природа Ану после болести чисто наново створила |
| "194" /> теши као лекара, нити је знала како да га теши као човека.{S} Осећала је да је несрећа |
| га света.{S} А рука ђаконова је осећала како срце Анино, као срце у малог детета, под самим тем |
| ажмурила.{S} Кроз капке очију је видела како у баштици цветају шарене георгине .{S} Одједаред, |
| на је тешки и напорни свој посао радила како га нико не би радио.{S} Радила га је не само радни |
| жене руке.{S} Одједаред, Ана је осетила како се у њену руку скрунила читава хрпа малих белих ко |
| до ђакона .{S} Недићки, не зна ни сама како, сада тек упаде у очи сва љупкост лица тога лепог |
| ростила се с ђаконом не знајући ни сама како, кидајући <pb n="17" /> се што пре из те заједнице |
| ама наш драги доктор Пашко није Бог зна како писмен.</p> <p>— Јест.{S} То му некако не иде од р |
| Иринеју сам казао да ћу питати вас, па како ви одлучите, тако да буде.{S} На то је пристао. </ |
| S} Равно шест недеља ће бити прекосутра како се госпођица Недићева разболела.{S} Пашковић каже |
| } И кад тон запева, <pb n="5" /> онакав како га је душа хтела, боре на челу Анином нестану, усн |
| е чувао као око у глави.{S} Сви се чуде како је доспео овамо.{S} Можда је због лепог појања у о |
| исприча цео свој живот.{S} Да јој каже како воли Богородичину <pb n="79" /> Цркву.{S} И како ј |
| на шаљиве мисли навела.{S} Помислила је како би било кад би цео свет стварно ишао и стојао на г |
| ћу, и почела да се крсти.{S} Осетила је како јој се по лицу разлива бледило .{S} Али не бледило |
| и наједанпут нешто врело.{S} Осетила је како неизмерно дубоко воли тог усамљеног калуђера, и ка |
| узаборављеног догађаја.{S} И осетила је како је ово и оно свеједно, т. ј. како је то један исти |
| тало, и машио се књиге.</p> <p>Читао је како је Бог, некада давно, шетајући по земљи, ушао у шу |
| убав за којом је чезнуо.{S} И осећао је како се чаша његовог живота пуни пуни ... </p> <p>А сад |
| /p> <p>Пролазећи кроз авлију, опазио је како је небо плаво, како цвеће, у несташлуку неком, мир |
| ари хоровођа је био нервозан , молио је како је најлепше знао, и напослетку је отишао.{S} Ана с |
| нице, и зарила у њих уста да се не чује како се немилосрдно смеје.</p> <p>Он неће да ме пољуби |
| Бог, како ће се радовати мама док чује како је било — брисала је Ана сузе, гледајући усхићено |
| е било много важно, а жена најмање, гле како он сад к небу подигнутих очију и на срце положене |
| непогоде осванула је јесења.</p> <p>Гле како је све зарђано, као да је октобар — мислио је мона |
| азили низ степенице у порту.</p> <p>Гле како тужно изгледају данас ти богомољци .{S} Котрљају с |
| /p> <p>— Ана, ви се не љутите?{S} Чујте како је дошло.{S} Писали сте ми да због мајке не можете |
| о дубоко воли тог усамљеног калуђера, и како га никад, никад неће моћи заборавити ни оставити.< |
| ица мота памук са руку свога синчића, и како овај, од досаде, сваки час лабаво упушта кануру.{S |
| ead>XXVI.</head> <p>„Ана, шта радите, и како вам је на души?!“ — тако је почињало писмо монаха |
| ву, нежну и мекану као да је пролеће, и како се звук инсеката чује као нека јако удаљена звона. |
| акав је диван твој живот, Иринеје!{S} И како сам срећан и ја што си на овоме месту.{S} Ви ми ов |
| ле дошла природа да потражи своје.{S} И како је то љупко, како је то дивно, кад се зелена грана |
| Богородичину <pb n="79" /> Цркву.{S} И како је необична она опална светлост у коју паперта тон |
| , да му је сасвим свеједно и ко свира и како свира.</p> <p>— Само ми још није свеједно како ко |
| и како је Мајински поцрвенео , па чак и како је Мајински направио гримасу , да сем једнога Бога |
| о како је и Иринеј поруменио , па чак и како је Мајински поцрвенео , па чак и како је Мајински |
| ски такође, али је ипак стигао да опази како је Ана поруменила.</p> <p>— Здраво, арханђеле! — п |
| на покушава сенку да нахрани ...{S} Али како му је разговор пријатан и одабран.{S} Монах Иринеј |
| је то нешто што он мора сазнати.{S} Али како ?{S} Неприлично би било, можда и смешно, некога за |
| а сам мислио — ах, кад бисте само знали како је о вама говорио !{S} Он слути каква вам је душа. |
| } Ужасно, ужасно !{S} Ужасно је гледати како се невина, Богу и људма недужна дечица даве и у кр |
| и јаки неки бол у слепим очима, и осети како се много може волети туђе дете.</p> <p>И зато јој |
| тре нема, покушава кћер своју подсетити како удадба није баш само ћеф или воља, него је помало |
| седети, тако, у тој столици , гледајући како рука Иринејева лети по хартији, до краја живота св |
| љунку.{S} Најзад се забавила, гледајући како куварица мота памук са руку свога синчића, и како |
| о под руку. — Збиља, ја сам у неприлици како да се споразумемо, јер се у тој ствари, у ствари м |
| не ?{S} Али то, баш то, одиста, не знам како да ти јасно прикажем . — Ана се уозбиљила, и, саби |
| ечаности него икад.{S} Тако једноставан како је једноставна груда злата, која је скроз иста, ск |
| чно је имитовала људе, а нарочито начин како говоре и певају.{S} Она је то додуше стишавала и о |
| стио је своју руку на њену.{S} И гледао како низ суза промиче с краја на крај њених очију.</p> |
| мислила је Ана.{S} А ђакон је посматрао како су крстови, од сунчаног рефлекса, сасвим ружичасти |
| стигао видети не само како је Ана, него како је и Иринеј поруменио , па чак и како је Мајински |
| руке.</p> <p> Мајински жмирну.{S} Онако како чине људи кад хоће да сакрију реп некој репатој ми |
| дакле, госпођице Ана?{S} Одлучите онако како вашем срцу годи, за вас ћемо сви све учинити.</p> |
| тра ујутро, да ће дакле ипак бити онако како је владика првобитно желео и волео.</p> <p>Ђакон с |
| оси.{S} Што не може друкчије него онако како чини, кад свему сјајном око себе претпоставља ћели |
| ица, и кроз прашину се још лепше видело како се вечерња светлост на махове распаљује, скаче с п |
| дечка.</p> <p>Четири дана је већ прошло како је епископ отпутовао, а људи свеједнако мисле и го |
| Пашковић, који је стигао видети не само како је Ана, него како је и Иринеј поруменио , па чак и |
| ира.</p> <p>— Само ми још није свеједно како ко пева — додавао је, очигледно потпуно искрено, ј |
| смеши се старац, ослушкујући задовољно како у дугом реду његових самачких соба одјекује интима |
| је Ана обично сцену, имитујући одлично како чича граби њену руку, стеже је што игда може место |
| ињем ти се да је мени добро, тако добро како ти и не слутиш.{S} Ја имам јасан пут пред собом, и |
| ad> <p>Дуже се већ времена проноси глас како се владика спрема да посети Богородичину Цркву.{S} |
| ће доћи — ухватио <pb n="39" /> се опет како тачно зна да госпођица Недићева долази у цркву уве |
| агледан у Анине очи, видео је душу њену како се диже на површину.{S} Видео је да та душа њега т |
| ка ти је у помоћи данас и увек.{S} Знаш како у Откривењу Јовановом стоји : буди веран до саме с |
| торалне Симфоније</title></hi>. </p> <p>Како је љупко и чисто свирала онај једноставни завршни |
| целе љубави, бојама целе маште. </p> <p>Како је човеку уметнику лако бити срећан ! — смислила ј |
| извесно, а то је да нећу отићи. </p> <p>Како сам још далеко од тога да будем прави калуђер!{S} |
| олитву, а њега на молитви нема? </p> <p>Како је та двоумица ситна и недостојна.{S} Како подсећа |
| х, тихих, без жеља и без уздаха.</p> <p>Како би лепо било да сам ја ето ова нашушурена ћубаста |
| прстију свети мир да се излије.</p> <p>Како је дошло до тога да заволи девојку с којом никада |
| вала, ту је опет почела да воли.</p> <p>Како су миле те кокице.{S} Једнако скакућу за нечим.{S} |
| ом гробу и по црном Анином велу.</p> <p>Како је сад опет лепо на гробљу, како је добар Бог, как |
| једно с другим проговорили нису.</p> <p>Како је то лепо било - помислили су обоје у исти мах, и |
| а дан ујутро по њиховом виђењу.</p> <p>„Како вам је на души?{S} Питам вас то брижно и милостиво |
| о као синоћ, али није било ни топло.{S} Калдрма је стојала уплакано влажна.{S} Земља, омекшала, |
| ета, обара фењере и клупе.{S} Камичцима калдрме разбија окна на спратовима, а ораницом земљом з |
| !{S} Или ће пљуснути погана моја крв по калдрми, и црно семе њено ће разбити коњи копитама! ... |
| кариере , без породице и без амбиције, калуђер нема ни страха, ни сметњи, ни непријатеља .{S} |
| о пете.{S} Погледала је боље.{S} Јесте, калуђер, у камилавки с црним велом.</p> <p>Осетила је д |
| и мој.{S} И ја сам, за сав живот свој, калуђер.</p> <p>Али ако Бог и такву љубав према монаху |
| волети и служити без циља.{S} Калуђер, калуђер.{S} Далеко од кариере , без породице и без амби |
| ђер ћу остати до краја живота свога!{S} Калуђер сам зато јер сам хтео и морао то бити, јер је к |
| победе.</p> <p>— Не куните, Иринеје!{S} Калуђер стоји пред вама!{S} Неваљалство је згажено и по |
| ђер сам свом душом и љубављу својом!{S} Калуђер ћу остати до краја живота свога!{S} Калуђер сам |
| овек може волети и служити без циља.{S} Калуђер, калуђер.{S} Далеко од кариере , без породице и |
| нем ти се, Боже, да није.{S} Не, не.{S} Калуђер у мени и јесте онај који њу тако силно воли.{S} |
| звоно, од чијег се јека облаци плаше. — Калуђер сам свом душом и љубављу својом!{S} Калуђер ћу |
| Усне се развлачиле у осмејак .</p> <p>— Калуђер си, Иринеје ! — додавао је владика чудним гласо |
| победничким држањем ђаконовим.</p> <p>— Калуђер сам! — грмнуло је одједаред из ђаконових груди |
| га баш и покалуђерио!{S} Није истина да калуђер не сме љубити жену! — заносио се ђакон својом и |
| у све заљубљени човек?{S} Треба да буде калуђер, одговарало је цело његово биће.{S} Јер само ве |
| х руку.{S} Ако је она искушење, онда је калуђер у мени умро.{S} А кунем ти се, Боже, да није.{S |
| је калуђерска душа у мени !{S} И Ана је калуђер, и то опет зато што калуђерску душу у себи носи |
| вију жена!{S} Није истина дотле, док је калуђер у стању да ту жену воли изнад себе!{S} Тако вас |
| просјака на улици, јер је њихов, јер је калуђер , јер је дужност његова широка милост целом све |
| ику љубав да има, тај мора бити велик и калуђер.</p> <p>Улицом одгоре, идући ваљда из парка, до |
| о сам још далеко од тога да будем прави калуђер!{S} Узбуђују ме смрт, старост, самоћа.{S} Два п |
| живота свога.{S} Њу бих хтео као прави калуђер да волим.{S} Да је то могућно, у то не сумњам.{ |
| јећи на средини собе.{S} Несрећни горди калуђер, који је завет свој у милости и лепоти положио, |
| и сунца.</p> <p>Био је опет весели онај калуђер у чијем завету нема ни трунке немилости, чије а |
| алуђерио се.{S} И био задовољан и весео калуђер.{S} Волео је своје другове, волео децу, волео с |
| намерно, али тражећи у њему свештеника, калуђера, који треба да јој помогне, који треба руку да |
| из порте на улицу, Ана се осврнула.{S} Калуђера није видела, али је опазила да ђакон жури да ј |
| је ћутао.{S} И епископ је ђутао.{S} Два калуђера, један с ове а други с оне стране живота, глед |
| владичином је било сасвим тихо.{S} Два калуђера су ћутала.{S} Шиштала је само вода у самовару. |
| .</p> <p>— Ето ти човечји живот.{S} Два калуђера, у кући која је дом усамљености и одрицања, је |
| но цркву служи.{S} Која је такође врста калуђера.</p> <p>Највећа храброст је ове мисли ђаконове |
| кад је љубав дошла, чедна монашка љубав калуђера, пролеће је остало пролеће, све је било само ц |
| књегињама наслика и једног православног калуђера ...{S} Али онда је монах Иринеј требао живети |
| а свету!{S} Благослови, Оче, заљубљеног калуђера, прими к себи срећно Твоје дете! ...{S} Ана, м |
| ако неизмерно дубоко воли тог усамљеног калуђера, и како га никад, никад неће моћи заборавити н |
| ње је тако бескрајно усрећавало сиротог калуђера.</p> <p>Удаљујући се, монах Иринеј је пажљиво |
| расуда и без догми.{S} Бог и црква воле калуђера који завет свој сматра као борбу за љубав.</p> |
| вратио на небо кроз чисто, мирисно срце калуђера свога. </p> <p>Смешила се у некој пријатној не |
| ашио ! — храбрила се Ана.</p> <p>Али ти калуђера волиш ! — трзала је она себе из помирљивости и |
| орење.{S} С тога ваљда и има тако много калуђера међу свима људма, јер, Бог, лепота и чедност, |
| ећемо, моја Ана, моја вечита љубави!{S} Калуђери смо искрени и прави, јер калуђерске душе имамо |
| руже, али — смешила се самозадовољно — калуђери носе руже у грудима а не на грудима.{S} Груди |
| ном речју, воли и сагорева зато да душу калуђерову сачува од неосетљивости и сувоће.</p> <p>Али |
| тада, јер цео свет волим, јер је чиста калуђерска душа у мени, јер живот мој лежи на поносу, а |
| то јер сам хтео и морао то бити, јер је калуђерска душа у мени !{S} И Ана је калуђер, и то опет |
| вет је лепота. ј Предстоји дакле и мени калуђерска борба. 1</p> <p>Наишао је ђакон, и дубоко се |
| и!{S} Калуђери смо искрени и прави, јер калуђерске душе имамо.{S} Нисмо испосници, ни читачи мо |
| ену чистоћу, задатак да до смрти остане калуђерски врла.{S} То сасвим недевојачко осећање јачал |
| ој крвавој величини својој.{S} Кад црни калуђерски вео падне на чело младићево као покров, негд |
| а преко златне круне своје пребаци црни калуђерски вео. </p> <pb n="22" /> </div> <div type="ch |
| 6" /> све то није развило тврде пупољке калуђерског њеног пролећа.{S} Али онда је дошло друго.{ |
| ене песме, испредају над њом неку врсту калуђерског вела.{S} И понекад је чисто физички осећала |
| S} И Ана је калуђер, и то опет зато што калуђерску душу у себи носи.{S} Што не може друкчије не |
| S} Можда Бог баш тако хоће?{S} Можда је калуђерство заблуда , а помонашење се само насилном смр |
| о мајка.</p> <p>Монашки завет се младом калуђеру чинио као нека провидна ограда кроз коју се гл |
| нове и љубав своју пружа простом једном калуђеру који лепо пева. </p> <pb n="84" /> <p>Ђакон је |
| свога завета? сазревало је у несрећном калуђеру.</p> <p>А Ана, у једном од оних злих тренутака |
| рахопоштовањем, скрену скромно у страну калуђеру с пута, ма да су двокрилна врата била и одвише |
| ићу: да салон госпође Недићке прописује каљаче, кожни прслук и вунени шал око врата.</p> <p>Сут |
| требала одмах навалити камен растанка, камен вечитог ћутања и одрицања ...{S} Па ја сам то и ч |
| {S} Смрвљени, безоблични <pb n="149" /> камен, коме ни сунце ни киша не требају ...{S} О, онда |
| {S} Дошло јој је да спусти чело доле на камен и да чита молитву.{S} Али је наставила да седи, и |
| као да је остала недовршена зато што је камен био одвише тврд, и људи се уморили да га раде.{S} |
| а, борбена архитектура види тамо где се камен, вечити камен, састаје са сводом који ће много пр |
| већега јада, када би требао да сам више камен него што сам икад био, сада се каменито тле у мен |
| у друго <pb n="176" /> као да сте драги камен драгим каменом опточили , како ћете вас двоје про |
| реско један, редак и скупоцен као драги камен.{S} Тамо горе, у златном брокату на косим младићс |
| , далеко у пољу, сео на сунцем угрејани камен, који је у густој трави изгледао као нека бела пр |
| ви покрет љубави требала одмах навалити камен растанка, камен вечитог ћутања и одрицања ...{S} |
| итектура види тамо где се камен, вечити камен, састаје са сводом који ће много пре њега оцветат |
| а стојала светла као звезда и тврда као камен, она се заблистала, занела од среће, раслабила, и |
| S} Тамне његове очи, два ненађена драга камена која само за Ану светле, умиљавале би се погледо |
| олелих цигаља , зарђаног гвожђа, старог камена, кише и сљуштеног лепа.{S} Зидана је била по узо |
| је дивна.{S} Скоро до пола од угаситог камена, чини се као да је цела требала бити каменита, и |
| ало и тресло се.{S} Глава, тешка као од камена, једнако се бацала с лева на десно, и заривала у |
| ила главу тужно.{S} Била је бела као од камена.</p> <p>— Будите храбри, Ана! — говорио је ђакон |
| неке свечане среће.{S} Устао је затим с камена, погледао горе, и прекрстио се.</p> <p>И тек пос |
| на, чини се као да је цела требала бити каменита, и као да је остала недовршена зато што је кам |
| {S} Прсти су лежали на диркама укочени, каменито непомични.{S} Две руке, обучене у златне нарук |
| ше камен него што сам икад био, сада се каменито тле у мени претвара у нежну мирисну башту.{S} |
| ="176" /> као да сте драги камен драгим каменом опточили , како ћете вас двоје проћи кроз то на |
| ништа није опажао. </p> <p>Седео је на камену и шаптао:</p> <p>Поглед јој је био чист као погл |
| , који, под једним једитим зраком, и на камену цвета.{S} Ана је видела да је прота ушао у олтар |
| а дана.{S} Као зелена маховина по сивом камену попасти ће живи трагови бића вашег по нашој само |
| ле ситне плавичасте муње у вез ушивених каменчића.{S} Иначе је тихо призивање Бога свршавао так |
| згледа као ред цвећа на старој рушевини камења.{S} И каква се чудна, борбена архитектура види т |
| се после сваког таквог напрезања као да камење гута.{S} По трећи пут се онда чуо исти тај став |
| енчићи и жилице раскивају даске и дробе камење .{S} Стоји црква од живе мрежице биља са два вис |
| ине из људи мамите, песмом својом мртво камење потресате, да ли ви слутите откуда је дошло преп |
| м и да љуби руку њену, у сребро и драго камење оковану ...</p> <p>Па ипак, баш пошто је отпевао |
| есело, а крст са скупоценим , блиставим камењем још невеселије.</p> <p>Пратиоци владичини су ве |
| ка Богородица, у жеженом злату и драгом камењу, чека вас, и сирота је.{S} Душа моја, мала гладн |
| Погледала је боље.{S} Јесте, калуђер, у камилавки с црним велом.</p> <p>Осетила је да јој необи |
| ини сат од севрског порцелана на полици камина.</p> <p>Сат је био украшен фигуром дечка који пр |
| ваљује дрвета, обара фењере и клупе.{S} Камичцима калдрме разбија окна на спратовима, а ораницо |
| смејак матере: да дете још и не хода, а камо ли оно друго.{S} И најзад, два три велика, света, |
| , да она чисто њега самог не познаје, а камо ли да би могла <pb n="188" /> познати са каквим ми |
| .{S} Био је те вечери уопште ћутљив.{S} Канда и мало блеђи него обично.{S} Некима се чак чинило |
| Да ниси у ватри, мораш бити и гладна, а канда је овде и хладно ? — Недићка се сагла, чаракала п |
| претворила у палату!{S} А моја?{S} Моја канда није.{S} Али из моје ћелије је изашла жена која ћ |
| дана поумирати.{S} Серум против шарлаха канда не вреди много, а код одраслих су те болести и ин |
| дну борицу и на души, и да је та борица канда све дубља и све шира.{S} Учинило му се да се људи |
| ладог једног монаха.</p> <p>— Ана, тебе канда напушта слух — шалио би се Недић. — Двапута те ве |
| е иде од руке.{S} Госпођица Недићева је канда једина интересантна композиција у овој вароши, ко |
| ојој задаје себи питања.{S} Престала је канда да осећа и види ту љубав као нешто придошло у сво |
| имедбу ништа није одговорио.{S} Мало је канда само уздахнуо, али тај уздах је, у лепој вечерњој |
| човеку пије снагу и вољу.{S} Што му је канда већ сасвим прождрло сунце.</p> <p>— Као оно кад н |
| забринуто, јер је монах Иринеј малопре канда хотимице обишао одговор .</p> <p>— Сећате ли се ј |
| не анализе симптома.</p> <p>— А теби се канда попео месец у главу! — тумачио је доктор Пашковић |
| бе не можете изневерити ...{S} Бојим се канда ипак.{S} До вас, Ана, ја нисам сасвим веровао у ж |
| е опасна, и ја је се бојим.{S} Бојим се канда још и оних старих баба са босиљком у руци.{S} Шта |
| уметничке ...{S} Драги мој Иринеје, ти канда долазиш у фазу проблема ...{S} Али неће баш ни ме |
| е доживела.{S} Бог је ову недељу просуо канда само њој у крило.{S} Чинило јој се, како је лаган |
| вењаци тумарају без реда, врата шкрипе, кандила на котуровима звркте, свеће тек прогоревају , п |
| в, била је мрачна, без иједног упаљеног кандила, и мирисала је на влагу.</p> <p>Ана је устукнул |
| це, расули се бледо зеленкасти пламичци кандила.</p> <p>Преко солеје је корачао нови ђакон.</p> |
| јарко црвену жижу у белом алабастерском кандилу.{S} Тај пламен у вама, то је луча победе над зл |
| хнуо.{S} Напослетку је био тако тих, да кандилце не би од њега затрептало .{S} А кроз тишину се |
| буде завет.{S} Завет лепоти и уметности Кандилце једно, које има душу само зато да ужива што го |
| орњи део иконостаса, са сићушним својим кандилцима, лебди као нека група звезда.{S} Олтар је са |
| вота пуни пуни ... </p> <p>А сад је ето кануло нешто мутно у кристалну чашу његовог живота.{S} |
| вај, од досаде, сваки час лабаво упушта кануру.{S} Али ју је наједанпут, од вртења конца, забол |
| радње раније, чиновници се разбегли из канцеларија пре времена , деца се склонила са улица.{S} |
| амбиција, амбиција да насљеди Недићеву канцеларију, далеко је премашала његове уметничке чежње |
| греху!{S} Ја сам већ ухваћена у ђавоље канџе и изгубљена сам, и још само кратко време ми има ж |
| је монах Иринеј.{S} Без горње мантије , као домаћин у својој кући.{S} Чупкао је и слагао гранчи |
| .{S} Између осталог и јако размакнуте , као грошеви округле очи владичиног <pb n="154" /> ђакон |
| сићушни, страшљиви, пролазни, смртни , као хрпице праха које ветар случајно још није раздувао |
| е благосиљао дугим једним благословом , као да жели главу да јој домаши, и смешио се на њу очин |
| осно.{S} Са јесењом неком модулацијом , као да и из бронзе хладна киша сипи.</p> <p>Подсећа на |
| је имала тако топлих и живих престава, као да је та свечаност већ започела и из дана у дан тра |
| ирис, игра и нада, миран сан без снова, као у биљке.{S} Ни милостиве речи, ни заљубљено гледање |
| p> <p>Једнако је слуктила, и због тога, као нека утвара, на прстима ишла по ходнику.</p> <p>Кап |
| љивости и самозаборава. — Волим га, да, као душу, као очи у глави, као музику своју, и још више |
| чисто, Ана се баш и забринула .{S} Да, као шум мора око неке морске биљке, њу непрекидно занос |
| азна?{S} Ја се ипак надам да ми и сада, као и увек, само спасење може од вас доћи.</p> <p>— Пре |
| малих, прислоњених вратанца.{S} И тада, као у древна времена на зидовима манастирских трпезариј |
| ио као да бунца.{S} Брзо и без прекида, као да мора некоме све то рећи, а као да у исти мах не |
| S} Где ми је милост за душу њену, која, као и свачија, сваки час може бити убијена ?{S} Где су |
| ада већ разумео да се то стари владика, као дете, игра своје најмилије игре: да кобајаги није е |
| , дошле су надземаљски меке, кроз мала, као рупе на фрули округла дечја уста чуло се кликтање ш |
| и.{S} Ана се од тог покрета тако тргла, као да се монах Иринеј ње дотакао.{S} Он је то опазио и |
| гова, која ју је лепшом и бољом чинила, као и његова њега.</p> <p>Али Ана је, поплашена, бежала |
| тила да је у реду тих невеселих песама, као у некој мирној поеми, стишана сва ужасна трагедија |
| S} И то на прекид, са ретким кипутцима, као да хоће да причека зиму пре него што проври.</p> <p |
| на амвону, с подигнутим ораром и очима, као да је бацао на душе сенку великог и страшног крста |
| е чуо шушањ тешког црног одела.{S} Ана, као хипнотисана неким дубоким страхопоштовањем, скрену |
| степенице натраг у порту.</p> <p>А Ана, као велики бели лептир, удаљавала се без корака.{S} Душ |
| n="127" /> округла ока, тако безазлена, као да госа њихов не зна ни да чита ни да пише.{S} А пр |
| мој, само мој! ... </p> <p>Као болесна, као полулуда је Ана стигла кући.</p> <p>— Ана, теби ниј |
| убави.{S} И растала се од њега поносна, као да је нешто драгоцено понела собом кући.</p> <p>А о |
| дичина Црква, са своја два витка торња, као два цвета, била је давнашња, неоправљана, гуштераст |
| стојао је занимљив ред ливадског цвећа, као литија.{S} Напред, жандарски <pb n="83" /> круто и |
| ризивање Бога свршавао тако мирна лица, као да тамо горе већ види белога голуба.{S} Опажала се |
| овцем ...{S} Хаос, хаос !{S} Одједаред, као две божје руке које се дижу да благослове метеж нер |
| да да из себе.</p> <p>И онда одједаред, као олуј, подигла је заклопац са клавира, и почела свир |
| опколили, видело се узбуђење.{S} Главе, као неке терете, завалили су унатраг, док су очима траж |
| воје певаче, а срце Богородичине Цркве, као срце сваке мајке, прострло се по поду, и чекало да |
| </hi> се плашим, и за њега, и за друге, као што и за вас непрекидно стрепим, и кајем се понеког |
| ојних делова живота нашег, који долазе, као сабласти, из других светова, долазе да нам кажу да |
| воли ту девојку.{S} Баш сада, када је, као и онда, прошла поред њега, и отишла монаху Иринеју, |
| а је на зиду малу једну слику, која је, као у мрачној комори, стојала натрашке.{S} Небо доле, а |
| у другој душу своју.{S} Душу, која је, као и његова, била на вратима смрти и пред лицем Господ |
| .{S} И мали један бео облачак, који је, као божји шатор, стојао разапет над његовом главом.</p> |
| ни смеј угушио или стишао, али смеј је, као грч неки, грабио мишицу, из мишице прелазио у цело |
| е морала осећати она варош, у којој је, као посљедица нарочитих околности, црква постала љубав |
| ао и да још може доћи.{S} И онда ју је, као рој, обузело једно тако сложено сећање и осећање св |
| рзо читати молитву.{S} Али после ју је, као увек, занело сећање на неку сцену из веселог живота |
| оздених врата на порти, испод којих је, као испод неких великих крила победе, Ана улазила у црк |
| устима, за линијом његовог тела, које, као жица, затегнуто и пуно музике, чека да интервал про |
| тишина неживота.</p> <p>Али мало после, као да се из те тишине почело ослобађати све оно што је |
| х боца.{S} Затим, крупне, охоле татуле, као високи неки достојанственици, бело одевени, моћни и |
| свему томе ништа слутио.{S} Те недеље, као и сваке друге, дошао је да служи, ведар и у добром |
| о удари у грчевито, астматично скикање, као да ће сад душу исплакати.</p> <p>На ту ларму је дот |
| ато једно благо, као несрећно створење, као жртва рђавог и лажног суда <pb n="199" /> свију људ |
| те главе, прав као копље.{S} Кроз лепе, као буктињама осветљене његове очи, које никада ништа н |
| крупна округла пламена, а високо горе, као у лету ухваћене варнице, расули се бледо зеленкасти |
| и чудни онај јесењи ветар, који одгоре, као у главу удара дрвета и џбуње, па се зеленило згушња |
| нег је био друкчији.{S} Пахуљице оштре, као од игала, а хладноћа је чисто гребла по лицу.</p> < |
| .</p> <p>Обоје су потрчали, и срели се, као некад, на средини степеница.</p> <p>Ана није пружал |
| ћемо се одрећи Бога, и заветоваћемо се, као у прастара времена, тицама или цвећу, ономе што има |
| а.{S} Али ван цркве.{S} Тресе је тресе, као што ветар тресе зелену шибљику, и не зна се хоће ли |
| ве капије дочекао је епископа ред деце, као ред младих чавки, радозналих погледа и отворених кљ |
| кидао с њега сваку скрамицу и влаканце, као да га анатомски препарира.{S} А кад га је једна дам |
| го кађене и вином много преливане гуше, као из неке гробнице, остатак бившег неког тенора , кој |
| от јој се чинио исти као и пре тога, и, као и пре тога, она је задовољна била с тим животом и в |
| живота ...{S} Као да носи олтар у себи, као да је позвана да оствари неки идеал ...{S} Уверавам |
| p>„Поред заноса и дивљења има у љубави, као важан, можда важнији елеменат, милост и сажаљење.{S |
| олим га, да, као душу, као очи у глави, као музику своју, и још више од свега тога! — преливао |
| вета.{S} Будите и останите као цветови, као биљке.{S} Идите за сунцем и за законом који је у ср |
| ке и ноге се трзале и увијале као црви, као да детенце хоће да се испне из неке страшне јаме, а |
| овде изгледате као неки изабрани људи, као кутак један где има још чисте љубави за цркву и дет |
| шено, укопавајући руке и нокте у груди, као да авет неку на срцу треба да задави.</p> <p>— То н |
| а она рука као да сва грла у себи држи, као да све гласове кроз једну, своју душу слива.{S} Људ |
| ачуна , у два себична непријатеља који, као паук муву, хоће једно друго да исисају, у два лопов |
| е, без пегице бледе, прсти надземаљски, као да се у врховима њиховим још мало задржала душа пре |
| } Је ли био можда сувише строг?{S} Или, као ваш стари лекар, видео у вама и тада дете, и терао |
| и, изгледали су ти торњеви као порасли, као на прсте успети над улицом по којој њихов ђакон ход |
| , и мене треба саслушати , и помоћи ми, као и сваком човеку у нужди.{S} Ја немоћ своју никад ни |
| без другога исто тако не да замислити, као што се ја не могу замислити без моје десне руке.</p |
| p> <p>— Мила! — шаптао је монах Иринеј, као и тада у порти, али врелијим и чујнијим шапатом .{S |
| ст у срцу.{S} И лагано, корак по корак, као да се игра, долазила је ближе и ближе улазу у порту |
| ветар, и тако је љутит ушао у травник, као да сваку поједину сламку хоће засебно да продрмуса. |
| тивом и тако савршеним тонским гибањем, као да је ту ствар такт по такт проучавала.</p> <p>Сутр |
| росијава.{S} Рукама, нежним и чежњивим, као да даје знаке и такт милој свирци, коју слуша очима |
| мном, тако ништа не схватам и не видим, као да је цео овај свет у кожну лопту ушивен ...{S} Нај |
| новом својом, и са неким испреплетеним, као недовршеним луковима и сводовима, нечег манастирски |
| возни покрет Анин је дочекао необичним, као кров неког заклона поврх ње надвијеним рукама, и с |
| та облачина.{S} Црна, са белим порубом, као строга одежда у време Великог Поста.{S} Са звоника |
| ј испуњава дужностима , борбом и радом, као и сваки други позив.{S} Немој више о удаји да ми го |
| о тада тако одважним и крупним кораком, као да се решио да на дуготрајно неко путовање пође.{S} |
| Ана се знала подићи са столице скоком, као увређена, намрштена и срдито бледа, и поћи некуда к |
| боли вас више глава? — питао је тоном, као да му само још то треба знати, па да срећа његова б |
| витком једном потезу , смелом и лепом, као што је смео и леп један од оних црних нерава на бел |
| } Да будемо заједно на татин рођен дан, као увек.{S} На гробу татином ће можда бити мраз и иње, |
| " /> олтаром.{S} Огањ, диван и страшан, као буктање рубина, пао је ђакону на груди и запалио му |
| с је био тако мекан, тако Ани поклоњен, као тело псетанцета које је легло крај господаревих ног |
| проври.</p> <p>Самовар је био намештен, као и пре, на засебном мермерном столићу, и чекао, као |
| о иначе у вис подигнуту руку, и стојао, као од метала саливена опомена, чекајући тренутак да че |
| на засебном мермерном столићу, и чекао, као и пре, да монах Иринеј спреми и разлије чај.</p> <p |
| аред учинио као неупознато једно благо, као несрећно створење, као жртва рђавог и лажног суда < |
| ју одели од осталог живота свога, тако, као што црква, иако је општа кућа свију, стоји подигнут |
| {S} Ана је причала течно, живо, и тако, као да се све то десило у присуству свију њених код кућ |
| се у свога Иринеја исто тако невесело, као што се Иринеј загледао у земљу.</p> <p>Очи им се на |
| жда звали обичним, а за Ану је то било, као увек, пуно разних откривења из најлепших области ум |
| ћа вашег по нашој самоћи.{S} И ми ћемо, као номади, са малим шатрицама својих срдаца селити се |
| елела је ваљда да му тако, неочекивано, као прегршћу, баци сав чар њихове љубави одједаред у ду |
| јесења.</p> <p>Гле како је све зарђано, као да је октобар — мислио је монах Иринеј, спремајући |
| нема. </p> <p>И онда, сасвим слободно, као да је то природан ред мисли, ђакон се запитао: зашт |
| очела смејати.{S} Некако преимућствено, као кад човек осети у себи нову, још неупотребљену, а б |
| онављао је старац питање тако узбуђено, као да је понор сасвим близу. </p> <p>Монах Иринеј је с |
| су пролазили некако побожно и смирено, као да сви иду на гробље.</p> <p>Ана није могла да савл |
| та разливала кроз њега смело и одважно, као да већ од раније станује у њему и зна сваки кут њег |
| оћа ? — поче она тако матерински нежно, као да је готова да усини то божје дете, које јој је, п |
| ка ђаконова је осећала како срце Анино, као срце у малог детета, под самим теменом бије, и чека |
| ку помиловала.{S} Али тада се, нечујно, као први замах једва никлог крила, расклопе северне две |
| жаснијим стидом, скаменила се, и мирно, као самртну исповед, је одговарала:</p> <p>— Било је је |
| с њим његов део. </p> <p>Ишло је лепо, као увек.{S} Ана се смешила, умирена и задовољна.{S} Ос |
| и хорови.{S} Ана је решила да ће се то, као завршни концерт, изводити по свршетку службе, тако |
| дначује и слива у нешто једно и вечито, као што је један и вечит тон, ма да <pb n="216" /> је, |
| Одједаред, тамо у дну хоризонта, нешто, као велика игла, пробушило је рупицу у магли, и вукло з |
| ла, а на њеном месту је засјао спектар, као најлепша дуга.</p> <p>Ану је ова мила, весела игра |
| предмете, снег је пролетао тих и спор, као да спава, а људи су пролазили некако побожно и смир |
| веће.{S} Весео, безбрижан, млад и свет, као онај Фра Анђеликов анђео што удара у кастањете . </ |
| оме што се сад догађа.{S} Онда је опет, као добра домаћица , тркнула по кући, и стала разгледат |
| е месту, устукнуо је натраг као ошинут, као по лицу ударен.</p> <p>— Истина је.</p> <p>— Кажите |
| ула у посао.{S} За архијерејску службу, као такову, требало је научити доста нових ствари.{S} С |
| у познатом, мало напред нагнутом ставу, као да целим грудима дочекује, грли и пије музичке тала |
| дарежљиво отворила, и пружила је Богу, као задужбину своју, велику љубав своју према слузи Њег |
| солеје, спазила је Ана, с леђа, високу, као јаблан праву прилику, у црнини од главе до пете.{S} |
| им ипак покрет као да хоће нечију руку, као да хоће некога.{S} Шест руку се испружило да дочека |
| се умиљато загледала у леву своју руку, као у најмилијег пријатеља свога.</p> <p>Па и кад би та |
| устила је заклопац клавира , и по њему, као неку полугу, испружила мало мршаву, иначе лепу руку |
| е стране опет осећам и зебњу.{S} Чудну, као да ме топлота живота оставља.{S} Ја, видите, никако |
| ивотињица се окренула, подигла ударену, као лала жуту <pb n="214" /> ножицу, и доброћудним, мир |
| абрујао је силан један тон кроз тишину, као да уз само Анино уво трепти велика нека жица.{S} За |
| онах Иринеј дати љубав, велику и мучну, као што су и црква и музика велике и мучне.</p> <p>Нежн |
| сето је стојало у запетом неком држању, као да му очи ишчекују некога, а уши чују нешто што сам |
| његових су скочила два зрака, која су, као две снажне руке, обгрлила Ану да је угуше.{S} Ана с |
| се сједињава у жару љубави, из које су, као два близанца, никла она два витка торња.</p> <p>Још |
| самозаборава. — Волим га, да, као душу, као очи у глави, као музику своју, и још више од свега |
| ешна и крива, задрхтала је, у први мах, као трава пред тим гњевним, гордим и безгрешним погледо |
| тко причешљане проређене косе, великих, као двери отворених очију, стојала је тамо Ана Недићева |
| очи страстан неки осмејак јако светлих, као снег чистих зуба.{S} А по слушаоцу поврве хладни мр |
| е одједаред отворила врата, и кроз њих, као и обично, ушао доктор сам. </p> <p>Ана је, све за ј |
| у задње време радио.{S} Трећи, најзад: као оно што човек, у брдовитом крају, где сунце брзо се |
| е положили једно у друго <pb n="176" /> као да сте драги камен драгим каменом опточили , како ћ |
| дост Анина се постепено опорављала .{S} Као муња би тек пролетела нека лепа мисао, и уста Анина |
| ао би је, да није тако јако хитала .{S} Као да га се боји.{S} Последњи пут, на парастосу, видео |
| ена Анина рука је стидљиво дрхтала .{S} Као дете, она је одједаред почела плакати зато што не з |
| {S} Сви са чудно склопљеним рукама .{S} Као венац оних скрушених, белим веловима повезаних жена |
| мирна, мало уморна, мало расејана .{S} Као оно бело небо, за које се не зна да ли је наоблачен |
| ог.{S} Невесело умиљато, забринуто .{S} Као да је тога дана Бог хтео њу нешто да моли.{S} Ана с |
| роман најлепшег човечјег живота ...{S} Као да носи олтар у себи, као да је позвана да оствари |
| скусан, детињаст, безбрижан, сам ...{S} Као травчица, која не може да се <pb n="16" /> сећа гре |
| е него на тридесет четрдесет корака.{S} Као из воде су искакале веће и мање групе крстача .{S} |
| <p>На уласку у порту је Ана застала.{S} Као на међи, на борбеној тачки између та два света, чиј |
| можда најхуманијег Бетовеновог дела.{S} Као да и она, баш у том тренутку, или чезне, или стварн |
| ожда рећи.</p> <p>Сирота срећна Ана.{S} Као и свако створење, она је слепо летела у наручје сла |
| аква ће бити служба божја тога дана.{S} Као зелена маховина по сивом камену попасти ће живи тра |
| се, наравно, упирале у Ану и ђакона.{S} Као у два питомца, или детета, које Богородичина Црква |
| и биле лепе и тајанствене као никад.{S} Као оне <pb n="99" /> крупне, ретко виђене звезде, што |
| је <pb n="37" /> имао чудно осећање.{S} Као да му се нешто хладно провлачи испод стихара, прола |
| олио Богу, јер је осећао узнемирење.{S} Као дете свој посечени прст мајци, окретао је он голо с |
| ут се онда чуо исти тај став одгоре.{S} Као водопад, који се лије из чистог језера негде у врх |
| о неслућених висова поноса и лепоте.{S} Као што вери помажу уништене сумње, тако духу помаже са |
| овог једног племена које тек долази.{S} Као Богом изабрани херој, који не сме пасти, који ће ос |
| времену.</p> <p>Људи су застрепили.{S} Као оно што кроз шуму уме проћи језа, одједаред, и до п |
| еја у парку, и изгледали су страшни.{S} Као откинути од земље.{S} Шум јабланова се чуо кроз под |
| ма немира.{S} На олују мора стојати.{S} Као што црква стоји на земљи, која је рат, братоубијств |
| е тешко обећати, али тешко и одрећи.{S} Као никада, старац је осетио колико је везано <pb n="14 |
| острва на коме сам изабрао да живим.{S} Као Робинсон, молим се Богу и тражим нови пут, и одједа |
| е ђакон ипак чинио тако мило наиван.{S} Као оно једаред <pb n="101" /> — она се почела опомињат |
| а. </p> <p>Ђакон се томе није надао.{S} Као пљусак среће га је дочекало оно што је долазило из |
| ље не јавља.{S} Страх њен је растао.{S} Као поплава јој је обузимао сву свест.{S} Један једини |
| утицала је на мене сасвим необично.{S} Као да је олуј и кроз мене прошао.</p> <p>Збиља, Ана је |
| им је то обојима било врло необично.{S} Као што им се врло необичним учинио уопште тај састанак |
| {S} Еванђеље је читао необично лепо.{S} Као што се чита из груди у којима има неко мило узбуђењ |
| <pb n="58" /> музикалан експеримент.{S} Као врста анализе гласа. </p> <p>У вече, кад су код кућ |
| <head>V.</head> <p>Спуштала се ноћ.{S} Као неки велики точкови , који престају да се врте, коч |
| своју собу, Ана се предавала сећању.{S} Као већ неколико пута, њој се и сада чинило да се напил |
| нда већ сасвим прождрло сунце.</p> <p>— Као оно кад на ливади, из гомиле цвећа, протури одједар |
| д старатеља незбринутог детета њиховог„ Као махнита је прелазила из собе у собу, ширила руке, и |
| кида, као да мора некоме све то рећи, а као да у исти мах не зна коме говори.{S} Ана је опет св |
| ш једаред осврнуо и поклонио, али црква као да није марила за његов дубоки поклон толико колико |
| Од зиме ваљда, летело је преко гробова као стрела.{S} Дечко звижну.{S} Пас је прво оклевао, ал |
| изгубио сам фрулу која ми је била драга као што ми је живот драг, и волим девојку која мене не |
| ао јектенија, а глас је излазио из њега као никад.{S} То га је гризло.{S} Стишавао је глас и са |
| е, и да потече песма, од слога до слога као ред капљица, тешких од крајње сласти сваке поједине |
| упротним вратима, и ушла Недићка, бледа као смрт, са згрченим рукама под брадом, којима је стис |
| p> <p>Ана се навикла да у ту руку гледа као у саму себе.{S} Чиста, нестезана, нељубљена, та је |
| пшао се.</p> <p>— Једном речју, изгледа као Платонова идеја о некадашњем Пашку.</p> <p>— Ако је |
| ва настави пенаста и бела, и да изгледа као ред цвећа на старој рушевини камења.{S} И каква се |
| а црној сомоцкој блузи већ сада изгледа као учени доктор у талару.</p> <p>Ана је застала преко |
| х танких стасова, чија галерија изгледа као ред сјајних копаља, није стигао да међу својим лорд |
| пре старих дана.</p> <p>Владика изгледа као сенка једног човека кога више нема — помислила је А |
| маторог маџионичара.{S} Зар не изгледа као какав велики кључ, који, по вољи, сваког мимопролаз |
| инеј је носио дар и поруку оног погледа као неки за сва времена у себе зазидани аманет.</p> <p> |
| стина стојала светла као звезда и тврда као камен, она се заблистала, занела од среће, раслабил |
| намрштена и срдито бледа, и поћи некуда као на јуриш, и онда, одједаред, ударена и смрвљена стр |
| ву земљу.{S} Дечко један.{S} Савио леђа као мачка, дува у руке, и има подеране ципеле и одело.{ |
| , помало пакосног, уских пупчастих леђа као виолина , разглављених шака и напетог гркљана, који |
| азом лица, поздравила је монаха Иринеја као неко дете.{S} А Недић је дочекао госта са широким, |
| {S} Да и она проживи неколико тренутака као олуј, са целокупним и распуштеним силама и вољама ж |
| , која се баца и хита у љубљеног човека као што се прокључали горски извор баца и хита у свој п |
| сте радозналости .{S} Разбије ти човека као лешњик, види шта има унутри, и зашто има оно с поља |
| не гаси ?{S} Зар нема веровања у човека као што има веровања у Бога и у лепоту уметности ? </p> |
| дједаред, болест је изашла из болесника као истерани беси.{S} Младић је оздравио.{S} Он је васк |
| штво.{S} Госпођица једна, нежна и танка као глас фрулице, дочекала је монаха Иринеја са крвожед |
| ога слушана.{S} Танка, воштана она рука као да сва грла у себи држи, као да све гласове кроз је |
| но дрхтало и тресло се.{S} Глава, тешка као од камена, једнако се бацала с лева на десно, и зар |
| Ето н. пр., корачању своме се радовала као дете.{S} Између себе и сенке своје је осећала неку |
| се уверити.</p> <p>Та је соба изгледала као мала црква.{S} Тавних зидова, са паркетом опет врло |
| тац.{S} Богородичина Црква је изгледала као игралиште, људи као деца, а деца као рајско цвеће.{ |
| бело као цвет, Анина коса је изгледала као да ће се сад сва расути. </p> <p>Млако, тихо подне, |
| у.{S} Ристовићева кућа јој је изгледала као ружно, космато страшило, а пред његовим ногама је в |
| нчасто танким ребрима која су изгледала као жице на миниатурном неком инструменту.{S} Два мрава |
| ј пријатној несвести, која ју је љуљала као мајка дете.</p> <p>Али одједаред ју је обузео немир |
| ака мања варош долазак владике сматрала као свечаност за коју се нарочито треба спремити.{S} У |
| , која је нежну Анину мишицу обухватала као оков.{S} Ђакон је очарано гледао у тај златни обруч |
| S} Ана!</p> <p>Ана је цикнула, потрчала као махнита, и подупрла леђима врата.</p> <p>— Анице, м |
| елима њиховим је стојала светлост, бела као снег.</p> <p>И цео свет, и живот са свима мрљама св |
| и оборила главу тужно.{S} Била је бела као од камена.</p> <p>— Будите храбри, Ана! — говорио ј |
| разболео?</p> <p>Сада је Ана пребледела као крпа.</p> <p>— Код нас?</p> <p>— Ја не разумем.{S} |
| ве јаче и јаче.{S} Крв, отровна и врела као узаврела, заливала је мозак јадног детета, и причињ |
| p>Служба се свршавала.{S} Ана се ломила као под шибама.{S} Да бежи?{S} Јер можда долази неко ст |
| к, у једном тренутку, Ана му се учинила као <pb n="90" /> овчица једна, која из невоље неке упи |
| сно</hi> се свршавало.{S} Ана се грчила као сув лист на магли.{S} Шта ће сад бити?{S} Оба крила |
| да у јесење дане уме бити сирота и гола као испосничка пећина. </p> <p>Баш те недеље је осванул |
| која је Сина Божјег исто тако прождрла као што прождире траву. </p> <p>Ана се крстила покајнич |
| би у душу, где је истина стојала светла као звезда и тврда као камен, она се заблистала, занела |
| , видим је новим очима, видим је у вама као јарко црвену жижу у белом алабастерском кандилу.{S} |
| етла Анина коса лежала је на тим рукама као што водене руже леже на језеру које се поноси њима. |
| је су заспале на амвону, стојала је Ана као скамењена.{S} Појање, речи свештеника , слабачак су |
| што сте ми хтели рећи? — питала је Ана као забринуто, јер је монах Иринеј малопре канда хотими |
| оделу.{S} Нежна једна појава, измалана као сан који се једва помолио из мрака ноћи, и прети да |
| живе мрежице биља са два висока љиљана као два витка торња.{S} А унутри је Христов гроб.{S} Пл |
| огађала.{S} Младост њена, чиста и равна као труба убељеног платна, а засута моментима високих л |
| уса, у једноставној белој хаљини, мирна као струк цвета кад нимало ветра нема.{S} Али кад се то |
| досадно сиво, и падала је кишица, ситна као зрнца мокре неке прашине.{S} Јесења хладноћа је год |
| , можда цела ствар и није тако трагична као што се мени чини.{S} Баш напротив, могла је госпођи |
| гушио се после сваког таквог напрезања као да камење гута.{S} По трећи пут се онда чуо исти та |
| орару, и које стежу златну дршку путира као неко благо.{S} И једна од тих руку је рука коју је, |
| олели, падали су у дубоку несвест умора као да им је и душа заспала.{S} Други, који од сутрашње |
| ва воле калуђера који завет свој сматра као борбу за љубав.</p> <p>Монах Иринеј је био уверен д |
| на једној ниској грани, извијена врата као у неком чекању , са очима упртим у нешто што је оти |
| ла као игралиште, људи као деца, а деца као рајско цвеће.{S} Крилата једна глорија је лепршала |
| укама и ногама, и стисак један око срца као да отров улази и њу. </p> <pb n="68" /> <p>Ђакон се |
| он, који се од прилике исто тако понаша као и њена коса.{S} Некако је сувишан у мирној модулаци |
| лост и сажаљење за љубав нашу, за љубав као такову, пуну грубости, насиља, досаде, свакидашњице |
| стала је канда да осећа и види ту љубав као нешто придошло у своме бићу.{S} Нешто што се даје п |
| ј је стојао гордо уздигнуте главе, прав као копље.{S} Кроз лепе, као буктињама осветљене његове |
| тада показивао тих, невесео и уздржљив као какво сироче.{S} Тамне његове очи, два ненађена дра |
| седи на своме месту, устукнуо је натраг као ошинут, као по лицу ударен.</p> <p>— Истина је.</p> |
| 180" /> <p>„Глорија сна једног, богатог као два млада живота, подигла се тога дана кроз сводове |
| ога живота.{S} И учини јој се одједаред као да прошлост своју не види него чује, и обрадова је |
| а суседној кући учинио јој се одједаред као ред белих фењера који иду, и за којима и она треба |
| <p>Све то доле учинило јој се одједаред као свечана и весела нека народна скупштина, са светски |
| лу душу, и пресекао лето тако одједаред као што нож пресеца жилу.</p> <p>Као да је цела земља н |
| учнула је на земљу, и згрчила се у себе као ударено псето.{S} Цвокотали су јој зуби, али сузе н |
| е смешила.{S} Било јој је топло од Јове као од сунца.</p> <p>Дошла јој је чак жеља да се и она |
| ини ми се умрећу.</p> <p>Ани се привиде као да гледа ђакона збиља мртвог.{S} Тргла се и пришла |
| ледњи пут, на парастосу, видео је да је као прут задрхтала кад јој се приближио и кадио пред са |
| возно покретљиве прсте.{S} Изгледала је као портре неки. </p> <p>Недићка се, у први мах, мало и |
| погледала себи у очи.{S} Поцрвенела је као пурпур над црнином својом.{S} Не над жалости својом |
| е попречним путем, пољем.{S} Опазила је као да се ту, напољу, магла згушњава .{S} И снег је био |
| тати врелом неком језом.{S} Било јој је као жедној, сувој биљци, којој је свежа пролећна киша п |
| аде и јако дугачке мантије, изгледао је као мали Јова у дедином прслуку.{S} Имао је још и ситно |
| узан и насмејан у исти мах, изгледао је као какав лепи намучени анђео.</p> <p>— Прочитај ми сад |
| а, и од жари и пламена у себи стојао је као прекаљени челик, тврд и вечит у најжешћој ватри.</p |
| ју је загрлио десном руком, и љуљао је као што се љуља дете кад треба да заборави оно од чега |
| м да поведе.{S} Други пут опет, тако је као да су и он и све у њему стигли некуда одакле немају |
| што је Ану пренеразило .{S} Збунило је као ударац по темену.{S} Добро је бројала.{S} То је сад |
| ом вашем доктору?{S} Човеку који вас је као малу девојчицу толико пута лечио, који је ту недавн |
| И Ана је ћутала.</p> <p>Ћутали су обоје као заливени.{S} Недићка је, из друге собе, опазила да |
| е пролеће, и како се звук инсеката чује као нека јако удаљена звона.{S} Врата, која воде из кућ |
| м, и тамо, неочекивано, стегао јој руке као кљештама, загледао јој се дубоко у очи, и шаптао, п |
| ...{S} Не, не! — склапао је старац руке као да се нечега неизбежно страшнога плаши. — Не говори |
| љењу полијелеја очи певача су изгледале као светле тачкице, контуре лица, због свечаног располо |
| и женско.{S} За пакост, куће су стајале као нека запечаћена писма, улицама није пролазио скоро |
| ве .{S} Руке и ноге се трзале и увијале као црви, као да детенце хоће да се испне из неке страш |
| плећа се попунила , а усне се румениле као у детета.{S} Коса је почела растити тако бујно, да |
| ихове крњатке.{S} Прашину диже са земље као чаршав, и застире облаке.{S} Пребија младе воћке, и |
| бити.{S} Пашће на њу, не као данас, не као сестра, него као љута гуја, која ће јој тело кидати |
| још страшнија бити.{S} Пашће на њу, не као данас, не као сестра, него као љута гуја, која ће ј |
| она избегава.{S} После службе, нестане као да у земљу пропада.{S} Права улица од цркве ка сред |
| очи пламтиле, и биле лепе и тајанствене као никад.{S} Као оне <pb n="99" /> крупне, ретко виђен |
| ј од кише и снега, чист и пун заветрине као соба.{S} Црква, напротив, била је мрачна, без иједн |
| ење.{S} Одиста, ваздух се увијао око ње као неки мирисан вео, а светлост је била савршено небес |
| нити.{S} Пре тога, она је имала осећање као да је љубав њена мала једна скупоценост, затворена |
| е сасвим необично годило.{S} Осећала се као перо лака, и чинило јој се да на мирно поље гледа о |
| јој се бедно, детињасто.{S} Осећала се као да је много старија од ђакона, да све те ствари дру |
| лаву на десну своју мишицу, и занела се као да ће заспати.{S} Али одједаред, мисао једна, оштри |
| {S} Узана путања средом храма чинила се као део неке библијске слике, и представљала стазицу у |
| што игда може место оне друге, тегли се као у грозници, и са разбарушеном косом изгледа сличан |
| оро до пола од угаситог камена, чини се као да је цела требала бити каменита, и као да је остал |
| таман, хаос се још рогуши.{S} Рогуши се као грдна животиња једна коју је божја рука уз длаку по |
| S} Златна одежда ђаконова чинила јој се као сивом прашином посута, а у своме срцу је осетила су |
| јој се ђакон помало чудио, чудио јој се као непозваном мучитељу и дошљаку .{S} Али туга се та р |
| љање цркве и ђакона представљало јој се као повлачење у једно чаробно удубљење, одакле ће слика |
| почело одједаред да клија.{S} Осећао се као башта: зелен, цветан, свеж, жељан свега, и кише и с |
| у је чисто врила та срећа.{S} Осећао се као прегршт скривене шумске земље, коју је сада први пу |
| .{S} А два најбоља тенористе гледају се као два на тучу готова петла.</p> <p>Али песма се талас |
| ају данас ти богомољци .{S} Котрљају се као развејано јесење лишће.{S} А тамо унутри?{S} Стоје |
| њем пратио њену фигуру.{S} Чинила му се као пчелица, која, после дугог лета и брижног тражења, |
| ај.{S} Обећај још једанпут.{S} Молим те као Бог што се моли.</p> <p>Необичан, скоро трагичан тр |
| на овоме месту.{S} Ви ми овде изгледате као неки изабрани људи, као кутак један где има још чис |
| да волим мисао да у овој цркви служите као свештеник.{S} Има нешто, нешто што .. .</p> <p>— Ах |
| два струка цвета.{S} Будите и останите као цветови, као биљке.{S} Идите за сунцем и за законом |
| Ана бризну у плач, руке њене се стегоше као два дављеника.</p> <p>Боже, смилуј се, Боже, смилуј |
| <p>Два уздаха, два занесена погледа, и као да је читав океан стао између овог, њиховог, и оног |
| као да је цела требала бити каменита, и као да је остала недовршена зато што је камен био одвиш |
| да бих свакога демона храбро дочекао, и као вртлог сламку сам у себи га уништио.“ </p> <pb n="8 |
| се одрече среће, завијала га у црно, и као мрачни средњевековни тавничар бдила над њим да се н |
| а простирка.{S} А онда се, неодлучно, и као у неприлици, стао освртати око себе.</p> <p>Пало му |
| е њу послао као највећу милост своју, и као виши захтев један који ће ми помоћи да довршим дело |
| икад, осећала да стаје на своје ноге и као музичар и као личност.{S} Осећала се јача, здравија |
| отискује, бежи испред мене, савлађује и као суви штап крха живу љубав, отима ми пољубац, мој по |
| веном увету почела годити.{S} Донекле и као <pb n="58" /> музикалан експеримент.{S} Као врста а |
| да стаје на своје ноге и као музичар и као личност.{S} Осећала се јача, здравија и самосталниј |
| м другим не храни до глађу, носи у себи као потпуно задовољство.{S} Можда се, уосталом, не треб |
| p>Наредне недеље све је текло на служби као и обично.{S} Т. ј., други људи су то можда звали об |
| бра него адвокат Мајински. </p> <p>— Ви као да хоћете нешто да ми кажете — гледала је Ана љубаз |
| {S} А Ана је, додуше са рукама на брави као да ће одмах ући, још дуго стојала, час извијајући с |
| ака дошли виши, изгледали су ти торњеви као порасли, као на прсте успети над улицом по којој њи |
| до уверења да музика у души њеној живи као врста завета.{S} Да тонови, особито тонови црквене |
| а, са сићушним својим кандилцима, лебди као нека група звезда.{S} Олтар је само био мало и одви |
| Црква је изгледала као игралиште, људи као деца, а деца као рајско цвеће.{S} Крилата једна гло |
| врло интересантна личност.{S} Али, људи као људи, нису били у стању замислити дугачку путању, п |
| творених уста, улазио је човеку у груди као мач.{S} Проливена вода се намах смрзавала. </p> <pb |
| грмнуло је одједаред из ђаконових груди као велико звоно, од чијег се јека облаци плаше. — Калу |
| кад бих веровао да ми та девојка долази као анђео мира.{S} Можда баш као страшно и тешко искуше |
| иликом, сцена и доживљај, чисти и божји као пшенично зрно, и она је одједаред ударила у скоро х |
| и изненађења.</p> <p>Тај служитељ божји као да је донео неке тајанствене кључе, којима је отвар |
| м срцем улазе у несрећу болесника, који као под нож иду пред суд лекара, да и ти људи не налазе |
| } И Ана и ђакон су се погледали.{S} Али као две ласте, које, у топлоти и сјају, не могу замисли |
| ње шумских тичица, док су басови рикали као неке доброћудне звери.</p> <p>А посреди свега тога, |
| .{S} Ни они, који су иначе познати били као људи велике, или бар свеже глади, нису те вечери сл |
| ворио је људима који се око њега купили као на чудо.</p> <p>А у дневник свој је записао:</p> <p |
| у сва уметност и све умење њено утонули као што сићушно острвце тоне под великим таласима пучин |
| олим, госпођице Ана!{S} Али, верујте ми као што се човеку на самрти верује, да <pb n="198" /> н |
| Богородичина Црква, буду пусти и хладни као гроб, и да се она расплаче за драгим својим, и буде |
| S} Смрт је близу.{S} Понекад ми се чини као да се то душа једног драгог покојника спрема да ме |
| ици крај њега изгледали млади, а ђакони као права деца.</p> <p>А кад су ударила звона, и забруј |
| ан.</p> <p>— Не зарива се више у ствари као нож.{S} Него их одгоре пробија, онако нешто као сун |
| е сав, сав мој!{S} И ја ћу га савладати као сламку, њега, који се усудио да савлада пољубац љуб |
| онца?{S} Можда човек заиста мора живети као и сви други ?{S} Можда Бог баш тако хоће?{S} Можда |
| ен, крвав одсада, да ли ћете још ценити као и пре ...{S} То кажите, то докажите, Иринеје, сјају |
| а или криза.{S} Живот јој се чинио исти као и пре тога, и, као и пре тога, она је задовољна бил |
| еобична девојка .{S} Говори о уметности као о Богу.{S} Тежак завет се мора понети, па да се у л |
| нисам био тако несрећан због те немоћи као сада.{S} Ја туђу, божју или човечју помоћ никад нис |
| у одједаред блиског човека, и осећајући као да се с њим удаљује и један део лепог богослужења у |
| х дана.{S} О доласку владике, о владици као свештенику и човеку.{S} Ђакон је тако топло говорио |
| се усуђивала да га <pb n="194" /> теши као лекара, нити је знала како да га теши као човека.{S |
| о лекара, нити је знала како да га теши као човека.{S} Осећала је да је несрећа јача од његове |
| копљасто тврдог и немилог, у чијој души као да се нешто давно осушило.</p> <p>— Кажи ми, ако шт |
| не широку одежду, да за увек скине онај као анђеоско крило лаки и елегантни орар.</p> <p>Ани се |
| ником крај ногу, чинио се Ани Недићевој као један од оних древних ђакона пећске патријаршије, к |
| и више изоловала на госпођици Недићевој као девојци удавачи.{S} Такви разговори су били доста ч |
| тор био размакнут и светао, и тако свој као и кућа њена.</p> <p>Опет се загледала у своју леву |
| у њему а свршетак у мени.{S} У великој као море љубави мојој, која пије, пије, и у дубину свој |
| ама и о појању у њој.{S} И сневао о њој као о неком запечаћеном <pb n="50" /> ћивоту, чију леге |
| тековина људских.{S} Зато човек, човек као природа, жели на попришту борбе хероја или мартира. |
| и почетак друге борбе ...{S} Али човек као дух, знајући да је дух племенитији од природе, окре |
| њему оно место у коси где га свештеник као дете благосиља.</p> <p>На последњем, главном важбањ |
| ла с лева на десно, и заривала у јастук као да се крије од смрти.{S} А смрт је већ држала млита |
| а, плакао сам.{S} Верујте ми, грцао сам као дете.</p> <p>Докторов глас је и сад био пун жалосно |
| Богу молио као данас.{S} Ја тако осећам као да су сва та болесна деца моја деца, и да бих ја са |
| о се тога сећао, и живео са тим сећањем као са каквим добрим пријатељем.</p> <p>Ах, која лепота |
| на ослушкивање савијеним вратом, белим као мајско цвеће.{S} Весео, безбрижан, млад и свет, као |
| вољама у ритму, али са тоновима, врелим као да из славуљских недара излазе.{S} Чело јој се набе |
| ...{S} У малим његовим грудима, нежним као у тичета, нешто је мучно дрхтало и тресло се.{S} Гл |
| да реагирају.{S} Чича би дрмусао главом као да ће с рамена да је стресе, правио гест као да зап |
| аки пут кад ђакон, у стихару, блиставом као повез Еванђеља, стане на широм отворене Царске Двер |
| дају, брже него цвет.{S} Пролете црквом као светла репатица небом.{S} Одјекну, усреће, и пролаз |
| ољење.{S} Опет су живели једно у другом као што музика живи у жици.</p> <p>Али је онда дошло вр |
| бична магла, дебела и влажна, под којом као да се топиле куће и баште.{S} Један по један део ва |
| није могао даље.{S} Дрхтао је пред Аном као дете.{S} А Ана, због хладноће, због самоће, због не |
| својом, него над мантијом својом, црном као његова, поноситом као и његова, која ју је лепшом и |
| главом.{S} Њих двоје изгледали су часом као два стара шћућурена врапца, који се чуде куда се де |
| јом својом, црном као његова, поноситом као и његова, која ју је лепшом и бољом чинила, као и њ |
| се глас, дубок, таман, и све-садржајан као ноћ.</p> <p>Ана Недићева је усхићено и поносито гле |
| лтар на причешће.{S} Причестио се миран као јагње.{S} Осећао се срећан.{S} Много је лепога ушло |
| одједаред јаукнула, и бол неки, страшан као издисање , сломио ју је.</p> <p>Светиња храма, упра |
| е оживео фреско један, редак и скупоцен као драги камен.{S} Тамо горе, у златном брокату на кос |
| на? ...{S} Не, не, не! — викао је ђакон као поплашен.</p> <p>Али одједаред се смирио.{S} Нешто |
| У сребрном фелону, Ани је изгледао црн као злокобни гавран.{S} А људи, који се разилазили равн |
| з вашега гласа.</p> <p>Ђакон се радовао као дете.{S} И замолио Ану да га извини само за један т |
| ег нашег владике, и владика га је чувао као око у глави.{S} Сви се чуде како је доспео овамо.{S |
| тресличице-траве у руци, коју је гледао као неку загонетку. </p> <p>— Ето ти! — избило је из Ан |
| ив, онако витак, млад и зелен, изгледао као стабљика бршљана која иде да се савије око Христова |
| а, који је крај снажног Недића изгледао као чађава стара икона у сребрном оквиру.</p> <p>С обе |
| вим.{S} Иринеј му је одједаред изгледао као цезар новог једног племена које тек долази.{S} Као |
| лог зимског дана, вео његов је изгледао као нека много тужна црнина на снегу.{S} Госпођица Неди |
| камен, који је у густој трави изгледао као нека бела простирка.{S} А онда се, неодлучно, и као |
| дне завесице.{S} Сат на кули је избијао као да шкрипе неки зуби.{S} А Богородичина Црква, са св |
| опет врло угаситим , али који се сијао као огледало.{S} Хармониум, клавир, пулт за ноте, на за |
| и светити се вода, седео је и присмакао као некаква институтка .</p> <p>Недићка је, сирота, од |
| и и ничега више.{S} Бог ми је њу послао као највећу милост своју, и као виши захтев један који |
| неј, стојећи пред Трпезом прав и светао као арханђелско копље, са дискосом и Христовим телом пр |
| тај бели голуб је баш у то време осећао као да му у крилима нема доста лета.{S} Нека чежња је п |
| Ја немоћ своју никад нисам тако осећао као сада.{S} Ја никад нисам био тако несрећан због те н |
| ама не додирује.{S} Кадионицом је махао као да на оним сребрним ланчићима љуља колевку са <pb n |
| калуђерски вео падне на чело младићево као покров, негде у куту јауче и седе своје косе чупа с |
| да тај црни вео падне на чело младићево као победа , негде у куту јауче и свилене своје косе чу |
| евуши , звецка нешто несташно и брбљиво као гугут и скакутање детенцета које већ хода, по цвећу |
| а њу, не као данас, не као сестра, него као љута гуја, која ће јој тело кидати и душу испијати |
| ла цркви да види ту слику.{S} Али анђео као да се помакао њој у сусрет.{S} На липу наслоњен, са |
| ли човечју помоћ никад нисам тако желео као сада.{S} Ја се никад нисам Богу молио као данас.{S} |
| } Он нигде никог нема.{S} Мене је волео као своје дете.{S} Ја сам га оставио.{S} Смрт је близу. |
| дежду.{S} Од појаса на више он је горео као на ломачи.{S} Црниле се само његове јако угасите оч |
| S} У снагу живота свога.{S} Њу бих хтео као прави калуђер да волим.{S} Да је то могућно, у то н |
| {S} На амвон се пењао и са њега силазио као да лебди и тле ногама не додирује.{S} Кадионицом је |
| ику.{S} А владика је њега чувао и пазио као мајка.</p> <p>Монашки завет се младом калуђеру чини |
| о сада.{S} Ја се никад нисам Богу молио као данас.{S} Ја тако осећам као да су сва та болесна д |
| х.{S} Свечан и поносит, некима се чинио као божја опомена, и улевао им је страх.{S} Ани <pb n=" |
| >Монашки завет се младом калуђеру чинио као нека провидна ограда кроз коју се гледа у даљне про |
| ави и чворновити човек одједаред учинио као неупознато једно благо, као несрећно створење, као |
| ему. </p> <p>Доктор Пашковић је говорио као да бунца.{S} Брзо и без прекида, као да мора некоме |
| ма ми је.</p> <p>Монах Иринеј је скочио као веверица, примакао сточић за сервирање чаја, отвара |
| само сада ту, можда у башту ову, овако као сада, никада више неће доћи.{S} Сутра рано ће ме ос |
| p> <p>Пашковићу је, напротив, било лако као да је на крилима.</p> <p>— Не боли вас више глава? |
| је пила акорде до краја, пила их онако као што се пије чаша вина или чаша отрова.{S} И никад ј |
| људи се скупљали из околних места тако као што се ваљда некада скупљало у Јерусалим на Пасху.{ |
| .</p> <p>Њу он то чека.{S} Чека је тако као што је она њега чекала тада, у оне мучне тренутке, |
| S} Кад доврши певање, сасвим му је тако као да је од Ане дошао. </p> <p>Опет је дакле музика по |
| ка гвоздена полуга затварала их је тако као да су за сва времена залупљена и урђала.</p> <p>Ани |
| , грешну вашу Ану да ли још волите тако као пре, рад њен, крвав одсада, да ли ћете још ценити к |
| века и жене, и не сме се развијати тако као што се та љубав развија.</p> <p>А да како се развиј |
| вим други живот ...{S} Зар није то тако као да сам већ једаред умрла? — насмејала се Ана, али к |
| смрћу.{S} Зовући их лепотом, исто тако као и душе своје.{S} Страст ће нас можда још ломити , ж |
| заволе једнога Бога, муче га исто тако као што и човека муче. — Владичине руке задрхташе, а у |
| {S} Њу боли, али она бол трпи исто тако као и оно што јој годи.</p> <p>У то је дунуо ветар, и т |
| чиће, и спремио послужење лепо и глатко као добра домаћица у својој кући.</p> <p>Владици је по |
| с тога, је, у светлости, све изгледало као насилно пробуђено.{S} Тама се лењо котрљала <pb n=" |
| окренуо с места.{S} Уопште је изгледало као да се створени свет враћа натраг у мрак.{S} И одист |
| није била.{S} У грудима јој је ударало као чекић.{S} Једнако јој се чинило да чује корак који |
| му је почело ударати ситно и устрептало као да га је неко иглом проденуо.{S} Место покрај стуба |
| то кружило око ње, а време је одмицало као одјек даљне неке музике.</p> <p>Пред велики тренута |
| у је дотрчало мало Анино кученце , бело као снег, са риђастим дрским носем, и, љубоморно што од |
| конових руку и видела чело његово, бело као љиљан, она се само благо смешила.</p> <p>— Ана, рец |
| су даље.{S} Ђаконово чело је било бело као цвет, Анина коса је изгледала као да ће се сад сва |
| и долазио ка средини солеје, то је било као кад вечерња мирна светлост клизи по усамљеном путу. |
| и сад, је ли, да је то сасвим тако било као <pb n="77" /> да си ме слао да живим негде на јужно |
| нога места у женској препрати се чинило као да тамо, у висини над солејом престаје оклоп зидова |
| ђивати.{S} Сада, међутим, њој се чинило као да је она , Ана, затворена у малу кутију, а кутија |
| и анатеме у руке — све јој се то чинило као једно бљештаво заваравање.{S} Заваравање, док се мл |
| ма је држала писмо, спустише се у крило као помиловане. </p> <p>У цркви је, те недеље, било нео |
| ло.{S} Ветар стао, опржено лишће висило као мртво, бубе зариле главу у песак.{S} И онда је пљус |
| соби његовој нека буде срдачно и топло као и пре.{S} Кад смо сви на окупу, онда мој тата није |
| свечанијем моменту службе, Ани је дошло као да види да је баш он онај који је цркви и Богу најб |
| но листове својих записа.{S} Интензивно као никада је осећао и чемер и сласт живота и позива св |
| је падала киша, и није било тако хладно као синоћ, али није било ни топло.{S} Калдрма је стојал |
| лог нечијег изласка , стојала је, мирно као нека слика, Ана. </p> <p>Ђакон се томе није надао.{ |
| ме.{S} И да срце једно, чисто и мирисно као дивља шума, дозове Бога, прими у храм свемоћног и п |
| раза, и лице дође тако мајушно и смешно као да само из себе вири.{S} Ана се грохотом смејала то |
| } А људи, који се разилазили равнодушно као да нико ништа није опазио, чинили јој се или злочин |
| а оневесели, а и у цркви није тако лепо као пре.{S} Хор пева, али нема душу.{S} Равно шест неде |
| умро, само да се збуде нешто тако лепо као што би било оздрављење тих невиних малих мученика . |
| би се опет скуњила.{S} И тада би, и то као неку кривицу, истраживала први повод томе што се са |
| <p>Ни ђакону се није спавало.{S} Нешто као да непрестано кружи око њега, зове га и буди га.{S} |
| ви.</p> <p>Ана је осећала на себи нешто као округли поглед владичиног ђакона.{S} Окренула се и |
| {S} Него их одгоре пробија, онако нешто као сунчев зрак.</p> <p>— И пролепшао се.</p> <p>— Једн |
| ински милостиво.{S} А монах Иринеј, леп као легенда, блеђи но обично, отимао је снагом својих о |
| шум зеленила.{S} Шум је додуше био леп као каква музика, могао се сваки дан поново слушати.{S} |
| н, збунио се, застао, увукао руку у џеп као да тражи нешто што је заборавио, и вратио се у прав |
| очи.{S} А ђакон Иринеј је пио тај ужас као што цвеће росу пије.{S} И дошло му је да гласно изг |
| дећете какав је.{S} Слаб и сув.{S} Глас као шушањ јесењег лишћа.{S} Чисто боли његова старост.< |
| маглу, смотава је у клубе, и хита у вис као лопту крпа.{S} У исти мах руши и лупа.{S} И у једно |
| ица је ипак још непрестано струјао свет као река.{S} Велики део се морао задовољити да остане у |
| ринеја.{S} Учинила је затим ипак покрет као да хоће нечију руку, као да хоће некога.{S} Шест ру |
| Зато сам ваљда и провела цео свој живот као дете, јер деца су без успомена.{S} Први мој доживља |
| а ће с рамена да је стресе, правио гест као да запушава уши, а чело би му се набирало тачно у п |
| ог унутрашњег помонашења.{S} Он је чист као дете.{S} А снови његови су мирни снови о девојци је |
| је мирис ђурђевка , мокар, леден и чист као јутро у гори.{S} После је свирала модеран један ске |
| и шаптао:</p> <p>Поглед јој је био чист као поглед у биљке.{S} И сав од љубави и ничега више.{S |
| тим била сасвим непотребна.{S} Пашковић као да је и сам то хтео што је она хтела, Застао је на |
| S} Исцеђена светлост се увлачила у собу као неко сироче.</p> <p>Око пола десет је нешто мало пр |
| видим јој ону тешку златну косу, такву као да сунце носи на глави.{S} И често се питам: из кој |
| деликатним стварима не стоји тако близу као ви, госпођице Ана.{S} Ја сам у кризи једној, и мене |
| них сила са којима треба волети девојку као што је Ана?{S} Девојку, која сав богати живот свој |
| етињом у рукама, са кадионицом, која му као мирно јагње лежи на десној мишици , и са оном чудес |
| де.{S} Понекад је мучно, и врти по њему као да хоће да изађе и даље да иде, па и самог њега соб |
| вечанији фелон кратак, и изгледа у њему као кад се у малу зевалицу увуче велики неки бумбар.{S} |
| препуно љубави и суза, гледало је у Ану као и око оца њеног.</p> <p>Ана се умирена дигла са мол |
| исци од Пашковићевих речи држали су Ану као кљеште.{S} Нити се усуђивала да га <pb n="194" /> т |
| , како слуга сече траву, нежну и мекану као да је пролеће, и како се звук инсеката чује као нек |
| а златна браслета се светлила на темену као звезда. </p> <pb n="114" /> <p>— Бол је пролазио.</ |
| и сад.{S} Али је око божје гледало у њу као и око оца њеног.{S} Невесело умиљато, забринуто .{S |
| } У први мах, глас његов је продро у њу као што ватрено зрно продире у тело рањеника.{S} Чинило |
| у и све старе њене певаче.{S} Певали су као што цвеће мирише: не знајући шта дају, не слутећи д |
| крај добро изведеног задатка, појали су као да пред Богом стоје, а Бог тај да им је свима рођен |
| ићева је, наравно, важила у своме месту као врло интересантна личност.{S} Али, људи као људи, н |
| осам сата још није стигао.</p> <p>А оцу као да је опет горе.{S} Шта ће бити?{S} Зашто доктора н |
| , врелим пољупцем, који се упијао у њих као пчела у круницу цвета.</p> <p>А кад је Ана ослободи |
| ни су сматрали да <pb n="4" /> Ана, баш као и све друге девојке, кокетује мало са својом сигурн |
| пор, суров и осветљив.{S} Иначе он, баш као неки песник, са естетичког гледишта раствара појаве |
| јка долази као анђео мира.{S} Можда баш као страшно и тешко искушење ...{S} Боже, шта сам запис |
| овој души, али да се та рана светли баш као и ђаконов стихар. </p> <p>Сутра дан је дошло писмо. |
| вам се диве.{S} Ређају вам се дани баш као духовска литија, кад се по цвећу и по зрелом житу г |
| S} Чежња се губи. </p> <pb n="10" /> <p>Као лешиница неког белог анђелчета, лежи по страни, леп |
| што је и он мој, само мој! ... </p> <p>Као болесна, као полулуда је Ана стигла кући.</p> <p>— |
| е шуморио:</p> <p>— Ана!{S} Ана!</p> <p>Као укопана је застала Ана.{S} Главу није смела да обрн |
| } На Ану је сасвим заборавио ...</p> <p>Као младић од деветнаест година, са положеном матуром, |
| е последње таласе његовог гласа.</p> <p>Као и обично после службе, Ана је заобилазним путем ишл |
| са Светиславом директора Васића.</p> <p>Као да је чуо Анину жељу, закуцао је на прозор доктор П |
| едаред као што нож пресеца жилу.</p> <p>Као да је цела земља на пречац увенула и збабала се.{S} |
| о жалила.{S} По срећи њеној котрљала се кап горчине.{S} Одвише чиста и нежна душа њена волела ј |
| и топлом Анином погледу , да то кап по кап пада опет натраг у њену душу.</p> <p>— Волим вас си |
| оданом и топлом Анином погледу , да то кап по кап пада опет натраг у њену душу.</p> <p>— Волим |
| јој се очи склапале, и испод затворених капака виделе нов један свет.{S} Монах Иринеј је морао |
| равом сребрном фризуром око астраханске капе, а монах Иринеј сав црн, са златом и сребром негде |
| зеленог биља и застрто дебелим ћилимом, капела, у којој је Ана сагнула главу, и дугим пољупцем |
| и одрицања, једним зидом растављени од капеле и олтара, читају љубавно писмо жене ...{S} Да ли |
| ајка бринути.</p> <p>Пролазила је поред капелице.{S} Нешто ју је вукло да уђе.{S} Па ипак није. |
| > Време је пролазило.{S} Поженили се, и капетан , и мајор, и доктор Стојковић, па и онај који ј |
| унутра, и чупају полумртва влаканца без капи сока и хране.{S} Али тамо, у ћошку гле, још стоји |
| унуо је ветар и треснуо нешто тешко.{S} Капија Ристовићева.{S} Из куће је излазио непознат госп |
| ред многим капијама стражари, на многим капијама црне табле.{S} Људи утучени.{S} Млитава корака |
| сасвим кратки разговори.{S} Пред многим капијама стражари, на многим капијама црне табле.{S} Љу |
| ом оквиру.</p> <p>С обе стране Недићеве капије дочекао је епископа ред деце, као ред младих чав |
| ...{S} И то не због болести и затворене капије, не, јер он се не <pb n="206" /> боји и моли да |
| капију .</p> <p>Али на пола пута између капије и уласка у кућу искочила је одједаред сива једна |
| јем на уснама. </p> <p>После службе, на капији, која води из порте на улицу, Ана се осврнула.{S |
| вор, она сама царева кћи, псето њено на капији кепец у црвеном капутићу са совиним пером за кап |
| невним сунцем на глави.{S} На Недићевој капији се растајала два пара чежњивих очију. <pb n="139 |
| огледа и отворених кљунова.{S} На самој капији је стојала домаћица са ћерком.{S} Цвеће је лежал |
| ара, на прстима ишла по ходнику.</p> <p>Капијица се отвара! — Ана је претрнула.{S} Отшкринула ј |
| шковић.{S} А уједно, на истуреном крилу капијице, прочитао је ђакон таблицу: адвокат, доктор Јо |
| нутрашњем разговору, ухвативши руком за капију .</p> <p>Али на пола пута између капије и уласка |
| е ће да се склони, и скоро је утрчала у капију једне куће у којој никад није била.{S} У грудима |
| ј се чинило да чује корак који такође у капију савија.{S} Око десетак минута је остала сакривен |
| јастук, положи главу на топле, спуштене капке нечијих очију.</p> <p>Сутра ујутро, монах Иринеј |
| у баштицу.{S} Ана је зажмурила.{S} Кроз капке очију је видела како у баштици цветају шарене гео |
| нула крупна, нагла киша.{S} Једна тешка капља се разпљеснула на девојачкој руци, која је висила |
| Ах, како су ужасно изгледале оне црвене капље на грлу детињем.{S} Крв.{S} Мајка је напољу и не |
| потече песма, од слога до слога као ред капљица, тешких од крајње сласти сваке поједине ноте и |
| /p> <p> Олуј је дошао сув и хладан, без капљице кише.{S} И није дуже трајао од пола сата.{S} Ал |
| Час, када свака биљка без изузетка , са капљицом росе на глави, мирно спава.{S} А људи ?“</p> < |
| едну капљицу од његовог блага.{S} Једну капљицу оне чистоте којом он прашину земље прска.{S} Ви |
| г зна откад већ, покорно очекивао једну капљицу од његовог блага.{S} Једну капљицу оне чистоте |
| у црвеном капутићу са совиним пером за капом, а предсобље, пуно зеленог биља и застрто дебелим |
| скрила.{S} Чипкана завеса такође.{S} Са каприциозним својим арабескама изгледала му је нарочито |
| и, псето њено на капији кепец у црвеном капутићу са совиним пером за капом, а предсобље, пуно з |
| > <p>Облачила га је у све костиме и све карактере , мамила га у теснаце искушења и проблема , х |
| , али је у репродукцији гласа и његових карактеристичних боја умела ићи до таквих финеса, да је |
| 61" /> <p>И сутра дан се још непрестано карала у души.{S} Пребацивала је себи да је требало ана |
| у руку молитвеник, и са изразом благог карања, да се црквене ствари морају добро држати и не с |
| циља.{S} Калуђер, калуђер.{S} Далеко од кариере , без породице и без амбиције, калуђер нема ни |
| о је монах Иринеј оставио резиденцију и кариеру , ови други се шалили да ће сад сигурно и влади |
| ног певања треба да жртвујеш целу личну кариеру своју.</p> <p>Ани је тај формални, правнички ре |
| е много одуговлачити, јер моја повратна карта може сваком поштом стићи. </p> <pb n="146" /> </d |
| ушао у собу, сео је за сто, извадио из касете свеску дневника, и записао у њу песмицу растужен |
| сам био окружен љубављу и пажњом.{S} А касније, кад је из мојих одговора видео да сам ја овде |
| ни из постеље да се дигне.{S} Два дана касније се знало да се разболела од тифуса.</p> <p>Ђако |
| и на поклон.{S} Међутим, свега два дана касније је баш он сам одбио дечку обе испружене руке.{S |
| вати и нашалити се.</p> <p>Али три дана касније, о празнику, тачно у исти час, т. ј. при читању |
| и из корена који је у земљи, раније или касније мора довести до потпуно истог облика и конца?{S |
| у једино дете директора Васића, а нешто касније се показаше и знаци непогоде у времену.</p> <p> |
| .{S} Можда неће ни доћи.{S} Или ће доћи касно.{S} Слаба је још, не може дуго стојати.</p> <p>Та |
| тигао кроз вас пре него што буде сасвим касно ... </p> <p>— Ја мислим, госпођице Ана, да се не |
| ао онај Фра Анђеликов анђео што удара у кастањете . </p> <p>Ана је пошла цркви да види ту слику |
| ала на висове триумфа и гурала у амбизе катастрофа.{S} Гледала га наслоњеног на бојно копље и н |
| коју се огрћу куће пред тешке породичне катастрофе.</p> <p>Једини човек, који је смео отворити |
| да ли се тело може коначно победити без катастрофе у којој пропада и дух ?{S} Љубављу не може, |
| ости треба бацити читаво брдо пред ноге катастрофи, да жртви својој не могне прићи.“ </p> <p>„А |
| ају победа велика.{S} Гордост задављује катастрофу, и доста је да један тренутак буде господар. |
| тежак, онда просто тражите да вам овај категорично одговори хоће ли болесник умрети или ће ост |
| воје тело.{S} Шта је друго Бетовен него катедрала једна без зидова, са крстом од сунчаних зрака |
| коначни растанак од тела.{S} Има тела у катедрали фламанској, има га у пркосу уста која се не д |
| ни зинути не сме, гледало је у чинијицу каше пред собом и није јело. </p> <p>Владика се при дор |
| еда брада, а звецнуо је неколико пута и кашиком о шољу.{S} После се угрејао и смирио. </p> <pb |
| не занима ствар уопште, него само један квалитет музичког дејства.{S} Зар не ?{S} Али то, баш т |
| матери није ни реч рекао.{S} Није хтео кварити лепоту мога живота.{S} Био је фини, осетљив, зн |
| о задовољство Анино, суделовали и дечји квартети, октети и хорови.{S} Ана је решила да ће се то |
| итање ђаконово можда за октаву и још за квинту више, давала ипак постајање, преливе, боју, јек |
| а сама царева кћи, псето њено на капији кепец у црвеном капутићу са совиним пером за капом, а п |
| сам што је боље могао.{S} Чуо се смеј и кефкање раздраженог псета.{S} Најзад је ружа, сва рашче |
| ве на једном <pb n="193" /> месту мучи, кида и напреже.{S} И усред тих мука гледа мајку, и мене |
| а се с ђаконом не знајући ни сама како, кидајући <pb n="17" /> се што пре из те заједнице која |
| али Ана је бежала испред њега, јецала и кидала се:</p> <p>— Лагала сам, лагала сам!{S} Страшно |
| и их опет и љубили једно другом руке, и кидали се да беже, и враћали се илузији да им неко зло |
| рвета, разбарушио мирне наносе снега, и кидао мале гроздове иња да повеша веће и беље.{S} Најза |
| а, него као љута гуја, која ће јој тело кидати и душу испијати тражећи њега, њега, краља младос |
| p>— Не, не, одвише је хладно, већ имате кијавицу и промуклост, на гробљу дува сталан ветар, раз |
| м у разговору са доктором Пашковићем, с ким је ђакон веома волео продискутовати и нашалити се.< |
| вом, крстом, Голготом и Кавказом мучи и кињи дух, обара га и на ново одлетање га дражи, пепељуш |
| самовару.{S} И то на прекид, са ретким кипутцима, као да хоће да причека зиму пре него што про |
| е хтела закитити.{S} Мати ју је двапута китила, једанпут целим букетом, а други пут двема ружам |
| ли киша и је ли хладно.{S} Није падала киша, и није било тако хладно као синоћ, али није било |
| ак.{S} И онда је пљуснула крупна, нагла киша.{S} Једна тешка капља се разпљеснула на девојачкој |
| модулацијом , као да и из бронзе хладна киша сипи.</p> <p>Подсећа на звоњење из неких давно про |
| у ваздуху.{S} Спустила се ледено хладна киша.{S} Црна нека вода, која је у пенушавој својој буј |
| ј, сувој биљци, којој је свежа пролећна киша попрскала и умила свега неколико листића на врху.{ |
| о смеј.</p> <p>После неколико минута је киша стала.{S} Док се још сунце нећкало, хоће ли неће л |
| прозор, испружила руку да осети сипи ли киша и је ли хладно.{S} Није падала киша, и није било т |
| <pb n="149" /> камен, коме ни сунце ни киша не требају ...{S} О, онда ћемо се одрећи Бога, и з |
| се празниле.{S} Облак један , јесењи и кишан, путовао је некуд ведро плавим небом.{S} Мали деч |
| игаља , зарђаног гвожђа, старог камена, кише и сљуштеног лепа.{S} Зидана је била по узору једне |
| вођен трем, заштићен у дубини својој од кише и снега, чист и пун заветрине као соба.{S} Црква, |
| .{S} Ушао је монах Иринеј, сав мокар од кише, чекајући на пољу узалуд да му се нешто јави, да м |
| Олуј је дошао сув и хладан, без капљице кише.{S} И није дуже трајао од пола сата.{S} Али је за |
| та: зелен, цветан, свеж, жељан свега, и кише и сунца.</p> <p>Био је опет весели онај калуђер у |
| је изгледало досадно сиво, и падала је кишица, ситна као зрнца мокре неке прашине.{S} Јесења х |
| ом од сунчаних зрака и завесом од танке кишице ...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| ила Ани.{S} Дисала је отворених уста, и кишљиви ваздух је тако пријатно освежавао топло и суво |
| ји се сијао као огледало.{S} Хармониум, клавир, пулт за ноте, на засебном столићу виолина, слик |
| а да одлучи.{S} Неко је оборио вазу.{S} Клавир се покренуо с места.{S} Уопште је изгледало као |
| кон. — А шта бисмо с хоровима?</p> <p>— Клавир и чело ће бити место хора.{S} Главна ствар је Га |
| толица.</p> <p>Ана је пошла да седне за клавир.{S} А ђакон се чисто нервозно дигао за њом, и за |
| <p>Мучена таквим питањима, седала би за клавир, или узимала виолину, свирала једно четврт сата, |
| /p> <p>Ана је необично лепо свирала и у клавир и у виолину, и сав свој живот, у доколици и у ра |
| искључиво музици.</p> <p>Свирање њено у клавир било је виртуозно, фино и интелигентно.{S} Свира |
| даред, као олуј, подигла је заклопац са клавира, и почела свирати Бетовенову једну сонату.{S} С |
| ила Ану да је угуше.{S} Ана се дигла од клавира.{S} Чисто је посрнула.</p> <p>Монах Иринеј ју ј |
| >Ана је ћутала.{S} Спустила је заклопац клавира , и по њему, као неку полугу, испружила мало мр |
| вече, кад сврши посао. и мисли да ће за клавиром или за књигом бити задовољна, не може ни да чи |
| Збацила је рукавице и шешир и полетела клавиру.</p> <p>Али, што никада није било, то се тада д |
| иће његово певање госпођица Недићева на клавиру, а хоровођа челом.</p> <p>Та идеја, одмах се ос |
| /p> <p>Он ју је узео за руку и повео је клавиру.</p> <p>— Други пут.{S} Или ћу вам рећи, или ћу |
| сагледао да се пред спуштеним завесама клања.</p> <p>— Вас, госпођице, црква толико апсорбује |
| .{S} Своју крвну жртву на олтар коме се клања.</p> <p>Пливала је у задовољству, и сатима се ниј |
| ла се за чело.{S} Кајала се, крстила, и клањала пред добротом божјом, што је искушење било само |
| у монаха Иринеја , сећала се грациозног клањања његове поносите главе, и његовог савршено лепог |
| , с челом на поду, пред Часном Трпезом, клањао се дубоко и скрушено доктор Пашковић. </p> <pb n |
| вога тешкога кајања.{S} Кад је свршила, клекла је на црквени праг и склопила руке.{S} Монах Ири |
| n="225" /> душе очеве.{S} Одједаред је клекла, не гледајући куда, у снег, и почела плакати. </ |
| ом материнском љубављу.{S} Желела је да клекне пред сироче, и да га служи.{S} И волела на њему |
| е лепотом.{S} Ноге му дрхћу, хтео би да клекне.{S} Ђакон Иринеј му прилази, и скора у наручју н |
| идите одмах кући, идите, бежите одавде, клекните и благодарите Богу, спасли смо се, спасли смо |
| не.</p> <p>Тек пошто се служба свршила, клекнула је, и почела Богу да се моли.{S} Истински побо |
| p> <p>А он никакво зло у себи не осећа, клео се ђакон и пред Богом, и пред собом, гледајући пра |
| и он је, узбуђен, узео старчеву руку, и клео се над њом, свечано и радосно, да је срећан и прес |
| није радило.{S} На једном месту је ипак клепетала вејалица, и кроз прашину се још лепше видело |
| ва , да.{S} Али његова скепса је његова клетва.{S} Он тражи нешто што ће га ослободити и искупи |
| тиво и тужно.</p> <p>Доброта и љубав је клечала око Ане, али Ана је била сирота и сама. </p> <p |
| а обилазе око ње, и да чисте своју душу клечећи, убоги грешници, на неосвећеној земљи пред цркв |
| обратила.</p> <p>Ђакону се привидело да клечи пред Аном и да љуби руку њену, у сребро и драго к |
| је било као кад вечерња мирна светлост клизи по усамљеном путу.{S} На амвон се пењао и са њега |
| > <p>Међутим, поглед његов је тога дана клизио потпуно неосетљив преко свега.{S} Широко отворен |
| у којој је све семе почело одједаред да клија.{S} Осећао се као башта: зелен, цветан, свеж, жељ |
| На пр. арију из свршетка трећег дана, о клијању траве и зеленила, и затим арију о стварању тица |
| ћу зацело доћи ... други пут ћу доћи! — кликнуло је из ђакона најзад просто решење, чију наивно |
| нечију бригу.{S} Ана је хтела вриснути, кликнути, на колена пасти.{S} Благосиљала је претрпљену |
| упе на фрули округла дечја уста чуло се кликтање шумских тичица, док су басови рикали као неке |
| још једнако разговарали, главе су љупко климале, уста се смејала, лица сијала благошћу и доброт |
| > некуда у густо шибље, цвеће је почело климатати поспаним главама, прнуло је неколико лептириц |
| је л те? — окренуо се владика Недићу, и климнуо љубазно главом псету.</p> <p>— Да, Преосвећени, |
| звездице мраза, и повешао венце ледених клица.{S} Покрхао је суве гранчице дрвета, разбарушио м |
| идови су шумили одјеком певања, људи су клицали, жене су целивале <pb n="137" /> владичину одећ |
| вих страна, и пуне му пукотине земљом и клицама.{S} По рушевинама почиње да вијуша и пузи разно |
| која за час један може бацити у човека клицу смрти.{S} Одлучила је да неће мислити на Иринеја, |
| Дарима и звекетом кадионица одрже да не клонемо, да се не изгубимо и сасвим не умремо. </p> <p> |
| војке, кокетује мало са својом сигурном клопком.{S} Нешто рафинованије и нешто дуже од осталих, |
| лна ветрина дохвата маглу, смотава је у клубе, и хита у вис као лопту крпа.{S} У исти мах руши |
| воћке, изваљује дрвета, обара фењере и клупе.{S} Камичцима калдрме разбија окна на спратовима, |
| .</p> <p>Изашла је на терасу, и села на клупу над којом се лелујала завеса од винове лозе.{S} В |
| } Све више и више.{S} Дечко се попео на клупу, држао ружу у подигнутој руци, и скакао и сам што |
| облака, и стрмоглављивале се оданде, у клупчадма, опет натраг.</p> <p>Трговци су позатварали р |
| нејев унутра.{S} Дошло јој је да заврне клуч у брави, да виче — кад се одједаред отворила врата |
| тамо, неочекивано, стегао јој руке као кљештама, загледао јој се дубоко у очи, и шаптао, попла |
| од Пашковићевих речи држали су Ану као кљеште.{S} Нити се усуђивала да га <pb n="194" /> теши |
| ик један кога ће ужасна страст за идеју кљувати <pb n="178" /> и јести док га не поједе.{S} А н |
| х чавки, радозналих погледа и отворених кљунова.{S} На самој капији је стојала домаћица са ћерк |
| преби му вратић широким, оштрим својим кљуном.{S} Ана се наљутила, дохватила однекуд штап, и у |
| радиш?</p> <p>Ана је на дохват окретала кључ, да бајаги одбрави врата, и пусти мајку унутра.</p |
| је хитала кући.{S} Осећала је у грудима кључ нове песме.{S} Збацила је рукавице и шешир и полет |
| право у њену кожну торбу.{S} Тачно зна кључ где су тајни врата.</p> <p>— Наравно.{S} И не само |
| мала гвоздена вратанца, који је имао и кључ од тих врата, да и ноћу, ма у које доба, и ма коли |
| ара.{S} Зар не изгледа као какав велики кључ, који, по вољи, сваког мимопролазећег човека може |
| — Наравно.{S} И не само врата, него баш кључаоница.{S} Јер се кроз кључаоницу највише види.</p> |
| та, него баш кључаоница.{S} Јер се кроз кључаоницу највише види.</p> <p>— Штета само што су у т |
| божји као да је донео неке тајанствене кључе, којима је отварао незнане погледе не само у цркв |
| да међу својим лордовима , херцозима и књегињама наслика и једног православног калуђера ...{S} |
| ка има свој оригинал, скулптура га има, књига га поготово има.{S} Творевине те дакле имају свој |
| му је у сам прозор цветало, и машио се књиге.</p> <p>Читао је како је Бог, некада давно, шетај |
| посао. и мисли да ће за клавиром или за књигом бити задовољна, не може ни да чита ни да свира.{ |
| <p>Несташлук храбри.{S} Место да врати књигу, ђакон је узео и пружену руку.{S} За часак само.{ |
| ри завршетку рецитовања .{S} Склапајући књигу, случајно је прешао погледом по пуној цркви свеча |
| Ђакон се побожно прекрстио, затварајући књигу живота свога. </p> <pb n="181" /> </div> <div typ |
| књигу, затворио опет копчу, али задржао књигу у својој руци.</p> <p>Несташлук храбри.{S} Ана је |
| тио га.{S} Отворио је копчу, загледао у књигу, затворио опет копчу, али задржао књигу у својој |
| главу, и дугим пољупцем љубила освећену књигу божју. </p> <pb n="95" /> </div> <div type="chapt |
| лаким разумевањем је читао неку научну књигу.{S} Престао је сасвим мислити на Ану у моменту ка |
| >Ђакон Богородичине</p> <p>Цркве</p> <p>Књижара З. и В. Васића Загреб</p> </div> </front> <body |
| су лежали непомични на освећеној божјој књизи.</p> <p>Живот је башта, витлејемски мирна, и пуна |
| опу са собом, прокрчио је ђакон светлој књизи пут кроз густо збијене редове, и нестао је под уд |
| {S} А онај, ко тај терет може скинути , ко чаробним осмехом може исисати из њега тежину и хладн |
| авања, него идеали одрицања ...{S} Али, ко све то може? ...{S} Христос је могао ...{S} Па ипак, |
| њеној је лежао тежак терет.{S} А онај, ко тај терет може скинути , ко чаробним осмехом може ис |
| одина раније ...{S} А да је тада живео, ко зна, можда би на лепој својој коси носио мекани шеши |
| ам то и чинила ...{S} Ко је проговорио, ко је љубав моју изнео из цркве!</p> <p>Сирота Ана.{S} |
| зи , и да треба сасвим просто запитати: ко је болестан у кући господина Недића?</p> <p>— Да ли |
| младост, Иринеје, прође без љубави!{S} Ко би могао на љубав Ане Недићеве бацити анатему!{S} Ко |
| ћа покрива? — Ко се још цвећа бојао!{S} Ко се још љубави плашио ! — храбрила се Ана.</p> <p>Али |
| ло?{S} Госпођице Ана, дајте ми руку!{S} Ко је болестан ?{S} Шта вам је, за Бога!</p> <p>— Бошко |
| а љубав Ане Недићеве бацити анатему!{S} Ко би, после Ане Недићеве, још смео тврдити да је љубав |
| ази да згњечи, да угуши, да запали .{S} Ко зна.</p> <p>Нешто се пролама.{S} Стиже.{S} Шум, бук |
| ања ...{S} Па ја сам то и чинила ...{S} Ко је проговорио, ко је љубав моју изнео из цркве!</p> |
| ју је вукло да уђе.{S} Па ипак није.{S} Ко зна да ли је отворена.{S} Врата су с друге стране, м |
| оли, да се гај мора дуго и одрицати.{S} Ко хоће велику љубав да има, тај мора бити велик и калу |
| !</p> <p>— Ко би могао то не волети?{S} Ко би могао не волети рођење светдости?</p> <p>— Да, кр |
| радовати томе што се белоћа покрива? — Ко се још цвећа бојао!{S} Ко се још љубави плашио ! — х |
| Дакле и ви то знате и волите!</p> <p>— Ко би могао то не волети?{S} Ко би могао не волети рође |
| ем.{S} Сажаљењем , које више боли онога ко жали, него што теши онога коме се пружа. </p> <p>Сто |
| а натраг ка вратима.{S} Поплашила се да ко не изађе и не запита је шта тражи у то доба у цркви. |
| је била унапред јављена, и Ана је знала ко ће им тога дана доћи у кућу.</p> <p>Расположење њено |
| ="62" /> несрећни музичар оставио да ма ко покуша назидати и створити његово дело.{S} Музичко д |
| да те Ана Недићева није заволела!{S} Та ко би могао бити довољно суров и страшан, те пожелити д |
| а сијала благошћу и добротом.{S} Штогод ко рекне или предложи, то су баш и оно друго двоје хтел |
| репорођење и кајање у мени, да ли знате ко је запалио ватру у црном мраку моје саможиве усамљен |
| ок он чита Еванђеље.{S} Знао је ђакон и ко је та девојка што увек долази у цркву, а сада није т |
| рзао музику, да му је сасвим свеједно и ко свира и како свира.</p> <p>— Само ми још није свејед |
| ртао листове свога дневника.{S} Да види ко је, и да види докле је дошао с оним што Ана у њему в |
| дмеравајући сваку кућу, и оштро мотрећи ко ће откуда изаћи или куда ући.{S} Почео је затим и на |
| ато што — воли.{S} Наравно да онда онај ко хоће увек да воли, да се гај мора дуго и одрицати.{S |
| S} Монах Иринеј тврди да је срећан онај ко га изближе познаје, и коме старац хоће душу своју да |
| /p> <p>— Само ми још није свеједно како ко пева — додавао је, очигледно потпуно искрено, јер би |
| /> тренутку још, слеће на тај доживљај коб несреће и покрива га црнина жалости. </p> <p>Недићк |
| као дете, игра своје најмилије игре: да кобајаги није епископ, и да кобајаги не живи у двору.{S |
| је игре: да кобајаги није епископ, и да кобајаги не живи у двору.{S} И није се одазивао, и није |
| ог општења с њим, из те средине која је кобна, која за час један може бацити у човека клицу смр |
| боту ујутро, освану на зидовима важна и кобна санитетска објава.{S} У вароши има двадесет случа |
| ек и жена нехармонични, непријатељски и кобни сусрет у природи .{S} Жена прави и од раја играчк |
| одједаред, у тишини, сумњиво , тешко и кобно.{S} Страшна нека слика се почела склапати пред оч |
| од спољашњег света, усамљени дубоком и кобном оном самоћом у коју се огрћу куће пред тешке пор |
| тео, претећи заповедао, осветљиве мисли ковао.{S} У Ани се пробудила жена.{S} Загосподарило је |
| души и на слуху.{S} И то леком једним , кога ради су и ране саме постајале драге.</p> <p>Ана се |
| Доктор.{S} То је тај свемогућни доктор, кога су зато звали, што још више може и зна него његова |
| /p> <p>Уопште је спољашњост владике, за кога се иначе знало да је умно још необично свеж и јак, |
| Владика изгледа као сенка једног човека кога више нема — помислила је Ана.{S} Такав је био и си |
| у души освртала по животу, и тражила на кога ће се ослонити она, да би се на њу могла ослонити |
| акође што сте се уверили о разлогу због кога ми је ова црква толико омилела, да сам, ето, остао |
| Ћутала је.{S} Таквим једним ћутањем, од кога је и Недић занемио.</p> <p>Био је то ипак јасан тр |
| све то време бити један златан сан, од кога човеку никад није доста.{S} А с друге стране опет |
| разабрала глас, и то онај исти глас, од кога је молитва ђаконова тако величанствена, а реч о ст |
| одговор, и отишао.{S} Ана је осећала од кога је писмо, само није могла да замисли шта у њему ст |
| дете, које, кад му је добро, даје ономе кога воли што пре нађе; а кад му је тешко на срцу, онда |
| само, чаробна жено, из белог облака, из кога никад не излазиш.{S} И љубим те непознату, и чезне |
| су збиља сви људи потпуно исто семе, из кога ниче потпуно иста биљка?{S} Да ли живот човечји , |
| т. ј. како је то један исти део душе из кога је ђакон написао ово писмо сада, и метнуо јој у ру |
| о је заборавио, и вратио се у правцу из кога је дошао.{S} А чинило му се међутим да певачи глед |
| осећање човека који зна да је вољен, и кога свакога часа, на сваком кораку , <pb n="89" /> мож |
| али, Ана?{S} Нешто је било, дакле?{S} И кога сад штедите, доктора или мене?{S} Је ли био можда |
| нигде никог свога нема.{S} Имате ли ви кога?</p> <p>— Две сестре, много старије од мене и давн |
| чули говорити о оном пациенту у болници кога већ дуже од шест месеца лечи ?{S} То је скоро врст |
| г ђакона који је пред њом.{S} Гле, онај кога она тражи и воли, ту је, <pb n="112" /> крај ње је |
| едног недостижног циља, несрећник један кога ће ужасна страст за идеју кљувати <pb n="178" /> и |
| ало на ум да приређују концерт, нити је когод из публике изразио такву жељу или чинио такав пре |
| , незнано откуда, ширила се вест да ће, код Недићевих, после вечере, бити извођена једна врло л |
| ва жена никада од ње опоравити неће.{S} Код Ане је такође недељама дуго трајала дубока, страшна |
| да је Ана пребледела као крпа.</p> <p>— Код нас?</p> <p>— Ја не разумем.{S} Мене су из болнице |
| против шарлаха канда не вреди много, а код одраслих су те болести и иначе опасније него код де |
| ређе долазити к њој на вежбање .{S} Има код куће хармониум, па ће вежбати сам.</p> <p>Ани је та |
| нда</p> <p> <pb n="223" /> остане сутра код куће.{S} Упола, добро.{S} Телом, а душом нека вас п |
| бићете и позив да дођете сутра по подне код нас.{S} Да будемо заједно на татин рођен дан, као у |
| азумевањем.</p> <p>— Бошко?{S} Бошко се код вас разболео?</p> <p>Сада је Ана пребледела као крп |
| почне тапшати. — Отпратите га, останите код њега пет, десет, четрнаест дана.{S} И ја волим тог |
| има смрт стоји за вратом.</p> <p>Гле, и код судије Ристовића црна табла! — тргла се Ана. — А ње |
| слатко насмејала.</p> <p>Целим путем, и код куће, у ђакону је чисто врила та срећа.{S} Осећао с |
| еце Ана искључиво себи задржала.{S} А и код одраслих је морала помагати више него обично, јер ј |
| у у својој монашкој љубави?{S} Има ли и код мене већ мртвих и заборављених тренутака , који се |
| Био је две године дана придворни ђакон код најцеремониознијег нашег владике, и владика га је ч |
| а чежња, уосталом, није била ништа ново код Ане.{S} Разликовала се само нешто од чежње до онога |
| лих су те болести и иначе опасније него код деце. </p> <p>— Ја нисам знала да је тако страшно — |
| ати, лепи мој ђаконе, за којим ено тамо код мене уздише цела варош.{S} Дакле?{S} Да ли би се мо |
| 90_C24"> <head>XXIV.</head> <p>На ћошку код цркве, после свршене службе, стојали су опет њих тр |
| а анализе гласа. </p> <p>У вече, кад су код куће сами, морала је, оцу за вољу, чешће да одглуми |
| дити.{S} И топло се заузимала за чичицу код црквеног одбора, ишла сваки дан да га посети и да м |
| е све то десило у присуству свију њених код куће, и да се сви слатко смејали, и докторовом удва |
| и. — А како је прекрасан тај прелаз баш код ове жене, где значи борбу двеју лепота, лепоте наго |
| ек, гргураве свиласте косе, и тако фине коже у лицу, да су крила носа и ушију чисто трептала по |
| салон госпође Недићке прописује каљаче, кожни прслук и вунени шал око врата.</p> <p>Сутрашњи да |
| м и не видим, као да је цео овај свет у кожну лопту ушивен ...{S} Најзад, све ће бити јасно кад |
| ишта не видиш.{S} Видиш само ону велику кожну торбу, за коју доктор Пашковић каже да у њој лежи |
| мо.{S} Не гледа у њу, него право у њену кожну торбу.{S} Тачно зна кључ где су тајни врата.</p> |
| је носила повелику, али врло елегантну кожну сервиету, угасито мрку, са лепо израђеним сребрни |
| више ниједну своју чар и привлачност , која за човека пред собом, иако јој је драг, ништа нема |
| p> <p>Сутрадан, у недељу, Ана Недићева, која никад није пропуштала службе, није могла отићи у ц |
| ном као његова, поноситом као и његова, која ју је лепшом и бољом чинила, као и његова њега.</p |
| не стране, мир светиње и духовна снага, која кроз танку ограду пред собом гледа комешај живота, |
| ледено хладна киша.{S} Црна нека вода, која је у пенушавој својој бујици носила рашчерупану св |
| нас, не као сестра, него као љута гуја, која ће јој тело кидати и душу испијати тражећи њега, њ |
| из зеница његових су скочила два зрака, која су, као две снажне руке, обгрлила Ану да је угуше. |
| тиче њеног рамена.{S} Брижна нека рука, која је не привија себи, него некуда у добро, у мир и с |
| ад ниским старинским гвозденим вратима, која из олтара воде непосредно у порту, налазила се, у |
| не жене, која је сва однета и узабрана, која не осећа и не зна више ниједну своју чар и привлач |
| ења с њим, из те средине која је кобна, која за час један може бацити у човека клицу смрти.{S} |
| учинила као <pb n="90" /> овчица једна, која из невоље неке упире своје безазлене очи у њега, и |
| .{S} Мати.{S} То је та свемогућна жена, која је кроз цео његов живот могла од свега да га одбра |
| очи, и поплашено питала.{S} Душа њена, која је на крилима својим осећала и најблеђу сенку, трз |
| ва девојачка <pb n="233" /> љубав, она, која се баца и хита у љубљеног човека као што се прокљу |
| м једном врелином од које нема спасења, која жеђ и неситост буди, која можда гариштем и пепелом |
| ставан како је једноставна груда злата, која је скроз иста, скроз драгоцена и светла.{S} Стрепн |
| као нека јако удаљена звона.{S} Врата, која воде из куће на веранду, била су широм отворена, а |
| ринска, равна и широка златна браслета, која је нежну Анину мишицу обухватала као оков.{S} Ђако |
| несрећа, та трагедија.{S} Која лепота, која величина може изаћи из те борбе! „Дух све оживљава |
| ро очигледан доказ о сатрептавању бића, која су, с музичког гледишта, хармоније или истоветност |
| јзад, ђакону је упала у очи једна кућа, која му у ствари није могла пасти у очи, јер се сва уву |
| ну фигуру.{S} Чинила му се као пчелица, која, после дугог лета и брижног тражења, са једним јед |
| ст, безбрижан, сам ...{S} Као травчица, која не може да се <pb n="16" /> сећа грехова и зноја о |
| и друкчијих потеза.{S} Мала девојчица, која трипута има да пева сама, држи непрестано Ану за с |
| и.{S} Шта ће у жене та чудесна биљчица, која, зелена, мирише на добру црну земљу, а ужутела мир |
| ваздуху, за сенком, за шљокицом сунца, која се, већ дограбљена, одједаред одмакне, или, ако се |
| у <pb n="66" /> према монаху.{S} Љубав, која ће сва, у свима данима својим, бити борба за чедно |
| би се, ма за један тренутак, та љубав, која је он, могла њему и дати!{S} Кад би се само за час |
| ј друге младе жене.{S} Тога пута такве, која је и волела и удала се по Анином мотиву.{S} Сада о |
| од олова, хладнија од оне хладне воде, која је непрестано падала, а ничију жеђ на земљи није г |
| не?{S} Где Офелијине, несрећне девојке, која се само једаред закаснила са милошћу, и погубила и |
| ише и нема у цркви сем те Велике Песме, која је једним махом однела сву славу њену и њених пева |
| Идеална слика први пут заљубљене жене, која је сва однета и узабрана, која не осећа и не зна в |
| агледала у лаку, провидну ограду порте, која је уједно и дебели непробојни зид између два разна |
| ђу узрока, који је већ ту, и посљедице, која треба тек да дође, цери се судбина.</p> <p>— Отпра |
| {S} Дођите и уђите у одјеке песме ваше, која је вечна у цркви вашој и у мени“. </p> <pb n="175" |
| нема спасења, која жеђ и неситост буди, која можда гариштем и пепелом прети.</p> <p>Ани се нешт |
| снама. </p> <p>После службе, на капији, која води из порте на улицу, Ана се осврнула.{S} Калуђе |
| ојати.{S} Као што црква стоји на земљи, која је рат, братоубијство, блуд, механа и зеленашка ја |
| >Смешила се у некој пријатној несвести, која ју је љуљала као мајка дете.</p> <p>Али одједаред |
| апља се разпљеснула на девојачкој руци, која је висила низ ограду веранде.{S} Чуо се весео смеј |
| ни.{S} У великој као море љубави мојој, која пије, пије, и у дубину своју вуче последње таласе |
| удар сила се свршава потмулом мумлавом, која се чује најпре високо над главом, па затим дубоко |
| има и светињом у рукама, са кадионицом, која му као мирно јагње лежи на десној мишици , и са он |
| чује.</p> <p>О, ти мирна и света жено, која у облаку живиш и никога завела ниси, јеси ли кадго |
| је стварање света ђаволска једна ствар, која разне неочекиване посљедице може повући за собом.{ |
| чује једну сасвим нову, модерну ствар, која је тек пре неколико дана дошла.{S} Свирајући, пала |
| жртву, на <pb n="136" /> свемоћну смрт, која је Сина Божјег исто тако прождрла као што прождире |
| Него хоћу да кажем да је љубав страст, која до краја не може живети у цркви.{S} Не може, Ирине |
| у исти мах и нека виша добронамерност, која зна за борбе и лутања њена, и стаје ближе уз њу за |
| се потпуно тупо загледала у једну бубу, која се са одломљеним пипком и са сломљеном ногом тешко |
| употребљену, а баш највећу своју снагу, која ће одједаред изменити живот, упростити и разјаснит |
| а, спазила је на зиду малу једну слику, која је, као у мрачној комори, стојала натрашке.{S} Неб |
| ју од свих монаха на свету!{S} Девојку, која је хиљадама људи Богу привела, хиљадама грешника н |
| ети девојку као што је Ана?{S} Девојку, која сав богати живот свој носи у цркву, рад свој и уме |
| Али знам за једну унутрашњу борбу њену, која је тешка и претешка само зато што Бога има, и што |
| има ?{S} Где ми је милост за душу њену, која, као и свачија, сваки час може бити убијена ?{S} Г |
| има је гонила испред себе неку свежину, која је умивала варошицу и будила дрвеће.{S} Ваздух је |
| арма кроз једну прашином засуту тишину, која не може више пропевати.{S} Са сваким умуклим певач |
| и цвет, а у другој душу своју.{S} Душу, која је, као и његова, била на вратима смрти и пред лиц |
| са каквим добрим пријатељем.</p> <p>Ах, која лепота и која озбиљност је лежала у том првом блис |
| та борба, та несрећа, та трагедија.{S} Која лепота, која величина може изаћи из те борбе! „Дух |
| дној која с њим заједно цркву служи.{S} Која је такође врста калуђера.</p> <p>Највећа храброст |
| е и једна усправна, скоро сурово строга која се морала урезати још много пре старих дана.</p> < |
| едно чудо.{S} Ја сам пре био дивља лоза која никад цвета нема.{S} А сада, усред ове несреће, ус |
| а после Достојног има још три јектенија која говори свештеник, а онда ће се отворити северне дв |
| чета једног, са кончасто танким ребрима која су изгледала као жице на миниатурном неком инструм |
| и зелен, изгледао као стабљика бршљана која иде да се савије око Христова Распећа.{S} Нечујно |
| јући да је и тај силни глас харфа једна која само под њеним рукама свира.</p> <p>— Како сте сад |
| е.{S} Али из моје ћелије је изашла жена која ће срушити палату! ...{S} Срушиће је!{S} Пошто пре |
| недостојну пажње.{S} Мој је идеал жена која само једаред воли, а разорену или несрећну своју љ |
| е његове очи, два ненађена драга камена која само за Ану светле, умиљавале би се погледом псета |
| стрпљива, задихана чежња.{S} Не буктиња која огњем прети.{S} Него мала она библијска лампа у ко |
| едрали фламанској, има га у пркосу уста која се не даду пољубити, има га у оплакивању мртваца, |
| тело, и можда нема ни једна победа духа која би била коначни растанак од тела.{S} Има тела у ка |
| овом огледала се опет само љубав, љубав која осећа у себи моћ да јаким учини срце љубљене жене. |
| ешких црних бора, са ауреолом око главе која тек просијава.{S} Рукама, нежним и чежњивим, као д |
| е да говори о удадби једне даљне рођаке која се венчала пре годину дана.{S} Мисао и реч Анина о |
| тав и танак, још само слаби одјек песме која се у срцу савила и ћути да чедо не пробуди. </p> < |
| г духовног општења с њим, из те средине која је кобна, која за час један може бацити у човека к |
| pb n="17" /> се што пре из те заједнице која јој је, сад је тек видела, била веома драга.{S} По |
| ст је, наравно, само владика опазио , и која га је у срце дирала. </p> <pb n="145" /> <p>— Е па |
| ју.{S} Прву љубав којој сам се дивио, и која је и мене нагонила да љубим ...</p> <p>— Ја волим, |
| им пријатељем.</p> <p>Ах, која лепота и која озбиљност је лежала у том првом блиском састанку!{ |
| и!{S} Саслушајте ме до краја.{S} Ви, ви која људе преобраћате, душе исцељујете , чуда и величин |
| сласт, у којој се грца од уживања , али која не дира најфиније живце и најтање нити душе човјеч |
| ј нико није знао порекло ни значај, али која је била израђена од уметничке руке, и са срећним п |
| је госпођици Недићевој доћи идеја — али која ? — не знам шта је ово самном, тако ништа не схват |
| изгледа сличан стакатираној шеснаестини која ће сад у ваздух да прсне.</p> <p>Једном приликом, |
| човечји живот.{S} Два калуђера, у кући која је дом усамљености и одрицања, једним зидом растав |
| ству, има га у сажаљењу, ума га у науци која се радује животу будућих покољења, има га у хладно |
| , силнију љубав према тој Ани Недићевој која је сада бедна жена.{S} Одједаред ју је дохватио, д |
| његови су мирни снови о девојци једној која с њим заједно цркву служи.{S} Која је такође врста |
| вечито ознојеним вратом и црвеном ћелом која се непрестано пушила, подсећао је на заложени само |
| его што се у један сплет уврте са жицом која треба да зазвучи.{S} И кроз тај чвор настаје онда |
| резирање заклетви.{S} Природа је страст која се случајем пали и гаси.{S} Природа је непрекидна |
| је он, монах Иринеј, или је нека болест која прети да ће наићи.</p> <p>Једне вечери искрсе пред |
| о што ми је живот драг, и волим девојку која мене не воли — одговорио је младић. — У свему ти н |
| му је. — Сиромах сам, изгубио сам фрулу која ми је била драга као што ми је живот драг, и волим |
| бичног, обасјаног оном мирном светлошћу која рушевине улепшава.</p> <p>— Рекла бих вам — говори |
| мајке — гуше и притискују малу аријицу која се сама од себе негде у куту срца пева.{S} Затим ј |
| жда у свету музике такве чудне тишине , које су гробови тонских боја и душа... </p> <p>Ани је и |
| де су друге легије и безброји милости , које су утонуле у бездана мора, не вратиле трага са црн |
| оћним, горким сажаљењем.{S} Сажаљењем , које више боли онога ко жали, него што теши онога коме |
| так литургије пред оно <hi>Вонмем</hi>, које је само он умео отпевати, Ану је дохватила жеља да |
| , које не зна борбу и триумфе губитака, које зна само или несрећу или срећу.</p> <p>Ана се враћ |
| еговим устима, за линијом његовог тела, које, као жица, затегнуто и пуно музике, чека да интерв |
| међу многим ситним и попречним борама, које су године наслагале, видела се и једна усправна, с |
| опет гордо, отпорно огорчење створења, које је увек имало удобан, леп, и виши живот, које је д |
| јој сетио чика Јове Недића, и ждребета, које ће он, кад оздрави, да крсти.</p> <p>Ани засузише |
| кона.{S} Као у два питомца, или детета, које Богородичина Црква непрестано за руку држи.{S} А А |
| су, видите, живи трагови вољеног бића, које не може отићи, чије срце живи и удара у сваком рас |
| рење које је волео најбољим делом себе, које је узвишавао до престола лепоте, среће, светиње и |
| ..</p> <p>Али ако је та граница кајање, које се пре греха и губитка не може ни осетити ни доказ |
| слути да га она воли ?{S} И то питање, које јој никада раније није долазило на ум, наметало се |
| ао да је готова да усини то божје дете, које јој је, по нечему, дошло тако самохрано само.</p> |
| фору тада.{S} Осетила је да је то дете, које, кад му је добро, даје ономе кога воли што пре нађ |
| су се погледали.{S} Али као две ласте, које, у топлоти и сјају, не могу замислити да ће можда |
| он се смешио облачно, и стезао је срце, које се више није дало стећи, јер више није било празно |
| на.{S} Како подсећа на царство страсти, које је земаљско , немонашко царство ...{S} Хоћу ли, Бо |
| пе, као буктињама осветљене његове очи, које никада ништа нису криле, летеле су, муњевито брзо, |
| <p>— И мени је тешко.{S} А за појањем, које се овакво нигде поновити неће, чини ми се умрећу.< |
| авет лепоти и уметности Кандилце једно, које има душу само зато да ужива што гори.{S} Гори, уже |
| {S} Загосподарило је у њој срце женино, које не зна борбу и триумфе губитака, које зна само или |
| то се загледао у маторо Недићево псето, које је лежало, тужно равнодушно , с њушком на шапама, |
| е увек имало удобан, леп, и виши живот, које је дужности своје према људма и хвалу своју према |
| вршењу црквеног појања у њиховом храму, које ће се сада тек моћи потпуно извести.</p> <p>И докт |
| а се просула на главу младом кученцету, које је, не слутећи шта се догађа, спавало испод густе |
| ола лепоте, среће, светиње и идеала, за које је везивао рад и успех живота свога.{S} Куда то во |
| ало расејана .{S} Као оно бело небо, за које се не зна да ли је наоблачено или је ведро.</p> <p |
| едаред учинили <pb n="80" /> ограда иза које се Ана баш од њега скрила.{S} Чипкана завеса такођ |
| тим срцем те девојке, и пред тим сузама које су прво љубавно благо његовог живота.{S} Њему се ч |
| овој земљи љубави и лепоте, међу онима које ништа не боли, и који се добру и радостима надају. |
| ешко гледати вас бледу, и на дужностима које су одвише многобројне за вас.{S} Зашто у тако суви |
| се, не отварајући молитвеник, са очима које су заспале на амвону, стојала је Ана као скамењена |
| а је тај човек исто што и зрнце тамњана које тамо на олтару сажиже и нестаје.{S} И мирише при т |
| {S} Тада јој је привукао пажњу ред жена које се ближиле олтару.{S} Сетила се да је Петровски по |
| животу имао додира, у реду толиких жена које сам подцењивао и мрзио, ви, једна и једина, ви сте |
| изгледао као цезар новог једног племена које тек долази.{S} Као Богом изабрани херој, који не с |
| има право да узме свој део од створења које је Бог лепотом и чарима обдарио.{S} А госпођа једн |
| , и одједаред се опет нађем на тачци са које сам пошао.{S} То није добро.{S} И Робинсон је осећ |
| Та песмица, то је цијук зеленог дрвета које су бацили да изгори.{S} Изгорело је, и остало је — |
| тако Ани поклоњен, као тело псетанцета које је легло крај господаревих ногу — јер, то ће бити, |
| брбљиво као гугут и скакутање детенцета које већ хода, по цвећу гази, и у рубу сукњице росу и м |
| ви, пролазни, смртни , као хрпице праха које ветар случајно још није раздувао ...{S} Људи су си |
| мекан, чедан, и пун оних божјих искрица које плачем среће надимају груди, и од којих, после, у |
| , умиљавале би се погледом псета једног које нема господара.{S} Анино срце би опет под тим погл |
| ога круга треба да букне она екстаза од које је Ана Недићева очекивала велики триумф своје необ |
| и чело, и то опојном једном врелином од које нема спасења, која жеђ и неситост буди, која можда |
| авала често, дуго, и са неком ватром од које би после осећала умор.</p> <p>Облачила га је у све |
| ала.{S} То је сад већ четврто јектеније које свештеник говори.{S} А и да се забунила у једном, |
| <p>Љубавни снови Анини нису били слике које долазе и пролазе.{S} Они су били стање њене душе.{ |
| хаос !{S} Одједаред, као две божје руке које се дижу да благослове метеж нереда и греха, отвара |
| вих руку, и знала да су то те исте руке које она гледа на орару, и које стежу златну дршку пути |
| 63" /> Како ћу дозвати и вратити певање које је прошло?{S} Шта ми остаје од његовог певања , ка |
| ца, потпуно индиферентно гледа створење које је волео најбољим делом себе, које је узвишавао до |
| н прозор у румену летњу зору, и у цвеће које му је у сам прозор цветало, и машио се књиге.</p> |
| — Мислим да сте непокорно једно анђелче које свештенику своме неће да пољуби руку — шалио се мо |
| у реп некој репатој мисли.</p> <p>— Без које десне руке?{S} Ове овде, или оне у цркви ?</p> <p> |
| а слабим се сједињава у жару љубави, из које су, као два близанца, никла она два витка торња.</ |
| и се радознало осврнуо, тражећи жижу из које бије та топлота.{S} Тражио је откуда долази тај ти |
| } Није тако, Ана!{S} Све оне фазе, кроз које обичне љубави цветају и зру, све те фазе су на наш |
| те исте руке које она гледа на орару, и које стежу златну дршку путира као неко благо.{S} И јед |
| бичним уздасима, хармоничним са појањем које је око ње и њених мисли брујало, и она је пила ако |
| ијене редове, и нестао је под удубљењем које води на проповедаоницу. </p> <p>__ Чуо се затим ти |
| ивљај је моја чаробна и света љубав, до које сам се попела по кристалним степеницама музике и о |
| > <p>Шта је друго Григ него сећање неко које је давно оставило своје тело.{S} Шта је друго Бето |
| ао и кључ од тих врата, да и ноћу, ма у које доба, и ма колико пута сме доћи, био је доктор Паш |
| пуна ружа.{S} А љубав је сан двеју руку које се над Христовим крстом грле.</p> <p>Кућа очева се |
| ега, много више него половина свих руку које су тога дана дошле на молитву.{S} Полупокривених о |
| кама као што водене руже леже на језеру које се поноси њима.</p> <p>— Јесам ли ја терет у вашем |
| га часа има жеља.{S} Пожелео сам да још које тренутак с твојим срцем, и с твојим богатим живото |
| носи на глави.{S} И често се питам: из којег је света та девојка ?</p> <p>— Има нешто и у томе |
| " /> сећа грехова и зноја оног праха из којег је никла.{S} Ђакон, док је ђакон, тако ми се чини |
| ек <pb n="161" /> можда никада, и ни из којег разлога не би требао својевољно да прекида оно у |
| е већ мртвих и заборављених тренутака , који се само зато не виде што их нове жеље и снови затр |
| гробнице, остатак бившег неког тенора , који се, и кроз многобројне крезуботине протине, још на |
| ла се ноћ.{S} Као неки велики точкови , који престају да се врте, коче се и хладе, тако се, јед |
| ечка и младића који оца није познавао , који је после изгубио и добру, несрећну мајку, и који ј |
| у је врло љубазним тоном, тоном позива, који је Пашковић једва и дочекао.{S} Благодарно је погл |
| И ја ћу га савладати као сламку, њега, који се усудио да савлада пољубац љубави моје, да га об |
| еде над злошћу у мени!{S} Знак од Бога, који ми је стигао кроз вас пре него што буде сасвим кас |
| ног малог гимназисту, из првог разреда, који је имао савршен дечји сопран.{S} Прави трепет етра |
| .{S} Како би изгледали, стари хоровођа, који млата рукама пред певачима, и високи њихов прота, |
| дићка затресе главом, и погледа у мужа, који је такође тресао главом.{S} Њих двоје изгледали су |
| ан од драгих својих музичких доживљаја, који је дотле брижљиво крила. </p> <pb n="59" /> <p>То |
| ећи у човеку онај главни извор осећаја, који би први морао нов пробити , па да и човек буке нов |
| сасвим далеко стоје од горњег случаја, који, напротив, са целим срцем улазе у несрећу болесник |
| е би имало смисла мучити старог човека, који се већ излаже прекомерном умору, још и приређивање |
| дуги и слободни и богати живот човека, који је понекад тако горак у својим извесностима, а кој |
| ела до краја саслушати исповест човека, који, иако то ниједном речју није казао, ипак можда жел |
| целим срцем улазе у несрећу болесника, који као под нож иду пред суд лекара, да и ти људи не н |
| што не зна шта је.{S} А између узрока, који је већ ту, и посљедице, која треба тек да дође, це |
| Лагала сам, и то сам вама лагала, вама, који сте вера и црква моја ...{S} Како ме то боли, пече |
| тао је ђакон у неким слатким слоговима, који су умирали од стрепње.{S} Тај глас није више био о |
| али су ћутећи, са пресрећним погледима, који се стидљиво <pb n="93" /> откидали и опет се враћа |
| ким необично благим и срећним осмесима, који се јављају кад људи једно другом милости чине, кад |
| дно дело божје.</p> <p>На свештеницима, који су воду опколили, видело се узбуђење.{S} Главе, ка |
| , разглављених шака и напетог гркљана, који је баш Ани волео да говори, како је због дуге прак |
| зичке таласе.{S} А подаље од ње ђакона, који је обгрлио колена, скупио се, и дошао тако необичн |
| ли тражећи у њему свештеника, калуђера, који треба да јој помогне, који треба руку да дигне, а |
| > и храбрости да ми је Авантурист Пера, који ено тамо жмири, и тако је лепо пребацио преко ока |
| ног, светог , у цркви остарелог дрвета, који је Ана тако волела.{S} Двери је отворио монах Ирин |
| , који нам је у данима среће био срећа, који нас је водио лепоти да са растављеним животима и т |
| , уморних, смрти и мира жељних крилаца, који исплови, тамо негде из ћутања и даљине прошлости, |
| браде, него и седих обрва и трепавица, који је крај снажног Недића изгледао као чађава стара и |
| !{S} Па љубав је онда гробар и убојица, који, постепено, душу из тела вади, светлост у очима га |
| непознати немир, пун отрова и стрелица, који је императивно хтео, претећи заповедао, осветљиве |
| е смео отворити мала гвоздена вратанца, који је имао и кључ од тих врата, да и ноћу, ма у које |
| ћу стати пред Бога, предоброг свог Оца, који ме је, већ мртвог, још <pb n="49" /> једаред створ |
| у часом као два стара шћућурена врапца, који се чуде куда се денуло све оно што је још малочас |
| нутост у души Аниној.{S} А дивни мотив, који прати исповест о вери у Сина Божјег, занео ју је, |
| о унутри будно око божје, и гњев његов, који ће стићи сваки грех, <pb n="187" /> сваку превелик |
| ст целом свету.</p> <p>Да, завет његов, који нам је у данима среће био срећа, који нас је водио |
| } Мртвих, покојних делова живота нашег, који долазе, као сабласти, из других светова, долазе да |
| моје према цркви, и од завета његовог, који је сада и мој.{S} И ја сам, за сав живот свој, кал |
| ете вас двоје, два украса рода људског, који сте љубави своје положили једно у друго <pb n="176 |
| једног грешника .{S} За монаха једног, који се, тамо, пред Часном Трпезом, моли Богу за цео св |
| о исти тај став одгоре.{S} Као водопад, који се лије из чистог језера негде у врх планине, лио |
| и главу на дрвену преграду испред себе, који плачу.{S} Стари владика нарочитим благословом благ |
| аптао је Пашковић првом суседу до себе, који, уосталом , апсолутно није разумео шта Пашковић хо |
| А његова три дивна мушкарца !{S} Боже, који је болестан?{S} Можда сва тројица.{S} Можда само њ |
| них древних ђакона пећске патријаршије, који су имали моћ да нас, несрећне и пале, расељене међ |
| {S} Један богати извор лепоте и музике, који чарима својим мене <pb n="76" /> усрећава.{S} Али |
| нада.{S} Благородни цветић душе људске, који, под једним једитим зраком, и на камену цвета.{S} |
| и и с ножевима вијали.{S} Живот, дакле, који је у најстрашнијим и најружнијим околностима имао |
| а, калуђера, који треба да јој помогне, који треба руку да дигне, а из његових прстију свети ми |
| нијим утиском, али и са утиском тежине, који прати сва наговештења из живота душа наших.</p> <p |
| ађе и најсмерније слуге олтара.{S} Оне, који му само с песмом <pb n="15" /> и молитвом прилазе, |
| лужбом слуге који љуби своје господаре, који место беле погаче белу своју душу дроби пред њима! |
| оружје да сваког човека на колена баце, који имају моћ да и из најтврђе охолости сузу исцеде.</ |
| матрала прво преврат, ломњаву и ударце, који су без разлога или кривице падали, крњили и уништа |
| То је материал, без целе снаге и душе, који је <pb n="62" /> несрећни музичар оставио да ма ко |
| проповедаонице тежак и чист један млаз, који је лечио и спирао ране и на души и на слуху.{S} И |
| као да им је и душа заспала.{S} Други, који од сутрашњег дана има да добију више но што је дан |
| среће.{S} Опазили су то можда и други, који су били близу.{S} Иначе, кад се блистава сенка пој |
| зи друга занимљивост.{S} Да т. ј. људи, који сасвим далеко стоје од горњег случаја, који, напро |
| дао црн као злокобни гавран.{S} А људи, који се разилазили равнодушно као да нико ништа није оп |
| али је несрећан .{S} Можда су сви људи, који мудрост изаберу, несрећни људи.{S} На челу владичи |
| а.{S} То су увек нови и нови оригинали, који одмах пропадају, без трага, без очуваности у сећањ |
| ошен.{S} Испрезали се и људи.{S} Једни, који су тешко радили , а нису у том раду ништа волели, |
| } Подржавали су је, пре свега, сви они, који су знали да ће на тој вечери бити гости.{S} Па <pb |
| ираче.{S} Јело се врло мало.{S} Ни они, који су иначе познати били као људи велике, или бар све |
| Нису успели да се ваљано исмеју ни они, који су, толико пута исмејани од доктора, мислили да ће |
| молитава, ни целивачи икона, него они, који бар једним високим и уметничким аскетством умеју о |
| огом изабрани херој, који не сме пасти, који ће остати да види и насљеди победу снаге своје.{S} |
| от сабио у један тренутак неизвесности, који су готови да доживе сваку срећу, да приме и свако |
| силу уметности носе и у телу и у души, који имају оружје да сваког човека на колена баце, који |
| ек долази.{S} Као Богом изабрани херој, који не сме пасти, који ће остати да види и насљеди поб |
| ију цвећа.{S} И мали један бео облачак, који је, као божји шатор, стојао разапет над његовом гл |
| одичне катастрофе.</p> <p>Једини човек, који је смео отворити мала гвоздена вратанца, који је и |
| ечно биће, свој остварени једини облик, који је за сваког и за сва времена један те исти.</p> < |
| лепоти положио, несрећни горди уметник, који главно своје дело види прецењено , покварено и лаж |
| био Анине прсте дугим, врелим пољупцем, који се упијао у њих као пчела у круницу цвета.</p> <p> |
| груди старинским, вечитим оним гестом, који, кад тад, погоди свака жена, јер свака жена све до |
| обично, неслућено лепо.{S} Пехар један, који чува тајну најлепше лепоте.{S} И варао сам се да с |
| а је најтоплија жена само артист један, који непрестано вибрира јер хоће непрестано да узнемира |
| о занели се неким дубоким сном.{S} Сан, који предосећа јесен, кад се рано леже и у помрчини спа |
| о у пољу, сео на сунцем угрејани камен, који је у густој трави изгледао као нека бела простирка |
| p> <p>Шта је и могао грешно осећати он, који воли девојку, чистију и Богу оданију од свих монах |
| ед сагнутом њеном главом.</p> <p>Ђакон, који је из парка пошао кући, нашао се одједаред на сасв |
| и у гласу њеном има сада неки нов тон, који се од прилике исто тако понаша као и њена коса.{S} |
| тога вела по себи.{S} И волела тај вео, који чува да јој се душа не смути.</p> <p>Поред свих ти |
| е као малу девојчицу толико пута лечио, који је ту недавно, с вашим родитељима заједно , претрп |
| старији, Бошко, озбиљан, паметан дечко, који са својом белом огрлицом на црној сомоцкој блузи в |
| е почео дувати чудни онај јесењи ветар, који одгоре, као у главу удара дрвета и џбуње, па се зе |
| редини собе.{S} Несрећни горди калуђер, који је завет свој у милости и лепоти положио, несрећни |
| а душе једноставних људи, а и сав хаос, који име Христово у души већине нас увек поново мора да |
| ђеле! — пружао је руку доктор Пашковић, који је стигао видети не само како је Ана, него како је |
| </p> <pb n="159" /> <p>Доктор Пашковић, који је у тај мах баш довршивао једну своју вештину, да |
| ни.{S} Има их који се с колена не дижу, који су оборили главу на дрвену преграду испред себе, к |
| ушу — шаптао је владика монаху Иринеју, који му је, заједно са другим ђаконом, помагао да се по |
| на скоро у уво сагнутом монаху Иринеју, који ју је загрлио десном руком, и љуљао је као што се |
| аженства. </p> <p>Једном младом човеку, који је топло волео госпођицу Недићеву, писала је она н |
| шила и забављала.{S} У малом том свету, који се така много мучи, а чији цео живот није толико в |
| мало осветљивим тоном рекао Пашковићу, који га је испраћао: </p> <p>— Кад свршите анализу овог |
| ија .{S} Видим и ја хладан један месец, који ме вуче, и у чијој мртвачкој литији знам да има и |
| } Зар не изгледа као какав велики кључ, који, по вољи, сваког мимопролазећег човека може откључ |
| мир.{S} Мир над потрошеним човеком.{S} Који нема више лепота у себи, да би могао правити царст |
| , <pb n="89" /> може срести радост.{S} Који се свакога јутра буди са пријатним очекивањем. </p |
| кад тако горак у својим извесностима, а који је увек тако сладак у надама и у чекању.</p> <p>Ан |
| :</p> <p>— Шта мислите о пореклу мотива који сте чули?{S} Држите ли га за свеже, безгрешно ново |
| ће једно друго да исисају, у два лопова који краду и отимају најдрагоценије, и остављају за соб |
| ако млак и љубак у тишини дебелог снега који је још непрестано падао.{S} Али одједаред је дунуо |
| а ње сила отпора, има немирни дух онога који је жив зазидан ?</p> <p>Ана Недићева је прелазила |
| ед који га тражи, и стрепило од погледа који га не тражи.{S} Питало се, да ли очи виде да су је |
| амештај око себе.{S} И видео је Иринеја који му је задавао бриге.</p> <p>— Јеси ли готов с писа |
| исте, праве душе, правог једног славуја који је у бодљикавој, сувој шуми бившег докторовог цини |
| ета, он је осетио грижу данашњег човека који у том свету није више срећан.</p> <p>Зашто Бог ниј |
| чудан свој положај, да замењује човека који је у ствари непрестано присутан.</p> <p>Од владике |
| мао је само стално топло осећање човека који зна да је вољен, и кога свакога часа, на сваком ко |
| д, грозан плач.{S} Махнути урлик човека који је све изгубио.</p> <p>Ана је вриснула и почела бе |
| /p> <p>Сат је био украшен фигуром дечка који преко тарабе не може да дохвати ружу.{S} А донео ј |
| докторову после тешко пожртвовног посла који је у задње време радио.{S} Трећи, најзад: као оно |
| еликог Входа, то је било корачање краља који улази у олтар да преко златне круне своје пребаци |
| изе, загледаност свога младог пријатеља који се тек на реч тргао.</p> <p>У недељу, монах Иринеј |
| ће и рачуна , у два себична непријатеља који, као паук муву, хоће једно друго да исисају, у два |
| енку, трзала се, тражила је непријатеља који се приближује.{S} Размишљања Анина су била дуга и |
| Цркве.{S} Обасјати сунцем, са крстовима који су од разбљештених зрака дошли виши, изгледали су |
| Ушао је Бог у мене — говорио је људима који се око њега купили као на чудо.</p> <p>А у дневник |
| а.{S} Осврнуо се затим по другим људима који се разилазили , али никога згодног није пронашао.{ |
| јој смрт не прети ?{S} Зар нема пламена који се не гаси ?{S} Зар нема веровања у човека као што |
| Да ли живот човечји , растући из корена који је у земљи, раније или касније мора довести до пот |
| кве, и радосно је гледала у овог ђакона који је пред њом.{S} Гле, онај кога она тражи и воли, т |
| без догми.{S} Бог и црква воле калуђера који завет свој сматра као борбу за љубав.</p> <p>Монах |
| о јој се одједаред као ред белих фењера који иду, и за којима и она треба одмах да пође.{S} Ниј |
| , безгрешно новорођенче, или за вампира који је већ неколико живота прошао пре него што се у ов |
| пресећи један од оних гиздавих официра који непрестано суделују у приватним концертима куће <p |
| в од уздаха и од молбе, од меких таласа који врхове живаца запљускују.</p> <p>Ана је, место одг |
| окрети, и испрезали из оног дела живота који је тога дана дорађен или потрошен.{S} Испрезали се |
| .{S} Него у просторе оног ведрог живота који ни историја ни људи не бележе.{S} Не бележе га, је |
| на душе сенку великог и страшног крста који је носио Јован у пустињи.{S} А стојећи на Великим |
| ш његов живот.{S} Живот дечка и младића који оца није познавао , који је после изгубио и добру, |
| есну руку, помиловала је чежњом пољупца који стидљива, чедна душа није могла да да из себе.</p> |
| /p> <p>Тешко му је било оставити старца који ће туговати за њим, али је отишао са неком чудном |
| ега, и гледао га добрим погледом старца који се још само туђем животу радује.</p> <p>— Ја сам, |
| , у журби и приближавању повратка вашег који нам већ иде.{S} Сиромах стари владика!{S} Онога тр |
| е види.{S} Стрепило да нађе тамо поглед који га тражи, и стрепило од погледа који га не тражи.{ |
| ваше речи чујем ја само кроз те тонове који у мени никада не ћуте.</p> <p>Ђакон Иринеј, заглед |
| цркви и вернима истинском службом слуге који љуби своје господаре, који место беле погаче белу |
| и зато, да би изазвао утисак и уверење који ће бити у даљњој даљини од истине.{S} Ћутати, дакл |
| е у просторе историјске .{S} У просторе који су испуњени уским љубавима хероја, крвљу, блатом, |
| ену, у радознале туђине, у лукаве борце који добро знају да страст није слепа, него да страст з |
| епоте, међу онима које ништа не боли, и који се добру и радостима надају.</p> <p>Утисци од Пашк |
| о негде из ћутања и даљине прошлости, и који сваки пут све већу и већу провалију има да пређе д |
| осле изгубио и добру, несрећну мајку, и који је одрастао у кући рођака, где су се муж и жена и |
| ма имао да опстане и да се сачува.{S} И који је, оставши усред смета и куге чист и здрав, осети |
| жасно, колико живота има у човеку.{S} И који је прави?{S} А њу бих хтео у најбољи свој живот да |
| обрадовао?{S} Да ли је он јачи од људи који се нису Богу заветовали ?{S} Да ли је та црна раса |
| х снова: да у цркви служе само они људи који силу уметности носе и у телу и у души, који имају |
| S} Почела се забављати посматрањем људи који су силазили низ степенице у порту.</p> <p>Гле како |
| а фина она срећица смирених старих људи који се могу разњежити за сваку маленкост .</p> <p>Да, |
| а ваша црква је први истинити дом божји који сам у дугом свом животу видео.{S} А она је то с то |
| а , слабачак сунчани млаз, осмејак неки који је лутао по цркви, шапат среће, све је то кружило |
| а, са паркетом опет врло угаситим , али који се сијао као огледало.{S} Хармониум, клавир, пулт |
| аробна жива слика.{S} Мурилови херувими који око Мајке Божје поју — шаптао је владичин ђакон др |
| ложе.{S} Дивоте живота виде најбоље они који напољу стоје. </p> <pb n="43" /> </div> <div type= |
| љубоморе, ни тежње да и вољен буде онај који воли.{S} Све сањање и све испуњење тих снова огран |
| Не, не.{S} Калуђер у мени и јесте онај који њу тако силно воли.{S} Силно.{S} Баш та љубав ми д |
| и мајор, и доктор Стојковић, па и онај који је дошао да пева место Стојковића, и певао лепше о |
| алост, што немоћан и апатичан лежи онај који је њен живот више волео од свога, и што се можда н |
| раскрили Царске Двери, онда је он онај који је анђео олтара и душа цркве, а свештеник је крај |
| је дошло као да види да је баш он онај који је цркви и Богу најближи и најмилији.{S} Нека врст |
| {S} Једнако јој се чинило да чује корак који такође у капију савија.{S} Око десетак минута је о |
| је то ипак јасан тренутак.{S} Тренутак који казује и открива.{S} Казује да је то сад оно болно |
| апостола се тихо преслишава, свештеник који свршава проскомидију пригушеним гласом се моли Бог |
| руди, и хвата га за срце стиском једним који боли. </p> <p>Бол је после прошао, али је остала н |
| камен, вечити камен, састаје са сводом који ће много пре њега оцветати и пасти.{S} Види се прв |
| S} Стегао је зубе оним страшним стиском који имају људи што све прегоревају.</p> <p>— Бојите се |
| биљке.{S} Идите за сунцем и за законом који је у срцима вашим, и бићете чедни и невини! ... </ |
| — Будите храбри — понављао је он гласом који се извињавао за онај први глас.{S} Је л' те да је |
| ривеном куту, оплакујемо сваки онај дан који је без љубави и миловања прошао ... <pb n="170" /> |
| у милост своју, и као виши захтев један који ће ми помоћи да довршим дело своје.{S} Како ћу чув |
| S} Нежна једна појава, измалана као сан који се једва помолио из мрака ноћи, и прети да ће опет |
| рука, слатка реч, то је можда већ демон који жури, жури ...{S} Можда сам на први покрет љубави |
| пажала се на њему радост што врши посао који воли.{S} Читало му се с лица убеђење да <pb n="27" |
| ења, људи су, напослетку, решили , како који, или да има одвише проређену крв, или да има т. зв |
| седнете, и да одмах примите одговор по који сте дошли.</p> <p>— Ви говорите хладно, скоро непр |
| пушила, подсећао је на заложени самовар који чека госта. </p> <p>Госпојинска зора је долетела в |
| полу.{S} Уосталом, све то није разговор који теби треба.{S} Тебе, бар у овом тренутку, не заним |
| покривање детета крилима љубави, и крст који мајчина рука ставља јединчету на чело и на груди . |
| ост што пре сазна ради ли се о догађају који у себи носи тутањ и преврат. </p> <pb n="42" /> <p |
| све то старом вашем доктору?{S} Човеку који вас је као малу девојчицу толико пута лечио, који |
| бав своју пружа простом једном калуђеру који лепо пева. </p> <pb n="84" /> <p>Ђакон је сав треп |
| а је више нешто од суза давала свом оцу који одлази.{S} Давала му је део живота свога.{S} Са оц |
| за!{S} Шта је друго сажаљење него монах који обожава јечање, страдање, испружене руке и невесел |
| у слива.{S} Људи су узбуђени.{S} Има их који се с колена не дижу, који су оборили главу на дрве |
| идиличну везу између цркве, себе и оних који га слушају.{S} А појавом својом је монах Иринеј ил |
| зије .{S} Осећала је, и све блаженство, којим Христос испуњава душе једноставних људи, а и сав |
| дуго моћи гледати, лепи мој ђаконе, за којим ено тамо код мене уздише цела варош.{S} Дакле?{S} |
| ега причест, и с причешћу мир живота за којим је тако чезнуо.{S} Призивајући <hi>Вонмем</hi>, о |
| гова помакла се напред, до амвона, пред којим је стајала бачва воде, чекајући велико и чудно де |
| рушених, белим веловима повезаних жена, којима на фра Анђеликовој слици свети Стеван држи пропо |
| ео је стари владика.{S} Дуж свих улица, којима су кола имала да прођу, прозори су били начичкан |
| пуни блажених снова.{S} Трећи, најзад, којима се сав живот сабио у један тренутак неизвесности |
| као да је донео неке тајанствене кључе, којима је отварао незнане погледе не само у цркву, и он |
| ао смрт, са згрченим рукама под брадом, којима је стискала вилице да не дрхћу.</p> <p>— Докторе |
| ред као ред белих фењера који иду, и за којима и она треба одмах да пође.{S} Није јој било добр |
| торовом удварању, а нарочито одговорима којима га је она исмејала. </p> <pb n="231" /> <p>Али ј |
| себи, има ли он и половину оних сила са којима треба волети девојку као што је Ана?{S} Девојку, |
| о речи саучешћа, радости и доброте, под којима се срце Анино дробило у сто срдаца. </p> <pb n=" |
| и мучиле су је разне глупе комбинације којима се покушавала смиривати.</p> <p>Изашла је у ходн |
| ећу, да приме и свако мучење, то су они којима се никако не спава.</p> <p>Ни ђакону се није спа |
| авши тамо ни трага ниједном од израза с којима девојке обично дочекују такве разговоре, Недић б |
| једина, у реду толиких заслужних људи с којима сам у дугом свом животу имао додира, у реду толи |
| ка.{S} Усне јој се развукоше, а руке, у којима је држала писмо, спустише се у крило као помилов |
| чно лепо.{S} Као што се чита из груди у којима има неко мило узбуђење.{S} Како му је лак и мека |
| поклоњена, видео је и одмерио сва блага којих има у њему.{S} И онда је био још милостивији .{S} |
| ет случајева оболевања од дифтерије, од којих су већ досада три смртна.</p> <p>У подне тога дан |
| ник.{S} Ми смо дакле она два Енглеза од којих један пије само пунч, а други само грог.{S} Сад ћ |
| које плачем среће надимају груди, и од којих, после, у гласу одраслог човека, остану само љушч |
| великих гвоздених врата на порти, испод којих је, као испод неких великих крила победе, Ана ула |
| ошао, али је остала нека туга.{S} Туга, којој се ђакон помало чудио, чудио јој се као непозвано |
| само он.{S} Дивни сан лепоте.{S} Песма, којој је почетак у њему а свршетак у мени.{S} У великој |
| орту, налазила се, у зиду, слика једна, којој нико није знао порекло ни значај, али која је бил |
| S} Било јој је као жедној, сувој биљци, којој је свежа пролећна киша попрскала и умила свега не |
| еалан живот, са једном великом љубављу, којој не прети ни пролазност ни неверство.{S} Кад то би |
| да смири.{S} Салетала ју је нека слутња којој дотле није било трага.{S} Трзала се од сваког шуш |
| о којој песме не певају.{S} Прву љубав којој сам се дивио, и која је и мене нагонила да љубим |
| и у чистом човечјем животу нема светиње којој смрт не прети ?{S} Зар нема пламена који се не га |
| аљења, час од страшне љубавне неситости којој је и вечност кратка. </p> <pb n="163" /> <p>Можда |
| } Видео сам у души вашој љубав једну, о којој анђели не сневају и о којој песме не певају.{S} П |
| на уопште не може више да посматра, а о којој све теже и теже суди. </p> <p>Изведавши једнога д |
| ав једну, о којој анђели не сневају и о којој песме не певају.{S} Прву љубав којој сам се дивио |
| лео сам такође много да будем у цркви о којој ми увек толико пишеш.{S} Право да ти кажем, мисли |
| ли у стању замислити дугачку путању, по којој, сама самцита, с ћеманетом у руци, госпођица Неди |
| асли, као на прсте успети над улицом по којој њихов ђакон хода.{S} Ђакон се застидео и мало пор |
| онаху Иринеју није свидело.{S} Црква, у којој је служио, чинила му се хладна, немилостива зград |
| ља и застрто дебелим ћилимом, капела, у којој је Ана сагнула главу, и дугим пољупцем љубила осв |
| чинио мрачна пећина од црног мрамора, у којој је све заспало .{S} А сва светлост, сва тајна и с |
| однела сву славу њену и њених певача, у којој су сва уметност и све умење њено утонули као што |
| ом њега склизнемо у ситу једну сласт, у којој се грца од уживања , али која не дира најфиније ж |
| е и ноћи у дугу и мучну једну службу, у којој је, више но икад, давао целога себе другом.</p> < |
| них песама у особите врсте симфонију, у којој су, на велико задовољство Анино, суделовали и деч |
| е, узимала на себе борбу живота, ону, у којој сви без разлике падамо, једни побеђени, други пре |
| је то више морала осећати она варош, у којој је, као посљедица нарочитих околности, црква пост |
| је љубав сваке жене без разлике ружа у којој се укотурана змија крије! ...</p> <p>— О Боже мој |
| ашто дуже није трајала прва она чежња у којој ничега збилог и догођеног нема?{S} Зашто све биле |
| скоро је утрчала у капију једне куће у којој никад није била.{S} У грудима јој је ударало као |
| може коначно победити без катастрофе у којој пропада и дух ?{S} Љубављу не може, али милошћу и |
| ада први пут обасјала пуна топлота, и у којој је све семе почело одједаред да клија.{S} Осећао |
| му се све то баш овде пружа, у цркви у којој ја служим.{S} У цркви у којој ви радите.</p> <p>Т |
| у цркви у којој ја служим.{S} У цркви у којој ви радите.</p> <p>Тај старац.{S} Узбуђен сам кад |
| ој да снагу да свет гледа у оној боји у којој га божји дан пружа, и да љубав своју одели од ост |
| <pb n="185" /> досадне љубавне путање, којом, кажу, свако мора проћи. </p> <p>Ана се ирочно и |
| више но икад, имала ведру једну свест, којом је и најнезнатије детаље свога живота улепшавала, |
| али ја осећам страшну, позитивну снагу, којом ћу свој живот дићи, дићи га зацело.{S} И то не ка |
| је то она велика, свемилостива љубав за којом је чезнуо.{S} И осећао је како се чаша његовог жи |
| и бол.{S} Успаванка једна.{S} Успаванка којом је моја мајка успављивала јединче своје ...{S} Ср |
| зашла је на терасу, и села на клупу над којом се лелујала завеса од винове лозе.{S} Ветар је ду |
| им необична магла, дебела и влажна, под којом као да се топиле куће и баште.{S} Један по један |
| сјајних бобица од интимне светлости под којом Ана седи, збиља је охоло игноровала све оно што н |
| вог блага.{S} Једну капљицу оне чистоте којом он прашину земље прска.{S} Видео сам у души вашој |
| го стојала, час извијајући се за стазом којом је он отишао, час увлачећи се страшљиво и с кајањ |
| ко је дошло до тога да заволи девојку с којом никада речи није проговорио?{S} Да ли <pb n="45" |
| плу, али најслађу човекову срећу, ону с којом се човек затвара у орахову љуску, и ништа му више |
| ви уметности, то су ретка, царска деца, коју и по ' неколико генерација, а сасвим зацело по нек |
| S} Она стародревна, досадна посластица, коју ђаво нуди човеку на углу оне стародревне , <pb n=" |
| о се као прегршт скривене шумске земље, коју је сада први пут обасјала пуна топлота, и у којој |
| љубав у вама.{S} Ту љубав, љубав жене, коју сам ја, женомрзац и познавалац жена, одрицао целог |
| нда вариације.{S} Прва.{S} Око аријице, коју успаваља скоро кроз дремеж певуши , звецка нешто н |
| али се моменти трагичне монашке љубави, коју усред првог страстног пољупца смрт треба да угуши. |
| /> да сам дете у чудној некој колевци, коју музика љуља, час опет да сам мртав у гробу, и анђе |
| као да даје знаке и такт милој свирци, коју слуша очима, осмехом, дивном косом својом, и разго |
| једним влатком тресличице-траве у руци, коју је гледао као неку загонетку. </p> <p>— Ето ти! — |
| интересантна композиција у овој вароши, коју он још није разложио. </p> <pb n="1" /> <p>— Чудан |
| езбожна, демонска једна сила.{S} Сласт, коју човек испија у црном мраку ноћи, и, врло често, по |
| њену љубав, велику, самосталну, моћну, коју она уопште не може више да посматра, а о којој све |
| </p> <p>Али Ана је видела реп.</p> <p>— Коју год хоћете од три моје десне руке.</p> <p>— Три ?< |
| .{S} Рука, у коју су све очи гледале, а коју су два најлепша ока из олтара храбрила и миловала. |
| одрицао целог живота и целим животом, а коју сада видим стварну, идеално истиниту, видим је нов |
| дугим танким ногама горе — права ротква коју нико неће да купи. </p> <pb n="128" /> <p>Усред не |
| моћ је имала Ана да ту своју љубав , за коју би људи рекли да се ничим другим не храни до глађу |
| } Видиш само ону велику кожну торбу, за коју доктор Пашковић каже да у њој лежи враг.{S} Али вр |
| лазак владике сматрала као свечаност за коју се нарочито треба спремити.{S} У колико је то више |
| на глави .{S} Суза, можда последња суза коју је старац <pb n="132" /> још имао у очима, котрља |
| о благо.{S} И једна од тих руку је рука коју је, неки дан, старица једна пољубила, кад јој је ђ |
| у ти не могу помоћи, али једну жељу, ма коју, могу ти испунити.{S} Промисли , реци ми, и биће т |
| загонетци.{S} Не.{S} Сачекати треба ма коју извесност, јер су неразрешене муке теже од свега.< |
| .{S} Рогуши се као грдна животиња једна коју је божја рука уз длаку помиловала.{S} Али тада се, |
| оћи да покупи страшну ону порезу живота коју и најсрећнији човек даје у скрушености , без досто |
| ело небо плаче с Аном, и да је то срећа коју он не може издржати.{S} Узео је Анину руку, стегао |
| Иринеје.{S} Можда је то последња љубав коју ми чиниш.</p> <p>Монах Иринеј је побледео, а у ужа |
| а овамо дошао.{S} То је заслуга девојке коју сте и Ви запазили.{S} Људи тврде да је преокрет на |
| на жеља да од ђакона тражи залогу среће коју одузима од ње.{S} Па и то није доста.{S} Не, нека |
| еру чинио као нека провидна ограда кроз коју се гледа у даљне просторе.{S} Али не у просторе ис |
| онахом Иринејем да се договоре о ствари коју ће заједно изводити.</p> <p>Врата из друге собе су |
| пуњавао те паузе једном отегнутом муком коју је ваљда само Ана била у стану да имитује, и гушио |
| тежак сјајни обруч окована.{S} Рука, у коју су све очи гледале, а коју су два најлепша ока из |
| да одмери докле управо води та даљина у коју сада непрестано путују његове мисли. </p> <pb n="4 |
| ети.{S} Него мала она библијска лампа у коју девојка само помало бледог уља долива, јер не чека |
| ћути.{S} Ускиптила је у њему та срећа у коју владика сумња, и он је, узбуђен, узео старчеву рук |
| самљени дубоком и кобном оном самоћом у коју се огрћу куће пред тешке породичне катастрофе.</p> |
| како је необична она опална светлост у коју паперта тоне чим се упале свеће.{S} Да јој изрази |
| докторе ? — смешила се Ана са извесном кокетношћу.</p> <p>— Ја волим тешка питања, драга госпо |
| 4" /> Ана, баш као и све друге девојке, кокетује мало са својом сигурном клопком.{S} Нешто рафи |
| почела да воли.</p> <p>Како су миле те кокице.{S} Једнако скакућу за нечим.{S} За мрвицом на з |
| ло да сам ја ето ова нашушурена ћубаста кокошка, и врхунац лепоте <pb n="215" /> и храбрости да |
| и, ако се не одмакне, запрепасти сироту коку јер се не може појести.</p> <p>Мало даље је травни |
| трашке.{S} Небо доле, а куће, упрегнута кола и палије с буретом горе.{S} И три фигурине , ваљда |
| ла ниједно ведро.{S} Кочијаш је очистио кола и истимарио коње, а ниједаред није опсовао.{S} Нес |
| а другим ђаконом, помагао да се попне у кола.</p> <p>Кола се кроз густу множину света једва кре |
| и владика.{S} Дуж свих улица, којима су кола имала да прођу, прозори су били начичкани радознал |
| ном, помагао да се попне у кола.</p> <p>Кола се кроз густу множину света једва кретала.{S} Коњи |
| <pb n="226" /> и дала му обарених јаја, колача и новаца.{S} Дечко је искао и ружу. </p> <p>— Шт |
| левао, али је најзад пришао.{S} И добио колача и јаја.{S} Зато је после морао скакати да дохват |
| е и среће! ...</p> <p>Била је узбуђена, колебала се, хтела је бежати кући с пређашњим блаженим |
| то.{S} Јака, племићска, бела једна душа колебала се да<pb n="47" /> све порекне, да све закаља, |
| дство и јунаштво.{S} А страст, осетивши колебање, почела је рити и дражити.{S} Страшно питање: |
| ма Бог зна где лежи трновита или крвава колевка . </p> <p>— Необичан човек сте ви, докторе — го |
| а обожавам његову уметност кад јој је и колевка и гроб ваздушни талас! ...{S} Његово певање је |
| као да на оним сребрним ланчићима љуља колевку са <pb n="21" /> малим Христом.{S} А кад заједн |
| b n="140" /> да сам дете у чудној некој колевци, коју музика љуља, час опет да сам мртав у гроб |
| {S} Ана је хтела вриснути, кликнути, на колена пасти.{S} Благосиљала је претрпљену <pb n="70" / |
| , који имају оружје да сваког човека на колена баце, који имају моћ да и из најтврђе охолости с |
| е замрло, Богородичина Црква је пала на колена.</p> <p>Зар је Бог могао одрећи?{S} Зар је Бог м |
| нила, али се завила, од рамена до испод колена, у црни свилени шал са врло дугачким ројтама.{S} |
| А подаље од ње ђакона, који је обгрлио колена, скупио се, и дошао тако необично мали.</p> <p>П |
| } Људи су узбуђени.{S} Има их који се с колена не дижу, који су оборили главу на дрвену преград |
| да срдачна, мала једна аријица, кратка, колико док окупано детенце у материном наручју заборави |
| {S} Кад смо се и овде виђали.{S} Збиља, колико дуго ћете остати?</p> <p>— Данас је среда.{S} У |
| b n="170" /> Воли је, воли је, Иринеје, колико си игда у стању да волиш узвишено и лепо! - ...{ |
| ну да га извини само за један тренутак, колико да каже владици да оно „други пут“ значи већ сут |
| итам вас то брижно и милостиво, толико, колико свега брижности и милости у мени има.{S} Да ли с |
| с монах, час далеко од тога.{S} Ужасно, колико живота има у човеку.{S} И који је прави?{S} А њу |
| а разне начине може једно исто рећи.{S} Колико пута су и други људи то исто помислили и говорил |
| стане у порти, па чак и на улици.{S} Да колико толико бар појање чују, кад већ неће моћи ништа |
| ило јаче од њега.{S} Ипак је покушао да колико толико разјасни своје стање, и да одмери докле у |
| а у том храму значила је од</p> <p>тада колико и један раскошни концерт црквене музике.{S} Људи |
| врата, да и ноћу, ма у које доба, и ма колико пута сме доћи, био је доктор Пашковић .{S} И он |
| нули парадну одећу и позу.{S} И Бог зна колико би још остали у тој пози.</p> <p>Али одједаред, |
| исмо сасвим споразумели.{S} Сећаш ли се колико пута си ми хладно и мирно саветовао да се, због |
| оздравили?</p> <p>— Можете ли замислити колико се сви радујемо вашем оздрављењу?</p> <p>— Хоћет |
| чи, а чији цео живот није толико вредан колико један тренутак њеног.</p> <p>Ту се Ана скрушавал |
| је за све то време био немиран, рачунао колико је времена већ прошло, погађао разлоге, и трудио |
| одрећи.{S} Као никада, старац је осетио колико је везано <pb n="144" /> за њега то младо створе |
| је марила за његов дубоки поклон толико колико други пут.</p> <p>На улици, једва, узнемиреност |
| ад животом.{S} Не волим ја живот толико колико свирку.{S} Страсти за чистом, непорочном лепотом |
| ема постепено удаљавала од Пашковића, у колико се више и више изоловала на госпођици Недићевој |
| ало је чак све боље и све пријатније, у колико је чешће долазио у ту цркву.{S} Имао је неко фан |
| а коју се нарочито треба спремити.{S} У колико је то више морала осећати она варош, у којој је, |
| {S} Са свима детаљима, и са целим финим колоритом јој се вратила у сећање исповест Пашковићева |
| о.</p> <p> Разговор је, природно, пошао колотечином тих дана.{S} О доласку владике, о владици к |
| у стајале широм отворене, и кроз њих је колутао плавичасти кад, тежак од величанства олтара.{S} |
| руку, и вукао га у другу собу — ти ни у ком тренутку нећеш заборавити на Бога, на душу, и на ме |
| .{S} Да види тај свој живот растављен у комаде и саставне делове своје.{S} Јер јој се већ поода |
| он .{S} Ту се застајало.{S} Свака друга комбинација би била профана.{S} Јер госпођица Недићева |
| крхао страх, и мучиле су је разне глупе комбинације којима се покушавала смиривати.</p> <p>Изаш |
| S} Сем тога, Ана је и дотадашњи програм комбиновала многим новостима Преврћући по богатој својо |
| ила блаженству.</p> <p>То интеренсантно комбиновано читање приказивала је Ана с таком верношћу, |
| вона, и забрујала силна поздравна песма комбинованог хора одраслих и деце, монах Иринеј је опаз |
| то доктор није имао времена.{S} Него је комбиновао своје доласке, <pb n="217" /> тако да је у т |
| на душу, и на мене, старога несрећника, коме си сва радост и утеха на овом и на оном свету? је |
| ма пред певачима, и високи њихов прота, коме је и најсвечанији фелон кратак, и изгледа у њему к |
| бровољни онај тешки пост и тела и духа, коме се болно растужени људи тако радо предају.{S} Није |
| вљени, безоблични <pb n="149" /> камен, коме ни сунце ни киша не требају ...{S} О, онда ћемо се |
| у фигуру доктора Пашковића.{S} Гле, он, коме ништа на свету досада није било много важно, а жен |
| песми славуја. </p> <pb n="109" /> <p>— Коме тада још никаква туга није притискивала груди — ша |
| боли онога ко жали, него што теши онога коме се пружа. </p> <p>Стојала је пред доктором утучена |
| У мојој души има већ оно бело поље, на коме је, после борбе, уметност развила заставу победе н |
| ан.</p> <p>Још нисам господар острва на коме сам изабрао да живим.{S} Као Робинсон, молим се Бо |
| све то рећи, а као да у исти мах не зна коме говори.{S} Ана је опет сва дрхтала.{S} Слика је би |
| очи њене говоре о чедности срца једног коме нигде нема равног. </p> <p>— Пошто је већ изговори |
| је срећан онај ко га изближе познаје, и коме старац хоће душу своју да отвори.</p> <p>Ана је по |
| ало на срдачан, али и на отмен начин, и коме се сад усудила доћи, разбојнички нагло и брутално, |
| о, у коме се тонови буквално премећу, и коме се човек мора смејати.{S} А завршила је са једном |
| .{S} Распитивање о духовном концерту, о коме она ништа није знала.{S} Одиста, тај глас о духовн |
| у тој црној мантији сав велики закон о коме сам говорила.{S} Монах, од свих људи на свету, има |
| чисто музички, они су можда програм, по коме се, мало по мало, склапа и хармонише једна грандио |
| ју песму.{S} Своју крвну жртву на олтар коме се клања.</p> <p>Пливала је у задовољству, и сатим |
| ина.{S} Они су можда музички дневник, у коме лежи цела целцата тајна једног живота.{S} А они се |
| осле је свирала модеран један скерцо, у коме се тонови буквално премећу, и коме се човек мора с |
| вот.</p> <p>Гроб мога оца, то је врт, у коме живи једна моја покошена срећа, један вечити мој у |
| ма ћу такође написати писмо.</p> <p>— У коме ћу добити лек од седам трава, је л' те?</p> <p>— Н |
| као да спусти главу на јастук.{S} Али у коме тренутку је то учинио, и тиме задовољио прву своју |
| добро бити.</p> <p>Да, то је био храм у коме се душа његова одмах настанила.{S} Привлачила га ј |
| } И благодарио је Ани погледом једним у коме је блистао највиши ентузиазам.{S} То немо виђење ј |
| која кроз танку ограду пред собом гледа комешај живота, љупко се смеши, воли, разуме <pb n="184 |
| ио је једну сиву и жалосну празнину.{S} Комешање људи је додуше ишло на то да ту празнину испун |
| тај формални, правнички ред мисли дошао комичан.{S} Она се насмејала, и то од срца.</p> <p>— Ти |
| бе вири.{S} Ана се грохотом смејала тој комичној процедури.{S} А смејући се, није могла не чути |
| алу једну слику, која је, као у мрачној комори, стојала натрашке.{S} Небо доле, а куће, упрегну |
| у мојим <pb n="192" /> годинама.{S} Све компликовано и тешко.{S} Све ће то за неколико дана поу |
| треба да знате да се дифтеритис почиње компликовати са шарлахом, и да нам помор прети.{S} Тамо |
| а Недићева је канда једина интересантна композиција у овој вароши, коју он још није разложио. < |
| Већ први тактови те величанствене руске композиције растворили су невољност и притиснутост у ду |
| мртво ћутећи.</p> <p>Бирајући и слажући композиције зато богослужење , Ана је живела у екстази. |
| ојављења сама и увежба с певачима своју композицију своје најмилије молитве:{S} Оче наш.{S} А с |
| итура, пронашла је једну необичну руску композицију, састављену из разних веселих црквених песа |
| ирао.</p> <p>— Госпођица Недићева нешто компонује — избрбљао се индискретни стари хоровођа пред |
| ићем.</p> <p>— Госпођицу Недићеву нешто компонује — поправљао је доктор.</p> <p>Стари хоровођа |
| нема ни једна победа духа која би била коначни растанак од тела.{S} Има тела у катедрали флама |
| ано тело.“</p> <p>„А да ли се тело може коначно победити без катастрофе у којој пропада и дух ? |
| муке теже од свега.</p> <p>Свештеник је коначно затварао двери.{S} У сребрном фелону, Ани је из |
| вим још мало задржала душа пре него што коначно излети.{S} Љубичаста свилена постава стојала је |
| и доктор Пашковић.{S} Људи су, наравно, констатовали тај факт, али им се, поред свег хотења, не |
| вом кабинету.</p> <p>Жена, и свршено! — констатовао је он са преостатком свога аналитичарства, |
| ања и вулгарисања једног можда префиног контакта талената и душа.{S} Одрицала се у себи шале за |
| биља, Ана је скоро са неким непосредним контактом посматрала прво преврат, ломњаву и ударце, ко |
| е, а опет је ван живота .{S} Неки чисто контемплативни и аналишући, скоро неактивни састојак жи |
| аком <pb n="60" /> моћи истицала финесе контраста, да су слушаоци тој, управо забавно замишљено |
| певача су изгледале као светле тачкице, контуре лица, због свечаног расположења, дошле су надзе |
| уру.{S} Али ју је наједанпут, од вртења конца, заболела глава, и она је затворила очи.</p> <p>Т |
| мора довести до потпуно истог облика и конца?{S} Можда човек заиста мора живети као и сви друг |
| е идеје црквених и духовних представа и концерата , извирали су однекуд, из прстију или из душе |
| од</p> <p>тада колико и један раскошни концерт црквене музике.{S} Људи се предавали нечем ново |
| Ана је решила да ће се то, као завршни концерт, изводити по свршетку службе, тако да певање тр |
| два хора, сола, Еванђеље, завршни онај концерт, ах, Ана је имала тако топлих и живих престава, |
| , ни певачима падало на ум да приређују концерт, нити је когод из публике изразио такву жељу ил |
| е и Недићеви са својим гостима .</p> <p>Концерт је започео.{S} И развијао се на велико задовољс |
| те ли много уморни од јутрошњег сјајног концерта?{S} Старац је усхићен и срећан.{S} И ја сам.{S |
| затим приметно разредила своје световне концерте.{S} Уопште се повлачила од светских уживања.{S |
| к није пренебрегавала ни своје световне концерте . <pb n="9" /> До два три сата по поноћи се ум |
| ма приређује дивне вереничке и свадбене концерте, испраћа их у нови живот, и мирно се враћа сво |
| за сразмерно кратко време, гимназијски концерти, а нарочито појање у лепој Богородичиној Цркви |
| ра који непрестано суделују у приватним концертима куће <pb n="6" /> Недића, трећи су, најзад, |
| сти према епископу сви дођу на вечеру у концертном оделу.{S} И Ана је обукла свилену хаљину отв |
| олисткиња изводи свој део у Григорјевом концерту тако, да је сигурно и главни солист пред прест |
| ину, и присуствоваће у вече на духовном концерту.</p> <p>Парохијани су били срећни, пресрећни.{ |
| изненађење .{S} Распитивање о духовном концерту, о коме она ништа није знала.{S} Одиста, тај г |
| е знала.{S} Одиста, тај глас о духовном концерту потпуно је сам од себе постао.{S} Нити је Ани, |
| о интересантан костур тичета једног, са кончасто танким ребрима која су изгледала као жице на м |
| не бити све и сва.{S} И пут и коњаник и коњ. </p> <pb n="20" /> <p>У прве дане, под јачином прв |
| ског <pb n="46" /> ветра, створио првог коња, дивног једног зеленка , и поклонио га младићу. </ |
| с великим нојевим пером, можда би јахао коња са гривом до земље, с перјаницом између ушију ...< |
| Ана престане бити све и сва.{S} И пут и коњаник и коњ. </p> <pb n="20" /> <p>У прве дане, под ј |
| {S} Кочијаш је очистио кола и истимарио коње, а ниједаред није опсовао.{S} Несташно Анино <pb n |
| з густу множину света једва кретала.{S} Коњи и точкови су газили и мрвили зелене гранчице и цве |
| по калдрми, и црно семе њено ће разбити коњи копитама! ...{S} А ако она? ...{S} Не, не, не! — в |
| , чија галерија изгледа као ред сјајних копаља, није стигао да међу својим лордовима , херцозим |
| лдрми, и црно семе њено ће разбити коњи копитама! ...{S} А ако она? ...{S} Не, не, не! — викао |
| остог разлога што ћу ја да га заузмем — копкао је Ану неки несташлук да наједи Мајинског.{S} Ал |
| о грану мрачног, немог чемпреса, уског, копљасто тврдог и немилог, у чијој души као да се нешто |
| стојао гордо уздигнуте главе, прав као копље.{S} Кроз лепе, као буктињама осветљене његове очи |
| д Трпезом прав и светао као арханђелско копље, са дискосом и Христовим телом пред челом, и са с |
| рофа.{S} Гледала га наслоњеног на бојно копље и на ловачку пушку, гледала га на позорници, у дв |
| нуо у варош, опазио је и дебело дрво, и коприву, и литију цвећа.{S} И мали један бео облачак, к |
| кори, тресло се од смеја, и наговарало коприву да се попне на прсте, и да часом голицне нос на |
| ртвеника.</p> <p>Прснуле су затим тешке копче на Еванђељу , и просуо се глас, дубок, таман, и с |
| м сребрним оквиром и са тешком сребрном копчом.</p> <p>— Пази, молим те, Пашковића! — смејао се |
| н се сагао и дохватио га.{S} Отворио је копчу, загледао у књигу, затворио опет копчу, али задрж |
| копчу, загледао у књигу, затворио опет копчу, али задржао књигу у својој руци.</p> <p>Несташлу |
| неку топлу мекост у срцу.{S} И лагано, корак по корак, као да се игра, долазила је ближе и бли |
| докторове неочекиване појаве, и убрзала корак, да га само поздрави и пре њега уђе.{S} Журба њен |
| али је јасно разабрала да се Пашковићев корак меша са још <pb n="210" /> једним кораком.{S} Усп |
| чекић.{S} Једнако јој се чинило да чује корак који такође у капију савија.{S} Око десетак минут |
| — Па зашто сте онда учинили страшни тај корак, зашто, Ана моја драга? — гушио се и ђакон у суза |
| S} Јер, од сакривања до лагања је један корак, и, најзад, ћутање само није друго до лагање. </p |
| лу мекост у срцу.{S} И лагано, корак по корак, као да се игра, долазила је ближе и ближе улазу |
| а збиља мртвог.{S} Тргла се и пришла му корак ближе.{S} Да, још је живео, али га је она видела |
| води обичан разговор.{S} Задржавали су корак, и пажљиво одмеравали добро познату фигуру доктор |
| црне табле.{S} Људи утучени.{S} Млитава корака свршавају своје послове, јер им свима смрт стоји |
| ићевом.{S} Али кад им је већ био на два корака близу , и опазио да је опажен, збунио се, застао |
| ао велики бели лептир, удаљавала се без корака.{S} Душу њену је испунила једна она реч, а прсти |
| божјих зимских ружа.</p> <p>Чуо се шум корака.{S} Ана се тргла.{S} Неко је ударао ногама о сув |
| испред себе него на тридесет четрдесет корака.{S} Као из воде су искакале веће и мање групе кр |
| > <p>Ана је набрала обрве, побледела, и коракнула да настави пут, не осврћући се.{S} Осећала се |
| {S} Срце јој је почело лупати , и брзим кораком, поздрављајући хитно и ђакона и младиће, журила |
| корак меша са још <pb n="210" /> једним кораком.{S} Усплахирила се.{S} Тражила је брзу неку одл |
| нуо.{S} Но тада тако одважним и крупним кораком, као да се решио да на дуготрајно неко путовање |
| е вољен, и кога свакога часа, на сваком кораку , <pb n="89" /> може срести радост.{S} Који се с |
| његове судбине.{S} Пратиће га на сваком кораку, у добру и у злу.{S} И помоћи ће му да се никоје |
| буке, а Ана, лако намрштена, настави да корача.</p> <p>Недић је, на начин обичног доколичног ра |
| х к вама дођем.</p> <p>Страшних стотину корачаја је прешла Ана са доктором Пашковићем.</p> <p>Н |
| хоће да пође, а знао да их само педесет корачаји деле од пуне светлости и друштва.{S} И видео ј |
| савије око Христова Распећа.{S} Нечујно корачајући , са мртвом тишином људи у стопу са собом, п |
| крило.{S} Чинило јој се, како је лагано корачала, да не иде кући, него да се, степен по степен, |
| гово за време Великог Входа, то је било корачање краља који улази у олтар да преко златне круне |
| сном, безмерном моћи у грудима — смерно корачање његово за време Великог Входа, то је било кора |
| непримећености подизала.{S} Ето н. пр., корачању своме се радовала као дете.{S} Између себе и с |
| ламичци кандила.</p> <p>Преко солеје је корачао нови ђакон.</p> <p>Носио је у тешку позлату око |
| ка?{S} Да ли живот човечји , растући из корена који је у земљи, раније или касније мора довести |
| да мирисање цвета почиње испод земље у корену, а завршује се тамо <pb n="245" /> негде у задњи |
| е да вијуша и пузи разноврсно цвеће.{S} Коренчићи и жилице раскивају даске и дробе камење .{S} |
| дрво, са стотину очију у дебелој својој кори, тресло се од смеја, и наговарало коприву да се по |
| етрпео опет бригу и страх за ваш лепи и корисни живот.{S} Опростите му, и почујте га још мало.{ |
| рста преко златног распећа на седефским корицама.</p> <p>За то време се прећутана она реч врати |
| а је да су на глави ђаконовој очи црне, коса свилена а усне крваво румене ...</p> <p>Хоровођа ј |
| од ланаца и ватре.</p> <p>Лице уз лице, коса у коси, дах у даху, занесени, своји, сами, топли и |
| а , а усне се румениле као у детета.{S} Коса је почела растити тако бујно, да јој чисто није би |
| ву своју да у рукама ђаконовим тоне.{S} Коса се под притиском гужвала и слагала, а глава је пад |
| не очи под сенком необичног чела, дивна коса, укочено стиснута уста, нека особита чедност у гла |
| од прилике исто тако понаша као и њена коса.{S} Некако је сувишан у мирној модулацији првобитн |
| оново чело је било бело као цвет, Анина коса је изгледала као да ће се сад сва расути. </p> <p> |
| .</p> <p>Пала је.{S} Мека, светла Анина коса лежала је на тим рукама као што водене руже леже н |
| д га Ана натуче , онда се опет стиснута коса прелије преко чела и преко половине образа, и лице |
| адбе девојчине вештачке, измишљене и за косе довучене ствари, и да је света и вечита истина : д |
| .</p> <p>Укућани се збунили, Недићка је косе чупала , Пашковић је помагао Ани да се дигне и да |
| покров, негде у куту јауче и седе своје косе чупа стара једна жена.{S} А када тај црни вео падн |
| да , негде у куту јауче и свилене своје косе чупа млада једна жена.</p> <p>— Лаку ноћ, Иринеје! |
| овањем поздрављали старца, не само беле косе и браде, него и седих обрва и трепавица, који је к |
| едела лица, глатко причешљане проређене косе, великих, као двери отворених очију, стојала је та |
| ад, Ана ушла.</p> <p>Необично намештене косе, сасвим мирног лица, и тамних сенки око очију.{S} |
| иво нежан плав човек, гргураве свиласте косе, и тако фине коже у лицу, да су крила носа и ушију |
| живео, ко зна, можда би на лепој својој коси носио мекани шешир с великим нојевим пером, можда |
| о све снове своје душе оставити у њеној коси!</p> <p>А рука њена?{S} Ана је одједаред почела тр |
| сасвим су се изгубили у меканој бујној коси, а златна браслета се светлила на темену као звезд |
| ња и опрезних пољубаца по ручицама и по коси.{S} Исти мотив се поновио.{S} Тиши и спорији, али |
| ца и ватре.</p> <p>Лице уз лице, коса у коси, дах у даху, занесени, своји, сами, топли и збуњен |
| беле душе ваше.{S} Ја бих хтео умрети у коси вашој.{S} Ана, реците ми штогод...</p> <p>Анино ср |
| служи.{S} И волела на њему оно место у коси где га свештеник као дете благосиља.</p> <p>На пос |
| та више не жели и неће желети.</p> <p>У коси је осећала нешто пријатно топло, од чега су јој се |
| мен.{S} Тамо горе, у златном брокату на косим младићским плећима, стојао је необичан, сасвим не |
| вићева кућа јој је изгледала као ружно, космато страшило, а пред његовим ногама је видела Бошка |
| троје у црно.{S} Ана са златном својом косом испод вела, Пашковић са гргуравом сребрном фризур |
| ирци, коју слуша очима, осмехом, дивном косом својом, и разголићеним, на ослушкивање савијеним |
| ли се као у грозници, и са разбарушеном косом изгледа сличан стакатираној шеснаестини која ће с |
| леданим увек на једно место, са богатом косом и меканим великим шеширом, и са необично приклоње |
| д њега лепа девојка, са раскошно густом косом и у белој хаљини од самих чипака, њему одједаред |
| еда скупоцену неку резбарију од слонове кости.{S} Ана се од тог покрета тако тргла, као да се м |
| хладни мрави.{S} Чар се проспе до сржи костију, и човек се тресе од блаженства. </p> <p>Једном |
| е што се после изводи, то је можда само костим узвишеног једног мртваца.{S} То је можда све сам |
| ећала умор.</p> <p>Облачила га је у све костиме и све карактере , мамила га у теснаце искушења |
| посредно пред њим је лежао интересантан костур тичета једног, са кончасто танким ребрима која с |
| тским оптрчавањима, вршила шетњу по том костуру.{S} Ђакон ништа није опажао.{S} Мало даље стоја |
| је нечим што зазиђује, љубио јој руке, косу и чело, и то опојном једном врелином од које нема |
| и на то ћутање, кришом загледала у очи, косу и племенито повијени врат ђаконов, у све оно што ј |
| ћу одмах за тобом.{S} Док мало зачешљам косу.</p> <p>Али то мало је доста дуго потрајало.{S} Не |
| мо да иде, него треба сад да пусти дугу косу и браду, да огрне широку одежду, да за увек скине |
| Анино теме.{S} Кроз густу, дебелу своју косу, Ана је осећала највећу, најчистију милост овога с |
| } Ветар је дувао, ластар се плео у њену косу.{S} То ју је дражило.{S} Дохватила је нагло грану, |
| е девојке, и видим јој ону тешку златну косу, такву као да сунце носи на глави.{S} И често се п |
| старац <pb n="132" /> још имао у очима, котрља му се низ лице. </p> <p>Ана је имала да управља |
| и мах руши и лупа.{S} И у једном правцу котрља све предмете и њихове крњатке.{S} Прашину диже с |
| тужно изгледају данас ти богомољци .{S} Котрљају се као развејано јесење лишће.{S} А тамо унутр |
| хићење, нешто жалила.{S} По срећи њеној котрљала се кап горчине.{S} Одвише чиста и нежна душа њ |
| као насилно пробуђено.{S} Тама се лењо котрљала <pb n="160" /> некуда у густо шибље, цвеће је |
| рају без реда, врата шкрипе, кандила на котуровима звркте, свеће тек прогоревају , полијелеј јо |
| у руку скрунила читава хрпа малих белих коцкица, толико да је једва могла све да их задржи.{S} |
| ики точкови , који престају да се врте, коче се и хладе, тако се, једно по једно, заустављали р |
| барица није испустила ниједно ведро.{S} Кочијаш је очистио кола и истимарио коње, а ниједаред н |
| добро или раскалашно могла урадити.{S} Кочијашу је тутнула новац да купи сину ципеле, а затим |
| и није устајао са столице.{S} Само је, крадом, и сасвим тихо, уздахнуо.</p> <p>То исто је, мал |
| дно друго да исисају, у два лопова који краду и отимају најдрагоценије, и остављају за собом си |
| главном уздужном стазом баште, имајући, крај себе, с десне стране Ану, а с леве монаха Иринеја. |
| ив.{S} У стражњој авлији, међу живином, крај свога псета, над бледом јесењом травицом — ту се т |
| она тражи и воли, ту је, <pb n="112" /> крај ње је, и разуме све што му је говорила . </p> <p>С |
| е цркве.{S} Чекало ју је изненађење.{S} Крај великог туторског стола, у хрпама липовог грања, с |
| ехотице, обрнуше Ани.{S} Ана је стојала крај високог фикуса, у једноставној белој хаљини, мирна |
| у.{S} Вратила се опет у ходник, и стала крај прозора.{S} Али ходник је био осветљен , и није се |
| одсећало на сусрет.{S} Ана је пролазила крај цркве у време кад нема богослужења.{S} Спазила је |
| гледао како низ суза промиче с краја на крај њених очију.</p> <p>Слободно и анђеоски занесено з |
| го сам, и учинило му се да она празнина крај стуба иде у стопу за њим.</p> <p>Одлучио је најзад |
| А можете и зато, што је мој отац, пред крај свога живота , знао да вас волим.</p> <p>— Знао је |
| вести.</p> <p>И доктор Пашковић је пред крај службе дошао у цркву.{S} Монах Иринеј му је падао |
| живот га је избрисао.{S} Али штогод је крај долазио ближе, живот се болеснику чинио све лепши. |
| него и седих обрва и трепавица, који је крај снажног Недића изгледао као чађава стара икона у с |
| ђео олтара и душа цркве, а свештеник је крај њега тако човечански нејак, тако грешнички сиромах |
| учених људи, и одједаред, с леве стране крај стуба, у шаренилу лаких тканина и чипака, опазио ј |
| чни вид оне сиве празнине с леве стране крај стуба.</p> <p>Мала живчана алтерација — постављао |
| придржао за рамена, повео је до столице крај прозора, и пошао да отвори прозор.{S} Ана га је за |
| и сатима дуго седео и крај болесника и крај утучене његове породице.{S} Крао је време од јела |
| S} Долазио често, и сатима дуго седео и крај болесника и крај утучене његове породице.{S} Крао |
| ла.{S} Па и после.{S} Људи су пролазили крај њега у овом и оном правцу, а он никако није знао к |
| е није усуђивала прићи ближе, или стати крај прозора.</p> <p>Можда се сад баш гуши у страшним м |
| зад да ће после подне прошетати , проћи крај куће госпођице Недићеве, <pb n="40" /> и гледати д |
| рене пажње поново.{S} Певачи, осећајући крај добро изведеног задатка, појали су као да пред Бог |
| д митром на глави.{S} Сви су свештеници крај њега изгледали млади, а ђакони као права деца.</p> |
| са старим ничице простртим свештеником крај ногу, чинио се Ани Недићевој као један од оних дре |
| послати смрт — шаптао је стари баштован крај ногу свога господара.</p> <p>— Има ли Бога! — јеца |
| к да на крилима ветра обиђе читав један крај, да што брже изврши последњу бербу венаца и круна. |
| енила истурене баште.{S} Застао је мало крај гвоздене ограде.{S} Ружичасте оствице неког необич |
| оњен, као тело псетанцета које је легло крај господаревих ногу — јер, то ће бити, у неку руку, |
| и без вредности ...{S} Зашто не живимо крај гробова, и с гробовима заједно, да нам буде лако о |
| лишће.{S} А тамо унутри?{S} Стоје једно крај другога, сићушни, страшљиви, пролазни, смртни , ка |
| рекао да подигне очи и погледа на место крај стуба. </p> <p>Издужена и побледела лица, глатко п |
| иже и ниже. </p> <pb n="53" /> <p>Место крај стуба је стојало празно.{S} Нема је.{S} Можда неће |
| , Пашковића! — смејао се неко у друштву крај прозора Каване. — Пази, молим те, маторог маџионич |
| рити, и купили се на оном празном месту крај стуба, носећи некако са собом тамо и монахове мисл |
| се око ногу.</p> <p>Одгоре, с противног краја улице, трчао је Ани у сусрет доктор Пашковић.</p> |
| сама по себи тајна.{S} Нешто што је без краја и почетка.{S} Сваки прст, сваки потез гудала, сва |
| како рука Иринејева лети по хартији, до краја живота свога.{S} И онда, попити чашу топлог чаја |
| ћу да кажем да је љубав страст, која до краја не може живети у цркви.{S} Не може, Иринеје, јер |
| о је страх.{S} Како је могла и смела до краја саслушати исповест човека, који, иако то ниједном |
| мисли брујало, и она је пила акорде до краја, пила их онако као што се пије чаша вина или чаша |
| сте анђео на земљи!{S} Саслушајте ме до краја.{S} Ви, ви која људе преобраћате, душе исцељујете |
| то покрај стуба је било празно.{S} И до краја службе ђакона више није напуштала мисао о том пра |
| љубављу својом!{S} Калуђер ћу остати до краја живота свога!{S} Калуђер сам зато јер сам хтео и |
| ну.{S} И гледао како низ суза промиче с краја на крај њених очију.</p> <p>Слободно и анђеоски з |
| ога до слога као ред капљица, тешких од крајње сласти сваке поједине ноте и акцента.</p> <p>Та |
| тарио сам.{S} Црн сам, сув и изгорео, и крајње <pb n="141" /> је време да мрем.{S} Али, како ви |
| Е, зар?</p> <p>— Сасвим.{S} Јер је већ крајње време да у том вашем музичком прогресу госпођица |
| смеја, да заузима маглино место.{S} На крају црвеног ђердана је висило сунце.{S} Ружичасте пах |
| ни.{S} Доктор Пашковић је пришао другом крају стола.</p> <p>И на уздужној и на попречној стази |
| н по један, враћали столу.{S} На једном крају стола расправљало се врло занимљиво питање о прео |
| нашао се одједаред на сасвим супротном крају вароши .{S} Годила му је та расејаност, и годило |
| најзад: као оно што човек, у брдовитом крају, где сунце брзо седа, мора нагло да скраћује обас |
| ати и душу испијати тражећи њега, њега, краља младости и лепоте!{S} А њој ће све то бити тако у |
| носито гледала у тог триумфатора, у тог краља.{S} У први мах, глас његов је продро у њу као што |
| реме Великог Входа, то је било корачање краља који улази у олтар да преко златне круне своје пр |
| ђаје.{S} Али зато значи вечност.{S} Да, краљеви су пролазни, а пастири су вечни.</p> <p>Једно с |
| е волети рођење светдости?</p> <p>— Да, краљевски су они c-дур акорди, кад се из хаоса одједаре |
| рати Бетовенову једну сонату.{S} Силно, краљевски.{S} Монах Иринеј се спустио у наслоњачу и уто |
| ајвара, чувши Недићкине речи, вратио је краљевски залогај натраг у тањир, и наместио нож и виљу |
| малу, згрчену своју сенку сравњивати са краљевским стасом Иринејевим.{S} Иринеј му је одједаред |
| дражи, пепељушким подвизима му служи и краљевским трагичностима га улепшава, воли га кроза све |
| енила, и затим арију о стварању тица, о краљевском лету орла, а гукању голубова, о песми славуј |
| ника и крај утучене његове породице.{S} Крао је време од јела и одмора, и састављао дане и ноћи |
| у.{S} Али сам се тако изненадио, и таке красоте науживао, да још никако не могу сан од јаве да |
| дотле, док помоћ твоја богати раскош и красоте мога живота!{S} А ако би дошло до страдања, мук |
| ео и пружену руку.{S} За часак само.{S} Кратак и незабораван часак.{S} А затим је положио у рук |
| хов прота, коме је и најсвечанији фелон кратак, и изгледа у њему као кад се у малу зевалицу уву |
| и.</p> <p>Из тог њеног уверења се дигао кратак, нејасан и прекинут уздах један, и ово неколико |
| } Људи су сироти и бедни, живот је тако кратак, у старости и после смрти је све свеједно, и опе |
| ла је онда срдачна, мала једна аријица, кратка, колико док окупано детенце у материном наручју |
| не љубавне неситости којој је и вечност кратка. </p> <pb n="163" /> <p>Можда је тај човек само |
| и тишина.{S} Или нерасположени , сасвим кратки разговори.{S} Пред многим капијама стражари, на |
| ствари ипак било сасвим <pb n="156" /> кратко, окупио се око Ане цео један свет.{S} Три доктор |
| једаред умрла? — насмејала се Ана, али кратко.{S} А после се некуда далеко занела. </p> <p>— А |
| авоље канџе и изгубљена сам, и још само кратко време ми има живота с ове стране пакла, тренутак |
| ештеницима реформисани су, за сразмерно кратко време, гимназијски концерти, а нарочито појање у |
| век, са тим тужним гласом и са поезијом кратког живота у очима, иде дакле.{S} И не само да иде, |
| је тако туђ и плашљив, и сваки пут све краћи и краћи ...</p> <p>О, како се ја бојим и грозим у |
| туђ и плашљив, и сваки пут све краћи и краћи ...</p> <p>О, како се ја бојим и грозим успомена! |
| ратић, и стезала га све јаче и јаче.{S} Крв, отровна и врела као узаврела, заливала је мозак ја |
| ле оне црвене капље на грлу детињем.{S} Крв.{S} Мајка је напољу и не види крв.{S} Не види да но |
| иди да нож пролази кроз хрскавицу, и да крв тече.{S} Дете замире, стреса се.{S} Цев, сва крвава |
| Никада!{S} Или ће пљуснути погана моја крв по калдрми, и црно семе њено ће разбити коњи копита |
| илином, лепотом и строгошћу подсећао на крв Христову у путиру, на чисту жртву, на <pb n="136" / |
| нео ју је, осветио ју је, окадио јој је крв у свакој жилици.</p> <p>Извирило је малко и сунце.{ |
| докучним неким путевима, зашла у месо и крв истине.{S} Осетило се да Ана зна, или има у себи та |
| м.{S} Крв.{S} Мајка је напољу и не види крв.{S} Не види да нож пролази кроз хрскавицу, и да крв |
| литве и олтара, док не умре, или док му крв тамјаном не промирише. </p> <p>Ана се тргла, ослушн |
| како који, или да има одвише проређену крв, или да има т. зв. виши позив.{S} И онда се, изглед |
| да ли још волите тако као пре, рад њен, крвав одсада, да ли ћете још ценити као и пре ...{S} То |
| {S} Дете замире, стреса се.{S} Цев, сва крвава, улази у врат.{S} Одједаред, у грлу престаје шиш |
| им делима Бог зна где лежи трновита или крвава колевка . </p> <p>— Необичан човек сте ви, докто |
| уној љубави , нигде није било ранице ни крваве пегице.</p> <p>Чудну моћ је имала Ана да ту свој |
| ђаконовој очи црне, коса свилена а усне крваво румене ...</p> <p>Хоровођа је силазио, а Ана се |
| <p>А прсти твоји милују, трзају, или у крваво срце уједају затегнуте жице, и музика се чује.</ |
| према монаштву, стаде пред њега у свој крвавој величини својој.{S} Кад црни калуђерски вео пад |
| де озлеђена, и да ће сад одмах нит њене крви потећи у траву.{S} Ћутала је.{S} Таквим једним ћут |
| оса и ушију чисто трептала под кружењем крви.{S} Пришао је госпођици Недићевој да се опрости од |
| који су испуњени уским љубавима хероја, крвљу, блатом, немоћи, рушењем и пропадањем.{S} Него у |
| во растити руже, и страст ће, побеђена, крвљу својом хранити цвеће.</p> <p>Ана, разумете ли ме |
| ела да бележи.{S} Своју песму.{S} Своју крвну жртву на олтар коме се клања.</p> <p>Пливала је у |
| ивале на њу мисли: страшне, дрске, зле, крвожедне и бестидне, и она је, држећи се у ужасу за гл |
| фрулице, дочекала је монаха Иринеја са крвожедном примедбом: да свако има право да узме свој д |
| одмах ће почети плакати, наместиће вам кревет, и добићете лек од седам трава.{S} А можда сутра |
| ог тенора , који се, и кроз многобројне крезуботине протине, још на толико делова и разбијао , |
| утка мора осетити зло чим се зло у њему крене.</p> <p>А он никакво зло у себи не осећа, клео се |
| се толики погледи осуше по њој, она се крену из непомичног свог положаја, учини несташан знак |
| и да ли да се јавим.{S} Међутим сте ви кренули натраг , и онда ...</p> <p>— Зашто нисте остали |
| х Иринеј сети да би баш околишно питање кренуло докторову наклоност ка анализи , и да треба сас |
| егове снаге.{S} Осећала је да се у њему кренуло нешто из најдубљих дубина Видела је да му очи п |
| ој је кућа. </p> <p>Ипак је после подне кренуо у шетњу.{S} Насумце , дабогме, но будно одмерава |
| Али је још једнако стојао.{S} Једва се кренуо.{S} Но тада тако одважним и крупним кораком, као |
| тио се.</p> <p>И тек после тога, кад се кренуо у варош, опазио је и дебело дрво, и коприву, и л |
| а.</p> <p>Напослетку се Ана ипак морала кренути кући.{S} Поседела би још, али се бојала да ће с |
| задрхташе, очи се полуотворише, а руке кренуше да се саставе, али се на пола геста опет растад |
| о преко ока своју већ прилично изанђалу кресту. </p> <p>Ана се опет насмешила.{S} Топлије него |
| >Кола се кроз густу множину света једва кретала.{S} Коњи и точкови су газили и мрвили зелене гр |
| смрви.</p> <p>У Ани је дозревала жена, кретале се све женине моћи.</p> <p>Младост њена је доск |
| оно што је малочас прогутала, јавило се кретање и проговарање неких нових душа у ваздуху.{S} Сп |
| била празна, али се из олтара чуло тихо кретање и шум.{S} Ана се тргла и похитала натраг ка вра |
| м помишљу , сваким својим инстинктивним кретом.{S} Зна дакле и он каква је лепота у том да се < |
| ворио.</p> <p>Ана, малочас још грешна и крива, задрхтала је, у први мах, као трава пред тим гње |
| да успео не би, и обратно, жена је увек крива кад човек с висине посрне . </p> <p>А ја се пењем |
| сам, од нас двоје, ја већи и баналнији кривац...{S} Али затим сам се насмејао.{S} Већи кривац, |
| .{S} Али затим сам се насмејао.{S} Већи кривац, већи и покајник, то је све.</p> <p>Па чак ни та |
| ами, топли и збуњени од наглих узбуђења кривице, плача, опраштања, љубоморе и среће, Иринеј и А |
| ?{S} И да ли мислите да уопште има неке кривице у томе <pb n="120" /> што вас волим?{S} Зар бих |
| мњаву и ударце, који су без разлога или кривице падали, крњили и уништавали, а после тога сређи |
| ет скуњила.{S} И тада би, и то као неку кривицу, истраживала први повод томе што се сад догађа. |
| цркве да је сентименталан, и било му је криво.{S} Да би разагнао сентименталност, стао се сећат |
| ао њене мисли. — И знам да Богу то није криво.{S} Јер љубав моја према монаху није се још ни за |
| то вас волим?{S} Хоће ли вам икада бити криво?{S} И да ли мислите да уопште има неке кривице у |
| едала га благодарно.</p> <p>— Је ли вам криво, Ана, што вас волим?{S} Хоће ли вам икада бити кр |
| примио у то срце, и да је то срце свему криво? ...</p> <p>Одједаред, ђакон се пренуо.{S} Дигао |
| лно, црвенио ситан род једног огромног, кривог јабуковог дрвета.{S} Ани се јако допала та пурпу |
| це скочи, зарежа љутито, и поче тражити кривца.{S} Али кад је у тај мах севнуло и пукао гром, о |
| није преживљавала никаквих потреса или криза.{S} Живот јој се чинио исти као и пре тога, и, ка |
| а?{S} Могли би баш изоставити цркву док криза не прође.{S} Шта?{S} Нема ништа од тога?{S} Знао |
| лизу као ви, госпођице Ана.{S} Ја сам у кризи једној, и мене треба саслушати , и помоћи ми, као |
| {S} Све тише и тише.{S} Почела је да га крије, да га воли, да се боји за њега.{S} Затим су око |
| разлике ружа у којој се укотурана змија крије! ...</p> <p>— О Боже мој!{S} Могу ли, па и смем л |
| је дакле.{S} Зашто је крила?{S} Али она крије и друго од других.{S} Љубав своју, разговоре свој |
| на десно, и заривала у јастук као да се крије од смрти.{S} А смрт је већ држала млитави онај вр |
| је уопште <pb n="230" /> чега било.{S} Крила је дакле.{S} Зашто је крила?{S} Али она крије и д |
| ст на магли.{S} Шта ће сад бити?{S} Оба крила двери је свештеник сам отворио.{S} Можда ипак, од |
| тогод.{S} Ја ћу век провести између два крила беле душе ваше.{S} Ја бих хтео умрети у коси вашо |
| /head> <p>Жалост је спустила црна своја крила над лепом кућом покојног адвоката Недића.{S} Поме |
| Богородичина Црква, са своја два витка крила, изгледала је, у тешким хрпама снега, готова да п |
| горко, и остајала тако док јој топлота крила не би осушила лице.</p> <p>У оном другом случају, |
| е, нечујно, као први замах једва никлог крила, расклопе северне двери.{S} Арханђел, Светао, чис |
| тонова свира слатко љуљукање материног крила и озбиљни куцањ шеталице на сату.</p> <p>Почеле с |
| га било.{S} Крила је дакле.{S} Зашто је крила?{S} Али она крије и друго од других.{S} Љубав сво |
| гове према њој ...{S} А пре, ништа није крила, и осећала је од тога неку силну надмоћ над свима |
| риступио је затим Богу, и молио: дај ми крила. — Бог се збунио, јер крила су смели имати само а |
| ичких доживљаја, који је дотле брижљиво крила. </p> <pb n="59" /> <p>То је било другога дана Ус |
| на је у склопљеној шаци те руке себично крила оно што је највеће благо у њој.{S} А од онога час |
| лио: дај ми крила. — Бог се збунио, јер крила су смели имати само анђели.{S} И замислио се шта |
| еје, и каже да арханђели, додуше, имају крила, али <pb n="113" /> немају слуха.{S} Обоје се пос |
| те косе, и тако фине коже у лицу, да су крила носа и ушију чисто трептала под кружењем крви.{S} |
| </p> <p>Млако, тихо подне, пуно тичјих крила, стојало је између неба и земље само за њих двоје |
| испод којих је, као испод неких великих крила победе, Ана улазила у цркву мирна, чиста и непоко |
| и као деца, а деца као рајско цвеће.{S} Крилата једна глорија је лепршала над свима главама.{S} |
| лептирак, уморних, смрти и мира жељних крилаца, који исплови, тамо негде из ћутања и даљине пр |
| љене његове очи, које никада ништа нису криле, летеле су, муњевито брзо, слике душе његове.{S} |
| долетела ведра и чила, скоро мајска.{S} Крилима је гонила испред себе неку свежину, која је уми |
| сурова непогода је имала задатак да на крилима ветра обиђе читав један крај, да што брже изврш |
| ћу је, напротив, било лако као да је на крилима.</p> <p>— Не боли вас више глава? — питао је то |
| лашено питала.{S} Душа њена, која је на крилима својим осећала и најблеђу сенку, трзала се, тра |
| та, религиозна акорда: покривање детета крилима љубави, и крст који мајчина рука ставља јединче |
| лити да ће можда баш на њиховим светлим крилима једног дана умирати сунце.</p> <p>Дошли су у то |
| нуо је ђакон заносно, и залепршао чисто крилима све своје младости у одушевљењу.</p> <p>— Позна |
| уб је баш у то време осећао као да му у крилима нема доста лета.{S} Нека чежња је падала на душ |
| жду, да за увек скине онај као анђеоско крило лаки и елегантни орар.</p> <p>Ани се учини да је |
| у којима је држала писмо, спустише се у крило као помиловане. </p> <p>У цркви је, те недеље, би |
| г је ову недељу просуо канда само њој у крило.{S} Чинило јој се, како је лагано корачала, да не |
| тима туге Ана је заривала главу своју у крило материно, и плакала горко, и остајала тако док јо |
| а савије главу, и буде заклан на њеноме крилу.</p> <p>Ана се међутим вратила из цркве, и радосн |
| тор Пашковић.{S} А уједно, на истуреном крилу капијице, прочитао је ђакон таблицу: адвокат, док |
| савије врат, и да буде заклан у Анином крилу. </p> <pb n="115" /> </div> <div type="chapter" x |
| а својим, узмакли су далеко од њих, и у крилу чедне усамљености, једва једном, тога дана, уста |
| моје бело! — заплакао је монах Иринеј у крилу владичином, срећан у својим сузама. </p> <p>Кроз |
| пева упокојна песма детињству његовом у крилу цркве.</p> <p>Ани се још више ражалило.{S} Опрост |
| вадесет минута дуго чистио једно пилеће крилце, и скидао с њега сваку скрамицу и влаканце, као |
| бави стекло, и шта све она може дати, и крио ју је с нама заједно.</p> <p>— И Пашковић се тако |
| и света љубав, до које сам се попела по кристалним степеницама музике и обожавања Господњег.{S} |
| p> <p>А сад је ето кануло нешто мутно у кристалну чашу његовог живота.{S} Улица га дражи отворе |
| е око врата, стегао ју је, гушио ју је, кричао јој је у уши да њега нема, да је место његово на |
| им, кад су се већ навикли на то ћутање, кришом загледала у очи, косу и племенито повијени врат |
| х очију, ђакон је спуштао по две по три кришчице освећеног хлеба у мале, велике, младе, старе, |
| нске салате, на то слој мајонеза, на то кришчицу тонфиша, а на то лоптицу ајвара, чувши Недићки |
| ном правцу котрља све предмете и њихове крњатке.{S} Прашину диже са земље као чаршав, и застире |
| који су без разлога или кривице падали, крњили и уништавали, а после тога сређивање, смиривање |
| и покрет Анин је дочекао необичним, као кров неког заклона поврх ње надвијеним рукама, и с погл |
| је.{S} Није тако, Ана!{S} Све оне фазе, кроз које обичне љубави цветају и зру, све те фазе су н |
| више и од оног што сме бити.{S} Ана је, кроз све своје усхићење, нешто жалила.{S} По срећи њено |
| расположења, дошле су надземаљски меке, кроз мала, као рупе на фрули округла дечја уста чуло се |
| , савршена створења.{S} Ми ћемо, дакле, кроз ту љубав, видети, постићи и имати идеал.{S} Какав |
| не разумем — шаптала је Ана, гледајући, кроз трепавице, у рамена ђаконова.</p> <p>Он ју је узео |
| главу змија, тако ти тек, неочекивано, кроз пун, шарен и цео живот сикне његова анализа.</p> < |
| а се усхићивала, гледајући, у исти мах, кроз резотине олтара, силуету монаха Иринеја, и рачунај |
| .{S} Отшкринула је врата од ходника.{S} Кроз помрчину ништа није видела, али је јасно разабрала |
| азио у баштицу.{S} Ана је зажмурила.{S} Кроз капке очију је видела како у баштици цветају шарен |
| царству смрти него у царству живота.{S} Кроз младо и свеже цвеће везујем се ја за свога оца, бр |
| он и шта је са њиме?{S} Изашао није.{S} Кроз олтар не пролази.{S} Позлило му је можда?{S} Али о |
| рдо уздигнуте главе, прав као копље.{S} Кроз лепе, као буктињама осветљене његове очи, које ник |
| ринеј је положио руку на Анино теме.{S} Кроз густу, дебелу своју косу, Ана је осећала највећу, |
| p> <p>Ђакона куцну нешто по гркљану.{S} Кроз дивне његове зенице се промоли душа, огрнута у бол |
| озебли , Христос се сакрио за облаке, а кроз јектенија ђаконова се чуо тон туге и немоћи.</p> < |
| андилце не би од њега затрептало .{S} А кроз тишину се чула виолина.</p> <pb n="52" /> <p>Монах |
| > <p>Анине очи се напунише сузама.{S} А кроз сузе јој се привиде Богородичина Црква.{S} Широм о |
| .</p> <p>Отворила му је Ана, и увела га кроз трпезарију у салон.</p> <p>— А где је госпођа Неди |
| калуђеру чинио као нека провидна ограда кроз коју се гледа у даљне просторе.{S} Али не у просто |
| ране, мир светиње и духовна снага, која кроз танку ограду пред собом гледа комешај живота, љупк |
| и дошљаку .{S} Али туга се та разливала кроз њега смело и одважно, као да већ од раније станује |
| у празнину испуни, али она је пробијала кроз сав метеж и све боје, и видела се увек иста, непоп |
| Да, још је живео, али га је она видела кроз неку мрежицу, удаљеног, необичног, обасјаног оном |
| је пристао. </p> <p>Ани је прострелила кроз главу чудновата жеља.{S} Не да монах Иринеј к њима |
| Богојављење , меланхолично мирно прошла кроз триумф свога музичког дара и свога труда. </p> <pb |
| ца.{S} То је можда све само груба ларма кроз једну прашином засуту тишину, која не може више пр |
| два млада живота, подигла се тога дана кроз сводове цркве небу у висине.</p> <p>Тога дана, они |
| ва грла у себи држи, као да све гласове кроз једну, своју душу слива.{S} Људи су узбуђени.{S} И |
| а врста пријатне завидљивости јој прође кроз душу.{S} Завидљивост оне врсте, какву је осећала с |
| и.{S} То је та свемогућна жена, која је кроз цео његов живот могла од свега да га одбрани и заш |
| } Снопић првих сунчаних зрака пробио је кроз танку пукотину дрвених жалузија на Анином прозору |
| о веранде у кућу, преврћући се главачке кроз ваздух. </p> <p>На веранди прште снажан, здрав, ду |
| агао да се попне у кола.</p> <p>Кола се кроз густу множину света једва кретала.{S} Коњи и точко |
| узвишене науке.{S} Осетила је да нам се кроз стихире тих богослужења говори: како се све несрећ |
| је та расејаност, и годило му је што се кроз мрак враћа кући.{S} Све му је уопште годило.{S} Пр |
| о врата, него баш кључаоница.{S} Јер се кроз кључаоницу највише види.</p> <p>— Штета само што с |
| љоцнула су гвоздена врата на огради , и кроз њих је прошао доктор Пашковић.{S} А уједно, на ист |
| че — кад се одједаред отворила врата, и кроз њих, као и обично, ушао доктор сам. </p> <p>Ана је |
| ном месту је ипак клепетала вејалица, и кроз прашину се још лепше видело како се вечерња светло |
| лике Двери су стајале широм отворене, и кроз њих је колутао плавичасти кад, тежак од величанств |
| статак бившег неког тенора , који се, и кроз многобројне крезуботине протине, још на толико дел |
| тако жарко, тако небески лепо волете, и кроз љубав Богу и песми служите.{S} Вас двоје сте два с |
| е црне, црним велом уоквирене очи.{S} И кроз те очи у љубав своју, у своје у цркви закопано бла |
| те са жицом која треба да зазвучи.{S} И кроз тај чвор настаје онда ливење живота свога у дрхтај |
| духу.{S} И пожелела је, одједаред, да и кроз њу прође један такав вихор.{S} Силан и слеп.{S} Да |
| и пре мене.{S} Она је и мене у цркви и кроз <pb n="86" /> цркву заволела.{S} И ја њу, дакле, т |
| не сасвим необично.{S} Као да је олуј и кроз мене прошао.</p> <p>Збиља, Ана је скоро са неким н |
| ала да промисли , хоће ли савити лево и кроз парк ићи кући, или ће још једаред проћи поред цркв |
| хладно провлачи испод стихара, пролази кроз одело и груди, и хвата га за срце стиском једним к |
| не види крв.{S} Не види да нож пролази кроз хрскавицу, и да крв тече.{S} Дете замире, стреса с |
| Ана је осетила јаку узбуђеност.{S} Али кроз црвенило ватре се одједаред стала дизати непорочно |
| ...{S} Бићемо јачи од тога, бићемо бољи кроз љубав своју!</p> <p>Монах Иринеј је положио руку н |
| Светао, чист, и златно сјајан.{S} Лети кроз хаос, и пење се на амвон.{S} Тише је.{S} Метеж се |
| вши најзад из ходника.</p> <p>Пролазећи кроз авлију, опазио је како је небо плаво, како цвеће, |
| ом опточили , како ћете вас двоје проћи кроз то највеће искушење живота човечјег!{S} Како ћете |
| <p>— Није био — скрхала је Ана те речи кроз зубе, не знајући да ли да их каже или не, да ли да |
| а вечерње, а и онда је обично, прошавши кроз живе улице, сревши пријатеље свога оца, преплакала |
| ане с њиме, удешено је тако да се ђакон кроз засебан улаз уведе у гостинско одељење.</p> <p>Вла |
| стадоше.{S} Забрујао је силан један тон кроз тишину, као да уз само Анино уво трепти велика нек |
| ени!{S} Знак од Бога, који ми је стигао кроз вас пре него што буде сасвим касно ... </p> <p>— Ј |
| естало.{S} Свеж и задовољан је погледао кроз широм отворен прозор у румену летњу зору, и у цвећ |
| у, и да се <pb n="28" /> вратио на небо кроз чисто, мирисно срце калуђера свога. </p> <p>Смешил |
| цркву, и оно што се у њој дешава, него кроз цркву и некуда даље, у нека давно прошла времена, |
| ог, сутонског запада, да пролепрша мало кроз ваше подне.</p> <p>Доктор Пашковић је држао шешир |
| а, ето, љубазне ваше речи чујем ја само кроз те тонове који у мени никада не ћуте.</p> <p>Ђакон |
| ва.{S} Око аријице, коју успаваља скоро кроз дремеж певуши , звецка нешто несташно и брбљиво ка |
| <p>Ани засузише очи, а Недићка је скоро кроз плач говорила:</p> <p>— Бог је велики, Бог је мило |
| > <p>Људи су застрепили.{S} Као оно што кроз шуму уме проћи језа, одједаред, и до последњег <pb |
| инути од земље.{S} Шум јабланова се чуо кроз подлу неку тишину .{S} А око торњева су ужурбано л |
| д да му се нешто јави, да му Ана, макар кроз прозор, пружи руку.</p> <p>Ана му ни сада није пру |
| а њему и дати!{S} Кад би се само за час кроз једнолики мир његовог живота могао пронети бат срц |
| смршала и побледела. „Заливајући цвијет кроз танку свиралу“, како ју је отац дирао.</p> <p>— Го |
| ом, прокрчио је ђакон светлој књизи пут кроз густо збијене редове, и нестао је под удубљењем ко |
| даред, и просуло светлост своју у цркву кроз црвено окно великог прозора над <pb n="31" /> олта |
| воју душу дроби пред њима!{S} Ја ћу баш кроз љубав према тој девојци доћи до савршеног монаштва |
| ичином, срећан у својим сузама. </p> <p>Кроз дуги ред епископових соба одјекивало је јецање.{S} |
| ским трагичностима га улепшава, воли га кроза све то, и зато се најзад даје победити и разоружа |
| S} Дошла до зида, ушла у зид, пропадала кроза њ.{S} Задњи пут је још залепршала златна одећа, и |
| хујао онај јучерашњи олуј.{S} Од првог крока Аниног у цркву бацио јој се око врата, стегао ју |
| олео?</p> <p>Сада је Ана пребледела као крпа.</p> <p>— Код нас?</p> <p>— Ја не разумем.{S} Мене |
| тава је у клубе, и хита у вис као лопту крпа.{S} У исти мах руши и лупа.{S} И у једном правцу к |
| тава стојала је старцу тако невесело, а крст са скупоценим , блиставим камењем још невеселије.< |
| товом, ушао у олтар, и изнео јој оданде крст да га целива и да се смири.{S} Извео ју је затим о |
| рда: покривање детета крилима љубави, и крст који мајчина рука ставља јединчету на чело и на гр |
| мотива: слутња мајчина да тамо негде и крст судбине стоји ...</p> <p>Пашковић је устао и стега |
| бацао на душе сенку великог и страшног крста који је носио Јован у пустињи.{S} А стојећи на Ве |
| вати у провалију и у гроб ...{S} Ако до крста дође, остави ме, о Господе, остави ме!{S} Онда, к |
| де је та граница?{S} Где је та мртвачка крстача између оног што још може, и што више не треба д |
| о из воде су искакале веће и мање групе крстача .{S} Ана се осећала неудобно.{S} Журила је да ш |
| Учинило му се да се људи необично много крсте, и да то раде некако брижно и жалостиво, Најлепша |
| тор Пашковић. </p> <pb n="189" /> <p>Не крстећи се, не отварајући молитвеник, са очима које су |
| и ждребета, које ће он, кад оздрави, да крсти.</p> <p>Ани засузише очи, а Недићка је скоро кроз |
| постељи, запалила свећу, и почела да се крсти.{S} Осетила је како јој се по лицу разлива бледил |
| > <p>Ухватила се за чело.{S} Кајала се, крстила, и клањала пред добротом божјом, што је искушењ |
| као што прождире траву. </p> <p>Ана се крстила покајнички, с уздрхталом руком.{S} Златна одежд |
| бесмртан.{S} Бог је велики и милостив — крстио се старац с побожношћу . </p> <p>— Ја се много р |
| ог Храма. </p> <p>Тамо, високо горе око крстова, у чистом прозрачном фином сутонском зеленилу, |
| произвољно појање за певницама.</p> <p> Крстовдан је освануо леп.{S} Некако млак и љубак у тиши |
| баве.{S} Радило се наиме о томе, да при крстовданском водоосвећењу и на Богојављење све појање |
| ећи у исти мах, у зеницама тих очију, и крстове Богородичиног Храма.</p> <p>— Да ли да вам прич |
| је Ана.{S} А ђакон је посматрао како су крстови, од сунчаног рефлекса, сасвим ружичасти, како ј |
| ородичине Цркве.{S} Обасјати сунцем, са крстовима који су од разбљештених зрака дошли виши, изг |
| својим јадом, блатом, оловом, отровом, крстом, Голготом и Кавказом мучи и кињи дух, обара га и |
| вен него катедрала једна без зидова, са крстом од сунчаних зрака и завесом од танке кишице ...< |
| , гологлавог, са рукама без прстења, са крстом на грудима, са уснама на крсту.</p> <p>Било је, |
| је сан двеју руку које се над Христовим крстом грле.</p> <p>Кућа очева се Ани учинила златан дв |
| ем је стегао рамена и груди, двоструким крстом је заградио срце, понизно је спустио иначе у вис |
| ења, са крстом на грудима, са уснама на крсту.</p> <p>Било је, дабогме, и искушења.{S} Али она |
| генцијом да врши силан уплив не само на круг својих пријатеља, него, постепено, на школу и цркв |
| пространог круга.{S} А у средишту тога круга треба да букне она екстаза од које је Ана Недићев |
| губе се на обиму неког јако пространог круга.{S} А у средишту тога круга треба да букне она ек |
| у крила носа и ушију чисто трептала под кружењем крви.{S} Пришао је госпођици Недићевој да се о |
| ије спавало.{S} Нешто као да непрестано кружи око њега, зове га и буди га.{S} Потпуно расањен, |
| лутао по цркви, шапат среће, све је то кружило око ње, а време је одмицало као одјек даљне нек |
| ал.{S} Какав мир то мора бити.{S} Каква круна то мора бити.“ </p> <p> „Али човечја природа је н |
| што брже изврши последњу бербу венаца и круна. </p> <pb n="167" /> <p>Још исте вечери је стигла |
| раља који улази у олтар да преко златне круне своје пребаци црни калуђерски вео. </p> <pb n="22 |
| елцата тајна једног живота.{S} А они се круне, опадају, брже него цвет.{S} Пролете црквом као с |
| да тебе још једаред видим — говорио је крунисани епископ скрушеним гласом сироте љубави.</p> < |
| упцем, који се упијао у њих као пчела у круницу цвета.</p> <p>А кад је Ана ослободила руку, прв |
| је, Иринеје, јединог, самога вас волим, круно, песмо живота мога! ...</p> <p>— Ана, Ана моја ди |
| зи, и скора у наручју носи архијереја с круном на глави .{S} Суза, можда последња суза коју је |
| дао и чуо свирати.{S} За мене је то сад крупан један доживљај .{S} Скоро бих рекао да се бојим |
| а олтара.{S} На Престолу су буктала два крупна округла пламена, а високо горе, као у лету ухваћ |
| ле главу у песак.{S} И онда је пљуснула крупна, нагла киша.{S} Једна тешка капља се разпљеснула |
| и.“</p> <p>У души оздравелога десила се крупна, озбиљна промена.{S} Младић се испунио неком без |
| врата, и пун наоштрених боца.{S} Затим, крупне, охоле татуле, као високи неки достојанственици, |
| ене као никад.{S} Као оне <pb n="99" /> крупне, ретко виђене звезде, што само пред јаки мраз ис |
| а се кренуо.{S} Но тада тако одважним и крупним кораком, као да се решио да на дуготрајно неко |
| а, Богу и људма недужна дечица даве и у круте лешине претварају ...{S} И није довољно смрти што |
| ија.{S} Напред, жандарски <pb n="83" /> круто и важно, израстао је огроман чкаљ, модро црвен у |
| испред мене, савлађује и као суви штап крха живу љубав, отима ми пољубац, мој пољубац, моју сл |
| е бити?{S} Зашто доктора нема? — Ану је крхао страх, и мучиле су је разне глупе комбинације кој |
| а Ана ни брата ни сестре нема, покушава кћер своју подсетити како удадба није баш само ћеф или |
| шао пред нечитким ставом у животу своје кћери.</p> <p>Ћутати, то је лагати — пала је Ани на ум |
| , при сваком таквом јуришу , погледавши кћери у очи, и не нашавши тамо ни трага ниједном од изр |
| уздисала је Недићка, окрећући се својој кћери. </p> <pb n="106" /> <p>— Ми смо несрећни што нис |
| ни учинила златан двор, она сама царева кћи, псето њено на капији кепец у црвеном капутићу са с |
| и дубоко се поклонио.{S} Недић и његова кћи исто тако.{S} Ана је тај дубоки поклон изводила са |
| дитељи већ спремили све што треба да се кћи може и пристојно и врло лепо удати, онда ваљда и кћ |
| истојно и врло лепо удати, онда ваљда и кћи треба да се одлучи да заволи некога, и да родитељим |
| е оклоп зидова, да су они последњи луци кубета извијени напоље, у сусрет небу и бескрајности, и |
| .{S} Најзад се забавила, гледајући како куварица мота памук са руку свога синчића, и како овај, |
| ва.{S} И који је, оставши усред смета и куге чист и здрав, осетио сам у себи све достојанство и |
| и, одатле у снове мисли, одатле некуда, куда човека само жена вуче, а човек оставља све, и иде, |
| помоћи човеку да се, за њу, успне тамо, куда <pb n="249" /> се за себе никада успео не би, и об |
| ање, испружене руке и невесела чела!{S} Куда су, него у поноре туге, просуле се и отишле све на |
| х, Ана, моја Ана, моје велико благо!{S} Куда се ви, нежно створење, ломите по гробљу у студено |
| је везивао рад и успех живота свога.{S} Куда то води, и шта то значи, кад се каже да никоји бол |
| ва стара шћућурена врапца, који се чуде куда се денуло све оно што је још малочас било.{S} И Ан |
| почела бројати своје године, питала се куда она још иде сем у цркву, и шта она још хоће сем му |
| брзо смирите и разаберете, и да оцените куда смо пошли, и куда бисмо тим путем морали отићи ?{S |
| аберете, и да оцените куда смо пошли, и куда бисмо тим путем морали отићи ?{S} За час само, и љ |
| и оштро мотрећи ко ће откуда изаћи или куда ући.{S} Почео је затим и нагађати, скоро врачати, |
| у песму, и по њима се није могло судити куда ће свирка премодулирати.</p> <p>Мало затим стаде с |
| е.{S} Одједаред је клекла, не гледајући куда, у снег, и почела плакати. </p> <p>То је дакле сад |
| сам хтела, и нећу се враћати, јер немам куда да се вратим.</p> <p>Монах Иринеј је дрхтао од бол |
| на, ја не знам какви су били, и не знам куда су сада.{S} Ово је сасвим други живот ...{S} Зар н |
| ом и оном правцу, а он никако није знао куда треба да пође.{S} Најзад је угледао торњеве цркве |
| агодарно је погледао Ану, и пошао онамо куда је она пошла.</p> <p>— Може бити да сам вам и доса |
| ахом Иринејем , али се бојим да улази у кужну кућу.{S} Не, не, нека не долази, реците му да нип |
| пред самим епископом изјавила, да је у кујни све спало, да се све скорало и сдрвенило, и ако с |
| кругластим трбухом, са принципом да и у кујни мора висити свечева икона и светити се вода, седе |
| борице , без једне завесице.{S} Сат на кули је избијао као да шкрипе неки зуби.{S} А Богородич |
| , и почела се развијати искрена потреба култа тих свечаности.{S} Обраћана је пажња склопу и зна |
| тави ме, о Господе, остави ме!{S} Онда, кунем ти се, онда ћу ја теби помоћи да не изгубиш понос |
| шење, онда је калуђер у мени умро.{S} А кунем ти се, Боже, да није.{S} Не, не.{S} Калуђер у мен |
| је засјала светлост победе.</p> <p>— Не куните, Иринеје!{S} Калуђер стоји пред вама!{S} Неваљал |
| Али не ужасавајте се, не осуђујте, и не куните ...</p> <p>Ана се дигла.{S} Обе своје руке, дрхт |
| а горе — права ротква коју нико неће да купи. </p> <pb n="128" /> <p>Усред несташлука, Ана се о |
| радити.{S} Кочијашу је тутнула новац да купи сину ципеле, а затим је дозвала псето и четком му |
| не — говорио је људима који се око њега купили као на чудо.</p> <p>А у дневник свој је записао: |
| се затим и ван ђакона почели ширити, и купили се на оном празном месту крај стуба, носећи нека |
| ећ од раније станује у њему и зна сваки кут његове душе.{S} Таласи те туге се затим и ван ђакон |
| е изгледате као неки изабрани људи, као кутак један где има још чисте љубави за цркву и детињег |
| е она , Ана, затворена у малу кутију, а кутија с њоме заједно стављена у њену љубав, велику, са |
| ена мала једна скупоценост, затворена у кутију, и спуштена негде у њено срце или душу, с тим, д |
| о као да је она , Ана, затворена у малу кутију, а кутија с њоме заједно стављена у њену љубав, |
| човечја је такова да негде, у скривеном куту, оплакујемо сваки онај дан који је без љубави и ми |
| на чело младићево као победа , негде у куту јауче и свилене своје косе чупа млада једна жена.< |
| е на чело младићево као покров, негде у куту јауче и седе своје косе чупа стара једна жена.{S} |
| лу аријицу која се сама од себе негде у куту срца пева.{S} Затим један мали прелаз.{S} Осмејак |
| шао у самоћу.{S} Ни својте, ни куће.{S} Кућа му је црква.{S} Отишао је ето у празну хладну цркв |
| јала све на истом месту.{S} Ристовићева кућа јој је изгледала као ружно, космато страшило, а пр |
| неки грдан, светао простор, општа нека кућа и дом највеће љубави.{S} Ту своју шетњу по порти ј |
| <p>Најзад, ђакону је упала у очи једна кућа, која му у ствари није могла пасти у очи, јер се с |
| ога, тако, као што црква, иако је општа кућа свију, стоји подигнута, засебна и сама међу свима |
| било незгодно питати некога где јој је кућа. </p> <p>Ипак је после подне кренуо у шетњу.{S} На |
| о размакнут и светао, и тако свој као и кућа њена.</p> <p>Опет се загледала у своју леву руку.{ |
| је се над Христовим крстом грле.</p> <p>Кућа очева се Ани учинила златан двор, она сама царева |
| ојавити мушко или женско.{S} За пакост, куће су стајале као нека запечаћена писма, улицама није |
| мори, стојала натрашке.{S} Небо доле, а куће, упрегнута кола и палије с буретом горе.{S} И три |
| рестано суделују у приватним концертима куће <pb n="6" /> Недића, трећи су, најзад, упирали прс |
| од мужа и друга свога, од стуба и имена куће њихове, од старатеља незбринутог детета њиховог„ К |
| алару.</p> <p>Ана је застала преко пута куће, али се није усуђивала прићи ближе, или стати крај |
| Духова, она је намерно пошла раније од куће, да се сама, у миру, нагледа зеленилом окићене и т |
| долазити к њој на вежбање .{S} Има код куће хармониум, па ће вежбати сам.</p> <p>Ани је та одл |
| /p> <p> <pb n="223" /> остане сутра код куће.{S} Упола, добро.{S} Телом, а душом нека вас прати |
| ко насмејала.</p> <p>Целим путем, и код куће, у ђакону је чисто врила та срећа.{S} Осећао се ка |
| ализе гласа. </p> <p>У вече, кад су код куће сами, морала је, оцу за вољу, чешће да одглуми ста |
| е то десило у присуству свију њених код куће, и да се сви слатко смејали, и докторовом удварању |
| ма онај, чије биће је у темељима њихове куће, у свакој ситници њиховог намештаја, у последњој п |
| ла и влажна, под којом као да се топиле куће и баште.{S} Један по један део вароши је нестајао. |
| лони, и скоро је утрчала у капију једне куће у којој никад није била.{S} У грудима јој је удара |
| уопште годило.{S} Пролазећи поред Анине куће, видео је, између два дрвета, осветљен прозор и чи |
| што тешко.{S} Капија Ристовићева.{S} Из куће је излазио непознат господин.{S} Један од страних |
| ћи се умела разлегати песма и свирка из куће Недића.{S} То је давало повода те су људи, од врем |
| о удаљена звона.{S} Врата, која воде из куће на веранду, била су широм отворена, а на белој <pb |
| и и чека Ана Недићева?</p> <p>Пријатељи куће Недића поделили се, у главном, у две странке.{S} Ј |
| вета и пошао у самоћу.{S} Ни својте, ни куће.{S} Кућа му је црква.{S} Отишао је ето у празну хл |
| а ће после подне прошетати , проћи крај куће госпођице Недићеве, <pb n="40" /> и гледати да вид |
| , иако јој пише, и допраћа Пашковића до куће и стоји на улици док не дочека вести о несрећним п |
| па се зеленило згушњава, и сав шум око куће сабија и бруји.</p> <p>Једнако је слуктила, и због |
| м и кобном оном самоћом у коју се огрћу куће пред тешке породичне катастрофе.</p> <p>Једини чов |
| м.{S} Е, ја ћу сад, и с вашом дозволом, кући на одмор.{S} Од четири у јутро сам на ногама. </p> |
| ра.</p> <p>Госпођица Недићева је хитала кући.{S} Осећала је у грудима кључ нове песме.{S} Збаци |
| тварио. </p> <p>Ана Недићева се враћала кући у радости какву никада није доживела.{S} Бог је ов |
| есрећу или срећу.</p> <p>Ана се враћала кући неким непознатим путем, газила дубок снег и спотиц |
| Као болесна, као полулуда је Ана стигла кући.</p> <p>— Ана, теби није добро, ти си озебла, проп |
| снио на ручак; Ана је, напротив, журила кући, и говорила мајци да тога дана осећа тако чудну ду |
| е службе, Ана је заобилазним путем ишла кући.{S} Свугде се осећала мора болести.{S} Пусто и тиш |
| , и годило му је што се кроз мрак враћа кући.{S} Све му је уопште годило.{S} Пролазећи поред Ан |
| се, како је лагано корачала, да не иде кући, него да се, степен по степен, у небо пење.{S} Оди |
| угао у споредну улицу, и заобилазно иде кући.{S} Једаред , када је неминовно изгледало да ће се |
| јој се растумачи доживљај .{S} Ишла је кући потпуно задовољна и умирена, савршено блажена.{S} |
| , Ана.{S} Ја ћу онда на гроб, ви морате кући.{S} Хладно је, а већ сте Бог зна откад напољу.{S} |
| узбуђена, колебала се, хтела је бежати кући с пређашњим блаженим својим миром, хтела се вратит |
| p>Напослетку се Ана ипак морала кренути кући.{S} Поседела би још, али се бојала да ће се мајка |
| и , хоће ли савити лево и кроз парк ићи кући, или ће још једаред проћи поред цркве.{S} Вукло ју |
| P19190_C9"> <head>IX.</head> <p>Дошавши кући, ухватио се ђакон Богородичине цркве да је сентиме |
| апет над његовом главом.</p> <p>Дошавши кући, дуго је превртао листове свога дневника.{S} Да ви |
| уги се тога дана рано дигли у Недићевој кући.{S} Да цео домазлук буде спремљен и у реду пре нег |
| итати, да ли је најстарији дечак у овој кући болестан?{S} То је мој мали пријатељ, и мој љубима |
| иком, на ужем музичком поселу у њиховој кући, мољена са свих страна, а врло добро расположена, |
| по и глатко као добра домаћица у својој кући.</p> <p>Владици је по мало дрхтала седа брада, а з |
| ез горње мантије , као домаћин у својој кући.{S} Чупкао је и слагао гранчице и цвеће, и опрезно |
| рига целога места.{S} Чим би се у некој кући исцрпео разговор око најпречих домаћих потреба, до |
| е изашао месец, ред прозора на суседној кући учинио јој се одједаред као ред белих фењера који |
| ам помор прети.{S} Тамо, у петој шестој кући до вас, умрло је јутрос двоје деце за два сата, а |
| је очајан и утучен због несреће у вашој кући.{S} Да, то сам вас хтео малочас питати: да ли бист |
| као да је нешто драгоцено понела собом кући.</p> <p>А он је стојао, и с усхићењем пратио њену |
| м.</p> <p>Ђакон, који је из парка пошао кући, нашао се одједаред на сасвим супротном крају варо |
| е опет, као добра домаћица , тркнула по кући, и стала разгледати да ли је све у реду за дочек м |
| разлегало се болно пиштање Недићкино по кући.</p> <p>Али Ана се није одзивала и није долазила.< |
| то ти човечји живот.{S} Два калуђера, у кући која је дом усамљености и одрицања, једним зидом р |
| стићи уочи Велике Госпојине, одсешће у кући адвоката Недића, служиће на Велику Госпојину, и пр |
| асвим просто запитати: ко је болестан у кући господина Недића?</p> <p>— Да ли то госпођица Неди |
| у, несрећну мајку, и који је одрастао у кући рођака, где су се муж и жена и деца опијали, ружил |
| и Ти, Боже мој! ...{S} Ана, идите одмах кући, идите, бежите одавде, клекните и благодарите Богу |
| је спустила црна своја крила над лепом кућом покојног адвоката Недића.{S} Помешана са чамотном |
| и на пола пута између капије и уласка у кућу искочила је одједаред сива једна мисао .{S} Сада о |
| а, потече <pb n="57" /> преко веранде у кућу, преврћући се главачке кроз ваздух. </p> <p>На вер |
| Ана је знала ко ће им тога дана доћи у кућу.</p> <p>Расположење њено је било неодређено и нест |
| е бојала зле вести.{S} Затворену њихову кућу желела је још више да затвори. </p> <pb n="209" /> |
| , дабогме, но будно одмеравајући сваку кућу, и оштро мотрећи ко ће откуда изаћи или куда ући.{ |
| рна табла је дакле обешена још на једну кућу више.{S} За трен ока, Недићеви се нашли затворени, |
| ринејем , али се бојим да улази у кужну кућу.{S} Не, не, нека не долази, реците му да нипошто н |
| , и наставила тише — а сем тога, у нашу кућу не сме и не треба нико здрав да уђе.</p> <p>— Да, |
| све пуно сенки.{S} Како болесним срцем куца данас и живот — говорила је Ана, седајући с родите |
| и мајку унутра.</p> <p>— Ја сам о ручку куцала, али ти си морала спавати ...{S} Како ти то изгл |
| есмртност лепоте. </p> <p>Анино срце је куцало спокојно.{S} Жеље њене су мале и испуњене.{S} Љу |
| атко љуљукање материног крила и озбиљни куцањ шеталице на сату.</p> <p>Почеле су онда вариације |
| ним гласом сироте љубави.</p> <p>Ђакона куцну нешто по гркљану.{S} Кроз дивне његове зенице се |
| совао.{S} Несташно Анино <pb n="129" /> кученце, како му је Ана запретила да ни зинути не сме, |
| > <p>На ту ларму је дотрчало мало Анино кученце , бело као снег, са риђастим дрским носем, и, љ |
| , и сва вода се просула на главу младом кученцету, које је, не слутећи шта се догађа, спавало и |
| рах од мисли својих, од жеља својих: да куша, да у грех одведе слугу тога Бога, дете тога Бога. |
| У коме ћу добити лек од седам трава, је л' те?</p> <p>— Не само то, драги докторе — говорила је |
| тности ? </p> <pb n="174" /> <p>Има, је л' те да има?{S} Напишите да има, исповедите да има, об |
| на окупу, онда мој тата није мртав, је л' те?</p> <p>Већ пред вече тога дана је ударила оштра |
| љубав зато међу нама да будемо бољи, је л' те?</p> <p>Ана је подигла своје разумне очи, и гледа |
| а заменим ?{S} Ја вас могу заменити, је л' те, да могу, Ана?{S} Реците? </p> <p>— Можете, может |
| "126" /> <p>— Стари, ислужени ловац, је л те? — окренуо се владика Недићу, и климнуо љубазно гл |
| и се извињавао за онај први глас.{S} Је л' те да је ова љубав зато међу нама да будемо бољи, је |
| ам спавала. </p> <pb n="240" /> <p>— Је л' ти збиља ништа друго није?{S} Да ниси у ватри, мораш |
| чића, и како овај, од досаде, сваки час лабаво упушта кануру.{S} Али ју је наједанпут, од вртењ |
| ецала и кидала се:</p> <p>— Лагала сам, лагала сам!{S} Страшно и подло, укаљала сам се, зло сам |
| а се покајем, да се Богу помолим ...{S} Лагала сам, и то сам вама лагала, вама, који сте вера и |
| пред њега, јецала и кидала се:</p> <p>— Лагала сам, лагала сам!{S} Страшно и подло, укаљала сам |
| омолим ...{S} Лагала сам, и то сам вама лагала, вама, који сте вера и црква моја ...{S} Како ме |
| и музика велике и мучне.</p> <p>Нежно, лагано, спустио је своју руку на њену.{S} И гледао како |
| око Ане, наслонио се на њу, и опрезно, лагано јој је легао на ноге.</p> <p>— А где ти је газда |
| , јесен, самоћа њена ...</p> <p>Ишла је лагано, застајкујући.{S} Осећала је часом неку спољашњу |
| ла — шаптао је ђакон опет, и сагибао је лагано главу ка златном обручу.{S} Сагао ју је сасвим, |
| и не смеју на земљу испуштати, савио је лагано два Анина прста преко златног распећа на седефск |
| њој у крило.{S} Чинило јој се, како је лагано корачала, да не иде кући, него да се, степен по |
| на осети неку топлу мекост у срцу.{S} И лагано, корак по корак, као да се игра, долазила је бли |
| его што је био.{S} Јер, од сакривања до лагања је један корак, и, најзад, ћутање само није друг |
| к, и, најзад, ћутање само није друго до лагање. </p> <p>— Што сте заћутали, Ана?{S} Нешто је би |
| љини од истине.{S} Ћутати, дакле, то је лагати.{S} Та јој је мисао била врло неугодна. </p> <pb |
| ивоту своје кћери.</p> <p>Ћутати, то је лагати — пала је Ани на ум јутрошња мисао, и она пожури |
| Како ме то боли, пече, срамоти! ...{S} Лаж, у мојој души лаж, на мојим устима лаж, ту, пред гр |
| Лаж, у мојој души лаж, на мојим устима лаж, ту, пред гробом оца мога, Иринеје, опростите ми, о |
| пече, срамоти! ...{S} Лаж, у мојој души лаж, на мојим устима лаж, ту, пред гробом оца мога, Ири |
| разговара .{S} Да јој, без једне једине лажи, исприча цео свој живот.{S} Да јој каже како воли |
| ављу , заповешћу, игром, варком, силом, лажју, чиме год хоћу, јер су сви ти пољупци моји, зато |
| м заправо светити цркву, место да црква лажно свети њих.</p> <p>Ја сам још сасвим млад човек, а |
| своје дело види прецењено , покварено и лажно. </p> <pb n="254" /> <p>— Волете ли ви Пашковића? |
| о несрећно створење, као жртва рђавог и лажног суда <pb n="199" /> свију људи, па и њеног.{S} С |
| лажну заклетву, на лажну породицу , на лажну слободу и самосталност само зато, да вас загрлим |
| ам се била решила на лажну заклетву, на лажну породицу , на лажну слободу и самосталност само з |
| аљалство.{S} Када сам се била решила на лажну заклетву, на лажну породицу , на лажну слободу и |
| едишта, а после опет са гледишта једног лаика.</p> <p>— Зар не, реци сам.{S} Кад ви, лаичари, п |
| .</p> <p>— Зар не, реци сам.{S} Кад ви, лаичари, поставите лекару питање: да ли је случај тежак |
| но, лудо и преплашено, стаде помамно да лаје, и брже на страху него на ногама, потече <pb n="57 |
| осећао тај пољубац.{S} И био после њега лак, етераст, подигнут, сједињен са мирисом када и тала |
| а има неко мило узбуђење.{S} Како му је лак и мекан и раван излазио тон тога дана!{S} Ђакон се |
| .{S} Овако стар и трошан, осећао сам се лак и бесмртан.{S} Бог је велики и милостив — крстио се |
| м нешто што не осећам.{S} Мени је живот лак и пријатан и сушта лепота.{S} Једно бих само хтео д |
| необично годило.{S} Осећала се као перо лака, и чинило јој се да на мирно поље гледа однекуд од |
| јој је букнула у очима.{S} Наслоњена на лаки филигрански и тесни кавезић заробљених питомих тич |
| а за увек скине онај као анђеоско крило лаки и елегантни орар.</p> <p>Ани се учини да је и Богу |
| ко и те вечери.{S} Мирно, и с дубоким и лаким разумевањем је читао неку научну књигу.{S} Преста |
| д, с леве стране крај стуба, у шаренилу лаких тканина и чипака, опазио је једну сиву и жалосну |
| > <pb n="73" /> <p>грани јабуке, а Ана, лако намрштена, настави да корача.</p> <p>Недић је, на |
| ова, и с гробовима заједно, да нам буде лако одрећи се свега земаљскога ...</p> <p>Одједаред, т |
| звесно време, мислим.{S} За одсуство је лако.{S} Заменио би те мој ђакон.</p> <p>Монах Иринеј ј |
| прогутам буру ...{S} Е мој ђаконе, није лако бити ритер од Светога Духа ...{S} А жао ми га је, |
| облема ...{S} Али неће баш ни мени бити лако.{S} Сигурно ће ми пасти у задатак да посредујем, д |
| ицу с оцем, и да зна да је души његовој лако и добро; а монах Иринеј је записивао у дневник сво |
| ло да то и није тешко.{S} Баш је сасвим лако.{S} И причала је, смешећи се подругљиво, да јој је |
| А њој ће све то бити тако угодно и тако лако.{S} Сву ту глад ће она нахранити и стишати, и опет |
| абром, силном ђаконовом гласу изгледало лако и природно , постало је одједаред, у тишини, сумњи |
| те?</p> <p>Пашковићу је, напротив, било лако као да је на крилима.</p> <p>— Не боли вас више гл |
| маште. </p> <p>Како је човеку уметнику лако бити срећан ! — смислила је Ана завршетак свом уну |
| но у Ани што је било детињасто , мазно, лаковерно, срећно и милостиво .{S} Ана је старила, хлад |
| о икад, и велики свој посао је вршила с лакоћом забаве.{S} Радило се наиме о томе, да при крсто |
| је косе чупа млада једна жена.</p> <p>— Лаку ноћ, Иринеје! — зауставио се најзад владика. — И Б |
| Стигавши пред цркву, Ана се загледала у лаку, провидну ограду порте, која је уједно и дебели не |
| и најмлађе дете.{S} Најмлађи дечко има лакше обољење, а старији, жао ми је госпођице, врло је |
| 207" /> <p>— Од једно четврт сата му је лакше, али немојте улазити.{S} Не треба да улазите.{S} |
| — Не варам вас.{S} Збиља му је сад мало лакше.{S} На жалост, то не значи да му је и боље.{S} Не |
| ињица се окренула, подигла ударену, као лала жуту <pb n="214" /> ножицу, и доброћудним, мирним |
| огњем прети.{S} Него мала она библијска лампа у коју девојка само помало бледог уља долива, јер |
| му је такође годио.{S} Брзо би дунуо у лампицу своје фантазије, ушао у цркву, и служио тамо та |
| У загрљају страсти, у првом загрљају од ланаца и ватре.</p> <p>Лице уз лице, коса у коси, дах у |
| вот и сву душу, мора ме служити, мора у ланце ићи, ако ја тако хоћу! ...{S} А он ?{S} Он друго |
| он је укрштао око себе орар.{S} Златним ланцем је стегао рамена и груди, двоструким крстом је з |
| оницом је махао као да на оним сребрним ланчићима љуља колевку са <pb n="21" /> малим Христом.{ |
| мртваца.{S} То је можда све само груба ларма кроз једну прашином засуту тишину, која не може в |
| да ће сад душу исплакати.</p> <p>На ту ларму је дотрчало мало Анино кученце , бело као снег, с |
| ри доктор, једнога дана, почео говорити ласкаве ствари, да јој се скоро удварао, и да је том пр |
| покушавао да задржи плач и разлозима и ласкањем, али Ана је бежала испред њега, јецала и кидал |
| веса од винове лозе.{S} Ветар је дувао, ластар се плео у њену косу.{S} То ју је дражило.{S} Дох |
| и ђакон су се погледали.{S} Али као две ласте, које, у топлоти и сјају, не могу замислити да ће |
| S} Почело се јести.{S} Али је сав живот лебдео негде високо горе.{S} Говорило се једнако о песм |
| ностаса, са сићушним својим кандилцима, лебди као нека група звезда.{S} Олтар је само био мало |
| амвон се пењао и са њега силазио као да лебди и тле ногама не додирује.{S} Кадионицом је махао |
| на Анина рука је била у Пашковићевој, а лева у Иринејевој, опраштали су се, али су још једнако |
| ешка као од камена, једнако се бацала с лева на десно, и заривала у јастук као да се крије од с |
| набере, зуби се зарију у усну, а прсти леве руке се истежу, трепте, бледе и умиру у овом живот |
| и свечано обучених људи, и одједаред, с леве стране крај стуба, у шаренилу лаких тканина и чипа |
| ући, крај себе, с десне стране Ану, а с леве монаха Иринеја.{S} Попречном стазом су шетала оба |
| и узимала тачни вид оне сиве празнине с леве стране крај стуба.</p> <p>Мала живчана алтерација |
| је застала да промисли , хоће ли савити лево и кроз парк ићи кући, или ће још једаред проћи пор |
| n="65" /> <p>Она се умиљато загледала у леву своју руку, као у најмилијег пријатеља свога.</p> |
| њена.</p> <p>Опет се загледала у своју леву руку.{S} Она је то сад тако често чинила.{S} И при |
| онио се на њу, и опрезно, лагано јој је легао на ноге.</p> <p>— А где ти је газда, Јово, где је |
| .{S} Једне вечери, кад је Недић већ био легао, отворила је Ана неочекивано врата од његове спав |
| и милостиво.{S} А монах Иринеј, леп као легенда, блеђи но обично, отимао је снагом својих очију |
| запечаћеном <pb n="50" /> ћивоту, чију легенду нико још не зна.{S} Најзад ју је пожелео. </p> |
| рди она.{S} Свирала ми је на хармониуму легенду о Христу.{S} Чудесно .{S} Казала ми је да су дв |
| ила и Хамлета и себе?{S} И где су друге легије и безброји милости , које су утонуле у бездана м |
| оћи да је затрпа мраком и миром.</p> <p>Легла је у постељу око поноћи.{S} Метнула главу на десн |
| и поклоњен, као тело псетанцета које је легло крај господаревих ногу — јер, то ће бити, у неку |
| >Кад је довршио читање, и спремио се да легне, пало је ђакону на ум да је прекосутра недеља, и |
| собе.{S} Уморан сам.{S} А треба и ти да легнеш.{S} Недеља је сутра, имаш посла. </p> <pb n="179 |
| тешко мени, тешко мени ...{S} Хоћеш да легнеш, чедо, да се пресвучеш и да те покријем — скидал |
| горку, какав је мирис ђурђевка , мокар, леден и чист као јутро у гори.{S} После је свирала моде |
| побацао звездице мраза, и повешао венце ледених клица.{S} Покрхао је суве гранчице дрвета, разб |
| их нових душа у ваздуху.{S} Спустила се ледено хладна киша.{S} Црна нека вода, која је у пенуша |
| је дунуо студен ветар, угрушао снег са ледом, побацао звездице мраза, и повешао венце ледених |
| за њега није остало, попело се Јови на леђа.{S} Јова је трпео, а Ана се смешила.{S} Било јој ј |
| о суву земљу.{S} Дечко један.{S} Савио леђа као мачка, дува у руке, и има подеране ципеле и од |
| десне стране солеје, спазила је Ана, с леђа, високу, као јаблан праву прилику, у црнини од гла |
| ешног, помало пакосног, уских пупчастих леђа као виолина , разглављених шака и напетог гркљана, |
| кнула, потрчала као махнита, и подупрла леђима врата.</p> <p>— Анице, моје дете, шта радиш?</p> |
| а мислима, осмехивати се на њега кад је леђима окренут, и увијати га у снове?{S} Човек осећа и |
| а.{S} Најзад је ружа, сва рашчерупана , лежала у снегу, а преко ње се ваљали, сити, угрејани и |
| бити у сваком човеку и у свакој љубави, лежала је још неразвијена и хладна.{S} Негде у мраку из |
| <p>Пала је.{S} Мека, светла Анина коса лежала је на тим рукама као што водене руже леже на јез |
| <p>Ах, која лепота и која озбиљност је лежала у том првом блиском састанку!{S} На први дубљи п |
| чно, сасвим тачно је нашла место где су лежале вреле, мекане његове усне.{S} Мисао она је међут |
| је било, то се тада десило.{S} Прсти су лежали на диркама укочени, каменито непомични.{S} Две р |
| у је испунила једна она реч, а прсти су лежали непомични на освећеној божјој књизи.</p> <p>Живо |
| гледао у маторо Недићево псето, које је лежало, тужно равнодушно , с њушком на шапама, и са зра |
| стојала домаћица са ћерком.{S} Цвеће је лежало по путу, прекрасно собно цвеће госпође Недићке ј |
| ни сомоцки шешир.{S} Нешто тешко јој је лежало на срцу.{S} Болесни људи, јесен, самоћа њена ... |
| вао је хор, звонило је звонце у олтару, лежао је свештеник, с челом на поду, пред Часном Трпезо |
| ктором Пашковићем.</p> <p>На постељи је лежао, црвен од ватре и мутних очију, адвокат Недић. </ |
| > <p>Сирота Ана.{S} На савести њеној је лежао тежак терет.{S} А онај, ко тај терет може скинути |
| ништа.</p> <p>А непосредно пред њим је лежао интересантан костур тичета једног, са кончасто та |
| ла је на тим рукама као што водене руже леже на језеру које се поноси њима.</p> <p>— Јесам ли ј |
| Сан, који предосећа јесен, кад се рано леже и у помрчини спава.{S} И с тога, је, у светлости, |
| <p>Као лешиница неког белог анђелчета, лежи по страни, лепа, бледа, безопасна.{S} Али ван цркв |
| јчица та, са свима тима мукама на челу, лежи ту негде, сасвим близу, на овој земљи љубави и леп |
| а?</p> <p>— Да ли то госпођица Недићева лежи? — питао је сиромах ђакон, будаласто и храбро, не |
| олико дана њој се чини да иза тога чела лежи нека болест.</p> <p>Изашла је на терасу, и села на |
| е Ана, да уметничким делима Бог зна где лежи трновита или крвава колевка . </p> <p>— Необичан ч |
| S} Они су можда музички дневник, у коме лежи цела целцата тајна једног живота.{S} А они се крун |
| са кадионицом, која му као мирно јагње лежи на десној мишици , и са оном чудесном, безмерном м |
| мрт се склонила.{S} Боже, Боже!{S} Дете лежи мирно, одмарају се ручице.{S} Али лице је бледо, и |
| а калуђерска душа у мени, јер живот мој лежи на поносу, а понос! о, понос може заменити сваку с |
| , за коју доктор Пашковић каже да у њој лежи враг.{S} Али врага не видиш.</p> <p>— Бога ми, ја, |
| а детиња жалост, што немоћан и апатичан лежи онај који је њен живот више волео од свога, и што |
| ознаје сасвим.{S} Да оно што тако мирно лежи покрај њених ногу, слуша музику и ћути, да то није |
| азовани сви, одмах су и пронашли у чему лежи реткост и вредност момента.{S} Ана је, имитујући ч |
| су обузеле Ану.{S} Да на његовом рамену лежи, да очи и уста његова <pb n="133" /> над собом вид |
| а да добију више но што је данашњи дао, лежу у постеље пуни блажених снова.{S} Трећи, најзад, к |
| акати, наместиће вам кревет, и добићете лек од седам трава.{S} А можда сутра уопште нећемо изла |
| писати писмо.</p> <p>— У коме ћу добити лек од седам трава, је л' те?</p> <p>— Не само то, драг |
| жда сувише строг?{S} Или, као ваш стари лекар, видео у вама и тада дете, и терао шалу?</p> <p>Њ |
| сника.</p> <p>— Ужасно је.{S} Откад сам лекар, никад још нисам био тако потресен и осетљив.{S} |
| </p> <p>У подне тога дана стигла су два лекара из оближње вароши, одмах после подне се пронео г |
| олесника, који као под нож иду пред суд лекара, да и ти људи не налазе друго, искреније и топли |
| усуђивала да га <pb n="194" /> теши као лекара, нити је знала како да га теши као човека.{S} Ос |
| непознат господин.{S} Један од страних лекара сигурно.{S} Нико га не испраћа.{S} То значи да ј |
| а, не знајући право шта чини, потрча за лекарем.</p> <p>— Опростите, господине.{S} Ви сте сигур |
| ео, и пошао извесној смрти у сусрет.{S} Лекари су га напустили , својта га је жртвовала, живот |
| а драга госпођо, јесте велики.{S} То ми лекари боље знамо него ико на свету.{S} Али Бог није ми |
| и га таквог ни из једног случаја његове лекарске праксе.</p> <p>— Ужасно, ужасно !{S} Не могу т |
| или трагичност тренутка.{S} Поставља се лекару једно препредено , а о болеснику бајаги сажаљиво |
| реци сам.{S} Кад ви, лаичари, поставите лекару питање: да ли је случај тежак, онда просто тражи |
| ирао ране и на души и на слуху.{S} И то леком једним , кога ради су и ране саме постајале драге |
| вриснула и почела бежати.{S} А страшни лелек несрећног Ристовића пузио је за њом и вио јој се |
| на терасу, и села на клупу над којом се лелујала завеса од винове лозе.{S} Ветар је дувао, ласт |
| малим варошима се живи полако, са много лење или сујеверне покорности према свима догађајима.{S |
| едало као насилно пробуђено.{S} Тама се лењо котрљала <pb n="160" /> некуда у густо шибље, цвећ |
| у очински милостиво.{S} А монах Иринеј, леп као легенда, блеђи но обично, отимао је снагом свој |
| ње створења, које је увек имало удобан, леп, и виши живот, које је дужности своје према људма и |
| так реченице . </p> <pb n="107" /> <p>— Леп, дабогме, док сте млади.{S} Сада вас сви воле и сви |
| RP19190_C6"> <head>VI.</head> <p>Био је леп летњи дан.{S} Али се одједаред небо почело навлачит |
| езу , смелом и лепом, као што је смео и леп један од оних црних нерава на белом мермеру .</p> < |
| сем њега.{S} Како је неисцрпно богат и леп живот!</p> <p>Ана није више осећала никакву радозна |
| оз и шум зеленила.{S} Шум је додуше био леп као каква музика, могао се сваки дан поново слушати |
| главом с убеђењем. — Мој је живот тако леп ! — Он прекиде, пуштајући да један искрено ентузиас |
| певницама.</p> <p> Крстовдан је освануо леп.{S} Некако млак и љубак у тишини дебелог снега који |
| неког белог анђелчета, лежи по страни, лепа, бледа, безопасна.{S} Али ван цркве.{S} Тресе је т |
| ога, када је у недељу искрсла пред њега лепа девојка, са раскошно густом косом и у белој хаљини |
| ала .{S} Као муња би тек пролетела нека лепа мисао, и уста Анина би се нехотице развукла.{S} Од |
| S} И при том јој је увек долазила једна лепа алегорична мисао.{S} До онога дана, када је ђакон |
| гвожђа, старог камена, кише и сљуштеног лепа.{S} Зидана је била по узору једне од најлепших наш |
| n="255" /> жртва.{S} А међу нама остаје лепа и чиста монашка наша љубав! — Ана је грчевито заје |
| > <p>Стојала је пред доктором утучена и лепа.{S} Идеална слика први пут заљубљене жене, која је |
| вршавају тихом тугом, а та је туга тако лепа, тако хришћанска.{S} Осетила је да у замисли и сти |
| после вечере, бити извођена једна врло лепа музичка пјеса, да ће ђакон певати, а пратиће његов |
| угасите очи.{S} Слика је била неописано лепа, и Ана је осетила јаку узбуђеност.{S} Али кроз црв |
| живота и страдања Христова.{S} Необично лепа, сугестивна наша црквена музика навраћала је људе |
| варају, и да се узајамно подсете на све лепе детаље својих успеха.</p> <p>— Верујете ли ми да с |
| лабила.{S} Само су очи пламтиле, и биле лепе и тајанствене као никад.{S} Као оне <pb n="99" /> |
| лепоту , и већ сада преживела последње лепе часове и у музици и у цркви ? ...{S} Помилована ру |
| здигнуте главе, прав као копље.{S} Кроз лепе, као буктињама осветљене његове очи, које никада н |
| о у зору, пре јутрења.{S} Неке нарочито лепе и богате мисли би му тада долазиле на ум, и тако с |
| ичарства у толико чежњивије певао песму лепе неке чари.</p> <p>— Ја видим, докторе.</p> <p>— Не |
| е жељан, нећу те још дуго моћи гледати, лепи мој ђаконе, за којим ено тамо код мене уздише цела |
| мејан у исти мах, изгледао је као какав лепи намучени анђео.</p> <p>— Прочитај ми сада Анино пи |
| ладости.</p> <p>Долазили су јој и чудно лепи снови.{S} Један се нарочито често понављао.{S} И у |
| но , претрпео опет бригу и страх за ваш лепи и корисни живот.{S} Опростите му, и почујте га још |
| рела у некој неситој, страстној жељи за лепим.{S} Цео дан је остајала на послу, а целу ноћ се п |
| ли нешто симпатично да му каже, и нечим лепим тежњу његове душе да задовољи.{S} Пашковић је то |
| ој соби, пуној лепог рада, лепих снова, лепих радости, демон се размахнуо још силније и пакосни |
| жној девојачкој соби, пуној лепог рада, лепих снова, лепих радости, демон се размахнуо још силн |
| мирна, слушању песме и гледању раскошно лепих живих слика.</p> <p>Све то доле учинило јој се од |
| .</p> <p>— Госпођице Ана, ја вас молим, лепо вас молим да станете на тренутак, да чујете само н |
| гантну кожну сервиету, угасито мрку, са лепо израђеним сребрним оквиром и са тешком сребрном ко |
| па не чујем тебе.{S} Не певаш ми доста лепо. </p> <pb n="24" /> <p>Госпођица Недићева је затим |
| ст Пера, који ено тамо жмири, и тако је лепо пребацио преко ока своју већ прилично изанђалу кре |
| пређе с њим његов део. </p> <p>Ишло је лепо, као увек.{S} Ана се смешила, умирена и задовољна. |
| та жари.{S} Пређи у трпезарију, тамо је лепо топло, а ту је и доктор Пашковић Зато сам и дошла. |
| фијоке и орманчиће, и спремио послужење лепо и глатко као добра домаћица у својој кући.</p> <p> |
| ћ, размрви оно што је досад било цело и лепо.</p> <p>— Шта да му рекнем, дакле, госпођице Ана?{ |
| ико си игда у стању да волиш узвишено и лепо! - ...{S} Она ваша црква је први истинити дом божј |
| е бити, а да одсада долази само добро и лепо, и да ће се сад одмах осетити присуство Бога, и чу |
| , без жеља и без уздаха.</p> <p>Како би лепо било да сам ја ето ова нашушурена ћубаста кокошка, |
| воју пружа простом једном калуђеру који лепо пева. </p> <pb n="84" /> <p>Ђакон је сав трептао о |
| о се вас двоје тако жарко, тако небески лепо волете, и кроз љубав Богу и песми служите.{S} Вас |
| сутонском зеленилу, ала тамо мора бити лепо! — мислила је Ана.{S} А ђакон је посматрао како су |
| а меланхолија што неминовно прати свако лепо певање.{S} Тога дечка је Ана изабрала и апостол да |
| оље га оневесели, а и у цркви није тако лепо као пре.{S} Хор пева, али нема душу.{S} Равно шест |
| ругим умро, само да се збуде нешто тако лепо као што би било оздрављење тих невиних малих мучен |
| жда је у мени самом негде готово чекало лепо једно чудо.{S} Ја сам пре био дивља лоза која ника |
| тника.</p> <p>Најзад, како и не би било лепо оно, што садржи моменат, драматичнији од свих драм |
| треба да се кћи може и пристојно и врло лепо удати, онда ваљда и кћи треба да се одлучи да заво |
| ашој души има нешто необично, неслућено лепо.{S} Пехар један, који чува тајну најлепше лепоте.{ |
| ва много добити.{S} Чуо сам да необично лепо служи.{S} Био је две године дана придворни ђакон к |
| сили и освајали.</p> <p>Ана је необично лепо свирала и у клавир и у виолину, и сав свој живот, |
| мирио се.{S} Еванђеље је читао необично лепо.{S} Као што се чита из груди у којима има неко мил |
| гим проговорили нису.</p> <p>Како је то лепо било - помислили су обоје у исти мах, и даље ћутал |
| </p> <p>Ани се то допало.{S} Како би то лепо било да су тако неприступачно затворена и она друг |
| шковићу.{S} Тај је човек борац за нешто лепо и високо.{S} Има у њему <pb n="2" /> нечег естетич |
| ом Анином велу.</p> <p>Како је сад опет лепо на гробљу, како је добар Бог, како ће се радовати |
| ној гордости, гордој од лепоте и вере у лепо.</p> <p>И сада је тај живот, тај свесни, поносити |
| то заслуга?{S} Твоја?{S} Заслуга твога лепог гласа ? </p> <p>— О не, не будите неправедни, Пре |
| а тек упаде у очи сва љупкост лица тога лепог младића, и она скривено уздахну.</p> <p>— А зар в |
| како је доспео овамо.{S} Можда је због лепог појања у овој цркви сам желео да се премести.</p> |
| азагнао сентименталност, стао се сећати лепог свог доживљаја онога дана када је Ану први пут ос |
| ој финој, нежној девојачкој соби, пуној лепог рада, лепих снова, лепих радости, демон се размах |
| ући као да се с њим удаљује и један део лепог богослужења у њиховој цркви.</p> <p>— И мени је т |
| гове поносите главе, и његовог савршено лепог витког тела. </p> <pb n="134" /> <p>Највећи слика |
| се понекад скоро страшим од свега тога лепога.</p> <p>Ана се заносила.{S} И гледала у ђакона о |
| јагње.{S} Осећао се срећан.{S} Много је лепога ушло у њега тога дана.{S} Јасно му је било да чо |
| агови бића вашег?{S} У свирци, у смислу лепога, у журби и приближавању повратка вашег који нам |
| А да је тада живео, ко зна, можда би на лепој својој коси носио мекани шешир с великим нојевим |
| анда само уздахнуо, али тај уздах је, у лепој вечерњој свежини, добио безазлени вид дубоког пре |
| мназијски концерти, а нарочито појање у лепој Богородичиној Цркви.</p> <p>Служба божја у том хр |
| ма му је помало, па иде да се угреје на лепом певању.{S} Други су говорили: то је ваљда неки ме |
| Знао је и то да је она покретач и душа лепом појању у њиховој цркви.{S} Сетио се такође да је |
| Жалост је спустила црна своја крила над лепом кућом покојног адвоката Недића.{S} Помешана са ча |
| а.{S} У витком једном потезу , смелом и лепом, као што је смео и леп један од оних црних нерава |
| го калуђера међу свима људма, јер, Бог, лепота и чедност, то је један исти завет.</p> <p>Ана је |
| има.{S} Вера моја, и Бог <pb n="162" /> лепота из онога времена, ја не знам какви су били, и не |
| аравно да је са тим рукама отишла и сва лепота предмета, али владика је наредио да сат има оста |
| квим добрим пријатељем.</p> <p>Ах, која лепота и која озбиљност је лежала у том првом блиском с |
| орба, та несрећа, та трагедија.{S} Која лепота, која величина може изаћи из те борбе! „Дух све |
| S} Мени је живот лак и пријатан и сушта лепота.{S} Једно бих само хтео да буде друкчије.{S} Да |
| вним кретом.{S} Зна дакле и он каква је лепота у том да се <pb n="71" /> задржи и усами један м |
| а чекања, растанак није болан.{S} Он је лепота.{S} Он је дуго једно свитање среће.</p> <p>— Сме |
| p> <p>— Ја сам уметник.{S} Мој завет је лепота. ј Предстоји дакле и мени калуђерска борба. 1</p |
| д потрошеним човеком.{S} Који нема више лепота у себи, да би могао правити царство, и нема више |
| уди, неколико ствари, неколико истина и лепота.{S} Изгубио је своје поједине љубави, и почео ос |
| ва !{S} Ја видим да је плод моје љубави лепота и жива црква! ...{S} Ја волим најлепшом <pb n="1 |
| баш код ове жене, где значи борбу двеју лепота, лепоте нагонске и лепоте уметничке ...{S} Драги |
| еног платна, а засута моментима високих лепота, тражила је, према томе, нарочити свој триумф.</ |
| ркви, долазиле до значаја и вида ретких лепота.{S} Људи су осетили силну моћ праве, велике умет |
| ове жене, где значи борбу двеју лепота, лепоте нагонске и лепоте уметничке ...{S} Драги мој Ири |
| аца селити се за тим траговима свежине, лепоте и незаборава.</p> <p>Живи трагови, разумите ме д |
| лом себе, које је узвишавао до престола лепоте, среће, светиње и идеала, за које је везивао рад |
| на једној необичној гордости, гордој од лепоте и вере у лепо.</p> <p>И сада је тај живот, тај с |
| се сан разбија, да је дошао растанак од лепоте, грунуло је узбуђење из свих груди.{S} Иконе су |
| ти богата и срећна, и пуна њега, његове лепоте и милоте, његовог поноситог уметничког бића.</p> |
| еднако на цркву, на обреде, на освећене лепоте, на растављеност душа и тела, на смиреност.{S} С |
| ироде, окреће своје страсти пред законе лепоте.{S} Неће смрт и промену , него распирује и одржа |
| } Пехар један, који чува тајну најлепше лепоте.{S} И варао сам се да се само надвирујем над тај |
| ам тешко у ту палату частољубља, рада и лепоте узидати телесну своју срећу, је ли вам тешко бил |
| се попети до неслућених висова поноса и лепоте.{S} Као што вери помажу уништене сумње, тако дух |
| тицама или цвећу, ономе што има срца и лепоте у себи! </p> <p>Али ако љубав малакше, нестане и |
| и борбу двеју лепота, лепоте нагонске и лепоте уметничке ...{S} Драги мој Иринеје, ти канда дол |
| само дотле док не изврши дело светиње и лепоте. </p> <p>Ана је била свесна свога заноса, али ни |
| асни, а, тако близу, душе пуне љубави и лепоте ... зар да њему на жао учини, зар да само прође |
| е, сасвим близу, на овој земљи љубави и лепоте, међу онима које ништа не боли, и који се добру |
| ти тражећи њега, њега, краља младости и лепоте!{S} А њој ће све то бити тако угодно и тако лако |
| лно чини, како би сва снага невиности и лепоте гласа дошла до потпуног израза.</p> <p>Једнога д |
| ву, и у детаље знала њене нарочитости и лепоте.{S} Са једнога места у женској препрати се чинил |
| ићи !{S} Јер у мени има црква, има храм лепоте, има љубав, оно дакле што занавља моћ да човек о |
| .{S} Нико.{S} Он, само он.{S} Дивни сан лепоте.{S} Песма, којој је почетак у њему а свршетак у |
| њим милост .{S} И најзад превлађује чар лепоте, и јако са слабим се сједињава у жару љубави, из |
| олим један идеал.{S} Један богати извор лепоте и музике, који чарима својим мене <pb n="76" /> |
| једна тајна, бити залога за бесмртност лепоте. </p> <p>Анино срце је куцало спокојно.{S} Жеље |
| сова.{S} Његова аскетска љубав за идеју лепоте, апстрактна и горда, испољила је одједаред нешто |
| а нашушурена ћубаста кокошка, и врхунац лепоте <pb n="215" /> и храбрости да ми је Авантурист П |
| калуђер, који је завет свој у милости и лепоти положио, несрећни горди уметник, који главно сво |
| че на улазу у варош. </p> <p>- У свакој лепоти, видиш, природној или уметничкој, из човечјег ил |
| лушао је много о Богородичиној Цркви, о лепоти њеној, о службама и о појању у њој.{S} И сневао |
| нима среће био срећа, који нас је водио лепоти да са растављеним животима и телима негујемо јед |
| њен живот треба да буде завет.{S} Завет лепоти и уметности Кандилце једно, које има душу само з |
| дам, Ана! ...{S} Ана!{S} Милости моја, лепото моја, части и дико моја, Ана, реците нешто, запо |
| ђакон је никада недостигнутом силином, лепотом и строгошћу подсећао на крв Христову у путиру, |
| а узме свој део од створења које је Бог лепотом и чарима обдарио.{S} А госпођа једна, с лорњоно |
| пти.{S} Дирнут је свечаношћу, дирнут је лепотом.{S} Ноге му дрхћу, хтео би да клекне.{S} Ђакон |
| ина, ви сте и мене светлошћу обасјали и лепотом улепшали ...</p> <pb n="197" /> <p> Мимопролазе |
| отпуном истином , <pb n="232" /> и свом лепотом првога тешкога кајања.{S} Кад је свршила, клекл |
| вирку.{S} Страсти за чистом, непорочном лепотом се теже развијају , али су трајније и јаче од с |
| их укуса и судбина.{S} Страст за чистом лепотом, драги пријатељу, постоји, али води некуда из ж |
| уром, пред полазак у велики свет, богат лепотом, здрављем, пријатељима и надама — он се тешко р |
| овом, ни грехом, ни смрћу.{S} Зовући их лепотом, исто тако као и душе своје.{S} Страст ће нас м |
| оклети ?{S} Ако сам ја већ сада згазила лепоту , и већ сада преживела последње лепе часове и у |
| е, кад живот сам не губи за њега драж и лепоту доклегод је жив, а најлепши делови тога живота п |
| ем, мислио сам да прецењујеш вредност и лепоту.{S} Али сам се тако изненадио, и таке красоте на |
| одлети до цркве, да чује и види срећу и лепоту живота свога, да се врати, и онда да се сруши не |
| није ни реч рекао.{S} Није хтео кварити лепоту мога живота.{S} Био је фини, осетљив, знао је оц |
| рви пут, и једва једном је и он доживео лепоту и срећу, и одмах, у истом <pb n="204" /> тренутк |
| усхићено и благодарно.{S} Он је осетио лепоту и финоћу свирке, осетио и смисао мотива и обраде |
| Тежак завет се мора понети, па да се у лепоту уметности могне ући — тврди она.{S} Свирала ми ј |
| човека као што има веровања у Бога и у лепоту уметности ? </p> <pb n="174" /> <p>Има, је л' те |
| ку, па да душа човечја могне попити сву лепоту музике.{S} Таква треба да буде љубав каква је и |
| зрешиво везивање живота за неку моралну лепоту.{S} У томе је понос, у томе је религија.{S} А по |
| јско цвеће.{S} Крилата једна глорија је лепршала над свима главама.{S} Нико није ни помишљао да |
| т.{S} Један једини мали барјачић се још лепршао .{S} Снажна мисао да у несвест пасти не сме, да |
| у порту.</p> <p>А Ана, као велики бели лептир, удаљавала се без корака.{S} Душу њену је испуни |
| ећање?{S} О, то је бледо прозиран један лептирак, уморних, смрти и мира жељних крилаца, који ис |
| ти поспаним главама, прнуло је неколико лептирица, у трави је почело нешто да шушти, а негде, н |
| какав сам сада.{S} Помози ми да велику, лепу и чисту своју љубав сачувам ...{S} Али, помажи ми |
| ку полугу, испружила мало мршаву, иначе лепу руку, необично таласасту и фину око чланка.{S} На |
| у опет њих троје.{S} Људи су гледали ту лепу слику.{S} Сви троје у црно.{S} Ана са златном свој |
| ење, одакле ће слика она на дверима још лепша и искренија изгледати.</p> <p>Да, ђакон је уметни |
| да му очи постају све веће и веће, све лепше и лепше, и да су пуне препуне суза.{S} И имала је |
| утности оног другог.{S} И осећање да је лепше ћутећи разговарати.{S} Та зар се и љубав међу њим |
| се радујем, и желим да све буде што је лепше могућно .{S} Владика је мој велики пријатељ , ско |
| лужења.</p> <p>И све је ишло простије и лепше него икад.{S} Певачи су били пажљиви и послушни, |
| чи постају све веће и веће, све лепше и лепше, и да су пуне препуне суза.{S} И имала је за рапа |
| дошао да пева место Стојковића, и певао лепше од њега.{S} А госпођица Недићева им свима приређу |
| епетала вејалица, и кроз прашину се још лепше видело како се вечерња светлост на махове распаљу |
| је убеђивао свог љубимца да нигде нема лепшега храма.</p> <p>Али, једног јесењег дана, владичи |
| !{S} Док сам гледао циркус са багрема, лепши ми је био него после из ложе.{S} Дивоте живота ви |
| зио ближе, живот се болеснику чинио све лепши.{S} И то не живот уопште.{S} Него баш његов живот |
| онах Иринеј је светлио од заноса, и био лепши од анђела Господњег.</p> <p>— А ви ?{S} Можете ли |
| и рађају.{S} Моје је убеђење да и мало лепши пућпурик шеве има, своју историју, и да мирисање |
| ова, поноситом као и његова, која ју је лепшом и бољом чинила, као и његова њега.</p> <p>Али Ан |
| нема право.{S} И, загледаног у немирни лет ужурбаних селица, дохватила га је одједаред чежња д |
| е осећао као да му у крилима нема доста лета.{S} Нека чежња је падала на душу Анину с времена н |
| ла му се као пчелица, која, после дугог лета и брижног тражења, са једним једитим зрнцетом слас |
| .{S} Као и свако створење, она је слепо летела у наручје сласти, али је одмах затим широко отва |
| гове очи, које никада ништа нису криле, летеле су, муњевито брзо, слике душе његове.{S} Једна п |
| у тишину .{S} А око торњева су ужурбано летеле тице.{S} Бегале из сиве магле у жутило злог неко |
| але нафору и цвеће.{S} Са свих усана су летеле речи радовања .{S} Липе су јако мирисале.{S} Бог |
| уд се показало псето.{S} Од зиме ваљда, летело је преко гробова као стрела.{S} Дечко звижну.{S} |
| ривлачио ју је, заносио ју је, звао је, летео к њој, стезао је нечим што зазиђује, љубио јој ру |
| нђел, Светао, чист, и златно сјајан.{S} Лети кроз хаос, и пење се на амвон.{S} Тише је.{S} Мете |
| столици , гледајући како рука Иринејева лети по хартији, до краја живота свога.{S} И онда, попи |
| м виноградом, и у маглици једној, пуној летње врелине.{S} Застала је да је се нагледа, и заусти |
| после вечере да изађу у башту, да дивно летње вече не преседе у соби.</p> <p>Сви се с предлогом |
| бала се.{S} Нестало живих боја, нестало летњег даха.{S} Настала је часом страшна тишина неживот |
| ра чежњивих очију. <pb n="139" /> Позно летњи ветрић, мекана срца, уздисао је, и причао је неке |
| 190_C6"> <head>VI.</head> <p>Био је леп летњи дан.{S} Али се одједаред небо почело навлачити, а |
| жене среће осећати просто од тог што му летњи ветрић ћарлија око главе.</p> <p>Али после, ветар |
| шчерупану сву летњу помпу, и давила сву летњу жар.</p> <p>У мокром галопу је стигла јесен.</p> |
| ој својој бујици носила рашчерупану сву летњу помпу, и давила сву летњу жар.</p> <p>У мокром га |
| едао кроз широм отворен прозор у румену летњу зору, и у цвеће које му је у сам прозор цветало, |
| ино пролеће одједаред сазрело у лето, а лето, предосећајући јесен, тражило је да живи, да живи |
| већење.{S} Дошло је пролеће, ближило се лето.{S} А ништа на свету се у спољашњем животу Ане Нед |
| хор запомаже за његовом песмом, да је и лето умрло зато што је он далеко.</p> <p>Ану је дохвати |
| и из ствари сву топлу душу, и пресекао лето тако одједаред као што нож пресеца жилу.</p> <p>Ка |
| цело Анино пролеће одједаред сазрело у лето, а лето, предосећајући јесен, тражило је да живи, |
| тим арију о стварању тица, о краљевском лету орла, а гукању голубова, о песми славуја. </p> <pb |
| а округла пламена, а високо горе, као у лету ухваћене варнице, расули се бледо зеленкасти плами |
| у болници кога већ дуже од шест месеца лечи ?{S} То је скоро врста заноса.</p> <p>— Да, према |
| али ме, не теши ме, не заклањај ме и не лечи ме од бола!{S} Јер то не вреди, не вреди никоме, н |
| и вас је као малу девојчицу толико пута лечио, који је ту недавно, с вашим родитељима заједно , |
| аонице тежак и чист један млаз, који је лечио и спирао ране и на души и на слуху.{S} И то леком |
| , долазе да нам кажу да је све у човеку лешина ...</p> <p>Али, ето, и у мојој љубави има меланх |
| у и људма недужна дечица даве и у круте лешине претварају ...{S} И није довољно смрти што децу |
| ежња се губи. </p> <pb n="10" /> <p>Као лешиница неког белог анђелчета, лежи по страни, лепа, б |
| радозналости .{S} Разбије ти човека као лешњик, види шта има унутри, и зашто има оно с поља, и |
| ожје око: да ли је грешна та љубав , да ли ће Бог узети од ње монаха Иринеја ? </p> <p>У божјем |
| тако као пре, рад њен, крвав одсада, да ли ћете још ценити као и пре ...{S} То кажите, то докаж |
| ичку собу.{S} Почела је жива дебата, да ли госпођица Ана или монах Иринеј има да одлучи.{S} Нек |
| длуку.{S} И, да ли због саме одлуке, да ли од неког надања, умирио се.{S} Еванђеље је читао нео |
| не знајући да ли да их каже или не, да ли да жали што монах Иринеј није ту, или да пожели да н |
| леда који га не тражи.{S} Питало се, да ли очи виде да су једва дочекане?{S} Сиромах ђакон.{S} |
| есмом својом мртво камење потресате, да ли ви слутите откуда је дошло препорођење и кајање у ме |
| промене у мени.{S} Да ли ви осећате, да ли ви верујете да сам ја бољи и друкчији него штоли сам |
| p> <p>Извршио је своју одлуку.{S} И, да ли због саме одлуке, да ли од неког надања, умирио се.{ |
| е чедни и невини! ... </p> <p>— Али, да ли све то што сам казао ...{S} Ах! ...{S} Иринеје, тако |
| е, тако ти једнога Бога, признај ми, да ли сте срећни, да ли сте несрећни ? ...{S} Не, не! — ск |
| е дошло препорођење и кајање у мени, да ли знате ко је запалио ватру у црном мраку моје саможив |
| Бога, признај ми, да ли сте срећни, да ли сте несрећни ? ...{S} Не, не! — склапао је старац ру |
| рно доктор.{S} Смем ли вас запитати, да ли је најстарији дечак у овој кући болестан?{S} То је м |
| радила, искочи пред њу друго питање: да ли се монах уопште сме волети?{S} Макар и скривено и не |
| и искрсе пред њу неочекивано питање: да ли ђакон слути да га она воли ?{S} И то питање, које јо |
| и, лаичари, поставите лекару питање: да ли је случај тежак, онда просто тражите да вам овај кат |
| ечанства <pb n="186" /> из двоумице: да ли ћу срећна или несрећна бити кад уђем на молитву, а њ |
| Да, то сам вас хтео малочас питати: да ли бисте желели да се видите с Иринејем?</p> <p>Ана је |
| ога љубимца.{S} Часом се опет питао: да ли је његов Иринеј збиља фанатичар једног недостижног ц |
| ни.{S} Пре бих се питао нешто друго: да ли је жена достојна да је монах воли ? ...{S} Како ме ј |
| бледелим уснама је питала божје око: да ли је грешна та љубав , да ли ће Бог узети од ње монаха |
| у моје саможиве усамљености ? ...{S} Да ли душа ваша осећа: да је и то тешко и скоро изгубљено |
| ра, читају љубавно писмо жене ...{S} Да ли обојица грешимо против завета? — Владика је слегао р |
| } Једно само, једно ми кажите ...{S} Да ли ме још волите, бедну, јадну, грешну вашу Ану да ли ј |
| огаташ, он се од вас помоћи нада.{S} Да ли ме разумете ?</p> <p>— Дабогме! — дошло је Ани да од |
| а брижности и милости у мени има.{S} Да ли сте разумели, јуче, не само мене, него и себе ?{S} Д |
| овори, а ђакон је већ питао даље.{S} Да ли јој је много тешко било, и да ли је сада још што бол |
| та извор и значај промене у мени.{S} Да ли ви осећате, да ли ви верујете да сам ја бољи и друкч |
| {S} Макар и скривено и непознато.{S} Да ли није грех окружавати га мислима, осмехивати се на ње |
| S} Јесте ли осетили што за њега ?{S} Да ли бисте га могли — над Иринејевим очима се наднеле обр |
| јуче, не само мене, него и себе ?{S} Да ли сте били у стању да се брзо смирите и разаберете, и |
| ом, а у ствари другу душу тражи ?{S} Да ли је она девојка баш желела да га види онда кад га је |
| ди који се нису Богу заветовали ?{S} Да ли је та црна раса непробојан </p> <pb n="34" /> <p>окл |
| шити, Иринеје?</p> <p>— Свршити ?{S} Да ли хоћете тиме да кажете да ћемо једног дана умрети?{S} |
| из кога ниче потпуно иста биљка?{S} Да ли живот човечји , растући из корена који је у земљи, р |
| ли из очеве собе ?{S} Како му је?{S} Да ли бих ја сад могла ући? </p> <pb n="207" /> <p>— Од је |
| мене уздише цела варош.{S} Дакле?{S} Да ли би се могао решити да пођеш ?</p> <p>— Не можеш ?</p |
| ебе, би ли му се можда обрадовао?{S} Да ли је он јачи од људи који се нису Богу заветовали ?{S} |
| ојом никада речи није проговорио?{S} Да ли <pb n="45" /> тако, што га је неколико пута погледал |
| и, Боже, и ја оном путањом свију?{S} Да ли су збиља сви људи потпуно исто семе, из кога ниче по |
| оворила је Ана с топлим признањем. — Да ли вам је тешко од свега тога што знате?</p> <p>Пашкови |
| која друга, до ужаса доводила Ану. — Да ли је могућно да човек, после пет или десет месеца, пот |
| се наднеле обрве у грчевитом луку — да ли сте га ма за часак један волели, Ана, говорите истин |
| рстове Богородичиног Храма.</p> <p>— Да ли да вам причам то што волим?</p> <p>— Говорите, говор |
| о задрхтала шољица с кавом.</p> <p>— Да ли би се могао решити да идеш самном?{S} На извесно вре |
| а ли је сада још што боли ?</p> <p>— Да ли вам је кадгод дошло жао што не чујете појање?</p> <p |
| ан у кући господина Недића?</p> <p>— Да ли то госпођица Недићева лежи? — питао је сиромах ђакон |
| — Ја хоћу све што ви хоћете ...{S} А да ли бисте били добри да ми одсвирате арије, да чујем јес |
| и башта сваким даном расте ...{S} А да ли се треба радовати томе што се белоћа покрива? — Ко с |
| {S} Он слути каква вам је душа.{S} А да ли ви слутите да и тај старац има префину душу ?{S} И с |
| усхићен и срећан.{S} И ја сам.{S} А да ли сте ви ?</p> <p>— Ја?{S} Ја бих желела да цела вечно |
| и својој не могне прићи.“ </p> <p>„А да ли је право да се милости, највише моћи душине, толика |
| ху помаже савладано тело.“</p> <p>„А да ли се тело може коначно победити без катастрофе у којој |
| Као оно бело небо, за које се не зна да ли је наоблачено или је ведро.</p> <p>У соби за примање |
| о да уђе.{S} Па ипак није.{S} Ко зна да ли је отворена.{S} Врата су с друге стране, морала би о |
| енуша, граби, и разбија главу о томе да ли је срећан или несрећан ...{S} Ето, поред свег филозо |
| м се, нисам знао шта све то значи, и да ли да се јавим.{S} Међутим сте ви кренули натраг , и он |
| {S} Да ли јој је много тешко било, и да ли је сада још што боли ?</p> <p>— Да ли вам је кадгод |
| } Хоће ли вам икада бити криво?{S} И да ли мислите да уопште има неке кривице у томе <pb n="120 |
| ојим очима право у душу, и реците ми да ли је истина да истину говорим? — Пашковићев глас је по |
| тркнула по кући, и стала разгледати да ли је све у реду за дочек милога госта.{S} Најзад се за |
| . </p> <p>— Не знам додуше пресудити да ли је музичан, али видим да је с музиком нешто завезао, |
| је дошла наредна недеља, не знајући да ли је ђакон још ту или је већ отишао , решила се да не |
| је Ана те речи кроз зубе, не знајући да ли да их каже или не, да ли да жали што монах Иринеј ни |
| па сам на твојој страни, не знајући да ли добро чиним.{S} Бог нека те штити.</p> <p>А затим, д |
| младићима , а целом пажњом је мотрио да ли она иде.{S} И онда, ма да је Ана долазила сама, и ме |
| олите, бедну, јадну, грешну вашу Ану да ли још волите тако као пре, рад њен, крвав одсада, да л |
| но сам себе, зна ли шта има у себи, има ли он и половину оних сила са којима треба волети девој |
| раницу у својој монашкој љубави?{S} Има ли и код мене већ мртвих и заборављених тренутака , кој |
| крај ногу свога господара.</p> <p>— Има ли Бога! — јецала је Недићка.</p> <p>Је ли тај Бог добр |
| еби.{S} Зна ли он довољно сам себе, зна ли шта има у себи, има ли он и половину оних сила са ко |
| је затим стао размишљати о себи.{S} Зна ли он довољно сам себе, зна ли шта има у себи, има ли о |
| падали у стару своју радозналост: какав ли ће, Боже, бити последњи став у симфонији те интереса |
| Ти то уосталом мораш и сам видети , је ли да видиш ? </p> <p>— Ја видим да се у теби нешто деш |
| епријатељски .{S} Љутите ли се, Ана, је ли то казна?{S} Ја се ипак надам да ми и сада, као и ув |
| S} Ти ниси осетио, не осећаш ни сад, је ли, да је то сасвим тако било као <pb n="77" /> да си м |
| лепоте узидати телесну своју срећу, је ли вам тешко било у темеље њене бацити пољубац страсти? |
| ост и утеха на овом и на оном свету? је ли да нећеш?{S} Дај ми руку.{S} Обећај.{S} Обећај још ј |
| и вам недостајало снаге у борби ?{S} Је ли наишла на вас болесна чежња за својом сопственом нес |
| га сад штедите, доктора или мене?{S} Је ли био можда сувише строг?{S} Или, као ваш стари лекар, |
| преобраћају у горостасну палату?{S} Је ли вам тешко у ту палату частољубља, рада и лепоте узид |
| у Ану с жудном неком радозналошћу. — Је ли то дуго ? — чула је Ана, после мале паузе, тихо, сти |
| /p> <p>Ана није одговарала.</p> <p>— Је ли вам недостајало снаге у борби ?{S} Је ли наишла на в |
| /p> <p>Ана није одговарала.</p> <p>— Је ли то освета каква?</p> <p>Ана се стресла, али је ћутал |
| му је морао нешто говорити.</p> <p>— Је ли вас отац што питао?</p> <p>— Никада ништа.{S} Чак, у |
| слабо наоружаним погледом.</p> <p>— Је ли тежак случај ? — додао је ђакон страшљивим гласом.</ |
| и, и гледала га благодарно.</p> <p>— Је ли вам криво, Ана, што вас волим?{S} Хоће ли вам икада |
| . нема оца, нема тебе ...</p> <p>— А је ли долазио господин ђакон?</p> <p>— Није још досада био |
| пружила руку да осети сипи ли киша и је ли хладно.{S} Није падала киша, и није било тако хладно |
| ли Бога! — јецала је Недићка.</p> <p>Је ли тај Бог добро или зло? — мислио је Пашковић.</p> <p> |
| го кад нигде никог свога нема.{S} Имате ли ви кога?</p> <p>— Две сестре, много старије од мене |
| .</p> <p>— Ах, госпођице Ана, опраштате ли ви све то старом вашем доктору?{S} Човеку који вас ј |
| тимице обишао одговор .</p> <p>— Сећате ли се још мога писма?{S} Е дакле, оно о чему сам вам та |
| азумете ли ме сасвим добро ?{S} Осећате ли да се наше две ћелије преобраћају у горостасну палат |
| {S} Главна ствар је Гаврило.{S} Слажете ли се да га певате?</p> <p>— Ја хоћу све што ви хоћете |
| ла Господњег.</p> <p>— А ви ?{S} Можете ли ми у томе помоћи, Ана?{S} Хоћете ли да ми помогнете? |
| те ли сасвим оздравили?</p> <p>— Можете ли замислити колико се сви радујемо вашем оздрављењу?</ |
| ас видим слаба и промењена.{S} Болујете ли много?</p> <p>— И болестан сам, синко, али, главно, |
| акорди лично за мене значе!{S} Верујете ли ми да ја сваког богослужења доживим стварање света!{ |
| вара у нежну мирисну башту.{S} Верујете ли ви то, госпођице Ана ?{S} Верујете ли ви, баш ви, да |
| уј, и у славују има песма ?{S} Верујете ли ?</p> <p>У гласу доктора Пашковића је трептала нота |
| е ли ви то, госпођице Ана ?{S} Верујете ли ви, баш ви, да у доктору Пашковићу има башта, да у б |
| а ... </p> <pb n="195" /> <p>— Верујете ли ви мени, госпођице Ана ?{S} Погледајте ми, молим вас |
| детаље својих успеха.</p> <p>— Верујете ли ми да сад одједаред осећам и неку тугу што сутра тре |
| лажно. </p> <pb n="254" /> <p>— Волете ли ви Пашковића?</p> <p>Ана је бризнула у плач.</p> <p> |
| јом хранити цвеће.</p> <p>Ана, разумете ли ме сасвим добро ?{S} Осећате ли да се наше две ћелиј |
| ете ли ми у томе помоћи, Ана?{S} Хоћете ли да ми помогнете?</p> <p>— Не сумњајте и не питајте — |
| ктора много симпатија. </p> <p>— Хоћете ли овуда ?{S} Можемо заједно — казала му је врло љубазн |
| ујемо вашем оздрављењу?</p> <p>— Хоћете ли сада опет сваког богослужја долазити у цркву?</p> <p |
| пореклу мотива који сте чули?{S} Држите ли га за свеже, безгрешно новорођенче, или за вампира к |
| итати, госпођице Ана.</p> <p>— Долазите ли из очеве собе ?{S} Како му је?{S} Да ли бих ја сад м |
| хладно, скоро непријатељски .{S} Љутите ли се, Ана, је ли то казна?{S} Ја се ипак надам да ми и |
| це да не дрхћу.</p> <p>— Докторе, јесте ли ви, ходите брзо, Јови није добро ...{S} Боже, Боже, |
| јој много осећа и много плаче.{S} Јесте ли га чули говорити о оном пациенту у болници кога већ |
| узнемириле Пашковићеве речи ?{S} Јесте ли осетили што за њега ?{S} Да ли бисте га могли — над |
| е.{S} Али пре свега, како сте?{S} Јесте ли много уморни од јутрошњег сјајног концерта?{S} Стара |
| о срдаца. </p> <pb n="55" /> <p>— Јесте ли сасвим оздравили?</p> <p>— Можете ли замислити колик |
| Ана врло рђаво изгледа.</p> <p>— Јесте ли ви, Ана, болесни?{S} Ана, шта је вама ?</p> <p>— Ја |
| у је већ упола познавао.</p> <p>— Јесте ли одмах опазили да мој Иринеј није обичан човек? — пит |
| ој је ђакон додао свећу.</p> <p>— Јесте ли изабрали шта ћемо свирати и певати ? — запитао је ђа |
| Док се још сунце нећкало, хоће ли неће ли изаћи, искочио је опет ветар, и насрнуо на високу, г |
| .{S} Мало је застала да промисли , хоће ли савити лево и кроз парк ићи кући, или ће још једаред |
| е затим и нагађати, скоро врачати, хоће ли бити одовуд или одонуд, и хоће ли се појавити мушко |
| тала.{S} Док се још сунце нећкало, хоће ли неће ли изаћи, искочио је опет ветар, и насрнуо на в |
| ослушкивао хоће ли чути Анин глас, хоће ли до њега допрети бар једна од њених речи.{S} Осетио ј |
| вам криво, Ана, што вас волим?{S} Хоће ли вам икада бити криво?{S} И да ли мислите да уопште и |
| тресе зелену шибљику, и не зна се хоће ли бити на добро или на зло њено.{S} Понекад опет, Ани |
| хоће ли бити одовуд или одонуд, и хоће ли се појавити мушко или женско.{S} За пакост, куће су |
| е да вам овај категорично одговори хоће ли болесник умрети или ће остати да живи.{S} Хипокризиј |
| монах Иринеј је пажљиво ослушкивао хоће ли чути Анин глас, хоће ли до њега допрети бар једна од |
| во смешио, би ли га отиснуо од себе, би ли му се можда обрадовао?{S} Да ли је он јачи од људи к |
| ика?{S} Би ли му се сажаљиво смешио, би ли га отиснуо од себе, би ли му се можда обрадовао?{S} |
| ако би он дочекао таквог весника?{S} Би ли му се сажаљиво смешио, би ли га отиснуо од себе, би |
| и да никада више и не дође.</p> <p>— Би ли могла на часак изаћи, Анице?{S} Учини, дете моје, до |
| на то да радозналост што пре сазна ради ли се о догађају који у себи носи тутањ и преврат. </p> |
| сности . </p> <pb n="148" /> <p>Постоји ли још оно бело поље у мојој души? —питала се Ана. — Ни |
| ас сигурно <pb n="229" /> боли?{S} Боли ли?{S} Или то не боли, а друго нешто боли?{S} Ах, Ана, |
| ти прозор, испружила руку да осети сипи ли киша и је ли хладно.{S} Није падала киша, и није бил |
| адгод била срећна што си усрећила, јеси ли кадкод била несрећна што си унесрећила? </p> <pb n=" |
| облаку живиш и никога завела ниси, јеси ли кадгод била срећна што си усрећила, јеси ли кадкод б |
| који му је задавао бриге.</p> <p>— Јеси ли готов с писањем, Иринеје?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Н |
| ити и дражити.{S} Страшно питање: јесам ли ја робијаш свога завета? сазревало је у несрећном ка |
| ерује, да <pb n="198" /> не знам: јесам ли заволео вас, или само ту љубав у вама.{S} Ту љубав, |
| нове жеље и снови затрпавају?{S} Јесам ли ја већ један део монаха Иринеја сахранила? ...{S} Го |
| еру које се поноси њима.</p> <p>— Јесам ли ја терет у вашем животу ? — шаптао је ђакон у неким |
| о више не треба да се збуде ?{S} Осећам ли ја ту границу у својој монашкој љубави?{S} Има ли и |
| дине.{S} Ви сте сигурно доктор.{S} Смем ли вас запитати, да ли је најстарији дечак у овој кући |
| дуго једно свитање среће.</p> <p>— Смем ли вам писати оданде?</p> <p>— Молим.{S} Али само у нед |
| <p>— О Боже мој!{S} Могу ли, па и смем ли што против љубави рећи, кад сваки човек само за љуба |
| к матере: да дете још и не хода, а камо ли оно друго.{S} И најзад, два три велика, света, религ |
| она чисто њега самог не познаје, а камо ли да би могла <pb n="188" /> познати са каквим мишљење |
| крије! ...</p> <p>— О Боже мој!{S} Могу ли, па и смем ли што против љубави рећи, кад сваки чове |
| ашено, усплахирено: </p> <p>— Ана, јесу ли вас ма за тренутак узнемириле Пашковићеве речи ?{S} |
| ри да ми одсвирате арије, да чујем јесу ли ми ка гласу.</p> <p>— Оне су сасвим ка вашем гласу. |
| емаљско , немонашко царство ...{S} Хоћу ли, Боже, и ја оном путањом свију?{S} Да ли су збиља св |
| када нисмо сасвим споразумели.{S} Сећаш ли се колико пута си ми хладно и мирно саветовао да се, |
| ладости у одушевљењу.</p> <p>— Познајеш ли се с њом одавно?</p> <p>— Не тако одавно.</p> <p>— О |
| смирио. </p> <pb n="169" /> <p>— Хоћеш ли се љутити ако те замолим да ми Анино писмо још једар |
| та оштрим тоном одсече: </p> <p>— Волиш ли ти некога, кад сваки предлог за удају тако хладно од |
| прождрло сунце.</p> <p>— Као оно кад на ливади, из гомиле цвећа, протури одједаред главу змија, |
| е, још стоји цветић.{S} Посљедњи на тој ливадици , последњи и у тој години.{S} Патка, непоетичн |
| ао.{S} Мало даље стојао је занимљив ред ливадског цвећа, као литија.{S} Напред, жандарски <pb n |
| азвучи.{S} И кроз тај чвор настаје онда ливење живота свога у дрхтај жице, у талас звука, у пот |
| ај став одгоре.{S} Као водопад, који се лије из чистог језера негде у врх планине, лио се са пр |
| мислио на тако апстрактан начин, да му лик њен ни један једини пут није изашао пред очи.{S} Ни |
| ко цвеће, у несташлуку неком, мирише на лимун и поморанџу, како слуга сече траву, нежну и мекан |
| и, а чело би му се набирало тачно у пет линија и четири празнине. — Али сопран солисткиња ваша? |
| гласом, за отвореним његовим устима, за линијом његовог тела, које, као жица, затегнуто и пуно |
| е из чистог језера негде у врх планине, лио се са проповедаонице тежак и чист један млаз, који |
| свих усана су летеле речи радовања .{S} Липе су јако мирисале.{S} Богородичина Црква се огледал |
| Крај великог туторског стола, у хрпама липовог грања, стојао је монах Иринеј.{S} Без горње ман |
| о као да се помакао њој у сусрет.{S} На липу наслоњен, са обема рукама на једној ниској грани, |
| се свршавало.{S} Ана се грчила као сув лист на магли.{S} Шта ће сад бити?{S} Оба крила двери ј |
| и — свака та сласт је узбрани , увенути листак.{S} А последњи листићи вену неузабрани ...{S} Би |
| а киша попрскала и умила свега неколико листића на врху.{S} Горела је, савијала се, ишла отворе |
| узбрани , увенути листак.{S} А последњи листићи вену неузабрани ...{S} Бићемо јачи од тога, бић |
| дједаред, и до последњег <pb n="165" /> листка, тако је у вароши све живо задрхтало и поплашило |
| .</p> <p>Дошавши кући, дуго је превртао листове свога дневника.{S} Да види ко је, и да види док |
| , не осећајући сан, и превртао полагано листове својих записа.{S} Интензивно као никада је осећ |
| {S} Ређају вам се дани баш као духовска литија, кад се по цвећу и по зрелом житу гази.{S} А пос |
| ао је занимљив ред ливадског цвећа, као литија.{S} Напред, жандарски <pb n="83" /> круто и важн |
| есец, који ме вуче, и у чијој мртвачкој литији знам да има и моје место.{S} И тек кад он зађе, |
| са светским и црквеним поглавицама, са литијом и молитвом, са људима у свечаном оделу, бабама |
| , опазио је и дебело дрво, и коприву, и литију цвећа.{S} И мали један бео облачак, који је, као |
| {S} Осетила је да у замисли и стилу тих литургија има душа једног великог уметника.</p> <p>Најз |
| у.{S} Нарочито се прочуле Пређеосвећене Литургије за време великог поста. </p> <p>Госпођици Нед |
| еке музике.</p> <p>Пред велики тренутак литургије пред оно <hi>Вонмем</hi>, које је само он уме |
| сам мртав у гробу, и анђели да надамном литургију служе.{S} Хвала и теби, од свега срца, на див |
| лаве су љупко климале, уста се смејала, лица сијала благошћу и добротом.{S} Штогод ко рекне или |
| Најзад, ако Бог одиста види сва људска лица, испегана знојем рада, страха <pb n="36" /> и боле |
| рај стуба. </p> <p>Издужена и побледела лица, глатко причешљане проређене косе, великих, као дв |
| тихо призивање Бога свршавао тако мирна лица, као да тамо горе већ види белога голуба.{S} Опажа |
| спође Недићке је ивичило стазу, радосна лица се испињала да виде милога госта.</p> <p>Мало је и |
| љке, њу непрекидно заносе неколико црта лица и њихови изрази, мењање боје у лицу, покрети главе |
| е.{S} А прота, угојен, масног и светлог лица, са вечито ознојеним вратом и црвеном ћелом која с |
| >Необично намештене косе, сасвим мирног лица, и тамних сенки око очију.{S} Хаљину није променил |
| у изгледале као светле тачкице, контуре лица, због свечаног расположења, дошле су надземаљски м |
| необично благим , скоро брижним изразом лица, поздравила је монаха Иринеја као неко дете.{S} А |
| поноса, па после и осмех ироније преко лица.{S} Да, и тај звекет сребра би требао да је хармон |
| врши посао који воли.{S} Читало му се с лица убеђење да <pb n="27" /> ће Господ чути његов глас |
| како, сада тек упаде у очи сва љупкост лица тога лепог младића, и она скривено уздахну.</p> <p |
| воје нагло и неочекивано опорављала.{S} Лице се заоблило, плећа се попунила , а усне се руменил |
| Ана је свирала да занесе цео свет.{S} А лице јој је било мирно, свечано, срећно.</p> <p>Недић ј |
| ако док јој топлота крила не би осушила лице.</p> <p>У оном другом случају, Ана се знала подићи |
| " /> још имао у очима, котрља му се низ лице. </p> <p>Ана је имала да управља хором у првој пол |
| рљају од ланаца и ватре.</p> <p>Лице уз лице, коса у коси, дах у даху, занесени, своји, сами, т |
| е преко чела и преко половине образа, и лице дође тако мајушно и смешно као да само из себе вир |
| је гледала у потпуно преображене очи и лице Пашковићево .{S} Била је у неприлици шта да одгово |
| дну срца, она га се мало бојала.{S} Али лице њено се прелило благим, задовољним осмејком, чим ј |
| есао, и окренуо главу од ђакона.{S} Али лице његовог Иринеја, са знацима неправедног страдања н |
| лежи мирно, одмарају се ручице.{S} Али лице је бледо, и модре сенке почињу да се шарају по њем |
| поруменио, и скоро невесело је заклонио лице руком.{S} Владика опет, наслутивши одједаред да у |
| пролазност и смрт.{S} Жуто и набрчкано лице, шиљат нос, уска бледа уста, руке светитељске, без |
| дедином прслуку.{S} Имао је још и ситно лице, са два необично размакнута, <pb n="127" /> округл |
| рвом загрљају од ланаца и ватре.</p> <p>Лице уз лице, коса у коси, дах у даху, занесени, своји, |
| и његова, била на вратима смрти и пред лицем Господњим.</p> <p>Очи Анине су поглед свој положи |
| обро дошла ова шала.{S} Смејао се целим лицем, само су очи остале мирне, и, по нечему, биле сли |
| Доста је! — полетео је к њој с надом на лицу.</p> <p>Али кад је опазио да Ана непомично мирна с |
| рабро, окрећући према владичином гордом лицу своје.</p> <p>Владика је уздахнуо.{S} Тешко, и, ви |
| монах Иринеј је опазио да на владичином лицу дрхће израз праве, вреле среће.{S} Опазили су то м |
| од игала, а хладноћа је чисто гребла по лицу.</p> <p>На гробљу, није већ видела даље испред себ |
| се крсти.{S} Осетила је како јој се по лицу разлива бледило .{S} Али не бледило несвести или с |
| , устукнуо је натраг као ошинут, као по лицу ударен.</p> <p>— Истина је.</p> <p>— Кажите још је |
| ураве свиласте косе, и тако фине коже у лицу, да су крила носа и ушију чисто трептала под круже |
| рта лица и њихови изрази, мењање боје у лицу, покрети главе и двеју руку и промењљивост и влада |
| израстао је огроман чкаљ, модро црвен у лицу, са пернатом огрлицом око врата, и пун наоштрених |
| ђакон мирним, хладним гласом, а имао у лицу израз бола. — Будите храбри — понављао је он гласо |
| т...{S} И кад бисте знали шта ти акорди лично за мене значе!{S} Верујете ли ми да ја сваког бог |
| ила у своме месту као врло интересантна личност.{S} Али, људи као људи, нису били у стању замис |
| стаје на своје ноге и као музичар и као личност.{S} Осећала се јача, здравија и самосталнија но |
| црквеног певања треба да жртвујеш целу личну кариеру своју.</p> <p>Ани је тај формални, правни |
| } Слаб и сув.{S} Глас као шушањ јесењег лишћа.{S} Чисто боли његова старост.</p> <p>А никад, ни |
| насрнуо на високу, гранату платану.{S} Лишће, слепљено од прашине и влаге, растресло се, и сва |
| и .{S} Котрљају се као развејано јесење лишће.{S} А тамо унутри?{S} Стоје једно крај другога, с |
| ко је од истог тог руменила ружичасто и лишће на дрвету, ружичаст и Анин пас тамо у трави, ружи |
| се све стишало.{S} Ветар стао, опржено лишће висило као мртво, бубе зариле главу у песак.{S} И |
| /p> <pb n="126" /> <p>— Стари, ислужени ловац, је л те? — окренуо се владика Недићу, и климнуо |
| едала га наслоњеног на бојно копље и на ловачку пушку, гледала га на позорници, у двобоју и у з |
| ваки потез гудала, сваки глас може бити логична и техничка целина и програм неке мисли, али дел |
| багрема, лепши ми је био него после из ложе.{S} Дивоте живота виде најбоље они који напољу сто |
| епо једно чудо.{S} Ја сам пре био дивља лоза која никад цвета нема.{S} А сада, усред ове несрећ |
| над којом се лелујала завеса од винове лозе.{S} Ветар је дувао, ластар се плео у њену косу.{S} |
| S} Од појаса на више он је горео као на ломачи.{S} Црниле се само његове јако угасите очи.{S} С |
| .</p> <p>Служба се свршавала.{S} Ана се ломила као под шибама.{S} Да бежи?{S} Јер можда долази |
| је он далеко.</p> <p>Ану је дохватила и ломила силна чежња.{S} Осећала је узбурканост у прсима, |
| > <p>Монах Иринеј је дрхтао од бола.{S} Ломио је руке, гушио се.{S} Очи његове, светле и вреле, |
| о благо!{S} Куда се ви, нежно створење, ломите по гробљу у студено и зло зимско време!{S} Зашто |
| душе своје.{S} Страст ће нас можда још ломити , жеља још гонити и трести.{S} Али ће се смирити |
| <pb n="248" /> модре печате боловања и ломљења, и вољење наше је било и остајало само зимзелен |
| сима, буру у памети , светлаце у очима, ломљење у мишицама.{S} Стојала је у дрском неком љубавн |
| дним контактом посматрала прво преврат, ломњаву и ударце, који су без разлога или кривице падал |
| уву, хоће једно друго да исисају, у два лопова који краду и отимају најдрагоценије, и остављају |
| јонеза, на то кришчицу тонфиша, а на то лоптицу ајвара, чувши Недићкине речи, вратио је краљевс |
| у, смотава је у клубе, и хита у вис као лопту крпа.{S} У исти мах руши и лупа.{S} И у једном пр |
| видим, као да је цео овај свет у кожну лопту ушивен ...{S} Најзад, све ће бити јасно кад дође |
| јних копаља, није стигао да међу својим лордовима , херцозима и књегињама наслика и једног прав |
| и чарима обдарио.{S} А госпођа једна, с лорњоном, унела му се у очи, да се, како је објаснила, |
| е од мене!</p> <p>А ја га волим, љубим, лудо, безмерно, и не дам му даље!{S} Не дам, не дам, за |
| је у тај мах севнуло и пукао гром, оно, лудо и преплашено, стаде помамно да лаје, и брже на стр |
| згледала му је нарочито неприступачна , лукава и осветљива. </p> <p>Та завеса, живећи тамо унут |
| у човека и жену, у радознале туђине, у лукаве борце који добро знају да страст није слепа, нег |
| са неким испреплетеним, као недовршеним луковима и сводовима, нечег манастирски тајанственог и |
| рви мах заинтересује и заноси, претежно луксуз технике, и да у срцима модерних музичара има дод |
| евим очима се наднеле обрве у грчевитом луку — да ли сте га ма за часак један волели, Ана, гово |
| ис као лопту крпа.{S} У исти мах руши и лупа.{S} И у једном правцу котрља све предмете и њихове |
| на, се застидела.{S} Срце јој је почело лупати , и брзим кораком, поздрављајући хитно и ђакона |
| иша добронамерност, која зна за борбе и лутања њена, и стаје ближе уз њу зато што и одсудни тре |
| ачак сунчани млаз, осмејак неки који је лутао по цркви, шапат среће, све је то кружило око ње, |
| естаје оклоп зидова, да су они последњи луци кубета извијени напоље, у сусрет небу и бескрајнос |
| ом кандилу.{S} Тај пламен у вама, то је луча победе над злошћу у мени!{S} Знак од Бога, који ми |
| ктор Пашковић, са својих педесет четири љета, истера врага из торбе.</p> <p>Разговор је текао ј |
| вих руку и видела чело његово, бело као љиљан, она се само благо смешила.</p> <p>— Ана, реците |
| рква од живе мрежице биља са два висока љиљана као два витка торња.{S} А унутри је Христов гроб |
| њу његовом огледала се опет само љубав, љубав која осећа у себи моћ да јаким учини срце љубљене |
| или само ту љубав у вама.{S} Ту љубав, љубав жене, коју сам ја, женомрзац и познавалац жена, о |
| у руку, и са руком опроштење, измирење, љубав и сав живот свој.</p> <p>— Ана, ви се не љутите?{ |
| а, чиста, прва девојачка <pb n="233" /> љубав, она, која се баца и хита у љубљеног човека као ш |
| но.{S} Жеље њене су мале и испуњене.{S} Љубав њена је мир божји.{S} Оно неколико благих речи, ј |
| е, уста су шаптала неразумљиве речи.{S} Љубав та из олтара је тако дивна, тако јединствена на с |
| то је она могла тако необичну ствар.{S} Љубав њена се родила у цркви и живела само у цркви.{S} |
| ав своју <pb n="66" /> према монаху.{S} Љубав, која ће сва, у свима данима својим, бити борба з |
| {S} Али она крије и друго од других.{S} Љубав своју, разговоре своје с Иринејем, милости његове |
| а, витлејемски мирна, и пуна ружа.{S} А љубав је сан двеју руку које се над Христовим крстом гр |
| енат, милост и сажаљење.{S} Можда права љубав и није ништа друго него сажаљење.{S} Можда права |
| ујући да је то она велика, свемилостива љубав за којом је чезнуо.{S} И осећао је како се чаша њ |
| а онај први глас.{S} Је л' те да је ова љубав зато међу нама да будемо бољи, је л' те?</p> <p>А |
| ј боји у којој га божји дан пружа, и да љубав своју одели од осталог живота свога, тако, као шт |
| и и милост и сажаљење за љубав нашу, за љубав као такову, пуну грубости, насиља, досаде, свакид |
| а ?{S} Где су ми и милост и сажаљење за љубав нашу, за љубав као такову, пуну грубости, насиља, |
| ив љубави рећи, кад сваки човек само за љубав и живи!{S} Природа човечја је такова да негде, у |
| ера који завет свој сматра као борбу за љубав.</p> <p>Монах Иринеј је био уверен да Бог у човек |
| нестане и прође пре свега тога?{S} Чија љубав?{S} Можда моја, можда његова, можда обе. — Та је |
| је стојала слутња о бури живота и мека љубав за недужне жртве.{S} Рамена старчева се тужно сле |
| имао тешких часова.{S} Његова аскетска љубав за идеју лепоте, апстрактна и горда, испољила је |
| Па и кад је љубав дошла, чедна монашка љубав калуђера, пролеће је остало пролеће, све је било |
| црквом у себи.“ </p> <p> „То је монашка љубав.{S} Докле такву љубав имамо, ми смо, са једног гл |
| је тада с врелим усхићењем поздрављала љубав своју <pb n="66" /> према монаху.{S} Љубав, која |
| дица нарочитих околности, црква постала љубав и амбиција скоро сваког појединца .{S} Свет се уз |
| у мени има црква, има храм лепоте, има љубав, оно дакле што занавља моћ да човек остане веран |
| аквим мишљењем је упозорио оца њеног на љубав њену. </p> <p>У цркви, Ану је дочекало нешто нена |
| је, прође без љубави!{S} Ко би могао на љубав Ане Недићеве бацити анатему!{S} Ко би, после Ане |
| а мртво плеће Исусово.{S} Најлепша њена љубав је пала на Велики Петак.</p> <p>Кажите ми, о кажи |
| } Пребродићемо искушења! ...{S} Телесна љубав опада брже од цвета.{S} Речи, загрљаји, пољупци — |
| р сам, Иринеје.{S} Можда је то последња љубав коју ми чиниш.</p> <p>Монах Иринеј је побледео, а |
| а сахранила? ...{S} Господе Боже!{S} Па љубав је онда гробар и убојица, који, постепено, душу и |
| {S} Кад би се, ма за један тренутак, та љубав, која је он, могла њему и дати!{S} Кад би се само |
| је питала божје око: да ли је грешна та љубав , да ли ће Бог узети од ње монаха Иринеја ? </p> |
| не сме се развијати тако као што се та љубав развија.</p> <p>А да како се развијала него тако? |
| њу тако силно воли.{S} Силно.{S} Баш та љубав ми даје толико монашке снаге, да бих свакога демо |
| ви мој доживљај је моја чаробна и света љубав, до које сам се попела по кристалним степеницама |
| у нама остаје лепа и чиста монашка наша љубав! — Ана је грчевито зајецала. </p> <p>— Иринеје, И |
| очитавао ...{S} А према теби, сада, кад љубав већ носиш у срцу, како да се понашам!{S} Зар да т |
| и, и само ње су гладни и умиру онда кад љубав није више с њима.{S} И кад неко умре од глади, за |
| било, Ана, јер она није то што се зове љубав између човека и жене, и не сме се развијати тако |
| у лепоту музике.{S} Таква треба да буде љубав каква је и музика сама.{S} Црква треба да буде љу |
| е и музика сама.{S} Црква треба да буде љубав, јер је и музика црква. </p> <p>Волети, а не смут |
| <pb n="11" /> каква би требала да буде љубав у човеку, па да душа човечја могне попити сву леп |
| али врелији и силом ућуткиван, каква је љубав материна кад детенце у наручју њеном почиње да др |
| е ...{S} Да, она је јасно осећала да је љубав њена баш тих дана престала бити цела и неслућена |
| ле Ане Недићеве, још смео тврдити да је љубав сваке жене без разлике ружа у којој се укотурана |
| — Ни то не.{S} Него хоћу да кажем да је љубав страст, која до краја не може живети у цркви.{S} |
| ре тога, она је имала осећање као да је љубав њена мала једна скупоценост, затворена у кутију, |
| о годишње доба, пролеће.{S} Па и кад је љубав дошла, чедна монашка љубав калуђера, пролеће је о |
| да и бриге своје остави тамо где јој је љубав.{S} Ана храбро отисну од себе сумничење и плашњу. |
| и чинила ...{S} Ко је проговорио, ко је љубав моју изнео из цркве!</p> <p>Сирота Ана.{S} На сав |
| ти у цркви.{S} Не може, Иринеје, јер је љубав телесна пожуда.{S} Безбожна, демонска једна сила. |
| } Помогао му је да ипак нигде не одузме љубав, да не заборави ни последњег мрава.{S} Бог је умн |
| и шта она још хоће сем музике, и шта ће љубав <pb n="238" /> њена према Иринеју још донети сем |
| жарко, тако небески лепо волете, и кроз љубав Богу и песми служите.{S} Вас двоје сте два струка |
| } Бићемо јачи од тога, бићемо бољи кроз љубав своју!</p> <p>Монах Иринеј је положио руку на Ани |
| душу дроби пред њима!{S} Ја ћу баш кроз љубав према тој девојци доћи до савршеног монаштва !{S} |
| ега милостиво и тужно.</p> <p>Доброта и љубав је клечала око Ане, али Ана је била сирота и сама |
| метност своју посвећује Богу, а снове и љубав своју пружа простом једном калуђеру који лепо пев |
| уди једно другом милости чине, кад је и љубав међу њима само овејана, бескрајна и сажаљива мило |
| епше ћутећи разговарати.{S} Та зар се и љубав међу њима није и родила и развила тако да они ник |
| } И тек кад он зађе, онда су ми живот и љубав слатки, онда имам снаге за срећу и уживање.</p> < |
| тамо.{S} Тамо, где ће монах Иринеј дати љубав, велику и мучну, као што су и црква и музика вели |
| земље прска.{S} Видео сам у души вашој љубав једну, о којој анђели не сневају и о којој песме |
| па да и човек буке нов, Ани дође на ум љубав.{S} Није се збунила.{S} Мислила је она о томе већ |
| и ни последњег мрава.{S} Бог је умножио љубав у њему.{S} Откад Ану воли, он је изгубио последњу |
| а срца и лепоте у себи! </p> <p>Али ако љубав малакше, нестане и прође пре свега тога?{S} Чија |
| и држању његовом огледала се опет само љубав, љубав која осећа у себи моћ да јаким учини срце |
| одарите Богу, спасли смо се, спасли смо љубав своју, Ана, душо моја, бела, чиста и вечна!</p> < |
| — И знам да Богу то није криво.{S} Јер љубав моја према монаху није се још ни за часак оделила |
| навела, хиљадама намишљених нељубави у љубав преобратила.</p> <p>Ђакону се привидело да клечи |
| велом уоквирене очи.{S} И кроз те очи у љубав своју, у своје у цркви закопано благо. </p> <pb n |
| не, савлађује и као суви штап крха живу љубав, отима ми пољубац, мој пољубац, моју сласт, моје |
| м цркве и понашањем у њој показује живу љубав према једном вишем животу у човеку.{S} То је, как |
| p> „То је монашка љубав.{S} Докле такву љубав имамо, ми смо, са једног гледишта, савршена створ |
| ој, калуђер.</p> <p>Али ако Бог и такву љубав према монаху забрањује?{S} Не, то је немогућно.{S |
| вају и о којој песме не певају.{S} Прву љубав којој сам се дивио, и која је и мене нагонила да |
| Аном, осећао је нову, друкчију, силнију љубав према тој Ани Недићевој која је сада бедна жена.{ |
| због тога што је открио пред Аном своју љубав.</p> <p>Решио је дакле да ће се повући, да ће изб |
| детињски потанко је шаптала Богу своју љубав .{S} Од почетка до првог растанка, од првог погле |
| ред воли, а разорену или несрећну своју љубав носи са собом у манастир живота.{S} И ја верујем |
| > <p>Чудну моћ је имала Ана да ту своју љубав , за коју би људи рекли да се ничим другим не хра |
| Помози ми да велику, лепу и чисту своју љубав сачувам ...{S} Али, помажи ми само дотле, док пом |
| ла је Богу, као задужбину своју, велику љубав своју према слузи Његовоме.</p> <p>Ана се навикла |
| мора дуго и одрицати.{S} Ко хоће велику љубав да има, тај мора бити велик и калуђер.</p> <p>Ули |
| ах и аскет.{S} Човек може имати и чедну љубав према жени.{S} Пре бих се питао нешто друго: да л |
| а кутија с њоме заједно стављена у њену љубав, велику, самосталну, моћну, коју она уопште не мо |
| бави, и почео осећати једну, уједначену љубав за све што му је познато.{S} Показивао је знаке н |
| милости, чије аскетство осуђује себичну љубав не с тога да себе мучи, него да другима не чини н |
| ео вас, или само ту љубав у вама.{S} Ту љубав, љубав жене, коју сам ја, женомрзац и познавалац |
| ла у цркви и живела само у цркви.{S} Ту љубав није запалио ни пламен очију, ни стисак руку, ни |
| на створења.{S} Ми ћемо, дакле, кроз ту љубав, видети, постићи и имати идеал.{S} Какав мир то м |
| S} Престала је канда да осећа и види ту љубав као нешто придошло у своме бићу.{S} Нешто што се |
| знам: јесам ли заволео вас, или само ту љубав у вама.{S} Ту љубав, љубав жене, коју сам ја, жен |
| д кажем да сам заволео ваш живот и вашу љубав.{S} Победу вашу надамном, победу жене над женама, |
| ле све што је у њима било грома, песме, љубави и страха божијег.</p> <p> <hi>Велиј јеси, Господ |
| зми рецимо борбу између живота и смрти, љубави и губитка, младости и старости.{S} Сви ти разни |
| тај тихи и свети пољубац <pb n="51" /> љубави са његовом самоћом.{S} Јер он је осећао тај пољу |
| гиозна акорда: покривање детета крилима љубави, и крст који мајчина рука ставља јединчету на че |
| е заносила.{S} И гледала у ђакона очима љубави, носећи у исти мах, у зеницама тих очију, и крст |
| нашити се нећемо, моја Ана, моја вечита љубави!{S} Калуђери смо искрени и прави, јер калуђерске |
| ој!{S} Могу ли, па и смем ли што против љубави рећи, кад сваки човек само за љубав и живи!{S} П |
| {S} Мирна и свесна му је вратила поглед љубави погледом љубави.{S} И растала се од њега поносна |
| наху није се још ни за часак оделила од љубави моје према цркви, и од завета његовог, који је с |
| ио чист као поглед у биљке.{S} И сав од љубави и ничега више.{S} Бог ми је њу послао као највећ |
| г поноса његовог.{S} И не боји се такве љубави.{S} Мирна и свесна му је вратила поглед љубави п |
| вано, као прегршћу, баци сав чар њихове љубави одједаред у душу.{S} И успела је у том савршено. |
| монаштва !{S} Ја видим да је плод моје љубави лепота и жива црква! ...{S} Ја волим најлепшом < |
| убављу тако испунио душу, да су му уске љубави страсти изгледале потпуно туђе и немогућне.</p> |
| иво, ређали се моменти трагичне монашке љубави, коју усред првог страстног пољупца смрт треба д |
| сећање треба умети угрејати ватром целе љубави, бојама целе маште. </p> <p>Како је човеку уметн |
| и лепота.{S} Изгубио је своје поједине љубави, и почео осећати једну, уједначену љубав за све |
| оћа су ужасни, а, тако близу, душе пуне љубави и лепоте ... зар да њему на жао учини, зар да са |
| Ана!{S} Све оне фазе, кроз које обичне љубави цветају и зру, све те фазе су на нашој љубави ос |
| свршетак у мени.{S} У великој као море љубави мојој, која пије, пије, и у дубину своју вуче по |
| аму.{S} Може бити ...{S} Међутим, те се љубави немојте плашити ...{S} Тица једна, са седом ћубо |
| унисани епископ скрушеним гласом сироте љубави.</p> <p>Ђакона куцну нешто по гркљану.{S} Кроз д |
| воје, два украса рода људског, који сте љубави своје положили једно у друго <pb n="176" /> као |
| људи, као кутак један где има још чисте љубави за цркву и детињег веровања у божју милост.{S} Ч |
| простор, општа нека кућа и дом највеће љубави.{S} Ту своју шетњу по порти је највише волео ран |
| ве дотле станује док у њему има искрице љубави за псето једно, за слику једну, замисао једну.{S |
| ти да твоја младост, Иринеје, прође без љубави!{S} Ко би могао на љубав Ане Недићеве бацити ана |
| , оплакујемо сваки онај дан који је без љубави и миловања прошао ... <pb n="170" /> Воли је, во |
| путем морали отићи ?{S} За час само, и љубави наше не би било, не би је било, Ана, јер она ниј |
| проблема , хитала у екстазе херојства и љубави, издизала на висове триумфа и гурала у амбизе ка |
| и ту негде, сасвим близу, на овој земљи љубави и лепоте, међу онима које ништа не боли, и који |
| не чини неправду.{S} Јер људи су гладни љубави, и само ње су гладни и умиру онда кад љубав није |
| у лешина ...</p> <p>Али, ето, и у мојој љубави има меланхолија .{S} Видим и ја хладан један мес |
| је мора бити у сваком човеку и у свакој љубави, лежала је још неразвијена и хладна.{S} Негде у |
| ећам ли ја ту границу у својој монашкој љубави?{S} Има ли и код мене већ мртвих и заборављених |
| што је другога волела, преокрет у њеној љубави значи, за мене, појаву ниског реда, без финих мо |
| са слутњом.{S} На души њеној, препуној љубави , нигде није било ранице ни крваве пегице.</p> < |
| осно, да је срећан и пресрећан у чистој љубави својој.</p> <p>— Срећан сам!{S} Срећан сам бескр |
| цветају и зру, све те фазе су на нашој љубави остављале <pb n="248" /> модре печате боловања и |
| љив, знао је оценити шта се све у нашој љубави стекло, и шта све она може дати, и крио ју је с |
| на му је вратила поглед љубави погледом љубави.{S} И растала се од њега поносна, као да је нешт |
| ати кад једно биће новим тешким заветом љубави помаже завет монахов према Богу.{S} Кад то биће |
| емирује. <pb n="64" /> Престала је да о љубави својој задаје себи питања.{S} Престала је канда |
| и широм раскриљене, и да се види гњездо љубави њене.</p> <p>Тек пошто се служба свршила, клекну |
| е било ни трага гњеву.{S} Пуно, препуно љубави и суза, гледало је у Ану као и око оца њеног.</p |
| ад неко умре од глади, зато је умро што љубави за њега није било.</p> <p>А сад, кад је ипак дош |
| и, жури ...{S} Можда сам на први покрет љубави требала одмах навалити камен растанка, камен веч |
| :</p> <p>„Поред заноса и дивљења има у љубави, као важан, можда важнији елеменат, милост и саж |
| еко је развијао тему да највећу срећу у љубави доживљују несрећно заљубљени.{S} Доктор Пашковић |
| с њоме, зашто се тако журио ка подневу љубави своје, зашто је тако брзао да јој целу своју душ |
| е, и јако са слабим се сједињава у жару љубави, из које су, као два близанца, никла она два вит |
| њега, који се усудио да савлада пољубац љубави моје, да га обезвреди и увреди, и да мене остави |
| ? — Ко се још цвећа бојао!{S} Ко се још љубави плашио ! — храбрила се Ана.</p> <p>Али ти калуђе |
| .{S} У просторе који су испуњени уским љубавима хероја, крвљу, блатом, немоћи, рушењем и пропа |
| да таквих пољубаца ћу ишчупати из њега, љубављу , заповешћу, игром, варком, силом, лажју, чиме |
| ене и у живот њен.</p> <p>Анине дубоке, љубављу испуњене очи, окретале се некуда за даљином.{S} |
| ..{S} Ја волим најлепшом <pb n="171" /> љубављу на свету!{S} Благослови, Оче, заљубљеног калуђе |
| з катастрофе у којој пропада и дух ?{S} Љубављу не може, али милошћу и сажаљењем <pb n="219" /> |
| блаци плаше. — Калуђер сам свом душом и љубављу својом!{S} Калуђер ћу остати до краја живота св |
| вији .{S} И најзад је том свемилостивом љубављу тако испунио душу, да су му уске љубави страсти |
| чедан, идеалан живот, са једном великом љубављу, којој не прети ни пролазност ни неверство.{S} |
| ледом забуктало скоро неком материнском љубављу.{S} Желела је да клекне пред сироче, и да га сл |
| е сам вратити онамо где сам био окружен љубављу и пажњом.{S} А касније, кад је из мојих одговор |
| занела од среће, раслабила, и бацила, с љубављу својом, и сву снагу своју Иринеју пред ноге, за |
| а, реците ми штогод! — молио је ђакон с љубављу у очима, и дохватио је Ану за руку, јер је виде |
| ћан сам!{S} Срећан сам бескрајно, јер с љубављу мојом добро у мени расте!{S} Ја служим Богу, цр |
| не стародревне , <pb n="185" /> досадне љубавне путање, којом, кажу, свако мора проћи. </p> <p> |
| ро материнског сажаљења, час од страшне љубавне неситости којој је и вечност кратка. </p> <pb n |
| да је жена зло.{S} Питам се : зашто је љубавни уплив жене увек и уплив проблема и бола?{S} Бој |
| и и беле чистоће. </p> <pb n="30" /> <p>Љубавни снови Анини нису били слике које долазе и прола |
| је збиља замирисао ружом.</p> <p>То је љубавно чекање из ње уздисало.{S} Али не нестрпљива, за |
| з гудала.{S} И мољење једно, скрушено и љубавно, да музика да гласа ономе што човек у души носи |
| девојке, и пред тим сузама које су прво љубавно благо његовог живота.{S} Њему се чинило да цело |
| м растављени од капеле и олтара, читају љубавно писмо жене ...{S} Да ли обојица грешимо против |
| од свега тога! — преливао је Ану талас љубавног сећања и разоружавао њене мисли. — И знам да Б |
| {S} А на другом се омладина препирала о љубавној срећи.{S} Неко је развијао тему да највећу сре |
| мишицама.{S} Стојала је у дрском неком љубавном заносу, и радовала се што ће идуће недеље та ч |
| .{S} А завршила је са једном старинском љубавном мелодијом неког ретко извођеног талијанског ма |
| ла оздравити и оживети?{S} И сада, ето, љубазне ваше речи чујем ја само кроз те тонове који у м |
| ?{S} Можемо заједно — казала му је врло љубазним тоном, тоном позива, који је Пашковић једва и |
| ете нешто да ми кажете — гледала је Ана љубазно испитујућим погледом у монаха Иринеја.</p> <p>— |
| — окренуо се владика Недићу, и климнуо љубазно главом псету.</p> <p>— Да, Преосвећени, мој доб |
| товдан је освануо леп.{S} Некако млак и љубак у тишини дебелог снега који је још непрестано пад |
| ну се привидело да клечи пред Аном и да љуби руку њену, у сребро и драго камење оковану ...</p> |
| и вернима истинском службом слуге који љуби своје господаре, који место беле погаче белу своју |
| пископ је грлио ђакона Иринеја , Ана је љубила мале своје певаче, а срце Богородичине Цркве, ка |
| те покријем — скидала је Недићка Ану, и љубила је по хладним образима.</p> <p>Ана је бризнула у |
| је Ана сагнула главу, и дугим пољупцем љубила освећену књигу божју. </p> <pb n="95" /> </div> |
| екана, врела уста, и склањали их опет и љубили једно другом руке, и кидали се да беже, и враћал |
| /hi> нећу даље да идем ...{S} Љубим га, љубим га ... али не Иринеја, не, него тај отети пољубац |
| ље, даље од мене!</p> <p>А ја га волим, љубим, лудо, безмерно, и не дам му даље!{S} Не дам, не |
| то <hi>ја</hi> нећу даље да идем ...{S} Љубим га, љубим га ... али не Иринеја, не, него тај оте |
| p>Љубим те, и не желим да те познам.{S} Љубим свирку твоју, и не желим никада да је чујем“. </p |
| се дивио, и која је и мене нагонила да љубим ...</p> <p>— Ја волим, госпођице Ана!{S} Али, вер |
| воје неће ништа да виде.</p> <p>А ја те љубим.</p> <p>Љубим те, и не желим да те познам.{S} Љуб |
| облака, из кога никад не излазиш.{S} И љубим те непознату, и чезнем за свирком твојом, никад н |
| не Иринеја, не, него тај отети пољубац љубим, и вратићу га, и узећу га, јер је мој, јер је до |
| а да виде.</p> <p>А ја те љубим.</p> <p>Љубим те, и не желим да те познам.{S} Љубим свирку твој |
| стан?{S} То је мој мали пријатељ, и мој љубимац — дрхтале су јој усне.</p> <p>— Болесно је најс |
| S} Можда сва тројица.{S} Можда само њен љубимац, најстарији, Бошко, озбиљан, паметан дечко, кој |
| не дође каква порука од малог њеног... љубимца. </p> <pb n="201" /> <p>Стајала је и чекала и с |
| ла идеја да још више дирне у срце свога љубимца, и да га, на тај начин, приволи на путовање, и |
| радошћу гутао сјајне, горде речи свога љубимца.{S} Часом се опет питао: да ли је његов Иринеј |
| јецање.{S} Владика је држао главу свога љубимца, и шаптао нешто у себи.</p> <p>— У тешким часов |
| наслутивши одједаред да у души његовог љубимца има бол, разњежио се сасвим, и, место да нешто |
| увиди, и топлим речима је убеђивао свог љубимца да нигде нема лепшега храма.</p> <p>Али, једног |
| ео к њој, стезао је нечим што зазиђује, љубио јој руке, косу и чело, и то опојном једном врелин |
| латном обручу.{S} Сагао ју је сасвим, и љубио Анине прсте дугим, врелим пољупцем, који се упија |
| ђерио!{S} Није истина да калуђер не сме љубити жену! — заносио се ђакон својом идејом. — Није и |
| ла душа пре него што коначно излети.{S} Љубичаста свилена постава стојала је старцу тако невесе |
| а Мајку Божју, такође брзо, само у скут љубичасте њене одеће, и изашла збуњена и сагнуте главе. |
| ја осећа у себи моћ да јаким учини срце љубљене жене.</p> <p>— Како ће се све то свршити, Ирине |
| 3" /> љубав, она, која се баца и хита у љубљеног човека као што се прокључали горски извор баца |
| пала је већ сасвим пред зору на пољупцу љубљеног човека.{S} Први зраци сунца нашли су је насмеј |
| главни солист пред престолом Господњим љубоморан на њу. </p> <p>Ана је тешки и напорни свој по |
| лих узбуђења кривице, плача, опраштања, љубоморе и среће, Иринеј и Ана су и знали и не знали шт |
| овима није било ни питања, ни сумњи, ни љубоморе, ни тежње да и вољен буде онај који воли.{S} С |
| себична и страстна, махнито заљубљена и љубоморна на све среће, животе <pb n="135" /> и људе, и |
| као снег, са риђастим дрским носем, и, љубоморно што од Аниних ногу ништа за њега није остало, |
| Саслушајте ме до краја.{S} Ви, ви која људе преобраћате, душе исцељујете , чуда и величине из |
| арни несташлук.{S} Одлично је имитовала људе, а нарочито начин како говоре и певају.{S} Она је |
| ужала руку.{S} Тупо и хладно је гледала људе око себе, па и монаха Иринеја.{S} Учинила је затим |
| о, господо.{S} Преврћући и себе и друге људе толико помно, тај човек мора бити да ипак тражи не |
| текле.</p> <p>Он мора чувати од заразе људе у цркви, и децу у гимназији, и сваког голог, болес |
| стивна наша црквена музика навраћала је људе да воле и да заволе Бога.</p> <p>Глас о том велича |
| а на све среће, животе <pb n="135" /> и људе, и у исти мах опора, поносита и непорочна — она је |
| ивеле, зидови су шумили одјеком певања, људи су клицали, жене су целивале <pb n="137" /> владич |
| а прославила двадесет шести дан рођења, људи су, напослетку, решили , како који, или да има одв |
| иче: <hi>Вонмем:</hi> Богу се окрените, људи, јер се светиња дешава у олтару. </p> <p>За Ану је |
| ичина Црква је изгледала као игралиште, људи као деца, а деца као рајско цвеће.{S} Крилата једн |
| као врло интересантна личност.{S} Али, људи као људи, нису били у стању замислити дугачку пута |
| а, стихари на деци су били много стари, људи су дошли окисли и прозебли , Христос се сакрио за |
| /p> <p>Мало по мало, жагор се стишавао, људи се разилазили, улице се празниле.{S} Облак један , |
| Цркве!{S} Људи су долазили да га чују, људи су долазили да га виде.{S} У тамно вишњикастом сти |
| а долази друга занимљивост.{S} Да т. ј. људи, који сасвим далеко стоје од горњег случаја, који, |
| о тај нови ђакон Богородичине Цркве!{S} Људи су долазили да га чују, људи су долазили да га вид |
| ветар случајно још није раздувао ...{S} Људи су сироти и бедни, живот је тако кратак, у старост |
| ласове кроз једну, своју душу слива.{S} Људи су узбуђени.{S} Има их који се с колена не дижу, к |
| иле до значаја и вида ретких лепота.{S} Људи су осетили силну моћ праве, велике уметности.{S} А |
| е службе, стојали су опет њих троје.{S} Људи су гледали ту лепу слику.{S} Сви троје у црно.{S} |
| дан раскошни концерт црквене музике.{S} Људи се предавали нечем новом.{S} Освајало је искрено о |
| жари, на многим капијама црне табле.{S} Људи утучени.{S} Млитава корака свршавају своје послове |
| свирка није престала.{S} Па и после.{S} Људи су пролазили крај њега у овом и оном правцу, а он |
| луга девојке коју сте и Ви запазили.{S} Људи тврде да је преокрет настао од времена када је она |
| це је сада спадао и доктор Пашковић.{S} Људи су, наравно, констатовали тај факт, али им се, пор |
| ина каденца Аниних чаробних прстију.{S} Људи су гутали не знајући шта гутају.{S} Једнако су заг |
| је пролетао тих и спор, као да спава, а људи су пролазили некако побожно и смирено, као да сви |
| ата, и у цркви да је празно и тишина, а људи само с поља да обилазе око ње, и да чисте своју ду |
| већ прошло како је епископ отпутовао, а људи свеједнако мисле и говоре о свечаности, и још ника |
| Ви, дакле, држите да је црква једно, а људи друго.{S} Не може се служити цркви, а да се не слу |
| пљицом росе на глави, мирно спава.{S} А људи ?“</p> <p>„Још сам, час демон, час светац, час глу |
| изгледао црн као злокобни гавран.{S} А људи, који се разилазили равнодушно као да нико ништа н |
| ђем у цркву пре почетка службе.{S} Када људи, тутори и црквењаци тумарају без реда, врата шкрип |
| осити Иринеј, тај господар над хиљадама људи — како је он сада удаљен, недостижно удаљен од ње |
| на свету!{S} Девојку, која је хиљадама људи Богу привела, хиљадама грешника на кајање навела, |
| и срећним осмесима, који се јављају кад људи једно другом милости чине, кад је и љубав међу њим |
| можда обрадовао?{S} Да ли је он јачи од људи који се нису Богу заветовали ?{S} Да ли је та црна |
| ђеље, са вером да су све досадашње муке људи морале бити, а да одсада долази само добро и лепо, |
| е може се волети црква, а да се не воле људи.{S} Једно се без другога исто тако не да замислити |
| <p> Мајински жмирну.{S} Онако како чине људи кад хоће да сакрију реп некој репатој мисли.</p> < |
| ну сиву и жалосну празнину.{S} Комешање људи је додуше ишло на то да ту празнину испуни, али он |
| убља и све шира.{S} Учинило му се да се људи необично много крсте, и да то раде некако брижно и |
| ет сата.{S} Ваздух је тако отежао да се људи чисто гушили у њему.{S} Пала је и нека, за то годи |
| е, душе исцељујете , чуда и величине из људи мамите, песмом својом мртво камење потресате, да л |
| су били начичкани радозналим главама, и људи су са дирљивим поштовањем поздрављали старца, не с |
| на зато што је камен био одвише тврд, и људи се уморили да га раде.{S} И онда је неком дошла ид |
| екивани су са <pb n="7" /> узбуђењем, и људи се скупљали из околних места тако као што се ваљда |
| оштане буктињице у рукама старих жена и људи.{S} Олтар се чинио мрачна пећина од црног мрамора, |
| дорађен или потрошен.{S} Испрезали се и људи.{S} Једни, који су тешко радили , а нису у том рад |
| мала Ана да ту своју љубав , за коју би људи рекли да се ничим другим не храни до глађу, носи у |
| о, и ако се с музиком још настави, први људи ће морати изаћи на месечину, и вечерати својим рођ |
| ом путањом свију?{S} Да ли су збиља сви људи потпуно исто семе, из кога ниче потпуно иста биљка |
| р је, али је несрећан .{S} Можда су сви људи, који мудрост изаберу, несрећни људи.{S} На челу в |
| на служби као и обично.{S} Т. ј., други људи су то можда звали обичним, а за Ану је то било, ка |
| но исто рећи.{S} Колико пута су и други људи то исто помислили и говорили, али нико још није ов |
| ги Иринеје, сви без разлике само нејаки људи.{S} Шта да ти кажем ?{S} Дражи си ми од рађеног де |
| оног ведрог живота који ни историја ни људи не бележе.{S} Не бележе га, јер тај живот не значи |
| Ви ми овде изгледате као неки изабрани људи, као кутак један где има још чисте љубави за цркву |
| и тела и духа, коме се болно растужени људи тако радо предају.{S} Није свирала, није читала, н |
| .{S} Једва створени, а већ претенциозни људи тражили су од Арханђела Гаврила да пева и Бетовена |
| њених снова: да у цркви служе само они људи који силу уметности носе и у телу и у души, који и |
| тешко јој је лежало на срцу.{S} Болесни људи, јесен, самоћа њена ...</p> <p>Ишла је лагано, зас |
| ви људи, који мудрост изаберу, несрећни људи.{S} На челу владичином, међу многим ситним и попре |
| .{S} Зашто Ана и он нису први безгрешни људи ? ... </p> <p>И зашто се и он тако журио са ствара |
| и мати ... не, они су већ сасвим стари људи ... али доктор Пашковић каже ...</p> <p>Дунуо је в |
| Свечано је и побожно.{S} Анђели и добри људи су на земљи.{S} Још тише.{S} Хаоса више нема.{S} П |
| ао под нож иду пред суд лекара, да и ти људи не налазе друго, искреније и топлије питање, него |
| ана.{S} Почела се забављати посматрањем људи који су силазили низ степенице у порту.</p> <p>Гле |
| Нечујно корачајући , са мртвом тишином људи у стопу са собом, прокрчио је ђакон светлој књизи |
| сом песме, са погледом Христа и осмехом људи.{S} Нека бескрајна нежност и сажаљивост би га обуз |
| интересантна личност.{S} Али, људи као људи, нису били у стању замислити дугачку путању, по ко |
| Ни они, који су иначе познати били као људи велике, или бар свеже глади, нису те вечери слатко |
| ошћу, и мало му је било волети неколико људи, неколико ствари, неколико истина и лепота.{S} Изг |
| с хора, и опет јој је пало на ум да то људи сенку хоће да обуку.{S} Бојала се да ће се старац |
| его да другима не чини неправду.{S} Јер људи су гладни љубави, и само ње су гладни и умиру онда |
| ице, црква толико апсорбује , да су вас људи изгубили.{S} То тек не <pb n="152" /> може бити ни |
| е зубе оним страшним стиском који имају људи што све прегоревају.</p> <p>— Бојите се и верујете |
| авог и лажног суда <pb n="199" /> свију људи, па и њеног.{S} Срце Анино се испунило немоћним, г |
| охујалих хришћанских столећа.{S} Кад су људи ваљда са потпуно мирним савестима ишли у цркву.{S} |
| ће Недића.{S} То је давало повода те су људи, од времена на време, упадали у стару своју радозн |
| о коме сам говорила.{S} Монах, од свих људи на свету, има најлепшу борбу.{S} И ако је уметник |
| ојим Христос испуњава душе једноставних људи, а и сав хаос, који име Христово у души већине нас |
| огледом по пуној цркви свечано обучених људи, и одједаред, с леве стране крај стуба, у шаренилу |
| на, ви једина, у реду толиких заслужних људи с којима сам у дугом свом животу имао додира, у ре |
| у тиња фина она срећица смирених старих људи који се могу разњежити за сваку маленкост .</p> <p |
| сакупљеним људима.{S} И ма да је од тих људи само мало њих познавао, осећао је да многи међу њи |
| јег благослова и божје милости. </p> <p>Људи нису скидали погледе са ђакона, смешили се на њега |
| заше и знаци непогоде у времену.</p> <p>Људи су застрепили.{S} Као оно што кроз шуму уме проћи |
| је од тога неку силну надмоћ над свима људима.{S} Достојанство неко.{S} Живот њен дакле није в |
| поглавицама, са литијом и молитвом, са људима у свечаном оделу, бабама у тешкој црној свили, и |
| p> <p>— Ушао је Бог у мене — говорио је људима који се око њега купили као на чудо.</p> <p>А у |
| може се служити цркви, а да се не служи људима .{S} Не може се волети црква, а да се не воле љу |
| стварима.{S} Осврнуо се затим по другим људима који се разилазили , али никога згодног није про |
| тако од срца вољно и Богу и сакупљеним људима.{S} И ма да је од тих људи само мало њих познава |
| иши живот, које је дужности своје према људма и хвалу своју према Богу одавало на срдачан, али |
| да и има тако много калуђера међу свима људма, јер, Бог, лепота и чедност, то је један исти зав |
| жасно је гледати како се невина, Богу и људма недужна дечица даве и у круте лешине претварају . |
| исти мах, може бити јако близу и Богу и људма.</p> <p>Излазећи из цркве, монах Иринеј је носио |
| зна.{S} Најзад, ако Бог одиста види сва људска лица, испегана знојем рада, страха <pb n="36" /> |
| божјег је пролазила по вароши, а немоћ људска је покорно чекала ударац.</p> <p>Нешто хуји.</p> |
| једаред нада.{S} Благородни цветић душе људске, који, под једним једитим зраком, и на камену цв |
| ти.{S} Огорчење болесниково због немоћи људске, због немоћи природине, било је страховито.{S} Ј |
| ли Бог није милостив.{S} Него су животи људски тако чемерно бедни, да се понеки пут <pb n="182" |
| јаве, бришу се из реда високих тековина људских.{S} Зато човек, човек као природа, жели на попр |
| ако је страшан, строг и суров завршетак људских живота ...{S} Како је све у животу ташто и без |
| S} Како ћете вас двоје, два украса рода људског, који сте љубави своје положили једно у друго < |
| и цвеће, мирне, безгласне жртве сваког људског весеља.{S} Неки су завидели владици, неки су га |
| ете у чудној некој колевци, коју музика љуља, час опет да сам мртав у гробу, и анђели да надамн |
| махао као да на оним сребрним ланчићима љуља колевку са <pb n="21" /> малим Христом.{S} А кад з |
| лио десном руком, и љуљао је као што се љуља дете кад треба да заборави оно од чега се поплашил |
| у некој пријатној несвести, која ју је љуљала као мајка дете.</p> <p>Али одједаред ју је обузе |
| еју, који ју је загрлио десном руком, и љуљао је као што се љуља дете кад треба да заборави оно |
| адњих, дуго држаних тонова свира слатко љуљукање материног крила и озбиљни куцањ шеталице на са |
| ограду пред собом гледа комешај живота, љупко се смеши, воли, разуме <pb n="184" /> и опрашта, |
| Симфоније</title></hi>. </p> <p>Како је љупко и чисто свирала онај једноставни завршни мотив мо |
| ирода да потражи своје.{S} И како је то љупко, како је то дивно, кад се зелена грана девојачког |
| ли су још једнако разговарали, главе су љупко климале, уста се смејала, лица сијала благошћу и |
| ни сама како, сада тек упаде у очи сва љупкост лица тога лепог младића, и она скривено уздахну |
| ону с којом се човек затвара у орахову љуску, и ништа му више не треба. </p> <pb n="242" /> <p |
| задрхташе, а у углу ока затрепта мала, љута једна звездица . </p> <p>Ђакон је ћутао.{S} И епис |
| , не као данас, не као сестра, него као љута гуја, која ће јој тело кидати и душу испијати траж |
| едну флашицу , под исту етикету: отров, љути отров?</p> <p>Те вечери, монах Иринеј је записао у |
| жене брбљају, деца се довикују, неко се љути и прети, продавач свећа гласно рачуна и звецка сит |
| аме постајале драге.</p> <p>Ана се није љутила на рецитаторе без гласа.{S} Постепено, она је то |
| огатог времена своје маште.{S} Недић се љутио, а Ана се слатко смејала.{S} Сва некако раскошна, |
| .</p> <p>У то је дунуо ветар, и тако је љутит ушао у травник, као да сваку поједину сламку хоће |
| ворите хладно, скоро непријатељски .{S} Љутите ли се, Ана, је ли то казна?{S} Ја се ипак надам |
| сав живот свој.</p> <p>— Ана, ви се не љутите?{S} Чујте како је дошло.{S} Писали сте ми да збо |
| о. </p> <pb n="169" /> <p>— Хоћеш ли се љутити ако те замолим да ми Анино писмо још једаред про |
| купо стало.{S} Наиме, кад чујем да жена љутитим гласом виче:{S} Јово! ја се направим одсутан , |
| пуној сувоћи.{S} Псетанце скочи, зарежа љутито, и поче тражити кривца.{S} Али кад је у тај мах |
| он се због немара и неувиђавности Анине љутну, и доста оштрим тоном одсече: </p> <p>— Волиш ли |
| е, у гласу одраслог човека, остану само љушчице пепела, фина она меланхолија што неминовно прат |
| био ученик и дете Христово, а одсада , ма шта да буде, то више бити неће.{S} Да, ђакони су дец |
| њом је мотрио да ли она иде.{S} И онда, ма да је Ана долазила сама, и места за пролаз било и од |
| крену скромно у страну калуђеру с пута, ма да су двокрилна врата била и одвише широка.{S} Ђакон |
| ти гласник у његову душу!{S} Кад би се, ма за један тренутак, та љубав, која је он, могла њему |
| и вечито, као што је један и вечит тон, ма да <pb n="216" /> је, наизменце, и певао у песми и ј |
| рочитим благословом благосиља ону руку, ма да Ана не може да се окрене олтару.{S} Стари владика |
| вему ти не могу помоћи, али једну жељу, ма коју, могу ти испунити.{S} Промисли , реци ми, и бић |
| је имао и кључ од тих врата, да и ноћу, ма у које доба, и ма колико пута сме доћи, био је докто |
| ење загонетци.{S} Не.{S} Сачекати треба ма коју извесност, јер су неразрешене муке теже од свег |
| е обрве у грчевитом луку — да ли сте га ма за часак један волели, Ана, говорите истину, Ана! — |
| b n="62" /> несрећни музичар оставио да ма ко покуша назидати и створити његово дело.{S} Музичк |
| тих врата, да и ноћу, ма у које доба, и ма колико пута сме доћи, био је доктор Пашковић .{S} И |
| вољно и Богу и сакупљеним људима.{S} И ма да је од тих људи само мало њих познавао, осећао је |
| и дошла.{S} Хтео би да се види с тобом ма на два три минута, каже, у данашњи дан. — Недићка по |
| усплахирено: </p> <p>— Ана, јесу ли вас ма за тренутак узнемириле Пашковићеве речи ?{S} Јесте л |
| зато и има снаге, што има смрти .. .{S} Магдалена је наслонила образ свој на мртво плеће Исусов |
| а собом дугачки црвени ђердан .{S} Гле, магла, тешка оловна магла се поплашила од црвеног ђерда |
| ем.{S} Опазила је као да се ту, напољу, магла згушњава .{S} И снег је био друкчији.{S} Пахуљице |
| ни ђердан .{S} Гле, магла, тешка оловна магла се поплашила од црвеног ђердана! — смејао се снег |
| ека, за то годишње доба сасвим необична магла, дебела и влажна, под којом као да се топиле куће |
| ужурбано летеле тице.{S} Бегале из сиве магле у жутило злог неког облака, и стрмоглављивале се |
| авало.{S} Ана се грчила као сув лист на магли.{S} Шта ће сад бити?{S} Оба крила двери је свеште |
| као велика игла, пробушило је рупицу у магли, и вукло за собом дугачки црвени ђердан .{S} Гле, |
| очео, преврћући се од смеја, да заузима маглино место.{S} На крају црвеног ђердана је висило су |
| опало је дебело иње, нека свечано тужна маглица је обавијала предмете, снег је пролетао тих и с |
| једним још зимогрозним виноградом, и у маглици једној, пуној летње врелине.{S} Застала је да ј |
| <pb n="166" /> <p>Силна ветрина дохвата маглу, смотава је у клубе, и хита у вис као лопту крпа. |
| ас снажне једне јасности нагло је однео маглу испред унутрашњих његових очију.{S} Осетио је да |
| дијом неког ретко извођеног талијанског маестра.</p> <p>— Та песмица, то је цијук зеленог дрвет |
| су у гомилама за њим.{S} А он их је све мазио, и слушао их, и годило му је да буде <pb n="48" / |
| . све оно у Ани што је било детињасто , мазно, лаковерно, срећно и милостиво .{S} Ана је старил |
| највише воли бело месо.{S} Напослетку, Мајински је млад човек, опраштало му се.{S} Али доктор |
| замислити без моје десне руке.</p> <p> Мајински жмирну.{S} Онако како чине људи кад хоће да са |
| јој говори млади адвокат Мајински .{S} Мајински је такође био добар свирач, али његова друга а |
| да изађе напоље , јер га неко тражи.{S} Мајински се извинио .{S} Ана је остала сама.{S} Многе с |
| ли, и сви су право у њега упрли очи.{S} Мајински такође, али је ипак стигао да опази како је Ан |
| е Мајински поцрвенео , па чак и како је Мајински направио гримасу , да сем једнога Бога никоје |
| е и Иринеј поруменио , па чак и како је Мајински поцрвенео , па чак и како је Мајински направио |
| једна.</p> <p>— Тако дакле! — смејао се Мајински више из грла него из срца. —- Онда бисте можда |
| ета још није ни почело, а овај несрећни Мајински ће већ свих седам смртних грехова имати на душ |
| је ушла собарица, и јавила да господин Мајински треба часом да изађе напоље , јер га неко траж |
| те вечери слатко вечерали .{S} Адвокат Мајински је двадесет минута дуго чистио једно пилеће кр |
| но слушала шта јој говори млади адвокат Мајински .{S} Мајински је такође био добар свирач, али |
| ипак несравњено више добра него адвокат Мајински. </p> <p>— Ви као да хоћете нешто да ми кажете |
| копкао је Ану неки несташлук да наједи Мајинског.{S} Али се необично изненадила кад је опазила |
| слабо долазите у цркву — смејала се Ана Мајинском у очи. — Ви, дакле, држите да је црква једно, |
| и њега ради, ни себе ради.{S} Сем тога, мајка ваша нешто разговара с њим.</p> <p>Ана бризну пла |
| рвене капље на грлу детињем.{S} Крв.{S} Мајка је напољу и не види крв.{S} Не види да нож пролаз |
| Деца и иконе вас чекају, и тужни су.{S} Мајка Богородица, у жеженом злату и драгом камењу, чека |
| ли, што још више може и зна него његова мајка.{S} А ми стојимо, немоћни и бедни, и плачемо.{S} |
| га нудили јелом, њој је падало на ум да мајка њена покушава сенку да нахрани ...{S} Али како му |
| ванка једна.{S} Успаванка којом је моја мајка успављивала јединче своје ...{S} Срећа и бол моје |
| се на њу могла ослонити стара, жалосна мајка.</p> <p>Иринеј?</p> <p>Ах, Иринеј!{S} Тај високи, |
| Поседела би још, али се бојала да ће се мајка бринути.</p> <p>Пролазила је поред капелице.{S} Н |
| ма!{S} Не, не, боље је да не дође.{S} И мајка ваша се самном слаже.{S} А ви?{S} Иринеју сам каз |
| ијатној несвести, која ју је љуљала као мајка дете.</p> <p>Али одједаред ју је обузео немир.{S} |
| {S} А владика је њега чувао и пазио као мајка.</p> <p>Монашки завет се младом калуђеру чинио ка |
| како је дошло.{S} Писали сте ми да због мајке не можете на гробље.{S} Ја сам осетио да вам је м |
| ном Матере Божје, сетио одједаред своје мајке, и осетио потребу да сагне главу и да јој нешто п |
| а јединче своје ...{S} Срећа и бол моје мајке, моје сироте мајке...</p> <p>Први тактови су били |
| срце Богородичине Цркве, као срце сваке мајке, прострло се по поду, и чекало да деца његова пре |
| онаха Иринеја више годи него брига њене мајке.{S} Али јој се ђакон ипак чинио тако мило наиван. |
| онова — уздаси замишљене, некуда занете мајке — гуше и притискују малу аријицу која се сама од |
| {S} Срећа и бол моје мајке, моје сироте мајке...</p> <p>Први тактови су били доста стереотипан |
| ину душу.{S} Ана је покушала да се сети мајке, Христа и цркве.{S} Сећала се и монаха Иринеја, у |
| ва слика.{S} Мурилови херувими који око Мајке Божје поју — шаптао је владичин ђакон другом ђако |
| лост у очима гаси, глас у грлу дави.{S} Мајко Божја, научи ме где треба стати ...</p> <p>Али ак |
| да и напреже.{S} И усред тих мука гледа мајку, и мене, несрећника.{S} Мати.{S} То је та свемогу |
| брзо, ослушкујуЋи у исти мах, целивала Мајку Божју, такође брзо, само у скут љубичасте њене од |
| е могла да савлада жељу.{S} Склонила је мајку да попусти и да је пусти, обукла се, узела велики |
| кључ, да бајаги одбрави врата, и пусти мајку унутра.</p> <p>— Ја сам о ручку куцала, али ти си |
| који је после изгубио и добру, несрећну мајку, и који је одрастао у кући рођака, где су се муж |
| стави ред талијанске салате, на то слој мајонеза, на то кришчицу тонфиша, а на то лоптицу ајвар |
| ролазило.{S} Поженили се, и капетан , и мајор, и доктор Стојковић, па и онај који је дошао да п |
| ка зора је долетела ведра и чила, скоро мајска.{S} Крилима је гонила испред себе неку свежину, |
| ослушкивање савијеним вратом, белим као мајско цвеће.{S} Весео, безбрижан, млад и свет, као она |
| преко половине образа, и лице дође тако мајушно и смешно као да само из себе вири.{S} Ана се гр |
| а је, напротив, журила кући, и говорила мајци да тога дана осећа тако чудну духовну заједницу с |
| емирење.{S} Као дете свој посечени прст мајци, окретао је он голо срце своје Богу, и питао Бога |
| кинути и искидани тонови мотива: слутња мајчина да тамо негде и крст судбине стоји ...</p> <p>П |
| вање детета крилима љубави, и крст који мајчина рука ставља јединчету на чело и на груди ... </ |
| узалуд да му се нешто јави, да му Ана, макар кроз прозор, пружи руку.</p> <p>Ана му ни сада ни |
| е: да ли се монах уопште сме волети?{S} Макар и скривено и непознато.{S} Да ли није грех окружа |
| вековни тавничар бдила над њим да се не макне од молитве и олтара, док не умре, или док му крв |
| у, чека вас, и сирота је.{S} Душа моја, мала гладна тичица, чека вас и богата је.</p> <p>То су, |
| дну груди.{S} Запевала је онда срдачна, мала једна аријица, кратка, колико док окупано детенце |
| е је слика имала и друкчијих потеза.{S} Мала девојчица, која трипута има да пева сама, држи неп |
| што је попало по сјају Аниног писма.{S} Мала, интимна срећица двају монаха на пречац је умрла.{ |
| и никако није силазио осмех са уста.{S} Мала, једва приметна рупица на бради удубила се, и испу |
| И епископу се привидео портре жене.{S} Мала потамнела старинска миниатура, обешена о грану мра |
| ан, почела одједаред силно да расте.{S} Мала једна жељица доскора, расла је она све брже и брже |
| а је имала осећање као да је љубав њена мала једна скупоценост, затворена у кутију, и спуштена |
| осетљив.{S} Јутрос, кад је умирала она мала девојчица, плакао сам.{S} Верујте ми, грцао сам ка |
| е руке задрхташе, а у углу ока затрепта мала, љута једна звездица . </p> <p>Ђакон је ћутао.{S} |
| ложења, дошле су надземаљски меке, кроз мала, као рупе на фрули округла дечја уста чуло се клик |
| <p>Једини човек, који је смео отворити мала гвоздена вратанца, који је имао и кључ од тих врат |
| верити.</p> <p>Та је соба изгледала као мала црква.{S} Тавних зидова, са паркетом опет врло уга |
| S} Не буктиња која огњем прети.{S} Него мала она библијска лампа у коју девојка само помало бле |
| вила и ћути да чедо не пробуди. </p> <p>Мала пауза.{S} Инструмент је умукао.{S} Али резонанца з |
| азнине с леве стране крај стуба.</p> <p>Мала живчана алтерација — постављао је ђакон диагнозу б |
| ужбе, осетио одједаред неку смућеносг и малаксавање у гласу.{S} Отимао се, али са мало успеха.{ |
| и што је било, да су је чисто скомлели малаксалост и умор.{S} Али се опет отела, охрабрила, и |
| један несигурни трепет у гласу, и скоро малаксалост при завршетку рецитовања .{S} Склапајући књ |
| и лепоте у себи! </p> <p>Али ако љубав малакше, нестане и прође пре свега тога?{S} Чија љубав? |
| наника.{S} И деца се окупила око ње.{S} Мале њихове ручице су јој пружале нафору и цвеће.{S} Са |
| је грлио ђакона Иринеја , Ана је љубила мале своје певаче, а срце Богородичине Цркве, као срце |
| — Је ли то дуго ? — чула је Ана, после мале паузе, тихо, стидљиво питање.</p> <p>— А зар ја ум |
| тако су необично свечано изгледале оне мале воштане буктињице у рукама старих жена и људи.{S} |
| разбарушио мирне наносе снега, и кидао мале гроздове иња да повеша веће и беље.{S} Најзад је р |
| о две по три кришчице освећеног хлеба у мале, велике, младе, старе, механично и с вером испруже |
| рце је куцало спокојно.{S} Жеље њене су мале и испуњене.{S} Љубав њена је мир божји.{S} Оно нек |
| р теологије и врло учен, али човек јако малена раста, јако дугачке браде и јако дугачке мантије |
| их људи који се могу разњежити за сваку маленкост .</p> <p>Да, старом епископу је годило те веч |
| S} Шта вам је, за Бога!</p> <p>— Бошко, мали Бошко Ристовић — грцала је Ана.</p> <p>Пашковић је |
| путовао је некуд ведро плавим небом.{S} Мали дечко, још уплакан што није могао ући у цркву, сто |
| рати ?</p> <p>Сетићу се већ — смешио се мали.</p> <p>Ана му је дала велику, сузама својим покап |
| о дрво, и коприву, и литију цвећа.{S} И мали један бео облачак, који је, као божји шатор, стоја |
| ише помисао да је претрпела можда чак и мали пораз, и хладно загледана у свој задњи триумф, сме |
| циљ.{S} У јаду је човек јадан, ситан и мали, жељан је простог човечанског зближења, и тужи за |
| је обузимао сву свест.{S} Један једини мали барјачић се још лепршао .{S} Снажна мисао да у нес |
| се постепено јако развеселили .{S} Они мали трилери у шеснаестинама , славујева песма, просто |
| ечак у овој кући болестан?{S} То је мој мали пријатељ, и мој љубимац — дрхтале су јој усне.</p> |
| а се <pb n="71" /> задржи и усами један мали, недовршени осећај .{S} Не пустити да поводом њега |
| негде у куту срца пева.{S} Затим један мали прелаз.{S} Осмејак матере: да дете још и не хода, |
| и јако дугачке мантије, изгледао је као мали Јова у дедином прслуку.{S} Имао је још и ситно лиц |
| олена, скупио се, и дошао тако необично мали.</p> <p>Први део свирке, хаос, годио је монаху Ири |
| ланчићима љуља колевку са <pb n="21" /> малим Христом.{S} А кад заједно са свештеником раскрили |
| ој самоћи.{S} И ми ћемо, као номади, са малим шатрицама својих срдаца селити се за тим траговим |
| ве метеж нереда и греха, отварају се, с малим, једва чујним звеком, Царске Двери.{S} Полијелеј |
| то детенце никако да заборавим ...{S} У малим његовим грудима, нежним као у тичета, нешто је му |
| SRP19190_C18"> <head>XVIII.</head> <p>У малим варошима се живи полако, са много лење или сујеве |
| ако се у њену руку скрунила читава хрпа малих белих коцкица, толико да је једва могла све да их |
| оницу. </p> <p>__ Чуо се затим тихи шум малих, прислоњених вратанца.{S} И тада, као у древна вр |
| највећом готовошћу све смрти из њихових малих гушица удахнуо у себе, и двадесет пута једно за д |
| као што би било оздрављење тих невиних малих мученика ... </p> <pb n="195" /> <p>— Верујете ли |
| еља да се и она претвори у једну од тих малих животињица, скромних, тихих, без жеља и без уздах |
| крв у свакој жилици.</p> <p>Извирило је малко и сунце.{S} У траци његовој , тамо с десне стране |
| ићи до таквих финеса, да је та вештина, мало по мало, и њеном сопственом увету почела годити.{S |
| укла у своју собу, и седела тамо мирна, мало уморна, мало расејана .{S} Као оно бело небо, за к |
| собу, и седела тамо мирна, мало уморна, мало расејана .{S} Као оно бело небо, за које се не зна |
| свим тихо, уздахнуо.</p> <p>То исто је, мало после, урадио и епископ.{S} Пробудио се.{S} Осетио |
| ички, они су можда програм, по коме се, мало по мало, склапа и хармонише једна грандиозна целин |
| киња без пратње хора.{S} Финим, чистим, мало жалосним својим гласом, чије је пиано било право у |
| оглед у собу.{S} Видео Ану, у познатом, мало напред нагнутом ставу, као да целим грудима дочеку |
| е неки. </p> <p>Недићка се, у први мах, мало изненадила, али није никакву даљу важност приписив |
| се освети.{S} И доиста је <pb n="85" /> мало осветљивим тоном рекао Пашковићу, који га је испра |
| о у наслоњачу и утонуо у рајски сан.{S} Мало после се отворила врата.{S} Гости су на прстима ул |
| костуру.{S} Ђакон ништа није опажао.{S} Мало даље стојао је занимљив ред ливадског цвећа, као л |
| ркве нигде нико.{S} Свет се разишао.{S} Мало је застала да промисли , хоће ли савити лево и кро |
| Анину примедбу ништа није одговорио.{S} Мало је канда само уздахнуо, али тај уздах је, у лепој |
| у његовој црнини тако чисто и добро.{S} Мало <pb n="14" /> после, у најсвечанијем моменту служб |
| бе, данас, можда ће чак и добро бити да мало постимо.{S} Две недеље дана да будемо без вашега г |
| елео престати мислити о Ани.{S} Него да мало стиша узбуђење од радости , па да буде хладнији на |
| оси такву каква је, и смирује се.{S} За мало.{S} Тајна почиње да боли, и он се буди ујутро с бо |
| м за себе — изрекла је брзо, поцрвенела мало, и наставила тише — а сем тога, у нашу кућу не сме |
| , и по њему, као неку полугу, испружила мало мршаву, иначе лепу руку, необично таласасту и фину |
| главу! — тумачио је доктор Пашковић, са мало више анализе, загледаност свога младог пријатеља к |
| умбар.{S} А тек доктор Пашковић !{S} Са мало пупчастим трбухом доле, и с дугим танким ногама го |
| лаксавање у гласу.{S} Отимао се, али са мало успеха.{S} Биће нека живчана нелагодност , мислио |
| д тихог, сутонског запада, да пролепрша мало кроз ваше подне.</p> <p>Доктор Пашковић је држао ш |
| > <p>— Не варам вас.{S} Збиља му је сад мало лакше.{S} На жалост, то не значи да му је и боље.{ |
| а.</p> <p>— Рекла бих вам — говорила је мало са устезањем — да нам понекад дођете.{S} Али, исти |
| азао.{S} Сигурно ни вама?</p> <p>Ана је мало, једва приметно поруменила, али се у унутрашњости |
| илиће.{S} Сад пилића нема, а и траве је мало, вратанца су дакле отворена.{S} Две халапљиве, нес |
| г зеленила истурене баште.{S} Застао је мало крај гвоздене ограде.{S} Ружичасте оствице неког н |
| , баш као и све друге девојке, кокетује мало са својом сигурном клопком.{S} Нешто рафинованије |
| стоји.{S} Негде, у дну срца, она га се мало бојала.{S} Али лице њено се прелило благим, задово |
| етак после вечерња ђакон је пошао да се мало прошета.{S} Уочио је из далека гвоздену ограду, ал |
| је писмо отворила.</p> <p>„Одморите се мало.{S} Мени је тешко гледати вас бледу, и на дужности |
| Познато, разумљиво и тихо.{S} Ђакон се мало приближио.{S} Шум је постао тиши.{S} Ђакон се још |
| с можда и скупо стати.</p> <p>Доктор се мало збунио, али је метнуо руку на груди и опет се покл |
| е испунио неком безграничном милошћу, и мало му је било волети неколико људи, неколико ствари, |
| носе и рађају.{S} Моје је убеђење да и мало лепши пућпурик шеве има, своју историју, и да мири |
| је те вечери уопште ћутљив.{S} Канда и мало блеђи него обично.{S} Некима се чак чинило да је у |
| ихов ђакон хода.{S} Ђакон се застидео и мало поруменео.{S} Али у исги мах се и тргао.{S} Шкљоцн |
| ог нека те штити.</p> <p>А затим, да би мало развеселио и ђакона и себе, владика је упро прстом |
| сом страшна тишина неживота.</p> <p>Али мало после, као да се из те тишине почело ослобађати св |
| ај начин, приволи на путовање, и уклони мало из чаробно моћне средине. </p> <p>— Стар сам, Ирин |
| сам са собом доктор Пашковић, шетајући мало узбуђено по свом кабинету.</p> <p>Жена, и свршено! |
| . .{S} Или вам је ово питање можда ипак мало тешко, драги докторе ? — смешила се Ана са извесно |
| букла свилену хаљину отворене боје, чак мало и изрезану.{S} Само се није хтела закитити.{S} Мат |
| амо иди, а ја ћу одмах за тобом.{S} Док мало зачешљам косу.</p> <p>Али то мало је доста дуго по |
| тислав Васићев још жив, да му је сасвим мало боље, али ипак боље, и да се у свој невољи својој |
| нека група звезда.{S} Олтар је само био мало и одвише таман, и он је стога чинио понекад утисак |
| плакати.</p> <p>На ту ларму је дотрчало мало Анино кученце , бело као снег, са риђастим дрским |
| едали певача и свираче.{S} Јело се врло мало.{S} Ни они, који су иначе познати били као људи ве |
| људима.{S} И ма да је од тих људи само мало њих познавао, осећао је да многи међу њима мисле о |
| ица у својој кући.</p> <p>Владици је по мало дрхтала седа брада, а звецнуо је неколико пута и к |
| аквих финеса, да је та вештина, мало по мало, и њеном сопственом увету почела годити.{S} Донекл |
| и су можда програм, по коме се, мало по мало, склапа и хармонише једна грандиозна целина.{S} Он |
| ај у Богородичину Цркву.</p> <p>Мало по мало, жагор се стишавао, људи се разилазили, улице се п |
| } Док мало зачешљам косу.</p> <p>Али то мало је доста дуго потрајало.{S} Недићка се већ почела |
| сироче.</p> <p>Око пола десет је нешто мало пробило сунце.{S} Али звезду је одмах опет затрпал |
| ести уопште.</p> <p>Те вечери се доктор мало закаснио.{S} До осам сата још није стигао.</p> <p> |
| ивот.{S} Опростите му, и почујте га још мало.{S} Ја не знам прави почетак када је до свега тога |
| аљски, као да се у врховима њиховим још мало задржала душа пре него што коначно излети.{S} Љуби |
| у свему, није обично створење. </p> <p>Мало укошене, не сасвим искрене очи под сенком необично |
| е испињала да виде милога госта.</p> <p>Мало је и одвише цветан и весео испао дочек старца.{S} |
| ти куда ће свирка премодулирати.</p> <p>Мало затим стаде се притајивати и тањити сплет тонова, |
| опити чашу топлог чаја и умрети.</p> <p>Мало после опет, већ по трећи пут:</p> <p>— Иринеје!</p |
| оту коку јер се не може појести.</p> <p>Мало даље је травник, ограђен, за младе пилиће.{S} Сад |
| премештај у Богородичину Цркву.</p> <p>Мало по мало, жагор се стишавао, људи се разилазили, ул |
| исања на чистом пољском ваздуху.</p> <p>Мало после, он је, по неком програму ваљда, узео случај |
| г хоровођу њиховог певачког друштва.{S} Малог једног чичицу, помало ружног, помало смешног, пом |
| жјег благослова.</p> <p>Нашла је једног малог гимназисту, из првог разреда, који је имао саврше |
| све дотле, док не дође каква порука од малог њеног... љубимца. </p> <pb n="201" /> <p>Стајала |
| је осећала како срце Анино, као срце у малог детета, под самим теменом бије, и чекала је да се |
| авицом — ту се тешила и забављала.{S} У малом том свету, који се така много мучи, а чији цео жи |
| у резиденцију старог епископа.</p> <p>У малом салону владичином је било сасвим тихо.{S} Два кал |
| Ана као забринуто, јер је монах Иринеј малопре канда хотимице обишао одговор .</p> <p>— Сећате |
| неј више но што је говорио.</p> <p>Ана, малочас још грешна и крива, задрхтала је, у први мах, к |
| тишине почело ослобађати све оно што је малочас прогутала, јавило се кретање и проговарање неки |
| >Ана се опет насмешила.{S} Топлије него малочас .{S} И одједаред, цео тај ситни свет је нестао |
| ће у вашој кући.{S} Да, то сам вас хтео малочас питати: да ли бисте желели да се видите с Ирине |
| чуде куда се денуло све оно што је још малочас било.{S} И Ана и ђакон су се погледали.{S} Али |
| и одано поклонио.{S} Наслутио је ваљда малочашњу жељу госпођице Недићеве, да и он буде с њоме |
| тела, охрабрила, и одобравала је у себи малочашњу своју одлучност.</p> <p>Не, не кајем се.{S} Г |
| ашем доктору?{S} Човеку који вас је као малу девојчицу толико пута лечио, који је ту недавно, с |
| е собе и салона.{S} Пријатно му је било малу, згрчену своју сенку сравњивати са краљевским стас |
| чинило као да је она , Ана, затворена у малу кутију, а кутија с њоме заједно стављена у њену љу |
| н кратак, и изгледа у њему као кад се у малу зевалицу увуче велики неки бумбар.{S} А тек доктор |
| а, одавно већ будна, спазила је на зиду малу једну слику, која је, као у мрачној комори, стојал |
| некуда занете мајке — гуше и притискују малу аријицу која се сама од себе негде у куту срца пев |
| енутку, или чезне, или стварно осећа ту малу, топлу, али најслађу човекову срећу, ону с којом с |
| моје дете, престани!</p> <p>— Пусти ме, мама, пусти.{S} Немој ме тешити .{S} Ни ја тебе данас н |
| спођа Недићка? </p> <pb n="252" /> <p>— Мама је отишла доктору Пашковићу.</p> <p>Ђакон је осети |
| ра уопште нећемо излазити на гроб.{S} И мама је назебла, и ако јој не буде боље, одгодићемо.{S} |
| како је добар Бог, како ће се радовати мама док чује како је било — брисала је Ана сузе, гледа |
| ко, — смејала се Ана — дођите , али чим мама види ваш црвени нос, знате каква је, одмах ће поче |
| га.</p> <p>То је можда био онај познати мамац демона ?{S} Она стародревна, досадна посластица, |
| а га је у све костиме и све карактере , мамила га у теснаце искушења и проблема , хитала у екст |
| ше исцељујете , чуда и величине из људи мамите, песмом својом мртво камење потресате, да ли ви |
| често понављао.{S} И у будном стању.{S} Манастир.{S} Древан и разрушен.{S} Вихори долећу са сви |
| играчку, а човек и у рај носи пустињу и манастир духа свога. <pb n="220" /> Човек са цветом у р |
| ли несрећну своју љубав носи са собом у манастир живота.{S} И ја верујем да има жена толико отм |
| љиво питање о преобраћању фрушкогорских манастира у болнице.{S} А на другом се омладина препира |
| недовршеним луковима и сводовима, нечег манастирски тајанственог и строгог.</p> <p>Госпођица Не |
| S} Из високе ограде на порти струјао је манастирски мир.{S} Срце Богородичине Цркве ударало је |
| тада, као у древна времена на зидовима манастирских трпезарија, на сивом зиду старе цркве је о |
| и.{S} И, једнима се привиђао нервозни и маниакални тенор, други су опет тврдили да ће ту музичк |
| аста, јако дугачке браде и јако дугачке мантије, изгледао је као мали Јова у дедином прслуку.{S |
| а, стојао је монах Иринеј.{S} Без горње мантије , као домаћин у својој кући.{S} Чупкао је и сла |
| е из Ане узбуђено. — Ето ти у тој црној мантији сав велики закон о коме сам говорила.{S} Монах, |
| ери је отворио монах Иринеј.{S} У црној мантији, али сав блистав од блиставих Аниних суза.{S} З |
| јом.{S} Не над жалости својом, него над мантијом својом, црном као његова, поноситом као и њего |
| Иринеј.</p> <p>Без сумње је да би свака мања варош долазак владике сматрала као свечаност за ко |
| рака.{S} Као из воде су искакале веће и мање групе крстача .{S} Ана се осећала неудобно.{S} Жур |
| <p>— Има нешто у томе.{S} Ето баш нико мање него госпођица Недићева.{S} Млада, здрава, имућна, |
| јер јој се тако може.{S} Други се опет мање једноставно пребацивали преко њеног понашања и про |
| а.{S} Да нешто заиште.{S} Или да натопи марамицу светом водом и покапа њоме чело и груди.</p> < |
| риснула, али је гушила врисак, трпајући марамицу у уста.{S} Врата се затворила.{S} Настао је ми |
| и довршивао свој посао.</p> <p>Ништа не мари, мој смирени соколе !{S} Док сам гледао циркус са |
| врнуо и поклонио, али црква као да није марила за његов дубоки поклон толико колико други пут.< |
| рода, жели на попришту борбе хероја или мартира.{S} Другим речма, жели смрт, и промену и обнову |
| евековних задужбина, и имала одиста, са масивном основом својом, и са неким испреплетеним, као |
| моћни и отровни.{S} После, скромни жути маслачци.{S} Све по три у реду.{S} Појци и богомољци.{S |
| да чита ни да пише.{S} А прота, угојен, масног и светлог лица, са вечито ознојеним вратом и црв |
| и трпљење.</p> <p>Ана се осмехнула и на матер и на Пашковића .{S} Пријатна јој је била извеснос |
| срљати за жеђу својом, морам унесрећити матер своју, морам пљунути на прошлост своју, морам прк |
| } И имајући у очима страшну слику своје матере, несрећне удовице, она се са страхом у души освр |
| {S} Затим један мали прелаз.{S} Осмејак матере: да дете још и не хода, а камо ли оно друго.{S} |
| ојно</hi>, ђакон се, кадећи пред иконом Матере Божје, сетио одједаред своје мајке, и осетио пот |
| — Никада ништа.{S} Чак, уверена сам, ни матери није ни реч рекао.{S} Није хтео кварити лепоту м |
| тура, тек не може значити све.{S} То је материал, без целе снаге и душе, који је <pb n="62" /> |
| уносила у рад, утицала је тако да је и материал сву своју душу полагао у њене руке.{S} Све је |
| <p>— Кад свршите анализу овог данашњег материала, не заборавите двапута умити руке.</p> <p>Паш |
| е, док је у нашем телу, ипак само слуга материалности . <pb n="63" /> Како ћу дозвати и вратити |
| између јачине и слабости, између духа и материје.{S} И онда је она моја тврдња о одрицању још ј |
| елији и силом ућуткиван, каква је љубав материна кад детенце у наручју њеном почиње да дрема.{S |
| уге Ана је заривала главу своју у крило материно, и плакала горко, и остајала тако док јој топл |
| го држаних тонова свира слатко љуљукање материног крила и озбиљни куцањ шеталице на сату.</p> < |
| а, кратка, колико док окупано детенце у материном наручју заборави на плач, и испрекидана шапат |
| понекад тешка самоћа ? — поче она тако матерински нежно, као да је готова да усини то божје де |
| о срце се грчило.{S} Час од неког скоро материнског сажаљења, час од страшне љубавне неситости |
| под тим погледом забуктало скоро неком материнском љубављу.{S} Желела је да клекне пред сироче |
| ељустима страшне несреће.{S} Пред вашом матером нисам хтео рећи, али ви треба да знате да се ди |
| ука гледа мајку, и мене, несрећника.{S} Мати.{S} То је та свемогућна жена, која је кроз цео њег |
| ану.{S} Само се није хтела закитити.{S} Мати ју је двапута китила, једанпут целим букетом, а др |
| ...{S} Боже свемогућни ... а отац њен и мати ... не, они су већ сасвим стари људи ... али докто |
| } Ђакон ништа није опажао.{S} Још даље, маторо једно дрво, са стотину очију у дебелој својој ко |
| вој господар?</p> <p>Ана поче јецати, а маторо псето удари у грчевито, астматично скикање, као |
| но смешио .{S} И нарочито се загледао у маторо Недићево псето, које је лежало, тужно равнодушно |
| крај прозора Каване. — Пази, молим те, маторог маџионичара.{S} Зар не изгледа као какав велики |
| адић од деветнаест година, са положеном матуром, пред полазак у велики свет, богат лепотом, здр |
| ош грешна и крива, задрхтала је, у први мах, као трава пред тим гњевним, гордим и безгрешним по |
| портре неки. </p> <p>Недићка се, у први мах, мало изненадила, али није никакву даљу важност при |
| тог триумфатора, у тог краља.{S} У први мах, глас његов је продро у њу као што ватрено зрно про |
| ачила доктору: да је све то, што у први мах заинтересује и заноси, претежно луксуз технике, и д |
| астидео и мало поруменео.{S} Али у исги мах се и тргао.{S} Шкљоцнула су гвоздена врата на оград |
| S} Ана се усхићивала, гледајући, у исти мах, кроз резотине олтара, силуету монаха Иринеја, и ра |
| а.{S} Јасно му је било да човек, у исти мах, може бити јако близу и Богу и људма.</p> <p>Излазе |
| и хита у вис као лопту крпа.{S} У исти мах руши и лупа.{S} И у једном правцу котрља све предме |
| јој се чинио и досадна ухода, а у исти мах и нека виша добронамерност, која зна за борбе и лут |
| ом догађају и свакој жртви.{S} А у исти мах је ђакона гризла савест већ и због тога што је откр |
| ора некоме све то рећи, а као да у исти мах не зна коме говори.{S} Ана је опет сва дрхтала.{S} |
| епуцана зграда, ружичаста и црна у исти мах од оголелих цигаља , зарђаног гвожђа, старог камена |
| о лепо било - помислили су обоје у исти мах, и даље ћутали. </p> <pb n="108" /> <p>Ана се затим |
| животе <pb n="135" /> и људе, и у исти мах опора, поносита и непорочна — она је немилице и сур |
| ла у ђакона очима љубави, носећи у исти мах, у зеницама тих очију, и крстове Богородичиног Храм |
| .{S} Молила се брзо, ослушкујуЋи у исти мах, целивала Мајку Божју, такође брзо, само у скут љуб |
| о.{S} И такав , сузан и насмејан у исти мах, изгледао је као какав лепи намучени анђео.</p> <p> |
| оче тражити кривца.{S} Али кад је у тај мах севнуло и пукао гром, оно, лудо и преплашено, стаде |
| 9" /> <p>Доктор Пашковић, који је у тај мах баш довршивао једну своју вештину, да т. ј. на режа |
| ело се, из многих разлога.</p> <p>У тај мах су стигли прота и ђакон гости, месни прота, и још н |
| знак да је с јелом готов.</p> <p>У тај мах се зачула славујска трила из баште.{S} Пашковић је |
| шта Пашковић хоће да каже.</p> <p>У тај мах је ушла собарица, и јавила да господин Мајински тре |
| ле ногама не додирује.{S} Кадионицом је махао као да на оним сребрним ланчићима љуља колевку са |
| аратеља незбринутог детета њиховог„ Као махнита је прелазила из собе у собу, ширила руке, и скл |
| на!</p> <p>Ана је цикнула, потрчала као махнита, и подупрла леђима врата.</p> <p>— Анице, моје |
| ма.{S} И одједаред, себична и страстна, махнито заљубљена и љубоморна на све среће, животе <pb |
| еоргине .{S} Одједаред, грозан плач.{S} Махнути урлик човека који је све изгубио.</p> <p>Ана је |
| епше видело како се вечерња светлост на махове распаљује, скаче с предмета на предмет, и онда с |
| и служба божја тога дана.{S} Као зелена маховина по сивом камену попасти ће живи трагови бића в |
| кви сем те Велике Песме, која је једним махом однела сву славу њену и њених певача, у којој су |
| ених уста, улазио је човеку у груди као мач.{S} Проливена вода се намах смрзавала. </p> <pb n=" |
| емљу.{S} Дечко један.{S} Савио леђа као мачка, дува у руке, и има подеране ципеле и одело.{S} А |
| тисак чаробности.{S} Деца, врапци пси и мачке ишли су у гомилама за њим.{S} А он их је све мази |
| озора Каване. — Пази, молим те, маторог маџионичара.{S} Зар не изгледа као какав велики кључ, к |
| лело у глави.{S} Тако јако, да се руком машила тога болног места.{S} Танки њени прсти сасвим су |
| веће које му је у сам прозор цветало, и машио се књиге.</p> <p>Читао је како је Бог, некада дав |
| да тај триумф мора доћи, и предавала се маштањима о њему.{S} Да ће можда неко саградити велелеп |
| зике ништа неће чути, ипак се предавала маштању о тој продукцији с таким симпатијама, да се тај |
| а из тога чудног, богатог времена своје маште.{S} Недић се љутио, а Ана се слатко смејала.{S} С |
| ткривења из најлепших области уметничке маште. <hi>Достојно</hi> је тога дана певала сопран сол |
| риликама, доспевала у неслућене пределе маште и поезије .{S} Осећала је, и све блаженство, који |
| грејати ватром целе љубави, бојама целе маште. </p> <p>Како је човеку уметнику лако бити срећан |
| > <p>Ана се враћала цркви.</p> <p>Црква ме теши најбоље од свега.{S} Црква је место где се сасв |
| душа једног драгог покојника спрема да ме посети.{S} Видећете какав је.{S} Слаб и сув.{S} Глас |
| се немилосрдно смеје.</p> <p>Он неће да ме пољуби !{S} Он, ђакон Богородичине Цркве.</p> <p>Гри |
| ?{S} Али зашто вас и питам, кад знам да ме нећете изневерити , јер себе не можете изневерити .. |
| е опет осећам и зебњу.{S} Чудну, као да ме топлота живота оставља.{S} Ја, видите, никако више н |
| да, ја одлазим од вас, али срећа је уза ме; а ви ћете остати сами, јер тако мора да буде — мисл |
| боља, престао је и сумор.{S} Једна жеља ме сад још само тишти.</p> <p>Пашковић се није усудио д |
| мора ми дати сав живот и сву душу, мора ме служити, мора у ланце ићи, ако ја тако хоћу! ...{S} |
| p> <p>Мој, само мој мора бити !{S} Мора ме волети слепо, мора ми дати сав живот и сву душу, мор |
| ми није пребацио што сам отишао, и није ме звао натраг . <pb n="100" /> Можда се с почетка нада |
| ..{S} Ништа ми не треба ...{S} Оставите ме да се исплачем и смирим сама у својој соби.</p> <p>А |
| учење !{S} Говорите, Ана!{S} Ослободите ме!{S} Доста је! — полетео је к њој с надом на лицу.</p |
| заборава.</p> <p>Живи трагови, разумите ме добро !{S} Не сећање !{S} Ја се успомена бојим, и не |
| а мога, Иринеје, опростите ми, очистите ме, Иринеје! — врискала је Ана.</p> <p>Улаз цркве је им |
| а, ви сте анђео на земљи!{S} Саслушајте ме до краја.{S} Ви, ви која људе преобраћате, душе исце |
| ти му да идем с њим.{S} Може бити да ће ме он и звати.{S} Једно знам сасвим извесно, а то је да |
| никада више неће доћи.{S} Сутра рано ће ме оставити, отићи ће тамо где ја нисам, а дани моји ће |
| рста дође, остави ме, о Господе, остави ме!{S} Онда, кунем ти се, онда ћу ја теби помоћи да не |
| у гроб ...{S} Ако до крста дође, остави ме, о Господе, остави ме!{S} Онда, кунем ти се, онда ћу |
| ебе данас не могу утешити ...{S} Остави ме, и ти, и сви други ...{S} Ништа ми не треба ...{S} О |
| и туге.{S} Хвала ти, Боже, и не остави ме кад до туге дође.</p> <p>Ђакон се побожно прекрстио, |
| ати пред Бога, предоброг свог Оца, који ме је, већ мртвог, још <pb n="49" /> једаред створио.{S |
| {S} Видим и ја хладан један месец, који ме вуче, и у чијој мртвачкој литији знам да има и моје |
| едно само, једно ми кажите ...{S} Да ли ме још волите, бедну, јадну, грешну вашу Ану да ли још |
| таш, он се од вас помоћи нада.{S} Да ли ме разумете ?</p> <p>— Дабогме! — дошло је Ани да од ра |
| хранити цвеће.</p> <p>Ана, разумете ли ме сасвим добро ?{S} Осећате ли да се наше две ћелије п |
| и самоме себи, не помажи ми!{S} Не жали ме, не теши ме, не заклањај ме и не лечи ме од бола!{S} |
| бро.{S} Шта ти је, Анице?</p> <p>— Боли ме јако глава, и ... немирно сам спавала. </p> <pb n="2 |
| оре, прозирни облачак.</p> <p>— Не боли ме.{S} Престала је главобоља, престао је и сумор.{S} Је |
| асвим тако било као <pb n="77" /> да си ме слао да живим негде на јужном полу.{S} Уосталом, све |
| дође, цери се судбина.</p> <p>— Отпрати ме сада до спаваће собе.{S} Уморан сам.{S} А треба и ти |
| ило моје дете, престани!</p> <p>— Пусти ме, мама, пусти.{S} Немој ме тешити .{S} Ни ја тебе дан |
| е, не теши ме, не заклањај ме и не лечи ме од бола!{S} Јер то не вреди, не вреди никоме, ни нај |
| глас у грлу дави.{S} Мајко Божја, научи ме где треба стати ...</p> <p>Али ако је та граница кај |
| и, не помажи ми!{S} Не жали ме, не теши ме, не заклањај ме и не лечи ме од бола!{S} Јер то не в |
| {S} Не жали ме, не теши ме, не заклањај ме и не лечи ме од бола!{S} Јер то не вреди, не вреди н |
| p> <p>— Пусти ме, мама, пусти.{S} Немој ме тешити .{S} Ни ја тебе данас не могу утешити ...{S} |
| S} Он друго нешто више воли од мене, он ме отискује, бежи испред мене, савлађује и као суви шта |
| ивим или да свиснем, свеједно, само ако ме волите, Иринеје, мој, мој Иринеје ...</p> <p>Топла, |
| достојна да је монах воли ? ...{S} Како ме је заболело то што сам сада написао.{S} У часу кад о |
| који сте вера и црква моја ...{S} Како ме то боли, пече, срамоти! ...{S} Лаж, у мојој души лаж |
| Иринеј се, наравно, не плаши, и једнако ме моли да га поведем, али, право да вам кажем, <hi>ја< |
| моја служба у данашњим околностима тако ме је растројила , да ми само ви можете помоћи.{S} Ја с |
| ога да будем прави калуђер!{S} Узбуђују ме смрт, старост, самоћа.{S} Два прста пред гробом, жал |
| асвим тако бесмислено.{S} Две ствари су ме нагнале да га напишем.{S} Једно је брига да једва по |
| Светога Духа ...{S} А жао ми га је, баш ме душа боли за њим...{S} Уосталом, можда цела ствар и |
| свака, и најпростија реч, била слађа од меда, али су осећали да је и жеђ за речју слатка, и ћут |
| {S} Други су говорили: то је ваљда неки медитативни одмор за интелигентну главу докторову после |
| Три доктора са три разна факултета.{S} Медицинар је био доктор Пашковић.{S} Некако сјајних, пр |
| ије, разлагати суштину таквог питања са медицинског гледишта, а после опет са гледишта једног л |
| ласку у порту је Ана застала.{S} Као на међи, на борбеној тачки између та два света, чија видљи |
| м близу, на овој земљи љубави и лепоте, међу онима које ништа не боли, и који се добру и радост |
| тно.{S} Напротив.{S} У стражњој авлији, међу живином, крај свога псета, над бледом јесењом трав |
| , несрећни људи.{S} На челу владичином, међу многим ситним и попречним борама, које су године н |
| здавање једне тајне.{S} А музичко дело, међу свима уметничким делима на првом месту, мора носит |
| срећа, јад и <pb n="255" /> жртва.{S} А међу нама остаје лепа и чиста монашка наша љубав! — Ана |
| као ред сјајних копаља, није стигао да међу својим лордовима , херцозима и књегињама наслика и |
| свију, стоји подигнута, засебна и сама међу свима осталим зградама.</p> <p>Стигавши пред цркву |
| С тога ваљда и има тако много калуђера међу свима људма, јер, Бог, лепота и чедност, то је јед |
| дно другом милости чине, кад је и љубав међу њима само овејана, бескрајна и сажаљива милост. </ |
| утећи разговарати.{S} Та зар се и љубав међу њима није и родила и развила тако да они никада ре |
| етијој песми, јер, иако је зачета негде међу звездама, написана је на земљи“. </p> <p>„Дух и те |
| и моћ да нас, несрећне и пале, расељене међу Турке, Млечиће и Угре, уздигнутим Светим Дарима и |
| о мало њих познавао, осећао је да многи међу њима мисле о њему, и знају да је он пријатељ свију |
| глас.{S} Је л' те да је ова љубав зато међу нама да будемо бољи, је л' те?</p> <p>Ана је подиг |
| више и више сталних посетилаца.</p> <p>Међу чешће посетиоце је сада спадао и доктор Пашковић.{ |
| зумом својим о њој расуђивати.{S} Сада, међутим, њој се чинило као да је она , Ана, затворена у |
| вршило се на немом поздраву.{S} Кад се, међутим, познаник одмах затим опростио , ђакон се надао |
| заволио и вас саму.{S} Може бити ...{S} Међутим, те се љубави немојте плашити ...{S} Тица једна |
| ле.{S} Још је чекала, још се надала.{S} Међутим, Недић је одлазио, а Ана његова је више нешто о |
| а све то значи, и да ли да се јавим.{S} Међутим сте ви кренули натраг , и онда ...</p> <p>— Заш |
| једном приликом , владици на поклон.{S} Међутим, свега два дана касније је баш он сам одбио деч |
| здрави и пре њега уђе.{S} Журба њена је међутим била сасвим непотребна.{S} Пашковић као да је и |
| ле, мекане његове усне.{S} Мисао она је међутим још и друго хтела, и мучила даље Анину душу.{S} |
| ишта, не говори!</p> <p>Монах Иринеј је међутим осећао да нема разлога да ћути.{S} Ускиптила је |
| е заклан на њеноме крилу.</p> <p>Ана се међутим вратила из цркве, и радосно је гледала у овог ђ |
| такт проучавала.</p> <p>Сутра дан је се међутим није више сећала.{S} Ни ње, ни свих оних других |
| уста и намрштена чела. </p> <p>Није се међутим заправо одмарала.{S} У даху је било трзаја и уз |
| рвобитно желео и волео.</p> <p>Ђакон се међутим задржао дуже од једног тренутка, т. ј. владичин |
| свежег, младог гласа. </p> <p>Десило се међутим нешто што је Ану пренеразило .{S} Збунило је ка |
| е.{S} Свет се већ разишао.{S} Напољу се међутим опет саставили облаци, небо је изгледало досадн |
| вцу из кога је дошао.{S} А чинило му се међутим да певачи гледају право у његов џеп, и знају да |
| иако сте Ви далеко од ње ...{S} У души међутим, ја сам свакога дана с Вама.{S} И ниједна моја |
| Анини с ђаконом. </p> <pb n="32" /> <p>Међутим, једно десетак дана по Духовима дошло је до неч |
| тра, имаш посла. </p> <pb n="179" /> <p>Међутим, наслоњен на мишицу ђаконову, владика је једнак |
| , па да буде хладнији на мисли.</p> <p>Међутим, поглед његов је тога дана клизио потпуно неосе |
| ули — белог голуба у њеној души.</p> <p>Међутим, тај бели голуб је баш у то време осећао као да |
| у себи Недић, посматрајући Ану.</p> <p>Међутим, ето у Аниним очима не стоји тај немилосрдно ве |
| глава на њих падне.</p> <p>Пала је.{S} Мека, светла Анина коса лежала је на тим рукама као што |
| м оку је стојала слутња о бури живота и мека љубав за недужне жртве.{S} Рамена старчева се тужн |
| сопран.{S} Прави трепет етра.{S} Висок, мекан, чедан, и пун оних божјих искрица које плачем сре |
| неко мило узбуђење.{S} Како му је лак и мекан и раван излазио тон тога дана!{S} Ђакон се надао |
| ђаконов ниски, звучни глас је био тако мекан, тако Ани поклоњен, као тело псетанцета које је л |
| еје, мој, мој Иринеје ...</p> <p>Топла, мекана, жедна њихова уста се нашла. </p> <pb n="256" /> |
| ију. <pb n="139" /> Позно летњи ветрић, мекана срца, уздисао је, и причао је неке тајне.{S} А д |
| шта се с њима догађа, и примицали своја мекана, врела уста, и склањали их опет и љубили једно д |
| пољубити његова мирна, хладна, света и мекана и топла уста ...{S} Уста та ...</p> <p>— Ана!{S} |
| чно је нашла место где су лежале вреле, мекане његове усне.{S} Мисао она је међутим још и друго |
| на, можда би на лепој својој коси носио мекани шешир с великим нојевим пером, можда би јахао ко |
| увек на једно место, са богатом косом и меканим великим шеширом, и са необично приклоњеном глав |
| анки њени прсти сасвим су се изгубили у меканој бујној коси, а златна браслета се светлила на т |
| еширом.{S} Просто плива одгоре, на оном меканом изобиљу.{S} А кад га Ана натуче , онда се опет |
| моранџу, како слуга сече траву, нежну и мекану као да је пролеће, и како се звук инсеката чује |
| шко било погледати.{S} Слабог здравља и меке природе жена, одједном се нашла очи у очи пред рас |
| чаног расположења, дошле су надземаљски меке, кроз мала, као рупе на фрули округла дечја уста ч |
| овођини чежњиви чело-тонови, таласао се меки, врући мрак ђаконовог баса, и чула се фина каденца |
| сасвим.{S} Сав од уздаха и од молбе, од меких таласа који врхове живаца запљускују.</p> <p>Ана |
| едаред навлажиле очи, и обузело ју неко меко и дубоко сажаљење.{S} Шта је тај монах друго него |
| с, да је умири.{S} Ана осети неку топлу мекост у срцу.{S} И лагано, корак по корак, као да се и |
| } И вибрирање то сели се, из мелодије и мекости гласа у јасност и ватру очију, одатле у умиљато |
| .</p> <p>Али, ето, и у мојој љубави има меланхолија .{S} Видим и ја хладан један месец, који ме |
| а, остану само љушчице пепела, фина она меланхолија што неминовно прати свако лепо певање.{S} Т |
| и можда само зато и има сласти, што има меланхолије, само зато и има снаге, што има смрти .. .{ |
| ошло неко дубоко разумевање за та тиха, меланхолична богослужења у рано, бојажљиво пролеће стро |
| едићева је, сутра дан, на Богојављење , меланхолично мирно прошла кроз триумф свога музичког да |
| весео испао дочек старца.{S} Владика се меланхолично смешио .{S} И нарочито се загледао у матор |
| нечујан.{S} Звиждук фабрички је звучао меланхолично.{S} Исцеђена светлост се увлачила у собу к |
| о удате.</p> <p>— Две сестре, то су два мелема — уздисала је Недићка, окрећући се својој кћери. |
| немирава.{S} И вибрирање то сели се, из мелодије и мекости гласа у јасност и ватру очију, одатл |
| тиша у један таван, једноставан зачетак мелодије <pb n="243" /> негде на дну груди.{S} Запевала |
| вршила је са једном старинском љубавном мелодијом неког ретко извођеног талијанског маестра.</p |
| гов долазак.{S} Он нигде никог нема.{S} Мене је волео као своје дете.{S} Ја сам га оставио.{S} |
| S} Уосталом, сада ће ипак тако бити.{S} Мене ће заменити монах Иринеј. </p> <p>Ђакон је погледа |
| p>— Код нас?</p> <p>— Ја не разумем.{S} Мене су из болнице звали да одмах к вама дођем.</p> <p> |
| м њеним мислима и о начину живота.{S} А мене би тако занимало, и таква силна утеха <pb n="142" |
| и не само усрећава.{S} Нека моћ из њега мене и води, и живот мој испуњава дужностима , борбом и |
| ви моје, да га обезвреди и увреди, и да мене остави, да поред мене прође, и да оде даље, даље о |
| лела, преокрет у њеној љубави значи, за мене, појаву ниског реда, без финих мотива , и недостој |
| икада нисам гледао и чуо свирати.{S} За мене је то сад крупан један доживљај .{S} Скоро бих рек |
| ти ико на свету не може знати шта је за мене та црква.{S} Ја се понекад скоро страшим од свега |
| ти што си живела један тренутак само за мене!</p> <p>То је све што јој поручује, а то је срећа |
| кад бисте знали шта ти акорди лично за мене значе!{S} Верујете ли ми да ја сваког богослужења |
| ми је живот драг, и волим девојку која мене не воли — одговорио је младић. — У свему ти не мог |
| лика она синоћња непогода утицала је на мене сасвим необично.{S} Као да је олуј и кроз мене про |
| нећеш заборавити на Бога, на душу, и на мене, старога несрећника, коме си сва радост и утеха на |
| ди и увреди, и да мене остави, да поред мене прође, и да оде даље, даље од мене!</p> <p>А ја га |
| ли од мене, он ме отискује, бежи испред мене, савлађује и као суви штап крха живу љубав, отима |
| ?</p> <p>— Две сестре, много старије од мене и давно удате.</p> <p>— Две сестре, то су два меле |
| оред мене прође, и да оде даље, даље од мене!</p> <p>А ја га волим, љубим, лудо, безмерно, и не |
| } А он ?{S} Он друго нешто више воли од мене, он ме отискује, бежи испред мене, савлађује и као |
| својој монашкој љубави?{S} Има ли и код мене већ мртвих и заборављених тренутака , који се само |
| лепи мој ђаконе, за којим ено тамо код мене уздише цела варош.{S} Дакле?{S} Да ли би се могао |
| размишљање о бољем животу, волела и пре мене.{S} Она је и мене у цркви и кроз <pb n="86" /> црк |
| је ћу стићи.{S} Две службе ће проћи без мене. — Ђакон је застао и гледао у Ану с жудном неком р |
| свим необично.{S} Као да је олуј и кроз мене прошао.</p> <p>Збиља, Ана је скоро са неким непоср |
| пођице Ана.{S} Ја сам у кризи једној, и мене треба саслушати , и помоћи ми, као и сваком човеку |
| еже.{S} И усред тих мука гледа мајку, и мене, несрећника.{S} Мати.{S} То је та свемогућна жена, |
| еците нешто, заповедите, спасите себе и мене ...</p> <p>— Не, не говорите ништа!{S} Не обећавај |
| у љубав којој сам се дивио, и која је и мене нагонила да љубим ...</p> <p>— Ја волим, госпођице |
| животу, волела и пре мене.{S} Она је и мене у цркви и кроз <pb n="86" /> цркву заволела.{S} И |
| о и мрзио, ви, једна и једина, ви сте и мене светлошћу обасјали и лепотом улепшали ...</p> <pb |
| кле?{S} И кога сад штедите, доктора или мене?{S} Је ли био можда сувише строг?{S} Или, као ваш |
| вор лепоте и музике, који чарима својим мене <pb n="76" /> усрећава.{S} Али не само усрећава.{S |
| а.{S} Да ли сте разумели, јуче, не само мене, него и себе ?{S} Да ли сте били у стању да се брз |
| баш од срца воли.</p> <p>— Та би ствар мене могла интересовати само онда, кад не бих знала раз |
| Он је васкрсао.</p> <p>— Ушао је Бог у мене — говорио је људима који се око њега купили као на |
| ше тамо.{S} Ви сте на путу вашој цркви, мени и нама.{S} Деца и иконе вас чекају, и тужни су.{S} |
| </p> <p>— И Пашковић се тако понаша.{S} Мени никада ништа није казао, ништа ни показао.{S} Сигу |
| <p>Написао сам нешто што не осећам.{S} Мени је живот лак и пријатан и сушта лепота.{S} Једно б |
| отворила.</p> <p>„Одморите се мало.{S} Мени је тешко гледати вас бледу, и на дужностима које с |
| у се да изврше ниједну Тајну. </p> <p>— Мени је врло, врло жао што идете — говорила је госпођиц |
| — Владика је слегао раменима.</p> <p>— Мени је савест мирна.{S} То писмо је тако безазлено и ч |
| да, најзад почела да се смеје.</p> <p>— Мени се не допада, а мојој Ани ће се можда и свидети.{S |
| и ти од брига.{S} Заклињем ти се да је мени добро, тако добро како ти и не слутиш.{S} Ја имам |
| а ствар и није тако трагична као што се мени чини.{S} Баш напротив, могла је госпођици Недићево |
| богослужења у њиховој цркви.</p> <p>— И мени је тешко.{S} А за појањем, које се овакво нигде по |
| ој завет је лепота. ј Предстоји дакле и мени калуђерска борба. 1</p> <p>Наишао је ђакон, и дубо |
| </p> <pb n="195" /> <p>— Верујете ли ви мени, госпођице Ана ?{S} Погледајте ми, молим вас, тим |
| у фазу проблема ...{S} Али неће баш ни мени бити лако.{S} Сигурно ће ми пасти у задатак да пос |
| у ђакона. </p> <p>— Шта ћете мислити о мени?</p> <p>— Мислим да сте непокорно једно анђелче ко |
| } Што сам те пустила, несрећница, тешко мени, тешко мени ...{S} Хоћеш да легнеш, чедо, да се пр |
| пустила, несрећница, тешко мени, тешко мени ...{S} Хоћеш да легнеш, чедо, да се пресвучеш и да |
| т волим, јер је чиста калуђерска душа у мени, јер живот мој лежи на поносу, а понос! о, понос м |
| морао то бити, јер је калуђерска душа у мени !{S} И Ана је калуђер, и то опет зато што калуђерс |
| и живот је, или, ја не знам, можда је у мени самом негде готово чекало лепо једно чудо.{S} Ја с |
| то сам икад био, сада се каменито тле у мени претвара у нежну мирисну башту.{S} Верујете ли ви |
| а, и у вама, свим оним што је најбоље у мени.{S} А можете и зато, што је мој отац, пред крај св |
| њих не схвата извор и значај промене у мени.{S} Да ли ви осећате, да ли ви верујете да сам ја |
| откуда је дошло препорођење и кајање у мени, да ли знате ко је запалио ватру у црном мраку мој |
| није ништа.{S} Многи можда виде да се у мени нешто дешава, али нико од њих не схвата извор и зн |
| е ваше, која је вечна у цркви вашој и у мени“. </p> <pb n="175" /> </div> <div type="chapter" x |
| ечи чујем ја само кроз те тонове који у мени никада не ћуте.</p> <p>Ђакон Иринеј, загледан у Ан |
| б сам био пред смрћу.{S} Победа смрти у мени божја је победа.{S} Остаје сада да ја учиним нешто |
| ико, колико свега брижности и милости у мени има.{S} Да ли сте разумели, јуче, не само мене, не |
| а, којој је почетак у њему а свршетак у мени.{S} У великој као море љубави мојој, која пије, пи |
| бескрајно, јер с љубављу мојом добро у мени расте!{S} Ја служим Богу, цркви и вернима истинско |
| Боже, да није.{S} Не, не.{S} Калуђер у мени и јесте онај који њу тако силно воли.{S} Силно.{S} |
| Ако је она искушење, онда је калуђер у мени умро.{S} А кунем ти се, Боже, да није.{S} Не, не.{ |
| и , него кажем да ћу га дићи !{S} Јер у мени има црква, има храм лепоте, има љубав, оно дакле ш |
| да је исповест моја чудна, да је обрт у мени силан и невероватан, и да је с тога на сва моја пи |
| у вама, то је луча победе над злошћу у мени!{S} Знак од Бога, који ми је стигао кроз вас пре н |
| осе неколико црта лица и њихови изрази, мењање боје у лицу, покрети главе и двеју руку и промењ |
| ковић је одговарао тихо и преокупирано, мерећи ђакона сасвим слабо наоружаним погледом.</p> <p> |
| Види се прво презриви отпор и неумољива мермерна хладноћа.{S} Постепено, долази сажаљење, и за |
| је био намештен, као и пре, на засебном мермерном столићу, и чекао, као и пре, да монах Иринеј |
| леп један од оних црних нерава на белом мермеру .</p> <p>Монах Иринеј је прилазио, и стао је пр |
| еланхолија .{S} Видим и ја хладан један месец, који ме вуче, и у чијој мртвачкој литији знам да |
| > како се спушта вече.{S} Кад је изашао месец, ред прозора на суседној кући учинио јој се одјед |
| имптома.</p> <p>— А теби се канда попео месец у главу! — тумачио је доктор Пашковић, са мало ви |
| ила је топла, мрачна и мирна ноћ.{S} Ни месеца, ни звезди, ни ветра.{S} Цео врт и небо занели с |
| ислила је ту на оно што је пре неколико месеца радила и сматрала за урађено .{S} Донела је тај |
| е могућно да човек, после пет или десет месеца, потпуно индиферентно гледа створење које је вол |
| ациенту у болници кога већ дуже од шест месеца лечи ?{S} То је скоро врста заноса.</p> <p>— Да, |
| ш настави, први људи ће морати изаћи на месечину, и вечерати својим рођеним рукама убране цепач |
| тај мах су стигли прота и ђакон гости, месни прота, и још неколико угледних свештеника из окол |
| онда је одговорио да највише воли бело месо.{S} Напослетку, Мајински је млад човек, опраштало |
| ја , недокучним неким путевима, зашла у месо и крв истине.{S} Осетило се да Ана зна, или има у |
| много света, и нафора је дељена на два места.{S} Са Анине стране ју је делио монах Иринеј.{S} |
| S} Постала је некако општа брига целога места.{S} Чим би се у некој кући исцрпео разговор око н |
| ене нарочитости и лепоте.{S} Са једнога места у женској препрати се чинило као да тамо, у висин |
| ко јако, да се руком машила тога болног места.{S} Танки њени прсти сасвим су се изгубили у мека |
| } И онда, ма да је Ана долазила сама, и места за пролаз било и одвише, стао је одједаред молити |
| чаном вечерњу Еванђеље се читало са три места.{S} Прота Богородичине Цркве на сред храма, прота |
| тити тако бујно, да јој чисто није било места на глави.{S} Настале су озбиљне тешкоће са шеширо |
| је оборио вазу.{S} Клавир се покренуо с места.{S} Уопште је изгледало као да се створени свет в |
| е у ужасу за главу, бежала испред њих с места на место, питајући се откуда те идеје, осећајући |
| поглед на једно од празних домаћинових места, али, младост се <pb n="213" /> опорављала, душа |
| збуђењем, и људи се скупљали из околних места тако као што се ваљда некада скупљало у Јерусалим |
| рхове живаца запљускују.</p> <p>Ана је, место одговора, пустила главу своју да у рукама ђаконов |
| љубимца има бол, разњежио се сасвим, и, место да нешто почне говорити, загледао се у свога Ирин |
| себи да је требало анализи подвргнути, место туђега певања, своје сопствено.{S} Мислила је ту |
| т, и тим животом заправо светити цркву, место да црква лажно свети њих.</p> <p>Ја сам још сасви |
| твар врати.</p> <p>Несташлук храбри.{S} Место да врати књигу, ђакон је узео и пружену руку.{S} |
| ло као да га је неко иглом проденуо.{S} Место покрај стуба је било празно.{S} И до краја службе |
| смешила се Недићка с нежним прекором — место да ми ту бригу што пре скине с врата, она, како ј |
| јковић, па и онај који је дошао да пева место Стојковића, и певао лепше од њега.{S} А госпођица |
| у руку.{S} Тачно, сасвим тачно је нашла место где су лежале вреле, мекане његове усне.{S} Мисао |
| не столице монаха Иринеја. </p> <p>— На место господин ђакона не може нико сести, из простог ра |
| му је рекао да подигне очи и погледа на место крај стуба. </p> <p>Издужена и побледела лица, гл |
| за главу, бежала испред њих с места на место, питајући се откуда те идеје, осећајући да их она |
| оме да се њему, већ мртвом, поново нађе место у свету.{S} Добар и милостив је хтео бити свом св |
| граби њену руку, стеже је што игда може место оне друге, тегли се као у грозници, и са разбаруш |
| а ме теши најбоље од свега.{S} Црква је место где се сасвим истоветно благосиља и рођење и смрт |
| кричао јој је у уши да њега нема, да је место његово на амвону празно, да хор запомаже за његов |
| ед читање Еванђеља, а приспела на своје место да угледа једну сасвим нову сцену.</p> <p>Света ј |
| јој мртвачкој литији знам да има и моје место.{S} И тек кад он зађе, онда су ми живот и љубав с |
| м слуге који љуби своје господаре, који место беле погаче белу своју душу дроби пред њима!{S} Ј |
| оровима?</p> <p>— Клавир и чело ће бити место хора.{S} Главна ствар је Гаврило.{S} Слажете ли с |
| ишљеним очима, загледаним увек на једно место, са богатом косом и меканим великим шеширом, и са |
| је да прође.{S} Та то је најмилије њено место, и те цркве се ваљда никад нагледати неће.</p> <p |
| еврћући се од смеја, да заузима маглино место.{S} На крају црвеног ђердана је висило сунце.{S} |
| и да га служи.{S} И волела на њему оно место у коси где га свештеник као дете благосиља.</p> < |
| > <p>Ђакон се најзад упитао: чије је то место.{S} И одједаред, пред њим је стојала слика једне |
| м у неку руку.{S} Време је да предам то место другом ...{S} Време је.{S} Јер, видите, мислим да |
| цветањем ! — развијао је доктор поезију место ствари. — А како је прекрасан тај прелаз баш код |
| све ниже и ниже. </p> <pb n="53" /> <p>Место крај стуба је стојало празно.{S} Нема је.{S} Можд |
| а ипак се све на једном <pb n="193" /> месту мучи, кида и напреже.{S} И усред тих мука гледа м |
| И како сам срећан и ја што си на овоме месту.{S} Ви ми овде изгледате као неки изабрани људи, |
| ио да Ана непомично мирна седи на своме месту, устукнуо је натраг као ошинут, као по лицу ударе |
| дио да сат има остати на почасном своме месту.</p> <p>Монах Иринеј се дабогме насмејао.{S} И та |
| ца Недићева је, наравно, важила у своме месту као врло интересантна личност.{S} Али, људи као љ |
| <p>И зато јој је било јасно да на томе месту стојати све дотле, док не дође каква порука од ма |
| си у цркву, она је с њим на најсветијем месту храма и у најлепшем тренутку молитве!</p> <p>Чини |
| , међу свима уметничким делима на првом месту, мора носити тајну дубоко у себи.{S} Полифонија ј |
| едњег такта је све живо стојало на свом месту.{S} А “гада, осећајући да се сан разбија, да је д |
| но небесна.</p> <p>Одједаред, на једном месту, Ани у сусрет, светлост је поцрнела.{S} У витком |
| астајала опет, минутима дуго, на једном месту, са жељом да виче, да удара и зло да чини, и најз |
| , па се нигде није радило.{S} На једном месту је ипак клепетала вејалица, и кроз прашину се још |
| /> <p>Монах Иринеј је стојао на једном месту доклегод свирка није престала.{S} Па и после.{S} |
| се после замутила и нестала, а на њеном месту је засјао спектар, као најлепша дуга.</p> <p>Ану |
| ели ширити, и купили се на оном празном месту крај стуба, носећи некако са собом тамо и монахов |
| више није напуштала мисао о том празном месту.</p> <p>При изласку из цркве спазио је неколико п |
| "202" /> <p>Ана је стојала све на истом месту.{S} Ристовићева кућа јој је изгледала као ружно, |
| о да два ђакона у исто време и на истом месту не могу постојати, вратио се натраг .{S} Не баш с |
| у вис подигнуту руку, и стојао, као од метала саливена опомена, чекајући тренутак да чело земљ |
| па трећи, и онда је цео ваздух био пун металног звука.{S} Звонило је на јутрење.{S} Ана бризну |
| аос, и пење се на амвон.{S} Тише је.{S} Метеж се слива и сређује.{S} Свечано је и побожно.{S} А |
| у испуни, али она је пробијала кроз сав метеж и све боје, и видела се увек иста, непопуњива и с |
| е божје руке које се дижу да благослове метеж нереда и греха, отварају се, с малим, једва чујни |
| ало је немогућно.</p> <p>Настао је неки метеж, неко предлагање и мољење и доказивање.{S} И разм |
| p> <p>Легла је у постељу око поноћи.{S} Метнула главу на десну своју мишицу, и занела се као да |
| ркву.{S} Обукла је црно јесење одело, и метнула на главу црни сомоцки шешир.{S} Нешто тешко јој |
| и.</p> <p>Доктор се мало збунио, али је метнуо руку на груди и опет се поклонио.</p> <p>Ана је |
| кога је ђакон написао ово писмо сада, и метнуо јој у руку онолику нафору тада.{S} Осетила је да |
| леј или црквена слава, ватра или велика мећава, смрт угледног човека или свадба богате јединице |
| емљи, која је рат, братоубијство, блуд, механа и зеленашка јазбина ...</p> <p>Чуло се појање.{S |
| ног хлеба у мале, велике, младе, старе, механично и с вером испружене руке.{S} Одједаред, Ана ј |
| јасно разабрала да се Пашковићев корак меша са још <pb n="210" /> једним кораком.{S} Усплахири |
| тама.{S} Шал је држала чврсто око себе, мешајући са дугим, тешким ројтама своје бледе, <pb n="2 |
| та, један, па други, па трећи.{S} Прота мештанин испуштао је из своје дуваном много кађене и ви |
| ашка љубав.{S} Докле такву љубав имамо, ми смо, са једног гледишта, савршена створења.{S} Ми ће |
| се већ једва савлађујем од узбуђења.{S} Ми смо у чељустима страшне несреће.{S} Пред вашом матер |
| једног гледишта, савршена створења.{S} Ми ћемо, дакле, кроз ту љубав, видети, постићи и имати |
| p>— Ти си адвокат, а ја сам уметник.{S} Ми смо дакле она два Енглеза од којих један пије само п |
| својој кћери. </p> <pb n="106" /> <p>— Ми смо несрећни што нисмо имали више деце.{S} И кад пом |
| је поруменила, али се сабрала.</p> <p>— Ми се такође сви поносимо њиме — одговорила је храбро, |
| више може и зна него његова мајка.{S} А ми стојимо, немоћни и бедни, и плачемо.{S} И Бог стоји. |
| се овај наш Пашко.</p> <p>— Јест, Бога ми, нешто је сав дестилиран.</p> <p>— Благ и великодуша |
| г.{S} Али врага не видиш.</p> <p>— Бога ми, ја, сем торбе, видим и друго.{S} Видим чудно, четво |
| рођак.</p> <p>— Јеси чуо, Пашко, овога ми је ђакона сам Бог послао! — ословио је прота доктора |
| што сте се уверили о разлогу због кога ми је ова црква толико омилела, да сам, ето, остао у њо |
| околностима тако ме је растројила , да ми само ви можете помоћи.{S} Ја се већ једва савлађујем |
| и други позив.{S} Немој више о удаји да ми говориш.{S} Молим те учини ми то.{S} И смири се и ти |
| ми у томе помоћи, Ана?{S} Хоћете ли да ми помогнете?</p> <p>— Не сумњајте и не питајте — говор |
| ћете ...{S} А да ли бисте били добри да ми одсвирате арије, да чујем јесу ли ми ка гласу.</p> < |
| ац лепоте <pb n="215" /> и храбрости да ми је Авантурист Пера, који ено тамо жмири, и тако је л |
| страсти?</p> <p>После подне ћу доћи да ми дате одговор .{S} Не да га дате, него да стари, гото |
| је ли то казна?{S} Ја се ипак надам да ми и сада, као и увек, само спасење може од вас доћи.</ |
| >— Хоћеш ли се љутити ако те замолим да ми Анино писмо још једаред прочиташ?</p> <p>Ђакона је, |
| S} И заблуда би била кад бих веровао да ми та девојка долази као анђео мира.{S} Можда баш као с |
| се Недићка с нежним прекором — место да ми ту бригу што пре скине с врата, она, како је отац ње |
| ки. </p> <p>— Ви као да хоћете нешто да ми кажете — гледала је Ана љубазно испитујућим погледом |
| ва и ја можемо сваког часа умрети, онда ми се чини да сам Ану, тиме што сам је једну родила, за |
| . — Сиромах сам, изгубио сам фрулу која ми је била драга као што ми је живот драг, и волим дево |
| ојим богатим животом проживим.{S} Тешка ми митра.{S} Дошао сам да још једаред будем ђакон, онак |
| егенду о Христу.{S} Чудесно .{S} Казала ми је да су дванаест Еванђеља на Велики Четвртак роман |
| ности могне ући — тврди она.{S} Свирала ми је на хармониуму легенду о Христу.{S} Чудесно .{S} К |
| да прекинеш, и да приредиш чај.{S} Зима ми је.</p> <p>Монах Иринеј је скочио као веверица, прим |
| и као суви штап крха живу љубав, отима ми пољубац, мој пољубац, моју сласт, моје добро, јер он |
| ра бити !{S} Мора ме волети слепо, мора ми дати сав живот и сву душу, мора ме служити, мора у л |
| и вратити певање које је прошло?{S} Шта ми остаје од његовог певања , кад затвори уста?{S} Како |
| тави ме, и ти, и сви други ...{S} Ништа ми не треба ...{S} Оставите ме да се исплачем и смирим |
| о силно воли.{S} Силно.{S} Баш та љубав ми даје толико монашке снаге, да бих свакога демона хра |
| } И сав од љубави и ничега више.{S} Бог ми је њу послао као највећу милост своју, и као виши за |
| а оставио.{S} Смрт је близу.{S} Понекад ми се чини као да се то душа једног драгог покојника сп |
| гове спаваће собе:</p> <p>— Слушај, сад ми је одједаред дошло да свирам молитву пре спавања. </ |
| е жилице на њеним слепим очима ?{S} Где ми је милост за душу њену, која, као и свачија, сваки ч |
| ст и сажаљење, кад овако пишем ?{S} Где ми је сажаљење за фине оне плаве жилице на њеним слепим |
| жао што не чујете појање?</p> <p>— Није ми могло бити жао, јер ја сам</p> <p>непрестано чула то |
| изгубљена сам, и још само кратко време ми има живота с ове стране пакла, тренутак један, и сас |
| она тихо, са уздахом.{S} С једне стране ми се чини да ће све то време бити један златан сан, од |
| те ми, ако Бога и милости имате, кажите ми: зар ни у чистом човечјем животу нема светиње којој |
| елики Петак.</p> <p>Кажите ми, о кажите ми, ако Бога и милости имате, кажите ми: зар ни у чисто |
| је пала на Велики Петак.</p> <p>Кажите ми, о кажите ми, ако Бога и милости имате, кажите ми: з |
| е, сјају живота мога, кажите и помозите ми или да живим или да свиснем, свеједно, само ако ме в |
| ред гробом оца мога, Иринеје, опростите ми, очистите ме, Иринеје! — врискала је Ана.</p> <p>Ула |
| иња и завет живота мога.{S} Ана, реците ми штогод.{S} Ја ћу век провести између два крила беле |
| тео умрети у коси вашој.{S} Ана, реците ми штогод...</p> <p>Анино срце се грчило.{S} Час од нек |
| амо благо смешила.</p> <p>— Ана, реците ми штогод! — молио је ђакон с љубављу у очима, и дохват |
| ним својим очима право у душу, и реците ми да ли је истина да истину говорим? — Пашковићев глас |
| Шта се десило?{S} Госпођице Ана, дајте ми руку!{S} Ко је болестан ?{S} Шта вам је, за Бога!</p |
| о ми је тешко — шаптала је Ана. — Дајте ми обе ваше руке, дајте их да их пољубим, да их имам, д |
| ви мени, госпођице Ана ?{S} Погледајте ми, молим вас, тим чистим и безгрешним својим очима пра |
| читање.{S} А сада, молим вас, свирајте ми увод у ораториум.</p> <p>Ана га је погледала тако бл |
| а волим, госпођице Ана!{S} Али, верујте ми као што се човеку на самрти верује, да <pb n="198" / |
| мала девојчица, плакао сам.{S} Верујте ми, грцао сам као дете.</p> <p>Докторов глас је и сад б |
| ?{S} Чујте како је дошло.{S} Писали сте ми да због мајке не можете на гробље.{S} Ја сам осетио |
| вечности.</p> <p>— А шта је то што сте ми хтели рећи? — питала је Ана као забринуто, јер је мо |
| то само за торбу имате очи ?{S} И јесте ми неки момци, кад чекате да доктор Пашковић, са својих |
| своју, и као виши захтев један који ће ми помоћи да довршим дело своје.{S} Како ћу чувати тај |
| ће баш ни мени бити лако.{S} Сигурно ће ми пасти у задатак да посредујем, да разлучим светско о |
| рагови бића вашег по нашој самоћи.{S} И ми ћемо, као номади, са малим шатрицама својих срдаца с |
| , и таква силна утеха <pb n="142" /> би ми била да се сасвим уверим у идеалну религију њену.{S} |
| ојину.</p> <p>— Да нисам грешан, Бог би ми данас, у цркви, узео био душу — шаптао је владика мо |
| рећан и ја што си на овоме месту.{S} Ви ми овде изгледате као неки изабрани људи, као кутак јед |
| учност.</p> <p>Не, не кајем се.{S} Годи ми та одлучност.{S} Тако се ваљда дешавају све храброст |
| а се нешто давно осушило.</p> <p>— Кажи ми, ако што знаш, о госпођици Недићевој.</p> <p>— Нисам |
| своју љубав сачувам ...{S} Али, помажи ми само дотле, док помоћ твоја богати раскош и красоте |
| <pb n="221" /> и самоме себи, не помажи ми!{S} Не жали ме, не теши ме, не заклањај ме и не лечи |
| ми, Боже Велики, Свемогућни!{S} Помози ми да останем снажан и весео монах какав сам сада.{S} П |
| вакидашњице и немонаштва? ...{S} Помози ми, Боже Велики, Свемогућни!{S} Помози ми да останем сн |
| и весео монах какав сам сада.{S} Помози ми да велику, лепу и чисту своју љубав сачувам ...{S} А |
| ад злошћу у мени!{S} Знак од Бога, који ми је стигао кроз вас пре него што буде сасвим касно .. |
| Господњег.</p> <p>— А ви ?{S} Можете ли ми у томе помоћи, Ана?{S} Хоћете ли да ми помогнете?</p |
| рди лично за мене значе!{S} Верујете ли ми да ја сваког богослужења доживим стварање света!{S} |
| аље својих успеха.</p> <p>— Верујете ли ми да сад одједаред осећам и неку тугу што сутра треба |
| да ми одсвирате арије, да чујем јесу ли ми ка гласу.</p> <p>— Оне су сасвим ка вашем гласу. — А |
| ?</p> <p>— Ја сам сасвим добро.{S} Али ми је тешко данас одвише дуго разговарати, зато вас мол |
| оставити! — шаптао је он умиљато. — Али ми је старца много жао, па сам мислио — ах, кад бисте с |
| оје се овакво нигде поновити неће, чини ми се умрећу.</p> <p>Ани се привиде као да гледа ђакона |
| удаји да ми говориш.{S} Молим те учини ми то.{S} И смири се и ти од брига.{S} Заклињем ти се д |
| разумели.{S} Сећаш ли се колико пута си ми хладно и мирно саветовао да се, због тешкоћа и труда |
| људи.{S} Шта да ти кажем ?{S} Дражи си ми од рађеног детета, па сам на твојој страни, не знају |
| Боже, шта сам записао!{S} Боже, опрости ми !{S} Зар би она <pb n="87" /> могла бити средство у |
| дној, и мене треба саслушати , и помоћи ми, као и сваком човеку у нужди.{S} Ја немоћ своју ника |
| у, могу ти испунити.{S} Промисли , реци ми, и биће ти што затражиш. — Младић се наслонио на дрв |
| Док сам гледао циркус са багрема, лепши ми је био него после из ложе.{S} Дивоте живота виде нај |
| } Приступио је затим Богу, и молио: дај ми крила. — Бог се збунио, јер крила су смели имати сам |
| и на оном свету? је ли да нећеш?{S} Дај ми руку.{S} Обећај.{S} Обећај још једанпут.{S} Молим те |
| смо.{S} А ако си много узнемирен, додај ми наочаре да га сам прочитам. </p> <pb n="172" /> <p>Ђ |
| Иринеје, тако ти једнога Бога, признај ми, да ли сте срећни, да ли сте несрећни ? ...{S} Не, н |
| лепи намучени анђео.</p> <p>— Прочитај ми сада Анино писмо.{S} А ако си много узнемирен, додај |
| м такође много да будем у цркви о којој ми увек толико пишеш.{S} Право да ти кажем, мислио сам |
| егов глас ја не знам, и немам, и он сам ми га не би могао дати ...{S} Сећам га се само да је би |
| дечко има лакше обољење, а старији, жао ми је госпођице, врло је тешко болестан.{S} Али, не тре |
| бити ритер од Светога Духа ...{S} А жао ми га је, баш ме душа боли за њим...{S} Уосталом, можда |
| Ја сам то небројено пута осетио, и жао ми је што не може тако да буде.{S} Уосталом, сада ће ип |
| } Христос је могао ...{S} Па ипак, тако ми се чини, сажаљења може бити у човеку више него у сам |
| је никла.{S} Ђакон, док је ђакон, тако ми се чини, требао би да је монах.{S} Ја сам то неброје |
| ците му уопште да се чува, и — ах, тако ми је страшно, зашто смо и почињали тај разговор, докто |
| <p>— Волим вас силно и безмерно, а тако ми је тешко — шаптала је Ана. — Дајте ми обе ваше руке, |
| ти средство у рукама демона!{S} Не тако ми једнога Бога, не!{S} По цену своје пропасти бих је и |
| дња црквена свечаност уопште.{S} И тако ми је драго што му се све то баш овде пружа, у цркви у |
| Богу није без Вашег имена.{S} У толико ми је теже, што Вас видим слаба и промењена.{S} Болујет |
| еосвећени, што сте задовољни.{S} А мило ми је такође што сте се уверили о разлогу због кога ми |
| могу сан од јаве да одвојим.{S} Чинило ми се, час <pb n="140" /> да сам дете у чудној некој ко |
| и ко свира и како свира.</p> <p>— Само ми још није свеједно како ко пева — додавао је, очиглед |
| о не осећате ! ...{S} Једно само, једно ми кажите ...{S} Да ли ме још волите, бедну, јадну, гре |
| моја драга госпођо, јесте велики.{S} То ми лекари боље знамо него ико на свету.{S} Али Бог није |
| сам фрулу која ми је била драга као што ми је живот драг, и волим девојку која мене не воли — о |
| > <p>— Три ?</p> <p>— Па да.{S} Оно што ми помаже, то су две десне руке, не једна.</p> <p>— Так |
| да ћу учинити.{S} Заветујем се.{S} Јер ми је сад јасно да је завет у животу човечјем потребан. |
| еје.{S} Можда је то последња љубав коју ми чиниш.</p> <p>Монах Иринеј је побледео, а у ужаснуте |
| рост.</p> <p>А никад, ни у једном писму ми није пребацио што сам отишао, и није ме звао натраг |
| је место.{S} И тек кад он зађе, онда су ми живот и љубав слатки, онда имам снаге за срећу и ужи |
| сваки час може бити убијена ?{S} Где су ми и милост и сажаљење за љубав нашу, за љубав као тако |
| блудећом светиљком". </p> <p>„А где су ми милост и сажаљење, кад овако пишем ?{S} Где ми је са |
| то друго, па не чујем тебе.{S} Не певаш ми доста лепо. </p> <pb n="24" /> <p>Госпођица Недићева |
| усуђивала руку к себи повући.</p> <p>— Мила! — шаптао је монах Иринеј, као и тада у порти, али |
| "114" /> <p>— Бол је пролазио.</p> <p>— Мила — шаптао је ђакон опет, и сагибао је лагано главу |
| р, као најлепша дуга.</p> <p>Ану је ова мила, весела игра раздрагала, и на шаљиве мисли навела. |
| је опет почела да воли.</p> <p>Како су миле те кокице.{S} Једнако скакућу за нечим.{S} За мрви |
| во парче хлеба јој је дао тај необични, мили ђакон Богородичине Цркве! — мислила је она у себи |
| еј .{S} И пошто се осетило да би старцу милије било да се на само састане с њиме, удешено је та |
| ића значајним погледом, дугим, топлим и милим.</p> <p>— Хвала вам, докторе.{S} То је сјајно.{S} |
| ласу. — Ана је погледала ђакона с неким милим пребацивањем . — Ја одлично познајем ваш глас.{S} |
| дочекало оно што је долазило из Аниних милих очију.{S} Јасно му је било да је она нарочито иза |
| плач.{S} Недићка такође.</p> <p>— Ана, мило моје дете, престани!</p> <p>— Пусти ме, мама, пуст |
| м, Преосвећени, што сте задовољни.{S} А мило ми је такође што сте се уверили о разлогу због ког |
| бри.{S} Ана је пружила руку, молећиво и мило, тражећи да јој се њена ствар врати.</p> <p>Несташ |
| еизоставно мора одбити , одбија се тако мило и пријатељски, да је одбивени најзад сав очаран шт |
| ке.{S} Али јој се ђакон ипак чинио тако мило наиван.{S} Као оно једаред <pb n="101" /> — она се |
| што се чита из груди у којима има неко мило узбуђење.{S} Како му је лак и мекан и раван излази |
| е Богородичине Цркве.{S} Њој је то било мило, за њу је тај ограничени простор био размакнут и с |
| а, њему одједаред дође жао, зашто се то мило, нежно створење упутило тако врлетним и немилосрдн |
| у два најлепша ока из олтара храбрила и миловала. </p> <p>— Чаробна жива слика.{S} Мурилови хер |
| у њих.{S} Нешто га је у тој цркви топло миловало и смекшавало.{S} Ђакон се подавао том утицају, |
| емо сваки онај дан који је без љубави и миловања прошао ... <pb n="170" /> Воли је, воли је, Ир |
| стазу, радосна лица се испињала да виде милога госта.</p> <p>Мало је и одвише цветан и весео ис |
| разгледати да ли је све у реду за дочек милога госта.{S} Најзад се завукла у своју собу, и седе |
| им и чежњивим, као да даје знаке и такт милој свирци, коју слуша очима, осмехом, дивном косом с |
| о рамену. — Дакле имам ипак да се надам милом госту.{S} Само немој одвише много одуговлачити, ј |
| ави, као важан, можда важнији елеменат, милост и сажаљење.{S} Можда права љубав и није ништа др |
| њима само овејана, бескрајна и сажаљива милост. </p> <p>Пашковић би се после таквог растанка ув |
| калуђер , јер је дужност његова широка милост целом свету.</p> <p>Да, завет његов, који нам је |
| це на њеним слепим очима ?{S} Где ми је милост за душу њену, која, као и свачија, сваки час мож |
| час може бити убијена ?{S} Где су ми и милост и сажаљење за љубав нашу, за љубав као такову, п |
| удећом светиљком". </p> <p>„А где су ми милост и сажаљење, кад овако пишем ?{S} Где ми је сажаљ |
| S} Постепено, долази сажаљење, и за њим милост .{S} И најзад превлађује чар лепоте, и јако са с |
| ави за цркву и детињег веровања у божју милост.{S} Чија је то заслуга?{S} Твоја?{S} Заслуга тво |
| осу, Ана је осећала највећу, најчистију милост овога света.{S} А рука ђаконова је осећала како |
| ише.{S} Бог ми је њу послао као највећу милост своју, и као виши захтев један који ће ми помоћи |
| убав своју, разговоре своје с Иринејем, милости његове према њој ...{S} А пре, ништа није крила |
| ?{S} Ја вас не дам, Ана! ...{S} Ана!{S} Милости моја, лепото моја, части и дико моја, Ана, реци |
| <p>— Да, према болесницима има понекад милости.</p> <p>— Уме он бити праведан према сваком.</p |
| так буде господар.{S} А благе, сажаљиве милости треба бацити читаво брдо пред ноге катастрофи, |
| илости овога света !{S} Где су Христове милости?{S} Где Антигонине?{S} Где Офелијине, несрећне |
| оде у језерце божјег благослова и божје милости. </p> <p>Људи нису скидали погледе са ђакона, с |
| прићи.“ </p> <p>„А да ли је право да се милости, највише моћи душине, толика множина баца у јад |
| е туге, просуле се и отишле све највеће милости овога света !{S} Где су Христове милости?{S} Гд |
| > <p>Кажите ми, о кажите ми, ако Бога и милости имате, кажите ми: зар ни у чистом човечјем живо |
| стиво, толико, колико свега брижности и милости у мени има.{S} Да ли сте разумели, јуче, не сам |
| бе?{S} И где су друге легије и безброји милости , које су утонуле у бездана мора, не вратиле тр |
| , који се јављају кад људи једно другом милости чине, кад је и љубав међу њима само овејана, бе |
| ћни горди калуђер, који је завет свој у милости и лепоти положио, несрећни горди уметник, који |
| оворила:</p> <p>— Бог је велики, Бог је милостив.</p> <p>— Бог, моја драга госпођо, јесте велик |
| намо него ико на свету.{S} Али Бог није милостив.{S} Него су животи људски тако чемерно бедни, |
| м се лак и бесмртан.{S} Бог је велики и милостив — крстио се старац с побожношћу . </p> <p>— Ја |
| , поново нађе место у свету.{S} Добар и милостив је хтео бити свом својом душом.{S} Једнако је |
| Богородичина Црква.{S} Широм отворена, милостива и њена, како је зове да и бриге своје остави |
| миран сан без снова, као у биљке.{S} Ни милостиве речи, ни заљубљено гледање, ни додир руку, ни |
| којих има у њему.{S} И онда је био још милостивији .{S} И најзад је том свемилостивом љубављу |
| да и вриска, стала се опраштати од њега милостиво и тужно.</p> <p>Доброта и љубав је клечала ок |
| ам је на души?{S} Питам вас то брижно и милостиво, толико, колико свега брижности и милости у м |
| детињасто , мазно, лаковерно, срећно и милостиво .{S} Ана је старила, хладила се, мирила се, у |
| а јој домаши, и смешио се на њу очински милостиво.{S} А монах Иринеј, леп као легенда, блеђи но |
| јер никаквих врлина немам, сем великог, милостивог сажаљења за све што је на свету“. </p> <p>По |
| руку са темена, и примакла је, добру и милостиву , <pb n="121" /> близу, сасвим близу својим у |
| и срећна, и пуна њега, његове лепоте и милоте, његовог поноситог уметничког бића.</p> <p>— И < |
| ну блаженством највеће милоште.{S} А од милоште ју је још више усрећавао понос.{S} Та ђакон њу |
| ед, испунили су Ану блаженством највеће милоште.{S} А од милоште ју је још више усрећавао понос |
| ојке, која се само једаред закаснила са милошћу, и погубила и Хамлета и себе?{S} И где су друге |
| вота наших?{S} А шта се друго и ради са милошћу, него да се баца у поноре туге и у потоке суза! |
| пропада и дух ?{S} Љубављу не може, али милошћу и сажаљењем <pb n="219" /> може.{S} Може и горд |
| S} Младић се испунио неком безграничном милошћу, и мало му је било волети неколико људи, неколи |
| ну хитне или да га на ђубре баци, да га милује или да га сече и пече.</p> <p>Пашковић је већ го |
| ога нису пољубила.</p> <p>А прсти твоји милују, трзају, или у крваво срце уједају затегнуте жиц |
| да њему на жао учини, зар да само прође мимо топлоте и среће! ...</p> <p>Била је узбуђена, коле |
| ега тражи.{S} Тражи га.{S} Али, пролази мимо овог човека на улици, и иде даље.{S} Иде тамо.{S} |
| акав велики кључ, који, по вољи, сваког мимопролазећег човека може откључати и широм отворити.{ |
| том улепшали ...</p> <pb n="197" /> <p> Мимопролазећи су постепено почели опажати да се ту не в |
| ортре жене.{S} Мала потамнела старинска миниатура, обешена о грану мрачног, немог чемпреса, уск |
| м ребрима која су изгледала као жице на миниатурном неком инструменту.{S} Два мрава су, у акроб |
| тео би да се види с тобом ма на два три минута, каже, у данашњи дан. — Недићка поче плакати. — |
| рема томе, није опростила после два три минута.{S} А није ни Пашковић.{S} Остао је да попије др |
| такође у капију савија.{S} Око десетак минута је остала сакривена, а тада, опрезно, изашла опе |
| уо се весео смеј.</p> <p>После неколико минута је киша стала.{S} Док се још сунце нећкало, хоће |
| ерали .{S} Адвокат Мајински је двадесет минута дуго чистио једно пилеће крилце, и скидао с њега |
| дувана и усплахирена, и застајала опет, минутима дуго, на једном месту, са жељом да виче, да уд |
| т нада.{S} Добар је Бог.{S} Чуо се тих, мио звук расклапања двери.{S} Звук исушеног, светог , у |
| жагор и профани тутањ.{S} С оне стране, мир светиње и духовна снага, која кроз танку ограду пре |
| правити вртлог ...{S} Не.{S} Никада.{S} Мир мора стојати на целим и здравим снагама немира.{S} |
| је у себи подругљиво. — И после мир.{S} Мир над потрошеним човеком.{S} Који нема више лепота у |
| Заблуда је говорити о монашком миру.{S} Мир није најузвишеније стање душе.{S} И заблуда би била |
| видети, постићи и имати идеал.{S} Какав мир то мора бити.{S} Каква круна то мора бити.“ </p> <p |
| не су мале и испуњене.{S} Љубав њена је мир божји.{S} Оно неколико благих речи, један блиски по |
| та.{S} Врата се затворила.{S} Настао је мир.</p> <p>— Сад ће Бог послати смрт — шаптао је стари |
| о .{S} Јер она је музику и цркву, дакле мир и размишљање о бољем животу, волела и пре мене.{S} |
| аводила је у себи подругљиво. — И после мир.{S} Мир над потрошеним човеком.{S} Који нема више л |
| S} Кад би се само за час кроз једнолики мир његовог живота могао пронети бат срца или шапат уса |
| ограде на порти струјао је манастирски мир.{S} Срце Богородичине Цркве ударало је весело.{S} Ђ |
| ку да дигне, а из његових прстију свети мир да се излије.</p> <p>Како је дошло до тога да завол |
| ном, док се обоје не врате у стари свој мир.{S} И чинило му се да <pb n="118" /> то све само од |
| не привија себи, него некуда у добро, у мир и сигурност.{S} И чула је шапат над главом.</p> <p> |
| р, попити из њега причест, и с причешћу мир живота за којим је тако чезнуо.{S} Призивајући <hi> |
| дрости за постизавање великог, сунчаног мира.{S} Напротив, осећа немир.{S} Уосталом, то што у д |
| ијом, да тај човек одаје знаке блаженог мира, казује да је њему у његовој црнини тако чисто и д |
| озиран један лептирак, уморних, смрти и мира жељних крилаца, који исплови, тамо негде из ћутања |
| ровао да ми та девојка долази као анђео мира.{S} Можда баш као страшно и тешко искушење ...{S} |
| је било само цвет и мирис, игра и нада, миран сан без снова, као у биљке.{S} Ни милостиве речи, |
| ом у олтар на причешће.{S} Причестио се миран као јагње.{S} Осећао се срећан.{S} Много је лепог |
| ошицу и будила дрвеће.{S} Ваздух је био миран.{S} Снопић првих сунчаних зрака пробио је кроз та |
| монашити, записао је у дневник:</p> <p>„Миран и весео ћу стати пред Бога, предоброг свог Оца, к |
| остиво .{S} Ана је старила, хладила се, мирила се, узимала на себе борбу живота, ону, у којој с |
| релу и хладну, слатку и горку, какав је мирис ђурђевка , мокар, леден и чист као јутро у гори.{ |
| остало пролеће, све је било само цвет и мирис, игра и нада, миран сан без снова, као у биљке.{S |
| ли гробницу, то су моје руке.{S} А јаки мирис баште, то је чежња мога оца да ја будем радосна и |
| ри је Христов гроб.{S} Плаштаница је од мириса.{S} А Исус није мртав, него спава.{S} Њега и цве |
| мрачна, без иједног упаљеног кандила, и мирисала је на влагу.</p> <p>Ана је устукнула на улазу |
| е оствице неког необичног џбуна су јако мирисале.{S} И зујале су пчеле.{S} Поводећи се очима за |
| летеле речи радовања .{S} Липе су јако мирисале.{S} Богородичина Црква се огледала у светлој д |
| диста, ваздух се увијао око ње као неки мирисан вео, а светлост је била савршено небесна.</p> < |
| пућпурик шеве има, своју историју, и да мирисање цвета почиње испод земље у корену, а завршује |
| по цвећу гази, и у рубу сукњице росу и мирисе носи.{S} Друга вариација.{S} Сетни, развучено ве |
| pb n="28" /> вратио на небо кроз чисто, мирисно срце калуђера свога. </p> <p>Смешила се у некој |
| асуда таме.{S} И да срце једно, чисто и мирисно као дивља шума, дозове Бога, прими у храм свемо |
| се каменито тле у мени претвара у нежну мирисну башту.{S} Верујете ли ви то, госпођице Ана ?{S} |
| ега лак, етераст, подигнут, сједињен са мирисом када и таласом песме, са погледом Христа и осме |
| жене та чудесна биљчица, која, зелена, мирише на добру црну земљу, а ужутела мирише на Господа |
| плаво, како цвеће, у несташлуку неком, мирише на лимун и поморанџу, како слуга сече траву, неж |
| , мирише на добру црну земљу, а ужутела мирише на Господа Бога.{S} Плашим се да дух женин не ид |
| њене певаче.{S} Певали су као што цвеће мирише: не знајући шта дају, не слутећи да се с Богом р |
| е тамо на олтару сажиже и нестаје.{S} И мирише при том, али тако тужно.{S} Ану обли наједанпут |
| ог фикуса, у једноставној белој хаљини, мирна као струк цвета кад нимало ветра нема.{S} Али кад |
| говог.{S} И не боји се такве љубави.{S} Мирна и свесна му је вратила поглед љубави погледом љуб |
| м се сурвати, јер морам пољубити његова мирна, хладна, света и мекана и топла уста ...{S} Уста |
| дини солеје, то је било као кад вечерња мирна светлост клизи по усамљеном путу.{S} На амвон се |
| е ништа није десило, да буде спокојна и мирна. </p> <p>Не бој се, и хвала ти што си живела једа |
| у башти.</p> <p>Била је топла, мрачна и мирна ноћ.{S} Ни месеца, ни звезди, ни ветра.{S} Цео вр |
| ачин.{S} Док је у цркви, Ана је ведра и мирна.{S} Чежња се губи. </p> <pb n="10" /> <p>Као леши |
| изи.</p> <p>Живот је башта, витлејемски мирна, и пуна ружа.{S} А љубав је сан двеју руку које с |
| те жице, и музика се чује.</p> <p>О, ти мирна и света жено, која у облаку живиш и никога завела |
| о сан и варка.{S} И предавала се поново мирна, слушању песме и гледању раскошно лепих живих сли |
| че је тихо призивање Бога свршавао тако мирна лица, као да тамо горе већ види белога голуба.{S} |
| се завукла у своју собу, и седела тамо мирна, мало уморна, мало расејана .{S} Као оно бело неб |
| > <p>Али кад је опазио да Ана непомично мирна седи на своме месту, устукнуо је натраг као ошину |
| легао раменима.</p> <p>— Мени је савест мирна.{S} То писмо је тако безазлено и чисто, да је бољ |
| ликих крила победе, Ана улазила у цркву мирна, чиста и непоколебљива.{S} Жуд, ако је мора бити |
| ли нема више среће.</p> <p>— Старинске, мирне, домаће срећице! — уздисала је. — Слушајте ово чу |
| азили и мрвили зелене гранчице и цвеће, мирне, безгласне жртве сваког људског весеља.{S} Неки с |
| ејао се целим лицем, само су очи остале мирне, и, по нечему, биле сличне очима старог Јове.{S} |
| хао је суве гранчице дрвета, разбарушио мирне наносе снега, и кидао мале гроздове иња да повеша |
| девојке, симпатично озбиљне и непомично мирне, са замишљеним очима, загледаним увек на једно ме |
| је чист као дете.{S} А снови његови су мирни снови о девојци једној која с њим заједно цркву с |
| у <pb n="214" /> ножицу, и доброћудним, мирним оком је погледала у извршиоца казне. </p> <p>Изв |
| ловао.{S} Ана је, једва најзад, заспала мирним сном.{S} И сневала је да види <pb n="117" /> ран |
| Будите храбри, Ана! — говорио је ђакон мирним, хладним гласом, а имао у лицу израз бола. — Буд |
| толећа.{S} Кад су људи ваљда са потпуно мирним савестима ишли у цркву.{S} Кад још нису слутили |
| од наглог нечијег изласка , стојала је, мирно као нека слика, Ана. </p> <p>Ђакон се томе није н |
| з изузетка , са капљицом росе на глави, мирно спава.{S} А људи ?“</p> <p>„Још сам, час демон, ч |
| ком у себи.</p> <p>Тако и те вечери.{S} Мирно, и с дубоким и лаким разумевањем је читао неку на |
| се као перо лака, и чинило јој се да на мирно поље гледа однекуд одгоре.</p> <p>Недеља је била, |
| ла најужаснијим стидом, скаменила се, и мирно, као самртну исповед, је одговарала:</p> <p>— Бил |
| на степеницама, поклонио јој се тихо, и мирно ју је пратио очима доклегод није ушла.</p> <p>Ана |
| не концерте, испраћа их у нови живот, и мирно се враћа своме послу.</p> <p>— Шта ради та Ана! — |
| Сећаш ли се колико пута си ми хладно и мирно саветовао да се, због тешкоћа и труда, оканем пој |
| тку молитве!</p> <p>Чинило јој се да би мирно могла поднети да га и негледимице слуша, да га ча |
| е склонила.{S} Боже, Боже!{S} Дете лежи мирно, одмарају се ручице.{S} Али лице је бледо, и модр |
| по глави, с ума сишлог, отрованог, или мирно умирућег са зором бољег живота у очима.{S} И одје |
| ом у рукама, са кадионицом, која му као мирно јагње лежи на десној мишици , и са оном чудесном, |
| а не познаје сасвим.{S} Да оно што тако мирно лежи покрај њених ногу, слуша музику и ћути, да т |
| занесе цео свет.{S} А лице јој је било мирно, свечано, срећно.</p> <p>Недић је стојао блажен и |
| ладика се при доручку хвалио да је врло мирно спавао.{S} И да према томе, хвала Богу, бар тога |
| утра дан, на Богојављење , меланхолично мирно прошла кроз триумф свога музичког дара и свога тр |
| н је то опазио и разумео, и вратио руку мирно назад.{S} Тада му је она сама додала стварчицу, и |
| емарно наслоњена на харфу, очи твоје су мирно загледане, јер неће ништа да виде, уста твоја су |
| ке.{S} Ана Недићева је осећала само још мирно блаженство.{S} Блаженство то ју је испуњавало сву |
| </p> <p>Необично намештене косе, сасвим мирног лица, и тамних сенки око очију.{S} Хаљину није п |
| реду тих невеселих песама, као у некој мирној поеми, стишана сва ужасна трагедија Христовог жи |
| као и њена коса.{S} Некако је сувишан у мирној модулацији првобитног њеног гласа, али је ипак д |
| цу, удаљеног, необичног, обасјаног оном мирном светлошћу која рушевине улепшава.</p> <p>— Рекла |
| ила се црној ноћи да је затрпа мраком и миром.</p> <p>Легла је у постељу око поноћи.{S} Метнула |
| бежати кући с пређашњим блаженим својим миром, хтела се вратити и главу и руке своје зарити у њ |
| </p> <p>„Заблуда је говорити о монашком миру.{S} Мир није најузвишеније стање душе.{S} И заблуд |
| рно пошла раније од куће, да се сама, у миру, нагледа зеленилом окићене и травом засуте цркве.{ |
| се као да ће заспати.{S} Али одједаред, мисао једна, оштрија од ножа, пререза јој сан, и погоди |
| аке која се венчала пре годину дана.{S} Мисао и реч Анина остадоше закачени на великој </p> <pb |
| су лежале вреле, мекане његове усне.{S} Мисао она је међутим још и друго хтела, и мучила даље А |
| краја службе ђакона више није напуштала мисао о том празном месту.</p> <p>При изласку из цркве |
| у кућу искочила је одједаред сива једна мисао .{S} Сада одмах треба отиснути у страну све што ј |
| али барјачић се још лепршао .{S} Снажна мисао да у несвест пасти не сме, да изаћи из цркве не с |
| је увек долазила једна лепа алегорична мисао.{S} До онога дана, када је ђакон ту руку додирнуо |
| је лагати — пала је Ани на ум јутрошња мисао, и она пожури да одговори на очево питање.</p> <p |
| {S} Као муња би тек пролетела нека лепа мисао, и уста Анина би се нехотице развукла.{S} Одмах з |
| своју не види него чује, и обрадова је мисао да ће можда једног дана бити у стању да одсвира м |
| моја, можда његова, можда обе. — Та је мисао, више него икоја друга, до ужаса доводила Ану. — |
| тати, дакле, то је лагати.{S} Та јој је мисао била врло неугодна. </p> <pb n="72" /> </div> <di |
| а затвори. </p> <pb n="209" /> <p>Да ни мисао Иринејева не могне у њу.{S} Почела се плашити и с |
| ли, истину да признам, не могу да волим мисао да у овој цркви служите као свештеник.{S} Има неш |
| } Добијало је вид чежње .{S} Кад би бар мисао једна могла бити гласник у његову душу!{S} Кад би |
| свира.{S} Не може ни да мисли.{S} Сваку мисао затрпава одмах нешто тешко, и то тешко, на неки ч |
| познавао, осећао је да многи међу њима мисле о њему, и знају да је он пријатељ свију њих.{S} Н |
| је епископ отпутовао, а људи свеједнако мисле и говоре о свечаности, и још никако нису скинули |
| и да чита ни да свира.{S} Не може ни да мисли.{S} Сваку мисао затрпава одмах нешто тешко, и то |
| руку, ни заносна реч, чак ни хармонија мисли и осећања.{S} На трепету звука је она улетела у д |
| ме гласу.{S} Она само још очима и ушима мисли.</p> <p>Анине очи се напунише сузама.{S} А кроз с |
| ење од радости , па да буде хладнији на мисли.</p> <p>Међутим, поглед његов је тога дана клизио |
| треба, долазило би на ред питање: а шта мисли и чека Ана Недићева?</p> <p>Пријатељи куће Недића |
| > <p>Ани је тај формални, правнички ред мисли дошао комичан.{S} Она се насмејала, и то од срца. |
| вим слободно, као да је то природан ред мисли, ђакон се запитао: зашто је нема?{S} И осетио је |
| <p>Ана осети страх од Бога.{S} Страх од мисли својих, од жеља својих: да куша, да у грех одведе |
| часовима, кад је доспевао да и на себе мисли, осећао је да му се по души разлива горчина, скор |
| ла, весела игра раздрагала, и на шаљиве мисли навела.{S} Помислила је како би било кад би цео с |
| ивно хтео, претећи заповедао, осветљиве мисли ковао.{S} У Ани се пробудила жена.{S} Загосподари |
| лу слику на зиду.{S} Али, Бог зна какве мисли је та слика у њему изазвала.</p> <p>Ана је тако з |
| алуђера.</p> <p>Највећа храброст је ове мисли ђаконове пратила у вече.{S} Кад остане сам са сво |
| на у коју сада непрестано путују његове мисли. </p> <pb n="44" /> <p>Шта је то с њим?{S} Преста |
| одатле у умиљатост речи, одатле у снове мисли, одатле некуда, куда човека само жена вуче, а чов |
| носећи некако са собом тамо и монахове мисли и његове очи.</p> <p>Ђакон се најзад упитао: чије |
| огична и техничка целина и програм неке мисли, али дело није ништа друго до тајна полифонијске |
| м. </p> <pb n="183" /> <p>Такве су биле мисли Анине док се спремала за полазак у цркву.{S} Обук |
| , од првог погледа до последње скривене мисли.{S} И <pb n="190" /> са раширеним очима и побледе |
| алас љубавног сећања и разоружавао њене мисли. — И знам да Богу то није криво.{S} Јер љубав мој |
| ао разлоге, и трудио се затим да све те мисли што пре заборави.{S} Али таман би успео да потисн |
| дужност да то што пре сазна. </p> <p>Те мисли су јако узнемириле ђакона, и он се, после свршене |
| а Ану су почеле наваљивати живе, богате мисли о уметничком усавршењу црквеног појања у њиховом |
| јутрења.{S} Неке нарочито лепе и богате мисли би му тада долазиле на ум, и тако су га заносиле, |
| немир.{S} Пред вече, кад сврши посао. и мисли да ће за клавиром или за књигом бити задовољна, н |
| света — враћала се она првашњој својој мисли. </p> <pb n="12" /> <p>Шта је друго Григ него сећ |
| и кад хоће да сакрију реп некој репатој мисли.</p> <p>— Без које десне руке?{S} Ове овде, или о |
| озбиљила, и, сабирајући врло напрегнуто мисли, гледала је предасе тако окомито, да умало није з |
| та погледала, што и она воли цркву, што мисли о оном што се у цркви ради и дешава? </p> <p>А от |
| ипак можда жели да на неки начин уђе у мисли њене и у живот њен.</p> <p>Анине дубоке, љубављу |
| S} Али таман би успео да потисне гомилу мисли, онда би опет та чистина у глави узимала тачни ви |
| тви. </p> <p>И онда су наваљивале на њу мисли: страшне, дрске, зле, крвожедне и бестидне, и она |
| о.</p> <p>Сећајући се јучерашњих својих мисли, Ана је покушавала да их омаловажи, чак да им се |
| ичним са појањем које је око ње и њених мисли брујало, и она је пила акорде до краја, пила их о |
| х озбиљних, понекад баш строго побожних мисли, Ана Недићева ипак није пренебрегавала ни своје с |
| плашена, бежала и од те слике, и од тих мисли, даље и даље, и сакрила се најзад, иза тешке заве |
| ође на ум љубав.{S} Није се збунила.{S} Мислила је она о томе већ доста.{S} И врло је добро зна |
| есто туђега певања, своје сопствено.{S} Мислила је ту на оно што је пре неколико месеца радила |
| бични, мили ђакон Богородичине Цркве! — мислила је она у себи тада, подсмевала се ђакону и била |
| ом зеленилу, ала тамо мора бити лепо! — мислила је Ана.{S} А ђакон је посматрао како су крстови |
| куда те идеје, осећајући да их она није мислила, и да их чак и не познаје, али осећајући и то д |
| ји су, толико пута исмејани од доктора, мислили да ће им такав реванш бити највеће задовољство |
| , јер се у тој ствари, у ствари музике, мислим, још никада нисмо сасвим споразумели.{S} Сећаш л |
| ти да идеш самном?{S} На извесно време, мислим.{S} За одсуство је лако.{S} Заменио би те мој ђа |
| другом ...{S} Време је.{S} Јер, видите, мислим да ђакон треба да буде сасвим млад човек.{S} Мла |
| <p>— Шта ћете мислити о мени?</p> <p>— Мислим да сте непокорно једно анђелче које свештенику с |
| м божјим створењем на овој земљи.{S} Ја мислим да је то оно што волим ...{S} Али, човек сам, мо |
| што буде сасвим касно ... </p> <p>— Ја мислим, госпођице Ана, да се не варам кад кажем да сам |
| љато , да се Ана охрабрила.</p> <p>— Ја мислим, ако се ви будете слагали с тим, да узмемо из Ха |
| } Пепео?</p> <p>— Не, госпођице Ана, не мислим то.{S} Изгорети је добро.{S} Од зеленог дрвета о |
| десних руку и одсечемо.{S} Наравно, не мислим ову овде.</p> <p>— Могла бих, што да не.{S} Јер, |
| и самоћа, то је од свега најтеже.{S} Не мислим баш на ону самоћу, кад човек сам живи, него кад |
| о сам сада написао.{S} У часу кад о њој мислим.{S} Осећам да је неправедно .{S} Јер она је музи |
| знато.{S} Да ли није грех окружавати га мислима, осмехивати се на њега кад је леђима окренут, и |
| сигурно не знаш много о интимним њеним мислима и о начину живота.{S} А мене би тако занимало, |
| еха.{S} Биће нека живчана нелагодност , мислио је.{S} Али после је опазио да има једну борицу и |
| онда, решио сам да ћу ја посетити гроб, мислио сам да смем то учинити, јер покојни Недић је био |
| век толико пишеш.{S} Право да ти кажем, мислио сам да прецењујеш вредност и лепоту.{S} Али сам |
| е отишао у посету доктору Пашковићу.{S} Мислио је да му прича о своме познанству с Аном.{S} Али |
| .</p> <p>Је ли тај Бог добро или зло? — мислио је Пашковић.</p> <p>Потпуна, празна тишина.{S} С |
| не руке.</p> <p>Све је у њеним рукама — мислио је усхићено , изашавши најзад из ходника.</p> <p |
| те остати сами, јер тако мора да буде — мислио је у себи Недић, посматрајући Ану.</p> <p>Међути |
| ако је све зарђано, као да је октобар — мислио је монах Иринеј, спремајући се на јутрење.</p> < |
| га дана необично озбиљан.{S} А о Ани је мислио на тако апстрактан начин, да му лик њен ни један |
| ић се наслонио на дрво, заклопио очи, и мислио.{S} Приступио је затим Богу, и молио: дај ми кри |
| о. — Али ми је старца много жао, па сам мислио — ах, кад бисте само знали како је о вама говори |
| а он о тој девојци никада није нарочито мислио, и никада је није нарочито проматрао.{S} А сада |
| гори.{S} Изгорело је, и остало је — шта мислите шта?{S} Пепео?</p> <p>— Не, госпођице Ана, не м |
| едан, и ово неколико речи:</p> <p>— Шта мислите о пореклу мотива који сте чули?{S} Држите ли га |
| оће ли вам икада бити криво?{S} И да ли мислите да уопште има неке кривице у томе <pb n="120" / |
| погледала у ђакона. </p> <p>— Шта ћете мислити о мени?</p> <p>— Мислим да сте непокорно једно |
| ека клицу смрти.{S} Одлучила је да неће мислити на Иринеја, да ће га за једно време заборавити. |
| не у том смислу, што би желео престати мислити о Ани.{S} Него да мало стиша узбуђење од радост |
| неку научну књигу.{S} Престао је сасвим мислити на Ану у моменту када је тако хтео.{S} Имао је |
| м богатим животом проживим.{S} Тешка ми митра.{S} Дошао сам да још једаред будем ђакон, онакав |
| њиховом скромном храму.{S} Архијереј са митром и штаком, његово облачење, асистенција два ђакон |
| ити под скупоценим, тешким оделом и под митром на глави.{S} Сви су свештеници крај њега изгледа |
| овано Еванђеље скоро потпуно испружених мишица, високо над главом својом, а сасвим високо над г |
| у памети , светлаце у очима, ломљење у мишицама.{S} Стојала је у дрском неком љубавном заносу, |
| меј је, као грч неки, грабио мишицу, из мишице прелазио у цело тело, и Ана се само смејала и тр |
| која му као мирно јагње лежи на десној мишици , и са оном чудесном, безмерном моћи у грудима — |
| <pb n="179" /> <p>Међутим, наслоњен на мишицу ђаконову, владика је једнако оклевао.{S} Није му |
| он Богородичине Цркве.</p> <p>Гризла је мишицу, да би се гласни смеј угушио или стишао, али сме |
| ишао, али смеј је, као грч неки, грабио мишицу, из мишице прелазио у цело тело, и Ана се само с |
| поноћи.{S} Метнула главу на десну своју мишицу, и занела се као да ће заспати.{S} Али одједаред |
| ка златна браслета, која је нежну Анину мишицу обухватала као оков.{S} Ђакон је очарано гледао |
| азила је госпођица Ана Недићева.{S} Под мишком је носила повелику, али врло елегантну кожну сер |
| могла <pb n="188" /> познати са каквим мишљењем је упозорио оца њеног на љубав њену. </p> <p>У |
| p> <p>— И ја сам опозиција према општем мишљењу о доктору Пашковићу.{S} Тај је човек борац за н |
| pb n="18" /> је, напротив, онако витак, млад и зелен, изгледао као стабљика бршљана која иде да |
| као мајско цвеће.{S} Весео, безбрижан, млад и свет, као онај Фра Анђеликов анђео што удара у к |
| кон треба да буде сасвим млад човек.{S} Млад, неискусан, детињаст, безбрижан, сам ...{S} Као тр |
| и бело месо.{S} Напослетку, Мајински је млад човек, опраштало му се.{S} Али доктор Пашковић.{S} |
| е, мислим да ђакон треба да буде сасвим млад човек.{S} Млад, неискусан, детињаст, безбрижан, са |
| жно свети њих.</p> <p>Ја сам још сасвим млад човек, али ја осећам страшну, позитивну снагу, кој |
| ш нико мање него госпођица Недићева.{S} Млада, здрава, имућна, образована, јединица, уметница — |
| <p>„Глорија сна једног, богатог као два млада живота, подигла се тога дана кроз сводове цркве н |
| у куту јауче и свилене своје косе чупа млада једна жена.</p> <p>— Лаку ноћ, Иринеје! — заустав |
| говора, подсећао Ану, како се зна да та млада жена никако није волела свога мужа кад се удала з |
| ришчице освећеног хлеба у мале, велике, младе, старе, механично и с вером испружене руке.{S} Од |
| p> <p>Мало даље је травник, ограђен, за младе пилиће.{S} Сад пилића нема, а и траве је мало, вр |
| ао чаршав, и застире облаке.{S} Пребија младе воћке, изваљује дрвета, обара фењере и клупе.{S} |
| неком програму ваљда, узео случај друге младе жене.{S} Тога пута такве, која је и волела и удал |
| b n="107" /> <p>— Леп, дабогме, док сте млади.{S} Сада вас сви воле и сви вам се диве.{S} Ређај |
| } Сви су свештеници крај њега изгледали млади, а ђакони као права деца.</p> <p>А кад су ударила |
| дићева осети хладну жаоку.{S} Тај нежни млади човек, са тим тужним гласом и са поезијом кратког |
| е доста расејано слушала шта јој говори млади адвокат Мајински .{S} Мајински је такође био доба |
| а десила се крупна, озбиљна промена.{S} Младић се испунио неком безграничном милошћу, и мало му |
| ашла из болесника као истерани беси.{S} Младић је оздравио.{S} Он је васкрсао.</p> <p>— Ушао је |
| ли , реци ми, и биће ти што затражиш. — Младић се наслонио на дрво, заклопио очи, и мислио.{S} |
| ац дрхће од нечега што не зна шта је, а младић обећава нешто што не зна шта је.{S} А између узр |
| евојку која мене не воли — одговорио је младић. — У свему ти не могу помоћи, али једну жељу, ма |
| Ану је сасвим заборавио ...</p> <p>Као младић од деветнаест година, са положеном матуром, пред |
| мљи, ушао у шуму, и срео јако невеселог младића.{S} Питао га је шта му је. — Сиромах сам, изгуб |
| упаде у очи сва љупкост лица тога лепог младића, и она скривено уздахну.</p> <p>— А зар вама ни |
| Него баш његов живот.{S} Живот дечка и младића који оца није познавао , који је после изгубио |
| кораком, поздрављајући хитно и ђакона и младиће, журила је у порту да одахне.{S} Али, слутећи в |
| било и одвише, стао је одједаред молити младиће да се склоне с пута, како би остало што више пр |
| } Кад црни калуђерски вео падне на чело младићево као покров, негде у куту јауче и седе своје к |
| а.{S} А када тај црни вео падне на чело младићево као победа , негде у куту јауче и свилене сво |
| нафору .{S} Разговарао је тобож с неким младићима , а целом пажњом је мотрио да ли она иде.{S} |
| } Тамо горе, у златном брокату на косим младићским плећима, стојао је необичан, сасвим необичан |
| , дивног једног зеленка , и поклонио га младићу. </p> <p>Монаху Иринеју се фантастична бајка то |
| штаво заваравање.{S} Заваравање, док се младићу младост не закопа, док се не отпева упокојна пе |
| о је објаснила, бар овде поклони светом младићу, пошто у цркву из принципа не иде.</p> <p>Ђакон |
| е дочекао је епископа ред деце, као ред младих чавки, радозналих погледа и отворених кљунова.{S |
| ву смрти него у царству живота.{S} Кроз младо и свеже цвеће везујем се ја за свога оца, бршљан |
| ико је везано <pb n="144" /> за њега то младо створење, и одједаред му је дошла идеја да још ви |
| оново забрујати молитва његовог свежег, младог гласа. </p> <p>Десило се међутим нешто што је Ан |
| у двобоју и у загрљају жене, видела га младог и старог, охолог и с прахом по глави, с ума сишл |
| са мало више анализе, загледаност свога младог пријатеља који се тек на реч тргао.</p> <p>У нед |
| о спава.{S} Њега и цвеће успављује глас младог једног монаха.</p> <p>— Ана, тебе канда напушта |
| азио као мајка.</p> <p>Монашки завет се младом калуђеру чинио као нека провидна ограда кроз кој |
| се тресе од блаженства. </p> <p>Једном младом човеку, који је топло волео госпођицу Недићеву, |
| есло се, и сва вода се просула на главу младом кученцету, које је, не слутећи шта се догађа, сп |
| едно од празних домаћинових места, али, младост се <pb n="213" /> опорављала, душа Анина је тра |
| ослужења, не дижући главе.</p> <p>Ипак, младост Анина се постепено опорављала .{S} Као муња би |
| е госпођица Недићева тачно погађала.{S} Младост њена, чиста и равна као труба убељеног платна, |
| о суров и страшан, те пожелити да твоја младост, Иринеје, прође без љубави!{S} Ко би могао на љ |
| варавање.{S} Заваравање, док се младићу младост не закопа, док се не отпева упокојна песма дети |
| ена, кретале се све женине моћи.</p> <p>Младост њена је доскора имала само једно годишње доба, |
| змеђу живота и смрти, љубави и губитка, младости и старости.{S} Сви ти разни примери би се можд |
| душу испијати тражећи њега, њега, краља младости и лепоте!{S} А њој ће све то бити тако угодно |
| но, и залепршао чисто крилима све своје младости у одушевљењу.</p> <p>— Познајеш ли се с њом од |
| следњи став у симфонији те интересантне младости! </p> <p> Време је пролазило.{S} Поженили се, |
| очекивала велики триумф своје необичне младости.</p> <p>Долазили су јој и чудно лепи снови.{S} |
| S} У друштву са диригентима хорова и са млађим свештеницима реформисани су, за сразмерно кратко |
| <p>— Да, Преосвећени, мој добар друг из млађих година, и чак и мој имењак.{S} И он се зове Јова |
| ање, речи свештеника , слабачак сунчани млаз, осмејак неки који је лутао по цркви, шапат среће, |
| се са проповедаонице тежак и чист један млаз, који је лечио и спирао ране и на души и на слуху. |
| <p> Крстовдан је освануо леп.{S} Некако млак и љубак у тишини дебелог снега који је још непрест |
| ла као да ће се сад сва расути. </p> <p>Млако, тихо подне, пуно тичјих крила, стојало је између |
| Како би изгледали, стари хоровођа, који млата рукама пред певачима, и високи њихов прота, коме |
| , несрећне и пале, расељене међу Турке, Млечиће и Угре, уздигнутим Светим Дарима и звекетом кад |
| апијама црне табле.{S} Људи утучени.{S} Млитава корака свршавају своје послове, јер им свима см |
| крије од смрти.{S} А смрт је већ држала млитави онај вратић, и стезала га све јаче и јаче.{S} К |
| се извинио .{S} Ана је остала сама.{S} Многе се очи оборише на њу.{S} Између осталог и јако ра |
| Не, видим.{S} Видети, то није ништа.{S} Многи можда виде да се у мени нешто дешава, али нико од |
| ди само мало њих познавао, осећао је да многи међу њима мисле о њему, и знају да је он пријатељ |
| Ана је и дотадашњи програм комбиновала многим новостима Преврћући по богатој својој збирци пар |
| и.{S} Пред многим капијама стражари, на многим капијама црне табле.{S} Људи утучени.{S} Млитава |
| тврдила да и цела унутрашњост цркве, са многим својим <pb n="13" /> детаљима, и јаким сенкама о |
| жени , сасвим кратки разговори.{S} Пред многим капијама стражари, на многим капијама црне табле |
| рећни људи.{S} На челу владичином, међу многим ситним и попречним борама, које су године наслаг |
| је уздахнуо.{S} Тешко, и, видело се, из многих разлога.</p> <p>У тај мах су стигли прота и ђако |
| можда могли поднети да вам једну од тих многих десних руку и одсечемо.{S} Наравно, не мислим ов |
| и јаким сенкама од дубоких округлина , много добија и губи са светлосним ефектима, и да у јесе |
| пуно испружених руку је било око њега, много више него половина свих руку које су тога дана до |
| егово облачење, асистенција два ђакона, много свештеника, два хора, сола, Еванђеље, завршни она |
| срећан.</p> <p>Зашто Бог није доцније, много доцније створио земљу?{S} Онда тек, кад је на њег |
| Имате ли ви кога?</p> <p>— Две сестре, много старије од мене и давно удате.</p> <p>— Две сестр |
| S} А сада ето види да зна <pb n="38" /> много детаља њене појаве, и опазио ]е да је нема. </p> |
| иран као јагње.{S} Осећао се срећан.{S} Много је лепога ушло у њега тога дана.{S} Јасно му је б |
| а.</p> <p>— С њиме ће и иначе ова црква много добити.{S} Чуо сам да необично лепо служи.{S} Био |
| ала.{S} У малом том свету, који се така много мучи, а чији цео живот није толико вредан колико |
| ог дана, вео његов је изгледао као нека много тужна црнина на снегу.{S} Госпођица Недићева је у |
| И имала је за рапавог , тврдог доктора много симпатија. </p> <p>— Хоћете ли овуда ?{S} Можемо |
| <p>У малим варошима се живи полако, са много лење или сујеверне покорности према свима догађај |
| аптао је он умиљато. — Али ми је старца много жао, па сам мислио — ах, кад бисте само знали как |
| г није пронашао.{S} Осетио се одједаред много сам, и учинило му се да она празнина крај стуба и |
| мо тебе ради дошао.{S} Желео сам такође много да будем у цркви о којој ми увек толико пишеш.{S} |
| благих његових речи се јасно чита да је много бола претрпео.{S} Мудар је, али је несрећан .{S} |
| дно, детињасто.{S} Осећала се као да је много старија од ђакона, да све те ствари друкчије зна |
| акон је већ питао даље.{S} Да ли јој је много тешко било, и да ли је сада још што боли ?</p> <p |
| е на гробље.{S} Ја сам осетио да вам је много жао.{S} Баш на данашњи дан.{S} И онда, решио сам |
| а да и он некуда пође.</p> <p>Слушао је много о Богородичиној Цркви, о лепоти њеној, о службама |
| е старац с побожношћу . </p> <p>— Ја се много радујем, Преосвећени, што сте задовољни.{S} А мил |
| ији и веселији него синоћ.{S} С Аном се много разговарао.{S} Из писама свога бившег ђакона ју ј |
| еки бол у слепим очима, и осети како се много може волети туђе дете.</p> <p>И зато јој је било |
| вечити камен, састаје са сводом који ће много пре њега оцветати и пасти.{S} Види се прво презри |
| надам милом госту.{S} Само немој одвише много одуговлачити, јер моја повратна карта може сваком |
| а у срцима модерних музичара има додуше много нових осећаја, али нема више среће.</p> <p>— Стар |
| ација — постављао је ђакон диагнозу без много претходне анализе симптома.</p> <p>— А теби се ка |
| где у унутрашњости својој много осећа и много плаче.{S} Јесте ли га чули говорити о оном пациен |
| с каквим се дочекује само добродошао и много жељен гост.{S} На ђакону се опажало велико унутра |
| речи.{S} Осетио је жељу да с њом дуго и много разговара .{S} Да јој, без једне једине лажи, исп |
| што је Пашковић говорио необично брзо и много, изводио је неодређен закључак: или је болест оср |
| није усудио да пита.{S} Осећао је да би много дао кад би могао чути ту жељу, али је осећао и то |
| рати .{S} Тише него што треба, да не би много сметала друштву.{S} Ипак је већ после пет шест та |
| {S} Серум против шарлаха канда не вреди много, а код одраслих су те болести и иначе опасније не |
| видим слаба и промењена.{S} Болујете ли много?</p> <p>— И болестан сам, синко, али, главно, ост |
| S} Али пре свега, како сте?{S} Јесте ли много уморни од јутрошњег сјајног концерта?{S} Старац ј |
| тешким сузама, стихари на деци су били много стари, људи су дошли окисли и прозебли , Христос |
| очитај ми сада Анино писмо.{S} А ако си много узнемирен, додај ми наочаре да га сам прочитам. < |
| а тај човек негде у унутрашњости својој много осећа и много плаче.{S} Јесте ли га чули говорити |
| а мештанин испуштао је из своје дуваном много кађене и вином много преливане гуше, као из неке |
| е из своје дуваном много кађене и вином много преливане гуше, као из неке гробнице, остатак бив |
| је створење.{S} С тога ваљда и има тако много калуђера међу свима људма, јер, Бог, лепота и чед |
| н, коме ништа на свету досада није било много важно, а жена најмање, гле како он сад к небу под |
| гослужења до богослужења било сада врло много немира и нестрпљења .</p> <p>Иначе, после и због |
| м нову сцену.</p> <p>Света је било врло много.{S} Узана путања средом храма чинила се као део н |
| а.{S} Учинило му се да се људи необично много крсте, и да то раде некако брижно и жалостиво, На |
| <p>У цркви је, те недеље, било необично много света, и нафора је дељена на два места.{S} Са Ани |
| о одавно.</p> <p>— Онда сигурно не знаш много о интимним њеним мислима и о начину живота.{S} А |
| урово строга која се морала урезати још много пре старих дана.</p> <p>Владика изгледа као сенка |
| с бледу, и на дужностима које су одвише многобројне за вас.{S} Зашто у тако сувише богатом стил |
| к бившег неког тенора , који се, и кроз многобројне крезуботине протине, још на толико делова и |
| а .{S} То је долазило постепено, у виду многобројних пријатних откривења и изненађења.</p> <p>Т |
| бијао , и излазио, најзад, нехармонично многострук , и предеран посред своје већ и тако покојне |
| и све, и из досадашњега живота склонити многу непотребну сметњу.</p> <p>Ана се смејала.{S} Јер |
| се милости, највише моћи душине, толика множина баца у јад и чемер живота наших?{S} А шта се др |
| себи, заједљивост, кајање, отпор, и још множина осећаја, и сви болни и тешки прелази њихови из |
| са свих страна певачима и певачицама и множином других<pb n="54" /> познаника.{S} И деца се ок |
| попне у кола.</p> <p>Кола се кроз густу множину света једва кретала.{S} Коњи и точкови су газил |
| тај доживљај мора трајати жив до гроба мога.</p> <p>А у чему су ти живи трагови бића вашег?{S} |
| оноса мога, завета мога, рада и задатка мога.</p> <p>Раставили смо тела своја за увек.{S} Не зо |
| уке.{S} А јаки мирис баште, то је чежња мога оца да ја будем радосна и срећна.</p> <p>Ана се вр |
| та жена бела невеста душе моје, поноса мога, завета мога, рада и задатка мога.</p> <p>Раставил |
| невеста душе моје, поноса мога, завета мога, рада и задатка мога.</p> <p>Раставили смо тела св |
| а и позива свога.</p> <p>Дневник живота мога — говорио је у себи — то је дугачак, још недовршен |
| , самога вас волим, круно, песмо живота мога! ...</p> <p>— Ана, Ана моја дивна! — грлио је ђако |
| волим.{S} Ви сте светиња и завет живота мога.{S} Ана, реците ми штогод.{S} Ја ћу век провести и |
| ите, то докажите, Иринеје, сјају живота мога, кажите и помозите ми или да живим или да свиснем, |
| а мојим устима лаж, ту, пред гробом оца мога, Иринеје, опростите ми, очистите ме, Иринеје! — вр |
| <p>Ана се враћала у живот.</p> <p>Гроб мога оца, то је врт, у коме живи једна моја покошена ср |
| данашњи дан је можда најлепши дан целог мога живота.{S} Овако стар и трошан, осећао сам се лак |
| у.{S} Теби је познат роман и разочарање мога живота.{S} Жене су или незнабошци или идолопоклони |
| док помоћ твоја богати раскош и красоте мога живота!{S} А ако би дошло до страдања, мука, сумњи |
| ли.{S} Ви сте дошли, и старе раскрснице мога живота више нема.{S} Помоћи ћу вам!{S} Пребродићем |
| мо за њих важи.</p> <p>Чује ваљда песму мога срца — смешио се ђакон, стојећи још непрестано у х |
| реч рекао.{S} Није хтео кварити лепоту мога живота.{S} Био је фини, осетљив, знао је оценити ш |
| шао одговор .</p> <p>— Сећате ли се још мога писма?{S} Е дакле, оно о чему сам вам тада писао, |
| Шум је додуше био леп као каква музика, могао се сваки дан поново слушати.{S} Ето шуми и сада.{ |
| службе, журио са свлачењем што је игда могао.{S} Стигао је на црквена врата још док је Ана чек |
| ислушкивао је. </p> <p>Да би се владика могао што боље одморити , није Недић на ручак позвао ни |
| а час кроз једнолики мир његовог живота могао пронети бат срца или шапат усана!</p> <p>А како б |
| >Зар је Бог могао одрећи?{S} Зар је Бог могао не сићи ?{S} Није могао.{S} Никоји бог не би мога |
| ва је пала на колена.</p> <p>Зар је Бог могао одрећи?{S} Зар је Бог могао не сићи ?{S} Није мог |
| <p>Али Бог је тако добар.{S} А и шта је могао скривити он, ђакон Богородичине Цркве!{S} Опет на |
| Али, ко све то може? ...{S} Христос је могао ...{S} Па ипак, тако ми се чини, сажаљења може би |
| ?{S} Зар је Бог могао не сићи ?{S} Није могао.{S} Никоји бог не би могао.{S} Ана Недићева је, в |
| је, више него ико, осећала да Бог није могао не сићи.{S} Она је, више него ико, знала да је Бо |
| ву, хтео је устати са столице, али није могао.{S} У том размотавању хаоса у јасност он је одјед |
| етнем, ја ... </p> <p>Монах Иринеј није могао даље.{S} Дрхтао је пред Аном као дете.{S} А Ана, |
| И можда би то и учинио, али никако није могао да зна шта би управо хтео да исповеди. </p> <p>По |
| гњишта и душе.{S} Стари владика то није могао да увиди, и топлим речима је убеђивао свог љубимц |
| ом.{S} Мали дечко, још уплакан што није могао ући у цркву, стојао је насред улице, са босим нож |
| гнутој руци, и скакао и сам што је боље могао.{S} Чуо се смеј и кефкање раздраженог псета.{S} Н |
| ше цела варош.{S} Дакле?{S} Да ли би се могао решити да пођеш ?</p> <p>— Не можеш ?</p> <p>Два |
| ла шољица с кавом.</p> <p>— Да ли би се могао решити да идеш самном?{S} На извесно време, мисли |
| ба.{S} И што је више давао, све је више могао давати.{S} Јер тек кад су била поклоњена, видео ј |
| ој слици Христа и Јуде.</p> <p>Шта је и могао грешно осећати он, који воли девојку, чистију и Б |
| снутим гласом: </p> <p>— Зар бих смео и могао, Ана моја, и Ти, Боже мој! ...{S} Ана, идите одма |
| " /> и гледати да види нешто из чега би могао закључити шта је с њоме.{S} Али онда се сетио да |
| арство, и нема више снага у себи, да би могао правити вртлог ...{S} Не.{S} Никада.{S} Мир мора |
| {S} Који нема више лепота у себи, да би могао правити царство, и нема више снага у себи, да би |
| враћа за сто.{S} А старцу се чини да би могао седети, тако, у тој столици , гледајући како рука |
| та.{S} Осећао је да би много дао кад би могао чути ту жељу, али је осећао и то да би пре умро н |
| не знам, и немам, и он сам ми га не би могао дати ...{S} Сећам га се само да је био, да је сла |
| ћи ?{S} Није могао.{S} Никоји бог не би могао.{S} Ана Недићева је, више него ико, осећала да Бо |
| ст, Иринеје, прође без љубави!{S} Ко би могао на љубав Ане Недићеве бацити анатему!{S} Ко би, п |
| <p>— Ко би могао то не волети?{S} Ко би могао не волети рођење светдости?</p> <p>— Да, краљевск |
| и ви то знате и волите!</p> <p>— Ко би могао то не волети?{S} Ко би могао не волети рођење све |
| Ана Недићева није заволела!{S} Та ко би могао бити довољно суров и страшан, те пожелити да твој |
| дио, <pb n="228" /> ја нисам ни слутити могао да сте овде, зар ја да вас непристојно предусретн |
| а не прођем?</p> <p>— Ана, Ана, зар сам могао то урадити ?</p> <p>Два уздаха, два занесена погл |
| pb n="120" /> што вас волим?{S} Зар бих могао вас не волети , кад цео свет волим, и кад сам се |
| као што се мени чини.{S} Баш напротив, могла је госпођици Недићевој доћи идеја — али која ? — |
| би јој, сва срећна и задовољна и иначе, могла одолети Ана Недићева!</p> <p> Страстне, пусте жељ |
| а један тренутак, та љубав, која је он, могла њему и дати!{S} Кад би се само за час кроз једнол |
| прости ми !{S} Зар би она <pb n="87" /> могла бити средство у рукама демона!{S} Не тако ми једн |
| } Наравно, не мислим ову овде.</p> <p>— Могла бих, што да не.{S} Јер, одсечена моја рука је опе |
| малих белих коцкица, толико да је једва могла све да их задржи.{S} Читаво парче хлеба јој је да |
| е вид чежње .{S} Кад би бар мисао једна могла бити гласник у његову душу!{S} Кад би се, ма за ј |
| е, уосталом, не треба чудити што је она могла тако необичну ствар.{S} Љубав њена се родила у цр |
| бе ?{S} Како му је?{S} Да ли бих ја сад могла ући? </p> <pb n="207" /> <p>— Од једно четврт сат |
| о се сабрала, било је страх.{S} Како је могла и смела до краја саслушати исповест човека, који, |
| која никад није пропуштала службе, није могла отићи у цркву.{S} Није могла ни из постеље да се |
| мичној процедури.{S} А смејући се, није могла не чути да и у гласу њеном има сада неки нов тон, |
| ужбе, није могла отићи у цркву.{S} Није могла ни из постеље да се дигне.{S} Два дана касније се |
| о да сви иду на гробље.</p> <p>Ана није могла да савлада жељу.{S} Склонила је мајку да попусти |
| пољупца који стидљива, чедна душа није могла да да из себе.</p> <p>И онда одједаред, као олуј, |
| у очи једна кућа, која му у ствари није могла пасти у очи, јер се сва увукла иза густог зеленил |
| > <p>Ана се дуго још, ни сутра дан није могла да смири.{S} Салетала ју је нека слутња којој дот |
| је осећала од кога је писмо, само није могла да замисли шта у њему стоји.{S} Негде, у дну срца |
| ваш.{S} Увек тако.{S} Зар бих друкчије могла оздравити и оживети?{S} И сада, ето, љубазне ваше |
| од срца воли.</p> <p>— Та би ствар мене могла интересовати само онда, кад не бих знала разлог з |
| њега самог не познаје, а камо ли да би могла <pb n="188" /> познати са каквим мишљењем је упоз |
| а никада више и не дође.</p> <p>— Би ли могла на часак изаћи, Анице?{S} Учини, дете моје, дођи. |
| литве!</p> <p>Чинило јој се да би мирно могла поднети да га и негледимице слуша, да га чак дуже |
| е знала шта би све добро или раскалашно могла урадити.{S} Кочијашу је тутнула новац да купи син |
| ућна жена, која је кроз цео његов живот могла од свега да га одбрани и заштити.{S} Доктор.{S} Т |
| кога ће се ослонити она, да би се на њу могла ослонити стара, жалосна мајка.</p> <p>Иринеј?</p> |
| са црних беспућа, срећне, ипак, што су могле очистити и посветити тамо где нису могле спасти". |
| огле очистити и посветити тамо где нису могле спасти".</p> <p>„Плашим се ипак жениног тела, пла |
| Ви сте сви добро?{S} Госпођица Ана?{S} Могли би баш изоставити цркву док криза не прође.{S} Шт |
| осетили што за њега ?{S} Да ли бисте га могли — над Иринејевим очима се наднеле обрве у грчевит |
| ти.{S} Сви ти разни примери би се можда могли подвести под једно опште значење: борба између ја |
| грла него из срца. —- Онда бисте можда могли поднети да вам једну од тих многих десних руку и |
| речи ...{S} Госпођице Ана, Ана, зар сте могли, зар сте могли и једнога часка .. . ја сам недужа |
| пођице Ана, Ана, зар сте могли, зар сте могли и једнога часка .. . ја сам недужан потпуно, ја в |
| слика.{S} Девојка пред чељустима среће, могло би се можда рећи.</p> <p>Сирота срећна Ана.{S} Ка |
| е био осветљен , и није се ништа с поља могло видети .{S} Није се чак могло ни чути, јер је поч |
| еотипан увод у песму, и по њима се није могло судити куда ће свирка премодулирати.</p> <p>Мало |
| вери, појавиће се опет он.{S} Како би и могло и смело друкчије бити, него да чашу Евхаристије о |
| што не чујете појање?</p> <p>— Није ми могло бити жао, јер ја сам</p> <p>непрестано чула то по |
| та с поља могло видети .{S} Није се чак могло ни чути, јер је почео дувати чудни онај јесењи ве |
| буде љубав у човеку, па да душа човечја могне попити сву лепоту музике.{S} Таква треба да буде |
| n="209" /> <p>Да ни мисао Иринејева не могне у њу.{S} Почела се плашити и свога интензивног ос |
| ред ноге катастрофи, да жртви својој не могне прићи.“ </p> <p>„А да ли је право да се милости, |
| ора понети, па да се у лепоту уметности могне ући — тврди она.{S} Свирала ми је на хармониуму л |
| е могу помоћи, али једну жељу, ма коју, могу ти испунити.{S} Промисли , реци ми, и биће ти што |
| мија крије! ...</p> <p>— О Боже мој!{S} Могу ли, па и смем ли што против љубави рећи, кад сваки |
| ?{S} Ја вас могу заменити, је л' те, да могу, Ана?{S} Реците? </p> <p>— Можете, можете.{S} Ја с |
| томе је религија.{S} А понос и религија могу сваку срећу заменити.“</p> <p>У души оздравелога д |
| у.</p> <p>— Не могу, Преосвећености, не могу ...{S} Па ипак, ја желим да дођем.{S} Ја ћу доћи, |
| д дођете.{S} Али, истину да признам, не могу да волим мисао да у овој цркви служите као свештен |
| две ласте, које, у топлоти и сјају, не могу замислити да ће можда баш на њиховим светлим крили |
| праксе.</p> <p>— Ужасно, ужасно !{S} Не могу то детенце никако да заборавим ...{S} У малим њего |
| ока се загледала у владику.</p> <p>— Не могу, Преосвећености, не могу ...{S} Па ипак, ја желим |
| оју не сања. </p> <p>— Ја вас никада не могу оставити! — шаптао је он умиљато. — Али ми је стар |
| тако не да замислити, као што се ја не могу замислити без моје десне руке.</p> <p> Мајински жм |
| стварао.{S} Звук, акорди, хармонија не могу дакле да су оригинални.{S} Не постоје једаред рође |
| оставља.{S} Ја, видите, никако више не могу да се опоменем каква је била моја црква без вас.{S |
| о дешава, и видим да ти то годи, али не могу да разумем да усхићење од музике може бити живот и |
| — одговорио је младић. — У свему ти не могу помоћи, али једну жељу, ма коју, могу ти испунити. |
| таке красоте науживао, да још никако не могу сан од јаве да одвојим.{S} Чинило ми се, час <pb n |
| емој ме тешити .{S} Ни ја тебе данас не могу утешити ...{S} Остави ме, и ти, и сви други ...{S} |
| ђакона у исто време и на истом месту не могу постојати, вратио се натраг .{S} Не баш сасвим рав |
| је и јаче од страсти срца, и једино оне могу победити и побеђују срце.{S} Стога се, најзад, жив |
| на срећица смирених старих људи који се могу разњежити за сваку маленкост .</p> <p>Да, старом е |
| и да само у заједници и чврсто загрљени могу злу томе отпора дати — и све тако, продужујући сла |
| оговорили да вас ја заменим ?{S} Ја вас могу заменити, је л' те, да могу, Ана?{S} Реците? </p> |
| руга, до ужаса доводила Ану. — Да ли је могућно да човек, после пет или десет месеца, потпуно и |
| дујем, и желим да све буде што је лепше могућно .{S} Владика је мој велики пријатељ , скоро дру |
| } Ђакону се чинило и природно, и једино могућно, да ће Ана бити Антигона његове судбине.{S} Пра |
| као прави калуђер да волим.{S} Да је то могућно, у то не сумњам.{S} Јер верујем да је сваки чов |
| раг његових стопа, и да завапи Богу све могућном да чудом врати чудотворног певача, за часак је |
| т као јутро у гори.{S} После је свирала модеран један скерцо, у коме се тонови буквално премећу |
| претежно луксуз технике, и да у срцима модерних музичара има додуше много нових осећаја, али н |
| nie Domestique</title></foreign></hi> у модерном смислу.{S} А слушајте сад задњи део <hi><title |
| ги чај.{S} И да чује једну сасвим нову, модерну ствар, која је тек пре неколико дана дошла.{S} |
| а нашој љубави остављале <pb n="248" /> модре печате боловања и ломљења, и вољење наше је било |
| рају се ручице.{S} Али лице је бледо, и модре сенке почињу да се шарају по њему. </p> <p>Доктор |
| руто и важно, израстао је огроман чкаљ, модро црвен у лицу, са пернатом огрлицом око врата, и п |
| ена коса.{S} Некако је сувишан у мирној модулацији првобитног њеног гласа, али је ипак добро и |
| службу.{S} Жалосно.{S} Са јесењом неком модулацијом , као да и из бронзе хладна киша сипи.</p> |
| жда се сад баш гуши у страшним мукама , можда умире, можда је већ мртав, можда му — њој паде на |
| ија љубав?{S} Можда моја, можда његова, можда обе. — Та је мисао, више него икоја друга, до ужа |
| архијереја с круном на глави .{S} Суза, можда последња суза коју је старац <pb n="132" /> још и |
| ега тога?{S} Чија љубав?{S} Можда моја, можда његова, можда обе. — Та је мисао, више него икоја |
| шно и необично.{S} Можда је отпутовала, можда је боли глава.</p> <p>Ђакон је успео да ствар одл |
| није ...{S} А да је тада живео, ко зна, можда би на лепој својој коси носио мекани шешир с вели |
| кама , можда умире, можда је већ мртав, можда му — њој паде на ум страшан приказ доктора Пашков |
| уги отац.{S} А како је стар и болешљив, можда ће му то бити последња црквена свечаност уопште.{ |
| ш гуши у страшним мукама , можда умире, можда је већ мртав, можда му — њој паде на ум страшан п |
| Бог је, или живот је, или, ја не знам, можда је у мени самом негде готово чекало лепо једно чу |
| баш ме душа боли за њим...{S} Уосталом, можда цела ствар и није тако трагична као што се мени ч |
| о мекани шешир с великим нојевим пером, можда би јахао коња са гривом до земље, с перјаницом из |
| носа и дивљења има у љубави, као важан, можда важнији елеменат, милост и сажаљење.{S} Можда пра |
| и.{S} Али како ?{S} Неприлично би било, можда и смешно, некога зауставити и питати зашто госпођ |
| осле ове дивне, раскошне службе, данас, можда ће чак и добро бити да мало постимо.{S} Две недељ |
| /> <p>Можда је тај човек само сада ту, можда у башту ову, овако као сада, никада више неће доћ |
| вити ... ах, он је здрав, али Бошко ... можда и браћа Бошкова ...{S} Боже свемогућни ... а отац |
| и није ме звао натраг . <pb n="100" /> Можда се с почетка надао да ћу се сам вратити онамо где |
| треба да идем.{S} Човек <pb n="161" /> можда никада, и ни из којег разлога не би требао својев |
| олтар са неким страним свештеником .{S} Можда обавештење неко, и служећи свештеник само за часа |
| рпео.{S} Мудар је, али је несрећан .{S} Можда су сви људи, који мудрост изаберу, несрећни људи. |
| можда већ демон који жури, жури ...{S} Можда сам на први покрет љубави требала одмах навалити |
| ет значи дан срећног њиховог виђења.{S} Можда ће тада моћи и разговарати с Аном.{S} Та је жеља, |
| ми та девојка долази као анђео мира.{S} Можда баш као страшно и тешко искушење ...{S} Боже, шта |
| и је болестан?{S} Можда сва тројица.{S} Можда само њен љубимац, најстарији, Бошко, озбиљан, пам |
| стуба је стојало празно.{S} Нема је.{S} Можда неће ни доћи.{S} Или ће доћи касно.{S} Слаба је ј |
| редине. </p> <p>— Стар сам, Иринеје.{S} Можда је то последња љубав коју ми чиниш.</p> <p>Монах |
| рећа и није ништа друго него давање.{S} Можда прави идеали и нису идеали задовољавања, него иде |
| важнији елеменат, милост и сажаљење.{S} Можда права љубав и није ништа друго него сажаљење.{S} |
| ав и није ништа друго него сажаљење.{S} Можда права срећа и није ништа друго него давање.{S} Мо |
| {S} Умало што није и гласно запевао.{S} Можда би и учинио, да га пас Анин за времена није подсе |
| носи у себи као потпуно задовољство.{S} Можда се, уосталом, не треба чудити што је она могла та |
| рила двери је свештеник сам отворио.{S} Можда ипак, одједаред, с путиром ...{S} Путир је стајао |
| S} Сви се чуде како је доспео овамо.{S} Можда је због лепог појања у овој цркви сам желео да се |
| Јер и није ништа страшно и необично.{S} Можда је отпутовала, можда је боли глава.</p> <p>Ђакон |
| ој је пало на ум да још обиђе цркву.{S} Можда су отворена и врата са противне стране.{S} Врата |
| њих обоје.{S} Два сирочета на снегу.{S} Можда јаднији од оног дечка и оног псета.{S} Ето, хладн |
| заиста мора живети као и сви други ?{S} Можда Бог баш тако хоће?{S} Можда је калуђерство заблуд |
| а?{S} Можда је то учинила случајно ?{S} Можда и намерно, али тражећи у њему свештеника, калуђер |
| да га види онда кад га је погледала?{S} Можда је то учинила случајно ?{S} Можда и намерно, али |
| сти до потпуно истог облика и конца?{S} Можда човек заиста мора живети као и сви други ?{S} Мож |
| прође пре свега тога?{S} Чија љубав?{S} Можда моја, можда његова, можда обе. — Та је мисао, виш |
| други ?{S} Можда Бог баш тако хоће?{S} Можда је калуђерство заблуда , а помонашење се само нас |
| ушкарца !{S} Боже, који је болестан?{S} Можда сва тројица.{S} Можда само њен љубимац, најстариј |
| ет, и добићете лек од седам трава.{S} А можда сутра уопште нећемо излазити на гроб.{S} И мама ј |
| лука због оног што је нашао.</p> <p>— А можда и није сасвим тако, господо.{S} Преврћући и себе |
| спасења, која жеђ и неситост буди, која можда гариштем и пепелом прети.</p> <p>Ани се нешто пау |
| ије ту.{S} Зараза ће до његовог доласка можда опасти.{S} Иначе, треба му јавити ... ах, он је з |
| ењу, а још више помисао да је претрпела можда чак и мали пораз, и хладно загледана у свој задњи |
| ише не познаје и не признаје!</p> <p>Па можда се и каже ...{S} У томе можда и јесте монаштво .. |
| свирала онај једноставни завршни мотив можда најхуманијег Бетовеновог дела.{S} Као да и она, б |
| болног размотавања и вулгарисања једног можда префиног контакта талената и душа.{S} Одрицала се |
| атим опростио , ђакон се надао да ће је можда ипак стићи.{S} И стигао би је, да није тако јако |
| ...{S} Уверавам те, овај данашњи дан је можда најлепши дан целог мога живота.{S} Овако стар и т |
| .{S} Само један зид их раставља , он је можда такође видео веселу слику на зиду.{S} Али, Бог зн |
| ости.{S} Све што се после изводи, то је можда само костим узвишеног једног мртваца.{S} То је мо |
| .{S} Помилована рука, слатка реч, то је можда већ демон који жури, жури ...{S} Можда сам на прв |
| стим узвишеног једног мртваца.{S} То је можда све само груба ларма кроз једну прашином засуту т |
| важи, чак да им се наруга.</p> <p>То је можда био онај познати мамац демона ?{S} Она стародревн |
| моли Богу за цео свет, а на души му је можда такође тешка, непроспавана ноћ.</p> <p>Бог се сми |
| Кроз олтар не пролази.{S} Позлило му је можда?{S} Али онда би му се помагало.{S} Видело би се д |
| /p> <p>Па можда се и каже ...{S} У томе можда и јесте монаштво ...{S} У борби да се не збуде он |
| аду јавио?.. .{S} Или вам је ово питање можда ипак мало тешко, драги докторе ? — смешила се Ана |
| >— Мени се не допада, а мојој Ани ће се можда и свидети.{S} Она тако воли: да се сита насвира, |
| старости.{S} Сви ти разни примери би се можда могли подвести под једно опште значење: борба изм |
| војка пред чељустима среће, могло би се можда рећи.</p> <p>Сирота срећна Ана.{S} Као и свако ст |
| њен живот више волео од свога, и што се можда на вечити одлазак спрема онај, чије биће је у тем |
| , би ли га отиснуо од себе, би ли му се можда обрадовао?{S} Да ли је он јачи од људи који се ни |
| ише из грла него из срца. —- Онда бисте можда могли поднети да вам једну од тих многих десних р |
| предавала се маштањима о њему.{S} Да ће можда неко саградити велелепну цркву са галеријама за р |
| оплоти и сјају, не могу замислити да ће можда баш на њиховим светлим крилима једног дана умират |
| ди него чује, и обрадова је мисао да ће можда једног дана бити у стању да одсвира музику свога |
| н дан, као увек.{S} На гробу татином ће можда бити мраз и иње, а у соби његовој нека буде срдач |
| нашег .{S} Нераздвојни су дух и тело, и можда нема ни једна победа духа која би била коначни ра |
| сагне главу и да јој нешто призна.{S} И можда би то и учинио, али никако није могао да зна шта |
| дим.{S} Видети, то није ништа.{S} Многи можда виде да се у мени нешто дешава, али нико од њих н |
| ан </p> <pb n="34" /> <p>оклоп ?{S} Или можда баш зато, што треба да да је гробница, има иза ње |
| ам снаге за срећу и уживање.</p> <p>Или можда само зато и има сласти, што има меланхолије, само |
| чува и брани.{S} Поколебао се да је Ани можда одиста тешко на души, и осећао дужност да то што |
| иако то ниједном речју није казао, ипак можда жели да на неки начин уђе у мисли њене и у живот |
| а.{S} Ана је, имитујући читање ђаконово можда за октаву и још за квинту више, давала ипак поста |
| штедите, доктора или мене?{S} Је ли био можда сувише строг?{S} Или, као ваш стари лекар, видео |
| евидљиве и незнане ствари.{S} Ђакона то можда узнемирује и мучи.</p> <p>Ана је осећала жмарце п |
| прођу дан и две ноћи, и све, све је то можда само варка и искушење.</p> <p>У недељу, монах Ири |
| ђица Недићева није у цркви.{S} Други то можда нису ни опазили.{S} Јер и није ништа страшно и не |
| ао и обично.{S} Т. ј., други људи су то можда звали обичним, а за Ану је то било, као увек, пун |
| аз праве, вреле среће.{S} Опазили су то можда и други, који су били близу.{S} Иначе, кад се бли |
| мила као под шибама.{S} Да бежи?{S} Јер можда долази неко страшно решење загонетци.{S} Не.{S} С |
| >— Она ће вас изненадати.{S} Она ће вас можда и скупо стати.</p> <p>Доктор се мало збунио, али |
| тако као и душе своје.{S} Страст ће нас можда још ломити , жеља још гонити и трести.{S} Али ће |
| вачем, са сваким мртвим свирачем остају можда у свету музике такве чудне тишине , које су гробо |
| јање.{S} Високо и чисто музички, они су можда програм, по коме се, мало по мало, склапа и хармо |
| нише једна грандиозна целина.{S} Они су можда музички дневник, у коме лежи цела целцата тајна ј |
| вечност кратка. </p> <pb n="163" /> <p>Можда је тај човек само сада ту, можда у башту ову, ова |
| и ближе, или стати крај прозора.</p> <p>Можда се сад баш гуши у страшним мукама , можда умире, |
| а најлепшу борбу.{S} И ако је уметник , може постати најслободније и најсрећније створење.{S} С |
| 2" /> нечег естетичарског и уметничког, може бити баш музичког, иако се не разуме у нотама. </p |
| то оно што волим ...{S} Али, човек сам, може бити да сам због свега тога у вама заволио и вас с |
| крушено, пење се за њим, и, ја верујем, може се попети до неслућених висова поноса и лепоте.{S} |
| Јасно му је било да човек, у исти мах, може бити јако близу и Богу и људма.</p> <p>Излазећи из |
| и изгубили.{S} То тек не <pb n="152" /> може бити ни божја сврха, ни сврха уметности . </p> <p> |
| али милошћу и сажаљењем <pb n="219" /> може.{S} Може и гордошћу.{S} Само је разлика тих двају |
| часа, на сваком кораку , <pb n="89" /> може срести радост.{S} Који се свакога јутра буди са пр |
| бог тога ћутао.{S} И сад он долази .{S} Може бити да бих требао понудити му да идем с њим.{S} М |
| ти, јер је болесник врло немоћан ...{S} Може бити ипак.{S} Уздајмо се у Бога.{S} Молите му се, |
| он Богородичине Цркве!{S} Опет нада.{S} Може бити, да ће пред заамвоном молитвом изаћи.{S} Свеш |
| шћу и сажаљењем <pb n="219" /> може.{S} Може и гордошћу.{S} Само је разлика тих двају победа ве |
| </p> <p>Црква је ту некако по среди.{S} Може бити да стари Богородичин Храм има срце, да их је |
| их требао понудити му да идем с њим.{S} Може бити да ће ме он и звати.{S} Једно знам сасвим изв |
| вега тога у вама заволио и вас саму.{S} Може бити ...{S} Међутим, те се љубави немојте плашити |
| пошао онамо куда је она пошла.</p> <p>— Може бити да сам вам и досадан с тим разговором о своме |
| чича граби њену руку, стеже је што игда може место оне друге, тегли се као у грозници, и са раз |
| , по вољи, сваког мимопролазећег човека може откључати и широм отворити.{S} И посматрајте само. |
| из гроба.{S} Враћа се и каже: само жена може помоћи човеку да се, за њу, успне тамо, куда <pb n |
| рагедија.{S} Која лепота, која величина може изаћи из те борбе! „Дух све оживљава, а тело ништа |
| ве у нашој љубави стекло, и шта све она може дати, и крио ју је с нама заједно.</p> <p>— И Пашк |
| од оног што она жели, и од оног што она може поднети, и, најзад, више и од оног што сме бити.{S |
| <p>Заблуда је да се идућег богослужења може чути то исто још једаред.{S} То што се чује, то је |
| .{S} Па ипак, тако ми се чини, сажаљења може бити у човеку више него у самом Богу.{S} Човек и с |
| о одуговлачити, јер моја повратна карта може сваком поштом стићи. </p> <pb n="146" /> </div> <d |
| е могу да разумем да усхићење од музике може бити живот или уместо живота, и да раду око црквен |
| авиром или за књигом бити задовољна, не може ни да чита ни да свира.{S} Не може ни да мисли.{S} |
| Или ће доћи касно.{S} Слаба је још, не може дуго стојати.</p> <p>Тако се приближио час кад је |
| цркви, а да се не служи људима .{S} Не може се волети црква, а да се не воле људи.{S} Једно се |
| , не може ни да чита ни да свира.{S} Не може ни да мисли.{S} Сваку мисао затрпава одмах нешто т |
| до краја не може живети у цркви.{S} Не може, Иринеје, јер је љубав телесна пожуда.{S} Безбожна |
| да је црква једно, а људи друго.{S} Не може се служити цркви, а да се не служи људима .{S} Не |
| гласа ономе што човек у души носи а не може да каже.{S} И кад тон запева, <pb n="5" /> онакав |
| ем да је љубав страст, која до краја не може живети у цркви.{S} Не може, Иринеје, јер је љубав |
| рижан, сам ...{S} Као травчица, која не може да се <pb n="16" /> сећа грехова и зноја оног прах |
| з једну прашином засуту тишину, која не може више пропевати.{S} Са сваким умуклим певачем, са с |
| кајање, које се пре греха и губитка не може ни осетити ни доказати ?{S} Ако ту границу виде те |
| словом благосиља ону руку, ма да Ана не може да се окрене олтару.{S} Стари владика трепти.{S} Д |
| . </p> <p>— На место господин ђакона не може нико сести, из простог разлога што ћу ја да га зау |
| ашен фигуром дечка који преко тарабе не може да дохвати ружу.{S} А донео је тај сат монах Ирине |
| ите, живи трагови вољеног бића, које не може отићи, чије срце живи и удара у сваком растанку. < |
| макне, запрепасти сироту коку јер се не може појести.</p> <p>Мало даље је травник, ограђен, за |
| , самосталну, моћну, коју она уопште не може више да посматра, а о којој све теже и теже суди. |
| ост, кад све постаје јасно и јава, и не може више натраг у неодређено и нестворено стање, њега |
| једини.{S} Хартија , партитура, тек не може значити све.{S} То је материал, без целе снаге и д |
| аче с Аном, и да је то срећа коју он не може издржати.{S} Узео је Анину руку, стегао је, и побе |
| калуђерску душу у себи носи.{S} Што не може друкчије него онако како чини, кад свему сјајном о |
| бројено пута осетио, и жао ми је што не може тако да буде.{S} Уосталом, сада ће ипак тако бити. |
| е у којој пропада и дух ?{S} Љубављу не може, али милошћу и сажаљењем <pb n="219" /> може.{S} М |
| , и ... ах, ни ви, нити ико на свету не може знати шта је за мене та црква.{S} Ја се понекад ск |
| рећама .{S} Ах, како се на разне начине може једно исто рећи.{S} Колико пута су и други људи то |
| да ми и сада, као и увек, само спасење може од вас доћи.</p> <p>— Пресудићете.{S} Дакле: у три |
| тако јединствена на свету, како јој се може одолети, како би јој, сва срећна и задовољна и ина |
| ствар, која разне неочекиване посљедице може повући за собом.{S} О томе се, досада, сигурно већ |
| октор, кога су зато звали, што још више може и зна него његова мајка.{S} А ми стојимо, немоћни |
| овести понављајући име једног човека, и може се пробудити, у свету недељу, блед и са немирном д |
| љи већ спремили све што треба да се кћи може и пристојно и врло лепо удати, онда ваљда и кћи тр |
| елог свога века монах и аскет.{S} Човек може имати и чедну љубав према жени.{S} Пре бих се пита |
| Јер само весео и богат и заљубљен човек може волети и служити без циља.{S} Калуђер, калуђер.{S} |
| ерет може скинути , ко чаробним осмехом може исисати из њега тежину и хладноћу, један је само н |
| редине која је кобна, која за час један може бацити у човека клицу смрти.{S} Одлучила је да нећ |
| л у слепим очима, и осети како се много може волети туђе дете.</p> <p>И зато јој је било јасно |
| нешто дуже од осталих, јер јој се тако може.{S} Други се опет мање једноставно пребацивали пре |
| авладано тело.“</p> <p>„А да ли се тело може коначно победити без катастрофе у којој пропада и |
| о идеали одрицања ...{S} Али, ко све то може? ...{S} Христос је могао ...{S} Па ипак, тако ми с |
| ки прст, сваки потез гудала, сваки глас може бити логична и техничка целина и програм неке мисл |
| шу њену, која, као и свачија, сваки час може бити убијена ?{S} Где су ми и милост и сажаљење за |
| т мој лежи на поносу, а понос! о, понос може заменити сваку срећу ...</p> <p>Стари владика се т |
| ао тежак терет.{S} А онај, ко тај терет може скинути , ко чаробним осмехом може исисати из њега |
| Кад још нису слутили да човек целу ноћ може провести понављајући име једног човека, и може се |
| а , а помонашење се само насилном смрћу може извршити?</p> <p>Ана је сишла низ степенице.{S} Ал |
| да монах Иринеј још није дошао и да још може доћи.{S} И онда ју је, као рој, обузело једно тако |
| та мртвачка крстача између оног што још може, и што више не треба да се збуде ?{S} Осећам ли ја |
| тећи, јер више није било празно.</p> <p>Може бити да та тајна прати њега само пометњом, а у ств |
| мпатија. </p> <p>— Хоћете ли овуда ?{S} Можемо заједно — казала му је врло љубазним тоном, тоно |
| ше деце.{S} И кад помислим да Јова и ја можемо сваког часа умрети, онда ми се чини да сам Ану, |
| могу, Ана?{S} Реците? </p> <p>— Можете, можете.{S} Ја сам ваша, и у вама, свим оним што је најб |
| од анђела Господњег.</p> <p>— А ви ?{S} Можете ли ми у томе помоћи, Ана?{S} Хоћете ли да ми пом |
| те, да могу, Ана?{S} Реците? </p> <p>— Можете, можете.{S} Ја сам ваша, и у вама, свим оним што |
| p>— Јесте ли сасвим оздравили?</p> <p>— Можете ли замислити колико се сви радујемо вашем оздрав |
| , свим оним што је најбоље у мени.{S} А можете и зато, што је мој отац, пред крај свога живота |
| м да ме нећете изневерити , јер себе не можете изневерити ...{S} Бојим се канда ипак.{S} До вас |
| ошло.{S} Писали сте ми да због мајке не можете на гробље.{S} Ја сам осетио да вам је много жао. |
| а тако ме је растројила , да ми само ви можете помоћи.{S} Ја се већ једва савлађујем од узбуђењ |
| ви ћете — далеко сте отишли, али се још можете вратити, Ана.{S} Ана!</p> <p>— Нећу ништа одрица |
| се могао решити да пођеш ?</p> <p>— Не можеш ?</p> <p>Два бескрајно тужна ока се загледала у в |
| ровна и врела као узаврела, заливала је мозак јадног детета, и причињавала му страховита привиђ |
| свеједно, само ако ме волите, Иринеје, мој, мој Иринеје ...</p> <p>Топла, мекана, жедна њихова |
| главом псету.</p> <p>— Да, Преосвећени, мој добар друг из млађих година, и чак и мој имењак.{S} |
| шивао свој посао.</p> <p>Ништа не мари, мој смирени соколе !{S} Док сам гледао циркус са багрем |
| едно, само ако ме волите, Иринеје, мој, мој Иринеје ...</p> <p>Топла, мекана, жедна њихова уста |
| штап крха живу љубав, отима ми пољубац, мој пољубац, моју сласт, моје добро, јер он ништа нема |
| з финих мотива , и недостојну пажње.{S} Мој је идеал жена која само једаред воли, а разорену ил |
| још додала:</p> <p>— Ја сам уметник.{S} Мој завет је лепота. ј Предстоји дакле и мени калуђерск |
| — дрмнуо је затим главом с убеђењем. — Мој је живот тако леп ! — Он прекиде, пуштајући да једа |
| вао.</p> <p>— Јесте ли одмах опазили да мој Иринеј није обичан човек? — питао је владика с поно |
| ао и пре.{S} Кад смо сви на окупу, онда мој тата није мртав, је л' те?</p> <p>Већ пред вече тог |
| ишта нема што није моје, он је сав, сав мој!{S} И ја ћу га савладати као сламку, њега, који се |
| д духовног, и да прогутам буру ...{S} Е мој ђаконе, није лако бити ритер од Светога Духа ...{S} |
| бих смео и могао, Ана моја, и Ти, Боже мој! ...{S} Ана, идите одмах кући, идите, бежите одавде |
| турана змија крије! ...</p> <p>— О Боже мој!{S} Могу ли, па и смем ли што против љубави рећи, к |
| де што је лепше могућно .{S} Владика је мој велики пријатељ , скоро други отац.{S} А како је ст |
| ји дечак у овој кући болестан?{S} То је мој мали пријатељ, и мој љубимац — дрхтале су јој усне. |
| боље у мени.{S} А можете и зато, што је мој отац, пред крај свога живота , знао да вас волим.</ |
| љубим, и вратићу га, и узећу га, јер је мој, јер је до саме несреће мој! ...{S} До несреће, да! |
| због тог што није њен. </p> <p>Он није мој — шаптала је Ана, а сузе су текле.</p> <p>Он мора ч |
| } За одсуство је лако.{S} Заменио би те мој ђакон.</p> <p>Монах Иринеј је ћутао.{S} Владика је |
| га, јер је мој, јер је до саме несреће мој! ...{S} До несреће, да!{S} Разбићу монахову победу |
| ађем.{S} А он, јадник, дотрчи, и извуче мој део батина.</p> <p>Владици је добро дошла ова шала. |
| болестан?{S} То је мој мали пријатељ, и мој љубимац — дрхтале су јој усне.</p> <p>— Болесно је |
| ви, и од завета његовог, који је сада и мој.{S} И ја сам, за сав живот свој, калуђер.</p> <p>Ал |
| ој добар друг из млађих година, и чак и мој имењак.{S} И он се зове Јова.{S} И то га је име, си |
| то учинити, јер покојни Недић је био и мој пријатељ, а, сем тога, Ана, свака ваша жалост је и |
| дете, јер деца су без успомена.{S} Први мој доживљај је моја чаробна и света љубав, до које сам |
| игнираности.</p> <p>— Нема ти ту, драги мој, на жалост, никакве анализе.{S} Све ти то иде у јед |
| агонске и лепоте уметничке ...{S} Драги мој Иринеје, ти канда долазиш у фазу проблема ...{S} Ал |
| ан, нећу те још дуго моћи гледати, лепи мој ђаконе, за којим ено тамо код мене уздише цела варо |
| једна моја покошена срећа, један вечити мој уздах.{S} Али врт није у царству смрти него у царст |
| у сви ти пољупци моји, зато што је и он мој, само мој! ... </p> <p>Као болесна, као полулуда је |
| није ни владика, ни Исус Христос, него мој пријатељ ђакон Иринеј.</p> <p>Без сумње је да би св |
| ила је Ана одушевљено и узбуђено. — Цео мој живот и рад вас су чекали.{S} Ви сте дошли, и старе |
| ољупци моји, зато што је и он мој, само мој! ... </p> <p>Као болесна, као полулуда је Ана стигл |
| да живи, да живи ... </p> <p>Мој, само мој мора бити !{S} Мора ме волети слепо, мора ми дати с |
| } Нека моћ из њега мене и води, и живот мој испуњава дужностима , борбом и радом, као и сваки д |
| чиста калуђерска душа у мени, јер живот мој лежи на поносу, а понос! о, понос може заменити сва |
| тражило је да живи, да живи ... </p> <p>Мој, само мој мора бити !{S} Мора ме волети слепо, мора |
| е боли, а друго нешто боли?{S} Ах, Ана, моја Ана, моје велико благо!{S} Куда се ви, нежно створ |
| и к себи срећно Твоје дете! ...{S} Ана, моја Ана, јагње моје бело! — заплакао је монах Иринеј у |
| и, али размонашити се нећемо, моја Ана, моја вечита љубави!{S} Калуђери смо искрени и прави, је |
| велики, Бог је милостив.</p> <p>— Бог, моја драга госпођо, јесте велики.{S} То ми лекари боље |
| е ћемо дати, али размонашити се нећемо, моја Ана, моја вечита љубави!{S} Калуђери смо искрени и |
| а се претворила у палату!{S} А моја?{S} Моја канда није.{S} Али из моје ћелије је изашла жена к |
| ова ћелија се претворила у палату!{S} А моја?{S} Моја канда није.{S} Али из моје ћелије је изаш |
| ама лагала, вама, који сте вера и црква моја ...{S} Како ме то боли, пече, срамоти! ...{S} Лаж, |
| ан и невероватан, и да је с тога на сва моја питања немогућно одговорити.{S} Али ви сте добри, |
| пре свега тога?{S} Чија љубав?{S} Можда моја, можда његова, можда обе. — Та је мисао, више него |
| ше не могу да се опоменем каква је била моја црква без вас.{S} А имала сам у њој срећних, узвиш |
| есмо живота мога! ...</p> <p>— Ана, Ана моја дивна! — грлио је ђакон Ану и вукао је к себи. — З |
| ом: </p> <p>— Зар бих смео и могао, Ана моја, и Ти, Боже мој! ...{S} Ана, идите одмах кући, иди |
| а учинили страшни тај корак, зашто, Ана моја драга? — гушио се и ђакон у сузама.</p> <p>Ана ниј |
| а!{S} Никада!{S} Или ће пљуснути погана моја крв по калдрми, и црно семе њено ће разбити коњи к |
| мога оца, то је врт, у коме живи једна моја покошена срећа, један вечити мој уздах.{S} Али врт |
| а сам свакога дана с Вама.{S} И ниједна моја молитва Богу није без Вашег имена.{S} У толико ми |
| Могла бих, што да не.{S} Јер, одсечена моја рука је опет моја.</p> <p>Ушао је монах Иринеј. </ |
| змеђу духа и материје.{S} И онда је она моја тврдња о одрицању још јаснија.{S} Или се одриче сл |
| . да се с вама поразговорим.{S} Страшна моја служба у данашњим околностима тако ме је растројил |
| слика више нема у мојим очима.{S} Вера моја, и Бог <pb n="162" /> лепота из онога времена, ја |
| ко осећам као да су сва та болесна деца моја деца, и да бих ја са највећом готовошћу све смрти |
| камењу, чека вас, и сирота је.{S} Душа моја, мала гладна тичица, чека вас и богата је.</p> <p> |
| нам да Богу то није криво.{S} Јер љубав моја према монаху није се још ни за часак оделила од љу |
| ваздушни талас! ...{S} Његово певање је моја срећа, а његов глас ја не знам, и немам, и он сам |
| у без успомена.{S} Први мој доживљај је моја чаробна и света љубав, до које сам се попела по кр |
| Успаванка једна.{S} Успаванка којом је моја мајка успављивала јединче своје ...{S} Срећа и бол |
| , сем тога, Ана, свака ваша жалост је и моја, свака ...{S} Ево видите, понео сам и цвеће, и већ |
| вас не дам, Ана! ...{S} Ана!{S} Милости моја, лепото моја, части и дико моја, Ана, реците нешто |
| Милости моја, лепото моја, части и дико моја, Ана, реците нешто, заповедите, спасите себе и мен |
| на! ...{S} Ана!{S} Милости моја, лепото моја, части и дико моја, Ана, реците нешто, заповедите, |
| о се, спасли смо љубав своју, Ана, душо моја, бела, чиста и вечна!</p> <p>Монах Иринеј је бризн |
| мо немој одвише много одуговлачити, јер моја повратна карта може сваком поштом стићи. </p> <pb |
| не.{S} Јер, одсечена моја рука је опет моја.</p> <p>Ушао је монах Иринеј. </p> <pb n="153" /> |
| учан одговор.{S} Ја знам да је исповест моја чудна, да је обрт у мени силан и невероватан, и да |
| друго нешто боли?{S} Ах, Ана, моја Ана, моје велико благо!{S} Куда се ви, нежно створење, ломит |
| че своје ...{S} Срећа и бол моје мајке, моје сироте мајке...</p> <p>Први тактови су били доста |
| подупрла леђима врата.</p> <p>— Анице, моје дете, шта радиш?</p> <p>Ана је на дохват окретала |
| ма ми пољубац, мој пољубац, моју сласт, моје добро, јер он ништа нема што није моје, он је сав, |
| ло по неколико живота носе и рађају.{S} Моје је убеђење да и мало лепши пућпурик шеве има, свој |
| доћи опет у Богородичину Цркву, али на моје венчање, и онда ћете и ви дати нешто у темеље пала |
| шеног монаштва !{S} Ја видим да је плод моје љубави лепота и жива црква! ...{S} Ја волим најлеп |
| моје добро, јер он ништа нема што није моје, он је сав, сав мој!{S} И ја ћу га савладати као с |
| Твоје дете! ...{S} Ана, моја Ана, јагње моје бело! — заплакао је монах Иринеј у крилу владичино |
| а на часак изаћи, Анице?{S} Учини, дете моје, дођи.{S} Ја сам те већ извинила доктору: да ниси |
| свога, јер је та жена бела невеста душе моје, поноса мога, завета мога, рада и задатка мога.</p |
| ти, као што се ја не могу замислити без моје десне руке.</p> <p> Мајински жмирну.{S} Онако како |
| } А моја?{S} Моја канда није.{S} Али из моје ћелије је изашла жена која ће срушити палату! ...{ |
| у чијој мртвачкој литији знам да има и моје место.{S} И тек кад он зађе, онда су ми живот и љу |
| је се још ни за часак оделила од љубави моје према цркви, и од завета његовог, који је сада и м |
| оји се усудио да савлада пољубац љубави моје, да га обезвреди и увреди, и да мене остави, да по |
| ла реп.</p> <p>— Коју год хоћете од три моје десне руке.</p> <p>— Три ?</p> <p>— Па да.{S} Оно |
| љивала јединче своје ...{S} Срећа и бол моје мајке, моје сироте мајке...</p> <p>Први тактови су |
| .{S} Недићка такође.</p> <p>— Ана, мило моје дете, престани!</p> <p>— Пусти ме, мама, пусти.{S} |
| ишина.{S} Смрт.</p> <p>— Ана, Ана јадно моје дете! — разлегало се болно пиштање Недићкино по ку |
| знате ко је запалио ватру у црном мраку моје саможиве усамљености ? ...{S} Да ли душа ваша осећ |
| јте их да их пољубим, да их имам, да су моје — говорила је она скоро у уво сагнутом монаху Ирин |
| , бршљан онај, што грли гробницу, то су моје руке.{S} А јаки мирис баште, то је чежња мога оца |
| ити, отићи ће тамо где ја нисам, а дани моји ће пролазити без њега, тужни, празни.</p> <p>Ану ј |
| у, чиме год хоћу, јер су сви ти пољупци моји, зато што је и он мој, само мој! ... </p> <p>Као б |
| амоти! ...{S} Лаж, у мојој души лаж, на мојим устима лаж, ту, пред гробом оца мога, Иринеје, оп |
| раслих.{S} Једна девојка и два човека у мојим <pb n="192" /> годинама.{S} Све компликовано и те |
| у мојој души.{S} Тих слика више нема у мојим очима.{S} Вера моја, и Бог <pb n="162" /> лепота |
| бављу и пажњом.{S} А касније, кад је из мојих одговора видео да сам ја овде срећан, онда је ваљ |
| се смеје.</p> <p>— Мени се не допада, а мојој Ани ће се можда и свидети.{S} Она тако воли: да с |
| ак у мени.{S} У великој као море љубави мојој, која пије, пије, и у дубину своју вуче последње |
| пет.{S} А друго је чудна туга у савести мојој због владике.{S} Оно прво сам морао вама рећи.{S} |
| о ће бити, у неку руку, смрт најмилијој мојој песми. </p> <pb n="110" /> <p>— Ја вас не разумем |
| е то боли, пече, срамоти! ...{S} Лаж, у мојој души лаж, на мојим устима лаж, ту, пред гробом оц |
| растанку: </p> <p>Све је узалудно.{S} У мојој души има већ оно бело поље, на коме је, после бор |
| 8" /> <p>Постоји ли још оно бело поље у мојој души? —питала се Ана. — Није више сасвим бело, ал |
| човеку лешина ...</p> <p>Али, ето, и у мојој љубави има меланхолија .{S} Видим и ја хладан јед |
| више не сећам.{S} Те песме више нису у мојој души.{S} Тих слика више нема у мојим очима.{S} Ве |
| {S} Срећан сам бескрајно, јер с љубављу мојом добро у мени расте!{S} Ја служим Богу, цркви и ве |
| у љубав, отима ми пољубац, мој пољубац, моју сласт, моје добро, јер он ништа нема што није моје |
| ла ...{S} Ко је проговорио, ко је љубав моју изнео из цркве!</p> <p>Сирота Ана.{S} На савести њ |
| .</p> <p>— Сутра после подне ћете знати моју жељу — говорила је Ана с неком тако достојанствено |
| беду у парам парчад, јер и он је разбио моју!{S} Разбићу му триумф, и ако треба разбићу и њега! |
| >Ти ћутиш и свираш.{S} И не видиш чежњу моју, јер очи твоје неће ништа да виде.</p> <p>А ја те |
| оћи да не изгубиш поноситу монашку душу моју". </p> <pb n="222" /> </div> <div type="chapter" x |
| атку и горку, какав је мирис ђурђевка , мокар, леден и чист као јутро у гори.{S} После је свира |
| да седне.{S} Ушао је монах Иринеј, сав мокар од кише, чекајући на пољу узалуд да му се нешто ј |
| рила да пева и Бетовена, и Палестрину и Мокрањца.</p> <p>Друштво се сјајно забављало, али је вр |
| во, и падала је кишица, ситна као зрнца мокре неке прашине.{S} Јесења хладноћа је годила Ани.{S |
| помпу, и давила сву летњу жар.</p> <p>У мокром галопу је стигла јесен.</p> <p>Та сурова непогод |
| лажна.{S} Земља, омекшала, еластична од мокроте, угибала се чисто под стопама, и свачији ход је |
| у ужаснуте његове очи се попела очајна молба.</p> <p>Владика се и покајао и поплашио.{S} И тра |
| Друкчији сасвим.{S} Сав од уздаха и од молбе, од меких таласа који врхове живаца запљускују.</ |
| се промоли душа, огрнута у болну једну молбу.</p> <p>— Не, нисам само тебе ради дошао.{S} Желе |
| сташлук храбри.{S} Ана је пружила руку, молећиво и мило, тражећи да јој се њена ствар врати.</p |
| ог, који се, тамо, пред Часном Трпезом, моли Богу за цео свет, а на души му је можда такође теш |
| ао да је тога дана Бог хтео њу нешто да моли.{S} Ана се скрушила.{S} Искрено, детињски потанко |
| неј се, наравно, не плаши, и једнако ме моли да га поведем, али, право да вам кажем, <hi>ја</hi |
| ршила, клекнула је, и почела Богу да се моли.{S} Истински побожна , она је имала моћ да увек, з |
| ршава проскомидију пригушеним гласом се моли Богу, жене брбљају, деца се довикују, неко се љути |
| ош једанпут.{S} Молим те као Бог што се моли.</p> <p>Необичан, скоро трагичан тренутак.{S} Јаз |
| еке упире своје безазлене очи у њега, и моли га да је чува и брани.{S} Поколебао се да је Ани м |
| не, јер он се не <pb n="206" /> боји и моли да га приме, него због нечег другог ...{S} Због то |
| ла отвореном прозору, бојала се нечега, молила се црној ноћи да је затрпа мраком и миром.</p> < |
| а , и пришла икони да очита молитву.{S} Молила се брзо, ослушкујуЋи у исти мах, целивала Мајку |
| <p>Боже, смилуј се, Боже, смилуј се! — молила се она и за себе, и још за једног грешника .{S} |
| и буде несрећна без њега.{S} Најзад је молила од Бога да све те, и трагичне и блажене слике от |
| погледе са ђакона, смешили се на њега, молили се Богу за њега, и, не знајући, додавали између |
| време пролазило.{S} Недић и Недићка су молили и опомињали.{S} Узалуд.{S} Најзад је домаћица, в |
| вам донети песму на читање.{S} А сада, молим вас, свирајте ми увод у ораториум.</p> <p>Ана га |
| у друштву крај прозора Каване. — Пази, молим те, маторог маџионичара.{S} Зар не изгледа као ка |
| тешком сребрном копчом.</p> <p>— Пази, молим те, Пашковића! — смејао се неко у друштву крај пр |
| мени, госпођице Ана ?{S} Погледајте ми, молим вас, тим чистим и безгрешним својим очима право у |
| сам изабрао да живим.{S} Као Робинсон, молим се Богу и тражим нови пут, и одједаред се опет на |
| .{S} Обећај.{S} Обећај још једанпут.{S} Молим те као Бог што се моли.</p> <p>Необичан, скоро тр |
| S} Немој више о удаји да ми говориш.{S} Молим те учини ми то.{S} И смири се и ти од брига.{S} З |
| p>— Смем ли вам писати оданде?</p> <p>— Молим.{S} Али само у недељу.{S} У божји дан.{S} У онај |
| — Ђакон се задовољно смешио. — Онда те молим да прекинеш, и да приредиш чај.{S} Зима ми је.</p |
| излазу.</p> <p>— Госпођице Ана, ја вас молим, лепо вас молим да станете на тренутак, да чујете |
| — Госпођице Ана, ја вас молим, лепо вас молим да станете на тренутак, да чујете само неколико р |
| данас одвише дуго разговарати, зато вас молим да седнете, и да одмах примите одговор по који ст |
| носитог уметничког бића.</p> <p>— И <hi>молим ти сја Боже наш!</hi> — певао је хор, звонило је |
| му.{S} Стари хоровођа је био нервозан , молио је како је најлепше знао, и напослетку је отишао. |
| S} Али он је остао.{S} И <pb n="119" /> молио је Ану за извињење, и за доброту да још једаред п |
| шила.</p> <p>— Ана, реците ми штогод! — молио је ђакон с љубављу у очима, и дохватио је Ану за |
| ворите! — журио је ђакон. — Говорите! — молио је.</p> <p>— Волим, видите, да дођем у цркву пре |
| о су их раздрагали .{S} Монах Иринеј је молио Ану да још нешто друго свира. </p> <p>— Друго дру |
| стегао је, и побегао.</p> <p>А успут је молио Бога да се Иринеј што пре врати.</p> <p>Прво осећ |
| нут дуже но обично.{S} Усрдно и дуго се молио Богу, јер је осећао узнемирење.{S} Као дете свој |
| и мислио.{S} Приступио је затим Богу, и молио: дај ми крила. — Бог се збунио, јер крила су смел |
| лео као сада.{S} Ја се никад нисам Богу молио као данас.{S} Ја тако осећам као да су сва та бол |
| ше имамо.{S} Нисмо испосници, ни читачи молитава, ни целивачи икона, него они, који бар једним |
| свакога дана с Вама.{S} И ниједна моја молитва Богу није без Вашег имена.{S} У толико ми је те |
| на вечерње.{S} И у олтару има сад топла молитва за нашег болесника.{S} Иринеј је очајан и утуче |
| аде некако брижно и жалостиво, Најлепша молитва му је дошла слабо речита и празна.{S} Најзад, а |
| а глас, и то онај исти глас, од кога је молитва ђаконова тако величанствена, а реч о страху бож |
| <pb n="36" /> и болести, шта ће онда и молитва, шта ће и свештеник.{S} А кад су забрујала звон |
| рне двери, и оданде ће поново забрујати молитва његовог свежег, младог гласа. </p> <p>Десило се |
| а њеног.</p> <p>Ана се умирена дигла са молитве.{S} Свет се већ разишао.{S} Напољу се међутим о |
| е тако безазлено и чисто, да је боље од молитве.{S} И ја бих га и у цркви спокојне душе прочита |
| авничар бдила над њим да се не макне од молитве и олтара, док не умре, или док му крв тамјаном |
| ачима своју композицију своје најмилије молитве:{S} Оче наш.{S} А с друге стране опет, Ана је б |
| на , она је имала моћ да увек, за време молитве, нађе око божје над собом.{S} Нашла га је и сад |
| ијем месту храма и у најлепшем тренутку молитве!</p> <p>Чинило јој се да би мирно могла поднети |
| не .{S} Ани задрхта рука, и она испусти молитвеник .{S} Ђакон се сагао и дохватио га.{S} Отвори |
| 189" /> <p>Не крстећи се, не отварајући молитвеник, са очима које су заспале на амвону, стојала |
| амо Ана Недићева , држећи у једној руци молитвеник и цвет, а у другој душу своју.{S} Душу, која |
| ван часак.{S} А затим је положио у руку молитвеник, и са изразом благог карања, да се црквене с |
| ћна бити кад уђем на молитву, а њега на молитви нема? </p> <p>Како је та двоумица ситна и недос |
| , који му само с песмом <pb n="15" /> и молитвом прилазе, а не дотичу се да изврше ниједну Тајн |
| у велику базилику, са једином службом и молитвом, цео простор између ње и монаха Иринеја.{S} За |
| им и црквеним поглавицама, са литијом и молитвом, са људима у свечаном оделу, бабама у тешкој ц |
| ада.{S} Може бити, да ће пред заамвоном молитвом изаћи.{S} Свештеник је изашао сам.</p> <p>Служ |
| ине Цркве, одмах бројанице у руке па на молитву. </p> <p>Сви троје се, нехотице, обрнуше Ани.{S |
| на свих руку које су тога дана дошле на молитву.{S} Полупокривених очију, ђакон је спуштао по д |
| ћу срећна или несрећна бити кад уђем на молитву, а њега на молитви нема? </p> <p>Како је та дво |
| да спусти чело доле на камен и да чита молитву.{S} Али је наставила да седи, и гледала <pb n=" |
| нда охрабрила , и пришла икони да очита молитву.{S} Молила се брзо, ослушкујуЋи у исти мах, цел |
| јмо се у Бога.{S} Молите му се, вашу ће молитву за цело волети.{S} Ето, звони на вечерње.{S} И |
| спустила и главу, и почела брзо читати молитву.{S} Али после ју је, као увек, занело сећање на |
| ај, сад ми је одједаред дошло да свирам молитву пре спавања. </p> <pb n="23" /> <p>И свирала је |
| оже бити ипак.{S} Уздајмо се у Бога.{S} Молите му се, вашу ће молитву за цело волети.{S} Ето, з |
| пролаз било и одвише, стао је одједаред молити младиће да се склоне с пута, како би остало што |
| х Иринеј се поплашио, стао преклињати и молити, покушавао да задржи плач и разлозима и ласкањем |
| на ужем музичком поселу у њиховој кући, мољена са свих страна, а врло добро расположена, Ана се |
| це, у талас звука, у потез гудала.{S} И мољење једно, скрушено и љубавно, да музика да гласа он |
| Настао је неки метеж, неко предлагање и мољење и доказивање.{S} И размицање и гурање столица.{S |
| је то увек био час необичног осећања , моменат праве побожности, моменат заборава сваке сујете |
| ног осећања , моменат праве побожности, моменат заборава сваке сујете и страсти.{S} Ђакон је у |
| из човечјег или из мравјег живота , има моменат одрицања.{S} То је одрицање светитељско, т. ј. |
| како и не би било лепо оно, што садржи моменат, драматичнији од свих драма на свету, кад свешт |
| том поступку има један суров и страшан моменат.{S} Помпа архијерејског присуства и појања, важ |
| ла је на Ану врста екстатичних музичких момената.{S} Интерпретација појединих врло тешких ставо |
| пронашли у чему лежи реткост и вредност момента.{S} Ана је, имитујући читање ђаконово можда за |
| Детаљ по детаљ, брзо и живо, ређали се моменти трагичне монашке љубави, коју усред првог страс |
| вна као труба убељеног платна, а засута моментима високих лепота, тражила је, према томе, нароч |
| м црву једнак. </p> <pb n="205" /> <p>У моментима туге Ана је заривала главу своју у крило мате |
| јкама у цвећу.{S} Са задатком неким, са моментом заклетве када ће се изнети воштаница и Еванђељ |
| ло <pb n="14" /> после, у најсвечанијем моменту службе, Ани је дошло као да види да је баш он о |
| урнула да забрави улаз — кад је у истом моменту шкљоцнула брава, али на супротним вратима, и уш |
| .{S} Престао је сасвим мислити на Ану у моменту када је тако хтео.{S} Имао је само стално топло |
| ц живота.</p> <p>— Ђакон је зазвонио по момка, пољубио епископа у руку, и отишао у противном пр |
| за торбу имате очи ?{S} И јесте ми неки момци, кад чекате да доктор Пашковић, са својих педесет |
| мирити.{S} Смириће се, јер смо поносити монаси нас двоје.{S} И тада, кад се смири, око страсти |
| Богу и људма.</p> <p>Излазећи из цркве, монах Иринеј је носио дар и поруку оног погледа као нек |
| сиротог калуђера.</p> <p>Удаљујући се, монах Иринеј је пажљиво ослушкивао хоће ли чути Анин гл |
| есма комбинованог хора одраслих и деце, монах Иринеј је опазио да на владичином лицу дрхће изра |
| ио повод те је, једнога дана пред вече, монах Иринеј дошао Недићевима у посету. </p> <pb n="104 |
| у: отров, љути отров?</p> <p>Те вечери, монах Иринеј је записао у свој дневник ове редове:</p> |
| тешко, на неки чудан начин, или је он, монах Иринеј, или је нека болест која прети да ће наићи |
| пке нечијих очију.</p> <p>Сутра ујутро, монах Иринеј се није више сећао тога сна.{S} Напротив, |
| само варка и искушење.</p> <p>У недељу, монах Иринеј је, изашавши на амвон да отпочне службу, с |
| и се тек на реч тргао.</p> <p>У недељу, монах Иринеј је дошао на службу узбуђен.{S} Први пут от |
| .</p> <p>А високо изнад њих, на амвону, монах Иринеј је био једноставнији у својој свечаности н |
| ева песма, просто су их раздрагали .{S} Монах Иринеј је молио Ану да још нешто друго свира. </p |
| ав велики закон о коме сам говорила.{S} Монах, од свих људи на свету, има најлепшу борбу.{S} И |
| ветиља у срцима нашим треба да тиња.{S} Монах Иринеј, стојећи пред Трпезом прав и светао као ар |
| сузом покапан, и склањао се у себе.{S} Монах Иринеј се тада показивао тих, невесео и уздржљив |
| је на црквени праг и склопила руке.{S} Монах Иринеј, потресен, сагнут над Аном, осећао је нову |
| је у њему било пуно уметничке дражи.{S} Монах Иринеј је то опазио.{S} И благодарио је Ани погле |
| у једну сонату.{S} Силно, краљевски.{S} Монах Иринеј се спустио у наслоњачу и утонуо у рајски с |
| о му је разговор пријатан и одабран.{S} Монах Иринеј тврди да је срећан онај ко га изближе позн |
| р. </p> <p>Сутра дан је дошло писмо.{S} Монах Иринеј је писао да се Ана мора штедети, и да ће с |
| орених капака виделе нов један свет.{S} Монах Иринеј је морао све снове своје душе оставити у њ |
| ћ је пред крај службе дошао у цркву.{S} Монах Иринеј му је падао неки даљни рођак.</p> <p>— Јес |
| ебрном фризуром око астраханске капе, а монах Иринеј сав црн, са златом и сребром негде дубоко |
| зна да је души његовој лако и добро; а монах Иринеј је записивао у дневник свој овакве ствари |
| поносан, Недићка је брисала сузе.{S} А монах Иринеј је желео да је јагње, да савије врат, и да |
| , увијен до струка вуненим пледом.{S} А монах Иринеј, нагнут над столом, писао је писмо.{S} Ује |
| смешио се на њу очински милостиво.{S} А монах Иринеј, леп као легенда, блеђи но обично, отимао |
| рмерном столићу, и чекао, као и пре, да монах Иринеј спреми и разлије чај.</p> <p>Владика је се |
| ила кроз главу чудновата жеља.{S} Не да монах Иринеј к њима дође, него да она, за тренутак једа |
| истом том тренутку јој је пало на ум да монах Иринеј још није дошао и да још може доћи.{S} И он |
| сваки човек, у нечему, целог свога века монах и аскет.{S} Човек може имати и чедну љубав према |
| што друго: да ли је жена достојна да је монах воли ? ...{S} Како ме је заболело то што сам сада |
| ђакон, тако ми се чини, требао би да је монах.{S} Ја сам то небројено пута осетио, и жао ми је |
| равославног калуђера ...{S} Али онда је монах Иринеј требао живети више од сто година раније .. |
| који га слушају.{S} А појавом својом је монах Иринеј или заповедао , или заносио.{S} Стојећи на |
| тола, у хрпама липовог грања, стојао је монах Иринеј.{S} Без горње мантије , као домаћин у свој |
| упртим у нешто што је отишло, стојао је монах Иринеј.</p> <p>Њу он то чека.{S} Чека је тако као |
| оја Ана, јагње моје бело! — заплакао је монах Иринеј у крилу владичином, срећан у својим сузама |
| себи повући.</p> <p>— Мила! — шаптао је монах Иринеј, као и тада у порти, али врелијим и чујниј |
| на, говорите истину, Ана! — шкргутао је монах Иринеј више но што је говорио.</p> <p>Ана, малоча |
| Ани да се дигне и да седне.{S} Ушао је монах Иринеј, сав мокар од кише, чекајући на пољу узалу |
| моја рука је опет моја.</p> <p>Ушао је монах Иринеј. </p> <pb n="153" /> </div> <div type="cha |
| а“.</p> <p>Дуго после тога још седео је монах Иринеј , не осећајући сан, и превртао полагано ли |
| зарђано, као да је октобар — мислио је монах Иринеј, спремајући се на јутрење.</p> <p>— Како ј |
| бог нечег другог ...{S} Због тог што је монах, због тог што није њен. </p> <p>Он није мој — шап |
| то биће нуди скромном монаху оно што је монах самом Богу обећао: чедан, идеалан живот, са једно |
| ажаљења.{S} Они први се чудили зашто је монах Иринеј оставио резиденцију и кариеру , ови други |
| ? — питала је Ана као забринуто, јер је монах Иринеј малопре канда хотимице обишао одговор .</p |
| {S} Остало је само толико времеда да се монах Иринеј сети да би баш околишно питање кренуло док |
| се од тог покрета тако тргла, као да се монах Иринеј ње дотакао.{S} Он је то опазио и разумео, |
| срцу је осетила сузу.</p> <p>Али кад се монах Иринеј пре уласка у олтар окренуо вернима, око су |
| лом и гласом, и не допуштајући да је се монах Иринеј руком дотакне , исповедила се.{S} Целом, п |
| , искочи пред њу друго питање: да ли се монах уопште сме волети?{S} Макар и скривено и непознат |
| ку своме неће да пољуби руку — шалио се монах Иринеј.{S} И сав је срећан отишао , кад се Ана од |
| <p>А откуда он све то зна? — смешио се монах Иринеј. — Не би умео рећи откуда зна, али зна.</p |
| да одахне.{S} Али, слутећи ваљда да ће монах Иринеј одмах за њом изаћи, није одахнула, него се |
| иде даље.{S} Иде тамо.{S} Тамо, где ће монах Иринеј дати љубав, велику и мучну, као што су и ц |
| баца и хита у свој поток. </p> <p>Ана и монах Иринеј се нађоше у тесном загрљају.{S} У загрљају |
| е слутње и у своја искуства.</p> <p>Али монах Иринеј се одједаред исправио.{S} У изразу и држањ |
| је жива дебата, да ли госпођица Ана или монах Иринеј има да одлучи.{S} Неко је оборио вазу.{S} |
| ће ипак тако бити.{S} Мене ће заменити монах Иринеј. </p> <p>Ђакон је погледао у порту, али по |
| душа... </p> <p>Ани је изашао пред очи монах Иринеј.</p> <p>Ето, његово читање, његов рецитати |
| о меко и дубоко сажаљење.{S} Шта је тај монах друго него сироче?{S} Одрекао се света и пошао у |
| оке суза!{S} Шта је друго сажаљење него монах који обожава јечање, страдање, испружене руке и н |
| {S} Помози ми да останем снажан и весео монах какав сам сада.{S} Помози ми да велику, лепу и чи |
| а места.{S} Са Анине стране ју је делио монах Иринеј.{S} Пуно, пуно испружених руку је било око |
| је Ана тако волела.{S} Двери је отворио монах Иринеј.{S} У црној мантији, али сав блистав од бл |
| ли да их каже или не, да ли да жали што монах Иринеј није ту, или да пожели да никада више и не |
| Недићева воли у монаху Иринеју оно што монах Иринеј још није сасвим постао.{S} Како је њему др |
| мудрац, час џин, час нејаки слабић, час монах, час далеко од тога.{S} Ужасно, колико живота има |
| да дохвати ружу.{S} А донео је тај сат монах Иринеј, једном приликом , владици на поклон.{S} М |
| у се чула виолина.</p> <pb n="52" /> <p>Монах Иринеј је стојао на једном месту доклегод свирка |
| породичне среће. </p> <pb n="168" /> <p>Монах Иринеј се враћа за сто.{S} А старцу се чини да би |
| l:id="SRP19190_C10"> <head>X.</head> <p>Монах Иринеј је дубоко искрено записао у свој дневник т |
| {S} Тако вас ја волим, Ана! ... </p> <p>Монах Иринеј је светлио од заноса, и био лепши од анђел |
| епристојно предусретнем, ја ... </p> <p>Монах Иринеј није могао даље.{S} Дрхтао је пред Аном ка |
| , као да је понор сасвим близу. </p> <p>Монах Иринеј је стојао гордо уздигнуте главе, прав као |
| нејак, тако грешнички сиромах. </p> <p>Монах Иринеј је гласом својим тешио, и стварао необичну |
| душо моја, бела, чиста и вечна!</p> <p>Монах Иринеј је бризнуо у плач и утрчао у цркву. </p> < |
| студ и тишина.</p> <p>— Иринеје!</p> <p>Монах Иринеј је скочио са столице, притрчао владици, и |
| и. — Не говори ништа, не говори!</p> <p>Монах Иринеј је међутим осећао да нема разлога да ћути. |
| пазити да њу ничим не разочарам!</p> <p>Монах Иринеј је затим стао размишљати о себи.{S} Зна ли |
| а, бићемо бољи кроз љубав своју!</p> <p>Монах Иринеј је положио руку на Анино теме.{S} Кроз гус |
| црних нерава на белом мермеру .</p> <p>Монах Иринеј је прилазио, и стао је пред Ану.</p> <p>Гл |
| д клавира.{S} Чисто је посрнула.</p> <p>Монах Иринеј ју је нежно, једва осетно придржао за раме |
| свој сматра као борбу за љубав.</p> <p>Монах Иринеј је био уверен да Бог у човеку све дотле ст |
| да приредиш чај.{S} Зима ми је.</p> <p>Монах Иринеј је скочио као веверица, примакао сточић за |
| рила у скоро хистерично плакање.</p> <p>Монах Иринеј се поплашио, стао преклињати и молити, пок |
| ровала све оно што напољу стоји.</p> <p>Монах Иринеј је завидео чипканој завеси, и то је било н |
| ежак, али болесница неће умрети.</p> <p>Монах Иринеј је одахнуо, и окренуо у порту да буде сам. |
| ти, јер немам куда да се вратим.</p> <p>Монах Иринеј је дрхтао од бола.{S} Ломио је руке, гушио |
| ако.{S} Заменио би те мој ђакон.</p> <p>Монах Иринеј је ћутао.{S} Владика је опазио да га се то |
| остати на почасном своме месту.</p> <p>Монах Иринеј се дабогме насмејао.{S} И такав , сузан и |
| то последња љубав коју ми чиниш.</p> <p>Монах Иринеј је побледео, а у ужаснуте његове очи се по |
| Скривено у души је осећала да јој брига монаха Иринеја више годи него брига њене мајке.{S} Али |
| .{S} Обузели су је омиљени снови.{S} Да монаха Иринеја преноси из столећа у столеће, из судбине |
| себе, и још за једног грешника .{S} За монаха једног, који се, тамо, пред Часном Трпезом, моли |
| ко, Бошкице!</p> <p>Одједаред се сетила монаха Иринеја.{S} Прекрстила се.{S} Благодарила је Бог |
| м ретко срдачном погледу.{S} У зеницама монаха Иринеја је стојала жеља да владика погоди и сазн |
| га и цвеће успављује глас младог једног монаха.</p> <p>— Ана, тебе канда напушта слух — шалио б |
| прста пред гробом, жалим једног старог монаха што је сам.{S} Живот је тако тежак.</p> <p>Напис |
| крај себе, с десне стране Ану, а с леве монаха Иринеја.{S} Попречном стазом су шетала оба проте |
| а и танка као глас фрулице, дочекала је монаха Иринеја са крвожедном примедбом: да свако има пр |
| оро брижним изразом лица, поздравила је монаха Иринеја као неко дете.{S} А Недић је дочекао гос |
| руди.</p> <p>Окренула се, поздравила је монаха Иринеја главом и руком, и скренула онда најкраћо |
| шна та љубав , да ли ће Бог узети од ње монаха Иринеја ? </p> <p>У божјем оку није било ни траг |
| је нуткали и нећкали око празне столице монаха Иринеја. </p> <p>— На место господин ђакона не м |
| и хладно је гледала људе око себе, па и монаха Иринеја.{S} Учинила је затим ипак покрет као да |
| бом и молитвом, цео простор између ње и монаха Иринеја.{S} Затим, напротив, хтела је да сав тај |
| и мајке, Христа и цркве.{S} Сећала се и монаха Иринеја, у светој одежди и с подигнутим ораром.{ |
| Очи Анине су поглед свој положиле у очи монаха Иринеја.{S} А он је поглед тај унео са собом у о |
| 19190_C3"> <head>III.</head> <p>Долазак монаха Иринеја у Богородичину Цркву имао је на Ану Неди |
| 9190_C17"> <head>XVII.</head> <p>Улазак монаха Иринеја у Недићев салон опажен је одмах од свих |
| атрпавају?{S} Јесам ли ја већ један део монаха Иринеја сахранила? ...{S} Господе Боже!{S} Па љу |
| је на души?!“ — тако је почињало писмо монаха Иринеја, донесено госпођици Недићевој сутра дан |
| Ана се сећала ритмичног геста кађења у монаха Иринеја , сећала се грациозног клањања његове по |
| а је Ана љубазно испитујућим погледом у монаха Иринеја.</p> <p>— Да, да.{S} Хвала вам што погађ |
| дељење.</p> <p>Владика је загрлио главу монаха Иринеја и пољубио га је у теме.{S} Привукао га ј |
| г писма.{S} Мала, интимна срећица двају монаха на пречац је умрла.{S} Ђакон је зарио главу у ха |
| исти мах, кроз резотине олтара, силуету монаха Иринеја, и рачунајући да после Достојног има још |
| девојку, чистију и Богу оданију од свих монаха на свету!{S} Девојку, која је хиљадама људи Богу |
| овим тешким заветом љубави помаже завет монахов према Богу.{S} Кад то биће нуди скромном монаху |
| ај стуба, носећи некако са собом тамо и монахове мисли и његове очи.</p> <p>Ђакон се најзад упи |
| p> <p>Али ако Бог то баш и хоће да срце монахово буде суви песак ...{S} Смрвљени, безоблични <p |
| мој! ...{S} До несреће, да!{S} Разбићу монахову победу у парам парчад, јер и он је разбио моју |
| чинити.</p> <p>— Волела бих се видети с монахом Иринејем , али се бојим да улази у кужну кућу.{ |
| у прешли у другу собу, и оставили Ану с монахом Иринејем да се договоре о ствари коју ће заједн |
| дноћу, један је само на овоме свету.{S} Монаху Иринеју, његовом наручју и његовој утеси је вукл |
| ркви, узео био душу — шаптао је владика монаху Иринеју, који му је, заједно са другим ђаконом, |
| а то време се прећутана она реч вратила монаху Иринеју на уста.{S} Силазила му <pb n="94" /> је |
| као и онда, прошла поред њега, и отишла монаху Иринеју, слузи божјем у златном стихару, са злат |
| ни, кад се у исти час Ана дигла и пошла монаху Иринеју.{S} Учени доктор теологије, знајући врло |
| рављала љубав своју <pb n="66" /> према монаху.{S} Љубав, која ће сва, у свима данима својим, б |
| то није криво.{S} Јер љубав моја према монаху није се још ни за часак оделила од љубави моје п |
| </p> <p>Али ако Бог и такву љубав према монаху забрањује?{S} Не, то је немогућно.{S} Бог се мор |
| ио неке алузије на симпатију њену према монаху Иринеју, али да га је она, наравно, исмејала, и |
| </p> <p>Први део свирке, хаос, годио је монаху Иринеју необично.{S} Али са оним с-дур акордом , |
| ни, а пастири су вечни.</p> <p>Једно се монаху Иринеју није свидело.{S} Црква, у којој је служи |
| рема Богу.{S} Кад то биће нуди скромном монаху оно што је монах самом Богу обећао: чедан, идеал |
| — говорила је она скоро у уво сагнутом монаху Иринеју, који ју је загрлио десном руком, и љуља |
| p>Ана је већ око пет сата послала писмо монаху Иринеју: да сутрашњи излазак на гробље одлажу за |
| ј у души стоји :{S} Ана Недићева воли у монаху Иринеју оно што монах Иринеј још није сасвим пос |
| еленка , и поклонио га младићу. </p> <p>Монаху Иринеју се фантастична бајка толико допадала, да |
| леће.{S} Па и кад је љубав дошла, чедна монашка љубав калуђера, пролеће је остало пролеће, све |
| тва.{S} А међу нама остаје лепа и чиста монашка наша љубав! — Ана је грчевито зајецала. </p> <p |
| ти само црквом у себи.“ </p> <p> „То је монашка љубав.{S} Докле такву љубав имамо, ми смо, са ј |
| брзо и живо, ређали се моменти трагичне монашке љубави, коју усред првог страстног пољупца смрт |
| } Силно.{S} Баш та љубав ми даје толико монашке снаге, да бих свакога демона храбро дочекао, и |
| је њега чувао и пазио као мајка.</p> <p>Монашки завет се младом калуђеру чинио као нека провидн |
| е ?{S} Осећам ли ја ту границу у својој монашкој љубави?{S} Има ли и код мене већ мртвих и забо |
| летом.{S} Светац један, у <pb n="92" /> монашком оделу.{S} Нежна једна појава, измалана као сан |
| онаштво.“</p> <p>„Заблуда је говорити о монашком миру.{S} Мир није најузвишеније стање душе.{S} |
| у ја теби помоћи да не изгубиш поноситу монашку душу моју". </p> <pb n="222" /> </div> <div typ |
| бав према тој девојци доћи до савршеног монаштва !{S} Ја видим да је плод моје љубави лепота и |
| свега. </p> <pb n="239" /> <p>То је чар монаштва њеног, то је горда чистоћа њена, јединство њен |
| а се и каже ...{S} У томе можда и јесте монаштво ...{S} У борби да се не збуде оно што мора да |
| Јер, где престају искушења, престаје и монаштво.“</p> <p>„Заблуда је говорити о монашком миру. |
| рагична судбина жене уопште, па и према монаштву, стаде пред њега у свој крвавој величини својо |
| у брдовитом крају, где сунце брзо седа, мора нагло да скраћује обасјану стазицу своје шетње, та |
| сећали да пољубац цвета, и зре, и мора, мора сад одмах пасти ...</p> <p>Пољубац, страшни, страс |
| сав живот и сву душу, мора ме служити, мора у ланце ићи, ако ја тако хоћу! ...{S} А он ?{S} Он |
| ој мора бити !{S} Мора ме волети слепо, мора ми дати сав живот и сву душу, мора ме служити, мор |
| свима уметничким делима на првом месту, мора носити тајну дубоко у себи.{S} Полифонија је сама |
| епо, мора ми дати сав живот и сву душу, мора ме служити, мора у ланце ићи, ако ја тако хоћу! .. |
| .. </p> <p>Мој, само мој мора бити !{S} Мора ме волети слепо, мора ми дати сав живот и сву душу |
| да не стигне да је бар најмање види.{S} Мора бити да сврће за угао у споредну улицу, и заобилаз |
| у, јер не сме погинути у искушењу.{S} А мора примати искушења.{S} Јер, где престају искушења, п |
| да бунца.{S} Брзо и без прекида, као да мора некоме све то рећи, а као да у исти мах не зна ком |
| поезија свештеничког позива, а поезија мора да прође.{S} Остарио сам у неку руку.{S} Време је |
| морам , јер несреће мора бити, растанка мора бити, Иринеје, зар ви то не осећате ! ...{S} Једно |
| г у човеку станује, човек оног тренутка мора осетити зло чим се зло у њему крене.</p> <p>А он н |
| м путем ишла кући.{S} Свугде се осећала мора болести.{S} Пусто и тишина.{S} Или нерасположени , |
| у њено срце или душу, с тим, да је Ана мора брижљиво чувати, очима пратити, живцима осећати, р |
| смо.{S} Монах Иринеј је писао да се Ана мора штедети, и да ће стога и он што ређе долазити к њо |
| оји милости , које су утонуле у бездана мора, не вратиле трага са црних беспућа, срећне, ипак, |
| г облика и конца?{S} Можда човек заиста мора живети као и сви други ?{S} Можда Бог баш тако хоћ |
| , чиста и непоколебљива.{S} Жуд, ако је мора бити у сваком човеку и у свакој љубави, лежала је |
| ена који је у земљи, раније или касније мора довести до потпуно истог облика и конца?{S} Можда |
| р, или да се ствар баш и збуде, а после мора наћи снагу за досљедност , одговорност и трпљење.< |
| њује?{S} Не, то је немогућно.{S} Бог се мора радовати кад једно биће новим тешким заветом љубав |
| обећао да ће доћи.{S} Наравно, прво се мора и с Аном разговарати.{S} Написавши јој онда оно пи |
| уметности као о Богу.{S} Тежак завет се мора понети, па да се у лепоту уметности могне ући — тв |
| а!{S} Ја морам ићи, морам , јер несреће мора бити, растанка мора бити, Иринеје, зар ви то не ос |
| оје, осећали да пољубац цвета, и зре, и мора, мора сад одмах пасти ...</p> <p>Пољубац, страшни, |
| стим трбухом, са принципом да и у кујни мора висити свечева икона и светити се вода, седео је и |
| да онај ко хоће увек да воли, да се гај мора дуго и одрицати.{S} Ко хоће велику љубав да има, т |
| обожавања Господњег.{S} И тај доживљај мора трајати жив до гроба мога.</p> <p>А у чему су ти ж |
| ти.{S} Ко хоће велику љубав да има, тај мора бити велик и калуђер.</p> <p>Улицом одгоре, идући |
| живи, да живи ... </p> <p>Мој, само мој мора бити !{S} Мора ме волети слепо, мора ми дати сав ж |
| онови буквално премећу, и коме се човек мора смејати.{S} А завршила је са једном старинском љуб |
| бе и друге људе толико помно, тај човек мора бити да ипак тражи нешто позитивно .{S} Његова ске |
| Ана се баш и забринула .{S} Да, као шум мора око неке морске биљке, њу непрекидно заносе неколи |
| траг догађају, и да сада на неки начин мора и догађај одати.{S} И одједаред јој се учинило да |
| а?{S} И осетио је да је то нешто што он мора сазнати.{S} Али како ?{S} Неприлично би било, можд |
| тала је Ана, а сузе су текле.</p> <p>Он мора чувати од заразе људе у цркви, и децу у гимназији, |
| Христово у души већине нас увек поново мора да смирује.{S} И пронашла је да Христос, и његова |
| адне љубавне путање, којом, кажу, свако мора проћи. </p> <p>Ана се ирочно и скоро изазивачки го |
| уза ме; а ви ћете остати сами, јер тако мора да буде — мислио је у себи Недић, посматрајући Ану |
| чном фином сутонском зеленилу, ала тамо мора бити лепо! — мислила је Ана.{S} А ђакон је посматр |
| двоје хтели, а кад се нешто неизоставно мора одбити , одбија се тако мило и пријатељски, да је |
| кав мир то мора бити.{S} Каква круна то мора бити.“ </p> <p> „Али човечја природа је немонашка. |
| постићи и имати идеал.{S} Какав мир то мора бити.{S} Каква круна то мора бити.“ </p> <p> „Али |
| о ...{S} У борби да се не збуде оно што мора да прође.{S} У борби да човек ниједан део свога ду |
| ити вртлог ...{S} Не.{S} Никада.{S} Мир мора стојати на целим и здравим снагама немира.{S} На о |
| м и здравим снагама немира.{S} На олују мора стојати.{S} Као што црква стоји на земљи, која је |
| ђица Недићева је веровала да тај триумф мора доћи, и предавала се маштањима о њему.{S} Да ће мо |
| зом благог карања, да се црквене ствари морају добро држати и не смеју на земљу испуштати, сави |
| е отворена.{S} Врата су с друге стране, морала би обилазити.{S} При савијутку стазе, баш при ок |
| . </p> <p>У вече, кад су код куће сами, морала је, оцу за вољу, чешће да одглуми старог хоровођ |
| колине.</p> <p>Ана се опростила, јер је морала раније бити у цркви .</p> <p>Кад је стигла, нашл |
| о себи задржала.{S} А и код одраслих је морала помагати више него обично, јер је стари хоровођа |
| а усправна, скоро сурово строга која се морала урезати још много пре старих дана.</p> <p>Владик |
| треба спремити.{S} У колико је то више морала осећати она варош, у којој је, као посљедица нар |
| > <p>— Ја сам о ручку куцала, али ти си морала спавати ...{S} Како ти то изгледаш, Ана, за Бога |
| ђен дана.</p> <p>Напослетку се Ана ипак морала кренути кући.{S} Поседела би још, али се бојала |
| са вером да су све досадашње муке људи морале бити, а да одсада долази само добро и лепо, и да |
| што што ће га ослободити и искупити.{S} Морали сте запазити, кадгод наиђе на финију појаву, узб |
| куда смо пошли, и куда бисмо тим путем морали отићи ?{S} За час само, и љубави наше не би било |
| мем неразрешиво везивање живота за неку моралну лепоту.{S} У томе је понос, у томе је религија. |
| та, не жртвујте ништа!{S} Ја морам ићи, морам , јер несреће мора бити, растанка мора бити, Ирин |
| , морам пркосити и цркви и Богу, морам, морам се сурвати, јер морам пољубити његова мирна, хлад |
| ветити, ја морам срљати за жеђу својом, морам унесрећити матер своју, морам пљунути на прошлост |
| т своју, морам пркосити и цркви и Богу, морам, морам се сурвати, јер морам пољубити његова мирн |
| у својом, морам унесрећити матер своју, морам пљунути на прошлост своју, морам пркосити и цркви |
| своју, морам пљунути на прошлост своју, морам пркосити и цркви и Богу, морам, морам се сурвати, |
| тај тренутак испунити .{S} Шта више, ја морам зло чинити и живот свој обесветити, ја морам срља |
| зло чинити и живот свој обесветити, ја морам срљати за жеђу својом, морам унесрећити матер сво |
| ћавајте ништа, не жртвујте ништа!{S} Ја морам ићи, морам , јер несреће мора бити, растанка мора |
| астављао је. — Али, осећам да се некоме морам исповедити, а нико деликатним стварима не стоји т |
| ви и Богу, морам, морам се сурвати, јер морам пољубити његова мирна, хладна, света и мекана и т |
| часа што вас нисам силом одстранио.{S} Морао бих га, по себи се разуме, у вече довести , да га |
| аг у мрак.{S} И одиста, ђакон Иринеј је морао наставити певање, и после свршеног четвртог дана |
| деле нов један свет.{S} Монах Иринеј је морао све снове своје душе оставити у њеној коси!</p> < |
| то дело доктора Пашковића.{S} Нешто је морао рећи њеном оцу.{S} Отац је гледа дубоким, брижним |
| о је вероватније, доктор Пашковић му је морао нешто говорити.</p> <p>— Је ли вас отац што питао |
| И добио колача и јаја.{S} Зато је после морао скакати да дохвати ружу.{S} Све више и више.{S} Д |
| струјао свет као река.{S} Велики део се морао задовољити да остане у порти, па чак и на улици.{ |
| ога!{S} Калуђер сам зато јер сам хтео и морао то бити, јер је калуђерска душа у мени !{S} И Ана |
| онај главни извор осећаја, који би први морао нов пробити , па да и човек буке нов, Ани дође на |
| шта најрадије једе од пилета, он је тек морао погледати у тањир да се сети, и онда је одговорио |
| сти мојој због владике.{S} Оно прво сам морао вама рећи.{S} А ово друго?{S} Ја у последње време |
| самном, Ана.{S} Ја ћу онда на гроб, ви морате кући.{S} Хладно је, а већ сте Бог зна откад напо |
| се с музиком још настави, први људи ће морати изаћи на месечину, и вечерати својим рођеним рук |
| а ништа друго није?{S} Да ниси у ватри, мораш бити и гладна, а канда је овде и хладно ? — Недић |
| А докле би ти хтео да ја још живим!{S} Мораш се с тим измирити да је и у твог старог владике с |
| њему ведра и храбра.{S} Ти то уосталом мораш и сам видети , је ли да видиш ? </p> <p>— Ја види |
| ему а свршетак у мени.{S} У великој као море љубави мојој, која пије, пије, и у дубину своју ву |
| абринула .{S} Да, као шум мора око неке морске биљке, њу непрекидно заносе неколико црта лица и |
| ад се забавила, гледајући како куварица мота памук са руку свога синчића, и како овај, од досад |
| а дана, из виолине њене је пропевао нов мотив.{S} Ана је задрхтала.{S} Дрхтавим прстима га је п |
| задњим слојевима ваздуха.{S} Уметнички мотив је из гомиле руинираних покушаја талента и живота |
| притиснутост у души Аниној.{S} А дивни мотив, који прати исповест о вери у Сина Божјег, занео |
| чисто свирала онај једноставни завршни мотив можда најхуманијег Бетовеновог дела.{S} Као да и |
| наручју њеном почиње да дрема.{S} Исти мотив је дошао и трећи пут.{S} Сасвим тих, шаптав и тан |
| пољубаца по ручицама и по коси.{S} Исти мотив се поновио.{S} Тиши и спорији, али врелији и сило |
| а се боји за њега.{S} Затим су око тога мотива стали да искрсавају и неки од оних ранијих, пола |
| пребијени, раскинути и искидани тонови мотива: слутња мајчина да тамо негде и крст судбине сто |
| лепоту и финоћу свирке, осетио и смисао мотива и обраде, али скривени, прави извор баш таквог у |
| ко речи:</p> <p>— Шта мислите о пореклу мотива који сте чули?{S} Држите ли га за свеже, безгреш |
| е сећала.{S} Ни ње, ни свих оних других мотива из тога чудног, богатог времена своје маште.{S} |
| за мене, појаву ниског реда, без финих мотива , и недостојну пажње.{S} Мој је идеал жена која |
| у намери да проблеме поставља и етичке мотиве оцењује .{S} И зато на Анину примедбу ништа није |
| итање није тешко, није ни питање ...{S} Мотиви уметности, то су ретка, царска деца, коју и по ' |
| или из душе њене, неки сасвим непознати мотиви.{S} Једне вечери, кад је Недић већ био легао, от |
| да је хармоничан и у такту са побожним мотивом.{S} И био би, кад би био на свету још један ђак |
| Складно, готово и цело, са тако чистим мотивом и тако савршеним тонским гибањем, као да је ту |
| , која је и волела и удала се по Анином мотиву.{S} Сада опет Ана ништа није одговарала на очеву |
| будно одмеравајући сваку кућу, и оштро мотрећи ко ће откуда изаћи или куда ући.{S} Почео је за |
| ж с неким младићима , а целом пажњом је мотрио да ли она иде.{S} И онда, ма да је Ана долазила |
| ад позна моћ своју да човеком влада.{S} Моћ своју да га у висину хитне или да га на ђубре баци, |
| ећава.{S} Али не само усрећава.{S} Нека моћ из њега мене и води, и живот мој испуњава дужностим |
| оли.{S} Истински побожна , она је имала моћ да увек, за време молитве, нађе око божје над собом |
| епоте, има љубав, оно дакле што занавља моћ да човек остане веран поносу свом.</p> <p>А ви, Ана |
| ла.{S} Јер се жена увек смеје кад позна моћ своју да човеком влада.{S} Моћ своју да га у висину |
| пет само љубав, љубав која осећа у себи моћ да јаким учини срце љубљене жене.</p> <p>— Како ће |
| кона пећске патријаршије, који су имали моћ да нас, несрећне и пале, расељене међу Турке, Млечи |
| сетио сам у себи све достојанство и сву моћ човека, и уздигао се на једној необичној гордости, |
| ваког човека на колена баце, који имају моћ да и из најтврђе охолости сузу исцеде.</p> <p>Слуша |
| о ранице ни крваве пегице.</p> <p>Чудну моћ је имала Ана да ту своју љубав , за коју би људи ре |
| ретких лепота.{S} Људи су осетили силну моћ праве, велике уметности.{S} Анино име је хваљено и |
| таком верношћу, и с таком <pb n="60" /> моћи истицала финесе контраста, да су слушаоци тој, упр |
| рећног њиховог виђења.{S} Можда ће тада моћи и разговарати с Аном.{S} Та је жеља, ваљда с тога |
| ила свесна свога заноса, али није имала моћи да се умири.{S} Осећала је да јој по челу букти, д |
| е дозревала жена, кретале се све женине моћи.</p> <p>Младост њена је доскора имала само једно г |
| г калуђера, и како га никад, никад неће моћи заборавити ни оставити.</p> <p>После тога виђења н |
| ко толико бар појање чују, кад већ неће моћи ништа видети. </p> <pb n="130" /> <p>Ускоро је дош |
| А да ли је право да се милости, највише моћи душине, толика множина баца у јад и чемер живота н |
| ња у њиховом храму, које ће се сада тек моћи потпуно извести.</p> <p>И доктор Пашковић је пред |
| мишици , и са оном чудесном, безмерном моћи у грудима — смерно корачање његово за време Велико |
| и каквог сам те жељан, нећу те још дуго моћи гледати, лепи мој ђаконе, за којим ено тамо код ме |
| фантастично убеђење, да ће у том храму моћи довршити оно што је он звао својим унутрашњим помо |
| м храму, стала је пред очи духа Аниног, моћна, силна, силнија од свега. </p> <pb n="239" /> <p> |
| и на путовање, и уклони мало из чаробно моћне средине. </p> <p>— Стар сам, Иринеје.{S} Можда је |
| инеј?</p> <p>Ах, Иринеј!{S} Тај високи, моћни, поносити Иринеј, тај господар над хиљадама људи |
| ки неки достојанственици, бело одевени, моћни и отровни.{S} После, скромни жути маслачци.{S} Св |
| вљена у њену љубав, велику, самосталну, моћну, коју она уопште не може више да посматра, а о ко |
| а миниатурном неком инструменту.{S} Два мрава су, у акробатским оптрчавањима, вршила шетњу по т |
| узме љубав, да не заборави ни последњег мрава.{S} Бог је умножио љубав у њему.{S} Откад Ану вол |
| их зуба.{S} А по слушаоцу поврве хладни мрави.{S} Чар се проспе до сржи костију, и човек се тре |
| дној или уметничкој, из човечјег или из мравјег живота , има моменат одрицања.{S} То је одрицањ |
| ретко виђене звезде, што само пред јаки мраз искачу. </p> <p>Једнога дана, баш кад је имала веж |
| увек.{S} На гробу татином ће можда бити мраз и иње, а у соби његовој нека буде срдачно и топло |
| угрушао снег са ледом, побацао звездице мраза, и повешао венце ледених клица.{S} Покрхао је сув |
| расејаност, и годило му је што се кроз мрак враћа кући.{S} Све му је уопште годило.{S} Пролазе |
| иви чело-тонови, таласао се меки, врући мрак ђаконовог баса, и чула се фина каденца Аниних чаро |
| као да се створени свет враћа натраг у мрак.{S} И одиста, ђакон Иринеј је морао наставити пева |
| малана као сан који се једва помолио из мрака ноћи, и прети да ће опет тамо да се врати.{S} У о |
| веједно, дакле борбу између светлости и мрака.{S} А то је одрицање аскетско, то јест болно, у ж |
| чега, молила се црној ноћи да је затрпа мраком и миром.</p> <p>Легла је у постељу око поноћи.{S |
| ла.{S} Сласт, коју човек испија у црном мраку ноћи, и, врло често, пошто се одрекао Спаситеља с |
| да ли знате ко је запалио ватру у црном мраку моје саможиве усамљености ? ...{S} Да ли душа ваш |
| је још неразвијена и хладна.{S} Негде у мраку иза свести, непотребна и без циља.</p> <p>Једаред |
| пршала златна одећа, и све се угасило у мраку олтара.</p> <p>Госпођица Недићева је хитала кући. |
| } Олтар се чинио мрачна пећина од црног мрамора, у којој је све заспало .{S} А сва светлост, св |
| рну каву у башти.</p> <p>Била је топла, мрачна и мирна ноћ.{S} Ни месеца, ни звезди, ни ветра.{ |
| е као соба.{S} Црква, напротив, била је мрачна, без иједног упаљеног кандила, и мирисала је на |
| а старих жена и људи.{S} Олтар се чинио мрачна пећина од црног мрамора, у којој је све заспало |
| одрече среће, завијала га у црно, и као мрачни средњевековни тавничар бдила над њим да се не ма |
| p> <p>Баш те недеље је освануло хладно, мрачно јутро, и Богородичина Црква је дочекала Ану необ |
| ла старинска миниатура, обешена о грану мрачног, немог чемпреса, уског, копљасто тврдог и немил |
| а зиду малу једну слику, која је, као у мрачној комори, стојала натрашке.{S} Небо доле, а куће, |
| кретала.{S} Коњи и точкови су газили и мрвили зелене гранчице и цвеће, мирне, безгласне жртве |
| ице.{S} Једнако скакућу за нечим.{S} За мрвицом на земљи, за мушицом у ваздуху, за сенком, за ш |
| Откад Ану воли, он је изгубио последњу мрвицу себичности, гњева и злопамћења. </p> <pb n="122" |
| и дробе камење .{S} Стоји црква од живе мрежице биља са два висока љиљана као два витка торња.{ |
| е живео, али га је она видела кроз неку мрежицу, удаљеног, необичног, обасјаног оном мирном све |
| ео, и крајње <pb n="141" /> је време да мрем.{S} Али, како видиш, човек до задњега часа има жељ |
| реду толиких жена које сам подцењивао и мрзио, ви, једна и једина, ви сте и мене светлошћу обас |
| или излази из олтара.{S} Да није — Ани мркну у главу — да није што згрешио?{S} Осетио обесвеће |
| врло елегантну кожну сервиету, угасито мрку, са лепо израђеним сребрним оквиром и са тешком ср |
| ег.</p> <p>И цео свет, и живот са свима мрљама својим, узмакли су далеко од њих, и у крилу чедн |
| после их је погледала изазивачки, скоро мрско, али је одједаред јаукнула, и бол неки, страшан к |
| ад смо сви на окупу, онда мој тата није мртав, је л' те?</p> <p>Већ пред вече тога дана је удар |
| Плаштаница је од мириса.{S} А Исус није мртав, него спава.{S} Њега и цвеће успављује глас младо |
| евци, коју музика љуља, час опет да сам мртав у гробу, и анђели да надамном литургију служе.{S} |
| шним мукама , можда умире, можда је већ мртав, можда му — њој паде на ум страшан приказ доктора |
| о је можда само костим узвишеног једног мртваца.{S} То је можда све само груба ларма кроз једну |
| е не даду пољубити, има га у оплакивању мртваца, има га у самоубијству, има га у сажаљењу, ума |
| <p>Али где је та граница?{S} Где је та мртвачка крстача између оног што још може, и што више н |
| ан један месец, који ме вуче, и у чијој мртвачкој литији знам да има и моје место.{S} И тек кад |
| Иначе не.{S} Шта ће дакле сада, у овај мртви, облачни јесењи дан, и кад је у цркви једноставни |
| S} Са сваким умуклим певачем, са сваким мртвим свирачем остају можда у свету музике такве чудне |
| како се ја бојим и грозим успомена!{S} Мртвих, покојних делова живота нашег, који долазе, као |
| еки, вагабунд какав, гладно псето, буке мртвих ружа и иструлели остатци покојног једног света, |
| нашкој љубави?{S} Има ли и код мене већ мртвих и заборављених тренутака , који се само зато не |
| S} Магдалена је наслонила образ свој на мртво плеће Исусово.{S} Најлепша њена љубав је пала на |
| а сата, а треће, последње, ако још није мртво, онда га је само Господ Бог излечио ...{S} Ужасно |
| величине из људи мамите, песмом својом мртво камење потресате, да ли ви слутите откуда је дошл |
| S} Ветар стао, опржено лишће висило као мртво, бубе зариле главу у песак.{S} И онда је пљуснула |
| еник преноси преко солеје тело Христово мртво ћутећи.</p> <p>Бирајући и слажући композиције зат |
| нашла.</p> <p>Али једно од њих је било мртво тога дана“.</p> <p>Дуго после тога још седео је м |
| овим ногама је видела Бошка, удављеног, мртвог.{S} Озбиљне његове очи, сада, у смрти, смејале с |
| ни се привиде као да гледа ђакона збиља мртвог.{S} Тргла се и пришла му корак ближе.{S} Да, још |
| га, предоброг свог Оца, који ме је, већ мртвог, још <pb n="49" /> једаред створио.{S} Потпуно с |
| ова Распећа.{S} Нечујно корачајући , са мртвом тишином људи у стопу са собом, прокрчио је ђакон |
| ла на неки начин у томе да се њему, већ мртвом, поново нађе место у свету.{S} Добар и милостив |
| о њему, као неку полугу, испружила мало мршаву, иначе лепу руку, необично таласасту и фину око |
| г доласка можда опасти.{S} Иначе, треба му јавити ... ах, он је здрав, али Бошко ... можда и бр |
| ко брижно и жалостиво, Најлепша молитва му је дошла слабо речита и празна.{S} Најзад, ако Бог о |
| жем да је Светислав Васићев још жив, да му је сасвим мало боље, али ипак боље, и да се у свој н |
| на пољу узалуд да му се нешто јави, да му Ана, макар кроз прозор, пружи руку.</p> <p>Ана му ни |
| је мислио на тако апстрактан начин, да му лик њен ни један једини пут није изашао пред очи.{S} |
| због дуге праксе тако омрзао музику, да му је сасвим свеједно и ко свира и како свира.</p> <p>— |
| се то питање врло мучно дотакло.{S} Да му је тешко обећати, али тешко и одрећи.{S} Као никада, |
| рочито га чекала.{S} Желела је ваљда да му тако, неочекивано, као прегршћу, баци сав чар њихове |
| досад било цело и лепо.</p> <p>— Шта да му рекнем, дакле, госпођице Ана?{S} Одлучите онако како |
| кар од кише, чекајући на пољу узалуд да му се нешто јави, да му Ана, макар кроз прозор, пружи р |
| нешто из најдубљих дубина Видела је да му очи постају све веће и веће, све лепше и лепше, и да |
| спевао да и на себе мисли, осећао је да му се по души разлива горчина, скоро огорчење.{S} Први |
| атрању ситнијих појава.{S} Осећао је да му је то и сада потребно.{S} Наравно, не у том смислу, |
| сету доктору Пашковићу.{S} Мислио је да му прича о своме познанству с Аном.{S} Али тамо је досп |
| дбора, ишла сваки дан да га посети и да му реферише о успеху, и причала му да сопран-солисткиња |
| о.{S} Непажљиво, расејано, пуштајући да му глас, диваљ и громовит, чисто поруши песму.{S} Стари |
| ало лакше.{S} На жалост, то не значи да му је и боље.{S} Не бих вас смео с поуздањем тешити и х |
| ас више глава? — питао је тоном, као да му само још то треба знати, па да срећа његова буде так |
| стојало у запетом неком држању, као да му очи ишчекују некога, а уши чују нешто што само за њи |
| n="37" /> имао чудно осећање.{S} Као да му се нешто хладно провлачи испод стихара, пролази кроз |
| и голуб је баш у то време осећао као да му у крилима нема доста лета.{S} Нека чежња је падала н |
| ашковић чело попреко, што је значило да му је онај други смешан — али биће да негде одгоре глед |
| ог доктора, да жели нешто симпатично да му каже, и нечим лепим тежњу његове душе да задовољи.{S |
| мео, и вратио руку мирно назад.{S} Тада му је она сама додала стварчицу, и обоје су се осмехнул |
| можда умире, можда је већ мртав, можда му — њој паде на ум страшан приказ доктора Пашковића, и |
| ђакону је упала у очи једна кућа, која му у ствари није могла пасти у очи, јер се сва увукла и |
| светињом у рукама, са кадионицом, која му као мирно јагње лежи на десној мишици , и са оном чу |
| облачећи полако рукавице.</p> <p>Велика му је била радост што је владици обећао да ће доћи.{S} |
| ло се.{S} Владика жали замном.{S} Тешка му је старост. <pb n="155" /> Ана је ужаснуто разрогачи |
| давала свом оцу који одлази.{S} Давала му је део живота свога.{S} Са оцем заједно умирало је њ |
| а је мозак јадног детета, и причињавала му страховита привиђења и болове .{S} Руке и ноге се тр |
| на га је позвала, <pb n="226" /> и дала му обарених јаја, колача и новаца.{S} Дечко је искао и |
| априциозним својим арабескама изгледала му је нарочито неприступачна , лукава и осветљива. </p> |
| е ли овуда ?{S} Можемо заједно — казала му је врло љубазним тоном, тоном позива, који је Пашков |
| портфеја тврду белу хартију, и пријала му је она шуштавина при развијању.{S} Таман је хтео зап |
| ти и да му реферише о успеху, и причала му да сопран-солисткиња изводи свој део у Григорјевом к |
| шла је у одељење за женске.{S} Завидела му је што је црква његова.</p> <p>Тако од прилике, а св |
| .{S} А госпођа једна, с лорњоном, унела му се у очи, да се, како је објаснила, бар овде поклони |
| свим супротном крају вароши .{S} Годила му је та расејаност, и годило му је што се кроз мрак вр |
| ила монаху Иринеју на уста.{S} Силазила му <pb n="94" /> је са усана.{S} Шапнуо ју је тихо и бе |
| ло.{S} Црква, у којој је служио, чинила му се хладна, немилостива зграда.{S} Један уоквирени пр |
| усхићењем пратио њену фигуру.{S} Чинила му се као пчелица, која, после дугог лета и брижног тра |
| пет, зазвонио је ђакон.</p> <p>Отворила му је Ана, и увела га кроз трпезарију у салон.</p> <p>— |
| кона збиља мртвог.{S} Тргла се и пришла му корак ближе.{S} Да, још је живео, али га је она виде |
| ше очи.</p> <p>— Не варам вас.{S} Збиља му је сад мало лакше.{S} На жалост, то не значи да му ј |
| <pb n="132" /> још имао у очима, котрља му се низ лице. </p> <p>Ана је имала да управља хором у |
| еки су говорили: сиромах старчић , зима му је помало, па иде да се угреје на лепом певању.{S} Д |
| одлетање га дражи, пепељушким подвизима му служи и краљевским трагичностима га улепшава, воли г |
| арио главу у хартију, а на слепим очима му се видела сенка бриге.{S} А владика је понирао некуд |
| живота.{S} Чак, у једном тренутку, Ана му се учинила као <pb n="90" /> овчица једна, која из н |
| 118" /> то све само од себе иде.{S} Ана му је одговорила да је веома задовољна с његовим распор |
| ићу се већ — смешио се мали.</p> <p>Ана му је дала велику, сузама својим покапану зимску ружу.< |
| кар кроз прозор, пружи руку.</p> <p>Ана му ни сада није пружала руку.{S} Тупо и хладно је гледа |
| боји се такве љубави.{S} Мирна и свесна му је вратила поглед љубави погледом љубави.{S} И раста |
| ао.{S} Није му се улазило .{S} Пријатна му је некако дошла шетња ходником, између спаваће собе |
| pb n="207" /> <p>— Од једно четврт сата му је лакше, али немојте улазити.{S} Не треба да улазит |
| о невеселог младића.{S} Питао га је шта му је. — Сиромах сам, изгубио сам фрулу која ми је била |
| човек затвара у орахову љуску, и ништа му више не треба. </p> <pb n="242" /> <p>Свирачицу је д |
| самоћу.{S} Ни својте, ни куће.{S} Кућа му је црква.{S} Отишао је ето у празну хладну цркву.{S} |
| борити.{S} Уосталом, нико од суделовача му се није ни опирао. </p> <p>И то је био повод те је, |
| једно створење више од свих дугих, Бог му је помогао.{S} Помогао му је да ипак нигде не одузме |
| ри пре него што светињи приђе.{S} А Бог му је рекао да подигне очи и погледа на место крај стуб |
| {S} Осетила је да је то дете, које, кад му је добро, даје ономе кога воли што пре нађе; а кад м |
| аје ономе кога воли што пре нађе; а кад му је тешко на срцу, онда се јада да је другом неком не |
| за њега то младо створење, и одједаред му је дошла идеја да још више дирне у срце свога љубимц |
| је што се кроз мрак враћа кући.{S} Све му је уопште годило.{S} Пролазећи поред Анине куће, вид |
| свечаношћу, дирнут је лепотом.{S} Ноге му дрхћу, хтео би да клекне.{S} Ђакон Иринеј му прилази |
| ву, владика је једнако оклевао.{S} Није му се улазило .{S} Пријатна му је некако дошла шетња хо |
| зор у румену летњу зору, и у цвеће које му је у сам прозор цветало, и машио се књиге.</p> <p>Чи |
| S} Вихори долећу са свих страна, и пуне му пукотине земљом и клицама.{S} По рушевинама почиње д |
| и ипак.{S} Уздајмо се у Бога.{S} Молите му се, вашу ће молитву за цело волети.{S} Ето, звони на |
| ваш лепи и корисни живот.{S} Опростите му, и почујте га још мало.{S} Ја не знам прави почетак |
| кућу.{S} Не, не, нека не долази, реците му да нипошто не долази ...{S} Сам, без икога, да се ра |
| , несме доћи, ја нећу да дође, и реците му уопште да се чува, и — ах, тако ми је страшно, зашто |
| {S} А како је стар и болешљив, можда ће му то бити последња црквена свечаност уопште.{S} И тако |
| владици, и послушно сагнут чекао шта ће му рећи. </p> <p>— Ништа, синко.{S} Иди, пиши — смеши с |
| кораку, у добру и у злу.{S} И помоћи ће му да се никојег задатка и никојег бола не уплаши.</p> |
| {S} Али кад је најзад подигао очи, срце му је почело ударати ситно и устрептало као да га је не |
| њеве цркве и пошао у порту.</p> <p>Срце му је трептало, а он га је пустио да трепти, и благодар |
| сетио да не зна где станује.{S} И да би му било незгодно питати некога где јој је кућа. </p> <p |
| {S} Позлило му је можда?{S} Али онда би му се помагало.{S} Видело би се да неко, ужурбано хода, |
| S} Неке нарочито лепе и богате мисли би му тада долазиле на ум, и тако су га заносиле, да се ст |
| роз драгоцена и светла.{S} Стрепнули би му само понекад на орару укрштени прсти, и брже би онда |
| дан. — Недићка поче плакати. — Тешко би му било тако отићи ... нема оца, нема тебе ...</p> <p>— |
| вио гест као да запушава уши, а чело би му се набирало тачно у пет линија и четири празнине. — |
| ву.{S} Да није ноћ, свирао би.{S} То би му сигурно годило .{S} Овако, предао се ономе што је би |
| и увек гладна, насрну на њега, и преби му вратић широким, оштрим својим кљуном.{S} Ана се наљу |
| руге, једна светлија од друге.{S} Груди му се дизале широко и споро.{S} Усне се развлачиле у ос |
| најсмерније слуге олтара.{S} Оне, који му само с песмом <pb n="15" /> и молитвом прилазе, а не |
| шаптао је владика монаху Иринеју, који му је, заједно са другим ђаконом, помагао да се попне у |
| ај око себе.{S} И видео је Иринеја који му је задавао бриге.</p> <p>— Јеси ли готов с писањем, |
| смешио, би ли га отиснуо од себе, би ли му се можда обрадовао?{S} Да ли је он јачи од људи који |
| би он дочекао таквог весника?{S} Би ли му се сажаљиво смешио, би ли га отиснуо од себе, би ли |
| потпуно искрено и спонтано долази, али му није знала побуде и постање, и пренеражено је гледал |
| ну завесу.{S} И то му је годило.{S} Али му се зид и стакло одједаред учинили <pb n="80" /> огра |
| пита — ђакон је уздахнуо. </p> <p>Чини му се да га она избегава.{S} После службе, нестане као |
| и .{S} Може бити да бих требао понудити му да идем с њим.{S} Може бити да ће ме он и звати.{S} |
| пезом, моли Богу за цео свет, а на души му је можда такође тешка, непроспавана ноћ.</p> <p>Бог |
| онило на јутрење .</p> <p>Али тај трзај му је такође годио.{S} Брзо би дунуо у лампицу своје фа |
| краљевским стасом Иринејевим.{S} Иринеј му је одједаред изгледао као цезар новог једног племена |
| хћу, хтео би да клекне.{S} Ђакон Иринеј му прилази, и скора у наручју носи архијереја с круном |
| ј службе дошао у цркву.{S} Монах Иринеј му је падао неки даљни рођак.</p> <p>— Јеси чуо, Пашко, |
| молитве и олтара, док не умре, или док му крв тамјаном не промирише. </p> <p>Ана се тргла, осл |
| волим, љубим, лудо, безмерно, и не дам му даље!{S} Не дам, не дам, зато не дам што <hi>ја</hi> |
| а вежбања.{S} Кад доврши певање, сасвим му је тако као да је од Ане дошао. </p> <p>Опет је дакл |
| пеле, а затим је дозвала псето и четком му прала зубе.{S} Часом би се опет скуњила.{S} И тада б |
| их дугих, Бог му је помогао.{S} Помогао му је да ипак нигде не одузме љубав, да не заборави ни |
| убина, пао је ђакону на груди и запалио му одежду.{S} Од појаса на више он је горео као на лома |
| ашно Анино <pb n="129" /> кученце, како му је Ана запретила да ни зинути не сме, гледало је у ч |
| којима има неко мило узбуђење.{S} Како му је лак и мекан и раван излазио тон тога дана!{S} Ђак |
| p>— Долазите ли из очеве собе ?{S} Како му је?{S} Да ли бих ја сад могла ући? </p> <pb n="207" |
| кушава сенку да нахрани ...{S} Али како му је разговор пријатан и одабран.{S} Монах Иринеј тврд |
| а неправедног страдања на челу, једнако му је излазило пред очи.</p> <p>— Иринеје, Иринеје! — х |
| дгод је ишао, враћао се у њу.{S} Велико му је задовољство чинило доћи пре почетка богослужења, |
| унутрашњим помонашењем.</p> <p>У толико му је необичније било када је, око половине службе, осе |
| {S} Најзад ју је пожелео. </p> <p>Тешко му је било оставити старца који ће туговати за њим, али |
| унио неком безграничном милошћу, и мало му је било волети неколико људи, неколико ствари, некол |
| ци, стао освртати око себе.</p> <p>Пало му је на ум да има извежбано око, и да једним погледом |
| ост што врши посао који воли.{S} Читало му се с лица убеђење да <pb n="27" /> ће Господ чути ње |
| етку, Мајински је млад човек, опраштало му се.{S} Али доктор Пашковић.{S} Он, са толико својих |
| ичине цркве да је сентименталан, и било му је криво.{S} Да би разагнао сентименталност, стао се |
| S} Годила му је та расејаност, и годило му је што се кроз мрак враћа кући.{S} Све му је уопште |
| их је све мазио, и слушао их, и годило му је да буде <pb n="48" /> псету слуга.{S} Био је прес |
| е.{S} Кроз олтар не пролази.{S} Позлило му је можда?{S} Али онда би му се помагало.{S} Видело б |
| у правцу из кога је дошао.{S} А чинило му се међутим да певачи гледају право у његов џеп, и зн |
| не врате у стари свој мир.{S} И чинило му се да <pb n="118" /> то све само од себе иде.{S} Ана |
| канда све дубља и све шира.{S} Учинило му се да се људи необично много крсте, и да то раде нек |
| сетио се одједаред много сам, и учинило му се да она празнина крај стуба иде у стопу за њим.</p |
| тало што више празна простора.{S} Дошло му је неко поносито осећање, да сва ширина црквеног ула |
| жас као што цвеће росу пије.{S} И дошло му је да гласно изговори Анино име, како би се уверио д |
| лепога ушло у њега тога дана.{S} Јасно му је било да човек, у исти мах, може бити јако близу и |
| олазило из Аниних милих очију.{S} Јасно му је било да је она нарочито изашла, и нарочито га чек |
| међу спаваће собе и салона.{S} Пријатно му је било малу, згрчену своју сенку сравњивати са краљ |
| улели остатци покојног једног света, то му је сад друштво, то су му сад гости ...{S} Како је ст |
| г зна како писмен.</p> <p>— Јест.{S} То му некако не иде од руке.{S} Госпођица Недићева је канд |
| ветљен прозор и чипкану завесу.{S} И то му је годило.{S} Али му се зид и стакло одједаред учини |
| то том човеку пије снагу и вољу.{S} Што му је канда већ сасвим прождрло сунце.</p> <p>— Као оно |
| блажене среће осећати просто од тог што му летњи ветрић ћарлија око главе.</p> <p>Али после, ве |
| ћати једну, уједначену љубав за све што му је познато.{S} Показивао је знаке неког дечјег темпе |
| n="112" /> крај ње је, и разуме све што му је говорила . </p> <p>Спустила је руку на дирке, и п |
| аност уопште.{S} И тако ми је драго што му се све то баш овде пружа, у цркви у којој ја служим. |
| рекјуче, и већ толико пута.{S} А познат му је био скроз и скроз и шум зеленила.{S} Шум је додуш |
| ли, што је вероватније, доктор Пашковић му је морао нешто говорити.</p> <p>— Је ли вас отац што |
| , а најлепши делови тога живота постају му равнодушне олупине већ после годину дана ...{S} Зашт |
| антастична бајка толико допадала, да су му очи биле пуне суза.{S} На Ану је сасвим заборавио .. |
| стивом љубављу тако испунио душу, да су му уске љубави страсти изгледале потпуно туђе и немогућ |
| н је одмах од свих присутних.{S} Сви су му се обрадовали, и сви су право у њега упрли очи.{S} М |
| дног света, то му је сад друштво, то су му сад гости ...{S} Како је страшан, строг и суров завр |
| е известила сам доктора Пашковића да ћу му постати женом.</p> <p>— Ана — шаптао је ђакон загуше |
| ад, јер и он је разбио моју!{S} Разбићу му триумф, и ако треба разбићу и њега!{S} Разбивен и по |
| два себична непријатеља који, као паук муву, хоће једно друго да исисају, у два лопова који кр |
| асно чита да је много бола претрпео.{S} Мудар је, али је несрећан .{S} Можда су сви људи, који |
| час демон, час светац, час глупак , час мудрац, час џин, час нејаки слабић, час монах, час дале |
| Ана је тако заволела тога старца.{S} Из мудрих , благих његових речи се јасно чита да је много |
| е несрећан .{S} Можда су сви људи, који мудрост изаберу, несрећни људи.{S} На челу владичином, |
| рестао је да пише у дневник, и да слаже мудрости за постизавање великог, сунчаног мира.{S} Напр |
| ји је одрастао у кући рођака, где су се муж и жена и деца опијали, ружили, свађали и с ножевима |
| г зашто се Јела опирала удадби за свога мужа.{S} Овако, знајући да њега није волела зато што је |
| та млада жена никако није волела свога мужа кад се удала за њега, а како се сада види да је ср |
| ом се нашла очи у очи пред растанком од мужа и друга свога, од стуба и имена куће њихове, од ст |
| <p>Недићка затресе главом, и погледа у мужа, који је такође тресао главом.{S} Њих двоје изглед |
| зички проблем своје савести.</p> <p>Да, музика је света — враћала се она првашњој својој мисли. |
| девојачки живот њен, сваки покрет њен, музика њена, идеје њене, <pb n="143" /> најзад очи, сам |
| ила.{S} Шум је додуше био леп као каква музика, могао се сваки дан поново слушати.{S} Ето шуми |
| И мољење једно, скрушено и љубавно, да музика да гласа ономе што човек у души носи а не може д |
| Тако, да је најзад дошла до уверења да музика у души њеној живи као врста завета.{S} Да тонови |
| i> две три тачке.{S} То би била црквена музика, а ипак тако весела, тако једноставно срдачна.{S |
| Необично лепа, сугестивна наша црквена музика навраћала је људе да воле и да заволе Бога.</p> |
| лавом.{S} Не ваља.{S} То је чисто чулна музика.{S} Отворено препричавање једног осећаја, издава |
| без очуваности у сећању ...{S} Како је музика несрећна зато што је нематериална.{S} Како је ду |
| је од Ане дошао. </p> <p>Опет је дакле музика постала њихово вољење.{S} Опет су живели једно у |
| у крваво срце уједају затегнуте жице, и музика се чује.</p> <p>О, ти мирна и света жено, која у |
| в, велику и мучну, као што су и црква и музика велике и мучне.</p> <p>Нежно, лагано, спустио је |
| S} Таква треба да буде љубав каква је и музика сама.{S} Црква треба да буде љубав, јер је и муз |
| {S} Црква треба да буде љубав, јер је и музика црква. </p> <p>Волети, а не смутити душу — смеши |
| } Опет су живели једно у другом као што музика живи у жици.</p> <p>Али је онда дошло време кад |
| а сам дете у чудној некој колевци, коју музика љуља, час опет да сам мртав у гробу, и анђели да |
| годити.{S} Донекле и као <pb n="58" /> музикалан експеримент.{S} Као врста анализе гласа. </p> |
| , Анино је усхићење расло.{S} Са фином музикалном осетљивошћу се ђакон поводио за сваком музич |
| сам се попела по кристалним степеницама музике и обожавања Господњег.{S} И тај доживљај мора тр |
| , али не могу да разумем да усхићење од музике може бити живот или уместо живота, и да раду око |
| време је одмицало као одјек даљне неке музике.</p> <p>Пред велики тренутак литургије пред оно |
| колико и један раскошни концерт црквене музике.{S} Људи се предавали нечем новом.{S} Освајало ј |
| о ексквизитну вишу музику, а од вокалне музике највише волела црквену. </p> <p>Последње године |
| да су сви закони звезда закони небесне музике, и да су једино ритам и тон вечито вечни.</p> <p |
| " /> онда и шира публика.{S} Иако од те музике ништа неће чути, ипак се предавала маштању о тој |
| н идеал.{S} Један богати извор лепоте и музике, који чарима својим мене <pb n="76" /> усрећава. |
| ске чари.</p> <p>Размишљајући о суштини музике, Ана је, постепено, доспела у област чудноватих |
| разумемо, јер се у тој ствари, у ствари музике, мислим, још никада нисмо сасвим споразумели.{S} |
| иде сем у цркву, и шта она још хоће сем музике, и шта ће љубав <pb n="238" /> њена према Иринеј |
| тела, које, као жица, затегнуто и пуно музике, чека да интервал прође, и да потече песма, од с |
| n="242" /> <p>Свирачицу је дохватио чар музике.{S} Свирала је неку руску народну песму, врелу и |
| им мртвим свирачем остају можда у свету музике такве чудне тишине , које су гробови тонских бој |
| да душа човечја могне попити сву лепоту музике.{S} Таква треба да буде љубав каква је и музика |
| Христос, и његова црква, једино помоћу музике успевају да томе хаосу даду облик и смирење.{S} |
| екивања, слаткој једној слици о триумфу музике и црквене церемоније и у њиховом скромном храму. |
| И долазила јој је помисао да је Бог дух музике, и да су сви закони звезда закони небесне музике |
| <p>Од владике је потекао предлог да са музиком , пошто је само једна тачка, сврше пре вечере, |
| делили се поклони и цвеће. </p> <p>Да с музиком сад треба престати, то ником ни из најдаље даљи |
| ити да ли је музичан, али видим да је с музиком нешто завезао, чим се тако често враћа на госпо |
| се све скорало и сдрвенило, и ако се с музиком још настави, први људи ће морати изаћи на месеч |
| жда једног дана бити у стању да одсвира музику свога живота и музички проблем своје савести.</p |
| ако мирно лежи покрај њених ногу, слуша музику и ћути, да то није сав живот њен, цео, са олујем |
| Осећам да је неправедно .{S} Јер она је музику и цркву, дакле мир и размишљање о бољем животу, |
| и, како је због дуге праксе тако омрзао музику, да му је сасвим свеједно и ко свира и како свир |
| га, да, као душу, као очи у глави, као музику своју, и још више од свега тога! — преливао је А |
| дићева је свирала само ексквизитну вишу музику, а од вокалне музике највише волела црквену. </p |
| н утицај.{S} Страстна њена наклоност ка музици, ка музичкој помпи, још се удубила, чисто се сам |
| треба да буде човек у свему, па и према музици .{S} И онда, тражећи у човеку онај главни извор |
| доколици и у раду, поклањала искључиво музици.</p> <p>Свирање њено у клавир било је виртуозно, |
| а сва времена један те исти.</p> <p>А у музици?{S} Свако свира или пева оно што је уметник ства |
| сада преживела последње лепе часове и у музици и у цркви ? ...{S} Помилована рука, слатка реч, |
| <p>— Не знам додуше пресудити да ли је музичан, али видим да је с музиком нешто завезао, чим с |
| и душе, који је <pb n="62" /> несрећни музичар оставио да ма ко покуша назидати и створити њег |
| д, осећала да стаје на своје ноге и као музичар и као личност.{S} Осећала се јача, здравија и с |
| засебном столићу виолина, слике разних музичара на зидовима, и две три групе фотеља и столица. |
| луксуз технике, и да у срцима модерних музичара има додуше много нових осећаја, али нема више |
| ли су.{S} А јак музички талент и велика музичка образованост су заносили и освајали.</p> <p>Ана |
| е вечере, бити извођена једна врло лепа музичка пјеса, да ће ђакон певати, а пратиће његово пев |
| тактова неко дошао и затворио врата од музичке собе.{S} Недић.{S} Бацио је поглед у собу.{S} В |
| да целим грудима дочекује, грли и пије музичке таласе.{S} А подаље од ње ђакона, који је обгрл |
| својим тешио, и стварао необичну неку, музички идиличну везу између цркве, себе и оних који га |
| те се повлачила од светских уживања.{S} Музички заноси су наилазили на њу све чешћи и све јачи. |
| ред целу и најозбиљнију своју пажњу.{S} Музички образовани сви, одмах су и пронашли у чему лежи |
| една грандиозна целина.{S} Они су можда музички дневник, у коме лежи цела целцата тајна једног |
| добро.{S} То неће бити, наравно, ништа музички велико, али то је велики бол.{S} Успаванка једн |
| стању да одсвира музику свога живота и музички проблем своје савести.</p> <p>Да, музика је све |
| ли су у очи и изненађивали су.{S} А јак музички талент и велика музичка образованост су заносил |
| татив, његово појање.{S} Високо и чисто музички, они су можда програм, по коме се, мало по мало |
| ве, и да прикаже један од драгих својих музичких доживљаја, који је дотле брижљиво крила. </p> |
| p>Наилазила је на Ану врста екстатичних музичких момената.{S} Интерпретација појединих врло теш |
| уша назидати и створити његово дело.{S} Музичко дело је дакле само за живота уметниковог стварн |
| ног осећаја, издавање једне тајне.{S} А музичко дело, међу свима уметничким делима на првом мес |
| нхолично мирно прошла кроз триумф свога музичког дара и свога труда. </p> <pb n="29" /> </div> |
| ни инструмент .{S} Или неко велико дело музичког савршенства .</p> <p>Мучена таквим питањима, с |
| н доказ о сатрептавању бића, која су, с музичког гледишта, хармоније или истоветности. </p> <p> |
| ствар уопште, него само један квалитет музичког дејства.{S} Зар не ?{S} Али то, баш то, одиста |
| тетичарског и уметничког, може бити баш музичког, иако се не разуме у нотама. </p> <p>— Не знам |
| } Страстна њена наклоност ка музици, ка музичкој помпи, још се удубила, чисто се сама у себе ур |
| прсне.</p> <p>Једном приликом, на ужем музичком поселу у њиховој кући, мољена са свих страна, |
| Јер је већ крајње време да у том вашем музичком прогресу госпођица Ана престане бити све и сва |
| осетљивошћу се ђакон поводио за сваком музичком променом горе на хору, и опрезно и савршено та |
| ачину живота.{S} Почела је својом јаком музичком интелигенцијом да врши силан уплив не само на |
| столица.{S} Све је одједаред поврвело у музичку собу.{S} Почела је жива дебата, да ли госпођица |
| и тенор, други су опет тврдили да ће ту музичку загонетку сабљицом пресећи један од оних гиздав |
| живота!{S} А ако би дошло до страдања, мука, сумњи, и неверства Теби <pb n="221" /> и самоме с |
| ту мучи, кида и напреже.{S} И усред тих мука гледа мајку, и мене, несрећника.{S} Мати.{S} То је |
| о слика.{S} Девојчица та, са свима тима мукама на челу, лежи ту негде, сасвим близу, на овој зе |
| /p> <p>Можда се сад баш гуши у страшним мукама , можда умире, можда је већ мртав, можда му — њо |
| а.{S} Ствар је напредовала.{S} Са доста муке, али и са очигледним успехом.{S} Редови нота се вр |
| а дати — и све тако, продужујући слатке муке своје, осећали да пољубац цвета, и зре, и мора, мо |
| а ма коју извесност, јер су неразрешене муке теже од свега.</p> <p>Свештеник је коначно затвара |
| Еванђеље, са вером да су све досадашње муке људи морале бити, а да одсада долази само добро и |
| ма, испуњавао те паузе једном отегнутом муком коју је ваљда само Ана била у стану да имитује, и |
| Благосиљала је претрпљену <pb n="70" /> муку, благодарила Богу на искушењу.{S} Он је добро, он |
| , и први судар сила се свршава потмулом мумлавом, која се чује најпре високо над главом, па зат |
| Анина се постепено опорављала .{S} Као муња би тек пролетела нека лепа мисао, и уста Анина би |
| и брже би онда севале ситне плавичасте муње у вез ушивених каменчића.{S} Иначе је тихо призива |
| е чинило да негде, у дну олтара, севају муње, и да ће сад велики, чисти Бог, казнити грешнике. |
| оје никада ништа нису криле, летеле су, муњевито брзо, слике душе његове.{S} Једна поноситија о |
| овала. </p> <p>— Чаробна жива слика.{S} Мурилови херувими који око Мајке Божје поју — шаптао је |
| ди трун на души.{S} Женина душа је увек мутна — каже он. — Никад у њој нема одређеног стања.{S} |
| p>На постељи је лежао, црвен од ватре и мутних очију, адвокат Недић. </p> <pb n="203" /> </div> |
| и ... </p> <p>А сад је ето кануло нешто мутно у кристалну чашу његовог живота.{S} Улица га драж |
| је.</p> <p>— Кажите још једаред, Ана — муцао је ђакон.</p> <p>— Истина је. </p> <pb n="253" /> |
| S} А ако успеју да заволе једнога Бога, муче га исто тако као што и човека муче. — Владичине ру |
| ога, муче га исто тако као што и човека муче. — Владичине руке задрхташе, а у углу ока затрепта |
| лико дело музичког савршенства .</p> <p>Мучена таквим питањима, седала би за клавир, или узимал |
| то би било оздрављење тих невиних малих мученика ... </p> <pb n="195" /> <p>— Верујете ли ви ме |
| очајан и разјарен. — То jе сцена, то је мучење !{S} Говорите, Ана!{S} Ослободите ме!{S} Доста ј |
| да доживе сваку срећу, да приме и свако мучење, то су они којима се никако не спава.</p> <p>Ни |
| торе без гласа.{S} Постепено, она је то мучење чисто заволела, да би душу што жељнију и жеднију |
| осуђује себичну љубав не с тога да себе мучи, него да другима не чини неправду.{S} Јер људи су |
| ствари.{S} Ђакона то можда узнемирује и мучи.</p> <p>Ана је осећала жмарце по телу, и неки дотл |
| м, отровом, крстом, Голготом и Кавказом мучи и кињи дух, обара га и на ново одлетање га дражи, |
| } У малом том свету, који се така много мучи, а чији цео живот није толико вредан колико један |
| к се све на једном <pb n="193" /> месту мучи, кида и напреже.{S} И усред тих мука гледа мајку, |
| сао она је међутим још и друго хтела, и мучила даље Анину душу.{S} Ана је покушала да се сети м |
| о доктора нема? — Ану је крхао страх, и мучиле су је разне глупе комбинације којима се покушава |
| мало чудио, чудио јој се као непозваном мучитељу и дошљаку .{S} Али туга се та разливала кроз њ |
| еваче, а да поготову не би имало смисла мучити старог човека, који се већ излаже прекомерном ум |
| као што је она њега чекала тада, у оне мучне тренутке, кад није знала где је, али кад је најза |
| у, као што су и црква и музика велике и мучне.</p> <p>Нежно, лагано, спустио је своју руку на њ |
| пута цркве, Пашковић је најзад пресекао мучни чвор.</p> <p>— Дакле, случај је доста тежак, али |
| S} Али се иначе видело по њој да схвата мучно стање сиротог доктора, да жели нешто симпатично д |
| емир.{S} Има две природе.{S} Понекад је мучно, и врти по њему као да хоће да изађе и даље да ид |
| грудима, нежним као у тичета, нешто је мучно дрхтало и тресло се.{S} Глава, тешка као од камен |
| адика је опазио да га се то питање врло мучно дотакло.{S} Да му је тешко обећати, али тешко и о |
| дмора, и састављао дане и ноћи у дугу и мучну једну службу, у којој је, више но икад, давао цел |
| де ће монах Иринеј дати љубав, велику и мучну, као што су и црква и музика велике и мучне.</p> |
| ћу за нечим.{S} За мрвицом на земљи, за мушицом у ваздуху, за сенком, за шљокицом сунца, која с |
| а! — тргла се Ана. — А његова три дивна мушкарца !{S} Боже, који је болестан?{S} Можда сва трој |
| довуд или одонуд, и хоће ли се појавити мушко или женско.{S} За пакост, куће су стајале као нек |
| ла и из непримећености подизала.{S} Ето н. пр., корачању своме се радовала као дете.{S} Између |
| на лажну заклетву, на лажну породицу , на лажну слободу и самосталност само зато, да вас загрл |
| тек прогоревају , полијелеј још спава, на хору хуји празнина, из олтара се чују испрекидани сл |
| ше дирне у срце свога љубимца, и да га, на тај начин, приволи на путовање, и уклони мало из чар |
| ком тренутку нећеш заборавити на Бога, на душу, и на мене, старога несрећника, коме си сва рад |
| дне звери.</p> <p>А посреди свега тога, на узвишењу, у белим облацима од хармонија, чипака и пе |
| талијанске салате, на то слој мајонеза, на то кришчицу тонфиша, а на то лоптицу ајвара, чувши Н |
| на на зидовима манастирских трпезарија, на сивом зиду старе цркве је оживео фреско један, редак |
| не лепоте, на растављеност душа и тела, на смиреност.{S} Срести, видети и волети, то је Ана Нед |
| слуктила, и због тога, као нека утвара, на прстима ишла по ходнику.</p> <p>Капијица се отвара! |
| и зна да је вољен, и кога свакога часа, на сваком кораку , <pb n="89" /> може срести радост.{S} |
| рена и смрвљена страшним оружјем факта, на пречац стати.{S} А затим још дуго стојати и размишља |
| служе.{S} Хвала и теби, од свега срца, на дивној тој свечаности .{S} А госпођици Недићевој сам |
| оје су потрчали, и срели се, као некад, на средини степеница.</p> <p>Ана није пружала руку, а ђ |
| ила савршено небесна.</p> <p>Одједаред, на једном месту, Ани у сусрет, светлост је поцрнела.{S} |
| божјем на уснама. </p> <p>После службе, на капији, која води из порте на улицу, Ана се осврнула |
| рави је почело нешто да шушти, а негде, на грани, чуо се слабачак цвркут тице. </p> <p>Владика |
| вало се свеједнако на цркву, на обреде, на освећене лепоте, на растављеност душа и тела, на сми |
| на, настави да корача.</p> <p>Недић је, на начин обичног доколичног разговора, подсећао Ану, ка |
| {S} У мојој души има већ оно бело поље, на коме је, после борбе, уметност развила заставу побед |
| P19190_C21"> <head>XXI.</head> <p>Горе, на углу улице, стојао је доктор Пашковић.{S} Очигледно |
| оће са шеширом.{S} Просто плива одгоре, на оном меканом изобиљу.{S} А кад га Ана натуче , онда |
| <p>Самовар је био намештен, као и пре, на засебном мермерном столићу, и чекао, као и пре, да м |
| ог прасета стави ред талијанске салате, на то слој мајонеза, на то кришчицу тонфиша, а на то ло |
| ло.{S} Хармониум, клавир, пулт за ноте, на засебном столићу виолина, слике разних музичара на з |
| а цркву, на обреде, на освећене лепоте, на растављеност душа и тела, на смиреност.{S} Срести, в |
| ни аманет.</p> <p>На степеницама порте, на највишем ступњу , стојала је Ана.{S} Окружена са сви |
| срамоти! ...{S} Лаж, у мојој души лаж, на мојим устима лаж, ту, пред гробом оца мога, Иринеје, |
| у порту је Ана застала.{S} Као на међи, на борбеној тачки између та два света, чија видљива раз |
| вори.{S} Пред многим капијама стражари, на многим капијама црне табле.{S} Људи утучени.{S} Млит |
| гу.{S} Ана је хтела вриснути, кликнути, на колена пасти.{S} Благосиљала је претрпљену <pb n="70 |
| сте своју душу клечећи, убоги грешници, на неосвећеној земљи пред црквом, и замишљајући да је т |
| аности.</p> <p>— Нема ти ту, драги мој, на жалост, никакве анализе.{S} Све ти то иде у једну фл |
| м, дивном косом својом, и разголићеним, на ослушкивање савијеним вратом, белим као мајско цвеће |
| уњена ретким задовољством .{S} А затим, на прстима, да се ђакон не би узнемирио, ушла је у одељ |
| аздух да прсне.</p> <p>Једном приликом, на ужем музичком поселу у њиховој кући, мољена са свих |
| уше.</p> <p>Ана Недићева је, сутра дан, на Богојављење , меланхолично мирно прошла кроз триумф |
| ирена, и застајала опет, минутима дуго, на једном месту, са жељом да виче, да удара и зло да чи |
| затрпава одмах нешто тешко, и то тешко, на неки чудан начин, или је он, монах Иринеј, или је не |
| је прошао доктор Пашковић.{S} А уједно, на истуреном крилу капијице, прочитао је ђакон таблицу: |
| круг својих пријатеља, него, постепено, на школу и цркву, и на целу варош.{S} У друштву са дири |
| ладно, већ имате кијавицу и промуклост, на гробљу дува сталан ветар, разболели бисте се.{S} Нај |
| {S} Као да га се боји.{S} Последњи пут, на парастосу, видео је да је као прут задрхтала кад јој |
| ва ограничавало се свеједнако на цркву, на обреде, на освећене лепоте, на растављеност душа и т |
| а сам се била решила на лажну заклетву, на лажну породицу , на лажну слободу и самосталност сам |
| крв Христову у путиру, на чисту жртву, на <pb n="136" /> свемоћну смрт, која је Сина Божјег ис |
| а на челу, лежи ту негде, сасвим близу, на овој земљи љубави и лепоте, међу онима које ништа не |
| ошћу подсећао на крв Христову у путиру, на чисту жртву, на <pb n="136" /> свемоћну смрт, која ј |
| у особите врсте симфонију, у којој су, на велико задовољство Анино, суделовали и дечји квартет |
| божју помоћ.</p> <p>А високо изнад њих, на амвону, монах Иринеј је био једноставнији у својој с |
| се усне њихове приближавале на пољубац, на челима њиховим је стојала светлост, бела као снег.</ |
| довршивао једну своју вештину, да т. ј. на режањ хладног прасета стави ред талијанске салате, н |
| l:id="SRP19190_C1"> <head>I.</head> <p> На углу, преко пута Велике Каване, стојао је доктор Паш |
| лежала у том првом блиском састанку!{S} На први дубљи поглед у њене очи прочитао је он шта јој |
| озналих погледа и отворених кљунова.{S} На самој капији је стојала домаћица са ћерком.{S} Цвеће |
| падала, да су му очи биле пуне суза.{S} На Ану је сасвим заборавио ...</p> <p>Као младић од дев |
| еобично таласасту и фину око чланка.{S} На руци је била старинска, равна и широка златна брасле |
| у изнео из цркве!</p> <p>Сирота Ана.{S} На савести њеној је лежао тежак терет.{S} А онај, ко та |
| ч, чак ни хармонија мисли и осећања.{S} На трепету звука је она улетела у душу Ане Недићеве.{S} |
| ти кад, тежак од величанства олтара.{S} На Престолу су буктала два крупна округла пламена, а ви |
| и на целим и здравим снагама немира.{S} На олују мора стојати.{S} Као што црква стоји на земљи, |
| > <p>То је било другога дана Ускрса.{S} На врло свечаном вечерњу Еванђеље се читало са три мест |
| е, и изашла збуњена и сагнуте главе.{S} На вратима порте се срела с ђаконом.{S} Силазио је низ |
| , па како ви одлучите, тако да буде.{S} На то је пристао. </p> <p>Ани је прострелила кроз главу |
| вас.{S} Збиља му је сад мало лакше.{S} На жалост, то не значи да му је и боље.{S} Не бих вас с |
| ашини, са подневним сунцем на глави.{S} На Недићевој капији се растајала два пара чежњивих очиј |
| који мудрост изаберу, несрећни људи.{S} На челу владичином, међу многим ситним и попречним бора |
| а свију, и изашао из цркве последњи.{S} На излазу се још једаред осврнуо и поклонио, али црква |
| аједно на татин рођен дан, као увек.{S} На гробу татином ће можда бити мраз и иње, а у соби њег |
| тварао хармонију са хорским појањем.{S} На Ану су почеле наваљивати живе, богате мисли о уметни |
| пришао ни са питањем ни са слутњом.{S} На души њеној, препуној љубави , нигде није било ранице |
| ља је била, па се нигде није радило.{S} На једном месту је ипак клепетала вејалица, и кроз праш |
| од смеја, да заузима маглино место.{S} На крају црвеног ђердана је висило сунце.{S} Ружичасте |
| нђео као да се помакао њој у сусрет.{S} На липу наслоњен, са обема рукама на једној ниској гран |
| само добродошао и много жељен гост.{S} На ђакону се опажало велико унутрашње задовољство.</p> |
| и се, један по један, враћали столу.{S} На једном крају стола расправљало се врло занимљиво пит |
| на светлост клизи по усамљеном путу.{S} На амвон се пењао и са њега силазио као да лебди и тле |
| и би се могао решити да идеш самном?{S} На извесно време, мислим.{S} За одсуство је лако.{S} За |
| а. — Они се насмејаше једно на друго. — На пр. арију из свршетка трећег дана, о клијању траве и |
| разне столице монаха Иринеја. </p> <p>— На место господин ђакона не може нико сести, из простог |
| S} Слика се после замутила и нестала, а на њеном месту је засјао спектар, као најлепша дуга.</p |
| е на веранду, била су широм отворена, а на белој <pb n="147" /> завеси, још заљуљаној од наглог |
| лој мајонеза, на то кришчицу тонфиша, а на то лоптицу ајвара, чувши Недићкине речи, вратио је к |
| асном Трпезом, моли Богу за цео свет, а на души му је можда такође тешка, непроспавана ноћ.</p> |
| а.{S} Ђакон је зарио главу у хартију, а на слепим очима му се видела сенка бриге.{S} А владика |
| фрушкогорских манастира у болнице.{S} А на другом се омладина препирала о љубавној срећи.{S} Не |
| а цела вечност буде архијерејска служба на Велику Госпојину у Богородичиној Цркви.</p> <p>Ана ј |
| подмећући руке, да занесена њена глава на њих падне.</p> <p>Пала је.{S} Мека, светла Анина кос |
| е смео и леп један од оних црних нерава на белом мермеру .</p> <p>Монах Иринеј је прилазио, и с |
| ва најбоља тенористе гледају се као два на тучу готова петла.</p> <p>Али песма се таласа, снажн |
| као од камена, једнако се бацала с лева на десно, и заривала у јастук као да се крије од смрти. |
| ратиће његово певање госпођица Недићева на клавиру, а хоровођа челом.</p> <p>Та идеја, одмах се |
| настанила.{S} Привлачила га је та црква на нарочити начин.{S} Откудгод је ишао, враћао се у њу. |
| вољан.</p> <p>Још нисам господар острва на коме сам изабрао да живим.{S} Као Робинсон, молим се |
| оћ своју да га у висину хитне или да га на ђубре баци, да га милује или да га сече и пече.</p> |
| но копље и на ловачку пушку, гледала га на позорници, у двобоју и у загрљају жене, видела га мл |
| Антигона његове судбине.{S} Пратиће га на сваком кораку, у добру и у злу.{S} И помоћи ће му да |
| срећна бити кад уђем на молитву, а њега на молитви нема? </p> <p>Како је та двоумица ситна и не |
| лизу, али, одједаред сам угледао некога на гробу.{S} Црни вео и познати ваш стас.{S} Збунио сам |
| ени силан и невероватан, и да је с тога на сва моја питања немогућно одговорити.{S} Али ви сте |
| астне, пусте жеље су обузеле Ану.{S} Да на његовом рамену лежи, да очи и уста његова <pb n="133 |
| ла се као перо лака, и чинило јој се да на мирно поље гледа однекуд одгоре.</p> <p>Недеља је би |
| ом речју није казао, ипак можда жели да на неки начин уђе у мисли њене и у живот њен.</p> <p>Ан |
| >Та сурова непогода је имала задатак да на крилима ветра обиђе читав један крај, да што брже из |
| додирује.{S} Кадионицом је махао као да на оним сребрним ланчићима љуља колевку са <pb n="21" / |
| аслих и деце, монах Иринеј је опазио да на владичином лицу дрхће израз праве, вреле среће.{S} О |
| м и крупним кораком, као да се решио да на дуготрајно неко путовање пође.{S} Ишао је, ишао, и н |
| ете.</p> <p>И зато јој је било јасно да на томе месту стојати све дотле, док не дође каква пору |
| мишљањем одала траг догађају, и да сада на неки начин мора и догађај одати.{S} И одједаред јој |
| ла да су то те исте руке које она гледа на орару, и које стежу златну дршку путира као неко бла |
| ог му је рекао да подигне очи и погледа на место крај стуба. </p> <p>Издужена и побледела лица, |
| вот више волео од свога, и што се можда на вечити одлазак спрема онај, чије биће је у темељима |
| два останите самном, Ана.{S} Ја ћу онда на гроб, ви морате кући.{S} Хладно је, а већ сте Бог зн |
| х главних битака, беља је од белих ружа на својим грудма.{S} Хоровођа нетренимице чека час да с |
| И гледао како низ суза промиче с краја на крај њених очију.</p> <p>Слободно и анђеоски занесен |
| је кроз танку пукотину дрвених жалузија на Анином прозору , и Ана, одавно већ будна, спазила је |
| зији, и сваког голог, болесног просјака на улици, јер је њихов, јер је калуђер , јер је дужност |
| жи га.{S} Али, пролази мимо овог човека на улици, и иде даље.{S} Иде тамо.{S} Тамо, где ће мона |
| уши, који имају оружје да сваког човека на колена баце, који имају моћ да и из најтврђе охолост |
| ма људи Богу привела, хиљадама грешника на кајање навела, хиљадама намишљених нељубави у љубав |
| од девојке најбоље онда кад се девојка на време уда.</p> <p>Није то сада био први пут што бриж |
| ивотињица и свака стварчица, суделовала на неки начин у томе да се њему, већ мртвом, поново нађ |
| вића, у колико се више и више изоловала на госпођици Недићевој као девојци удавачи.{S} Такви ра |
| ема доста лета.{S} Нека чежња је падала на душу Анину с времена на време.{S} И то на чудан начи |
| воју да отвори.</p> <p>Ана је погледала на сат.{S} Рано је још било, али је ипак устала.{S} И с |
| у екстазе херојства и љубави, издизала на висове триумфа и гурала у амбизе катастрофа.{S} Глед |
| ј жељи за лепим.{S} Цео дан је остајала на послу, а целу ноћ се предавала осећају очекивања, сл |
| старила, хладила се, мирила се, узимала на себе борбу живота, ону, у којој сви без разлике пада |
| е је замрло, Богородичина Црква је пала на колена.</p> <p>Зар је Бог могао одрећи?{S} Зар је Бо |
| Исусово.{S} Најлепша њена љубав је пала на Велики Петак.</p> <p>Кажите ми, о кажите ми, ако Бог |
| {S} Сада опет Ана ништа није одговарала на очеву примедбу.{S} Т. ј., ћутањем <pb n="74" /> је и |
| се Ани чинило, такву је слепоћу ударала на његове очи, да ни после годину дана удварања још ниј |
| излазак, и најкраћим путем је похитала на службу.</p> <p>Стигла је пред један од најсвечанијих |
| и ближе улазу у порту.{S} Кад је стала на први степен, ђакон је осетио сен.</p> <p>Обоје су по |
| умно још необично свеж и јак, подсећала на пролазност и смрт.{S} Жуто и набрчкано лице, шиљат н |
| ородичиној Цркви.</p> <p>Ана је осећала на себи нешто као округли поглед владичиног ђакона.{S} |
| да више и не дође.</p> <p>— Би ли могла на часак изаћи, Анице?{S} Учини, дете моје, дођи.{S} Ја |
| пред сироче, и да га служи.{S} И волела на њему оно место у коси где га свештеник као дете благ |
| > <p>Хоровођа је силазио, а Ана се пела на узвишење.{S} Да са целим огромним хором отпева ону з |
| ву баш пред читање Еванђеља, а приспела на своје место да угледа једну сасвим нову сцену.</p> < |
| ест.</p> <p>Изашла је на терасу, и села на клупу над којом се лелујала завеса од винове лозе.{S |
| у.{S} Душу, која је, као и његова, била на вратима смрти и пред лицем Господњим.</p> <p>Очи Ани |
| } Иначе, кад се блистава сенка појавила на дверима да благослови народ, сва се препуна срца сте |
| умарају без реда, врата шкрипе, кандила на котуровима звркте, свеће тек прогоревају , полијелеј |
| ом у души освртала по животу, и тражила на кога ће се ослонити она, да би се на њу могла ослони |
| ној коси, а златна браслета се светлила на темену као звезда. </p> <pb n="114" /> <p>— Бол је п |
| тајале драге.</p> <p>Ана се није љутила на рецитаторе без гласа.{S} Постепено, она је то мучење |
| неваљалство.{S} Када сам се била решила на лажну заклетву, на лажну породицу , на лажну слободу |
| ли, и он се буди ујутро с борицама бола на челу.</p> <p>Шта је то?</p> <p>Ђакон се смешио облач |
| ла је на влагу.</p> <p>Ана је устукнула на улазу те цркве, остала у трему, али очи упрла у олта |
| ша.{S} Једна тешка капља се разпљеснула на девојачкој руци, која је висила низ ограду веранде.{ |
| Обукла је црно јесење одело, и метнула на главу црни сомоцки шешир.{S} Нешто тешко јој је лежа |
| ге, растресло се, и сва вода се просула на главу младом кученцету, које је, не слутећи шта се д |
| стајало снаге у борби ?{S} Је ли наишла на вас болесна чежња за својом сопственом несрећом?</p> |
| узела велики буке зимских ружа, и пошла на гробље.{S} Ишла је попречним путем, пољем.{S} Опазил |
| S} Казала ми је да су дванаест Еванђеља на Велики Четвртак роман најлепшег човечјег живота ...{ |
| есеца жилу.</p> <p>Као да је цела земља на пречац увенула и збабала се.{S} Нестало живих боја, |
| торња.</p> <p>Још је нешто било с поља на цркви што је Ану увек вукло к себи.{S} Над ниским ст |
| дошла.{S} Хтео би да се види с тобом ма на два три минута, каже, у данашњи дан. — Недићка поче |
| .{S} Девојчица та, са свима тима мукама на челу, лежи ту негде, сасвим близу, на овој земљи љуб |
| т.{S} На липу наслоњен, са обема рукама на једној ниској грани, извијена врата као у неком чека |
| е прошао.{S} А Ана је, додуше са рукама на брави као да ће одмах ући, још дуго стојала, час изв |
| рстења, са крстом на грудима, са уснама на крсту.</p> <p>Било је, дабогме, и искушења.{S} Али о |
| ржи моменат, драматичнији од свих драма на свету, кад свештеник преноси преко солеје тело Христ |
| , белим веловима повезаних жена, којима на фра Анђеликовој слици свети Стеван држи проповед о ж |
| ичко дело, међу свима уметничким делима на првом месту, мора носити тајну дубоко у себи.{S} Пол |
| и непорочно бела једна рука, са прстима на орару.{S} Рука је заклонила очи, и испред руке се ск |
| летом, али то узбуђење није дало да Ана на време осети умор, и да се одмори.{S} Она је сва горе |
| прстом у фини сат од севрског порцелана на полици камина.</p> <p>Сат је био украшен фигуром деч |
| етар одмакао, травчице су полегле једна на другу, и Ани се чинило да шушкају нешто између себе. |
| олтара је тако дивна, тако јединствена на свету, како јој се може одолети, како би јој, сва ср |
| еобично много света, и нафора је дељена на два места.{S} Са Анине стране ју је делио монах Ирин |
| атанца.{S} И тада, као у древна времена на зидовима манастирских трпезарија, на сивом зиду стар |
| је давало повода те су људи, од времена на време, упадали у стару своју радозналост: какав ли ћ |
| чежња је падала на душу Анину с времена на време.{S} И то на чудан начин.{S} Док је у цркви, Ан |
| ст јој је букнула у очима.{S} Наслоњена на лаки филигрански и тесни кавезић заробљених питомих |
| /p> <p>Глава твоја је немарно наслоњена на харфу, очи твоје су мирно загледане, јер неће ништа |
| је изгледао као нека много тужна црнина на снегу.{S} Госпођица Недићева је уздахнула и склонила |
| лупе.{S} Камичцима калдрме разбија окна на спратовима, а ораницом земљом засипа таване.</p> <p> |
| о чаробно удубљење, одакле ће слика она на дверима још лепша и искренија изгледати.</p> <p>Да, |
| волео госпођицу Недићеву, писала је она на растанку: </p> <p>Све је узалудно.{S} У мојој души и |
| свештеник.{S} А кад су забрујала звона на <hi>Достојно</hi>, ђакон се, кадећи пред иконом Мате |
| страстна, махнито заљубљена и љубоморна на све среће, животе <pb n="135" /> и људе, и у исти ма |
| ринеја, са знацима неправедног страдања на челу, једнако му је излазило пред очи.</p> <p>— Ирин |
| , добио безазлени вид дубоког предисања на чистом пољском ваздуху.</p> <p>Мало после, он је, по |
| и ни оставити.</p> <p>После тога виђења на Ану је почешће наилазио неки немир.{S} Пред вече, ка |
| дичине Цркве, одмах бројанице у руке па на молитву. </p> <p>Сви троје се, нехотице, обрнуше Ани |
| столићу виолина, слике разних музичара на зидовима, и две три групе фотеља и столица.</p> <p>А |
| кризија, страшна, увек иста, без обзира на важност или трагичност тренутка.{S} Поставља се лека |
| че.{S} Кад је изашао месец, ред прозора на суседној кући учинио јој се одједаред као ред белих |
| груди и запалио му одежду.{S} Од појаса на више он је горео као на ломачи.{S} Црниле се само ње |
| и тргао.{S} Шкљоцнула су гвоздена врата на огради , и кроз њих је прошао доктор Пашковић.{S} А |
| јала су тамо до великих гвоздених врата на порти, испод којих је, као испод неких великих крила |
| т на махове распаљује, скаче с предмета на предмет, и онда се, све угаситија, стишава.</p> <p>У |
| лед на себи.{S} Сетио се и оног сусрета на степеницама.</p> <p>И најзад се питао: откуда и зашт |
| јој је дошло њих обоје.{S} Два сирочета на снегу.{S} Можда јаднији од оног дечка и оног псета.{ |
| ако бујно, да јој чисто није било места на глави.{S} Настале су озбиљне тешкоће са шеширом.{S} |
| асу за главу, бежала испред њих с места на место, питајући се откуда те идеје, осећајући да их |
| иако јој је драг, ништа нема.{S} Ништа на свету.</p> <p>Испружена Анина рука је стидљиво дрхта |
| је пролеће, ближило се лето.{S} А ништа на свету се у спољашњем животу Ане Недићеве није догоди |
| ктора Пашковића.{S} Гле, он, коме ништа на свету досада није било много важно, а жена најмање, |
| нешто завезао, чим се тако често враћа на госпођицу Ану.</p> <p>Сладак смеј.</p> <p>— Шалу на |
| аста и бела, и да изгледа као ред цвећа на старој рушевини камења.{S} И каква се чудна, борбена |
| о два Анина прста преко златног распећа на седефским корицама.</p> <p>За то време се прећутана |
| ица ситна и недостојна.{S} Како подсећа на царство страсти, које је земаљско , немонашко царств |
| бронзе хладна киша сипи.</p> <p>Подсећа на звоњење из неких давно прохујалих хришћанских столећ |
| опрскала и умила свега неколико листића на врху.{S} Горела је, савијала се, ишла отвореном проз |
| .{S} Мала, интимна срећица двају монаха на пречац је умрла.{S} Ђакон је зарио главу у хартију, |
| , чистију и Богу оданију од свих монаха на свету!{S} Девојку, која је хиљадама људи Богу привел |
| несрећника, коме си сва радост и утеха на овом и на оном свету? је ли да нећеш?{S} Дај ми руку |
| то, једног дана, нервозна начелниковица на доктора Пашковића.</p> <p>— Не знам ни ја тачно, гос |
| са уста.{S} Мала, једва приметна рупица на бради удубила се, и испунила се нечим зрачним.{S} И |
| рекосмо, није то био први јуриш Недићев на Анино затворено срце.{S} Али, при сваком таквом јури |
| а каквим мишљењем је упозорио оца њеног на љубав њену. </p> <p>У цркви, Ану је дочекало нешто н |
| зе катастрофа.{S} Гледала га наслоњеног на бојно копље и на ловачку пушку, гледала га на позорн |
| им прождрло сунце.</p> <p>— Као оно кад на ливади, из гомиле цвећа, протури одједаред главу зми |
| , није чак ни у цркву ишла, сем понекад на вечерње, а и онда је обично, прошавши кроз живе улиц |
| светла.{S} Стрепнули би му само понекад на орару укрштени прсти, и брже би онда севале ситне пл |
| је више пута осетио њен озбиљни поглед на себи.{S} Сетио се и оног сусрета на степеницама.</p> |
| додуше дошао уздах, или невесео поглед на једно од празних домаћинових места, али, младост се |
| из парка пошао кући, нашао се одједаред на сасвим супротном крају вароши .{S} Годила му је та р |
| која је непрестано падала, а ничију жеђ на земљи није гасила.</p> <p>Недићку је та жалост напол |
| три места.{S} Прота Богородичине Цркве на сред храма, прота-гост на Царским Дверима, а ђакон И |
| м, гледајући право у тужне очи Христове на Ђотовој слици Христа и Јуде.</p> <p>Шта је и могао г |
| p> <pb n="202" /> <p>Ана је стојала све на истом месту.{S} Ристовићева кућа јој је изгледала ка |
| пне из неке страшне јаме, а ипак се све на једном <pb n="193" /> месту мучи, кида и напреже.{S} |
| можда је већ мртав, можда му — њој паде на ум страшан приказ доктора Пашковића, и она осети јак |
| само за њих двоје.{S} Из високе ограде на порти струјао је манастирски мир.{S} Срце Богородичи |
| н зачетак мелодије <pb n="243" /> негде на дну груди.{S} Запевала је онда срдачна, мала једна а |
| n="77" /> да си ме слао да живим негде на јужном полу.{S} Уосталом, све то није разговор који |
| а не заљубљује се, не удаје се, не иде на забаве, и не избија из цркве.{S} Постала је некако о |
| и.{S} Морали сте запазити, кадгод наиђе на финију појаву, узбуђен је у својим рефератима.</p> < |
| бити , па да и човек буке нов, Ани дође на ум љубав.{S} Није се збунила.{S} Мислила је она о то |
| е тамо ? </p> <pb n="33" /> <p>Њој дође на ум да је тај човек исто што и зрнце тамњана које там |
| на тим рукама као што водене руже леже на језеру које се поноси њима.</p> <p>— Јесам ли ја тер |
| не очи, видео је душу њену како се диже на површину.{S} Видео је да та душа њега тражи.{S} Траж |
| еплашено, стаде помамно да лаје, и брже на страху него на ногама, потече <pb n="57" /> преко ве |
| овићу је, напротив, било лако као да је на крилима.</p> <p>— Не боли вас више глава? — питао је |
| одмах после подне се пронео глас да је на умору једино дете директора Васића, а нешто касније |
| поплашено питала.{S} Душа њена, која је на крилима својим осећала и најблеђу сенку, трзала се, |
| е.{S} Мека, светла Анина коса лежала је на тим рукама као што водене руже леже на језеру које с |
| иједног упаљеног кандила, и мирисала је на влагу.</p> <p>Ана је устукнула на улазу те цркве, ос |
| Велика она синоћња непогода утицала је на мене сасвим необично.{S} Као да је олуј и кроз мене |
| не да да се смути.</p> <p>Наилазила је на Ану врста екстатичних музичких момената.{S} Интерпре |
| у , и Ана, одавно већ будна, спазила је на зиду малу једну слику, која је, као у мрачној комори |
| га кајања.{S} Кад је свршила, клекла је на црквени праг и склопила руке.{S} Монах Иринеј, потре |
| да то отац њен умире.</p> <p>Чучнула је на земљу, и згрчила се у себе као ударено псето.{S} Цво |
| чела лежи нека болест.</p> <p>Изашла је на терасу, и села на клупу над којом се лелујала завеса |
| це, моје дете, шта радиш?</p> <p>Ана је на дохват окретала кључ, да бајаги одбрави врата, и пус |
| зачета негде међу звездама, написана је на земљи“. </p> <p>„Дух и тело.{S} Како је дивна та бор |
| није створио земљу?{S} Онда тек, кад је на његову <pb n="123" /> и Анину душу дошао ред да оста |
| исмејала. </p> <pb n="231" /> <p>Али је на пречац престала говорити, и пребледела страшним блед |
| могне ући — тврди она.{S} Свирала ми је на хармониуму легенду о Христу.{S} Чудесно .{S} Казала |
| ead> <p>„Ана, шта радите, и како вам је на души?!“ — тако је почињало писмо монаха Иринеја, дон |
| по њиховом виђењу.</p> <p>„Како вам је на души?{S} Питам вас то брижно и милостиво, толико, ко |
| Али, не треба губити наду.{S} Серум је на време убризган. </p> <pb n="202" /> <p>Ана је стојал |
| лачењем што је игда могао.{S} Стигао је на црквена врата још док је Ана чекала да прими нафору |
| сто нервозно дигао за њом, и задржао је на пола пута.</p> <p>— Ја вас још никада нисам гледао и |
| ха Иринеја у Богородичину Цркву имао је на Ану Недићеву силан утицај.{S} Страстна њена наклонос |
| сам то хтео што је она хтела, Застао је на степеницама, поклонио јој се тихо, и мирно ју је пра |
| која се непрестано пушила, подсећао је на заложени самовар који чека госта. </p> <p>Госпојинск |
| <p>Као да је чуо Анину жељу, закуцао је на прозор доктор Пашковић.</p> <p>— Не, не, да уђем нип |
| вршеног четвртог дана стварања дошао је на ред други, па први, а после свих шест дана свирала ј |
| кон ништа није опажао. </p> <p>Седео је на камену и шаптао:</p> <p>Поглед јој је био чист као п |
| х био пун металног звука.{S} Звонило је на јутрење.{S} Ана бризну у плач, руке њене се стегоше |
| иког, милостивог сажаљења за све што је на свету“. </p> <p>Покалуђерио се.{S} И био задовољан и |
| ао освртати око себе.</p> <p>Пало му је на ум да има извежбано око, и да једним погледом уме на |
| их дана, више но икад, осећала да стаје на своје ноге и као музичар и као личност.{S} Осећала с |
| зима му је помало, па иде да се угреје на лепом певању.{S} Други су говорили: то је ваљда неки |
| и да је том приликом чинио неке алузије на симпатију њену према монаху Иринеју, али да га је он |
| вим тешким помислима бивало све ведрије на души.{S} Она је искрено била убеђена да је за сав жи |
| тело, и док се усне њихове приближавале на пољубац, на челима њиховим је стојала светлост, бела |
| а и жртви. </p> <p>И онда су наваљивале на њу мисли: страшне, дрске, зле, крвожедне и бестидне, |
| ћи молитвеник, са очима које су заспале на амвону, стојала је Ана као скамењена.{S} Појање, реч |
| лепе и богате мисли би му тада долазиле на ум, и тако су га заносиле, да се стално трзао кад би |
| ивост обреда , полагање духовничке силе на плећа и силе благослова и анатеме у руке — све јој с |
| га.{S} Дошло јој је да спусти чело доле на камен и да чита молитву.{S} Али је наставила да седи |
| овина свих руку које су тога дана дошле на молитву.{S} Полупокривених очију, ђакон је спуштао п |
| ко су ужасно изгледале оне црвене капље на грлу детињем.{S} Крв.{S} Мајка је напољу и не види к |
| љно — калуђери носе руже у грудима а не на грудима.{S} Груди њене се при тој помисли нагло поди |
| ру, блиставом као повез Еванђеља, стане на широм отворене Царске Двери, с путиром у руци, и са |
| војој.{S} Кад црни калуђерски вео падне на чело младићево као покров, негде у куту јауче и седе |
| една жена.{S} А када тај црни вео падне на чело младићево као победа , негде у куту јауче и сви |
| теме.{S} Привукао га је затим да седне на столицу до њега, и гледао га добрим погледом старца |
| смеја, и наговарало коприву да се попне на прсте, и да часом голицне нос на тој замишљеној чове |
| у, зари главу у јастук, и притиште усне на десну своју руку.{S} Тачно, сасвим тачно је нашла ме |
| ли после ју је, као увек, занело сећање на неку сцену из веселог живота њеног оца, и уз ту реми |
| .</head> <p>Тако се свршило богослужење на Велику Госпојину.</p> <p>— Да нисам грешан, Бог би м |
| у надземаљски меке, кроз мала, као рупе на фрули округла дечја уста чуло се кликтање шумских ти |
| " /> онакав како га је душа хтела, боре на челу Анином нестану, уснице се раздвоје, и искочи ст |
| оводио за сваком музичком променом горе на хору, и опрезно и савршено тачно је стварао хармониј |
| а га је она, наравно, исмејала, и да се на том свршило.{S} Ана је причала течно, живо, и тако, |
| осетило да би старцу милије било да се на само састане с њиме, удешено је тако да се ђакон кро |
| е већ види белога голуба.{S} Опажала се на њему радост што врши посао који воли.{S} Читало му с |
| г ђакона.{S} Окренула се и насмејала се на свога госта.{S} А владичин ђакон се дубоко и одано п |
| је , чинило јој се, рађају се и губе се на обиму неког јако пространог круга.{S} А у средишту т |
| еснику бајаги сажаљиво питање, а иде се на то да радозналост што пре сазна ради ли се о догађај |
| но сјајан.{S} Лети кроз хаос, и пење се на амвон.{S} Тише је.{S} Метеж се слива и сређује.{S} С |
| ла на кога ће се ослонити она, да би се на њу могла ослонити стара, жалосна мајка.</p> <p>Ирине |
| е, а руке кренуше да се саставе, али се на пола геста опет растадоше.{S} Забрујао је силан једа |
| и ван ђакона почели ширити, и купили се на оном празном месту крај стуба, носећи некако са собо |
| у скидали погледе са ђакона, смешили се на њега, молили се Богу за њега, и, не знајући, додавал |
| ех окружавати га мислима, осмехивати се на њега кад је леђима окренут, и увијати га у снове?{S} |
| — мислио је монах Иринеј, спремајући се на јутрење.</p> <p>— Како је све пуно сенки.{S} Како бо |
| ојанство и сву моћ човека, и уздигао се на једној необичној гордости, гордој од лепоте и вере у |
| Ђакон се подавао том утицају, грејао се на њему, и понекад би се радознало осврнуо, тражећи жиж |
| <p>Концерт је започео.{S} И развијао се на велико задовољство и свирача и певача и слушаоца .{S |
| Јова.{S} Обишао је око Ане, наслонио се на њу, и опрезно, лагано јој је легао на ноге.</p> <p>— |
| а жели главу да јој домаши, и смешио се на њу очински милостиво.{S} А монах Иринеј, леп као лег |
| о је срећа над срећама .{S} Ах, како се на разне начине може једно исто рећи.{S} Колико пута су |
| и познаник га је ословио.{S} Свршило се на немом поздраву.{S} Кад се, међутим, познаник одмах з |
| угаситија, стишава.</p> <p>Успели су се на неки брежуљак, и дошли до нечијег винограда.{S} Вино |
| а биљка без изузетка , са капљицом росе на глави, мирно спава.{S} А људи ?“</p> <p>„Још сам, ча |
| } Писали сте ми да због мајке не можете на гробље.{S} Ја сам осетио да вам је много жао.{S} Баш |
| ја вас молим, лепо вас молим да станете на тренутак, да чујете само неколико речи ...{S} Госпођ |
| поразговарају, и да се узајамно подсете на све лепе детаље својих успеха.</p> <p>— Верујете ли |
| е службе, на капији, која води из порте на улицу, Ана се осврнула.{S} Калуђера није видела, али |
| аћати.{S} Ви нисте више тамо.{S} Ви сте на путу вашој цркви, мени и нама.{S} Деца и иконе вас ч |
| пре свега, сви они, који су знали да ће на тој вечери бити гости.{S} Па <pb n="103" /> онда и ш |
| стом <pb n="204" /> тренутку још, слеће на тај доживљај коб несреће и покрива га црнина жалости |
| одсешће у кући адвоката Недића, служиће на Велику Госпојину, и присуствоваће у вече на духовном |
| љена звона.{S} Врата, која воде из куће на веранду, била су широм отворена, а на белој <pb n="1 |
| још већа и још страшнија бити.{S} Пашће на њу, не као данас, не као сестра, него као љута гуја, |
| од истог тог руменила ружичасто и лишће на дрвету, ружичаст и Анин пас тамо у трави, ружичасте |
| нким ребрима која су изгледала као жице на миниатурном неком инструменту.{S} Два мрава су, у ак |
| атериног крила и озбиљни куцањ шеталице на сату.</p> <p>Почеле су онда вариације.{S} Прва.{S} О |
| ми је сажаљење за фине оне плаве жилице на њеним слепим очима ?{S} Где ми је милост за душу њен |
| или сати.{S} Премештајући се са столице на столицу, Ана је дошла до огледала , и погледала себи |
| елику Госпојину, и присуствоваће у вече на духовном концерту.</p> <p>Парохијани су били срећни, |
| ало није згазила једно голишаво циганче на улазу у варош. </p> <p>- У свакој лепоти, видиш, при |
| ка.</p> <p>Прснуле су затим тешке копче на Еванђељу , и просуо се глас, дубок, таман, и све-сад |
| а чудесна биљчица, која, зелена, мирише на добру црну земљу, а ужутела мирише на Господа Бога.{ |
| како цвеће, у несташлуку неком, мирише на лимун и поморанџу, како слуга сече траву, нежну и ме |
| е на добру црну земљу, а ужутела мирише на Господа Бога.{S} Плашим се да дух женин не иде више |
| је остала сама.{S} Многе се очи оборише на њу.{S} Између осталог и јако размакнуте , као грошев |
| је ова мила, весела игра раздрагала, и на шаљиве мисли навела.{S} Помислила је како би било ка |
| за, а обрве се примакле једна другој, и на челу се опет исписала стара њена озбиљност.{S} Чак ј |
| ске, који, под једним једитим зраком, и на камену цвета.{S} Ана је видела да је прота ушао у ол |
| а, него, постепено, на школу и цркву, и на целу варош.{S} У друштву са диригентима хорова и са |
| .{S} Мени је тешко гледати вас бледу, и на дужностима које су одвише многобројне за вас.{S} Заш |
| ку нећеш заборавити на Бога, на душу, и на мене, старога несрећника, коме си сва радост и утеха |
| и Кавказом мучи и кињи дух, обара га и на ново одлетање га дражи, пепељушким подвизима му служ |
| ајзад, у часовима, кад је доспевао да и на себе мисли, осећао је да му се по души разлива горчи |
| ст и трпљење.</p> <p>Ана се осмехнула и на матер и на Пашковића .{S} Пријатна јој је била извес |
| Гледала га наслоњеног на бојно копље и на ловачку пушку, гледала га на позорници, у двобоју и |
| врло добро да два ђакона у исто време и на истом месту не могу постојати, вратио се натраг .{S} |
| дан млаз, који је лечио и спирао ране и на души и на слуху.{S} И то леком једним , кога ради су |
| ју према Богу одавало на срдачан, али и на отмен начин, и коме се сад усудила доћи, разбојнички |
| који је лечио и спирао ране и на души и на слуху.{S} И то леком једним , кога ради су и ране са |
| гом крају стола.</p> <p>И на уздужној и на попречној стази остали су најзад Ана и ђакон сами.{S |
| задовољити да остане у порти, па чак и на улици.{S} Да колико толико бар појање чују, кад већ |
| а, коме си сва радост и утеха на овом и на оном свету? је ли да нећеш?{S} Дај ми руку.{S} Обећа |
| м, писао је писмо.{S} Уједно је пазио и на самовар, а при сваком окрету главе би умиљато поглед |
| мајчина рука ставља јединчету на чело и на груди ... </p> <pb n="244" /> <p>Тишина.{S} Али свир |
| е.</p> <p>Ана се осмехнула и на матер и на Пашковића .{S} Пријатна јој је била извесност.</p> < |
| не пролазе, помишљајући на своју смрт и на незгодну околност да Ана ни брата ни сестре нема, по |
| е како он сад к небу подигнутих очију и на срце положене руке уверава о нечем госпођицу Ану Нед |
| ме, да при крстовданском водоосвећењу и на Богојављење све појање и сав рецитатив буде у устима |
| и после је опазио да има једну борицу и на души, и да је та борица канда све дубља и све шира.{ |
| је пришао другом крају стола.</p> <p>И на уздужној и на попречној стази остали су најзад Ана и |
| S} А да је тада живео, ко зна, можда би на лепој својој коси носио мекани шешир с великим нојев |
| и се негде отшкринула врата, излазио би на њих пас.</p> <p>Најзад, ђакону је упала у очи једна |
| најпречих домаћих потреба, долазило би на ред питање: а шта мисли и чека Ана Недићева?</p> <p> |
| но детенце у материном наручју заборави на плач, и испрекидана шапатом тепања и опрезних пољуба |
| шта за њега није остало, попело се Јови на леђа.{S} Јова је трпео, а Ана се смешила.{S} Било јо |
| дачно и топло као и пре.{S} Кад смо сви на окупу, онда мој тата није мртав, је л' те?</p> <p>Ве |
| д је опазио да Ана непомично мирна седи на своме месту, устукнуо је натраг као ошинут, као по л |
| ве, и нестао је под удубљењем које води на проповедаоницу. </p> <p>__ Чуо се затим тихи шум мал |
| ме сам говорила.{S} Монах, од свих људи на свету, има најлепшу борбу.{S} И ако је уметник , мож |
| адионицом, која му као мирно јагње лежи на десној мишици , и са оном чудесном, безмерном моћи у |
| уђерска душа у мени, јер живот мој лежи на поносу, а понос! о, понос може заменити сваку срећу |
| ен олтара , да чело и усне своје положи на траг његових стопа, и да завапи Богу све могућном да |
| буђење од радости , па да буде хладнији на мисли.</p> <p>Међутим, поглед његов је тога дана кли |
| ју мора стојати.{S} Као што црква стоји на земљи, која је рат, братоубијство, блуд, механа и зе |
| ше, и допраћа Пашковића до куће и стоји на улици док не дочека вести о несрећним пријатељима св |
| је у истом моменту шкљоцнула брава, али на супротним вратима, и ушла Недићка, бледа као смрт, с |
| ље, доћи опет у Богородичину Цркву, али на моје венчање, и онда ћете и ви дати нешто у темеље п |
| ухвативши руком за капију .</p> <p>Али на пола пута између капије и уласка у кућу искочила је |
| , то се тада десило.{S} Прсти су лежали на диркама укочени, каменито непомични.{S} Две руке, об |
| {S} Зато човек, човек као природа, жели на попришту борбе хероја или мартира.{S} Другим речма, |
| , и не зна се хоће ли бити на добро или на зло њено.{S} Понекад опет, Ани је та чежња годила.{S |
| уживања.{S} Музички заноси су наилазили на њу све чешћи и све јачи.{S} Понекад јој се чинило да |
| <p>Ана се затим, кад су се већ навикли на то ћутање, кришом загледала у очи, косу и племенито |
| љубимца, и да га, на тај начин, приволи на путовање, и уклони мало из чаробно моћне средине. </ |
| доктора , кад су се после службе нашли на улици.</p> <p>— Није њега Бог послао теби, него госп |
| ј. без бола, у животу природе .{S} Узми на пр. сутон, или ако хоћеш и зору, свеједно, дакле бор |
| > <p>Ћутати, то је лагати — пала је Ани на ум јутрошња мисао, и она пожури да одговори на очево |
| {S} Мисао и реч Анина остадоше закачени на великој </p> <pb n="73" /> <p>грани јабуке, а Ана, л |
| е молитву за цело волети.{S} Ето, звони на вечерње.{S} И у олтару има сад топла молитва за наше |
| на она реч, а прсти су лежали непомични на освећеној божјој књизи.</p> <p>Живот је башта, витле |
| ошку гле, још стоји цветић.{S} Посљедњи на тој ливадици , последњи и у тој години.{S} Патка, не |
| миле и трошиле у тешким сузама, стихари на деци су били много стари, људи су дошли окисли и про |
| утрошња мисао, и она пожури да одговори на очево питање.</p> <p>— Ја волим један идеал.{S} Једа |
| инеје!{S} И како сам срећан и ја што си на овоме месту.{S} Ви ми овде изгледате као неки изабра |
| ку златну косу, такву као да сунце носи на глави.{S} И често се питам: из којег је света та дев |
| шло време кад су се почели чешће виђати на заједничким вежбама са хоровођом.{S} У оној истој со |
| .{S} Не.{S} Никада.{S} Мир мора стојати на целим и здравим снагама немира.{S} На олују мора сто |
| прошао.{S} Он ју је тада хтео сачекати на вратима, али неки познаник га је ословио.{S} Свршило |
| ће већ свих седам смртних грехова имати на души! — шаптао је Пашковић првом суседу до себе, кој |
| ли владика је наредио да сат има остати на почасном своме месту.</p> <p>Монах Иринеј се дабогме |
| елену шибљику, и не зна се хоће ли бити на добро или на зло њено.{S} Понекад опет, Ани је та че |
| — ти ни у ком тренутку нећеш заборавити на Бога, на душу, и на мене, старога несрећника, коме с |
| S} А можда сутра уопште нећемо излазити на гроб.{S} И мама је назебла, и ако јој не буде боље, |
| у смрти.{S} Одлучила је да неће мислити на Иринеја, да ће га за једно време заборавити.</p> <p> |
| чну књигу.{S} Престао је сасвим мислити на Ану у моменту када је тако хтео.{S} Имао је само ста |
| м унесрећити матер своју, морам пљунути на прошлост своју, морам пркосити и цркви и Богу, морам |
| још настави, први људи ће морати изаћи на месечину, и вечерати својим рођеним рукама убране це |
| или заповедао , или заносио.{S} Стојећи на амвону, с подигнутим ораром и очима, као да је бацао |
| је носио Јован у пустињи.{S} А стојећи на Великим Дверима, префини фреско бачен на тавнину олт |
| не прсте, стегао главу, и остао стојећи на средини собе.{S} Несрећни горди калуђер, који је зав |
| бити рукоположен за свештеника и отићи на парохију.</p> <p>Госпођица Недићева осети хладну жао |
| нах Иринеј, сав мокар од кише, чекајући на пољу узалуд да му се нешто јави, да му Ана, макар кр |
| , видећи да године пролазе, помишљајући на своју смрт и на незгодну околност да Ана ни брата ни |
| Е, ја ћу сад, и с вашом дозволом, кући на одмор.{S} Од четири у јутро сам на ногама. </p> <p>А |
| монах Иринеј, једном приликом , владици на поклон.{S} Међутим, свега два дана касније је баш он |
| то баш у том тренутку управља своје очи на створење умотано у расу смирености и у вео туге.{S} |
| <p>У недељу, монах Иринеј је, изашавши на амвон да отпочне службу, сагнуо главу дубље но обичн |
| гост на Царским Дверима, а ђакон Иринеј на проповедаоници.{S} Став по став текста, један, па др |
| .{S} Магдалена је наслонила образ свој на мртво плеће Исусово.{S} Најлепша њена љубав је пала |
| а ће стога и он што ређе долазити к њој на вежбање .{S} Има код куће хармониум, па ће вежбати с |
| смо монаху Иринеју: да сутрашњи излазак на гробље одлажу за други пут, и да изволи доћи по подн |
| е, са замишљеним очима, загледаним увек на једно место, са богатом косом и меканим великим шеши |
| госпођица Недићева долази у цркву увек на време. </p> <p>Извршио је своју одлуку.{S} И, да ли |
| ност свога младог пријатеља који се тек на реч тргао.</p> <p>У недељу, монах Иринеј је дошао на |
| демон који жури, жури ...{S} Можда сам на први покрет љубави требала одмах навалити камен раст |
| } Дражи си ми од рађеног детета, па сам на твојој страни, не знајући да ли добро чиним.{S} Бог |
| кући на одмор.{S} Од четири у јутро сам на ногама. </p> <p>Ана је, пре но што ће затворити проз |
| жим нови пут, и одједаред се опет нађем на тачци са које сам пошао.{S} То није добро.{S} И Роби |
| ли ћу срећна или несрећна бити кад уђем на молитву, а њега на молитви нема? </p> <p>Како је та |
| ом у руци, и са узвиком о страху божјем на уснама. </p> <p>После службе, на капији, која води и |
| ко величанствена, а реч о страху божјем на његовим уснама тако страшна.</p> <p>Исти тај глас! — |
| сне жене над најлепшим божјим створењем на овој земљи.{S} Ја мислим да је то оно што волим ...{ |
| ножицама у прашини, са подневним сунцем на глави.{S} На Недићевој капији се растајала два пара |
| то се ваљда некада скупљало у Јерусалим на Пасху.{S} Нарочито се прочуле Пређеосвећене Литургиј |
| Тај старац.{S} Узбуђен сам кад помислим на његов долазак.{S} Он нигде никог нема.{S} Мене је во |
| души својој носи у цркву, она је с њим на најсветијем месту храма и у најлепшем тренутку молит |
| ашити ...{S} Тица једна, са седом ћубом на глави, доћиће понекад, од тихог, сутонског запада, д |
| у руци да се опрости.{S} Са седом ћубом на челу, са жалосном ватром у очима, са необичном испов |
| S} Доста је! — полетео је к њој с надом на лицу.</p> <p>Али кад је опазио да Ана непомично мирн |
| је лежало, тужно равнодушно , с њушком на шапама, и са зрачком бесмртног живота у уморним, без |
| е у олтару, лежао је свештеник, с челом на поду, пред Часном Трпезом, клањао се дубоко и скруше |
| кора у наручју носи архијереја с круном на глави .{S} Суза, можда последња суза коју је старац |
| са сафирно плавим Воздухом, са светињом на плећима и светињом у рукама, са кадионицом, која му |
| скупоценим, тешким оделом и под митром на глави.{S} Сви су свештеници крај њега изгледали млад |
| госпођица Недићева, гледајући с поносом на протекле године свога живота.{S} И учини јој се одје |
| лавог, са рукама без прстења, са крстом на грудима, са уснама на крсту.</p> <p>Било је, дабогме |
| Једнако скакућу за нечим.{S} За мрвицом на земљи, за мушицом у ваздуху, за сенком, за шљокицом |
| ан дечко, који са својом белом огрлицом на црној сомоцкој блузи већ сада изгледа као учени докт |
| у јагње, да савије главу, и буде заклан на њеноме крилу.</p> <p>Ана се међутим вратила из цркве |
| лист пред престолом Господњим љубоморан на њу. </p> <p>Ана је тешки и напорни свој посао радила |
| тајне.{S} А доктор Пашковић , наслоњен на стуб фењера, скрштених руку, прислушкивао је. </p> < |
| /p> <pb n="179" /> <p>Међутим, наслоњен на мишицу ђаконову, владика је једнако оклевао.{S} Није |
| а Великим Дверима, префини фреско бачен на тавнину олтара и уоквирен у злато резотина и кадифу |
| И новорођенчету, ако је жена, види трун на души.{S} Женина душа је увек мутна — каже он. — Ника |
| е на њу, и опрезно, лагано јој је легао на ноге.</p> <p>— А где ти је газда, Јово, где је добри |
| инеје, прође без љубави!{S} Ко би могао на љубав Ане Недићеве бацити анатему!{S} Ко би, после А |
| <pb n="52" /> <p>Монах Иринеј је стојао на једном месту доклегод свирка није престала.{S} Па и |
| о кад би цео свет стварно ишао и стојао на глави.{S} Како би изгледали, стари хоровођа, који мл |
| згледали су ти торњеви као порасли, као на прсте успети над улицом по којој њихов ђакон хода.{S |
| а уласку у порту је Ана застала.{S} Као на међи, на борбеној тачки између та два света, чија ви |
| штена и срдито бледа, и поћи некуда као на јуриш, и онда, одједаред, ударена и смрвљена страшни |
| о је људима који се око њега купили као на чудо.</p> <p>А у дневник свој је записао:</p> <p>„Сл |
| у.{S} Од појаса на више он је горео као на ломачи.{S} Црниле се само његове јако угасите очи.{S |
| ах, већ и тамо, у резиденцији , навикао на чудан свој положај, да замењује човека који је у ств |
| ао гранчице и цвеће, и опрезно остављао на страну једну цветну шибљику, пуну пчела.{S} Ана је з |
| м силином, лепотом и строгошћу подсећао на крв Христову у путиру, на чисту жртву, на <pb n="136 |
| игнутим ораром и очима, као да је бацао на душе сенку великог и страшног крста који је носио Јо |
| он Богородичине Цркве!{S} Кад би изашао на северне двери и долазио ка средини солеје, то је бил |
| У соби за примање, ђакон је прво наишао на Ану, и сада, први пут, они су се руковали слободно и |
| </p> <p>У недељу, монах Иринеј је дошао на службу узбуђен.{S} Први пут откад је у Богородичиној |
| је?</p> <p>— Знао.{S} Или је сам дошао на истину, или, што је вероватније, доктор Пашковић му |
| у уши да њега нема, да је место његово на амвону празно, да хор запомаже за његовом песмом, да |
| , није већ видела даље испред себе него на тридесет четрдесет корака.{S} Као из воде су искакал |
| помамно да лаје, и брже на страху него на ногама, потече <pb n="57" /> преко веранде у кућу, п |
| сте утеха, госпођице Ана, ви сте анђео на земљи!{S} Саслушајте ме до краја.{S} Ви, ви која људ |
| .{S} Све више и више.{S} Дечко се попео на клупу, држао ружу у подигнутој руци, и скакао и сам |
| је, ишао, и најзад, далеко у пољу, сео на сунцем угрејани камен, који је у густој трави изглед |
| божним мотивом.{S} И био би, кад би био на свету још један ђакон Богородичине Цркве.{S} Ана се |
| цом Недићевом.{S} Али кад им је већ био на два корака близу , и опазио да је опажен, збунио се, |
| речи?{S} Тога што је руку своју положио на њену? </p> <pb n="65" /> <p>Она се умиљато загледала |
| вођа побољевао и доста неуредно долазио на часове вежбања. </p> <p>Ваљда с тога што је Ана сву |
| необично озбиљан.{S} А о Ани је мислио на тако апстрактан начин, да му лик њен ни један једини |
| е ти што затражиш. — Младић се наслонио на дрво, заклопио очи, и мислио.{S} Приступио је затим |
| се после таквог растанка увек закаснио на ручак; Ана је, напротив, журила кући, и говорила мај |
| етио воду, и да се <pb n="28" /> вратио на небо кроз чисто, мирисно срце калуђера свога. </p> < |
| ње тих снова ограничавало се свеједнако на цркву, на обреде, на освећене лепоте, на растављенос |
| сти из хаоса, и ... ах, ни ви, нити ико на свету не може знати шта је за мене та црква.{S} Ја с |
| ки.{S} То ми лекари боље знамо него ико на свету.{S} Али Бог није милостив.{S} Него су животи љ |
| колебао се да је Ани можда одиста тешко на души, и осећао дужност да то што пре сазна. </p> <p> |
| га воли што пре нађе; а кад му је тешко на срцу, онда се јада да је другом неком нешто скривило |
| људма и хвалу своју према Богу одавало на срдачан, али и на отмен начин, и коме се сад усудила |
| је Ани, ни хоровођи, ни певачима падало на ум да приређују концерт, нити је когод из публике из |
| И кад су га нудили јелом, њој је падало на ум да мајка њена покушава сенку да нахрани ...{S} Ал |
| цки шешир.{S} Нешто тешко јој је лежало на срцу.{S} Болесни људи, јесен, самоћа њена ...</p> <p |
| До последњег такта је све живо стојало на свом месту.{S} А “гада, осећајући да се сан разбија, |
| сишла низ степенице.{S} Али јој је пало на ум да још обиђе цркву.{S} Можда су отворена и врата |
| а церемонију с хора, и опет јој је пало на ум да то људи сенку хоће да обуку.{S} Бојала се да ћ |
| .{S} А у истом том тренутку јој је пало на ум да монах Иринеј још није дошао и да још може доћи |
| има дошло је до нечега што је подсећало на сусрет.{S} Ана је пролазила крај цркве у време кад н |
| но већ уверио Господ Бог, а сад је било на реду да се о том увере и Недићеви са својим гостима |
| е, које јој никада раније није долазило на ум, наметало се сада са неком судбоносном важношћу.{ |
| иком ни из најдаље даљине није долазило на ум.{S} Сви су заборавили где су, и шта им још предст |
| звоника Богородичине Цркве је зазвонило на службу.{S} Жалосно.{S} Са јесењом неком модулацијом |
| ле, да се стално трзао кад би зазвонило на јутрење .</p> <p>Али тај трзај му је такође годио.{S |
| .</head> <p>Наредне недеље све је текло на служби као и обично.{S} Т. ј., други људи су то можд |
| азнину.{S} Комешање људи је додуше ишло на то да ту празнину испуни, али она је пробијала кроз |
| з њега тежину и хладноћу, један је само на овоме свету.{S} Монаху Иринеју, његовом наручју и ње |
| елигенцијом да врши силан уплив не само на круг својих пријатеља, него, постепено, на школу и ц |
| овек исто што и зрнце тамњана које тамо на олтару сажиже и нестаје.{S} И мирише при том, али та |
| војим покапану зимску ружу.</p> <p>Тамо на главној стази, дечко је сео и јео.{S} Однекуд се пок |
| нђела Гаврила. — Они се насмејаше једно на друго. — На пр. арију из свршетка трећег дана, о кли |
| по подне код нас.{S} Да будемо заједно на татин рођен дан, као увек.{S} На гробу татином ће мо |
| н двор, она сама царева кћи, псето њено на капији кепец у црвеном капутићу са совиним пером за |
| нога дана ту слику свога стања прилично на чисто, Ана се баш и забринула .{S} Да, као шум мора |
| ином велу.</p> <p>Како је сад опет лепо на гробљу, како је добар Бог, како ће се радовати мама |
| жмирнуо очима.{S} Њему се чинило да то на једно излази. </p> <pb n="25" /> <p>У ствари, имали |
| вих шест дана свирала је Ана хаос, и то на највеће задовољство.{S} Али ни то није било доста.{S |
| душу Анину с времена на време.{S} И то на чудан начин.{S} Док је у цркви, Ана је ведра и мирна |
| иштала је само вода у самовару.{S} И то на прекид, са ретким кипутцима, као да хоће да причека |
| вља и етичке мотиве оцењује .{S} И зато на Анину примедбу ништа није одговорио.{S} Мало је канд |
| ивост је одједаред пожелела , да уместо на јастук, положи главу на топле, спуштене капке нечији |
| еч, и своје аналитичарске пипке окренуо на другу страну.</p> <p>— Али сада долази друга занимљи |
| изаћи, искочио је опет ветар, и насрнуо на високу, гранату платану.{S} Лишће, слепљено од праши |
| знемогле и празне.{S} Улазио је у олтар на причешће потпуно спреман, давши Богу, с гласом своји |
| он је поглед тај унео са собом у олтар на причешће.{S} Причестио се миран као јагње.{S} Осећао |
| попне на прсте, и да часом голицне нос на тој замишљеној човечјој глави.{S} Ђакон ништа није о |
| дне борице , без једне завесице.{S} Сат на кули је избијао као да шкрипе неки зуби.{S} А Богоро |
| сакривена, а тада, опрезно, изашла опет на улицу. </p> <pb n="91" /> <p>Све је било празно.{S} |
| вршавало.{S} Ана се грчила као сув лист на магли.{S} Шта ће сад бити?{S} Оба крила двери је све |
| одичине Цркве на сред храма, прота-гост на Царским Дверима, а ђакон Иринеј на проповедаоници.{S |
| ш лепше видело како се вечерња светлост на махове распаљује, скаче с предмета на предмет, и онд |
| </p> <p>То је дакле сада сва свечаност на рођен дан њеног оца ...{S} Просјак неки, вагабунд ка |
| к случај! брецнуо се одједаред Пашковић на своје омиљено поље.{S} И одмах почео, тоном дискусиј |
| ка могао што боље одморити , није Недић на ручак позвао никога од гостију.{S} Знало се само да |
| у постељу око поноћи.{S} Метнула главу на десну своју мишицу, и занела се као да ће заспати.{S |
| ела , да уместо на јастук, положи главу на топле, спуштене капке нечијих очију.</p> <p>Сутра уј |
| с колена не дижу, који су оборили главу на дрвену преграду испред себе, који плачу.{S} Стари вл |
| сањив, и једва је чекао да спусти главу на јастук.{S} Али у коме тренутку је то учинио, и тиме |
| и.{S} Своју песму.{S} Своју крвну жртву на олтар коме се клања.</p> <p>Пливала је у задовољству |
| ну <pb n="70" /> муку, благодарила Богу на искушењу.{S} Он је добро, он је добро!{S} И ето траж |
| S} И три фигурине , ваљда пиљарице, иду на глави и разговарају живо.{S} Слика се после замутила |
| екако побожно и смирено, као да сви иду на гробље.</p> <p>Ана није могла да савлада жељу.{S} Ск |
| е да из почасти према епископу сви дођу на вечеру у концертном оделу.{S} И Ана је обукла свилен |
| е ствари морају добро држати и не смеју на земљу испуштати, савио је лагано два Анина прста пре |
| рећутана она реч вратила монаху Иринеју на уста.{S} Силазила му <pb n="94" /> је са усана.{S} Ш |
| а!{S} Али, верујте ми као што се човеку на самрти верује, да <pb n="198" /> не знам: јесам ли з |
| садна посластица, коју ђаво нуди човеку на углу оне стародревне , <pb n="185" /> досадне љубавн |
| руке и нокте у груди, као да авет неку на срцу треба да задави.</p> <p>— То није истина, Ана! |
| , он је можда такође видео веселу слику на зиду.{S} Али, Бог зна какве мисли је та слика у њему |
| је говорила . </p> <p>Спустила је руку на дирке, и почела свирати .{S} Тише него што треба, да |
| ју!</p> <p>Монах Иринеј је положио руку на Анино теме.{S} Кроз густу, дебелу своју косу, Ана је |
| ктор се мало збунио, али је метнуо руку на груди и опет се поклонио.</p> <p>Ана је одједаред ос |
| <p>Нежно, лагано, спустио је своју руку на њену.{S} И гледао како низ суза промиче с краја на к |
| Ану.</p> <p>Сладак смеј.</p> <p>— Шалу на страну.{S} Ја остајем при своме.{S} Само начин, како |
| волим најлепшом <pb n="171" /> љубављу на свету!{S} Благослови, Оче, заљубљеног калуђера, прим |
| ше пуне љубави и лепоте ... зар да њему на жао учини, зар да само прође мимо топлоте и среће! . |
| ли ћу вам рећи, или ћу вам донети песму на читање.{S} А сада, молим вас, свирајте ми увод у ора |
| одједаред, баш у суботу ујутро, освану на зидовима важна и кобна санитетска објава.{S} У варош |
| сневала је да види <pb n="117" /> рану на - ђаконовој души, али да се та рана светли баш као и |
| ашан, као буктање рубина, пао је ђакону на груди и запалио му одежду.{S} Од појаса на више он ј |
| , и спремио се да легне, пало је ђакону на ум да је прекосутра недеља, и да то опет значи дан с |
| Патка, непоетична и увек гладна, насрну на њега, и преби му вратић широким, оштрим својим кљуно |
| трзана, заспала је већ сасвим пред зору на пољупцу љубљеног човека.{S} Први зраци сунца нашли с |
| опојну једну виткост, и знала је да су на глави ђаконовој очи црне, коса свилена а усне крваво |
| не љубави цветају и зру, све те фазе су на нашој љубави остављале <pb n="248" /> модре печате б |
| је и побожно.{S} Анђели и добри људи су на земљи.{S} Још тише.{S} Хаоса више нема.{S} Полијелеј |
| ло после се отворила врата.{S} Гости су на прстима улазили унутра, и ређали се око Ане.{S} Сви |
| вања, своје сопствено.{S} Мислила је ту на оно што је пре неколико месеца радила и сматрала за |
| камен.{S} Тамо горе, у златном брокату на косим младићским плећима, стојао је необичан, сасвим |
| крст који мајчина рука ставља јединчету на чело и на груди ... </p> <pb n="244" /> <p>Тишина.{S |
| ватром у очима, са необичном исповешћу на уснама, Ани се тај дрвени, рапави и чворновити човек |
| сам осетио да вам је много жао.{S} Баш на данашњи дан.{S} И онда, решио сам да ћу ја посетити |
| јају, не могу замислити да ће можда баш на њиховим светлим крилима једног дана умирати сунце.</ |
| о је од свега најтеже.{S} Не мислим баш на ону самоћу, кад човек сам живи, него кад нигде никог |
| оз многобројне крезуботине протине, још на толико делова и разбијао , и излазио, најзад, нехарм |
| ead> <p>Црна табла је дакле обешена још на једну кућу више.{S} За трен ока, Недићеви се нашли з |
| d="SRP19190_C24"> <head>XXIV.</head> <p>На ћошку код цркве, после свршене службе, стојали су оп |
| ли ниједну жељу оданде не жели. </p> <p>На уласку у порту је Ана застала.{S} Као на међи, на бо |
| врћући се главачке кроз ваздух. </p> <p>На веранди прште снажан, здрав, дуготрајан смеј девојке |
| га свештеник као дете благосиља.</p> <p>На последњем, главном важбању, ђакон је рђаво певао.{S} |
| кон је спуштао главу своју ниже.</p> <p>На уснама његовим стварала се, бујала је, једна реч.{S} |
| ајући велико и чудно дело божје.</p> <p>На свештеницима, који су воду опколили, видело се узбуђ |
| е, као да ће сад душу исплакати.</p> <p>На ту ларму је дотрчало мало Анино кученце , бело као с |
| ешла Ана са доктором Пашковићем.</p> <p>На постељи је лежао, црвен од ватре и мутних очију, адв |
| времена у себе зазидани аманет.</p> <p>На степеницама порте, на највишем ступњу , стојала је А |
| поклон толико колико други пут.</p> <p>На улици, једва, узнемиреност ђаконова је почела нестај |
| ладноћа је чисто гребла по лицу.</p> <p>На гробљу, није већ видела даље испред себе него на три |
| лавуљских недара излазе.{S} Чело јој се набере, зуби се зарију у усну, а прсти леве руке се ист |
| ст као да запушава уши, а чело би му се набирало тачно у пет линија и четири празнине. — Али со |
| /p> <p>— Не знам ни ја тачно, госпођо — набирао је Пашковић чело попреко, што је значило да му |
| е разабере.</p> <p>— Ана!</p> <p>Ана је набрала обрве, побледела, и коракнула да настави пут, н |
| дсећала на пролазност и смрт.{S} Жуто и набрчкано лице, шиљат нос, уска бледа уста, руке светит |
| сам на први покрет љубави требала одмах навалити камен растанка, камен вечитог ћутања и одрицањ |
| ња, уздисања и жртви. </p> <p>И онда су наваљивале на њу мисли: страшне, дрске, зле, крвожедне |
| са хорским појањем.{S} На Ану су почеле наваљивати живе, богате мисли о уметничком усавршењу цр |
| или с ума сишли.{S} Сузе почеше да јој наваљују у очи.{S} Тада јој је привукао пажњу ред жена |
| гу привела, хиљадама грешника на кајање навела, хиљадама намишљених нељубави у љубав преобратил |
| села игра раздрагала, и на шаљиве мисли навела.{S} Помислила је како би било кад би цео свет ст |
| никакву потребу да ту тајну разреши , и навикава се да је носи такву каква је, и смирује се.{S} |
| е, сиромах, већ и тамо, у резиденцији , навикао на чудан свој положај, да замењује човека који |
| оју према слузи Његовоме.</p> <p>Ана се навикла да у ту руку гледа као у саму себе.{S} Чиста, н |
| "108" /> <p>Ана се затим, кад су се већ навикли на то ћутање, кришом загледала у очи, косу и пл |
| а тога дошло.{S} По старој, злој својој навици, ја сам боље видео у вашу душу, него у своју.{S} |
| ћи право зашто, и приписујући ту појаву навици, прекинула је читање новина, скочила са столице, |
| хтало дисање.{S} После јој се одједаред навлажиле очи, и обузело ју неко меко и дубоко сажаљење |
| њи дан.{S} Али се одједаред небо почело навлачити, а дунуо је затим и свеж ветар, предсказајући |
| <p>Царство страсти!{S} Вртлог сласти! — наводила је у себи подругљиво. — И после мир.{S} Мир на |
| но лепа, сугестивна наша црквена музика навраћала је људе да воле и да заволе Бога.</p> <p>Глас |
| изаћи или куда ући.{S} Почео је затим и нагађати, скоро врачати, хоће ли бити одовуд или одонуд |
| у песак.{S} И онда је пљуснула крупна, нагла киша.{S} Једна тешка капља се разпљеснула на дево |
| шла раније од куће, да се сама, у миру, нагледа зеленилом окићене и травом засуте цркве.{S} Чек |
| ј летње врелине.{S} Застала је да је се нагледа, и заустила да нешто каже.{S} Кад одједаред, от |
| е њено место, и те цркве се ваљда никад нагледати неће.</p> <p>Гле, каква је дивна.{S} Скоро до |
| несени, своји, сами, топли и збуњени од наглих узбуђења кривице, плача, опраштања, љубоморе и с |
| p>Пашковић је, погледавши свога рођака, нагло пресекао реч, и своје аналитичарске пипке окренуо |
| овитом крају, где сунце брзо седа, мора нагло да скраћује обасјану стазицу своје шетње, тако и |
| .{S} Та је жеља, ваљда с тога што га је нагло обузимао сан, почела одједаред силно да расте.{S} |
| у.{S} То ју је дражило.{S} Дохватила је нагло грану, откинула пуну шаку бркова, и хитнула их да |
| Недићева.{S} Ана се после болести своје нагло и неочекивано опорављала.{S} Лице се заоблило, пл |
| кло, час би се разданило .{S} Облаци се нагло гонили око сунца, зеленило је страшљиво жаморило. |
| и коме се сад усудила доћи, разбојнички нагло и брутално, несрећа умирања , доћи да покупи стра |
| удима.{S} Груди њене се при тој помисли нагло подигле, и дуг један уздах је збиља замирисао руж |
| о јасно.{S} Талас снажне једне јасности нагло је однео маглу испред унутрашњих његових очију.{S |
| <pb n="147" /> завеси, још заљуљаној од наглог нечијег изласка , стојала је, мирно као нека сли |
| им тако бесмислено.{S} Две ствари су ме нагнале да га напишем.{S} Једно је брига да једва повра |
| рука вуненим пледом.{S} А монах Иринеј, нагнут над столом, писао је писмо.{S} Уједно је пазио и |
| .{S} Видео Ану, у познатом, мало напред нагнутом ставу, као да целим грудима дочекује, грли и п |
| елој својој кори, тресло се од смеја, и наговарало коприву да се попне на прсте, и да часом гол |
| али и са утиском тежине, који прати сва наговештења из живота душа наших.</p> <p>Ани је та непр |
| ав којој сам се дивио, и која је и мене нагонила да љубим ...</p> <p>— Ја волим, госпођице Ана! |
| е, где значи борбу двеју лепота, лепоте нагонске и лепоте уметничке ...{S} Драги мој Иринеје, т |
| S} То је сјајно.{S} Ви сте дивни.{S} За награду ћу вам сада одсвирати нешто своје.{S} Пазите до |
| авлији, међу живином, крај свога псета, над бледом јесењом травицом — ту се тешила и забављала. |
| жи, да очи и уста његова <pb n="133" /> над собом види.{S} Да се склоне строге божје очи, да ба |
| цркви што је Ану увек вукло к себи.{S} Над ниским старинским гвозденим вратима, која из олтара |
| што за њега ?{S} Да ли бисте га могли — над Иринејевим очима се наднеле обрве у грчевитом луку |
| е.{S} Крилата једна глорија је лепршала над свима главама.{S} Нико није ни помишљао да изађе.{S |
| као мрачни средњевековни тавничар бдила над њим да се не макне од молитве и олтара, док не умре |
| <p>Жалост је спустила црна своја крила над лепом кућом покојног адвоката Недића.{S} Помешана с |
| нејасностима, или се свршавала уздасима над слутњом о јасности . </p> <pb n="148" /> <p>Постоји |
| цркву кроз црвено окно великог прозора над <pb n="31" /> олтаром.{S} Огањ, диван и страшан, ка |
| је све што јој поручује, а то је срећа над срећама .{S} Ах, како се на разне начине може једно |
| S} Тај пламен у вама, то је луча победе над злошћу у мени!{S} Знак од Бога, који ми је стигао к |
| борбе, уметност развила заставу победе над животом.{S} Не волим ја живот толико колико свирку. |
| ко допала та пурпурна фантазија природе над једним још зимогрозним виноградом, и у маглици једн |
| увек, за време молитве, нађе око божје над собом.{S} Нашла га је и сад.{S} Али је око божје гл |
| је као пурпур над црнином својом.{S} Не над жалости својом, него над мантијом својом, црном као |
| женама, победу баш те победоносне жене над најлепшим божјим створењем на овој земљи.{S} Ја мис |
| в.{S} Победу вашу надамном, победу жене над женама, победу баш те победоносне жене над најлепши |
| а.{S} А љубав је сан двеју руку које се над Христовим крстом грле.</p> <p>Кућа очева се Ани учи |
| узбуђен, узео старчеву руку, и клео се над њом, свечано и радосно, да је срећан и пресрећан у |
| репрати се чинило као да тамо, у висини над солејом престаје оклоп зидова, да су они последњи л |
| орњеви као порасли, као на прсте успети над улицом по којој њихов ђакон хода.{S} Ђакон се засти |
| кује интиман разговор.{S} И затвара очи над Бог зна каквом визијом породичне среће. </p> <pb n= |
| S} И варао сам се да се само надвирујем над тај пехар, док сам, Бог зна откад већ, покорно очек |
| својом.{S} Не над жалости својом, него над мантијом својом, црном као његова, поноситом као и |
| скоро потпуно испружених мишица, високо над главом својом, а сасвим високо над главама осталих. |
| ом мумлавом, која се чује најпре високо над главом, па затим дубоко испод ногу.</p> <p>Нешто те |
| соко над главом својом, а сасвим високо над главама осталих.{S} Свечан и поносит, некима се чин |
| и, моћни, поносити Иринеј, тај господар над хиљадама људи — како је он сада удаљен, недостижно |
| себи подругљиво. — И после мир.{S} Мир над потрошеним човеком.{S} Који нема више лепота у себи |
| себи у очи.{S} Поцрвенела је као пурпур над црнином својом.{S} Не над жалости својом, него над |
| , у мир и сигурност.{S} И чула је шапат над главом.</p> <p>Доктор Пашковић.{S} Нервозни покрет |
| оји је, као божји шатор, стојао разапет над његовом главом.</p> <p>Дошавши кући, дуго је преврт |
| неним пледом.{S} А монах Иринеј, нагнут над столом, писао је писмо.{S} Уједно је пазио и на сам |
| руке.{S} Монах Иринеј, потресен, сагнут над Аном, осећао је нову, друкчију, силнију љубав према |
| и осећала је од тога неку силну надмоћ над свима људима.{S} Достојанство неко.{S} Живот њен да |
| тни обруч, и тако је ниско наднео главу над њега, да се Ана није усуђивала руку к себи повући.< |
| гордо — остаћу ја сам да дозидам цркву над пропашћу њеном ...{S} Јер ћу је волети и тада, јер |
| особито тонови црквене песме, испредају над њом неку врсту калуђерског вела.{S} И понекад је чи |
| <p>Изашла је на терасу, и села на клупу над којом се лелујала завеса од винове лозе.{S} Ветар ј |
| задатка.</p> <p>Промолила се одједаред нада.{S} Благородни цветић душе људске, који, под једни |
| , све је било само цвет и мирис, игра и нада, миран сан без снова, као у биљке.{S} Ни милостиве |
| н, сиромах богаташ, он се од вас помоћи нада.{S} Да ли ме разумете ?</p> <p>— Дабогме! — дошло |
| и он, ђакон Богородичине Цркве!{S} Опет нада.{S} Може бити, да ће пред заамвоном молитвом изаћи |
| овски пост.{S} Причесници .</p> <p>Опет нада.{S} Добар је Бог.{S} Чуо се тих, мио звук расклапа |
| та не боли, и који се добру и радостима надају.</p> <p>Утисци од Пашковићевих речи држали су Ан |
| зе нису текле.{S} Још је чекала, још се надала.{S} Међутим, Недић је одлазио, а Ана његова је в |
| кона по рамену. — Дакле имам ипак да се надам милом госту.{S} Само немој одвише много одуговлач |
| се, Ана, је ли то казна?{S} Ја се ипак надам да ми и сада, као и увек, само спасење може од ва |
| богат лепотом, здрављем, пријатељима и надама — он се тешко разболео, и пошао извесној смрти у |
| есностима, а који је увек тако сладак у надама и у чекању.</p> <p>Ана се враћала у живот.</p> < |
| опет да сам мртав у гробу, и анђели да надамном литургију служе.{S} Хвала и теби, од свега срц |
| ваш живот и вашу љубав.{S} Победу вашу надамном, победу жене над женама, победу баш те победон |
| да ли због саме одлуке, да ли од неког надања, умирио се.{S} Еванђеље је читао необично лепо.{ |
| раг . <pb n="100" /> Можда се с почетка надао да ћу се сам вратити онамо где сам био окружен љу |
| слика, Ана. </p> <p>Ђакон се томе није надао.{S} Као пљусак среће га је дочекало оно што је до |
| ознаник одмах затим опростио , ђакон се надао да ће је можда ипак стићи.{S} И стигао би је, да |
| аван излазио тон тога дана!{S} Ђакон се надао добру.{S} Али кад је најзад подигао очи, срце му |
| бичним, као кров неког заклона поврх ње надвијеним рукама, и с погледом бескрајне оданости.</p> |
| ше лепоте.{S} И варао сам се да се само надвирујем над тај пехар, док сам, Бог зна откад већ, п |
| ство среће, благодарности , блискости и наде.{S} И чинило јој се да ничега више и нема у цркви |
| ке светитељске, без пегице бледе, прсти надземаљски, као да се у врховима њиховим још мало задр |
| ца, због свечаног расположења, дошле су надземаљски меке, кроз мала, као рупе на фрули округла |
| н оних божјих искрица које плачем среће надимају груди, и од којих, после, у гласу одраслог чов |
| крила, и осећала је од тога неку силну надмоћ над свима људима.{S} Достојанство неко.{S} Живот |
| исте га могли — над Иринејевим очима се наднеле обрве у грчевитом луку — да ли сте га ма за час |
| дао у тај златни обруч, и тако је ниско наднео главу над њега, да се Ана није усуђивала руку к |
| и за њим, али је отишао са неком чудном надом да ће све добро бити.</p> <p>Да, то је био храм у |
| е ме!{S} Доста је! — полетео је к њој с надом на лицу.</p> <p>Али кад је опазио да Ана непомичн |
| јер би нерви његови, и без непосредног надражаја , почели да реагирају.{S} Чича би дрмусао гла |
| тешко болестан.{S} Али, не треба губити наду.{S} Серум је на време убризган. </p> <pb n="202" / |
| p> <p>Али одједаред се смирио.{S} Нешто надчовечански јако га је уздржало.{S} Пређашњи буктави |
| је имала моћ да увек, за време молитве, нађе око божје над собом.{S} Нашла га је и сад.{S} Али |
| стрепило да је не види.{S} Стрепило да нађе тамо поглед који га тражи, и стрепило од погледа к |
| је добро, даје ономе кога воли што пре нађе; а кад му је тешко на срцу, онда се јада да је дру |
| н у томе да се њему, већ мртвом, поново нађе место у свету.{S} Добар и милостив је хтео бити св |
| и тражим нови пут, и одједаред се опет нађем на тачци са које сам пошао.{S} То није добро.{S} |
| ој поток. </p> <p>Ана и монах Иринеј се нађоше у тесном загрљају.{S} У загрљају страсти, у прво |
| о опазио и разумео, и вратио руку мирно назад.{S} Тада му је она сама додала стварчицу, и обоје |
| е нећемо излазити на гроб.{S} И мама је назебла, и ако јој не буде боље, одгодићемо.{S} Само — |
| есрећни музичар оставио да ма ко покуша назидати и створити његово дело.{S} Музичко дело је дак |
| води некуда из живота.</p> <p>Са таквим назорима, госпођица Недићева је, наравно, важила у свом |
| } Али јој се ђакон ипак чинио тако мило наиван.{S} Као оно једаред <pb n="101" /> — она се поче |
| је из ђакона најзад просто решење, чију наивност је, наравно, само владика опазио , и која га ј |
| скупити.{S} Морали сте запазити, кадгод наиђе на финију појаву, узбуђен је у својим рефератима. |
| , <hi>исполаети деспота</hi>, сваки пут наизменично са одраслима и децом. </p> <p>Све то дисцип |
| н и вечит тон, ма да <pb n="216" /> је, наизменце, и певао у песми и јецао у плачу. </p> <p>Ана |
| нога што души не да да се смути.</p> <p>Наилазила је на Ану врста екстатичних музичких момената |
| светских уживања.{S} Музички заноси су наилазили на њу све чешћи и све јачи.{S} Понекад јој се |
| <p>После тога виђења на Ану је почешће наилазио неки немир.{S} Пред вече, кад сврши посао. и м |
| је име, сиромаха, често скупо стало.{S} Наиме, кад чујем да жена љутитим гласом виче:{S} Јово! |
| оста чести у вароши.{S} Ана Недићева је наиме веома интересовала своје суграђане, а помало их ј |
| г поста. </p> <p>Госпођици Недићевој је наиме одједаред дошло неко дубоко разумевање за та тиха |
| е вршила с лакоћом забаве.{S} Радило се наиме о томе, да при крстовданском водоосвећењу и на Бо |
| еј, или је нека болест која прети да ће наићи.</p> <p>Једне вечери искрсе пред њу неочекивано п |
| /p> <p>У соби за примање, ђакон је прво наишао на Ану, и сада, први пут, они су се руковали сло |
| дакле и мени калуђерска борба. 1</p> <p>Наишао је ђакон, и дубоко се поклонио.{S} Недић и његов |
| ам недостајало снаге у борби ?{S} Је ли наишла на вас болесна чежња за својом сопственом несрећ |
| на, која је на крилима својим осећала и најблеђу сенку, трзала се, тражила је непријатеља који |
| да је баш он онај који је цркви и Богу најближи и најмилији.{S} Нека врста пријатне завидљивос |
| запитао: шта треба да буде највеселији, најбогатији и у све заљубљени човек?{S} Треба да буде к |
| раном заједно падне у несвест.{S} А два најбоља тенористе гледају се као два на тучу готова пет |
| го после из ложе.{S} Дивоте живота виде најбоље они који напољу стоје. </p> <pb n="43" /> </div |
| Ја сам ваша, и у вама, свим оним што је најбоље у мени.{S} А можете и зато, што је мој отац, пр |
| је и девојци у свету и свету од девојке најбоље онда кад се девојка на време уда.</p> <p>Није т |
| се враћала цркви.</p> <p>Црква ме теши најбоље од свега.{S} Црква је место где се сасвим истов |
| {S} И који је прави?{S} А њу бих хтео у најбољи свој живот да унесем .{S} У снагу живота свога. |
| диферентно гледа створење које је волео најбољим делом себе, које је узвишавао до престола лепо |
| акона, и да способности његове оцени по најбољим њиховим ефектима .{S} То је долазило постепено |
| дана се онда запитао: шта треба да буде највеселији, најбогатији и у све заљубљени човек?{S} Тр |
| } Која је такође врста калуђера.</p> <p>Највећа храброст је ове мисли ђаконове пратила у вече.{ |
| шест дана свирала је Ана хаос, и то на највеће задовољство.{S} Али ни то није било доста.{S} Ј |
| ро трагичан тренутак.{S} Јаз неки усред највеће хармоније.{S} Старац дрхће од нечега што не зна |
| у поноре туге, просуле се и отишле све највеће милости овога света !{S} Где су Христове милост |
| ј шаци те руке себично крила оно што је највеће благо у њој.{S} А од онога часа, та се рука хри |
| је био начин прве Анине разоноде после највеће жалости.{S} Ништа величанствено, апстрактно, ум |
| ора, мислили да ће им такав реванш бити највеће задовољство живота.{S} Друкчије је испало.{S} Н |
| ски поглед, испунили су Ану блаженством највеће милоште.{S} А од милоште ју је још више усрећав |
| , светао простор, општа нека кућа и дом највеће љубави.{S} Ту своју шетњу по порти је највише в |
| или , како ћете вас двоје проћи кроз то највеће искушење живота човечјег!{S} Како ћете проћи, а |
| ма.{S} А сада, усред ове несреће, усред највећега јада, када би требао да сам више камен него ш |
| пог витког тела. </p> <pb n="134" /> <p>Највећи сликар портрета — смешила се Ана с поносом у се |
| S} Јер то не вреди, не вреди никоме, ни највећима не вреди.{S} Откуј Прометеја са стене, и он ћ |
| и у реду пре него што гост изађе.{S} У највећој тишини се обављао посао.{S} Собарица није испу |
| болесна деца моја деца, и да бих ја са највећом готовошћу све смрти из њихових малих гушица уд |
| вној срећи.{S} Неко је развијао тему да највећу срећу у љубави доживљују несрећно заљубљени.{S} |
| усту, дебелу своју косу, Ана је осећала највећу, најчистију милост овога света.{S} А рука ђакон |
| ничега више.{S} Бог ми је њу послао као највећу милост своју, и као виши захтев један који ће м |
| и у себи нову, још неупотребљену, а баш највећу своју снагу, која ће одједаред изменити живот, |
| /p> <p>„А да ли је право да се милости, највише моћи душине, толика множина баца у јад и чемер |
| ањир да се сети, и онда је одговорио да највише воли бело месо.{S} Напослетку, Мајински је млад |
| ини да је и Богу жао ђакона.{S} Јер Бог највише воли те најмлађе и најсмерније слуге олтара.{S} |
| е љубави.{S} Ту своју шетњу по порти је највише волео рано у зору, пре јутрења.{S} Неке нарочит |
| изитну вишу музику, а од вокалне музике највише волела црквену. </p> <p>Последње године је била |
| ш кључаоница.{S} Јер се кроз кључаоницу највише види.</p> <p>— Штета само што су у торби ноте, |
| аманет.</p> <p>На степеницама порте, на највишем ступњу , стојала је Ана.{S} Окружена са свих с |
| е Ани погледом једним у коме је блистао највиши ентузиазам.{S} То немо виђење је тако бескрајно |
| иком сад треба престати, то ником ни из најдаље даљине није долазило на ум.{S} Сви су заборавил |
| сају, у два лопова који краду и отимају најдрагоценије, и остављају за собом сиротињу, очај и п |
| сећала је да се у њему кренуло нешто из најдубљих дубина Видела је да му очи постају све веће и |
| х граница свести наше. <pb n="218" /> У најдуховенственијим творевинама духа нашег .{S} Нераздв |
| час лабаво упушта кануру.{S} Али ју је наједанпут, од вртења конца, заболела глава, и она је з |
| ше при том, али тако тужно.{S} Ану обли наједанпут нешто врело.{S} Осетила је како неизмерно ду |
| обом сиротињу, очај и празнину .</p> <p>Наједанпут, Иринејева дрхтава и расцветана уста су упал |
| право забавно замишљеној сцени обратили наједаред целу и најозбиљнију своју пажњу.{S} Музички о |
| узмем — копкао је Ану неки несташлук да наједи Мајинског.{S} Али се необично изненадила кад је |
| је као прекаљени челик, тврд и вечит у најжешћој ватри.</p> <p>— А ако она размонаши душу свој |
| а .</p> <p>Недићка је, сирота, од чуда, најзад почела да се смеје.</p> <p>— Мени се не допада, |
| ти, и хтела звонити по девојку, кад је, најзад, Ана ушла.</p> <p>Необично намештене косе, сасви |
| инство њено с црквом и олтаром , то је, најзад, Бог!</p> <p>Ана осети страх од Бога.{S} Страх о |
| је добро.{S} Од зеленог дрвета остане, најзад, тамо високо горе, фини прозирни облачак дима.</ |
| победити и побеђују срце.{S} Стога се, најзад, живот и срце и уклањају испред њих, и човек, та |
| ли су га очај Недићкин и туга Анина, и, најзад, у часовима, кад је доспевао да и на себе мисли, |
| ели, и од оног што она може поднети, и, најзад, више и од оног што сме бити.{S} Ана је, кроз св |
| сакривања до лагања је један корак, и, најзад, ћутање само није друго до лагање. </p> <p>— Што |
| постеље пуни блажених снова.{S} Трећи, најзад, којима се сав живот сабио у један тренутак неиз |
| који је у задње време радио.{S} Трећи, најзад: као оно што човек, у брдовитом крају, где сунце |
| а толико делова и разбијао , и излазио, најзад, нехармонично многострук , и предеран посред сво |
| има куће <pb n="6" /> Недића, трећи су, најзад, упирали прстом у доктора Стојковића и његов чуд |
| јавити писмом, а ви, докторе, вама ... најзад, да буде право, вама ћу такође написати писмо.</ |
| музика њена, идеје њене, <pb n="143" /> најзад очи, саме очи њене говоре о чедности срца једног |
| xml:lang="it">una corda</foreign></hi> најзад не стиша у један таван, једноставан зачетак мело |
| о овај свет у кожну лопту ушивен ...{S} Најзад, све ће бити јасно кад дође после подне.</p> <p> |
| им својим, и буде несрећна без њега.{S} Најзад је молила од Бога да све те, и трагичне и блажен |
| ивоту, чију легенду нико још не зна.{S} Најзад ју је пожелео. </p> <p>Тешко му је било оставити |
| а му је дошла слабо речита и празна.{S} Најзад, ако Бог одиста види сва људска лица, испегана з |
| се смеј и кефкање раздраженог псета.{S} Најзад је ружа, сва рашчерупана , лежала у снегу, а пре |
| је све у реду за дочек милога госта.{S} Најзад се завукла у своју собу, и седела тамо мирна, ма |
| ка су молили и опомињали.{S} Узалуд.{S} Најзад је домаћица, већ у очајању, и пред самим епископ |
| никако није знао куда треба да пође.{S} Најзад је угледао торњеве цркве и пошао у порту.</p> <p |
| гроздове иња да повеша веће и беље.{S} Најзад је растерао и облаке.{S} Али онда, поплашен од в |
| ва сталан ветар, разболели бисте се.{S} Најзад, шта хоћете, пратили сте нас прошле суботе, сутр |
| амо анђели.{S} И замислио се шта ће.{S} Најзад је узео пуну руку свежег горског <pb n="46" /> в |
| по три у реду.{S} Појци и богомољци.{S} Најзад, густа вијугава павта пољског споменка.{S} Народ |
| дан по један део вароши је нестајао.{S} Најзад се видели само још бели торњеви Богородичине Црк |
| омљеном ногом тешко вукла по шљунку.{S} Најзад се забавила, гледајући како куварица мота памук |
| ичарства, али још увек потпуно тачно. — Најзад је дакле дошла природа да потражи своје.{S} И ка |
| "178" /> и јести док га не поједе.{S} А најзад је почео очајавати, јер, све оно што је у храбро |
| p> <p>Бог се смиловао.{S} Ана је, једва најзад, заспала мирним сном.{S} И сневала је да види <p |
| ги пут ћу доћи! — кликнуло је из ђакона најзад просто решење, чију наивност је, наравно, само в |
| ила.{S} Живот Анин се тако сузио, да је најзад постао просто пратилац једног превлађујућег осећ |
| кад јој није било доста.{S} Тако, да је најзад дошла до уверења да музика у души њеној живи као |
| неко време упорно одржавао.{S} А кад је најзад остао без ослонца, он је, губећи се у једном обл |
| утке, кад није знала где је, али кад је најзад ипак дошао.{S} Дошао, у задњи час, да је умири.{ |
| {S} Ђакон се надао добру.{S} Али кад је најзад подигао очи, срце му је почело ударати ситно и у |
| звижну.{S} Пас је прво оклевао, али је најзад пришао.{S} И добио колача и јаја.{S} Зато је пос |
| а иде у стопу за њим.</p> <p>Одлучио је најзад да ће после подне прошетати , проћи крај куће го |
| су стигли преко пута цркве, Пашковић је најзад пресекао мучни чвор.</p> <p>— Дакле, случај је д |
| е. </p> <pb n="158" /> <p>Село се дакле најзад за сто.{S} Почело се јести.{S} Али је сав живот |
| од тих мисли, даље и даље, и сакрила се најзад, иза тешке завесе, у дубину прозора, у што више |
| екала је да се то срце смири.{S} Кад се најзад смирило, Ана је својом руком скинула руку са тем |
| инеј загледао у земљу.</p> <p>Очи им се најзад састадоше у једном ретко срдачном погледу.{S} У |
| ове мисли и његове очи.</p> <p>Ђакон се најзад упитао: чије је то место.{S} И одједаред, пред њ |
| <p>— Лаку ноћ, Иринеје! — зауставио се најзад владика. — И Бог нека ти је у помоћи данас и уве |
| епшава, воли га кроза све то, и зато се најзад даје победити и разоружати од духа, и онда, пока |
| и и размишљати, увиђати и сламати се, и најзад опет заплакати, али плачем неосушним разумне, у |
| ељом да виче, да удара и зло да чини, и најзад да себе уништи, да се згази, да се у прах смрви. |
| неко путовање пође.{S} Ишао је, ишао, и најзад, далеко у пољу, сео на сунцем угрејани камен, ко |
| не Цркве.{S} Кад је свршила свој део, и најзад се суочила с олтаром, видела је да је тамо топло |
| S} И онда је био још милостивији .{S} И најзад је том свемилостивом љубављу тако испунио душу, |
| долази сажаљење, и за њим милост .{S} И најзад превлађује чар лепоте, и јако са слабим се сједи |
| ош и не хода, а камо ли оно друго.{S} И најзад, два три велика, света, религиозна акорда: покри |
| и оног сусрета на степеницама.</p> <p>И најзад се питао: откуда и зашто све то?</p> <p>Извесно |
| тако мило и пријатељски, да је одбивени најзад сав очаран што је пропао.</p> <p>— Не, не, одвиш |
| рукама — мислио је усхићено , изашавши најзад из ходника.</p> <p>Пролазећи кроз авлију, опазио |
| о свирати и певати ? — запитао је ђакон најзад.{S} Тако умиљато , да се Ана охрабрила.</p> <p>— |
| уздужној и на попречној стази остали су најзад Ана и ђакон сами.{S} Њих двоје нису показивали н |
| ма душа једног великог уметника.</p> <p>Најзад, како и не би било лепо оно, што садржи моменат, |
| ла врата, излазио би на њих пас.</p> <p>Најзад, ђакону је упала у очи једна кућа, која му у ств |
| урбано се почела облачити за излазак, и најкраћим путем је похитала на службу.</p> <p>Стигла је |
| Иринеја главом и руком, и скренула онда најкраћом стазицом ка излазу.</p> <p>— Госпођице Ана, ј |
| и да то раде некако брижно и жалостиво, Најлепша молитва му је дошла слабо речита и празна.{S} |
| а образ свој на мртво плеће Исусово.{S} Најлепша њена љубав је пала на Велики Петак.</p> <p>Каж |
| коју су све очи гледале, а коју су два најлепша ока из олтара храбрила и миловала. </p> <p>— Ч |
| а на њеном месту је засјао спектар, као најлепша дуга.</p> <p>Ану је ова мила, весела игра разд |
| вођа је био нервозан , молио је како је најлепше знао, и напослетку је отишао.{S} Ана се збунил |
| о лепо.{S} Пехар један, који чува тајну најлепше лепоте.{S} И варао сам се да се само надвирује |
| наест Еванђеља на Велики Четвртак роман најлепшег човечјег живота ...{S} Као да носи олтар у се |
| је с њим на најсветијем месту храма и у најлепшем тренутку молитве!</p> <p>Чинило јој се да би |
| а њега драж и лепоту доклегод је жив, а најлепши делови тога живота постају му равнодушне олупи |
| Уверавам те, овај данашњи дан је можда најлепши дан целог мога живота.{S} Овако стар и трошан, |
| ама, победу баш те победоносне жене над најлепшим божјим створењем на овој земљи.{S} Ја мислим |
| па.{S} Зидана је била по узору једне од најлепших наших средњевековних задужбина, и имала одист |
| ило, као увек, пуно разних откривења из најлепших области уметничке маште. <hi>Достојно</hi> је |
| ви лепота и жива црква! ...{S} Ја волим најлепшом <pb n="171" /> љубављу на свету!{S} Благослов |
| а.{S} Монах, од свих људи на свету, има најлепшу борбу.{S} И ако је уметник , може постати најс |
| ту досада није било много важно, а жена најмање, гле како он сад к небу подигнутих очију и на с |
| е дуга, а он никада не стигне да је бар најмање види.{S} Мора бити да сврће за угао у споредну |
| е.{S} Вукло ју је да прође.{S} Та то је најмилије њено место, и те цркве се ваљда никад нагледа |
| то стари владика, као дете, игра своје најмилије игре: да кобајаги није епископ, и да кобајаги |
| ежба с певачима своју композицију своје најмилије молитве:{S} Оче наш.{S} А с друге стране опет |
| љато загледала у леву своју руку, као у најмилијег пријатеља свога.</p> <p>Па и кад би тај доди |
| он онај који је цркви и Богу најближи и најмилији.{S} Нека врста пријатне завидљивости јој прођ |
| гу — јер, то ће бити, у неку руку, смрт најмилијој мојој песми. </p> <pb n="110" /> <p>— Ја вас |
| p> <p>Ђакон је извадио дневник, и читао најмилију своју песмицу:</p> <p>„Из облака те знам само |
| жао ђакона.{S} Јер Бог највише воли те најмлађе и најсмерније слуге олтара.{S} Оне, који му са |
| усне.</p> <p>— Болесно је најстарије и најмлађе дете.{S} Најмлађи дечко има лакше обољење, а с |
| лесно је најстарије и најмлађе дете.{S} Најмлађи дечко има лакше обољење, а старији, жао ми је |
| ад, имала ведру једну свест, којом је и најнезнатије детаље свога живота улепшавала, грејала и |
| ишљеној сцени обратили наједаред целу и најозбиљнију своју пажњу.{S} Музички образовани сви, од |
| свршава потмулом мумлавом, која се чује најпре високо над главом, па затим дубоко испод ногу.</ |
| би се у некој кући исцрпео разговор око најпречих домаћих потреба, долазило би на ред питање: а |
| е враћали.{S} Осећали су да би свака, и најпростија реч, била слађа од меда, али су осећали да |
| .{S} А кад га је једна дама упитала шта најрадије једе од пилета, он је тек морао погледати у т |
| Живот, дакле, који је у најстрашнијим и најружнијим околностима имао да опстане и да се сачува. |
| ши својој носи у цркву, она је с њим на најсветијем месту храма и у најлепшем тренутку молитве! |
| ровној заједљивости Хамлета, има га и у најсветијој песми, јер, иако је зачета негде међу звезд |
| и добро.{S} Мало <pb n="14" /> после, у најсвечанијем моменту службе, Ани је дошло као да види |
| вачима, и високи њихов прота, коме је и најсвечанији фелон кратак, и изгледа у њему као кад се |
| службу.</p> <p>Стигла је пред један од најсвечанијих тренутака.{S} Ушла је у цркву баш пред чи |
| , или стварно осећа ту малу, топлу, али најслађу човекову срећу, ону с којом се човек затвара у |
| рбу.{S} И ако је уметник , може постати најслободније и најсрећније створење.{S} С тога ваљда и |
| .{S} Јер Бог највише воли те најмлађе и најсмерније слуге олтара.{S} Оне, који му само с песмом |
| уметник , може постати најслободније и најсрећније створење.{S} С тога ваљда и има тако много |
| покупи страшну ону порезу живота коју и најсрећнији човек даје у скрушености , без достојанства |
| рхтале су јој усне.</p> <p>— Болесно је најстарије и најмлађе дете.{S} Најмлађи дечко има лакше |
| сва тројица.{S} Можда само њен љубимац, најстарији, Бошко, озбиљан, паметан дечко, који са свој |
| ктор.{S} Смем ли вас запитати, да ли је најстарији дечак у овој кући болестан?{S} То је мој мал |
| вима вијали.{S} Живот, дакле, који је у најстрашнијим и најружнијим околностима имао да опстане |
| ња , али која не дира најфиније живце и најтање нити душе човјечје.{S} Не тако.{S} Него једну р |
| на колена баце, који имају моћ да и из најтврђе охолости сузу исцеде.</p> <p>Слушајући, после |
| тарост, па још и самоћа, то је од свега најтеже.{S} Не мислим баш на ону самоћу, кад човек сам |
| женин не иде више од артизма.{S} Да је најтоплија жена само артист један, који непрестано вибр |
| <p>Ту, испред ње, остварио се један од најтоплијих њених снова: да у цркви служе само они људи |
| алство ? ! ...</p> <p>Ана је пробледела најужаснијим стидом, скаменила се, и мирно, као самртну |
| е говорити о монашком миру.{S} Мир није најузвишеније стање душе.{S} И заблуда би била кад бих |
| и чист од сваке анализе.{S} Доктори се најучтивије нуткали и нећкали око празне столице монаха |
| ој је одједаред јасна, усхићавале су је најфантастичније идеје црквених и духовних представа и |
| ј се грца од уживања , али која не дира најфиније живце и најтање нити душе човјечје.{S} Не так |
| ла онај једноставни завршни мотив можда најхуманијег Бетовеновог дела.{S} Као да и она, баш у т |
| је две године дана придворни ђакон код најцеремониознијег нашег владике, и владика га је чувао |
| елу своју косу, Ана је осећала највећу, најчистију милост овога света.{S} А рука ђаконова је ос |
| Недићеву силан утицај.{S} Страстна њена наклоност ка музици, ка музичкој помпи, још се удубила, |
| и баш околишно питање кренуло докторову наклоност ка анализи , и да треба сасвим просто запитат |
| ож иду пред суд лекара, да и ти људи не налазе друго, искреније и топлије питање, него понављај |
| која из олтара воде непосредно у порту, налазила се, у зиду, слика једна, којој нико није знао |
| инио такав предлог.{S} Напротив, сви су налазили да би то било и одвише напорно за певаче, а да |
| ироким, оштрим својим кљуном.{S} Ана се наљутила, дохватила однекуд штап, и ударила патку.{S} А |
| принципа не иде.</p> <p>Ђакон се толико наљутио, да је чисто осетио потребу да се освети.{S} И |
| крај гробова, и с гробовима заједно, да нам буде лако одрећи се свега земаљскога ...</p> <p>Одј |
| ам — говорила је мало са устезањем — да нам понекад дођете.{S} Али, истину да признам, не могу |
| сабласти, из других светова, долазе да нам кажу да је све у човеку лешина ...</p> <p>Али, ето, |
| његове узвишене науке.{S} Осетила је да нам се кроз стихире тих богослужења говори: како се све |
| с почиње компликовати са шарлахом, и да нам помор прети.{S} Тамо, у петој шестој кући до вас, у |
| лом свету.</p> <p>Да, завет његов, који нам је у данима среће био срећа, који нас је водио лепо |
| урби и приближавању повратка вашег који нам већ иде.{S} Сиромах стари владика!{S} Онога тренутк |
| у задње време и опао.</p> <p>— Променио нам се овај наш Пашко.</p> <p>— Јест, Бога ми, нешто је |
| .{S} Ви сте на путу вашој цркви, мени и нама.{S} Деца и иконе вас чекају, и тужни су.{S} Мајка |
| и шта све она може дати, и крио ју је с нама заједно.</p> <p>— И Пашковић се тако понаша.{S} Ме |
| суботе није од пола пута био и Иринеј с нама?{S} Нека и он онда</p> <p> <pb n="223" /> остане с |
| , јад и <pb n="255" /> жртва.{S} А међу нама остаје лепа и чиста монашка наша љубав! — Ана је г |
| .{S} Је л' те да је ова љубав зато међу нама да будемо бољи, је л' те?</p> <p>Ана је подигла св |
| у у груди као мач.{S} Проливена вода се намах смрзавала. </p> <pb n="224" /> <p>Ана је већ око |
| и песма се таласа, снажна, рајска, небу намењена, од Бога слушана.{S} Танка, воштана она рука к |
| т за оно што је нашао, никаква нарочита намера или одлука због оног што је нашао.</p> <p>— А мо |
| </p> <p>Недићу ни из далека није било у намери да проблеме поставља и етичке мотиве оцењује .{S |
| Други пут опет, баш уочи Духова, она је намерно пошла раније од куће, да се сама, у миру, нагле |
| жда је то учинила случајно ?{S} Можда и намерно, али тражећи у њему свештеника, калуђера, који |
| х певача.{S} Пошао им је у сусрет.{S} С намером да, заобилазно, наравно, сазна од њих шта је са |
| је краљевски залогај натраг у тањир, и наместио нож и виљушку у знак да је с јелом готов.</p> |
| нате каква је, одмах ће почети плакати, наместиће вам кревет, и добићете лек од седам трава.{S} |
| јој никада раније није долазило на ум, наметало се сада са неком судбоносном важношћу.{S} Доби |
| .{S} Осетио је старост.{S} Препознао је намештај око себе.{S} И видео је Иринеја који му је зад |
| а њихове куће, у свакој ситници њиховог намештаја, у последњој пребивеној играчци детињства њен |
| него што проври.</p> <p>Самовар је био намештен, као и пре, на засебном мермерном столићу, и ч |
| д је, најзад, Ана ушла.</p> <p>Необично намештене косе, сасвим мирног лица, и тамних сенки око |
| ама грешника на кајање навела, хиљадама намишљених нељубави у љубав преобратила.</p> <p>Ђакону |
| подићи са столице скоком, као увређена, намрштена и срдито бледа, и поћи некуда као на јуриш, и |
| аци сунца нашли су је насмејаних уста и намрштена чела. </p> <p>Није се међутим заправо одмарал |
| n="73" /> <p>грани јабуке, а Ана, лако намрштена, настави да корача.</p> <p>Недић је, на начин |
| у исти мах, изгледао је као какав лепи намучени анђео.</p> <p>— Прочитај ми сада Анино писмо.{ |
| како је природа Ану после болести чисто наново створила, <pb n="75" /> и у изобиљу јој дала и о |
| суве гранчице дрвета, разбарушио мирне наносе снега, и кидао мале гроздове иња да повеша веће |
| о бело небо, за које се не зна да ли је наоблачено или је ведро.</p> <p>У соби за примање, ђако |
| реокупирано, мерећи ђакона сасвим слабо наоружаним погледом.</p> <p>— Је ли тежак случај ? — до |
| .{S} А ако си много узнемирен, додај ми наочаре да га сам прочитам. </p> <pb n="172" /> <p>Ђако |
| , са пернатом огрлицом око врата, и пун наоштрених боца.{S} Затим, крупне, охоле татуле, као ви |
| леђа као виолина , разглављених шака и напетог гркљана, који је баш Ани волео да говори, како |
| колико пута, њој се и сада чинило да се напила среће за цео живот, и да ништа више не жели и не |
| , прво се мора и с Аном разговарати.{S} Написавши јој онда оно писмо, он је и нехотице ту ствар |
| ер, иако је зачета негде међу звездама, написана је на земљи“. </p> <p>„Дух и тело.{S} Како је |
| {S} Како ме је заболело то што сам сада написао.{S} У часу кад о њој мислим.{S} Осећам да је не |
| то један исти део душе из кога је ђакон написао ово писмо сада, и метнуо јој у руку онолику наф |
| је сам.{S} Живот је тако тежак.</p> <p>Написао сам нешто што не осећам.{S} Мени је живот лак и |
| . најзад, да буде право, вама ћу такође написати писмо.</p> <p>— У коме ћу добити лек од седам |
| лено.{S} Две ствари су ме нагнале да га напишем.{S} Једно је брига да једва повраћено здравље н |
| n="174" /> <p>Има, је л' те да има?{S} Напишите да има, исповедите да има, обећајте да ћете до |
| ије гасила.</p> <p>Недићку је та жалост напола убила, и јасно је било да се стара, болешљива же |
| господин Мајински треба часом да изађе напоље , јер га неко тражи.{S} Мајински се извинио .{S} |
| да су они последњи луци кубета извијени напоље, у сусрет небу и бескрајности, и да горњи део ик |
| тем, пољем.{S} Опазила је као да се ту, напољу, магла згушњава .{S} И снег је био друкчији.{S} |
| са молитве.{S} Свет се већ разишао.{S} Напољу се међутим опет саставили облаци, небо је изглед |
| .{S} Хладно је, а већ сте Бог зна откад напољу.{S} Ветар вам је изударао образе.{S} То вас сигу |
| ље на грлу детињем.{S} Крв.{S} Мајка је напољу и не види крв.{S} Не види да нож пролази кроз хр |
| {S} Дивоте живота виде најбоље они који напољу стоје. </p> <pb n="43" /> </div> <div type="chap |
| свршетак.{S} У таком случају би сачекао напољу Ану и Иринеја, ишао с њима, разговарајући, до пр |
| , збиља је охоло игноровала све оно што напољу стоји.</p> <p>Монах Иринеј је завидео чипканој з |
| ц , болешљив и слаб, не плаши се путних напора, и хоће да дође.{S} Новине су већ донеле и све д |
| љубоморан на њу. </p> <p>Ана је тешки и напорни свој посао радила како га нико не би радио.{S} |
| сви су налазили да би то било и одвише напорно за певаче, а да поготову не би имало смисла муч |
| ила двадесет шести дан рођења, људи су, напослетку, решили , како који, или да има одвише проре |
| нца, зеленило је страшљиво жаморило.{S} Напослетку се све стишало.{S} Ветар стао, опржено лишће |
| одговорио да највише воли бело месо.{S} Напослетку, Мајински је млад човек, опраштало му се.{S} |
| ш приближио .{S} Шум је још стихнуо.{S} Напослетку је био тако тих, да кандилце не би од њега з |
| зан , молио је како је најлепше знао, и напослетку је отишао.{S} Ана се збунила.{S} Бојала се д |
| да госта с Недићевог рођен дана.</p> <p>Напослетку се Ана ипак морала кренути кући.{S} Поседела |
| Добијало склоп, целину и живот.</p> <p>Напослетку, Ана је узела перо у руке и почела да бележи |
| ена љутитим гласом виче:{S} Јово! ја се направим одсутан , и не изађем.{S} А он, јадник, дотрчи |
| и поцрвенео , па чак и како је Мајински направио гримасу , да сем једнога Бога никоје анђеле и |
| — Ана се уозбиљила, и, сабирајући врло напрегнуто мисли, гледала је предасе тако окомито, да у |
| љив ред ливадског цвећа, као литија.{S} Напред, жандарски <pb n="83" /> круто и важно, израстао |
| а тајна и сва светиња његова помакла се напред, до амвона, пред којим је стајала бачва воде, че |
| обузео немир.{S} Дошло јој је да потрчи напред.{S} Да се приближи оним подигнутим рукама.{S} Да |
| у собу.{S} Видео Ану, у познатом, мало напред нагнутом ставу, као да целим грудима дочекује, г |
| ала од својих инструмената.{S} Ствар је напредовала.{S} Са доста муке, али и са очигледним успе |
| полагао у њене руке.{S} Све је одлично напредовало, а деца су до усхићења доводила и Ану и све |
| едном <pb n="193" /> месту мучи, кида и напреже.{S} И усред тих мука гледа мајку, и мене, несре |
| имитује, и гушио се после сваког таквог напрезања као да камење гута.{S} По трећи пут се онда ч |
| ист и пун заветрине као соба.{S} Црква, напротив, била је мрачна, без иједног упаљеног кандила, |
| о им је страх.{S} Ани <pb n="18" /> је, напротив, онако витак, млад и зелен, изгледао као стабљ |
| астанка увек закаснио на ручак; Ана је, напротив, журила кући, и говорила мајци да тога дана ос |
| још једаред прочиташ?</p> <p>Ђакона је, напротив, свега облила безазлена радост и благодарност. |
| га тога што знате?</p> <p>Пашковићу је, напротив, било лако као да је на крилима.</p> <p>— Не б |
| м далеко стоје од горњег случаја, који, напротив, са целим срцем улазе у несрећу болесника, кој |
| р између ње и монаха Иринеја.{S} Затим, напротив, хтела је да сав тај простор, па и сама Богоро |
| , али далеко од тога да буде празна.{S} Напротив, у њој је сад хујао онај јучерашњи олуј.{S} Од |
| Иринеј се није више сећао тога сна.{S} Напротив, био је целога дана необично озбиљан.{S} А о А |
| постизавање великог, сунчаног мира.{S} Напротив, осећа немир.{S} Уосталом, то што у души његов |
| ону пијаност што све у човеку гута.{S} Напротив, она је у срећи, више но икад, имала ведру јед |
| такву жељу или чинио такав предлог.{S} Напротив, сви су налазили да би то било и одвише напорн |
| ло, онога дана, између доктора и ње.{S} Напротив, ни споменула није да је уопште <pb n="230" /> |
| а величанствено, апстрактно, уметно.{S} Напротив.{S} У стражњој авлији, међу живином, крај свог |
| о трагична као што се мени чини.{S} Баш напротив, могла је госпођици Недићевој доћи идеја — али |
| чима и ушима мисли.</p> <p>Анине очи се напунише сузама.{S} А кроз сузе јој се привиде Богороди |
| звесној смрти у сусрет.{S} Лекари су га напустили , својта га је жртвовала, живот га је избриса |
| једног монаха.</p> <p>— Ана, тебе канда напушта слух — шалио би се Недић. — Двапута те већ једн |
| .{S} И до краја службе ђакона више није напуштала мисао о том празном месту.</p> <p>При изласку |
| ог дечјег темперамента и неке припросте нарави .{S} Чинио је понекад утисак чаробности.{S} Деца |
| према монаху Иринеју, али да га је она, наравно, исмејала, и да се на том свршило.{S} Ана је пр |
| иће је!{S} Пошто претходно изведе цара, наравно! — гушила се Ана од смеја. — До виђења, царе, п |
| таквим назорима, госпођица Недићева је, наравно, важила у своме месту као врло интересантна лич |
| монички ред сложити и увежбати, био је, наравно, огроман <pb n="97" /> посао.{S} Тим пре што је |
| најзад просто решење, чију наивност је, наравно, само владика опазио , и која га је у срце дира |
| очека, службе и појања. </p> <p>Очи се, наравно, упирале у Ану и ђакона.{S} Као у два питомца, |
| томе и јесте сва тешкоћа.{S} Иринеј се, наравно, не плаши, и једнако ме моли да га поведем, али |
| воје.{S} Пазите добро.{S} То неће бити, наравно, ништа музички велико, али то је велики бол.{S} |
| зболела од тифуса.</p> <p>Ђакон Иринеј, наравно, није о свему томе ништа слутио.{S} Те недеље, |
| у сусрет.{S} С намером да, заобилазно, наравно, сазна од њих шта је са госпођицом Недићевом.{S |
| а спадао и доктор Пашковић.{S} Људи су, наравно, констатовали тај факт, али им се, поред свег х |
| ринеје?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Нећеш, наравно, скоро ни бити.{S} Јели? — Ђакон се задовољно с |
| сам одбио дечку обе испружене руке.{S} Наравно да је са тим рукама отишла и сва лепота предмет |
| духом песника те јединствене драме.{S} Наравно, тако дочекане и обрађене, те су службе, у Бого |
| и се одриче јачина, зато што — воли.{S} Наравно да онда онај ко хоће увек да воли, да се гај мо |
| ст што је владици обећао да ће доћи.{S} Наравно, прво се мора и с Аном разговарати.{S} Написавш |
| д тих многих десних руку и одсечемо.{S} Наравно, не мислим ову овде.</p> <p>— Могла бих, што да |
| ећао је да му је то и сада потребно.{S} Наравно, не у том смислу, што би желео престати мислити |
| о зна кључ где су тајни врата.</p> <p>— Наравно.{S} И не само врата, него баш кључаоница.{S} Је |
| а и сва лепота предмета, али владика је наредио да сат има остати на почасном своме месту.</p> |
| ђаконом. </p> <p>И с тога, кад је дошла наредна недеља, не знајући да ли је ђакон још ту или је |
| :id="SRP19190_C7"> <head>VII.</head> <p>Наредне недеље све је текло на служби као и обично.{S} |
| теник рецитује и наредно, па затим и за наредним наредно.</p> <p>Ана је осетила хладан зној по |
| ила у једном, ето, свештеник рецитује и наредно, па затим и за наредним наредно.</p> <p>Ана је |
| итује и наредно, па затим и за наредним наредно.</p> <p>Ана је осетила хладан зној по челу, жма |
| ста вијугава павта пољског споменка.{S} Народ.{S} Ђакон ништа није опажао.{S} Још даље, маторо |
| сенка појавила на дверима да благослови народ, сва се препуна срца стегла пред трагедијом старо |
| се одједаред као свечана и весела нека народна скупштина, са светским и црквеним поглавицама, |
| ио чар музике.{S} Свирала је неку руску народну песму, врелу и хладну, слатку и горку, какав је |
| риврженост за оно што је нашао, никаква нарочита намера или одлука због оног што је нашао.</p> |
| о.{S} Никакав нарочити интерес, никаква нарочита приврженост за оно што је нашао, никаква нароч |
| високих лепота, тражила је, према томе, нарочити свој триумф.</p> <p>Госпођица Недићева је веро |
| танила.{S} Привлачила га је та црква на нарочити начин.{S} Откудгод је ишао, враћао се у њу.{S} |
| о има оно с поља, и свршено.{S} Никакав нарочити интерес, никаква нарочита приврженост за оно ш |
| пред себе, који плачу.{S} Стари владика нарочитим благословом благосиља ону руку, ма да Ана не |
| племенито и поносито, што црква и ђакон нарочитим сунцем греју.</p> <p>Једно опажање се времено |
| ти она варош, у којој је, као посљедица нарочитих околности, црква постала љубав и амбиција ско |
| забаве за читав један дан.{S} Волео је, нарочито кад треба да се умири или среди, предавати се |
| екада скупљало у Јерусалим на Пасху.{S} Нарочито се прочуле Пређеосвећене Литургије за време ве |
| ташлук.{S} Одлично је имитовала људе, а нарочито начин како говоре и певају.{S} Она је то додуш |
| .{S} Она је додуше врло волела цвеће, а нарочито руже, али — смешила се самозадовољно — калуђер |
| о кратко време, гимназијски концерти, а нарочито појање у лепој Богородичиној Цркви.</p> <p>Слу |
| латко смејали, и докторовом удварању, а нарочито одговорима којима га је она исмејала. </p> <pb |
| ћевој.</p> <p>— Нисам још досада никада нарочито разговарао с њом о Богу, о вери, души жениној, |
| их очију.{S} Јасно му је било да је она нарочито изашла, и нарочито га чекала.{S} Желела је ваљ |
| кву само о великим празницима, и кад је нарочито појање или свечаност.{S} Иначе не.{S} Шта ће д |
| озним својим арабескама изгледала му је нарочито неприступачна , лукава и осветљива. </p> <p>Та |
| есно је да он о тој девојци никада није нарочито мислио, и никада је није нарочито проматрао.{S |
| није нарочито мислио, и никада је није нарочито проматрао.{S} А сада ето види да зна <pb n="38 |
| волео рано у зору, пре јутрења.{S} Неке нарочито лепе и богате мисли би му тада долазиле на ум, |
| су јој и чудно лепи снови.{S} Један се нарочито често понављао.{S} И у будном стању.{S} Манаст |
| адике сматрала као свечаност за коју се нарочито треба спремити.{S} У колико је то више морала |
| му је било да је она нарочито изашла, и нарочито га чекала.{S} Желела је ваљда да му тако, неоч |
| } Владика се меланхолично смешио .{S} И нарочито се загледао у маторо Недићево псето, које је л |
| волела ту цркву, и у детаље знала њене нарочитости и лепоте.{S} Са једнога места у женској пре |
| окушавала да их омаловажи, чак да им се наруга.</p> <p>То је можда био онај познати мамац демон |
| зи божјем у златном стихару, са златним наруквицама око руку.{S} Скрушио се од среће.{S} Желео |
| епомични.{S} Две руке, обучене у златне наруквице чистог завета, стегле су Анине прсте, спречил |
| и свако створење, она је слепо летела у наручје сласти, али је одмах затим широко отварала очи, |
| а.{S} Одједаред ју је дохватио, дигао у наручје, и однео пред олтар.{S} Спустио ју је пред икон |
| овоме свету.{S} Монаху Иринеју, његовом наручју и његовој утеси је вукла Ану цела свест и цела |
| колико док окупано детенце у материном наручју заборави на плач, и испрекидана шапатом тепања |
| .{S} Ђакон Иринеј му прилази, и скора у наручју носи архијереја с круном на глави .{S} Суза, мо |
| , каква је љубав материна кад детенце у наручју њеном почиње да дрема.{S} Исти мотив је дошао и |
| с прошле суботе, сутра ће бити добар да нас отпрати господин ђакон .</p> <p>— А зар прошле субо |
| ћске патријаршије, који су имали моћ да нас, несрећне и пале, расељене међу Турке, Млечиће и Уг |
| стоји, његово име и његов предмет су за нас обичне, безвредне ствари.{S} Па какав је онда човек |
| амо зимзелена грана.{S} А последња фаза нас је довела дотле, да смо, или издржали задње искушењ |
| о, и упро сам прстом у себе, да сам, од нас двоје, ја већи и баналнији кривац...{S} Али затим с |
| дана умрети?{S} Него?{S} Да ће неко од нас двоје изневерити ?</p> <p>— Ни то не.{S} Него хоћу |
| е Ана пребледела као крпа.</p> <p>— Код нас?</p> <p>— Ја не разумем.{S} Мене су из болнице звал |
| те и позив да дођете сутра по подне код нас.{S} Да будемо заједно на татин рођен дан, као увек. |
| в хаос, који име Христово у души већине нас увек поново мора да смирује.{S} И пронашла је да Хр |
| се.{S} Најзад, шта хоћете, пратили сте нас прошле суботе, сутра ће бити добар да нас отпрати г |
| сто тако као и душе своје.{S} Страст ће нас можда још ломити , жеља још гонити и трести.{S} Али |
| /p> <p>— Бојите се и верујете да ћемо и нас двоје изгубити свест и понос, да ћемо се укаљати , |
| и нам је у данима среће био срећа, који нас је водио лепоти да са растављеним животима и телима |
| {S} Смириће се, јер смо поносити монаси нас двоје.{S} И тада, кад се смири, око страсти ће поно |
| ћу и већу провалију има да пређе док до нас дође.{S} И онда, додир његов с душом нашом је тако |
| и свидети.{S} Она тако воли: да се сита насвира, и да попије празан чај из безбојне стаклене шо |
| ога, је, у светлости, све изгледало као насилно пробуђено.{S} Тама се лењо котрљала <pb n="160" |
| уђерство заблуда , а помонашење се само насилном смрћу може извршити?</p> <p>Ана је сишла низ с |
| шу, за љубав као такову, пуну грубости, насиља, досаде, свакидашњице и немонаштва? ...{S} Помоз |
| тним и попречним борама, које су године наслагале, видела се и једна усправна, скоро сурово стр |
| војим лордовима , херцозима и књегињама наслика и једног православног калуђера ...{S} Али онда |
| нило да у сунцу види портре једне жене, насликан, часом, од невидљивог сликара , и обешен о зра |
| аге, што има смрти .. .{S} Магдалена је наслонила образ свој на мртво плеће Исусово.{S} Најлепш |
| о.{S} Стари Јова.{S} Обишао је око Ане, наслонио се на њу, и опрезно, лагано јој је легао на но |
| ми, и биће ти што затражиш. — Младић се наслонио на дрво, заклопио очи, и мислио.{S} Приступио |
| дика је седео у старачкој, јако дубокој наслоњачи, заваљен, потонуо, увијен до струка вуненим п |
| краљевски.{S} Монах Иринеј се спустио у наслоњачу и утонуо у рајски сан.{S} Мало после се отвор |
| о је неке тајне.{S} А доктор Пашковић , наслоњен на стуб фењера, скрштених руку, прислушкивао ј |
| посла. </p> <pb n="179" /> <p>Међутим, наслоњен на мишицу ђаконову, владика је једнако оклевао |
| да се помакао њој у сусрет.{S} На липу наслоњен, са обема рукама на једној ниској грани, извиј |
| ека светлост јој је букнула у очима.{S} Наслоњена на лаки филигрански и тесни кавезић заробљени |
| чувеном .</p> <p>Глава твоја је немарно наслоњена на харфу, очи твоје су мирно загледане, јер н |
| рала у амбизе катастрофа.{S} Гледала га наслоњеног на бојно копље и на ловачку пушку, гледала г |
| е заклонио лице руком.{S} Владика опет, наслутивши одједаред да у души његовог љубимца има бол, |
| ин ђакон се дубоко и одано поклонио.{S} Наслутио је ваљда малочашњу жељу госпођице Недићеве, да |
| али његова друга амбиција, амбиција да насљеди Недићеву канцеларију, далеко је премашала његов |
| не сме пасти, који ће остати да види и насљеди победу снаге своје.{S} А Ана?</p> <p> Владики б |
| то тако као да сам већ једаред умрла? — насмејала се Ана, али кратко.{S} А после се некуда дале |
| ички ред мисли дошао комичан.{S} Она се насмејала, и то од срца.</p> <p>— Ти си адвокат, а ја с |
| рњеви Богородичине Цркве.{S} Прво им се насмејала, после их је погледала изазивачки, скоро мрск |
| лед владичиног ђакона.{S} Окренула се и насмејала се на свога госта.{S} А владичин ђакон се дуб |
| >Ана се ирочно и скоро изазивачки гордо насмејала.</p> <p>Царство страсти!{S} Вртлог сласти! — |
| ећан отишао , кад се Ана од срца слатко насмејала.</p> <p>Целим путем, и код куће, у ђакону је |
| дабогме насмејао.{S} И такав , сузан и насмејан у исти мах, изгледао је као какав лепи намучен |
| човека.{S} Први зраци сунца нашли су је насмејаних уста и намрштена чела. </p> <p>Није се међут |
| е месту.</p> <p>Монах Иринеј се дабогме насмејао.{S} И такав , сузан и насмејан у исти мах, изг |
| баналнији кривац...{S} Али затим сам се насмејао.{S} Већи кривац, већи и покајник, то је све.</ |
| е да ублажи тон.{S} Почео је тим што се насмејао.</p> <p>— А докле би ти хтео да ја још живим!{ |
| и да певате арханђела Гаврила. — Они се насмејаше једно на друго. — На пр. арију из свршетка тр |
| но изанђалу кресту. </p> <p>Ана се опет насмешила.{S} Топлије него малочас .{S} И одједаред, це |
| н што није могао ући у цркву, стојао је насред улице, са босим ножицама у прашини, са подневним |
| ни.{S} Патка, непоетична и увек гладна, насрну на њега, и преби му вратић широким, оштрим своји |
| неће ли изаћи, искочио је опет ветар, и насрнуо на високу, гранату платану.{S} Лишће, слепљено |
| <p>грани јабуке, а Ана, лако намрштена, настави да корача.</p> <p>Недић је, на начин обичног до |
| И онда је неком дошла идеја да се црква настави пенаста и бела, и да изгледа као ред цвећа на с |
| абрала обрве, побледела, и коракнула да настави пут, не осврћући се.{S} Осећала се увређена, ви |
| ало и сдрвенило, и ако се с музиком још настави, први људи ће морати изаћи на месечину, и вечер |
| е на камен и да чита молитву.{S} Али је наставила да седи, и гледала <pb n="35" /> како се спуш |
| е — изрекла је брзо, поцрвенела мало, и наставила тише — а сем тога, у нашу кућу не сме и не тр |
| рак.{S} И одиста, ђакон Иринеј је морао наставити певање, и после свршеног четвртог дана ствара |
| м разговором о своме душевном стању ? — настављао је. — Али, осећам да се некоме морам исповеди |
| > <p>— А ако она размонаши душу своју — настављао је гордо — остаћу ја сам да дозидам цркву над |
| ја треба да зазвучи.{S} И кроз тај чвор настаје онда ливење живота свога у дрхтај жице, у талас |
| ало живих боја, нестало летњег даха.{S} Настала је часом страшна тишина неживота.</p> <p>Али ма |
| јој чисто није било места на глави.{S} Настале су озбиљне тешкоће са шеширом.{S} Просто плива |
| је био храм у коме се душа његова одмах настанила.{S} Привлачила га је та црква на нарочити нач |
| амицу у уста.{S} Врата се затворила.{S} Настао је мир.</p> <p>— Сад ће Бог послати смрт — шапта |
| запазили.{S} Људи тврде да је преокрет настао од времена када је она сву своју душу заложила д |
| а стане, изгледало је немогућно.</p> <p>Настао је неки метеж, неко предлагање и мољење и докази |
| >Ипак је после подне кренуо у шетњу.{S} Насумце , дабогме, но будно одмеравајући сваку кућу, и |
| о запита.{S} Да нешто заиште.{S} Или да натопи марамицу светом водом и покапа њоме чело и груди |
| етање и шум.{S} Ана се тргла и похитала натраг ка вратима.{S} Поплашила се да ко не изађе и не |
| изгледало као да се створени свет враћа натраг у мрак.{S} И одиста, ђакон Иринеј је морао наста |
| мирна седи на своме месту, устукнуо је натраг као ошинут, као по лицу ударен.</p> <p>— Истина |
| стом месту не могу постојати, вратио се натраг .{S} Не баш сасвим равнодушно, али желећи ближње |
| а је оставио Ану, и сишао низ степенице натраг у порту.</p> <p>А Ана, као велики бели лептир, у |
| ве постаје јасно и јава, и не може више натраг у неодређено и нестворено стање, њега је дохвати |
| да се јавим.{S} Међутим сте ви кренули натраг , и онда ...</p> <p>— Зашто нисте остали ту, иза |
| ћкине речи, вратио је краљевски залогај натраг у тањир, и наместио нож и виљушку у знак да је с |
| пребацио што сам отишао, и није ме звао натраг . <pb n="100" /> Можда се с почетка надао да ћу |
| глављивале се оданде, у клупчадма, опет натраг.</p> <p>Трговци су позатварали радње раније, чин |
| ом погледу , да то кап по кап пада опет натраг у њену душу.</p> <p>— Волим вас силно и безмерно |
| онети онај <pb n="237" /> отети пољубац натраг!{S} И још сто хиљада таквих пољубаца ћу ишчупати |
| која је, као у мрачној комори, стојала натрашке.{S} Небо доле, а куће, упрегнута кола и палије |
| Богу, бар тога дана није видео да свет натрашке иде.{S} Уопште је изгледао свежији и веселији |
| а оном меканом изобиљу.{S} А кад га Ана натуче , онда се опет стиснута коса прелије преко чела |
| и да се ствар баш и збуде, а после мора наћи снагу за досљедност , одговорност и трпљење.</p> < |
| извежбано око, и да једним погледом уме наћи предмет размишљања или забаве за читав један дан.{ |
| и сам се тако изненадио, и таке красоте науживао, да још никако не могу сан од јаве да одвојим. |
| вог живота и сав смисао његове узвишене науке.{S} Осетила је да нам се кроз стихире тих богослу |
| моубијству, има га у сажаљењу, ума га у науци која се радује животу будућих покољења, има га у |
| гаси, глас у грлу дави.{S} Мајко Божја, научи ме где треба стати ...</p> <p>Али ако је та грани |
| јерејску службу, као такову, требало је научити доста нових ствари.{S} Сем тога, Ана је и дотад |
| боким и лаким разумевањем је читао неку научну књигу.{S} Престао је сасвим мислити на Ану у мом |
| те недеље, било необично много света, и нафора је дељена на два места.{S} Са Анине стране ју је |
| е.{S} Мале њихове ручице су јој пружале нафору и цвеће.{S} Са свих усана су летеле речи радовањ |
| на врата још док је Ана чекала да прими нафору .{S} Разговарао је тобож с неким младићима , а ц |
| писмо сада, и метнуо јој у руку онолику нафору тада.{S} Осетила је да је то дете, које, кад му |
| о на ум да мајка њена покушава сенку да нахрани ...{S} Али како му је разговор пријатан и одабр |
| одно и тако лако.{S} Сву ту глад ће она нахранити и стишати, и опет ће стојати богата и срећна, |
| одерала се чисто, једног дана, нервозна начелниковица на доктора Пашковића.</p> <p>— Не знам ни |
| настави да корача.</p> <p>Недић је, на начин обичног доколичног разговора, подсећао Ану, како |
| није казао, ипак можда жели да на неки начин уђе у мисли њене и у живот њен.</p> <p>Анине дубо |
| одала траг догађају, и да сада на неки начин мора и догађај одати.{S} И одједаред јој се учини |
| а и свака стварчица, суделовала на неки начин у томе да се њему, већ мртвом, поново нађе место |
| } Привлачила га је та црква на нарочити начин.{S} Откудгод је ишао, враћао се у њу.{S} Велико м |
| е у срце свога љубимца, и да га, на тај начин, приволи на путовање, и уклони мало из чаробно мо |
| ну с времена на време.{S} И то на чудан начин.{S} Док је у цркви, Ана је ведра и мирна.{S} Чежњ |
| нешто тешко, и то тешко, на неки чудан начин, или је он, монах Иринеј, или је нека болест која |
| S} А о Ани је мислио на тако апстрактан начин, да му лик њен ни један једини пут није изашао пр |
| Богу одавало на срдачан, али и на отмен начин, и коме се сад усудила доћи, разбојнички нагло и |
| е поигра и расеје. </p> <p>Чудан је био начин прве Анине разоноде после највеће жалости.{S} Ниш |
| трану.{S} Ја остајем при своме.{S} Само начин, како доктор Пашковић казује своје анализе, тај ј |
| } Одлично је имитовала људе, а нарочито начин како говоре и певају.{S} Она је то додуше стишава |
| свом својом душом.{S} Једнако је тражио начина да живот свој нуди и даје. </p> <p>И давао га је |
| а над срећама .{S} Ах, како се на разне начине може једно исто рећи.{S} Колико пута су и други |
| бројеним покушајима да усамљеност своју начини веселијом .{S} Прво је пожелела да фантазија чеж |
| знаш много о интимним њеним мислима и о начину живота.{S} А мене би тако занимало, и таква силн |
| ош одређенија постала у своме укусу и у начину живота.{S} Почела је својом јаком музичком интел |
| су кола имала да прођу, прозори су били начичкани радозналим главама, и људи су са дирљивим пош |
| амо што су у торби ноте, а баш у нотама наш драги доктор Пашко није Бог зна како писмен.</p> <p |
| бића.</p> <p>— И <hi>молим ти сја Боже наш!</hi> — певао је хор, звонило је звонце у олтару, л |
| озицију своје најмилије молитве:{S} Оче наш.{S} А с друге стране опет, Ана је баш тих дана, виш |
| је обасјану стазицу своје шетње, тако и наш Пашко: некада је шетао у Рим и у Париз, а сада, кад |
| е и опао.</p> <p>— Променио нам се овај наш Пашко.</p> <p>— Јест, Бога ми, нешто је сав дестили |
| А међу нама остаје лепа и чиста монашка наша љубав! — Ана је грчевито зајецала. </p> <p>— Ирине |
| Христова.{S} Необично лепа, сугестивна наша црквена музика навраћала је људе да воле и да заво |
| м јуришу , погледавши кћери у очи, и не нашавши тамо ни трага ниједном од израза с којима девој |
| м је ђакон веома волео продискутовати и нашалити се.</p> <p>Али три дана касније, о празнику, т |
| <p>Ђакон, који је из парка пошао кући, нашао се одједаред на сасвим супротном крају вароши .{S |
| чита намера или одлука због оног што је нашао.</p> <p>— А можда и није сасвим тако, господо.{S} |
| аква нарочита приврженост за оно што је нашао, никаква нарочита намера или одлука због оног што |
| оглед других девојака .{S} Отац се опет нашао пред нечитким ставом у животу своје кћери.</p> <p |
| дре печате боловања и ломљења, и вољење наше је било и остајало само зимзелена грана.{S} А посл |
| и ме сасвим добро ?{S} Осећате ли да се наше две ћелије преобраћају у горостасну палату?{S} Је |
| морали отићи ?{S} За час само, и љубави наше не би било, не би је било, Ана, јер она није то шт |
| увек, увек.{S} До задњих граница свести наше. <pb n="218" /> У најдуховенственијим творевинама |
| {S} И у олтару има сад топла молитва за нашег болесника.{S} Иринеј је очајан и утучен због неср |
| мена!{S} Мртвих, покојних делова живота нашег, који долазе, као сабласти, из других светова, до |
| У најдуховенственијим творевинама духа нашег .{S} Нераздвојни су дух и тело, и можда нема ни ј |
| придворни ђакон код најцеремониознијег нашег владике, и владика га је чувао као око у глави.{S |
| вечан и из онога света, дотле, док је у нашем телу, ипак само слуга материалности . <pb n="63" |
| паљеним олтарима, чија светиља у срцима нашим треба да тиња.{S} Монах Иринеј, стојећи пред Трпе |
| та ...{S} Чега се дакле бојите?{S} Тела наших ? ! </p> <pb n="177" /> <p>Ђакон је пребледео.{S} |
| олика множина баца у јад и чемер живота наших?{S} А шта се друго и ради са милошћу, него да се |
| ји прати сва наговештења из живота душа наших.</p> <p>Ани је та непромишљена продукција поквари |
| ана је била по узору једне од најлепших наших средњевековних задужбина, и имала одиста, са маси |
| је бити у цркви .</p> <p>Кад је стигла, нашла је цркву већ сасвим пуну.{S} Преко широких степен |
| е молитве, нађе око божје над собом.{S} Нашла га је и сад.{S} Али је око божје гледало у њу као |
| у своју руку.{S} Тачно, сасвим тачно је нашла место где су лежале вреле, мекане његове усне.{S} |
| <p>Топла, мекана, жедна њихова уста се нашла. </p> <pb n="256" /> </div> </body> </text> </TEI |
| дравља и меке природе жена, одједном се нашла очи у очи пред растанком од мужа и друга свога, о |
| ом, тога дана, уста њихова се у пољупцу нашла.</p> <p>Али једно од њих је било мртво тога дана“ |
| ића, песме, и божјег благослова.</p> <p>Нашла је једног малог гимназисту, из првог разреда, кој |
| цу љубљеног човека.{S} Први зраци сунца нашли су је насмејаних уста и намрштена чела. </p> <p>Н |
| прота доктора , кад су се после службе нашли на улици.</p> <p>— Није њега Бог послао теби, нег |
| кућу више.{S} За трен ока, Недићеви се нашли затворени, одсечени од спољашњег света, усамљени |
| љубави цветају и зру, све те фазе су на нашој љубави остављале <pb n="248" /> модре печате боло |
| у попасти ће живи трагови бића вашег по нашој самоћи.{S} И ми ћемо, као номади, са малим шатриц |
| , осетљив, знао је оценити шта се све у нашој љубави стекло, и шта све она може дати, и крио ју |
| ас дође.{S} И онда, додир његов с душом нашом је тако туђ и плашљив, и сваки пут све краћи и кр |
| Где су ми и милост и сажаљење за љубав нашу, за љубав као такову, пуну грубости, насиља, досад |
| мало, и наставила тише — а сем тога, у нашу кућу не сме и не треба нико здрав да уђе.</p> <p>— |
| <p>Како би лепо било да сам ја ето ова нашушурена ћубаста кокошка, и врхунац лепоте <pb n="215 |
| е да не иде у цркву.{S} Али одједаред , не разумевајући право зашто, и приписујући ту појаву на |
| после тога још седео је монах Иринеј , не осећајући сан, и превртао полагано листове својих за |
| ама демона!{S} Не тако ми једнога Бога, не!{S} По цену своје пропасти бих је истргао из демонск |
| Љубим га, љубим га ... али не Иринеја, не, него тај отети пољубац љубим, и вратићу га, и узећу |
| вршите анализу овог данашњег материала, не заборавите двапута умити руке.</p> <p>Пашковић се сл |
| удију света.</p> <p>И онда се отворила, не ђаконова уста, него ђаконове груди, и груди те су да |
| /> душе очеве.{S} Одједаред је клекла, не гледајући куда, у снег, и почела плакати. </p> <p>То |
| >И с тога, кад је дошла наредна недеља, не знајући да ли је ђакон још ту или је већ отишао , ре |
| ?{S} Пепео?</p> <p>— Не, госпођице Ана, не мислим то.{S} Изгорети је добро.{S} Од зеленог дрвет |
| клавиром или за књигом бити задовољна, не може ни да чита ни да свира.{S} Не може ни да мисли. |
| срце поче преплашено да трепти, и она, не знајући право шта чини, потрча за лекарем.</p> <p>— |
| оца, преплакала све време богослужења, не дижући главе.</p> <p>Ипак, младост Анина се постепен |
| лости , које су утонуле у бездана мора, не вратиле трага са црних беспућа, срећне, ипак, што су |
| {S} Зар не ?{S} Али то, баш то, одиста, не знам како да ти јасно прикажем . — Ана се уозбиљила, |
| говорите ништа!{S} Не обећавајте ништа, не жртвујте ништа!{S} Ја морам ићи, морам , јер несреће |
| жно страшнога плаши. — Не говори ништа, не говори!</p> <p>Монах Иринеј је међутим осећао да нем |
| здисања.{S} Ана је гледала у Пашковића, не знајући што се то с њим дешава, и не познајући га та |
| дирљивим поштовањем поздрављали старца, не само беле косе и браде, него и седих обрва и трепави |
| м извесно.{S} Старац , болешљив и слаб, не плаши се путних напора, и хоће да дође.{S} Новине су |
| био — скрхала је Ана те речи кроз зубе, не знајући да ли да их каже или не, да ли да жали што м |
| а, да се разболи, сачувај Господе Боже, не, не, несме доћи, ја нећу да дође, и реците му уопште |
| ула на главу младом кученцету, које је, не слутећи шта се догађа, спавало испод густе платане у |
| то не због болести и затворене капије, не, јер он се не <pb n="206" /> боји и моли да га приме |
| но што ми помаже, то су две десне руке, не једна.</p> <p>— Тако дакле! — смејао се Мајински виш |
| моме себи, не помажи ми!{S} Не жали ме, не теши ме, не заклањај ме и не лечи ме од бола!{S} Јер |
| е помажи ми!{S} Не жали ме, не теши ме, не заклањај ме и не лечи ме од бола!{S} Јер то не вреди |
| а се разболи, сачувај Господе Боже, не, не, несме доћи, ја нећу да дође, и реците му уопште да |
| итама! ...{S} А ако она? ...{S} Не, не, не! — викао је ђакон као поплашен.</p> <p>Али одједаред |
| е — страшно, ужасна једна драма!{S} Не, не, боље је да не дође.{S} И мајка ваша се самном слаже |
| срећни, да ли сте несрећни ? ...{S} Не, не! — склапао је старац руке као да се нечега неизбежно |
| копитама! ...{S} А ако она? ...{S} Не, не, не! — викао је ђакон као поплашен.</p> <p>Али одјед |
| S} А кунем ти се, Боже, да није.{S} Не, не.{S} Калуђер у мени и јесте онај који њу тако силно в |
| се бојим да улази у кужну кућу.{S} Не, не, нека не долази, реците му да нипошто не долази ...{ |
| е, спасите себе и мене ...</p> <p>— Не, не говорите ништа!{S} Не обећавајте ништа, не жртвујте |
| сав очаран што је пропао.</p> <p>— Не, не, одвише је хладно, већ имате кијавицу и промуклост, |
| на прозор доктор Пашковић.</p> <p>— Не, не, да уђем нипошто нећу, да се рукујем такође нећу.{S} |
| уга твога лепог гласа ? </p> <p>— О не, не будите неправедни, Преосвећени !{S} То је све већ би |
| злопамћења. </p> <pb n="122" /> <p>Не, не, његов Бог и његова црква њему још ништа нису пребац |
| и малочашњу своју одлучност.</p> <p>Не, не кајем се.{S} Годи ми та одлучност.{S} Тако се ваљда |
| обично створење. </p> <p>Мало укошене, не сасвим искрене очи под сенком необичног чела, дивна |
| ицијом и са својом гордошћу.{S} Кад се, не знајући право шта чини, занесе јунаком у себи.</p> < |
| огледу, а не заљубљује се, не удаје се, не иде на забаве, и не избија из цркве.{S} Постала је н |
| ја у сваком погледу, а не заљубљује се, не удаје се, не иде на забаве, и не избија из цркве.{S} |
| м, Иринеје ...{S} Али не ужасавајте се, не осуђујте, и не куните ...</p> <p>Ана се дигла.{S} Об |
| . </p> <pb n="189" /> <p>Не крстећи се, не отварајући молитвеник, са очима које су заспале на а |
| мени има.{S} Да ли сте разумели, јуче, не само мене, него и себе ?{S} Да ли сте били у стању д |
| се на њега, молили се Богу за њега, и, не знајући, додавали између себе једно другом руке.{S} |
| ужења.{S} Спазила је отворена врата, и, не знајући право зашто, ушла је унутра.{S} Црква је бил |
| ства Теби <pb n="221" /> и самоме себи, не помажи ми!{S} Не жали ме, не теши ме, не заклањај ме |
| не лечи ме од бола!{S} Јер то не вреди, не вреди никоме, ни највећима не вреди.{S} Откуј Промет |
| празну фотељу, до ђакона .{S} Недићки, не зна ни сама како, сада тек упаде у очи сва љупкост л |
| пођице, врло је тешко болестан.{S} Али, не треба губити наду.{S} Серум је на време убризган. </ |
| ађеног детета, па сам на твојој страни, не знајући да ли добро чиним.{S} Бог нека те штити.</p> |
| дику.</p> <p>— Не могу, Преосвећености, не могу ...{S} Па ипак, ја желим да дођем.{S} Ја ћу доћ |
| безмерно, и не дам му даље!{S} Не дам, не дам, зато не дам што <hi>ја</hi> нећу даље да идем . |
| екад дођете.{S} Али, истину да признам, не могу да волим мисао да у овој цркви служите као свеш |
| уно задовољство.{S} Можда се, уосталом, не треба чудити што је она могла тако необичну ствар.{S |
| анем појања у цркви.{S} Ти ниси осетио, не осећаш ни сад, је ли, да је то сасвим тако било као |
| За час само, и љубави наше не би било, не би је било, Ана, јер она није то што се зове љубав и |
| сте сва тешкоћа.{S} Иринеј се, наравно, не плаши, и једнако ме моли да га поведем, али, право д |
| гих десних руку и одсечемо.{S} Наравно, не мислим ову овде.</p> <p>— Могла бих, што да не.{S} Ј |
| а му је то и сада потребно.{S} Наравно, не у том смислу, што би желео престати мислити о Ани.{S |
| о је сиромах ђакон, будаласто и храбро, не опажајући нимало да је то питање друго питање.</p> < |
| ија бити.{S} Пашће на њу, не као данас, не као сестра, него као љута гуја, која ће јој тело кид |
| побледела, и коракнула да настави пут, не осврћући се.{S} Осећала се увређена, видела у том по |
| што цвеће мирише: не знајући шта дају, не слутећи да се с Богом разговарају.{S} Ани су не једа |
| као две ласте, које, у топлоти и сјају, не могу замислити да ће можда баш на њиховим светлим кр |
| би треба.{S} Тебе, бар у овом тренутку, не занима ствар уопште, него само један квалитет музичк |
| а и још страшнија бити.{S} Пашће на њу, не као данас, не као сестра, него као љута гуја, која ћ |
| после две недеље ћу се вратити.{S} Ах, не.{S} То је Усековање.{S} А тога дана хоћу већ овде да |
| {S} Или ће доћи касно.{S} Слаба је још, не може дуго стојати.</p> <p>Тако се приближио час кад |
| же свемогућни ... а отац њен и мати ... не, они су већ сасвим стари људи ... али доктор Пашкови |
| аче.{S} Певали су као што цвеће мирише: не знајући шта дају, не слутећи да се с Богом разговара |
| еку на самрти верује, да <pb n="198" /> не знам: јесам ли заволео вас, или само ту љубав у вама |
| ке праксе.</p> <p>— Ужасно, ужасно !{S} Не могу то детенце никако да заборавим ...{S} У малим њ |
| <p>Живи трагови, разумите ме добро !{S} Не сећање !{S} Ја се успомена бојим, и нећу да их имам. |
| осете — страшно, ужасна једна драма!{S} Не, не, боље је да не дође.{S} И мајка ваша се самном с |
| могла бити средство у рукама демона!{S} Не тако ми једнога Бога, не!{S} По цену своје пропасти |
| ...</p> <p>— Не, не говорите ништа!{S} Не обећавајте ништа, не жртвујте ништа!{S} Ја морам ићи |
| м, лудо, безмерно, и не дам му даље!{S} Не дам, не дам, зато не дам што <hi>ја</hi> нећу даље д |
| 221" /> и самоме себи, не помажи ми!{S} Не жали ме, не теши ме, не заклањај ме и не лечи ме од |
| ити цркви, а да се не служи људима .{S} Не може се волети црква, а да се не воле људи.{S} Једно |
| е могу постојати, вратио се натраг .{S} Не баш сасвим равнодушно, али желећи ближњем своме ипак |
| сами један мали, недовршени осећај .{S} Не пустити да поводом њега склизнемо у ситу једну сласт |
| е подне ћу доћи да ми дате одговор .{S} Не да га дате, него да стари, готов одговор узмем“.</p> |
| сте срећни, да ли сте несрећни ? ...{S} Не, не! — склапао је старац руке као да се нечега неизб |
| коњи копитама! ...{S} А ако она? ...{S} Не, не, не! — викао је ђакон као поплашен.</p> <p>Али о |
| себи, да би могао правити вртлог ...{S} Не.{S} Никада.{S} Мир мора стојати на целим и здравим с |
| острелила кроз главу чудновата жеља.{S} Не да монах Иринеј к њима дође, него да она, за тренута |
| } Али не нестрпљива, задихана чежња.{S} Не буктиња која огњем прети.{S} Него мала она библијска |
| љна, не може ни да чита ни да свира.{S} Не може ни да мисли.{S} Сваку мисао затрпава одмах нешт |
| дузима од ње.{S} Па и то није доста.{S} Не, нека одбије старог владику и нека остане.</p> <p>Ал |
| в.{S} Мајка је напољу и не види крв.{S} Не види да нож пролази кроз хрскавицу, и да крв тече.{S |
| лушам нешто друго, па не чујем тебе.{S} Не певаш ми доста лепо. </p> <pb n="24" /> <p>Госпођица |
| који ни историја ни људи не бележе.{S} Не бележе га, јер тај живот не значи догађаје.{S} Али з |
| ош и самоћа, то је од свега најтеже.{S} Не мислим баш на ону самоћу, кад човек сам живи, него к |
| ро.{S} А кунем ти се, Боже, да није.{S} Не, не.{S} Калуђер у мени и јесте онај који њу тако сил |
| живце и најтање нити душе човјечје.{S} Не тако.{S} Него једну реч, један поглед, једно страшљи |
| жалост, то не значи да му је и боље.{S} Не бих вас смео с поуздањем тешити и храбрити, јер је б |
| јте улазити.{S} Не треба да улазите.{S} Не треба , ни њега ради, ни себе ради.{S} Сем тога, мај |
| оја до краја не може живети у цркви.{S} Не може, Иринеје, јер је љубав телесна пожуда.{S} Безбо |
| нија не могу дакле да су оригинални.{S} Не постоје једаред рођени, једни и једини.{S} Хартија , |
| гову, ако је пошла, с пута да врати.{S} Не, за Бога не, Бошко, Бошкице!</p> <p>Одједаред се сет |
| та му је лакше, али немојте улазити.{S} Не треба да улазите.{S} Не треба , ни њега ради, ни себ |
| олази неко страшно решење загонетци.{S} Не.{S} Сачекати треба ма коју извесност, јер су неразре |
| <p>Раставили смо тела своја за увек.{S} Не зовући их ни змијом, ни отровом, ни грехом, ни смрћу |
| ла поједине делове, и вртила главом.{S} Не ваља.{S} То је чисто чулна музика.{S} Отворено препр |
| ла је као пурпур над црнином својом.{S} Не над жалости својом, него над мантијом својом, црном |
| развила заставу победе над животом.{S} Не волим ја живот толико колико свирку.{S} Страсти за ч |
| шио, ја се питам зашто сам га писао.{S} Не, није сасвим тако бесмислено.{S} Две ствари су ме на |
| ите да је црква једно, а људи друго.{S} Не може се служити цркви, а да се не служи људима .{S} |
| ром отворити.{S} И посматрајте само.{S} Не гледа у њу, него право у њену кожну торбу.{S} Тачно |
| али се бојим да улази у кужну кућу.{S} Не, не, нека не долази, реците му да нипошто не долази |
| такву љубав према монаху забрањује?{S} Не, то је немогућно.{S} Бог се мора радовати кад једно |
| се нечега неизбежно страшнога плаши. — Не говори ништа, не говори!</p> <p>Монах Иринеј је међу |
| све то зна? — смешио се монах Иринеј. — Не би умео рећи откуда зна, али зна.</p> <p>Црква је ту |
| ици Недићевој доћи идеја — али која ? — не знам шта је ово самном, тако ништа не схватам и не в |
| , иако се не разуме у нотама. </p> <p>— Не знам додуше пресудити да ли је музичан, али видим да |
| едите, спасите себе и мене ...</p> <p>— Не, не говорите ништа!{S} Не обећавајте ништа, не жртву |
| ило лако као да је на крилима.</p> <p>— Не боли вас више глава? — питао је тоном, као да му сам |
| никовица на доктора Пашковића.</p> <p>— Не знам ни ја тачно, госпођо — набирао је Пашковић чело |
| им је засјала светлост победе.</p> <p>— Не куните, Иринеје!{S} Калуђер стоји пред вама!{S} Нева |
| се да Ану ослободи неприлике.</p> <p>— Не тражим одлучан одговор.{S} Ја знам да је исповест мо |
| и.</p> <p>— Ја видим, докторе.</p> <p>— Не, видим.{S} Видети, то није ништа.{S} Многи можда вид |
| Доктору такође засветлеше очи.</p> <p>— Не варам вас.{S} Збиља му је сад мало лакше.{S} На жало |
| високо горе, прозирни облачак.</p> <p>— Не боли ме.{S} Престала је главобоља, престао је и сумо |
| .</p> <p>— Благ и великодушан.</p> <p>— Не зарива се више у ствари као нож.{S} Него их одгоре п |
| јзад сав очаран што је пропао.</p> <p>— Не, не, одвише је хладно, већ имате кијавицу и промукло |
| је на прозор доктор Пашковић.</p> <p>— Не, не, да уђем нипошто нећу, да се рукујем такође нећу |
| , огрнута у болну једну молбу.</p> <p>— Не, нисам само тебе ради дошао.{S} Желео сам такође мно |
| на ока се загледала у владику.</p> <p>— Не могу, Преосвећености, не могу ...{S} Па ипак, ја жел |
| би се могао решити да пођеш ?</p> <p>— Не можеш ?</p> <p>Два бескрајно тужна ока се загледала |
| лек од седам трава, је л' те?</p> <p>— Не само то, драги докторе — говорила је Ана озбиљно. — |
| {S} Хоћете ли да ми помогнете?</p> <p>— Не сумњајте и не питајте — говорила је Ана одушевљено и |
| е — шта мислите шта?{S} Пепео?</p> <p>— Не, госпођице Ана, не мислим то.{S} Изгорети је добро.{ |
| — Познајеш ли се с њом одавно?</p> <p>— Не тако одавно.</p> <p>— Онда сигурно не знаш много о и |
| , то је песма душе његове онога дана, а не прошлих дана.{S} То су увек нови и нови оригинали, к |
| мом <pb n="15" /> и молитвом прилазе, а не дотичу се да изврше ниједну Тајну. </p> <p>— Мени је |
| ер је и музика црква. </p> <p>Волети, а не смутити душу — смешила се госпођица Недићева, гледај |
| не, одлична партија у сваком погледу, а не заљубљује се, не удаје се, не иде на забаве, и не из |
| овољно — калуђери носе руже у грудима а не на грудима.{S} Груди њене се при тој помисли нагло п |
| да гласа ономе што човек у души носи а не може да каже.{S} И кад тон запева, <pb n="5" /> онак |
| <pb n="209" /> <p>Да ни мисао Иринејева не могне у њу.{S} Почела се плашити и свога интензивног |
| не унесрећи, а да ниједно од вас црква не изгуби !{S} Како, како, Иринеје! — понављао је стара |
| онај свој први занос, и бојала се да га не изгуби.</p> <p>И ђакон је имао тешких часова.{S} Њег |
| .{S} Јер јој се већ поодавно чини да га не познаје сасвим.{S} Да оно што тако мирно лежи покрај |
| га тражи, и стрепило од погледа који га не тражи.{S} Питало се, да ли очи виде да су једва доче |
| лас ја не знам, и немам, и он сам ми га не би могао дати ...{S} Сећам га се само да је био, да |
| у кљувати <pb n="178" /> и јести док га не поједе.{S} А најзад је почео очајавати, јер, све оно |
| н од страних лекара сигурно.{S} Нико га не испраћа.{S} То значи да је унутри зло.</p> <p>Анино |
| што тешко се ваља.{S} Долази, а нико га не види.{S} Долази да згњечи, да угуши, да запали .{S} |
| ћ каже да у њој лежи враг.{S} Али врага не видиш.</p> <p>— Бога ми, ја, сем торбе, видим и друг |
| пошла, с пута да врати.{S} Не, за Бога не, Бошко, Бошкице!</p> <p>Одједаред се сетила монаха И |
| /> можда никада, и ни из којег разлога не би требао својевољно да прекида оно у чему је срећан |
| ла свирати .{S} Тише него што треба, да не би много сметала друштву.{S} Ипак је већ после пет ш |
| ило јој се, како је лагано корачала, да не иде кући, него да се, степен по степен, у небо пење. |
| му је да ипак нигде не одузме љубав, да не заборави ни последњег мрава.{S} Бог је умножио љубав |
| им Дарима и звекетом кадионица одрже да не клонемо, да се не изгубимо и сасвим не умремо. </p> |
| асна једна драма!{S} Не, не, боље је да не дође.{S} И мајка ваша се самном слаже.{S} А ви?{S} И |
| црквењак и донео писмо.{S} Казао је да не треба одговор, и отишао.{S} Ана је осећала од кога ј |
| још ту или је већ отишао , решила се да не иде у цркву.{S} Али одједаред , не разумевајући прав |
| од брадом, којима је стискала вилице да не дрхћу.</p> <p>— Докторе, јесте ли ви, ходите брзо, Ј |
| кунем ти се, онда ћу ја теби помоћи да не изгубиш поноситу монашку душу моју". </p> <pb n="222 |
| шта је с њоме.{S} Али онда се сетио да не зна где станује.{S} И да би му било незгодно питати |
| н својом идејом. — Није истина ни то да не сме волети једну жену изнад свију жена!{S} Није исти |
| им ову овде.</p> <p>— Могла бих, што да не.{S} Јер, одсечена моја рука је опет моја.</p> <p>Уша |
| само кроз те тонове који у мени никада не ћуте.</p> <p>Ђакон Иринеј, загледан у Анине очи, вид |
| редини вароши врло је дуга, а он никада не стигне да је бар најмање види.{S} Мора бити да сврће |
| своју не сања. </p> <p>— Ја вас никада не могу оставити! — шаптао је он умиљато. — Али ми је с |
| оумирати.{S} Серум против шарлаха канда не вреди много, а код одраслих су те болести и иначе оп |
| Могли би баш изоставити цркву док криза не прође.{S} Шта?{S} Нема ништа од тога?{S} Знао сам.{S |
| n="162" /> лепота из онога времена, ја не знам какви су били, и не знам куда су сада.{S} Ово ј |
| амном?{S} Бог је, или живот је, или, ја не знам, можда је у мени самом негде готово чекало лепо |
| остите му, и почујте га још мало.{S} Ја не знам прави почетак када је до свега тога дошло.{S} П |
| као крпа.</p> <p>— Код нас?</p> <p>— Ја не разумем.{S} Мене су из болнице звали да одмах к вама |
| сто тако не да замислити, као што се ја не могу замислити без моје десне руке.</p> <p> Мајински |
| Зашто нисте остали ту, иза зида, док ја не прођем?</p> <p>— Ана, Ана, зар сам могао то урадити |
| о певање је моја срећа, а његов глас ја не знам, и немам, и он сам ми га не би могао дати ...{S |
| кажем да је љубав страст, која до краја не може живети у цркви.{S} Не може, Иринеје, јер је љуб |
| ник стварао.{S} Звук, акорди, хармонија не могу дакле да су оригинални.{S} Не постоје једаред р |
| не, која је сва однета и узабрана, која не осећа и не зна више ниједну своју чар и привлачност |
| езбрижан, сам ...{S} Као травчица, која не може да се <pb n="16" /> сећа грехова и зноја оног п |
| кроз једну прашином засуту тишину, која не може више пропевати.{S} Са сваким умуклим певачем, с |
| , у којој се грца од уживања , али која не дира најфиније живце и најтање нити душе човјечје.{S |
| да улази у кужну кућу.{S} Не, не, нека не долази, реците му да нипошто не долази ...{S} Сам, б |
| > <p>Извршилац казне се застидео: патка не зна шта је то ударац, срџба, пакост, освета.{S} Њу б |
| ица кајање, које се пре греха и губитка не може ни осетити ни доказати ?{S} Ако ту границу виде |
| процедури.{S} А смејући се, није могла не чути да и у гласу њеном има сада неки нов тон, који |
| , и остајала тако док јој топлота крила не би осушила лице.</p> <p>У оном другом случају, Ана с |
| му да се никојег задатка и никојег бола не уплаши.</p> <p>И збиља је тако.{S} Он се осећа јак и |
| њега силазио као да лебди и тле ногама не додирује.{S} Кадионицом је махао као да на оним среб |
| не с тога да себе мучи, него да другима не чини неправду.{S} Јер људи су гладни љубави, и само |
| исповедити, а нико деликатним стварима не стоји тако близу као ви, госпођице Ана.{S} Ја сам у |
| не вреди, не вреди никоме, ни највећима не вреди.{S} Откуј Прометеја са стене, и он ће се сурва |
| Ану.</p> <p>Међутим, ето у Аниним очима не стоји тај немилосрдно весели поглед других девојака |
| агословом благосиља ону руку, ма да Ана не може да се окрене олтару.{S} Стари владика трепти.{S |
| су узбуђени.{S} Има их који се с колена не дижу, који су оборили главу на дрвену преграду испре |
| еја. </p> <p>— На место господин ђакона не може нико сести, из простог разлога што ћу ја да га |
| питам.</p> <p>— Слушам нешто друго, па не чујем тебе.{S} Не певаш ми доста лепо. </p> <pb n="2 |
| етом младићу, пошто у цркву из принципа не иде.</p> <p>Ђакон се толико наљутио, да је чисто осе |
| човек ниједан део свога душевног живота не страћи и не баци. </p> <pb n="150" /> <p>Али где је |
| љубави и лепоте, међу онима које ништа не боли, и који се добру и радостима надају.</p> <p>Ути |
| — не знам шта је ово самном, тако ништа не схватам и не видим, као да је цео овај свет у кожну |
| борбе! „Дух све оживљава, а тело ништа не помаже“, стоји у Светом Писму.{S} Да и не.{S} Тело, |
| једном осећању да радосном човеку ништа не треба.{S} И што је више давао, све је више могао дав |
| од несреће? </p> <pb n="3" /> <p>Ништа не видиш.{S} Видиш само ону велику кожну торбу, за коју |
| им и довршивао свој посао.</p> <p>Ништа не мари, мој смирени соколе !{S} Док сам гледао циркус |
| n="244" /> <p>Тишина.{S} Али свирачица не диже прсте са дирки.{S} Одједаред, пребијени, раскин |
| n="149" /> камен, коме ни сунце ни киша не требају ...{S} О, онда ћемо се одрећи Бога, и завето |
| олела тај вео, који чува да јој се душа не смути.</p> <p>Поред свих тих озбиљних, понекад баш с |
| и, чије аскетство осуђује себичну љубав не с тога да себе мучи, него да другима не чини неправд |
| чком интелигенцијом да врши силан уплив не само на круг својих пријатеља, него, постепено, на ш |
| ока, тако безазлена, као да госа њихов не зна ни да чита ни да пише.{S} А прота, угојен, масно |
| не сићи ?{S} Није могао.{S} Никоји бог не би могао.{S} Ана Недићева је, више него ико, осећала |
| Тако необично, да она чисто њега самог не познаје, а камо ли да би могла <pb n="188" /> познат |
| ng="it">una corda</foreign></hi> најзад не стиша у један таван, једноставан зачетак мелодије <p |
| мене могла интересовати само онда, кад не бих знала разлог зашто се Јела опирала удадби за сво |
| на жено, из белог облака, из кога никад не излазиш.{S} И љубим те непознату, и чезнем за свирко |
| украшен фигуром дечка који преко тарабе не може да дохвати ружу.{S} А донео је тај сат монах Ир |
| знам да ме нећете изневерити , јер себе не можете изневерити ...{S} Бојим се канда ипак.{S} До |
| несвест пасти не сме, да изаћи из цркве не сме, да заплакати не сме.{S} Јер нико не сме сазнати |
| помогао.{S} Помогао му је да ипак нигде не одузме љубав, да не заборави ни последњег мрава.{S} |
| ључе, којима је отварао незнане погледе не само у цркву, и оно што се у њој дешава, него кроз ц |
| " /> и опрашта, али ниједну жељу оданде не жели. </p> <p>На уласку у порту је Ана застала.{S} К |
| ко га нико не би радио.{S} Радила га је не само радним енергијама, него и једним сталним, висок |
| {S} Стрепило да је види, стрепило да је не види.{S} Стрепило да нађе тамо поглед који га тражи, |
| ог рамена.{S} Брижна нека рука, која је не привија себи, него некуда у добро, у мир и сигурност |
| а се не би још више узбуђивао, решио је не погледати тамо до после Еванђеља .{S} Ако дотле не д |
| бегавати састанке са Аном, док се обоје не врате у стари свој мир.{S} И чинило му се да <pb n=" |
| видите, живи трагови вољеног бића, које не може отићи, чије срце живи и удара у сваком растанку |
| агосподарило је у њој срце женино, које не зна борбу и триумфе губитака, које зна само или неср |
| е дошло.{S} Писали сте ми да због мајке не можете на гробље.{S} Ја сам осетио да вам је много ж |
| творена.{S} Две халапљиве, несите патке не верују да је берба обрана, улазе унутра, и чупају по |
| и тамо до после Еванђеља .{S} Ако дотле не дође, неће доћи — ухватио <pb n="39" /> се опет како |
| . </p> <pb n="68" /> <p>Ђакон се и даље не јавља.{S} Страх њен је растао.{S} Као поплава јој је |
| дно је брига да једва повраћено здравље не изгубите опет.{S} А друго је чудна туга у савести мо |
| којој анђели не сневају и о којој песме не певају.{S} Прву љубав којој сам се дивио, и која је |
| е живот драг, и волим девојку која мене не воли — одговорио је младић. — У свему ти не могу пом |
| p> <p>— Ја мислим, госпођице Ана, да се не варам кад кажем да сам заволео ваш живот и вашу љуба |
| ом кадионица одрже да не клонемо, да се не изгубимо и сасвим не умремо. </p> <p>Ах, како је нео |
| а .{S} Не може се волети црква, а да се не воле људи.{S} Једно се без другога исто тако не да з |
| о.{S} Не може се служити цркви, а да се не служи људима .{S} Не може се волети црква, а да се н |
| ле плетенице, и зарила у њих уста да се не чује како се немилосрдно смеје.</p> <p>Он неће да ме |
| ад је у Богородичиној цркви.{S} И да се не би још више узбуђивао, решио је не погледати тамо до |
| а и јесте монаштво ...{S} У борби да се не збуде оно што мора да прође.{S} У борби да човек ниј |
| дњевековни тавничар бдила над њим да се не макне од молитве и олтара, док не умре, или док му к |
| ламанској, има га у пркосу уста која се не даду пољубити, има га у оплакивању мртваца, има га у |
| S} Само Ана се смешила.{S} Нико нека се не брине, све ће она <pb n="98" /> сама радити и урадит |
| јана .{S} Као оно бело небо, за које се не зна да ли је наоблачено или је ведро.</p> <p>У соби |
| в и сав живот свој.</p> <p>— Ана, ви се не љутите?{S} Чујте како је дошло.{S} Писали сте ми да |
| не прети ?{S} Зар нема пламена који се не гаси ?{S} Зар нема веровања у човека као што има вер |
| ад почела да се смеје.</p> <p>— Мени се не допада, а мојој Ани ће се можда и свидети.{S} Она та |
| ок се младићу младост не закопа, док се не отпева упокојна песма детињству његовом у крилу цркв |
| лести и затворене капије, не, јер он се не <pb n="206" /> боји и моли да га приме, него због не |
| рабљена, одједаред одмакне, или, ако се не одмакне, запрепасти сироту коку јер се не може појес |
| ничког, може бити баш музичког, иако се не разуме у нотама. </p> <p>— Не знам додуше пресудити |
| одмакне, запрепасти сироту коку јер се не може појести.</p> <p>Мало даље је травник, ограђен, |
| ику, самосталну, моћну, коју она уопште не може више да посматра, а о којој све теже и теже суд |
| сем једнога Бога никоје анђеле и свеце не признаје.</p> <p>— Стварање света још није ни почело |
| Напослетку је био тако тих, да кандилце не би од њега затрептало .{S} А кроз тишину се чула вио |
| нарочито појање или свечаност.{S} Иначе не.{S} Шта ће дакле сада, у овај мртви, облачни јесењи |
| е да изађу у башту, да дивно летње вече не преседе у соби.</p> <p>Сви се с предлогом сложили.{S |
| и отићи ?{S} За час само, и љубави наше не би било, не би је било, Ана, јер она није то што се |
| ила среће за цео живот, и да ништа више не жели и неће желети.</p> <p>У коси је осећала нешто п |
| ака и пре вас.{S} Сада се те среће више не сећам.{S} Те песме више нису у мојој души.{S} Тих сл |
| цењивати, јер после годину дана он више не постоји, његово име и његов предмет су за нас обичне |
| ота оставља.{S} Ја, видите, никако више не могу да се опоменем каква је била моја црква без вас |
| ле годину дана срце човечје све то више не познаје и не признаје!</p> <p>Па можда се и каже ... |
| ча између оног што још може, и што више не треба да се збуде ?{S} Осећам ли ја ту границу у сво |
| атвара у орахову љуску, и ништа му више не треба. </p> <pb n="242" /> <p>Свирачицу је дохватио |
| че:{S} Јово! ја се направим одсутан , и не изађем.{S} А он, јадник, дотрчи, и извуче мој део ба |
| етлост, кад све постаје јасно и јава, и не може више натраг у неодређено и нестворено стање, ње |
| а, не знајући што се то с њим дешава, и не познајући га таквог ни из једног случаја његове лека |
| посрне . </p> <p>А ја се пењем, Ана, и не плашим се од жене живота свога, јер је та жена бела |
| је се, не удаје се, не иде на забаве, и не избија из цркве.{S} Постала је некако општа брига це |
| крушености и туге.{S} Хвала ти, Боже, и не остави ме кад до туге дође.</p> <p>Ђакон се побожно |
| о се зове љубав између човека и жене, и не сме се развијати тако као што се та љубав развија.</ |
| p> <p>А ја те љубим.</p> <p>Љубим те, и не желим да те познам.{S} Љубим свирку твоју, и не жели |
| S} Али не ужасавајте се, не осуђујте, и не куните ...</p> <p>Ана се дигла.{S} Обе своје руке, д |
| га времена, ја не знам какви су били, и не знам куда су сада.{S} Ово је сасвим други живот ...{ |
| квом јуришу , погледавши кћери у очи, и не нашавши тамо ни трага ниједном од израза с којима де |
| </p> <p>И ту, дрхћући телом и гласом, и не допуштајући да је се монах Иринеј руком дотакне , ис |
| А ја га волим, љубим, лудо, безмерно, и не дам му даље!{S} Не дам, не дам, зато не дам што <hi> |
| да те познам.{S} Љубим свирку твоју, и не желим никада да је чујем“. </p> <pb n="125" /> </div |
| , као што ветар тресе зелену шибљику, и не зна се хоће ли бити на добро или на зло њено.{S} Пон |
| љ све борбе и свег поноса његовог.{S} И не боји се такве љубави.{S} Мирна и свесна му је вратил |
| кратког живота у очима, иде дакле.{S} И не само да иде, него треба сад да пусти дугу косу и бра |
| су тајни врата.</p> <p>— Наравно.{S} И не само врата, него баш кључаоница.{S} Јер се кроз кључ |
| b n="124" /> <p>Ти ћутиш и свираш.{S} И не видиш чежњу моју, јер очи твоје неће ништа да виде.< |
| помаже“, стоји у Светом Писму.{S} Да и не.{S} Тело, са својим јадом, блатом, оловом, отровом, |
| сва однета и узабрана, која не осећа и не зна више ниједну своју чар и привлачност , која за ч |
| атима.{S} Поплашила се да ко не изађе и не запита је шта тражи у то доба у цркви.{S} Нико се ни |
| а срце човечје све то више не познаје и не признаје!</p> <p>Па можда се и каже ...{S} У томе мо |
| е жали ме, не теши ме, не заклањај ме и не лечи ме од бола!{S} Јер то не вреди, не вреди никоме |
| тише — а сем тога, у нашу кућу не сме и не треба нико здрав да уђе.</p> <p>— Да, у томе и јесте |
| да ми помогнете?</p> <p>— Не сумњајте и не питајте — говорила је Ана одушевљено и узбуђено. — Ц |
| није ту, или да пожели да никада више и не дође.</p> <p>— Би ли могла на часак изаћи, Анице?{S} |
| а је у себи да се у цркви никако више и не види с ђаконом. </p> <p>И с тога, кад је дошла наред |
| море и среће, Иринеј и Ана су и знали и не знали шта се с њима догађа, и примицали своја мекана |
| да је мени добро, тако добро како ти и не слутиш.{S} Ја имам јасан пут пред собом, и идем по њ |
| се црквене ствари морају добро држати и не смеју на земљу испуштати, савио је лагано два Анина |
| н део свога душевног живота не страћи и не баци. </p> <pb n="150" /> <p>Али где је та граница?{ |
| и да их она није мислила, и да их чак и не познаје, али осећајући и то да их сад ето има и носи |
| је ово самном, тако ништа не схватам и не видим, као да је цео овај свет у кожну лопту ушивен |
| великог уметника.</p> <p>Најзад, како и не би било лепо оно, што садржи моменат, драматичнији о |
| у детињем.{S} Крв.{S} Мајка је напољу и не види крв.{S} Не види да нож пролази кроз хрскавицу, |
| релаз.{S} Осмејак матере: да дете још и не хода, а камо ли оно друго.{S} И најзад, два три вели |
| у крене.</p> <p>А он никакво зло у себи не осећа, клео се ђакон и пред Богом, и пред собом, гле |
| ?{S} Па нека буде и растанак.{S} Зар ви не знате да постоји и весео растанак?{S} Све дотле док |
| да кобајаги није епископ, и да кобајаги не живи у двору.{S} И није се одазивао, и није устајао |
| ведрог живота који ни историја ни људи не бележе.{S} Не бележе га, јер тај живот не значи дога |
| д нож иду пред суд лекара, да и ти људи не налазе друго, искреније и топлије питање, него понав |
| лази.{S} Као Богом изабрани херој, који не сме пасти, који ће остати да види и насљеди победу с |
| ешто дешава, и видим да ти то годи, али не могу да разумем да усхићење од музике може бити живо |
| идем ...{S} Љубим га, љубим га ... али не Иринеја, не, него тај отети пољубац љубим, и вратићу |
| јој се по лицу разлива бледило .{S} Али не бледило несвести или страха, <pb n="116" /> него бле |
| с загрлим и пољубим, Иринеје ...{S} Али не ужасавајте се, не осуђујте, и не куните ...</p> <p>А |
| јим мене <pb n="76" /> усрећава.{S} Али не само усрећава.{S} Нека моћ из њега мене и води, и жи |
| коју се гледа у даљне просторе.{S} Али не у просторе историјске .{S} У просторе који су испуње |
| е љубавно чекање из ње уздисало.{S} Али не нестрпљива, задихана чежња.{S} Не буктиња која огњем |
| них чаробних прстију.{S} Људи су гутали не знајући шта гутају.{S} Једнако су загледали певача и |
| души вашој љубав једну, о којој анђели не сневају и о којој песме не певају.{S} Прву љубав кој |
| з зубе, не знајући да ли да их каже или не, да ли да жали што монах Иринеј није ту, или да поже |
| и ме, и ти, и сви други ...{S} Ништа ми не треба ...{S} Оставите ме да се исплачем и смирим сам |
| вање траје доклегод владика и сви верни не оставе цркву.{S} Дечји хор, стара симпатија Анина, с |
| оли — одговорио је младић. — У свему ти не могу помоћи, али једну жељу, ма коју, могу ти испуни |
| да изаћи из цркве не сме, да заплакати не сме.{S} Јер нико не сме сазнати тајну њеног живота, |
| доктор Пашковић, који је стигао видети не само како је Ана, него како је и Иринеј поруменио , |
| ао .{S} Снажна мисао да у несвест пасти не сме, да изаћи из цркве не сме, да заплакати не сме.{ |
| , како му је Ана запретила да ни зинути не сме, гледало је у чинијицу каше пред собом и није је |
| } Гори, ужежено за славу онога што души не да да се смути.</p> <p>Наилазила је на Ану врста екс |
| а гроб.{S} И мама је назебла, и ако јој не буде боље, одгодићемо.{S} Само — Ана је невесело пог |
| о пред ноге катастрофи, да жртви својој не могне прићи.“ </p> <p>„А да ли је право да се милост |
| живот, са једном великом љубављу, којој не прети ни пролазност ни неверство.{S} Кад то биће, је |
| умирена, савршено блажена.{S} Али ипак не у заносу.{S} Она уопште није познавала ону пијаност |
| и и једини.{S} Хартија , партитура, тек не може значити све.{S} То је материал, без целе снаге |
| је , да су вас људи изгубили.{S} То тек не <pb n="152" /> може бити ни божја сврха, ни сврха ум |
| да се не макне од молитве и олтара, док не умре, или док му крв тамјаном не промирише. </p> <p> |
| да на томе месту стојати све дотле, док не дође каква порука од малог њеног... љубимца. </p> <p |
| певача, за часак један, само дотле док не изврши дело светиње и лепоте. </p> <p>Ана је била св |
| Пашковића до куће и стоји на улици док не дочека вести о несрећним пријатељима својим — ипак, |
| шта то значи, кад се каже да никоји бол не треба прецењивати, јер после годину дана он више не |
| кав је онда човек уопште, кад живот сам не губи за њега драж и лепоту доклегод је жив, а најлеп |
| слуша, да га чак дуже времена и сасвим не види. </p> <pb n="67" /> </div> <div type="chapter" |
| не клонемо, да се не изгубимо и сасвим не умремо. </p> <p>Ах, како је необичан био тај нови ђа |
| а коју би људи рекли да се ничим другим не храни до глађу, носи у себи као потпуно задовољство. |
| дар небесни, како ћу пазити да њу ничим не разочарам!</p> <p>Монах Иринеј је затим стао размишљ |
| а, док не умре, или док му крв тамјаном не промирише. </p> <p>Ана се тргла, ослушнула шта се по |
| ише ражалило.{S} Опростила се с ђаконом не знајући ни сама како, кидајући <pb n="17" /> се што |
| Господа Бога.{S} Плашим се да дух женин не иде више од артизма.{S} Да је најтоплија жена само а |
| недокучно.{S} Завлада тајна .{S} Али он не осећа никакву потребу да ту тајну разреши , и навика |
| плаче с Аном, и да је то срећа коју он не може издржати.{S} Узео је Анину руку, стегао је, и п |
| м .{S} А затим, на прстима, да се ђакон не би узнемирио, ушла је у одељење за женске.{S} Завиде |
| Заслуга твога лепог гласа ? </p> <p>— О не, не будите неправедни, Преосвећени !{S} То је све ве |
| е Бог могао одрећи?{S} Зар је Бог могао не сићи ?{S} Није могао.{S} Никоји бог не би могао.{S} |
| ише него ико, осећала да Бог није могао не сићи.{S} Она је, више него ико, знала да је Бог сиша |
| о би могао то не волети?{S} Ко би могао не волети рођење светдости?</p> <p>— Да, краљевски су о |
| ме која се у срцу савила и ћути да чедо не пробуди. </p> <p>Мала пауза.{S} Инструмент је умукао |
| <pb n="249" /> се за себе никада успео не би, и обратно, жена је увек крива кад човек с висине |
| атраг ка вратима.{S} Поплашила се да ко не изађе и не запита је шта тражи у то доба у цркви.{S} |
| т, Ани је та чежња годила.{S} Јер, иако не облик, али суштину свога немира је госпођица Недићев |
| писмен.</p> <p>— Јест.{S} То му некако не иде од руке.{S} Госпођица Недићева је канда једина и |
| вако мучење, то су они којима се никако не спава.</p> <p>Ни ђакону се није спавало.{S} Нешто ка |
| и таке красоте науживао, да још никако не могу сан од јаве да одвојим.{S} Чинило ми се, час <p |
| људи.{S} Једно се без другога исто тако не да замислити, као што се ја не могу замислити без мо |
| се разуме, у вече довести , да га нико не види.{S} И замислите онда случај да се ипак нешто де |
| напорни свој посао радила како га нико не би радио.{S} Радила га је не само радним енергијама, |
| е сме, да заплакати не сме.{S} Јер нико не сме сазнати тајну њеног живота, среће и задатка.</p> |
| еже нека давно онемела жица, и он умало не одговори да јесте.</p> <p>— Није, госпођо — дрмнуо ј |
| — Не тако одавно.</p> <p>— Онда сигурно не знаш много о интимним њеним мислима и о начину живот |
| му је сад мало лакше.{S} На жалост, то не значи да му је и боље.{S} Не бих вас смео с поуздање |
| рекао Спаситеља свога.{S} Зар ти све то не осећаш, синко? ...{S} Како ћете вас двоје, два украс |
| тако ужасно, ужасно далеко ...{S} И то не због болести и затворене капије, не, јер он се не <p |
| т се болеснику чинио све лепши.{S} И то не живот уопште.{S} Него баш његов живот.{S} Живот дечк |
| вој живот дићи, дићи га зацело.{S} И то не кажем овако: или ћу га дићи, или ћу пропасти , него |
| растанка мора бити, Иринеје, зар ви то не осећате ! ...{S} Једно само, једно ми кажите ...{S} |
| n="229" /> боли?{S} Боли ли?{S} Или то не боли, а друго нешто боли?{S} Ах, Ана, моја Ана, моје |
| д нас двоје изневерити ?</p> <p>— Ни то не.{S} Него хоћу да кажем да је љубав страст, која до к |
| знате и волите!</p> <p>— Ко би могао то не волети?{S} Ко би могао не волети рођење светдости?</ |
| ањај ме и не лечи ме од бола!{S} Јер то не вреди, не вреди никоме, ни највећима не вреди.{S} От |
| ђер да волим.{S} Да је то могућно, у то не сумњам.{S} Јер верујем да је сваки човек, у нечему, |
| не дам му даље!{S} Не дам, не дам, зато не дам што <hi>ја</hi> нећу даље да идем ...{S} Љубим г |
| орављених тренутака , који се само зато не виде што их нове жеље и снови затрпавају?{S} Јесам л |
| а ...{S} Зашто се онда за срећу то исто не каже?{S} Чему срећа и усхићење и сласт, кад после го |
| што калуђерску душу у себи носи.{S} Што не може друкчије него онако како чини, кад свему сјајно |
| армоније.{S} Старац дрхће од нечега што не зна шта је, а младић обећава нешто што не зна шта је |
| небројено пута осетио, и жао ми је што не може тако да буде.{S} Уосталом, сада ће ипак тако би |
| <p>— Да ли вам је кадгод дошло жао што не чујете појање?</p> <p>— Није ми могло бити жао, јер |
| на је одједаред почела плакати зато што не зна шта ће да каже.{S} А сиротог Пашковића је дохват |
| зна шта је, а младић обећава нешто што не зна шта је.{S} А између узрока, који је већ ту, и по |
| ако тежак.</p> <p>Написао сам нешто што не осећам.{S} Мени је живот лак и пријатан и сушта лепо |
| воту ташто и без вредности ...{S} Зашто не живимо крај гробова, и с гробовима заједно, да нам б |
| е, нека не долази, реците му да нипошто не долази ...{S} Сам, без икога, да се разболи, сачувај |
| ојка ?</p> <p>— Има нешто и у томе, зар не, ви, тамо, што само за торбу имате очи ?{S} И јесте |
| један квалитет музичког дејства.{S} Зар не ?{S} Али то, баш то, одиста, не знам како да ти јасн |
| , молим те, маторог маџионичара.{S} Зар не изгледа као какав велики кључ, који, по вољи, сваког |
| са гледишта једног лаика.</p> <p>— Зар не, реци сам.{S} Кад ви, лаичари, поставите лекару пита |
| са њиме?{S} Изашао није.{S} Кроз олтар не пролази.{S} Позлило му је можда?{S} Али онда би му с |
| покалуђерио!{S} Није истина да калуђер не сме љубити жену! — заносио се ђакон својом идејом. — |
| ојка само помало бледог уља долива, јер не чека женика, него чека његово царство и његову славу |
| и одржава сталну борбу.{S} Сталну, јер не сме погинути у искушењу.{S} А мора примати искушења. |
| ашто несрећа и жртва и плач ?{S} Ја вас не дам, Ана! ...{S} Ана!{S} Милости моја, лепото моја, |
| песми. </p> <pb n="110" /> <p>— Ја вас не разумем — шаптала је Ана, гледајући, кроз трепавице, |
| Како ћете проћи, а да се ниједно од вас не унесрећи, а да ниједно од вас црква не изгуби !{S} К |
| /> што вас волим?{S} Зар бих могао вас не волети , кад цео свет волим, и кад сам се због тога |
| } Немој ме тешити .{S} Ни ја тебе данас не могу утешити ...{S} Остави ме, и ти, и сви други ... |
| бележе.{S} Не бележе га, јер тај живот не значи догађаје.{S} Али зато значи вечност.{S} Да, кр |
| човечјем животу нема светиње којој смрт не прети ?{S} Зар нема пламена који се не гаси ?{S} Зар |
| .{S} Заваравање, док се младићу младост не закопа, док се не отпева упокојна песма детињству ње |
| одвише напорно за певаче, а да поготову не би имало смисла мучити старог човека, који се већ из |
| јој се одједаред као да прошлост своју не види него чује, и обрадова је мисао да ће можда једн |
| о име, како би се уверио да срећу своју не сања. </p> <p>— Ја вас никада не могу оставити! — ша |
| рофе у којој пропада и дух ?{S} Љубављу не може, али милошћу и сажаљењем <pb n="219" /> може.{S |
| ћи да се с Богом разговарају.{S} Ани су не једаред засузиле очи, и чинило јој се тада да ништа |
| ћи су постепено почели опажати да се ту не води обичан разговор.{S} Задржавали су корак, и пажљ |
| оса, и ... ах, ни ви, нити ико на свету не може знати шта је за мене та црква.{S} Ја се понекад |
| ва ђакона у исто време и на истом месту не могу постојати, вратио се натраг .{S} Не баш сасвим |
| аставила тише — а сем тога, у нашу кућу не сме и не треба нико здрав да уђе.</p> <p>— Да, у том |
| некоме све то рећи, а као да у исти мах не зна коме говори.{S} Ана је опет сва дрхтала.{S} Слик |
| се у мени нешто дешава, али нико од њих не схвата извор и значај промене у мени.{S} Да ли ви ос |
| Виноград је стојао пун и тежак, али још не плав.{S} У толико се зрелије , скоро брутално, црвен |
| n="50" /> ћивоту, чију легенду нико још не зна.{S} Најзад ју је пожелео. </p> <p>Тешко му је би |
| ва и злопамћења. </p> <pb n="122" /> <p>Не, не, његов Бог и његова црква њему још ништа нису пр |
| доктор Пашковић. </p> <pb n="189" /> <p>Не крстећи се, не отварајући молитвеник, са очима које |
| сило, да буде спокојна и мирна. </p> <p>Не бој се, и хвала ти што си живела један тренутак само |
| дно четврт сата, и стишавала се.</p> <p>Не, ништа ново нема да дође, него нов треба да буде чов |
| одом и покапа њоме чело и груди.</p> <p>Не би стигла.</p> <p>Светла слика је узмицала.{S} Дошла |
| себи малочашњу своју одлучност.</p> <p>Не, не кајем се.{S} Годи ми та одлучност.{S} Тако се ва |
| чисто контемплативни и аналишући, скоро неактивни састојак живота.{S} Вечито цепкање, тражење, |
| е, пуно тичјих крила, стојало је између неба и земље само за њих двоје.{S} Из високе ограде на |
| срца и душе, дигло сву цркву пред врата небеса.{S} Топло и добро је било свима.{S} Али се нешто |
| тога, што се вас двоје тако жарко, тако небески лепо волете, и кроз љубав Богу и песми служите. |
| ирисан вео, а светлост је била савршено небесна.</p> <p>Одједаред, на једном месту, Ани у сусре |
| узике, и да су сви закони звезда закони небесне музике, и да су једино ритам и тон вечито вечни |
| м дело своје.{S} Како ћу чувати тај дар небесни, како ћу пазити да њу ничим не разочарам!</p> < |
| ти присуство Бога, и чути се, из даљних небесних даљина, тихо радовање анђела: <hi>Тебе Бога хв |
| апољу се међутим опет саставили облаци, небо је изгледало досадно сиво, и падала је кишица, сит |
| у мрачној комори, стојала натрашке.{S} Небо доле, а куће, упрегнута кола и палије с буретом го |
| а се огледала у светлој души Аниној.{S} Небо и срце Анино гледали су једно у друго.{S} Нешто ра |
| о воду, и да се <pb n="28" /> вратио на небо кроз чисто, мирисно срце калуђера свога. </p> <p>С |
| о је леп летњи дан.{S} Али се одједаред небо почело навлачити, а дунуо је затим и свеж ветар, п |
| ролазећи кроз авлију, опазио је како је небо плаво, како цвеће, у несташлуку неком, мирише на л |
| сеца, ни звезди, ни ветра.{S} Цео врт и небо занели се неким дубоким сном.{S} Сан, који предосе |
| егао је некуда у буџак.</p> <p>Ваздух и небо су треперили без једне борице , без једне завесице |
| за време вечерња, кад су облаци застрли небо, у цркви било тамно, златна далматика ђаконова се |
| уморна, мало расејана .{S} Као оно бело небо, за које се не зна да ли је наоблачено или је ведр |
| говог живота.{S} Њему се чинило да цело небо плаче с Аном, и да је то срећа коју он не може изд |
| е кући, него да се, степен по степен, у небо пење.{S} Одиста, ваздух се увијао око ње као неки |
| .{S} Пролете црквом као светла репатица небом.{S} Одјекну, усреће, и пролазе ...</p> <p>Заблуда |
| и кишан, путовао је некуд ведро плавим небом.{S} Мали дечко, још уплакан што није могао ући у |
| ку више него у самом Богу.{S} Човек и с небом, и са сунцем, и с Богом има сажаљења!“</p> <p>„За |
| у празнину .{S} Душа њена се расипала у небројеним покушајима да усамљеност своју начини весели |
| ни, требао би да је монах.{S} Ја сам то небројено пута осетио, и жао ми је што не може тако да |
| <p>Али песма се таласа, снажна, рајска, небу намењена, од Бога слушана.{S} Танка, воштана она р |
| подигла се тога дана кроз сводове цркве небу у висине.</p> <p>Тога дана, они су дошли једно дру |
| је руке, дрхтаве и измучене, подигла је небу.{S} У сузним очима њеним је засјала светлост побед |
| ажно, а жена најмање, гле како он сад к небу подигнутих очију и на срце положене руке уверава о |
| у са свога тела, и подигавши обе руке к небу шаптао је промењеним , ужаснутим гласом: </p> <p>— |
| и луци кубета извијени напоље, у сусрет небу и бескрајности, и да горњи део иконостаса, са сићу |
| чекало.</p> <p>Чекало се да се подигну небу два ока, два сасуда таме.{S} И да срце једно, чист |
| Иринеје!{S} Калуђер стоји пред вама!{S} Неваљалство је згажено и побеђено, и све што се догађа, |
| дговарала:</p> <p>— Било је један час и неваљалство.{S} Страшно, ниско неваљалство.{S} Када сам |
| ан час и неваљалство.{S} Страшно, ниско неваљалство.{S} Када сам се била решила на лажну заклет |
| н. — Говорите, говорите истину, јели то неваљалство ? ! ...</p> <p>Ана је пробледела најужасниј |
| т моја чудна, да је обрт у мени силан и невероватан, и да је с тога на сва моја питања немогућн |
| ко би дошло до страдања, мука, сумњи, и неверства Теби <pb n="221" /> и самоме себи, не помажи |
| убављу, којој не прети ни пролазност ни неверство.{S} Кад то биће, једном речју, воли и сагорев |
| жава јечање, страдање, испружене руке и невесела чела!{S} Куда су, него у поноре туге, просуле |
| т са скупоценим , блиставим камењем још невеселије.</p> <p>Пратиоци владичини су веселији утиса |
| ана.{S} Она је осетила да је у реду тих невеселих песама, као у некој мирној поеми, стишана сва |
| је гледало у њу као и око оца њеног.{S} Невесело умиљато, забринуто .{S} Као да је тога дана Бо |
| буде боље, одгодићемо.{S} Само — Ана је невесело погледала — сутра је татин рођен дан, дан када |
| говорила је госпођица Недићева истински невесело , видећи у ђакону одједаред блиског човека, и |
| , загледао се у свога Иринеја исто тако невесело, као што се Иринеј загледао у земљу.</p> <p>Оч |
| свилена постава стојала је старцу тако невесело, а крст са скупоценим , блиставим камењем још |
| S} Ђакон је тек сада поруменио, и скоро невесело је заклонио лице руком.{S} Владика опет, наслу |
| јући по земљи, ушао у шуму, и срео јако невеселог младића.{S} Питао га је шта му је. — Сиромах |
| {S} Монах Иринеј се тада показивао тих, невесео и уздржљив као какво сироче.{S} Тамне његове оч |
| Одмах затим би додуше дошао уздах, или невесео поглед на једно од празних домаћинових места, а |
| жене живота свога, јер је та жена бела невеста душе моје, поноса мога, завета мога, рада и зад |
| ја да га владика гледа.{S} Стидео се, а невешт је био да своје усхићење оправда општим усхићење |
| и увијати га у снове?{S} Човек осећа и невидљиве и незнане ствари.{S} Ђакона то можда узнемиру |
| портре једне жене, насликан, часом, од невидљивог сликара , и обешен о зраку светлости.{S} И е |
| раширила руке, а из груди јој је гукала невина, чиста, прва девојачка <pb n="233" /> љубав, она |
| , ужасно !{S} Ужасно је гледати како се невина, Богу и људма недужна дечица даве и у круте леши |
| оји је у срцима вашим, и бићете чедни и невини! ... </p> <p>— Али, да ли све то што сам казао . |
| ако лепо као што би било оздрављење тих невиних малих мученика ... </p> <pb n="195" /> <p>— Вер |
| а да то нотално чини, како би сва снага невиности и лепоте гласа дошла до потпуног израза.</p> |
| као <pb n="90" /> овчица једна, која из невоље неке упире своје безазлене очи у њега, и моли га |
| ало боље, али ипак боље, и да се у свој невољи својој сетио чика Јове Недића, и ждребета, које |
| нствене руске композиције растворили су невољност и притиснутост у души Аниној.{S} А дивни моти |
| , тражење, испитавање — у том има нешто негативно!{S} Нешто што том човеку пије снагу и вољу.{S |
| ео падне на чело младићево као победа , негде у куту јауче и свилене своје косе чупа млада једн |
| вео падне на чело младићево као покров, негде у куту јауче и седе своје косе чупа стара једна ж |
| оставан зачетак мелодије <pb n="243" /> негде на дну груди.{S} Запевала је онда срдачна, мала ј |
| рену, а завршује се тамо <pb n="245" /> негде у задњим слојевима ваздуха.{S} Уметнички мотив је |
| лежала је још неразвијена и хладна.{S} Негде у мраку иза свести, непотребна и без циља.</p> <p |
| е могла да замисли шта у њему стоји.{S} Негде, у дну срца, она га се мало бојала.{S} Али лице њ |
| ца, у трави је почело нешто да шушти, а негде, на грани, чуо се слабачак цвркут тице. </p> <p>В |
| и живи!{S} Природа човечја је такова да негде, у скривеном куту, оплакујемо сваки онај дан који |
| а му је онај други смешан — али биће да негде одгоре гледа како се земља окреће.</p> <p>Кад је |
| се из светога чина.{S} Њој се чинило да негде, у дну олтара, севају муње, и да ће сад велики, ч |
| оценост, затворена у кутију, и спуштена негде у њено срце или душу, с тим, да је Ана мора брижљ |
| водопад, који се лије из чистог језера негде у врх планине, лио се са проповедаонице тежак и ч |
| најсветијој песми, јер, иако је зачета негде међу звездама, написана је на земљи“. </p> <p>„Ду |
| скују малу аријицу која се сама од себе негде у куту срца пева.{S} Затим један мали прелаз.{S} |
| учинио суров.{S} Имала је осећај да је негде озлеђена, и да ће сад одмах нит њене крви потећи |
| а није пролазио скоро нико, а кад би се негде отшкринула врата, излазио би на њих пас.</p> <p>Н |
| у душу дошао ред да оставе стан божји и негде у васељени изврше свој задатак .{S} Зашто Ана и о |
| у детаље.{S} Ја вам кажем да тај човек негде у унутрашњости својој много осећа и много плаче.{ |
| ао <pb n="77" /> да си ме слао да живим негде на јужном полу.{S} Уосталом, све то није разговор |
| или, ја не знам, можда је у мени самом негде готово чекало лепо једно чудо.{S} Ја сам пре био |
| нах Иринеј сав црн, са златом и сребром негде дубоко у себи.</p> <p>Десна Анина рука је била у |
| ло се јести.{S} Али је сав живот лебдео негде високо горе.{S} Говорило се једнако о песми и сви |
| мира жељних крилаца, који исплови, тамо негде из ћутања и даљине прошлости, и који сваки пут св |
| и тонови мотива: слутња мајчина да тамо негде и крст судбине стоји ...</p> <p>Пашковић је устао |
| , са свима тима мукама на челу, лежи ту негде, сасвим близу, на овој земљи љубави и лепоте, међ |
| ој се да би мирно могла поднети да га и негледимице слуша, да га чак дуже времена и сасвим не в |
| вако: или ћу га дићи, или ћу пропасти , него кажем да ћу га дићи !{S} Јер у мени има црква, има |
| законе лепоте.{S} Неће смрт и промену , него распирује и одржава сталну борбу.{S} Сталну, јер н |
| амо у цркву, и оно што се у њој дешава, него кроз цркву и некуда даље, у нека давно прошла врем |
| бледог уља долива, јер не чека женика, него чека његово царство и његову славу.</p> <p>У таком |
| инеј одмах за њом изаћи, није одахнула, него се устрептало почела освртати где ће да се склони, |
| уплив не само на круг својих пријатеља, него, постепено, на школу и цркву, и на целу варош.{S} |
| како удадба није баш само ћеф или воља, него је помало и дужност девојке.{S} Кад су родитељи ве |
| Радила га је не само радним енергијама, него и једним сталним, високим узбуђењем свога духа.{S} |
| и је стигао видети не само како је Ана, него како је и Иринеј поруменио , па чак и како је Маји |
| ни читачи молитава, ни целивачи икона, него они, који бар једним високим и уметничким аскетств |
| рави идеали и нису идеали задовољавања, него идеали одрицања ...{S} Али, ко све то може? ...{S} |
| који добро знају да страст није слепа, него да страст зна и хоће и рачуна , у два себична непр |
| шће на њу, не као данас, не као сестра, него као љута гуја, која ће јој тело кидати и душу испи |
| .</p> <p>— Наравно.{S} И не само врата, него баш кључаоница.{S} Јер се кроз кључаоницу највише |
| p>И онда се отворила, не ђаконова уста, него ђаконове груди, и груди те су дале све што је у њи |
| ица је од мириса.{S} А Исус није мртав, него спава.{S} Њега и цвеће успављује глас младог једно |
| љали старца, не само беле косе и браде, него и седих обрва и трепавица, који је крај снажног Не |
| очима, иде дакле.{S} И не само да иде, него треба сад да пусти дугу косу и браду, да огрне шир |
| се.</p> <p>Не, ништа ново нема да дође, него нов треба да буде човек у свему, па и према музици |
| еља.{S} Не да монах Иринеј к њима дође, него да она, за тренутак један, излети одавде, да одлет |
| <pb n="206" /> боји и моли да га приме, него због нечег другог ...{S} Због тог што је монах, зб |
| им га, љубим га ... али не Иринеја, не, него тај отети пољубац љубим, и вратићу га, и узећу га, |
| Да ли сте разумели, јуче, не само мене, него и себе ?{S} Да ли сте били у стању да се брзо смир |
| лазе друго, искреније и топлије питање, него понављају ону баналну фразу о тежини случаја.</p> |
| да ми дате одговор .{S} Не да га дате, него да стари, готов одговор узмем“.</p> <p>Ана је брзо |
| овом тренутку, не занима ствар уопште, него само један квалитет музичког дејства.{S} Зар не ?{ |
| жна нека рука, која је не привија себи, него некуда у добро, у мир и сигурност.{S} И чула је ша |
| ци.</p> <p>— Није њега Бог послао теби, него госпођици Недићевој.</p> <p>— Е, зар?</p> <p>— Сас |
| баш на ону самоћу, кад човек сам живи, него кад нигде никог свога нема.{S} Имате ли ви кога?</ |
| жаљењем , које више боли онога ко жали, него што теши онога коме се пружа. </p> <p>Стојала је п |
| Како би и могло и смело друкчије бити, него да чашу Евхаристије он изнесе и подигне. <hi>Прича |
| ако је лагано корачала, да не иде кући, него да се, степен по степен, у небо пење.{S} Одиста, в |
| е себичну љубав не с тога да себе мучи, него да другима не чини неправду.{S} Јер људи су гладни |
| нином својом.{S} Не над жалости својом, него над мантијом својом, црном као његова, поноситом к |
| Цркве није ни владика, ни Исус Христос, него мој пријатељ ђакон Иринеј.</p> <p>Без сумње је да |
| } И посматрајте само.{S} Не гледа у њу, него право у њену кожну торбу.{S} Тачно зна кључ где су |
| ужене руке и невесела чела!{S} Куда су, него у поноре туге, просуле се и отишле све највеће мил |
| х?{S} А шта се друго и ради са милошћу, него да се баца у поноре туге и у потоке суза!{S} Шта ј |
| навици, ја сам боље видео у вашу душу, него у своју.{S} Видео сам да у тој вашој души има нешт |
| ило несвести или страха, <pb n="116" /> него бледило неког пркоса.{S} Пуна тога пркоса, она дун |
| жбу, за то доктор није имао времена.{S} Него је комбиновао своје доласке, <pb n="217" /> тако д |
| на свету.{S} Али Бог није милостив.{S} Него су животи људски тако чемерно бедни, да се понеки |
| воје изневерити ?</p> <p>— Ни то не.{S} Него хоћу да кажем да је љубав страст, која до краја не |
| све лепши.{S} И то не живот уопште.{S} Него баш његов живот.{S} Живот дечка и младића који оца |
| Не зарива се више у ствари као нож.{S} Него их одгоре пробија, онако нешто као сунчев зрак.</p |
| што би желео престати мислити о Ани.{S} Него да мало стиша узбуђење од радости , па да буде хла |
| жња.{S} Не буктиња која огњем прети.{S} Него мала она библијска лампа у коју девојка само помал |
| латом, немоћи, рушењем и пропадањем.{S} Него у просторе оног ведрог живота који ни историја ни |
| тање нити душе човјечје.{S} Не тако.{S} Него једну реч, један поглед, једно страшљиво осећање т |
| а кажете да ћемо једног дана умрети?{S} Него?{S} Да ће неко од нас двоје изневерити ?</p> <p>— |
| кона, јер је она од њега више очекивала него од својих певача.{S} А ђаконове очи се упирале у А |
| развија.</p> <p>А да како се развијала него тако? — питао сам сам себе и иронично и болно, и у |
| акле! — смејао се Мајински више из грла него из срца. —- Онда бисте можда могли поднети да вам |
| су зато звали, што још више може и зна него његова мајка.{S} А ми стојимо, немоћни и бедни, и |
| лижњем своме ипак несравњено више добра него адвокат Мајински. </p> <p>— Ви као да хоћете нешто |
| </p> <pb n="12" /> <p>Шта је друго Григ него сећање неко које је давно оставило своје тело.{S} |
| робљу, није већ видела даље испред себе него на тридесет четрдесет корака.{S} Као из воде су ис |
| ивота.{S} А они се круне, опадају, брже него цвет.{S} Пролете црквом као светла репатица небом. |
| није више оно што је био.{S} И гори је него што је био.{S} Јер, од сакривања до лагања је једа |
| p> <p>Ана се опет насмешила.{S} Топлије него малочас .{S} И одједаред, цео тај ситни свет је не |
| ењи дан, и кад је у цркви једноставније него икад.</p> <p>Осетила је неку досаду од докторове н |
| одраслих су те болести и иначе опасније него код деце. </p> <p>— Ја нисам знала да је тако стра |
| узбуђена, и сцена се завршила друкчије него што се очекивало.{S} С дубљим и финијим утиском, а |
| шу у себи носи.{S} Што не може друкчије него онако како чини, кад свему сјајном око себе претпо |
| Има нешто у томе.{S} Ето баш нико мање него госпођица Недићева.{S} Млада, здрава, имућна, обра |
| у потоке суза!{S} Шта је друго сажаљење него монах који обожава јечање, страдање, испружене рук |
| вију, и да их затрпа све одједаред, пре него што несрећа, делић по делић, размрви оно што је до |
| вима њиховим још мало задржала душа пре него што коначно излети.{S} Љубичаста свилена постава с |
| савет, како да се исповеди и смири пре него што светињи приђе.{S} А Бог му је рекао да подигне |
| који је већ неколико живота прошао пре него што се у овом складу јавио?.. .{S} Или вам је ово |
| од Бога, који ми је стигао кроз вас пре него што буде сасвим касно ... </p> <p>— Ја мислим, гос |
| цео домазлук буде спремљен и у реду пре него што гост изађе.{S} У највећој тишини се обављао по |
| утцима, као да хоће да причека зиму пре него што проври.</p> <p>Самовар је био намештен, као и |
| трепте, бледе и умиру у овом животу пре него што се у један сплет уврте са жицом која треба да |
| г не би могао.{S} Ана Недићева је, више него ико, осећала да Бог није могао не сићи.{S} Она је, |
| Бог није могао не сићи.{S} Она је, више него ико, знала да је Бог сишао, да је био у цркви, да |
| његова, можда обе. — Та је мисао, више него икоја друга, до ужаса доводила Ану. — Да ли је мог |
| и код одраслих је морала помагати више него обично, јер је стари хоровођа побољевао и доста не |
| жених руку је било око њега, много више него половина свих руку које су тога дана дошле на моли |
| чини, сажаљења може бити у човеку више него у самом Богу.{S} Човек и с небом, и са сунцем, и с |
| ку на дирке, и почела свирати .{S} Тише него што треба, да не би много сметала друштву.{S} Ипак |
| .</p> <p>И све је ишло простије и лепше него икад.{S} Певачи су били пажљиви и послушни, црква |
| одједаред као да прошлост своју не види него чује, и обрадова је мисао да ће можда једног дана |
| а да јој брига монаха Иринеја више годи него брига њене мајке.{S} Али јој се ђакон ипак чинио т |
| ри уопште ћутљив.{S} Канда и мало блеђи него обично.{S} Некима се чак чинило да је у задње врем |
| } Уопште је изгледао свежији и веселији него синоћ.{S} С Аном се много разговарао.{S} Из писама |
| и ви верујете да сам ја бољи и друкчији него штоли сам био ? </p> <pb n="196" /> <p>Ана је опаж |
| и плаше човека?{S} Зашто је боље немати него имати?{S} Зашто је свака срећа покојник?</p> <p>Ђа |
| уздах.{S} Али врт није у царству смрти него у царству живота.{S} Кроз младо и свеже цвеће везу |
| е био једноставнији у својој свечаности него икад.{S} Тако једноставан како је једноставна груд |
| ило своје тело.{S} Шта је друго Бетовен него катедрала једна без зидова, са крстом од сунчаних |
| јада, када би требао да сам више камен него што сам икад био, сада се каменито тле у мени прет |
| S} Можда права срећа и није ништа друго него давање.{S} Можда прави идеали и нису идеали задово |
| S} Можда права љубав и није ништа друго него сажаљење.{S} Можда права срећа и није ништа друго |
| око сажаљење.{S} Шта је тај монах друго него сироче?{S} Одрекао се света и пошао у самоћу.{S} Н |
| едао циркус са багрема, лепши ми је био него после из ложе.{S} Дивоте живота виде најбоље они к |
| да је дете другога некога више заволело него родитеље своје.</p> <p>Али дете тада обично немило |
| есте велики.{S} То ми лекари боље знамо него ико на свету.{S} Али Бог није милостив.{S} Него су |
| жељу, али је осећао и то да би пре умро него што би запитао.</p> <p>И Ана је ћутала.</p> <p>Ћут |
| стаде помамно да лаје, и брже на страху него на ногама, потече <pb n="57" /> преко веранде у ку |
| оти да са растављеним животима и телима негујемо јединство духа и душе, тај завет, сада, у неср |
| девојчицу толико пута лечио, који је ту недавно, с вашим родитељима заједно , претрпео опет бри |
| а тоновима, врелим као да из славуљских недара излазе.{S} Чело јој се набере, зуби се зарију у |
| ти остане калуђерски врла.{S} То сасвим недевојачко осећање јачало је у Ани понекад до фанатизм |
| оран сам.{S} А треба и ти да легнеш.{S} Недеља је сутра, имаш посла. </p> <pb n="179" /> <p>Међ |
| </p> <p>И с тога, кад је дошла наредна недеља, не знајући да ли је ђакон још ту или је већ оти |
| , пало је ђакону на ум да је прекосутра недеља, и да то опет значи дан срећног њиховог виђења.{ |
| /> <p>Ђакон је читао:</p> <p>„Још није недеља.{S} Али ја већ сада знам каква ће бити служба бо |
| Хор пева, али нема душу.{S} Равно шест недеља ће бити прекосутра како се госпођица Недићева ра |
| :id="SRP19190_C20"> <head>XX.</head> <p>Недеља после оне јаке непогоде осванула је јесења.</p> |
| мирно поље гледа однекуд одгоре.</p> <p>Недеља је била, па се нигде није радило.{S} На једном м |
| ње опоравити неће.{S} Код Ане је такође недељама дуго трајала дубока, страшна утученост, добров |
| ак и добро бити да мало постимо.{S} Две недеље дана да будемо без вашега гласа.</p> <p>Ђакон се |
| ас је среда.{S} У данашњи дан после две недеље ћу се вратити.{S} Ах, не.{S} То је Усековање.{S} |
| темеље храма вашег!{S} Сад ћемо, једне недеље, доћи опет у Богородичину Цркву, али на моје вен |
| 19190_C7"> <head>VII.</head> <p>Наредне недеље све је текло на служби као и обично.{S} Т. ј., д |
| као помиловане. </p> <p>У цркви је, те недеље, било необично много света, и нафора је дељена н |
| , није о свему томе ништа слутио.{S} Те недеље, као и сваке друге, дошао је да служи, ведар и у |
| а као испосничка пећина. </p> <p>Баш те недеље је освануло хладно, мрачно јутро, и Богородичина |
| Недићевој да се опрости од ње.{S} Идуће недеље, вероватно, служиће задњи пут у овој цркви, а ус |
| вном заносу, и радовала се што ће идуће недеље та чежња још већа и још страшнија бити.{S} Пашће |
| о да ствар одложи за три дана, до идуће недеље.{S} Али је за све то време био немиран, рачунао |
| скрено осећање за религиозне свечаности недеље и празника, и почела се развијати искрена потреб |
| рало црквена врата, срце се смирило, до недеље има још да прођу дан и две ноћи, и све, све је т |
| ије јој било добро. </p> <p>Сутрадан, у недељу, Ана Недићева, која никад није пропуштала службе |
| а, ни сутра дан.{S} И с тога, када је у недељу искрсла пред њега лепа девојка, са раскошно густ |
| и оданде?</p> <p>— Молим.{S} Али само у недељу.{S} У божји дан.{S} У онај дан кад служите.{S} К |
| о можда само варка и искушење.</p> <p>У недељу, монах Иринеј је, изашавши на амвон да отпочне с |
| теља који се тек на реч тргао.</p> <p>У недељу, монах Иринеј је дошао на службу узбуђен.{S} Прв |
| кву никада није доживела.{S} Бог је ову недељу просуо канда само њој у крило.{S} Чинило јој се, |
| ог човека, и може се пробудити, у свету недељу, блед и са немирном душом. </p> <pb n="183" /> < |
| евојке обично дочекују такве разговоре, Недић би осетио неку слутњу, пожалио би своје дете и се |
| ш је чекала, још се надала.{S} Међутим, Недић је одлазио, а Ана његова је више нешто од суза да |
| ао и затворио врата од музичке собе.{S} Недић.{S} Бацио је поглед у собу.{S} Видео Ану, у позна |
| чудног, богатог времена своје маште.{S} Недић се љутио, а Ана се слатко смејала.{S} Сва некако |
| /p> <p>Дошли су у то још неки гости.{S} Недић и Недићка су прешли у другу собу, и оставили Ану |
| ишао је ђакон, и дубоко се поклонио.{S} Недић и његова кћи исто тако.{S} Ана је тај дубоки покл |
| о забављало, али је време пролазило.{S} Недић и Недићка су молили и опомињали.{S} Узалуд.{S} На |
| а је монаха Иринеја као неко дете.{S} А Недић је дочекао госта са широким, срдачним руковањем, |
| познати мотиви.{S} Једне вечери, кад је Недић већ био легао, отворила је Ана неочекивано врата |
| већеном Господину угодно — предлагао је Недић десерт и црну каву у башти.</p> <p>Била је топла, |
| владика могао што боље одморити , није Недић на ручак позвао никога од гостију.{S} Знало се са |
| , тебе канда напушта слух — шалио би се Недић. — Двапута те већ једно исто питам.</p> <p>— Слуш |
| {S} Таквим једним ћутањем, од кога је и Недић занемио.</p> <p>Био је то ипак јасан тренутак.{S} |
| ер тако мора да буде — мислио је у себи Недић, посматрајући Ану.</p> <p>Међутим, ето у Аниним о |
| лио сам да смем то учинити, јер покојни Недић је био и мој пријатељ, а, сем тога, Ана, свака ва |
| је ђакон таблицу: адвокат, доктор Јован Недић. </p> <pb n="41" /> <p>Требало је журити, јер се |
| црвен од ватре и мутних очију, адвокат Недић. </p> <pb n="203" /> </div> <div type="chapter" x |
| несвест њена ... </p> <pb n="151" /> <p>Недић је замолио госте да из почасти према епископу сви |
| аког даљег разлагања те ствари. </p> <p>Недић је онда решио да се окане илустрација , и да поку |
| ко намрштена, настави да корача.</p> <p>Недић је, на начин обичног доколичног разговора, подсећ |
| је било мирно, свечано, срећно.</p> <p>Недић је стојао блажен и поносан, Недићка је брисала су |
| приватним концертима куће <pb n="6" /> Недића, трећи су, најзад, упирали прстом у доктора Стој |
| питати: ко је болестан у кући господина Недића?</p> <p>— Да ли то госпођица Недићева лежи? — пи |
| крила над лепом кућом покојног адвоката Недића.{S} Помешана са чамотном, влажном јесени, жалост |
| лике Госпојине, одсешће у кући адвоката Недића, служиће на Велику Госпојину, и присуствоваће у |
| обрва и трепавица, који је крај снажног Недића изгледао као чађава стара икона у сребрном оквир |
| се у свој невољи својој сетио чика Јове Недића, и ждребета, које ће он, кад оздрави, да крсти.< |
| умела разлегати песма и свирка из куће Недића.{S} То је давало повода те су људи, од времена н |
| ека Ана Недићева?</p> <p>Пријатељи куће Недића поделили се, у главном, у две странке.{S} Једни |
| XVII.</head> <p>Улазак монаха Иринеја у Недићев салон опажен је одмах од свих присутних.{S} Сви |
| S} Како рекосмо, није то био први јуриш Недићев на Анино затворено срце.{S} Али, при сваком так |
| исак грозе и претње.</p> <p>Додуше, Ана Недићева је тврдила да и цела унутрашњост цркве, са мно |
| понекад баш строго побожних мисли, Ана Недићева ипак није пренебрегавала ни своје световне кон |
| добро. </p> <p>Сутрадан, у недељу, Ана Недићева, која никад није пропуштала службе, није могла |
| ристову, и зашло опет за облаке.{S} Ана Недићева је осећала само још мирно блаженство.{S} Блаже |
| ри су били доста чести у вароши.{S} Ана Недићева је наиме веома интересовала своје суграђане, а |
| огао.{S} Никоји бог не би могао.{S} Ана Недићева је, више него ико, осећала да Бог није могао н |
| тао је он шта јој у души стоји :{S} Ана Недићева воли у монаху Иринеју оно што монах Иринеј још |
| и на ред питање: а шта мисли и чека Ана Недићева?</p> <p>Пријатељи куће Недића поделили се, у г |
| е јунака.</p> <p>Девојка је та била Ана Недићева.{S} Ана се после болести своје нагло и неочеки |
| Дома Певача , долазила је госпођица Ана Недићева.{S} Под мишком је носила повелику, али врло ел |
| ог улаза треба да буде слободна кад Ана Недићева има њоме да прође.</p> <p>Ана, се застидела.{S |
| како се земља окреће.</p> <p>Кад је Ана Недићева прославила двадесет шести дан рођења, људи су, |
| еба да букне она екстаза од које је Ана Недићева очекивала велики триумф своје необичне младост |
| .{S} Срести, видети и волети, то је Ана Недићева умела само у цркви.{S} Она је волела божјег сл |
| понашам!{S} Зар да ти пожелим да те Ана Недићева није заволела!{S} Та ко би могао бити довољно |
| и задовољна и иначе, могла одолети Ана Недићева!</p> <p> Страстне, пусте жеље су обузеле Ану.{ |
| ри отворених очију, стојала је тамо Ана Недићева , држећи у једној руци молитвеник и цвет, а у |
| ђакон.{S} Рај се остварио. </p> <p>Ана Недићева се враћала кући у радости какву никада није до |
| песму њеног узбуђеног срца.</p> <p>Ана Недићева је плакала из смућене душе.</p> <p>Ана Недићев |
| је плакала из смућене душе.</p> <p>Ана Недићева је, сутра дан, на Богојављење , меланхолично м |
| ан, и све-садржајан као ноћ.</p> <p>Ана Недићева је усхићено и поносито гледала у тог триумфато |
| онога који је жив зазидан ?</p> <p>Ана Недићева је прелазила руком преко чела.{S} Већ неколико |
| а.</p> <p>Са таквим назорима, госпођица Недићева је, наравно, важила у своме месту као врло инт |
| самцита, с ћеманетом у руци, госпођица Недићева иде у сусрет старости и смрти.{S} И, једнима с |
| му некако не иде од руке.{S} Госпођица Недићева је канда једина интересантна композиција у ово |
| ого тужна црнина на снегу.{S} Госпођица Недићева је уздахнула и склонила се с прозора.{S} Почел |
| ко ју је отац дирао.</p> <p>— Госпођица Недићева нешто компонује — избрбљао се индискретни стар |
| , и певао лепше од њега.{S} А госпођица Недићева им свима приређује дивне вереничке и свадбене |
| /> се опет како тачно зна да госпођица Недићева долази у цркву увек на време. </p> <p>Извршио |
| о жао што идете — говорила је госпођица Недићева истински невесело , видећи у ђакону одједаред |
| , али суштину свога немира је госпођица Недићева тачно погађала.{S} Младост њена, чиста и равна |
| вати, а пратиће његово певање госпођица Недићева на клавиру, а хоровођа челом.</p> <p>Та идеја, |
| не смутити душу — смешила се госпођица Недићева, гледајући с поносом на протекле године свога |
| ља ће бити прекосутра како се госпођица Недићева разболела.{S} Пашковић каже да јој је сада сас |
| ме.{S} Ето баш нико мање него госпођица Недићева.{S} Млада, здрава, имућна, образована, јединиц |
| ина Недића?</p> <p>— Да ли то госпођица Недићева лежи? — питао је сиромах ђакон, будаласто и хр |
| ога зауставити и питати зашто госпођица Недићева није у цркви.{S} Други то можда нису ни опазил |
| ација би била профана.{S} Јер госпођица Недићева је свирала само ексквизитну вишу музику, а од |
| а лепо. </p> <pb n="24" /> <p>Госпођица Недићева је затим приметно разредила своје световне кон |
| полети. </p> <pb n="26" /> <p>Госпођица Недићева је видела ђакона кад је пошао у цркву.{S} Тога |
| гасило у мраку олтара.</p> <p>Госпођица Недићева је хитала кући.{S} Осећала је у грудима кључ н |
| ајанственог и строгог.</p> <p>Госпођица Недићева је необично волела ту цркву, и у детаље знала |
| желео да се премести.</p> <p>Госпођица Недићева је последње речи ђаконове доста расејано слуша |
| а и отићи на парохију.</p> <p>Госпођица Недићева осети хладну жаоку.{S} Тај нежни млади човек, |
| нарочити свој триумф.</p> <p>Госпођица Недићева је веровала да тај триумф мора доћи, и предава |
| без љубави!{S} Ко би могао на љубав Ане Недићеве бацити анатему!{S} Ко би, после Ане Недићеве, |
| еве бацити анатему!{S} Ко би, после Ане Недићеве, још смео тврдити да је љубав сваке жене без р |
| ишта на свету се у спољашњем животу Ане Недићеве није догодило ни променило.{S} А никаква одлуч |
| трепету звука је она улетела у душу Ане Недићеве.{S} А испружене њене руке је одмах одсекла гор |
| у сребрном оквиру.</p> <p>С обе стране Недићеве капије дочекао је епископа ред деце, као ред м |
| е прошетати , проћи крај куће госпођице Недићеве, <pb n="40" /> и гледати да види нешто из чега |
| лутио је ваљда малочашњу жељу госпођице Недићеве, да и он буде с њоме у вечности.</p> <p>— А шт |
| још на једну кућу више.{S} За трен ока, Недићеви се нашли затворени, одсечени од спољашњег свет |
| сад је било на реду да се о том увере и Недићеви са својим гостима .</p> <p>Концерт је започео. |
| нога дана пред вече, монах Иринеј дошао Недићевима у посету. </p> <pb n="104" /> </div> <div ty |
| ући ваљда из парка, долазио је у сусрет Недићевима ђакон.{S} Сам, <pb n="78" /> са једним влатк |
| знано откуда, ширила се вест да ће, код Недићевих, после вечере, бити извођена једна врло лепа |
| ио .{S} И нарочито се загледао у маторо Недићево псето, које је лежало, тужно равнодушно , с њу |
| ејани и несташни, два вагабунда госта с Недићевог рођен дана.</p> <p>Напослетку се Ана ипак мор |
| ни, са подневним сунцем на глави.{S} На Недићевој капији се растајала два пара чежњивих очију. |
| тим свештеником крај ногу, чинио се Ани Недићевој као један од оних древних ђакона пећске патри |
| , друкчију, силнију љубав према тој Ани Недићевој која је сада бедна жена.{S} Одједаред ју је д |
| улажење није потребно кад је реч о Ани Недићевој .{S} Цео чисти девојачки живот њен, сваки пок |
| дивној тој свечаности .{S} А госпођици Недићевој сам већ толико благодарио, да сам сироту дево |
| о се више и више изоловала на госпођици Недићевој као девојци удавачи.{S} Такви разговори су би |
| ни.{S} Баш напротив, могла је госпођици Недићевој доћи идеја — али која ? — не знам шта је ово |
| д кружењем крви.{S} Пришао је госпођици Недићевој да се опрости од ње.{S} Идуће недеље, вероват |
| <p>— Кажи ми, ако што знаш, о госпођици Недићевој.</p> <p>— Нисам још досада никада нарочито ра |
| је њега Бог послао теби, него госпођици Недићевој.</p> <p>— Е, зар?</p> <p>— Сасвим.{S} Јер је |
| исмо монаха Иринеја, донесено госпођици Недићевој сутра дан ујутро по њиховом виђењу.</p> <p>„К |
| време великог поста. </p> <p>Госпођици Недићевој је наиме одједаред дошло неко дубоко разумева |
| } И сви други се тога дана рано дигли у Недићевој кући.{S} Да цео домазлук буде спремљен и у ре |
| ичасте пахуљице се слагале по смрзнутом Недићевом гробу и по црном Анином велу.</p> <p>Како је |
| авно, сазна од њих шта је са госпођицом Недићевом.{S} Али кад им је већ био на два корака близу |
| ова друга амбиција, амбиција да насљеди Недићеву канцеларију, далеко је премашала његове уметни |
| еја у Богородичину Цркву имао је на Ану Недићеву силан утицај.{S} Страстна њена наклоност ка му |
| жене руке уверава о нечем госпођицу Ану Недићеву.</p> <p>— Ах, госпођице Ана, опраштате ли ви с |
| доктором Пашковићем.</p> <p>— Госпођицу Недићеву нешто компонује — поправљао је доктор.</p> <p> |
| м човеку, који је топло волео госпођицу Недићеву, писала је она на растанку: </p> <p>Све је уза |
| је долазила.</p> <p>Укућани се збунили, Недићка је косе чупала , Пашковић је помагао Ани да се |
| p> <p>Недић је стојао блажен и поносан, Недићка је брисала сузе.{S} А монах Иринеј је желео да |
| /p> <p>Ћутали су обоје као заливени.{S} Недићка је, из друге собе, опазила да се ћути, и ушла ј |
| Али то мало је доста дуго потрајало.{S} Недићка се већ почела узнемиривати, и хтела звонити по |
| зима.</p> <p>Ана је бризнула у плач.{S} Недићка такође.</p> <p>— Ана, мило моје дете, престани! |
| два три минута, каже, у данашњи дан. — Недићка поче плакати. — Тешко би му било тако отићи ... |
| и гладна, а канда је овде и хладно ? — Недићка се сагла, чаракала по пећи и бацала дрва. — Нем |
| и, да крсти.</p> <p>Ани засузише очи, а Недићка је скоро кроз плач говорила:</p> <p>— Бог је ве |
| рију у салон.</p> <p>— А где је госпођа Недићка? </p> <pb n="252" /> <p>— Мама је отишла доктор |
| есвесно склопљених руку.</p> <p>Госпођа Недићка, жена са необично благим , скоро брижним изразо |
| брава, али на супротним вратима, и ушла Недићка, бледа као смрт, са згрченим рукама под брадом, |
| пресвучеш и да те покријем — скидала је Недићка Ану, и љубила је по хладним образима.</p> <p>Ан |
| сестре, то су два мелема — уздисала је Недићка, окрећући се својој кћери. </p> <pb n="106" /> |
| дара.</p> <p>— Има ли Бога! — јецала је Недићка.</p> <p>Је ли тај Бог добро или зло? — мислио ј |
| говорио о свом старом пријатељу, да се Недићка борила са сузама.</p> <p>— Дабогме, старост, па |
| а, закалуђерила .{S} А она — смешила се Недићка с нежним прекором — место да ми ту бригу што пр |
| ошли су у то још неки гости.{S} Недић и Недићка су прешли у другу собу, и оставили Ану с монахо |
| ало, али је време пролазило.{S} Недић и Недићка су молили и опомињали.{S} Узалуд.{S} Најзад је |
| } Изгледала је као портре неки. </p> <p>Недићка се, у први мах, мало изненадила, али није никак |
| исмакао као некаква институтка .</p> <p>Недићка је, сирота, од чуда, најзад почела да се смеје. |
| гази.{S} А после, кад остарите ?</p> <p>Недићка затресе главом, и погледа у мужа, који је такођ |
| по путу, прекрасно собно цвеће госпође Недићке је ивичило стазу, радосна лица се испињала да в |
| ; а доктору Пашковићу: да салон госпође Недићке прописује каљаче, кожни прслук и вунени шал око |
| и седе у празну фотељу, до ђакона .{S} Недићки, не зна ни сама како, сада тек упаде у очи сва |
| доброг пријатеља, потресали су га очај Недићкин и туга Анина, и, најзад, у часовима, кад је до |
| тонфиша, а на то лоптицу ајвара, чувши Недићкине речи, вратио је краљевски залогај натраг у та |
| моје дете! — разлегало се болно пиштање Недићкино по кући.</p> <p>Али Ана се није одзивала и ни |
| ће и покрива га црнина жалости. </p> <p>Недићку је тешко било погледати.{S} Слабог здравља и ме |
| ничију жеђ на земљи није гасила.</p> <p>Недићку је та жалост напола убила, и јасно је било да с |
| ни ловац, је л те? — окренуо се владика Недићу, и климнуо љубазно главом псету.</p> <p>— Да, Пр |
| има жена толико отмених и јаких.</p> <p>Недићу ни из далека није било у намери да проблеме пост |
| говорио је у себи — то је дугачак, још недовршен псалам.{S} Царска песма, али пуна скрушености |
| ебала бити каменита, и као да је остала недовршена зато што је камен био одвише тврд, и људи се |
| pb n="71" /> задржи и усами један мали, недовршени осећај .{S} Не пустити да поводом њега склиз |
| м својом, и са неким испреплетеним, као недовршеним луковима и сводовима, нечег манастирски тај |
| ан искрено ентузиастички осмејак замени недовршетак реченице . </p> <pb n="107" /> <p>— Леп, да |
| зивост.{S} Осетило се да је имитација , недокучним неким путевима, зашла у месо и крв истине.{S |
| и смрси, и у души завлада нешто сасвим недокучно.{S} Завлада тајна .{S} Али он не осећа никакв |
| Ана није одговарала.</p> <p>— Је ли вам недостајало снаге у борби ?{S} Је ли наишла на вас боле |
| го.{S} Нешто рајско је сишло одгоре.{S} Недостајао је само уздах, па да рај буде савршен.{S} Ан |
| ћала се увређена, видела у том поступку недостатак такта и нежности.</p> <p>Али је онда ипак ст |
| њему.</p> <p>Тога дана ђакон је никада недостигнутом силином, лепотом и строгошћу подсећао на |
| хиљадама људи — како је он сада удаљен, недостижно удаљен од ње и од судбине њене ...</p> <p>Иа |
| је његов Иринеј збиља фанатичар једног недостижног циља, несрећник један кога ће ужасна страст |
| ма? </p> <p>Како је та двоумица ситна и недостојна.{S} Како подсећа на царство страсти, које је |
| ојаву ниског реда, без финих мотива , и недостојну пажње.{S} Мој је идеал жена која само једаре |
| р сте могли и једнога часка .. . ја сам недужан потпуно, ја вас нисам уходио, <pb n="228" /> ја |
| је гледати како се невина, Богу и људма недужна дечица даве и у круте лешине претварају ...{S} |
| ла слутња о бури живота и мека љубав за недужне жртве.{S} Рамена старчева се тужно слегала пред |
| а је стигне.</p> <p>Био је то болешљиво нежан плав човек, гргураве свиласте косе, и тако фине к |
| аха.{S} Настала је часом страшна тишина неживота.</p> <p>Али мало после, као да се из те тишине |
| у незгодно друштво.{S} Госпођица једна, нежна и танка као глас фрулице, дочекала је монаха Ирин |
| дан, у <pb n="92" /> монашком оделу.{S} Нежна једна појава, измалана као сан који се једва помо |
| рљала се кап горчине.{S} Одвише чиста и нежна душа њена волела је непрестано само онај свој прв |
| ица Недићева осети хладну жаоку.{S} Тај нежни млади човек, са тим тужним гласом и са поезијом к |
| ко главе која тек просијава.{S} Рукама, нежним и чежњивим, као да даје знаке и такт милој свирц |
| боравим ...{S} У малим његовим грудима, нежним као у тичета, нешто је мучно дрхтало и тресло се |
| за умиљатом речју, за топлом руком, за нежним загрљајем.</p> <p>Ана је осетила да се рука једн |
| ерила .{S} А она — смешила се Недићка с нежним прекором — место да ми ту бригу што пре скине с |
| Ана, моје велико благо!{S} Куда се ви, нежно створење, ломите по гробљу у студено и зло зимско |
| у одједаред дође жао, зашто се то мило, нежно створење упутило тако врлетним и немилосрдним пут |
| вађати! — смејала се она, узимајући оца нежно под руку. — Збиља, ја сам у неприлици како да се |
| је посрнула.</p> <p>Монах Иринеј ју је нежно, једва осетно придржао за рамена, повео је до сто |
| шка самоћа ? — поче она тако матерински нежно, као да је готова да усини то божје дете, које јо |
| и црква и музика велике и мучне.</p> <p>Нежно, лагано, спустио је своју руку на њену.{S} И глед |
| јој соби.</p> <p>Али тамо, у тој финој, нежној девојачкој соби, пуној лепог рада, лепих снова, |
| риста и осмехом људи.{S} Нека бескрајна нежност и сажаљивост би га обузимала.{S} Био је срећан, |
| идела у том поступку недостатак такта и нежности.</p> <p>Али је онда ипак стала.{S} Жао јој је |
| мун и поморанџу, како слуга сече траву, нежну и мекану као да је пролеће, и како се звук инсека |
| равна и широка златна браслета, која је нежну Анину мишицу обухватала као оков.{S} Ђакон је оча |
| сада се каменито тле у мени претвара у нежну мирисну башту.{S} Верујете ли ви то, госпођице Ан |
| и се за тим траговима свежине, лепоте и незаборава.</p> <p>Живи трагови, разумите ме добро !{S} |
| ену руку.{S} За часак само.{S} Кратак и незабораван часак.{S} А затим је положио у руку молитве |
| стуба и имена куће њихове, од старатеља незбринутог детета њиховог„ Као махнита је прелазила из |
| не зна где станује.{S} И да би му било незгодно питати некога где јој је кућа. </p> <p>Ипак је |
| нанству с Аном.{S} Али тамо је доспео у незгодно друштво.{S} Госпођица једна, нежна и танка као |
| пролазе, помишљајући на своју смрт и на незгодну околност да Ана ни брата ни сестре нема, покуш |
| разочарање мога живота.{S} Жене су или незнабошци или идолопоклоници.{S} А ако успеју да завол |
| а у снове?{S} Човек осећа и невидљиве и незнане ствари.{S} Ђакона то можда узнемирује и мучи.</ |
| ке тајанствене кључе, којима је отварао незнане погледе не само у цркву, и оно што се у њој деш |
| ику, појавио се у другом.{S} Опет тако, незнано откуда, ширила се вест да ће, код Недићевих, по |
| дабогме, и искушења.{S} Али она су била незнатна, и нису губила Анину душу.{S} Трајала су тамо |
| Ани је сада јасна била сва слабост, сва незнатност и безначајност усамљене жене.{S} И имајући у |
| склапао је старац руке као да се нечега неизбежно страшнога плаши. — Не говори ништа, не говори |
| и у његовим годинама , пријатна је била неизвесност. </p> <pb n="247" /> </div> <div type="chap |
| има се сав живот сабио у један тренутак неизвесности, који су готови да доживе сваку срећу, да |
| еданпут нешто врело.{S} Осетила је како неизмерно дубоко воли тог усамљеног калуђера, и како га |
| е татин рођен дан, дан када се око њега неизоставно скупљали гости и пријатељи ...{S} Видећемо |
| и оно друго двоје хтели, а кад се нешто неизоставно мора одбити , одбија се тако мило и пријате |
| еба да буде сасвим млад човек.{S} Млад, неискусан, детињаст, безбрижан, сам ...{S} Као травчица |
| ије овако.{S} Нико сем њега.{S} Како је неисцрпно богат и леп живот!</p> <p>Ана није више осећа |
| свештеник је крај њега тако човечански нејак, тако грешнички сиромах. </p> <p>Монах Иринеј је |
| мо, драги Иринеје, сви без разлике само нејаки људи.{S} Шта да ти кажем ?{S} Дражи си ми од рађ |
| , час глупак , час мудрац, час џин, час нејаки слабић, час монах, час далеко од тога.{S} Ужасно |
| p>Из тог њеног уверења се дигао кратак, нејасан и прекинут уздах један, и ово неколико речи:</p |
| уга и озбиљна, али, већином се губила у нејасностима, или се свршавала уздасима над слутњом о ј |
| ела, дивна коса, укочено стиснута уста, нека особита чедност у гласу, ауторитет у ходу и у покр |
| бојим да улази у кужну кућу.{S} Не, не, нека не долази, реците му да нипошто не долази ...{S} С |
| ма од ње.{S} Па и то није доста.{S} Не, нека одбије старог владику и нека остане.</p> <p>Али ка |
| дан задушница.{S} Попало је дебело иње, нека свечано тужна маглица је обавијала предмете, снег |
| > усрећава.{S} Али не само усрећава.{S} Нека моћ из њега мене и води, и живот мој испуњава дужн |
| као да му у крилима нема доста лета.{S} Нека чежња је падала на душу Анину с времена на време.{ |
| , са погледом Христа и осмехом људи.{S} Нека бескрајна нежност и сажаљивост би га обузимала.{S} |
| е цркви и Богу најближи и најмилији.{S} Нека врста пријатне завидљивости јој прође кроз душу.{S |
| је од пола пута био и Иринеј с нама?{S} Нека и он онда</p> <p> <pb n="223" /> остане сутра код |
| срца стегла пред трагедијом старости, а нека још и пред трагедијом сваке светиње у човечјем жив |
| као да уз само Анино уво трепти велика нека жица.{S} Затим је дошао други, па трећи, и онда је |
| > <p>Бол је после прошао, али је остала нека туга.{S} Туга, којој се ђакон помало чудио, чудио |
| о јој се одједаред као свечана и весела нека народна скупштина, са светским и црквеним поглавиц |
| орављала .{S} Као муња би тек пролетела нека лепа мисао, и уста Анина би се нехотице развукла.{ |
| ка једна дотиче њеног рамена.{S} Брижна нека рука, која је не привија себи, него некуда у добро |
| Спустила се ледено хладна киша.{S} Црна нека вода, која је у пенушавој својој бујици носила раш |
| ни, сумњиво , тешко и кобно.{S} Страшна нека слика се почела склапати пред очима старчевим.{S} |
| ити растанак. </p> <p>— Растанак?{S} Па нека буде и растанак.{S} Зар ви не знате да постоји и в |
| ајала неки грдан, светао простор, општа нека кућа и дом највеће љубави.{S} Ту своју шетњу по по |
| ачку, и озбиљна, али екстатична и врућа нека светлост јој је букнула у очима.{S} Наслоњена на л |
| и, не знајући да ли добро чиним.{S} Бог нека те штити.</p> <p>А затим, да би мало развеселио и |
| — зауставио се најзад владика. — И Бог нека ти је у помоћи данас и увек.{S} Знаш како у Открив |
| само.</p> <p>У ђаконовој души се затеже нека давно онемела жица, и он умало не одговори да јест |
| начин, или је он, монах Иринеј, или је нека болест која прети да ће наићи.</p> <p>Једне вечери |
| није могла да смири.{S} Салетала ју је нека слутња којој дотле није било трага.{S} Трзала се о |
| Отимао се, али са мало успеха.{S} Биће нека живчана нелагодност , мислио је.{S} Али после је о |
| људи чисто гушили у њему.{S} Пала је и нека, за то годишње доба сасвим необична магла, дебела |
| та.{S} Не, нека одбије старог владику и нека остане.</p> <p>Али кад је подигла главу с ђаконови |
| е чинио и досадна ухода, а у исти мах и нека виша добронамерност, која зна за борбе и лутања ње |
| дана њој се чини да иза тога чела лежи нека болест.</p> <p>Изашла је на терасу, и села на клуп |
| можда бити мраз и иње, а у соби његовој нека буде срдачно и топло као и пре.{S} Кад смо сви на |
| уће.{S} Упола, добро.{S} Телом, а душом нека вас прати. </p> <p>— Кад је тако, — смејала се Ана |
| p>Једнако је слуктила, и због тога, као нека утвара, на прстима ишла по ходнику.</p> <p>Капијиц |
| олеће, и како се звук инсеката чује као нека јако удаљена звона.{S} Врата, која воде из куће на |
| нско.{S} За пакост, куће су стајале као нека запечаћена писма, улицама није пролазио скоро нико |
| а сићушним својим кандилцима, лебди као нека група звезда.{S} Олтар је само био мало и одвише т |
| зимског дана, вео његов је изгледао као нека много тужна црнина на снегу.{S} Госпођица Недићева |
| ен, који је у густој трави изгледао као нека бела простирка.{S} А онда се, неодлучно, и као у н |
| ашки завет се младом калуђеру чинио као нека провидна ограда кроз коју се гледа у даљне простор |
| нечијег изласка , стојала је, мирно као нека слика, Ана. </p> <p>Ђакон се томе није надао.{S} К |
| лашили.{S} Само Ана се смешила.{S} Нико нека се не брине, све ће она <pb n="98" /> сама радити |
| ешава, него кроз цркву и некуда даље, у нека давно прошла времена, ка неким порушеним и попаљен |
| у изобиљу јој дала и од онога у чему је некад шкрта била, он се због немара и неувиђавности Ани |
| > <p>Обоје су потрчали, и срели се, као некад, на средини степеница.</p> <p>Ана није пружала ру |
| се књиге.</p> <p>Читао је како је Бог, некада давно, шетајући по земљи, ушао у шуму, и срео ја |
| стазицу своје шетње, тако и наш Пашко: некада је шетао у Рим и у Париз, а сада, кад сунце журн |
| из околних места тако као што се ваљда некада скупљало у Јерусалим на Пасху.{S} Нарочито се пр |
| повијени врат ђаконов, у све оно што је некада само из далека, и пред олтаром виђала.{S} Ђакон |
| ом речју, изгледа као Платонова идеја о некадашњем Пашку.</p> <p>— Ако је Преосвећеном Господин |
| етити се вода, седео је и присмакао као некаква институтка .</p> <p>Недићка је, сирота, од чуда |
| тај факт, али им се, поред свег хотења, некако није дало да га извргну у шалу и пецкања.{S} Нис |
| ке исто тако понаша као и њена коса.{S} Некако је сувишан у мирној модулацији првобитног њеног |
| > <p>И Ана се одиста почела смејати.{S} Некако преимућствено, као кад човек осети у себи нову, |
| а.</p> <p> Крстовдан је освануо леп.{S} Некако млак и љубак у тишини дебелог снега који је још |
| S} Медицинар је био доктор Пашковић.{S} Некако сјајних, празничких очију, и чист од сваке анали |
| љутио, а Ана се слатко смејала.{S} Сва некако раскошна, она није осећала никакву потребу да не |
| људи необично много крсте, и да то раде некако брижно и жалостиво, Најлепша молитва му је дошла |
| ине је била у Русији, и од тога доба је некако још одређенија постала у своме укусу и у начину |
| ве, и не избија из цркве.{S} Постала је некако општа брига целога места.{S} Чим би се у некој к |
| Није му се улазило .{S} Пријатна му је некако дошла шетња ходником, између спаваће собе и сало |
| спор, као да спава, а људи су пролазили некако побожно и смирено, као да сви иду на гробље.</p> |
| сиротом ђакону учинило да је те вечери некако двоструко сањив, и једва је чекао да спусти глав |
| а оном празном месту крај стуба, носећи некако са собом тамо и монахове мисли и његове очи.</p> |
| на како писмен.</p> <p>— Јест.{S} То му некако не иде од руке.{S} Госпођица Недићева је канда ј |
| откуда зна, али зна.</p> <p>Црква је ту некако по среди.{S} Може бити да стари Богородичин Храм |
| више волео рано у зору, пре јутрења.{S} Неке нарочито лепе и богате мисли би му тада долазиле н |
| криво?{S} И да ли мислите да уопште има неке кривице у томе <pb n="120" /> што вас волим?{S} За |
| pb n="84" /> <p>Ђакон је сав трептао од неке свечане среће.{S} Устао је затим с камена, погледа |
| ћ, мекана срца, уздисао је, и причао је неке тајне.{S} А доктор Пашковић , наслоњен на стуб фењ |
| n="90" /> овчица једна, која из невоље неке упире своје безазлене очи у њега, и моли га да је |
| ње, а време је одмицало као одјек даљне неке музике.</p> <p>Пред велики тренутак литургије пред |
| тва у толико чежњивије певао песму лепе неке чари.</p> <p>— Ја видим, докторе.</p> <p>— Не, вид |
| падала је кишица, ситна као зрнца мокре неке прашине.{S} Јесења хладноћа је годила Ани.{S} Диса |
| рви, као да детенце хоће да се испне из неке страшне јаме, а ипак се све на једном <pb n="193" |
| не и вином много преливане гуше, као из неке гробнице, остатак бившег неког тенора , који се, и |
| ао је знаке неког дечјег темперамента и неке припросте нарави .{S} Чинио је понекад утисак чаро |
| ити логична и техничка целина и програм неке мисли, али дело није ништа друго до тајна полифони |
| лили, видело се узбуђење.{S} Главе, као неке терете, завалили су унатраг, док су очима тражили |
| умских тичица, док су басови рикали као неке доброћудне звери.</p> <p>А посреди свега тога, на |
| а путања средом храма чинила се као део неке библијске слике, и представљала стазицу у Божје Ца |
| > <p>Тај служитељ божји као да је донео неке тајанствене кључе, којима је отварао незнане погле |
| оро удварао, и да је том приликом чинио неке алузије на симпатију њену према монаху Иринеју, ал |
| ш и забринула .{S} Да, као шум мора око неке морске биљке, њу непрекидно заносе неколико црта л |
| S} И једна од тих руку је рука коју је, неки дан, старица једна пољубила, кад јој је ђакон дода |
| у однекуд, из прстију или из душе њене, неки сасвим непознати мотиви.{S} Једне вечери, кад је Н |
| ог весеља.{S} Неки су завидели владици, неки су га испраћали дугим погледима сажаљења.{S} Они п |
| нтелигенције, а опет је ван живота .{S} Неки чисто контемплативни и аналишући, скоро неактивни |
| згласне жртве сваког људског весеља.{S} Неки су завидели владици, неки су га испраћали дугим по |
| г и занимљивог је било у тој појави.{S} Неки су говорили: сиромах старчић , зима му је помало, |
| гла не чути да и у гласу њеном има сада неки нов тон, који се од прилике исто тако понаша као и |
| вању.{S} Други су говорили: то је ваљда неки медитативни одмор за интелигентну главу докторову |
| говим очима, губила ограду, и постајала неки грдан, светао простор, општа нека кућа и дом најве |
| рпава одмах нешто тешко, и то тешко, на неки чудан начин, или је он, монах Иринеј, или је нека |
| речју није казао, ипак можда жели да на неки начин уђе у мисли њене и у живот њен.</p> <p>Анине |
| љањем одала траг догађају, и да сада на неки начин мора и догађај одати.{S} И одједаред јој се |
| тињица и свака стварчица, суделовала на неки начин у томе да се њему, већ мртвом, поново нађе м |
| ситија, стишава.</p> <p>Успели су се на неки брежуљак, и дошли до нечијег винограда.{S} Виногра |
| згледало је немогућно.</p> <p>Настао је неки метеж, неко предлагање и мољење и доказивање.{S} И |
| S} Сат на кули је избијао као да шкрипе неки зуби.{S} А Богородичина Црква, са своја два витка |
| тљиве прсте.{S} Изгледала је као портре неки. </p> <p>Недићка се, у први мах, мало изненадила, |
| тајну чара ђаконовог гласа.{S} Добио се неки скоро очигледан доказ о сатрептавању бића, која су |
| обичан, скоро трагичан тренутак.{S} Јаз неки усред највеће хармоније.{S} Старац дрхће од нечега |
| /p> <p>Ана је осећала жмарце по телу, и неки дотле непознати страх од Бога.{S} Дошло јој је да |
| } Затим, стао је из Ане да избија чак и неки стварни несташлук.{S} Одлично је имитовала људе, а |
| у око тога мотива стали да искрсавају и неки од оних ранијих, полазаборављених и избрисаних.{S} |
| каз доктора Пашковића, и она осети јаки неки бол у слепим очима, и осети како се много може вол |
| као кад се у малу зевалицу увуче велики неки бумбар.{S} А тек доктор Пашковић !{S} Са мало пупч |
| Затим, крупне, охоле татуле, као високи неки достојанственици, бело одевени, моћни и отровни.{S |
| у је тада хтео сачекати на вратима, али неки познаник га је ословио.{S} Свршило се на немом поз |
| само за торбу имате очи ?{S} И јесте ми неки момци, кад чекате да доктор Пашковић, са својих пе |
| тог Пашковића је дохватио скоро побожни неки занос пред једноставним, чистим срцем те девојке, |
| ар у себи, као да је позвана да оствари неки идеал ...{S} Уверавам те, овај данашњи дан је можд |
| теника , слабачак сунчани млаз, осмејак неки који је лутао по цркви, шапат среће, све је то кру |
| т на рођен дан њеног оца ...{S} Просјак неки, вагабунд какав, гладно псето, буке мртвих ружа и |
| мрско, али је одједаред јаукнула, и бол неки, страшан као издисање , сломио ју је.</p> <p>Свети |
| > <p>— Ана ! — грцао је из ђакона сузан неки глас. — Ана! — понављао је он топло, тражећи у пом |
| , уснице се раздвоје, и искочи страстан неки осмејак јако светлих, као снег чистих зуба.{S} А п |
| ао у цркву.{S} Монах Иринеј му је падао неки даљни рођак.</p> <p>— Јеси чуо, Пашко, овога ми је |
| ad>V.</head> <p>Спуштала се ноћ.{S} Као неки велики точкови , који престају да се врте, коче се |
| је носио дар и поруку оног погледа као неки за сва времена у себе зазидани аманет.</p> <p>На с |
| {S} Одиста, ваздух се увијао око ње као неки мирисан вео, а светлост је била савршено небесна.< |
| воме месту.{S} Ви ми овде изгледате као неки изабрани људи, као кутак један где има још чисте љ |
| суров и осветљив.{S} Иначе он, баш као неки песник, са естетичког гледишта раствара појаве и д |
| тога виђења на Ану је почешће наилазио неки немир.{S} Пред вече, кад сврши посао. и мисли да ћ |
| што ћу ја да га заузмем — копкао је Ану неки несташлук да наједи Мајинског.{S} Али се необично |
| угушио или стишао, али смеј је, као грч неки, грабио мишицу, из мишице прелазио у цело тело, и |
| умирати сунце.</p> <p>Дошли су у то још неки гости.{S} Недић и Недићка су прешли у другу собу, |
| а даље, у нека давно прошла времена, ка неким порушеним и попаљеним олтарима, чија светиља у ср |
| ог црног одела.{S} Ана, као хипнотисана неким дубоким страхопоштовањем, скрену скромно у страну |
| диста, са масивном основом својом, и са неким испреплетеним, као недовршеним луковима и сводови |
| е прошао.</p> <p>Збиља, Ана је скоро са неким непосредним контактом посматрала прво преврат, ло |
| а је видела да је прота ушао у олтар са неким страним свештеником .{S} Можда обавештење неко, и |
| , ни ветра.{S} Цео врт и небо занели се неким дубоким сном.{S} Сан, који предосећа јесен, кад с |
| ца, растајали сви троје, опраштајући се неким необично благим и срећним осмесима, који се јавља |
| духа.{S} То узбуђење је хранило певаче неким уметничким полетом, али то узбуђење није дало да |
| у или срећу.</p> <p>Ана се враћала кући неким непознатим путем, газила дубок снег и спотицала с |
| , час увлачећи се страшљиво и с кајањем неким унутра.</p> <p>Занимљива слика.{S} Девојка пред ч |
| Осетило се да је имитација , недокучним неким путевима, зашла у месо и крв истине.{S} Осетило с |
| њена се испуњавала <pb n="8" /> чистим неким поносом, и истом таком смерношћу , у чему је ваљд |
| ли, и девојкама у цвећу.{S} Са задатком неким, са моментом заклетве када ће се изнети воштаница |
| ашем гласу. — Ана је погледала ђакона с неким милим пребацивањем . — Ја одлично познајем ваш гл |
| прими нафору .{S} Разговарао је тобож с неким младићима , а целом пажњом је мотрио да ли она ид |
| ет у вашем животу ? — шаптао је ђакон у неким слатким слоговима, који су умирали од стрепње.{S} |
| чни.</p> <p>Анино тело се исцрпљивало у неким необичним уздасима, хармоничним са појањем које ј |
| д главама осталих.{S} Свечан и поносит, некима се чинио као божја опомена, и улевао им је страх |
| .{S} Канда и мало блеђи него обично.{S} Некима се чак чинило да је у задње време и опао.</p> <p |
| ата на порти, испод којих је, као испод неких великих крила победе, Ана улазила у цркву мирна, |
| гутала, јавило се кретање и проговарање неких нових душа у ваздуху.{S} Спустила се ледено хладн |
| киша сипи.</p> <p>Подсећа на звоњење из неких давно прохујалих хришћанских столећа.{S} Кад су љ |
| немогућно.</p> <p>Настао је неки метеж, неко предлагање и мољење и доказивање.{S} И размицање и |
| и Богу, жене брбљају, деца се довикују, неко се љути и прети, продавач свећа гласно рачуна и зв |
| >Чуо се шум корака.{S} Ана се тргла.{S} Неко је ударао ногама о суву земљу.{S} Дечко један.{S} |
| е серуму.</p> <p>Шкрипнула су врата.{S} Неко је излазио у баштицу.{S} Ана је зажмурила.{S} Кроз |
| омладина препирала о љубавној срећи.{S} Неко је развијао тему да највећу срећу у љубави доживљу |
| Ана или монах Иринеј има да одлучи.{S} Неко је оборио вазу.{S} Клавир се покренуо с места.{S} |
| .{S} Ипак је већ после пет шест тактова неко дошао и затворио врата од музичке собе.{S} Недић.{ |
| ки треба часом да изађе напоље , јер га неко тражи.{S} Мајински се извинио .{S} Ана је остала с |
| а би му се помагало.{S} Видело би се да неко, ужурбано хода, или излази из олтара.{S} Да није — |
| ала се маштањима о њему.{S} Да ће можда неко саградити велелепну цркву са галеријама за разне х |
| } Као што се чита из груди у којима има неко мило узбуђење.{S} Како му је лак и мекан и раван и |
| да кад љубав није више с њима.{S} И кад неко умре од глади, зато је умро што љубави за њега ниј |
| ударати ситно и устрептало као да га је неко иглом проденуо.{S} Место покрај стуба је било праз |
| је чешће долазио у ту цркву.{S} Имао је неко фантастично убеђење, да ће у том храму моћи доврши |
| то више празна простора.{S} Дошло му је неко поносито осећање, да сва ширина црквеног улаза тре |
| 12" /> <p>Шта је друго Григ него сећање неко које је давно оставило своје тело.{S} Шта је друго |
| раним свештеником .{S} Можда обавештење неко, и служећи свештеник само за часак, у једном одсек |
| Пази, молим те, Пашковића! — смејао се неко у друштву крај прозора Каване. — Пази, молим те, м |
| о једног дана умрети?{S} Него?{S} Да ће неко од нас двоје изневерити ?</p> <p>— Ни то не.{S} Не |
| шибама.{S} Да бежи?{S} Јер можда долази неко страшно решење загонетци.{S} Не.{S} Сачекати треба |
| какав још неслућени инструмент .{S} Или неко велико дело музичког савршенства .</p> <p>Мучена т |
| се да беже, и враћали се илузији да им неко зло прети, и да само у заједници и чврсто загрљени |
| ни слогови , <pb n="111" /> за певницом неко певуши, читач апостола се тихо преслишава, свештен |
| лица, поздравила је монаха Иринеја као неко дете.{S} А Недић је дочекао госта са широким, срда |
| у, и које стежу златну дршку путира као неко благо.{S} И једна од тих руку је рука коју је, нек |
| сцеђена светлост се увлачила у собу као неко сироче.</p> <p>Око пола десет је нешто мало пробил |
| адмоћ над свима људима.{S} Достојанство неко.{S} Живот њен дакле није више оно што је био.{S} И |
| е завидео чипканој завеси, и то је било неко бескрајно суморно осећање сиромаха. </p> <pb n="81 |
| ђици Недићевој је наиме одједаред дошло неко дубоко разумевање за та тиха, меланхолична богослу |
| раком, као да се решио да на дуготрајно неко путовање пође.{S} Ишао је, ишао, и најзад, далеко |
| е одједаред навлажиле очи, и обузело ју неко меко и дубоко сажаљење.{S} Шта је тај монах друго |
| .{S} Али глас се, поред свега тога, још неко време упорно одржавао.{S} А кад је најзад остао бе |
| из торбе.</p> <p>Разговор је текао још неко време, али се тема постепено удаљавала од Пашковић |
| уби. </p> <pb n="10" /> <p>Као лешиница неког белог анђелчета, лежи по страни, лепа, бледа, без |
| рет Анин је дочекао необичним, као кров неког заклона поврх ње надвијеним рукама, и с погледом |
| е, као из неке гробнице, остатак бившег неког тенора , који се, и кроз многобројне крезуботине |
| .{S} Бегале из сиве магле у жутило злог неког облака, и стрмоглављивале се оданде, у клупчадма, |
| {S} И, да ли због саме одлуке, да ли од неког надања, умирио се.{S} Еванђеље је читао необично |
| </p> <p>Анино срце се грчило.{S} Час од неког скоро материнског сажаљења, час од страшне љубавн |
| то му је познато.{S} Показивао је знаке неког дечјег темперамента и неке припросте нарави .{S} |
| ј гвоздене ограде.{S} Ружичасте оствице неког необичног џбуна су јако мирисале.{S} И зујале су |
| са једном старинском љубавном мелодијом неког ретко извођеног талијанског маестра.</p> <p>— Та |
| или страха, <pb n="116" /> него бледило неког пркоса.{S} Пуна тога пркоса, она дуну у свећу, за |
| ло јој се, рађају се и губе се на обиму неког јако пространог круга.{S} А у средишту тога круга |
| {S} Неприлично би било, можда и смешно, некога зауставити и питати зашто госпођица Недићева ниј |
| тета стане чињеница: да је дете другога некога више заволело него родитеље своје.</p> <p>Али де |
| ет као да хоће нечију руку, као да хоће некога.{S} Шест руку се испружило да дочека Анину немоћ |
| аљда и кћи треба да се одлучи да заволи некога, и да родитељима скине бригу с душе.{S} Како рек |
| рим тоном одсече: </p> <p>— Волиш ли ти некога, кад сваки предлог за удају тако хладно одбијаш? |
| ује.{S} И да би му било незгодно питати некога где јој је кућа. </p> <p>Ипак је после подне кре |
| м био близу, али, одједаред сам угледао некога на гробу.{S} Црни вео и познати ваш стас.{S} Збу |
| ом неком држању, као да му очи ишчекују некога, а уши чују нешто што само за њих важи.</p> <p>Ч |
| час <pb n="140" /> да сам дете у чудној некој колевци, коју музика љуља, час опет да сам мртав |
| како чине људи кад хоће да сакрију реп некој репатој мисли.</p> <p>— Без које десне руке?{S} О |
| и да се одмори.{S} Она је сва горела у некој неситој, страстној жељи за лепим.{S} Цео дан је о |
| це калуђера свога. </p> <p>Смешила се у некој пријатној несвести, која ју је љуљала као мајка д |
| пшта брига целога места.{S} Чим би се у некој кући исцрпео разговор око најпречих домаћих потре |
| а је у реду тих невеселих песама, као у некој мирној поеми, стишана сва ужасна трагедија Христо |
| , то су ретка, царска деца, коју и по ' неколико генерација, а сасвим зацело по неколико живота |
| религије духа човечјег. </p> <p>Ана је, неколико пута у тим приликама, доспевала у неслућене пр |
| и мало му је било волети неколико људи, неколико ствари, неколико истина и лепота.{S} Изгубио ј |
| волети неколико људи, неколико ствари, неколико истина и лепота.{S} Изгубио је своје поједине |
| а пролећна киша попрскала и умила свега неколико листића на врху.{S} Горела је, савијала се, иш |
| е компликовано и тешко.{S} Све ће то за неколико дана поумирати.{S} Серум против шарлаха канда |
| {S} Да ли <pb n="45" /> тако, што га је неколико пута погледала, што и она воли цркву, што мисл |
| .</p> <p>При изласку из цркве спазио је неколико познатих певача.{S} Пошао им је у сусрет.{S} С |
| о климатати поспаним главама, прнуло је неколико лептирица, у трави је почело нешто да шушти, а |
| о мало дрхтала седа брада, а звецнуо је неколико пута и кашиком о шољу.{S} После се угрејао и с |
| нде.{S} Чуо се весео смеј.</p> <p>После неколико минута је киша стала.{S} Док се још сунце нећк |
| ено.{S} Мислила је ту на оно што је пре неколико месеца радила и сматрала за урађено .{S} Донел |
| им нову, модерну ствар, која је тек пре неколико дана дошла.{S} Свирајући, пала је Ана у ватру, |
| неке морске биљке, њу непрекидно заносе неколико црта лица и њихови изрази, мењање боје у лицу, |
| р.{S} Силан и слеп.{S} Да и она проживи неколико тренутака као олуј, са целокупним и распуштени |
| ичном милошћу, и мало му је било волети неколико људи, неколико ствари, неколико истина и лепот |
| , нејасан и прекинут уздах један, и ово неколико речи:</p> <p>— Шта мислите о пореклу мотива ко |
| да станете на тренутак, да чујете само неколико речи ...{S} Госпођице Ана, Ана, зар сте могли, |
| ене.{S} Љубав њена је мир божји.{S} Оно неколико благих речи, један блиски поглед, испунили су |
| неколико генерација, а сасвим зацело по неколико живота носе и рађају.{S} Моје је убеђење да и |
| а је прелазила руком преко чела.{S} Већ неколико дана њој се чини да иза тога чела лежи нека бо |
| новорођенче, или за вампира који је већ неколико живота прошао пре него што се у овом складу ја |
| бу, Ана се предавала сећању.{S} Као већ неколико пута, њој се и сада чинило да се напила среће |
| прота и ђакон гости, месни прота, и још неколико угледних свештеника из околине.</p> <p>Ана се |
| ије долазило на ум, наметало се сада са неком судбоносном важношћу.{S} Добијало је вид чежње .{ |
| игри се она предавала често, дуго, и са неком ватром од које би после осећала умор.</p> <p>Обла |
| ји ће туговати за њим, али је отишао са неком чудном надом да ће све добро бити.</p> <p>Да, то |
| ћи своје скоро охоло усправљено тело са неком необично побожном грацијом, да тај човек одаје зн |
| уди се уморили да га раде.{S} И онда је неком дошла идеја да се црква настави пенаста и бела, и |
| ешко на срцу, онда се јада да је другом неком нешто скривило, и да је заслужило да буде кажњено |
| љење у мишицама.{S} Стојала је у дрском неком љубавном заносу, и радовала се што ће идуће недељ |
| Ана је одједаред почела трептати врелом неком језом.{S} Било јој је као жедној, сувој биљци, ко |
| о искреним поштовањем, и са тако чедном неком старинском грацијом, да је у њему било пуно уметн |
| Ђакон је застао и гледао у Ану с жудном неком радозналошћу. — Је ли то дуго ? — чула је Ана, по |
| ја су изгледала као жице на миниатурном неком инструменту.{S} Два мрава су, у акробатским оптрч |
| ло на службу.{S} Жалосно.{S} Са јесењом неком модулацијом , као да и из бронзе хладна киша сипи |
| о где је.{S} Псето је стојало у запетом неком држању, као да му очи ишчекују некога, а уши чују |
| о појању у њој.{S} И сневао о њој као о неком запечаћеном <pb n="50" /> ћивоту, чију легенду ни |
| , озбиљна промена.{S} Младић се испунио неком безграничном милошћу, и мало му је било волети не |
| м ваздуху.</p> <p>Мало после, он је, по неком програму ваљда, узео случај друге младе жене.{S} |
| и опет под тим погледом забуктало скоро неком материнском љубављу.{S} Желела је да клекне пред |
| ете знати моју жељу — говорила је Ана с неком тако достојанственом озбиљношћу, да се Пашковић п |
| дној ниској грани, извијена врата као у неком чекању , са очима упртим у нешто што је отишло, с |
| је небо плаво, како цвеће, у несташлуку неком, мирише на лимун и поморанџу, како слуга сече тра |
| нца.{S} Брзо и без прекида, као да мора некоме све то рећи, а као да у исти мах не зна коме гов |
| у ? — настављао је. — Али, осећам да се некоме морам исповедити, а нико деликатним стварима не |
| ништа није крила, и осећала је од тога неку силну надмоћ над свима људима.{S} Достојанство нек |
| разумем неразрешиво везивање живота за неку моралну лепоту.{S} У томе је понос, у томе је рели |
| S} Између себе и сенке своје је осећала неку симпатичну везу.{S} Остављање цркве и ђакона предс |
| после ју је, као увек, занело сећање на неку сцену из веселог живота њеног оца, и уз ту реминис |
| , око половине службе, осетио одједаред неку смућеносг и малаксавање у гласу.{S} Отимао се, али |
| ајска.{S} Крилима је гонила испред себе неку свежину, која је умивала варошицу и будила дрвеће. |
| у је дохватио чар музике.{S} Свирала је неку руску народну песму, врелу и хладну, слатку и горк |
| ноставније него икад.</p> <p>Осетила је неку досаду од докторове неочекиване појаве, и убрзала |
| буди га.{S} Потпуно расањен, тражио је неку забаву.{S} Да није ноћ, свирао би.{S} То би му сиг |
| још је живео, али га је она видела кроз неку мрежицу, удаљеног, необичног, обасјаног оном мирно |
| ерујете ли ми да сад одједаред осећам и неку тугу што сутра треба да идем.{S} Човек <pb n="161" |
| у задњи час, да је умири.{S} Ана осети неку топлу мекост у срцу.{S} И лагано, корак по корак, |
| тонови црквене песме, испредају над њом неку врсту калуђерског вела.{S} И понекад је чисто физи |
| гано, застајкујући.{S} Осећала је часом неку спољашњу, часом унутрашњу празнину .{S} Душа њена |
| ла је заклопац клавира , и по њему, као неку полугу, испружила мало мршаву, иначе лепу руку, не |
| личице-траве у руци, коју је гледао као неку загонетку. </p> <p>— Ето ти! — избило је из Ане уз |
| се опет скуњила.{S} И тада би, и то као неку кривицу, истраживала први повод томе што се сад до |
| с дубоким и лаким разумевањем је читао неку научну књигу.{S} Престао је сасвим мислити на Ану |
| чекују такве разговоре, Недић би осетио неку слутњу, пожалио би своје дете и себе, и са уздахом |
| ајући руке и нокте у груди, као да авет неку на срцу треба да задави.</p> <p>— То није истина, |
| господаревих ногу — јер, то ће бити, у неку руку, смрт најмилијој мојој песми. </p> <pb n="110 |
| ва дрхтава и расцветана уста су упала у неку јаму, откинуо је, <pb n="234" /> скоро је шчупао п |
| поезија мора да прође.{S} Остарио сам у неку руку.{S} Време је да предам то место другом ...{S} |
| .{S} Усплахирила се.{S} Тражила је брзу неку одлуку да спречи улазак Иринејев унутра.{S} Дошло |
| мље.{S} Шум јабланова се чуо кроз подлу неку тишину .{S} А око торњева су ужурбано летеле тице. |
| уку да узме и изближе погледа скупоцену неку резбарију од слонове кости.{S} Ана се од тог покре |
| гласом својим тешио, и стварао необичну неку, музички идиличну везу између цркве, себе и оних к |
| блак један , јесењи и кишан, путовао је некуд ведро плавим небом.{S} Мали дечко, још уплакан шт |
| езани низови тонова — уздаси замишљене, некуда занете мајке — гуше и притискују малу аријицу ко |
| S} Тама се лењо котрљала <pb n="160" /> некуда у густо шибље, цвеће је почело климатати поспани |
| робљених питомих тичица, Ана је гледала некуда у дуги и слободни и богати живот човека, који је |
| ашен од великог белог сунца, побегао је некуда у буџак.</p> <p>Ваздух и небо су треперили без ј |
| тост речи, одатле у снове мисли, одатле некуда, куда човека само жена вуче, а човек оставља све |
| боке, љубављу испуњене очи, окретале се некуда за даљином.{S} Одрицала је нешто главом.{S} Срце |
| ејала се Ана, али кратко.{S} А после се некуда далеко занела. </p> <p>— Ана ! — грцао је из ђак |
| Пређашњи буктави његов занос увукао се некуда дубоко унутра, и од жари и пламена у себи стојао |
| што се у њој дешава, него кроз цркву и некуда даље, у нека давно прошла времена, ка неким пору |
| том, драги пријатељу, постоји, али води некуда из живота.</p> <p>Са таквим назорима, госпођица |
| о је као да су и он и све у њему стигли некуда одакле немају жељу да оду.{S} Па онда се опет св |
| еђена, намрштена и срдито бледа, и поћи некуда као на јуриш, и онда, одједаред, ударена и смрвљ |
| дохватила га је одједаред чежња да и он некуда пође.</p> <p>Слушао је много о Богородичиној Црк |
| ла сенка бриге.{S} А владика је понирао некуда далеко, у Анине слутње и у своја искуства.</p> < |
| ека рука, која је не привија себи, него некуда у добро, у мир и сигурност.{S} И чула је шапат н |
| ли са мало успеха.{S} Биће нека живчана нелагодност , мислио је.{S} Али после је опазио да има |
| а на кајање навела, хиљадама намишљених нељубави у љубав преобратила.</p> <p>Ђакону се привидел |
| а као у саму себе.{S} Чиста, нестезана, нељубљена, та је рука била за Ану исто што и слика живо |
| шко би му било тако отићи ... нема оца, нема тебе ...</p> <p>— А је ли долазио господин ђакон?< |
| кати. — Тешко би му било тако отићи ... нема оца, нема тебе ...</p> <p>— А је ли долазио господ |
| >Место крај стуба је стојало празно.{S} Нема је.{S} Можда неће ни доћи.{S} Или ће доћи касно.{S |
| ти цркву док криза не прође.{S} Шта?{S} Нема ништа од тога?{S} Знао сам.{S} Е, ја ћу сад, и с в |
| агла, чаракала по пећи и бацала дрва. — Нема доста жари.{S} Пређи у трпезарију, тамо је лепо то |
| ејао ђаконовој индигнираности.</p> <p>— Нема ти ту, драги мој, на жалост, никакве анализе.{S} С |
| ушио ју је, кричао јој је у уши да њега нема, да је место његово на амвону празно, да хор запом |
| ек сам живи, него кад нигде никог свога нема.{S} Имате ли ви кога?</p> <p>— Две сестре, много с |
| p> <p>Монах Иринеј је међутим осећао да нема разлога да ћути.{S} Ускиптила је у њему та срећа у |
| .{S} Нераздвојни су дух и тело, и можда нема ни једна победа духа која би била коначни растанак |
| је ђакон више но икад осетио да владика нема право.{S} И, загледаног у немирни лет ужурбаних се |
| ш у то време осећао као да му у крилима нема доста лета.{S} Нека чежња је падала на душу Анину |
| горе.{S} Шта ће бити?{S} Зашто доктора нема? — Ану је крхао страх, и мучиле су је разне глупе |
| мирна као струк цвета кад нимало ветра нема.{S} Али кад се толики погледи осуше по њој, она се |
| сам пре био дивља лоза која никад цвета нема.{S} А сада, усред ове несреће, усред највећега јад |
| ека пред собом, иако јој је драг, ништа нема.{S} Ништа на свету.</p> <p>Испружена Анина рука је |
| ц, моју сласт, моје добро, јер он ништа нема што није моје, он је сав, сав мој!{S} И ја ћу га с |
| ограђен, за младе пилиће.{S} Сад пилића нема, а и траве је мало, вратанца су дакле отворена.{S} |
| лим на његов долазак.{S} Он нигде никог нема.{S} Мене је волео као своје дете.{S} Ја сам га ост |
| чежња у којој ничега збилог и догођеног нема?{S} Зашто све биле ствари плаше човека?{S} Зашто ј |
| Ана је пролазила крај цркве у време кад нема богослужења.{S} Спазила је отворена врата, и, не з |
| ечима је убеђивао свог љубимца да нигде нема лепшега храма.</p> <p>Али, једног јесењег дана, вл |
| оворе о чедности срца једног коме нигде нема равног. </p> <p>— Пошто је већ изговорио задње реч |
| о детаља њене појаве, и опазио ]е да је нема. </p> <p>И онда, сасвим слободно, као да је то при |
| н ред мисли, ђакон се запитао: зашто је нема?{S} И осетио је да је то нешто што он мора сазнати |
| љавале би се погледом псета једног које нема господара.{S} Анино срце би опет под тим погледом |
| о, и то опојном једном врелином од које нема спасења, која жеђ и неситост буди, која можда гари |
| одну околност да Ана ни брата ни сестре нема, покушава кћер своју подсетити како удадба није ба |
| гледа као сенка једног човека кога више нема — помислила је Ана.{S} Такав је био и синоћ, за ве |
| ше нису у мојој души.{S} Тих слика више нема у мојим очима.{S} Вера моја, и Бог <pb n="162" /> |
| су на земљи.{S} Још тише.{S} Хаоса више нема.{S} Полијелеј букне.{S} Арханђелски глас затруби, |
| ли, и старе раскрснице мога живота више нема.{S} Помоћи ћу вам!{S} Пребродићемо искушења! ...{S |
| у себи, да би могао правити царство, и нема више снага у себи, да би могао правити вртлог ...{ |
| де.{S} И чинило јој се да ничега више и нема у цркви сем те Велике Песме, која је једним махом |
| , и чинило јој се тада да ништа друго и нема у свету сем редова ситних белих зубића, песме, и б |
| кад уђем на молитву, а њега на молитви нема? </p> <p>Како је та двоумица ситна и недостојна.{S |
| {S} Мир над потрошеним човеком.{S} Који нема више лепота у себи, да би могао правити царство, и |
| ије тако лепо као пре.{S} Хор пева, али нема душу.{S} Равно шест недеља ће бити прекосутра како |
| ара има додуше много нових осећаја, али нема више среће.</p> <p>— Старинске, мирне, домаће срећ |
| је увек мутна — каже он. — Никад у њој нема одређеног стања.{S} Жена нити уме бити срећна, нит |
| , и стишавала се.</p> <p>Не, ништа ново нема да дође, него нов треба да буде човек у свему, па |
| р нема пламена који се не гаси ?{S} Зар нема веровања у човека као што има веровања у Бога и у |
| ма светиње којој смрт не прети ?{S} Зар нема пламена који се не гаси ?{S} Зар нема веровања у ч |
| , без породице и без амбиције, калуђер нема ни страха, ни сметњи, ни непријатеља .{S} Његов жи |
| опет весели онај калуђер у чијем завету нема ни трунке немилости, чије аскетство осуђује себичн |
| ите ми: зар ни у чистом човечјем животу нема светиње којој смрт не прети ?{S} Зар нема пламена |
| додуше, имају крила, али <pb n="113" /> немају слуха.{S} Обоје се постепено јако развеселили .{ |
| и он и све у њему стигли некуда одакле немају жељу да оду.{S} Па онда се опет све слије и смрс |
| н ћу примити завет, јер никаквих врлина немам, сем великог, милостивог сажаљења за све што је н |
| прекорно.</p> <p>— Никаквих жеља ја сад немам за себе — изрекла је брзо, поцрвенела мало, и нас |
| моја срећа, а његов глас ја не знам, и немам, и он сам ми га не би могао дати ...{S} Сећам га |
| о што сам хтела, и нећу се враћати, јер немам куда да се вратим.</p> <p>Монах Иринеј је дрхтао |
| у чему је некад шкрта била, он се због немара и неувиђавности Анине љутну, и доста оштрим тоно |
| никад нечувеном .</p> <p>Глава твоја је немарно наслоњена на харфу, очи твоје су мирно загледан |
| {S} Како је музика несрећна зато што је нематериална.{S} Како је дух човечји, иако слободан, ве |
| е ствари плаше човека?{S} Зашто је боље немати него имати?{S} Зашто је свака срећа покојник?</p |
| ах опора, поносита и непорочна — она је немилице и сурово чупала са њега сав сјај и раскош одел |
| емог чемпреса, уског, копљасто тврдог и немилог, у чијој души као да се нешто давно осушило.</p |
| нежно створење упутило тако врлетним и немилосрдним путем живота.{S} Чак, у једном тренутку, А |
| зарила у њих уста да се не чује како се немилосрдно смеје.</p> <p>Он неће да ме пољуби !{S} Он, |
| еђутим, ето у Аниним очима не стоји тај немилосрдно весели поглед других девојака .{S} Отац се |
| теље своје.</p> <p>Али дете тада обично немилосрдно гледа старима у очи, и осмејак његов говори |
| орда, испољила је одједаред нешто ново: немилосрђе и суровост.{S} Одбијала је помисао да је у и |
| ј калуђер у чијем завету нема ни трунке немилости, чије аскетство осуђује себичну љубав не с то |
| у којој је служио, чинила му се хладна, немилостива зграда.{S} Један уоквирени простор без огњи |
| тугу причинио, ударала је даље сурово и немилостиво .</p> <p>— Дала сам ето све што сте хтели у |
| обилазно иде кући.{S} Једаред , када је неминовно изгледало да ће се још у цркви срести, она се |
| ушчице пепела, фина она меланхолија што неминовно прати свако лепо певање.{S} Тога дечка је Ана |
| иког, сунчаног мира.{S} Напротив, осећа немир.{S} Уосталом, то што у души његовој живи, није ув |
| рој, побожној и покорној Ани, беснео је немир.{S} Један дотле непознати немир, пун отрова и стр |
| виђења на Ану је почешће наилазио неки немир.{S} Пред вече, кад сврши посао. и мисли да ће за |
| о што у души његовој живи, није увек ни немир.{S} Има две природе.{S} Понекад је мучно, и врти |
| снео је немир.{S} Један дотле непознати немир, пун отрова и стрелица, који је императивно хтео, |
| дете.</p> <p>Али одједаред ју је обузео немир.{S} Дошло јој је да потрчи напред.{S} Да се прибл |
| } Јер, иако не облик, али суштину свога немира је госпођица Недићева тачно погађала.{S} Младост |
| мора стојати на целим и здравим снагама немира.{S} На олују мора стојати.{S} Као што црква стој |
| ења до богослужења било сада врло много немира и нестрпљења .</p> <p>Иначе, после и због оног в |
| е недеље.{S} Али је за све то време био немиран, рачунао колико је времена већ прошло, погађао |
| е гробница, има иза ње сила отпора, има немирни дух онога који је жив зазидан ?</p> <p>Ана Неди |
| владика нема право.{S} И, загледаног у немирни лет ужурбаних селица, дохватила га је одједаред |
| ице?</p> <p>— Боли ме јако глава, и ... немирно сам спавала. </p> <pb n="240" /> <p>— Је л' ти |
| су једва дочекане?{S} Сиромах ђакон.{S} Немирно је читао јектенија, а глас је излазио из њега к |
| се пробудити, у свету недељу, блед и са немирном душом. </p> <pb n="183" /> <p>Такве су биле ми |
| ме је блистао највиши ентузиазам.{S} То немо виђење је тако бескрајно усрећавало сиротог калуђе |
| ска миниатура, обешена о грану мрачног, немог чемпреса, уског, копљасто тврдог и немилог, у чиј |
| љубави страсти изгледале потпуно туђе и немогућне.</p> <p>Једног дана се онда запитао: шта треб |
| атан, и да је с тога на сва моја питања немогућно одговорити.{S} Али ви сте добри, ви сте утеха |
| певаних двеју арија стане, изгледало је немогућно.</p> <p>Настао је неки метеж, неко предлагање |
| ав према монаху забрањује?{S} Не, то је немогућно.{S} Бог се мора радовати кад једно биће новим |
| ом и радом, као и сваки други позив.{S} Немој више о удаји да ми говориш.{S} Молим те учини ми |
| ани!</p> <p>— Пусти ме, мама, пусти.{S} Немој ме тешити .{S} Ни ја тебе данас не могу утешити . |
| м ипак да се надам милом госту.{S} Само немој одвише много одуговлачити, јер моја повратна карт |
| Може бити ...{S} Међутим, те се љубави немојте плашити ...{S} Тица једна, са седом ћубом на гл |
| — Од једно четврт сата му је лакше, али немојте улазити.{S} Не треба да улазите.{S} Не треба , |
| ознаник га је ословио.{S} Свршило се на немом поздраву.{S} Кад се, међутим, познаник одмах зати |
| бити.“ </p> <p> „Али човечја природа је немонашка.{S} Јер је природа уопште немонашка.{S} Приро |
| је немонашка.{S} Јер је природа уопште немонашка.{S} Природа је несталност и заборав и презира |
| на царство страсти, које је земаљско , немонашко царство ...{S} Хоћу ли, Боже, и ја оном путањ |
| рубости, насиља, досаде, свакидашњице и немонаштва? ...{S} Помози ми, Боже Велики, Свемогућни!{ |
| гњева божјег је пролазила по вароши, а немоћ људска је покорно чекала ударац.</p> <p>Нешто хуј |
| ми, као и сваком човеку у нужди.{S} Ја немоћ своју никад нисам тако осећао као сада.{S} Ја ник |
| Шест руку се испружило да дочека Анину немоћ и самоћу.{S} Али Ана је вратила испружену руку се |
| е, светле и вреле, умрле су.{S} Бедан и немоћан, спустио је главу.{S} Бацио господство и јунашт |
| тешити и храбрити, јер је болесник врло немоћан ...{S} Може бити ипак.{S} Уздајмо се у Бога.{S} |
| Једноставна и дубока детиња жалост, што немоћан и апатичан лежи онај који је њен живот више вол |
| и уским љубавима хероја, крвљу, блатом, немоћи, рушењем и пропадањем.{S} Него у просторе оног в |
| ње болесниково због немоћи људске, због немоћи природине, било је страховито.{S} Јака, племићск |
| тане бити.{S} Огорчење болесниково због немоћи људске, због немоћи природине, било је страховит |
| а никад нисам био тако несрећан због те немоћи као сада.{S} Ја туђу, божју или човечју помоћ ни |
| оз јектенија ђаконова се чуо тон туге и немоћи.</p> <p>То је тако трајало до тренутка када је х |
| тужно слегала пред сазнањем о човечјој немоћи.{S} У руци његовој је јако задрхтала шољица с ка |
| зна него његова мајка.{S} А ми стојимо, немоћни и бедни, и плачемо.{S} И Бог стоји.{S} Чекамо с |
| , па и њеног.{S} Срце Анино се испунило немоћним, горким сажаљењем.{S} Сажаљењем , које више бо |
| </p> <p>У цркви, Ану је дочекало нешто ненадано.{S} Црква је додуше изгледала безгранично и хл |
| какво сироче.{S} Тамне његове очи, два ненађена драга камена која само за Ану светле, умиљавал |
| трновита или крвава колевка . </p> <p>— Необичан човек сте ви, докторе — говорила је Ана с топл |
| на косим младићским плећима, стојао је необичан, сасвим необичан домаћин божјег жртвеника.</p> |
| и сасвим не умремо. </p> <p>Ах, како је необичан био тај нови ђакон Богородичине Цркве!{S} Кад |
| ким плећима, стојао је необичан, сасвим необичан домаћин божјег жртвеника.</p> <p>Прснуле су за |
| S} Молим те као Бог што се моли.</p> <p>Необичан, скоро трагичан тренутак.{S} Јаз неки усред на |
| отпева ону завршну пјесу.{S} Песма та, необична, весела, живога такта, разбудила је већ заморе |
| ичину <pb n="79" /> Цркву.{S} И како је необична она опална светлост у коју паперта тоне чим се |
| ла је и нека, за то годишње доба сасвим необична магла, дебела и влажна, под којом као да се то |
| о је, како сте сами рекли, једна сасвим необична девојка - уздахнуо је ђакон заносно, и залепрш |
| војку скоро расплакао ...{S} Како је то необична девојка .{S} Говори о уметности као о Богу.{S} |
| Недићева очекивала велики триумф своје необичне младости.</p> <p>Долазили су јој и чудно лепи |
| и.{S} Читаво парче хлеба јој је дао тај необични, мили ђакон Богородичине Цркве! — мислила је о |
| шњим помонашењем.</p> <p>У толико му је необичније било када је, око половине службе, осетио од |
| p> <p>Анино тело се исцрпљивало у неким необичним уздасима, хармоничним са појањем које је око |
| вић.{S} Нервозни покрет Анин је дочекао необичним, као кров неког заклона поврх ње надвијеним р |
| ло врло необично.{S} Као што им се врло необичним учинио уопште тај састанак далеко од њихове ц |
| испружила мало мршаву, иначе лепу руку, необично таласасту и фину око чланка.{S} На руци је бил |
| става из живота и страдања Христова.{S} Необично лепа, сугестивна наша црквена музика навраћала |
| ку.{S} Имао је још и ситно лице, са два необично размакнута, <pb n="127" /> округла ока, тако б |
| е ова црква много добити.{S} Чуо сам да необично лепо служи.{S} Био је две године дана придворн |
| га сна.{S} Напротив, био је целога дана необично озбиљан.{S} А о Ани је мислио на тако апстракт |
| х руку.</p> <p>Госпођа Недићка, жена са необично благим , скоро брижним изразом лица, поздравил |
| м косом и меканим великим шеширом, и са необично приклоњеном главом док он чита Еванђеље.{S} Зн |
| и строгог.</p> <p>Госпођица Недићева је необично волела ту цркву, и у детаље знала њене нарочит |
| т су заносили и освајали.</p> <p>Ана је необично лепо свирала и у клавир и у виолину, и сав сво |
| есташлук да наједи Мајинског.{S} Али се необично изненадила кад је опазила да се и доктор Пашко |
| ижним, тужним погледима.{S} А доктор се необично понаша.{S} Тако необично, да она чисто њега са |
| опазили.{S} Јер и није ништа страшно и необично.{S} Можда је отпутовала, можда је боли глава.< |
| и све шира.{S} Учинило му се да се људи необично много крсте, и да то раде некако брижно и жало |
| с црним велом.</p> <p>Осетила је да јој необично годи што баш у том тренутку управља своје очи |
| оћња непогода утицала је на мене сасвим необично.{S} Као да је олуј и кроз мене прошао.</p> <p> |
| роши.{S} Тога дана јој је ходање сасвим необично годило.{S} Осећала се као перо лака, и чинило |
| стајали сви троје, опраштајући се неким необично благим и срећним осмесима, који се јављају кад |
| је скоро охоло усправљено тело са неком необично побожном грацијом, да тај човек одаје знаке бл |
| надања, умирио се.{S} Еванђеље је читао необично лепо.{S} Као што се чита из груди у којима има |
| .{S} А из тога, што је Пашковић говорио необично брзо и много, изводио је неодређен закључак: и |
| S} А доктор се необично понаша.{S} Тако необично, да она чисто њега самог не познаје, а камо ли |
| обгрлио колена, скупио се, и дошао тако необично мали.</p> <p>Први део свирке, хаос, годио је м |
| не. </p> <p>У цркви је, те недеље, било необично много света, и нафора је дељена на два места.{ |
| љски.{S} Али им је то обојима било врло необично.{S} Као што им се врло необичним учинио уопште |
| Видео сам да у тој вашој души има нешто необично, неслућено лепо.{S} Пехар један, који чува тај |
| о свирке, хаос, годио је монаху Иринеју необично.{S} Али са оним с-дур акордом , кад излази све |
| о, и Богородичина Црква је дочекала Ану необично строго.{S} Свеће се димиле и трошиле у тешким |
| р.{S} Није било ни хладно.{S} И тако су необично свечано изгледале оне мале воштане буктињице у |
| , за кога се иначе знало да је умно још необично свеж и јак, подсећала на пролазност и смрт.{S} |
| војку, кад је, најзад, Ана ушла.</p> <p>Необично намештене косе, сасвим мирног лица, и тамних с |
| она видела кроз неку мрежицу, удаљеног, необичног, обасјаног оном мирном светлошћу која рушевин |
| дене ограде.{S} Ружичасте оствице неког необичног џбуна су јако мирисале.{S} И зујале су пчеле. |
| ошене, не сасвим искрене очи под сенком необичног чела, дивна коса, укочено стиснута уста, нека |
| тару. </p> <p>За Ану је то увек био час необичног осећања , моменат праве побожности, моменат з |
| сву моћ човека, и уздигао се на једној необичној гордости, гордој од лепоте и вере у лепо.</p> |
| на челу, са жалосном ватром у очима, са необичном исповешћу на уснама, Ани се тај дрвени, рапав |
| ије успела да у све појединости разложи необичну појаву новога ђакона, и да способности његове |
| ринеј је гласом својим тешио, и стварао необичну неку, музички идиличну везу између цркве, себе |
| , не треба чудити што је она могла тако необичну ствар.{S} Љубав њена се родила у цркви и живел |
| јој збирци партитура, пронашла је једну необичну руску композицију, састављену из разних весели |
| е у виолину било јој је страстно, скоро необуздано, са самовољама у ритму, али са тоновима, вре |
| као нека бела простирка.{S} А онда се, неодлучно, и као у неприлици, стао освртати око себе.</ |
| ворио необично брзо и много, изводио је неодређен закључак: или је болест осредња, па је доктор |
| у кућу.</p> <p>Расположење њено је било неодређено и нестално.{S} Часом ју је обузимало тако ра |
| е јасно и јава, и не може више натраг у неодређено и нестворено стање, њега је дохватило нешто |
| гове јако угасите очи.{S} Слика је била неописано лепа, и Ана је осетила јаку узбуђеност.{S} Ал |
| торња, као два цвета, била је давнашња, неоправљана, гуштерасто испрепуцана зграда, ружичаста и |
| ћа.{S} Ваздух се чисто следио.{S} Сваки неопрезнији удисај, отворених уста, улазио је човеку у |
| своју душу клечећи, убоги грешници, на неосвећеној земљи пред црквом, и замишљајући да је тамо |
| оглед његов је тога дана клизио потпуно неосетљив преко свега.{S} Широко отворене додуше, али в |
| орева зато да душу калуђерову сачува од неосетљивости и сувоће.</p> <p>Али ако Бог то баш и хоћ |
| се, и најзад опет заплакати, али плачем неосушним разумне, у живот далековидне жене.</p> <p>Ани |
| <p>Осетила је неку досаду од докторове неочекиване појаве, и убрзала корак, да га само поздрав |
| света ђаволска једна ствар, која разне неочекиване посљедице може повући за собом.{S} О томе с |
| ури одједаред главу змија, тако ти тек, неочекивано, кроз пун, шарен и цео живот сикне његова а |
| чекала.{S} Желела је ваљда да му тако, неочекивано, као прегршћу, баци сав чар њихове љубави о |
| звео ју је затим опет под трем, и тамо, неочекивано, стегао јој руке као кљештама, загледао јој |
| је Недић већ био легао, отворила је Ана неочекивано врата од његове спаваће собе:</p> <p>— Слуш |
| .{S} Ана се после болести своје нагло и неочекивано опорављала.{S} Лице се заоблило, плећа се п |
| ићи.</p> <p>Једне вечери искрсе пред њу неочекивано питање: да ли ђакон слути да га она воли ?{ |
| авном важбању, ђакон је рђаво певао.{S} Непажљиво, расејано, пуштајући да му глас, диваљ и гром |
| алопу је стигла јесен.</p> <p>Та сурова непогода је имала задатак да на крилима ветра обиђе чит |
| мислила је у себи. — Велика она синоћња непогода утицала је на мене сасвим необично.{S} Као да |
| ead>XX.</head> <p>Недеља после оне јаке непогоде осванула је јесења.</p> <p>Гле како је све зар |
| ћа, а нешто касније се показаше и знаци непогоде у времену.</p> <p>Људи су застрепили.{S} Као о |
| ци , последњи и у тој години.{S} Патка, непоетична и увек гладна, насрну на њега, и преби му вр |
| се ђакон помало чудио, чудио јој се као непозваном мучитељу и дошљаку .{S} Али туга се та разли |
| пија Ристовићева.{S} Из куће је излазио непознат господин.{S} Један од страних лекара сигурно.{ |
| је осећала жмарце по телу, и неки дотле непознати страх од Бога.{S} Дошло јој је да спусти чело |
| ој Ани, беснео је немир.{S} Један дотле непознати немир, пун отрова и стрелица, који је императ |
| з прстију или из душе њене, неки сасвим непознати мотиви.{S} Једне вечери, кад је Недић већ био |
| срећу.</p> <p>Ана се враћала кући неким непознатим путем, газила дубок снег и спотицала се у ја |
| опште сме волети?{S} Макар и скривено и непознато.{S} Да ли није грех окружавати га мислима, ос |
| из кога никад не излазиш.{S} И љубим те непознату, и чезнем за свирком твојом, никад нечувеном |
| еде, Ана улазила у цркву мирна, чиста и непоколебљива.{S} Жуд, ако је мора бити у сваком човеку |
| мислити о мени?</p> <p>— Мислим да сте непокорно једно анђелче које свештенику своме неће да п |
| пунила једна она реч, а прсти су лежали непомични на освећеној божјој књизи.</p> <p>Живот је ба |
| су лежали на диркама укочени, каменито непомични.{S} Две руке, обучене у златне наруквице чист |
| а лицу.</p> <p>Али кад је опазио да Ана непомично мирна седи на своме месту, устукнуо је натраг |
| ика једне девојке, симпатично озбиљне и непомично мирне, са замишљеним очима, загледаним увек н |
| и погледи осуше по њој, она се крену из непомичног свог положаја, учини несташан знак главом оц |
| етеж и све боје, и видела се увек иста, непопуњива и стална.{S} Силазећи с амвона, ђакон је <pb |
| и људе, и у исти мах опора, поносита и непорочна — она је немилице и сурово чупала са њега сав |
| рвенило ватре се одједаред стала дизати непорочно бела једна рука, са прстима на орару.{S} Рука |
| ко колико свирку.{S} Страсти за чистом, непорочном лепотом се теже развијају , али су трајније |
| ао.</p> <p>Збиља, Ана је скоро са неким непосредним контактом посматрала прво преврат, ломњаву |
| чи ђаконове нису виделе ништа.</p> <p>А непосредно пред њим је лежао интересантан костур тичета |
| гвозденим вратима, која из олтара воде непосредно у порту, налазила се, у зиду, слика једна, к |
| уно искрено, јер би нерви његови, и без непосредног надражаја , почели да реагирају.{S} Чича би |
| и хладна.{S} Негде у мраку иза свести, непотребна и без циља.</p> <p>Једаред, за време вечерња |
| е.{S} Журба њена је међутим била сасвим непотребна.{S} Пашковић као да је и сам то хтео што је |
| и из досадашњега живота склонити многу непотребну сметњу.</p> <p>Ана се смејала.{S} Јер се жен |
| А Ана, због хладноће, због самоће, због неправде, због свега оног другог, пружала је Иринеју ру |
| а да себе мучи, него да другима не чини неправду.{S} Јер људи су гладни љубави, и само ње су гл |
| лепог гласа ? </p> <p>— О не, не будите неправедни, Преосвећени !{S} То је све већ било тако ка |
| часу кад о њој мислим.{S} Осећам да је неправедно .{S} Јер она је музику и цркву, дакле мир и |
| S} Али лице његовог Иринеја, са знацима неправедног страдања на челу, једнако му је излазило пр |
| се случајем пали и гаси.{S} Природа је непрекидна промена.{S} Зато дуготрајне жртве и савлађив |
| и за њега, и за друге, као што и за вас непрекидно стрепим, и кајем се понеког часа што вас нис |
| као шум мора око неке морске биљке, њу непрекидно заносе неколико црта лица и њихови изрази, м |
| ца, или детета, које Богородичина Црква непрестано за руку држи.{S} А Анине очи се упирале у ђа |
| ђакону се није спавало.{S} Нешто као да непрестано кружи око њега, зове га и буди га.{S} Потпун |
| докле управо води та даљина у коју сада непрестано путују његове мисли. </p> <pb n="44" /> <p>Ш |
| а, хладнија од оне хладне воде, која је непрестано падала, а ничију жеђ на земљи није гасила.</ |
| двише чиста и нежна душа њена волела је непрестано само онај свој први занос, и бојала се да га |
| знојеним вратом и црвеном ћелом која се непрестано пушила, подсећао је на заложени самовар који |
| један, који непрестано вибрира јер хоће непрестано да узнемирава.{S} И вибрирање то сели се, из |
| ца, која трипута има да пева сама, држи непрестано Ану за сукњу.{S} Сопран солисткиња, јунак из |
| најтоплија жена само артист један, који непрестано вибрира јер хоће непрестано да узнемирава.{S |
| ећи један од оних гиздавих официра који непрестано суделују у приватним концертима куће <pb n=" |
| ај, да замењује човека који је у ствари непрестано присутан.</p> <p>Од владике је потекао предл |
| убак у тишини дебелог снега који је још непрестано падао.{S} Али одједаред је дунуо студен вета |
| /p> <pb n="61" /> <p>И сутра дан се још непрестано карала у души.{S} Пребацивала је себи да је |
| ога срца — смешио се ђакон, стојећи још непрестано у ходнику, и облачећи полако рукавице.</p> < |
| {S} Преко широких степеница је ипак још непрестано струјао свет као река.{S} Велики део се мора |
| је ми могло бити жао, јер ја сам</p> <p>непрестано чула то појање.{S} Чим останем у тишини и са |
| аст зна и хоће и рачуна , у два себична непријатеља који, као паук муву, хоће једно друго да ис |
| и најблеђу сенку, трзала се, тражила је непријатеља који се приближује.{S} Размишљања Анина су |
| , калуђер нема ни страха, ни сметњи, ни непријатеља .{S} Његов живог није змија.</p> <p>Уочи да |
| јим се да су човек и жена нехармонични, непријатељски и кобни сусрет у природи .{S} Жена прави |
| шли.</p> <p>— Ви говорите хладно, скоро непријатељски .{S} Љутите ли се, Ана, је ли то казна?{S |
| и нешто позитивно .{S} Његова скепса је непријатна и увредљива , да.{S} Али његова скепса је ње |
| одмах одсекла горда олтарска дисциплина неприкосновености и беле чистоће. </p> <pb n="30" /> <p |
| задовољан, и трудио се да Ану ослободи неприлике.</p> <p>— Не тражим одлучан одговор.{S} Ја зн |
| е очи и лице Пашковићево .{S} Била је у неприлици шта да одговори.{S} Али се иначе видело по њо |
| и оца нежно под руку. — Збиља, ја сам у неприлици како да се споразумемо, јер се у тој ствари, |
| тирка.{S} А онда се, неодлучно, и као у неприлици, стао освртати око себе.</p> <p>Пало му је на |
| о што он мора сазнати.{S} Али како ?{S} Неприлично би било, можда и смешно, некога зауставити и |
| е свога живота улепшавала, грејала и из непримећености подизала.{S} Ето н. пр., корачању своме |
| лутити могао да сте овде, зар ја да вас непристојно предусретнем, ја ... </p> <p>Монах Иринеј н |
| јим арабескама изгледала му је нарочито неприступачна , лукава и осветљива. </p> <p>Та завеса, |
| ало.{S} Како би то лепо било да су тако неприступачно затворена и она друга врата, и у цркви да |
| у заветовали ?{S} Да ли је та црна раса непробојан </p> <pb n="34" /> <p>оклоп ?{S} Или можда б |
| у ограду порте, која је уједно и дебели непробојни зид између два разна света.{S} С ове стране, |
| из живота душа наших.</p> <p>Ани је та непромишљена продукција покварила остатак вечери.{S} Уп |
| ет, а на души му је можда такође тешка, непроспавана ноћ.</p> <p>Бог се смиловао.{S} Ана је, је |
| но бледа једна рука, побожна и скромна, непрстенована, у тежак сјајни обруч окована.{S} Рука, у |
| о што је смео и леп један од оних црних нерава на белом мермеру .</p> <p>Монах Иринеј је прилаз |
| човеку и у свакој љубави, лежала је још неразвијена и хладна.{S} Негде у мраку иза свести, непо |
| енственијим творевинама духа нашег .{S} Нераздвојни су дух и тело, и можда нема ни једна победа |
| ачекати треба ма коју извесност, јер су неразрешене муке теже од свега.</p> <p>Свештеник је кон |
| целог свог века.{S} Под заветом разумем неразрешиво везивање живота за неку моралну лепоту.{S} |
| ала је Ана.</p> <p>Пашковић је гледао с неразумевањем.</p> <p>— Бошко?{S} Бошко се код вас разб |
| оге су је једва држале, уста су шаптала неразумљиве речи.{S} Љубав та из олтара је тако дивна, |
| мора болести.{S} Пусто и тишина.{S} Или нерасположени , сасвим кратки разговори.{S} Пред многим |
| о је, очигледно потпуно искрено, јер би нерви његови, и без непосредног надражаја , почели да р |
| тешка, па из њега говори узнемиреност и нервоза.</p> <p>Кад су стигли преко пута цркве, Пашкови |
| поруши песму.{S} Стари хоровођа је био нервозан , молио је како је најлепше знао, и напослетку |
| Ана! — продерала се чисто, једног дана, нервозна начелниковица на доктора Пашковића.</p> <p>— Н |
| над главом.</p> <p>Доктор Пашковић.{S} Нервозни покрет Анин је дочекао необичним, као кров нек |
| ости и смрти.{S} И, једнима се привиђао нервозни и маниакални тенор, други су опет тврдили да ћ |
| га за једно време заборавити.</p> <p>А нервозније но икад је ишчекивала Пашковићев долазак из |
| а је читање новина, скочила са столице, нервозно ужурбано се почела облачити за излазак, и најк |
| ким ројтама своје бледе, <pb n="241" /> нервозно покретљиве прсте.{S} Изгледала је као портре н |
| ов одговор узмем“.</p> <p>Ана је брзо и нервозно прелетела ђаконово писмо, и није га хтела поно |
| да седне за клавир.{S} А ђакон се чисто нервозно дигао за њом, и задржао је на пола пута.</p> < |
| е руке које се дижу да благослове метеж нереда и греха, отварају се, с малим, једва чујним звек |
| жичасте и беле свилене чипке око Аниних несвесно склопљених руку.</p> <p>Госпођа Недићка, жена |
| ој утеси је вукла Ану цела свест и цела несвест њена ... </p> <pb n="151" /> <p>Недић је замоли |
| ћ се још лепршао .{S} Снажна мисао да у несвест пасти не сме, да изаћи из цркве не сме, да запл |
| чека час да са сопраном заједно падне у несвест.{S} А два најбоља тенористе гледају се као два |
| м раду ништа волели, падали су у дубоку несвест умора као да им је и душа заспала.{S} Други, ко |
| а. </p> <p>Смешила се у некој пријатној несвести, која ју је љуљала као мајка дете.</p> <p>Али |
| ицу разлива бледило .{S} Али не бледило несвести или страха, <pb n="116" /> него бледило неког |
| њу Еванђеља, осетио је ђакон опет један несигурни трепет у гласу, и скоро малаксалост при заврш |
| ца су дакле отворена.{S} Две халапљиве, несите патке не верују да је берба обрана, улазе унутра |
| се одмори.{S} Она је сва горела у некој неситој, страстној жељи за лепим.{S} Цео дан је остајал |
| елином од које нема спасења, која жеђ и неситост буди, која можда гариштем и пепелом прети.</p> |
| инског сажаљења, час од страшне љубавне неситости којој је и вечност кратка. </p> <pb n="163" / |
| е у устима певача, и да сасвим изостане нескладно и произвољно појање за певницама.</p> <p> Крс |
| њена баш тих дана престала бити цела и неслућена тајна.{S} И осећала је, са пуном извесношћу, |
| олико пута у тим приликама, доспевала у неслућене пределе маште и поезије .{S} Осећала је, и св |
| рецитовања.{S} Или да долази какав још неслућени инструмент .{S} Или неко велико дело музичког |
| а њим, и, ја верујем, може се попети до неслућених висова поноса и лепоте.{S} Као што вери пома |
| да у тој вашој души има нешто необично, неслућено лепо.{S} Пехар један, који чува тајну најлепш |
| разболи, сачувај Господе Боже, не, не, несме доћи, ја нећу да дође, и реците му уопште да се ч |
| внодушно, али желећи ближњем своме ипак несравњено више добра него адвокат Мајински. </p> <p>— |
| ила доћи, разбојнички нагло и брутално, несрећа умирања , доћи да покупи страшну ону порезу жив |
| х и тело.{S} Како је дивна та борба, та несрећа, та трагедија.{S} Која лепота, која величина мо |
| га теши као човека.{S} Осећала је да је несрећа јача од његове снаге.{S} Осећала је да се у њем |
| беђено, и све што се догађа, то је само несрећа, јад и <pb n="255" /> жртва.{S} А међу нама ост |
| а их затрпа све одједаред, пре него што несрећа, делић по делић, размрви оно што је досад било |
| је ђакон Ану и вукао је к себи. — Зашто несрећа и жртва и плач ?{S} Ја вас не дам, Ана! ...{S} |
| ного бола претрпео.{S} Мудар је, али је несрећан .{S} Можда су сви људи, који мудрост изаберу, |
| азбија главу о томе да ли је срећан или несрећан ...{S} Ето, поред свег филозофирања, и ја сад |
| ао као сада.{S} Ја никад нисам био тако несрећан због те немоћи као сада.{S} Ја туђу, божју или |
| тренутку још, слеће на тај доживљај коб несреће и покрива га црнина жалости. </p> <p>Недићку је |
| ника.{S} Иринеј је очајан и утучен због несреће у вашој кући.{S} Да, то сам вас хтео малочас пи |
| тница — а шта јој видиш од среће или од несреће? </p> <pb n="3" /> <p>Ништа не видиш.{S} Видиш |
| никад цвета нема.{S} А сада, усред ове несреће, усред највећега јада, када би требао да сам ви |
| ире тих богослужења говори: како се све несреће овог живота свршавају тихом тугом, а та је туга |
| и узећу га, јер је мој, јер је до саме несреће мој! ...{S} До несреће, да!{S} Разбићу монахову |
| узбуђења.{S} Ми смо у чељустима страшне несреће.{S} Пред вашом матером нисам хтео рећи, али ви |
| , јер је до саме несреће мој! ...{S} До несреће, да!{S} Разбићу монахову победу у парам парчад, |
| јте ништа!{S} Ја морам ићи, морам , јер несреће мора бити, растанка мора бити, Иринеје, зар ви |
| динство духа и душе, тај завет, сада, у несрећи , промаша циљ.{S} У јаду је човек јадан, ситан |
| уваности у сећању ...{S} Како је музика несрећна зато што је нематериална.{S} Како је дух човеч |
| на што си усрећила, јеси ли кадкод била несрећна што си унесрећила? </p> <pb n="124" /> <p>Ти ћ |
| е она расплаче за драгим својим, и буде несрећна без њега.{S} Најзад је молила од Бога да све т |
| 86" /> из двоумице: да ли ћу срећна или несрећна бити кад уђем на молитву, а њега на молитви не |
| ена нити уме бити срећна, нити уме бити несрећна.</p> <p>— Има нешто у томе.{S} Ето баш нико ма |
| и?{S} Где Антигонине?{S} Где Офелијине, несрећне девојке, која се само једаред закаснила са мил |
| ући у очима страшну слику своје матере, несрећне удовице, она се са страхом у души освртала по |
| патријаршије, који су имали моћ да нас, несрећне и пале, расељене међу Турке, Млечиће и Угре, у |
| завет свој у милости и лепоти положио, несрећни горди уметник, који главно своје дело види пре |
| ожда су сви људи, који мудрост изаберу, несрећни људи.{S} На челу владичином, међу многим ситни |
| еле снаге и душе, који је <pb n="62" /> несрећни музичар оставио да ма ко покуша назидати и ств |
| ву, и остао стојећи на средини собе.{S} Несрећни горди калуђер, који је завет свој у милости и |
| признај ми, да ли сте срећни, да ли сте несрећни ? ...{S} Не, не! — склапао је старац руке као |
| варање света још није ни почело, а овај несрећни Мајински ће већ свих седам смртних грехова има |
| кћери. </p> <pb n="106" /> <p>— Ми смо несрећни што нисмо имали више деце.{S} И кад помислим д |
| биља фанатичар једног недостижног циља, несрећник један кога ће ужасна страст за идеју кљувати |
| } И усред тих мука гледа мајку, и мене, несрећника.{S} Мати.{S} То је та свемогућна жена, која |
| ти на Бога, на душу, и на мене, старога несрећника, коме си сва радост и утеха на овом и на оно |
| и стоји на улици док не дочека вести о несрећним пријатељима својим — ипак, од ње је тако ужас |
| бла, пропала си.{S} Што сам те пустила, несрећница, тешко мени, тешко мени ...{S} Хоћеш да легн |
| учинио као неупознато једно благо, као несрећно створење, као жртва рђавог и лажног суда <pb n |
| ему да највећу срећу у љубави доживљују несрећно заљубљени.{S} Доктор Пашковић је пришао другом |
| ула и почела бежати.{S} А страшни лелек несрећног Ристовића пузио је за њом и вио јој се око но |
| ја робијаш свога завета? сазревало је у несрећном калуђеру.</p> <p>А Ана, у једном од оних злих |
| знавао , који је после изгубио и добру, несрећну мајку, и који је одрастао у кући рођака, где с |
| која само једаред воли, а разорену или несрећну своју љубав носи са собом у манастир живота.{S |
| вас болесна чежња за својом сопственом несрећом?</p> <p>Ана није одговарала.</p> <p>— Је ли то |
| у и триумфе губитака, које зна само или несрећу или срећу.</p> <p>Ана се враћала кући неким неп |
| који, напротив, са целим срцем улазе у несрећу болесника, који као под нож иду пред суд лекара |
| баште.{S} Један по један део вароши је нестајао.{S} Најзад се видели само још бели торњеви Бог |
| једва, узнемиреност ђаконова је почела нестајати.{S} А нестала је сасвим у разговору са доктор |
| це тамњана које тамо на олтару сажиже и нестаје.{S} И мирише при том, али тако тужно.{S} Ану об |
| ност ђаконова је почела нестајати.{S} А нестала је сасвим у разговору са доктором Пашковићем, с |
| рају живо.{S} Слика се после замутила и нестала, а на њеном месту је засјао спектар, као најлеп |
| p>Расположење њено је било неодређено и нестално.{S} Часом ју је обузимало тако радосно узбуђењ |
| природа уопште немонашка.{S} Природа је несталност и заборав и презирање заклетви.{S} Природа ј |
| ла и збабала се.{S} Нестало живих боја, нестало летњег даха.{S} Настала је часом страшна тишина |
| емља на пречац увенула и збабала се.{S} Нестало живих боја, нестало летњег даха.{S} Настала је |
| .{S} Доста се променила.{S} Руменила је нестало са образа, а обрве се примакле једна другој, и |
| се у њему понос, и сентименталности је нестало.{S} Свеж и задовољан је погледао кроз широм отв |
| се да га она избегава.{S} После службе, нестане као да у земљу пропада.{S} Права улица од цркве |
| у себи! </p> <p>Али ако љубав малакше, нестане и прође пре свега тога?{S} Чија љубав?{S} Можда |
| о га је душа хтела, боре на челу Анином нестану, уснице се раздвоје, и искочи страстан неки осм |
| .{S} И одједаред, цео тај ситни свет је нестао из њене свести, душа њена је бацила играчку, и о |
| књизи пут кроз густо збијене редове, и нестао је под удубљењем које води на проповедаоницу. </ |
| рену из непомичног свог положаја, учини несташан знак главом оцу, и седе у празну фотељу, до ђа |
| у ја да га заузмем — копкао је Ану неки несташлук да наједи Мајинског.{S} Али се необично изнен |
| је из Ане да избија чак и неки стварни несташлук.{S} Одлично је имитовала људе, а нарочито нач |
| жећи да јој се њена ствар врати.</p> <p>Несташлук храбри.{S} Место да врати књигу, ђакон је узе |
| али задржао књигу у својој руци.</p> <p>Несташлук храбри.{S} Ана је пружила руку, молећиво и ми |
| е да купи. </p> <pb n="128" /> <p>Усред несташлука, Ана се одједаред сетила старог владике.{S} |
| ио је како је небо плаво, како цвеће, у несташлуку неком, мирише на лимун и поморанџу, како слу |
| а преко ње се ваљали, сити, угрејани и несташни, два вагабунда госта с Недићевог рођен дана.</ |
| арио коње, а ниједаред није опсовао.{S} Несташно Анино <pb n="129" /> кученце, како му је Ана з |
| скоро кроз дремеж певуши , звецка нешто несташно и брбљиво као гугут и скакутање детенцета које |
| а, и не може више натраг у неодређено и нестворено стање, њега је дохватило нешто што га је уко |
| у руку гледа као у саму себе.{S} Чиста, нестезана, нељубљена, та је рука била за Ану исто што и |
| гослужења било сада врло много немира и нестрпљења .</p> <p>Иначе, после и због оног виђења, Ан |
| убавно чекање из ње уздисало.{S} Али не нестрпљива, задихана чежња.{S} Не буктиња која огњем пр |
| </p> <p>Ана је одједаред осетила врелу, нестрпљиву чежњу.{S} За ђаконовим гласом, за отвореним |
| елих ружа на својим грудма.{S} Хоровођа нетренимице чека час да са сопраном заједно падне у нес |
| после Еванђеља .{S} Ако дотле не дође, неће доћи — ухватио <pb n="39" /> се опет како тачно зн |
| ће своје страсти пред законе лепоте.{S} Неће смрт и промену , него распирује и одржава сталну б |
| у човека клицу смрти.{S} Одлучила је да неће мислити на Иринеја, да ће га за једно време забора |
| далека гвоздену ограду, али се решио да неће поред ње проћи.{S} Видео је башту и јуче и прекјуч |
| је стојало празно.{S} Нема је.{S} Можда неће ни доћи.{S} Или ће доћи касно.{S} Слаба је још, не |
| ира публика.{S} Иако од те музике ништа неће чути, ипак се предавала маштању о тој продукцији с |
| е, случај је доста тежак, али болесница неће умрети.</p> <p>Монах Иринеј је одахнуо, и окренуо |
| мљеног калуђера, и како га никад, никад неће моћи заборавити ни оставити.</p> <p>После тога виђ |
| S} И не видиш чежњу моју, јер очи твоје неће ништа да виде.</p> <p>А ја те љубим.</p> <p>Љубим |
| рно једно анђелче које свештенику своме неће да пољуби руку — шалио се монах Иринеј.{S} И сав ј |
| башту ову, овако као сада, никада више неће доћи.{S} Сутра рано ће ме оставити, отићи ће тамо |
| за цео живот, и да ништа више не жели и неће желети.</p> <p>У коси је осећала нешто пријатно то |
| а.{S} Док се још сунце нећкало, хоће ли неће ли изаћи, искочио је опет ветар, и насрнуо на висо |
| анда долазиш у фазу проблема ...{S} Али неће баш ни мени бити лако.{S} Сигурно ће ми пасти у за |
| то, и те цркве се ваљда никад нагледати неће.</p> <p>Гле, каква је дивна.{S} Скоро до пола од у |
| а одсада , ма шта да буде, то више бити неће.{S} Да, ђакони су деца.{S} Ђаконовање је поезија с |
| , болешљива жена никада од ње опоравити неће.{S} Код Ане је такође недељама дуго трајала дубока |
| појањем, које се овакво нигде поновити неће, чини ми се умрећу.</p> <p>Ани се привиде као да г |
| је како се немилосрдно смеје.</p> <p>Он неће да ме пољуби !{S} Он, ђакон Богородичине Цркве.</p |
| им ногама горе — права ротква коју нико неће да купи. </p> <pb n="128" /> <p>Усред несташлука, |
| ати нешто своје.{S} Пазите добро.{S} То неће бити, наравно, ништа музички велико, али то је вел |
| арфу, очи твоје су мирно загледане, јер неће ништа да виде, уста твоја су хладна, јер никога ни |
| колико толико бар појање чују, кад већ неће моћи ништа видети. </p> <pb n="130" /> <p>Ускоро ј |
| бити, све ћемо дати, али размонашити се нећемо, моја Ана, моја вечита љубави!{S} Калуђери смо и |
| од седам трава.{S} А можда сутра уопште нећемо излазити на гроб.{S} И мама је назебла, и ако јо |
| } Али зашто вас и питам, кад знам да ме нећете изневерити , јер себе не можете изневерити ...{S |
| ањем, Иринеје?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Нећеш, наравно, скоро ни бити.{S} Јели? — Ђакон се задо |
| утеха на овом и на оном свету? је ли да нећеш?{S} Дај ми руку.{S} Обећај.{S} Обећај још једанпу |
| га у другу собу — ти ни у ком тренутку нећеш заборавити на Бога, на душу, и на мене, старога н |
| зе.{S} Доктори се најучтивије нуткали и нећкали око празне столице монаха Иринеја. </p> <p>— На |
| нута је киша стала.{S} Док се још сунце нећкало, хоће ли неће ли изаћи, искочио је опет ветар, |
| г те сада видим, и каквог сам те жељан, нећу те још дуго моћи гледати, лепи мој ђаконе, за који |
| ам, не дам, зато не дам што <hi>ја</hi> нећу даље да идем ...{S} Љубим га, љубим га ... али не |
| ш можете вратити, Ана.{S} Ана!</p> <p>— Нећу ништа одрицати, јер сам урадила оно што сам хтела, |
| } Једно знам сасвим извесно, а то је да нећу отићи. </p> <p>Како сам још далеко од тога да буде |
| ај Господе Боже, не, не, несме доћи, ја нећу да дође, и реците му уопште да се чува, и — ах, та |
| уђем нипошто нећу, да се рукујем такође нећу.{S} Само да вам кажем да је Светислав Васићев још |
| и, јер сам урадила оно што сам хтела, и нећу се враћати, јер немам куда да се вратим.</p> <p>Мо |
| Не сећање !{S} Ја се успомена бојим, и нећу да их имам.{S} Зато сам ваљда и провела цео свој ж |
| ковић.</p> <p>— Не, не, да уђем нипошто нећу, да се рукујем такође нећу.{S} Само да вам кажем д |
| е некад шкрта била, он се због немара и неувиђавности Анине љутну, и доста оштрим тоном одсече: |
| је лагати.{S} Та јој је мисао била врло неугодна. </p> <pb n="72" /> </div> <div type="chapter" |
| мање групе крстача .{S} Ана се осећала неудобно.{S} Журила је да што пре стигне до гробнице.{S |
| нути листак.{S} А последњи листићи вену неузабрани ...{S} Бићемо јачи од тога, бићемо бољи кроз |
| ива.{S} Казује да је то сад оно болно и неумитно растајање, кад између родитеља и детета стане |
| пасти.{S} Види се прво презриви отпор и неумољива мермерна хладноћа.{S} Постепено, долази сажаљ |
| и чворновити човек одједаред учинио као неупознато једно благо, као несрећно створење, као жртв |
| о, као кад човек осети у себи нову, још неупотребљену, а баш највећу своју снагу, која ће одјед |
| јер је стари хоровођа побољевао и доста неуредно долазио на часове вежбања. </p> <p>Ваљда с тог |
| и бола?{S} Бојим се да су човек и жена нехармонични, непријатељски и кобни сусрет у природи .{ |
| делова и разбијао , и излазио, најзад, нехармонично многострук , и предеран посред своје већ и |
| ке па на молитву. </p> <p>Сви троје се, нехотице, обрнуше Ани.{S} Ана је стојала крај високог ф |
| ела нека лепа мисао, и уста Анина би се нехотице развукла.{S} Одмах затим би додуше дошао уздах |
| } Написавши јој онда оно писмо, он је и нехотице ту ствар положио у њене руке.</p> <p>Све је у |
| , као недовршеним луковима и сводовима, нечег манастирски тајанственог и строгог.</p> <p>Госпођ |
| по и високо.{S} Има у њему <pb n="2" /> нечег естетичарског и уметничког, може бити баш музичко |
| " /> боји и моли да га приме, него због нечег другог ...{S} Због тог што је монах, због тог што |
| љство живота.{S} Друкчије је испало.{S} Нечега дирљивог и занимљивог је било у тој појави.{S} Н |
| д највеће хармоније.{S} Старац дрхће од нечега што не зна шта је, а младић обећава нешто што не |
| не! — склапао је старац руке као да се нечега неизбежно страшнога плаши. — Не говори ништа, не |
| а се, ишла отвореном прозору, бојала се нечега, молила се црној ноћи да је затрпа мраком и миро |
| но десетак дана по Духовима дошло је до нечега што је подсећало на сусрет.{S} Ана је пролазила |
| рт црквене музике.{S} Људи се предавали нечем новом.{S} Освајало је искрено осећање за религиоз |
| очију и на срце положене руке уверава о нечем госпођицу Ану Недићеву.</p> <p>— Ах, госпођице Ан |
| потребан.{S} Да је потребно да човек, у нечем, остане аскет целог свог века.{S} Под заветом раз |
| да усини то божје дете, које јој је, по нечему, дошло тако самохрано само.</p> <p>У ђаконовој д |
| лицем, само су очи остале мирне, и, по нечему, биле сличне очима старог Јове.{S} Изражавале су |
| ам.{S} Јер верујем да је сваки човек, у нечему, целог свога века монах и аскет.{S} Човек може и |
| 147" /> завеси, још заљуљаној од наглог нечијег изласка , стојала је, мирно као нека слика, Ана |
| пели су се на неки брежуљак, и дошли до нечијег винограда.{S} Виноград је стојао пун и тежак, а |
| е покорности према свима догађајима.{S} Нечији јубилеј или црквена слава, ватра или велика мећа |
| , положи главу на топле, спуштене капке нечијих очију.</p> <p>Сутра ујутро, монах Иринеј се ниј |
| чинила је затим ипак покрет као да хоће нечију руку, као да хоће некога.{S} Шест руку се испруж |
| и раширеним, брижним погледом је тражио нечију бригу.{S} Ана је хтела вриснути, кликнути, на ко |
| у миле те кокице.{S} Једнако скакућу за нечим.{S} За мрвицом на земљи, за мушицом у ваздуху, за |
| нтересовало, и испунило ју је одједаред нечим новим.{S} Привидела јој се цела свечаност рукопол |
| ју је, звао је, летео к њој, стезао је нечим што зазиђује, љубио јој руке, косу и чело, и то о |
| виђала.{S} Ђакон је такође тражио да се нечим забави.{S} Пружио је руку да узме и изближе погле |
| пица на бради удубила се, и испунила се нечим зрачним.{S} И деца су се смешила.{S} И тако су од |
| да жели нешто симпатично да му каже, и нечим лепим тежњу његове душе да задовољи.{S} Пашковић |
| х девојака .{S} Отац се опет нашао пред нечитким ставом у животу своје кћери.</p> <p>Ћутати, то |
| нату, и чезнем за свирком твојом, никад нечувеном .</p> <p>Глава твоја је немарно наслоњена на |
| чисто под стопама, и свачији ход је био нечујан.{S} Звиждук фабрички је звучао меланхолично.{S} |
| ка уз длаку помиловала.{S} Али тада се, нечујно, као први замах једва никлог крила, расклопе се |
| е да се савије око Христова Распећа.{S} Нечујно корачајући , са мртвом тишином људи у стопу са |
| м његовим грудима, нежним као у тичета, нешто је мучно дрхтало и тресло се.{S} Глава, тешка као |
| /p> <p>Одједаред, тамо у дну хоризонта, нешто, као велика игла, пробушило је рупицу у магли, и |
| ти.{S} Ана је, кроз све своје усхићење, нешто жалила.{S} По срећи њеној котрљала се кап горчине |
| овај наш Пашко.</p> <p>— Јест, Бога ми, нешто је сав дестилиран.</p> <p>— Благ и великодушан.</ |
| ви служите као свештеник.{S} Има нешто, нешто што .. .</p> <p>— Ах, дакле и ви то осећате.{S} Д |
| итавање — у том има нешто негативно!{S} Нешто што том човеку пије снагу и вољу.{S} Што му је ка |
| Вода у самовару је уврила и ућутала.{S} Нешто је попало по сјају Аниног писма.{S} Мала, интимна |
| S} Полифонија је сама по себи тајна.{S} Нешто што је без краја и почетка.{S} Сваки прст, сваки |
| ћу, да је то дело доктора Пашковића.{S} Нешто је морао рећи њеном оцу.{S} Отац је гледа дубоким |
| </p> <p>Пролазила је поред капелице.{S} Нешто ју је вукло да уђе.{S} Па ипак није.{S} Ко зна да |
| ује мало са својом сигурном клопком.{S} Нешто рафинованије и нешто дуже од осталих, јер јој се |
| срце Анино гледали су једно у друго.{S} Нешто рајско је сишло одгоре.{S} Недостајао је само узд |
| шен.</p> <p>Али одједаред се смирио.{S} Нешто надчовечански јако га је уздржало.{S} Пређашњи бу |
| а.</p> <p>Ни ђакону се није спавало.{S} Нешто као да непрестано кружи око њега, зове га и буди |
| метнула на главу црни сомоцки шешир.{S} Нешто тешко јој је лежало на срцу.{S} Болесни људи, јес |
| бав као нешто придошло у своме бићу.{S} Нешто што се даје посматрати, сравњивати и ценити.{S} П |
| и знају да је он пријатељ свију њих.{S} Нешто га је у тој цркви топло миловало и смекшавало.{S} |
| ње. </p> <p>— Што сте заћутали, Ана?{S} Нешто је било, дакле?{S} И кога сад штедите, доктора ил |
| а умору једино дете директора Васића, а нешто касније се показаше и знаци непогоде у времену.</ |
| ега што не зна шта је, а младић обећава нешто што не зна шта је.{S} А између узрока, који је ве |
| лела га.{S} Осећала је да у њему успева нешто племенито и поносито, што црква и ђакон нарочитим |
| отац дирао.</p> <p>— Госпођица Недићева нешто компонује — избрбљао се индискретни стари хоровођ |
| приближи оним подигнутим рукама.{S} Да нешто запита.{S} Да нешто заиште.{S} Или да натопи мара |
| нутим рукама.{S} Да нешто запита.{S} Да нешто заиште.{S} Или да натопи марамицу светом водом и |
| тала је да је се нагледа, и заустила да нешто каже.{S} Кад одједаред, отац њен, сасвим изненада |
| ма бол, разњежио се сасвим, и, место да нешто почне говорити, загледао се у свога Иринеја исто |
| на, она није осећала никакву потребу да нешто чува и оставља.{S} Све те инспирације , чинило јо |
| пет све слије и смрси, и у души завлада нешто сасвим недокучно.{S} Завлада тајна .{S} Али он не |
| ору Пашковићу.{S} Тај је човек борац за нешто лепо и високо.{S} Има у њему <pb n="2" /> нечег е |
| аваља скоро кроз дремеж певуши , звецка нешто несташно и брбљиво као гугут и скакутање детенцет |
| и неће желети.</p> <p>У коси је осећала нешто пријатно топло, од чега су јој се очи склапале, и |
| вој цркви служите као свештеник.{S} Има нешто, нешто што .. .</p> <p>— Ах, дакле и ви то осећат |
| а, нити уме бити несрећна.</p> <p>— Има нешто у томе.{S} Ето баш нико мање него госпођица Недић |
| ојег је света та девојка ?</p> <p>— Има нешто и у томе, зар не, ви, тамо, што само за торбу има |
| у.{S} Видео сам да у тој вашој души има нешто необично, неслућено лепо.{S} Пехар један, који чу |
| епкање, тражење, испитавање — у том има нешто негативно!{S} Нешто што том човеку пије снагу и в |
| тоном испод прстију те девојке обузима нешто што прети да ће га разнети.</p> <p>Ана је после с |
| , ни себе ради.{S} Сем тога, мајка ваша нешто разговара с њим.</p> <p>Ана бризну плакати.</p> < |
| страктна и горда, испољила је одједаред нешто ново: немилосрђе и суровост.{S} Одбијала је помис |
| једно за другим умро, само да се збуде нешто тако лепо као што би било оздрављење тих невиних |
| И растала се од њега поносна, као да је нешто драгоцено понела собом кући.</p> <p>А он је стоја |
| ања. </p> <pb n="23" /> <p>И свирала је нешто прекрасно.{S} Складно, готово и цело, са тако чис |
| ле се некуда за даљином.{S} Одрицала је нешто главом.{S} Срце јој је грцало од пуноће. </p> <pb |
| у нешто између себе.</p> <p>И око ње је нешто шушкало.{S} Стари Јова.{S} Обишао је око Ане, нас |
| а.</p> <p>Исти тај глас! — понављало је нешто у Аниној свести, и она је одједаред осетила да ју |
| о неко сироче.</p> <p>Око пола десет је нешто мало пробило сунце.{S} Али звезду је одмах опет з |
| ти, и она је одједаред осетила да ју је нешто јако заболело у глави.{S} Тако јако, да се руком |
| икла она два витка торња.</p> <p>Још је нешто било с поља на цркви што је Ану увек вукло к себи |
| врдог и немилог, у чијој души као да се нешто давно осушило.</p> <p>— Кажи ми, ако што знаш, о |
| у баш и оно друго двоје хтели, а кад се нешто неизоставно мора одбити , одбија се тако мило и п |
| Топло и добро је било свима.{S} Али се нешто још чекало.</p> <p>Чекало се да се подигну небу д |
| гариштем и пепелом прети.</p> <p>Ани се нешто паучинало пред очима, ноге су је једва држале, ус |
| кише, чекајући на пољу узалуд да му се нешто јави, да му Ана, макар кроз прозор, пружи руку.</ |
| /> имао чудно осећање.{S} Као да му се нешто хладно провлачи испод стихара, пролази кроз одело |
| ат Мајински. </p> <p>— Ви као да хоћете нешто да ми кажете — гледала је Ана љубазно испитујућим |
| то моја, части и дико моја, Ана, реците нешто, заповедите, спасите себе и мене ...</p> <p>— Не, |
| Недић је одлазио, а Ана његова је више нешто од суза давала свом оцу који одлази.{S} Давала му |
| гурном клопком.{S} Нешто рафинованије и нешто дуже од осталих, јер јој се тако може.{S} Други с |
| ој Цркви.</p> <p>Ана је осећала на себи нешто као округли поглед владичиног ђакона.{S} Окренула |
| видиш ? </p> <p>— Ја видим да се у теби нешто дешава, и видим да ти то годи, али не могу да раз |
| дићеве, <pb n="40" /> и гледати да види нешто из чега би могао закључити шта је с њоме.{S} Али |
| застао, увукао руку у џеп као да тражи нешто што је заборавио, и вратио се у правцу из кога је |
| омно, тај човек мора бити да ипак тражи нешто позитивно .{S} Његова скепса је непријатна и увре |
| ва скепса је његова клетва.{S} Он тражи нешто што ће га ослободити и искупити.{S} Морали сте за |
| та мучно стање сиротог доктора, да жели нешто симпатично да му каже, и нечим лепим тежњу његове |
| ништа.{S} Многи можда виде да се у мени нешто дешава, али нико од њих не схвата извор и значај |
| на моје венчање, и онда ћете и ви дати нешто у темеље палате - Бог зна чије.</p> <p>— Ана! — ц |
| ни.{S} За награду ћу вам сада одсвирати нешто своје.{S} Пазите добро.{S} То неће бити, наравно, |
| кад би тај додир руку имао баш да значи нешто врло озбиљно и важно, баш кад би значио и обећање |
| свога, да се врати, и онда да се сруши нешто преко њих свију, и да их затрпа све одједаред, пр |
| осетио потребу да сагне главу и да јој нешто призна.{S} И можда би то и учинио, али никако ниј |
| .{S} И замислите онда случај да се ипак нешто деси што би било <pb n="208" /> или изгледало да |
| Живот је тако тежак.</p> <p>Написао сам нешто што не осећам.{S} Мени је живот лак и пријатан и |
| е већ једно исто питам.</p> <p>— Слушам нешто друго, па не чујем тебе.{S} Не певаш ми доста леп |
| је победа.{S} Остаје сада да ја учиним нешто што ће том спасеном животу дати вредност.{S} Заве |
| младог гласа. </p> <p>Десило се међутим нешто што је Ану пренеразило .{S} Збунило је као ударац |
| а срцу, онда се јада да је другом неком нешто скривило, и да је заслужило да буде кажњено. </p> |
| и је музичан, али видим да је с музиком нешто завезао, чим се тако често враћа на госпођицу Ану |
| а је канда да осећа и види ту љубав као нешто придошло у своме бићу.{S} Нешто што се даје посма |
| ероватније, доктор Пашковић му је морао нешто говорити.</p> <p>— Је ли вас отац што питао?</p> |
| у љубав према жени.{S} Пре бих се питао нешто друго: да ли је жена достојна да је монах воли ? |
| је држао главу свога љубимца, и шаптао нешто у себи.</p> <p>— У тешким часовима смо, драги Ири |
| {S} Боли ли?{S} Или то не боли, а друго нешто боли?{S} Ах, Ана, моја Ана, моје велико благо!{S} |
| ја тако хоћу! ...{S} А он ?{S} Он друго нешто више воли од мене, он ме отискује, бежи испред ме |
| о нож.{S} Него их одгоре пробија, онако нешто као сунчев зрак.</p> <p>— И пролепшао се.</p> <p> |
| њену. </p> <p>У цркви, Ану је дочекало нешто ненадано.{S} Црква је додуше изгледала безграничн |
| е неколико лептирица, у трави је почело нешто да шушти, а негде, на грани, чуо се слабачак цврк |
| о и нестворено стање, њега је дохватило нешто што га је укочило.{S} Хтео је подићи главу, хтео |
| ни пуни ... </p> <p>А сад је ето кануло нешто мутно у кристалну чашу његовог живота.{S} Улица г |
| аге.{S} Осећала је да се у њему кренуло нешто из најдубљих дубина Видела је да му очи постају с |
| та ново код Ане.{S} Разликовала се само нешто од чежње до онога дана кад ју је ђакон ословио.{S |
| зашто је нема?{S} И осетио је да је то нешто што он мора сазнати.{S} Али како ?{S} Неприлично |
| аже ...</p> <p>Дунуо је ветар и треснуо нешто тешко.{S} Капија Ристовићева.{S} Из куће је излаз |
| скрајне оданости.</p> <p>— Хтео сам вас нешто питати, госпођице Ана.</p> <p>— Долазите ли из оч |
| али тако тужно.{S} Ану обли наједанпут нешто врело.{S} Осетила је како неизмерно дубоко воли т |
| све што је живот изједначује и слива у нешто једно и вечито, као што је један и вечит тон, ма |
| као у неком чекању , са очима упртим у нешто што је отишло, стојао је монах Иринеј.</p> <p>Њу |
| Пашковићем.</p> <p>— Госпођицу Недићеву нешто компонује — поправљао је доктор.</p> <p>Стари хор |
| на на другу, и Ани се чинило да шушкају нешто између себе.</p> <p>И око ње је нешто шушкало.{S} |
| о да му очи ишчекују некога, а уши чују нешто што само за њих важи.</p> <p>Чује ваљда песму мог |
| асом сироте љубави.</p> <p>Ђакона куцну нешто по гркљану.{S} Кроз дивне његове зенице се промол |
| то .{S} Као да је тога дана Бог хтео њу нешто да моли.{S} Ана се скрушила.{S} Искрено, детињски |
| да мисли.{S} Сваку мисао затрпава одмах нешто тешко, и то тешко, на неки чудан начин, или је он |
| и .{S} Монах Иринеј је молио Ану да још нешто друго свира. </p> <p>— Друго други пут.</p> <p>— |
| љива разлука јој је тако годила.</p> <p>Нешто сам сувише утучена данас — помислила је у себи. — |
| да угуши, да запали .{S} Ко зна.</p> <p>Нешто се пролама.{S} Стиже.{S} Шум, бук и писка олуја, |
| вом, па затим дубоко испод ногу.</p> <p>Нешто тешко се ваља.{S} Долази, а нико га не види.{S} Д |
| људска је покорно чекала ударац.</p> <p>Нешто хуји.</p> <p>Звиждуци супротних ветрова почињу да |
| .{S} Не треба да улазите.{S} Не треба , ни њега ради, ни себе ради.{S} Сем тога, мајка ваша неш |
| S} Нисмо испосници, ни читачи молитава, ни целивачи икона, него они, који бар једним високим и |
| ава Богородичине Цркве није ни владика, ни Исус Христос, него мој пријатељ ђакон Иринеј.</p> <p |
| није изашао пред очи.{S} Ни тога дана, ни сутра дан.{S} И с тога, када је у недељу искрсла пре |
| тога у тим сновима није било ни питања, ни сумњи, ни љубоморе, ни тежње да и вољен буде онај ко |
| и без амбиције, калуђер нема ни страха, ни сметњи, ни непријатеља .{S} Његов живог није змија.< |
| pb n="152" /> може бити ни божја сврха, ни сврха уметности . </p> <p>— Види се да слабо долазит |
| опла, мрачна и мирна ноћ.{S} Ни месеца, ни звезди, ни ветра.{S} Цео врт и небо занели се неким |
| дана, између доктора и ње.{S} Напротив, ни споменула није да је уопште <pb n="230" /> чега било |
| то боли његова старост.</p> <p>А никад, ни у једном писму ми није пребацио што сам отишао, и ни |
| а!{S} Јер то не вреди, не вреди никоме, ни највећима не вреди.{S} Откуј Прометеја са стене, и о |
| се међутим није више сећала.{S} Ни ње, ни свих оних других мотива из тога чудног, богатог врем |
| и милостиве речи, ни заљубљено гледање, ни додир руку, ни загрљај, <pb n="236" /> све то није р |
| било ни питања, ни сумњи, ни љубоморе, ни тежње да и вољен буде онај који воли.{S} Све сањање |
| е света и пошао у самоћу.{S} Ни својте, ни куће.{S} Кућа му је црква.{S} Отишао је ето у празну |
| да улазите.{S} Не треба , ни њега ради, ни себе ради.{S} Сем тога, мајка ваша нешто разговара с |
| а и мирна ноћ.{S} Ни месеца, ни звезди, ни ветра.{S} Цео врт и небо занели се неким дубоким сно |
| бе постао.{S} Нити је Ани, ни хоровођи, ни певачима падало на ум да приређују концерт, нити је |
| је сам од себе постао.{S} Нити је Ани, ни хоровођи, ни певачима падало на ум да приређују конц |
| сновима није било ни питања, ни сумњи, ни љубоморе, ни тежње да и вољен буде онај који воли.{S |
| ије, калуђер нема ни страха, ни сметњи, ни непријатеља .{S} Његов живог није змија.</p> <p>Уочи |
| уђерске душе имамо.{S} Нисмо испосници, ни читачи молитава, ни целивачи икона, него они, који б |
| ова, као у биљке.{S} Ни милостиве речи, ни заљубљено гледање, ни додир руку, ни загрљај, <pb n= |
| <p>— Никада ништа.{S} Чак, уверена сам, ни матери није ни реч рекао.{S} Није хтео кварити лепот |
| {S} Не зовући их ни змијом, ни отровом, ни грехом, ни смрћу.{S} Зовући их лепотом, исто тако ка |
| оја за увек.{S} Не зовући их ни змијом, ни отровом, ни грехом, ни смрћу.{S} Зовући их лепотом, |
| ћи их ни змијом, ни отровом, ни грехом, ни смрћу.{S} Зовући их лепотом, исто тако као и душе св |
| Ту љубав није запалио ни пламен очију, ни стисак руку, ни заносна реч, чак ни хармонија мисли |
| апалио ни пламен очију, ни стисак руку, ни заносна реч, чак ни хармонија мисли и осећања.{S} На |
| и, ни заљубљено гледање, ни додир руку, ни загрљај, <pb n="236" /> све то није развило тврде пу |
| им пролом светлости из хаоса, и ... ах, ни ви, нити ико на свету не може знати шта је за мене т |
| говор, докторе!</p> <p>Ана се дуго још, ни сутра дан није могла да смири.{S} Салетала ју је нек |
| е, мама, пусти.{S} Немој ме тешити .{S} Ни ја тебе данас не могу утешити ...{S} Остави ме, и ти |
| дан је се међутим није више сећала.{S} Ни ње, ни свих оних других мотива из тога чудног, богат |
| а, миран сан без снова, као у биљке.{S} Ни милостиве речи, ни заљубљено гледање, ни додир руку, |
| дан једини пут није изашао пред очи.{S} Ни тога дана, ни сутра дан.{S} И с тога, када је у неде |
| ача и свираче.{S} Јело се врло мало.{S} Ни они, који су иначе познати били као људи велике, или |
| p>Била је топла, мрачна и мирна ноћ.{S} Ни месеца, ни звезди, ни ветра.{S} Цео врт и небо занел |
| } Одрекао се света и пошао у самоћу.{S} Ни својте, ни куће.{S} Кућа му је црква.{S} Отишао је е |
| неко од нас двоје изневерити ?</p> <p>— Ни то не.{S} Него хоћу да кажем да је љубав страст, кој |
| ву је слепоћу ударала на његове очи, да ни после годину дана удварања још није сагледао да се п |
| /> кученце, како му је Ана запретила да ни зинути не сме, гледало је у чинијицу каше пред собом |
| е да затвори. </p> <pb n="209" /> <p>Да ни мисао Иринејева не могне у њу.{S} Почела се плашити |
| оре оног ведрог живота који ни историја ни људи не бележе.{S} Не бележе га, јер тај живот не зн |
| , Ана Недићева ипак није пренебрегавала ни своје световне концерте . <pb n="9" /> До два три са |
| није могла отићи у цркву.{S} Није могла ни из постеље да се дигне.{S} Два дана касније се знало |
| сазрела.{S} Никоме се она није поверила ни тугом ни радошћу.{S} Нико живи њој није пришао ни са |
| Нераздвојни су дух и тело, и можда нема ни једна победа духа која би била коначни растанак од т |
| з породице и без амбиције, калуђер нема ни страха, ни сметњи, ни непријатеља .{S} Његов живог н |
| весели онај калуђер у чијем завету нема ни трунке немилости, чије аскетство осуђује себичну љуб |
| воју смрт и на незгодну околност да Ана ни брата ни сестре нема, покушава кћер своју подсетити |
| фотељу, до ђакона .{S} Недићки, не зна ни сама како, сада тек упаде у очи сва љупкост лица тог |
| ако безазлена, као да госа њихов не зна ни да чита ни да пише.{S} А прота, угојен, масног и све |
| о се ђакон својом идејом. — Није истина ни то да не сме волети једну жену изнад свију жена!{S} |
| с предлогом сложили.{S} Јер се нико, па ни сам доктор Пашковић није сетио да је стварање света |
| двоје нису показивали никаква интереса ни за један од истакнутих проблема.{S} А нико им то ниј |
| и на незгодну околност да Ана ни брата ни сестре нема, покушава кћер своју подсетити како удад |
| на, као да госа њихов не зна ни да чита ни да пише.{S} А прота, угојен, масног и светлог лица, |
| игом бити задовољна, не може ни да чита ни да свира.{S} Не може ни да мисли.{S} Сваку мисао зат |
| {S} Мени никада ништа није казао, ништа ни показао.{S} Сигурно ни вама?</p> <p>Ана је мало, јед |
| с њим дешава, и не познајући га таквог ни из једног случаја његове лекарске праксе.</p> <p>— У |
| м или за књигом бити задовољна, не може ни да чита ни да свира.{S} Не може ни да мисли.{S} Свак |
| може ни да чита ни да свира.{S} Не може ни да мисли.{S} Сваку мисао затрпава одмах нешто тешко, |
| ње, које се пре греха и губитка не може ни осетити ни доказати ?{S} Ако ту границу виде тек изг |
| и волим.{S} Ако питање није тешко, није ни питање ...{S} Мотиви уметности, то су ретка, царска |
| ростила после два три минута.{S} А није ни Пашковић.{S} Остао је да попије други чај.{S} И да ч |
| Додуше, није било прилике, али она није ни тражила прилику да Иринеју каже шта се догодило, оно |
| руштву. — Глава Богородичине Цркве није ни владика, ни Исус Христос, него мој пријатељ ђакон Ир |
| Уосталом, нико од суделовача му се није ни опирао. </p> <p>И то је био повод те је, једнога дан |
| та.{S} Чак, уверена сам, ни матери није ни реч рекао.{S} Није хтео кварити лепоту мога живота.{ |
| епршала над свима главама.{S} Нико није ни помишљао да изађе.{S} До последњег такта је све живо |
| такнутих проблема.{S} А нико им то није ни замерао.{S} Природно је да после данашњег дана, свог |
| знаје.</p> <p>— Стварање света још није ни почело, а овај несрећни Мајински ће већ свих седам с |
| , безоблични <pb n="149" /> камен, коме ни сунце ни киша не требају ...{S} О, онда ћемо се одре |
| ојало празно.{S} Нема је.{S} Можда неће ни доћи.{S} Или ће доћи касно.{S} Слаба је још, не може |
| репуној љубави , нигде није било ранице ни крваве пегице.</p> <p>Чудну моћ је имала Ана да ту с |
| чни <pb n="149" /> камен, коме ни сунце ни киша не требају ...{S} О, онда ћемо се одрећи Бога, |
| S} Човек <pb n="161" /> можда никада, и ни из којег разлога не би требао својевољно да прекида |
| к нигде не одузме љубав, да не заборави ни последњег мрава.{S} Бог је умножио љубав у њему.{S} |
| Него у просторе оног ведрог живота који ни историја ни људи не бележе.{S} Не бележе га, јер тај |
| ос, и то на највеће задовољство.{S} Али ни то није било доста.{S} Једва створени, а већ претенц |
| под руку, и вукао га у другу собу — ти ни у ком тренутку нећеш заборавити на Бога, на душу, и |
| једном великом љубављу, којој не прети ни пролазност ни неверство.{S} Кад то биће, једном речј |
| .{S} То тек не <pb n="152" /> може бити ни божја сврха, ни сврха уметности . </p> <p>— Види се |
| ко га никад, никад неће моћи заборавити ни оставити.</p> <p>После тога виђења на Ану је почешће |
| пре греха и губитка не може ни осетити ни доказати ?{S} Ако ту границу виде тек изгубљени и пр |
| о.{S} Опростила се с ђаконом не знајући ни сама како, кидајући <pb n="17" /> се што пре из те з |
| ју, ни стисак руку, ни заносна реч, чак ни хармонија мисли и осећања.{S} На трепету звука је он |
| ћи и покајник, то је све.</p> <p>Па чак ни тако није.{S} Није тако, Ана!{S} Све оне фазе, кроз |
| ала, није читала, није шетала, није чак ни у цркву ишла, сем понекад на вечерње, а и онда је об |
| , то што у души његовој живи, није увек ни немир.{S} Има две природе.{S} Понекад је мучно, и вр |
| на доктора Пашковића.</p> <p>— Не знам ни ја тачно, госпођо — набирао је Пашковић чело попреко |
| с нисам уходио, <pb n="228" /> ја нисам ни слутити могао да сте овде, зар ја да вас непристојно |
| Нико живи њој није пришао ни са питањем ни са слутњом.{S} На души њеној, препуној љубави , нигд |
| S} Никоме се она није поверила ни тугом ни радошћу.{S} Нико живи њој није пришао ни са питањем |
| с музиком сад треба престати, то ником ни из најдаље даљине није долазило на ум.{S} Сви су заб |
| на тако апстрактан начин, да му лик њен ни један једини пут није изашао пред очи.{S} Ни тога да |
| и радошћу.{S} Нико живи њој није пришао ни са питањем ни са слутњом.{S} На души њеној, препуној |
| само у цркви.{S} Ту љубав није запалио ни пламен очију, ни стисак руку, ни заносна реч, чак ни |
| оља могло видети .{S} Није се чак могло ни чути, јер је почео дувати чудни онај јесењи ветар, к |
| >У цркви није дувао ветар.{S} Није било ни хладно.{S} И тако су необично свечано изгледале оне |
| ти.{S} И с тога у тим сновима није било ни питања, ни сумњи, ни љубоморе, ни тежње да и вољен б |
| ло тако хладно као синоћ, али није било ни топло.{S} Калдрма је стојала уплакано влажна.{S} Зем |
| ринеја ? </p> <p>У божјем оку није било ни трага гњеву.{S} Пуно, препуно љубави и суза, гледало |
| ашњем животу Ане Недићеве није догодило ни променило.{S} А никаква одлучна жеља или воља није у |
| ика једна, којој нико није знао порекло ни значај, али која је била израђена од уметничке руке, |
| гледавши кћери у очи, и не нашавши тамо ни трага ниједном од израза с којима девојке обично доч |
| ије казао, ништа ни показао.{S} Сигурно ни вама?</p> <p>Ана је мало, једва приметно поруменила, |
| — Нисам.</p> <p>— Нећеш, наравно, скоро ни бити.{S} Јели? — Ђакон се задовољно смешио. — Онда т |
| ко Бога и милости имате, кажите ми: зар ни у чистом човечјем животу нема светиње којој смрт не |
| м љубављу, којој не прети ни пролазност ни неверство.{S} Кад то биће, једном речју, воли и саго |
| ања.{S} Нису успели да се ваљано исмеју ни они, који су, толико пута исмејани од доктора, мисли |
| кроз прозор, пружи руку.</p> <p>Ана му ни сада није пружала руку.{S} Тупо и хладно је гледала |
| ва није у цркви.{S} Други то можда нису ни опазили.{S} Јер и није ништа страшно и необично.{S} |
| а толико отмених и јаких.</p> <p>Недићу ни из далека није било у намери да проблеме поставља и |
| смо тела своја за увек.{S} Не зовући их ни змијом, ни отровом, ни грехом, ни смрћу.{S} Зовући и |
| зиш у фазу проблема ...{S} Али неће баш ни мени бити лако.{S} Сигурно ће ми пасти у задатак да |
| а у цркви.{S} Ти ниси осетио, не осећаш ни сад, је ли, да је то сасвим тако било као <pb n="77" |
| Јер љубав моја према монаху није се још ни за часак оделила од љубави моје према цркви, и од за |
| у они којима се никако не спава.</p> <p>Ни ђакону се није спавало.{S} Нешто као да непрестано к |
| ом.{S} На души њеној, препуној љубави , нигде није било ранице ни крваве пегице.</p> <p>Чудну м |
| плим речима је убеђивао свог љубимца да нигде нема лепшега храма.</p> <p>Али, једног јесењег да |
| ну самоћу, кад човек сам живи, него кад нигде никог свога нема.{S} Имате ли ви кога?</p> <p>— Д |
| /> <p>Све је било празно.{S} Око цркве нигде нико.{S} Свет се разишао.{S} Мало је застала да п |
| њене говоре о чедности срца једног коме нигде нема равног. </p> <p>— Пошто је већ изговорио зад |
| уд одгоре.</p> <p>Недеља је била, па се нигде није радило.{S} На једном месту је ипак клепетала |
| му је помогао.{S} Помогао му је да ипак нигде не одузме љубав, да не заборави ни последњег мрав |
| ам кад помислим на његов долазак.{S} Он нигде никог нема.{S} Мене је волео као своје дете.{S} Ј |
| тешко.{S} А за појањем, које се овакво нигде поновити неће, чини ми се умрећу.</p> <p>Ани се п |
| S} Стишавао је глас и сагибао главу све ниже и ниже. </p> <pb n="53" /> <p>Место крај стуба је |
| авао је глас и сагибао главу све ниже и ниже. </p> <pb n="53" /> <p>Место крај стуба је стојало |
| весело.{S} Ђакон је спуштао главу своју ниже.</p> <p>На уснама његовим стварала се, бујала је, |
| отворен црквени улаз, Ана је спазила да низ степенице силази доктор Пашковић.{S} Зачудила се.{S |
| нула на девојачкој руци, која је висила низ ограду веранде.{S} Чуо се весео смеј.</p> <p>После |
| мрћу може извршити?</p> <p>Ана је сишла низ степенице.{S} Али јој је пало на ум да још обиђе цр |
| порте се срела с ђаконом.{S} Силазио је низ степенице полако , замишљен.{S} Око њега се чуо шуш |
| "132" /> још имао у очима, котрља му се низ лице. </p> <p>Ана је имала да управља хором у првој |
| вљати посматрањем људи који су силазили низ степенице у порту.</p> <p>Гле како тужно изгледају |
| </p> <p>И онда је оставио Ану, и сишао низ степенице натраг у порту.</p> <p>А Ана, као велики |
| је своју руку на њену.{S} И гледао како низ суза промиче с краја на крај њених очију.</p> <p>Сл |
| Ана.</p> <p>Улаз цркве је имао дугачак, низак, засвођен трем, заштићен у дубини својој од кише |
| а вариација.{S} Сетни, развучено везани низови тонова — уздаси замишљене, некуда занете мајке — |
| би се владика могао што боље одморити , није Недић на ручак позвао никога од гостију.{S} Знало |
| није више осећала никакву радозналост , није желела да јој се растумачи доживљај .{S} Ишла је к |
| >— А цело то његово аналисање, изгледа, није ништа више и веће од просте радозналости .{S} Разб |
| уди тако радо предају.{S} Није свирала, није читала, није шетала, није чак ни у цркву ишла, сем |
| Није свирала, није читала, није шетала, није чак ни у цркву ишла, сем понекад на вечерње, а и о |
| предају.{S} Није свирала, није читала, није шетала, није чак ни у цркву ишла, сем понекад на в |
| алерија изгледа као ред сјајних копаља, није стигао да међу својим лордовима , херцозима и књег |
| ева, која никад није пропуштала службе, није могла отићи у цркву.{S} Није могла ни из постеље д |
| жив и занимљив .{S} Ана се, према томе, није опростила после два три минута.{S} А није ни Пашко |
| ја се питам зашто сам га писао.{S} Не, није сасвим тако бесмислено.{S} Две ствари су ме нагнал |
| и да прогутам буру ...{S} Е мој ђаконе, није лако бити ритер од Светога Духа ...{S} А жао ми га |
| ој комичној процедури.{S} А смејући се, није могла не чути да и у гласу њеном има сада неки нов |
| сти својој јако збунила.</p> <p>Додуше, није било прилике, али она није ни тражила прилику да И |
| } Уосталом, то што у души његовој живи, није увек ни немир.{S} Има две природе.{S} Понекад је м |
| вечити истраживач скривености и тајни, није овога пута слутио, изгледало је Ани.</p> <p>Из тог |
| да ће монах Иринеј одмах за њом изаћи, није одахнула, него се устрептало почела освртати где ћ |
| е и акцента.</p> <p>Та чежња, уосталом, није била ништа ново код Ане.{S} Разликовала се само не |
| аква и волим.{S} Ако питање није тешко, није ни питање ...{S} Мотиви уметности, то су ретка, ца |
| ма скине бригу с душе.{S} Како рекосмо, није то био први јуриш Недићев на Анино затворено срце. |
| д тифуса.</p> <p>Ђакон Иринеј, наравно, није о свему томе ништа слутио.{S} Те недеље, као и сва |
| чисто гребла по лицу.</p> <p>На гробљу, није већ видела даље испред себе него на тридесет четрд |
| .{S} Веровали су да Ана, сва и у свему, није обично створење. </p> <p>Мало укошене, не сасвим и |
| волети једну жену изнад свију жена!{S} Није истина дотле, док је калуђер у стању да ту жену во |
| сам се због тога баш и покалуђерио!{S} Није истина да калуђер не сме љубити жену! — заносио се |
| није се ништа с поља могло видети .{S} Није се чак могло ни чути, јер је почео дувати чудни он |
| овек буке нов, Ани дође на ум љубав.{S} Није се збунила.{S} Мислила је она о томе већ доста.{S} |
| за којима и она треба одмах да пође.{S} Није јој било добро. </p> <p>Сутрадан, у недељу, Ана Не |
| је све.</p> <p>Па чак ни тако није.{S} Није тако, Ана!{S} Све оне фазе, кроз које обичне љубав |
| је дошао с оним што Ана у њему воли.{S} Није баш био задовољан.</p> <p>Још нисам господар острв |
| аконову, владика је једнако оклевао.{S} Није му се улазило .{S} Пријатна му је некако дошла шет |
| на сам, ни матери није ни реч рекао.{S} Није хтео кварити лепоту мога живота.{S} Био је фини, о |
| а осети сипи ли киша и је ли хладно.{S} Није падала киша, и није било тако хладно као синоћ, ал |
| ак.</p> <p>У цркви није дувао ветар.{S} Није било ни хладно.{S} И тако су необично свечано изгл |
| ла службе, није могла отићи у цркву.{S} Није могла ни из постеље да се дигне.{S} Два дана касни |
| но растужени људи тако радо предају.{S} Није свирала, није читала, није шетала, није чак ни у ц |
| дрећи?{S} Зар је Бог могао не сићи ?{S} Није могао.{S} Никоји бог не би могао.{S} Ана Недићева |
| ло поље у мојој души? —питала се Ана. — Није више сасвим бело, али зато што је прошарено цвећем |
| ну! — заносио се ђакон својом идејом. — Није истина ни то да не сме волети једну жену изнад сви |
| он умало не одговори да јесте.</p> <p>— Није, госпођо — дрмнуо је затим главом с убеђењем. — Мо |
| е после службе нашли на улици.</p> <p>— Није њега Бог послао теби, него госпођици Недићевој.</p |
| </p> <p>— Није још досада био.</p> <p>— Није био — скрхала је Ана те речи кроз зубе, не знајући |
| ошло жао што не чујете појање?</p> <p>— Није ми могло бити жао, јер ја сам</p> <p>непрестано чу |
| је ли долазио господин ђакон?</p> <p>— Није још досада био.</p> <p>— Није био — скрхала је Ана |
| је опростила после два три минута.{S} А није ни Пашковић.{S} Остао је да попије други чај.{S} И |
| кушава кћер своју подсетити како удадба није баш само ћеф или воља, него је помало и дужност де |
| S} Зар да ти пожелим да те Ана Недићева није заволела!{S} Та ко би могао бити довољно суров и с |
| авити и питати зашто госпођица Недићева није у цркви.{S} Други то можда нису ни опазили.{S} Јер |
| а свога мужа.{S} Овако, знајући да њега није волела зато што је другога волела, преокрет у њено |
| оморно што од Аниних ногу ништа за њега није остало, попело се Јови на леђа.{S} Јова је трпео, |
| глади, зато је умро што љубави за њега није било.</p> <p>А сад, кад је ипак дошло до тога да ј |
| 109" /> <p>— Коме тада још никаква туга није притискивала груди — шалио се ђакон. — А шта бисмо |
| у мени умро.{S} А кунем ти се, Боже, да није.{S} Не, не.{S} Калуђер у мени и јесте онај који њу |
| можда ипак стићи.{S} И стигао би је, да није тако јако хитала .{S} Као да га се боји.{S} Послед |
| је обузимало тако радосно узбуђење, да није знала шта би све добро или раскалашно могла урадит |
| рбано хода, или излази из олтара.{S} Да није — Ани мркну у главу — да није што згрешио?{S} Осет |
| о расањен, тражио је неку забаву.{S} Да није ноћ, свирао би.{S} То би му сигурно годило .{S} Ов |
| ра.{S} Да није — Ани мркну у главу — да није што згрешио?{S} Осетио обесвећење у себи, и сам <p |
| ед осврнуо и поклонио, али црква као да није марила за његов дубоки поклон толико колико други |
| p>Извесно је да он о тој девојци никада није нарочито мислио, и никада је није нарочито проматр |
| олетела клавиру.</p> <p>Али, што никада није било, то се тада десило.{S} Прсти су лежали на дир |
| се враћала кући у радости какву никада није доживела.{S} Бог је ову недељу просуо канда само њ |
| девојка што увек долази у цркву, а сада није ту.{S} Знао је и то да је она покретач и душа лепо |
| озор, пружи руку.</p> <p>Ана му ни сада није пружала руку.{S} Тупо и хладно је гледала људе око |
| {S} Гле, он, коме ништа на свету досада није било много важно, а жена најмање, гле како он сад |
| рила у палату!{S} А моја?{S} Моја канда није.{S} Али из моје ћелије је изашла жена која ће сруш |
| них и јаких.</p> <p>Недићу ни из далека није било у намери да проблеме поставља и етичке мотиве |
| стојао на једном месту доклегод свирка није престала.{S} Па и после.{S} Људи су пролазили крај |
| авести да се у цркви ниједнога тренутка није сетила болесника.</p> <p>— Ужасно је.{S} Откад сам |
| доктора и ње.{S} Напротив, ни споменула није да је уопште <pb n="230" /> чега било.{S} Крила је |
| ило.{S} А никаква одлучна жеља или воља није у унутрашњем њеном животу сазрела.{S} Никоме се он |
| а скривено уздахну.</p> <p>— А зар вама није понекад тешка самоћа ? — поче она тако матерински |
| јале као нека запечаћена писма, улицама није пролазио скоро нико, а кад би се негде отшкринула |
| ни из свести.{S} И с тога у тим сновима није било ни питања, ни сумњи, ни љубоморе, ни тежње да |
| оварати.{S} Та зар се и љубав међу њима није и родила и развила тако да они никада речи једно с |
| ве дане, под јачином првих утисака, Ана није успела да у све појединости разложи необичну појав |
| <p>Иначе, после и због оног виђења, Ана није преживљавала никаквих потреса или криза.{S} Живот |
| ниско наднео главу над њега, да се Ана није усуђивала руку к себи повући.</p> <p>— Мила! — шап |
| неисцрпно богат и леп живот!</p> <p>Ана није више осећала никакву радозналост , није желела да |
| — гушио се и ђакон у сузама.</p> <p>Ана није одговарала.</p> <p>— Је ли вам недостајало снаге у |
| некад, на средини степеница.</p> <p>Ана није пружала руку, а ђакон се није усудио да пружи свој |
| о, као да сви иду на гробље.</p> <p>Ана није могла да савлада жељу.{S} Склонила је мајку да поп |
| својом сопственом несрећом?</p> <p>Ана није одговарала.</p> <p>— Је ли то освета каква?</p> <p |
| богослужја долазити у цркву?</p> <p>Ана није стизала да одговори, а ђакон је већ питао даље.{S} |
| а према томе, хвала Богу, бар тога дана није видео да свет натрашке иде.{S} Уопште је изгледао |
| би и учинио, да га пас Анин за времена није подсетио где је.{S} Псето је стојало у запетом нек |
| ко смејала.{S} Сва некако раскошна, она није осећала никакву потребу да нешто чува и оставља.{S |
| њеном животу сазрела.{S} Никоме се она није поверила ни тугом ни радошћу.{S} Нико живи њој ниј |
| > <p>Додуше, није било прилике, али она није ни тражила прилику да Иринеју каже шта се догодило |
| не би било, не би је било, Ана, јер она није то што се зове љубав између човека и жене, и не см |
| се откуда те идеје, осећајући да их она није мислила, и да их чак и не познаје, али осећајући и |
| на улицу, Ана се осврнула.{S} Калуђера није видела, али је опазила да ђакон жури да је стигне. |
| {S} Кад смо сви на окупу, онда мој тата није мртав, је л' те?</p> <p>Већ пред вече тога дана је |
| ти његове према њој ...{S} А пре, ништа није крила, и осећала је од тога неку силну надмоћ над |
| ић се тако понаша.{S} Мени никада ништа није казао, ништа ни показао.{S} Сигурно ни вама?</p> < |
| о Анином мотиву.{S} Сада опет Ана ништа није одговарала на очеву примедбу.{S} Т. ј., ћутањем <p |
| е о духовном концерту, о коме она ништа није знала.{S} Одиста, тај глас о духовном концерту пот |
| њену душу.{S} И говори јој да се ништа није десило, да буде спокојна и мирна. </p> <p>Не бој с |
| ског споменка.{S} Народ.{S} Ђакон ништа није опажао.{S} Још даље, маторо једно дрво, са стотину |
| мишљеној човечјој глави.{S} Ђакон ништа није опажао. </p> <p>Седео је на камену и шаптао:</p> < |
| ла шетњу по том костуру.{S} Ђакон ништа није опажао.{S} Мало даље стојао је занимљив ред ливадс |
| овим очима у сусрет.</p> <p>Ђакон ништа није одговарао.{S} Али из зеница његових су скочила два |
| разилазили равнодушно као да нико ништа није опазио, чинили јој се или злочинци, или с ума сишл |
| ује .{S} И зато на Анину примедбу ништа није одговорио.{S} Мало је канда само уздахнуо, али тај |
| рата од ходника.{S} Кроз помрчину ништа није видела, али је јасно разабрала да се Пашковићев ко |
| ој тишини се обављао посао.{S} Собарица није испустила ниједно ведро.{S} Кочијаш је очистио кол |
| ивот.{S} Живот дечка и младића који оца није познавао , који је после изгубио и добру, несрећну |
| ежњом пољупца који стидљива, чедна душа није могла да да из себе.</p> <p>И онда одједаред, као |
| амо ње су гладни и умиру онда кад љубав није више с њима.{S} И кад неко умре од глади, зато је |
| ркви и живела само у цркви.{S} Ту љубав није запалио ни пламен очију, ни стисак руку, ни заносн |
| ићева је, више него ико, осећала да Бог није могао не сићи.{S} Она је, више него ико, знала да |
| оље знамо него ико на свету.{S} Али Бог није милостив.{S} Него су животи људски тако чемерно бе |
| вету није више срећан.</p> <p>Зашто Бог није доцније, много доцније створио земљу?{S} Онда тек, |
| сметњи, ни непријатеља .{S} Његов живог није змија.</p> <p>Уочи дана када ће се помонашити, зап |
| који се разилазили , али никога згодног није пронашао.{S} Осетио се одједаред много сам, и учин |
| чекала тада, у оне мучне тренутке, кад није знала где је, али кад је најзад ипак дошао.{S} Дош |
| дан, у недељу, Ана Недићева, која никад није пропуштала службе, није могла отићи у цркву.{S} Ни |
| рчала у капију једне куће у којој никад није била.{S} У грудима јој је ударало као чекић.{S} Је |
| један златан сан, од кога човеку никад није доста.{S} А с друге стране опет осећам и зебњу.{S} |
| стио кола и истимарио коње, а ниједаред није опсовао.{S} Несташно Анино <pb n="129" /> кученце, |
| хо, и мирно ју је пратио очима доклегод није ушла.</p> <p>Ана се сад опет збунила.{S} Доктор јо |
| вету се у спољашњем животу Ане Недићеве није догодило ни променило.{S} А никаква одлучна жеља и |
| ном друштву. — Глава Богородичине Цркве није ни владика, ни Исус Христос, него мој пријатељ ђак |
| На души њеној, препуној љубави , нигде није било ранице ни крваве пегице.</p> <p>Чудну моћ је |
| оре.</p> <p>Недеља је била, па се нигде није радило.{S} На једном месту је ипак клепетала вејал |
| елу своју душу даде ?</p> <p>Зашто дуже није трајала прва она чежња у којој ничега збилог и дог |
| икада није нарочито мислио, и никада је није нарочито проматрао.{S} А сада ето види да зна <pb |
| , сасвим близу својим уснама.{S} Али је није пољубила.{S} Само је јако умиљато погледала у ђако |
| {S} И то питање, које јој никада раније није долазило на ум, наметало се сада са неком судбонос |
| } Достојанство неко.{S} Живот њен дакле није више оно што је био.{S} И гори је него што је био. |
| Салетала ју је нека слутња којој дотле није било трага.{S} Трзала се од сваког шушња, јер се б |
| нека слика, Ана. </p> <p>Ђакон се томе није надао.{S} Као пљусак среће га је дочекало оно што |
| престати, то ником ни из најдаље даљине није долазило на ум.{S} Сви су заборавили где су, и шта |
| иромах ђакон је ћутао, и никакво питање није више постављао.{S} А из тога, што је Пашковић гово |
| а.{S} Само таква и волим.{S} Ако питање није тешко, није ни питање ...{S} Мотиви уметности, то |
| ким уметничким полетом, али то узбуђење није дало да Ана на време осети умор, и да се одмори.{S |
| све потанко испитивање и дубоко улажење није потребно кад је реч о Ани Недићевој .{S} Цео чисти |
| стереотипан увод у песму, и по њима се није могло судити куда ће свирка премодулирати.</p> <p> |
| p>Пливала је у задовољству, и сатима се није растајала од својих инструмената.{S} Ствар је напр |
| ње Недићкино по кући.</p> <p>Али Ана се није одзивала и није долазила.</p> <p>Укућани се збунил |
| ане саме постајале драге.</p> <p>Ана се није љутила на рецитаторе без гласа.{S} Постепено, она |
| заменити хоровођа.{S} Све дотле, она се није ниједаред окренула олтару.{S} Чула је само тихи гл |
| >Ана је застала преко пута куће, али се није усуђивала прићи ближе, или стати крај прозора.</p> |
| у.</p> <p>Сутра ујутро, монах Иринеј се није више сећао тога сна.{S} Напротив, био је целога да |
| p> <p>Ана није пружала руку, а ђакон се није усудио да пружи своју.{S} Стојали су ћутећи, са пр |
| шта тражи у то доба у цркви.{S} Нико се није појављивао.{S} Она се онда охрабрила , и пришла ик |
| е боје, чак мало и изрезану.{S} Само се није хтела закитити.{S} Мати ју је двапута китила, једа |
| сад још само тишти.</p> <p>Пашковић се није усудио да пита.{S} Осећао је да би много дао кад б |
| .{S} Уосталом, нико од суделовача му се није ни опирао. </p> <p>И то је био повод те је, једног |
| се никако не спава.</p> <p>Ни ђакону се није спавало.{S} Нешто као да непрестано кружи око њега |
| ин ђакон .</p> <p>— А зар прошле суботе није од пола пута био и Иринеј с нама?{S} Нека и он онд |
| {S} Али ипак не у заносу.{S} Она уопште није познавала ону пијаност што све у човеку гута.{S} Н |
| осле, ветар је престао ћарлијати, сунце није више шарало црквена врата, срце се смирило, до нед |
| разно.{S} И до краја службе ђакона више није напуштала мисао о том празном месту.</p> <p>При из |
| облачно, и стезао је срце, које се више није дало стећи, јер више није било празно.</p> <p>Може |
| мпатијама, да се тај захтев никако више није дао оборити.{S} Уосталом, нико од суделовача му се |
| које се више није дало стећи, јер више није било празно.</p> <p>Може бити да та тајна прати ње |
| зора.{S} Али ходник је био осветљен , и није се ништа с поља могло видети .{S} Није се чак могл |
| и је ли хладно.{S} Није падала киша, и није било тако хладно као синоћ, али није било ни топло |
| живи у двору.{S} И није се одазивао, и није устајао са столице.{S} Само је, крадом, и сасвим т |
| исму ми није пребацио што сам отишао, и није ме звао натраг . <pb n="100" /> Можда се с почетка |
| и нервозно прелетела ђаконово писмо, и није га хтела поново читати.{S} Учинило јој се бедно, д |
| ве и у круте лешине претварају ...{S} И није довољно смрти што децу гута.{S} Од синоћ имамо већ |
| ао сув и хладан, без капљице кише.{S} И није дуже трајао од пола сата.{S} Али је за то време ис |
| оп, и да кобајаги не живи у двору.{S} И није се одазивао, и није устајао са столице.{S} Само је |
| г оног што је нашао.</p> <p>— А можда и није сасвим тако, господо.{S} Преврћући и себе и друге |
| кући.</p> <p>Али Ана се није одзивала и није долазила.</p> <p>Укућани се збунили, Недићка је ко |
| о него сажаљење.{S} Можда права срећа и није ништа друго него давање.{S} Можда прави идеали и н |
| лост и сажаљење.{S} Можда права љубав и није ништа друго него сажаљење.{S} Можда права срећа и |
| гледало је у чинијицу каше пред собом и није јело. </p> <p>Владика се при доручку хвалио да је |
| .{S} И одједаред јој се учинило да то и није тешко.{S} Баш је сасвим лако.{S} И причала је, сме |
| њим...{S} Уосталом, можда цела ствар и није тако трагична као што се мени чини.{S} Баш напроти |
| руги то можда нису ни опазили.{S} Јер и није ништа страшно и необично.{S} Можда је отпутовала, |
| је Ана стигла кући.</p> <p>— Ана, теби није добро, ти си озебла, пропала си.{S} Што сам те пус |
| о ти то изгледаш, Ана, за Бога?{S} Теби није добро.{S} Шта ти је, Анице?</p> <p>— Боли ме јако |
| отворено поље га оневесели, а и у цркви није тако лепо као пре.{S} Хор пева, али нема душу.{S} |
| да се спрема за полазак.</p> <p>У цркви није дувао ветар.{S} Није било ни хладно.{S} И тако су |
| Докторе, јесте ли ви, ходите брзо, Јови није добро ...{S} Боже, Боже, Ана, Ана! — почела је пла |
| игра своје најмилије игре: да кобајаги није епископ, и да кобајаги не живи у двору.{S} И није |
| Макар и скривено и непознато.{S} Да ли није грех окружавати га мислима, осмехивати се на њега |
| ка се, у први мах, мало изненадила, али није никакву даљу важност приписивала Анином изгледу.{S |
| <p>Ана је била свесна свога заноса, али није имала моћи да се умири.{S} Осећала је да јој по че |
| и главу, хтео је устати са столице, али није могао.{S} У том размотавању хаоса у јасност он је |
| и није било тако хладно као синоћ, али није било ни топло.{S} Калдрма је стојала уплакано влаж |
| ој одежди и с подигнутим ораром.{S} Али није скидала уста са руке, и тако, растрзана, заспала ј |
| епрестано падала, а ничију жеђ на земљи није гасила.</p> <p>Недићку је та жалост напола убила, |
| т.</p> <p>А никад, ни у једном писму ми није пребацио што сам отишао, и није ме звао натраг . < |
| пала у очи једна кућа, која му у ствари није могла пасти у очи, јер се сва увукла иза густог зе |
| а ништа.{S} Чак, уверена сам, ни матери није ни реч рекао.{S} Није хтео кварити лепоту мога жив |
| а да заволи девојку с којом никада речи није проговорио?{S} Да ли <pb n="45" /> тако, што га је |
| >— Јесте ли одмах опазили да мој Иринеј није обичан човек? — питао је владика с поносом .</p> < |
| или не, да ли да жали што монах Иринеј није ту, или да пожели да никада више и не дође.</p> <p |
| едусретнем, ја ... </p> <p>Монах Иринеј није могао даље.{S} Дрхтао је пред Аном као дете.{S} А |
| ша вина или чаша отрова.{S} И никад јој није било доста.{S} Тако, да је најзад дошла до уверења |
| а ни тугом ни радошћу.{S} Нико живи њој није пришао ни са питањем ни са слутњом.{S} На души њен |
| ?{S} Све дотле док има чекања, растанак није болан.{S} Он је лепота.{S} Он је дуго једно свитањ |
| трого побожних мисли, Ана Недићева ипак није пренебрегавала ни своје световне концерте . <pb n= |
| S} Нешто ју је вукло да уђе.{S} Па ипак није.{S} Ко зна да ли је отворена.{S} Врата су с друге |
| учавала.</p> <p>Сутра дан је се међутим није више сећала.{S} Ни ње, ни свих оних других мотива |
| е!</p> <p>Ана се дуго још, ни сутра дан није могла да смири.{S} Салетала ју је нека слутња којо |
| се сакрила за стуб, и постојала док он није прошао.{S} Он ју је тада хтео сачекати на вратима, |
| онах, због тог што није њен. </p> <p>Он није мој — шаптала је Ана, а сузе су текле.</p> <p>Он м |
| и.</p> <p>Ана је била узнемирена, ђакон није свакад владао гласом.{S} У разговору, Анин поглед |
| ашковић једи.{S} Само се владичин ђакон није бунио.{S} Он је, сиромах, већ и тамо, у резиденциј |
| де је ђакон и шта је са њиме?{S} Изашао није.{S} Кроз олтар не пролази.{S} Позлило му је можда? |
| 240" /> <p>— Је л' ти збиља ништа друго није?{S} Да ниси у ватри, мораш бити и гладна, а канда |
| т, али им се, поред свег хотења, некако није дало да га извргну у шалу и пецкања.{S} Нису успел |
| ну, како се зна да та млада жена никако није волела свога мужа кад се удала за њега, а како се |
| .{S} И можда би то и учинио, али никако није могао да зна шта би управо хтео да исповеди. </p> |
| њено. </p> <pb n="102" /> <p>Ани никако није силазио осмех са уста.{S} Мала, једва приметна руп |
| њега у овом и оном правцу, а он никако није знао куда треба да пође.{S} Најзад је угледао торњ |
| ајник, то је све.</p> <p>Па чак ни тако није.{S} Није тако, Ана!{S} Све оне фазе, кроз које оби |
| је лепршала над свима главама.{S} Нико није ни помишљао да изађе.{S} До последњег такта је све |
| ила се, у зиду, слика једна, којој нико није знао порекло ни значај, али која је била израђена |
| , а баш у нотама наш драги доктор Пашко није Бог зна како писмен.</p> <p>— Јест.{S} То му некак |
| едала је предасе тако окомито, да умало није згазила једно голишаво циганче на улазу у варош. < |
| а целина и програм неке мисли, али дело није ништа друго до тајна полифонијске чари.</p> <p>Раз |
| } Ана је осећала од кога је писмо, само није могла да замисли шта у њему стоји.{S} Негде, у дну |
| је један корак, и, најзад, ћутање само није друго до лагање. </p> <p>— Што сте заћутали, Ана?{ |
| еду до себе, који, уосталом , апсолутно није разумео шта Пашковић хоће да каже.</p> <p>У тај ма |
| торе.</p> <p>— Не, видим.{S} Видети, то није ништа.{S} Многи можда виде да се у мени нешто деша |
| нађем на тачци са које сам пошао.{S} То није добро.{S} И Робинсон је осећао страх од те појаве. |
| ку на срцу треба да задави.</p> <p>— То није истина, Ана! — завикао је очајан и разјарен. — То |
| њених ногу, слуша музику и ћути, да то није сав живот њен, цео, са олујем у себи заједно.</p> |
| без огњишта и душе.{S} Стари владика то није могао да увиди, и топлим речима је убеђивао свог љ |
| где на јужном полу.{S} Уосталом, све то није разговор који теби треба.{S} Тебе, бар у овом трен |
| руку, ни загрљај, <pb n="236" /> све то није развило тврде пупољке калуђерског њеног пролећа.{S |
| гу среће коју одузима од ње.{S} Па и то није доста.{S} Не, нека одбије старог владику и нека ос |
| то на највеће задовољство.{S} Али ни то није било доста.{S} Једва створени, а већ претенциозни |
| од истакнутих проблема.{S} А нико им то није ни замерао.{S} Природно је да после данашњег дана, |
| ружавао њене мисли. — И знам да Богу то није криво.{S} Јер љубав моја према монаху није се још |
| почела растити тако бујно, да јој чисто није било места на глави.{S} Настале су озбиљне тешкоће |
| S} Слика је била у толико ужаснија, што није била само слика.{S} Девојчица та, са свима тима му |
| ласт, моје добро, јер он ништа нема што није моје, он је сав, сав мој!{S} И ја ћу га савладати |
| {S} Због тог што је монах, због тог што није њен. </p> <p>Он није мој — шаптала је Ана, а сузе |
| м небом.{S} Мали дечко, још уплакан што није могао ући у цркву, стојао је насред улице, са боси |
| {S} Срце је певало у њему.{S} Умало што није и гласно запевао.{S} Можда би и учинио, да га пас |
| екрстила се.{S} Благодарила је Богу што није ту.{S} Зараза ће до његовог доласка можда опасти.{ |
| S} Ово је сасвим други живот ...{S} Зар није то тако као да сам већ једаред умрла? — насмејала |
| уда је говорити о монашком миру.{S} Мир није најузвишеније стање душе.{S} И заблуда би била кад |
| <p>Да одстоји целу службу, за то доктор није имао времена.{S} Него је комбиновао своје доласке, |
| који су умирали од стрепње.{S} Тај глас није више био онај из Еванђеља.{S} Друкчији сасвим.{S} |
| .{S} Плаштаница је од мириса.{S} А Исус није мртав, него спава.{S} Њега и цвеће успављује глас |
| ји се така много мучи, а чији цео живот није толико вредан колико један тренутак њеног.</p> <p> |
| ећа, један вечити мој уздах.{S} Али врт није у царству смрти него у царству живота.{S} Кроз мла |
| лукаве борце који добро знају да страст није слепа, него да страст зна и хоће и рачуна , у два |
| а је за руку да га охрабри.{S} Али гест није био добро изабран.{S} Ђакон је тек сада поруменио, |
| ачин, да му лик њен ни један једини пут није изашао пред очи.{S} Ни тога дана, ни сутра дан.{S} |
| Јер се нико, па ни сам доктор Пашковић није сетио да је стварање света ђаволска једна ствар, к |
| <p>Као укопана је застала Ана.{S} Главу није смела да обрне, али је пажљиво ослушкивала и покуш |
| с Вама.{S} И ниједна моја молитва Богу није без Вашег имена.{S} У толико ми је теже, што Вас в |
| у вечни.</p> <p>Једно се монаху Иринеју није свидело.{S} Црква, у којој је служио, чинила му се |
| ст човека, који, иако то ниједном речју није казао, ипак можда жели да на неки начин уђе у мисл |
| е монаха Иринеја ? </p> <p>У божјем оку није било ни трага гњеву.{S} Пуно, препуно љубави и суз |
| тпуно искрено и спонтано долази, али му није знала побуде и постање, и пренеражено је гледала у |
| ца, и тамних сенки око очију.{S} Хаљину није променила, али се завила, од рамена до испод колен |
| грижу данашњег човека који у том свету није више срећан.</p> <p>Зашто Бог није доцније, много |
| е криво.{S} Јер љубав моја према монаху није се још ни за часак оделила од љубави моје према цр |
| и, да ни после годину дана удварања још није сагледао да се пред спуштеним завесама клања.</p> |
| ктор мало закаснио.{S} До осам сата још није стигао.</p> <p>А оцу као да је опет горе.{S} Шта ћ |
| е признаје.</p> <p>— Стварање света још није ни почело, а овај несрећни Мајински ће већ свих се |
| вира и како свира.</p> <p>— Само ми још није свеједно како ко пева — додавао је, очигледно потп |
| у јој је пало на ум да монах Иринеј још није дошао и да још може доћи.{S} И онда ју је, као рој |
| монаху Иринеју оно што монах Иринеј још није сасвим постао.{S} Како је њему драго било то откри |
| композиција у овој вароши, коју он још није разложио. </p> <pb n="1" /> <p>— Чудан је светац т |
| за два сата, а треће, последње, ако још није мртво, онда га је само Господ Бог излечио ...{S} У |
| исто помислили и говорили, али нико још није овако.{S} Нико сем њега.{S} Како је неисцрпно бога |
| ао хрпице праха које ветар случајно још није раздувао ...{S} Људи су сироти и бедни, живот је т |
| "172" /> <p>Ђакон је читао:</p> <p>„Још није недеља.{S} Али ја већ сада знам каква ће бити служ |
| смејаних уста и намрштена чела. </p> <p>Није се међутим заправо одмарала.{S} У даху је било трз |
| нда кад се девојка на време уда.</p> <p>Није то сада био први пут што брижни отац, видећи да го |
| што мора да прође.{S} У борби да човек ниједан део свога душевног живота не страћи и не баци. |
| јаш је очистио кола и истимарио коње, а ниједаред није опсовао.{S} Несташно Анино <pb n="129" / |
| ити хоровођа.{S} Све дотле, она се није ниједаред окренула олтару.{S} Чула је само тихи глас вл |
| ђутим, ја сам свакога дана с Вама.{S} И ниједна моја молитва Богу није без Вашег имена.{S} У то |
| да се ниједно од вас не унесрећи, а да ниједно од вас црква не изгуби !{S} Како, како, Иринеје |
| ављао посао.{S} Собарица није испустила ниједно ведро.{S} Кочијаш је очистио кола и истимарио к |
| а човечјег!{S} Како ћете проћи, а да се ниједно од вас не унесрећи, а да ниједно од вас црква н |
| рена, осећајући у савести да се у цркви ниједнога тренутка није сетила болесника.</p> <p>— Ужас |
| кћери у очи, и не нашавши тамо ни трага ниједном од израза с којима девојке обично дочекују так |
| аслушати исповест човека, који, иако то ниједном речју није казао, ипак можда жели да на неки н |
| и узабрана, која не осећа и не зна више ниједну своју чар и привлачност , која за човека пред с |
| итвом прилазе, а не дотичу се да изврше ниједну Тајну. </p> <p>— Мени је врло, врло жао што иде |
| и, разуме <pb n="184" /> и опрашта, али ниједну жељу оданде не жели. </p> <p>На уласку у порту |
| ог усамљеног калуђера, и како га никад, никад неће моћи заборавити ни оставити.</p> <p>После то |
| непознату, и чезнем за свирком твојом, никад нечувеном .</p> <p>Глава твоја је немарно наслоње |
| /p> <p>— Ужасно је.{S} Откад сам лекар, никад још нисам био тако потресен и осетљив.{S} Јутрос, |
| Женина душа је увек мутна — каже он. — Никад у њој нема одређеног стања.{S} Жена нити уме бити |
| {S} Чисто боли његова старост.</p> <p>А никад, ни у једном писму ми није пребацио што сам отиша |
| воли тог усамљеног калуђера, и како га никад, никад неће моћи заборавити ни оставити.</p> <p>П |
| чаробна жено, из белог облака, из кога никад не излазиш.{S} И љубим те непознату, и чезнем за |
| јмилије њено место, и те цркве се ваљда никад нагледати неће.</p> <p>Гле, каква је дивна.{S} Ск |
| никад нисам тако осећао као сада.{S} Ја никад нисам био тако несрећан због те немоћи као сада.{ |
| >Сутрадан, у недељу, Ана Недићева, која никад није пропуштала службе, није могла отићи у цркву. |
| чудо.{S} Ја сам пре био дивља лоза која никад цвета нема.{S} А сада, усред ове несреће, усред н |
| кад нисам тако желео као сада.{S} Ја се никад нисам Богу молио као данас.{S} Ја тако осећам као |
| се пије чаша вина или чаша отрова.{S} И никад јој није било доста.{S} Тако, да је најзад дошла |
| је утрчала у капију једне куће у којој никад није била.{S} У грудима јој је ударало као чекић. |
| ектенија, а глас је излазио из њега као никад.{S} То га је гризло.{S} Стишавао је глас и сагиба |
| пламтиле, и биле лепе и тајанствене као никад.{S} Као оне <pb n="99" /> крупне, ретко виђене зв |
| да.{S} Ја туђу, божју или човечју помоћ никад нисам тако желео као сада.{S} Ја се никад нисам Б |
| ваком човеку у нужди.{S} Ја немоћ своју никад нисам тако осећао као сада.{S} Ја никад нисам био |
| е бити један златан сан, од кога човеку никад није доста.{S} А с друге стране опет осећам и зеб |
| будем ђакон, онакав какав у свом животу никад нисам био...{S} Какав је диван твој живот, Иринеј |
| ту, можда у башту ову, овако као сада, никада више неће доћи.{S} Сутра рано ће ме оставити, от |
| ет, цркву и једно друго!?{S} Никада!{S} Никада!{S} Или ће пљуснути погана моја крв по калдрми, |
| а би могао правити вртлог ...{S} Не.{S} Никада.{S} Мир мора стојати на целим и здравим снагама |
| и Бога, завет, цркву и једно друго!?{S} Никада!{S} Никада!{S} Или ће пљуснути погана моја крв п |
| <p>— Је ли вас отац што питао?</p> <p>— Никада ништа.{S} Чак, уверена сам, ни матери није ни ре |
| монах Иринеј није ту, или да пожели да никада више и не дође.</p> <p>— Би ли могла на часак из |
| ци Недићевој.</p> <p>— Нисам још досада никада нарочито разговарао с њом о Богу, о вери, души ж |
| да идем.{S} Човек <pb n="161" /> можда никада, и ни из којег разлога не би требао својевољно д |
| сно је било да се стара, болешљива жена никада од ње опоравити неће.{S} Код Ане је такође недељ |
| не тамо, куда <pb n="249" /> се за себе никада успео не би, и обратно, жена је увек крива кад ч |
| то је у њему.</p> <p>Тога дана ђакон је никада недостигнутом силином, лепотом и строгошћу подсе |
| ао буктињама осветљене његове очи, које никада ништа нису криле, летеле су, муњевито брзо, слик |
| девојци никада није нарочито мислио, и никада је није нарочито проматрао.{S} А сада ето види д |
| <p>— И Пашковић се тако понаша.{S} Мени никада ништа није казао, ништа ни показао.{S} Сигурно н |
| ујем ја само кроз те тонове који у мени никада не ћуте.</p> <p>Ђакон Иринеј, загледан у Анине о |
| има није и родила и развила тако да они никада речи једно с другим проговорили нису.</p> <p>Как |
| ?</p> <p>Извесно је да он о тој девојци никада није нарочито мислио, и никада је није нарочито |
| га она воли ?{S} И то питање, које јој никада раније није долазило на ум, наметало се сада са |
| знам.{S} Љубим свирку твоју, и не желим никада да је чујем“. </p> <pb n="125" /> </div> <div ty |
| дошло до тога да заволи девојку с којом никада речи није проговорио?{S} Да ли <pb n="45" /> так |
| ве ка средини вароши врло је дуга, а он никада не стигне да је бар најмање види.{S} Мора бити д |
| шко обећати, али тешко и одрећи.{S} Као никада, старац је осетио колико је везано <pb n="144" / |
| истове својих записа.{S} Интензивно као никада је осећао и чемер и сласт живота и позива свога. |
| шир и полетела клавиру.</p> <p>Али, што никада није било, то се тада десило.{S} Прсти су лежали |
| а срећу своју не сања. </p> <p>— Ја вас никада не могу оставити! — шаптао је он умиљато. — Али |
| едићева се враћала кући у радости какву никада није доживела.{S} Бог је ову недељу просуо канда |
| ој ствари, у ствари музике, мислим, још никада нисмо сасвим споразумели.{S} Сећаш ли се колико |
| ао је на пола пута.</p> <p>— Ја вас још никада нисам гледао и чуо свирати.{S} За мене је то сад |
| рцало од пуноће. </p> <pb n="200" /> <p>Никада.{S} Нико.{S} Он, само он.{S} Дивни сан лепоте.{S |
| , и зашто има оно с поља, и свршено.{S} Никакав нарочити интерес, никаква нарочита приврженост |
| рочита приврженост за оно што је нашао, никаква нарочита намера или одлука због оног што је наш |
| и свршено.{S} Никакав нарочити интерес, никаква нарочита приврженост за оно што је нашао, никак |
| дићеве није догодило ни променило.{S} А никаква одлучна жеља или воља није у унутрашњем њеном ж |
| акон сами.{S} Њих двоје нису показивали никаква интереса ни за један од истакнутих проблема.{S} |
| </p> <pb n="109" /> <p>— Коме тада још никаква туга није притискивала груди — шалио се ђакон. |
| <p>— Нема ти ту, драги мој, на жалост, никакве анализе.{S} Све ти то иде у једну флашицу , под |
| огледала у Пашковића прекорно.</p> <p>— Никаквих жеља ја сад немам за себе — изрекла је брзо, п |
| због оног виђења, Ана није преживљавала никаквих потреса или криза.{S} Живот јој се чинио исти |
| S} Потпуно смирен ћу примити завет, јер никаквих врлина немам, сем великог, милостивог сажаљења |
| учаја.</p> <p>Сиромах ђакон је ћутао, и никакво питање није више постављао.{S} А из тога, што ј |
| ло чим се зло у њему крене.</p> <p>А он никакво зло у себи не осећа, клео се ђакон и пред Богом |
| } Сва некако раскошна, она није осећала никакву потребу да нешто чува и оставља.{S} Све те инсп |
| леп живот!</p> <p>Ана није више осећала никакву радозналост , није желела да јој се растумачи д |
| .{S} Завлада тајна .{S} Али он не осећа никакву потребу да ту тајну разреши , и навикава се да |
| , у први мах, мало изненадила, али није никакву даљу важност приписивала Анином изгледу.{S} Шта |
| топлота живота оставља.{S} Ја, видите, никако више не могу да се опоменем каква је била моја ц |
| сећао Ану, како се зна да та млада жена никако није волела свога мужа кад се удала за њега, а к |
| и с таким симпатијама, да се тај захтев никако више није дао оборити.{S} Уосталом, нико од суде |
| име и свако мучење, то су они којима се никако не спава.</p> <p>Ни ђакону се није спавало.{S} Н |
| Ужасно, ужасно !{S} Не могу то детенце никако да заборавим ...{S} У малим његовим грудима, неж |
| га.{S} Пожелела је у себи да се у цркви никако више и не види с ђаконом. </p> <p>И с тога, кад |
| призна.{S} И можда би то и учинио, али никако није могао да зна шта би управо хтео да исповеди |
| уде кажњено. </p> <pb n="102" /> <p>Ани никако није силазио осмех са уста.{S} Мала, једва приме |
| ли крај њега у овом и оном правцу, а он никако није знао куда треба да пође.{S} Најзад је углед |
| Жагор је Ани и ђакону добро дошао, јер никако нису умели да заподену разговор.{S} Чинило им се |
| енадио, и таке красоте науживао, да још никако не могу сан од јаве да одвојим.{S} Чинило ми се, |
| нако мисле и говоре о свечаности, и још никако нису скинули парадну одећу и позу.{S} И Бог зна |
| у љубави, из које су, као два близанца, никла она два витка торња.</p> <p>Још је нешто било с п |
| грехова и зноја оног праха из којег је никла.{S} Ђакон, док је ђакон, тако ми се чини, требао |
| тада се, нечујно, као први замах једва никлог крила, расклопе северне двери.{S} Арханђел, Свет |
| ако више није дао оборити.{S} Уосталом, нико од суделовача му се није ни опирао. </p> <p>И то ј |
| ноће. </p> <pb n="200" /> <p>Никада.{S} Нико.{S} Он, само он.{S} Дивни сан лепоте.{S} Песма, ко |
| е поплашили.{S} Само Ана се смешила.{S} Нико нека се не брине, све ће она <pb n="98" /> сама ра |
| орија је лепршала над свима главама.{S} Нико није ни помишљао да изађе.{S} До последњег такта ј |
| пита је шта тражи у то доба у цркви.{S} Нико се није појављивао.{S} Она се онда охрабрила , и п |
| и говорили, али нико још није овако.{S} Нико сем њега.{S} Како је неисцрпно богат и леп живот!< |
| {S} Један од страних лекара сигурно.{S} Нико га не испраћа.{S} То значи да је унутри зло.</p> < |
| а није поверила ни тугом ни радошћу.{S} Нико живи њој није пришао ни са питањем ни са слутњом.{ |
| p> <p>Нешто тешко се ваља.{S} Долази, а нико га не види.{S} Долази да згњечи, да угуши, да запа |
| осећам да се некоме морам исповедити, а нико деликатним стварима не стоји тако близу као ви, го |
| и за један од истакнутих проблема.{S} А нико им то није ни замерао.{S} Природно је да после дан |
| сем тога, у нашу кућу не сме и не треба нико здрав да уђе.</p> <p>— Да, у томе и јесте сва тешк |
| себи се разуме, у вече довести , да га нико не види.{S} И замислите онда случај да се ипак неш |
| шки и напорни свој посао радила како га нико не би радио.{S} Радила га је не само радним енерги |
| и, који се разилазили равнодушно као да нико ништа није опазио, чинили јој се или злочинци, или |
| >Све је било празно.{S} Око цркве нигде нико.{S} Свет се разишао.{S} Мало је застала да промисл |
| > <p>— На место господин ђакона не може нико сести, из простог разлога што ћу ја да га заузмем |
| p>Сви се с предлогом сложили.{S} Јер се нико, па ни сам доктор Пашковић није сетио да је ствара |
| жда виде да се у мени нешто дешава, али нико од њих не схвата извор и значај промене у мени.{S} |
| људи то исто помислили и говорили, али нико још није овако.{S} Нико сем њега.{S} Како је неисц |
| налазила се, у зиду, слика једна, којој нико није знао порекло ни значај, али која је била изра |
| ћена писма, улицама није пролазио скоро нико, а кад би се негде отшкринула врата, излазио би на |
| кве не сме, да заплакати не сме.{S} Јер нико не сме сазнати тајну њеног живота, среће и задатка |
| еном <pb n="50" /> ћивоту, чију легенду нико још не зна.{S} Најзад ју је пожелео. </p> <p>Тешко |
| танким ногама горе — права ротква коју нико неће да купи. </p> <pb n="128" /> <p>Усред несташл |
| .</p> <p>— Има нешто у томе.{S} Ето баш нико мање него госпођица Недићева.{S} Млада, здрава, им |
| оћу, кад човек сам живи, него кад нигде никог свога нема.{S} Имате ли ви кога?</p> <p>— Две сес |
| помислим на његов долазак.{S} Он нигде никог нема.{S} Мене је волео као своје дете.{S} Ја сам |
| рна и света жено, која у облаку живиш и никога завела ниси, јеси ли кадгод била срећна што си у |
| другим људима који се разилазили , али никога згодног није пронашао.{S} Осетио се одједаред мн |
| е одморити , није Недић на ручак позвао никога од гостију.{S} Знало се само да ће око четири са |
| ишта да виде, уста твоја су хладна, јер никога нису пољубила.</p> <p>А прсти твоји милују, трза |
| направио гримасу , да сем једнога Бога никоје анђеле и свеце не признаје.</p> <p>— Стварање св |
| добру и у злу.{S} И помоћи ће му да се никојег задатка и никојег бола не уплаши.</p> <p>И збиљ |
| И помоћи ће му да се никојег задатка и никојег бола не уплаши.</p> <p>И збиља је тако.{S} Он с |
| е Бог могао не сићи ?{S} Није могао.{S} Никоји бог не би могао.{S} Ана Недићева је, више него и |
| то води, и шта то значи, кад се каже да никоји бол не треба прецењивати, јер после годину дана |
| ником, треба сада да кажем вама и више ником“.</p> <p>Ана се заруменила.{S} Скривено у души је |
| сећање да све оно што пре нисам говорио ником, треба сада да кажем вама и више ником“.</p> <p>А |
| <p>Да с музиком сад треба престати, то ником ни из најдаље даљине није долазило на ум.{S} Сви |
| е у унутрашњем њеном животу сазрела.{S} Никоме се она није поверила ни тугом ни радошћу.{S} Ник |
| е од бола!{S} Јер то не вреди, не вреди никоме, ни највећима не вреди.{S} Откуј Прометеја са ст |
| белој хаљини, мирна као струк цвета кад нимало ветра нема.{S} Али кад се толики погледи осуше п |
| ђакон, будаласто и храбро, не опажајући нимало да је то питање друго питање.</p> <p>Да.{S} Тифу |
| S} Не, не, нека не долази, реците му да нипошто не долази ...{S} Сам, без икога, да се разболи, |
| ктор Пашковић.</p> <p>— Не, не, да уђем нипошто нећу, да се рукујем такође нећу.{S} Само да вам |
| рнута у болну једну молбу.</p> <p>— Не, нисам само тебе ради дошао.{S} Желео сам такође много д |
| о и познати ваш стас.{S} Збунио сам се, нисам знао шта све то значи, и да ли да се јавим.{S} Ме |
| о знаш, о госпођици Недићевој.</p> <p>— Нисам још досада никада нарочито разговарао с њом о Бог |
| и ли готов с писањем, Иринеје?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Нећеш, наравно, скоро ни бити.{S} Јели? |
| лужење на Велику Госпојину.</p> <p>— Да нисам грешан, Бог би ми данас, у цркви, узео био душу — |
| а пола пута.</p> <p>— Ја вас још никада нисам гледао и чуо свирати.{S} За мене је то сад крупан |
| Бојим се канда ипак.{S} До вас, Ана, ја нисам сасвим веровао у жену, па се тај сахрањени страх |
| ја вас нисам уходио, <pb n="228" /> ја нисам ни слутити могао да сте овде, зар ја да вас непри |
| че опасније него код деце. </p> <p>— Ја нисам знала да је тако страшно — шаптала је Ана усплахи |
| но ће ме оставити, отићи ће тамо где ја нисам, а дани моји ће пролазити без њега, тужни, празни |
| нисам тако осећао као сада.{S} Ја никад нисам био тако несрећан због те немоћи као сада.{S} Ја |
| сам тако желео као сада.{S} Ја се никад нисам Богу молио као данас.{S} Ја тако осећам као да су |
| Ја туђу, божју или човечју помоћ никад нисам тако желео као сада.{S} Ја се никад нисам Богу мо |
| човеку у нужди.{S} Ја немоћ своју никад нисам тако осећао као сада.{S} Ја никад нисам био тако |
| ђакон, онакав какав у свом животу никад нисам био...{S} Какав је диван твој живот, Иринеје!{S} |
| е време имам осећање да све оно што пре нисам говорио ником, треба сада да кажем вама и више ни |
| страшне несреће.{S} Пред вашом матером нисам хтео рећи, али ви треба да знате да се дифтеритис |
| ска .. . ја сам недужан потпуно, ја вас нисам уходио, <pb n="228" /> ја нисам ни слутити могао |
| трепим, и кајем се понеког часа што вас нисам силом одстранио.{S} Морао бих га, по себи се разу |
| жасно је.{S} Откад сам лекар, никад још нисам био тако потресен и осетљив.{S} Јутрос, кад је ум |
| .{S} Није баш био задовољан.</p> <p>Још нисам господар острва на коме сам изабрао да живим.{S} |
| .{S} Ја сам те већ извинила доктору: да ниси добро, и он ће бити задовољан и с тоалетом и с рас |
| Је л' ти збиља ништа друго није?{S} Да ниси у ватри, мораш бити и гладна, а канда је овде и хл |
| но, која у облаку живиш и никога завела ниси, јеси ли кадгод била срећна што си усрећила, јеси |
| а и труда, оканем појања у цркви.{S} Ти ниси осетио, не осећаш ни сад, је ли, да је то сасвим т |
| ао да се бојим да се деси, јер— ђаконов ниски, звучни глас је био тако мекан, тако Ани поклоњен |
| ви што је Ану увек вукло к себи.{S} Над ниским старинским гвозденим вратима, која из олтара вод |
| је један час и неваљалство.{S} Страшно, ниско неваљалство.{S} Када сам се била решила на лажну |
| но гледао у тај златни обруч, и тако је ниско наднео главу над њега, да се Ана није усуђивала р |
| т у њеној љубави значи, за мене, појаву ниског реда, без финих мотива , и недостојну пажње.{S} |
| ипу наслоњен, са обема рукама на једној ниској грани, извијена врата као у неком чекању , са оч |
| и прави, јер калуђерске душе имамо.{S} Нисмо испосници, ни читачи молитава, ни целивачи икона, |
| ри, у ствари музике, мислим, још никада нисмо сасвим споразумели.{S} Сећаш ли се колико пута си |
| студено и зло зимско време!{S} Зашто се нисмо договорили да вас ја заменим ?{S} Ја вас могу зам |
| <pb n="106" /> <p>— Ми смо несрећни што нисмо имали више деце.{S} И кад помислим да Јова и ја м |
| стигли, ви сте се почели враћати.{S} Ви нисте више тамо.{S} Ви сте на путу вашој цркви, мени и |
| нули натраг , и онда ...</p> <p>— Зашто нисте остали ту, иза зида, док ја не прођем?</p> <p>— А |
| и као људи велике, или бар свеже глади, нису те вечери слатко вечерали .{S} Адвокат Мајински је |
| есантна личност.{S} Али, људи као људи, нису били у стању замислити дугачку путању, по којој, с |
| дало да га извргну у шалу и пецкања.{S} Нису успели да се ваљано исмеју ни они, који су, толико |
| уди.{S} Једни, који су тешко радили , а нису у том раду ништа волели, падали су у дубоку несвес |
| виде, уста твоја су хладна, јер никога нису пољубила.</p> <p>А прсти твоји милују, трзају, или |
| едићева није у цркви.{S} Други то можда нису ни опазили.{S} Јер и није ништа страшно и необично |
| осветљене његове очи, које никада ништа нису криле, летеле су, муњевито брзо, слике душе његове |
| његов Бог и његова црква њему још ништа нису пребацили.{S} Бог и црква воле човека без предрасу |
| орене додуше, али већ пуне очи ђаконове нису виделе ништа.</p> <p>А непосредно пред њим је лежа |
| су могле очистити и посветити тамо где нису могле спасти".</p> <p>„Плашим се ипак жениног тела |
| ето.{S} Цвокотали су јој зуби, али сузе нису текле.{S} Још је чекала, још се надала.{S} Међутим |
| у најзад Ана и ђакон сами.{S} Њих двоје нису показивали никаква интереса ни за један од истакну |
| ао?{S} Да ли је он јачи од људи који се нису Богу заветовали ?{S} Да ли је та црна раса непробо |
| е среће више не сећам.{S} Те песме више нису у мојој души.{S} Тих слика више нема у мојим очима |
| и се затим столу, пришли у разговор , и нису се више одвајали од друштва.</p> <p>Сутра дан је ђ |
| скушења.{S} Али она су била незнатна, и нису губила Анину душу.{S} Трајала су тамо до великих г |
| го него давање.{S} Можда прави идеали и нису идеали задовољавања, него идеали одрицања ...{S} А |
| лагослова и божје милости. </p> <p>Људи нису скидали погледе са ђакона, смешили се на њега, мол |
| никада речи једно с другим проговорили нису.</p> <p>Како је то лепо било - помислили су обоје |
| p> <pb n="30" /> <p>Љубавни снови Анини нису били слике које долазе и пролазе.{S} Они су били с |
| изврше свој задатак .{S} Зашто Ана и он нису први безгрешни људи ? ... </p> <p>И зашто се и он |
| је Ани и ђакону добро дошао, јер никако нису умели да заподену разговор.{S} Чинило им се обојим |
| сле и говоре о свечаности, и још никако нису скинули парадну одећу и позу.{S} И Бог зна колико |
| рним савестима ишли у цркву.{S} Кад још нису слутили да човек целу ноћ може провести понављајућ |
| да је негде озлеђена, и да ће сад одмах нит њене крви потећи у траву.{S} Ћутала је.{S} Таквим ј |
| ог стања.{S} Жена нити уме бити срећна, нити уме бити несрећна.</p> <p>— Има нешто у томе.{S} Е |
| а да га <pb n="194" /> теши као лекара, нити је знала како да га теши као човека.{S} Осећала је |
| ом светлости из хаоса, и ... ах, ни ви, нити ико на свету не може знати шта је за мене та црква |
| чима падало на ум да приређују концерт, нити је когод из публике изразио такву жељу или чинио т |
| ћевих речи држали су Ану као кљеште.{S} Нити се усуђивала да га <pb n="194" /> теши као лекара, |
| церту потпуно је сам од себе постао.{S} Нити је Ани, ни хоровођи, ни певачима падало на ум да п |
| кад у њој нема одређеног стања.{S} Жена нити уме бити срећна, нити уме бити несрећна.</p> <p>— |
| која не дира најфиније живце и најтање нити душе човјечје.{S} Не тако.{S} Него једну реч, једа |
| иља сви људи потпуно исто семе, из кога ниче потпуно иста биљка?{S} Да ли живот човечји , расту |
| блискости и наде.{S} И чинило јој се да ничега више и нема у цркви сем те Велике Песме, која је |
| ао поглед у биљке.{S} И сав од љубави и ничега више.{S} Бог ми је њу послао као највећу милост |
| уже није трајала прва она чежња у којој ничега збилог и догођеног нема?{S} Зашто све биле ствар |
| адне воде, која је непрестано падала, а ничију жеђ на земљи није гасила.</p> <p>Недићку је та ж |
| оју љубав , за коју би људи рекли да се ничим другим не храни до глађу, носи у себи као потпуно |
| и тај дар небесни, како ћу пазити да њу ничим не разочарам!</p> <p>Монах Иринеј је затим стао р |
| Христовим телом пред челом, и са старим ничице простртим свештеником крај ногу, чинио се Ани Не |
| за човека пред собом, иако јој је драг, ништа нема.{S} Ништа на свету.</p> <p>Испружена Анина р |
| четврт сата, и стишавала се.</p> <p>Не, ништа ново нема да дође, него нов треба да буде човек у |
| милости његове према њој ...{S} А пре, ништа није крила, и осећала је од тога неку силну надмо |
| онаша.{S} Мени никада ништа није казао, ништа ни показао.{S} Сигурно ни вама?</p> <p>Ана је мал |
| Пазите добро.{S} То неће бити, наравно, ништа музички велико, али то је велики бол.{S} Успаванк |
| {S} Остави ме, и ти, и сви други ...{S} Ништа ми не треба ...{S} Оставите ме да се исплачем и с |
| собом, иако јој је драг, ништа нема.{S} Ништа на свету.</p> <p>Испружена Анина рука је стидљиво |
| нине разоноде после највеће жалости.{S} Ништа величанствено, апстрактно, уметно.{S} Напротив.{S |
| сагнут чекао шта ће му рећи. </p> <p>— Ништа, синко.{S} Иди, пиши — смеши се старац, ослушкују |
| Дошло је пролеће, ближило се лето.{S} А ништа на свету се у спољашњем животу Ане Недићеве није |
| д засузиле очи, и чинило јој се тада да ништа друго и нема у свету сем редова ситних белих зуби |
| о да се напила среће за цео живот, и да ништа више не жели и неће желети.</p> <p>У коси је осећ |
| ли вас отац што питао?</p> <p>— Никада ништа.{S} Чак, уверена сам, ни матери није ни реч рекао |
| ињама осветљене његове очи, које никада ништа нису криле, летеле су, муњевито брзо, слике душе |
| Пашковић се тако понаша.{S} Мени никада ништа није казао, ништа ни показао.{S} Сигурно ни вама? |
| а.</p> <p>Та чежња, уосталом, није била ништа ново код Ане.{S} Разликовала се само нешто од чеж |
| </p> <pb n="240" /> <p>— Је л' ти збиља ништа друго није?{S} Да ниси у ватри, мораш бити и глад |
| кву док криза не прође.{S} Шта?{S} Нема ништа од тога?{S} Знао сам.{S} Е, ја ћу сад, и с вашом |
| а се по Анином мотиву.{S} Сада опет Ана ништа није одговарала на очеву примедбу.{S} Т. ј., ћута |
| итивање о духовном концерту, о коме она ништа није знала.{S} Одиста, тај глас о духовном концер |
| цело то његово аналисање, изгледа, није ништа више и веће од просте радозналости .{S} Разбије т |
| о сажаљење.{S} Можда права срећа и није ништа друго него давање.{S} Можда прави идеали и нису и |
| и сажаљење.{S} Можда права љубав и није ништа друго него сажаљење.{S} Можда права срећа и није |
| то можда нису ни опазили.{S} Јер и није ништа страшно и необично.{S} Можда је отпутовала, можда |
| ина и програм неке мисли, али дело није ништа друго до тајна полифонијске чари.</p> <p>Размишља |
| </p> <p>— Не, видим.{S} Видети, то није ништа.{S} Многи можда виде да се у мени нешто дешава, а |
| земљи љубави и лепоте, међу онима које ништа не боли, и који се добру и радостима надају.</p> |
| да и шира публика.{S} Иако од те музике ништа неће чути, ипак се предавала маштању о тој продук |
| , али већ пуне очи ђаконове нису виделе ништа.</p> <p>А непосредно пред њим је лежао интересант |
| уру доктора Пашковића.{S} Гле, он, коме ништа на свету досада није било много важно, а жена нај |
| акон Иринеј, наравно, није о свему томе ништа слутио.{S} Те недеље, као и сваке друге, дошао је |
| мирену њену душу.{S} И говори јој да се ништа није десило, да буде спокојна и мирна. </p> <p>Не |
| Али ходник је био осветљен , и није се ништа с поља могло видети .{S} Није се чак могло ни чут |
| ебе и мене ...</p> <p>— Не, не говорите ништа!{S} Не обећавајте ништа, не жртвујте ништа!{S} Ја |
| Не, не говорите ништа!{S} Не обећавајте ништа, не жртвујте ништа!{S} Ја морам ићи, морам , јер |
| та!{S} Не обећавајте ништа, не жртвујте ништа!{S} Ја морам ићи, морам , јер несреће мора бити, |
| не видиш чежњу моју, јер очи твоје неће ништа да виде.</p> <p>А ја те љубим.</p> <p>Љубим те, и |
| очи твоје су мирно загледане, јер неће ништа да виде, уста твоја су хладна, јер никога нису по |
| јом се човек затвара у орахову љуску, и ништа му више не треба. </p> <pb n="242" /> <p>Свирачиц |
| тавати и студирати то писмо.{S} Било би ништа друго до смешно. </p> <p>И Ана се одиста почела с |
| неизбежно страшнога плаши. — Не говори ништа, не говори!</p> <p>Монах Иринеј је међутим осећао |
| лико бар појање чују, кад већ неће моћи ништа видети. </p> <pb n="130" /> <p>Ускоро је дошао и |
| пољубац, моју сласт, моје добро, јер он ништа нема што није моје, он је сав, сав мој!{S} И ја ћ |
| та пољског споменка.{S} Народ.{S} Ђакон ништа није опажао.{S} Још даље, маторо једно дрво, са с |
| тој замишљеној човечјој глави.{S} Ђакон ништа није опажао. </p> <p>Седео је на камену и шаптао: |
| , вршила шетњу по том костуру.{S} Ђакон ништа није опажао.{S} Мало даље стојао је занимљив ред |
| ђаконовим очима у сусрет.</p> <p>Ђакон ништа није одговарао.{S} Али из зеница његових су скочи |
| оја ? — не знам шта је ово самном, тако ништа не схватам и не видим, као да је цео овај свет у |
| ји се разилазили равнодушно као да нико ништа није опазио, чинили јој се или злочинци, или с ум |
| из те борбе! „Дух све оживљава, а тело ништа не помаже“, стоји у Светом Писму.{S} Да и не.{S} |
| е оцењује .{S} И зато на Анину примедбу ништа није одговорио.{S} Мало је канда само уздахнуо, а |
| носем, и, љубоморно што од Аниних ногу ништа за њега није остало, попело се Јови на леђа.{S} Ј |
| оји су тешко радили , а нису у том раду ништа волели, падали су у дубоку несвест умора као да и |
| јском једном осећању да радосном човеку ништа не треба.{S} И што је више давао, све је више мог |
| а је врата од ходника.{S} Кроз помрчину ништа није видела, али је јасно разабрала да се Пашкови |
| ете вратити, Ана.{S} Ана!</p> <p>— Нећу ништа одрицати, јер сам урадила оно што сам хтела, и не |
| , не, његов Бог и његова црква њему још ништа нису пребацили.{S} Бог и црква воле човека без пр |
| ће или од несреће? </p> <pb n="3" /> <p>Ништа не видиш.{S} Видиш само ону велику кожну торбу, з |
| о за њим и довршивао свој посао.</p> <p>Ништа не мари, мој смирени соколе !{S} Док сам гледао ц |
| е кренуо у шетњу.{S} Насумце , дабогме, но будно одмеравајући сваку кућу, и оштро мотрећи ко ће |
| једнако стојао.{S} Једва се кренуо.{S} Но тада тако одважним и крупним кораком, као да се реши |
| сећала се јача, здравија и самосталнија но икад, и велики свој посао је вршила с лакоћом забаве |
| бље но обично, и остао тако сагнут дуже но обично.{S} Усрдно и дуго се молио Богу, јер је осећа |
| о време заборавити.</p> <p>А нервозније но икад је ишчекивала Пашковићев долазак из вароши, и и |
| н да отпочне службу, сагнуо главу дубље но обично, и остао тако сагнут дуже но обично.{S} Усрдн |
| утро сам на ногама. </p> <p>Ана је, пре но што ће затворити прозор, испружила руку да осети сип |
| стране опет, Ана је баш тих дана, више но икад, осећала да стаје на своје ноге и као музичар и |
| и мучну једну службу, у којој је, више но икад, давао целога себе другом.</p> <p>Доктор Пашков |
| гута.{S} Напротив, она је у срећи, више но икад, имала ведру једну свест, којом је и најнезнати |
| у, Ана! — шкргутао је монах Иринеј више но што је говорио.</p> <p>Ана, малочас још грешна и кри |
| ог јесењег дана, владичин је ђакон више но икад осетио да владика нема право.{S} И, загледаног |
| ји од сутрашњег дана има да добију више но што је данашњи дао, лежу у постеље пуни блажених сно |
| А монах Иринеј, леп као легенда, блеђи но обично, отимао је снагом својих очију Ану и од влади |
| морао нов пробити , па да и човек буке нов, Ани дође на ум љубав.{S} Није се збунила.{S} Мисли |
| апале, и испод затворених капака виделе нов један свет.{S} Монах Иринеј је морао све снове свој |
| е чути да и у гласу њеном има сада неки нов тон, који се од прилике исто тако понаша као и њена |
| днога дана, из виолине њене је пропевао нов мотив.{S} Ана је задрхтала.{S} Дрхтавим прстима га |
| лавни извор осећаја, који би први морао нов пробити , па да и човек буке нов, Ани дође на ум љу |
| p> <p>Не, ништа ново нема да дође, него нов треба да буде човек у свему, па и према музици .{S} |
| о могла урадити.{S} Кочијашу је тутнула новац да купи сину ципеле, а затим је дозвала псето и ч |
| 6" /> и дала му обарених јаја, колача и новаца.{S} Дечко је искао и ружу. </p> <p>— Шта -ће ти |
| така , који се само зато не виде што их нове жеље и снови затрпавају?{S} Јесам ли ја већ један |
| тала кући.{S} Осећала је у грудима кључ нове песме.{S} Збацила је рукавице и шешир и полетела к |
| а не прошлих дана.{S} То су увек нови и нови оригинали, који одмах пропадају, без трага, без оч |
| ква имају њега.</p> <p>Диван је био тај нови ђакон Богородичине Цркве!{S} Људи су долазили да г |
| о. </p> <p>Ах, како је необичан био тај нови ђакон Богородичине Цркве!{S} Кад би изашао на севе |
| дана, а не прошлих дана.{S} То су увек нови и нови оригинали, који одмах пропадају, без трага, |
| S} Као Робинсон, молим се Богу и тражим нови пут, и одједаред се опет нађем на тачци са које са |
| кандила.</p> <p>Преко солеје је корачао нови ђакон.</p> <p>Носио је у тешку позлату оковано Ева |
| ничке и свадбене концерте, испраћа их у нови живот, и мирно се враћа своме послу.</p> <p>— Шта |
| дим стварну, идеално истиниту, видим је новим очима, видим је у вама као јарко црвену жижу у бе |
| {S} Бог се мора радовати кад једно биће новим тешким заветом љубави помаже завет монахов према |
| овало, и испунило ју је одједаред нечим новим.{S} Привидела јој се цела свечаност рукополагања, |
| и ту појаву навици, прекинула је читање новина, скочила са столице, нервозно ужурбано се почела |
| ши се путних напора, и хоће да дође.{S} Новине су већ донеле и све детаље око догађаја.{S} Дије |
| у, као такову, требало је научити доста нових ствари.{S} Сем тога, Ана је и дотадашњи програм к |
| цима модерних музичара има додуше много нових осећаја, али нема више среће.</p> <p>— Старинске, |
| , јавило се кретање и проговарање неких нових душа у ваздуху.{S} Спустила се ледено хладна киша |
| Кавказом мучи и кињи дух, обара га и на ново одлетање га дражи, пепељушким подвизима му служи и |
| сата, и стишавала се.</p> <p>Не, ништа ново нема да дође, него нов треба да буде човек у свему |
| <p>Та чежња, уосталом, није била ништа ново код Ане.{S} Разликовала се само нешто од чежње до |
| на и горда, испољила је одједаред нешто ново: немилосрђе и суровост.{S} Одбијала је помисао да |
| инеј му је одједаред изгледао као цезар новог једног племена које тек долази.{S} Као Богом изаб |
| лски глас затруби, и светлост, светлост новог и вишег живота гране... </p> <p>Ђакон је осећао д |
| е тога сређивање, смиривање и свежи дах новог живота у новом ваздуху.{S} И пожелела је, одједар |
| све појединости разложи необичну појаву новога ђакона, и да способности његове оцени по најбољи |
| вене музике.{S} Људи се предавали нечем новом.{S} Освајало је искрено осећање за религиозне све |
| е, смиривање и свежи дах новог живота у новом ваздуху.{S} И пожелела је, одједаред, да и кроз њ |
| ли?{S} Држите ли га за свеже, безгрешно новорођенче, или за вампира који је већ неколико живота |
| а.</p> <p>Смеј.</p> <p>— То јесте.{S} И новорођенчету, ако је жена, види трун на души.{S} Женин |
| и дотадашњи програм комбиновала многим новостима Преврћући по богатој својој збирци партитура, |
| ј, потресен, сагнут над Аном, осећао је нову, друкчију, силнију љубав према тој Ани Недићевој к |
| еимућствено, као кад човек осети у себи нову, још неупотребљену, а баш највећу своју снагу, кој |
| а на своје место да угледа једну сасвим нову сцену.</p> <p>Света је било врло много.{S} Узана п |
| је други чај.{S} И да чује једну сасвим нову, модерну ствар, која је тек пре неколико дана дошл |
| ета, стегле су Анине прсте, спречиле су нову песму њеног узбуђеног срца.</p> <p>Ана Недићева је |
| вач свећа гласно рачуна и звецка ситним новцем ...{S} Хаос, хаос !{S} Одједаред, као две божје |
| и на одмор.{S} Од четири у јутро сам на ногама. </p> <p>Ана је, пре но што ће затворити прозор, |
| мамно да лаје, и брже на страху него на ногама, потече <pb n="57" /> преко веранде у кућу, прев |
| ао и са њега силазио као да лебди и тле ногама не додирује.{S} Кадионицом је махао као да на он |
| по челу, жмарце утрнулости по рукама и ногама, и стисак један око срца као да отров улази и њу |
| ружно, космато страшило, а пред његовим ногама је видела Бошка, удављеног, мртвог.{S} Озбиљне њ |
| упчастим трбухом доле, и с дугим танким ногама горе — права ротква коју нико неће да купи. </p> |
| ака.{S} Ана се тргла.{S} Неко је ударао ногама о суву земљу.{S} Дечко један.{S} Савио леђа као |
| } Ето, хладноћа боде по врату и шиба по ногама, и гробље и самоћа су ужасни, а, тако близу, душ |
| > <p>Ани се нешто паучинало пред очима, ноге су је једва држале, уста су шаптала неразумљиве ре |
| ут је свечаношћу, дирнут је лепотом.{S} Ноге му дрхћу, хтео би да клекне.{S} Ђакон Иринеј му пр |
| а њу, и опрезно, лагано јој је легао на ноге.</p> <p>— А где ти је газда, Јово, где је добри тв |
| е милости треба бацити читаво брдо пред ноге катастрофи, да жртви својој не могне прићи.“ </p> |
| својом, и сву снагу своју Иринеју пред ноге, занемела , спустила главу, раширила руке, а из гр |
| више но икад, осећала да стаје на своје ноге и као музичар и као личност.{S} Осећала се јача, з |
| раховита привиђења и болове .{S} Руке и ноге се трзале и увијале као црви, као да детенце хоће |
| се са одломљеним пипком и са сломљеном ногом тешко вукла по шљунку.{S} Најзад се забавила, гле |
| исоко над главом, па затим дубоко испод ногу.</p> <p>Нешто тешко се ваља.{S} Долази, а нико га |
| тарим ничице простртим свештеником крај ногу, чинио се Ани Недићевој као један од оних древних |
| ти смрт — шаптао је стари баштован крај ногу свога господара.</p> <p>— Има ли Бога! — јецала је |
| товића пузио је за њом и вио јој се око ногу.</p> <p>Одгоре, с противног краја улице, трчао је |
| танцета које је легло крај господаревих ногу — јер, то ће бити, у неку руку, смрт најмилијој мо |
| Да оно што тако мирно лежи покрај њених ногу, слуша музику и ћути, да то није сав живот њен, це |
| рским носем, и, љубоморно што од Аниних ногу ништа за њега није остало, попело се Јови на леђа. |
| је напољу и не види крв.{S} Не види да нож пролази кроз хрскавицу, и да крв тече.{S} Дете зами |
| улазе у несрећу болесника, који као под нож иду пред суд лекара, да и ти људи не налазе друго, |
| сви троје да дође хирург.{S} Да донесе нож и да изврши оно што је последњи покушај ...{S} Ах, |
| дње искушење , или дали својој гордости нож у руке. </p> <p>Ово последње је страшна реч, Ана.{S |
| /p> <p>— Не зарива се више у ствари као нож.{S} Него их одгоре пробија, онако нешто као сунчев |
| вски залогај натраг у тањир, и наместио нож и виљушку у знак да је с јелом готов.</p> <p>У тај |
| и пресекао лето тако одједаред као што нож пресеца жилу.</p> <p>Као да је цела земља на пречац |
| Али одједаред, мисао једна, оштрија од ножа, пререза јој сан, и погоди је живахно и отровно.{S |
| ена и деца опијали, ружили, свађали и с ножевима вијали.{S} Живот, дакле, који је у најстрашниј |
| цркву, стојао је насред улице, са босим ножицама у прашини, са подневним сунцем на глави.{S} На |
| а ударену, као лала жуту <pb n="214" /> ножицу, и доброћудним, мирним оком је погледала у изврш |
| војој коси носио мекани шешир с великим нојевим пером, можда би јахао коња са гривом до земље, |
| о је ђакон загушено, укопавајући руке и нокте у груди, као да авет неку на срцу треба да задави |
| ашег по нашој самоћи.{S} И ми ћемо, као номади, са малим шатрицама својих срдаца селити се за т |
| а се попне на прсте, и да часом голицне нос на тој замишљеној човечјој глави.{S} Ђакон ништа ни |
| — дођите , али чим мама види ваш црвени нос, знате каква је, одмах ће почети плакати, наместиће |
| и смрт.{S} Жуто и набрчкано лице, шиљат нос, уска бледа уста, руке светитељске, без пегице блед |
| е, и тако фине коже у лицу, да су крила носа и ушију чисто трептала под кружењем крви.{S} Приша |
| ија, а сасвим зацело по неколико живота носе и рађају.{S} Моје је убеђење да и мало лепши пућпу |
| и — смешила се самозадовољно — калуђери носе руже у грудима а не на грудима.{S} Груди њене се п |
| служе само они људи који силу уметности носе и у телу и у души, који имају оружје да сваког чов |
| нце , бело као снег, са риђастим дрским носем, и, љубоморно што од Аниних ногу ништа за њега ни |
| ли се на оном празном месту крај стуба, носећи некако са собом тамо и монахове мисли и његове о |
| ла.{S} И гледала у ђакона очима љубави, носећи у исти мах, у зеницама тих очију, и крстове Бого |
| и да се ничим другим не храни до глађу, носи у себи као потпуно задовољство.{S} Можда се, уоста |
| најлепшег човечјег живота ...{S} Као да носи олтар у себи, као да је позвана да оствари неки ид |
| све добро и све царство своје у грудима носи.</p> <p>Ану су раздирала два разна осећања.{S} Јед |
| ли, а разорену или несрећну своју љубав носи са собом у манастир живота.{S} И ја верујем да има |
| ту тајну разреши , и навикава се да је носи такву каква је, и смирује се.{S} За мало.{S} Тајна |
| ћу гази, и у рубу сукњице росу и мирисе носи.{S} Друга вариација.{S} Сетни, развучено везани ни |
| у тешку златну косу, такву као да сунце носи на глави.{S} И често се питам: из којег је света т |
| али осећајући и то да их сад ето има и носи у себи готове и своје.</p> <p>Тако су пролазили са |
| сазна ради ли се о догађају који у себи носи тутањ и преврат. </p> <pb n="42" /> <p>Пашковић је |
| то опет зато што калуђерску душу у себи носи.{S} Што не може друкчије него онако како чини, кад |
| музика да гласа ономе што човек у души носи а не може да каже.{S} И кад тон запева, <pb n="5" |
| рави и од раја играчку, а човек и у рај носи пустињу и манастир духа свога. <pb n="220" /> Чове |
| {S} Девојку, која сав богати живот свој носи у цркву, рад свој и уметност своју посвећује Богу, |
| вао понос.{S} Та ђакон њу у души својој носи у цркву, она је с њим на најсветијем месту храма и |
| он Иринеј му прилази, и скора у наручју носи архијереја с круном на глави .{S} Суза, можда посл |
| оспођица Ана Недићева.{S} Под мишком је носила повелику, али врло елегантну кожну сервиету, уга |
| вода, која је у пенушавој својој бујици носила рашчерупану сву летњу помпу, и давила сву летњу |
| с проповедао .{S} Појање је дохватило и носило срца и душе, дигло сву цркву пред врата небеса.{ |
| сенку великог и страшног крста који је носио Јован у пустињи.{S} А стојећи на Великим Дверима, |
| > <p>Излазећи из цркве, монах Иринеј је носио дар и поруку оног погледа као неки за сва времена |
| , ко зна, можда би на лепој својој коси носио мекани шешир с великим нојевим пером, можда би ја |
| ко солеје је корачао нови ђакон.</p> <p>Носио је у тешку позлату оковано Еванђеље скоро потпуно |
| уметничким делима на првом месту, мора носити тајну дубоко у себи.{S} Полифонија је сама по се |
| ..{S} А према теби, сада, кад љубав већ носиш у срцу, како да се понашам!{S} Зар да ти пожелим |
| p>У гласу доктора Пашковића је трептала нота чисте, праве душе, правог једног славуја који је у |
| али и са очигледним успехом.{S} Редови нота се врстали, црни, пуни, енергични.{S} Али зато је |
| ала и апостол да чита, и учила га да то нотално чини, како би сва снага невиности и лепоте глас |
| звала ђакона да покуша, уз пратњу, и са нотама у рукама, отпевати свој део.{S} Ишло је доста до |
| бити баш музичког, иако се не разуме у нотама. </p> <p>— Не знам додуше пресудити да ли је муз |
| Штета само што су у торби ноте, а баш у нотама наш драги доктор Пашко није Бог зна како писмен. |
| огледало.{S} Хармониум, клавир, пулт за ноте, на засебном столићу виолина, слике разних музичар |
| тешких од крајње сласти сваке поједине ноте и акцента.</p> <p>Та чежња, уосталом, није била ни |
| иди.</p> <p>— Штета само што су у торби ноте, а баш у нотама наш драги доктор Пашко није Бог зн |
| му је можда такође тешка, непроспавана ноћ.</p> <p>Бог се смиловао.{S} Ана је, једва најзад, з |
| и.</p> <p>Била је топла, мрачна и мирна ноћ.{S} Ни месеца, ни звезди, ни ветра.{S} Цео врт и не |
| ањен, тражио је неку забаву.{S} Да није ноћ, свирао би.{S} То би му сигурно годило .{S} Овако, |
| 190_C5"> <head>V.</head> <p>Спуштала се ноћ.{S} Као неки велики точкови , који престају да се в |
| глас, дубок, таман, и све-садржајан као ноћ.</p> <p>Ана Недићева је усхићено и поносито гледала |
| се чупа млада једна жена.</p> <p>— Лаку ноћ, Иринеје! — зауставио се најзад владика. — И Бог не |
| S} Цео дан је остајала на послу, а целу ноћ се предавала осећају очекивања, слаткој једној слиц |
| .{S} Кад још нису слутили да човек целу ноћ може провести понављајући име једног човека, и може |
| као сан који се једва помолио из мрака ноћи, и прети да ће опет тамо да се врати.{S} У оделу т |
| ило те вечери све.{S} И јесен, и завеса ноћи, и студ и тишина.</p> <p>— Иринеје!</p> <p>Монах И |
| о, до недеље има још да прођу дан и две ноћи, и све, све је то можда само варка и искушење.</p> |
| ме од јела и одмора, и састављао дане и ноћи у дугу и мучну једну службу, у којој је, више но и |
| зору, бојала се нечега, молила се црној ноћи да је затрпа мраком и миром.</p> <p>Легла је у пос |
| Сласт, коју човек испија у црном мраку ноћи, и, врло често, пошто се одрекао Спаситеља свога.{ |
| е прекомерном умору, још и приређивањем ноћне седељке.{S} Али глас се, поред свега тога, још не |
| који је имао и кључ од тих врата, да и ноћу, ма у које доба, и ма колико пута сме доћи, био је |
| авет монахов према Богу.{S} Кад то биће нуди скромном монаху оно што је монах самом Богу обећао |
| Једнако је тражио начина да живот свој нуди и даје. </p> <p>И давао га је.{S} Три године дана |
| родревна, досадна посластица, коју ђаво нуди човеку на углу оне стародревне , <pb n="185" /> до |
| био и синоћ, за вечером.{S} И кад су га нудили јелом, њој је падало на ум да мајка њена покушав |
| ти , и помоћи ми, као и сваком човеку у нужди.{S} Ја немоћ своју никад нисам тако осећао као са |
| ваке анализе.{S} Доктори се најучтивије нуткали и нећкали око празне столице монаха Иринеја. </ |
| ла до зида, ушла у зид, пропадала кроза њ.{S} Задњи пут је још залепршала златна одећа, и све с |
| о, што треба да да је гробница, има иза ње сила отпора, има немирни дух онога који је жив зазид |
| дену ограду, али се решио да неће поред ње проћи.{S} Видео је башту и јуче и прекјуче, и већ то |
| чине . </p> <pb n="19" /> <p>Ту, испред ње, остварио се један од најтоплијих њених снова: да у |
| несрећним пријатељима својим — ипак, од ње је тако ужасно, ужасно далеко ...{S} И то не због бо |
| о да се стара, болешљива жена никада од ње опоравити неће.{S} Код Ане је такође недељама дуго т |
| кона тражи залогу среће коју одузима од ње.{S} Па и то није доста.{S} Не, нека одбије старог вл |
| и и пије музичке таласе.{S} А подаље од ње ђакона, који је обгрлио колена, скупио се, и дошао т |
| , и трагичне и блажене слике отклони од ње, да јој да снагу да свет гледа у оној боји у којој г |
| грешна та љубав , да ли ће Бог узети од ње монаха Иринеја ? </p> <p>У божјем оку није било ни т |
| је госпођици Недићевој да се опрости од ње.{S} Идуће недеље, вероватно, служиће задњи пут у ово |
| је он сада удаљен, недостижно удаљен од ње и од судбине њене ...</p> <p>Иако се вратио пре рока |
| нове очи се упирале у Ану, јер је он од ње све очекивао.</p> <p>Ана је, одиста, душом и телом п |
| ето, остао у њој, иако сте Ви далеко од ње ...{S} У души међутим, ја сам свакога дана с Вама.{S |
| о ружом.</p> <p>То је љубавно чекање из ње уздисало.{S} Али не нестрпљива, задихана чежња.{S} Н |
| догодило, онога дана, између доктора и ње.{S} Напротив, ни споменула није да је уопште <pb n=" |
| н је се међутим није више сећала.{S} Ни ње, ни свих оних других мотива из тога чудног, богатог |
| ражи и воли, ту је, <pb n="112" /> крај ње је, и разуме све што му је говорила . </p> <p>Спусти |
| рета тако тргла, као да се монах Иринеј ње дотакао.{S} Он је то опазио и разумео, и вратио руку |
| а рашчерупана , лежала у снегу, а преко ње се ваљали, сити, угрејани и несташни, два вагабунда |
| /> познаника.{S} И деца се окупила око ње.{S} Мале њихове ручице су јој пружале нафору и цвеће |
| шина, а људи само с поља да обилазе око ње, и да чисте своју душу клечећи, убоги грешници, на н |
| има, хармоничним са појањем које је око ње и њених мисли брујало, и она је пила акорде до краја |
| шушкају нешто између себе.</p> <p>И око ње је нешто шушкало.{S} Стари Јова.{S} Обишао је око Ан |
| о пење.{S} Одиста, ваздух се увијао око ње као неки мирисан вео, а светлост је била савршено не |
| кви, шапат среће, све је то кружило око ње, а време је одмицало као одјек даљне неке музике.</p |
| у.{S} Јер људи су гладни љубави, и само ње су гладни и умиру онда кад љубав није више с њима.{S |
| службом и молитвом, цео простор између ње и монаха Иринеја.{S} Затим, напротив, хтела је да са |
| необичним, као кров неког заклона поврх ње надвијеним рукама, и с погледом бескрајне оданости.< |
| ло кидати и душу испијати тражећи њега, њега, краља младости и лепоте!{S} А њој ће све то бити |
| натраг у неодређено и нестворено стање, њега је дохватило нешто што га је укочило.{S} Хтео је п |
| ој!{S} И ја ћу га савладати као сламку, њега, који се усудио да савлада пољубац љубави моје, да |
| а.{S} А Исус није мртав, него спава.{S} Њега и цвеће успављује глас младог једног монаха.</p> < |
| ли несрећна бити кад уђем на молитву, а њега на молитви нема? </p> <p>Како је та двоумица ситна |
| је лепшом и бољом чинила, као и његова њега.</p> <p>Али Ана је, поплашена, бежала и од те слик |
| дби за свога мужа.{S} Овако, знајући да њега није волела зато што је другога волела, преокрет у |
| је, гушио ју је, кричао јој је у уши да њега нема, да је место његово на амвону празно, да хор |
| етио колико је везано <pb n="144" /> за њега то младо створење, и одједаред му је дошла идеја д |
| није волела свога мужа кад се удала за њега, а како се сада види да је срећна и задовољна, и д |
| , љубоморно што од Аниних ногу ништа за њега није остало, попело се Јови на леђа.{S} Јова је тр |
| вам кажем, <hi>ја</hi> се плашим, и за њега, и за друге, као што и за вас непрекидно стрепим, |
| човек уопште, кад живот сам не губи за њега драж и лепоту доклегод је жив, а најлепши делови т |
| ре од глади, зато је умро што љубави за њега није било.</p> <p>А сад, кад је ипак дошло до тога |
| да га крије, да га воли, да се боји за њега.{S} Затим су око тога мотива стали да искрсавају и |
| ићеве речи ?{S} Јесте ли осетили што за њега ?{S} Да ли бисте га могли — над Иринејевим очима с |
| , смешили се на њега, молили се Богу за њега, и, не знајући, додавали између себе једно другом |
| кидали погледе са ђакона, смешили се на њега, молили се Богу за њега, и, не знајући, додавали и |
| окружавати га мислима, осмехивати се на њега кад је леђима окренут, и увијати га у снове?{S} Чо |
| ка, непоетична и увек гладна, насрну на њега, и преби му вратић широким, оштрим својим кљуном.{ |
| то чека.{S} Чека је тако као што је она њега чекала тада, у оне мучне тренутке, кад није знала |
| опет ће стојати богата и срећна, и пуна њега, његове лепоте и милоте, његовог поноситог уметнич |
| на — она је немилице и сурово чупала са њега сав сјај и раскош одела, отимала га животу и слави |
| амљеном путу.{S} На амвон се пењао и са њега силазио као да лебди и тле ногама не додирује.{S} |
| иже на површину.{S} Видео је да та душа њега тражи.{S} Тражи га.{S} Али, пролази мимо овог чове |
| хоће да изађе и даље да иде, па и самог њега собом да поведе.{S} Други пут опет, тако је као да |
| обруч, и тако је ниско наднео главу над њега, да се Ана није усуђивала руку к себи повући.</p> |
| сада, када је, као и онда, прошла поред њега, и отишла монаху Иринеју, слузи божјем у златном с |
| И с тога, када је у недељу искрсла пред њега лепа девојка, са раскошно густом косом и у белој х |
| уопште, па и према монаштву, стаде пред њега у свој крвавој величини својој.{S} Кад црни калуђе |
| ма и ласкањем, али Ана је бежала испред њега, јецала и кидала се:</p> <p>— Лагала сам, лагала с |
| очи се упирале у ђакона, јер је она од њега више очекивала него од својих певача.{S} А ђаконов |
| ави погледом љубави.{S} И растала се од њега поносна, као да је нешто драгоцено понела собом ку |
| ко, предао се ономе што је било јаче од њега.{S} Ипак је покушао да колико толико разјасни свој |
| пева место Стојковића, и певао лепше од њега.{S} А госпођица Недићева им свима приређује дивне |
| у је био тако тих, да кандилце не би од њега затрептало .{S} А кроз тишину се чула виолина.</p> |
| погледа и вриска, стала се опраштати од њега милостиво и тужно.</p> <p>Доброта и љубав је клеча |
| n="80" /> ограда иза које се Ана баш од њега скрила.{S} Чипкана завеса такође.{S} Са каприциозн |
| е тапшати. — Отпратите га, останите код њега пет, десет, четрнаест дана.{S} И ја волим тог стар |
| у, волео свога владику.{S} А владика је њега чувао и пазио као мајка.</p> <p>Монашки завет се м |
| ле службе нашли на улици.</p> <p>— Није њега Бог послао теби, него госпођици Недићевој.</p> <p> |
| н је осећао тај пољубац.{S} И био после њега лак, етераст, подигнут, сједињен са мирисом када и |
| брзала корак, да га само поздрави и пре њега уђе.{S} Журба њена је међутим била сасвим непотреб |
| ен, састаје са сводом који ће много пре њега оцветати и пасти.{S} Види се прво презриви отпор и |
| е за драгим својим, и буде несрећна без њега.{S} Најзад је молила од Бога да све те, и трагичне |
| ја нисам, а дани моји ће пролазити без њега, тужни, празни.</p> <p>Ану је одједаред дохватила |
| рижан за дискусију, или је тешка, па из њега говори узнемиреност и нервоза.</p> <p>Кад су стигл |
| о хиљада таквих пољубаца ћу ишчупати из њега, љубављу , заповешћу, игром, варком, силом, лажју, |
| и , ко чаробним осмехом може исисати из њега тежину и хладноћу, један је само на овоме свету.{S |
| бао ући у олтар, узети путир, попити из њега причест, и с причешћу мир живота за којим је тако |
| е читао јектенија, а глас је излазио из њега као никад.{S} То га је гризло.{S} Стишавао је глас |
| S} Али не само усрећава.{S} Нека моћ из њега мене и води, и живот мој испуњава дужностима , бор |
| љаку .{S} Али туга се та разливала кроз њега смело и одважно, као да већ од раније станује у ње |
| азбићу му триумф, и ако треба разбићу и њега!{S} Разбивен и покоран и пузећи ће донети онај <pb |
| } Не треба да улазите.{S} Не треба , ни њега ради, ни себе ради.{S} Сем тога, мајка ваша нешто |
| зно.</p> <p>Може бити да та тајна прати њега само пометњом, а у ствари другу душу тражи ?{S} Да |
| јој тело кидати и душу испијати тражећи њега, њега, краља младости и лепоте!{S} А њој ће све то |
| лтара и душа цркве, а свештеник је крај њега тако човечански нејак, тако грешнички сиромах. </p |
| } Па и после.{S} Људи су пролазили крај њега у овом и оном правцу, а он никако није знао куда т |
| ром на глави.{S} Сви су свештеници крај њега изгледали млади, а ђакони као права деца.</p> <p>А |
| и, али нико још није овако.{S} Нико сем њега.{S} Како је неисцрпно богат и леп живот!</p> <p>Ан |
| ршени осећај .{S} Не пустити да поводом њега склизнемо у ситу једну сласт, у којој се грца од у |
| ивао хоће ли чути Анин глас, хоће ли до њега допрети бар једна од њених речи.{S} Осетио је жељу |
| укао га је затим да седне на столицу до њега, и гледао га добрим погледом старца који се још са |
| по поду, и чекало да деца његова преко њега пређу. </p> <pb n="138" /> </div> <div type="chapt |
| низ степенице полако , замишљен.{S} Око њега се чуо шушањ тешког црног одела.{S} Ана, као хипно |
| тра је татин рођен дан, дан када се око њега неизоставно скупљали гости и пријатељи ...{S} Виде |
| у мене — говорио је људима који се око њега купили као на чудо.</p> <p>А у дневник свој је зап |
| о.{S} Нешто као да непрестано кружи око њега, зове га и буди га.{S} Потпуно расањен, тражио је |
| Пуно, пуно испружених руку је било око њега, много више него половина свих руку које су тога д |
| понаша.{S} Тако необично, да она чисто њега самог не познаје, а камо ли да би могла <pb n="188 |
| чистио једно пилеће крилце, и скидао с њега сваку скрамицу и влаканце, као да га анатомски пре |
| ђеоски занесено загледала се сада она у њега.{S} У његове црне, црним велом уоквирене очи.{S} И |
| невоље неке упире своје безазлене очи у њега, и моли га да је чува и брани.{S} Поколебао се да |
| и су му се обрадовали, и сви су право у њега упрли очи.{S} Мајински такође, али је ипак стигао |
| ао се срећан.{S} Много је лепога ушло у њега тога дана.{S} Јасно му је било да човек, у исти ма |
| а Бога и Цркве, и што Бог и Црква имају њега.</p> <p>Диван је био тај нови ђакон Богородичине Ц |
| памћења. </p> <pb n="122" /> <p>Не, не, његов Бог и његова црква њему још ништа нису пребацили. |
| онах Иринеј.</p> <p>Ето, његово читање, његов рецитатив, његово појање.{S} Високо и чисто музич |
| страха, ни сметњи, ни непријатеља .{S} Његов живог није змија.</p> <p>Уочи дана када ће се пом |
| ! ...{S} Његово певање је моја срећа, а његов глас ја не знам, и немам, и он сам ми га не би мо |
| клонио, али црква као да није марила за његов дубоки поклон толико колико други пут.</p> <p>На |
| старац.{S} Узбуђен сам кад помислим на његов долазак.{S} Он нигде никог нема.{S} Мене је волео |
| је тамо унутри будно око божје, и гњев његов, који ће стићи сваки грех, <pb n="187" /> сваку п |
| аднији на мисли.</p> <p>Међутим, поглед његов је тога дана клизио потпуно неосетљив преко свега |
| бимца.{S} Часом се опет питао: да ли је његов Иринеј збиља фанатичар једног недостижног циља, н |
| , упирали прстом у доктора Стојковића и његов чудотворни баритон .{S} Ту се застајало.{S} Свака |
| у дана он више не постоји, његово име и његов предмет су за нас обичне, безвредне ствари.{S} Па |
| ако га је уздржало.{S} Пређашњи буктави његов занос увукао се некуда дубоко унутра, и од жари и |
| убеђење да <pb n="27" /> ће Господ чути његов глас, проходати по храму, и претворити бачву воде |
| ашковићев долазак из вароши, и извештај његов о стању болести уопште.</p> <p>Те вечери се докто |
| илосрдно гледа старима у очи, и осмејак његов говори : да, ја одлазим од вас, али срећа је уза |
| и за доброту да још једаред пређе с њим његов део. </p> <p>Ишло је лепо, као увек.{S} Ана се см |
| } Тога светлог, белог зимског дана, вео његов је изгледао као нека много тужна црнина на снегу. |
| је та свемогућна жена, која је кроз цео његов живот могла од свега да га одбрани и заштити.{S} |
| пређе док до нас дође.{S} И онда, додир његов с душом нашом је тако туђ и плашљив, и сваки пут |
| атора, у тог краља.{S} У први мах, глас његов је продро у њу као што ватрено зрно продире у тел |
| илазио, и стао је пред Ану.</p> <p>Глас његов, онај велики, силни, Богу окренути , у цркви упоз |
| ка милост целом свету.</p> <p>Да, завет његов, који нам је у данима среће био срећа, који нас ј |
| му се међутим да певачи гледају право у његов џеп, и знају да је џеп потпуно снабдевен свима по |
| и.{S} И то не живот уопште.{S} Него баш његов живот.{S} Живот дечка и младића који оца није поз |
| бити да ипак тражи нешто позитивно .{S} Његова скепса је непријатна и увредљива , да.{S} Али ње |
| p> <p>И ђакон је имао тешких часова.{S} Његова аскетска љубав за идеју лепоте, апстрактна и гор |
| стовића црна табла! — тргла се Ана. — А његова три дивна мушкарца !{S} Боже, који је болестан?{ |
| ка ђаконова се смирено угасила, а глава његова се увила сумрачком, пробило је сунце одједаред, |
| женске.{S} Завидела му је што је црква његова.</p> <p>Тако од прилике, а свакако далеко од ђак |
| га?{S} Чија љубав?{S} Можда моја, можда његова, можда обе. — Та је мисао, више него икоја друга |
| ла.{S} Међутим, Недић је одлазио, а Ана његова је више нешто од суза давала свом оцу који одлаз |
| А сва светлост, сва тајна и сва светиња његова помакла се напред, до амвона, пред којим је стај |
| а на његовом рамену лежи, да очи и уста његова <pb n="133" /> над собом види.{S} Да се склоне с |
| му само још то треба знати, па да срећа његова буде такође, високо горе, прозирни облачак.</p> |
| , прострло се по поду, и чекало да деца његова преко њега пређу. </p> <pb n="138" /> </div> <di |
| p> <p>Да, то је био храм у коме се душа његова одмах настанила.{S} Привлачила га је та црква на |
| увредљива , да.{S} Али његова скепса је његова клетва.{S} Он тражи нешто што ће га ослободити и |
| вано, кроз пун, шарен и цео живот сикне његова анализа.</p> <p>— А цело то његово аналисање, из |
| смирује.{S} И пронашла је да Христос, и његова црква, једино помоћу музике успевају да томе хао |
| > <pb n="122" /> <p>Не, не, његов Бог и његова црква њему још ништа нису пребацили.{S} Бог и цр |
| која ју је лепшом и бољом чинила, као и његова њега.</p> <p>Али Ана је, поплашена, бежала и од |
| гој душу своју.{S} Душу, која је, као и његова, била на вратима смрти и пред лицем Господњим.</ |
| ојом, црном као његова, поноситом као и његова, која ју је лепшом и бољом чинила, као и његова |
| ђакон, и дубоко се поклонио.{S} Недић и његова кћи исто тако.{S} Ана је тај дубоки поклон извод |
| ајински је такође био добар свирач, али његова друга амбиција, амбиција да насљеди Недићеву кан |
| је непријатна и увредљива , да.{S} Али његова скепса је његова клетва.{S} Он тражи нешто што ћ |
| као шушањ јесењег лишћа.{S} Чисто боли његова старост.</p> <p>А никад, ни у једном писму ми ни |
| м, морам се сурвати, јер морам пољубити његова мирна, хладна, света и мекана и топла уста ...{S |
| ом, него над мантијом својом, црном као његова, поноситом као и његова, која ју је лепшом и бољ |
| ато звали, што још више може и зна него његова мајка.{S} А ми стојимо, немоћни и бедни, и плаче |
| њихов, јер је калуђер , јер је дужност његова широка милост целом свету.</p> <p>Да, завет њего |
| и Ана се само смејала и тресла.</p> <p>Његова ћелија се претворила у палату!{S} А моја?{S} Мој |
| е стојати богата и срећна, и пуна њега, његове лепоте и милоте, његовог поноситог уметничког би |
| ознајући га таквог ни из једног случаја његове лекарске праксе.</p> <p>— Ужасно, ужасно !{S} Не |
| дићеву канцеларију, далеко је премашала његове уметничке чежње, и уједно, како се Ани чинило, т |
| Ани чинило, такву је слепоћу ударала на његове очи, да ни после годину дана удварања још није с |
| једино могућно, да ће Ана бити Антигона његове судбине.{S} Пратиће га на сваком кораку, у добру |
| Иринеја , сећала се грациозног клањања његове поносите главе, и његовог савршено лепог витког |
| о, отворила је Ана неочекивано врата од његове спаваће собе:</p> <p>— Слушај, сад ми је одједар |
| ка.{S} Осећала је да је несрећа јача од његове снаге.{S} Осећала је да се у њему кренуло нешто |
| нашла место где су лежале вреле, мекане његове усне.{S} Мисао она је међутим још и друго хтела, |
| а куцну нешто по гркљану.{S} Кроз дивне његове зенице се промоли душа, огрнута у болну једну мо |
| .{S} Кроз лепе, као буктињама осветљене његове очи, које никада ништа нису криле, летеле су, му |
| ј девојци раздражио жену.{S} Од слућене његове врелине је цело Анино пролеће одједаред сазрело |
| о седео и крај болесника и крај утучене његове породице.{S} Крао је време од јела и одмора, и с |
| ла Бошка, удављеног, мртвог.{S} Озбиљне његове очи, сада, у смрти, смејале се.{S} Смејале се се |
| о и уздржљив као какво сироче.{S} Тамне његове очи, два ненађена драга камена која само за Ану |
| >Монах Иринеј је побледео, а у ужаснуте његове очи се попела очајна молба.</p> <p>Владика се и |
| ед.{S} То што се чује, то је песма душе његове онога дана, а не прошлих дана.{S} То су увек нов |
| е, летеле су, муњевито брзо, слике душе његове.{S} Једна поноситија од друге, једна светлија од |
| некако са собом тамо и монахове мисли и његове очи.</p> <p>Ђакон се најзад упитао: чије је то м |
| м.{S} И после тога, Ана је знала, груди његове су биле изнемогле и празне.{S} Улазио је у олтар |
| ју, разговоре своје с Иринејем, милости његове према њој ...{S} А пре, ништа није крила, и осећ |
| појаву новога ђакона, и да способности његове оцени по најбољим њиховим ефектима .{S} То је до |
| ола.{S} Ломио је руке, гушио се.{S} Очи његове, светле и вреле, умрле су.{S} Бедан и немоћан, с |
| трагедија Христовог живота и сав смисао његове узвишене науке.{S} Осетила је да нам се кроз сти |
| горео као на ломачи.{S} Црниле се само његове јако угасите очи.{S} Слика је била неописано леп |
| д раније станује у њему и зна сваки кут његове душе.{S} Таласи те туге се затим и ван ђакона по |
| сено загледала се сада она у њега.{S} У његове црне, црним велом уоквирене очи.{S} И кроз те оч |
| е вратити и главу и руке своје зарити у његове груди.</p> <p>Окренула се, поздравила је монаха |
| та даљина у коју сада непрестано путују његове мисли. </p> <pb n="44" /> <p>Шта је то с њим?{S} |
| патично да му каже, и нечим лепим тежњу његове душе да задовољи.{S} Пашковић је то читао из њен |
| ења.{S} Он је чист као дете.{S} А снови његови су мирни снови о девојци једној која с њим зајед |
| очигледно потпуно искрено, јер би нерви његови, и без непосредног надражаја , почели да реагира |
| штао главу своју ниже.</p> <p>На уснама његовим стварала се, бујала је, једна реч.{S} Бујала, т |
| величанствена, а реч о страху божјем на његовим уснама тако страшна.</p> <p>Исти тај глас! — по |
| шетати по порти.{S} Порта би тада, пред његовим очима, губила ограду, и постајала неки грдан, с |
| ала као ружно, космато страшило, а пред његовим ногама је видела Бошка, удављеног, мртвог.{S} О |
| енце никако да заборавим ...{S} У малим његовим грудима, нежним као у тичета, нешто је мучно др |
| у.{S} За ђаконовим гласом, за отвореним његовим устима, за линијом његовог тела, које, као жица |
| у је одговорила да је веома задовољна с његовим распоредом , а њему су баш годила самачка вежба |
| докле.{S} Њему, у његовом положају и у његовим годинама , пријатна је била неизвесност. </p> < |
| а се боји?{S} Ђаконовог приближења ?{S} Његових речи?{S} Тога што је руку своју положио на њену |
| ништа није одговарао.{S} Али из зеница његових су скочила два зрака, која су, као две снажне р |
| а , да чело и усне своје положи на траг његових стопа, и да завапи Богу све могућном да чудом в |
| помогне, који треба руку да дигне, а из његових прстију свети мир да се излије.</p> <p>Како је |
| одрицала, али је у репродукцији гласа и његових карактеристичних боја умела ићи до таквих финес |
| хнули.{S} Ана је ишла очима за покретом његових руку, и знала да су то те исте руке које она гл |
| ослушкујући задовољно како у дугом реду његових самачких соба одјекује интиман разговор.{S} И з |
| лела тога старца.{S} Из мудрих , благих његових речи се јасно чита да је много бола претрпео.{S |
| нагло је однео маглу испред унутрашњих његових очију.{S} Осетио је да га са сваким тоном испод |
| <p>Ето, његово читање, његов рецитатив, његово појање.{S} Високо и чисто музички, они су можда |
| р после годину дана он више не постоји, његово име и његов предмет су за нас обичне, безвредне |
| храму.{S} Архијереј са митром и штаком, његово облачење, асистенција два ђакона, много свештени |
| ашао пред очи монах Иринеј.</p> <p>Ето, његово читање, његов рецитатив, његово појање.{S} Висок |
| лужи, ведар и у добром расположењу .{S} Његово расположење бивало је чак све боље и све пријатн |
| и колевка и гроб ваздушни талас! ...{S} Његово певање је моја срећа, а његов глас ја не знам, и |
| а долива, јер не чека женика, него чека његово царство и његову славу.</p> <p>У таком очекивању |
| та свога.{S} Са оцем заједно умирало је његово јединче , т. ј. све оно у Ани што је било детиња |
| мерном моћи у грудима — смерно корачање његово за време Великог Входа, то је било корачање краљ |
| ка пјеса, да ће ђакон певати, а пратиће његово певање госпођица Недићева на клавиру, а хоровођа |
| вио да ма ко покуша назидати и створити његово дело.{S} Музичко дело је дакле само за живота ум |
| еба да буде калуђер, одговарало је цело његово биће.{S} Јер само весео и богат и заљубљен човек |
| ла главу с ђаконових руку и видела чело његово, бело као љиљан, она се само благо смешила.</p> |
| икне његова анализа.</p> <p>— А цело то његово аналисање, изгледа, није ништа више и веће од пр |
| јој је у уши да њега нема, да је место његово на амвону празно, да хор запомаже за његовом пес |
| а, и пуна њега, његове лепоте и милоте, његовог поноситог уметничког бића.</p> <p>— И <hi>молим |
| и, и оданде ће поново забрујати молитва његовог свежег, младог гласа. </p> <p>Десило се међутим |
| оно што је циљ све борбе и свег поноса његовог.{S} И не боји се такве љубави.{S} Мирна и свесн |
| од љубави моје према цркви, и од завета његовог, који је сада и мој.{S} И ја сам, за сав живот |
| је чезнуо.{S} И осећао је како се чаша његовог живота пуни пуни ... </p> <p>А сад је ето канул |
| ање које је прошло?{S} Шта ми остаје од његовог певања , кад затвори уста?{S} Како да обожавам |
| већ, покорно очекивао једну капљицу од његовог блага.{S} Једну капљицу оне чистоте којом он пр |
| ог доживљаја још из првог времена после његовог доласка.{S} Усне јој се развукоше, а руке, у ко |
| , и у дубину своју вуче последње таласе његовог гласа.</p> <p>Као и обично после службе, Ана је |
| и окренуо главу од ђакона.{S} Али лице његовог Иринеја, са знацима неправедног страдања на чел |
| иозног клањања његове поносите главе, и његовог савршено лепог витког тела. </p> <pb n="134" /> |
| ка опет, наслутивши одједаред да у души његовог љубимца има бол, разњежио се сасвим, и, место д |
| за отвореним његовим устима, за линијом његовог тела, које, као жица, затегнуто и пуно музике, |
| д тим сузама које су прво љубавно благо његовог живота.{S} Њему се чинило да цело небо плаче с |
| ла је Богу што није ту.{S} Зараза ће до његовог доласка можда опасти.{S} Иначе, треба му јавити |
| ад би се само за час кроз једнолики мир његовог живота могао пронети бат срца или шапат усана!< |
| ето кануло нешто мутно у кристалну чашу његовог живота.{S} Улица га дражи отворено поље га онев |
| у.{S} Монаху Иринеју, његовом наручју и његовој утеси је вукла Ану цела свест и цела несвест ње |
| ином ће можда бити мраз и иње, а у соби његовој нека буде срдачно и топло као и пре.{S} Кад смо |
| p>Извирило је малко и сунце.{S} У траци његовој , тамо с десне стране солеје, спазила је Ана, с |
| д сазнањем о човечјој немоћи.{S} У руци његовој је јако задрхтала шољица с кавом.</p> <p>— Да л |
| у заједницу с оцем, и да зна да је души његовој лако и добро; а монах Иринеј је записивао у дне |
| осећа немир.{S} Уосталом, то што у души његовој живи, није увек ни немир.{S} Има две природе.{S |
| наке блаженог мира, казује да је њему у његовој црнини тако чисто и добро.{S} Мало <pb n="14" / |
| само на овоме свету.{S} Монаху Иринеју, његовом наручју и његовој утеси је вукла Ану цела свест |
| во на амвону празно, да хор запомаже за његовом песмом, да је и лето умрло зато што је он далек |
| не, пусте жеље су обузеле Ану.{S} Да на његовом рамену лежи, да очи и уста његова <pb n="133" / |
| и свети пољубац <pb n="51" /> љубави са његовом самоћом.{S} Јер он је осећао тај пољубац.{S} И |
| је, као божји шатор, стојао разапет над његовом главом.</p> <p>Дошавши кући, дуго је превртао л |
| о би тако Бог зна још докле.{S} Њему, у његовом положају и у његовим годинама , пријатна је бил |
| к се не отпева упокојна песма детињству његовом у крилу цркве.</p> <p>Ани се још више ражалило. |
| дједаред исправио.{S} У изразу и држању његовом огледала се опет само љубав, љубав која осећа у |
| у своју, велику љубав своју према слузи Његовоме.</p> <p>Ана се навикла да у ту руку гледа као |
| е створио земљу?{S} Онда тек, кад је на његову <pb n="123" /> и Анину душу дошао ред да оставе |
| чека женика, него чека његово царство и његову славу.</p> <p>У таком очекивању, Ана је доста ра |
| , кад затвори уста?{S} Како да обожавам његову уметност кад јој је и колевка и гроб ваздушни та |
| би бар мисао једна могла бити гласник у његову душу!{S} Кад би се, ма за један тренутак, та љуб |
| имена.{S} Хтела је да га виче.{S} Душу његову, ако је пошла, с пута да врати.{S} Не, за Бога н |
| човек, одмиче далеко од свакидашњице и њезиних укуса и судбина.{S} Страст за чистом лепотом, д |
| косом и у белој хаљини од самих чипака, њему одједаред дође жао, зашто се то мило, нежно створе |
| тари хоровођа је само жмирнуо очима.{S} Њему се чинило да то на једно излази. </p> <pb n="25" / |
| у прво љубавно благо његовог живота.{S} Њему се чинило да цело небо плаче с Аном, и да је то ср |
| , и седео би тако Бог зна још докле.{S} Њему, у његовом положају и у његовим годинама , пријатн |
| еома задовољна с његовим распоредом , а њему су баш годила самачка вежбања.{S} Кад доврши певањ |
| /> <p>Не, не, његов Бог и његова црква њему још ништа нису пребацили.{S} Бог и црква воле чове |
| у, душе пуне љубави и лепоте ... зар да њему на жао учини, зар да само прође мимо топлоте и сре |
| н тренутак, та љубав, која је он, могла њему и дати!{S} Кад би се само за час кроз једнолики ми |
| држала, испруживши обе своје руке према њему.</p> <p>— Останите ту — шаптала је и оборила главу |
| д сироче, и да га служи.{S} И волела на њему оно место у коси где га свештеник као дете благоси |
| ећ види белога голуба.{S} Опажала се на њему радост што врши посао који воли.{S} Читало му се с |
| он се подавао том утицају, грејао се на њему, и понекад би се радознало осврнуо, тражећи жижу и |
| одаје знаке блаженог мира, казује да је њему у његовој црнини тако чисто и добро.{S} Мало <pb n |
| инеј још није сасвим постао.{S} Како је њему драго било то откриће.{S} Девојка та воли у њему о |
| , суделовала на неки начин у томе да се њему, већ мртвом, поново нађе место у свету.{S} Добар и |
| едни, да се понеки пут <pb n="182" /> и њему ражали ...{S} А ви?{S} Ви сте сви добро?{S} Госпођ |
| ф мора доћи, и предавала се маштањима о њему.{S} Да ће можда неко саградити велелепну цркву са |
| о, осећао је да многи међу њима мисле о њему, и знају да је он пријатељ свију њих.{S} Нешто га |
| {S} Спустила је заклопац клавира , и по њему, као неку полугу, испружила мало мршаву, иначе леп |
| природе.{S} Понекад је мучно, и врти по њему као да хоће да изађе и даље да иде, па и самог њег |
| Ја имам јасан пут пред собом, и идем по њему ведра и храбра.{S} Ти то уосталом мораш и сам виде |
| о, и модре сенке почињу да се шарају по њему. </p> <p>Доктор Пашковић је говорио као да бунца.{ |
| је да је старцу угодно и добро.{S} Да у њему тиња фина она срећица смирених старих људи који се |
| животом и волела га.{S} Осећала је да у њему успева нешто племенито и поносито, што црква и ђак |
| најсвечанији фелон кратак, и изгледа у њему као кад се у малу зевалицу увуче велики неки бумба |
| Али, Бог зна какве мисли је та слика у њему изазвала.</p> <p>Ана је тако заволела тога старца. |
| борац за нешто лепо и високо.{S} Има у њему <pb n="2" /> нечег естетичарског и уметничког, мож |
| идео је и одмерио сва блага којих има у њему.{S} И онда је био још милостивији .{S} И најзад је |
| да види докле је дошао с оним што Ана у њему воли.{S} Није баш био задовољан.</p> <p>Још нисам |
| писмо, само није могла да замисли шта у њему стоји.{S} Негде, у дну срца, она га се мало бојала |
| ледњег мрава.{S} Бог је умножио љубав у њему.{S} Откад Ану воли, он је изгубио последњу мрвицу |
| ут опет, тако је као да су и он и све у њему стигли некуда одакле немају жељу да оду.{S} Па онд |
| дном неком старинском грацијом, да је у њему било пуно уметничке дражи.{S} Монах Иринеј је то о |
| нема разлога да ћути.{S} Ускиптила је у њему та срећа у коју владика сумња, и он је, узбуђен, у |
| да владика погоди и сазна све што је у њему.{S} А у владичином оку је стојала слутња о бури жи |
| и Богу, с гласом својим, и све што је у њему.</p> <p>Тога дана ђакон је никада недостигнутом си |
| одважно, као да већ од раније станује у њему и зна сваки кут његове душе.{S} Таласи те туге се |
| од његове снаге.{S} Осећала је да се у њему кренуло нешто из најдубљих дубина Видела је да му |
| једаред, ђакон се пренуо.{S} Дигао се у њему понос, и сентименталности је нестало.{S} Свеж и за |
| е тако отежао да се људи чисто гушили у њему.{S} Пала је и нека, за то годишње доба сасвим необ |
| о било то откриће.{S} Девојка та воли у њему оно што је циљ све борбе и свег поноса његовог.{S} |
| јно ?{S} Можда и намерно, али тражећи у њему свештеника, калуђера, који треба да јој помогне, к |
| ан лепоте.{S} Песма, којој је почетак у њему а свршетак у мени.{S} У великој као море љубави мо |
| да Бог у човеку све дотле станује док у њему има искрице љубави за псето једно, за слику једну, |
| владике врло весео.{S} Срце је певало у њему.{S} Умало што није и гласно запевао.{S} Можда би и |
| тренутка мора осетити зло чим се зло у њему крене.</p> <p>А он никакво зло у себи не осећа, кл |
| Ану да ли још волите тако као пре, рад њен, крвав одсада, да ли ћете још ценити као и пре ...{ |
| то немоћан и апатичан лежи онај који је њен живот више волео од свога, и што се можда на вечити |
| бог тог што је монах, због тог што није њен. </p> <p>Он није мој — шаптала је Ана, а сузе су те |
| лио на тако апстрактан начин, да му лик њен ни један једини пут није изашао пред очи.{S} Ни тог |
| више је Ану савлађивало убеђење да цео њен живот треба да буде завет.{S} Завет лепоти и уметно |
| Сетио се такође да је више пута осетио њен озбиљни поглед на себи.{S} Сетио се и оног сусрета |
| ан?{S} Можда сва тројица.{S} Можда само њен љубимац, најстарији, Бошко, озбиљан, паметан дечко, |
| чисти девојачки живот њен, сваки покрет њен, музика њена, идеје њене, <pb n="143" /> најзад очи |
| људима.{S} Достојанство неко.{S} Живот њен дакле није више оно што је био.{S} И гори је него ш |
| уша музику и ћути, да то није сав живот њен, цео, са олујем у себи заједно.</p> <p>Сећајући се |
| едићевој .{S} Цео чисти девојачки живот њен, сваки покрет њен, музика њена, идеје њене, <pb n=" |
| а неки начин уђе у мисли њене и у живот њен.</p> <p>Анине дубоке, љубављу испуњене очи, окретал |
| > <p>Ђакон се и даље не јавља.{S} Страх њен је растао.{S} Као поплава јој је обузимао сву свест |
| а да нешто каже.{S} Кад одједаред, отац њен, сасвим изненада, поче да говори о удадби једне даљ |
| шкова ...{S} Боже свемогућни ... а отац њен и мати ... не, они су већ сасвим стари људи ... али |
| то пре скине с врата, она, како је отац њен једи, чим забруји с Богородичине Цркве, одмах броја |
| остала сама у соби, и знала да то отац њен умире.</p> <p>Чучнула је на земљу, и згрчила се у с |
| м музике, и шта ће љубав <pb n="238" /> њена према Иринеју још донети сем трзања, уздисања и жр |
| само поздрави и пре њега уђе.{S} Журба њена је међутим била сасвим непотребна.{S} Пашковић као |
| чки живот њен, сваки покрет њен, музика њена, идеје њене, <pb n="143" /> најзад очи, саме очи њ |
| или јелом, њој је падало на ум да мајка њена покушава сенку да нахрани ...{S} Али како му је ра |
| ше оставити у њеној коси!</p> <p>А рука њена?{S} Ана је одједаред почела трептати врелом неком |
| њене очи, и подмећући руке, да занесена њена глава на њих падне.</p> <p>Пала је.{S} Мека, светл |
| Ану Недићеву силан утицај.{S} Страстна њена наклоност ка музици, ка музичкој помпи, још се уду |
| ронамерност, која зна за борбе и лутања њена, и стаје ближе уз њу зато што и одсудни тренутак д |
| ругој, и на челу се опет исписала стара њена озбиљност.{S} Чак је и ослабила.{S} Само су очи пл |
| на срцу.{S} Болесни људи, јесен, самоћа њена ...</p> <p>Ишла је лагано, застајкујући.{S} Осећал |
| чар монаштва њеног, то је горда чистоћа њена, јединство њено с црквом и олтаром , то је, најзад |
| макнут и светао, и тако свој као и кућа њена.</p> <p>Опет се загледала у своју леву руку.{S} Он |
| вој на мртво плеће Исусово.{S} Најлепша њена љубав је пала на Велики Петак.</p> <p>Кажите ми, о |
| тни свет је нестао из њене свести, душа њена је бацила играчку, и озбиљна, али екстатична и вру |
| шњу, часом унутрашњу празнину .{S} Душа њена се расипала у небројеним покушајима да усамљеност |
| варала очи, и поплашено питала.{S} Душа њена, која је на крилима својим осећала и најблеђу сенк |
| започела и из дана у дан траје.{S} Душа њена је била у рају.</p> <p>Али тело њено се исцрпљивал |
| нино име је хваљено и слављено.{S} Душа њена се испуњавала <pb n="8" /> чистим неким поносом, и |
| п горчине.{S} Одвише чиста и нежна душа њена волела је непрестано само онај свој први занос, и |
| Жеље њене су мале и испуњене.{S} Љубав њена је мир божји.{S} Оно неколико благих речи, један б |
| она могла тако необичну ствар.{S} Љубав њена се родила у цркви и живела само у цркви.{S} Ту љуб |
| S} Да, она је јасно осећала да је љубав њена баш тих дана престала бити цела и неслућена тајна. |
| а, она је имала осећање као да је љубав њена мала једна скупоценост, затворена у кутију, и спуш |
| уку, молећиво и мило, тражећи да јој се њена ствар врати.</p> <p>Несташлук храбри.{S} Место да |
| а Црква.{S} Широм отворена, милостива и њена, како је зове да и бриге своје остави тамо где јој |
| ји се од прилике исто тако понаша као и њена коса.{S} Некако је сувишан у мирној модулацији прв |
| је вукла Ану цела свест и цела несвест њена ... </p> <pb n="151" /> <p>Недић је замолио госте |
| ица Недићева тачно погађала.{S} Младост њена, чиста и равна као труба убељеног платна, а засута |
| тале се све женине моћи.</p> <p>Младост њена је доскора имала само једно годишње доба, пролеће. |
| ига монаха Иринеја више годи него брига њене мајке.{S} Али јој се ђакон ипак чинио тако мило на |
| бично волела ту цркву, и у детаље знала њене нарочитости и лепоте.{S} Са једнога места у женско |
| види да зна <pb n="38" /> много детаља њене појаве, и опазио ]е да је нема. </p> <p>И онда, са |
| н, сваки покрет њен, музика њена, идеје њене, <pb n="143" /> најзад очи, саме очи њене говоре о |
| на јутрење.{S} Ана бризну у плач, руке њене се стегоше као два дављеника.</p> <p>Боже, смилуј |
| >Анино срце је куцало спокојно.{S} Жеље њене су мале и испуњене.{S} Љубав њена је мир божји.{S} |
| ју срећу, је ли вам тешко било у темеље њене бацити пољубац страсти?</p> <p>После подне ћу доћи |
| ела у душу Ане Недићеве.{S} А испружене њене руке је одмах одсекла горда олтарска дисциплина не |
| н, недостижно удаљен од ње и од судбине њене ...</p> <p>Иако се вратио пре рока, иако јој пише, |
| ти и бруји.{S} Једнога дана, из виолине њене је пропевао нов мотив.{S} Ана је задрхтала.{S} Дрх |
| долазе и пролазе.{S} Они су били стање њене душе.{S} Трајна, потешка, али и слатка борба душе |
| {S} Прво је пожелела да фантазија чежње њене претвори у једину велику базилику, са једином служ |
| до усхићења доводила и Ану и све старе њене певаче.{S} Певали су као што цвеће мирише: не знај |
| жју, такође брзо, само у скут љубичасте њене одеће, и изашла збуњена и сагнуте главе.{S} На вра |
| својим, бити борба за чедност и триумфе њене, бити полифонијска једна тајна, бити залога за бес |
| рали су однекуд, из прстију или из душе њене, неки сасвим непознати мотиви.{S} Једне вечери, ка |
| да задовољи.{S} Пашковић је то читао из њене збуњености, и био је тим потпуно задовољан, и труд |
| едаред, цео тај ситни свет је нестао из њене свести, душа њена је бацила играчку, и озбиљна, ал |
| раскриљене, и да се види гњездо љубави њене.</p> <p>Тек пошто се служба свршила, клекнула је, |
| уже у грудима а не на грудима.{S} Груди њене се при тој помисли нагло подигле, и дуг један узда |
| можда жели да на неки начин уђе у мисли њене и у живот њен.</p> <p>Анине дубоке, љубављу испуње |
| онављао је он топло, тражећи у помрчини њене очи, и подмећући руке, да занесена њена глава на њ |
| не, <pb n="143" /> најзад очи, саме очи њене говоре о чедности срца једног коме нигде нема равн |
| Ану талас љубавног сећања и разоружавао њене мисли. — И знам да Богу то није криво.{S} Јер љуба |
| е негде озлеђена, и да ће сад одмах нит њене крви потећи у траву.{S} Ћутала је.{S} Таквим једни |
| ком састанку!{S} На први дубљи поглед у њене очи прочитао је он шта јој у души стоји :{S} Ана Н |
| је и материал сву своју душу полагао у њене руке.{S} Све је одлично напредовало, а деца су до |
| мо, он је и нехотице ту ствар положио у њене руке.</p> <p>Све је у њеним рукама — мислио је усх |
| уком машила тога болног места.{S} Танки њени прсти сасвим су се изгубили у меканој бујној коси, |
| ене, подигла је небу.{S} У сузним очима њеним је засјала светлост победе.</p> <p>— Не куните, И |
| је сажаљење за фине оне плаве жилице на њеним слепим очима ?{S} Где ми је милост за душу њену, |
| ај силни глас харфа једна која само под њеним рукама свира.</p> <p>— Како сте сада дивно певали |
| — Онда сигурно не знаш много о интимним њеним мислима и о начину живота.{S} А мене би тако зани |
| ар положио у њене руке.</p> <p>Све је у њеним рукама — мислио је усхићено , изашавши најзад из |
| с, хоће ли до њега допрети бар једна од њених речи.{S} Осетио је жељу да с њом дуго и много раз |
| хармоничним са појањем које је око ње и њених мисли брујало, и она је пила акорде до краја, пил |
| је једним махом однела сву славу њену и њених певача, у којој су сва уметност и све умење њено |
| о како низ суза промиче с краја на крај њених очију.</p> <p>Слободно и анђеоски занесено заглед |
| м.{S} Да оно што тако мирно лежи покрај њених ногу, слуша музику и ћути, да то није сав живот њ |
| о да се све то десило у присуству свију њених код куће, и да се сви слатко смејали, и докторово |
| ед ње, остварио се један од најтоплијих њених снова: да у цркви служе само они људи који силу у |
| о ју је да прође.{S} Та то је најмилије њено место, и те цркве се ваљда никад нагледати неће.</ |
| погана моја крв по калдрми, и црно семе њено ће разбити коњи копитама! ...{S} А ако она? ...{S} |
| сећање исповест Пашковићева , и држање њено том приликом, сцена и доживљај, чисти и божји као |
| лањала искључиво музици.</p> <p>Свирање њено у клавир било је виртуозно, фино и интелигентно.{S |
| га дана доћи у кућу.</p> <p>Расположење њено је било неодређено и нестално.{S} Часом ју је обуз |
| ча, у којој су сва уметност и све умење њено утонули као што сићушно острвце тоне под великим т |
| рца, она га се мало бојала.{S} Али лице њено се прелило благим, задовољним осмејком, чим је пис |
| ог, то је горда чистоћа њена, јединство њено с црквом и олтаром , то је, најзад, Бог!</p> <p>Ан |
| је тако пријатно освежавао топло и суво њено грло. </p> <pb n="191" /> </div> <div type="chapte |
| ша њена је била у рају.</p> <p>Али тело њено се исцрпљивало.{S} Доста се променила.{S} Руменила |
| зна се хоће ли бити на добро или на зло њено.{S} Понекад опет, Ани је та чежња годила.{S} Јер, |
| златан двор, она сама царева кћи, псето њено на капији кепец у црвеном капутићу са совиним перо |
| затворена у кутију, и спуштена негде у њено срце или душу, с тим, да је Ана мора брижљиво чува |
| е и то тешко и скоро изгубљено дело <hi>њено дело</hi>!{S} Ви, госпођице Ана, ви једина, у реду |
| последњој пребивеној играчци детињства њеног.{S} А с друге стране опет гордо, отпорно огорчење |
| p> <pb n="239" /> <p>То је чар монаштва њеног, то је горда чистоћа њена, јединство њено с цркво |
| е.</p> <p>Светиња храма, управо светиња њеног рођеног живота одрасла и посвећена у том храму, с |
| ука била за Ану исто што и слика живота њеног.{S} Значила је предодређену чистоћу, задатак да д |
| сећање на неку сцену из веселог живота њеног оца, и уз ту реминисценцију се Ана тек заправо об |
| нати са каквим мишљењем је упозорио оца њеног на љубав њену. </p> <p>У цркви, Ану је дочекало н |
| и суза, гледало је у Ану као и око оца њеног.</p> <p>Ана се умирена дигла са молитве.{S} Свет |
| је око божје гледало у њу као и око оца њеног.{S} Невесело умиљато, забринуто .{S} Као да је то |
| није развило тврде пупољке калуђерског њеног пролећа.{S} Али онда је дошло друго.{S} Дошло је |
| отле, док не дође каква порука од малог њеног... љубимца. </p> <pb n="201" /> <p>Стајала је и ч |
| сувишан у мирној модулацији првобитног њеног гласа, али је ипак добро и згодно дошао.{S} Затим |
| слутио, изгледало је Ани.</p> <p>Из тог њеног уверења се дигао кратак, нејасан и прекинут уздах |
| >Ана је осетила да се рука једна дотиче њеног рамена.{S} Брижна нека рука, која је не привија с |
| ог суда <pb n="199" /> свију људи, па и њеног.{S} Срце Анино се испунило немоћним, горким сажаљ |
| лашим се ипак жениног тела, плашим се и њеног духа, плашим се жене, плашим се да је жена зло.{S |
| ије толико вредан колико један тренутак њеног.</p> <p>Ту се Ана скрушавала, ту је опет почела д |
| е дакле сада сва свечаност на рођен дан њеног оца ...{S} Просјак неки, вагабунд какав, гладно п |
| опет мање једноставно пребацивали преко њеног понашања и проблема.{S} Веровали су да Ана, сва и |
| су Анине прсте, спречиле су нову песму њеног узбуђеног срца.</p> <p>Ана Недићева је плакала из |
| е сме.{S} Јер нико не сме сазнати тајну њеног живота, среће и задатка.</p> <p>Промолила се одје |
| е много о Богородичиној Цркви, о лепоти њеној, о службама и о појању у њој.{S} И сневао о њој к |
| цркве!</p> <p>Сирота Ана.{S} На савести њеној је лежао тежак терет.{S} А онај, ко тај терет мож |
| оје усхићење, нешто жалила.{S} По срећи њеној котрљала се кап горчине.{S} Одвише чиста и нежна |
| ни са питањем ни са слутњом.{S} На души њеној, препуној љубави , нигде није било ранице ни крва |
| ајзад дошла до уверења да музика у души њеној живи као врста завета.{S} Да тонови, особито тоно |
| Бога има, и што је тај Бог збиља у души њеној.{S} Уосталом , све потанко испитивање и дубоко ул |
| једва једаред оканули — белог голуба у њеној души.</p> <p>Међутим, тај бели голуб је баш у то |
| е морао све снове своје душе оставити у њеној коси!</p> <p>А рука њена?{S} Ана је одједаред поч |
| зато што је другога волела, преокрет у њеној љубави значи, за мене, појаву ниског реда, без фи |
| Слика се после замутила и нестала, а на њеном месту је засјао спектар, као најлепша дуга.</p> < |
| неса, да је та вештина, мало по мало, и њеном сопственом увету почела годити.{S} Донекле и као |
| ктора Пашковића.{S} Нешто је морао рећи њеном оцу.{S} Отац је гледа дубоким, брижним, тужним по |
| одлучна жеља или воља није у унутрашњем њеном животу сазрела.{S} Никоме се она није поверила ни |
| јој се приближио и кадио пред сагнутом њеном главом.</p> <p>Ђакон, који је из парка пошао кући |
| је љубав материна кад детенце у наручју њеном почиње да дрема.{S} Исти мотив је дошао и трећи п |
| ући се, није могла не чути да и у гласу њеном има сада неки нов тон, који се од прилике исто та |
| ћу ја сам да дозидам цркву над пропашћу њеном ...{S} Јер ћу је волети и тада, јер цео свет воли |
| агње, да савије главу, и буде заклан на њеноме крилу.</p> <p>Ана се међутим вратила из цркве, и |
| и?{S} Тога што је руку своју положио на њену? </p> <pb n="65" /> <p>Она се умиљато загледала у |
| Нежно, лагано, спустио је своју руку на њену.{S} И гледао како низ суза промиче с краја на крај |
| мишљењем је упозорио оца њеног на љубав њену. </p> <p>У цркви, Ану је дочекало нешто ненадано.{ |
| цену, имитујући одлично како чича граби њену руку, стеже је што игда може место оне друге, тегл |
| <p>А он је стојао, и с усхићењем пратио њену фигуру.{S} Чинила му се као пчелица, која, после д |
| ију, а кутија с њоме заједно стављена у њену љубав, велику, самосталну, моћну, коју она уопште |
| у , да то кап по кап пада опет натраг у њену душу.</p> <p>— Волим вас силно и безмерно, а тако |
| {S} Одједаред, Ана је осетила како се у њену руку скрунила читава хрпа малих белих коцкица, тол |
| те само.{S} Не гледа у њу, него право у њену кожну торбу.{S} Тачно зна кључ где су тајни врата. |
| зе.{S} Ветар је дувао, ластар се плео у њену косу.{S} То ју је дражило.{S} Дохватила је нагло г |
| е.{S} Али знам за једну унутрашњу борбу њену, која је тешка и претешка само зато што Бога има, |
| , која је једним махом однела сву славу њену и њених певача, у којој су сва уметност и све умењ |
| да се сасвим уверим у идеалну религију њену.{S} Теби је познат роман и разочарање мога живота. |
| риликом чинио неке алузије на симпатију њену према монаху Иринеју, али да га је она, наравно, и |
| идело да клечи пред Аном и да љуби руку њену, у сребро и драго камење оковану ...</p> <p>Па ипа |
| он је добро!{S} И ето тражи узнемирену њену душу.{S} И говори јој да се ништа није десило, да |
| ептир, удаљавала се без корака.{S} Душу њену је испунила једна она реч, а прсти су лежали непом |
| пим очима ?{S} Где ми је милост за душу њену, која, као и свачија, сваки час може бити убијена |
| еј, загледан у Анине очи, видео је душу њену како се диже на површину.{S} Видео је да та душа њ |
| рапци пси и мачке ишли су у гомилама за њим.{S} А он их је све мазио, и слушао их, и годило му |
| и онда, покајно и скрушено, пење се за њим, и, ја верујем, може се попети до неслућених висова |
| ћа.{S} Постепено, долази сажаљење, и за њим милост .{S} И најзад превлађује чар лепоте, и јако |
| {S} А жао ми га је, баш ме душа боли за њим...{S} Уосталом, можда цела ствар и није тако трагич |
| ило оставити старца који ће туговати за њим, али је отишао са неком чудном надом да ће све добр |
| да буде сам.{S} А Пашковић је гледао за њим и довршивао свој посао.</p> <p>Ништа не мари, мој с |
| она празнина крај стуба иде у стопу за њим.</p> <p>Одлучио је најзад да ће после подне прошета |
| мрачни средњевековни тавничар бдила над њим да се не макне од молитве и олтара, док не умре, ил |
| чије је то место.{S} И одједаред, пред њим је стојала слика једне девојке, симпатично озбиљне |
| виделе ништа.</p> <p>А непосредно пред њим је лежао интересантан костур тичета једног, са конч |
| су мирни снови о девојци једној која с њим заједно цркву служи.{S} Која је такође врста калуђе |
| г осећања, и сталног духовног општења с њим, из те средине која је кобна, која за час један мож |
| Сем тога, мајка ваша нешто разговара с њим.</p> <p>Ана бризну плакати.</p> <p>Доктору такође з |
| ње, и за доброту да још једаред пређе с њим његов део. </p> <p>Ишло је лепо, као увек.{S} Ана с |
| њу у души својој носи у цркву, она је с њим на најсветијем месту храма и у најлепшем тренутку м |
| блиског човека, и осећајући као да се с њим удаљује и један део лепог богослужења у њиховој црк |
| ити да бих требао понудити му да идем с њим.{S} Може бити да ће ме он и звати.{S} Једно знам са |
| исли. </p> <pb n="44" /> <p>Шта је то с њим?{S} Престао је да пише у дневник, и да слаже мудрос |
| ала у Пашковића, не знајући што се то с њим дешава, и не познајући га таквог ни из једног случа |
| беле погаче белу своју душу дроби пред њима!{S} Ја ћу баш кроз љубав према тој девојци доћи до |
| дене руже леже на језеру које се поноси њима.</p> <p>— Јесам ли ја терет у вашем животу ? — шап |
| чудновата жеља.{S} Не да монах Иринеј к њима дође, него да она, за тренутак један, излети одавд |
| ли доста стереотипан увод у песму, и по њима се није могло судити куда ће свирка премодулирати. |
| еј и Ана су и знали и не знали шта се с њима догађа, и примицали своја мекана, врела уста, и ск |
| адни и умиру онда кад љубав није више с њима.{S} И кад неко умре од глади, зато је умро што љуб |
| би сачекао напољу Ану и Иринеја, ишао с њима, разговарајући, до првог или другог угла, и тамо б |
| нство се поносило што глава цркве баш с њима чини тај изузетак.</p> <p>— Каква глава цркве! — с |
| груди, и груди те су дале све што је у њима било грома, песме, љубави и страха божијег.</p> <p |
| ругом милости чине, кад је и љубав међу њима само овејана, бескрајна и сажаљива милост. </p> <p |
| разговарати.{S} Та зар се и љубав међу њима није и родила и развила тако да они никада речи је |
| о њих познавао, осећао је да многи међу њима мисле о њему, и знају да је он пријатељ свију њих. |
| о, да је сладак био, и да гори чежња за њиме. </p> <p>Ана је одједаред осетила врелу, нестрпљив |
| ло очајање.{S} Где је ђакон и шта је са њиме?{S} Изашао није.{S} Кроз олтар не пролази.{S} Позл |
| ала.</p> <p>— Ми се такође сви поносимо њиме — одговорила је храбро, окрећући према владичином |
| а је била већ сасвим празна.</p> <p>— С њиме ће и иначе ова црква много добити.{S} Чуо сам да н |
| рцу милије било да се на само састане с њиме, удешено је тако да се ђакон кроз засебан улаз уве |
| и остали су најзад Ана и ђакон сами.{S} Њих двоје нису показивали никаква интереса ни за један |
| мужа, који је такође тресао главом.{S} Њих двоје изгледали су часом као два стара шћућурена вр |
| стојало је између неба и земље само за њих двоје.{S} Из високе ограде на порти струјао је мана |
| ју некога, а уши чују нешто што само за њих важи.</p> <p>Чује ваљда песму мога срца — смешио се |
| дмећући руке, да занесена њена глава на њих падне.</p> <p>Пала је.{S} Мека, светла Анина коса л |
| е негде отшкринула врата, излазио би на њих пас.</p> <p>Најзад, ђакону је упала у очи једна кућ |
| горе божју помоћ.</p> <p>А високо изнад њих, на амвону, монах Иринеј је био једноставнији у сво |
| жећи се у ужасу за главу, бежала испред њих с места на место, питајући се откуда те идеје, осећ |
| најзад, живот и срце и уклањају испред њих, и човек, такав човек, одмиче далеко од свакидашњиц |
| мером да, заобилазно, наравно, сазна од њих шта је са госпођицом Недићевом.{S} Али кад им је ве |
| има мрљама својим, узмакли су далеко од њих, и у крилу чедне усамљености, једва једном, тога да |
| да се у мени нешто дешава, али нико од њих не схвата извор и значај промене у мени.{S} Да ли в |
| се у пољупцу нашла.</p> <p>Али једно од њих је било мртво тога дана“.</p> <p>Дуго после тога јо |
| ла су гвоздена врата на огради , и кроз њих је прошао доктор Пашковић.{S} А уједно, на истурено |
| кад се одједаред отворила врата, и кроз њих, као и обично, ушао доктор сам. </p> <p>Ана је, све |
| Двери су стајале широм отворене, и кроз њих је колутао плавичасти кад, тежак од величанства олт |
| етити цркву, место да црква лажно свети њих.</p> <p>Ја сам још сасвим млад човек, али ја осећам |
| е врати, и онда да се сруши нешто преко њих свију, и да их затрпа све одједаред, пре него што н |
| ма.{S} И ма да је од тих људи само мало њих познавао, осећао је да многи међу њима мисле о њему |
| је онда ипак стала.{S} Жао јој је дошло њих обоје.{S} Два сирочета на снегу.{S} Можда јаднији о |
| , после свршене службе, стојали су опет њих троје.{S} Људи су гледали ту лепу слику.{S} Сви тро |
| тене своје дебеле плетенице, и зарила у њих уста да се не чује како се немилосрдно смеје.</p> < |
| угим, врелим пољупцем, који се упијао у њих као пчела у круницу цвета.</p> <p>А кад је Ана осло |
| гледали и састали.{S} Стојало је између њих једно узајамно жељно упијање присутности оног друго |
| о њему, и знају да је он пријатељ свију њих.{S} Нешто га је у тој цркви топло миловало и смекша |
| кругла ока, тако безазлена, као да госа њихов не зна ни да чита ни да пише.{S} А прота, угојен, |
| лог, болесног просјака на улици, јер је њихов, јер је калуђер , јер је дужност његова широка ми |
| ји млата рукама пред певачима, и високи њихов прота, коме је и најсвечанији фелон кратак, и изг |
| као на прсте успети над улицом по којој њихов ђакон хода.{S} Ђакон се застидео и мало поруменео |
| Иринеје ...</p> <p>Топла, мекана, жедна њихова уста се нашла. </p> <pb n="256" /> </div> </body |
| мљености, једва једном, тога дана, уста њихова се у пољупцу нашла.</p> <p>Али једно од њих је б |
| ак спрема онај, чије биће је у темељима њихове куће, у свакој ситници њиховог намештаја, у посл |
| им учинио уопште тај састанак далеко од њихове цркве.{S} Ана је, ваљда под том импресијом, села |
| а.{S} И деца се окупила око ње.{S} Мале њихове ручице су јој пружале нафору и цвеће.{S} Са свих |
| сни загрљај тела уз тело, и док се усне њихове приближавале на пољубац, на челима њиховим је ст |
| жа и друга свога, од стуба и имена куће њихове, од старатеља незбринутог детета њиховог„ Као ма |
| И у једном правцу котрља све предмете и њихове крњатке.{S} Прашину диже са земље као чаршав, и |
| неочекивано, као прегршћу, баци сав чар њихове љубави одједаред у душу.{S} И успела је у том са |
| непрекидно заносе неколико црта лица и њихови изрази, мењање боје у лицу, покрети главе и двеј |
| на осећаја, и сви болни и тешки прелази њихови из једног у други.{S} Ана је одједаред почела бр |
| прсти надземаљски, као да се у врховима њиховим још мало задржала душа пре него што коначно изл |
| хове приближавале на пољубац, на челима њиховим је стојала светлост, бела као снег.</p> <p>И це |
| у, не могу замислити да ће можда баш на њиховим светлим крилима једног дана умирати сунце.</p> |
| да способности његове оцени по најбољим њиховим ефектима .{S} То је долазило постепено, у виду |
| х ја са највећом готовошћу све смрти из њихових малих гушица удахнуо у себе, и двадесет пута је |
| о. </p> <p>Опет је дакле музика постала њихово вољење.{S} Опет су живели једно у другом као што |
| као да је читав океан стао између овог, њиховог, и оног другог света.</p> <p>— Још само часак д |
| њихове, од старатеља незбринутог детета њиховог„ Као махнита је прелазила из собе у собу, ширил |
| недеља, и да то опет значи дан срећног њиховог виђења.{S} Можда ће тада моћи и разговарати с А |
| темељима њихове куће, у свакој ситници њиховог намештаја, у последњој пребивеној играчци детињ |
| вољу, чешће да одглуми старог хоровођу њиховог певачког друштва.{S} Малог једног чичицу, помал |
| удаљује и један део лепог богослужења у њиховој цркви.</p> <p>— И мени је тешко.{S} А за појање |
| ном приликом, на ужем музичком поселу у њиховој кући, мољена са свих страна, а врло добро распо |
| а је она покретач и душа лепом појању у њиховој цркви.{S} Сетио се такође да је више пута осети |
| госпођици Недићевој сутра дан ујутро по њиховом виђењу.</p> <p>„Како вам је на души?{S} Питам в |
| уметничком усавршењу црквеног појања у њиховом храму, које ће се сада тек моћи потпуно извести |
| триумфу музике и црквене церемоније и у њиховом скромном храму.{S} Архијереј са митром и штаком |
| , јер се бојала зле вести.{S} Затворену њихову кућу желела је још више да затвори. </p> <pb n=" |
| авала сећању.{S} Као већ неколико пута, њој се и сада чинило да се напила среће за цео живот, и |
| јим о њој расуђивати.{S} Сада, међутим, њој се чинило као да је она , Ана, затворена у малу кут |
| а вечером.{S} И кад су га нудили јелом, њој је падало на ум да мајка њена покушава сенку да нах |
| одећу и уклонио се из светога чина.{S} Њој се чинило да негде, у дну олтара, севају муње, и да |
| азидана у зидове Богородичине Цркве.{S} Њој је то било мило, за њу је тај ограничени простор би |
| а умире, можда је већ мртав, можда му — њој паде на ум страшан приказ доктора Пашковића, и она |
| га, њега, краља младости и лепоте!{S} А њој ће све то бити тако угодно и тако лако.{S} Сву ту г |
| своје с Иринејем, милости његове према њој ...{S} А пре, ништа није крила, и осећала је од тог |
| руком преко чела.{S} Већ неколико дана њој се чини да иза тога чела лежи нека болест.</p> <p>И |
| ерила ни тугом ни радошћу.{S} Нико живи њој није пришао ни са питањем ни са слутњом.{S} На души |
| ободите ме!{S} Доста је! — полетео је к њој с надом на лицу.</p> <p>Али кад је опазио да Ана не |
| и да ће стога и он што ређе долазити к њој на вежбање .{S} Има код куће хармониум, па ће вежба |
| ју је, заносио ју је, звао је, летео к њој, стезао је нечим што зазиђује, љубио јој руке, косу |
| о што сам сада написао.{S} У часу кад о њој мислим.{S} Осећам да је неправедно .{S} Јер она је |
| тити, живцима осећати, разумом својим о њој расуђивати.{S} Сада, међутим, њој се чинило као да |
| лужбама и о појању у њој.{S} И сневао о њој као о неком запечаћеном <pb n="50" /> ћивоту, чију |
| S} Искрено записано је било и све оно о њој што је после дошло.{S} Ђакону се чинило и природно, |
| у слику.{S} Али анђео као да се помакао њој у сусрет.{S} На липу наслоњен, са обема рукама на ј |
| ио је сада ту, сасвим близу.{S} Говорио њој.{S} И говорио речи саучешћа, радости и доброте, под |
| {S} Бог је ову недељу просуо канда само њој у крило.{S} Чинило јој се, како је лагано корачала, |
| .{S} Али кад се толики погледи осуше по њој, она се крену из непомичног свог положаја, учини не |
| да одговори.{S} Али се иначе видело по њој да схвата мучно стање сиротог доктора, да жели нешт |
| од тога да буде празна.{S} Напротив, у њој је сад хујао онај јучерашњи олуј.{S} Од првог крока |
| орбу, за коју доктор Пашковић каже да у њој лежи враг.{S} Али врага не видиш.</p> <p>— Бога ми, |
| душа је увек мутна — каже он. — Никад у њој нема одређеног стања.{S} Жена нити уме бити срећна, |
| е пробудила жена.{S} Загосподарило је у њој срце женино, које не зна борбу и триумфе губитака, |
| погледе не само у цркву, и оно што се у њој дешава, него кроз цркву и некуда даље, у нека давно |
| ла моја црква без вас.{S} А имала сам у њој срећних, узвишено срећних тренутака и пре вас.{S} С |
| примерним похађањем цркве и понашањем у њој показује живу љубав према једном вишем животу у чов |
| ва толико омилела, да сам, ето, остао у њој, иако сте Ви далеко од ње ...{S} У души међутим, ја |
| ебично крила оно што је највеће благо у њој.{S} А од онога часа, та се рука хришћански дарежљив |
| о лепоти њеној, о службама и о појању у њој.{S} И сневао о њој као о неком запечаћеном <pb n="5 |
| {S} Шта ће тамо ? </p> <pb n="33" /> <p>Њој дође на ум да је тај човек исто што и зрнце тамњана |
| вама и тада дете, и терао шалу?</p> <p>Њој је јасно било да је својим ћутањем и размишљањем од |
| и лелек несрећног Ристовића пузио је за њом и вио јој се око ногу.</p> <p>Одгоре, с противног к |
| .{S} А ђакон се чисто нервозно дигао за њом, и задржао је на пола пута.</p> <p>— Ја вас још ник |
| утећи ваљда да ће монах Иринеј одмах за њом изаћи, није одахнула, него се устрептало почела осв |
| уђен, узео старчеву руку, и клео се над њом, свечано и радосно, да је срећан и пресрећан у чист |
| ито тонови црквене песме, испредају над њом неку врсту калуђерског вела.{S} И понекад је чисто |
| о је гледала у овог ђакона који је пред њом.{S} Гле, онај кога она тражи и воли, ту је, <pb n=" |
| ила се од ефекта.{S} Јасно је било пред њом да за имитовање треба индискретности.{S} Треба болн |
| а од њених речи.{S} Осетио је жељу да с њом дуго и много разговара .{S} Да јој, без једне једин |
| у одушевљењу.</p> <p>— Познајеш ли се с њом одавно?</p> <p>— Не тако одавно.</p> <p>— Онда сигу |
| још досада никада нарочито разговарао с њом о Богу, о вери, души жениној, или о осећајном живот |
| а да буде слободна кад Ана Недићева има њоме да прође.</p> <p>Ана, се застидела.{S} Срце јој је |
| а натопи марамицу светом водом и покапа њоме чело и груди.</p> <p>Не би стигла.</p> <p>Светла с |
| на, затворена у малу кутију, а кутија с њоме заједно стављена у њену љубав, велику, самосталну, |
| жељу госпођице Недићеве, да и он буде с њоме у вечности.</p> <p>— А шта је то што сте ми хтели |
| што из чега би могао закључити шта је с њоме.{S} Али онда се сетио да не зна где станује.{S} И |
| ?{S} Зашто се тако журио да проговори с њоме, зашто се тако журио ка подневу љубави своје, зашт |
| Да, као шум мора око неке морске биљке, њу непрекидно заносе неколико црта лица и њихови изрази |
| да унесем .{S} У снагу живота свога.{S} Њу бих хтео као прави калуђер да волим.{S} Да је то мог |
| је то ударац, срџба, пакост, освета.{S} Њу боли, али она бол трпи исто тако као и оно што јој г |
| има у човеку.{S} И који је прави?{S} А њу бих хтео у најбољи свој живот да унесем .{S} У снагу |
| вати тај дар небесни, како ћу пазити да њу ничим не разочарам!</p> <p>Монах Иринеј је затим ста |
| само жена може помоћи човеку да се, за њу, успне тамо, куда <pb n="249" /> се за себе никада у |
| ичине Цркве.{S} Њој је то било мило, за њу је тај ограничени простор био размакнут и светао, и |
| з <pb n="86" /> цркву заволела.{S} И ја њу, дакле, треба да волим и смем волети само црквом у с |
| жртви. </p> <p>И онда су наваљивале на њу мисли: страшне, дрске, зле, крвожедне и бестидне, и |
| на кога ће се ослонити она, да би се на њу могла ослонити стара, жалосна мајка.</p> <p>Иринеј?< |
| а.{S} Обишао је око Ане, наслонио се на њу, и опрезно, лагано јој је легао на ноге.</p> <p>— А |
| ели главу да јој домаши, и смешио се на њу очински милостиво.{S} А монах Иринеј, леп као легенд |
| већа и још страшнија бити.{S} Пашће на њу, не као данас, не као сестра, него као љута гуја, ко |
| остала сама.{S} Многе се очи оборише на њу.{S} Између осталог и јако размакнуте , као грошеви о |
| вања.{S} Музички заноси су наилазили на њу све чешћи и све јачи.{S} Понекад јој се чинило да це |
| т пред престолом Господњим љубоморан на њу. </p> <p>Ана је тешки и напорни свој посао радила ка |
| наићи.</p> <p>Једне вечери искрсе пред њу неочекивано питање: да ли ђакон слути да га она воли |
| > <p>Тек што је то урадила, искочи пред њу друго питање: да ли се монах уопште сме волети?{S} М |
| в од љубави и ничега више.{S} Бог ми је њу послао као највећу милост своју, и као виши захтев ј |
| {S} И пожелела је, одједаред, да и кроз њу прође један такав вихор.{S} Силан и слеп.{S} Да и он |
| а борбе и лутања њена, и стаје ближе уз њу зато што и одсудни тренутак долази ближе ...{S} Да, |
| сак један око срца као да отров улази и њу. </p> <pb n="68" /> <p>Ђакон се и даље не јавља.{S} |
| не.{S} Калуђер у мени и јесте онај који њу тако силно воли.{S} Силно.{S} Баш та љубав ми даје т |
| е још више усрећавао понос.{S} Та ђакон њу у души својој носи у цркву, она је с њим на најсвети |
| инуто .{S} Као да је тога дана Бог хтео њу нешто да моли.{S} Ана се скрушила.{S} Искрено, детињ |
| и.{S} И посматрајте само.{S} Не гледа у њу, него право у њену кожну торбу.{S} Тачно зна кључ гд |
| /> <p>Да ни мисао Иринејева не могне у њу.{S} Почела се плашити и свога интензивног осећања, и |
| начин.{S} Откудгод је ишао, враћао се у њу.{S} Велико му је задовољство чинило доћи пре почетка |
| из касете свеску дневника, и записао у њу песмицу растуженог духа свога: </p> <pb n="180" /> < |
| је и сад.{S} Али је око божје гледало у њу као и око оца њеног.{S} Невесело умиљато, забринуто |
| .{S} У први мах, глас његов је продро у њу као што ватрено зрно продире у тело рањеника.{S} Чин |
| отишло, стојао је монах Иринеј.</p> <p>Њу он то чека.{S} Чека је тако као што је она њега чека |
| о, које је лежало, тужно равнодушно , с њушком на шапама, и са зрачком бесмртног живота у уморн |
| јер живот мој лежи на поносу, а понос! о, понос може заменити сваку срећу ...</p> <p>Стари вла |
| раљевском лету орла, а гукању голубова, о песми славуја. </p> <pb n="109" /> <p>— Коме тада још |
| — На пр. арију из свршетка трећег дана, о клијању траве и зеленила, и затим арију о стварању ти |
| еленила, и затим арију о стварању тица, о краљевском лету орла, а гукању голубова, о песми слав |
| шалити се.</p> <p>Али три дана касније, о празнику, тачно у исти час, т. ј. при читању Еванђеља |
| течином тих дана.{S} О доласку владике, о владици као свештенику и човеку.{S} Ђакон је тако топ |
| об ...{S} Ако до крста дође, остави ме, о Господе, остави ме!{S} Онда, кунем ти се, онда ћу ја |
| >Слушао је много о Богородичиној Цркви, о лепоти њеној, о службама и о појању у њој.{S} И снева |
| пала на Велики Петак.</p> <p>Кажите ми, о кажите ми, ако Бога и милости имате, кажите ми: зар н |
| о Богородичиној Цркви, о лепоти њеној, о службама и о појању у њој.{S} И сневао о њој као о не |
| икада нарочито разговарао с њом о Богу, о вери, души жениној, или о осећајном животу човека уоп |
| {S} Видео сам у души вашој љубав једну, о којој анђели не сневају и о којој песме не певају.{S} |
| е .{S} Распитивање о духовном концерту, о коме она ништа није знала.{S} Одиста, тај глас о духо |
| сушило.</p> <p>— Кажи ми, ако што знаш, о госпођици Недићевој.</p> <p>— Нисам још досада никада |
| коме ни сунце ни киша не требају ...{S} О, онда ћемо се одрећи Бога, и заветоваћемо се, као у п |
| риродно, пошао колотечином тих дана.{S} О доласку владике, о владици као свештенику и човеку.{S |
| ване посљедице може повући за собом.{S} О томе се, досада, сигурно већ уверио Господ Бог, а сад |
| pb n="173" /> <p>А успомена, сећање?{S} О, то је бледо прозиран један лептирак, уморних, смрти |
| } Заслуга твога лепог гласа ? </p> <p>— О не, не будите неправедни, Преосвећени !{S} То је све |
| се укотурана змија крије! ...</p> <p>— О Боже мој!{S} Могу ли, па и смем ли што против љубави |
| Поставља се лекару једно препредено , а о болеснику бајаги сажаљиво питање, а иде се на то да р |
| она уопште не може више да посматра, а о којој све теже и теже суди. </p> <p>Изведавши једнога |
| о је целога дана необично озбиљан.{S} А о Ани је мислио на тако апстрактан начин, да му лик њен |
| х очију и на срце положене руке уверава о нечем госпођицу Ану Недићеву.</p> <p>— Ах, госпођице |
| знемирује. <pb n="64" /> Престала је да о љубави својој задаје себи питања.{S} Престала је канд |
| свога дана, имају и права и потребу да о догађајима поразговарају, и да се узајамно подсете на |
| дном речју, изгледа као Платонова идеја о некадашњем Пашку.</p> <p>— Ако је Преосвећеном Господ |
| е.{S} А на другом се омладина препирала о љубавној срећи.{S} Неко је развијао тему да највећу с |
| Ана се тргла.{S} Неко је ударао ногама о суву земљу.{S} Дечко један.{S} Савио леђа као мачка, |
| умф мора доћи, и предавала се маштањима о њему.{S} Да ће можда неко саградити велелепну цркву с |
| потамнела старинска миниатура, обешена о грану мрачног, немог чемпреса, уског, копљасто тврдог |
| .{S} Није се збунила.{S} Мислила је она о томе већ доста.{S} И врло је добро знала <pb n="11" / |
| материје.{S} И онда је она моја тврдња о одрицању још јаснија.{S} Или се одриче слабост, зато |
| S} А у владичином оку је стојала слутња о бури живота и мека љубав за недужне жртве.{S} Рамена |
| ору Пашковићу.{S} Мислио је да му прича о своме познанству с Аном.{S} Али тамо је доспео у незг |
| ћев долазак из вароши, и извештај његов о стању болести уопште.</p> <p>Те вечери се доктор мало |
| то што сам сада написао.{S} У часу кад о њој мислим.{S} Осећам да је неправедно .{S} Јер она ј |
| иковој слици свети Стеван држи проповед о животу и о умирању.</p> <p>Ана је свирала да занесе ц |
| о записао у свој дневник те прве редове о Ани.{S} Искрено записано је било и све оно о њој што |
| слио — ах, кад бисте само знали како је о вама говорио !{S} Он слути каква вам је душа.{S} А да |
| уса.</p> <p>Ђакон Иринеј, наравно, није о свему томе ништа слутио.{S} Те недеље, као и сваке др |
| вао, осећао је да многи међу њима мисле о њему, и знају да је он пријатељ свију њих.{S} Нешто г |
| ла с лакоћом забаве.{S} Радило се наиме о томе, да при крстовданском водоосвећењу и на Богојављ |
| екало друго изненађење .{S} Распитивање о духовном концерту, о коме она ништа није знала.{S} Од |
| музику и цркву, дакле мир и размишљање о бољем животу, волела и пре мене.{S} Она је и мене у ц |
| ла расправљало се врло занимљиво питање о преобраћању фрушкогорских манастира у болнице.{S} А н |
| 43" /> најзад очи, саме очи њене говоре о чедности срца једног коме нигде нема равног. </p> <p> |
| товао, а људи свеједнако мисле и говоре о свечаности, и још никако нису скинули парадну одећу и |
| и Ану с монахом Иринејем да се договоре о ствари коју ће заједно изводити.</p> <p>Врата из друг |
| Господ Бог, а сад је било на реду да се о том увере и Недићеви са својим гостима .</p> <p>Конце |
| да радозналост што пре сазна ради ли се о догађају који у себи носи тутањ и преврат. </p> <pb n |
| ово неколико речи:</p> <p>— Шта мислите о пореклу мотива који сте чули?{S} Држите ли га за свеж |
| као и сваки други позив.{S} Немој више о удаји да ми говориш.{S} Молим те учини ми то.{S} И см |
| сваки дан да га посети и да му реферише о успеху, и причала му да сопран-солисткиња изводи свој |
| {S} Добио се неки скоро очигледан доказ о сатрептавању бића, која су, с музичког гледишта, харм |
| ној Цркви, о лепоти њеној, о службама и о појању у њој.{S} И сневао о њој као о неком запечаћен |
| е знаш много о интимним њеним мислима и о начину живота.{S} А мене би тако занимало, и таква си |
| убав једну, о којој анђели не сневају и о којој песме не певају.{S} Прву љубав којој сам се див |
| и свети Стеван држи проповед о животу и о умирању.</p> <p>Ана је свирала да занесе цео свет.{S} |
| Желео сам такође много да будем у цркви о којој ми увек толико пишеш.{S} Право да ти кажем, мис |
| дете.{S} А снови његови су мирни снови о девојци једној која с њим заједно цркву служи.{S} Кој |
| с њом о Богу, о вери, души жениној, или о осећајном животу човека уопште.{S} Али знам за једну |
| А мило ми је такође што сте се уверили о разлогу због кога ми је ова црква толико омилела, да |
| су почеле наваљивати живе, богате мисли о уметничком усавршењу црквеног појања у њиховом храму, |
| ледала, што и она воли цркву, што мисли о оном што се у цркви ради и дешава? </p> <p>А откуда о |
| Како је то необична девојка .{S} Говори о уметности као о Богу.{S} Тежак завет се мора понети, |
| ац њен, сасвим изненада, поче да говори о удадби једне даљне рођаке која се венчала пре годину |
| p>Монах Иринеј је затим стао размишљати о себи.{S} Зна ли он довољно сам себе, зна ли шта има у |
| ла у ђакона. </p> <p>— Шта ћете мислити о мени?</p> <p>— Мислим да сте непокорно једно анђелче |
| м смислу, што би желео престати мислити о Ани.{S} Него да мало стиша узбуђење од радости , па д |
| монаштво.“</p> <p>„Заблуда је говорити о монашком миру.{S} Мир није најузвишеније стање душе.{ |
| ого плаче.{S} Јесте ли га чули говорити о оном пациенту у болници кога већ дуже од шест месеца |
| ће и стоји на улици док не дочека вести о несрећним пријатељима својим — ипак, од ње је тако уж |
| полифонијске чари.</p> <p>Размишљајући о суштини музике, Ана је, постепено, доспела у област ч |
| осећају очекивања, слаткој једној слици о триумфу музике и црквене церемоније и у њиховом скром |
| јао у туђим рукама , а дивни онај узвик о вери и страху божјем прошао је без одјека и потреса д |
| , и пусти мајку унутра.</p> <p>— Ја сам о ручку куцала, али ти си морала спавати ...{S} Како ти |
| старчева се тужно слегала пред сазнањем о човечјој немоћи.{S} У руци његовој је јако задрхтала |
| ратити, живцима осећати, разумом својим о њој расуђивати.{S} Сада, међутим, њој се чинило као д |
| е Двери, с путиром у руци, и са узвиком о страху божјем на уснама. </p> <p>После службе, на кап |
| а, а звецнуо је неколико пута и кашиком о шољу.{S} После се угрејао и смирио. </p> <pb n="169" |
| досада никада нарочито разговарао с њом о Богу, о вери, души жениној, или о осећајном животу чо |
| , или се свршавала уздасима над слутњом о јасности . </p> <pb n="148" /> <p>Постоји ли још оно |
| и да сам вам и досадан с тим разговором о своме душевном стању ? — настављао је. — Али, осећам |
| часом, од невидљивог сликара , и обешен о зраку светлости.{S} И епископу се привидео портре жен |
| и зашто све то?</p> <p>Извесно је да он о тој девојци никада није нарочито мислио, и никада је |
| ти у тој црној мантији сав велики закон о коме сам говорила.{S} Монах, од свих људи на свету, и |
| службама и о појању у њој.{S} И сневао о њој као о неком запечаћеном <pb n="50" /> ћивоту, чиј |
| чна девојка .{S} Говори о уметности као о Богу.{S} Тежак завет се мора понети, па да се у лепот |
| и о појању у њој.{S} И сневао о њој као о неком запечаћеном <pb n="50" /> ћивоту, чију легенду |
| службе ђакона више није напуштала мисао о том празном месту.</p> <p>При изласку из цркве спазио |
| он некуда пође.</p> <p>Слушао је много о Богородичиној Цркви, о лепоти њеној, о службама и о п |
| но.</p> <p>— Онда сигурно не знаш много о интимним њеним мислима и о начину живота.{S} А мене б |
| човеку.{S} Ђакон је тако топло говорио о свом старом пријатељу, да се Недићка борила са сузама |
| где високо горе.{S} Говорило се једнако о песми и свирци.{S} Још су дрхтали хоровођини чежњиви |
| е.{S} Он је обично долазио у цркву само о великим празницима, и кад је нарочито појање или свеч |
| е ли се још мога писма?{S} Е дакле, оно о чему сам вам тада писао, потврдило се.{S} Владика жал |
| .{S} Искрено записано је било и све оно о њој што је после дошло.{S} Ђакону се чинило и природн |
| а ништа није знала.{S} Одиста, тај глас о духовном концерту потпуно је сам од себе постао.{S} Н |
| е да воле и да заволе Бога.</p> <p>Глас о том величанственом појању ишао је даље.{S} Велики пра |
| .{S} А дивни мотив, који прати исповест о вери у Сина Божјег, занео ју је, осветио ју је, окади |
| о отима, пенуша, граби, и разбија главу о томе да ли је срећан или несрећан ...{S} Ето, поред с |
| {S} Свирала ми је на хармониуму легенду о Христу.{S} Чудесно .{S} Казала ми је да су дванаест Е |
| итање, него понављају ону баналну фразу о тежини случаја.</p> <p>Сиромах ђакон је ћутао, и ника |
| клијању траве и зеленила, и затим арију о стварању тица, о краљевском лету орла, а гукању голуб |
| та неће чути, ипак се предавала маштању о тој продукцији с таким симпатијама, да се тај захтев |
| И ја сам опозиција према општем мишљењу о доктору Пашковићу.{S} Тај је човек борац за нешто леп |
| итва ђаконова тако величанствена, а реч о страху божјем на његовим уснама тако страшна.</p> <p> |
| дубоко улажење није потребно кад је реч о Ани Недићевој .{S} Цео чисти девојачки живот њен, сва |
| сваки пут све краћи и краћи ...</p> <p>О, како се ја бојим и грозим успомена!{S} Мртвих, покој |
| атегнуте жице, и музика се чује.</p> <p>О, ти мирна и света жено, која у облаку живиш и никога |
| в лист на магли.{S} Шта ће сад бити?{S} Оба крила двери је свештеник сам отворио.{S} Можда ипак |
| Иринеја.{S} Попречном стазом су шетала оба проте и владичин ђакон.{S} А тамо где се две главне |
| и важно, баш кад би значио и обећање, и обавезу и заклетву , и завет?</p> <p>Ани је, чудновато, |
| са неким страним свештеником .{S} Можда обавештење неко, и служећи свештеник само за часак, у ј |
| бело иње, нека свечано тужна маглица је обавијала предмете, снег је пролетао тих и спор, као да |
| што гост изађе.{S} У највећој тишини се обављао посао.{S} Собарица није испустила ниједно ведро |
| } Пребија младе воћке, изваљује дрвета, обара фењере и клупе.{S} Камичцима калдрме разбија окна |
| м, Голготом и Кавказом мучи и кињи дух, обара га и на ново одлетање га дражи, пепељушким подвиз |
| га је позвала, <pb n="226" /> и дала му обарених јаја, колача и новаца.{S} Дечко је искао и руж |
| ене шумске земље, коју је сада први пут обасјала пуна топлота, и у којој је све семе почело одј |
| једна и једина, ви сте и мене светлошћу обасјали и лепотом улепшали ...</p> <pb n="197" /> <p> |
| кроз неку мрежицу, удаљеног, необичног, обасјаног оном мирном светлошћу која рушевине улепшава. |
| сунце брзо седа, мора нагло да скраћује обасјану стазицу своје шетње, тако и наш Пашко: некада |
| д угледа торњеве Богородичине Цркве.{S} Обасјати сунцем, са крстовима који су од разбљештених з |
| елена грана девојачког живота одједаред обаспе цветањем ! — развијао је доктор поезију место ст |
| ва зрака, која су, као две снажне руке, обгрлила Ану да је угуше.{S} Ана се дигла од клавира.{S |
| ласе.{S} А подаље од ње ђакона, који је обгрлио колена, скупио се, и дошао тако необично мали.< |
| д створења које је Бог лепотом и чарима обдарио.{S} А госпођа једна, с лорњоном, унела му се у |
| и не куните ...</p> <p>Ана се дигла.{S} Обе своје руке, дрхтаве и измучене, подигла је небу.{S} |
| бав?{S} Можда моја, можда његова, можда обе. — Та је мисао, више него икоја друга, до ужаса дов |
| и је тешко — шаптала је Ана. — Дајте ми обе ваше руке, дајте их да их пољубим, да их имам, да с |
| рипијену Ану са свога тела, и подигавши обе руке к небу шаптао је промењеним , ужаснутим гласом |
| озор.{S} Ана га је задржала, испруживши обе своје руке према њему.</p> <p>— Останите ту — шапта |
| стара икона у сребрном оквиру.</p> <p>С обе стране Недићеве капије дочекао је епископа ред деце |
| дана касније је баш он сам одбио дечку обе испружене руке.{S} Наравно да је са тим рукама отиш |
| о да савлада пољубац љубави моје, да га обезвреди и увреди, и да мене остави, да поред мене про |
| о њој у сусрет.{S} На липу наслоњен, са обема рукама на једној ниској грани, извијена врата као |
| више, ја морам зло чинити и живот свој обесветити, ја морам срљати за жеђу својом, морам унеср |
| главу — да није што згрешио?{S} Осетио обесвећење у себи, и сам <pb n="69" /> скинуо олтарску |
| Стиже.{S} Шум, бук и писка олуја, пуног обесне снаге и пустошења... </p> <pb n="166" /> <p>Силн |
| е од нечега што не зна шта је, а младић обећава нешто што не зна шта је.{S} А између узрока, ко |
| .</p> <p>— Не, не говорите ништа!{S} Не обећавајте ништа, не жртвујте ништа!{S} Ја морам ићи, м |
| да нећеш?{S} Дај ми руку.{S} Обећај.{S} Обећај још једанпут.{S} Молим те као Бог што се моли.</ |
| ету? је ли да нећеш?{S} Дај ми руку.{S} Обећај.{S} Обећај још једанпут.{S} Молим те као Бог што |
| {S} Напишите да има, исповедите да има, обећајте да ћете доказати да има, дођите да се уверим д |
| ло озбиљно и важно, баш кад би значио и обећање, и обавезу и заклетву , и завет?</p> <p>Ани је, |
| Велика му је била радост што је владици обећао да ће доћи.{S} Наравно, прво се мора и с Аном ра |
| мном монаху оно што је монах самом Богу обећао: чедан, идеалан живот, са једном великом љубављу |
| е врло мучно дотакло.{S} Да му је тешко обећати, али тешко и одрећи.{S} Као никада, старац је о |
| ликан, часом, од невидљивог сликара , и обешен о зраку светлости.{S} И епископу се привидео пор |
| {S} Мала потамнела старинска миниатура, обешена о грану мрачног, немог чемпреса, уског, копљаст |
| ead>XXII.</head> <p>Црна табла је дакле обешена још на једну кућу више.{S} За трен ока, Недићев |
| S} Хипокризија, страшна, увек иста, без обзира на важност или трагичност тренутка.{S} Поставља |
| да је имала задатак да на крилима ветра обиђе читав један крај, да што брже изврши последњу бер |
| пенице.{S} Али јој је пало на ум да још обиђе цркву.{S} Можда су отворена и врата са противне с |
| празно и тишина, а људи само с поља да обилазе око ње, и да чисте своју душу клечећи, убоги гр |
| .{S} Врата су с друге стране, морала би обилазити.{S} При савијутку стазе, баш при округлини ол |
| , чинило јој се, рађају се и губе се на обиму неког јако пространог круга.{S} А у средишту тога |
| сте ли одмах опазили да мој Иринеј није обичан човек? — питао је владика с поносом .</p> <p>Ана |
| степено почели опажати да се ту не води обичан разговор.{S} Задржавали су корак, и пажљиво одме |
| е тако, Ана!{S} Све оне фазе, кроз које обичне љубави цветају и зру, све те фазе су на нашој љу |
| и, његово име и његов предмет су за нас обичне, безвредне ствари.{S} Па какав је онда човек уоп |
| дуготрајне жртве и савлађивања постају обичне појаве, бришу се из реда високих тековина људски |
| {S} Т. ј., други људи су то можда звали обичним, а за Ану је то било, као увек, пуно разних отк |
| го родитеље своје.</p> <p>Али дете тада обично немилосрдно гледа старима у очи, и осмејак његов |
| ан солисткиња ваша? — довршавала је Ана обично сцену, имитујући одлично како чича граби њену ру |
| ла, сем понекад на вечерње, а и онда је обично, прошавши кроз живе улице, сревши пријатеље свог |
| ктор Пашковић.{S} Зачудила се.{S} Он је обично долазио у цркву само о великим празницима, и кад |
| Веровали су да Ана, сва и у свему, није обично створење. </p> <p>Мало укошене, не сасвим искрен |
| ага ниједном од израза с којима девојке обично дочекују такве разговоре, Недић би осетио неку с |
| даред отворила врата, и кроз њих, као и обично, ушао доктор сам. </p> <p>Ана је, све за један т |
| дне недеље све је текло на служби као и обично.{S} Т. ј., други људи су то можда звали обичним, |
| едње таласе његовог гласа.</p> <p>Као и обично после службе, Ана је заобилазним путем ишла кући |
| д одраслих је морала помагати више него обично, јер је стари хоровођа побољевао и доста неуредн |
| пште ћутљив.{S} Канда и мало блеђи него обично.{S} Некима се чак чинило да је у задње време и о |
| но обично, и остао тако сагнут дуже но обично.{S} Усрдно и дуго се молио Богу, јер је осећао у |
| а отпочне службу, сагнуо главу дубље но обично, и остао тако сагнут дуже но обично.{S} Усрдно и |
| монах Иринеј, леп као легенда, блеђи но обично, отимао је снагом својих очију Ану и од владике |
| ви да корача.</p> <p>Недић је, на начин обичног доколичног разговора, подсећао Ану, како се зна |
| ње је нешто шушкало.{S} Стари Јова.{S} Обишао је око Ане, наслонио се на њу, и опрезно, лагано |
| је монах Иринеј малопре канда хотимице обишао одговор .</p> <p>— Сећате ли се још мога писма?{ |
| ну на зидовима важна и кобна санитетска објава.{S} У вароши има двадесет случајева оболевања од |
| оном, унела му се у очи, да се, како је објаснила, бар овде поклони светом младићу, пошто у црк |
| ди се разилазили, улице се празниле.{S} Облак један , јесењи и кишан, путовао је некуд ведро пл |
| егале из сиве магле у жутило злог неког облака, и стрмоглављивале се оданде, у клупчадма, опет |
| ка те знам само, чаробна жено, из белог облака, из кога никад не излазиш.{S} И љубим те непозна |
| тао најмилију своју песмицу:</p> <p>„Из облака те знам само, чаробна жено, из белог облака, из |
| кисли и прозебли , Христос се сакрио за облаке, а кроз јектенија ђаконова се чуо тон туге и нем |
| свету хаљину Христову, и зашло опет за облаке.{S} Ана Недићева је осећала само још мирно блаже |
| ину диже са земље као чаршав, и застире облаке.{S} Пребија младе воћке, изваљује дрвета, обара |
| ша веће и беље.{S} Најзад је растерао и облаке.{S} Али онда, поплашен од великог белог сунца, п |
| /p> <p>О, ти мирна и света жено, која у облаку живиш и никога завела ниси, јеси ли кадгод била |
| ни музике, Ана је, постепено, доспела у област чудноватих закључака .</p> <p>Слика има свој ори |
| век, пуно разних откривења из најлепших области уметничке маште. <hi>Достојно</hi> је тога дана |
| би се смркло, час би се разданило .{S} Облаци се нагло гонили око сунца, зеленило је страшљиво |
| руди као велико звоно, од чијег се јека облаци плаше. — Калуђер сам свом душом и љубављу својом |
| ао.{S} Напољу се међутим опет саставили облаци, небо је изгледало досадно сиво, и падала је киш |
| p> <p>Једаред, за време вечерња, кад су облаци застрли небо, у цркви било тамно, златна далмати |
| осреди свега тога, на узвишењу, у белим облацима од хармонија, чипака и перја, уздизала <pb n=" |
| гова буде такође, високо горе, прозирни облачак.</p> <p>— Не боли ме.{S} Престала је главобоља, |
| најзад, тамо високо горе, фини прозирни облачак дима.</p> <p>Ана је погледала Пашковића значајн |
| ву, и литију цвећа.{S} И мали један бео облачак, који је, као божји шатор, стојао разапет над њ |
| аћен силним свештенством, и отпочело је облачење владике.</p> <p>Ана је посматрала церемонију с |
| S} Архијереј са митром и штаком, његово облачење, асистенција два ђакона, много свештеника, два |
| он, стојећи још непрестано у ходнику, и облачећи полако рукавице.</p> <p>Велика му је била радо |
| м од које би после осећала умор.</p> <p>Облачила га је у све костиме и све карактере , мамила г |
| ли звезду је одмах опет затрпала тмаста облачина.{S} Црна, са белим порубом, као строга одежда |
| са столице, нервозно ужурбано се почела облачити за излазак, и најкраћим путем је похитала на с |
| не.{S} Шта ће дакле сада, у овај мртви, облачни јесењи дан, и кад је у цркви једноставније него |
| p> <p>Шта је то?</p> <p>Ђакон се смешио облачно, и стезао је срце, које се више није дало стећи |
| мирише при том, али тако тужно.{S} Ану обли наједанпут нешто врело.{S} Осетила је како неизмер |
| подне тога дана стигла су два лекара из оближње вароши, одмах после подне се пронео глас да је |
| Ани је та чежња годила.{S} Јер, иако не облик, али суштину свога немира је госпођица Недићева т |
| ено и вечно биће, свој остварени једини облик, који је за сваког и за сва времена један те исти |
| моћу музике успевају да томе хаосу даду облик и смирење.{S} И долазила јој је помисао да је Бог |
| и касније мора довести до потпуно истог облика и конца?{S} Можда човек заиста мора живети као и |
| без ослонца, он је, губећи се у једном облику, појавио се у другом.{S} Опет тако, незнано отку |
| иташ?</p> <p>Ђакона је, напротив, свега облила безазлена радост и благодарност.{S} Опрезно је в |
| S} Другим речма, жели смрт, и промену и обнову .{S} Уништење идеала, и почетак друге борбе ...{ |
| } Шта је друго сажаљење него монах који обожава јечање, страдање, испружене руке и невесела чел |
| г певања , кад затвори уста?{S} Како да обожавам његову уметност кад јој је и колевка и гроб ва |
| пела по кристалним степеницама музике и обожавања Господњег.{S} И тај доживљај мора трајати жив |
| ла, али <pb n="113" /> немају слуха.{S} Обоје се постепено јако развеселили .{S} Они мали триле |
| ари Богородичин Храм има срце, да их је обоје примио у то срце, и да је то срце свему криво? .. |
| ће избегавати састанке са Аном, док се обоје не врате у стари свој мир.{S} И чинило му се да < |
| Тада му је она сама додала стварчицу, и обоје су се осмехнули.{S} Ана је ишла очима за покретом |
| p> <p>И Ана је ћутала.</p> <p>Ћутали су обоје као заливени.{S} Недићка је, из друге собе, опази |
| <p>Како је то лепо било - помислили су обоје у исти мах, и даље ћутали. </p> <pb n="108" /> <p |
| нда ипак стала.{S} Жао јој је дошло њих обоје.{S} Два сирочета на снегу.{S} Можда јаднији од он |
| рви степен, ђакон је осетио сен.</p> <p>Обоје су потрчали, и срели се, као некад, на средини ст |
| и да заподену разговор.{S} Чинило им се обојима да су се тек тога тренутка угледали и састали.{ |
| слободно и пријатељски.{S} Али им је то обојима било врло необично.{S} Као што им се врло необи |
| читају љубавно писмо жене ...{S} Да ли обојица грешимо против завета? — Владика је слегао раме |
| b n="25" /> <p>У ствари, имали су право обојица.{S} Ана је баш тих дана довршила, и спремала се |
| ава.{S} У вароши има двадесет случајева оболевања од дифтерије, од којих су већ досада три смрт |
| </p> <p>Једнога дана је хоровођа сасвим оболео.{S} Тражио је петнаест дана одсуства.{S} Сви заи |
| млађе дете.{S} Најмлађи дечко има лакше обољење, а старији, жао ми је госпођице, врло је тешко |
| му.</p> <p>— Останите ту — шаптала је и оборила главу тужно.{S} Била је бела као од камена.</p> |
| ма их који се с колена не дижу, који су оборили главу на дрвену преграду испред себе, који плач |
| монах Иринеј има да одлучи.{S} Неко је оборио вазу.{S} Клавир се покренуо с места.{S} Уопште ј |
| , да се тај захтев никако више није дао оборити.{S} Уосталом, нико од суделовача му се није ни |
| {S} Ана је остала сама.{S} Многе се очи оборише на њу.{S} Између осталог и јако размакнуте , ка |
| финоћу свирке, осетио и смисао мотива и обраде, али скривени, прави извор баш таквог уметничког |
| да прошлост своју не види него чује, и обрадова је мисао да ће можда једног дана бити у стању |
| дмах од свих присутних.{S} Сви су му се обрадовали, и сви су право у њега упрли очи.{S} Мајинск |
| и га отиснуо од себе, би ли му се можда обрадовао?{S} Да ли је он јачи од људи који се нису Бог |
| вене драме.{S} Наравно, тако дочекане и обрађене, те су службе, у Богородичиној Цркви, долазиле |
| ма смрти .. .{S} Магдалена је наслонила образ свој на мртво плеће Исусово.{S} Најлепша њена љуб |
| се променила.{S} Руменила је нестало са образа, а обрве се примакле једна другој, и на челу се |
| оса прелије преко чела и преко половине образа, и лице дође тако мајушно и смешно као да само и |
| откад напољу.{S} Ветар вам је изударао образе.{S} То вас сигурно <pb n="229" /> боли?{S} Боли |
| је Недићка Ану, и љубила је по хладним образима.</p> <p>Ана је бризнула у плач.{S} Недићка так |
| ица Недићева.{S} Млада, здрава, имућна, образована, јединица, уметница — а шта јој видиш од сре |
| и најозбиљнију своју пажњу.{S} Музички образовани сви, одмах су и пронашли у чему лежи реткост |
| } А јак музички талент и велика музичка образованост су заносили и освајали.</p> <p>Ана је необ |
| иве, несите патке не верују да је берба обрана, улазе унутра, и чупају полумртва влаканца без к |
| ци тој, управо забавно замишљеној сцени обратили наједаред целу и најозбиљнију своју пажњу.{S} |
| 49" /> се за себе никада успео не би, и обратно, жена је увек крива кад човек с висине посрне . |
| уз ту реминисценцију се Ана тек заправо обраћала Богу за покој <pb n="225" /> душе очеве.{S} Од |
| скрена потреба култа тих свечаности.{S} Обраћана је пажња склопу и значају богослужења , и пост |
| не само беле косе и браде, него и седих обрва и трепавица, који је крај снажног Недића изгледао |
| ла.{S} Руменила је нестало са образа, а обрве се примакле једна другој, и на челу се опет испис |
| ре.</p> <p>— Ана!</p> <p>Ана је набрала обрве, побледела, и коракнула да настави пут, не осврћу |
| могли — над Иринејевим очима се наднеле обрве у грчевитом луку — да ли сте га ма за часак један |
| суства и појања, важност и упечатљивост обреда , полагање духовничке силе на плећа и силе благо |
| ограничавало се свеједнако на цркву, на обреде, на освећене лепоте, на растављеност душа и тела |
| је застала Ана.{S} Главу није смела да обрне, али је пажљиво ослушкивала и покушавала да се ра |
| олитву. </p> <p>Сви троје се, нехотице, обрнуше Ани.{S} Ана је стојала крај високог фикуса, у ј |
| а знам да је исповест моја чудна, да је обрт у мени силан и невероватан, и да је с тога на сва |
| скромна, непрстенована, у тежак сјајни обруч окована.{S} Рука, у коју су све очи гледале, а ко |
| S} Ђакон је очарано гледао у тај златни обруч, и тако је ниско наднео главу над њега, да се Ана |
| т, и сагибао је лагано главу ка златном обручу.{S} Сагао ју је сасвим, и љубио Анине прсте дуги |
| брже, прикрала се жртви својој до срца, обузела јој и главу, помешала се са сном, тако да се си |
| дићева!</p> <p> Страстне, пусте жеље су обузеле Ану.{S} Да на његовом рамену лежи, да очи и уст |
| ...</p> <p>Ана је заборавила где је.{S} Обузели су је омиљени снови.{S} Да монаха Иринеја прено |
| ош може доћи.{S} И онда ју је, као рој, обузело једно тако сложено сећање и осећање свега што ј |
| з одјека и потреса душа. </p> <p>Ану је обузело очајање.{S} Где је ђакон и шта је са њиме?{S} И |
| После јој се одједаред навлажиле очи, и обузело ју неко меко и дубоко сажаљење.{S} Шта је тај м |
| мајка дете.</p> <p>Али одједаред ју је обузео немир.{S} Дошло јој је да потрчи напред.{S} Да с |
| а сваким тоном испод прстију те девојке обузима нешто што прети да ће га разнети.</p> <p>Ана је |
| ка бескрајна нежност и сажаљивост би га обузимала.{S} Био је срећан, верујући да је то она вели |
| о неодређено и нестално.{S} Часом ју је обузимало тако радосно узбуђење, да није знала шта би с |
| ах њен је растао.{S} Као поплава јој је обузимао сву свест.{S} Један једини мали барјачић се јо |
| а је жеља, ваљда с тога што га је нагло обузимао сан, почела одједаред силно да расте.{S} Мала |
| нила је мајку да попусти и да је пусти, обукла се, узела велики буке зимских ружа, и пошла на г |
| док се спремала за полазак у цркву.{S} Обукла је црно јесење одело, и метнула на главу црни со |
| вечеру у концертном оделу.{S} И Ана је обукла свилену хаљину отворене боје, чак мало и изрезан |
| је пало на ум да то људи сенку хоће да обуку.{S} Бојала се да ће се старац срушити под скупоце |
| на браслета, која је нежну Анину мишицу обухватала као оков.{S} Ђакон је очарано гледао у тај з |
| <pb n="97" /> посао.{S} Тим пре што је обучавање деце Ана искључиво себи задржала.{S} А и код |
| очени, каменито непомични.{S} Две руке, обучене у златне наруквице чистог завета, стегле су Ани |
| прешао погледом по пуној цркви свечано обучених људи, и одједаред, с леве стране крај стуба, у |
| о батина.</p> <p>Владици је добро дошла ова шала.{S} Смејао се целим лицем, само су очи остале |
| ао за онај први глас.{S} Је л' те да је ова љубав зато међу нама да будемо бољи, је л' те?</p> |
| те се уверили о разлогу због кога ми је ова црква толико омилела, да сам, ето, остао у њој, иак |
| ектар, као најлепша дуга.</p> <p>Ану је ова мила, весела игра раздрагала, и на шаљиве мисли нав |
| свим празна.</p> <p>— С њиме ће и иначе ова црква много добити.{S} Чуо сам да необично лепо слу |
| </p> <p>Како би лепо било да сам ја ето ова нашушурена ћубаста кокошка, и врхунац лепоте <pb n= |
| оствари неки идеал ...{S} Уверавам те, овај данашњи дан је можда најлепши дан целог мога живот |
| >— Стварање света још није ни почело, а овај несрећни Мајински ће већ свих седам смртних грехов |
| време и опао.</p> <p>— Променио нам се овај наш Пашко.</p> <p>— Јест, Бога ми, нешто је сав де |
| лучај тежак, онда просто тражите да вам овај категорично одговори хоће ли болесник умрети или ћ |
| та не схватам и не видим, као да је цео овај свет у кожну лопту ушивен ...{S} Најзад, све ће би |
| ота памук са руку свога синчића, и како овај, од досаде, сваки час лабаво упушта кануру.{S} Али |
| т.{S} Иначе не.{S} Шта ће дакле сада, у овај мртви, облачни јесењи дан, и кад је у цркви једнос |
| онах Иринеј је записивао у дневник свој овакве ствари :</p> <p>„Поред заноса и дивљења има у љу |
| мени је тешко.{S} А за појањем, које се овакво нигде поновити неће, чини ми се умрећу.</p> <p>А |
| човек само сада ту, можда у башту ову, овако као сада, никада више неће доћи.{S} Сутра рано ће |
| рао би.{S} То би му сигурно годило .{S} Овако, предао се ономе што је било јаче од њега.{S} Ипа |
| е Јела опирала удадби за свога мужа.{S} Овако, знајући да њега није волела зато што је другога |
| ожда најлепши дан целог мога живота.{S} Овако стар и трошан, осећао сам се лак и бесмртан.{S} Б |
| <p>„А где су ми милост и сажаљење, кад овако пишем ?{S} Где ми је сажаљење за фине оне плаве ж |
| помислили и говорили, али нико још није овако.{S} Нико сем њега.{S} Како је неисцрпно богат и л |
| дићи, дићи га зацело.{S} И то не кажем овако: или ћу га дићи, или ћу пропасти , него кажем да |
| !{S} То је све већ било тако кад сам ја овамо дошао.{S} То је заслуга девојке коју сте и Ви зап |
| у глави.{S} Сви се чуде како је доспео овамо.{S} Можда је због лепог појања у овој цркви сам ж |
| ад је из мојих одговора видео да сам ја овде срећан, онда је ваљда због тога ћутао.{S} И сад он |
| и.</p> <p>— Без које десне руке?{S} Ове овде, или оне у цркви ?</p> <p>Али Ана је видела реп.</ |
| ватри, мораш бити и гладна, а канда је овде и хладно ? — Недићка се сагла, чаракала по пећи и |
| 28" /> ја нисам ни слутити могао да сте овде, зар ја да вас непристојно предусретнем, ја ... </ |
| У онај дан кад служите.{S} Кад смо се и овде виђали.{S} Збиља, колико дуго ћете остати?</p> <p> |
| ан и ја што си на овоме месту.{S} Ви ми овде изгледате као неки изабрани људи, као кутак један |
| се у очи, да се, како је објаснила, бар овде поклони светом младићу, пошто у цркву из принципа |
| о је Усековање.{S} А тога дана хоћу већ овде да служим.{S} Дакле дан раније ћу стићи.{S} Две сл |
| у и одсечемо.{S} Наравно, не мислим ову овде.</p> <p>— Могла бих, што да не.{S} Јер, одсечена м |
| И тако ми је драго што му се све то баш овде пружа, у цркви у којој ја служим.{S} У цркви у кој |
| мисли.</p> <p>— Без које десне руке?{S} Ове овде, или оне у цркви ?</p> <p>Али Ана је видела ре |
| која никад цвета нема.{S} А сада, усред ове несреће, усред највећега јада, када би требао да са |
| А како је прекрасан тај прелаз баш код ове жене, где значи борбу двеју лепота, лепоте нагонске |
| та калуђера.</p> <p>Највећа храброст је ове мисли ђаконове пратила у вече.{S} Кад остане сам са |
| И бићу срећна за све то време.{S} После ове дивне, раскошне службе, данас, можда ће чак и добро |
| монах Иринеј је записао у свој дневник ове редове:</p> <p>„Осам сата.{S} Час, када свака биљка |
| обојни зид између два разна света.{S} С ове стране, жагор и профани тутањ.{S} С оне стране, мир |
| и још само кратко време ми има живота с ове стране пакла, тренутак један, и сасвим је свеједно |
| скоп је ђутао.{S} Два калуђера, један с ове а други с оне стране живота, гледали су замишљено у |
| сти чине, кад је и љубав међу њима само овејана, бескрајна и сажаљива милост. </p> <p>Пашковић |
| Иринеј оставио резиденцију и кариеру , ови други се шалили да ће сад сигурно и владика тражити |
| и завет?</p> <p>Ани је, чудновато, при овим тешким помислима бивало све ведрије на души.{S} Он |
| кви су били, и не знам куда су сада.{S} Ово је сасвим други живот ...{S} Зар није то тако као д |
| .{S} Оно прво сам морао вама рећи.{S} А ово друго?{S} Ја у последње време имам осећање да све о |
| оћи идеја — али која ? — не знам шта је ово самном, тако ништа не схватам и не видим, као да је |
| у овом складу јавио?.. .{S} Или вам је ово питање можда ипак мало тешко, драги докторе ? — сме |
| љеног догађаја.{S} И осетила је како је ово и оно свеједно, т. ј. како је то један исти део душ |
| маће срећице! — уздисала је. — Слушајте ово чудо! — Ана је свирала. — То вам је <hi><foreign xm |
| атак, нејасан и прекинут уздах један, и ово неколико речи:</p> <p>— Шта мислите о пореклу мотив |
| Да се ви одморите.</p> <p>Сад, кад сам ово писмо већ свршио, ја се питам зашто сам га писао.{S |
| исти део душе из кога је ђакон написао ово писмо сада, и метнуо јој у руку онолику нафору тада |
| али својој гордости нож у руке. </p> <p>Ово последње је страшна реч, Ана.{S} Ја је ипак свесно |
| богослужења говори: како се све несреће овог живота свршавају тихом тугом, а та је туга тако ле |
| ражи.{S} Тражи га.{S} Али, пролази мимо овог човека на улици, и иде даље.{S} Иде тамо.{S} Тамо, |
| ратила из цркве, и радосно је гледала у овог ђакона који је пред њом.{S} Гле, онај кога она тра |
| да, и као да је читав океан стао између овог, њиховог, и оног другог света.</p> <p>— Још само ч |
| испраћао: </p> <p>— Кад свршите анализу овог данашњег материала, не заборавите двапута умити ру |
| даљни рођак.</p> <p>— Јеси чуо, Пашко, овога ми је ђакона сам Бог послао! — ословио је прота д |
| ти истраживач скривености и тајни, није овога пута слутио, изгледало је Ани.</p> <p>Из тог њено |
| просуле се и отишле све највеће милости овога света !{S} Где су Христове милости?{S} Где Антиго |
| а је осећала највећу, најчистију милост овога света.{S} А рука ђаконова је осећала како срце Ан |
| а челу, лежи ту негде, сасвим близу, на овој земљи љубави и лепоте, међу онима које ништа не бо |
| жене над најлепшим божјим створењем на овој земљи.{S} Ја мислим да је то оно што волим ...{S} |
| да признам, не могу да волим мисао да у овој цркви служите као свештеник.{S} Има нешто, нешто ш |
| канда једина интересантна композиција у овој вароши, коју он још није разложио. </p> <pb n="1" |
| овамо.{S} Можда је због лепог појања у овој цркви сам желео да се премести.</p> <p>Госпођица Н |
| с запитати, да ли је најстарији дечак у овој кући болестан?{S} То је мој мали пријатељ, и мој љ |
| недеље, вероватно, служиће задњи пут у овој цркви, а ускоро затим ће бити рукоположен за свешт |
| срећника, коме си сва радост и утеха на овом и на оном свету? је ли да нећеш?{S} Дај ми руку.{S |
| после.{S} Људи су пролазили крај њега у овом и оном правцу, а он никако није знао куда треба да |
| еколико живота прошао пре него што се у овом складу јавио?.. .{S} Или вам је ово питање можда и |
| азговор који теби треба.{S} Тебе, бар у овом тренутку, не занима ствар уопште, него само један |
| руке се истежу, трепте, бледе и умиру у овом животу пре него што се у један сплет уврте са жицо |
| је!{S} И како сам срећан и ја што си на овоме месту.{S} Ви ми овде изгледате као неки изабрани |
| ега тежину и хладноћу, један је само на овоме свету.{S} Монаху Иринеју, његовом наручју и његов |
| и какву никада није доживела.{S} Бог је ову недељу просуо канда само њој у крило.{S} Чинило јој |
| руку и одсечемо.{S} Наравно, не мислим ову овде.</p> <p>— Могла бих, што да не.{S} Јер, одсече |
| е тај човек само сада ту, можда у башту ову, овако као сада, никада више неће доћи.{S} Сутра ра |
| ра много симпатија. </p> <p>— Хоћете ли овуда ?{S} Можемо заједно — казала му је врло љубазним |
| ку, Ана му се учинила као <pb n="90" /> овчица једна, која из невоље неке упире своје безазлене |
| г прозора над <pb n="31" /> олтаром.{S} Огањ, диван и страшан, као буктање рубина, пао је ђакон |
| јако мирисале.{S} Богородичина Црква се огледала у светлој души Аниној.{S} Небо и срце Анино гл |
| исправио.{S} У изразу и држању његовом огледала се опет само љубав, љубав која осећа у себи мо |
| са столице на столицу, Ана је дошла до огледала , и погледала себи у очи.{S} Поцрвенела је као |
| т врло угаситим , али који се сијао као огледало.{S} Хармониум, клавир, пулт за ноте, на засебн |
| ива, задихана чежња.{S} Не буктиња која огњем прети.{S} Него мала она библијска лампа у коју де |
| зграда.{S} Један уоквирени простор без огњишта и душе.{S} Стари владика то није могао да увиди |
| зграда, ружичаста и црна у исти мах од оголелих цигаља , зарђаног гвожђа, старог камена, кише |
| осити живот требао да престане бити.{S} Огорчење болесниково због немоћи људске, због немоћи пр |
| S} А с друге стране опет гордо, отпорно огорчење створења, које је увек имало удобан, леп, и ви |
| да му се по души разлива горчина, скоро огорчење.{S} Први пут, и једва једном је и он доживео л |
| стакло одједаред учинили <pb n="80" /> ограда иза које се Ана баш од њега скрила.{S} Чипкана з |
| младом калуђеру чинио као нека провидна ограда кроз коју се гледа у даљне просторе.{S} Али не у |
| и земље само за њих двоје.{S} Из високе ограде на порти струјао је манастирски мир.{S} Срце Бог |
| баште.{S} Застао је мало крај гвоздене ограде.{S} Ружичасте оствице неког необичног џбуна су ј |
| ргао.{S} Шкљоцнула су гвоздена врата на огради , и кроз њих је прошао доктор Пашковић.{S} А ује |
| рта би тада, пред његовим очима, губила ограду, и постајала неки грдан, светао простор, општа н |
| на девојачкој руци, која је висила низ ограду веранде.{S} Чуо се весео смеј.</p> <p>После неко |
| ветиње и духовна снага, која кроз танку ограду пред собом гледа комешај живота, љупко се смеши, |
| ркву, Ана се загледала у лаку, провидну ограду порте, која је уједно и дебели непробојни зид из |
| прошета.{S} Уочио је из далека гвоздену ограду, али се решио да неће поред ње проћи.{S} Видео ј |
| е појести.</p> <p>Мало даље је травник, ограђен, за младе пилиће.{S} Сад пилића нема, а и траве |
| {S} Све сањање и све испуњење тих снова ограничавало се свеједнако на цркву, на обреде, на осве |
| е.{S} Њој је то било мило, за њу је тај ограничени простор био размакнут и светао, и тако свој |
| ан, паметан дечко, који са својом белом огрлицом на црној сомоцкој блузи већ сада изгледа као у |
| н чкаљ, модро црвен у лицу, са пернатом огрлицом око врата, и пун наоштрених боца.{S} Затим, кр |
| реба сад да пусти дугу косу и браду, да огрне широку одежду, да за увек скине онај као анђеоско |
| оз дивне његове зенице се промоли душа, огрнута у болну једну молбу.</p> <p>— Не, нисам само те |
| ед сложити и увежбати, био је, наравно, огроман <pb n="97" /> посао.{S} Тим пре што је обучавањ |
| pb n="83" /> круто и важно, израстао је огроман чкаљ, модро црвен у лицу, са пернатом огрлицом |
| с противне стране су била затворена.{S} Огромна, тешка брава и тешка гвоздена полуга затварала |
| Ана се пела на узвишење.{S} Да са целим огромним хором отпева ону завршну пјесу.{S} Песма та, н |
| коро брутално, црвенио ситан род једног огромног, кривог јабуковог дрвета.{S} Ани се јако допал |
| дубоком и кобном оном самоћом у коју се огрћу куће пред тешке породичне катастрофе.</p> <p>Једи |
| и пред растанком од мужа и друга свога, од стуба и имена куће њихове, од старатеља незбринутог |
| убав .{S} Од почетка до првог растанка, од првог погледа до последње скривене мисли.{S} И <pb n |
| } Хаљину није променила, али се завила, од рамена до испод колена, у црни свилени шал са врло д |
| а да интервал прође, и да потече песма, од слога до слога као ред капљица, тешких од крајње сла |
| таласа, снажна, рајска, небу намењена, од Бога слушана.{S} Танка, воштана она рука као да сва |
| институтка .</p> <p>Недићка је, сирота, од чуда, најзад почела да се смеје.</p> <p>— Мени се не |
| а седом ћубом на глави, доћиће понекад, од тихог, сутонског запада, да пролепрша мало кроз ваше |
| ји сасвим.{S} Сав од уздаха и од молбе, од меких таласа који врхове живаца запљускују.</p> <p>А |
| га свога, од стуба и имена куће њихове, од старатеља незбринутог детета њиховог„ Као махнита је |
| десет случајева оболевања од дифтерије, од којих су већ досада три смртна.</p> <p>У подне тога |
| амном литургију служе.{S} Хвала и теби, од свега срца, на дивној тој свечаности .{S} А госпођиц |
| } А ђакон је посматрао како су крстови, од сунчаног рефлекса, сасвим ружичасти, како је од исто |
| ића.{S} То је давало повода те су људи, од времена на време, упадали у стару своју радозналост: |
| мук са руку свога синчића, и како овај, од досаде, сваки час лабаво упушта кануру.{S} Али ју је |
| о несрећним пријатељима својим — ипак, од ње је тако ужасно, ужасно далеко ...{S} И то не због |
| олно, и упро сам прстом у себе, да сам, од нас двоје, ја већи и баналнији кривац...{S} Али зати |
| S} Ћутала је.{S} Таквим једним ћутањем, од кога је и Недић занемио.</p> <p>Био је то ипак јасан |
| иди портре једне жене, насликан, часом, од невидљивог сликара , и обешен о зраку светлости.{S} |
| ће све то време бити један златан сан, од кога човеку никад није доста.{S} А с друге стране оп |
| У коси је осећала нешто пријатно топло, од чега су јој се очи склапале, и испод затворених капа |
| ед из ђаконових груди као велико звоно, од чијег се јека облаци плаше. — Калуђер сам свом душом |
| .{S} И гори је него што је био.{S} Јер, од сакривања до лагања је један корак, и, најзад, ћутањ |
| но разабрала глас, и то онај исти глас, од кога је молитва ђаконова тако величанствена, а реч о |
| упушта кануру.{S} Али ју је наједанпут, од вртења конца, заболела глава, и она је затворила очи |
| ки закон о коме сам говорила.{S} Монах, од свих људи на свету, има најлепшу борбу.{S} И ако је |
| трах од Бога.{S} Страх од мисли својих, од жеља својих: да куша, да у грех одведе слугу тога Бо |
| отанко је шаптала Богу своју љубав .{S} Од почетка до првог растанка, од првог погледа до после |
| осетила страх од тога што је рекла.{S} Од тога што је тврдила, одлучила и пресекла.{S} А у ист |
| И није довољно смрти што децу гута.{S} Од синоћ имамо већ трећи случај одраслих.{S} Једна дево |
| ој је сад хујао онај јучерашњи олуј.{S} Од првог крока Аниног у цркву бацио јој се око врата, с |
| не мислим то.{S} Изгорети је добро.{S} Од зеленог дрвета остане, најзад, тамо високо горе, фин |
| и јео.{S} Однекуд се показало псето.{S} Од зиме ваљда, летело је преко гробова као стрела.{S} Д |
| , и с вашом дозволом, кући на одмор.{S} Од четири у јутро сам на ногама. </p> <p>Ана је, пре но |
| ђакону на груди и запалио му одежду.{S} Од појаса на више он је горео као на ломачи.{S} Црниле |
| е у смиреној девојци раздражио жену.{S} Од слућене његове врелине је цело Анино пролеће одједар |
| сад могла ући? </p> <pb n="207" /> <p>— Од једно четврт сата му је лакше, али немојте улазити.{ |
| свирала само ексквизитну вишу музику, а од вокалне музике највише волела црквену. </p> <p>После |
| у Ану блаженством највеће милоште.{S} А од милоште ју је још више усрећавао понос.{S} Та ђакон |
| ла оно што је највеће благо у њој.{S} А од онога часа, та се рука хришћански дарежљиво отворила |
| у даске и дробе камење .{S} Стоји црква од живе мрежице биља са два висока љиљана као два витка |
| сагорева зато да душу калуђерову сачува од неосетљивости и сувоће.</p> <p>Али ако Бог то баш и |
| ити , није Недић на ручак позвао никога од гостију.{S} Знало се само да ће око четири сата, по |
| је одједаред дохватила страстна жеља да од ђакона тражи залогу среће коју одузима од ње.{S} Па |
| е ?</p> <p>— Дабогме! — дошло је Ани да од радости рукама почне тапшати. — Отпратите га, остани |
| било да се стара, болешљива жена никада од ње опоравити неће.{S} Код Ане је такође недељама дуг |
| би свака, и најпростија реч, била слађа од меда, али су осећали да је и жеђ за речју слатка, и |
| влажном јесени, жалост та је била тежа од олова, хладнија од оне хладне воде, која је непреста |
| у тога круга треба да букне она екстаза од које је Ана Недићева очекивала велики триумф своје н |
| метник.{S} Ми смо дакле она два Енглеза од којих један пије само пунч, а други само грог.{S} Са |
| дна поноситија од друге, једна светлија од друге.{S} Груди му се дизале широко и споро.{S} Усне |
| лост та је била тежа од олова, хладнија од оне хладне воде, која је непрестано падала, а ничију |
| очи духа Аниног, моћна, силна, силнија од свега. </p> <pb n="239" /> <p>То је чар монаштва њен |
| .{S} Осећала се као да је много старија од ђакона, да све те ствари друкчије зна и разуме, и да |
| {S} Али одједаред, мисао једна, оштрија од ножа, пререза јој сан, и погоди је живахно и отровно |
| слике душе његове.{S} Једна поноситија од друге, једна светлија од друге.{S} Груди му се дизал |
| ати све дотле, док не дође каква порука од малог њеног... љубимца. </p> <pb n="201" /> <p>Стаја |
| време, али се тема постепено удаљавала од Пашковића, у колико се више и више изоловала на госп |
| задовољству, и сатима се није растајала од својих инструмената.{S} Ствар је напредовала.{S} Са |
| ба одговор, и отишао.{S} Ана је осећала од кога је писмо, само није могла да замисли шта у њему |
| грлила Ану да је угуше.{S} Ана се дигла од клавира.{S} Чисто је посрнула.</p> <p>Монах Иринеј ј |
| ена, која је кроз цео његов живот могла од свега да га одбрани и заштити.{S} Доктор.{S} То је т |
| а дана касније се знало да се разболела од тифуса.</p> <p>Ђакон Иринеј, наравно, није о свему т |
| да као камен, она се заблистала, занела од среће, раслабила, и бацила, с љубављу својом, и сву |
| монаху није се још ни за часак оделила од љубави моје према цркви, и од завета његовог, који ј |
| несрећна без њега.{S} Најзад је молила од Бога да све те, и трагичне и блажене слике отклони о |
| тац тај Пашковић.{S} Сила од тела, сила од интелигенције, а опет је ван живота .{S} Неки чисто |
| — Чудан је светац тај Пашковић.{S} Сила од тела, сила од интелигенције, а опет је ван живота .{ |
| етовне концерте.{S} Уопште се повлачила од светских уживања.{S} Музички заноси су наилазили на |
| магла, тешка оловна магла се поплашила од црвеног ђердана! — смејао се снег, и почео, преврћућ |
| p>Гле, каква је дивна.{S} Скоро до пола од угаситог камена, чини се као да је цела требала бити |
| <pb n="13" /> детаљима, и јаким сенкама од дубоких округлина , много добија и губи са светлосни |
| и притискују малу аријицу која се сама од себе негде у куту срца пева.{S} Затим један мали пре |
| ђакона тражи залогу среће коју одузима од ње.{S} Па и то није доста.{S} Не, нека одбије старог |
| ега тога, на узвишењу, у белим облацима од хармонија, чипака и перја, уздизала <pb n="131" /> с |
| о изведе цара, наравно! — гушила се Ана од смеја. — До виђења, царе, после подне ! </p> <pb n=" |
| {S} И сав је срећан отишао , кад се Ана од срца слатко насмејала.</p> <p>Целим путем, и код кућ |
| дршку путира као неко благо.{S} И једна од тих руку је рука коју је, неки дан, старица једна по |
| глас, хоће ли до њега допрети бар једна од њених речи.{S} Осетио је жељу да с њом дуго и много |
| ло ни значај, али која је била израђена од уметничке руке, и са срећним полетом.{S} Светац једа |
| намером да, заобилазно, наравно, сазна од њих шта је са госпођицом Недићевом.{S} Али кад им је |
| и људи.{S} Олтар се чинио мрачна пећина од црног мрамора, у којој је све заспало .{S} А сва све |
| ине очи се упирале у ђакона, јер је она од њега више очекивала него од својих певача.{S} А ђако |
| о влажна.{S} Земља, омекшала, еластична од мокроте, угибала се чисто под стопама, и свачији ход |
| вароши има двадесет случајева оболевања од дифтерије, од којих су већ досада три смртна.</p> <p |
| а на клупу над којом се лелујала завеса од винове лозе.{S} Ветар је дувао, ластар се плео у њен |
| на је претрнула.{S} Отшкринула је врата од ходника.{S} Кроз помрчину ништа није видела, али је |
| ест тактова неко дошао и затворио врата од музичке собе.{S} Недић.{S} Бацио је поглед у собу.{S |
| егао, отворила је Ана неочекивано врата од његове спаваће собе:</p> <p>— Слушај, сад ми је одје |
| к криза не прође.{S} Шта?{S} Нема ништа од тога?{S} Знао сам.{S} Е, ја ћу сад, и с вашом дозвол |
| живећи тамо унутри, пуна сјајних бобица од интимне светлости под којом Ана седи, збиља је охоло |
| као да у земљу пропада.{S} Права улица од цркве ка средини вароши врло је дуга, а он никада не |
| емо у ситу једну сласт, у којој се грца од уживања , али која не дира најфиније живце и најтање |
| овека.{S} Осећала је да је несрећа јача од његове снаге.{S} Осећала је да се у њему кренуло неш |
| из Еванђеља.{S} Друкчији сасвим.{S} Сав од уздаха и од молбе, од меких таласа који врхове живац |
| е био чист као поглед у биљке.{S} И сав од љубави и ничега више.{S} Бог ми је њу послао као нај |
| еј.{S} У црној мантији, али сав блистав од блиставих Аниних суза.{S} Застао часом пред Трпезом, |
| е једна дама упитала шта најрадије једе од пилета, он је тек морао погледати у тањир да се сети |
| .</p> <p>— Јест.{S} То му некако не иде од руке.{S} Госпођица Недићева је канда једина интереса |
| извесност, јер су неразрешене муке теже од свега.</p> <p>Свештеник је коначно затварао двери.{S |
| и и сада, као и увек, само спасење може од вас доћи.</p> <p>— Пресудићете.{S} Дакле: у три сата |
| кушења! ...{S} Телесна љубав опада брже од цвета.{S} Речи, загрљаји, пољупци — свака та сласт ј |
| о.</p> <p>Ђакон се међутим задржао дуже од једног тренутка, т. ј. владичино изненађење и радова |
| о изненађење и радовање је трајало дуже од тренутка.{S} За то време, иако је у ствари ипак било |
| ком.{S} Нешто рафинованије и нешто дуже од осталих, јер јој се тако може.{S} Други се опет мање |
| о оном пациенту у болници кога већ дуже од шест месеца лечи ?{S} То је скоро врста заноса.</p> |
| Богу и сакупљеним људима.{S} И ма да је од тих људи само мало њих познавао, осећао је да многи |
| рши певање, сасвим му је тако као да је од Ане дошао. </p> <p>Опет је дакле музика постала њихо |
| } А пре, ништа није крила, и осећала је од тога неку силну надмоћ над свима људима.{S} Достојан |
| <p>Служба божја у том храму значила је од</p> <p>тада колико и један раскошни концерт црквене |
| унак из толиких главних битака, беља је од белих ружа на својим грудма.{S} Хоровођа нетренимице |
| нутри је Христов гроб.{S} Плаштаница је од мириса.{S} А Исус није мртав, него спава.{S} Њега и |
| ног рефлекса, сасвим ружичасти, како је од истог тог руменила ружичасто и лишће на дрвету, ружи |
| абогме, старост, па још и самоћа, то је од свега најтеже.{S} Не мислим баш на ону самоћу, кад ч |
| певање које је прошло?{S} Шта ми остаје од његовог певања , кад затвори уста?{S} Како да обожав |
| кон .</p> <p>— А зар прошле суботе није од пола пута био и Иринеј с нама?{S} Нека и он онда</p> |
| очи Духова, она је намерно пошла раније од куће, да се сама, у миру, нагледа зеленилом окићене |
| ога?</p> <p>— Две сестре, много старије од мене и давно удате.</p> <p>— Две сестре, то су два м |
| но, и заривала у јастук као да се крије од смрти.{S} А смрт је већ држала млитави онај вратић, |
| Да т. ј. људи, који сасвим далеко стоје од горњег случаја, који, напротив, са целим срцем улазе |
| а знао да их само педесет корачаји деле од пуне светлости и друштва.{S} И видео је такође, да о |
| а поред мене прође, и да оде даље, даље од мене!</p> <p>А ја га волим, љубим, лудо, безмерно, и |
| грли и пије музичке таласе.{S} А подаље од ње ђакона, који је обгрлио колена, скупио се, и доша |
| о је тако безазлено и чисто, да је боље од молитве.{S} И ја бих га и у цркви спокојне душе проч |
| ала цркви.</p> <p>Црква ме теши најбоље од свега.{S} Црква је место где се сасвим истоветно бла |
| не теши ме, не заклањај ме и не лечи ме од бола!{S} Јер то не вреди, не вреди никоме, ни највећ |
| учене његове породице.{S} Крао је време од јела и одмора, и састављао дане и ноћи у дугу и мучн |
| е одиста била уморна.{S} С једне стране од посла, а с друге стране и од тога, што је све то што |
| лепа.{S} Зидана је била по узору једне од најлепших наших средњевековних задужбина, и имала од |
| и тавничар бдила над њим да се не макне од молитве и олтара, док не умре, или док му крв тамјан |
| и о Ани.{S} Него да мало стиша узбуђење од радости , па да буде хладнији на мисли.</p> <p>Међут |
| оди, али не могу да разумем да усхићење од музике може бити живот или уместо живота, и да раду |
| ав није више с њима.{S} И кад неко умре од глади, зато је умро што љубави за њега није било.</p |
| јој дотле није било трага.{S} Трзала се од сваког шушња, јер се бојала зле вести.{S} Затворену |
| љубави погледом љубави.{S} И растала се од њега поносна, као да је нешто драгоцено понела собом |
| окварила остатак вечери.{S} Уплашила се од ефекта.{S} Јасно је било пред њом да за имитовање тр |
| у резбарију од слонове кости.{S} Ана се од тог покрета тако тргла, као да се монах Иринеј ње до |
| су њеном има сада неки нов тон, који се од прилике исто тако понаша као и њена коса.{S} Некако |
| — смејао се снег, и почео, преврћући се од смеја, да заузима маглино место.{S} На крају црвеног |
| > <p>А ја се пењем, Ана, и не плашим се од жене живота свога, јер је та жена бела невеста душе |
| ?{S} И сада, он, сиромах богаташ, он се од вас помоћи нада.{S} Да ли ме разумете ?</p> <p>— Даб |
| ним наруквицама око руку.{S} Скрушио се од среће.{S} Желео је да се претвори у јагње, да савије |
| ароши све живо задрхтало и поплашило се од живота. </p> <p>Смркло се одмах после пет сата.{S} В |
| очију у дебелој својој кори, тресло се од смеја, и наговарало коприву да се попне на прсте, и |
| роспе до сржи костију, и човек се тресе од блаженства. </p> <p>Једном младом човеку, који је то |
| је видела реп.</p> <p>— Коју год хоћете од три моје десне руке.</p> <p>— Три ?</p> <p>— Па да.{ |
| лисање, изгледа, није ништа више и веће од просте радозналости .{S} Разбије ти човека као лешњи |
| сред највеће хармоније.{S} Старац дрхће од нечега што не зна шта је, а младић обећава нешто што |
| теже развијају , али су трајније и јаче од страсти срца, и једино оне могу победити и побеђују |
| Овако, предао се ономе што је било јаче од њега.{S} Ипак је покушао да колико толико разјасни с |
| .{S} Плашим се да дух женин не иде више од артизма.{S} Да је најтоплија жена само артист један, |
| тога да је заволео једно створење више од свих дугих, Бог му је помогао.{S} Помогао му је да и |
| ога, што је све то што се десило и више од оног што она жели, и од оног што она може поднети, и |
| онда је монах Иринеј требао живети више од сто година раније ...{S} А да је тада живео, ко зна, |
| и у глави, као музику своју, и још више од свега тога! — преливао је Ану талас љубавног сећања |
| да пева место Стојковића, и певао лепше од њега.{S} А госпођица Недићева им свима приређује див |
| занос увукао се некуда дубоко унутра, и од жари и пламена у себи стојао је као прекаљени челик, |
| је, поплашена, бежала и од те слике, и од тих мисли, даље и даље, и сакрила се најзад, иза теш |
| к оделила од љубави моје према цркви, и од завета његовог, који је сада и мој.{S} И ја сам, за |
| ица које плачем среће надимају груди, и од којих, после, у гласу одраслог човека, остану само љ |
| <p>Последње године је била у Русији, и од тога доба је некако још одређенија постала у своме у |
| е десило и више од оног што она жели, и од оног што она може поднети, и, најзад, више и од оног |
| а, <pb n="75" /> и у изобиљу јој дала и од онога у чему је некад шкрта била, он се због немара |
| </p> <p>Али Ана је, поплашена, бежала и од те слике, и од тих мисли, даље и даље, и сакрила се |
| {S} Друкчији сасвим.{S} Сав од уздаха и од молбе, од меких таласа који врхове живаца запљускују |
| снагом својих очију Ану и од владике и од целог света.{S} Привлачио ју је, заносио ју је, звао |
| дне стране од посла, а с друге стране и од тога, што је све то што се десило и више од оног што |
| сада удаљен, недостижно удаљен од ње и од судбине њене ...</p> <p>Иако се вратио пре рока, иак |
| што она може поднети, и, најзад, више и од оног што сме бити.{S} Ана је, кроз све своје усхићењ |
| обни сусрет у природи .{S} Жена прави и од раја играчку, а човек и у рај носи пустињу и манасти |
| но, отимао је снагом својих очију Ану и од владике и од целог света.{S} Привлачио ју је, заноси |
| етку је био тако тих, да кандилце не би од њега затрептало .{S} А кроз тишину се чула виолина.< |
| Два сирочета на снегу.{S} Можда јаднији од оног дечка и оног псета.{S} Ето, хладноћа боде по вр |
| о оно, што садржи моменат, драматичнији од свих драма на свету, кад свештеник преноси преко сол |
| као дух, знајући да је дух племенитији од природе, окреће своје страсти пред законе лепоте.{S} |
| да им је и душа заспала.{S} Други, који од сутрашњег дана има да добију више но што је данашњи |
| тога мотива стали да искрсавају и неки од оних ранијих, полазаборављених и избрисаних.{S} И св |
| ку.{S} И, да ли због саме одлуке, да ли од неког надања, умирио се.{S} Еванђеље је читао необич |
| ли у разговор , и нису се више одвајали од друштва.</p> <p>Сутра дан је ђакон отпутовао. </p> < |
| еким слатким слоговима, који су умирали од стрепње.{S} Тај глас није више био онај из Еванђеља. |
| божји дан пружа, и да љубав своју одели од осталог живота свога, тако, као што црква, иако је о |
| уметница — а шта јој видиш од среће или од несреће? </p> <pb n="3" /> <p>Ништа не видиш.{S} Вид |
| .{S} А он ?{S} Он друго нешто више воли од мене, он ме отискује, бежи испред мене, савлађује и |
| ди.{S} Шта да ти кажем ?{S} Дражи си ми од рађеног детета, па сам на твојој страни, не знајући |
| у ни они, који су, толико пута исмејани од доктора, мислили да ће им такав реванш бити највеће |
| сти и одрицања, једним зидом растављени од капеле и олтара, читају љубавно писмо жене ...{S} Да |
| занесени, своји, сами, топли и збуњени од наглих узбуђења кривице, плача, опраштања, љубоморе |
| , Недићеви се нашли затворени, одсечени од спољашњег света, усамљени дубоком и кобном оном само |
| и уверење који ће бити у даљњој даљини од истине.{S} Ћутати, дакле, то је лагати.{S} Та јој је |
| раскошно густом косом и у белој хаљини од самих чипака, њему одједаред дође жао, зашто се то м |
| оку, као јаблан праву прилику, у црнини од главе до пете.{S} Погледала је боље.{S} Јесте, калуђ |
| те, и трагичне и блажене слике отклони од ње, да јој да снагу да свет гледа у оној боји у којо |
| ега, како сте?{S} Јесте ли много уморни од јутрошњег сјајног концерта?{S} Старац је усхићен и с |
| олим те учини ми то.{S} И смири се и ти од брига.{S} Заклињем ти се да је мени добро, тако добр |
| а сузе су текле.</p> <p>Он мора чувати од заразе људе у цркви, и децу у гимназији, и сваког го |
| то се најзад даје победити и разоружати од духа, и онда, покајно и скрушено, пење се за њим, и, |
| ог погледа и вриска, стала се опраштати од њега милостиво и тужно.</p> <p>Доброта и љубав је кл |
| је грешна та љубав , да ли ће Бог узети од ње монаха Иринеја ? </p> <p>У божјем оку није било н |
| ао је госпођици Недићевој да се опрости од ње.{S} Идуће недеље, вероватно, служиће задњи пут у |
| и изгледали су страшни.{S} Као откинути од земље.{S} Шум јабланова се чуо кроз подлу неку тишин |
| добру и радостима надају.</p> <p>Утисци од Пашковићевих речи држали су Ану као кљеште.{S} Нити |
| се можда обрадовао?{S} Да ли је он јачи од људи који се нису Богу заветовали ?{S} Да ли је та ц |
| тићи вену неузабрани ...{S} Бићемо јачи од тога, бићемо бољи кроз љубав своју!</p> <p>Монах Ири |
| ринеј је светлио од заноса, и био лепши од анђела Господњег.</p> <p>— А ви ?{S} Можете ли ми у |
| се на једној необичној гордости, гордој од лепоте и вере у лепо.</p> <p>И сада је тај живот, та |
| засвођен трем, заштићен у дубини својој од кише и снега, чист и пун заветрине као соба.{S} Цркв |
| ој <pb n="147" /> завеси, још заљуљаној од наглог нечијег изласка , стојала је, мирно као нека |
| оз њих је колутао плавичасти кад, тежак од величанства олтара.{S} На Престолу су буктала два кр |
| беда духа која би била коначни растанак од тела.{S} Има тела у катедрали фламанској, има га у п |
| да се сан разбија, да је дошао растанак од лепоте, грунуло је узбуђење из свих груди.{S} Иконе |
| луча победе над злошћу у мени!{S} Знак од Бога, који ми је стигао кроз вас пре него што буде с |
| и, наместиће вам кревет, и добићете лек од седам трава.{S} А можда сутра уопште нећемо излазити |
| ти писмо.</p> <p>— У коме ћу добити лек од седам трава, је л' те?</p> <p>— Не само то, драги до |
| глас о духовном концерту потпуно је сам од себе постао.{S} Нити је Ани, ни хоровођи, ни певачим |
| е помоћи.{S} Ја се већ једва савлађујем од узбуђења.{S} Ми смо у чељустима страшне несреће.{S} |
| и осмејак његов говори : да, ја одлазим од вас, али срећа је уза ме; а ви ћете остати сами, јер |
| а црква.{S} Ја се понекад скоро страшим од свега тога лепога.</p> <p>Ана се заносила.{S} И глед |
| едном се нашла очи у очи пред растанком од мужа и друга свога, од стуба и имена куће њихове, од |
| рећном калуђеру.</p> <p>А Ана, у једном од оних злих тренутака кад човек триумфује што је друго |
| чи, и не нашавши тамо ни трага ниједном од израза с којима девојке обично дочекују такве разгов |
| су и чело, и то опојном једном врелином од које нема спасења, која жеђ и неситост буди, која мо |
| редавала често, дуго, и са неком ватром од које би после осећала умор.</p> <p>Облачила га је у |
| , са крстом од сунчаних зрака и завесом од танке кишице ...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| о катедрала једна без зидова, са крстом од сунчаних зрака и завесом од танке кишице ...</p> </d |
| је излазио непознат господин.{S} Један од страних лекара сигурно.{S} Нико га не испраћа.{S} То |
| показивали никаква интереса ни за један од истакнутих проблема.{S} А нико им то није ни замерао |
| на службу.</p> <p>Стигла је пред један од најсвечанијих тренутака.{S} Ушла је у цркву баш пред |
| а сама себе изазове, и да прикаже један од драгих својих музичких доживљаја, који је дотле бриж |
| /> <p>Ту, испред ње, остварио се један од најтоплијих њених снова: да у цркви служе само они љ |
| узичку загонетку сабљицом пресећи један од оних гиздавих официра који непрестано суделују у при |
| ногу, чинио се Ани Недићевој као један од оних древних ђакона пећске патријаршије, који су има |
| ом и лепом, као што је смео и леп један од оних црних нерава на белом мермеру .</p> <p>Монах Ир |
| оте науживао, да још никако не могу сан од јаве да одвојим.{S} Чинило ми се, час <pb n="140" /> |
| ићем.</p> <p>На постељи је лежао, црвен од ватре и мутних очију, адвокат Недић. </p> <pb n="203 |
| ко је он сада удаљен, недостижно удаљен од ње и од судбине њене ...</p> <p>Иако се вратио пре р |
| астерао и облаке.{S} Али онда, поплашен од великог белог сунца, побегао је некуда у буџак.</p> |
| аконове очи се упирале у Ану, јер је он од ње све очекивао.</p> <p>Ана је, одиста, душом и тело |
| без капљице кише.{S} И није дуже трајао од пола сата.{S} Али је за то време исисао из земље и и |
| је био друкчији.{S} Пахуљице оштре, као од игала, а хладноћа је чисто гребла по лицу.</p> <p>На |
| аче у вис подигнуту руку, и стојао, као од метала саливена опомена, чекајући тренутак да чело з |
| рхтало и тресло се.{S} Глава, тешка као од камена, једнако се бацала с лева на десно, и заривал |
| борила главу тужно.{S} Била је бела као од камена.</p> <p>— Будите храбри, Ана! — говорио је ђа |
| ешила.{S} Било јој је топло од Јове као од сунца.</p> <p>Дошла јој је чак жеља да се и она прет |
| > <pb n="84" /> <p>Ђакон је сав трептао од неке свечане среће.{S} Устао је затим с камена, погл |
| ли.{S} Људи тврде да је преокрет настао од времена када је она сву своју душу заложила да богос |
| е вратим.</p> <p>Монах Иринеј је дрхтао од бола.{S} Ломио је руке, гушио се.{S} Очи његове, све |
| "> <head>XVI.</head> <p>Ђакон је изашао од владике врло весео.{S} Срце је певало у њему.{S} Ума |
| јер је она од њега више очекивала него од својих певача.{S} А ђаконове очи се упирале у Ану, ј |
| ашто је крила?{S} Али она крије и друго од других.{S} Љубав своју, разговоре своје с Иринејем, |
| ом: да свако има право да узме свој део од створења које је Бог лепотом и чарима обдарио.{S} А |
| лежи онај који је њен живот више волео од свога, и што се можда на вечити одлазак спрема онај, |
| на! ... </p> <p>Монах Иринеј је светлио од заноса, и био лепши од анђела Господњег.</p> <p>— А |
| n="103" /> онда и шира публика.{S} Иако од те музике ништа неће чути, ипак се предавала маштању |
| азије, ушао у цркву, и служио тамо тако од срца вољно и Богу и сакупљеним људима.{S} И ма да је |
| му је што је црква његова.</p> <p>Тако од прилике, а свакако далеко од ђакона, свршавали се св |
| ез циља.{S} Калуђер, калуђер.{S} Далеко од кариере , без породице и без амбиције, калуђер нема |
| их, и човек, такав човек, одмиче далеко од свакидашњице и њезиних укуса и судбина.{S} Страст за |
| м, ето, остао у њој, иако сте Ви далеко од ње ...{S} У души међутим, ја сам свакога дана с Вама |
| нично и хладно пространство, али далеко од тога да буде празна.{S} Напротив, у њој је сад хујао |
| ичним учинио уопште тај састанак далеко од њихове цркве.{S} Ана је, ваљда под том импресијом, с |
| p> <p>Тако од прилике, а свакако далеко од ђакона, свршавали се сви доживљаји Анини с ђаконом. |
| ас нејаки слабић, час монах, час далеко од тога.{S} Ужасно, колико живота има у човеку.{S} И ко |
| свима мрљама својим, узмакли су далеко од њих, и у крилу чедне усамљености, једва једном, тога |
| нећу отићи. </p> <p>Како сам још далеко од тога да будем прави калуђер!{S} Узбуђују ме смрт, ст |
| ног дана умрети?{S} Него?{S} Да ће неко од нас двоје изневерити ?</p> <p>— Ни то не.{S} Него хо |
| ише није дао оборити.{S} Уосталом, нико од суделовача му се није ни опирао. </p> <p>И то је био |
| иде да се у мени нешто дешава, али нико од њих не схвата извор и значај промене у мени.{S} Да л |
| атак да посредујем, да разлучим светско од духовног, и да прогутам буру ...{S} Е мој ђаконе, ни |
| топлим признањем. — Да ли вам је тешко од свега тога што знате?</p> <p>Пашковићу је, напротив, |
| је нешто главом.{S} Срце јој је грцало од пуноће. </p> <pb n="200" /> <p>Никада.{S} Нико.{S} О |
| е тамо поглед који га тражи, и стрепило од погледа који га не тражи.{S} Питало се, да ли очи ви |
| а Ана се смешила.{S} Било јој је топло од Јове као од сунца.</p> <p>Дошла јој је чак жеља да с |
| ило му се да <pb n="118" /> то све само од себе иде.{S} Ана му је одговорила да је веома задово |
| ошао уздах, или невесео поглед на једно од празних домаћинових места, али, младост се <pb n="21 |
| ва се у пољупцу нашла.</p> <p>Али једно од њих је било мртво тога дана“.</p> <p>Дуго после тога |
| иједно од вас не унесрећи, а да ниједно од вас црква не изгуби !{S} Како, како, Иринеје! — пона |
| ег!{S} Како ћете проћи, а да се ниједно од вас не унесрећи, а да ниједно од вас црква не изгуби |
| ку, гранату платану.{S} Лишће, слепљено од прашине и влаге, растресло се, и сва вода се просула |
| се љуља дете кад треба да заборави оно од чега се поплашило ...</p> <p>Вратили се затим столу, |
| ошао комичан.{S} Она се насмејала, и то од срца.</p> <p>— Ти си адвокат, а ја сам уметник.{S} М |
| ању толико блажене среће осећати просто од тог што му летњи ветрић ћарлија око главе.</p> <p>Ал |
| риђастим дрским носем, и, љубоморно што од Аниних ногу ништа за њега није остало, попело се Јов |
| је одлазио, а Ана његова је више нешто од суза давала свом оцу који одлази.{S} Давала му је де |
| о код Ане.{S} Разликовала се само нешто од чежње до онога дана кад ју је ђакон ословио.{S} Тиме |
| му се сажаљиво смешио, би ли га отиснуо од себе, би ли му се можда обрадовао?{S} Да ли је он ја |
| дне.{S} Ушао је монах Иринеј, сав мокар од кише, чекајући на пољу узалуд да му се нешто јави, д |
| .{S} Е мој ђаконе, није лако бити ритер од Светога Духа ...{S} А жао ми га је, баш ме душа боли |
| д неког скоро материнског сажаљења, час од страшне љубавне неситости којој је и вечност кратка. |
| ...</p> <p>Анино срце се грчило.{S} Час од неког скоро материнског сажаљења, час од страшне љуб |
| себе, владика је упро прстом у фини сат од севрског порцелана на полици камина.</p> <p>Сат је б |
| екако сјајних, празничких очију, и чист од сваке анализе.{S} Доктори се најучтивије нуткали и н |
| а кроз њега смело и одважно, као да већ од раније станује у њему и зна сваки кут његове душе.{S |
| сасвим заборавио ...</p> <p>Као младић од деветнаест година, са положеном матуром, пред полаза |
| <p>Владика се стресао, и окренуо главу од ђакона.{S} Али лице његовог Иринеја, са знацима непр |
| его икад.</p> <p>Осетила је неку досаду од докторове неочекиване појаве, и убрзала корак, да га |
| S} У загрљају страсти, у првом загрљају од ланаца и ватре.</p> <p>Лице уз лице, коса у коси, да |
| ји воли девојку, чистију и Богу оданију од свих монаха на свету!{S} Девојку, која је хиљадама љ |
| зближе погледа скупоцену неку резбарију од слонове кости.{S} Ана се од тог покрета тако тргла, |
| бисте можда могли поднети да вам једну од тих многих десних руку и одсечемо.{S} Наравно, не ми |
| е чак жеља да се и она претвори у једну од тих малих животињица, скромних, тихих, без жеља и бе |
| где јој је љубав.{S} Ана храбро отисну од себе сумничење и плашњу.{S} Чега да се боји?{S} Ђако |
| ђакон ословио.{S} Тиме, што је у чекању од богослужења до богослужења било сада врло много неми |
| } Обасјати сунцем, са крстовима који су од разбљештених зрака дошли виши, изгледали су ти торње |
| ени, а већ претенциозни људи тражили су од Арханђела Гаврила да пева и Бетовена, и Палестрину и |
| стина : да је и девојци у свету и свету од девојке најбоље онда кад се девојка на време уда.</p |
| кад већ, покорно очекивао једну капљицу од његовог блага.{S} Једну капљицу оне чистоте којом он |
| ана зграда, ружичаста и црна у исти мах од оголелих цигаља , зарђаног гвожђа, старог камена, ки |
| Иринеја у Недићев салон опажен је одмах од свих присутних.{S} Сви су му се обрадовали, и сви су |
| p> <p>Ана осети страх од Бога.{S} Страх од мисли својих, од жеља својих: да куша, да у грех одв |
| .</p> <p>Ана је одједаред осетила страх од тога што је рекла.{S} Од тога што је тврдила, одлучи |
| е по телу, и неки дотле непознати страх од Бога.{S} Дошло јој је да спусти чело доле на камен и |
| је, најзад, Бог!</p> <p>Ана осети страх од Бога.{S} Страх од мисли својих, од жеља својих: да к |
| је добро.{S} И Робинсон је осећао страх од те појаве.</p> <p>Пред вече је отишао у посету докто |
| слога до слога као ред капљица, тешких од крајње сласти сваке поједине ноте и акцента.</p> <p> |
| гвоздена вратанца, који је имао и кључ од тих врата, да и ноћу, ма у које доба, и ма колико пу |
| и да је срећна и задовољна, и да га баш од срца воли.</p> <p>— Та би ствар мене могла интересов |
| pb n="80" /> ограда иза које се Ана баш од њега скрила.{S} Чипкана завеса такође.{S} Са каприци |
| а, јединица, уметница — а шта јој видиш од среће или од несреће? </p> <pb n="3" /> <p>Ништа не |
| је у ствари непрестано присутан.</p> <p>Од владике је потекао предлог да са музиком , пошто је |
| .{S} Али како му је разговор пријатан и одабран.{S} Монах Иринеј тврди да је срећан онај ко га |
| је према људма и хвалу своју према Богу одавало на срдачан, али и на отмен начин, и коме се сад |
| S} Ана, идите одмах кући, идите, бежите одавде, клекните и благодарите Богу, спасли смо се, спа |
| него да она, за тренутак један, излети одавде, да одлети до цркве, да чује и види срећу и лепо |
| них жалузија на Анином прозору , и Ана, одавно већ будна, спазила је на зиду малу једну слику, |
| ушевљењу.</p> <p>— Познајеш ли се с њом одавно?</p> <p>— Не тако одавно.</p> <p>— Онда сигурно |
| еш ли се с њом одавно?</p> <p>— Не тако одавно.</p> <p>— Онда сигурно не знаш много о интимним |
| кобајаги не живи у двору.{S} И није се одазивао, и није устајао са столице.{S} Само је, крадом |
| еобично побожном грацијом, да тај човек одаје знаке блаженог мира, казује да је њему у његовој |
| као повлачење у једно чаробно удубљење, одакле ће слика она на дверима још лепша и искренија из |
| Ани у сусрет доктор Пашковић.</p> <p>— Одакле идете?{S} Шта се десило?{S} Госпођице Ана, дајте |
| о да су и он и све у њему стигли некуда одакле немају жељу да оду.{S} Па онда се опет све слије |
| ="105" /> да такође седне близу прозора одакле се видели торњеви Богородичиног Храма. </p> <p>Т |
| било да је својим ћутањем и размишљањем одала траг догађају, и да сада на неки начин мора и дог |
| злог неког облака, и стрмоглављивале се оданде, у клупчадма, опет натраг.</p> <p>Трговци су поз |
| а онда ће се отворити северне двери, и оданде ће поново забрујати молитва његовог свежег, млад |
| тање среће.</p> <p>— Смем ли вам писати оданде?</p> <p>— Молим.{S} Али само у недељу.{S} У божј |
| ом Христовом, ушао у олтар, и изнео јој оданде крст да га целива и да се смири.{S} Извео ју је |
| n="184" /> и опрашта, али ниједну жељу оданде не жели. </p> <p>На уласку у порту је Ана застал |
| и он, који воли девојку, чистију и Богу оданију од свих монаха на свету!{S} Девојку, која је хи |
| госта.{S} А владичин ђакон се дубоко и одано поклонио.{S} Наслутио је ваљда малочашњу жељу гос |
| {S} И видео је такође, да оно, што је у оданом и топлом Анином погледу , да то кап по кап пада |
| двијеним рукама, и с погледом бескрајне оданости.</p> <p>— Хтео сам вас нешто питати, госпођице |
| и да сада на неки начин мора и догађај одати.{S} И одједаред јој се учинило да то и није тешко |
| у умиљатост речи, одатле у снове мисли, одатле некуда, куда човека само жена вуче, а човек оста |
| и ватру очију, одатле у умиљатост речи, одатле у снове мисли, одатле некуда, куда човека само ж |
| мекости гласа у јасност и ватру очију, одатле у умиљатост речи, одатле у снове мисли, одатле н |
| ђакона и младиће, журила је у порту да одахне.{S} Али, слутећи ваљда да ће монах Иринеј одмах |
| е монах Иринеј одмах за њом изаћи, није одахнула, него се устрептало почела освртати где ће да |
| ица неће умрети.</p> <p>Монах Иринеј је одахнуо, и окренуо у порту да буде сам.{S} А Пашковић ј |
| дбија се тако мило и пријатељски, да је одбивени најзад сав очаран што је пропао.</p> <p>— Не, |
| кад се нешто неизоставно мора одбити , одбија се тако мило и пријатељски, да је одбивени најза |
| д нешто ново: немилосрђе и суровост.{S} Одбијала је помисао да је у искушењу, а још више помиса |
| кад сваки предлог за удају тако хладно одбијаш?</p> <p>Ана је задрхтала, Отац јој се учинио су |
| ње.{S} Па и то није доста.{S} Не, нека одбије старог владику и нека остане.</p> <p>Али кад је |
| м, свега два дана касније је баш он сам одбио дечку обе испружене руке.{S} Наравно да је са тим |
| хтели, а кад се нешто неизоставно мора одбити , одбија се тако мило и пријатељски, да је одбив |
| пло се заузимала за чичицу код црквеног одбора, ишла сваки дан да га посети и да му реферише о |
| а је на дохват окретала кључ, да бајаги одбрави врата, и пусти мајку унутра.</p> <p>— Ја сам о |
| оз цео његов живот могла од свега да га одбрани и заштити.{S} Доктор.{S} То је тај свемогућни д |
| ао.{S} Једва се кренуо.{S} Но тада тако одважним и крупним кораком, као да се решио да на дугот |
| туга се та разливала кроз њега смело и одважно, као да већ од раније станује у њему и зна свак |
| олу, пришли у разговор , и нису се више одвајали од друштва.</p> <p>Сутра дан је ђакон отпутова |
| јих, од жеља својих: да куша, да у грех одведе слугу тога Бога, дете тога Бога.</p> <p>Али одје |
| очаран што је пропао.</p> <p>— Не, не, одвише је хладно, већ имате кијавицу и промуклост, на г |
| срећи њеној котрљала се кап горчине.{S} Одвише чиста и нежна душа њена волела је непрестано сам |
| ослетку, решили , како који, или да има одвише проређену крв, или да има т. зв. виши позив.{S} |
| Али Ана је оклевала да уђе.{S} Била је одвише расејана.{S} Почела се забављати посматрањем људ |
| с пута, ма да су двокрилна врата била и одвише широка.{S} Ђакон је то опазио.{S} Подигао је гла |
| да виде милога госта.</p> <p>Мало је и одвише цветан и весео испао дочек старца.{S} Владика се |
| упа звезда.{S} Олтар је само био мало и одвише таман, и он је стога чинио понекад утисак грозе |
| долазила сама, и места за пролаз било и одвише, стао је одједаред молити младиће да се склоне с |
| против, сви су налазили да би то било и одвише напорно за певаче, а да поготову не би имало сми |
| да се надам милом госту.{S} Само немој одвише много одуговлачити, јер моја повратна карта може |
| остала недовршена зато што је камен био одвише тврд, и људи се уморили да га раде.{S} И онда је |
| сасвим добро.{S} Али ми је тешко данас одвише дуго разговарати, зато вас молим да седнете, и д |
| дати вас бледу, и на дужностима које су одвише многобројне за вас.{S} Зашто у тако сувише богат |
| о, да још никако не могу сан од јаве да одвојим.{S} Чинило ми се, час <pb n="140" /> да сам дет |
| сами, морала је, оцу за вољу, чешће да одглуми старог хоровођу њиховог певачког друштва.{S} Ма |
| .</p> <p>— А зар ја умем то сада рећи — одговарала је и она тихо, са уздахом.{S} С једне стране |
| ла се, и мирно, као самртну исповед, је одговарала:</p> <p>— Било је један час и неваљалство.{S |
| ио се и ђакон у сузама.</p> <p>Ана није одговарала.</p> <p>— Је ли вам недостајало снаге у борб |
| ом сопственом несрећом?</p> <p>Ана није одговарала.</p> <p>— Је ли то освета каква?</p> <p>Ана |
| ном мотиву.{S} Сада опет Ана ништа није одговарала на очеву примедбу.{S} Т. ј., ћутањем <pb n=" |
| убљени човек?{S} Треба да буде калуђер, одговарало је цело његово биће.{S} Јер само весео и бог |
| .</p> <p>Да.{S} Тифус.{S} - Пашковић је одговарао тихо и преокупирано, мерећи ђакона сасвим сла |
| очима у сусрет.</p> <p>Ђакон ништа није одговарао.{S} Али из зеница његових су скочила два зрак |
| и донео писмо.{S} Казао је да не треба одговор, и отишао.{S} Ана је осећала од кога је писмо, |
| {S} Не да га дате, него да стари, готов одговор узмем“.</p> <p>Ана је брзо и нервозно прелетела |
| ?</p> <p>После подне ћу доћи да ми дате одговор .{S} Не да га дате, него да стари, готов одгово |
| ас молим да седнете, и да одмах примите одговор по који сте дошли.</p> <p>— Ви говорите хладно, |
| и неприлике.</p> <p>— Не тражим одлучан одговор.{S} Ја знам да је исповест моја чудна, да је об |
| ах Иринеј малопре канда хотимице обишао одговор .</p> <p>— Сећате ли се још мога писма?{S} Е да |
| живаца запљускују.</p> <p>Ана је, место одговора, пустила главу своју да у рукама ђаконовим тон |
| и пажњом.{S} А касније, кад је из мојих одговора видео да сам ја овде срећан, онда је ваљда збо |
| ити у цркву?</p> <p>Ана није стизала да одговори, а ђакон је већ питао даље.{S} Да ли јој је мн |
| овићево .{S} Била је у неприлици шта да одговори.{S} Али се иначе видело по њој да схвата мучно |
| и на ум јутрошња мисао, и она пожури да одговори на очево питање.</p> <p>— Ја волим један идеал |
| нека давно онемела жица, и он умало не одговори да јесте.</p> <p>— Није, госпођо — дрмнуо је з |
| просто тражите да вам овај категорично одговори хоће ли болесник умрети или ће остати да живи. |
| > <p>— Ми се такође сви поносимо њиме — одговорила је храбро, окрећући према владичином гордом |
| > то све само од себе иде.{S} Ана му је одговорила да је веома задовољна с његовим распоредом , |
| јали, и докторовом удварању, а нарочито одговорима којима га је она исмејала. </p> <pb n="231" |
| аг, и волим девојку која мене не воли — одговорио је младић. — У свему ти не могу помоћи, али ј |
| погледати у тањир да се сети, и онда је одговорио да највише воли бело месо.{S} Напослетку, Мај |
| {S} И зато на Анину примедбу ништа није одговорио.{S} Мало је канда само уздахнуо, али тај узда |
| је с тога на сва моја питања немогућно одговорити.{S} Али ви сте добри, ви сте утеха, госпођиц |
| а после мора наћи снагу за досљедност , одговорност и трпљење.</p> <p>Ана се осмехнула и на мат |
| ама је назебла, и ако јој не буде боље, одгодићемо.{S} Само — Ана је невесело погледала — сутра |
| ке Каване, стојао је доктор Пашковић, а одгоре, из Дома Певача , долазила је госпођица Ана Неди |
| љне тешкоће са шеширом.{S} Просто плива одгоре, на оном меканом изобиљу.{S} А кад га Ана натуче |
| По трећи пут се онда чуо исти тај став одгоре.{S} Као водопад, који се лије из чистог језера н |
| о јој се да на мирно поље гледа однекуд одгоре.</p> <p>Недеља је била, па се нигде није радило. |
| е онај други смешан — али биће да негде одгоре гледа како се земља окреће.</p> <p>Кад је Ана Не |
| ео дувати чудни онај јесењи ветар, који одгоре, као у главу удара дрвета и џбуње, па се зеленил |
| валили су унатраг, док су очима тражили одгоре божју помоћ.</p> <p>А високо изнад њих, на амвон |
| ора бити велик и калуђер.</p> <p>Улицом одгоре, идући ваљда из парка, долазио је у сусрет Недић |
| једно у друго.{S} Нешто рајско је сишло одгоре.{S} Недостајао је само уздах, па да рај буде сав |
| ва се више у ствари као нож.{S} Него их одгоре пробија, онако нешто као сунчев зрак.</p> <p>— И |
| је за њом и вио јој се око ногу.</p> <p>Одгоре, с противног краја улице, трчао је Ани у сусрет |
| лавујска трила из баште.{S} Пашковић је одгурнуо тањир и пречуо врло интересантно питање свога |
| мене остави, да поред мене прође, и да оде даље, даље од мене!</p> <p>А ја га волим, љубим, лу |
| као високи неки достојанственици, бело одевени, моћни и отровни.{S} После, скромни жути маслач |
| .{S} Црна, са белим порубом, као строга одежда у време Великог Поста.{S} Са звоника Богородичин |
| кајнички, с уздрхталом руком.{S} Златна одежда ђаконова чинила јој се као сивом прашином посута |
| S} Сећала се и монаха Иринеја, у светој одежди и с подигнутим ораром.{S} Али није скидала уста |
| усти дугу косу и браду, да огрне широку одежду, да за увек скине онај као анђеоско крило лаки и |
| на, пао је ђакону на груди и запалио му одежду.{S} Од појаса на више он је горео као на ломачи. |
| .{S} Око њега се чуо шушањ тешког црног одела.{S} Ана, као хипнотисана неким дубоким страхопошт |
| сурово чупала са њега сав сјај и раскош одела, отимала га животу и слави и жени, силила га да с |
| ој га божји дан пружа, и да љубав своју одели од осталог живота свога, тако, као што црква, иак |
| ја према монаху није се још ни за часак оделила од љубави моје према цркви, и од завета његовог |
| лазак у цркву.{S} Обукла је црно јесење одело, и метнула на главу црни сомоцки шешир.{S} Нешто |
| но провлачи испод стихара, пролази кроз одело и груди, и хвата га за срце стиском једним који б |
| а, дува у руке, и има подеране ципеле и одело.{S} Ана га је позвала, <pb n="226" /> и дала му о |
| е старац срушити под скупоценим, тешким оделом и под митром на глави.{S} Сви су свештеници крај |
| Светац један, у <pb n="92" /> монашком оделу.{S} Нежна једна појава, измалана као сан који се |
| итијом и молитвом, са људима у свечаном оделу, бабама у тешкој црној свили, и девојкама у цвећу |
| пископу сви дођу на вечеру у концертном оделу.{S} И Ана је обукла свилену хаљину отворене боје, |
| прети да ће опет тамо да се врати.{S} У оделу тешких црних бора, са ауреолом око главе која тек |
| шао у противном правцу ходника, у своје одељење.</p> <p>Чим је ушао у собу, сео је за сто, изва |
| кон кроз засебан улаз уведе у гостинско одељење.</p> <p>Владика је загрлио главу монаха Иринеја |
| да се ђакон не би узнемирио, ушла је у одељење за женске.{S} Завидела му је што је црква његов |
| .{S} Задњи пут је још залепршала златна одећа, и све се угасило у мраку олтара.</p> <p>Госпођиц |
| такође брзо, само у скут љубичасте њене одеће, и изашла збуњена и сагнуте главе.{S} На вратима |
| би, и сам <pb n="69" /> скинуо олтарску одећу и уклонио се из светога чина.{S} Њој се чинило да |
| ости, и још никако нису скинули парадну одећу и позу.{S} И Бог зна колико би још остали у тој п |
| не су целивале <pb n="137" /> владичину одећу и штаку, девојке су бацале цвеће, епископ је грли |
| дићкино по кући.</p> <p>Али Ана се није одзивала и није долазила.</p> <p>Укућани се збунили, Не |
| е он од ње све очекивао.</p> <p>Ана је, одиста, душом и телом потонула у посао.{S} За архијереј |
| дејства.{S} Зар не ?{S} Али то, баш то, одиста, не знам како да ти јасно прикажем . — Ана се уо |
| нцерту, о коме она ништа није знала.{S} Одиста, тај глас о духовном концерту потпуно је сам од |
| а се, степен по степен, у небо пење.{S} Одиста, ваздух се увијао око ње као неки мирисан вео, а |
| брани.{S} Поколебао се да је Ани можда одиста тешко на души, и осећао дужност да то што пре са |
| наших средњевековних задужбина, и имала одиста, са масивном основом својом, и са неким испрепле |
| або речита и празна.{S} Најзад, ако Бог одиста види сва људска лица, испегана знојем рада, стра |
| је та одлука ђаконова годила.{S} Она је одиста била уморна.{S} С једне стране од посла, а с дру |
| ништа друго до смешно. </p> <p>И Ана се одиста почела смејати.{S} Некако преимућствено, као кад |
| створени свет враћа натраг у мрак.{S} И одиста, ђакон Иринеј је морао наставити певање, и после |
| а, и да и сама црна умре. </p> <p>Тада, одједаред, болест је изашла из болесника као истерани б |
| да, и поћи некуда као на јуриш, и онда, одједаред, ударена и смрвљена страшним оружјем факта, н |
| } Као оно што кроз шуму уме проћи језа, одједаред, и до последњег <pb n="165" /> листка, тако ј |
| љокицом сунца, која се, већ дограбљена, одједаред одмакне, или, ако се не одмакне, запрепасти с |
| вота у новом ваздуху.{S} И пожелела је, одједаред, да и кроз њу прође један такав вихор.{S} Сил |
| сам и цвеће, и већ сам био близу, али, одједаред сам угледао некога на гробу.{S} Црни вео и по |
| е свештеник сам отворио.{S} Можда ипак, одједаред, с путиром ...{S} Путир је стајао у туђим рук |
| ка ситним новцем ...{S} Хаос, хаос !{S} Одједаред, као две божје руке које се дижу да благослов |
| у баштици цветају шарене георгине .{S} Одједаред, грозан плач.{S} Махнути урлик човека који је |
| S} У даху је било трзаја и уздисаја.{S} Одједаред, груди Анине задрхташе, очи се полуотворише, |
| и Недићевој која је сада бедна жена.{S} Одједаред ју је дохватио, дигао у наручје, и однео пред |
| за покој <pb n="225" /> душе очеве.{S} Одједаред је клекла, не гледајући куда, у снег, и почел |
| механично и с вером испружене руке.{S} Одједаред, Ана је осетила како се у њену руку скрунила |
| ли свирачица не диже прсте са дирки.{S} Одједаред, пребијени, раскинути и искидани тонови мотив |
| е.{S} Цев, сва крвава, улази у врат.{S} Одједаред, у грлу престаје шиштање.{S} Чује се слободан |
| није могла да да из себе.</p> <p>И онда одједаред, као олуј, подигла је заклопац са клавира, и |
| га што га је нагло обузимао сан, почела одједаред силно да расте.{S} Мала једна жељица доскора, |
| ки су они c-дур акорди, кад се из хаоса одједаред промоли светлост...{S} И кад бисте знали шта |
| , кад се зелена грана девојачког живота одједаред обаспе цветањем ! — развијао је доктор поезиј |
| гледа, и заустила да нешто каже.{S} Кад одједаред, отац њен, сасвим изненада, поче да говори о |
| успеха.</p> <p>— Верујете ли ми да сад одједаред осећам и неку тугу што сутра треба да идем.{S |
| што преко њих свију, и да их затрпа све одједаред, пре него што несрећа, делић по делић, размрв |
| и лет ужурбаних селица, дохватила га је одједаред чежња да и он некуда пође.</p> <p>Слушао је м |
| лепоте, апстрактна и горда, испољила је одједаред нешто ново: немилосрђе и суровост.{S} Одбијал |
| међу капије и уласка у кућу искочила је одједаред сива једна мисао .{S} Сада одмах треба отисну |
| ази њихови из једног у други.{S} Ана је одједаред почела бројати своје године, питала се куда о |
| ној коси!</p> <p>А рука њена?{S} Ана је одједаред почела трептати врелом неком језом.{S} Било ј |
| и да гори чежња за њиме. </p> <p>Ана је одједаред осетила врелу, нестрпљиву чежњу.{S} За ђаконо |
| груди и опет се поклонио.</p> <p>Ана је одједаред осетила страх од тога што је рекла.{S} Од тог |
| стидљиво дрхтала .{S} Као дете, она је одједаред почела плакати зато што не зна шта ће да каже |
| љало је нешто у Аниној свести, и она је одједаред осетила да ју је нешто јако заболело у глави. |
| сти и божји као пшенично зрно, и она је одједаред ударила у скоро хистерично плакање.</p> <p>Мо |
| И размицање и гурање столица.{S} Све је одједаред поврвело у музичку собу.{S} Почела је жива де |
| гледала изазивачки, скоро мрско, али је одједаред јаукнула, и бол неки, страшан као издисање , |
| паваће собе:</p> <p>— Слушај, сад ми је одједаред дошло да свирам молитву пре спавања. </p> <pb |
| их врло тешких ставова постајала јој је одједаред јасна, усхићавале су је најфантастичније идеј |
| У том размотавању хаоса у јасност он је одједаред видео и своју душу потпуно јасно.{S} Талас сн |
| места за пролаз било и одвише, стао је одједаред молити младиће да се склоне с пута, како би о |
| изгледало лако и природно , постало је одједаред, у тишини, сумњиво , тешко и кобно.{S} Страшн |
| вим.</p> <p>— Калуђер сам! — грмнуло је одједаред из ђаконових груди као велико звоно, од чијег |
| ли је ћутала.</p> <p>— Ана! — рикнуо је одједаред ђакон. — Говорите, говорите истину, јели то н |
| своју сањивост , друга она сањивост је одједаред пожелела , да уместо на јастук, положи главу |
| ше ју је интересовало, и испунило ју је одједаред нечим новим.{S} Привидела јој се цела свечано |
| ским стасом Иринејевим.{S} Иринеј му је одједаред изгледао као цезар новог једног племена које |
| без њега, тужни, празни.</p> <p>Ану је одједаред дохватила страстна жеља да од ђакона тражи за |
| а. </p> <p>Госпођици Недићевој је наиме одједаред дошло неко дубоко разумевање за та тиха, мела |
| а, среће и задатка.</p> <p>Промолила се одједаред нада.{S} Благородни цветић душе људске, који, |
| n="128" /> <p>Усред несташлука, Ана се одједаред сетила старог владике.{S} Само један зид их р |
| а заврне клуч у брави, да виче — кад се одједаред отворила врата, и кроз њих, као и обично, уша |
| буђеност.{S} Али кроз црвенило ватре се одједаред стала дизати непорочно бела једна рука, са пр |
| ead> <p>Био је леп летњи дан.{S} Али се одједаред небо почело навлачити, а дунуо је затим и све |
| ја искуства.</p> <p>Али монах Иринеј се одједаред исправио.{S} У изразу и држању његовом огледа |
| ни је задрхтало дисање.{S} После јој се одједаред навлажиле очи, и обузело ју неко меко и дубок |
| године свога живота.{S} И учини јој се одједаред као да прошлост своју не види него чује, и об |
| прозора на суседној кући учинио јој се одједаред као ред белих фењера који иду, и за којима и |
| лика.</p> <p>Све то доле учинило јој се одједаред као свечана и весела нека народна скупштина, |
| , који је из парка пошао кући, нашао се одједаред на сасвим супротном крају вароши .{S} Годила |
| ога згодног није пронашао.{S} Осетио се одједаред много сам, и учинило му се да она празнина кр |
| асом.</p> <p>— Тежак случај! брецнуо се одједаред Пашковић на своје омиљено поље.{S} И одмах по |
| ену, а баш највећу своју снагу, која ће одједаред изменити живот, упростити и разјаснити све, и |
| не његове врелине је цело Анино пролеће одједаред сазрело у лето, а лето, предосећајући јесен, |
| ва се увила сумрачком, пробило је сунце одједаред, и просуло светлост своју у цркву кроз црвено |
| n="144" /> за њега то младо створење, и одједаред му је дошла идеја да још више дирне у срце св |
| по пуној цркви свечано обучених људи, и одједаред, с леве стране крај стуба, у шаренилу лаких т |
| сон, молим се Богу и тражим нови пут, и одједаред се опет нађем на тачци са које сам пошао.{S} |
| смешила.{S} Топлије него малочас .{S} И одједаред, цео тај ситни свет је нестао из њене свести, |
| ћег са зором бољег живота у очима.{S} И одједаред, себична и страстна, махнито заљубљена и љубо |
| а неки начин мора и догађај одати.{S} И одједаред јој се учинило да то и није тешко.{S} Баш је |
| е најзад упитао: чије је то место.{S} И одједаред, пред њим је стојала слика једне девојке, сим |
| ао прегршћу, баци сав чар њихове љубави одједаред у душу.{S} И успела је у том савршено.</p> <p |
| , и занела се као да ће заспати.{S} Али одједаред, мисао једна, оштрија од ножа, пререза јој са |
| га који је још непрестано падао.{S} Али одједаред је дунуо студен ветар, угрушао снег са ледом, |
| о , решила се да не иде у цркву.{S} Али одједаред , не разумевајући право зашто, и приписујући |
| у тога Бога, дете тога Бога.</p> <p>Али одједаред је разрогачила очи, и затресла главом.</p> <p |
| ју је љуљала као мајка дете.</p> <p>Али одједаред ју је обузео немир.{S} Дошло јој је да потрчи |
| ко би још остали у тој пози.</p> <p>Али одједаред, баш у суботу ујутро, освану на зидовима важн |
| викао је ђакон као поплашен.</p> <p>Али одједаред се смирио.{S} Нешто надчовечански јако га је |
| кад на ливади, из гомиле цвећа, протури одједаред главу змија, тако ти тек, неочекивано, кроз п |
| лице руком.{S} Владика опет, наслутивши одједаред да у души његовог љубимца има бол, разњежио с |
| е тај дрвени, рапави и чворновити човек одједаред учинио као неупознато једно благо, као несрећ |
| оводећи се очима за једном пчелицом, он одједаред угледа торњеве Богородичине Цркве.{S} Обасјат |
| новим рецитативом, да је тренутак добио одједаред и своју језивост.{S} Осетило се да је имитаци |
| кадећи пред иконом Матере Божје, сетио одједаред своје мајке, и осетио потребу да сагне главу |
| ло када је, око половине службе, осетио одједаред неку смућеносг и малаксавање у гласу.{S} Отим |
| ри сву топлу душу, и пресекао лето тако одједаред као што нож пресеца жилу.</p> <p>Као да је це |
| а топлота, и у којој је све семе почело одједаред да клија.{S} Осећао се као башта: зелен, цвет |
| му је годило.{S} Али му се зид и стакло одједаред учинили <pb n="80" /> ограда иза које се Ана |
| и у белој хаљини од самих чипака, њему одједаред дође жао, зашто се то мило, нежно створење уп |
| ева истински невесело , видећи у ђакону одједаред блиског човека, и осећајући као да се с њим у |
| Не, за Бога не, Бошко, Бошкице!</p> <p>Одједаред се сетила монаха Иринеја.{S} Прекрстила се.{S |
| и да је то срце свему криво? ...</p> <p>Одједаред, ђакон се пренуо.{S} Дигао се у њему понос, и |
| о одрећи се свега земаљскога ...</p> <p>Одједаред, тамо у дну хоризонта, нешто, као велика игла |
| етлост је била савршено небесна.</p> <p>Одједаред, на једном месту, Ани у сусрет, светлост је п |
| {S} Слабог здравља и меке природе жена, одједном се нашла очи у очи пред растанком од мужа и др |
| вим тих, шаптав и танак, још само слаби одјек песме која се у срцу савила и ћути да чедо не про |
| кружило око ње, а време је одмицало као одјек даљне неке музике.</p> <p>Пред велики тренутак ли |
| ик о вери и страху божјем прошао је без одјека и потреса душа. </p> <p>Ану је обузело очајање.{ |
| а се уверим да има!{S} Дођите и уђите у одјеке песме ваше, која је вечна у цркви вашој и у мени |
| </p> <p>Кроз дуги ред епископових соба одјекивало је јецање.{S} Владика је држао главу свога љ |
| те црквом као светла репатица небом.{S} Одјекну, усреће, и пролазе ...</p> <p>Заблуда је да се |
| вој силни глас, са последњим трепетом и одјеком.{S} И после тога, Ана је знала, груди његове су |
| .{S} Иконе су оживеле, зидови су шумили одјеком певања, људи су клицали, жене су целивале <pb n |
| како у дугом реду његових самачких соба одјекује интиман разговор.{S} И затвара очи над Бог зна |
| Иринеју: да сутрашњи излазак на гробље одлажу за други пут, и да изволи доћи по подне; а докто |
| олео од свога, и што се можда на вечити одлазак спрема онај, чије биће је у темељима њихове кућ |
| више нешто од суза давала свом оцу који одлази.{S} Давала му је део живота свога.{S} Са оцем за |
| у очи, и осмејак његов говори : да, ја одлазим од вас, али срећа је уза ме; а ви ћете остати с |
| ла, још се надала.{S} Међутим, Недић је одлазио, а Ана његова је више нешто од суза давала свом |
| зом мучи и кињи дух, обара га и на ново одлетање га дражи, пепељушким подвизима му служи и краљ |
| а, за тренутак један, излети одавде, да одлети до цркве, да чује и види срећу и лепоту живота с |
| ла.</p> <p>Стара двадесет и три године, одлична партија у сваком погледу, а не заљубљује се, не |
| избија чак и неки стварни несташлук.{S} Одлично је имитовала људе, а нарочито начин како говоре |
| акона с неким милим пребацивањем . — Ја одлично познајем ваш глас.{S} Изволте да пређемо у собу |
| оју душу полагао у њене руке.{S} Све је одлично напредовало, а деца су до усхићења доводила и А |
| вршавала је Ана обично сцену, имитујући одлично како чича граби њену руку, стеже је што игда мо |
| .{S} И деца су се смешила.{S} И тако су одлично певала .{S} Одморио их је ваљда тај прекид са п |
| и глава.</p> <p>Ђакон је успео да ствар одложи за три дана, до идуће недеље.{S} Али је за све т |
| тупо загледала у једну бубу, која се са одломљеним пипком и са сломљеном ногом тешко вукла по ш |
| ум, па ће вежбати сам.</p> <p>Ани је та одлука ђаконова годила.{S} Она је одиста била уморна.{S |
| о је нашао, никаква нарочита намера или одлука због оног што је нашао.</p> <p>— А можда и није |
| је своју одлуку.{S} И, да ли због саме одлуке, да ли од неког надања, умирио се.{S} Еванђеље ј |
| увек на време. </p> <p>Извршио је своју одлуку.{S} И, да ли због саме одлуке, да ли од неког на |
| Усплахирила се.{S} Тражила је брзу неку одлуку да спречи улазак Иринејев унутра.{S} Дошло јој ј |
| ослободи неприлике.</p> <p>— Не тражим одлучан одговор.{S} Ја знам да је исповест моја чудна, |
| и госпођица Ана или монах Иринеј има да одлучи.{S} Неко је оборио вазу.{S} Клавир се покренуо с |
| епо удати, онда ваљда и кћи треба да се одлучи да заволи некога, и да родитељима скине бригу с |
| то је рекла.{S} Од тога што је тврдила, одлучила и пресекла.{S} А у истом том тренутку јој је п |
| ан може бацити у човека клицу смрти.{S} Одлучила је да неће мислити на Иринеја, да ће га за јед |
| а крај стуба иде у стопу за њим.</p> <p>Одлучио је најзад да ће после подне прошетати , проћи к |
| да му рекнем, дакле, госпођице Ана?{S} Одлучите онако како вашем срцу годи, за вас ћемо сви св |
| сам казао да ћу питати вас, па како ви одлучите, тако да буде.{S} На то је пристао. </p> <p>Ан |
| ије догодило ни променило.{S} А никаква одлучна жеља или воља није у унутрашњем њеном животу са |
| .</p> <p>Не, не кајем се.{S} Годи ми та одлучност.{S} Тако се ваљда дешавају све храбрости.{S} |
| и одобравала је у себи малочашњу своју одлучност.</p> <p>Не, не кајем се.{S} Годи ми та одлучн |
| је владика чудним гласом, желећи казати одлучну реч, а поколебан и чисто хипнотисан охоло побед |
| засебно да продрмуса.{S} А кад се ветар одмакао, травчице су полегле једна на другу, и Ани се ч |
| нца, која се, већ дограбљена, одједаред одмакне, или, ако се не одмакне, запрепасти сироту коку |
| љена, одједаред одмакне, или, ако се не одмакне, запрепасти сироту коку јер се не може појести. |
| ила.{S} Боже, Боже!{S} Дете лежи мирно, одмарају се ручице.{S} Али лице је бледо, и модре сенке |
| а чела. </p> <p>Није се међутим заправо одмарала.{S} У даху је било трзаја и уздисаја.{S} Одјед |
| иру, а хоровођа челом.</p> <p>Та идеја, одмах се осетило, имала је јачину захтева, и дошла је д |
| једи, чим забруји с Богородичине Цркве, одмах бројанице у руке па на молитву. </p> <p>Сви троје |
| ма види ваш црвени нос, знате каква је, одмах ће почети плакати, наместиће вам кревет, и добиће |
| риписивала Анином изгледу.{S} Шта више, одмах га је и схватила.{S} Добро се сетила шала — резон |
| своју пажњу.{S} Музички образовани сви, одмах су и пронашли у чему лежи реткост и вредност моме |
| стигла су два лекара из оближње вароши, одмах после подне се пронео глас да је на умору једино |
| уста Анина би се нехотице развукла.{S} Одмах затим би додуше дошао уздах, или невесео поглед н |
| ењера који иду, и за којима и она треба одмах да пође.{S} Није јој било добро. </p> <p>Сутрадан |
| же ни да мисли.{S} Сваку мисао затрпава одмах нешто тешко, и то тешко, на неки чудан начин, или |
| а, то је био храм у коме се душа његова одмах настанила.{S} Привлачила га је та црква на нарочи |
| варати, зато вас молим да седнете, и да одмах примите одговор по који сте дошли.</p> <p>— Ви го |
| разумем.{S} Мене су из болнице звали да одмах к вама дођем.</p> <p>Страшних стотину корачаја је |
| је одједаред сива једна мисао .{S} Сада одмах треба отиснути у страну све што јој душу испуњава |
| Можда сам на први покрет љубави требала одмах навалити камен растанка, камен вечитог ћутања и о |
| пољубац цвета, и зре, и мора, мора сад одмах пасти ...</p> <p>Пољубац, страшни, страстни пољуб |
| олази само добро и лепо, и да ће се сад одмах осетити присуство Бога, и чути се, из даљних небе |
| сећај да је негде озлеђена, и да ће сад одмах нит њене крви потећи у траву.{S} Ћутала је.{S} Та |
| е Недићеве.{S} А испружене њене руке је одмах одсекла горда олтарска дисциплина неприкосновенос |
| е слепо летела у наручје сласти, али је одмах затим широко отварала очи, и поплашено питала.{S} |
| онаха Иринеја у Недићев салон опажен је одмах од свих присутних.{S} Сви су му се обрадовали, и |
| то мало пробило сунце.{S} Али звезду је одмах опет затрпала тмаста облачина.{S} Црна, са белим |
| плашило се од живота. </p> <p>Смркло се одмах после пет сата.{S} Ваздух је тако отежао да се љу |
| моја, и Ти, Боже мој! ...{S} Ана, идите одмах кући, идите, бежите одавде, клекните и благодарит |
| је, додуше са рукама на брави као да ће одмах ући, још дуго стојала, час извијајући се за стазо |
| едном је и он доживео лепоту и срећу, и одмах, у истом <pb n="204" /> тренутку још, слеће на та |
| ед Пашковић на своје омиљено поље.{S} И одмах почео, тоном дискусије, разлагати суштину таквог |
| То су увек нови и нови оригинали, који одмах пропадају, без трага, без очуваности у сећању ... |
| е већ упола познавао.</p> <p>— Јесте ли одмах опазили да мој Иринеј није обичан човек? — питао |
| } Али, слутећи ваљда да ће монах Иринеј одмах за њом изаћи, није одахнула, него се устрептало п |
| поздраву.{S} Кад се, међутим, познаник одмах затим опростио , ђакон се надао да ће је можда ип |
| .</p> <p>Добро.{S} Ти само иди, а ја ћу одмах за тобом.{S} Док мало зачешљам косу.</p> <p>Али т |
| у шетњу.{S} Насумце , дабогме, но будно одмеравајући сваку кућу, и оштро мотрећи ко ће откуда и |
| овор.{S} Задржавали су корак, и пажљиво одмеравали добро познату фигуру доктора Пашковића.{S} Г |
| олико толико разјасни своје стање, и да одмери докле управо води та даљина у коју сада непреста |
| р тек кад су била поклоњена, видео је и одмерио сва блага којих има у њему.{S} И онда је био јо |
| е, све је то кружило око ње, а време је одмицало као одјек даљне неке музике.</p> <p>Пред велик |
| ањају испред њих, и човек, такав човек, одмиче далеко од свакидашњице и њезиних укуса и судбина |
| ја ћу сад, и с вашом дозволом, кући на одмор.{S} Од четири у јутро сам на ногама. </p> <p>Ана |
| говорили: то је ваљда неки медитативни одмор за интелигентну главу докторову после тешко пожрт |
| е чекао Ану.</p> <p>— Имао сам три сата одмора, па сам дошао и ја да се помолим Богу — почео је |
| ве породице.{S} Крао је време од јела и одмора, и састављао дане и ноћи у дугу и мучну једну сл |
| ало да Ана на време осети умор, и да се одмори.{S} Она је сва горела у некој неситој, страстној |
| ешила.{S} И тако су одлично певала .{S} Одморио их је ваљда тај прекид са писмом.</p> <p>После |
| само хтео да буде друкчије.{S} Да се ви одморите.</p> <p>Сад, кад сам ово писмо већ свршио, ја |
| смејком, чим је писмо отворила.</p> <p>„Одморите се мало.{S} Мени је тешко гледати вас бледу, и |
| </p> <p>Да би се владика могао што боље одморити , није Недић на ручак позвао никога од гостију |
| а главној стази, дечко је сео и јео.{S} Однекуд се показало псето.{S} Од зиме ваљда, летело је |
| и чинило јој се да на мирно поље гледа однекуд одгоре.</p> <p>Недеља је била, па се нигде није |
| м кљуном.{S} Ана се наљутила, дохватила однекуд штап, и ударила патку.{S} А животињица се окрен |
| них представа и концерата , извирали су однекуд, из прстију или из душе њене, неки сасвим непоз |
| м те Велике Песме, која је једним махом однела сву славу њену и њених певача, у којој су сва ум |
| S} Талас снажне једне јасности нагло је однео маглу испред унутрашњих његових очију.{S} Осетио |
| аред ју је дохватио, дигао у наручје, и однео пред олтар.{S} Спустио ју је пред иконом Христово |
| ка први пут заљубљене жене, која је сва однета и узабрана, која не осећа и не зна више ниједну |
| мор.{S} Али се опет отела, охрабрила, и одобравала је у себи малочашњу своју одлучност.</p> <p> |
| и нагађати, скоро врачати, хоће ли бити одовуд или одонуд, и хоће ли се појавити мушко или женс |
| ор је био препун, и одраслих и деце, и, одоле гледан, због густоће ваздуха, чинио се тајанствен |
| другом ђакону.</p> <p>Тако је изгледало одоле.{S} А горе је слика имала и друкчијих потеза.{S} |
| , сва срећна и задовољна и иначе, могла одолети Ана Недићева!</p> <p> Страстне, пусте жеље су о |
| јединствена на свету, како јој се може одолети, како би јој, сва срећна и задовољна и иначе, м |
| скоро врачати, хоће ли бити одовуд или одонуд, и хоће ли се појавити мушко или женско.{S} За п |
| ма, управо светиња њеног рођеног живота одрасла и посвећена у том храму, стала је пред очи духа |
| деспота</hi>, сваки пут наизменично са одраслима и децом. </p> <p>Све то дисциплиновати, у хар |
| силна поздравна песма комбинованог хора одраслих и деце, монах Иринеј је опазио да на владичино |
| тив шарлаха канда не вреди много, а код одраслих су те болести и иначе опасније него код деце. |
| Ана искључиво себи задржала.{S} А и код одраслих је морала помагати више него обично, јер је ст |
| са галеријама за разне хорове , хорове одраслих и деце, и са ћелијама појединих солиста певача |
| ли свештеници .{S} Хор је био препун, и одраслих и деце, и, одоле гледан, због густоће ваздуха, |
| ута.{S} Од синоћ имамо већ трећи случај одраслих.{S} Једна девојка и два човека у мојим <pb n=" |
| имају груди, и од којих, после, у гласу одраслог човека, остану само љушчице пепела, фина она м |
| убио и добру, несрећну мајку, и који је одрастао у кући рођака, где су се муж и жена и деца опи |
| у Русији, и од тога доба је некако још одређенија постала у своме укусу и у начину живота.{S} |
| век мутна — каже он. — Никад у њој нема одређеног стања.{S} Жена нити уме бити срећна, нити уме |
| Шта је тај монах друго него сироче?{S} Одрекао се света и пошао у самоћу.{S} Ни својте, ни кућ |
| ном мраку ноћи, и, врло често, пошто се одрекао Спаситеља свога.{S} Зар ти све то не осећаш, си |
| киша не требају ...{S} О, онда ћемо се одрећи Бога, и заветоваћемо се, као у прастара времена, |
| е. </p> <pb n="253" /> <p>— Али ви ћете одрећи истину, ви ћете повући реч, ви ћете — далеко сте |
| {S} Да му је тешко обећати, али тешко и одрећи.{S} Као никада, старац је осетио колико је везан |
| пала на колена.</p> <p>Зар је Бог могао одрећи?{S} Зар је Бог могао не сићи ?{S} Није могао.{S} |
| и с гробовима заједно, да нам буде лако одрећи се свега земаљскога ...</p> <p>Одједаред, тамо у |
| животу и слави и жени, силила га да се одрече среће, завијала га у црно, и као мрачни средњеве |
| Неће смрт и промену , него распирује и одржава сталну борбу.{S} Сталну, јер не сме погинути у |
| поред свега тога, још неко време упорно одржавао.{S} А кад је најзад остао без ослонца, он је, |
| утим Светим Дарима и звекетом кадионица одрже да не клонемо, да се не изгубимо и сасвим не умре |
| а префиног контакта талената и душа.{S} Одрицала се у себи шале за сва времена . </p> <pb n="61 |
| очи, окретале се некуда за даљином.{S} Одрицала је нешто главом.{S} Срце јој је грцало од пуно |
| певају.{S} Она је то додуше стишавала и одрицала, али је у репродукцији гласа и његових каракте |
| камен растанка, камен вечитог ћутања и одрицања ...{S} Па ја сам то и чинила ...{S} Ко је прог |
| уђера, у кући која је дом усамљености и одрицања, једним зидом растављени од капеле и олтара, ч |
| и нису идеали задовољавања, него идеали одрицања ...{S} Али, ко све то може? ...{S} Христос је |
| јег или из мравјег живота , има моменат одрицања.{S} То је одрицање светитељско, т. ј. без бола |
| живота , има моменат одрицања.{S} То је одрицање светитељско, т. ј. без бола, у животу природе |
| бу између светлости и мрака.{S} А то је одрицање аскетско, то јест болно, у животу човека.{S} У |
| атерије.{S} И онда је она моја тврдња о одрицању још јаснија.{S} Или се одриче слабост, зато шт |
| ју сам ја, женомрзац и познавалац жена, одрицао целог живота и целим животом, а коју сада видим |
| атити, Ана.{S} Ана!</p> <p>— Нећу ништа одрицати, јер сам урадила оно што сам хтела, и нећу се |
| оће увек да воли, да се гај мора дуго и одрицати.{S} Ко хоће велику љубав да има, тај мора бити |
| че слабост, зато што је слабост, или се одриче јачина, зато што — воли.{S} Наравно да онда онај |
| врдња о одрицању још јаснија.{S} Или се одриче слабост, зато што је слабост, или се одриче јачи |
| осада сам био ученик и дете Христово, а одсада , ма шта да буде, то више бити неће.{S} Да, ђако |
| е досадашње муке људи морале бити, а да одсада долази само добро и лепо, и да ће се сад одмах о |
| још волите тако као пре, рад њен, крвав одсада, да ли ћете још ценити као и пре ...{S} То кажит |
| да ће можда једног дана бити у стању да одсвира музику свога живота и музички проблем своје сав |
| е ...{S} А да ли бисте били добри да ми одсвирате арије, да чујем јесу ли ми ка гласу.</p> <p>— |
| Ви сте дивни.{S} За награду ћу вам сада одсвирати нешто своје.{S} Пазите добро.{S} То неће бити |
| м ју је занео.{S} Спремала се да читаве одсеке службе с децом поје, а поздрав архиепископу, <hi |
| ћеве.{S} А испружене њене руке је одмах одсекла горда олтарска дисциплина неприкосновености и б |
| ужећи свештеник само за часак, у једном одсеку службе, замењује ђакона.{S} После <hi>Причасног< |
| ности Анине љутну, и доста оштрим тоном одсече: </p> <p>— Волиш ли ти некога, кад сваки предлог |
| а вам једну од тих многих десних руку и одсечемо.{S} Наравно, не мислим ову овде.</p> <p>— Могл |
| </p> <p>— Могла бих, што да не.{S} Јер, одсечена моја рука је опет моја.</p> <p>Ушао је монах И |
| трен ока, Недићеви се нашли затворени, одсечени од спољашњег света, усамљени дубоком и кобном |
| и ђакона, стићи уочи Велике Госпојине, одсешће у кући адвоката Недића, служиће на Велику Госпо |
| ета се до Богородичине Цркве.</p> <p>Да одстоји целу службу, за то доктор није имао времена.{S} |
| јем се понеког часа што вас нисам силом одстранио.{S} Морао бих га, по себи се разуме, у вече д |
| ња њена, и стаје ближе уз њу зато што и одсудни тренутак долази ближе ...{S} Да, она је јасно о |
| свим оболео.{S} Тражио је петнаест дана одсуства.{S} Сви заинтересовани су се поплашили.{S} Сам |
| ном?{S} На извесно време, мислим.{S} За одсуство је лако.{S} Заменио би те мој ђакон.</p> <p>Мо |
| им гласом виче:{S} Јово! ја се направим одсутан , и не изађем.{S} А он, јадник, дотрчи, и извуч |
| ему стигли некуда одакле немају жељу да оду.{S} Па онда се опет све слије и смрси, и у души зав |
| милом госту.{S} Само немој одвише много одуговлачити, јер моја повратна карта може сваком пошто |
| псету слуга.{S} Био је пресрећан у том одуживању дуга за повраћено здравље, и озбиљно је осећа |
| ља да од ђакона тражи залогу среће коју одузима од ње.{S} Па и то није доста.{S} Не, нека одбиј |
| огао.{S} Помогао му је да ипак нигде не одузме љубав, да не заборави ни последњег мрава.{S} Бог |
| сумњајте и не питајте — говорила је Ана одушевљено и узбуђено. — Цео мој живот и рад вас су чек |
| ао између разних осећања .{S} Час је са одушевљеном радошћу гутао сјајне, горде речи свога љуби |
| ршао чисто крилима све своје младости у одушевљењу.</p> <p>— Познајеш ли се с њом одавно?</p> < |
| је узбуђење из свих груди.{S} Иконе су оживеле, зидови су шумили одјеком певања, људи су клица |
| рпезарија, на сивом зиду старе цркве је оживео фреско један, редак и скупоцен као драги камен.{ |
| .{S} Зар бих друкчије могла оздравити и оживети?{S} И сада, ето, љубазне ваше речи чујем ја сам |
| личина може изаћи из те борбе! „Дух све оживљава, а тело ништа не помаже“, стоји у Светом Писму |
| да само њен љубимац, најстарији, Бошко, озбиљан, паметан дечко, који са својом белом огрлицом н |
| } Напротив, био је целога дана необично озбиљан.{S} А о Ани је мислио на тако апстрактан начин, |
| <p>У души оздравелога десила се крупна, озбиљна промена.{S} Младић се испунио неком безгранично |
| свести, душа њена је бацила играчку, и озбиљна, али екстатична и врућа нека светлост јој је бу |
| ује.{S} Размишљања Анина су била дуга и озбиљна, али, већином се губила у нејасностима, или се |
| је видела Бошка, удављеног, мртвог.{S} Озбиљне његове очи, сада, у смрти, смејале се.{S} Смеја |
| стојала слика једне девојке, симпатично озбиљне и непомично мирне, са замишљеним очима, загледа |
| није било места на глави.{S} Настале су озбиљне тешкоће са шеширом.{S} Просто плива одгоре, на |
| свира слатко љуљукање материног крила и озбиљни куцањ шеталице на сату.</p> <p>Почеле су онда в |
| ио се такође да је више пута осетио њен озбиљни поглед на себи.{S} Сетио се и оног сусрета на с |
| се душа не смути.</p> <p>Поред свих тих озбиљних, понекад баш строго побожних мисли, Ана Недиће |
| амо то, драги докторе — говорила је Ана озбиљно. — Добићете и позив да дођете сутра по подне ко |
| одуживању дуга за повраћено здравље, и озбиљно је осећао да је све без изузетка, свака животињ |
| додир руку имао баш да значи нешто врло озбиљно и важно, баш кад би значио и обећање, и обавезу |
| ијатељем.</p> <p>Ах, која лепота и која озбиљност је лежала у том првом блиском састанку!{S} На |
| , и на челу се опет исписала стара њена озбиљност.{S} Чак је и ослабила.{S} Само су очи пламтил |
| ила је Ана с неком тако достојанственом озбиљношћу, да се Пашковић поклонио и покорио пред том |
| гу сваку срећу заменити.“</p> <p>У души оздравелога десила се крупна, озбиљна промена.{S} Млади |
| ове Недића, и ждребета, које ће он, кад оздрави, да крсти.</p> <p>Ани засузише очи, а Недићка ј |
| </p> <pb n="55" /> <p>— Јесте ли сасвим оздравили?</p> <p>— Можете ли замислити колико се сви р |
| лесника као истерани беси.{S} Младић је оздравио.{S} Он је васкрсао.</p> <p>— Ушао је Бог у мен |
| S} Увек тако.{S} Зар бих друкчије могла оздравити и оживети?{S} И сада, ето, љубазне ваше речи |
| е збуде нешто тако лепо као што би било оздрављење тих невиних малих мученика ... </p> <pb n="1 |
| замислити колико се сви радујемо вашем оздрављењу?</p> <p>— Хоћете ли сада опет сваког богослу |
| и.</p> <p>— Ана, теби није добро, ти си озебла, пропала си.{S} Што сам те пустила, несрећница, |
| о суров.{S} Имала је осећај да је негде озлеђена, и да ће сад одмах нит њене крви потећи у трав |
| Ану су шибали страст, слатка успомена , озлојеђеност, разочарање, осећање силе у себи, заједљив |
| гојен, масног и светлог лица, са вечито ознојеним вратом и црвеном ћелом која се непрестано пуш |
| /p> <p>Чекало се да се подигну небу два ока, два сасуда таме.{S} И да срце једно, чисто и мирис |
| ично размакнута, <pb n="127" /> округла ока, тако безазлена, као да госа њихов не зна ни да чит |
| — Не можеш ?</p> <p>Два бескрајно тужна ока се загледала у владику.</p> <p>— Не могу, Преосвеће |
| све очи гледале, а коју су два најлепша ока из олтара храбрила и миловала. </p> <p>— Чаробна жи |
| и ућутао.{S} Тога пута, гледајући испод ока како је природа Ану после болести чисто наново ство |
| шена још на једну кућу више.{S} За трен ока, Недићеви се нашли затворени, одсечени од спољашњег |
| мо жмири, и тако је лепо пребацио преко ока своју већ прилично изанђалу кресту. </p> <p>Ана се |
| е. — Владичине руке задрхташе, а у углу ока затрепта мала, љута једна звездица . </p> <p>Ђакон |
| ина Божјег, занео ју је, осветио ју је, окадио јој је крв у свакој жилици.</p> <p>Извирило је м |
| вари. </p> <p>Недић је онда решио да се окане илустрација , и да покуша у форми догме протурити |
| саветовао да се, због тешкоћа и труда, оканем појања у цркви.{S} Ти ниси осетио, не осећаш ни |
| И онда се, изгледало је, једва једаред оканули — белог голуба у њеној души.</p> <p>Међутим, та |
| гасито мрку, са лепо израђеним сребрним оквиром и са тешком сребрном копчом.</p> <p>— Пази, мол |
| ледао као чађава стара икона у сребрном оквиру.</p> <p>С обе стране Недићеве капије дочекао је |
| два занесена погледа, и као да је читав океан стао између овог, њиховог, и оног другог света.</ |
| деци су били много стари, људи су дошли окисли и прозебли , Христос се сакрио за облаке, а кроз |
| , да се сама, у миру, нагледа зеленилом окићене и травом засуте цркве.{S} Чекало ју је изненађе |
| жба је дакле већ почела .{S} Али Ана је оклевала да уђе.{S} Била је одвише расејана.{S} Почела |
| стрела.{S} Дечко звижну.{S} Пас је прво оклевао, али је најзад пришао.{S} И добио колача и јаја |
| на мишицу ђаконову, владика је једнако оклевао.{S} Није му се улазило .{S} Пријатна му је нека |
| да тамо, у висини над солејом престаје оклоп зидова, да су они последњи луци кубета извијени н |
| а раса непробојан </p> <pb n="34" /> <p>оклоп ?{S} Или можда баш зато, што треба да да је гробн |
| е и клупе.{S} Камичцима калдрме разбија окна на спратовима, а ораницом земљом засипа таване.</p |
| суло светлост своју у цркву кроз црвено окно великог прозора над <pb n="31" /> олтаром.{S} Огањ |
| неј пре уласка у олтар окренуо вернима, око сузе те је почео горети пламен, испод стегнутог укр |
| У толико му је необичније било када је, око половине службе, осетио одједаред неку смућеносг и |
| д дође после подне.</p> <p>После подне, око пет, зазвонио је ђакон.</p> <p>Отворила му је Ана, |
| аси нас двоје.{S} И тада, кад се смири, око страсти ће поново растити руже, и страст ће, побеђе |
| p>Почеле су онда вариације.{S} Прва.{S} Око аријице, коју успаваља скоро кроз дремеж певуши , з |
| е корак који такође у капију савија.{S} Око десетак минута је остала сакривена, а тада, опрезно |
| је низ степенице полако , замишљен.{S} Око њега се чуо шушањ тешког црног одела.{S} Ана, као х |
| <pb n="91" /> <p>Све је било празно.{S} Око цркве нигде нико.{S} Свет се разишао.{S} Мало је за |
| ва се чуо кроз подлу неку тишину .{S} А око торњева су ужурбано летеле тице.{S} Бегале из сиве |
| осто од тог што му летњи ветрић ћарлија око главе.</p> <p>Али после, ветар је престао ћарлијати |
| ужно.</p> <p>Доброта и љубав је клечала око Ане, али Ана је била сирота и сама. </p> <pb n="212 |
| "54" /> познаника.{S} И деца се окупила око ње.{S} Мале њихове ручице су јој пружале нафору и ц |
| златном стихару, са златним наруквицама око руку.{S} Скрушио се од среће.{S} Желео је да се пре |
| е баш и забринула .{S} Да, као шум мора око неке морске биљке, њу непрекидно заносе неколико цр |
| руку.{S} Тупо и хладно је гледала људе око себе, па и монаха Иринеја.{S} Учинила је затим ипак |
| ала моћ да увек, за време молитве, нађе око божје над собом.{S} Нашла га је и сад.{S} Али је ок |
| и тишина, а људи само с поља да обилазе око ње, и да чисте своју душу клечећи, убоги грешници, |
| здасима, хармоничним са појањем које је око ње и њених мисли брујало, и она је пила акорде до к |
| собом.{S} Нашла га је и сад.{S} Али је око божје гледало у њу као и око оца њеног.{S} Невесело |
| то шушкало.{S} Стари Јова.{S} Обишао је око Ане, наслонио се на њу, и опрезно, лагано јој је ле |
| има и побледелим уснама је питала божје око: да ли је грешна та љубав , да ли ће Бог узети од њ |
| стабљика бршљана која иде да се савије око Христова Распећа.{S} Нечујно корачајући , са мртвом |
| у трави, ружичасте и беле свилене чипке око Аниних несвесно склопљених руку.</p> <p>Госпођа Нед |
| е.{S} Новине су већ донеле и све детаље око догађаја.{S} Дијецезан ће, у пратњи тамошњег проте |
| ичиног Храма. </p> <p>Тамо, високо горе око крстова, у чистом прозрачном фином сутонском зелени |
| — сутра је татин рођен дан, дан када се око њега неизоставно скупљали гости и пријатељи ...{S} |
| Бог у мене — говорио је људима који се око њега купили као на чудо.</p> <p>А у дневник свој је |
| на прстима улазили унутра, и ређали се око Ане.{S} Сви са чудно склопљеним рукама .{S} Као вен |
| Ристовића пузио је за њом и вио јој се око ногу.</p> <p>Одгоре, с противног краја улице, трчао |
| првог крока Аниног у цркву бацио јој се око врата, стегао ју је, гушио ју је, кричао јој је у у |
| сасвим <pb n="156" /> кратко, окупио се око Ане цео један свет.{S} Три доктора са три разна фак |
| кога од гостију.{S} Знало се само да ће око четири сата, по жељи епископовој, доћи ђакон Иринеј |
| о љубави и суза, гледало је у Ану као и око оца њеног.</p> <p>Ана се умирена дигла са молитве.{ |
| {S} Али је око божје гледало у њу као и око оца њеног.{S} Невесело умиљато, забринуто .{S} Као |
| да шушкају нешто између себе.</p> <p>И око ње је нешто шушкало.{S} Стари Јова.{S} Обишао је ок |
| авало.{S} Нешто као да непрестано кружи око њега, зове га и буди га.{S} Потпуно расањен, тражио |
| а жива слика.{S} Мурилови херувими који око Мајке Божје поју — шаптао је владичин ђакон другом |
| осе, сасвим мирног лица, и тамних сенки око очију.{S} Хаљину није променила, али се завила, од |
| октори се најучтивије нуткали и нећкали око празне столице монаха Иринеја. </p> <p>— На место г |
| S} Сав се разговор и брига усредсредили око доласка и дочека, службе и појања. </p> <p>Очи се, |
| е разданило .{S} Облаци се нагло гонили око сунца, зеленило је страшљиво жаморило.{S} Напослетк |
| ју тезу.{S} Рекао је да су сви проблеми око удадбе девојчине вештачке, измишљене и за косе дову |
| лучно, и као у неприлици, стао освртати око себе.</p> <p>Пало му је на ум да има извежбано око, |
| ио је старост.{S} Препознао је намештај око себе.{S} И видео је Иринеја који му је задавао бриг |
| исује каљаче, кожни прслук и вунени шал око врата.</p> <p>Сутрашњи дан је био прави зимски дан, |
| У оделу тешких црних бора, са ауреолом око главе која тек просијава.{S} Рукама, нежним и чежњи |
| него онако како чини, кад свему сјајном око себе претпоставља ћелију рада и вишег живота ...{S} |
| Пашковић са гргуравом сребрном фризуром око астраханске капе, а монах Иринеј сав црн, са златом |
| одро црвен у лицу, са пернатом огрлицом око врата, и пун наоштрених боца.{S} Затим, крупне, охо |
| уње, па се зеленило згушњава, и сав шум око куће сабија и бруји.</p> <p>Једнако је слуктила, и |
| ости по рукама и ногама, и стисак један око срца као да отров улази и њу. </p> <pb n="68" /> <p |
| небо пење.{S} Одиста, ваздух се увијао око ње као неки мирисан вео, а светлост је била савршен |
| ашег владике, и владика га је чувао као око у глави.{S} Сви се чуде како је доспео овамо.{S} Мо |
| доле.{S} Пред дверима, ђакон је укрштао око себе орар.{S} Златним ланцем је стегао рамена и гру |
| .{S} Пуно, пуно испружених руку је било око њега, много више него половина свих руку које су то |
| о цркви, шапат среће, све је то кружило око ње, а време је одмицало као одјек даљне неке музике |
| p> <p>Пало му је на ум да има извежбано око, и да једним погледом уме наћи предмет размишљања и |
| , и замишљајући да је тамо унутри будно око божје, и гњев његов, који ће стићи сваки грех, <pb |
| гачким ројтама.{S} Шал је држала чврсто око себе, мешајући са дугим, тешким ројтама своје бледе |
| Чим би се у некој кући исцрпео разговор око најпречих домаћих потреба, долазило би на ред питањ |
| вала. </p> <pb n="224" /> <p>Ана је већ око пет сата послала писмо монаху Иринеју: да сутрашњи |
| бити живот или уместо живота, и да раду око црквеног певања треба да жртвујеш целу личну кариер |
| аком и миром.</p> <p>Легла је у постељу око поноћи.{S} Метнула главу на десну своју мишицу, и з |
| че лепу руку, необично таласасту и фину око чланка.{S} На руци је била старинска, равна и широк |
| а воли, да се боји за њега.{S} Затим су око тога мотива стали да искрсавају и неки од оних рани |
| увлачила у собу као неко сироче.</p> <p>Око пола десет је нешто мало пробило сунце.{S} Али звез |
| ја је нежну Анину мишицу обухватала као оков.{S} Ђакон је очарано гледао у тај златни обруч, и |
| на, непрстенована, у тежак сјајни обруч окована.{S} Рука, у коју су све очи гледале, а коју су |
| ђакон.</p> <p>Носио је у тешку позлату оковано Еванђеље скоро потпуно испружених мишица, висок |
| љуби руку њену, у сребро и драго камење оковану ...</p> <p>Па ипак, баш пошто је отпевао свежу |
| , и још неколико угледних свештеника из околине.</p> <p>Ана се опростила, јер је морала раније |
| емеда да се монах Иринеј сети да би баш околишно питање кренуло докторову наклоност ка анализи |
| "7" /> узбуђењем, и људи се скупљали из околних места тако као што се ваљда некада скупљало у Ј |
| помишљајући на своју смрт и на незгодну околност да Ана ни брата ни сестре нема, покушава кћер |
| ош, у којој је, као посљедица нарочитих околности, црква постала љубав и амбиција скоро сваког |
| , који је у најстрашнијим и најружнијим околностима имао да опстане и да се сачува.{S} И који ј |
| орим.{S} Страшна моја служба у данашњим околностима тако ме је растројила , да ми само ви может |
| ="214" /> ножицу, и доброћудним, мирним оком је погледала у извршиоца казне. </p> <p>Извршилац |
| прегнуто мисли, гледала је предасе тако окомито, да умало није згазила једно голишаво циганче н |
| осиља ону руку, ма да Ана не може да се окрене олтару.{S} Стари владика трепти.{S} Дирнут је св |
| гласом повиче: <hi>Вонмем:</hi> Богу се окрените, људи, јер се светиња дешава у олтару. </p> <p |
| шним погледом Иринејевих очију.{S} Али, окренувши се себи у душу, где је истина стојала светла |
| ао округли поглед владичиног ђакона.{S} Окренула се и насмејала се на свога госта.{S} А владичи |
| ђа.{S} Све дотле, она се није ниједаред окренула олтару.{S} Чула је само тихи глас владичин , р |
| ап, и ударила патку.{S} А животињица се окренула, подигла ударену, као лала жуту <pb n="214" /> |
| уке своје зарити у његове груди.</p> <p>Окренула се, поздравила је монаха Иринеја главом и руко |
| <p>— Стари, ислужени ловац, је л те? — окренуо се владика Недићу, и климнуо љубазно главом псе |
| есекао реч, и своје аналитичарске пипке окренуо на другу страну.</p> <p>— Али сада долази друга |
| {S} Смрт! </p> <p>Владика се стресао, и окренуо главу од ђакона.{S} Али лице његовог Иринеја, с |
| рети.</p> <p>Монах Иринеј је одахнуо, и окренуо у порту да буде сам.{S} А Пашковић је гледао за |
| кад се монах Иринеј пре уласка у олтар окренуо вернима, око сузе те је почео горети пламен, ис |
| ма, осмехивати се на њега кад је леђима окренут, и увијати га у снове?{S} Човек осећа и невидљи |
| <p>Глас његов, онај велики, силни, Богу окренути , у цркви упознати и завољени глас, говорио је |
| ете, шта радиш?</p> <p>Ана је на дохват окретала кључ, да бајаги одбрави врата, и пусти мајку у |
| <p>Анине дубоке, љубављу испуњене очи, окретале се некуда за даљином.{S} Одрицала је нешто гла |
| .{S} Као дете свој посечени прст мајци, окретао је он голо срце своје Богу, и питао Бога шта да |
| дно је пазио и на самовар, а при сваком окрету главе би умиљато погледао и свога поочима.{S} Ос |
| ајући да је дух племенитији од природе, окреће своје страсти пред законе лепоте.{S} Неће смрт и |
| иће да негде одгоре гледа како се земља окреће.</p> <p>Кад је Ана Недићева прославила двадесет |
| то су два мелема — уздисала је Недићка, окрећући се својој кћери. </p> <pb n="106" /> <p>— Ми с |
| и поносимо њиме — одговорила је храбро, окрећући према владичином гордом лицу своје.</p> <p>Вла |
| два необично размакнута, <pb n="127" /> округла ока, тако безазлена, као да госа њихов не зна н |
| а.{S} На Престолу су буктала два крупна округла пламена, а високо горе, као у лету ухваћене вар |
| љски меке, кроз мала, као рупе на фрули округла дечја уста чуло се кликтање шумских тичица, док |
| вић.{S} Он, са толико својих година, са округластим трбухом, са принципом да и у кујни мора вис |
| осталог и јако размакнуте , као грошеви округле очи владичиног <pb n="154" /> ђакона.{S} Али та |
| /p> <p>Ана је осећала на себи нешто као округли поглед владичиног ђакона.{S} Окренула се и насм |
| /> детаљима, и јаким сенкама од дубоких округлина , много добија и губи са светлосним ефектима, |
| лазити.{S} При савијутку стазе, баш при округлини олтара, дочекао ју је талас и шум ветра.</p> |
| секу, у т. зв. звезди, оптрчавао је по округлој путањи доктор Пашковић сам.</p> <p>После, шета |
| кривено и непознато.{S} Да ли није грех окружавати га мислима, осмехивати се на њега кад је леђ |
| да ћу се сам вратити онамо где сам био окружен љубављу и пажњом.{S} А касније, кад је из мојих |
| на највишем ступњу , стојала је Ана.{S} Окружена са свих страна певачима и певачицама и множино |
| је, имитујући читање ђаконово можда за октаву и још за квинту више, давала ипак постајање, пре |
| тво Анино, суделовали и дечји квартети, октети и хорови.{S} Ана је решила да ће се то, као завр |
| > <p>Гле како је све зарђано, као да је октобар — мислио је монах Иринеј, спремајући се на јутр |
| од ње монаха Иринеја ? </p> <p>У божјем оку није било ни трага гњеву.{S} Пуно, препуно љубави и |
| на све што је у њему.{S} А у владичином оку је стојала слутња о бури живота и мека љубав за нед |
| мала једна аријица, кратка, колико док окупано детенце у материном наручју заборави на плач, и |
| их<pb n="54" /> познаника.{S} И деца се окупила око ње.{S} Мале њихове ручице су јој пружале на |
| ипак било сасвим <pb n="156" /> кратко, окупио се око Ане цео један свет.{S} Три доктора са три |
| но и топло као и пре.{S} Кад смо сви на окупу, онда мој тата није мртав, је л' те?</p> <p>Већ п |
| ажном јесени, жалост та је била тежа од олова, хладнија од оне хладне воде, која је непрестано |
| ки црвени ђердан .{S} Гле, магла, тешка оловна магла се поплашила од црвеног ђердана! — смејао |
| и не.{S} Тело, са својим јадом, блатом, оловом, отровом, крстом, Голготом и Кавказом мучи и кињ |
| илцима, лебди као нека група звезда.{S} Олтар је само био мало и одвише таман, и он је стога чи |
| ктињице у рукама старих жена и људи.{S} Олтар се чинио мрачна пећина од црног мрамора, у којој |
| S} Своју песму.{S} Своју крвну жртву на олтар коме се клања.</p> <p>Пливала је у задовољству, и |
| дохватио, дигао у наручје, и однео пред олтар.{S} Спустио ју је пред иконом Христовом, ушао у о |
| шта је са њиме?{S} Изашао није.{S} Кроз олтар не пролази.{S} Позлило му је можда?{S} Али онда б |
| пшег човечјег живота ...{S} Као да носи олтар у себи, као да је позвана да оствари неки идеал . |
| <p>Али кад се монах Иринеј пре уласка у олтар окренуо вернима, око сузе те је почео горети плам |
| цркве, остала у трему, али очи упрла у олтар.</p> <p>И ту, дрхћући телом и гласом, и не допушт |
| биле изнемогле и празне.{S} Улазио је у олтар на причешће потпуно спреман, давши Богу, с гласом |
| то је било корачање краља који улази у олтар да преко златне круне своје пребаци црни калуђерс |
| приближио час кад је ђакон требао ући у олтар, узети путир, попити из њега причест, и с причешћ |
| .{S} А он је поглед тај унео са собом у олтар на причешће.{S} Причестио се миран као јагње.{S} |
| тио ју је пред иконом Христовом, ушао у олтар, и изнео јој оданде крст да га целива и да се сми |
| та.{S} Ана је видела да је прота ушао у олтар са неким страним свештеником .{S} Можда обавештењ |
| ао плавичасти кад, тежак од величанства олтара.{S} На Престолу су буктала два крупна округла пл |
| ше воли те најмлађе и најсмерније слуге олтара.{S} Оне, који му само с песмом <pb n="15" /> и м |
| а, гледајући, у исти мах, кроз резотине олтара, силуету монаха Иринеја, и рачунајући да после Д |
| еј још спава, на хору хуји празнина, из олтара се чују испрекидани слогови , <pb n="111" /> за |
| м старинским гвозденим вратима, која из олтара воде непосредно у порту, налазила се, у зиду, сл |
| гледале, а коју су два најлепша ока из олтара храбрила и миловала. </p> <p>— Чаробна жива слик |
| аптала неразумљиве речи.{S} Љубав та из олтара је тако дивна, тако јединствена на свету, како ј |
| тра.{S} Црква је била празна, али се из олтара чуло тихо кретање и шум.{S} Ана се тргла и похит |
| е да неко, ужурбано хода, или излази из олтара.{S} Да није — Ани мркну у главу — да није што зг |
| , и испред руке се склањало црвенило из олтара.{S} Блеђе и блеђе, сунце је још пољубило свету х |
| ила над њим да се не макне од молитве и олтара, док не умре, или док му крв тамјаном не промири |
| ња, једним зидом растављени од капеле и олтара, читају љубавно писмо жене ...{S} Да ли обојица |
| При савијутку стазе, баш при округлини олтара, дочекао ју је талас и шум ветра.</p> <p>Пренера |
| је дохватила жеља да потрчи пред степен олтара , да чело и усне своје положи на траг његових ст |
| ке Двери, онда је он онај који је анђео олтара и душа цркве, а свештеник је крај њега тако чове |
| златна одећа, и све се угасило у мраку олтара.</p> <p>Госпођица Недићева је хитала кући.{S} Ос |
| чина.{S} Њој се чинило да негде, у дну олтара, севају муње, и да ће сад велики, чисти Бог, каз |
| верима, префини фреско бачен на тавнину олтара и уоквирен у злато резотина и кадифу завесе, бац |
| времена, ка неким порушеним и попаљеним олтарима, чија светиља у срцима нашим треба да тиња.{S} |
| окно великог прозора над <pb n="31" /> олтаром.{S} Огањ, диван и страшан, као буктање рубина, |
| но што је некада само из далека, и пред олтаром виђала.{S} Ђакон је такође тражио да се нечим з |
| чистоћа њена, јединство њено с црквом и олтаром , то је, најзад, Бог!</p> <p>Ана осети страх од |
| свршила свој део, и најзад се суочила с олтаром, видела је да је тамо топло очекивана и једва д |
| ружене њене руке је одмах одсекла горда олтарска дисциплина неприкосновености и беле чистоће. < |
| ћење у себи, и сам <pb n="69" /> скинуо олтарску одећу и уклонио се из светога чина.{S} Њој се |
| е дотле, она се није ниједаред окренула олтару.{S} Чула је само тихи глас владичин , разне глас |
| к исто што и зрнце тамњана које тамо на олтару сажиже и нестаје.{S} И мирише при том, али тако |
| привукао пажњу ред жена које се ближиле олтару.{S} Сетила се да је Петровски пост.{S} Причесниц |
| ну руку, ма да Ана не може да се окрене олтару.{S} Стари владика трепти.{S} Дирнут је свечаношћ |
| окрените, људи, јер се светиња дешава у олтару. </p> <p>За Ану је то увек био час необичног осе |
| hi> — певао је хор, звонило је звонце у олтару, лежао је свештеник, с челом на поду, пред Часно |
| олети.{S} Ето, звони на вечерње.{S} И у олтару има сад топла молитва за нашег болесника.{S} Ири |
| . </p> <p>По свршеној служби је остао у олтару иза свију, и изашао из цркве последњи.{S} На изл |
| ораницом земљом засипа таване.</p> <p> Олуј је дошао сув и хладан, без капљице кише.{S} И није |
| е на мене сасвим необично.{S} Као да је олуј и кроз мене прошао.</p> <p>Збиља, Ана је скоро са |
| отив, у њој је сад хујао онај јучерашњи олуј.{S} Од првог крока Аниног у цркву бацио јој се око |
| а из себе.</p> <p>И онда одједаред, као олуј, подигла је заклопац са клавира, и почела свирати |
| Да и она проживи неколико тренутака као олуј, са целокупним и распуштеним силама и вољама живот |
| пролама.{S} Стиже.{S} Шум, бук и писка олуја, пуног обесне снаге и пустошења... </p> <pb n="16 |
| ћути, да то није сав живот њен, цео, са олујем у себи заједно.</p> <p>Сећајући се јучерашњих св |
| а целим и здравим снагама немира.{S} На олују мора стојати.{S} Као што црква стоји на земљи, ко |
| елови тога живота постају му равнодушне олупине већ после годину дана ...{S} Зашто се онда за с |
| х својих мисли, Ана је покушавала да их омаловажи, чак да им се наруга.</p> <p>То је можда био |
| а је стојала уплакано влажна.{S} Земља, омекшала, еластична од мокроте, угибала се чисто под ст |
| азлогу због кога ми је ова црква толико омилела, да сам, ето, остао у њој, иако сте Ви далеко о |
| је заборавила где је.{S} Обузели су је омиљени снови.{S} Да монаха Иринеја преноси из столећа |
| брецнуо се одједаред Пашковић на своје омиљено поље.{S} И одмах почео, тоном дискусије, разлаг |
| манастира у болнице.{S} А на другом се омладина препирала о љубавној срећи.{S} Неко је развија |
| а говори, како је због дуге праксе тако омрзао музику, да му је сасвим свеједно и ко свира и ка |
| ладике.{S} Само један зид их раставља , он је можда такође видео веселу слику на зиду.{S} Али, |
| чезнуо.{S} Призивајући <hi>Вонмем</hi>, он је скоро очајним гласом тражио у Бога савет, како да |
| ај старац има префину душу ?{S} И сада, он, сиромах богаташ, он се од вас помоћи нада.{S} Да ли |
| ?{S} Ах, он се опире, он чак заповеда, он шта више влада!</p> <p>Ана је дохватила спуштене сво |
| ави извор баш таквог уметничког израза, он, доктор Пашковић, вечити истраживач скривености и та |
| и од онога у чему је некад шкрта била, он се због немара и неувиђавности Анине љутну, и доста |
| арханђелску радост због створења света, он је осетио грижу данашњег човека који у том свету ниј |
| а упитала шта најрадије једе од пилета, он је тек морао погледати у тањир да се сети, и онда је |
| .{S} А кад је најзад остао без ослонца, он је, губећи се у једном облику, појавио се у другом.{ |
| добро, јер он ништа нема што није моје, он је сав, сав мој!{S} И ја ћу га савладати као сламку, |
| знату фигуру доктора Пашковића.{S} Гле, он, коме ништа на свету досада није било много важно, а |
| том пољском ваздуху.</p> <p>Мало после, он је, по неком програму ваљда, узео случај друге младе |
| ?{S} Он друго нешто више воли од мене, он ме отискује, бежи испред мене, савлађује и као суви |
| отов.{S} А Иринеј ?{S} Ах, он се опире, он чак заповеда, он шта више влада!</p> <p>Ана је дохва |
| множио љубав у њему.{S} Откад Ану воли, он је изгубио последњу мрвицу себичности, гњева и злопа |
| } Поводећи се очима за једном пчелицом, он одједаред угледа торњеве Богородичине Цркве.{S} Обас |
| арати.{S} Написавши јој онда оно писмо, он је и нехотице ту ствар положио у њене руке.</p> <p>С |
| арила Богу на искушењу.{S} Он је добро, он је добро!{S} И ето тражи узнемирену њену душу.{S} И |
| асти.{S} Иначе, треба му јавити ... ах, он је здрав, али Бошко ... можда и браћа Бошкова ...{S} |
| овић је већ готов.{S} А Иринеј ?{S} Ах, он се опире, он чак заповеда, он шта више влада!</p> <p |
| душу ?{S} И сада, он, сиромах богаташ, он се од вас помоћи нада.{S} Да ли ме разумете ?</p> <p |
| смеје.</p> <p>Он неће да ме пољуби !{S} Он, ђакон Богородичине Цркве.</p> <p>Гризла је мишицу, |
| само знали како је о вама говорио !{S} Он слути каква вам је душа.{S} А да ли ви слутите да и |
| Али његова скепса је његова клетва.{S} Он тражи нешто што ће га ослободити и искупити.{S} Мора |
| рши дело свог унутрашњег помонашења.{S} Он је чист као дете.{S} А снови његови су мирни снови о |
| астанак није болан.{S} Он је лепота.{S} Он је дуго једно свитање среће.</p> <p>— Смем ли вам пи |
| ази доктор Пашковић.{S} Зачудила се.{S} Он је обично долазио у цркву само о великим празницима, |
| н сам кад помислим на његов долазак.{S} Он нигде никог нема.{S} Мене је волео као своје дете.{S |
| док има чекања, растанак није болан.{S} Он је лепота.{S} Он је дуго једно свитање среће.</p> <p |
| , као да се монах Иринеј ње дотакао.{S} Он је то опазио и разумео, и вратио руку мирно назад.{S |
| туб, и постојала док он није прошао.{S} Он ју је тада хтео сачекати на вратима, али неки познан |
| стерани беси.{S} Младић је оздравио.{S} Он је васкрсао.</p> <p>— Ушао је Бог у мене — говорио ј |
| } Само се владичин ђакон није бунио.{S} Он је, сиромах, већ и тамо, у резиденцији , навикао на |
| а не уплаши.</p> <p>И збиља је тако.{S} Он се осећа јак и спреман да доврши дело свог унутрашње |
| > <pb n="200" /> <p>Никада.{S} Нико.{S} Он, само он.{S} Дивни сан лепоте.{S} Песма, којој је по |
| егао Ани руку усхићено и благодарно.{S} Он је осетио лепоту и финоћу свирке, осетио и смисао мо |
| штало му се.{S} Али доктор Пашковић.{S} Он, са толико својих година, са округластим трбухом, са |
| муку, благодарила Богу на искушењу.{S} Он је добро, он је добро!{S} И ето тражи узнемирену њен |
| ићи, ако ја тако хоћу! ...{S} А он ?{S} Он друго нешто више воли од мене, он ме отискује, бежи |
| с убеђењем. — Мој је живот тако леп ! — Он прекиде, пуштајући да један искрено ентузиастички ос |
| потом, здрављем, пријатељима и надама — он се тешко разболео, и пошао извесној смрти у сусрет.{ |
| цркве ка средини вароши врло је дуга, а он никада не стигне да је бар најмање види.{S} Мора бит |
| у порту.</p> <p>Срце му је трептало, а он га је пустио да трепти, и благодарио је Богу што је |
| азили крај њега у овом и оном правцу, а он никако није знао куда треба да пође.{S} Најзад је уг |
| у ланце ићи, ако ја тако хоћу! ...{S} А он ?{S} Он друго нешто више воли од мене, он ме отискуј |
| вој положиле у очи монаха Иринеја.{S} А он је поглед тај унео са собом у олтар на причешће.{S} |
| се направим одсутан , и не изађем.{S} А он, јадник, дотрчи, и извуче мој део батина.</p> <p>Вла |
| и мачке ишли су у гомилама за њим.{S} А он их је све мазио, и слушао их, и годило му је да буде |
| и зло чим се зло у њему крене.</p> <p>А он никакво зло у себи не осећа, клео се ђакон и пред Бо |
| о драгоцено понела собом кући.</p> <p>А он је стојао, и с усхићењем пратио њену фигуру.{S} Чини |
| S} И успела је у том савршено.</p> <p>А он је исто тако савршено успео да јој благодарним покло |
| да и зашто све то?</p> <p>Извесно је да он о тој девојци никада није нарочито мислио, и никада |
| у цркви ради и дешава? </p> <p>А откуда он све то зна? — смешио се монах Иринеј. — Не би умео р |
| реба прецењивати, јер после годину дана он више не постоји, његово име и његов предмет су за на |
| знам да има и моје место.{S} И тек кад он зађе, онда су ми живот и љубав слатки, онда имам сна |
| онда је ваљда због тога ћутао.{S} И сад он долази .{S} Може бити да бих требао понудити му да и |
| ши.{S} Женина душа је увек мутна — каже он. — Никад у њој нема одређеног стања.{S} Жена нити ум |
| и међу њима мисле о њему, и знају да је он пријатељ свију њих.{S} Нешто га је у тој цркви топло |
| штеником раскрили Царске Двери, онда је он онај који је анђео олтара и душа цркве, а свештеник |
| ма за један тренутак, та љубав, која је он, могла њему и дати!{S} Кад би се само за час кроз је |
| и ли му се можда обрадовао?{S} Да ли је он јачи од људи који се нису Богу заветовали ?{S} Да ли |
| и то тешко, на неки чудан начин, или је он, монах Иринеј, или је нека болест која прети да ће н |
| а, час извијајући се за стазом којом је он отишао, час увлачећи се страшљиво и с кајањем неким |
| p> <p>Жена, и свршено! — констатовао је он са преостатком свога аналитичарства, али још увек по |
| а сузан неки глас. — Ана! — понављао је он топло, тражећи у помрчини њене очи, и подмећући руке |
| раз бола. — Будите храбри — понављао је он гласом који се извињавао за онај први глас.{S} Је л' |
| те свој посечени прст мајци, окретао је он голо срце своје Богу, и питао Бога шта да ради.</p> |
| рви дубљи поглед у њене очи прочитао је он шта јој у души стоји :{S} Ана Недићева воли у монаху |
| ас никада не могу оставити! — шаптао је он умиљато. — Али ми је старца много жао, па сам мислио |
| ај господар над хиљадама људи — како је он сада удаљен, недостижно удаљен од ње и од судбине ње |
| ће у том храму моћи довршити оно што је он звао својим унутрашњим помонашењем.</p> <p>У толико |
| песмом, да је и лето умрло зато што је он далеко.</p> <p>Ану је дохватила и ломила силна чежња |
| А ђаконове очи се упирале у Ану, јер је он од ње све очекивао.</p> <p>Ана је, одиста, душом и т |
| друкчије бити, него да чашу Евхаристије он изнесе и подигне. <hi>Причасно</hi> се свршавало.{S} |
| му да идем с њим.{S} Може бити да ће ме он и звати.{S} Једно знам сасвим извесно, а то је да не |
| ицима има понекад милости.</p> <p>— Уме он бити праведан према сваком.</p> <p>— Сем према женам |
| <pb n="154" /> ђакона.{S} Али таман се он дигао и пошао Ани, кад се у исти час Ана дигла и пош |
| о чика Јове Недића, и ждребета, које ће он, кад оздрави, да крсти.</p> <p>Ани засузише очи, а Н |
| тај је опор, суров и осветљив.{S} Иначе он, баш као неки песник, са естетичког гледишта раствар |
| запалио му одежду.{S} Од појаса на више он је горео као на ломачи.{S} Црниле се само његове јак |
| p>Те мисли су јако узнемириле ђакона, и он се, после свршене службе, журио са свлачењем што је |
| у њему та срећа у коју владика сумња, и он је, узбуђен, узео старчеву руку, и клео се над њом, |
| ши се затеже нека давно онемела жица, и он умало не одговори да јесте.</p> <p>— Није, госпођо — |
| е вреди.{S} Откуј Прометеја са стене, и он ће се сурвати у провалију и у гроб ...{S} Ако до крс |
| {S} За мало.{S} Тајна почиње да боли, и он се буди ујутро с борицама бола на челу.</p> <p>Шта ј |
| ћа, а његов глас ја не знам, и немам, и он сам ми га не би могао дати ...{S} Сећам га се само д |
| лтар је само био мало и одвише таман, и он је стога чинио понекад утисак грозе и претње.</p> <p |
| већ извинила доктору: да ниси добро, и он ће бити задовољан и с тоалетом и с расположењем.</p> |
| сме доћи, био је доктор Пашковић .{S} И он је долазио.{S} Долазио често, и сатима дуго седео и |
| млађих година, и чак и мој имењак.{S} И он се зове Јова.{S} И то га је име, сиромаха, често ску |
| да се Ана мора штедети, и да ће стога и он што ређе долазити к њој на вежбање .{S} Има код куће |
| малочашњу жељу госпођице Недићеве, да и он буде с њоме у вечности.</p> <p>— А шта је то што сте |
| а, дохватила га је одједаред чежња да и он некуда пође.</p> <p>Слушао је много о Богородичиној |
| ола пута био и Иринеј с нама?{S} Нека и он онда</p> <p> <pb n="223" /> остане сутра код куће.{S |
| ни изврше свој задатак .{S} Зашто Ана и он нису први безгрешни људи ? ... </p> <p>И зашто се и |
| рчење.{S} Први пут, и једва једном је и он доживео лепоту и срећу, и одмах, у истом <pb n="204" |
| р су сви ти пољупци моји, зато што је и он мој, само мој! ... </p> <p>Као болесна, као полулуда |
| им инстинктивним кретом.{S} Зна дакле и он каква је лепота у том да се <pb n="71" /> задржи и у |
| згрешни људи ? ... </p> <p>И зашто се и он тако журио са стварањем свога света?{S} Зашто се так |
| у монахову победу у парам парчад, јер и он је разбио моју!{S} Разбићу му триумф, и ако треба ра |
| {S} Други пут опет, тако је као да су и он и све у њему стигли некуда одакле немају жељу да оду |
| срца или шапат усана!</p> <p>А како би он дочекао таквог весника?{S} Би ли му се сажаљиво смеш |
| сам себе, зна ли шта има у себи, има ли он и половину оних сила са којима треба волети девојку |
| затим стао размишљати о себи.{S} Зна ли он довољно сам себе, зна ли шта има у себи, има ли он и |
| им недокучно.{S} Завлада тајна .{S} Али он не осећа никакву потребу да ту тајну разреши , и нав |
| } Бојала се да ће и ђакон отићи.{S} Али он је остао.{S} И <pb n="119" /> молио је Ану за извиње |
| е.</p> <p>Шта је и могао грешно осећати он, који воли девојку, чистију и Богу оданију од свих м |
| ако добар.{S} А и шта је могао скривити он, ђакон Богородичине Цркве!{S} Опет нада.{S} Може бит |
| она се сакрила за стуб, и постојала док он није прошао.{S} Он ју је тада хтео сачекати на врати |
| м, и са необично приклоњеном главом док он чита Еванђеље.{S} Знао је ђакон и ко је та девојка ш |
| ага.{S} Једну капљицу оне чистоте којом он прашину земље прска.{S} Видео сам у души вашој љубав |
| о много важно, а жена најмање, гле како он сад к небу подигнутих очију и на срце положене руке |
| 200" /> <p>Никада.{S} Нико.{S} Он, само он.{S} Дивни сан лепоте.{S} Песма, којој је почетак у њ |
| пред оно <hi>Вонмем</hi>, које је само он умео отпевати, Ану је дохватила жеља да потрчи пред |
| нема?{S} И осетио је да је то нешто што он мора сазнати.{S} Али како ?{S} Неприлично би било, м |
| бог болести и затворене капије, не, јер он се не <pb n="206" /> боји и моли да га приме, него з |
| ој пољубац, моју сласт, моје добро, јер он ништа нема што није моје, он је сав, сав мој!{S} И ј |
| 1" /> љубави са његовом самоћом.{S} Јер он је осећао тај пољубац.{S} И био после њега лак, етер |
| е отворе Царске Двери, појавиће се опет он.{S} Како би и могло и смело друкчије бити, него да ч |
| о.{S} У том размотавању хаоса у јасност он је одједаред видео и своју душу потпуно јасно.{S} Та |
| есантна композиција у овој вароши, коју он још није разложио. </p> <pb n="1" /> <p>— Чудан је с |
| ебо плаче с Аном, и да је то срећа коју он не може издржати.{S} Узео је Анину руку, стегао је, |
| ишло, стојао је монах Иринеј.</p> <p>Њу он то чека.{S} Чека је тако као што је она њега чекала |
| жбе, Ани је дошло као да види да је баш он онај који је цркви и Богу најближи и најмилији.{S} Н |
| Међутим, свега два дана касније је баш он сам одбио дечку обе испружене руке.{S} Наравно да је |
| е монах, због тог што није њен. </p> <p>Он није мој — шаптала је Ана, а сузе су текле.</p> <p>О |
| оз трепавице, у рамена ђаконова.</p> <p>Он ју је узео за руку и повео је клавиру.</p> <p>— Друг |
| чује како се немилосрдно смеје.</p> <p>Он неће да ме пољуби !{S} Он, ђакон Богородичине Цркве. |
| шаптала је Ана, а сузе су текле.</p> <p>Он мора чувати од заразе људе у цркви, и децу у гимнази |
| Богу да се моли.{S} Истински побожна , она је имала моћ да увек, за време молитве, нађе око бо |
| /p> <p>Други пут опет, баш уочи Духова, она је намерно пошла раније од куће, да се сама, у миру |
| рати, сравњивати и ценити.{S} Пре тога, она је имала осећање као да је љубав њена мала једна ск |
| исти као и пре тога, и, као и пре тога, она је задовољна била с тим животом и волела га.{S} Осе |
| дсудни тренутак долази ближе ...{S} Да, она је јасно осећала да је љубав њена баш тих дана прес |
| слатко смејала.{S} Сва некако раскошна, она није осећала никакву потребу да нешто чува и остављ |
| дило неког пркоса.{S} Пуна тога пркоса, она дуну у свећу, зари главу у јастук, и притиште усне |
| о да ми ту бригу што пре скине с врата, она, како је отац њен једи, чим забруји с Богородичине |
| шта у њему стоји.{S} Негде, у дну срца, она га се мало бојала.{S} Али лице њено се прелило благ |
| а, прва девојачка <pb n="233" /> љубав, она, која се баца и хита у љубљеног човека као што се п |
| ост што све у човеку гута.{S} Напротив, она је у срећи, више но икад, имала ведру једну свест, |
| ће је заменити хоровођа.{S} Све дотле, она се није ниједаред окренула олтару.{S} Чула је само |
| та срећна Ана.{S} Као и свако створење, она је слепо летела у наручје сласти, али је одмах зати |
| рука је стидљиво дрхтала .{S} Као дете, она је одједаред почела плакати зато што не зна шта ће |
| у слику своје матере, несрећне удовице, она се са страхом у души освртала по животу, и тражила |
| изгледало да ће се још у цркви срести, она се сакрила за стуб, и постојала док он није прошао. |
| Али кад се толики погледи осуше по њој, она се крену из непомичног свог положаја, учини несташа |
| када је ђакон ту руку додирнуо својом, она је у склопљеној шаци те руке себично крила оно што |
| у и видела чело његово, бело као љиљан, она се само благо смешила.</p> <p>— Ана, реците ми штог |
| ла светла као звезда и тврда као камен, она се заблистала, занела од среће, раслабила, и бацила |
| на рецитаторе без гласа.{S} Постепено, она је то мучење чисто заволела, да би душу што жељнију |
| >Кућа очева се Ани учинила златан двор, она сама царева кћи, псето њено на капији кепец у црвен |
| Та ђакон њу у души својој носи у цркву, она је с њим на најсветијем месту храма и у најлепшем т |
| тању да волиш узвишено и лепо! - ...{S} Она ваша црква је први истинити дом божји који сам у ду |
| <p>Ани је та одлука ђаконова годила.{S} Она је одиста била уморна.{S} С једне стране од посла, |
| ојажљиво пролеће строго посних дана.{S} Она је осетила да је у реду тих невеселих песама, као у |
| је и једно и друго скинула са себе.{S} Она је додуше врло волела цвеће, а нарочито руже, али — |
| е о бољем животу, волела и пре мене.{S} Она је и мене у цркви и кроз <pb n="86" /> цркву заволе |
| је Ана Недићева умела само у цркви.{S} Она је волела божјег слугу и певача Богородичине Цркве. |
| на време осети умор, и да се одмори.{S} Она је сва горела у некој неситој, страстној жељи за ле |
| "246" /> <p>— Она ће вас изненадати.{S} Она ће вас можда и скупо стати.</p> <p>Доктор се мало з |
| , а мојој Ани ће се можда и свидети.{S} Она тако воли: да се сита насвира, и да попије празан ч |
| , осећала да Бог није могао не сићи.{S} Она је, више него ико, знала да је Бог сишао, да је био |
| омислима бивало све ведрије на души.{S} Она је искрено била убеђена да је за сав живот свој заз |
| , правнички ред мисли дошао комичан.{S} Она се насмејала, и то од срца.</p> <p>— Ти си адвокат, |
| у цркви.{S} Нико се није појављивао.{S} Она се онда охрабрила , и пришла икони да очита молитву |
| нарочито начин како говоре и певају.{S} Она је то додуше стишавала и одрицала, али је у репроду |
| Опет се загледала у своју леву руку.{S} Она је то сад тако често чинила.{S} И при том јој је ув |
| вост и владање тона у једноме гласу.{S} Она само још очима и ушима мисли.</p> <p>Анине очи се н |
| но блажена.{S} Али ипак не у заносу.{S} Она уопште није познавала ону пијаност што све у човеку |
| ожда био онај познати мамац демона ?{S} Она стародревна, досадна посластица, коју ђаво нуди чов |
| ан.{S} Као оно једаред <pb n="101" /> — она се почела опомињати драгог једног доживљаја још из |
| исти мах опора, поносита и непорочна — она је немилице и сурово чупала са њега сав сјај и раск |
| већ унапред . </p> <pb n="246" /> <p>— Она ће вас изненадати.{S} Она ће вас можда и скупо стат |
| ам је једну родила, закалуђерила .{S} А она — смешила се Недићка с нежним прекором — место да м |
| оји сам у дугом свом животу видео.{S} А она је то с тога, што се вас двоје тако жарко, тако неб |
| е ?</p> <p>Зашто дуже није трајала прва она чежња у којој ничега збилог и догођеног нема?{S} За |
| н је уздахнуо. </p> <p>Чини му се да га она избегава.{S} После службе, нестане као да у земљу п |
| екивано питање: да ли ђакон слути да га она воли ?{S} И то питање, које јој никада раније није |
| она који је пред њом.{S} Гле, онај кога она тражи и воли, ту је, <pb n="112" /> крај ње је, и р |
| е задовољио прву своју сањивост , друга она сањивост је одједаред пожелела , да уместо на јасту |
| е необично понаша.{S} Тако необично, да она чисто њега самог не познаје, а камо ли да би могла |
| одједаред много сам, и учинило му се да она празнина крај стуба иде у стопу за њим.</p> <p>Одлу |
| Не да монах Иринеј к њима дође, него да она, за тренутак један, излети одавде, да одлети до црк |
| о и анђеоски занесено загледала се сада она у њега.{S} У његове црне, црним велом уоквирене очи |
| ла бројати своје године, питала се куда она још иде сем у цркву, и шта она још хоће сем музике, |
| а данас — помислила је у себи. — Велика она синоћња непогода утицала је на мене сасвим необично |
| једно чаробно удубљење, одакле ће слика она на дверима још лепша и искренија изгледати.</p> <p> |
| буктиња која огњем прети.{S} Него мала она библијска лампа у коју девојка само помало бледог у |
| ен и осетљив.{S} Јутрос, кад је умирала она мала девојчица, плакао сам.{S} Верујте ми, грцао са |
| ви, из које су, као два близанца, никла она два витка торња.</p> <p>Још је нешто било с поља на |
| рицама.</p> <p>За то време се прећутана она реч вратила монаху Иринеју на уста.{S} Силазила му |
| ена, од Бога слушана.{S} Танка, воштана она рука као да сва грла у себи држи, као да све гласов |
| корака.{S} Душу њену је испунила једна она реч, а прсти су лежали непомични на освећеној божјо |
| овека, остану само љушчице пепела, фина она меланхолија што неминовно прати свако лепо певање.{ |
| угодно и добро.{S} Да у њему тиња фина она срећица смирених старих људи који се могу разњежити |
| n="79" /> Цркву.{S} И како је необична она опална светлост у коју паперта тоне чим се упале св |
| се куда она још иде сем у цркву, и шта она још хоће сем музике, и шта ће љубав <pb n="238" /> |
| а богослужење подигне и улепша, и откад она примерним похађањем цркве и понашањем у њој показуј |
| се све у нашој љубави стекло, и шта све она може дати, и крио ју је с нама заједно.</p> <p>— И |
| њену према монаху Иринеју, али да га је она, наравно, исмејала, и да се на том свршило.{S} Ана |
| ању, а нарочито одговорима којима га је она исмејала. </p> <pb n="231" /> <p>Али је на пречац п |
| к ближе.{S} Да, још је живео, али га је она видела кроз неку мрежицу, удаљеног, необичног, обас |
| Сада, међутим, њој се чинило као да је она , Ана, затворена у малу кутију, а кутија с њоме зај |
| милих очију.{S} Јасно му је било да је она нарочито изашла, и нарочито га чекала.{S} Желела је |
| , а сада није ту.{S} Знао је и то да је она покретач и душа лепом појању у њиховој цркви.{S} Се |
| а је преокрет настао од времена када је она сву своју душу заложила да богослужење подигне и ул |
| и, између духа и материје.{S} И онда је она моја тврдња о одрицању још јаснија.{S} Или се одрич |
| је погледао Ану, и пошао онамо куда је она пошла.</p> <p>— Може бити да сам вам и досадан с ти |
| мисли и осећања.{S} На трепету звука је она улетела у душу Ане Недићеве.{S} А испружене њене ру |
| <p>Али ти калуђера волиш ! — трзала је она себе из помирљивости и самозаборава. — Волим га, да |
| пло волео госпођицу Недићеву, писала је она на растанку: </p> <p>Све је узалудно.{S} У мојој ду |
| убав.{S} Није се збунила.{S} Мислила је она о томе већ доста.{S} И врло је добро знала <pb n="1 |
| ђакон Богородичине Цркве! — мислила је она у себи тада, подсмевала се ђакону и била срећна.</p |
| м, да их имам, да су моје — говорила је она скоро у уво сагнутом монаху Иринеју, који ју је заг |
| {S} Мала једна жељица доскора, расла је она све брже и брже, прикрала се жртви својој до срца, |
| у ствари другу душу тражи ?{S} Да ли је она девојка баш желела да га види онда кад га је поглед |
| је истргао из демонских руку.{S} Ако је она искушење, онда је калуђер у мени умро.{S} А кунем т |
| да се, уосталом, не треба чудити што је она могла тако необичну ствар.{S} Љубав њена се родила |
| он то чека.{S} Чека је тако као што је она њега чекала тада, у оне мучне тренутке, кад није зн |
| Пашковић као да је и сам то хтео што је она хтела, Застао је на степеницама, поклонио јој се ти |
| А Анине очи се упирале у ђакона, јер је она од њега више очекивала него од својих певача.{S} А |
| вратио руку мирно назад.{S} Тада му је она сама додала стварчицу, и обоје су се осмехнули.{S} |
| еја тврду белу хартију, и пријала му је она шуштавина при развијању.{S} Таман је хтео започети |
| уку, и знала да су то те исте руке које она гледа на орару, и које стежу златну дршку путира ка |
| окат, а ја сам уметник.{S} Ми смо дакле она два Енглеза од којих један пије само пунч, а други |
| Распитивање о духовном концерту, о коме она ништа није знала.{S} Одиста, тај глас о духовном ко |
| А у средишту тога круга треба да букне она екстаза од које је Ана Недићева очекивала велики тр |
| , буду пусти и хладни као гроб, и да се она расплаче за драгим својим, и буде несрећна без њега |
| {S} Сад ћемо се посвађати! — смејала се она, узимајући оца нежно под руку. — Збиља, ја сам у не |
| /p> <p>Да, музика је света — враћала се она првашњој својој мисли. </p> <pb n="12" /> <p>Шта је |
| смилуј се, Боже, смилуј се! — молила се она и за себе, и још за једног грешника .{S} За монаха |
| шњем њеном животу сазрела.{S} Никоме се она није поверила ни тугом ни радошћу.{S} Нико живи њој |
| ородичиној Цркви и себи.{S} Тој игри се она предавала често, дуго, и са неком ватром од које би |
| о угодно и тако лако.{S} Сву ту глад ће она нахранити и стишати, и опет ће стојати богата и сре |
| ешила.{S} Нико нека се не брине, све ће она <pb n="98" /> сама радити и урадити.{S} И топло се |
| вама није понекад тешка самоћа ? — поче она тако матерински нежно, као да је готова да усини то |
| пут, од вртења конца, заболела глава, и она је затворила очи.</p> <p>Тек што је то урадила, иск |
| а да се откине .{S} Ани задрхта рука, и она испусти молитвеник .{S} Ђакон се сагао и дохватио г |
| јачало је у Ани понекад до фанатизма, и она је тада с врелим усхићењем поздрављала љубав своју |
| ум страшан приказ доктора Пашковића, и она осети јаки неки бол у слепим очима, и осети како се |
| сва љупкост лица тога лепог младића, и она скривено уздахну.</p> <p>— А зар вама није понекад |
| не, дрске, зле, крвожедне и бестидне, и она је, држећи се у ужасу за главу, бежала испред њих с |
| Анино срце поче преплашено да трепти, и она, не знајући право шта чини, потрча за лекарем.</p> |
| — понављало је нешто у Аниној свести, и она је одједаред осетила да ју је нешто јако заболело у |
| и — пала је Ани на ум јутрошња мисао, и она пожури да одговори на очево питање.</p> <p>— Ја вол |
| које је око ње и њених мисли брујало, и она је пила акорде до краја, пила их онако као што се п |
| љај, чисти и божји као пшенично зрно, и она је одједаред ударила у скоро хистерично плакање.</p |
| н такав вихор.{S} Силан и слеп.{S} Да и она проживи неколико тренутака као олуј, са целокупним |
| хуманијег Бетовеновог дела.{S} Као да и она, баш у том тренутку, или чезне, или стварно осећа т |
| ед белих фењера који иду, и за којима и она треба одмах да пође.{S} Није јој било добро. </p> < |
| ло да су тако неприступачно затворена и она друга врата, и у цркви да је празно и тишина, а људ |
| ја умем то сада рећи — одговарала је и она тихо, са уздахом.{S} С једне стране ми се чини да ћ |
| а.</p> <p>Дошла јој је чак жеља да се и она претвори у једну од тих малих животињица, скромних, |
| то га је неколико пута погледала, што и она воли цркву, што мисли о оном што се у цркви ради и |
| аписао!{S} Боже, опрости ми !{S} Зар би она <pb n="87" /> могла бити средство у рукама демона!{ |
| се у лепоту уметности могне ући — тврди она.{S} Свирала ми је на хармониуму легенду о Христу.{S |
| дићима , а целом пажњом је мотрио да ли она иде.{S} И онда, ма да је Ана долазила сама, и места |
| .</p> <p>Додуше, није било прилике, али она није ни тражила прилику да Иринеју каже шта се дого |
| срџба, пакост, освета.{S} Њу боли, али она бол трпи исто тако као и оно што јој годи.</p> <p>У |
| е ишло на то да ту празнину испуни, али она је пробијала кроз сав метеж и све боје, и видела се |
| <p>Било је, дабогме, и искушења.{S} Али она су била незнатна, и нису губила Анину душу.{S} Трај |
| ила је дакле.{S} Зашто је крила?{S} Али она крије и друго од других.{S} Љубав своју, разговоре |
| .{S} У колико је то више морала осећати она варош, у којој је, као посљедица нарочитих околност |
| ивоту, и тражила на кога ће се ослонити она, да би се на њу могла ослонити стара, жалосна мајка |
| але вреле, мекане његове усне.{S} Мисао она је међутим још и друго хтела, и мучила даље Анину д |
| ће разбити коњи копитама! ...{S} А ако она? ...{S} Не, не, не! — викао је ђакон као поплашен.< |
| вечит у најжешћој ватри.</p> <p>— А ако она размонаши душу своју — настављао је гордо — остаћу |
| ла.{S} Био је срећан, верујући да је то она велика, свемилостива љубав за којом је чезнуо.{S} И |
| све то што се десило и више од оног што она жели, и од оног што она може поднети, и, најзад, ви |
| ише од оног што она жели, и од оног што она може поднети, и, најзад, више и од оног што сме бит |
| аше не би било, не би је било, Ана, јер она није то што се зове љубав између човека и жене, и н |
| им.{S} Осећам да је неправедно .{S} Јер она је музику и цркву, дакле мир и размишљање о бољем ж |
| љубав, велику, самосталну, моћну, коју она уопште не може више да посматра, а о којој све теже |
| ући се откуда те идеје, осећајући да их она није мислила, и да их чак и не познаје, али осећају |
| положио на њену? </p> <pb n="65" /> <p>Она се умиљато загледала у леву своју руку, као у најми |
| и стао је пред Ану.</p> <p>Глас његов, онај велики, силни, Богу окренути , у цркви упознати и |
| у овог ђакона који је пред њом.{S} Гле, онај кога она тражи и воли, ту је, <pb n="112" /> крај |
| авести њеној је лежао тежак терет.{S} А онај, ко тај терет може скинути , ко чаробним осмехом м |
| на, зато што — воли.{S} Наравно да онда онај ко хоће увек да воли, да се гај мора дуго и одрица |
| ављао је он гласом који се извињавао за онај први глас.{S} Је л' те да је ова љубав зато међу н |
| . </p> <p>Како је љупко и чисто свирала онај једноставни завршни мотив можда најхуманијег Бетов |
| и што се можда на вечити одлазак спрема онај, чије биће је у темељима њихове куће, у свакој сит |
| , ни љубоморе, ни тежње да и вољен буде онај који воли.{S} Све сањање и све испуњење тих снова |
| ћ чело попреко, што је значило да му је онај други смешан — али биће да негде одгоре гледа како |
| а огрне широку одежду, да за увек скине онај као анђеоско крило лаки и елегантни орар.</p> <p>А |
| е.{S} Не, не.{S} Калуђер у мени и јесте онај који њу тако силно воли.{S} Силно.{S} Баш та љубав |
| тан , и мајор, и доктор Стојковић, па и онај који је дошао да пева место Стојковића, и певао ле |
| смрти.{S} А смрт је већ држала млитави онај вратић, и стезала га све јаче и јаче.{S} Крв, отро |
| иња жалост, што немоћан и апатичан лежи онај који је њен живот више волео од свога, и што се мо |
| где, у скривеном куту, оплакујемо сваки онај дан који је без љубави и миловања прошао ... <pb n |
| кише и сунца.</p> <p>Био је опет весели онај калуђер у чијем завету нема ни трунке немилости, ч |
| утир је стајао у туђим рукама , а дивни онај узвик о вери и страху божјем прошао је без одјека |
| огло ни чути, јер је почео дувати чудни онај јесењи ветар, који одгоре, као у главу удара дрвет |
| а дубока, страшна утученост, добровољни онај тешки пост и тела и духа, коме се болно растужени |
| ника, два хора, сола, Еванђеље, завршни онај концерт, ах, Ана је имала тако топлих и живих прес |
| } Разбивен и покоран и пузећи ће донети онај <pb n="237" /> отети пољубац натраг!{S} И још сто |
| веће везујем се ја за свога оца, бршљан онај, што грли гробницу, то су моје руке.{S} А јаки мир |
| ран.{S} Монах Иринеј тврди да је срећан онај ко га изближе познаје, и коме старац хоће душу сво |
| ником раскрили Царске Двери, онда је он онај који је анђео олтара и душа цркве, а свештеник је |
| , Ани је дошло као да види да је баш он онај који је цркви и Богу најближи и најмилији.{S} Нека |
| празна.{S} Напротив, у њој је сад хујао онај јучерашњи олуј.{S} Од првог крока Аниног у цркву б |
| .{S} Весео, безбрижан, млад и свет, као онај Фра Анђеликов анђео што удара у кастањете . </p> < |
| да им се наруга.</p> <p>То је можда био онај познати мамац демона ?{S} Она стародревна, досадна |
| и од стрепње.{S} Тај глас није више био онај из Еванђеља.{S} Друкчији сасвим.{S} Сав од уздаха |
| жна душа њена волела је непрестано само онај свој први занос, и бојала се да га не изгуби.</p> |
| е Ана сасвим јасно разабрала глас, и то онај исти глас, од кога је молитва ђаконова тако велича |
| Али само у недељу.{S} У божји дан.{S} У онај дан кад служите.{S} Кад смо се и овде виђали.{S} З |
| ма музици .{S} И онда, тражећи у човеку онај главни извор осећаја, који би први морао нов проби |
| } Дошао сам да још једаред будем ђакон, онакав какав у свом животу никад нисам био...{S} Какав |
| каже.{S} И кад тон запева, <pb n="5" /> онакав како га је душа хтела, боре на челу Анином неста |
| ност и срећа су их стезали у заједницу, онакву какву је Христос проповедао .{S} Појање је дохва |
| ари као нож.{S} Него их одгоре пробија, онако нешто као сунчев зрак.</p> <p>— И пролепшао се.</ |
| рах.{S} Ани <pb n="18" /> је, напротив, онако витак, млад и зелен, изгледао као стабљика бршљан |
| десне руке.</p> <p> Мајински жмирну.{S} Онако како чине људи кад хоће да сакрију реп некој репа |
| кнем, дакле, госпођице Ана?{S} Одлучите онако како вашем срцу годи, за вас ћемо сви све учинити |
| већ сутра ујутро, да ће дакле ипак бити онако како је владика првобитно желео и волео.</p> <p>Ђ |
| себи носи.{S} Што не може друкчије него онако како чини, кад свему сјајном око себе претпостављ |
| и она је пила акорде до краја, пила их онако као што се пије чаша вина или чаша отрова.{S} И н |
| се с почетка надао да ћу се сам вратити онамо где сам био окружен љубављу и пажњом.{S} А касниј |
| {S} Благодарно је погледао Ану, и пошао онамо куда је она пошла.</p> <p>— Може бити да сам вам |
| каном изобиљу.{S} А кад га Ана натуче , онда се опет стиснута коса прелије преко чела и преко п |
| има и моје место.{S} И тек кад он зађе, онда су ми живот и љубав слатки, онда имам снаге за сре |
| демонских руку.{S} Ако је она искушење, онда је калуђер у мени умро.{S} А кунем ти се, Боже, да |
| споде, остави ме!{S} Онда, кунем ти се, онда ћу ја теби помоћи да не изгубиш поноситу монашку д |
| зађе, онда су ми живот и љубав слатки, онда имам снаге за срећу и уживање.</p> <p>Или можда са |
| таман би успео да потисне гомилу мисли, онда би опет та чистина у глави узимала тачни вид оне с |
| о са свештеником раскрили Царске Двери, онда је он онај који је анђео олтара и душа цркве, а св |
| кћи може и пристојно и врло лепо удати, онда ваљда и кћи треба да се одлучи да заволи некога, и |
| да Јова и ја можемо сваког часа умрети, онда ми се чини да сам Ану, тиме што сам је једну родил |
| е лекару питање: да ли је случај тежак, онда просто тражите да вам овај категорично одговори хо |
| х одговора видео да сам ја овде срећан, онда је ваљда због тога ћутао.{S} И сад он долази .{S} |
| е ни сунце ни киша не требају ...{S} О, онда ћемо се одрећи Бога, и заветоваћемо се, као у прас |
| а треће, последње, ако још није мртво, онда га је само Господ Бог излечио ...{S} Ужасно, ужасн |
| пло као и пре.{S} Кад смо сви на окупу, онда мој тата није мртав, је л' те?</p> <p>Већ пред веч |
| то пре нађе; а кад му је тешко на срцу, онда се јада да је другом неком нешто скривило, и да је |
| Мајински више из грла него из срца. —- Онда бисте можда могли поднети да вам једну од тих мног |
| вечери бити гости.{S} Па <pb n="103" /> онда и шира публика.{S} Иако од те музике ништа неће чу |
| ђе, остави ме, о Господе, остави ме!{S} Онда, кунем ти се, онда ћу ја теби помоћи да не изгубиш |
| а први повод томе што се сад догађа.{S} Онда је опет, као добра домаћица , тркнула по кући, и с |
| оцније, много доцније створио земљу?{S} Онда тек, кад је на његову <pb n="123" /> и Анину душу |
| S} Јели? — Ђакон се задовољно смешио. — Онда те молим да прекинеш, и да приредиш чај.{S} Зима м |
| авно?</p> <p>— Не тако одавно.</p> <p>— Онда сигурно не знаш много о интимним њеним мислима и о |
| три јектенија која говори свештеник, а онда ће се отворити северне двери, и оданде ће поново з |
| изгледао као нека бела простирка.{S} А онда се, неодлучно, и као у неприлици, стао освртати ок |
| јачина, зато што — воли.{S} Наравно да онда онај ко хоће увек да воли, да се гај мора дуго и о |
| наха Иринеја главом и руком, и скренула онда најкраћом стазицом ка излазу.</p> <p>— Госпођице А |
| некуда одакле немају жељу да оду.{S} Па онда се опет све слије и смрси, и у души завлада нешто |
| " /> негде на дну груди.{S} Запевала је онда срдачна, мала једна аријица, кратка, колико док ок |
| ла? ...{S} Господе Боже!{S} Па љубав је онда гробар и убојица, који, постепено, душу из тела ва |
| бичне, безвредне ствари.{S} Па какав је онда човек уопште, кад живот сам не губи за њега драж и |
| остатак такта и нежности.</p> <p>Али је онда ипак стала.{S} Жао јој је дошло њих обоје.{S} Два |
| о што музика живи у жици.</p> <p>Али је онда дошло време кад су се почели чешће виђати на зајед |
| г разлагања те ствари. </p> <p>Недић је онда решио да се окане илустрација , и да покуша у форм |
| да зазвучи.{S} И кроз тај чвор настаје онда ливење живота свога у дрхтај жице, у талас звука, |
| ојци у свету и свету од девојке најбоље онда кад се девојка на време уда.</p> <p>Није то сада б |
| туђе и немогућне.</p> <p>Једног дана се онда запитао: шта треба да буде највеселији, најбогатиј |
| .{S} Нико се није појављивао.{S} Она се онда охрабрила , и пришла икони да очита молитву.{S} Мо |
| е већ после годину дана ...{S} Зашто се онда за срећу то исто не каже?{S} Чему срећа и усхићење |
| као да камење гута.{S} По трећи пут се онда чуо исти тај став одгоре.{S} Као водопад, који се |
| ти , да га нико не види.{S} И замислите онда случај да се ипак нешто деси што би било <pb n="20 |
| бризнула у плач.</p> <p>— Па зашто сте онда учинили страшни тај корак, зашто, Ана моја драга? |
| страха <pb n="36" /> и болести, шта ће онда и молитва, шта ће и свештеник.{S} А кад су забруја |
| м.{S} Међутим сте ви кренули натраг , и онда ...</p> <p>— Зашто нисте остали ту, иза зида, док |
| д даје победити и разоружати од духа, и онда, покајно и скрушено, пење се за њим, и, ја верујем |
| ородичину Цркву, али на моје венчање, и онда ћете и ви дати нешто у темеље палате - Бог зна чиј |
| у и лепоту живота свога, да се врати, и онда да се сруши нешто преко њих свију, и да их затрпа |
| к морао погледати у тањир да се сети, и онда је одговорио да највише воли бело месо.{S} Напосле |
| а.{S} Затим је дошао други, па трећи, и онда је цео ваздух био пун металног звука.{S} Звонило ј |
| спаљује, скаче с предмета на предмет, и онда се, све угаситија, стишава.</p> <p>Успели су се на |
| то бледа, и поћи некуда као на јуриш, и онда, одједаред, ударена и смрвљена страшним оружјем фа |
| човек у свему, па и према музици .{S} И онда, тражећи у човеку онај главни извор осећаја, који |
| по хартији, до краја живота свога.{S} И онда, попити чашу топлог чаја и умрети.</p> <p>Мало пос |
| крв, или да има т. зв. виши позив.{S} И онда се, изгледало је, једва једаред оканули — белог го |
| врд, и људи се уморили да га раде.{S} И онда је неком дошла идеја да се црква настави пенаста и |
| ом пажњом је мотрио да ли она иде.{S} И онда, ма да је Ана долазила сама, и места за пролаз бил |
| лију има да пређе док до нас дође.{S} И онда, додир његов с душом нашом је тако туђ и плашљив, |
| слабости, између духа и материје.{S} И онда је она моја тврдња о одрицању још јаснија.{S} Или |
| још није дошао и да још може доћи.{S} И онда ју је, као рој, обузело једно тако сложено сећање |
| мртво, бубе зариле главу у песак.{S} И онда је пљуснула крупна, нагла киша.{S} Једна тешка кап |
| много жао.{S} Баш на данашњи дан.{S} И онда, решио сам да ћу ја посетити гроб, мислио сам да с |
| дмерио сва блага којих има у њему.{S} И онда је био још милостивији .{S} И најзад је том свемил |
| цркву ишла, сем понекад на вечерње, а и онда је обично, прошавши кроз живе улице, сревши пријат |
| ту девојку.{S} Баш сада, када је, као и онда, прошла поред њега, и отишла монаху Иринеју, слузи |
| јаве, и опазио ]е да је нема. </p> <p>И онда, сасвим слободно, као да је то природан ред мисли, |
| апнуо ју је тихо и без гласа. </p> <p>И онда је оставио Ану, и сишао низ степенице натраг у пор |
| сем трзања, уздисања и жртви. </p> <p>И онда су наваљивале на њу мисли: страшне, дрске, зле, кр |
| г оца и страшног судију света.</p> <p>И онда се отворила, не ђаконова уста, него ђаконове груди |
| душа није могла да да из себе.</p> <p>И онда одједаред, као олуј, подигла је заклопац са клавир |
| екад на орару укрштени прсти, и брже би онда севале ситне плавичасте муње у вез ушивених каменч |
| ли је она девојка баш желела да га види онда кад га је погледала?{S} Можда је то учинила случај |
| једног православног калуђера ...{S} Али онда је монах Иринеј требао живети више од сто година р |
| пољке калуђерског њеног пролећа.{S} Али онда је дошло друго.{S} Дошло је то да јој је Иринеј от |
| {S} Најзад је растерао и облаке.{S} Али онда, поплашен од великог белог сунца, побегао је некуд |
| и могао закључити шта је с њоме.{S} Али онда се сетио да не зна где станује.{S} И да би му било |
| пролази.{S} Позлило му је можда?{S} Али онда би му се помагало.{S} Видело би се да неко, ужурба |
| и с Аном разговарати.{S} Написавши јој онда оно писмо, он је и нехотице ту ствар положио у њен |
| пута био и Иринеј с нама?{S} Нека и он онда</p> <p> <pb n="223" /> остане сутра код куће.{S} У |
| а би ствар мене могла интересовати само онда, кад не бих знала разлог зашто се Јела опирала уда |
| дни љубави, и само ње су гладни и умиру онда кад љубав није више с њима.{S} И кад неко умре од |
| уцањ шеталице на сату.</p> <p>Почеле су онда вариације.{S} Прва.{S} Око аријице, коју успаваља |
| асак два останите самном, Ана.{S} Ја ћу онда на гроб, ви морате кући.{S} Хладно је, а већ сте Б |
| најмлађе и најсмерније слуге олтара.{S} Оне, који му само с песмом <pb n="15" /> и молитвом при |
| да чујем јесу ли ми ка гласу.</p> <p>— Оне су сасвим ка вашем гласу. — Ана је погледала ђакона |
| ет та чистина у глави узимала тачни вид оне сиве празнине с леве стране крај стуба.</p> <p>Мала |
| т та је била тежа од олова, хладнија од оне хладне воде, која је непрестано падала, а ничију же |
| ни тако није.{S} Није тако, Ана!{S} Све оне фазе, кроз које обичне љубави цветају и зру, све те |
| S} И тако су необично свечано изгледале оне мале воштане буктињице у рукама старих жена и људи. |
| шај ...{S} Ах, како су ужасно изгледале оне црвене капље на грлу детињем.{S} Крв.{S} Мајка је н |
| _C20"> <head>XX.</head> <p>Недеља после оне јаке непогоде осванула је јесења.</p> <p>Гле како ј |
| о пишем ?{S} Где ми је сажаљење за фине оне плаве жилице на њеним слепим очима ?{S} Где ми је м |
| — Без које десне руке?{S} Ове овде, или оне у цркви ?</p> <p>Али Ана је видела реп.</p> <p>— Ко |
| ле лепе и тајанствене као никад.{S} Као оне <pb n="99" /> крупне, ретко виђене звезде, што само |
| ајније и јаче од страсти срца, и једино оне могу победити и побеђују срце.{S} Стога се, најзад, |
| њену руку, стеже је што игда може место оне друге, тегли се као у грозници, и са разбарушеном к |
| ове стране, жагор и профани тутањ.{S} С оне стране, мир светиње и духовна снага, која кроз танк |
| {S} Два калуђера, један с ове а други с оне стране живота, гледали су замишљено у башту.{S} Ђак |
| сти јој прође кроз душу.{S} Завидљивост оне врсте, какву је осећала сваки пут кад ђакон, у стих |
| тако као што је она њега чекала тада, у оне мучне тренутке, кад није знала где је, али кад је н |
| сластица, коју ђаво нуди човеку на углу оне стародревне , <pb n="185" /> досадне љубавне путање |
| љицу од његовог блага.{S} Једну капљицу оне чистоте којом он прашину земље прска.{S} Видео сам |
| ота.{S} Улица га дражи отворено поље га оневесели, а и у цркви није тако лепо као пре.{S} Хор п |
| p>У ђаконовој души се затеже нека давно онемела жица, и он умало не одговори да јесте.</p> <p>— |
| ело рањеника.{S} Чинило јој се да ће се онесвестити, да ће пасти.{S} После ју је дохватило блаж |
| цркве небу у висине.</p> <p>Тога дана, они су дошли једно другом у загрљај, тесни загрљај тела |
| вемогућни ... а отац њен и мати ... не, они су већ сасвим стари људи ... али доктор Пашковић ка |
| гово појање.{S} Високо и чисто музички, они су можда програм, по коме се, мало по мало, склапа |
| е прво наишао на Ану, и сада, први пут, они су се руковали слободно и пријатељски.{S} Али им је |
| боје се постепено јако развеселили .{S} Они мали трилери у шеснаестинама , славујева песма, про |
| и хармонише једна грандиозна целина.{S} Они су можда музички дневник, у коме лежи цела целцата |
| испраћали дугим погледима сажаљења.{S} Они први се чудили зашто је монах Иринеј оставио резиде |
| су били слике које долазе и пролазе.{S} Они су били стање њене душе.{S} Трајна, потешка, али и |
| а.{S} Ви да певате арханђела Гаврила. — Они се насмејаше једно на друго. — На пр. арију из сврш |
| цела целцата тајна једног живота.{S} А они се круне, опадају, брже него цвет.{S} Пролете цркво |
| ђу њима није и родила и развила тако да они никада речи једно с другим проговорили нису.</p> <p |
| из ложе.{S} Дивоте живота виде најбоље они који напољу стоје. </p> <pb n="43" /> </div> <div t |
| не.{S} Подржавали су је, пре свега, сви они, који су знали да ће на тој вечери бити гости.{S} П |
| и свираче.{S} Јело се врло мало.{S} Ни они, који су иначе познати били као људи велике, или ба |
| .{S} Нису успели да се ваљано исмеју ни они, који су, толико пута исмејани од доктора, мислили |
| итачи молитава, ни целивачи икона, него они, који бар једним високим и уметничким аскетством ум |
| ијих њених снова: да у цркви служе само они људи који силу уметности носе и у телу и у души, ко |
| ад солејом престаје оклоп зидова, да су они последњи луци кубета извијени напоље, у сусрет небу |
| ње светдости?</p> <p>— Да, краљевски су они c-дур акорди, кад се из хаоса одједаред промоли све |
| у срећу, да приме и свако мучење, то су они којима се никако не спава.</p> <p>Ни ђакону се није |
| ирује.{S} Кадионицом је махао као да на оним сребрним ланчићима љуља колевку са <pb n="21" /> м |
| о је монаху Иринеју необично.{S} Али са оним с-дур акордом , кад излази светлост, кад све поста |
| p>Ђакон је пребледео.{S} Стегао је зубе оним страшним стиском који имају људи што све прегорева |
| је да потрчи напред.{S} Да се приближи оним подигнутим рукама.{S} Да нешто запита.{S} Да нешто |
| можете.{S} Ја сам ваша, и у вама, свим оним што је најбоље у мени.{S} А можете и зато, што је |
| ударала се у груди старинским, вечитим оним гестом, који, кад тад, погоди свака жена, јер свак |
| види ко је, и да види докле је дошао с оним што Ана у њему воли.{S} Није баш био задовољан.</p |
| зу, на овој земљи љубави и лепоте, међу онима које ништа не боли, и који се добру и радостима н |
| га мотива стали да искрсавају и неки од оних ранијих, полазаборављених и избрисаних.{S} И све ј |
| ном калуђеру.</p> <p>А Ана, у једном од оних злих тренутака кад човек триумфује што је другом ј |
| чку загонетку сабљицом пресећи један од оних гиздавих официра који непрестано суделују у приват |
| гу, чинио се Ани Недићевој као један од оних древних ђакона пећске патријаршије, који су имали |
| и лепом, као што је смео и леп један од оних црних нерава на белом мермеру .</p> <p>Монах Ирине |
| ички идиличну везу између цркве, себе и оних који га слушају.{S} А појавом својом је монах Ирин |
| ја је се бојим.{S} Бојим се канда још и оних старих баба са босиљком у руци.{S} Шта ће у жене т |
| пет етра.{S} Висок, мекан, чедан, и пун оних божјих искрица које плачем среће надимају груди, и |
| ли шта има у себи, има ли он и половину оних сила са којима треба волети девојку као што је Ана |
| тим није више сећала.{S} Ни ње, ни свих оних других мотива из тога чудног, богатог времена свој |
| чудно склопљеним рукама .{S} Као венац оних скрушених, белим веловима повезаних жена, којима н |
| има црква, има храм лепоте, има љубав, оно дакле што занавља моћ да човек остане веран поносу |
| ећате ли се још мога писма?{S} Е дакле, оно о чему сам вам тада писао, потврдило се.{S} Владика |
| кад је у тај мах севнуло и пукао гром, оно, лудо и преплашено, стаде помамно да лаје, и брже н |
| руке.</p> <p>— Три ?</p> <p>— Па да.{S} Оно што ми помаже, то су две десне руке, не једна.</p> |
| ечи ђаконове доста расејано слушала.{S} Оно што је пре говорио више ју је интересовало, и испун |
| а туга у савести мојој због владике.{S} Оно прво сам морао вама рећи.{S} А ово друго?{S} Ја у п |
| спуњене.{S} Љубав њена је мир божји.{S} Оно неколико благих речи, један блиски поглед, испунили |
| <p>А у музици?{S} Свако свира или пева оно што је уметник стварао.{S} Звук, акорди, хармонија |
| сти и друштва.{S} И видео је такође, да оно, што је у оданом и топлом Анином погледу , да то ка |
| вно чини да га не познаје сасвим.{S} Да оно што тако мирно лежи покрај њених ногу, слуша музику |
| дан тренутак, колико да каже владици да оно „други пут“ значи већ сутра ујутро, да ће дакле ипа |
| лога не би требао својевољно да прекида оно у чему је срећан.{S} То ће, сутра, ипак бити растан |
| Аном разговарати.{S} Написавши јој онда оно писмо, он је и нехотице ту ствар положио у њене рук |
| нтерес, никаква нарочита приврженост за оно што је нашао, никаква нарочита намера или одлука зб |
| >— Нећу ништа одрицати, јер сам урадила оно што сам хтела, и нећу се враћати, јер немам куда да |
| у склопљеној шаци те руке себично крила оно што је највеће благо у њој.{S} А од онога часа, та |
| ешњик, види шта има унутри, и зашто има оно с поља, и свршено.{S} Никакав нарочити интерес, ник |
| а, своје сопствено.{S} Мислила је ту на оно што је пре неколико месеца радила и сматрала за ура |
| азује и открива.{S} Казује да је то сад оно болно и неумитно растајање, кад између родитеља и д |
| <p>Пред велики тренутак литургије пред оно <hi>Вонмем</hi>, које је само он умео отпевати, Ану |
| } А најзад је почео очајавати, јер, све оно што је у храбром, силном ђаконовом гласу изгледало |
| о умирало је његово јединче , т. ј. све оно у Ани што је било детињасто , мазно, лаковерно, сре |
| Ја у последње време имам осећање да све оно што пре нисам говорио ником, треба сада да кажем ва |
| Ана седи, збиља је охоло игноровала све оно што напољу стоји.</p> <p>Монах Иринеј је завидео чи |
| Ани.{S} Искрено записано је било и све оно о њој што је после дошло.{S} Ђакону се чинило и при |
| а се из те тишине почело ослобађати све оно што је малочас прогутала, јавило се кретање и прого |
| врапца, који се чуде куда се денуло све оно што је још малочас било.{S} И Ана и ђакон су се пог |
| племенито повијени врат ђаконов, у све оно што је некада само из далека, и пред олтаром виђала |
| монаштво ...{S} У борби да се не збуде оно што мора да прође.{S} У борби да човек ниједан део |
| ство неко.{S} Живот њен дакле није више оно што је био.{S} И гори је него што је био.{S} Јер, о |
| арао незнане погледе не само у цркву, и оно што се у њој дешава, него кроз цркву и некуда даље, |
| боли, али она бол трпи исто тако као и оно што јој годи.</p> <p>У то је дунуо ветар, и тако је |
| догађаја.{S} И осетила је како је ово и оно свеједно, т. ј. како је то један исти део душе из к |
| огод ко рекне или предложи, то су баш и оно друго двоје хтели, а кад се нешто неизоставно мора |
| што се љуља дете кад треба да заборави оно од чега се поплашило ...</p> <p>Вратили се затим ст |
| го што несрећа, делић по делић, размрви оно што је досад било цело и лепо.</p> <p>— Шта да му р |
| атере: да дете још и не хода, а камо ли оно друго.{S} И најзад, два три велика, света, религиоз |
| беђење, да ће у том храму моћи довршити оно што је он звао својим унутрашњим помонашењем.</p> < |
| ђе хирург.{S} Да донесе нож и да изврши оно што је последњи покушај ...{S} Ах, како су ужасно и |
| адње време радио.{S} Трећи, најзад: као оно што човек, у брдовитом крају, где сунце брзо седа, |
| на, мало уморна, мало расејана .{S} Као оно бело небо, за које се не зна да ли је наоблачено ил |
| мену.</p> <p>Људи су застрепили.{S} Као оно што кроз шуму уме проћи језа, одједаред, и до после |
| кон ипак чинио тако мило наиван.{S} Као оно једаред <pb n="101" /> — она се почела опомињати др |
| већ сасвим прождрло сунце.</p> <p>— Као оно кад на ливади, из гомиле цвећа, протури одједаред г |
| дао.{S} Као пљусак среће га је дочекало оно што је долазило из Аниних милих очију.{S} Јасно му |
| акле само за живота уметниковог стварно оно само, оригинално и живо.{S} А затим умире за све ве |
| .</p> <p>Најзад, како и не би било лепо оно, што садржи моменат, драматичнији од свих драма на |
| ем на овој земљи.{S} Ја мислим да је то оно што волим ...{S} Али, човек сам, може бити да сам з |
| ве је узалудно.{S} У мојој души има већ оно бело поље, на коме је, после борбе, уметност развил |
| :{S} Ана Недићева воли у монаху Иринеју оно што монах Иринеј још није сасвим постао.{S} Како је |
| оче, и да га служи.{S} И волела на њему оно место у коси где га свештеник као дете благосиља.</ |
| о то откриће.{S} Девојка та воли у њему оно што је циљ све борбе и свег поноса његовог.{S} И не |
| гу.{S} Кад то биће нуди скромном монаху оно што је монах самом Богу обећао: чедан, идеалан живо |
| . </p> <pb n="148" /> <p>Постоји ли још оно бело поље у мојој души? —питала се Ана. — Није више |
| због самоће, због неправде, због свега оног другог, пружала је Иринеју руку, и са руком опрошт |
| а се <pb n="16" /> сећа грехова и зноја оног праха из којег је никла.{S} Ђакон, док је ђакон, т |
| никаква нарочита намера или одлука због оног што је нашао.</p> <p>— А можда и није сасвим тако, |
| нестрпљења .</p> <p>Иначе, после и због оног виђења, Ана није преживљавала никаквих потреса или |
| , што је све то што се десило и више од оног што она жели, и од оног што она може поднети, и, н |
| есило и више од оног што она жели, и од оног што она може поднети, и, најзад, више и од оног шт |
| она може поднети, и, најзад, више и од оног што сме бити.{S} Ана је, кроз све своје усхићење, |
| сирочета на снегу.{S} Можда јаднији од оног дечка и оног псета.{S} Ето, хладноћа боде по врату |
| ушењем и пропадањем.{S} Него у просторе оног ведрог живота који ни историја ни људи не бележе.{ |
| устављали разни покрети, и испрезали из оног дела живота који је тога дана дорађен или потрошен |
| итав океан стао између овог, њиховог, и оног другог света.</p> <p>— Још само часак два останите |
| снегу.{S} Можда јаднији од оног дечка и оног псета.{S} Ето, хладноћа боде по врату и шиба по но |
| н озбиљни поглед на себи.{S} Сетио се и оног сусрета на степеницама.</p> <p>И најзад се питао: |
| едно узајамно жељно упијање присутности оног другог.{S} И осећање да је лепше ћутећи разговарат |
| отле, докле Бог у човеку станује, човек оног тренутка мора осетити зло чим се зло у њему крене. |
| а?{S} Где је та мртвачка крстача између оног што још може, и што више не треба да се збуде ?{S} |
| кве, монах Иринеј је носио дар и поруку оног погледа као неки за сва времена у себе зазидани ам |
| рилику да Иринеју каже шта се догодило, онога дана, између доктора и ње.{S} Напротив, ни спомен |
| м већ иде.{S} Сиромах стари владика!{S} Онога тренутка кад сте стигли, ви сте се почели враћати |
| ст, стао се сећати лепог свог доживљаја онога дана када је Ану први пут ословио.{S} Често се то |
| оно што је највеће благо у њој.{S} А од онога часа, та се рука хришћански дарежљиво отворила, и |
| <pb n="75" /> и у изобиљу јој дала и од онога у чему је некад шкрта била, он се због немара и н |
| То што се чује, то је песма душе његове онога дана, а не прошлих дана.{S} То су увек нови и нов |
| ра моја, и Бог <pb n="162" /> лепота из онога времена, ја не знам какви су били, и не знам куда |
| дух човечји, иако слободан, вечан и из онога света, дотле, док је у нашем телу, ипак само слуг |
| ажаљењем.{S} Сажаљењем , које више боли онога ко жали, него што теши онога коме се пружа. </p> |
| више боли онога ко жали, него што теши онога коме се пружа. </p> <p>Стојала је пред доктором у |
| зила једна лепа алегорична мисао.{S} До онога дана, када је ђакон ту руку додирнуо својом, она |
| } Разликовала се само нешто од чежње до онога дана кад ју је ђакон ословио.{S} Тиме, што је у ч |
| ражавале су скрушену вечерњу очишћеност онога света.</p> <p>Уопште је спољашњост владике, за ко |
| ива што гори.{S} Гори, ужежено за славу онога што души не да да се смути.</p> <p>Наилазила је н |
| има иза ње сила отпора, има немирни дух онога који је жив зазидан ?</p> <p>Ана Недићева је прел |
| заједничким вежбама са хоровођом.{S} У оној истој соби.</p> <p>Ана је била узнемирена, ђакон н |
| од ње, да јој да снагу да свет гледа у оној боји у којој га божји дан пружа, и да љубав своју |
| сао ово писмо сада, и метнуо јој у руку онолику нафору тада.{S} Осетила је да је то дете, које, |
| ашко царство ...{S} Хоћу ли, Боже, и ја оном путањом свију?{S} Да ли су збиља сви људи потпуно |
| са шеширом.{S} Просто плива одгоре, на оном меканом изобиљу.{S} А кад га Ана натуче , онда се |
| ан ђакона почели ширити, и купили се на оном празном месту крај стуба, носећи некако са собом т |
| коме си сва радост и утеха на овом и на оном свету? је ли да нећеш?{S} Дај ми руку.{S} Обећај.{ |
| ирно јагње лежи на десној мишици , и са оном чудесном, безмерном моћи у грудима — смерно корача |
| мрежицу, удаљеног, необичног, обасјаног оном мирном светлошћу која рушевине улепшава.</p> <p>— |
| S} Људи су пролазили крај њега у овом и оном правцу, а он никако није знао куда треба да пође.{ |
| љашњег света, усамљени дубоком и кобном оном самоћом у коју се огрћу куће пред тешке породичне |
| дала, што и она воли цркву, што мисли о оном што се у цркви ради и дешава? </p> <p>А откуда он |
| о плаче.{S} Јесте ли га чули говорити о оном пациенту у болници кога већ дуже од шест месеца ле |
| лота крила не би осушила лице.</p> <p>У оном другом случају, Ана се знала подићи са столице ско |
| о у прастара времена, тицама или цвећу, ономе што има срца и лепоте у себи! </p> <p>Али ако љуб |
| скрушено и љубавно, да музика да гласа ономе што човек у души носи а не може да каже.{S} И кад |
| је то дете, које, кад му је добро, даје ономе кога воли што пре нађе; а кад му је тешко на срцу |
| му сигурно годило .{S} Овако, предао се ономе што је било јаче од њега.{S} Ипак је покушао да к |
| ирила се, узимала на себе борбу живота, ону, у којој сви без разлике падамо, једни побеђени, др |
| лу, топлу, али најслађу човекову срећу, ону с којом се човек затвара у орахову љуску, и ништа м |
| е.{S} Да са целим огромним хором отпева ону завршну пјесу.{S} Песма та, необична, весела, живог |
| у заносу.{S} Она уопште није познавала ону пијаност што све у човеку гута.{S} Напротив, она је |
| владика нарочитим благословом благосиља ону руку, ма да Ана не може да се окрене олтару.{S} Ста |
| е од свега најтеже.{S} Не мислим баш на ону самоћу, кад човек сам живи, него кад нигде никог св |
| о брутално чело те девојке, и видим јој ону тешку златну косу, такву као да сунце носи на глави |
| "3" /> <p>Ништа не видиш.{S} Видиш само ону велику кожну торбу, за коју доктор Пашковић каже да |
| реније и топлије питање, него понављају ону баналну фразу о тежини случаја.</p> <p>Сиромах ђако |
| есрећа умирања , доћи да покупи страшну ону порезу живота коју и најсрећнији човек даје у скруш |
| родићемо искушења! ...{S} Телесна љубав опада брже од цвета.{S} Речи, загрљаји, пољупци — свака |
| тајна једног живота.{S} А они се круне, опадају, брже него цвет.{S} Пролете црквом као светла р |
| е сиромах ђакон, будаласто и храбро, не опажајући нимало да је то питање друго питање.</p> <p>Д |
| да тамо горе већ види белога голуба.{S} Опажала се на њему радост што врши посао који воли.{S} |
| сам био ? </p> <pb n="196" /> <p>Ана је опажала да ентузиазам тога човека потпуно искрено и спо |
| шао и много жељен гост.{S} На ђакону се опажало велико унутрашње задовољство.</p> <p> Разговор |
| он нарочитим сунцем греју.</p> <p>Једно опажање се временом ипак потврдило , и почело Ану помал |
| споменка.{S} Народ.{S} Ђакон ништа није опажао.{S} Још даље, маторо једно дрво, са стотину очиј |
| ној човечјој глави.{S} Ђакон ништа није опажао. </p> <p>Седео је на камену и шаптао:</p> <p>Пог |
| тњу по том костуру.{S} Ђакон ништа није опажао.{S} Мало даље стојао је занимљив ред ливадског ц |
| > <p> Мимопролазећи су постепено почели опажати да се ту не води обичан разговор.{S} Задржавали |
| ио на два корака близу , и опазио да је опажен, збунио се, застао, увукао руку у џеп као да тра |
| p>Улазак монаха Иринеја у Недићев салон опажен је одмах од свих присутних.{S} Сви су му се обра |
| Мајински такође, али је ипак стигао да опази како је Ана поруменила.</p> <p>— Здраво, арханђел |
| заливени.{S} Недићка је, из друге собе, опазила да се ћути, и ушла је.</p> <p>Понудила је трећи |
| .{S} Ишла је попречним путем, пољем.{S} Опазила је као да се ту, напољу, магла згушњава .{S} И |
| моније или истоветности. </p> <p>Ана је опазила да су гости дирнути, гости су опазили да је Ана |
| г.{S} Али се необично изненадила кад је опазила да се и доктор Пашковић једи.{S} Само се владич |
| врнула.{S} Калуђера није видела, али је опазила да ђакон жури да је стигне.</p> <p>Био је то бо |
| лицу дрхће израз праве, вреле среће.{S} Опазили су то можда и други, који су били близу.{S} Ина |
| није у цркви.{S} Други то можда нису ни опазили.{S} Јер и није ништа страшно и необично.{S} Мож |
| е опазила да су гости дирнути, гости су опазили да је Ана узбуђена, и сцена се завршила друкчиј |
| упола познавао.</p> <p>— Јесте ли одмах опазили да мој Иринеј није обичан човек? — питао је вла |
| сваке светиње у човечјем животу.</p> <p>Опазило се да владика с интересом погледа горе, ка пева |
| уба, у шаренилу лаких тканина и чипака, опазио је једну сиву и жалосну празнину.{S} Комешање љу |
| ходника.</p> <p>Пролазећи кроз авлију, опазио је како је небо плаво, како цвеће, у несташлуку |
| тек после тога, кад се кренуо у варош, опазио је и дебело дрво, и коприву, и литију цвећа.{S} |
| чију наивност је, наравно, само владика опазио , и која га је у срце дирала. </p> <pb n="145" / |
| <p>Монах Иринеј је ћутао.{S} Владика је опазио да га се то питање врло мучно дотакло.{S} Да му |
| њој с надом на лицу.</p> <p>Али кад је опазио да Ана непомично мирна седи на своме месту, усту |
| елагодност , мислио је.{S} Али после је опазио да има једну борицу и на души, и да је та борица |
| г хора одраслих и деце, монах Иринеј је опазио да на владичином лицу дрхће израз праве, вреле с |
| азили равнодушно као да нико ништа није опазио, чинили јој се или злочинци, или с ума сишли.{S} |
| д им је већ био на два корака близу , и опазио да је опажен, збунио се, застао, увукао руку у џ |
| b n="38" /> много детаља њене појаве, и опазио ]е да је нема. </p> <p>И онда, сасвим слободно, |
| акон је осетио сувоћу у тону, и сад тек опазио да Ана врло рђаво изгледа.</p> <p>— Јесте ли ви, |
| уметничке дражи.{S} Монах Иринеј је то опазио.{S} И благодарио је Ани погледом једним у коме ј |
| се монах Иринеј ње дотакао.{S} Он је то опазио и разумео, и вратио руку мирно назад.{S} Тада му |
| та била и одвише широка.{S} Ђакон је то опазио.{S} Подигао је главу и бледо се осмехнуо.{S} Пог |
| 79" /> Цркву.{S} И како је необична она опална светлост у коју паперта тоне чим се упале свеће. |
| има се чак чинило да је у задње време и опао.</p> <p>— Променио нам се овај наш Пашко.</p> <p>— |
| ђује сажаљење, жена са цветом у руци је опасна, и ја је се бојим.{S} Бојим се канда још и оних |
| о, а код одраслих су те болести и иначе опасније него код деце. </p> <p>— Ја нисам знала да је |
| .{S} Зараза ће до његовог доласка можда опасти.{S} Иначе, треба му јавити ... ах, он је здрав, |
| стрмоглављивале се оданде, у клупчадма, опет натраг.</p> <p>Трговци су позатварали радње раније |
| ривити он, ђакон Богородичине Цркве!{S} Опет нада.{S} Може бити, да ће пред заамвоном молитвом |
| дакле музика постала њихово вољење.{S} Опет су живели једно у другом као што музика живи у жиц |
| једном облику, појавио се у другом.{S} Опет тако, незнано откуда, ширила се вест да ће, код Не |
| Сила од тела, сила од интелигенције, а опет је ван живота .{S} Неки чисто контемплативни и ана |
| у судбину, из живота у живот, али да га опет врати Богу, Богородичиној Цркви и себи.{S} Тој игр |
| Анином погледу , да то кап по кап пада опет натраг у њену душу.</p> <p>— Волим вас силно и без |
| ла и удала се по Анином мотиву.{S} Сада опет Ана ништа није одговарала на очеву примедбу.{S} Т. |
| шем оздрављењу?</p> <p>— Хоћете ли сада опет сваког богослужја долазити у цркву?</p> <p>Ана ниј |
| село је заклонио лице руком.{S} Владика опет, наслутивши одједаред да у души његовог љубимца им |
| је, задувана и усплахирена, и застајала опет, минутима дуго, на једном месту, са жељом да виче, |
| тала сакривена, а тада, опрезно, изашла опет на улицу. </p> <pb n="91" /> <p>Све је било празно |
| </p> <p>Понудила је трећи чај, и изашла опет.</p> <p>— Сутра после подне ћете знати моју жељу — |
| уше да се саставе, али се на пола геста опет растадоше.{S} Забрујао је силан један тон кроз тиш |
| мишљати, увиђати и сламати се, и најзад опет заплакати, али плачем неосушним разумне, у живот д |
| ти на добро или на зло њено.{S} Понекад опет, Ани је та чежња годила.{S} Јер, иако не облик, ал |
| о црном Анином велу.</p> <p>Како је сад опет лепо на гробљу, како је добар Бог, како ће се радо |
| а доклегод није ушла.</p> <p>Ана се сад опет збунила.{S} Доктор јој се чинио и досадна ухода, а |
| још није стигао.</p> <p>А оцу као да је опет горе.{S} Шта ће бити?{S} Зашто доктора нема? — Ану |
| овод томе што се сад догађа.{S} Онда је опет, као добра домаћица , тркнула по кући, и стала раз |
| то да не.{S} Јер, одсечена моја рука је опет моја.</p> <p>Ушао је монах Иринеј. </p> <pb n="153 |
| исти мах не зна коме говори.{S} Ана је опет сва дрхтала.{S} Слика је била у толико ужаснија, ш |
| ан свега, и кише и сунца.</p> <p>Био је опет весели онај калуђер у чијем завету нема ни трунке |
| кало, хоће ли неће ли изаћи, искочио је опет ветар, и насрнуо на високу, гранату платану.{S} Ли |
| ног.</p> <p>Ту се Ана скрушавала, ту је опет почела да воли.</p> <p>Како су миле те кокице.{S} |
| питања са медицинског гледишта, а после опет са гледишта једног лаика.</p> <p>— Зар не, реци са |
| топлог чаја и умрети.</p> <p>Мало после опет, већ по трећи пут:</p> <p>— Иринеје!</p> <p>Ђакон |
| у никад није доста.{S} А с друге стране опет осећам и зебњу.{S} Чудну, као да ме топлота живота |
| ци детињства њеног.{S} А с друге стране опет гордо, отпорно огорчење створења, које је увек има |
| олитве:{S} Оче наш.{S} А с друге стране опет, Ана је баш тих дана, више но икад, осећала да ста |
| е, неће доћи — ухватио <pb n="39" /> се опет како тачно зна да госпођица Недићева долази у цркв |
| обиљу.{S} А кад га Ана натуче , онда се опет стиснута коса прелије преко чела и преко половине |
| дакле немају жељу да оду.{S} Па онда се опет све слије и смрси, и у души завлада нешто сасвим н |
| } У изразу и држању његовом огледала се опет само љубав, љубав која осећа у себи моћ да јаким у |
| .{S} Изашла је и у башту.{S} Вратила се опет у ходник, и стала крај прозора.{S} Али ходник је б |
| рилично изанђалу кресту. </p> <p>Ана се опет насмешила.{S} Топлије него малочас .{S} И одједаре |
| се ђакону и била срећна.</p> <p>Сад се опет сетила тога већ полузаборављеног догађаја.{S} И ос |
| Богу и тражим нови пут, и одједаред се опет нађем на тачци са које сам пошао.{S} То није добро |
| кад се отворе Царске Двери, појавиће се опет он.{S} Како би и могло и смело друкчије бити, него |
| и четком му прала зубе.{S} Часом би се опет скуњила.{S} И тада би, и то као неку кривицу, истр |
| алих, јер јој се тако може.{S} Други се опет мање једноставно пребацивали преко њеног понашања |
| скомлели малаксалост и умор.{S} Али се опет отела, охрабрила, и одобравала је у себи малочашњу |
| , горде речи свога љубимца.{S} Часом се опет питао: да ли је његов Иринеј збиља фанатичар једно |
| се примакле једна другој, и на челу се опет исписала стара њена озбиљност.{S} Чак је и ослабил |
| ели поглед других девојака .{S} Отац се опет нашао пред нечитким ставом у животу своје кћери.</ |
| да једва повраћено здравље не изгубите опет.{S} А друго је чудна туга у савести мојој због вла |
| ва помолио из мрака ноћи, и прети да ће опет тамо да се врати.{S} У оделу тешких црних бора, са |
| >Ана је посматрала церемонију с хора, и опет јој је пало на ум да то људи сенку хоће да обуку.{ |
| у ту глад ће она нахранити и стишати, и опет ће стојати богата и срећна, и пуна њега, његове ле |
| арости и после смрти је све свеједно, и опет се човек толико отима, пенуша, граби, и разбија гл |
| рнцетом сласти хита у ћелијицу своју, и опет је задовољна. </p> <pb n="82" /> <p>После ју је из |
| о збунио, али је метнуо руку на груди и опет се поклонио.</p> <p>Ана је одједаред осетила страх |
| ји се стидљиво <pb n="93" /> откидали и опет се враћали.{S} Осећали су да би свака, и најпрости |
| успео да потисне гомилу мисли, онда би опет та чистина у глави узимала тачни вид оне сиве праз |
| г које нема господара.{S} Анино срце би опет под тим погледом забуктало скоро неком материнском |
| аге своје.{S} А Ана?</p> <p> Владики би опет тешко.{S} Трагична судбина жене уопште, па и према |
| вашег!{S} Сад ћемо, једне недеље, доћи опет у Богородичину Цркву, али на моје венчање, и онда |
| ива и да се смири.{S} Извео ју је затим опет под трем, и тамо, неочекивано, стегао јој руке као |
| ет се већ разишао.{S} Напољу се међутим опет саставили облаци, небо је изгледало досадно сиво, |
| ла црква.{S} Тавних зидова, са паркетом опет врло угаситим , али који се сијао као огледало.{S} |
| олазио.</p> <p>— Мила — шаптао је ђакон опет, и сагибао је лагано главу ка златном обручу.{S} С |
| ј. при читању Еванђеља, осетио је ђакон опет један несигурни трепет у гласу, и скоро малаксалос |
| , с вашим родитељима заједно , претрпео опет бригу и страх за ваш лепи и корисни живот.{S} Опро |
| ио је копчу, загледао у књигу, затворио опет копчу, али задржао књигу у својој руци.</p> <p>Нес |
| пољубило свету хаљину Христову, и зашло опет за облаке.{S} Ана Недићева је осећала само још мир |
| на ум да је прекосутра недеља, и да то опет значи дан срећног њиховог виђења.{S} Можда ће тада |
| душа у мени !{S} И Ана је калуђер, и то опет зато што калуђерску душу у себи носи.{S} Што не мо |
| ој некој колевци, коју музика љуља, час опет да сам мртав у гробу, и анђели да надамном литурги |
| амог њега собом да поведе.{S} Други пут опет, тако је као да су и он и све у њему стигли некуда |
| ак до врхова прстију. </p> <p>Други пут опет, баш уочи Духова, она је намерно пошла раније од к |
| о нервозни и маниакални тенор, други су опет тврдили да ће ту музичку загонетку сабљицом пресећ |
| цркве, после свршене службе, стојали су опет њих троје.{S} Људи су гледали ту лепу слику.{S} Св |
| о пробило сунце.{S} Али звезду је одмах опет затрпала тмаста облачина.{S} Црна, са белим порубо |
| собе у собу, ширила руке, и склапала их опет, и ударала се у груди старинским, вечитим оним гес |
| своја мекана, врела уста, и склањали их опет и љубили једно другом руке, и кидали се да беже, и |
| је тако као да је од Ане дошао. </p> <p>Опет је дакле музика постала њихово вољење.{S} Опет су |
| Петровски пост.{S} Причесници .</p> <p>Опет нада.{S} Добар је Бог.{S} Чуо се тих, мио звук рас |
| ао, и тако свој као и кућа њена.</p> <p>Опет се загледала у своју леву руку.{S} Она је то сад т |
| ући рођака, где су се муж и жена и деца опијали, ружили, свађали и с ножевима вијали.{S} Живот, |
| , кад не бих знала разлог зашто се Јела опирала удадби за свога мужа.{S} Овако, знајући да њега |
| талом, нико од суделовача му се није ни опирао. </p> <p>И то је био повод те је, једнога дана п |
| е већ готов.{S} А Иринеј ?{S} Ах, он се опире, он чак заповеда, он шта више влада!</p> <p>Ана ј |
| е.</p> <p>На свештеницима, који су воду опколили, видело се узбуђење.{S} Главе, као неке терете |
| уста која се не даду пољубити, има га у оплакивању мртваца, има га у самоубијству, има га у саж |
| а је такова да негде, у скривеном куту, оплакујемо сваки онај дан који је без љубави и миловања |
| у својим рефератима.</p> <p>— И ја сам опозиција према општем мишљењу о доктору Пашковићу.{S} |
| ђује, љубио јој руке, косу и чело, и то опојном једном врелином од које нема спасења, која жеђ |
| стегнутог укрштеног орара је Ана видела опојну једну виткост, и знала је да су на глави ђаконов |
| ан и поносит, некима се чинио као божја опомена, и улевао им је страх.{S} Ани <pb n="18" /> је, |
| руку, и стојао, као од метала саливена опомена, чекајући тренутак да чело земљи приближи, и сн |
| } Ја, видите, никако више не могу да се опоменем каква је била моја црква без вас.{S} А имала с |
| олазило.{S} Недић и Недићка су молили и опомињали.{S} Узалуд.{S} Најзад је домаћица, већ у очај |
| једаред <pb n="101" /> — она се почела опомињати драгог једног доживљаја још из првог времена |
| р Пашковић казује своје анализе, тај је опор, суров и осветљив.{S} Иначе он, баш као неки песни |
| оте <pb n="135" /> и људе, и у исти мах опора, поносита и непорочна — она је немилице и сурово |
| а се стара, болешљива жена никада од ње опоравити неће.{S} Код Ане је такође недељама дуго трај |
| х места, али, младост се <pb n="213" /> опорављала, душа Анина је тражила да се поигра и расеје |
| после болести своје нагло и неочекивано опорављала.{S} Лице се заоблило, плећа се попунила , а |
| /p> <p>Ипак, младост Анина се постепено опорављала .{S} Као муња би тек пролетела нека лепа мис |
| о се, а невешт је био да своје усхићење оправда општим усхићењем .{S} Владици је дошло жао ђако |
| се смеши, воли, разуме <pb n="184" /> и опрашта, али ниједну жељу оданде не жели. </p> <p>На ул |
| три разна правца, растајали сви троје, опраштајући се неким необично благим и срећним осмесима |
| ла у Пашковићевој, а лева у Иринејевој, опраштали су се, али су још једнако разговарали, главе |
| {S} Напослетку, Мајински је млад човек, опраштало му се.{S} Али доктор Пашковић.{S} Он, са толи |
| њени од наглих узбуђења кривице, плача, опраштања, љубоморе и среће, Иринеј и Ана су и знали и |
| у Недићеву.</p> <p>— Ах, госпођице Ана, опраштате ли ви све то старом вашем доктору?{S} Човеку |
| ног страшног погледа и вриска, стала се опраштати од њега милостиво и тужно.</p> <p>Доброта и љ |
| на плач, и испрекидана шапатом тепања и опрезних пољубаца по ручицама и по коси.{S} Исти мотив |
| так минута је остала сакривена, а тада, опрезно, изашла опет на улицу. </p> <pb n="91" /> <p>Св |
| ила безазлена радост и благодарност.{S} Опрезно је вадио из портфеја тврду белу хартију, и приј |
| Чупкао је и слагао гранчице и цвеће, и опрезно остављао на страну једну цветну шибљику, пуну п |
| Обишао је око Ане, наслонио се на њу, и опрезно, лагано јој је легао на ноге.</p> <p>— А где ти |
| ваком музичком променом горе на хору, и опрезно и савршено тачно је стварао хармонију са хорски |
| послетку се све стишало.{S} Ветар стао, опржено лишће висило као мртво, бубе зариле главу у пес |
| ...{S} Боже, шта сам записао!{S} Боже, опрости ми !{S} Зар би она <pb n="87" /> могла бити сре |
| ор Пашковић је држао шешир у руци да се опрости.{S} Са седом ћубом на челу, са жалосном ватром |
| {S} Пришао је госпођици Недићевој да се опрости од ње.{S} Идуће недеље, вероватно, служиће задњ |
| ве.</p> <p>Ани се још више ражалило.{S} Опростила се с ђаконом не знајући ни сама како, кидајућ |
| занимљив .{S} Ана се, према томе, није опростила после два три минута.{S} А није ни Пашковић.{ |
| их свештеника из околине.</p> <p>Ана се опростила, јер је морала раније бити у цркви .</p> <p>К |
| } Кад се, међутим, познаник одмах затим опростио , ђакон се надао да ће је можда ипак стићи.{S} |
| лаж, ту, пред гробом оца мога, Иринеје, опростите ми, очистите ме, Иринеје! — врискала је Ана.< |
| и страх за ваш лепи и корисни живот.{S} Опростите му, и почујте га још мало.{S} Ја не знам прав |
| о шта чини, потрча за лекарем.</p> <p>— Опростите, господине.{S} Ви сте сигурно доктор.{S} Смем |
| ог, пружала је Иринеју руку, и са руком опроштење, измирење, љубав и сав живот свој.</p> <p>— А |
| кола и истимарио коње, а ниједаред није опсовао.{S} Несташно Анино <pb n="129" /> кученце, како |
| нијим и најружнијим околностима имао да опстане и да се сачува.{S} И који је, оставши усред сме |
| > као да сте драги камен драгим каменом опточили , како ћете вас двоје проћи кроз то највеће ис |
| рументу.{S} Два мрава су, у акробатским оптрчавањима, вршила шетњу по том костуру.{S} Ђакон ниш |
| две главне стазе секу, у т. зв. звезди, оптрчавао је по округлој путањи доктор Пашковић сам.</p |
| и постајала неки грдан, светао простор, општа нека кућа и дом највеће љубави.{S} Ту своју шетњу |
| ота свога, тако, као што црква, иако је општа кућа свију, стоји подигнута, засебна и сама међу |
| е избија из цркве.{S} Постала је некако општа брига целога места.{S} Чим би се у некој кући исц |
| ри би се можда могли подвести под једно опште значење: борба између јачине и слабости, између д |
| тима.</p> <p>— И ја сам опозиција према општем мишљењу о доктору Пашковићу.{S} Тај је човек бор |
| интензивног осећања, и сталног духовног општења с њим, из те средине која је кобна, која за час |
| невешт је био да своје усхићење оправда општим усхићењем .{S} Владици је дошло жао ђаконове збу |
| а калдрме разбија окна на спратовима, а ораницом земљом засипа таване.</p> <p> Олуј је дошао су |
| Пред дверима, ђакон је укрштао око себе орар.{S} Златним ланцем је стегао рамена и груди, двост |
| нај као анђеоско крило лаки и елегантни орар.</p> <p>Ани се учини да је и Богу жао ђакона.{S} Ј |
| орети пламен, испод стегнутог укрштеног орара је Ана видела опојну једну виткост, и знала је да |
| сио.{S} Стојећи на амвону, с подигнутим ораром и очима, као да је бацао на душе сенку великог и |
| Иринеја, у светој одежди и с подигнутим ораром.{S} Али није скидала уста са руке, и тако, растр |
| да су то те исте руке које она гледа на орару, и које стежу златну дршку путира као неко благо. |
| епорочно бела једна рука, са прстима на орару.{S} Рука је заклонила очи, и испред руке се склањ |
| тла.{S} Стрепнули би му само понекад на орару укрштени прсти, и брже би онда севале ситне плави |
| } А сада, молим вас, свирајте ми увод у ораториум.</p> <p>Ана га је погледала тако благодарно.< |
| у срећу, ону с којом се човек затвара у орахову љуску, и ништа му више не треба. </p> <pb n="24 |
| енор, тенор владичиног ђакона, и брујне оргуље из груди ђакона Богородичине Цркве.{S} Кад је св |
| ватих закључака .</p> <p>Слика има свој оригинал, скулптура га има, књига га поготово има.{S} Т |
| прошлих дана.{S} То су увек нови и нови оригинали, који одмах пропадају, без трага, без очувано |
| , акорди, хармонија не могу дакле да су оригинални.{S} Не постоје једаред рођени, једни и једин |
| за живота уметниковог стварно оно само, оригинално и живо.{S} А затим умире за све вечности.{S} |
| рију о стварању тица, о краљевском лету орла, а гукању голубова, о песми славуја. </p> <pb n="1 |
| ирање чаја, отварао брзо разне фијоке и орманчиће, и спремио послужење лепо и глатко као добра |
| ости носе и у телу и у души, који имају оружје да сваког човека на колена баце, који имају моћ |
| одједаред, ударена и смрвљена страшним оружјем факта, на пречац стати.{S} А затим још дуго сто |
| јој је сада сасвим добро, да је већ пре осам дана устала, и да ће скоро и изаћи.{S} У башту већ |
| е вечери се доктор мало закаснио.{S} До осам сата још није стигао.</p> <p>А оцу као да је опет |
| исао у свој дневник ове редове:</p> <p>„Осам сата.{S} Час, када свака биљка без изузетка , са к |
| лика музичка образованост су заносили и освајали.</p> <p>Ана је необично лепо свирала и у клави |
| е.{S} Људи се предавали нечем новом.{S} Освајало је искрено осећање за религиозне свечаности не |
| <p>Али одједаред, баш у суботу ујутро, освану на зидовима важна и кобна санитетска објава.{S} |
| head> <p>Недеља после оне јаке непогоде осванула је јесења.</p> <p>Гле како је све зарђано, као |
| сничка пећина. </p> <p>Баш те недеље је освануло хладно, мрачно јутро, и Богородичина Црква је |
| јање за певницама.</p> <p> Крстовдан је освануо леп.{S} Некако млак и љубак у тишини дебелог сн |
| уста, и кишљиви ваздух је тако пријатно освежавао топло и суво њено грло. </p> <pb n="191" /> < |
| не зна шта је то ударац, срџба, пакост, освета.{S} Њу боли, али она бол трпи исто тако као и он |
| >Ана није одговарала.</p> <p>— Је ли то освета каква?</p> <p>Ана се стресла, али је ћутала.</p> |
| љутио, да је чисто осетио потребу да се освети.{S} И доиста је <pb n="85" /> мало осветљивим то |
| вест о вери у Сина Божјег, занео ју је, осветио ју је, окадио јој је крв у свакој жилици.</p> < |
| је Бог сишао, да је био у цркви, да је осветио воду, и да се <pb n="28" /> вратио на небо кроз |
| м високим и уметничким аскетством умеју осветити свој живот, и тим животом заправо светити цркв |
| нине куће, видео је, између два дрвета, осветљен прозор и чипкану завесу.{S} И то му је годило. |
| тала крај прозора.{S} Али ходник је био осветљен , и није се ништа с поља могло видети .{S} Ниј |
| као копље.{S} Кроз лепе, као буктињама осветљене његове очи, које никада ништа нису криле, лет |
| тоће ваздуха, чинио се тајанствен.{S} У осветљењу полијелеја очи певача су изгледале као светле |
| ује своје анализе, тај је опор, суров и осветљив.{S} Иначе он, баш као неки песник, са естетичк |
| му је нарочито неприступачна , лукава и осветљива. </p> <p>Та завеса, живећи тамо унутри, пуна |
| је императивно хтео, претећи заповедао, осветљиве мисли ковао.{S} У Ани се пробудила жена.{S} З |
| вети.{S} И доиста је <pb n="85" /> мало осветљивим тоном рекао Пашковићу, који га је испраћао: |
| о се свеједнако на цркву, на обреде, на освећене лепоте, на растављеност душа и тела, на смирен |
| ђакон је спуштао по две по три кришчице освећеног хлеба у мале, велике, младе, старе, механично |
| она реч, а прсти су лежали непомични на освећеној божјој књизи.</p> <p>Живот је башта, витлејем |
| сагнула главу, и дугим пољупцем љубила освећену књигу божју. </p> <pb n="95" /> </div> <div ty |
| ји, која води из порте на улицу, Ана се осврнула.{S} Калуђера није видела, али је опазила да ђа |
| снабдевен свима потребним стварима.{S} Осврнуо се затим по другим људима који се разилазили , |
| е последњи.{S} На излазу се још једаред осврнуо и поклонио, али црква као да није марила за њег |
| о се на њему, и понекад би се радознало осврнуо, тражећи жижу из које бије та топлота.{S} Тражи |
| рећне удовице, она се са страхом у души освртала по животу, и тражила на кога ће се ослонити он |
| ије одахнула, него се устрептало почела освртати где ће да се склони, и скоро је утрчала у капи |
| се, неодлучно, и као у неприлици, стао освртати око себе.</p> <p>Пало му је на ум да има извеж |
| бледела, и коракнула да настави пут, не осврћући се.{S} Осећала се увређена, видела у том посту |
| на парохију.</p> <p>Госпођица Недићева осети хладну жаоку.{S} Тај нежни млади човек, са тим ту |
| ће затворити прозор, испружила руку да осети сипи ли киша и је ли хладно.{S} Није падала киша, |
| Дошао, у задњи час, да је умири.{S} Ана осети неку топлу мекост у срцу.{S} И лагано, корак по к |
| лтаром , то је, најзад, Бог!</p> <p>Ана осети страх од Бога.{S} Страх од мисли својих, од жеља |
| страшан приказ доктора Пашковића, и она осети јаки неки бол у слепим очима, и осети како се мно |
| и то узбуђење није дало да Ана на време осети умор, и да се одмори.{S} Она је сва горела у неко |
| а осети јаки неки бол у слепим очима, и осети како се много може волети туђе дете.</p> <p>И зат |
| {S} Некако преимућствено, као кад човек осети у себи нову, још неупотребљену, а баш највећу сво |
| цио господство и јунаштво.{S} А страст, осетивши колебање, почела је рити и дражити.{S} Страшно |
| тнуо јој у руку онолику нафору тада.{S} Осетила је да је то дете, које, кад му је добро, даје о |
| је туга тако лепа, тако хришћанска.{S} Осетила је да у замисли и стилу тих литургија има душа |
| и сав смисао његове узвишене науке.{S} Осетила је да нам се кроз стихире тих богослужења говор |
| апалила свећу, и почела да се крсти.{S} Осетила је како јој се по лицу разлива бледило .{S} Али |
| {S} Ану обли наједанпут нешто врело.{S} Осетила је како неизмерно дубоко воли тог усамљеног кал |
| чежња за њиме. </p> <p>Ана је одједаред осетила врелу, нестрпљиву чежњу.{S} За ђаконовим гласом |
| ет се поклонио.</p> <p>Ана је одједаред осетила страх од тога што је рекла.{S} Од тога што је т |
| што у Аниној свести, и она је одједаред осетила да ју је нешто јако заболело у глави.{S} Тако ј |
| ом испружене руке.{S} Одједаред, Ана је осетила како се у њену руку скрунила читава хрпа малих |
| Слика је била неописано лепа, и Ана је осетила јаку узбуђеност.{S} Али кроз црвенило ватре се |
| ком, за нежним загрљајем.</p> <p>Ана је осетила да се рука једна дотиче њеног рамена.{S} Брижна |
| им и за наредним наредно.</p> <p>Ана је осетила хладан зној по челу, жмарце утрнулости по рукам |
| о пролеће строго посних дана.{S} Она је осетила да је у реду тих невеселих песама, као у некој |
| ивом прашином посута, а у своме срцу је осетила сузу.</p> <p>Али кад се монах Иринеј пре уласка |
| ога већ полузаборављеног догађаја.{S} И осетила је како је ово и оно свеједно, т. ј. како је то |
| у цркви једноставније него икад.</p> <p>Осетила је неку досаду од докторове неочекиване појаве, |
| уђер, у камилавки с црним велом.</p> <p>Осетила је да јој необично годи што баш у том тренутку |
| немириле Пашковићеве речи ?{S} Јесте ли осетили што за њега ?{S} Да ли бисте га могли — над Ири |
| начаја и вида ретких лепота.{S} Људи су осетили силну моћ праве, велике уметности.{S} Анино име |
| путевима, зашла у месо и крв истине.{S} Осетило се да Ана зна, или има у себи тајну чара ђаконо |
| ак добио одједаред и своју језивост.{S} Осетило се да је имитација , недокучним неким путевима, |
| овој, доћи ђакон Иринеј .{S} И пошто се осетило да би старцу милије било да се на само састане |
| ровођа челом.</p> <p>Та идеја, одмах се осетило, имала је јачину захтева, и дошла је да остане. |
| у исти час, т. ј. при читању Еванђеља, осетио је ђакон опет један несигурни трепет у гласу, и |
| ставши усред смета и куге чист и здрав, осетио сам у себи све достојанство и сву моћ човека, и |
| није било када је, око половине службе, осетио одједаред неку смућеносг и малаксавање у гласу.{ |
| S} Он је осетио лепоту и финоћу свирке, осетио и смисао мотива и обраде, али скривени, прави из |
| е, урадио и епископ.{S} Пробудио се.{S} Осетио је старост.{S} Препознао је намештај око себе.{S |
| ега допрети бар једна од њених речи.{S} Осетио је жељу да с њом дуго и много разговара .{S} Да |
| , али никога згодног није пронашао.{S} Осетио се одједаред много сам, и учинило му се да она п |
| глу испред унутрашњих његових очију.{S} Осетио је да га са сваким тоном испод прстију те девојк |
| мркну у главу — да није што згрешио?{S} Осетио обесвећење у себи, и сам <pb n="69" /> скинуо ол |
| кви.{S} Сетио се такође да је више пута осетио њен озбиљни поглед на себи.{S} Сетио се и оног с |
| а је монах.{S} Ја сам то небројено пута осетио, и жао ми је што не може тако да буде.{S} Уостал |
| ег дана, владичин је ђакон више но икад осетио да владика нема право.{S} И, загледаног у немирн |
| елску радост због створења света, он је осетио грижу данашњег човека који у том свету није више |
| ни руку усхићено и благодарно.{S} Он је осетио лепоту и финоћу свирке, осетио и смисао мотива и |
| } Кад је стала на први степен, ђакон је осетио сен.</p> <p>Обоје су потрчали, и срели се, као н |
| ишла доктору Пашковићу.</p> <p>Ђакон је осетио сувоћу у тону, и сад тек опазио да Ана врло рђав |
| ешко и одрећи.{S} Као никада, старац је осетио колико је везано <pb n="144" /> за њега то младо |
| е Божје, сетио одједаред своје мајке, и осетио потребу да сагне главу и да јој нешто призна.{S} |
| , ђакон се запитао: зашто је нема?{S} И осетио је да је то нешто што он мора сазнати.{S} Али ка |
| ично дочекују такве разговоре, Недић би осетио неку слутњу, пожалио би своје дете и себе, и са |
| руда, оканем појања у цркви.{S} Ти ниси осетио, не осећаш ни сад, је ли, да је то сасвим тако б |
| ог мајке не можете на гробље.{S} Ја сам осетио да вам је много жао.{S} Баш на данашњи дан.{S} И |
| <p>Ђакон се толико наљутио, да је чисто осетио потребу да се освети.{S} И доиста је <pb n="85" |
| овеку станује, човек оног тренутка мора осетити зло чим се зло у њему крене.</p> <p>А он никакв |
| које се пре греха и губитка не може ни осетити ни доказати ?{S} Ако ту границу виде тек изгубљ |
| само добро и лепо, и да ће се сад одмах осетити присуство Бога, и чути се, из даљних небесних д |
| ити лепоту мога живота.{S} Био је фини, осетљив, знао је оценити шта се све у нашој љубави стек |
| ар, никад још нисам био тако потресен и осетљив.{S} Јутрос, кад је умирала она мала девојчица, |
| усхићење расло.{S} Са фином музикалном осетљивошћу се ђакон поводио за сваком музичком промено |
| </p> <p>Монах Иринеј ју је нежно, једва осетно придржао за рамена, повео је до столице крај про |
| ње великог, сунчаног мира.{S} Напротив, осећа немир.{S} Уосталом, то што у души његовој живи, н |
| је себи питања.{S} Престала је канда да осећа и види ту љубав као нешто придошло у своме бићу.{ |
| огледала се опет само љубав, љубав која осећа у себи моћ да јаким учини срце љубљене жене.</p> |
| ила кући, и говорила мајци да тога дана осећа тако чудну духовну заједницу с оцем, и да зна да |
| ве усамљености ? ...{S} Да ли душа ваша осећа: да је и то тешко и скоро изгубљено дело <hi>њено |
| која је сва однета и узабрана, која не осећа и не зна више ниједну своју чар и привлачност , к |
| рене.</p> <p>А он никакво зло у себи не осећа, клео се ђакон и пред Богом, и пред собом, гледај |
| окучно.{S} Завлада тајна .{S} Али он не осећа никакву потребу да ту тајну разреши , и навикава |
| плаши.</p> <p>И збиља је тако.{S} Он се осећа јак и спреман да доврши дело свог унутрашњег помо |
| окренут, и увијати га у снове?{S} Човек осећа и невидљиве и незнане ствари.{S} Ђакона то можда |
| човек негде у унутрашњости својој много осећа и много плаче.{S} Јесте ли га чули говорити о оно |
| у том тренутку, или чезне, или стварно осећа ту малу, топлу, али најслађу човекову срећу, ону |
| , Отац јој се учинио суров.{S} Имала је осећај да је негде озлеђена, и да ће сад одмах нит њене |
| > задржи и усами један мали, недовршени осећај .{S} Не пустити да поводом њега склизнемо у ситу |
| једљивост, кајање, отпор, и још множина осећаја, и сви болни и тешки прелази њихови из једног у |
| музика.{S} Отворено препричавање једног осећаја, издавање једне тајне.{S} А музичко дело, међу |
| нда, тражећи у човеку онај главни извор осећаја, који би први морао нов пробити , па да и човек |
| одерних музичара има додуше много нових осећаја, али нема више среће.</p> <p>— Старинске, мирне |
| њом о Богу, о вери, души жениној, или о осећајном животу човека уопште.{S} Али знам за једну ун |
| ајала на послу, а целу ноћ се предавала осећају очекивања, слаткој једној слици о триумфу музик |
| живо стојало на свом месту.{S} А “гада, осећајући да се сан разбија, да је дошао растанак од ле |
| о страшно — шаптала је Ана усплахирена, осећајући у савести да се у цркви ниједнога тренутка ни |
| на место, питајући се откуда те идеје, осећајући да их она није мислила, и да их чак и не позн |
| е већ заморене пажње поново.{S} Певачи, осећајући крај добро изведеног задатка, појали су као д |
| Ана се смешила, умирена и задовољна.{S} Осећајући да је и тај силни глас харфа једна која само |
| сле тога још седео је монах Иринеј , не осећајући сан, и превртао полагано листове својих запис |
| ћи у ђакону одједаред блиског човека, и осећајући као да се с њим удаљује и један део лепог бог |
| мислила, и да их чак и не познаје, али осећајући и то да их сад ето има и носи у себи готове и |
| пет, Ана је баш тих дана, више но икад, осећала да стаје на своје ноге и као музичар и као личн |
| гао.{S} Ана Недићева је, више него ико, осећала да Бог није могао не сићи.{S} Она је, више него |
| неслућене пределе маште и поезије .{S} Осећала је, и све блаженство, којим Христос испуњава ду |
| ољна била с тим животом и волела га.{S} Осећала је да у њему успева нешто племенито и поносито, |
| је знала како да га теши као човека.{S} Осећала је да је несрећа јача од његове снаге.{S} Осећа |
| у је дохватила и ломила силна чежња.{S} Осећала је узбурканост у прсима, буру у памети , светла |
| да је несрећа јача од његове снаге.{S} Осећала је да се у њему кренуло нешто из најдубљих дуби |
| нула да настави пут, не осврћући се.{S} Осећала се увређена, видела у том поступку недостатак т |
| са, али није имала моћи да се умири.{S} Осећала је да јој по челу букти, да су јој уста полуотв |
| /p> <p>Ишла је лагано, застајкујући.{S} Осећала је часом неку спољашњу, часом унутрашњу празнин |
| p>Госпођица Недићева је хитала кући.{S} Осећала је у грудима кључ нове песме.{S} Збацила је рук |
| ој је ходање сасвим необично годило.{S} Осећала се као перо лака, и чинило јој се да на мирно п |
| {S} Учинило јој се бедно, детињасто.{S} Осећала се као да је много старија од ђакона, да све те |
| је ноге и као музичар и као личност.{S} Осећала се јача, здравија и самосталнија но икад, и вел |
| ашло опет за облаке.{S} Ана Недићева је осећала само још мирно блаженство.{S} Блаженство то ју |
| лост овога света.{S} А рука ђаконова је осећала како срце Анино, као срце у малог детета, под с |
| } Кроз густу, дебелу своју косу, Ана је осећала највећу, најчистију милост овога света.{S} А ру |
| а не треба одговор, и отишао.{S} Ана је осећала од кога је писмо, само није могла да замисли шт |
| ну у Богородичиној Цркви.</p> <p>Ана је осећала на себи нешто као округли поглед владичиног ђак |
| можда узнемирује и мучи.</p> <p>Ана је осећала жмарце по телу, и неки дотле непознати страх од |
| о дете.{S} Између себе и сенке своје је осећала неку симпатичну везу.{S} Остављање цркве и ђако |
| не жели и неће желети.</p> <p>У коси је осећала нешто пријатно топло, од чега су јој се очи скл |
| на се заруменила.{S} Скривено у души је осећала да јој брига монаха Иринеја више годи него бриг |
| ушу.{S} Завидљивост оне врсте, какву је осећала сваки пут кад ђакон, у стихару, блиставом као п |
| ејала.{S} Сва некако раскошна, она није осећала никакву потребу да нешто чува и оставља.{S} Све |
| уго, и са неком ватром од које би после осећала умор.</p> <p>Облачила га је у све костиме и све |
| е веће и мање групе крстача .{S} Ана се осећала неудобно.{S} Журила је да што пре стигне до гро |
| обилазним путем ишла кући.{S} Свугде се осећала мора болести.{S} Пусто и тишина.{S} Или нераспо |
| богат и леп живот!</p> <p>Ана није више осећала никакву радозналост , није желела да јој се рас |
| а њој ...{S} А пре, ништа није крила, и осећала је од тога неку силну надмоћ над свима људима.{ |
| стала бити цела и неслућена тајна.{S} И осећала је, са пуном извесношћу, да је то дело доктора |
| ког вела.{S} И понекад је чисто физички осећала падање тога вела по себи.{S} И волела тај вео, |
| S} Душа њена, која је на крилима својим осећала и најблеђу сенку, трзала се, тражила је неприја |
| ак долази ближе ...{S} Да, она је јасно осећала да је љубав њена баш тих дана престала бити цел |
| ве тако, продужујући слатке муке своје, осећали да пољубац цвета, и зре, и мора, мора сад одмах |
| ="93" /> откидали и опет се враћали.{S} Осећали су да би свака, и најпростија реч, била слађа о |
| ростија реч, била слађа од меда, али су осећали да је и жеђ за речју слатка, и ћутали су даље.{ |
| душевном стању ? — настављао је. — Али, осећам да се некоме морам исповедити, а нико деликатним |
| написао.{S} У часу кад о њој мислим.{S} Осећам да је неправедно .{S} Јер она је музику и цркву, |
| е, и што више не треба да се збуде ?{S} Осећам ли ја ту границу у својој монашкој љубави?{S} Им |
| <p>Ја сам још сасвим млад човек, али ја осећам страшну, позитивну снагу, којом ћу свој живот ди |
| p> <p>— Верујете ли ми да сад одједаред осећам и неку тугу што сутра треба да идем.{S} Човек <p |
| тежак.</p> <p>Написао сам нешто што не осећам.{S} Мени је живот лак и пријатан и сушта лепота. |
| нисам Богу молио као данас.{S} Ја тако осећам као да су сва та болесна деца моја деца, и да би |
| ад није доста.{S} А с друге стране опет осећам и зебњу.{S} Чудну, као да ме топлота живота оста |
| носи.</p> <p>Ану су раздирала два разна осећања.{S} Једноставна и дубока детиња жалост, што нем |
| ао просто пратилац једног превлађујућег осећања.{S} Све више је Ану савлађивало убеђење да цео |
| } Почела се плашити и свога интензивног осећања, и сталног духовног општења с њим, из те средин |
| <p>За Ану је то увек био час необичног осећања , моменат праве побожности, моменат заборава св |
| и заносна реч, чак ни хармонија мисли и осећања.{S} На трепету звука је она улетела у душу Ане |
| <p>Стари владика се трзао између разних осећања .{S} Час је са одушевљеном радошћу гутао сјајне |
| ка успомена , озлојеђеност, разочарање, осећање силе у себи, заједљивост, кајање, отпор, и још |
| ати и ценити.{S} Пре тога, она је имала осећање као да је љубав њена мала једна скупоценост, за |
| о упијање присутности оног другог.{S} И осећање да је лепше ћутећи разговарати.{S} Та зар се и |
| ој, обузело једно тако сложено сећање и осећање свега што јесте и што је било, да су је чисто с |
| ово друго?{S} Ја у последње време имам осећање да све оно што пре нисам говорио ником, треба с |
| едну реч, један поглед, једно страшљиво осећање треба умети угрејати ватром целе љубави, бојама |
| да се Иринеј што пре врати.</p> <p>Прво осећање Анино, пошто се сабрала, било је страх.{S} Како |
| луђерски врла.{S} То сасвим недевојачко осећање јачало је у Ани понекад до фанатизма, и она је |
| тако хтео.{S} Имао је само стално топло осећање човека који зна да је вољен, и кога свакога час |
| вона, ђакон је <pb n="37" /> имао чудно осећање.{S} Као да му се нешто хладно провлачи испод ст |
| али нечем новом.{S} Освајало је искрено осећање за религиозне свечаности недеље и празника, и п |
| си, и то је било неко бескрајно суморно осећање сиромаха. </p> <pb n="81" /> </div> <div type=" |
| простора.{S} Дошло му је неко поносито осећање, да сва ширина црквеног улаза треба да буде сло |
| ој радости што је жив, у рајском једном осећању да радосном човеку ништа не треба.{S} И што је |
| ма, кад је доспевао да и на себе мисли, осећао је да му се по души разлива горчина, скоро огорч |
| онах Иринеј, потресен, сагнут над Аном, осећао је нову, друкчију, силнију љубав према тој Ани Н |
| ог мога живота.{S} Овако стар и трошан, осећао сам се лак и бесмртан.{S} Бог је велики и милост |
| је од тих људи само мало њих познавао, осећао је да многи међу њима мисле о њему, и знају да ј |
| ензивном посматрању ситнијих појава.{S} Осећао је да му је то и сада потребно.{S} Наравно, не у |
| све семе почело одједаред да клија.{S} Осећао се као башта: зелен, цветан, свеж, жељан свега, |
| би умиљато погледао и свога поочима.{S} Осећао је да је старцу угодно и добро.{S} Да у њему тињ |
| <p>Пашковић се није усудио да пита.{S} Осећао је да би много дао кад би могао чути ту жељу, ал |
| е, у ђакону је чисто врила та срећа.{S} Осећао се као прегршт скривене шумске земље, коју је са |
| ће.{S} Причестио се миран као јагње.{S} Осећао се срећан.{S} Много је лепога ушло у њега тога д |
| чи, ђакон се тргао, и спустио главу.{S} Осећао ја да га владика гледа.{S} Стидео се, а невешт ј |
| јих записа.{S} Интензивно као никада је осећао и чемер и сласт живота и позива свога.</p> <p>Дн |
| о дао кад би могао чути ту жељу, али је осећао и то да би пре умро него што би запитао.</p> <p> |
| љубави са његовом самоћом.{S} Јер он је осећао тај пољубац.{S} И био после њега лак, етераст, п |
| вишег живота гране... </p> <p>Ђакон је осећао да безгранично воли ту девојку.{S} Баш сада, кад |
| шао.{S} То није добро.{S} И Робинсон је осећао страх од те појаве.</p> <p>Пред вече је отишао у |
| дуга за повраћено здравље, и озбиљно је осећао да је све без изузетка, свака животињица и свака |
| {S} Усрдно и дуго се молио Богу, јер је осећао узнемирење.{S} Као дете свој посечени прст мајци |
| ђутим, тај бели голуб је баш у то време осећао као да му у крилима нема доста лета.{S} Нека чеж |
| да је Ани можда одиста тешко на души, и осећао дужност да то што пре сазна. </p> <p>Те мисли су |
| илостива љубав за којом је чезнуо.{S} И осећао је како се чаша његовог живота пуни пуни ... </p |
| говори!</p> <p>Монах Иринеј је међутим осећао да нема разлога да ћути.{S} Ускиптила је у њему |
| жди.{S} Ја немоћ своју никад нисам тако осећао као сада.{S} Ја никад нисам био тако несрећан зб |
| p>Ана, разумете ли ме сасвим добро ?{S} Осећате ли да се наше две ћелије преобраћају у горостас |
| станка мора бити, Иринеје, зар ви то не осећате ! ...{S} Једно само, једно ми кажите ...{S} Да |
| ор и значај промене у мени.{S} Да ли ви осећате, да ли ви верујете да сам ја бољи и друкчији не |
| што што .. .</p> <p>— Ах, дакле и ви то осећате.{S} Да, да, досада сам био ученик и дете Христо |
| спремити.{S} У колико је то више морала осећати она варош, у којој је, као посљедица нарочитих |
| брижљиво чувати, очима пратити, живцима осећати, разумом својим о њој расуђивати.{S} Сада, међу |
| о је човек у стању толико блажене среће осећати просто од тог што му летњи ветрић ћарлија око г |
| губио је своје поједине љубави, и почео осећати једну, уједначену љубав за све што му је познат |
| та и Јуде.</p> <p>Шта је и могао грешно осећати он, који воли девојку, чистију и Богу оданију о |
| м појања у цркви.{S} Ти ниси осетио, не осећаш ни сад, је ли, да је то сасвим тако било као <pb |
| ао Спаситеља свога.{S} Зар ти све то не осећаш, синко? ...{S} Како ћете вас двоје, два украса р |
| исала стара њена озбиљност.{S} Чак је и ослабила.{S} Само су очи пламтиле, и биле лепе и тајанс |
| ло после, као да се из те тишине почело ослобађати све оно што је малочас прогутала, јавило се |
| м потпуно задовољан, и трудио се да Ану ослободи неприлике.</p> <p>— Не тражим одлучан одговор. |
| ла у круницу цвета.</p> <p>А кад је Ана ослободила руку, прво је том руком, па после и другом, |
| на, то је мучење !{S} Говорите, Ана!{S} Ослободите ме!{S} Доста је! — полетео је к њој с надом |
| ова клетва.{S} Он тражи нешто што ће га ослободити и искупити.{S} Морали сте запазити, кадгод н |
| о, овога ми је ђакона сам Бог послао! — ословио је прота доктора , кад су се после службе нашли |
| ати на вратима, али неки познаник га је ословио.{S} Свршило се на немом поздраву.{S} Кад се, ме |
| од чежње до онога дана кад ју је ђакон ословио.{S} Тиме, што је у чекању од богослужења до бог |
| живљаја онога дана када је Ану први пут ословио.{S} Често се тога сећао, и живео са тим сећањем |
| е се ослонити она, да би се на њу могла ослонити стара, жалосна мајка.</p> <p>Иринеј?</p> <p>Ах |
| тала по животу, и тражила на кога ће се ослонити она, да би се на њу могла ослонити стара, жало |
| одржавао.{S} А кад је најзад остао без ослонца, он је, губећи се у једном облику, појавио се у |
| аву није смела да обрне, али је пажљиво ослушкивала и покушавала да се разабере.</p> <p>— Ана!< |
| дивном косом својом, и разголићеним, на ослушкивање савијеним вратом, белим као мајско цвеће.{S |
| p>Удаљујући се, монах Иринеј је пажљиво ослушкивао хоће ли чути Анин глас, хоће ли до њега допр |
| ни да очита молитву.{S} Молила се брзо, ослушкујуЋи у исти мах, целивала Мајку Божју, такође бр |
| синко.{S} Иди, пиши — смеши се старац, ослушкујући задовољно како у дугом реду његових самачки |
| ном не промирише. </p> <p>Ана се тргла, ослушнула шта се поје, и погледала доле.{S} Пред дверим |
| смиривати.</p> <p>Изашла је у ходник и ослушнула.{S} Изашла је и у башту.{S} Вратила се опет у |
| ечи свештеника , слабачак сунчани млаз, осмејак неки који је лутао по цркви, шапат среће, све ј |
| ца пева.{S} Затим један мали прелаз.{S} Осмејак матере: да дете још и не хода, а камо ли оно др |
| ично немилосрдно гледа старима у очи, и осмејак његов говори : да, ја одлазим од вас, али срећа |
| ице се раздвоје, и искочи страстан неки осмејак јако светлих, као снег чистих зуба.{S} А по слу |
| уштајући да један искрено ентузиастички осмејак замени недовршетак реченице . </p> <pb n="107" |
| широко и споро.{S} Усне се развлачиле у осмејак .</p> <p>— Калуђер си, Иринеје ! — додавао је в |
| јој благодарним поклоном главе и тела и осмејком једним врати сву прегршт среће.{S} Хитнуо јој |
| лице њено се прелило благим, задовољним осмејком, чим је писмо отворила.</p> <p>„Одморите се ма |
| јући се неким необично благим и срећним осмесима, који се јављају кад људи једно другом милости |
| Кадио је владичин ђакон.{S} Ани прелете осмех поноса, па после и осмех ироније преко лица.{S} Д |
| S} Ани прелете осмех поноса, па после и осмех ироније преко лица.{S} Да, и тај звекет сребра би |
| b n="102" /> <p>Ани никако није силазио осмех са уста.{S} Мала, једва приметна рупица на бради |
| Да ли није грех окружавати га мислима, осмехивати се на њега кад је леђима окренут, и увијати |
| , одговорност и трпљење.</p> <p>Ана се осмехнула и на матер и на Пашковића .{S} Пријатна јој ј |
| на сама додала стварчицу, и обоје су се осмехнули.{S} Ана је ишла очима за покретом његових рук |
| опазио.{S} Подигао је главу и бледо се осмехнуо.{S} Погледали су се и прошли.</p> <p>Ани је за |
| и такт милој свирци, коју слуша очима, осмехом, дивном косом својом, и разголићеним, на ослушк |
| а и таласом песме, са погледом Христа и осмехом људи.{S} Нека бескрајна нежност и сажаљивост би |
| ко тај терет може скинути , ко чаробним осмехом може исисати из њега тежину и хладноћу, један ј |
| задужбина, и имала одиста, са масивном основом својом, и са неким испреплетеним, као недовршен |
| дивна коса, укочено стиснута уста, нека особита чедност у гласу, ауторитет у ходу и у покретима |
| ену из разних веселих црквених песама у особите врсте симфонију, у којој су, на велико задовољс |
| ој живи као врста завета.{S} Да тонови, особито тонови црквене песме, испредају над њом неку вр |
| ио је неодређен закључак: или је болест осредња, па је доктор безбрижан за дискусију, или је те |
| pb n="123" /> и Анину душу дошао ред да оставе стан божји и негде у васељени изврше свој задата |
| е траје доклегод владика и сви верни не оставе цркву.{S} Дечји хор, стара симпатија Анина, сасв |
| ко до крста дође, остави ме, о Господе, остави ме!{S} Онда, кунем ти се, онда ћу ја теби помоћи |
| лију и у гроб ...{S} Ако до крста дође, остави ме, о Господе, остави ме!{S} Онда, кунем ти се, |
| Ни ја тебе данас не могу утешити ...{S} Остави ме, и ти, и сви други ...{S} Ништа ми не треба . |
| а и њена, како је зове да и бриге своје остави тамо где јој је љубав.{S} Ана храбро отисну од с |
| шености и туге.{S} Хвала ти, Боже, и не остави ме кад до туге дође.</p> <p>Ђакон се побожно пре |
| је, да га обезвреди и увреди, и да мене остави, да поред мене прође, и да оде даље, даље од мен |
| дић и Недићка су прешли у другу собу, и оставили Ану с монахом Иринејем да се договоре о ствари |
| уго Григ него сећање неко које је давно оставило своје тело.{S} Шта је друго Бетовен него катед |
| е је волео као своје дете.{S} Ја сам га оставио.{S} Смрт је близу.{S} Понекад ми се чини као да |
| је тихо и без гласа. </p> <p>И онда је оставио Ану, и сишао низ степенице натраг у порту.</p> |
| ни први се чудили зашто је монах Иринеј оставио резиденцију и кариеру , ови други се шалили да |
| који је <pb n="62" /> несрећни музичар оставио да ма ко покуша назидати и створити његово дело |
| и други ...{S} Ништа ми не треба ...{S} Оставите ме да се исплачем и смирим сама у својој соби. |
| ада више неће доћи.{S} Сутра рано ће ме оставити, отићи ће тамо где ја нисам, а дани моји ће пр |
| ах Иринеј је морао све снове своје душе оставити у њеној коси!</p> <p>А рука њена?{S} Ана је од |
| га никад, никад неће моћи заборавити ни оставити.</p> <p>После тога виђења на Ану је почешће на |
| ју је пожелео. </p> <p>Тешко му је било оставити старца који ће туговати за њим, али је отишао |
| е сања. </p> <p>— Ја вас никада не могу оставити! — шаптао је он умиљато. — Али ми је старца мн |
| бњу.{S} Чудну, као да ме топлота живота оставља.{S} Ја, видите, никако више не могу да се опоме |
| осећала никакву потребу да нешто чува и оставља.{S} Све те инспирације , чинило јој се, рађају |
| да, куда човека само жена вуче, а човек оставља све, и иде, и губи пут и пропада идући за том б |
| који краду и отимају најдрагоценије, и остављају за собом сиротињу, очај и празнину .</p> <p>Н |
| у и зру, све те фазе су на нашој љубави остављале <pb n="248" /> модре печате боловања и ломљењ |
| оје је осећала неку симпатичну везу.{S} Остављање цркве и ђакона представљало јој се као повлач |
| је и слагао гранчице и цвеће, и опрезно остављао на страну једну цветну шибљику, пуну пчела.{S} |
| а опстане и да се сачува.{S} И који је, оставши усред смета и куге чист и здрав, осетио сам у с |
| а пре годину дана.{S} Мисао и реч Анина остадоше закачени на великој </p> <pb n="73" /> <p>гран |
| страстној жељи за лепим.{S} Цео дан је остајала на послу, а целу ноћ се предавала осећају очек |
| ју у крило материно, и плакала горко, и остајала тако док јој топлота крила не би осушила лице. |
| вања и ломљења, и вољење наше је било и остајало само зимзелена грана.{S} А последња фаза нас ј |
| Победа смрти у мени божја је победа.{S} Остаје сада да ја учиним нешто што ће том спасеном живо |
| и <pb n="255" /> жртва.{S} А међу нама остаје лепа и чиста монашка наша љубав! — Ана је грчеви |
| ратити певање које је прошло?{S} Шта ми остаје од његовог певања , кад затвори уста?{S} Како да |
| ак смеј.</p> <p>— Шалу на страну.{S} Ја остајем при своме.{S} Само начин, како доктор Пашковић |
| клим певачем, са сваким мртвим свирачем остају можда у свету музике такве чудне тишине , које с |
| <p>Ана је устукнула на улазу те цркве, остала у трему, али очи упрла у олтар.</p> <p>И ту, дрх |
| цела требала бити каменита, и као да је остала недовршена зато што је камен био одвише тврд, и |
| ажи.{S} Мајински се извинио .{S} Ана је остала сама.{S} Многе се очи оборише на њу.{S} Између о |
| тварајући за собом врата.</p> <p>Ана је остала сама у соби, и знала да то отац њен умире.</p> < |
| капију савија.{S} Око десетак минута је остала сакривена, а тада, опрезно, изашла опет на улицу |
| ли. </p> <p>Бол је после прошао, али је остала нека туга.{S} Туга, којој се ђакон помало чудио, |
| изводити.</p> <p>Врата из друге собе су остала отворена.{S} Жагор је Ани и ђакону добро дошао, |
| .{S} Смејао се целим лицем, само су очи остале мирне, и, по нечему, биле сличне очима старог Јо |
| атраг , и онда ...</p> <p>— Зашто нисте остали ту, иза зида, док ја не прођем?</p> <p>— Ана, Ан |
| ресом погледа горе, ка певачима.{S} А и остали свештеници .{S} Хор је био препун, и одраслих и |
| > <p>И на уздужној и на попречној стази остали су најзад Ана и ђакон сами.{S} Њих двоје нису по |
| дећу и позу.{S} И Бог зна колико би још остали у тој пози.</p> <p>Али одједаред, баш у суботу у |
| ји подигнута, засебна и сама међу свима осталим зградама.</p> <p>Стигавши пред цркву, Ана се за |
| вом својом, а сасвим високо над главама осталих.{S} Свечан и поносит, некима се чинио као божја |
| .{S} Нешто рафинованије и нешто дуже од осталих, јер јој се тако може.{S} Други се опет мање је |
| је журити, јер се и Пашковић журио.{S} Остало је само толико времеда да се монах Иринеј сети д |
| една монашка љубав калуђера, пролеће је остало пролеће, све је било само цвет и мирис, игра и н |
| о што од Аниних ногу ништа за њега није остало, попело се Јови на леђа.{S} Јова је трпео, а Ана |
| су бацили да изгори.{S} Изгорело је, и остало је — шта мислите шта?{S} Пепео?</p> <p>— Не, гос |
| ти младиће да се склоне с пута, како би остало што више празна простора.{S} Дошло му је неко по |
| ји дан пружа, и да љубав своју одели од осталог живота свога, тако, као што црква, иако је општ |
| } Многе се очи оборише на њу.{S} Између осталог и јако размакнуте , као грошеви округле очи вла |
| ћутати.{S} Зашто човек ћути ?{S} Између осталог и зато, да би изазвао утисак и уверење који ће |
| н.{S} Да је потребно да човек, у нечем, остане аскет целог свог века.{S} Под заветом разумем не |
| } Нека и он онда</p> <p> <pb n="223" /> остане сутра код куће.{S} Упола, добро.{S} Телом, а душ |
| имала је јачину захтева, и дошла је да остане.{S} Подржавали су је, пре свега, сви они, који с |
| а.{S} Велики део се морао задовољити да остане у порти, па чак и на улици.{S} Да колико толико |
| } Не, нека одбије старог владику и нека остане.</p> <p>Али кад је подигла главу с ђаконових рук |
| Изгорети је добро.{S} Од зеленог дрвета остане, најзад, тамо високо горе, фини прозирни облачак |
| е мисли ђаконове пратила у вече.{S} Кад остане сам са својом амбицијом и са својом гордошћу.{S} |
| едодређену чистоћу, задатак да до смрти остане калуђерски врла.{S} То сасвим недевојачко осећањ |
| бав, оно дакле што занавља моћ да човек остане веран поносу свом.</p> <p>А ви, Ана ?{S} Али заш |
| оже Велики, Свемогућни!{S} Помози ми да останем снажан и весео монах какав сам сада.{S} Помози |
| p> <p>непрестано чула то појање.{S} Чим останем у тишини и сама, ја чујем, и гласове хора и гла |
| и рукама почне тапшати. — Отпратите га, останите код њега пет, десет, четрнаест дана.{S} И ја в |
| вши обе своје руке према њему.</p> <p>— Останите ту — шаптала је и оборила главу тужно.{S} Била |
| угог света.</p> <p>— Још само часак два останите самном, Ана.{S} Ја ћу онда на гроб, ви морате |
| двоје сте два струка цвета.{S} Будите и останите као цветови, као биљке.{S} Идите за сунцем и з |
| којих, после, у гласу одраслог човека, остану само љушчице пепела, фина она меланхолија што не |
| ова црква толико омилела, да сам, ето, остао у њој, иако сте Ви далеко од ње ...{S} У души међ |
| а три минута.{S} А није ни Пашковић.{S} Остао је да попије други чај.{S} И да чује једну сасвим |
| еме упорно одржавао.{S} А кад је најзад остао без ослонца, он је, губећи се у једном облику, по |
| исповеди. </p> <p>По свршеној служби је остао у олтару иза свију, и изашао из цркве последњи.{S |
| ла се да ће и ђакон отићи.{S} Али он је остао.{S} И <pb n="119" /> молио је Ану за извињење, и |
| службу, сагнуо главу дубље но обично, и остао тако сагнут дуже но обично.{S} Усрдно и дуго се м |
| скинуо скљештене прсте, стегао главу, и остао стојећи на средини собе.{S} Несрећни горди калуђе |
| ери.{S} Звук исушеног, светог , у цркви остарелог дрвета, који је Ана тако волела.{S} Двери је |
| p>— И болестан сам, синко, али, главно, остарио сам.{S} Црн сам, сув и изгорео, и крајње <pb n= |
| ког позива, а поезија мора да прође.{S} Остарио сам у неку руку.{S} Време је да предам то место |
| и по зрелом житу гази.{S} А после, кад остарите ?</p> <p>Недићка затресе главом, и погледа у м |
| о преливане гуше, као из неке гробнице, остатак бившег неког тенора , који се, и кроз многоброј |
| је та непромишљена продукција покварила остатак вечери.{S} Уплашила се од ефекта.{S} Јасно је б |
| мета, али владика је наредио да сат има остати на почасном своме месту.</p> <p>Монах Иринеј се |
| од вас, али срећа је уза ме; а ви ћете остати сами, јер тако мора да буде — мислио је у себи Н |
| овде виђали.{S} Збиља, колико дуго ћете остати?</p> <p>— Данас је среда.{S} У данашњи дан после |
| брани херој, који не сме пасти, који ће остати да види и насљеди победу снаге своје.{S} А Ана?< |
| одговори хоће ли болесник умрети или ће остати да живи.{S} Хипокризија, страшна, увек иста, без |
| м душом и љубављу својом!{S} Калуђер ћу остати до краја живота свога!{S} Калуђер сам зато јер с |
| дно псето, буке мртвих ружа и иструлели остатци покојног једног света, то му је сад друштво, то |
| онаши душу своју — настављао је гордо — остаћу ја сам да дозидам цркву над пропашћу њеном ...{S |
| ју своје јединствено и вечно биће, свој остварени једини облик, који је за сваког и за сва врем |
| носи олтар у себи, као да је позвана да оствари неки идеал ...{S} Уверавам те, овај данашњи дан |
| . </p> <pb n="19" /> <p>Ту, испред ње, остварио се један од најтоплијих њених снова: да у цркв |
| тку је изишао из цркве ђакон.{S} Рај се остварио. </p> <p>Ана Недићева се враћала кући у радост |
| мало крај гвоздене ограде.{S} Ружичасте оствице неког необичног џбуна су јако мирисале.{S} И зу |
| ио задовољан.</p> <p>Још нисам господар острва на коме сам изабрао да живим.{S} Као Робинсон, м |
| све умење њено утонули као што сићушно острвце тоне под великим таласима пучине . </p> <pb n=" |
| ема ни трунке немилости, чије аскетство осуђује себичну љубав не с тога да себе мучи, него да д |
| Иринеје ...{S} Али не ужасавајте се, не осуђујте, и не куните ...</p> <p>Ана се дигла.{S} Обе с |
| етра нема.{S} Али кад се толики погледи осуше по њој, она се крену из непомичног свог положаја, |
| тајала тако док јој топлота крила не би осушила лице.</p> <p>У оном другом случају, Ана се знал |
| лог, у чијој души као да се нешто давно осушило.</p> <p>— Кажи ми, ако што знаш, о госпођици Не |
| ладно одбијаш?</p> <p>Ана је задрхтала, Отац јој се учинио суров.{S} Имала је осећај да је негд |
| устила да нешто каже.{S} Кад одједаред, отац њен, сасвим изненада, поче да говори о удадби једн |
| рдно весели поглед других девојака .{S} Отац се опет нашао пред нечитким ставом у животу своје |
| а.{S} Нешто је морао рећи њеном оцу.{S} Отац је гледа дубоким, брижним, тужним погледима.{S} А |
| ћа Бошкова ...{S} Боже свемогућни ... а отац њен и мати ... не, они су већ сасвим стари људи .. |
| игу што пре скине с врата, она, како је отац њен једи, чим забруји с Богородичине Цркве, одмах |
| цвијет кроз танку свиралу“, како ју је отац дирао.</p> <p>— Госпођица Недићева нешто компонује |
| ка је мој велики пријатељ , скоро други отац.{S} А како је стар и болешљив, можда ће му то бити |
| стоје, а Бог тај да им је свима рођени отац.{S} Богородичина Црква је изгледала као игралиште, |
| <p>Није то сада био први пут што брижни отац, видећи да године пролазе, помишљајући на своју см |
| у мени.{S} А можете и зато, што је мој отац, пред крај свога живота , знао да вас волим.</p> < |
| на је остала сама у соби, и знала да то отац њен умире.</p> <p>Чучнула је на земљу, и згрчила с |
| орао нешто говорити.</p> <p>— Је ли вас отац што питао?</p> <p>— Никада ништа.{S} Чак, уверена |
| има ишла по ходнику.</p> <p>Капијица се отвара! — Ана је претрнула.{S} Отшкринула је врата од х |
| ижу да благослове метеж нереда и греха, отварају се, с малим, једва чујним звеком, Царске Двери |
| /p> <pb n="189" /> <p>Не крстећи се, не отварајући молитвеник, са очима које су заспале на амво |
| ручје сласти, али је одмах затим широко отварала очи, и поплашено питала.{S} Душа њена, која је |
| ица, примакао сточић за сервирање чаја, отварао брзо разне фијоке и орманчиће, и спремио послуж |
| донео неке тајанствене кључе, којима је отварао незнане погледе не само у цркву, и оно што се у |
| на.{S} После <hi>Причасног</hi>, кад се отворе Царске Двери, појавиће се опет он.{S} Како би и |
| ост тела... </p> <p>Дошавши поново пред отворен црквени улаз, Ана је спазила да низ степенице с |
| Свеж и задовољан је погледао кроз широм отворен прозор у румену летњу зору, и у цвеће које му ј |
| и.</p> <p>Врата из друге собе су остала отворена.{S} Жагор је Ани и ђакону добро дошао, јер ник |
| еме кад нема богослужења.{S} Спазила је отворена врата, и, не знајући право зашто, ушла је унут |
| ђе.{S} Па ипак није.{S} Ко зна да ли је отворена.{S} Врата су с друге стране, морала би обилази |
| а, а и траве је мало, вратанца су дакле отворена.{S} Две халапљиве, несите патке не верују да ј |
| се привиде Богородичина Црква.{S} Широм отворена, милостива и њена, како је зове да и бриге сво |
| воде из куће на веранду, била су широм отворена, а на белој <pb n="147" /> завеси, још заљуљан |
| о на ум да још обиђе цркву.{S} Можда су отворена и врата са противне стране.{S} Врата с противн |
| авом као повез Еванђеља, стане на широм отворене Царске Двери, с путиром у руци, и са узвиком о |
| рство.{S} Велике Двери су стајале широм отворене, и кроз њих је колутао плавичасти кад, тежак о |
| отпуно неосетљив преко свега.{S} Широко отворене додуше, али већ пуне очи ђаконове нису виделе |
| делу.{S} И Ана је обукла свилену хаљину отворене боје, чак мало и изрезану.{S} Само се није хте |
| пљиву чежњу.{S} За ђаконовим гласом, за отвореним његовим устима, за линијом његовог тела, које |
| то следио.{S} Сваки неопрезнији удисај, отворених уста, улазио је човеку у груди као мач.{S} Пр |
| ња хладноћа је годила Ани.{S} Дисала је отворених уста, и кишљиви ваздух је тако пријатно освеж |
| ред младих чавки, радозналих погледа и отворених кљунова.{S} На самој капији је стојала домаћи |
| љане проређене косе, великих, као двери отворених очију, стојала је тамо Ана Недићева , држећи |
| е ваља.{S} То је чисто чулна музика.{S} Отворено препричавање једног осећаја, издавање једне та |
| чашу његовог живота.{S} Улица га дражи отворено поље га оневесели, а и у цркви није тако лепо |
| а врху.{S} Горела је, савијала се, ишла отвореном прозору, бојала се нечега, молила се црној но |
| је до столице крај прозора, и пошао да отвори прозор.{S} Ана га је задржала, испруживши обе св |
| знаје, и коме старац хоће душу своју да отвори.</p> <p>Ана је погледала на сат.{S} Рано је још |
| дне вечери, кад је Недић већ био легао, отворила је Ана неочекивано врата од његове спаваће соб |
| луч у брави, да виче — кад се одједаред отворила врата, и кроз њих, као и обично, ушао доктор с |
| страшног судију света.</p> <p>И онда се отворила, не ђаконова уста, него ђаконове груди, и груд |
| и утонуо у рајски сан.{S} Мало после се отворила врата.{S} Гости су на прстима улазили унутра, |
| а часа, та се рука хришћански дарежљиво отворила, и пружила је Богу, као задужбину своју, велик |
| агим, задовољним осмејком, чим је писмо отворила.</p> <p>„Одморите се мало.{S} Мени је тешко гл |
| олела, да би душу што жељнију и жеднију отворила блаженству.</p> <p>То интеренсантно комбинован |
| дне, око пет, зазвонио је ђакон.</p> <p>Отворила му је Ана, и увела га кроз трпезарију у салон. |
| к .{S} Ђакон се сагао и дохватио га.{S} Отворио је копчу, загледао у књигу, затворио опет копчу |
| а, који је Ана тако волела.{S} Двери је отворио монах Иринеј.{S} У црној мантији, али сав блист |
| ти?{S} Оба крила двери је свештеник сам отворио.{S} Можда ипак, одједаред, с путиром ...{S} Пут |
| ија која говори свештеник, а онда ће се отворити северне двери, и оданде ће поново забрујати мо |
| ролазећег човека може откључати и широм отворити.{S} И посматрајте само.{S} Не гледа у њу, него |
| рофе.</p> <p>Једини човек, који је смео отворити мала гвоздена вратанца, који је имао и кључ од |
| угим паузама, испуњавао те паузе једном отегнутом муком коју је ваљда само Ана била у стану да |
| одмах после пет сата.{S} Ваздух је тако отежао да се људи чисто гушили у њему.{S} Пала је и нек |
| лели малаксалост и умор.{S} Али се опет отела, охрабрила, и одобравала је у себи малочашњу свој |
| друго.{S} Дошло је то да јој је Иринеј отео пољубац.{S} И тај отети пољубац је у смиреној дево |
| и пузећи ће донети онај <pb n="237" /> отети пољубац натраг!{S} И још сто хиљада таквих пољуба |
| да јој је Иринеј отео пољубац.{S} И тај отети пољубац је у смиреној девојци раздражио жену.{S} |
| бим га ... али не Иринеја, не, него тај отети пољубац љубим, и вратићу га, и узећу га, јер је м |
| лађује и као суви штап крха живу љубав, отима ми пољубац, мој пољубац, моју сласт, моје добро, |
| је све свеједно, и опет се човек толико отима, пенуша, граби, и разбија главу о томе да ли је с |
| о да исисају, у два лопова који краду и отимају најдрагоценије, и остављају за собом сиротињу, |
| чупала са њега сав сјај и раскош одела, отимала га животу и слави и жени, силила га да се одреч |
| инеј, леп као легенда, блеђи но обично, отимао је снагом својих очију Ану и од владике и од цел |
| еку смућеносг и малаксавање у гласу.{S} Отимао се, али са мало успеха.{S} Биће нека живчана нел |
| Он друго нешто више воли од мене, он ме отискује, бежи испред мене, савлађује и као суви штап к |
| ви тамо где јој је љубав.{S} Ана храбро отисну од себе сумничење и плашњу.{S} Чега да се боји?{ |
| } Би ли му се сажаљиво смешио, би ли га отиснуо од себе, би ли му се можда обрадовао?{S} Да ли |
| сива једна мисао .{S} Сада одмах треба отиснути у страну све што јој душу испуњава.{S} Треба ћ |
| еће доћи.{S} Сутра рано ће ме оставити, отићи ће тамо где ја нисам, а дани моји ће пролазити бе |
| икад није пропуштала службе, није могла отићи у цркву.{S} Није могла ни из постеље да се дигне. |
| живи трагови вољеног бића, које не може отићи, чије срце живи и удара у сваком растанку. </p> < |
| тим ће бити рукоположен за свештеника и отићи на парохију.</p> <p>Госпођица Недићева осети хлад |
| мо пошли, и куда бисмо тим путем морали отићи ?{S} За час само, и љубави наше не би било, не би |
| се збунила.{S} Бојала се да ће и ђакон отићи.{S} Али он је остао.{S} И <pb n="119" /> молио је |
| а поче плакати. — Тешко би му било тако отићи ... нема оца, нема тебе ...</p> <p>— А је ли дола |
| но знам сасвим извесно, а то је да нећу отићи. </p> <p>Како сам још далеко од тога да будем пра |
| војте, ни куће.{S} Кућа му је црква.{S} Отишао је ето у празну хладну цркву.{S} Шта ће тамо ? < |
| страх од те појаве.</p> <p>Пред вече је отишао у посету доктору Пашковићу.{S} Мислио је да му п |
| старца који ће туговати за њим, али је отишао са неком чудном надом да ће све добро бити.</p> |
| како је најлепше знао, и напослетку је отишао.{S} Ана се збунила.{S} Бојала се да ће и ђакон о |
| смо.{S} Казао је да не треба одговор, и отишао.{S} Ана је осећала од кога је писмо, само није м |
| ио по момка, пољубио епископа у руку, и отишао у противном правцу ходника, у своје одељење.</p> |
| у једном писму ми није пребацио што сам отишао, и није ме звао натраг . <pb n="100" /> Можда се |
| лио се монах Иринеј.{S} И сав је срећан отишао , кад се Ана од срца слатко насмејала.</p> <p>Це |
| час извијајући се за стазом којом је он отишао, час увлачећи се страшљиво и с кајањем неким уну |
| најући да ли је ђакон још ту или је већ отишао , решила се да не иде у цркву.{S} Али одједаред |
| не руке.{S} Наравно да је са тим рукама отишла и сва лепота предмета, али владика је наредио да |
| дићка? </p> <pb n="252" /> <p>— Мама је отишла доктору Пашковићу.</p> <p>Ђакон је осетио сувоћу |
| да је, као и онда, прошла поред њега, и отишла монаху Иринеју, слузи божјем у златном стихару, |
| да су, него у поноре туге, просуле се и отишле све највеће милости овога света !{S} Где су Хрис |
| и ћете повући реч, ви ћете — далеко сте отишли, али се још можете вратити, Ана.{S} Ана!</p> <p> |
| чекању , са очима упртим у нешто што је отишло, стојао је монах Иринеј.</p> <p>Њу он то чека.{S |
| етила болесника.</p> <p>— Ужасно је.{S} Откад сам лекар, никад још нисам био тако потресен и ос |
| ава.{S} Бог је умножио љубав у њему.{S} Откад Ану воли, он је изгубио последњу мрвицу себичност |
| вирујем над тај пехар, док сам, Бог зна откад већ, покорно очекивао једну капљицу од његовог бл |
| е кући.{S} Хладно је, а већ сте Бог зна откад напољу.{S} Ветар вам је изударао образе.{S} То ва |
| жила да богослужење подигне и улепша, и откад она примерним похађањем цркве и понашањем у њој п |
| је дошао на службу узбуђен.{S} Први пут откад је у Богородичиној цркви.{S} И да се не би још ви |
| гледима, који се стидљиво <pb n="93" /> откидали и опет се враћали.{S} Осећали су да би свака, |
| реч.{S} Бујала, трептала, готова да се откине .{S} Ани задрхта рука, и она испусти молитвеник |
| е дражило.{S} Дохватила је нагло грану, откинула пуну шаку бркова, и хитнула их далеко.{S} Зати |
| и расцветана уста су упала у неку јаму, откинуо је, <pb n="234" /> скоро је шчупао припијену Ан |
| у парку, и изгледали су страшни.{S} Као откинути од земље.{S} Шум јабланова се чуо кроз подлу н |
| а да све те, и трагичне и блажене слике отклони од ње, да јој да снагу да свет гледа у оној бој |
| вољи, сваког мимопролазећег човека може откључати и широм отворити.{S} И посматрајте само.{S} Н |
| сан тренутак.{S} Тренутак који казује и открива.{S} Казује да је то сад оно болно и неумитно ра |
| а Ану је то било, као увек, пуно разних откривења из најлепших области уметничке маште. <hi>Дос |
| остепено, у виду многобројних пријатних откривења и изненађења.</p> <p>Тај служитељ божји као д |
| е у помоћи данас и увек.{S} Знаш како у Откривењу Јовановом стоји : буди веран до саме смрти, и |
| на гризла савест већ и због тога што је открио пред Аном своју љубав.</p> <p>Решио је дакле да |
| м постао.{S} Како је њему драго било то откриће.{S} Девојка та воли у њему оно што је циљ све б |
| степеницама.</p> <p>И најзад се питао: откуда и зашто све то?</p> <p>Извесно је да он о тој де |
| што се у цркви ради и дешава? </p> <p>А откуда он све то зна? — смешио се монах Иринеј. — Не би |
| у из које бије та топлота.{S} Тражио је откуда долази тај тихи и свети пољубац <pb n="51" /> љу |
| спред њих с места на место, питајући се откуда те идеје, осећајући да их она није мислила, и да |
| ртво камење потресате, да ли ви слутите откуда је дошло препорођење и кајање у мени, да ли знат |
| ајући сваку кућу, и оштро мотрећи ко ће откуда изаћи или куда ући.{S} Почео је затим и нагађати |
| ешио се монах Иринеј. — Не би умео рећи откуда зна, али зна.</p> <p>Црква је ту некако по среди |
| авио се у другом.{S} Опет тако, незнано откуда, ширила се вест да ће, код Недићевих, после вече |
| ла га је та црква на нарочити начин.{S} Откудгод је ишао, враћао се у њу.{S} Велико му је задов |
| вреди никоме, ни највећима не вреди.{S} Откуј Прометеја са стене, и он ће се сурвати у провалиј |
| према Богу одавало на срдачан, али и на отмен начин, и коме се сад усудила доћи, разбојнички на |
| ота.{S} И ја верујем да има жена толико отмених и јаких.</p> <p>Недићу ни из далека није било у |
| мешила се Ана с поносом у себи — сликар отмених танких стасова, чија галерија изгледа као ред с |
| се младићу младост не закопа, док се не отпева упокојна песма детињству његовом у крилу цркве.< |
| узвишење.{S} Да са целим огромним хором отпева ону завршну пјесу.{S} Песма та, необична, весела |
| и шта им још предстоји.{S} Да се после отпеваних двеју арија стане, изгледало је немогућно.</p |
| ковану ...</p> <p>Па ипак, баш пошто је отпевао свежу арханђелску радост због створења света, о |
| окуша, уз пратњу, и са нотама у рукама, отпевати свој део.{S} Ишло је доста добро.{S} Кад ђакон |
| о <hi>Вонмем</hi>, које је само он умео отпевати, Ану је дохватила жеља да потрчи пред степен о |
| ећање силе у себи, заједљивост, кајање, отпор, и још множина осећаја, и сви болни и тешки прела |
| етати и пасти.{S} Види се прво презриви отпор и неумољива мермерна хладноћа.{S} Постепено, дола |
| реба да да је гробница, има иза ње сила отпора, има немирни дух онога који је жив зазидан ?</p> |
| једници и чврсто загрљени могу злу томе отпора дати — и све тако, продужујући слатке муке своје |
| њеног.{S} А с друге стране опет гордо, отпорно огорчење створења, које је увек имало удобан, л |
| епископ, праћен силним свештенством, и отпочело је облачење владике.</p> <p>Ана је посматрала |
| , монах Иринеј је, изашавши на амвон да отпочне службу, сагнуо главу дубље но обично, и остао т |
| тек да дође, цери се судбина.</p> <p>— Отпрати ме сада до спаваће собе.{S} Уморан сам.{S} А тр |
| ошле суботе, сутра ће бити добар да нас отпрати господин ђакон .</p> <p>— А зар прошле суботе н |
| и да од радости рукама почне тапшати. — Отпратите га, останите код њега пет, десет, четрнаест д |
| е ништа страшно и необично.{S} Можда је отпутовала, можда је боли глава.</p> <p>Ђакон је успео |
| и од друштва.</p> <p>Сутра дан је ђакон отпутовао. </p> <pb n="164" /> </div> <div type="chapte |
| тири дана је већ прошло како је епископ отпутовао, а људи свеједнако мисле и говоре о свечаност |
| иде у једну флашицу , под исту етикету: отров, љути отров?</p> <p>Те вечери, монах Иринеј је за |
| ногама, и стисак један око срца као да отров улази и њу. </p> <pb n="68" /> <p>Ђакон се и даље |
| флашицу , под исту етикету: отров, љути отров?</p> <p>Те вечери, монах Иринеј је записао у свој |
| нако као што се пије чаша вина или чаша отрова.{S} И никад јој није било доста.{S} Тако, да је |
| ир.{S} Један дотле непознати немир, пун отрова и стрелица, који је императивно хтео, претећи за |
| олог и с прахом по глави, с ума сишлог, отрованог, или мирно умирућег са зором бољег живота у о |
| , и стезала га све јаче и јаче.{S} Крв, отровна и врела као узаврела, заливала је мозак јадног |
| достојанственици, бело одевени, моћни и отровни.{S} После, скромни жути маслачци.{S} Све по три |
| пререза јој сан, и погоди је живахно и отровно.{S} Ана се тргла, села у постељи, запалила свећ |
| оту будућих покољења, има га у хладној, отровној заједљивости Хамлета, има га и у најсветијој п |
| Тело, са својим јадом, блатом, оловом, отровом, крстом, Голготом и Кавказом мучи и кињи дух, о |
| за увек.{S} Не зовући их ни змијом, ни отровом, ни грехом, ни смрћу.{S} Зовући их лепотом, ист |
| ијица се отвара! — Ана је претрнула.{S} Отшкринула је врата од ходника.{S} Кроз помрчину ништа |
| пролазио скоро нико, а кад би се негде отшкринула врата, излазио би на њих пас.</p> <p>Најзад, |
| тове милости?{S} Где Антигонине?{S} Где Офелијине, несрећне девојке, која се само једаред закас |
| сабљицом пресећи један од оних гиздавих официра који непрестано суделују у приватним концертима |
| пун наоштрених боца.{S} Затим, крупне, охоле татуле, као високи неки достојанственици, бело од |
| светлости под којом Ана седи, збиља је охоло игноровала све оно што напољу стоји.</p> <p>Монах |
| чну реч, а поколебан и чисто хипнотисан охоло победничким држањем ђаконовим.</p> <p>— Калуђер с |
| се да тај човек, савијајући своје скоро охоло усправљено тело са неком необично побожном грациј |
| грљају жене, видела га младог и старог, охолог и с прахом по глави, с ума сишлог, отрованог, ил |
| а баце, који имају моћ да и из најтврђе охолости сузу исцеде.</p> <p>Слушајући, после Еванђеља, |
| ности .{S} Дохватио га је за руку да га охрабри.{S} Али гест није био добро изабран.{S} Ђакон ј |
| лаксалост и умор.{S} Али се опет отела, охрабрила, и одобравала је у себи малочашњу своју одлуч |
| Нико се није појављивао.{S} Она се онда охрабрила , и пришла икони да очита молитву.{S} Молила |
| кон најзад.{S} Тако умиљато , да се Ана охрабрила.</p> <p>— Ја мислим, ако се ви будете слагали |
| до и свеже цвеће везујем се ја за свога оца, бршљан онај, што грли гробницу, то су моје руке.{S |
| кроз живе улице, сревши пријатеље свога оца, преплакала све време богослужења, не дижући главе. |
| S} А јаки мирис баште, то је чежња мога оца да ја будем радосна и срећна.</p> <p>Ана се враћала |
| на се враћала у живот.</p> <p>Гроб мога оца, то је врт, у коме живи једна моја покошена срећа, |
| — Тешко би му било тако отићи ... нема оца, нема тебе ...</p> <p>— А је ли долазио господин ђа |
| есео ћу стати пред Бога, предоброг свог Оца, који ме је, већ мртвог, још <pb n="49" /> једаред |
| е на неку сцену из веселог живота њеног оца, и уз ту реминисценцију се Ана тек заправо обраћала |
| е сада сва свечаност на рођен дан њеног оца ...{S} Просјак неки, вагабунд какав, гладно псето, |
| ога, прими у храм свемоћног и предоброг оца и страшног судију света.</p> <p>И онда се отворила, |
| ела ужасним, бедним плачем прво да зове оца свога, а после, после једног страшног погледа и ври |
| ов живот.{S} Живот дечка и младића који оца није познавао , који је после изгубио и добру, неср |
| посвађати! — смејала се она, узимајући оца нежно под руку. — Збиља, ја сам у неприлици како да |
| ж, на мојим устима лаж, ту, пред гробом оца мога, Иринеје, опростите ми, очистите ме, Иринеје! |
| познати са каквим мишљењем је упозорио оца њеног на љубав њену. </p> <p>У цркви, Ану је дочека |
| бави и суза, гледало је у Ану као и око оца њеног.</p> <p>Ана се умирена дигла са молитве.{S} С |
| Али је око божје гледало у њу као и око оца њеног.{S} Невесело умиљато, забринуто .{S} Као да ј |
| т.</p> <p>Ана је испитујући погледала у оца, и уверила се да је разумео шта је хтела рећи.{S} С |
| астаје са сводом који ће много пре њега оцветати и пасти.{S} Види се прво презриви отпор и неум |
| S} Давала му је део живота свога.{S} Са оцем заједно умирало је његово јединче , т. ј. све оно |
| > <p>Пред вече је Ана врло често ишла с оцем у шетњу, већином ван вароши.{S} Тога дана јој је х |
| на осећа тако чудну духовну заједницу с оцем, и да зна да је души његовој лако и добро; а монах |
| новога ђакона, и да способности његове оцени по најбољим њиховим ефектима .{S} То је долазило |
| у да се брзо смирите и разаберете, и да оцените куда смо пошли, и куда бисмо тим путем морали о |
| ивота.{S} Био је фини, осетљив, знао је оценити шта се све у нашој љубави стекло, и шта све она |
| ри да проблеме поставља и етичке мотиве оцењује .{S} И зато на Анину примедбу ништа није одгово |
| вече, кад су код куће сами, морала је, оцу за вољу, чешће да одглуми старог хоровођу њиховог п |
| До осам сата још није стигао.</p> <p>А оцу као да је опет горе.{S} Шта ће бити?{S} Зашто докто |
| ог положаја, учини несташан знак главом оцу, и седе у празну фотељу, до ђакона .{S} Недићки, не |
| егова је више нешто од суза давала свом оцу који одлази.{S} Давала му је део живота свога.{S} С |
| Пашковића.{S} Нешто је морао рећи њеном оцу.{S} Отац је гледа дубоким, брижним, тужним погледим |
| оценије, и остављају за собом сиротињу, очај и празнину .</p> <p>Наједанпут, Иринејева дрхтава |
| свога доброг пријатеља, потресали су га очај Недићкин и туга Анина, и, најзад, у часовима, кад |
| док га не поједе.{S} А најзад је почео очајавати, јер, све оно што је у храбром, силном ђаконо |
| олитва за нашег болесника.{S} Иринеј је очајан и утучен због несреће у вашој кући.{S} Да, то са |
| <p>— То није истина, Ана! — завикао је очајан и разјарен. — То jе сцена, то је мучење !{S} Гов |
| и потреса душа. </p> <p>Ану је обузело очајање.{S} Где је ђакон и шта је са њиме?{S} Изашао ни |
| S} Узалуд.{S} Најзад је домаћица, већ у очајању, и пред самим епископом изјавила, да је у кујни |
| едео, а у ужаснуте његове очи се попела очајна молба.</p> <p>Владика се и покајао и поплашио.{S |
| ризивајући <hi>Вонмем</hi>, он је скоро очајним гласом тражио у Бога савет, како да се исповеди |
| пријатељски, да је одбивени најзад сав очаран што је пропао.</p> <p>— Не, не, одвише је хладно |
| мишицу обухватала као оков.{S} Ђакон је очарано гледао у тај златни обруч, и тако је ниско надн |
| 71" /> љубављу на свету!{S} Благослови, Оче, заљубљеног калуђера, прими к себи срећно Твоје дет |
| композицију своје најмилије молитве:{S} Оче наш.{S} А с друге стране опет, Ана је баш тих дана, |
| над Христовим крстом грле.</p> <p>Кућа очева се Ани учинила златан двор, она сама царева кћи, |
| аћала Богу за покој <pb n="225" /> душе очеве.{S} Одједаред је клекла, не гледајући куда, у сне |
| госпођице Ана.</p> <p>— Долазите ли из очеве собе ?{S} Како му је?{S} Да ли бих ја сад могла у |
| ошња мисао, и она пожури да одговори на очево питање.</p> <p>— Ја волим један идеал.{S} Један б |
| Сада опет Ана ништа није одговарала на очеву примедбу.{S} Т. ј., ћутањем <pb n="74" /> је изра |
| кне она екстаза од које је Ана Недићева очекивала велики триумф своје необичне младости.</p> <p |
| ирале у ђакона, јер је она од њега више очекивала него од својих певача.{S} А ђаконове очи се у |
| сцена се завршила друкчије него што се очекивало.{S} С дубљим и финијим утиском, али и са утис |
| а с олтаром, видела је да је тамо топло очекивана и једва дочекана.{S} Стари епископ ју је благ |
| појању ишао је даље.{S} Велики празници очекивани су са <pb n="7" /> узбуђењем, и људи се скупљ |
| послу, а целу ноћ се предавала осећају очекивања, слаткој једној слици о триумфу музике и цркв |
| Који се свакога јутра буди са пријатним очекивањем. </p> <p>Кад је довршио читање, и спремио се |
| царство и његову славу.</p> <p>У таком очекивању, Ана је доста расејано слушала шта јој говори |
| и се упирале у Ану, јер је он од ње све очекивао.</p> <p>Ана је, одиста, душом и телом потонула |
| ар, док сам, Бог зна откад већ, покорно очекивао једну капљицу од његовог блага.{S} Једну капљи |
| а.{S} Одједаред, груди Анине задрхташе, очи се полуотворише, а руке кренуше да се саставе, али |
| ва твоја је немарно наслоњена на харфу, очи твоје су мирно загледане, јер неће ништа да виде, у |
| од бола.{S} Ломио је руке, гушио се.{S} Очи његове, светле и вреле, умрле су.{S} Бедан и немоћа |
| е Ану.{S} Да на његовом рамену лежи, да очи и уста његова <pb n="133" /> над собом види.{S} Да |
| е тајанствен.{S} У осветљењу полијелеја очи певача су изгледале као светле тачкице, контуре лиц |
| сти, али је одмах затим широко отварала очи, и поплашено питала.{S} Душа њена, која је на крили |
| прстима на орару.{S} Рука је заклонила очи, и испред руке се склањало црвенило из олтара.{S} Б |
| нца, заболела глава, и она је затворила очи.</p> <p>Тек што је то урадила, искочи пред њу друго |
| га.</p> <p>Али одједаред је разрогачила очи, и затресла главом.</p> <p>Та ја сам већ до врата у |
| n="155" /> Ана је ужаснуто разрогачила очи.{S} А ђакон Иринеј је пио тај ужас као што цвеће ро |
| и меке природе жена, одједном се нашла очи у очи пред растанком од мужа и друга свога, од стуб |
| одјекује интиман разговор.{S} И затвара очи над Бог зна каквом визијом породичне среће. </p> <p |
| њена, идеје њене, <pb n="143" /> најзад очи, саме очи њене говоре о чедности срца једног коме н |
| и посвећена у том храму, стала је пред очи духа Аниног, моћна, силна, силнија од свега. </p> < |
| ја и душа... </p> <p>Ани је изашао пред очи монах Иринеј.</p> <p>Ето, његово читање, његов реци |
| ен ни један једини пут није изашао пред очи.{S} Ни тога дана, ни сутра дан.{S} И с тога, када ј |
| ња на челу, једнако му је излазило пред очи.</p> <p>— Иринеје, Иринеје! — хватао је старац ђако |
| ило, такву је слепоћу ударала на његове очи, да ни после годину дана удварања још није сагледао |
| оз лепе, као буктињама осветљене његове очи, које никада ништа нису криле, летеле су, муњевито |
| а, удављеног, мртвог.{S} Озбиљне његове очи, сада, у смрти, смејале се.{S} Смејале се серуму.</ |
| ржљив као какво сироче.{S} Тамне његове очи, два ненађена драга камена која само за Ану светле, |
| Иринеј је побледео, а у ужаснуте његове очи се попела очајна молба.</p> <p>Владика се и покајао |
| са собом тамо и монахове мисли и његове очи.</p> <p>Ђакон се најзад упитао: чије је то место.{S |
| ла него од својих певача.{S} А ђаконове очи се упирале у Ану, јер је он од ње све очекивао.</p> |
| и обруч окована.{S} Рука, у коју су све очи гледале, а коју су два најлепша ока из олтара храбр |
| обом види.{S} Да се склоне строге божје очи, да бар часом доживи слатку земаљску срећу. </p> <p |
| ди што баш у том тренутку управља своје очи на створење умотано у расу смирености и у вео туге. |
| и јако размакнуте , као грошеви округле очи владичиног <pb n="154" /> ђакона.{S} Али таман се о |
| ње.{S} После јој се одједаред навлажиле очи, и обузело ју неко меко и дубоко сажаљење.{S} Шта ј |
| говарају.{S} Ани су не једаред засузиле очи, и чинило јој се тада да ништа друго и нема у свету |
| е њене, <pb n="143" /> најзад очи, саме очи њене говоре о чедности срца једног коме нигде нема |
| приђе.{S} А Бог му је рекао да подигне очи и погледа на место крај стуба. </p> <p>Издужена и п |
| ражено је гледала у потпуно преображене очи и лице Пашковићево .{S} Била је у неприлици шта да |
| ја из невоље неке упире своје безазлене очи у њега, и моли га да је чува и брани.{S} Поколебао |
| ао је он топло, тражећи у помрчини њене очи, и подмећући руке, да занесена њена глава на њих па |
| астанку!{S} На први дубљи поглед у њене очи прочитао је он шта јој у души стоји :{S} Ана Недиће |
| .</p> <p>Анине дубоке, љубављу испуњене очи, окретале се некуда за даљином.{S} Одрицала је нешт |
| S} У његове црне, црним велом уоквирене очи.{S} И кроз те очи у љубав своју, у своје у цркви за |
| </p> <p>Мало укошене, не сасвим искрене очи под сенком необичног чела, дивна коса, укочено стис |
| , и пред собом, гледајући право у тужне очи Христове на Ђотовој слици Христа и Јуде.</p> <p>Шта |
| ква непрестано за руку држи.{S} А Анине очи се упирале у ђакона, јер је она од њега више очекив |
| .</p> <p>Ђакон Иринеј, загледан у Анине очи, видео је душу њену како се диже на површину.{S} Ви |
| о још очима и ушима мисли.</p> <p>Анине очи се напунише сузама.{S} А кроз сузе јој се привиде Б |
| те?</p> <p>Ана је подигла своје разумне очи, и гледала га благодарно.</p> <p>— Је ли вам криво, |
| S} Широко отворене додуше, али већ пуне очи ђаконове нису виделе ништа.</p> <p>А непосредно пре |
| ио .{S} Ана је остала сама.{S} Многе се очи оборише на њу.{S} Између осталог и јако размакнуте |
| нешто пријатно топло, од чега су јој се очи склапале, и испод затворених капака виделе нов једа |
| црним велом уоквирене очи.{S} И кроз те очи у љубав своју, у своје у цркви закопано благо. </p> |
| р не, ви, тамо, што само за торбу имате очи ?{S} И јесте ми неки момци, кад чекате да доктор Па |
| .{S} Црниле се само његове јако угасите очи.{S} Слика је била неописано лепа, и Ана је осетила |
| акати.</p> <p>Доктору такође засветлеше очи.</p> <p>— Не варам вас.{S} Збиља му је сад мало лак |
| оздрави, да крсти.</p> <p>Ани засузише очи, а Недићка је скоро кроз плач говорила:</p> <p>— Бо |
| а који га не тражи.{S} Питало се, да ли очи виде да су једва дочекане?{S} Сиромах ђакон.{S} Нем |
| на улазу те цркве, остала у трему, али очи упрла у олтар.</p> <p>И ту, дрхћући телом и гласом, |
| обрадовали, и сви су право у њега упрли очи.{S} Мајински такође, али је ипак стигао да опази ка |
| ст, и знала је да су на глави ђаконовој очи црне, коса свилена а усне крваво румене ...</p> <p> |
| о сте сада дивно певали! — пошле су јој очи ђаконовим очима у сусрет.</p> <p>Ђакон ништа није о |
| дао добру.{S} Али кад је најзад подигао очи, срце му је почело ударати ситно и устрептало као д |
| заборава. — Волим га, да, као душу, као очи у глави, као музику своју, и још више од свега тога |
| — Младић се наслонио на дрво, заклопио очи, и мислио.{S} Приступио је затим Богу, и молио: дај |
| и свираш.{S} И не видиш чежњу моју, јер очи твоје неће ништа да виде.</p> <p>А ја те љубим.</p> |
| авикли на то ћутање, кришом загледала у очи, косу и племенито повијени врат ђаконов, у све оно |
| х пас.</p> <p>Најзад, ђакону је упала у очи једна кућа, која му у ствари није могла пасти у очи |
| тада обично немилосрдно гледа старима у очи, и осмејак његов говори : да, ја одлазим од вас, ал |
| , не зна ни сама како, сада тек упаде у очи сва љупкост лица тога лепог младића, и она скривено |
| <p>Очи Анине су поглед свој положиле у очи монаха Иринеја.{S} А он је поглед тај унео са собом |
| оспођа једна, с лорњоном, унела му се у очи, да се, како је објаснила, бар овде поклони светом |
| дошла до огледала , и погледала себи у очи.{S} Поцрвенела је као пурпур над црнином својом.{S} |
| аком таквом јуришу , погледавши кћери у очи, и не нашавши тамо ни трага ниједном од израза с ко |
| ћа, која му у ствари није могла пасти у очи, јер се сва увукла иза густог зеленила истурене баш |
| е природе жена, одједном се нашла очи у очи пред растанком од мужа и друга свога, од стуба и им |
| те у цркву — смејала се Ана Мајинском у очи. — Ви, дакле, држите да је црква једно, а људи друг |
| као кљештама, загледао јој се дубоко у очи, и шаптао, поплашено, усплахирено: </p> <p>— Ана, ј |
| сишли.{S} Сузе почеше да јој наваљују у очи.{S} Тада јој је привукао пажњу ред жена које се бли |
| ритет у ходу и у покретима упадали су у очи и изненађивали су.{S} А јак музички талент и велика |
| што из најдубљих дубина Видела је да му очи постају све веће и веће, све лепше и лепше, и да су |
| ојало у запетом неком држању, као да му очи ишчекују некога, а уши чују нешто што само за њих в |
| астична бајка толико допадала, да су му очи биле пуне суза.{S} На Ану је сасвим заборавио ...</ |
| шала.{S} Смејао се целим лицем, само су очи остале мирне, и, по нечему, биле сличне очима старо |
| љност.{S} Чак је и ослабила.{S} Само су очи пламтиле, и биле лепе и тајанствене као никад.{S} К |
| аска и дочека, службе и појања. </p> <p>Очи се, наравно, упирале у Ану и ђакона.{S} Као у два п |
| ма смрти и пред лицем Господњим.</p> <p>Очи Анине су поглед свој положиле у очи монаха Иринеја. |
| што се Иринеј загледао у земљу.</p> <p>Очи им се најзад састадоше у једном ретко срдачном погл |
| ђаконовог гласа.{S} Добио се неки скоро очигледан доказ о сатрептавању бића, која су, с музичко |
| напредовала.{S} Са доста муке, али и са очигледним успехом.{S} Редови нота се врстали, црни, пу |
| ије свеједно како ко пева — додавао је, очигледно потпуно искрено, јер би нерви његови, и без н |
| лу улице, стојао је доктор Пашковић.{S} Очигледно је било да је чекао Ану.</p> <p>— Имао сам тр |
| ицу.{S} Ана је зажмурила.{S} Кроз капке очију је видела како у баштици цветају шарене георгине |
| кви.{S} Ту љубав није запалио ни пламен очију, ни стисак руку, ни заносна реч, чак ни хармонија |
| сасвим мирног лица, и тамних сенки око очију.{S} Хаљину није променила, али се завила, од раме |
| Још даље, маторо једно дрво, са стотину очију у дебелој својој кори, тресло се од смеја, и наго |
| одије и мекости гласа у јасност и ватру очију, одатле у умиљатост речи, одатле у снове мисли, о |
| гордим и безгрешним погледом Иринејевих очију.{S} Али, окренувши се себи у душу, где је истина |
| ј капији се растајала два пара чежњивих очију. <pb n="139" /> Позно летњи ветрић, мекана срца, |
| е однео маглу испред унутрашњих његових очију.{S} Осетио је да га са сваким тоном испод прстију |
| главу на топле, спуштене капке нечијих очију.</p> <p>Сутра ујутро, монах Иринеј се није више с |
| леђи но обично, отимао је снагом својих очију Ану и од владике и од целог света.{S} Привлачио ј |
| Пашковић.{S} Некако сјајних, празничких очију, и чист од сваке анализе.{S} Доктори се најучтиви |
| ало оно што је долазило из Аниних милих очију.{S} Јасно му је било да је она нарочито изашла, и |
| ана дошле на молитву.{S} Полупокривених очију, ђакон је спуштао по две по три кришчице освећено |
| низ суза промиче с краја на крај њених очију.</p> <p>Слободно и анђеоски занесено загледала се |
| ђене косе, великих, као двери отворених очију, стојала је тамо Ана Недићева , држећи у једној р |
| стељи је лежао, црвен од ватре и мутних очију, адвокат Недић. </p> <pb n="203" /> </div> <div t |
| бави, носећи у исти мах, у зеницама тих очију, и крстове Богородичиног Храма.</p> <p>— Да ли да |
| мање, гле како он сад к небу подигнутих очију и на срце положене руке уверава о нечем госпођицу |
| с тим, да је Ана мора брижљиво чувати, очима пратити, живцима осећати, разумом својим о њој ра |
| и обоје су се осмехнули.{S} Ана је ишла очима за покретом његових руку, и знала да су то те ист |
| >Ана се заносила.{S} И гледала у ђакона очима љубави, носећи у исти мах, у зеницама тих очију, |
| извијена врата као у неком чекању , са очима упртим у нешто што је отишло, стојао је монах Ири |
| рстећи се, не отварајући молитвеник, са очима које су заспале на амвону, стојала је Ана као ска |
| е знаке и такт милој свирци, коју слуша очима, осмехом, дивном косом својом, и разголићеним, на |
| ашна нека слика се почела склапати пред очима старчевим.{S} Детаљ по детаљ, брзо и живо, ређали |
| ети.</p> <p>Ани се нешто паучинало пред очима, ноге су је једва држале, уста су шаптала неразум |
| остале мирне, и, по нечему, биле сличне очима старог Јове.{S} Изражавале су скрушену вечерњу оч |
| е.{S} И зујале су пчеле.{S} Поводећи се очима за једном пчелицом, он одједаред угледа торњеве Б |
| тојећи на амвону, с подигнутим ораром и очима, као да је бацао на душе сенку великог и страшног |
| } Да ли бисте га могли — над Иринејевим очима се наднеле обрве у грчевитом луку — да ли сте га |
| о порти.{S} Порта би тада, пред његовим очима, губила ограду, и постајала неки грдан, светао пр |
| варну, идеално истиниту, видим је новим очима, видим је у вама као јарко црвену жижу у белом ал |
| но певали! — пошле су јој очи ђаконовим очима у сусрет.</p> <p>Ђакон ништа није одговарао.{S} А |
| тног живота у уморним, безбојним својим очима. </p> <pb n="126" /> <p>— Стари, ислужени ловац, |
| лим вас, тим чистим и безгрешним својим очима право у душу, и реците ми да ли је истина да исти |
| ој души.{S} Тих слика више нема у мојим очима.{S} Вера моја, и Бог <pb n="162" /> лепота из оно |
| збиљне и непомично мирне, са замишљеним очима, загледаним увек на једно место, са богатом косом |
| мисли.{S} И <pb n="190" /> са раширеним очима и побледелим уснама је питала божје око: да ли је |
| измучене, подигла је небу.{S} У сузним очима њеним је засјала светлост победе.</p> <p>— Не кун |
| ајући Ану.</p> <p>Међутим, ето у Аниним очима не стоји тај немилосрдно весели поглед других дев |
| н је зарио главу у хартију, а на слепим очима му се видела сенка бриге.{S} А владика је понирао |
| а фине оне плаве жилице на њеним слепим очима ?{S} Где ми је милост за душу њену, која, као и с |
| ића, и она осети јаки неки бол у слепим очима, и осети како се много може волети туђе дете.</p> |
| лонио јој се тихо, и мирно ју је пратио очима доклегод није ушла.</p> <p>Ана се сад опет збунил |
| .</p> <p>Стари хоровођа је само жмирнуо очима.{S} Њему се чинило да то на једно излази. </p> <p |
| и врућа нека светлост јој је букнула у очима.{S} Наслоњена на лаки филигрански и тесни кавезић |
| мирно умирућег са зором бољег живота у очима.{S} И одједаред, себична и страстна, махнито заљу |
| м гласом и са поезијом кратког живота у очима, иде дакле.{S} И не само да иде, него треба сад д |
| ст у прсима, буру у памети , светлаце у очима, ломљење у мишицама.{S} Стојала је у дрском неком |
| начајност усамљене жене.{S} И имајући у очима страшну слику своје матере, несрећне удовице, она |
| дом ћубом на челу, са жалосном ватром у очима, са необичном исповешћу на уснама, Ани се тај дрв |
| оју је старац <pb n="132" /> још имао у очима, котрља му се низ лице. </p> <p>Ана је имала да у |
| остепено, душу из тела вади, светлост у очима гаси, глас у грлу дави.{S} Мајко Божја, научи ме |
| ми штогод! — молио је ђакон с љубављу у очима, и дохватио је Ану за руку, јер је видео да хоће |
| еке терете, завалили су унатраг, док су очима тражили одгоре божју помоћ.</p> <p>А високо изнад |
| е тона у једноме гласу.{S} Она само још очима и ушима мисли.</p> <p>Анине очи се напунише сузам |
| главу да јој домаши, и смешио се на њу очински милостиво.{S} А монах Иринеј, леп као легенда, |
| испустила ниједно ведро.{S} Кочијаш је очистио кола и истимарио коње, а ниједаред није опсовао |
| гробом оца мога, Иринеје, опростите ми, очистите ме, Иринеје! — врискала је Ана.</p> <p>Улаз цр |
| них беспућа, срећне, ипак, што су могле очистити и посветити тамо где нису могле спасти".</p> < |
| а се онда охрабрила , и пришла икони да очита молитву.{S} Молила се брзо, ослушкујуЋи у исти ма |
| Јове.{S} Изражавале су скрушену вечерњу очишћеност онога света.</p> <p>Уопште је спољашњост вла |
| и, који одмах пропадају, без трага, без очуваности у сећању ...{S} Како је музика несрећна зато |
| на своме месту, устукнуо је натраг као ошинут, као по лицу ударен.</p> <p>— Истина је.</p> <p> |
| > <p>Већ пред вече тога дана је ударила оштра хладноћа.{S} Ваздух се чисто следио.{S} Сваки нео |
| {S} И снег је био друкчији.{S} Пахуљице оштре, као од игала, а хладноћа је чисто гребла по лицу |
| заспати.{S} Али одједаред, мисао једна, оштрија од ножа, пререза јој сан, и погоди је живахно и |
| рну на њега, и преби му вратић широким, оштрим својим кљуном.{S} Ана се наљутила, дохватила одн |
| ра и неувиђавности Анине љутну, и доста оштрим тоном одсече: </p> <p>— Волиш ли ти некога, кад |
| ме, но будно одмеравајући сваку кућу, и оштро мотрећи ко ће откуда изаћи или куда ући.{S} Почео |
| ећаја, који би први морао нов пробити , па да и човек буке нов, Ани дође на ум љубав.{S} Није с |
| его да мало стиша узбуђење од радости , па да буде хладнији на мисли.</p> <p>Међутим, поглед ње |
| , па чак и како је Мајински поцрвенео , па чак и како је Мајински направио гримасу , да сем јед |
| Ана, него како је и Иринеј поруменио , па чак и како је Мајински поцрвенео , па чак и како је |
| р безбрижан за дискусију, или је тешка, па из њега говори узнемиреност и нервоза.</p> <p>Кад су |
| однекуд одгоре.</p> <p>Недеља је била, па се нигде није радило.{S} На једном месту је ипак кле |
| дређен закључак: или је болест осредња, па је доктор безбрижан за дискусију, или је тешка, па и |
| Ану.</p> <p>— Имао сам три сата одмора, па сам дошао и ја да се помолим Богу — почео је доктор |
| чин ђакон.{S} Ани прелете осмех поноса, па после и осмех ироније преко лица.{S} Да, и тај звеке |
| жем ?{S} Дражи си ми од рађеног детета, па сам на твојој страни, не знајући да ли добро чиним.{ |
| Тупо и хладно је гледала људе око себе, па и монаха Иринеја.{S} Учинила је затим ипак покрет ка |
| ему као да хоће да изађе и даље да иде, па и самог њега собом да поведе.{S} Други пут опет, так |
| } Изволте да пређемо у собу за свирање, па ћете се уверити.</p> <p>Та је соба изгледала као мал |
| горе, као у главу удара дрвета и џбуње, па се зеленило згушњава, и сав шум око куће сабија и бр |
| тешко.{S} Трагична судбина жене уопште, па и према монаштву, стаде пред њега у свој крвавој вел |
| } Став по став текста, један, па други, па трећи.{S} Прота мештанин испуштао је из своје дувано |
| ог дана стварања дошао је на ред други, па први, а после свих шест дана свирала је Ана хаос, и |
| ика нека жица.{S} Затим је дошао други, па трећи, и онда је цео ваздух био пун металног звука.{ |
| лажног суда <pb n="199" /> свију људи, па и њеног.{S} Срце Анино се испунило немоћним, горким |
| е! ...</p> <p>— О Боже мој!{S} Могу ли, па и смем ли што против љубави рећи, кад сваки човек са |
| ном, као да му само још то треба знати, па да срећа његова буде такође, високо горе, прозирни о |
| о Богу.{S} Тежак завет се мора понети, па да се у лепоту уметности могне ући — тврди она.{S} С |
| се морао задовољити да остане у порти, па чак и на улици.{S} Да колико толико бар појање чују, |
| која се чује најпре високо над главом, па затим дубоко испод ногу.</p> <p>Нешто тешко се ваља. |
| Ана ослободила руку, прво је том руком, па после и другом, дохватила и помиловала ђаконову десн |
| на вежбање .{S} Има код куће хармониум, па ће вежбати сам.</p> <p>Ани је та одлука ђаконова год |
| даоници.{S} Став по став текста, један, па други, па трећи.{S} Прота мештанин испуштао је из св |
| умиљато. — Али ми је старца много жао, па сам мислио — ах, кад бисте само знали како је о вама |
| сто питам.</p> <p>— Слушам нешто друго, па не чујем тебе.{S} Не певаш ми доста лепо. </p> <pb n |
| се с предлогом сложили.{S} Јер се нико, па ни сам доктор Пашковић није сетио да је стварање све |
| и: сиромах старчић , зима му је помало, па иде да се угреје на лепом певању.{S} Други су говори |
| ном, ето, свештеник рецитује и наредно, па затим и за наредним наредно.</p> <p>Ана је осетила х |
| напротив, хтела је да сав тај простор, па и сама Богородичина Црква, буду пусти и хладни као г |
| {S} Иринеју сам казао да ћу питати вас, па како ви одлучите, тако да буде.{S} На то је пристао. |
| а са сузама.</p> <p>— Дабогме, старост, па још и самоћа, то је од свега најтеже.{S} Не мислим б |
| капетан , и мајор, и доктор Стојковић, па и онај који је дошао да пева место Стојковића, и пев |
| аква би требала да буде љубав у човеку, па да душа човечја могне попити сву лепоту музике.{S} Т |
| , него нов треба да буде човек у свему, па и према музици .{S} И онда, тражећи у човеку онај гл |
| с, Ана, ја нисам сасвим веровао у жену, па се тај сахрањени страх понекад још враћа из гроба.{S |
| ло одгоре.{S} Недостајао је само уздах, па да рај буде савршен.{S} Ану је гушио тај уздах.{S} У |
| гости и пријатељи ...{S} Видећемо још, па ћу господин ђакону јавити писмом, а ви, докторе, вам |
| неја сахранила? ...{S} Господе Боже!{S} Па љубав је онда гробар и убојица, који, постепено, душ |
| камен вечитог ћутања и одрицања ...{S} Па ја сам то и чинила ...{S} Ко је проговорио, ко је љу |
| то може? ...{S} Христос је могао ...{S} Па ипак, тако ми се чини, сажаљења може бити у човеку в |
| Не могу, Преосвећености, не могу ...{S} Па ипак, ја желим да дођем.{S} Ја ћу доћи, ја ћу зацело |
| месту доклегод свирка није престала.{S} Па и после.{S} Људи су пролазили крај њега у овом и оно |
| пелице.{S} Нешто ју је вукло да уђе.{S} Па ипак није.{S} Ко зна да ли је отворена.{S} Врата су |
| ажи залогу среће коју одузима од ње.{S} Па и то није доста.{S} Не, нека одбије старог владику и |
| ла само једно годишње доба, пролеће.{S} Па и кад је љубав дошла, чедна монашка љубав калуђера, |
| су за нас обичне, безвредне ствари.{S} Па какав је онда човек уопште, кад живот сам не губи за |
| нали да ће на тој вечери бити гости.{S} Па <pb n="103" /> онда и шира публика.{S} Иако од те му |
| ли некуда одакле немају жељу да оду.{S} Па онда се опет све слије и смрси, и у души завлада неш |
| к бити растанак. </p> <p>— Растанак?{S} Па нека буде и растанак.{S} Зар ви не знате да постоји |
| /p> <p>Ана је бризнула у плач.</p> <p>— Па зашто сте онда учинили страшни тај корак, зашто, Ана |
| оје десне руке.</p> <p>— Три ?</p> <p>— Па да.{S} Оно што ми помаже, то су две десне руке, не ј |
| срце дирала. </p> <pb n="145" /> <p>— Е па тако кажи! — тапшао је задовољно ђакона по рамену. — |
| ородичине Цркве, одмах бројанице у руке па на молитву. </p> <p>Сви троје се, нехотице, обрнуше |
| о више не познаје и не признаје!</p> <p>Па можда се и каже ...{S} У томе можда и јесте монаштво |
| ребро и драго камење оковану ...</p> <p>Па ипак, баш пошто је отпевао свежу арханђелску радост |
| ао у најмилијег пријатеља свога.</p> <p>Па и кад би тај додир руку имао баш да значи нешто врло |
| вац, већи и покајник, то је све.</p> <p>Па чак ни тако није.{S} Није тако, Ана!{S} Све оне фазе |
| и богомољци.{S} Најзад, густа вијугава павта пољског споменка.{S} Народ.{S} Ђакон ништа није о |
| оплом Анином погледу , да то кап по кап пада опет натраг у њену душу.</p> <p>— Волим вас силно |
| притиском гужвала и слагала, а глава је падала дубље и дубље.</p> <p>— Ана, ја вас волим.{S} Ви |
| илима нема доста лета.{S} Нека чежња је падала на душу Анину с времена на време.{S} И то на чуд |
| ти сипи ли киша и је ли хладно.{S} Није падала киша, и није било тако хладно као синоћ, али ниј |
| лаци, небо је изгледало досадно сиво, и падала је кишица, ситна као зрнца мокре неке прашине.{S |
| од оне хладне воде, која је непрестано падала, а ничију жеђ на земљи није гасила.</p> <p>Недић |
| адили , а нису у том раду ништа волели, падали су у дубоку несвест умора као да им је и душа за |
| ударце, који су без разлога или кривице падали, крњили и уништавали, а после тога сређивање, см |
| } Нити је Ани, ни хоровођи, ни певачима падало на ум да приређују концерт, нити је когод из пуб |
| ом.{S} И кад су га нудили јелом, њој је падало на ум да мајка њена покушава сенку да нахрани .. |
| бу живота, ону, у којој сви без разлике падамо, једни побеђени, други преуморни. </p> <pb n="21 |
| .{S} И понекад је чисто физички осећала падање тога вела по себи.{S} И волела тај вео, који чув |
| брисала је Ана сузе, гледајући усхићено падање божјих зимских ружа.</p> <p>Чуо се шум корака.{S |
| бе дошао у цркву.{S} Монах Иринеј му је падао неки даљни рођак.</p> <p>— Јеси чуо, Пашко, овога |
| ни дебелог снега који је још непрестано падао.{S} Али одједаред је дунуо студен ветар, угрушао |
| ире, можда је већ мртав, можда му — њој паде на ум страшан приказ доктора Пашковића, и она осет |
| чини својој.{S} Кад црни калуђерски вео падне на чело младићево као покров, негде у куту јауче |
| тара једна жена.{S} А када тај црни вео падне на чело младићево као победа , негде у куту јауче |
| енимице чека час да са сопраном заједно падне у несвест.{S} А два најбоља тенористе гледају се |
| ући руке, да занесена њена глава на њих падне.</p> <p>Пала је.{S} Мека, светла Анина коса лежал |
| је и лепше него икад.{S} Певачи су били пажљиви и послушни, црква је стицала све више и више ст |
| а.{S} Главу није смела да обрне, али је пажљиво ослушкивала и покушавала да се разабере.</p> <p |
| а.</p> <p>Удаљујући се, монах Иринеј је пажљиво ослушкивао хоће ли чути Анин глас, хоће ли до њ |
| чан разговор.{S} Задржавали су корак, и пажљиво одмеравали добро познату фигуру доктора Пашкови |
| ба култа тих свечаности.{S} Обраћана је пажња склопу и значају богослужења , и постепено се дол |
| живога такта, разбудила је већ заморене пажње поново.{S} Певачи, осећајући крај добро изведеног |
| г реда, без финих мотива , и недостојну пажње.{S} Мој је идеал жена која само једаред воли, а р |
| ити онамо где сам био окружен љубављу и пажњом.{S} А касније, кад је из мојих одговора видео да |
| ао је тобож с неким младићима , а целом пажњом је мотрио да ли она иде.{S} И онда, ма да је Ана |
| наваљују у очи.{S} Тада јој је привукао пажњу ред жена које се ближиле олтару.{S} Сетила се да |
| или наједаред целу и најозбиљнију своју пажњу.{S} Музички образовани сви, одмах су и пронашли у |
| е неко у друштву крај прозора Каване. — Пази, молим те, маторог маџионичара.{S} Зар не изгледа |
| м и са тешком сребрном копчом.</p> <p>— Пази, молим те, Пашковића! — смејао се неко у друштву к |
| ад столом, писао је писмо.{S} Уједно је пазио и на самовар, а при сваком окрету главе би умиљат |
| а владику.{S} А владика је њега чувао и пазио као мајка.</p> <p>Монашки завет се младом калуђер |
| у ћу вам сада одсвирати нешто своје.{S} Пазите добро.{S} То неће бити, наравно, ништа музички в |
| Како ћу чувати тај дар небесни, како ћу пазити да њу ничим не разочарам!</p> <p>Монах Иринеј је |
| кратко време ми има живота с ове стране пакла, тренутак један, и сасвим је свеједно чиме ћу тај |
| дости, демон се размахнуо још силније и пакосније.{S} Ану су шибали страст, слатка успомена , о |
| , помало ружног, помало смешног, помало пакосног, уских пупчастих леђа као виолина , разглављен |
| : патка не зна шта је то ударац, срџба, пакост, освета.{S} Њу боли, али она бол трпи исто тако |
| ли се појавити мушко или женско.{S} За пакост, куће су стајале као нека запечаћена писма, улиц |
| Али Ана је вратила испружену руку себи, пала главом по тој руци, и почела ужасним, бедним плаче |
| пре неколико дана дошла.{S} Свирајући, пала је Ана у ватру, и тумачила доктору: да је све то, |
| ежао да се људи чисто гушили у њему.{S} Пала је и нека, за то годишње доба сасвим необична магл |
| је кћери.</p> <p>Ћутати, то је лагати — пала је Ани на ум јутрошња мисао, и она пожури да одгов |
| <p>Све је замрло, Богородичина Црква је пала на колена.</p> <p>Зар је Бог могао одрећи?{S} Зар |
| леће Исусово.{S} Најлепша њена љубав је пала на Велики Петак.</p> <p>Кажите ми, о кажите ми, ак |
| анесена њена глава на њих падне.</p> <p>Пала је.{S} Мека, светла Анина коса лежала је на тим ру |
| Дала сам ето све што сте хтели у темеље палате ваше, у темеље храма вашег!{S} Сад ћемо, једне н |
| е, и онда ћете и ви дати нешто у темеље палате - Бог зна чије.</p> <p>— Ана! — цикнуо је ђакон, |
| е ћелије је изашла жена која ће срушити палату! ...{S} Срушиће је!{S} Пошто претходно изведе ца |
| а.</p> <p>Његова ћелија се претворила у палату!{S} А моја?{S} Моја канда није.{S} Али из моје ћ |
| аше две ћелије преобраћају у горостасну палату?{S} Је ли вам тешко у ту палату частољубља, рада |
| остасну палату?{S} Је ли вам тешко у ту палату частољубља, рада и лепоте узидати телесну своју |
| е, који су имали моћ да нас, несрећне и пале, расељене међу Турке, Млечиће и Угре, уздигнутим С |
| Арханђела Гаврила да пева и Бетовена, и Палестрину и Мокрањца.</p> <p>Друштво се сјајно забавља |
| .{S} Природа је страст која се случајем пали и гаси.{S} Природа је непрекидна промена.{S} Зато |
| {S} Небо доле, а куће, упрегнута кола и палије с буретом горе.{S} И три фигурине , ваљда пиљари |
| довршио читање, и спремио се да легне, пало је ђакону на ум да је прекосутра недеља, и да то о |
| а је сишла низ степенице.{S} Али јој је пало на ум да још обиђе цркву.{S} Можда су отворена и в |
| атрала церемонију с хора, и опет јој је пало на ум да то људи сенку хоће да обуку.{S} Бојала се |
| секла.{S} А у истом том тренутку јој је пало на ум да монах Иринеј још није дошао и да још може |
| прилици, стао освртати око себе.</p> <p>Пало му је на ум да има извежбано око, и да једним погл |
| ен љубимац, најстарији, Бошко, озбиљан, паметан дечко, који са својом белом огрлицом на црној с |
| Осећала је узбурканост у прсима, буру у памети , светлаце у очима, ломљење у мишицама.{S} Стоја |
| забавила, гледајући како куварица мота памук са руку свога синчића, и како овај, од досаде, св |
| њ, диван и страшан, као буктање рубина, пао је ђакону на груди и запалио му одежду.{S} Од појас |
| је необична она опална светлост у коју паперта тоне чим се упале свеће.{S} Да јој изрази допад |
| S} На Недићевој капији се растајала два пара чежњивих очију. <pb n="139" /> Позно летњи ветрић, |
| о свечаности, и још никако нису скинули парадну одећу и позу.{S} И Бог зна колико би још остали |
| среће, да!{S} Разбићу монахову победу у парам парчад, јер и он је разбио моју!{S} Разбићу му тр |
| Као да га се боји.{S} Последњи пут, на парастосу, видео је да је као прут задрхтала кад јој се |
| и наш Пашко: некада је шетао у Рим и у Париз, а сада, кад сунце журно запада, шета се до Богор |
| а промисли , хоће ли савити лево и кроз парк ићи кући, или ће још једаред проћи поред цркве.{S} |
| р.</p> <p>Улицом одгоре, идући ваљда из парка, долазио је у сусрет Недићевима ђакон.{S} Сам, <p |
| њеном главом.</p> <p>Ђакон, који је из парка пошао кући, нашао се одједаред на сасвим супротно |
| ла као мала црква.{S} Тавних зидова, са паркетом опет врло угаситим , али који се сијао као огл |
| родичине Цркве и црна јабланова алеја у парку, и изгледали су страшни.{S} Као откинути од земље |
| аће у вече на духовном концерту.</p> <p>Парохијани су били срећни, пресрећни.{S} Свештенство се |
| ти рукоположен за свештеника и отићи на парохију.</p> <p>Госпођица Недићева осети хладну жаоку. |
| <p>Стара двадесет и три године, одлична партија у сваком погледу, а не заљубљује се, не удаје с |
| ед рођени, једни и једини.{S} Хартија , партитура, тек не може значити све.{S} То је материал, |
| тима Преврћући по богатој својој збирци партитура, пронашла је једну необичну руску композицију |
| да!{S} Разбићу монахову победу у парам парчад, јер и он је разбио моју!{S} Разбићу му триумф, |
| једва могла све да их задржи.{S} Читаво парче хлеба јој је дао тај необични, мили ђакон Богород |
| гробова као стрела.{S} Дечко звижну.{S} Пас је прво оклевао, али је најзад пришао.{S} И добио к |
| но запевао.{S} Можда би и учинио, да га пас Анин за времена није подсетио где је.{S} Псето је с |
| асто и лишће на дрвету, ружичаст и Анин пас тамо у трави, ружичасте и беле свилене чипке око Ан |
| где отшкринула врата, излазио би на њих пас.</p> <p>Најзад, ђакону је упала у очи једна кућа, к |
| ити свест и понос, да ћемо се укаљати , пасти, у пијанству ишчупати једно другом душу, преварит |
| једна кућа, која му у ствари није могла пасти у очи, јер се сва увукла иза густог зеленила исту |
| је хтела вриснути, кликнути, на колена пасти.{S} Благосиљала је претрпљену <pb n="70" /> муку, |
| } Као Богом изабрани херој, који не сме пасти, који ће остати да види и насљеди победу снаге св |
| нило јој се да ће се онесвестити, да ће пасти.{S} После ју је дохватило блаженство среће, благо |
| водом који ће много пре њега оцветати и пасти.{S} Види се прво презриви отпор и неумољива мерме |
| баш ни мени бити лако.{S} Сигурно ће ми пасти у задатак да посредујем, да разлучим светско од д |
| лепршао .{S} Снажна мисао да у несвест пасти не сме, да изаћи из цркве не сме, да заплакати не |
| ац цвета, и зре, и мора, мора сад одмах пасти ...</p> <p>Пољубац, страшни, страстни пољубац у у |
| вечност.{S} Да, краљеви су пролазни, а пастири су вечни.</p> <p>Једно се монаху Иринеју није с |
| {S} А слушајте сад задњи део <hi><title>Пасторалне Симфоније</title></hi>. </p> <p>Како је љупк |
| се ваљда некада скупљало у Јерусалим на Пасху.{S} Нарочито се прочуле Пређеосвећене Литургије з |
| е. </p> <p>Извршилац казне се застидео: патка не зна шта је то ударац, срџба, пакост, освета.{S |
| ливадици , последњи и у тој години.{S} Патка, непоетична и увек гладна, насрну на њега, и преб |
| акле отворена.{S} Две халапљиве, несите патке не верују да је берба обрана, улазе унутра, и чуп |
| тила, дохватила однекуд штап, и ударила патку.{S} А животињица се окренула, подигла ударену, ка |
| као један од оних древних ђакона пећске патријаршије, који су имали моћ да нас, несрећне и пале |
| и ћути да чедо не пробуди. </p> <p>Мала пауза.{S} Инструмент је умукао.{S} Али резонанца задњих |
| срицао слогове и речи Еванђеља са дугим паузама, испуњавао те паузе једном отегнутом муком коју |
| ли то дуго ? — чула је Ана, после мале паузе, тихо, стидљиво питање.</p> <p>— А зар ја умем то |
| Еванђеља са дугим паузама, испуњавао те паузе једном отегнутом муком коју је ваљда само Ана бил |
| а , у два себична непријатеља који, као паук муву, хоће једно друго да исисају, у два лопова ко |
| ем и пепелом прети.</p> <p>Ани се нешто паучинало пред очима, ноге су је једва држале, уста су |
| гушњава .{S} И снег је био друкчији.{S} Пахуљице оштре, као од игала, а хладноћа је чисто гребл |
| г ђердана је висило сунце.{S} Ружичасте пахуљице се слагале по смрзнутом Недићевом гробу и по ц |
| че.{S} Јесте ли га чули говорити о оном пациенту у болници кога већ дуже од шест месеца лечи ?{ |
| ао неки даљни рођак.</p> <p>— Јеси чуо, Пашко, овога ми је ђакона сам Бог послао! — ословио је |
| и ноте, а баш у нотама наш драги доктор Пашко није Бог зна како писмен.</p> <p>— Јест.{S} То му |
| басјану стазицу своје шетње, тако и наш Пашко: некада је шетао у Рим и у Париз, а сада, кад сун |
| опао.</p> <p>— Променио нам се овај наш Пашко.</p> <p>— Јест, Бога ми, нешто је сав дестилиран. |
| ни се збунили, Недићка је косе чупала , Пашковић је помагао Ани да се дигне и да седне.{S} Ушао |
| Ана са златном својом косом испод вела, Пашковић са гргуравом сребрном фризуром око астраханске |
| </p> <p>Кад су стигли преко пута цркве, Пашковић је најзад пресекао мучни чвор.</p> <p>— Дакле, |
| друго питање.</p> <p>Да.{S} Тифус.{S} - Пашковић је одговарао тихо и преокупирано, мерећи ђакон |
| ако се госпођица Недићева разболела.{S} Пашковић каже да јој је сада сасвим добро, да је већ пр |
| а је међутим била сасвим непотребна.{S} Пашковић као да је и сам то хтео што је она хтела, Заст |
| се зачула славујска трила из баште.{S} Пашковић је одгурнуо тањир и пречуо врло интересантно п |
| лепим тежњу његове душе да задовољи.{S} Пашковић је то читао из њене збуњености, и био је тим п |
| уо, и окренуо у порту да буде сам.{S} А Пашковић је гледао за њим и довршивао свој посао.</p> < |
| ријатна јој је била извесност.</p> <p>А Пашковић је доливао трећи и четврти чај, и седео би так |
| , уосталом , апсолутно није разумео шта Пашковић хоће да каже.</p> <p>У тај мах је ушла собариц |
| <p>— Тежак случај! брецнуо се одједаред Пашковић на своје омиљено поље.{S} И одмах почео, тоном |
| о љубазним тоном, тоном позива, који је Пашковић једва и дочекао.{S} Благодарно је погледао Ану |
| знам ни ја тачно, госпођо — набирао је Пашковић чело попреко, што је значило да му је онај дру |
| тних грехова имати на души! — шаптао је Пашковић првом суседу до себе, који, уосталом , апсолут |
| е ли тај Бог добро или зло? — мислио је Пашковић.</p> <p>Потпуна, празна тишина.{S} Смрт.</p> < |
| је више постављао.{S} А из тога, што је Пашковић говорио необично брзо и много, изводио је неод |
| тако достојанственом озбиљношћу, да се Пашковић поклонио и покорио пред том жељом већ унапред |
| и крио ју је с нама заједно.</p> <p>— И Пашковић се тако понаша.{S} Мени никада ништа није каза |
| ="41" /> <p>Требало је журити, јер се и Пашковић журио.{S} Остало је само толико времеда да се |
| тила после два три минута.{S} А није ни Пашковић.{S} Остао је да попије други чај.{S} И да чује |
| > <pb n="1" /> <p>— Чудан је светац тај Пашковић.{S} Сила од тела, сила од интелигенције, а опе |
| истину, или, што је вероватније, доктор Пашковић му је морао нешто говорити.</p> <p>— Је ли вас |
| аш таквог уметничког израза, он, доктор Пашковић, вечити истраживач скривености и тајни, није о |
| доживљују несрећно заљубљени.{S} Доктор Пашковић је пришао другом крају стола.</p> <p>И на узду |
| је, и причао је неке тајне.{S} А доктор Пашковић , наслоњен на стуб фењера, скрштених руку, при |
| сте ми неки момци, кад чекате да доктор Пашковић, са својих педесет четири љета, истера врага и |
| ко пута Велике Каване, стојао је доктор Пашковић, а одгоре, из Дома Певача , долазила је госпођ |
| p>Горе, на углу улице, стојао је доктор Пашковић.{S} Очигледно је било да је чекао Ану.</p> <p> |
| ма колико пута сме доћи, био је доктор Пашковић .{S} И он је долазио.{S} Долазио често, и сати |
| опео месец у главу! — тумачио је доктор Пашковић, са мало више анализе, загледаност свога младо |
| — Каква глава цркве! — смејао се доктор Пашковић у интимном друштву. — Глава Богородичине Цркве |
| у, тамо је лепо топло, а ту је и доктор Пашковић Зато сам и дошла.{S} Хтео би да се види с тобо |
| зненадила кад је опазила да се и доктор Пашковић једи.{S} Само се владичин ђакон није бунио.{S} |
| чешће посетиоце је сада спадао и доктор Пашковић.{S} Људи су, наравно, констатовали тај факт, а |
| к моћи потпуно извести.</p> <p>И доктор Пашковић је пред крај службе дошао у цркву.{S} Монах Ир |
| спазила да низ степенице силази доктор Пашковић.{S} Зачудила се.{S} Он је обично долазио у црк |
| су већ сасвим стари људи ... али доктор Пашковић каже ...</p> <p>Дунуо је ветар и треснуо нешто |
| д човек, опраштало му се.{S} Али доктор Пашковић.{S} Он, са толико својих година, са округласти |
| оптрчавао је по округлој путањи доктор Пашковић сам.</p> <p>После, шетачи се, један по један, |
| уче велики неки бумбар.{S} А тек доктор Пашковић !{S} Са мало пупчастим трбухом доле, и с дугим |
| ожили.{S} Јер се нико, па ни сам доктор Пашковић није сетио да је стварање света ђаволска једна |
| на! — разговарао је сам са собом доктор Пашковић, шетајући мало узбуђено по свом кабинету.</p> |
| на огради , и кроз њих је прошао доктор Пашковић.{S} А уједно, на истуреном крилу капијице, про |
| а факултета.{S} Медицинар је био доктор Пашковић.{S} Некако сјајних, празничких очију, и чист о |
| м при своме.{S} Само начин, како доктор Пашковић казује своје анализе, тај је опор, суров и осв |
| зом, клањао се дубоко и скрушено доктор Пашковић. </p> <pb n="189" /> <p>Не крстећи се, не отва |
| Анину жељу, закуцао је на прозор доктор Пашковић.</p> <p>— Не, не, да уђем нипошто нећу, да се |
| аја улице, трчао је Ани у сусрет доктор Пашковић.</p> <p>— Одакле идете?{S} Шта се десило?{S} Г |
| ону велику кожну торбу, за коју доктор Пашковић каже да у њој лежи враг.{S} Али врага не видиш |
| аво, арханђеле! — пружао је руку доктор Пашковић, који је стигао видети не само како је Ана, не |
| ене шоље. </p> <pb n="159" /> <p>Доктор Пашковић, који је у тај мах баш довршивао једну своју в |
| њу да се шарају по њему. </p> <p>Доктор Пашковић је говорио као да бунца.{S} Брзо и без прекида |
| рша мало кроз ваше подне.</p> <p>Доктор Пашковић је држао шешир у руци да се опрости.{S} Са сед |
| чула је шапат над главом.</p> <p>Доктор Пашковић.{S} Нервозни покрет Анин је дочекао необичним, |
| давао целога себе другом.</p> <p>Доктор Пашковић је трпео.{S} Жалио је свога доброг пријатеља, |
| тутањ и преврат. </p> <pb n="42" /> <p>Пашковић је, погледавши свога рођака, нагло пресекао ре |
| а, бескрајна и сажаљива милост. </p> <p>Пашковић би се после таквог растанка увек закаснио на р |
| о негде и крст судбине стоји ...</p> <p>Пашковић је устао и стегао Ани руку усхићено и благодар |
| Бошко Ристовић — грцала је Ана.</p> <p>Пашковић је гледао с неразумевањем.</p> <p>— Бошко?{S} |
| е заборавите двапута умити руке.</p> <p>Пашковић се слатко смејао ђаконовој индигнираности.</p> |
| га милује или да га сече и пече.</p> <p>Пашковић је већ готов.{S} А Иринеј ?{S} Ах, он се опире |
| една жеља ме сад још само тишти.</p> <p>Пашковић се није усудио да пита.{S} Осећао је да би мно |
| ебрном копчом.</p> <p>— Пази, молим те, Пашковића! — смејао се неко у друштву крај прозора Кава |
| и облачак дима.</p> <p>Ана је погледала Пашковића значајним погледом, дугим, топлим и милим.</p |
| /p> <p>Ана се осмехнула и на матер и на Пашковића .{S} Пријатна јој је била извесност.</p> <p>А |
| дана, нервозна начелниковица на доктора Пашковића.</p> <p>— Не знам ни ја тачно, госпођо — наби |
| — њој паде на ум страшан приказ доктора Пашковића, и она осети јаки неки бол у слепим очима, и |
| сата после подне известила сам доктора Пашковића да ћу му постати женом.</p> <p>— Ана — шаптао |
| пуном извесношћу, да је то дело доктора Пашковића.{S} Нешто је морао рећи њеном оцу.{S} Отац је |
| одмеравали добро познату фигуру доктора Пашковића.{S} Гле, он, коме ништа на свету досада није |
| S} Верујете ли ?</p> <p>У гласу доктора Пашковића је трептала нота чисте, праве душе, правог је |
| атио пре рока, иако јој пише, и допраћа Пашковића до куће и стоји на улици док не дочека вести |
| што не зна шта ће да каже.{S} А сиротог Пашковића је дохватио скоро побожни неки занос пред јед |
| еме, али се тема постепено удаљавала од Пашковића, у колико се више и више изоловала на госпођи |
| . </p> <pb n="254" /> <p>— Волете ли ви Пашковића?</p> <p>Ана је бризнула у плач.</p> <p>— Па з |
| жалосног уздисања.{S} Ана је гледала у Пашковића, не знајући што се то с њим дешава, и не позн |
| е с Иринејем?</p> <p>Ана је погледала у Пашковића прекорно.</p> <p>— Никаквих жеља ја сад немам |
| ми да ли је истина да истину говорим? — Пашковићев глас је подрхтавао чистотом праве исповести, |
| > <p>А нервозније но икад је ишчекивала Пашковићев долазак из вароши, и извештај његов о стању |
| је видела, али је јасно разабрала да се Пашковићев корак меша са још <pb n="210" /> једним кора |
| оритом јој се вратила у сећање исповест Пашковићева , и држање њено том приликом, сцена и дожив |
| , јесу ли вас ма за тренутак узнемириле Пашковићеве речи ?{S} Јесте ли осетили што за њега ?{S} |
| ру и радостима надају.</p> <p>Утисци од Пашковићевих речи држали су Ану као кљеште.{S} Нити се |
| ледала у потпуно преображене очи и лице Пашковићево .{S} Била је у неприлици шта да одговори.{S |
| себи.</p> <p>Десна Анина рука је била у Пашковићевој, а лева у Иринејевој, опраштали су се, али |
| тину корачаја је прешла Ана са доктором Пашковићем.</p> <p>На постељи је лежао, црвен од ватре |
| стала је сасвим у разговору са доктором Пашковићем, с ким је ђакон веома волео продискутовати и |
| ндискретни стари хоровођа пред доктором Пашковићем.</p> <p>— Госпођицу Недићеву нешто компонује |
| b n="85" /> мало осветљивим тоном рекао Пашковићу, који га је испраћао: </p> <p>— Кад свршите а |
| т, и да изволи доћи по подне; а доктору Пашковићу: да салон госпође Недићке прописује каљаче, к |
| n="252" /> <p>— Мама је отишла доктору Пашковићу.</p> <p>Ђакон је осетио сувоћу у тону, и сад |
| позиција према општем мишљењу о доктору Пашковићу.{S} Тај је човек борац за нешто лепо и високо |
| S} Верујете ли ви, баш ви, да у доктору Пашковићу има башта, да у башти има славуј, и у славују |
| <p>Пред вече је отишао у посету доктору Пашковићу.{S} Мислио је да му прича о своме познанству |
| е тешко од свега тога што знате?</p> <p>Пашковићу је, напротив, било лако као да је на крилима. |
| згледа као Платонова идеја о некадашњем Пашку.</p> <p>— Ако је Преосвећеном Господину угодно — |
| чежња још већа и још страшнија бити.{S} Пашће на њу, не као данас, не као сестра, него као љута |
| људи тражили су од Арханђела Гаврила да пева и Бетовена, и Палестрину и Мокрањца.</p> <p>Друштв |
| {S} Мала девојчица, која трипута има да пева сама, држи непрестано Ану за сукњу.{S} Сопран соли |
| р Стојковић, па и онај који је дошао да пева место Стојковића, и певао лепше од њега.{S} А госп |
| која се сама од себе негде у куту срца пева.{S} Затим један мали прелаз.{S} Осмејак матере: да |
| ветно благосиља и рођење и смрт, где се пева и венчанима и у сандук положенима, где се све што |
| .</p> <p>А у музици?{S} Свако свира или пева оно што је уметник стварао.{S} Звук, акорди, хармо |
| <p>— Само ми још није свеједно како ко пева — додавао је, очигледно потпуно искрено, јер би не |
| пружа простом једном калуђеру који лепо пева. </p> <pb n="84" /> <p>Ђакон је сав трептао од нек |
| у цркви није тако лепо као пре.{S} Хор пева, али нема душу.{S} Равно шест недеља ће бити преко |
| ој анђели не сневају и о којој песме не певају.{S} Прву љубав којој сам се дивио, и која је и м |
| ла људе, а нарочито начин како говоре и певају.{S} Она је то додуше стишавала и одрицала, али ј |
| е маште. <hi>Достојно</hi> је тога дана певала сопран солисткиња без пратње хора.{S} Финим, чис |
| еца су се смешила.{S} И тако су одлично певала .{S} Одморио их је ваљда тај прекид са писмом.</ |
| одила и Ану и све старе њене певаче.{S} Певали су као што цвеће мирише: не знајући шта дају, не |
| ама свира.</p> <p>— Како сте сада дивно певали! — пошле су јој очи ђаконовим очима у сусрет.</p |
| зашао од владике врло весео.{S} Срце је певало у њему.{S} Умало што није и гласно запевао.{S} М |
| ребало анализи подвргнути, место туђега певања, своје сопствено.{S} Мислила је ту на оно што је |
| је прошло?{S} Шта ми остаје од његовог певања , кад затвори уста?{S} Како да обожавам његову у |
| и уместо живота, и да раду око црквеног певања треба да жртвујеш целу личну кариеру своју.</p> |
| аљда тај прекид са писмом.</p> <p>После певања је Ану дочекало друго изненађење .{S} Распитивањ |
| не су оживеле, зидови су шумили одјеком певања, људи су клицали, жене су целивале <pb n="137" / |
| т, изводити по свршетку службе, тако да певање траје доклегод владика и сви верни не оставе црк |
| одиста, ђакон Иринеј је морао наставити певање, и после свршеног четвртог дана стварања дошао ј |
| <pb n="63" /> Како ћу дозвати и вратити певање које је прошло?{S} Шта ми остаје од његовог пева |
| ш годила самачка вежбања.{S} Кад доврши певање, сасвим му је тако као да је од Ане дошао. </p> |
| ка и гроб ваздушни талас! ...{S} Његово певање је моја срећа, а његов глас ја не знам, и немам, |
| а, да ће ђакон певати, а пратиће његово певање госпођица Недићева на клавиру, а хоровођа челом. |
| анхолија што неминовно прати свако лепо певање.{S} Тога дечка је Ана изабрала и апостол да чита |
| је помало, па иде да се угреје на лепом певању.{S} Други су говорили: то је ваљда неки медитати |
| p>— И <hi>молим ти сја Боже наш!</hi> — певао је хор, звонило је звонце у олтару, лежао је свеш |
| зма и аналитичарства у толико чежњивије певао песму лепе неке чари.</p> <p>— Ја видим, докторе. |
| ји је дошао да пева место Стојковића, и певао лепше од њега.{S} А госпођица Недићева им свима п |
| , ма да <pb n="216" /> је, наизменце, и певао у песми и јецао у плачу. </p> <p>Ана се враћала п |
| ледњем, главном важбању, ђакон је рђаво певао.{S} Непажљиво, расејано, пуштајући да му глас, ди |
| твар је Гаврило.{S} Слажете ли се да га певате?</p> <p>— Ја хоћу све што ви хоћете ...{S} А да |
| ела, тако једноставно срдачна.{S} Ви да певате арханђела Гаврила. — Они се насмејаше једно на д |
| >— Јесте ли изабрали шта ћемо свирати и певати ? — запитао је ђакон најзад.{S} Тако умиљато , д |
| на врло лепа музичка пјеса, да ће ђакон певати, а пратиће његово певање госпођица Недићева на к |
| о трајало до тренутка када је хор почео певати Вјерују.{S} Већ први тактови те величанствене ру |
| ве појање и сав рецитатив буде у устима певача, и да сасвим изостане нескладно и произвољно пој |
| о је доктор Пашковић, а одгоре, из Дома Певача , долазила је госпођица Ана Недићева.{S} Под миш |
| и деце, и са ћелијама појединих солиста певача.{S} Или да ће свештеници смети бити само уметниц |
| све могућном да чудом врати чудотворног певача, за часак један, само дотле док не изврши дело с |
| ао се на велико задовољство и свирача и певача и слушаоца .{S} Публика је била раздрагана и зан |
| цркви.{S} Она је волела божјег слугу и певача Богородичине Цркве.{S} Волела га преобученог, ду |
| ући шта гутају.{S} Једнако су загледали певача и свираче.{S} Јело се врло мало.{S} Ни они, који |
| јанствен.{S} У осветљењу полијелеја очи певача су изгледале као светле тачкице, контуре лица, з |
| а од њега више очекивала него од својих певача.{S} А ђаконове очи се упирале у Ану, јер је он о |
| ним махом однела сву славу њену и њених певача, у којој су сва уметност и све умење њено утонул |
| ку из цркве спазио је неколико познатих певача.{S} Пошао им је у сусрет.{S} С намером да, заоби |
| азили да би то било и одвише напорно за певаче, а да поготову не би имало смисла мучити старог |
| кона Иринеја , Ана је љубила мале своје певаче, а срце Богородичине Цркве, као срце сваке мајке |
| схићења доводила и Ану и све старе њене певаче.{S} Певали су као што цвеће мирише: не знајући ш |
| м свога духа.{S} То узбуђење је хранило певаче неким уметничким полетом, али то узбуђење није д |
| же више пропевати.{S} Са сваким умуклим певачем, са сваким мртвим свирачем остају можда у свету |
| је ишло простије и лепше него икад.{S} Певачи су били пажљиви и послушни, црква је стицала све |
| будила је већ заморене пажње поново.{S} Певачи, осећајући крај добро изведеног задатка, појали |
| је дошао.{S} А чинило му се међутим да певачи гледају право у његов џеп, и знају да је џеп пот |
| у плачу. </p> <p>Ана се враћала појању, певачима и уметности богослужења.</p> <p>И све је ишло |
| да владика с интересом погледа горе, ка певачима.{S} А и остали свештеници .{S} Хор је био преп |
| јала је Ана.{S} Окружена са свих страна певачима и певачицама и множином других<pb n="54" /> по |
| стари хоровођа, који млата рукама пред певачима, и високи њихов прота, коме је и најсвечанији |
| постао.{S} Нити је Ани, ни хоровођи, ни певачима падало на ум да приређују концерт, нити је ког |
| ла се да до Богојављења сама и увежба с певачима своју композицију своје најмилије молитве:{S} |
| .{S} Окружена са свих страна певачима и певачицама и множином других<pb n="54" /> познаника.{S} |
| ешће да одглуми старог хоровођу њиховог певачког друштва.{S} Малог једног чичицу, помало ружног |
| ам нешто друго, па не чујем тебе.{S} Не певаш ми доста лепо. </p> <pb n="24" /> <p>Госпођица Не |
| остане нескладно и произвољно појање за певницама.</p> <p> Крстовдан је освануо леп.{S} Некако |
| испрекидани слогови , <pb n="111" /> за певницом неко певуши, читач апостола се тихо преслишава |
| ријице, коју успаваља скоро кроз дремеж певуши , звецка нешто несташно и брбљиво као гугут и ск |
| огови , <pb n="111" /> за певницом неко певуши, читач апостола се тихо преслишава, свештеник ко |
| бави , нигде није било ранице ни крваве пегице.</p> <p>Чудну моћ је имала Ана да ту своју љубав |
| уска бледа уста, руке светитељске, без пегице бледе, прсти надземаљски, као да се у врховима њ |
| идео да хоће да пође, а знао да их само педесет корачаји деле од пуне светлости и друштва.{S} И |
| ад чекате да доктор Пашковић, са својих педесет четири љета, истера врага из торбе.</p> <p>Разг |
| ..</p> <p>Хоровођа је силазио, а Ана се пела на узвишење.{S} Да са целим огромним хором отпева |
| е неком дошла идеја да се црква настави пенаста и бела, и да изгледа као ред цвећа на старој ру |
| свеједно, и опет се човек толико отима, пенуша, граби, и разбија главу о томе да ли је срећан и |
| адна киша.{S} Црна нека вода, која је у пенушавој својој бујици носила рашчерупану сву летњу по |
| клизи по усамљеном путу.{S} На амвон се пењао и са њега силазио као да лебди и тле ногама не до |
| ти од духа, и онда, покајно и скрушено, пење се за њим, и, ја верујем, може се попети до неслућ |
| , и златно сјајан.{S} Лети кроз хаос, и пење се на амвон.{S} Тише је.{S} Метеж се слива и сређу |
| и, него да се, степен по степен, у небо пење.{S} Одиста, ваздух се увијао око ње као неки мирис |
| човек с висине посрне . </p> <p>А ја се пењем, Ана, и не плашим се од жене живота свога, јер је |
| су одраслог човека, остану само љушчице пепела, фина она меланхолија што неминовно прати свако |
| и неситост буди, која можда гариштем и пепелом прети.</p> <p>Ани се нешто паучинало пред очима |
| , обара га и на ново одлетање га дражи, пепељушким подвизима му служи и краљевским трагичностим |
| о је, и остало је — шта мислите шта?{S} Пепео?</p> <p>— Не, госпођице Ана, не мислим то.{S} Изг |
| 215" /> и храбрости да ми је Авантурист Пера, који ено тамо жмири, и тако је лепо пребацио прек |
| у белим облацима од хармонија, чипака и перја, уздизала <pb n="131" /> се танка, воштано бледа |
| жда би јахао коња са гривом до земље, с перјаницом између ушију ...</p> <p>Ана је заборавила гд |
| је огроман чкаљ, модро црвен у лицу, са пернатом огрлицом око врата, и пун наоштрених боца.{S} |
| живот.</p> <p>Напослетку, Ана је узела перо у руке и почела да бележи.{S} Своју песму.{S} Свој |
| свим необично годило.{S} Осећала се као перо лака, и чинило јој се да на мирно поље гледа однек |
| си носио мекани шешир с великим нојевим пером, можда би јахао коња са гривом до земље, с перјан |
| ији кепец у црвеном капутићу са совиним пером за капом, а предсобље, пуно зеленог биља и застрт |
| о баш и хоће да срце монахово буде суви песак ...{S} Смрвљени, безоблични <pb n="149" /> камен, |
| е висило као мртво, бубе зариле главу у песак.{S} И онда је пљуснула крупна, нагла киша.{S} Јед |
| а је осетила да је у реду тих невеселих песама, као у некој мирној поеми, стишана сва ужасна тр |
| , састављену из разних веселих црквених песама у особите врсте симфонију, у којој су, на велико |
| S} Он, само он.{S} Дивни сан лепоте.{S} Песма, којој је почетак у њему а свршетак у мени.{S} У |
| мним хором отпева ону завршну пјесу.{S} Песма та, необична, весела, живога такта, разбудила је |
| али трилери у шеснаестинама , славујева песма, просто су их раздрагали .{S} Монах Иринеј је мол |
| угачак, још недовршен псалам.{S} Царска песма, али пуна скрушености и туге.{S} Хвала ти, Боже, |
| да у башти има славуј, и у славују има песма ?{S} Верујете ли ?</p> <p>У гласу доктора Пашкови |
| рила звона, и забрујала силна поздравна песма комбинованог хора одраслих и деце, монах Иринеј ј |
| ст не закопа, док се не отпева упокојна песма детињству његовом у крилу цркве.</p> <p>Ани се јо |
| о још једаред.{S} То што се чује, то је песма душе његове онога дана, а не прошлих дана.{S} То |
| ке, чека да интервал прође, и да потече песма, од слога до слога као ред капљица, тешких од кра |
| ао два на тучу готова петла.</p> <p>Али песма се таласа, снажна, рајска, небу намењена, од Бога |
| а три сата по поноћи се умела разлегати песма и свирка из куће Недића.{S} То је давало повода т |
| е су дале све што је у њима било грома, песме, љубави и страха божијег.</p> <p> <hi>Велиј јеси, |
| у свету сем редова ситних белих зубића, песме, и божјег благослова.</p> <p>Нашла је једног мало |
| кући.{S} Осећала је у грудима кључ нове песме.{S} Збацила је рукавице и шешир и полетела клавир |
| ерим да има!{S} Дођите и уђите у одјеке песме ваше, која је вечна у цркви вашој и у мени“. </p> |
| ичега више и нема у цркви сем те Велике Песме, која је једним махом однела сву славу њену и њен |
| а.{S} Да тонови, особито тонови црквене песме, испредају над њом неку врсту калуђерског вела.{S |
| } Сада се те среће више не сећам.{S} Те песме више нису у мојој души.{S} Тих слика више нема у |
| ну, о којој анђели не сневају и о којој песме не певају.{S} Прву љубав којој сам се дивио, и ко |
| х, шаптав и танак, још само слаби одјек песме која се у срцу савила и ћути да чедо не пробуди. |
| нут, сједињен са мирисом када и таласом песме, са погледом Христа и осмехом људи.{S} Нека бескр |
| S} И предавала се поново мирна, слушању песме и гледању раскошно лепих живих слика.</p> <p>Све |
| ебески лепо волете, и кроз љубав Богу и песми служите.{S} Вас двоје сте два струка цвета.{S} Бу |
| љивости Хамлета, има га и у најсветијој песми, јер, иако је зачета негде међу звездама, написан |
| ити, у неку руку, смрт најмилијој мојој песми. </p> <pb n="110" /> <p>— Ја вас не разумем — шап |
| љевском лету орла, а гукању голубова, о песми славуја. </p> <pb n="109" /> <p>— Коме тада још н |
| е високо горе.{S} Говорило се једнако о песми и свирци.{S} Још су дрхтали хоровођини чежњиви че |
| <pb n="216" /> је, наизменце, и певао у песми и јецао у плачу. </p> <p>Ана се враћала појању, п |
| ођеног талијанског маестра.</p> <p>— Та песмица, то је цијук зеленог дрвета које су бацили да и |
| звадио дневник, и читао најмилију своју песмицу:</p> <p>„Из облака те знам само, чаробна жено, |
| касете свеску дневника, и записао у њу песмицу растуженог духа свога: </p> <pb n="180" /> <p>„ |
| неје, јединог, самога вас волим, круно, песмо живота мога! ...</p> <p>— Ана, Ана моја дивна! — |
| ујете , чуда и величине из људи мамите, песмом својом мртво камење потресате, да ли ви слутите |
| вону празно, да хор запомаже за његовом песмом, да је и лето умрло зато што је он далеко.</p> < |
| је слуге олтара.{S} Оне, који му само с песмом <pb n="15" /> и молитвом прилазе, а не дотичу се |
| што само за њих важи.</p> <p>Чује ваљда песму мога срца — смешио се ђакон, стојећи још непреста |
| .{S} Или ћу вам рећи, или ћу вам донети песму на читање.{S} А сада, молим вас, свирајте ми увод |
| му глас, диваљ и громовит, чисто поруши песму.{S} Стари хоровођа је био нервозан , молио је как |
| аналитичарства у толико чежњивије певао песму лепе неке чари.</p> <p>— Ја видим, докторе.</p> < |
| актови су били доста стереотипан увод у песму, и по њима се није могло судити куда ће свирка пр |
| стегле су Анине прсте, спречиле су нову песму њеног узбуђеног срца.</p> <p>Ана Недићева је плак |
| еро у руке и почела да бележи.{S} Своју песму.{S} Своју крвну жртву на олтар коме се клања.</p> |
| узике.{S} Свирала је неку руску народну песму, врелу и хладну, слатку и горку, какав је мирис ђ |
| в и осветљив.{S} Иначе он, баш као неки песник, са естетичког гледишта раствара појаве и дела у |
| везда, до директног саобраћаја са духом песника те јединствене драме.{S} Наравно, тако дочекане |
| шати. — Отпратите га, останите код њега пет, десет, четрнаест дана.{S} И ја волим тог старог чо |
| Ану. — Да ли је могућно да човек, после пет или десет месеца, потпуно индиферентно гледа створе |
| о сметала друштву.{S} Ипак је већ после пет шест тактова неко дошао и затворио врата од музичке |
| д живота. </p> <p>Смркло се одмах после пет сата.{S} Ваздух је тако отежао да се људи чисто гуш |
| ђе после подне.</p> <p>После подне, око пет, зазвонио је ђакон.</p> <p>Отворила му је Ана, и ув |
| . </p> <pb n="224" /> <p>Ана је већ око пет сата послала писмо монаху Иринеју: да сутрашњи изла |
| к цвркут тице. </p> <p>Владика је једно пет шест пута прошетао главном уздужном стазом баште, и |
| а уши, а чело би му се набирало тачно у пет линија и четири празнине. — Али сопран солисткиња в |
| } Најлепша њена љубав је пала на Велики Петак.</p> <p>Кажите ми, о кажите ми, ако Бога и милост |
| изаћи.{S} У башту већ излази.</p> <p>У петак после вечерња ђакон је пошао да се мало прошета.{ |
| лан праву прилику, у црнини од главе до пете.{S} Погледала је боље.{S} Јесте, калуђер, у камила |
| ристе гледају се као два на тучу готова петла.</p> <p>Али песма се таласа, снажна, рајска, небу |
| је хоровођа сасвим оболео.{S} Тражио је петнаест дана одсуства.{S} Сви заинтересовани су се поп |
| лахом, и да нам помор прети.{S} Тамо, у петој шестој кући до вас, умрло је јутрос двоје деце за |
| е се ближиле олтару.{S} Сетила се да је Петровски пост.{S} Причесници .</p> <p>Опет нада.{S} До |
| ладно ? — Недићка се сагла, чаракала по пећи и бацала дрва. — Нема доста жари.{S} Пређи у трпез |
| е уме бити сирота и гола као испосничка пећина. </p> <p>Баш те недеље је освануло хладно, мрачн |
| х жена и људи.{S} Олтар се чинио мрачна пећина од црног мрамора, у којој је све заспало .{S} А |
| ићевој као један од оних древних ђакона пећске патријаршије, који су имали моћ да нас, несрећне |
| има нешто необично, неслућено лепо.{S} Пехар један, који чува тајну најлепше лепоте.{S} И вара |
| ао сам се да се само надвирујем над тај пехар, док сам, Бог зна откад већ, покорно очекивао јед |
| некако није дало да га извргну у шалу и пецкања.{S} Нису успели да се ваљано исмеју ни они, кој |
| ј љубави остављале <pb n="248" /> модре печате боловања и ломљења, и вољење наше је било и оста |
| ра и црква моја ...{S} Како ме то боли, пече, срамоти! ...{S} Лаж, у мојој души лаж, на мојим у |
| бре баци, да га милује или да га сече и пече.</p> <p>Пашковић је већ готов.{S} А Иринеј ?{S} Ах |
| м, мало жалосним својим гласом, чије је пиано било право умирање славуја.{S} Ана се усхићивала, |
| аносу.{S} Она уопште није познавала ону пијаност што све у човеку гута.{S} Напротив, она је у с |
| и понос, да ћемо се укаљати , пасти, у пијанству ишчупати једно другом душу, преварити Бога, з |
| ликој као море љубави мојој, која пије, пије, и у дубину своју вуче последње таласе његовог гла |
| } У великој као море љубави мојој, која пије, пије, и у дубину своју вуче последње таласе његов |
| орде до краја, пила их онако као што се пије чаша вина или чаша отрова.{S} И никад јој није бил |
| , као да целим грудима дочекује, грли и пије музичке таласе.{S} А подаље од ње ђакона, који је |
| мо дакле она два Енглеза од којих један пије само пунч, а други само грог.{S} Сад ћемо се посва |
| ешто негативно!{S} Нешто што том човеку пије снагу и вољу.{S} Што му је канда већ сасвим прождр |
| инеј је пио тај ужас као што цвеће росу пије.{S} И дошло му је да гласно изговори Анино име, ка |
| брујало, и она је пила акорде до краја, пила их онако као што се пије чаша вина или чаша отрова |
| око ње и њених мисли брујало, и она је пила акорде до краја, пила их онако као што се пије чаш |
| една дама упитала шта најрадије једе од пилета, он је тек морао погледати у тањир да се сети, и |
| ки је двадесет минута дуго чистио једно пилеће крилце, и скидао с њега сваку скрамицу и влаканц |
| авник, ограђен, за младе пилиће.{S} Сад пилића нема, а и траве је мало, вратанца су дакле отвор |
| Мало даље је травник, ограђен, за младе пилиће.{S} Сад пилића нема, а и траве је мало, вратанца |
| буретом горе.{S} И три фигурине , ваљда пиљарице, иду на глави и разговарају живо.{S} Слика се |
| о разрогачила очи.{S} А ђакон Иринеј је пио тај ужас као што цвеће росу пије.{S} И дошло му је |
| гло пресекао реч, и своје аналитичарске пипке окренуо на другу страну.</p> <p>— Али сада долази |
| ала у једну бубу, која се са одломљеним пипком и са сломљеном ногом тешко вукла по шљунку.{S} Н |
| који је топло волео госпођицу Недићеву, писала је она на растанку: </p> <p>Све је узалудно.{S} |
| е не љутите?{S} Чујте како је дошло.{S} Писали сте ми да због мајке не можете на гробље.{S} Ја |
| ћ.{S} С Аном се много разговарао.{S} Из писама свога бившег ђакона ју је већ упола познавао.</p |
| задавао бриге.</p> <p>— Јеси ли готов с писањем, Иринеје?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Нећеш, нарав |
| .{S} А монах Иринеј, нагнут над столом, писао је писмо.{S} Уједно је пазио и на самовар, а при |
| мо већ свршио, ја се питам зашто сам га писао.{S} Не, није сасвим тако бесмислено.{S} Две ствар |
| ма?{S} Е дакле, оно о чему сам вам тада писао, потврдило се.{S} Владика жали замном.{S} Тешка м |
| дан је дошло писмо.{S} Монах Иринеј је писао да се Ана мора штедети, и да ће стога и он што ре |
| дно свитање среће.</p> <p>— Смем ли вам писати оданде?</p> <p>— Молим.{S} Али само у недељу.{S} |
| што се пролама.{S} Стиже.{S} Шум, бук и писка олуја, пуног обесне снаге и пустошења... </p> <pb |
| дговор .</p> <p>— Сећате ли се још мога писма?{S} Е дакле, оно о чему сам вам тада писао, потвр |
| ст, куће су стајале као нека запечаћена писма, улицама није пролазио скоро нико, а кад би се не |
| ала.{S} Нешто је попало по сјају Аниног писма.{S} Мала, интимна срећица двају монаха на пречац |
| аш драги доктор Пашко није Бог зна како писмен.</p> <p>— Јест.{S} То му некако не иде од руке.{ |
| е развукоше, а руке, у којима је држала писмо, спустише се у крило као помиловане. </p> <p>У цр |
| " /> <p>Ана је већ око пет сата послала писмо монаху Иринеју: да сутрашњи излазак на гробље одл |
| и отишао.{S} Ана је осећала од кога је писмо, само није могла да замисли шта у њему стоји.{S} |
| ило благим, задовољним осмејком, чим је писмо отворила.</p> <p>„Одморите се мало.{S} Мени је те |
| нах Иринеј, нагнут над столом, писао је писмо.{S} Уједно је пазио и на самовар, а при сваком ок |
| да буде право, вама ћу такође написати писмо.</p> <p>— У коме ћу добити лек од седам трава, је |
| се ви одморите.</p> <p>Сад, кад сам ово писмо већ свршио, ја се питам зашто сам га писао.{S} Не |
| и део душе из кога је ђакон написао ово писмо сада, и метнуо јој у руку онолику нафору тада.{S} |
| а је брзо и нервозно прелетела ђаконово писмо, и није га хтела поново читати.{S} Учинило јој се |
| бање с децом, дошао је црквењак и донео писмо.{S} Казао је да не треба одговор, и отишао.{S} Ан |
| ко вам је на души?!“ — тако је почињало писмо монаха Иринеја, донесено госпођици Недићевој сутр |
| онов стихар. </p> <p>Сутра дан је дошло писмо.{S} Монах Иринеј је писао да се Ана мора штедети, |
| љени од капеле и олтара, читају љубавно писмо жене ...{S} Да ли обојица грешимо против завета? |
| анђео.</p> <p>— Прочитај ми сада Анино писмо.{S} А ако си много узнемирен, додај ми наочаре да |
| ли се љутити ако те замолим да ми Анино писмо још једаред прочиташ?</p> <p>Ђакона је, напротив, |
| разговарати.{S} Написавши јој онда оно писмо, он је и нехотице ту ствар положио у њене руке.</ |
| а.</p> <p>— Мени је савест мирна.{S} То писмо је тако безазлено и чисто, да је боље од молитве. |
| било ваздан пречитавати и студирати то писмо.{S} Било би ништа друго до смешно. </p> <p>И Ана |
| .{S} Одморио их је ваљда тај прекид са писмом.</p> <p>После певања је Ану дочекало друго изнен |
| ећемо још, па ћу господин ђакону јавити писмом, а ви, докторе, вама ... најзад, да буде право, |
| ва старост.</p> <p>А никад, ни у једном писму ми није пребацио што сам отишао, и није ме звао н |
| а тело ништа не помаже“, стоји у Светом Писму.{S} Да и не.{S} Тело, са својим јадом, блатом, ол |
| ишти.</p> <p>Пашковић се није усудио да пита.{S} Осећао је да би много дао кад би могао чути ту |
| ћење због јединственог појања.{S} Да је пита — ђакон је уздахнуо. </p> <p>Чини му се да га она |
| ми помогнете?</p> <p>— Не сумњајте и не питајте — говорила је Ана одушевљено и узбуђено. — Цео |
| ву, бежала испред њих с места на место, питајући се откуда те идеје, осећајући да их она није м |
| одједаред почела бројати своје године, питала се куда она још иде сем у цркву, и шта она још х |
| >— А шта је то што сте ми хтели рећи? — питала је Ана као забринуто, јер је монах Иринеј малопр |
| раширеним очима и побледелим уснама је питала божје око: да ли је грешна та љубав , да ли ће Б |
| затим широко отварала очи, и поплашено питала.{S} Душа њена, која је на крилима својим осећала |
| оји ли још оно бело поље у мојој души? —питала се Ана. — Није више сасвим бело, али зато што је |
| трепило од погледа који га не тражи.{S} Питало се, да ли очи виде да су једва дочекане?{S} Сиро |
| м се жене, плашим се да је жена зло.{S} Питам се : зашто је љубавни уплив жене увек и уплив про |
| виђењу.</p> <p>„Како вам је на души?{S} Питам вас то брижно и милостиво, толико, колико свега б |
| ад, кад сам ово писмо већ свршио, ја се питам зашто сам га писао.{S} Не, није сасвим тако бесми |
| ести, и дирао је Ану у срце. — Често се питам: шта је то самном?{S} Бог је, или живот је, или, |
| о да сунце носи на глави.{S} И често се питам: из којег је света та девојка ?</p> <p>— Има нешт |
| .</p> <p>А ви, Ана ?{S} Али зашто вас и питам, кад знам да ме нећете изневерити , јер себе не м |
| и се Недић. — Двапута те већ једно исто питам.</p> <p>— Слушам нешто друго, па не чујем тебе.{S |
| невероватан, и да је с тога на сва моја питања немогућно одговорити.{S} Али ви сте добри, ви ст |
| ном кокетношћу.</p> <p>— Ја волим тешка питања, драга госпођице Ана.{S} Само таква и волим.{S} |
| ном дискусије, разлагати суштину таквог питања са медицинског гледишта, а после опет са гледишт |
| стала је да о љубави својој задаје себи питања.{S} Престала је канда да осећа и види ту љубав к |
| {S} И с тога у тим сновима није било ни питања, ни сумњи, ни љубоморе, ни тежње да и вољен буде |
| чих домаћих потреба, долазило би на ред питање: а шта мисли и чека Ана Недићева?</p> <p>Пријате |
| ди не налазе друго, искреније и топлије питање, него понављају ону баналну фразу о тежини случа |
| олим.{S} Ако питање није тешко, није ни питање ...{S} Мотиви уметности, то су ретка, царска дец |
| исао, и она пожури да одговори на очево питање.</p> <p>— Ја волим један идеал.{S} Један богати |
| предено , а о болеснику бајаги сажаљиво питање, а иде се на то да радозналост што пре сазна рад |
| е Ана, после мале паузе, тихо, стидљиво питање.</p> <p>— А зар ја умем то сада рећи — одговарал |
| ају стола расправљало се врло занимљиво питање о преобраћању фрушкогорских манастира у болнице. |
| p> <p>Сиромах ђакон је ћутао, и никакво питање није више постављао.{S} А из тога, што је Пашков |
| вом складу јавио?.. .{S} Или вам је ово питање можда ипак мало тешко, драги докторе ? — смешила |
| опажајући нимало да је то питање друго питање.</p> <p>Да.{S} Тифус.{S} - Пашковић је одговарао |
| што је то урадила, искочи пред њу друго питање: да ли се монах уопште сме волети?{S} Макар и ск |
| ђице Ана.{S} Само таква и волим.{S} Ако питање није тешко, није ни питање ...{S} Мотиви уметнос |
| Једне вечери искрсе пред њу неочекивано питање: да ли ђакон слути да га она воли ?{S} И то пита |
| гурнуо тањир и пречуо врло интересантно питање свога суседа.{S} Био је те вечери уопште ћутљив. |
| е, почела је рити и дражити.{S} Страшно питање: јесам ли ја робијаш свога завета? сазревало је |
| се монах Иринеј сети да би баш околишно питање кренуло докторову наклоност ка анализи , и да тр |
| и храбро, не опажајући нимало да је то питање друго питање.</p> <p>Да.{S} Тифус.{S} - Пашковић |
| ћутао.{S} Владика је опазио да га се то питање врло мучно дотакло.{S} Да му је тешко обећати, а |
| ли ђакон слути да га она воли ?{S} И то питање, које јој никада раније није долазило на ум, нам |
| м.{S} Кад ви, лаичари, поставите лекару питање: да ли је случај тежак, онда просто тражите да в |
| ко, како, Иринеје! — понављао је старац питање тако узбуђено, као да је понор сасвим близу. </p |
| шћу.{S} Нико живи њој није пришао ни са питањем ни са слутњом.{S} На души њеној, препуној љубав |
| чког савршенства .</p> <p>Мучена таквим питањима, седала би за клавир, или узимала виолину, сви |
| шуму, и срео јако невеселог младића.{S} Питао га је шта му је. — Сиромах сам, изгубио сам фрулу |
| има.</p> <p>— Не боли вас више глава? — питао је тоном, као да му само још то треба знати, па д |
| p>— Да ли то госпођица Недићева лежи? — питао је сиромах ђакон, будаласто и храбро, не опажајућ |
| зили да мој Иринеј није обичан човек? — питао је владика с поносом .</p> <p>Ана је поруменила, |
| <p>А да како се развијала него тако? — питао сам сам себе и иронично и болно, и упро сам прсто |
| рета на степеницама.</p> <p>И најзад се питао: откуда и зашто све то?</p> <p>Извесно је да он о |
| и чедну љубав према жени.{S} Пре бих се питао нешто друго: да ли је жена достојна да је монах в |
| , окретао је он голо срце своје Богу, и питао Бога шта да ради.</p> <p>А срце је дотле стрепило |
| о говорити.</p> <p>— Је ли вас отац што питао?</p> <p>— Никада ништа.{S} Чак, уверена сам, ни м |
| де речи свога љубимца.{S} Часом се опет питао: да ли је његов Иринеј збиља фанатичар једног нед |
| ије стизала да одговори, а ђакон је већ питао даље.{S} Да ли јој је много тешко било, и да ли ј |
| ло, можда и смешно, некога зауставити и питати зашто госпођица Недићева није у цркви.{S} Други |
| де станује.{S} И да би му било незгодно питати некога где јој је кућа. </p> <p>Ипак је после по |
| е оданости.</p> <p>— Хтео сам вас нешто питати, госпођице Ана.</p> <p>— Долазите ли из очеве со |
| ој кући.{S} Да, то сам вас хтео малочас питати: да ли бисте желели да се видите с Иринејем?</p> |
| же.{S} А ви?{S} Иринеју сам казао да ћу питати вас, па како ви одлучите, тако да буде.{S} На то |
| филигрански и тесни кавезић заробљених питомих тичица, Ана је гледала некуда у дуги и слободни |
| о, упирале у Ану и ђакона.{S} Као у два питомца, или детета, које Богородичина Црква непрестано |
| /> <p>Шта је то с њим?{S} Престао је да пише у дневник, и да слаже мудрости за постизавање вели |
| о да госа њихов не зна ни да чита ни да пише.{S} А прота, угојен, масног и светлог лица, са веч |
| p> <p>Иако се вратио пре рока, иако јој пише, и допраћа Пашковића до куће и стоји на улици док |
| .{S} Ја је ипак свесно и хладно кажем и пишем.{S} Све ћемо изгубити, све ћемо дати, али размона |
| где су ми милост и сажаљење, кад овако пишем ?{S} Где ми је сажаљење за фине оне плаве жилице |
| да будем у цркви о којој ми увек толико пишеш.{S} Право да ти кажем, мислио сам да прецењујеш в |
| у рећи. </p> <p>— Ништа, синко.{S} Иди, пиши — смеши се старац, ослушкујући задовољно како у ду |
| а јадно моје дете! — разлегало се болно пиштање Недићкино по кући.</p> <p>Али Ана се није одзив |
| , бити извођена једна врло лепа музичка пјеса, да ће ђакон певати, а пратиће његово певање госп |
| целим огромним хором отпева ону завршну пјесу.{S} Песма та, необична, весела, живога такта, раз |
| оград је стојао пун и тежак, али још не плав.{S} У толико се зрелије , скоро брутално, црвенио |
| тигне.</p> <p>Био је то болешљиво нежан плав човек, гргураве свиласте косе, и тако фине коже у |
| шем ?{S} Где ми је сажаљење за фине оне плаве жилице на њеним слепим очима ?{S} Где ми је милос |
| боја, или у златном стихару са сафирно плавим Воздухом, са светињом на плећима и светињом у ру |
| јесењи и кишан, путовао је некуд ведро плавим небом.{S} Мали дечко, још уплакан што није могао |
| тени прсти, и брже би онда севале ситне плавичасте муње у вез ушивених каменчића.{S} Иначе је т |
| е широм отворене, и кроз њих је колутао плавичасти кад, тежак од величанства олтара.{S} На Прес |
| ећи кроз авлију, опазио је како је небо плаво, како цвеће, у несташлуку неком, мирише на лимун |
| узбуђеног срца.</p> <p>Ана Недићева је плакала из смућене душе.</p> <p>Ана Недићева је, сутра |
| аривала главу своју у крило материно, и плакала горко, и остајала тако док јој топлота крила не |
| је одједаред ударила у скоро хистерично плакање.</p> <p>Монах Иринеј се поплашио, стао преклиња |
| рос, кад је умирала она мала девојчица, плакао сам.{S} Верујте ми, грцао сам као дете.</p> <p>Д |
| .{S} Као дете, она је одједаред почела плакати зато што не зна шта ће да каже.{S} А сиротог Па |
| ла, не гледајући куда, у снег, и почела плакати. </p> <p>То је дакле сада сва свечаност на рође |
| ..{S} Боже, Боже, Ана, Ана! — почела је плакати јадна жена, бежећи испред Ане и затварајући за |
| та, каже, у данашњи дан. — Недићка поче плакати. — Тешко би му било тако отићи ... нема оца, не |
| ни нос, знате каква је, одмах ће почети плакати, наместиће вам кревет, и добићете лек од седам |
| ешто разговара с њим.</p> <p>Ана бризну плакати.</p> <p>Доктору такође засветлеше очи.</p> <p>— |
| мо у цркви.{S} Ту љубав није запалио ни пламен очију, ни стисак руку, ни заносна реч, чак ни ха |
| уо вернима, око сузе те је почео горети пламен, испод стегнутог укрштеног орара је Ана видела о |
| у у белом алабастерском кандилу.{S} Тај пламен у вама, то је луча победе над злошћу у мени!{S} |
| Престолу су буктала два крупна округла пламена, а високо горе, као у лету ухваћене варнице, ра |
| етиње којој смрт не прети ?{S} Зар нема пламена који се не гаси ?{S} Зар нема веровања у човека |
| ао се некуда дубоко унутра, и од жари и пламена у себи стојао је као прекаљени челик, тврд и ве |
| ене варнице, расули се бледо зеленкасти пламичци кандила.</p> <p>Преко солеје је корачао нови ђ |
| т.{S} Чак је и ослабила.{S} Само су очи пламтиле, и биле лепе и тајанствене као никад.{S} Као о |
| ји се лије из чистог језера негде у врх планине, лио се са проповедаонице тежак и чист један мл |
| тећи шта се догађа, спавало испод густе платане у потпуној сувоћи.{S} Псетанце скочи, зарежа љу |
| пет ветар, и насрнуо на високу, гранату платану.{S} Лишће, слепљено од прашине и влаге, растрес |
| њена, чиста и равна као труба убељеног платна, а засута моментима високих лепота, тражила је, |
| се.</p> <p>— Једном речју, изгледа као Платонова идеја о некадашњем Пашку.</p> <p>— Ако је Пре |
| морни. </p> <pb n="211" /> <p>Врата.{S} Плач.{S} Ана је вриснула, али је гушила врисак, трпајућ |
| детенце у материном наручју заборави на плач, и испрекидана шапатом тепања и опрезних пољубаца |
| и засузише очи, а Недићка је скоро кроз плач говорила:</p> <p>— Бог је велики, Бог је милостив. |
| ао је к себи. — Зашто несрећа и жртва и плач ?{S} Ја вас не дам, Ана! ...{S} Ана!{S} Милости мо |
| реклињати и молити, покушавао да задржи плач и разлозима и ласкањем, али Ана је бежала испред њ |
| шарене георгине .{S} Одједаред, грозан плач.{S} Махнути урлик човека који је све изгубио.</p> |
| дним образима.</p> <p>Ана је бризнула у плач.{S} Недићка такође.</p> <p>— Ана, мило моје дете, |
| ви Пашковића?</p> <p>Ана је бризнула у плач.</p> <p>— Па зашто сте онда учинили страшни тај ко |
| вечна!</p> <p>Монах Иринеј је бризнуо у плач и утрчао у цркву. </p> <pb n="235" /> </div> <div |
| Звонило је на јутрење.{S} Ана бризну у плач, руке њене се стегоше као два дављеника.</p> <p>Бо |
| и и збуњени од наглих узбуђења кривице, плача, опраштања, љубоморе и среће, Иринеј и Ана су и з |
| живота.{S} Њему се чинило да цело небо плаче с Аном, и да је то срећа коју он не може издржати |
| унутрашњости својој много осећа и много плаче.{S} Јесте ли га чули говорити о оном пациенту у б |
| , чедан, и пун оних божјих искрица које плачем среће надимају груди, и од којих, после, у гласу |
| ламати се, и најзад опет заплакати, али плачем неосушним разумне, у живот далековидне жене.</p> |
| м по тој руци, и почела ужасним, бедним плачем прво да зове оца свога, а после, после једног ст |
| ка.{S} А ми стојимо, немоћни и бедни, и плачемо.{S} И Бог стоји.{S} Чекамо сви троје да дође хи |
| ву на дрвену преграду испред себе, који плачу.{S} Стари владика нарочитим благословом благосиља |
| е, наизменце, и певао у песми и јецао у плачу. </p> <p>Ана се враћала појању, певачима и уметно |
| огођеног нема?{S} Зашто све биле ствари плаше човека?{S} Зашто је боље немати него имати?{S} За |
| о велико звоно, од чијег се јека облаци плаше. — Калуђер сам свом душом и љубављу својом!{S} Ка |
| ке као да се нечега неизбежно страшнога плаши. — Не говори ништа, не говори!</p> <p>Монах Ирине |
| звесно.{S} Старац , болешљив и слаб, не плаши се путних напора, и хоће да дође.{S} Новине су ве |
| сва тешкоћа.{S} Иринеј се, наравно, не плаши, и једнако ме моли да га поведем, али, право да в |
| ".</p> <p>„Плашим се ипак жениног тела, плашим се и њеног духа, плашим се жене, плашим се да је |
| к жениног тела, плашим се и њеног духа, плашим се жене, плашим се да је жена зло.{S} Питам се : |
| плашим се и њеног духа, плашим се жене, плашим се да је жена зло.{S} Питам се : зашто је љубавн |
| у, а ужутела мирише на Господа Бога.{S} Плашим се да дух женин не иде више од артизма.{S} Да је |
| срне . </p> <p>А ја се пењем, Ана, и не плашим се од жене живота свога, јер је та жена бела нев |
| али, право да вам кажем, <hi>ја</hi> се плашим, и за њега, и за друге, као што и за вас непреки |
| ти тамо где нису могле спасти".</p> <p>„Плашим се ипак жениног тела, плашим се и њеног духа, пл |
| се још цвећа бојао!{S} Ко се још љубави плашио ! — храбрила се Ана.</p> <p>Али ти калуђера воли |
| о Иринејева не могне у њу.{S} Почела се плашити и свога интензивног осећања, и сталног духовног |
| ти ...{S} Међутим, те се љубави немојте плашити ...{S} Тица једна, са седом ћубом на глави, доћ |
| додир његов с душом нашом је тако туђ и плашљив, и сваки пут све краћи и краћи ...</p> <p>О, ка |
| ас владичин , разне гласове свештеника, плашљиви, сујетан један тенор, тенор владичиног ђакона, |
| } Ана храбро отисну од себе сумничење и плашњу.{S} Чега да се боји?{S} Ђаконовог приближења ?{S |
| торња.{S} А унутри је Христов гроб.{S} Плаштаница је од мириса.{S} А Исус није мртав, него спа |
| аљен, потонуо, увијен до струка вуненим пледом.{S} А монах Иринеј, нагнут над столом, писао је |
| једаред изгледао као цезар новог једног племена које тек долази.{S} Као Богом изабрани херој, к |
| S} Али човек као дух, знајући да је дух племенитији од природе, окреће своје страсти пред закон |
| ћутање, кришом загледала у очи, косу и племенито повијени врат ђаконов, у све оно што је некад |
| а.{S} Осећала је да у њему успева нешто племенито и поносито, што црква и ђакон нарочитим сунце |
| природине, било је страховито.{S} Јака, племићска, бела једна душа колебала се да<pb n="47" /> |
| нове лозе.{S} Ветар је дувао, ластар се плео у њену косу.{S} То ју је дражило.{S} Дохватила је |
| >Ана је дохватила спуштене своје дебеле плетенице, и зарила у њих уста да се не чује како се не |
| кивано опорављала.{S} Лице се заоблило, плећа се попунила , а усне се румениле као у детета.{S} |
| ст обреда , полагање духовничке силе на плећа и силе благослова и анатеме у руке — све јој се т |
| далена је наслонила образ свој на мртво плеће Исусово.{S} Најлепша њена љубав је пала на Велики |
| сафирно плавим Воздухом, са светињом на плећима и светињом у рукама, са кадионицом, која му као |
| , у златном брокату на косим младићским плећима, стојао је необичан, сасвим необичан домаћин бо |
| у озбиљне тешкоће са шеширом.{S} Просто плива одгоре, на оном меканом изобиљу.{S} А кад га Ана |
| ну жртву на олтар коме се клања.</p> <p>Пливала је у задовољству, и сатима се није растајала од |
| савршеног монаштва !{S} Ја видим да је плод моје љубави лепота и жива црква! ...{S} Ја волим н |
| ом, морам унесрећити матер своју, морам пљунути на прошлост своју, морам пркосити и цркви и Бог |
| /p> <p>Ђакон се томе није надао.{S} Као пљусак среће га је дочекало оно што је долазило из Анин |
| бубе зариле главу у песак.{S} И онда је пљуснула крупна, нагла киша.{S} Једна тешка капља се ра |
| друго!?{S} Никада!{S} Никада!{S} Или ће пљуснути погана моја крв по калдрми, и црно семе њено ћ |
| нисам силом одстранио.{S} Морао бих га, по себи се разуме, у вече довести , да га нико не види. |
| ут и скакутање детенцета које већ хода, по цвећу гази, и у рубу сукњице росу и мирисе носи.{S} |
| S} Знало се само да ће око четири сата, по жељи епископовој, доћи ђакон Иринеј .{S} И пошто се |
| ва да усини то божје дете, које јој је, по нечему, дошло тако самохрано само.</p> <p>У ђаконово |
| ском ваздуху.</p> <p>Мало после, он је, по неком програму ваљда, узео случај друге младе жене.{ |
| лим лицем, само су очи остале мирне, и, по нечему, биле сличне очима старог Јове.{S} Изражавале |
| не изгледа као какав велики кључ, који, по вољи, сваког мимопролазећег човека може откључати и |
| и чисто музички, они су можда програм, по коме се, мало по мало, склапа и хармонише једна гран |
| били у стању замислити дугачку путању, по којој, сама самцита, с ћеманетом у руци, госпођица Н |
| она!{S} Не тако ми једнога Бога, не!{S} По цену своје пропасти бих је истргао из демонских руку |
| оз све своје усхићење, нешто жалила.{S} По срећи њеној котрљала се кап горчине.{S} Одвише чиста |
| и пуне му пукотине земљом и клицама.{S} По рушевинама почиње да вијуша и пузи разноврсно цвеће. |
| таквог напрезања као да камење гута.{S} По трећи пут се онда чуо исти тај став одгоре.{S} Као в |
| почетак када је до свега тога дошло.{S} По старој, злој својој навици, ја сам боље видео у вашу |
| ако светлих, као снег чистих зуба.{S} А по слушаоцу поврве хладни мрави.{S} Чар се проспе до ср |
| .{S} Ето, хладноћа боде по врату и шиба по ногама, и гробље и самоћа су ужасни, а, тако близу, |
| и хладно ? — Недићка се сагла, чаракала по пећи и бацала дрва. — Нема доста жари.{S} Пређи у тр |
| вице, она се са страхом у души освртала по животу, и тражила на кога ће се ослонити она, да би |
| ао од игала, а хладноћа је чисто гребла по лицу.</p> <p>На гробљу, није већ видела даље испред |
| чисто физички осећала падање тога вела по себи.{S} И волела тај вео, који чува да јој се душа |
| на и света љубав, до које сам се попела по кристалним степеницама музике и обожавања Господњег. |
| ише и сљуштеног лепа.{S} Зидана је била по узору једне од најлепших наших средњевековних задужб |
| ара болести и гњева божјег је пролазила по вароши, а немоћ људска је покорно чекала ударац.</p> |
| пипком и са сломљеном ногом тешко вукла по шљунку.{S} Најзад се забавила, гледајући како кувари |
| а је опет, као добра домаћица , тркнула по кући, и стала разгледати да ли је све у реду за доче |
| тога, као нека утвара, на прстима ишла по ходнику.</p> <p>Капијица се отвара! — Ана је претрну |
| ну дубоко у себи.{S} Полифонија је сама по себи тајна.{S} Нешто што је без краја и почетка.{S} |
| ="32" /> <p>Међутим, једно десетак дана по Духовима дошло је до нечега што је подсећало на суср |
| божја тога дана.{S} Као зелена маховина по сивом камену попасти ће живи трагови бића вашег по н |
| тако кажи! — тапшао је задовољно ђакона по рамену. — Дакле имам ипак да се надам милом госту.{S |
| љно. — Добићете и позив да дођете сутра по подне код нас.{S} Да будемо заједно на татин рођен д |
| концерте . <pb n="9" /> До два три сата по поноћи се умела разлегати песма и свирка из куће Нед |
| дана шапатом тепања и опрезних пољубаца по ручицама и по коси.{S} Исти мотив се поновио.{S} Тиш |
| ђакон Иринеј на проповедаоници.{S} Став по став текста, један, па други, па трећи.{S} Прота меш |
| ада!{S} Или ће пљуснути погана моја крв по калдрми, и црно семе њено ће разбити коњи копитама! |
| мену попасти ће живи трагови бића вашег по нашој самоћи.{S} И ми ћемо, као номади, са малим шат |
| кривених очију, ђакон је спуштао по две по три кришчице освећеног хлеба у мале, велике, младе, |
| S} После, скромни жути маслачци.{S} Све по три у реду.{S} Појци и богомољци.{S} Најзад, густа в |
| чка и оног псета.{S} Ето, хладноћа боде по врату и шиба по ногама, и гробље и самоћа су ужасни, |
| м — скидала је Недићка Ану, и љубила је по хладним образима.</p> <p>Ана је бризнула у плач.{S} |
| маћица у својој кући.</p> <p>Владици је по мало дрхтала седа брада, а звецнуо је неколико пута |
| азе секу, у т. зв. звезди, оптрчавао је по округлој путањи доктор Пашковић сам.</p> <p>После, ш |
| сунце.{S} Ружичасте пахуљице се слагале по смрзнутом Недићевом гробу и по црном Анином велу.</p |
| пута такве, која је и волела и удала се по Анином мотиву.{S} Сада опет Ана ништа није одговарал |
| се дани баш као духовска литија, кад се по цвећу и по зрелом житу гази.{S} А после, кад остарит |
| да се крсти.{S} Осетила је како јој се по лицу разлива бледило .{S} Али не бледило несвести ил |
| ркве, као срце сваке мајке, прострло се по поду, и чекало да деца његова преко њега пређу. </p> |
| да и на себе мисли, осећао је да му се по души разлива горчина, скоро огорчење.{S} Први пут, и |
| !{S} Куда се ви, нежно створење, ломите по гробљу у студено и зло зимско време!{S} Зашто се нис |
| је и мучи.</p> <p>Ана је осећала жмарце по телу, и неки дотле непознати страх од Бога.{S} Дошло |
| ема.{S} Али кад се толики погледи осуше по њој, она се крену из непомичног свог положаја, учини |
| ла.{S} Спустила је заклопац клавира , и по њему, као неку полугу, испружила мало мршаву, иначе |
| били доста стереотипан увод у песму, и по њима се није могло судити куда ће свирка премодулира |
| епања и опрезних пољубаца по ручицама и по коси.{S} Исти мотив се поновио.{S} Тиши и спорији, а |
| слагале по смрзнутом Недићевом гробу и по црном Анином велу.</p> <p>Како је сад опет лепо на г |
| ности, то су ретка, царска деца, коју и по ' неколико генерација, а сасвим зацело по неколико ж |
| као духовска литија, кад се по цвећу и по зрелом житу гази.{S} А после, кад остарите ?</p> <p> |
| ао лешиница неког белог анђелчета, лежи по страни, лепа, бледа, безопасна.{S} Али ван цркве.{S} |
| ло као кад вечерња мирна светлост клизи по усамљеном путу.{S} На амвон се пењао и са њега силаз |
| а ђакона, и да способности његове оцени по најбољим њиховим ефектима .{S} То је долазило постеп |
| /> ће Господ чути његов глас, проходати по храму, и претворити бачву воде у језерце божјег благ |
| доћи пре почетка богослужења, и шетати по порти.{S} Порта би тада, пред његовим очима, губила |
| ци , гледајући како рука Иринејева лети по хартији, до краја живота свога.{S} И онда, попити ча |
| ће се то, као завршни концерт, изводити по свршетку службе, тако да певање траје доклегод влади |
| ећ почела узнемиривати, и хтела звонити по девојку, кад је, најзад, Ана ушла.</p> <p>Необично н |
| ве природе.{S} Понекад је мучно, и врти по њему као да хоће да изађе и даље да иде, па и самог |
| хладан зној по челу, жмарце утрнулости по рукама и ногама, и стисак један око срца као да отро |
| е одлажу за други пут, и да изволи доћи по подне; а доктору Пашковићу: да салон госпође Недићке |
| је како је Бог, некада давно, шетајући по земљи, ушао у шуму, и срео јако невеселог младића.{S |
| комбиновала многим новостима Преврћући по богатој својој збирци партитура, пронашла је једну н |
| моћи да се умири.{S} Осећала је да јој по челу букти, да су јој уста полуотворена, да су јој г |
| едно.</p> <p>Ана је осетила хладан зној по челу, жмарце утрнулости по рукама и ногама, и стисак |
| топлу мекост у срцу.{S} И лагано, корак по корак, као да се игра, долазила је ближе и ближе ула |
| склапати пред очима старчевим.{S} Детаљ по детаљ, брзо и живо, ређали се моменти трагичне монаш |
| S} Ја имам јасан пут пред собом, и идем по њему ведра и храбра.{S} Ти то уосталом мораш и сам в |
| потребним стварима.{S} Осврнуо се затим по другим људима који се разилазили , али никога згодно |
| ратила испружену руку себи, пала главом по тој руци, и почела ужасним, бедним плачем прво да зо |
| јући књигу, случајно је прешао погледом по пуној цркви свечано обучених људи, и одједаред, с ле |
| а га младог и старог, охолог и с прахом по глави, с ума сишлог, отрованог, или мирно умирућег с |
| порасли, као на прсте успети над улицом по којој њихов ђакон хода.{S} Ђакон се застидео и мало |
| вић сам.</p> <p>После, шетачи се, један по један, враћали столу.{S} На једном крају стола распр |
| као да се топиле куће и баште.{S} Један по један део вароши је нестајао.{S} Најзад се видели са |
| ала, да не иде кући, него да се, степен по степен, у небо пење.{S} Одиста, ваздух се увијао око |
| сту, устукнуо је натраг као ошинут, као по лицу ударен.</p> <p>— Истина је.</p> <p>— Кажите још |
| унчани млаз, осмејак неки који је лутао по цркви, шапат среће, све је то кружило око ње, а врем |
| Полупокривених очију, ђакон је спуштао по две по три кришчице освећеног хлеба у мале, велике, |
| енац живота.</p> <p>— Ђакон је зазвонио по момка, пољубио епископа у руку, и отишао у противном |
| зна, али зна.</p> <p>Црква је ту некако по среди.{S} Може бити да стари Богородичин Храм има ср |
| домаћица са ћерком.{S} Цвеће је лежало по путу, прекрасно собно цвеће госпође Недићке је ивичи |
| о таквих финеса, да је та вештина, мало по мало, и њеном сопственом увету почела годити.{S} Дон |
| они су можда програм, по коме се, мало по мало, склапа и хармонише једна грандиозна целина.{S} |
| ештај у Богородичину Цркву.</p> <p>Мало по мало, жагор се стишавао, људи се разилазили, улице с |
| је уврила и ућутала.{S} Нешто је попало по сјају Аниног писма.{S} Мала, интимна срећица двају м |
| шта да одговори.{S} Али се иначе видело по њој да схвата мучно стање сиротог доктора, да жели н |
| ' неколико генерација, а сасвим зацело по неколико живота носе и рађају.{S} Моје је убеђење да |
| е врте, коче се и хладе, тако се, једно по једно, заустављали разни покрети, и испрезали из оно |
| доктор Пашковић, шетајући мало узбуђено по свом кабинету.</p> <p>Жена, и свршено! — констатовао |
| — разлегало се болно пиштање Недићкино по кући.</p> <p>Али Ана се није одзивала и није долазил |
| но госпођици Недићевој сутра дан ујутро по њиховом виђењу.</p> <p>„Како вам је на души?{S} Пита |
| ироте љубави.</p> <p>Ђакона куцну нешто по гркљану.{S} Кроз дивне његове зенице се промоли душа |
| ном и топлом Анином погледу , да то кап по кап пада опет натраг у њену душу.</p> <p>— Волим вас |
| да седнете, и да одмах примите одговор по који сте дошли.</p> <p>— Ви говорите хладно, скоро н |
| онским гибањем, као да је ту ствар такт по такт проучавала.</p> <p>Сутра дан је се међутим није |
| а и умрети.</p> <p>Мало после опет, већ по трећи пут:</p> <p>— Иринеје!</p> <p>Ђакон је сада ве |
| одједаред, пре него што несрећа, делић по делић, размрви оно што је досад било цело и лепо.</p |
| ледо, и модре сенке почињу да се шарају по њему. </p> <p>Доктор Пашковић је говорио као да бунц |
| акробатским оптрчавањима, вршила шетњу по том костуру.{S} Ђакон ништа није опажао.{S} Мало даљ |
| и дом највеће љубави.{S} Ту своју шетњу по порти је највише волео рано у зору, пре јутрења.{S} |
| пренеразило .{S} Збунило је као ударац по темену.{S} Добро је бројала.{S} То је сад већ четврт |
| шта би управо хтео да исповеди. </p> <p>По свршеној служби је остао у олтару иза свију, и изаша |
| уо студен ветар, угрушао снег са ледом, побацао звездице мраза, и повешао венце ледених клица.{ |
| онда, поплашен од великог белог сунца, побегао је некуда у буџак.</p> <p>Ваздух и небо су треп |
| ти.{S} Узео је Анину руку, стегао је, и побегао.</p> <p>А успут је молио Бога да се Иринеј што |
| ао:</p> <p>„Слаб сам био пред смрћу.{S} Победа смрти у мени божја је победа.{S} Остаје сада да |
| ни су дух и тело, и можда нема ни једна победа духа која би била коначни растанак од тела.{S} И |
| смрћу.{S} Победа смрти у мени божја је победа.{S} Остаје сада да ја учиним нешто што ће том сп |
| ај црни вео падне на чело младићево као победа , негде у куту јауче и свилене своје косе чупа м |
| гордошћу.{S} Само је разлика тих двају победа велика.{S} Гордост задављује катастрофу, и доста |
| којих је, као испод неких великих крила победе, Ана улазила у цркву мирна, чиста и непоколебљив |
| ндилу.{S} Тај пламен у вама, то је луча победе над злошћу у мени!{S} Знак од Бога, који ми је с |
| сузним очима њеним је засјала светлост победе.</p> <p>— Не куните, Иринеје!{S} Калуђер стоји п |
| , после борбе, уметност развила заставу победе над животом.{S} Не волим ја живот толико колико |
| га кроза све то, и зато се најзад даје победити и разоружати од духа, и онда, покајно и скруше |
| .“</p> <p>„А да ли се тело може коначно победити без катастрофе у којој пропада и дух ?{S} Љуба |
| јаче од страсти срца, и једино оне могу победити и побеђују срце.{S} Стога се, најзад, живот и |
| ч, а поколебан и чисто хипнотисан охоло победничким држањем ђаконовим.</p> <p>— Калуђер сам! — |
| , победу жене над женама, победу баш те победоносне жене над најлепшим божјим створењем на овој |
| вашу надамном, победу жене над женама, победу баш те победоносне жене над најлепшим божјим ств |
| и вашу љубав.{S} Победу вашу надамном, победу жене над женама, победу баш те победоносне жене |
| сам заволео ваш живот и вашу љубав.{S} Победу вашу надамном, победу жене над женама, победу ба |
| пасти, који ће остати да види и насљеди победу снаге своје.{S} А Ана?</p> <p> Владики би опет т |
| {S} До несреће, да!{S} Разбићу монахову победу у парам парчад, јер и он је разбио моју!{S} Разб |
| ти ће поново растити руже, и страст ће, побеђена, крвљу својом хранити цвеће.</p> <p>Ана, разум |
| , у којој сви без разлике падамо, једни побеђени, други преуморни. </p> <pb n="211" /> <p>Врата |
| пред вама!{S} Неваљалство је згажено и побеђено, и све што се догађа, то је само несрећа, јад |
| асти срца, и једино оне могу победити и побеђују срце.{S} Стога се, најзад, живот и срце и укла |
| <p>— Ана!</p> <p>Ана је набрала обрве, побледела, и коракнула да настави пут, не осврћући се.{ |
| енергични.{S} Али зато је Ана смршала и побледела. „Заливајући цвијет кроз танку свиралу“, како |
| на место крај стуба. </p> <p>Издужена и побледела лица, глатко причешљане проређене косе, велик |
| } И <pb n="190" /> са раширеним очима и побледелим уснама је питала божје око: да ли је грешна |
| в коју ми чиниш.</p> <p>Монах Иринеј је побледео, а у ужаснуте његове очи се попела очајна молб |
| /> се танка, воштано бледа једна рука, побожна и скромна, непрстенована, у тежак сјајни обруч |
| , и почела Богу да се моли.{S} Истински побожна , она је имала моћ да увек, за време молитве, н |
| } А сиротог Пашковића је дохватио скоро побожни неки занос пред једноставним, чистим срцем те д |
| би требао да је хармоничан и у такту са побожним мотивом.{S} И био би, кад би био на свету још |
| д свих тих озбиљних, понекад баш строго побожних мисли, Ана Недићева ипак није пренебрегавала н |
| ви ме кад до туге дође.</p> <p>Ђакон се побожно прекрстио, затварајући књигу живота свога. </p> |
| теж се слива и сређује.{S} Свечано је и побожно.{S} Анђели и добри људи су на земљи.{S} Још тиш |
| ао да спава, а људи су пролазили некако побожно и смирено, као да сви иду на гробље.</p> <p>Ана |
| 5"> <head>XXV.</head> <p>У Ани, доброј, побожној и покорној Ани, беснео је немир.{S} Један дотл |
| охоло усправљено тело са неком необично побожном грацијом, да тај човек одаје знаке блаженог ми |
| о час необичног осећања , моменат праве побожности, моменат заборава сваке сујете и страсти.{S} |
| велики и милостив — крстио се старац с побожношћу . </p> <p>— Ја се много радујем, Преосвећени |
| више него обично, јер је стари хоровођа побољевао и доста неуредно долазио на часове вежбања. < |
| но и спонтано долази, али му није знала побуде и постање, и пренеражено је гледала у потпуно пр |
| . <pb n="220" /> Човек са цветом у руци побуђује сажаљење, жена са цветом у руци је опасна, и ј |
| и даље да иде, па и самог њега собом да поведе.{S} Други пут опет, тако је као да су и он и све |
| авно, не плаши, и једнако ме моли да га поведем, али, право да вам кажем, <hi>ја</hi> се плашим |
| пут кад ђакон, у стихару, блиставом као повез Еванђеља, стане на широм отворене Царске Двери, с |
| ао венац оних скрушених, белим веловима повезаних жена, којима на фра Анђеликовој слици свети С |
| а Ана Недићева.{S} Под мишком је носила повелику, али врло елегантну кожну сервиету, угасито мр |
| нежно, једва осетно придржао за рамена, повео је до столице крај прозора, и пошао да отвори про |
| аконова.</p> <p>Он ју је узео за руку и повео је клавиру.</p> <p>— Други пут.{S} Или ћу вам рећ |
| м животу сазрела.{S} Никоме се она није поверила ни тугом ни радошћу.{S} Нико живи њој није при |
| осе снега, и кидао мале гроздове иња да повеша веће и беље.{S} Најзад је растерао и облаке.{S} |
| нег са ледом, побацао звездице мраза, и повешао венце ледених клица.{S} Покрхао је суве гранчиц |
| ришом загледала у очи, косу и племенито повијени врат ђаконов, у све оно што је некада само из |
| ближи, и снажним, скоро страшним гласом повиче: <hi>Вонмем:</hi> Богу се окрените, људи, јер се |
| цркве и ђакона представљало јој се као повлачење у једно чаробно удубљење, одакле ће слика она |
| а своје световне концерте.{S} Уопште се повлачила од светских уживања.{S} Музички заноси су наи |
| и то као неку кривицу, истраживала први повод томе што се сад догађа.{S} Онда је опет, као добр |
| се није ни опирао. </p> <p>И то је био повод те је, једнога дана пред вече, монах Иринеј дошао |
| свирка из куће Недића.{S} То је давало повода те су људи, од времена на време, упадали у стару |
| јако мирисале.{S} И зујале су пчеле.{S} Поводећи се очима за једном пчелицом, он одједаред угле |
| а фином музикалном осетљивошћу се ђакон поводио за сваком музичком променом горе на хору, и опр |
| и, недовршени осећај .{S} Не пустити да поводом њега склизнемо у ситу једну сласт, у којој се г |
| у смислу лепога, у журби и приближавању повратка вашег који нам већ иде.{S} Сиромах стари влади |
| мој одвише много одуговлачити, јер моја повратна карта може сваком поштом стићи. </p> <pb n="14 |
| га напишем.{S} Једно је брига да једва повраћено здравље не изгубите опет.{S} А друго је чудна |
| ио је пресрећан у том одуживању дуга за повраћено здравље, и озбиљно је осећао да је све без из |
| као снег чистих зуба.{S} А по слушаоцу поврве хладни мрави.{S} Чар се проспе до сржи костију, |
| е и гурање столица.{S} Све је одједаред поврвело у музичку собу.{S} Почела је жива дебата, да л |
| чекао необичним, као кров неког заклона поврх ње надвијеним рукама, и с погледом бескрајне одан |
| очи, видео је душу њену како се диже на површину.{S} Видео је да та душа њега тражи.{S} Тражи г |
| , која разне неочекиване посљедице може повући за собом.{S} О томе се, досада, сигурно већ увер |
| у љубав.</p> <p>Решио је дакле да ће се повући, да ће избегавати састанке са Аном, док се обоје |
| <p>— Али ви ћете одрећи истину, ви ћете повући реч, ви ћете — далеко сте отишли, али се још мож |
| а, да се Ана није усуђивала руку к себи повући.</p> <p>— Мила! — шаптао је монах Иринеј, као и |
| d="SRP19190_C13"> <head>XIII.</head> <p>Повучена у своју собу, Ана се предавала сећању.{S} Као |
| вога немира је госпођица Недићева тачно погађала.{S} Младост њена, чиста и равна као труба убељ |
| , рачунао колико је времена већ прошло, погађао разлоге, и трудио се затим да све те мисли што |
| неја.</p> <p>— Да, да.{S} Хвала вам што погађате.{S} Али пре свега, како сте?{S} Јесте ли много |
| } Никада!{S} Никада!{S} Или ће пљуснути погана моја крв по калдрми, и црно семе њено ће разбити |
| и љуби своје господаре, који место беле погаче белу своју душу дроби пред њима!{S} Ја ћу баш кр |
| ава сталну борбу.{S} Сталну, јер не сме погинути у искушењу.{S} А мора примати искушења.{S} Јер |
| родна скупштина, са светским и црквеним поглавицама, са литијом и молитвом, са људима у свечано |
| буде хладнији на мисли.</p> <p>Међутим, поглед његов је тога дана клизио потпуно неосетљив прек |
| љубави.{S} Мирна и свесна му је вратила поглед љубави погледом љубави.{S} И растала се од њега |
| ложиле у очи монаха Иринеја.{S} А он је поглед тај унео са собом у олтар на причешће.{S} Причес |
| од музичке собе.{S} Недић.{S} Бацио је поглед у собу.{S} Видео Ану, у познатом, мало напред на |
| Оно неколико благих речи, један блиски поглед, испунили су Ану блаженством највеће милоште.{S} |
| на је осећала на себи нешто као округли поглед владичиног ђакона.{S} Окренула се и насмејала се |
| м очима не стоји тај немилосрдно весели поглед других девојака .{S} Отац се опет нашао пред неч |
| рвом блиском састанку!{S} На први дубљи поглед у њене очи прочитао је он шта јој у души стоји : |
| кође да је више пута осетио њен озбиљни поглед на себи.{S} Сетио се и оног сусрета на степеница |
| е.{S} Не тако.{S} Него једну реч, један поглед, једно страшљиво осећање треба умети угрејати ва |
| кад владао гласом.{S} У разговору, Анин поглед је био замагљен, сузом покапан, и склањао се у с |
| птао:</p> <p>Поглед јој је био чист као поглед у биљке.{S} И сав од љубави и ничега више.{S} Бо |
| атим би додуше дошао уздах, или невесео поглед на једно од празних домаћинових места, али, млад |
| да је не види.{S} Стрепило да нађе тамо поглед који га тражи, и стрепило од погледа који га не |
| ед лицем Господњим.</p> <p>Очи Анине су поглед свој положиле у очи монаха Иринеја.{S} А он је п |
| <p>Седео је на камену и шаптао:</p> <p>Поглед јој је био чист као поглед у биљке.{S} И сав од |
| адити ?</p> <p>Два уздаха, два занесена погледа, и као да је читав океан стао између овог, њихо |
| Од почетка до првог растанка, од првог погледа до последње скривене мисли.{S} И <pb n="190" /> |
| монах Иринеј је носио дар и поруку оног погледа као неки за сва времена у себе зазидани аманет. |
| а свога, а после, после једног страшног погледа и вриска, стала се опраштати од њега милостиво |
| амо поглед који га тражи, и стрепило од погледа који га не тражи.{S} Питало се, да ли очи виде |
| ви.{S} Пружио је руку да узме и изближе погледа скупоцену неку резбарију од слонове кости.{S} А |
| рите ?</p> <p>Недићка затресе главом, и погледа у мужа, који је такође тресао главом.{S} Њих дв |
| .{S} А Бог му је рекао да подигне очи и погледа на место крај стуба. </p> <p>Издужена и побледе |
| p> <p>Опазило се да владика с интересом погледа горе, ка певачима.{S} А и остали свештеници .{S |
| деце, као ред младих чавки, радозналих погледа и отворених кљунова.{S} На самој капији је стој |
| рце.{S} Али, при сваком таквом јуришу , погледавши кћери у очи, и не нашавши тамо ни трага није |
| рат. </p> <pb n="42" /> <p>Пашковић је, погледавши свога рођака, нагло пресекао реч, и своје ан |
| Верујете ли ви мени, госпођице Ана ?{S} Погледајте ми, молим вас, тим чистим и безгрешним своји |
| прилику, у црнини од главе до пете.{S} Погледала је боље.{S} Јесте, калуђер, у камилавки с црн |
| n="45" /> тако, што га је неколико пута погледала, што и она воли цркву, што мисли о оном што с |
| е ми увод у ораториум.</p> <p>Ана га је погледала тако благодарно.</p> <p>— Дакле и ви то знате |
| ка баш желела да га види онда кад га је погледала?{S} Можда је то учинила случајно ?{S} Можда и |
| Оне су сасвим ка вашем гласу. — Ана је погледала ђакона с неким милим пребацивањем . — Ја одли |
| ни прозирни облачак дима.</p> <p>Ана је погледала Пашковића значајним погледом, дугим, топлим и |
| оће душу своју да отвори.</p> <p>Ана је погледала на сат.{S} Рано је још било, али је ипак уста |
| да се видите с Иринејем?</p> <p>Ана је погледала у Пашковића прекорно.</p> <p>— Никаквих жеља |
| > ножицу, и доброћудним, мирним оком је погледала у извршиоца казне. </p> <p>Извршилац казне се |
| е.{S} Прво им се насмејала, после их је погледала изазивачки, скоро мрско, али је одједаред јау |
| а столицу, Ана је дошла до огледала , и погледала себи у очи.{S} Поцрвенела је као пурпур над ц |
| >Ана се тргла, ослушнула шта се поје, и погледала доле.{S} Пред дверима, ђакон је укрштао око с |
| ан исти завет.</p> <p>Ана је испитујући погледала у оца, и уверила се да је разумео шта је хтел |
| , одгодићемо.{S} Само — Ана је невесело погледала — сутра је татин рођен дан, дан када се око њ |
| није пољубила.{S} Само је јако умиљато погледала у ђакона. </p> <p>— Шта ћете мислити о мени?< |
| одигао је главу и бледо се осмехнуо.{S} Погледали су се и прошли.</p> <p>Ани је задрхтало дисањ |
| ош малочас било.{S} И Ана и ђакон су се погледали.{S} Али као две ласте, које, у топлоти и сјај |
| чане среће.{S} Устао је затим с камена, погледао горе, и прекрстио се.</p> <p>И тек после тога, |
| ости је нестало.{S} Свеж и задовољан је погледао кроз широм отворен прозор у румену летњу зору, |
| заменити монах Иринеј. </p> <p>Ђакон је погледао у порту, али порта је била већ сасвим празна.< |
| ковић једва и дочекао.{S} Благодарно је погледао Ану, и пошао онамо куда је она пошла.</p> <p>— |
| р, а при сваком окрету главе би умиљато погледао и свога поочима.{S} Осећао је да је старцу уго |
| е не би још више узбуђивао, решио је не погледати тамо до после Еванђеља .{S} Ако дотле не дође |
| јрадије једе од пилета, он је тек морао погледати у тањир да се сети, и онда је одговорио да на |
| жалости. </p> <p>Недићку је тешко било погледати.{S} Слабог здравља и меке природе жена, одјед |
| ствене кључе, којима је отварао незнане погледе не само у цркву, и оно што се у њој дешава, нег |
| ожје милости. </p> <p>Људи нису скидали погледе са ђакона, смешили се на њега, молили се Богу з |
| нимало ветра нема.{S} Али кад се толики погледи осуше по њој, она се крену из непомичног свог п |
| ели владици, неки су га испраћали дугим погледима сажаљења.{S} Они први се чудили зашто је мона |
| Отац је гледа дубоким, брижним, тужним погледима.{S} А доктор се необично понаша.{S} Тако необ |
| ју.{S} Стојали су ћутећи, са пресрећним погледима, који се стидљиво <pb n="93" /> откидали и оп |
| њен са мирисом када и таласом песме, са погледом Христа и осмехом људи.{S} Нека бескрајна нежно |
| оја само за Ану светле, умиљавале би се погледом псета једног које нема господара.{S} Анино срц |
| на и свесна му је вратила поглед љубави погледом љубави.{S} И растала се од њега поносна, као д |
| еј је то опазио.{S} И благодарио је Ани погледом једним у коме је блистао највиши ентузиазам.{S |
| , мерећи ђакона сасвим слабо наоружаним погледом.</p> <p>— Је ли тежак случај ? — додао је ђако |
| на ум да има извежбано око, и да једним погледом уме наћи предмет размишљања или забаве за чита |
| асом пред Трпезом, и раширеним, брижним погледом је тражио нечију бригу.{S} Ана је хтела врисну |
| <p>Ана је погледала Пашковића значајним погледом, дугим, топлим и милим.</p> <p>— Хвала вам, до |
| а пред тим гњевним, гордим и безгрешним погледом Иринејевих очију.{S} Али, окренувши се себи у |
| на столицу до њега, и гледао га добрим погледом старца који се још само туђем животу радује.</ |
| осподара.{S} Анино срце би опет под тим погледом забуктало скоро неком материнском љубављу.{S} |
| те — гледала је Ана љубазно испитујућим погледом у монаха Иринеја.</p> <p>— Да, да.{S} Хвала ва |
| S} Склапајући књигу, случајно је прешао погледом по пуној цркви свечано обучених људи, и одједа |
| заклона поврх ње надвијеним рукама, и с погледом бескрајне оданости.</p> <p>— Хтео сам вас нешт |
| и три године, одлична партија у сваком погледу, а не заљубљује се, не удаје се, не иде на заба |
| да оно, што је у оданом и топлом Анином погледу , да то кап по кап пада опет натраг у њену душу |
| ајзад састадоше у једном ретко срдачном погледу.{S} У зеницама монаха Иринеја је стојала жеља д |
| им, вечитим оним гестом, који, кад тад, погоди свака жена, јер свака жена све добро и све царст |
| наха Иринеја је стојала жеља да владика погоди и сазна све што је у њему.{S} А у владичином оку |
| на, оштрија од ножа, пререза јој сан, и погоди је живахно и отровно.{S} Ана се тргла, села у по |
| ој оригинал, скулптура га има, књига га поготово има.{S} Творевине те дакле имају своје јединст |
| о било и одвише напорно за певаче, а да поготову не би имало смисла мучити старог човека, који |
| о.{S} Ишло је доста добро.{S} Кад ђакон погреши, Ана се смеје, и каже да арханђели, додуше, има |
| се само једаред закаснила са милошћу, и погубила и Хамлета и себе?{S} И где су друге легије и б |
| изе.{S} Све ти то иде у једну флашицу , под исту етикету: отров, љути отров?</p> <p>Те вечери, |
| сасвим необична магла, дебела и влажна, под којом као да се топиле куће и баште.{S} Један по је |
| ко срце Анино, као срце у малог детета, под самим теменом бије, и чекала је да се то срце смири |
| коњ. </p> <pb n="20" /> <p>У прве дане, под јачином првих утисака, Ана није успела да у све пој |
| ворио речи саучешћа, радости и доброте, под којима се срце Анино дробило у сто срдаца. </p> <pb |
| S} Благородни цветић душе људске, који, под једним једитим зраком, и на камену цвета.{S} Ана је |
| долазила је госпођица Ана Недићева.{S} Под мишком је носила повелику, али врло елегантну кожну |
| нечем, остане аскет целог свог века.{S} Под заветом разумем неразрешиво везивање живота за неку |
| алеко од њихове цркве.{S} Ана је, ваљда под том импресијом, села, и понудила ђакона <pb n="105" |
| да су крила носа и ушију чисто трептала под кружењем крви.{S} Пришао је госпођици Недићевој да |
| ћка, бледа као смрт, са згрченим рукама под брадом, којима је стискала вилице да не дрхћу.</p> |
| еје, Иринеје! — хватао је старац ђакона под руку, и вукао га у другу собу — ти ни у ком тренутк |
| кроз густо збијене редове, и нестао је под удубљењем које води на проповедаоницу. </p> <p>__ Ч |
| но утонули као што сићушно острвце тоне под великим таласима пучине . </p> <pb n="19" /> <p>Ту, |
| да у рукама ђаконовим тоне.{S} Коса се под притиском гужвала и слагала, а глава је падала дубљ |
| срушити под скупоценим, тешким оделом и под митром на глави.{S} Сви су свештеници крај њега изг |
| у.{S} Бојала се да ће се старац срушити под скупоценим, тешким оделом и под митром на глави.{S} |
| азни примери би се можда могли подвести под једно опште значење: борба између јачине и слабости |
| уна сјајних бобица од интимне светлости под којом Ана седи, збиља је охоло игноровала све оно ш |
| <p>Мало укошене, не сасвим искрене очи под сенком необичног чела, дивна коса, укочено стиснута |
| ужба се свршавала.{S} Ана се ломила као под шибама.{S} Да бежи?{S} Јер можда долази неко страшн |
| цем улазе у несрећу болесника, који као под нож иду пред суд лекара, да и ти људи не налазе дру |
| и тај силни глас харфа једна која само под њеним рукама свира.</p> <p>— Како сте сада дивно пе |
| ! — смејала се она, узимајући оца нежно под руку. — Збиља, ја сам у неприлици како да се спораз |
| еластична од мокроте, угибала се чисто под стопама, и свачији ход је био нечујан.{S} Звиждук ф |
| е нема господара.{S} Анино срце би опет под тим погледом забуктало скоро неком материнском љуба |
| да се смири.{S} Извео ју је затим опет под трем, и тамо, неочекивано, стегао јој руке као кљеш |
| опло миловало и смекшавало.{S} Ђакон се подавао том утицају, грејао се на њему, и понекад би се |
| екује, грли и пије музичке таласе.{S} А подаље од ње ђакона, који је обгрлио колена, скупио се, |
| Сви ти разни примери би се можда могли подвести под једно опште значење: борба између јачине и |
| и на ново одлетање га дражи, пепељушким подвизима му служи и краљевским трагичностима га улепша |
| ебацивала је себи да је требало анализи подвргнути, место туђега певања, своје сопствено.{S} Ми |
| Недићева?</p> <p>Пријатељи куће Недића поделили се, у главном, у две странке.{S} Једни су смат |
| авио леђа као мачка, дува у руке, и има подеране ципеле и одело.{S} Ана га је позвала, <pb n="2 |
| е шчупао припијену Ану са свога тела, и подигавши обе руке к небу шаптао је промењеним , ужасну |
| двише широка.{S} Ђакон је то опазио.{S} Подигао је главу и бледо се осмехнуо.{S} Погледали су с |
| он се надао добру.{S} Али кад је најзад подигао очи, срце му је почело ударати ситно и устрепта |
| ила патку.{S} А животињица се окренула, подигла ударену, као лала жуту <pb n="214" /> ножицу, и |
| а једног, богатог као два млада живота, подигла се тога дана кроз сводове цркве небу у висине.< |
| {S} Обе своје руке, дрхтаве и измучене, подигла је небу.{S} У сузним очима њеним је засјала све |
| ебе.</p> <p>И онда одједаред, као олуј, подигла је заклопац са клавира, и почела свирати Бетове |
| да будемо бољи, је л' те?</p> <p>Ана је подигла своје разумне очи, и гледала га благодарно.</p> |
| ладику и нека остане.</p> <p>Али кад је подигла главу с ђаконових руку и видела чело његово, бе |
| {S} Груди њене се при тој помисли нагло подигле, и дуг један уздах је збиља замирисао ружом.</p |
| светињи приђе.{S} А Бог му је рекао да подигне очи и погледа на место крај стуба. </p> <p>Изду |
| сву своју душу заложила да богослужење подигне и улепша, и откад она примерним похађањем цркве |
| и, него да чашу Евхаристије он изнесе и подигне. <hi>Причасно</hi> се свршавало.{S} Ана се грчи |
| ешто још чекало.</p> <p>Чекало се да се подигну небу два ока, два сасуда таме.{S} И да срце јед |
| убац.{S} И био после њега лак, етераст, подигнут, сједињен са мирисом када и таласом песме, са |
| црква, иако је општа кућа свију, стоји подигнута, засебна и сама међу свима осталим зградама.< |
| а потрчи напред.{S} Да се приближи оним подигнутим рукама.{S} Да нешто запита.{S} Да нешто заиш |
| , или заносио.{S} Стојећи на амвону, с подигнутим ораром и очима, као да је бацао на душе сенк |
| е и монаха Иринеја, у светој одежди и с подигнутим ораром.{S} Али није скидала уста са руке, и |
| а жена најмање, гле како он сад к небу подигнутих очију и на срце положене руке уверава о нече |
| } Дечко се попео на клупу, држао ружу у подигнутој руци, и скакао и сам што је боље могао.{S} Ч |
| ио срце, понизно је спустио иначе у вис подигнуту руку, и стојао, као од метала саливена опомен |
| улепшавала, грејала и из непримећености подизала.{S} Ето н. пр., корачању своме се радовала као |
| <p>У оном другом случају, Ана се знала подићи са столице скоком, као увређена, намрштена и срд |
| ило нешто што га је укочило.{S} Хтео је подићи главу, хтео је устати са столице, али није могао |
| >— Лагала сам, лагала сам!{S} Страшно и подло, укаљала сам се, зло сам учинила, уђимо у цркву д |
| од земље.{S} Шум јабланова се чуо кроз подлу неку тишину .{S} А око торњева су ужурбано летеле |
| н топло, тражећи у помрчини њене очи, и подмећући руке, да занесена њена глава на њих падне.</p |
| Ана од смеја. — До виђења, царе, после подне ! </p> <pb n="251" /> <p>— Жена, жена! — разговар |
| ај, и изашла опет.</p> <p>— Сутра после подне ћете знати моју жељу — говорила је Ана с неком та |
| Пресудићете.{S} Дакле: у три сата после подне известила сам доктора Пашковића да ћу му постати |
| ајзад, све ће бити јасно кад дође после подне.</p> <p>После подне, око пет, зазвонио је ђакон.< |
| где јој је кућа. </p> <p>Ипак је после подне кренуо у шетњу.{S} Насумце , дабогме, но будно од |
| м.</p> <p>Одлучио је најзад да ће после подне прошетати , проћи крај куће госпођице Недићеве, < |
| а лекара из оближње вароши, одмах после подне се пронео глас да је на умору једино дете директо |
| асно кад дође после подне.</p> <p>После подне, око пет, зазвонио је ђакон.</p> <p>Отворила му ј |
| не бацити пољубац страсти?</p> <p>После подне ћу доћи да ми дате одговор .{S} Не да га дате, не |
| ког запада, да пролепрша мало кроз ваше подне.</p> <p>Доктор Пашковић је држао шешир у руци да |
| . — Добићете и позив да дођете сутра по подне код нас.{S} Да будемо заједно на татин рођен дан, |
| длажу за други пут, и да изволи доћи по подне; а доктору Пашковићу: да салон госпође Недићке пр |
| се сад сва расути. </p> <p>Млако, тихо подне, пуно тичјих крила, стојало је између неба и земљ |
| ојих су већ досада три смртна.</p> <p>У подне тога дана стигла су два лекара из оближње вароши, |
| улице, са босим ножицама у прашини, са подневним сунцем на глави.{S} На Недићевој капији се ра |
| роговори с њоме, зашто се тако журио ка подневу љубави своје, зашто је тако брзао да јој целу с |
| </p> <p>Чинило јој се да би мирно могла поднети да га и негледимице слуша, да га чак дуже време |
| ог што она жели, и од оног што она може поднети, и, најзад, више и од оног што сме бити.{S} Ана |
| него из срца. —- Онда бисте можда могли поднети да вам једну од тих многих десних руку и одсече |
| ачину захтева, и дошла је да остане.{S} Подржавали су је, пре свега, сви они, који су знали да |
| асвим лако.{S} И причала је, смешећи се подругљиво, да јој је стари доктор, једнога дана, почео |
| {S} Вртлог сласти! — наводила је у себи подругљиво. — И после мир.{S} Мир над потрошеним човеко |
| да истину говорим? — Пашковићев глас је подрхтавао чистотом праве исповести, и дирао је Ану у с |
| ађајима поразговарају, и да се узајамно подсете на све лепе детаље својих успеха.</p> <p>— Веру |
| учинио, да га пас Анин за времена није подсетио где је.{S} Псето је стојало у запетом неком др |
| ата ни сестре нема, покушава кћер своју подсетити како удадба није баш само ћеф или воља, него |
| та двоумица ситна и недостојна.{S} Како подсећа на царство страсти, које је земаљско , немонашк |
| да и из бронзе хладна киша сипи.</p> <p>Подсећа на звоњење из неких давно прохујалих хришћански |
| ало да је умно још необично свеж и јак, подсећала на пролазност и смрт.{S} Жуто и набрчкано лиц |
| а по Духовима дошло је до нечега што је подсећало на сусрет.{S} Ана је пролазила крај цркве у в |
| рвеном ћелом која се непрестано пушила, подсећао је на заложени самовар који чека госта. </p> < |
| на начин обичног доколичног разговора, подсећао Ану, како се зна да та млада жена никако није |
| остигнутом силином, лепотом и строгошћу подсећао на крв Христову у путиру, на чисту жртву, на < |
| не Цркве! — мислила је она у себи тада, подсмевала се ђакону и била срећна.</p> <p>Сад се опет |
| олтару, лежао је свештеник, с челом на поду, пред Часном Трпезом, клањао се дубоко и скрушено |
| е, као срце сваке мајке, прострло се по поду, и чекало да деца његова преко њега пређу. </p> <p |
| Ана је цикнула, потрчала као махнита, и подупрла леђима врата.</p> <p>— Анице, моје дете, шта р |
| ао додира, у реду толиких жена које сам подцењивао и мрзио, ви, једна и једина, ви сте и мене с |
| цу, а он никако није знао куда треба да пође.{S} Најзад је угледао торњеве цркве и пошао у порт |
| је Ану за руку, јер је видео да хоће да пође, а знао да их само педесет корачаји деле од пуне с |
| и иду, и за којима и она треба одмах да пође.{S} Није јој било добро. </p> <p>Сутрадан, у недељ |
| ла га је одједаред чежња да и он некуда пође.</p> <p>Слушао је много о Богородичиној Цркви, о л |
| се решио да на дуготрајно неко путовање пође.{S} Ишао је, ишао, и најзад, далеко у пољу, сео на |
| } Дакле?{S} Да ли би се могао решити да пођеш ?</p> <p>— Не можеш ?</p> <p>Два бескрајно тужна |
| овање је поезија свештеничког позива, а поезија мора да прође.{S} Остарио сам у неку руку.{S} В |
| S} Да, ђакони су деца.{S} Ђаконовање је поезија свештеничког позива, а поезија мора да прође.{S |
| , доспевала у неслућене пределе маште и поезије .{S} Осећала је, и све блаженство, којим Христо |
| млади човек, са тим тужним гласом и са поезијом кратког живота у очима, иде дакле.{S} И не сам |
| обаспе цветањем ! — развијао је доктор поезију место ствари. — А како је прекрасан тај прелаз |
| их невеселих песама, као у некој мирној поеми, стишана сва ужасна трагедија Христовог живота и |
| разговоре, Недић би осетио неку слутњу, пожалио би своје дете и себе, и са уздахом би ућутао.{S |
| сад је тек видела, била веома драга.{S} Пожелела је у себи да се у цркви никако више и не види |
| ивост , друга она сањивост је одједаред пожелела , да уместо на јастук, положи главу на топле, |
| ост своју начини веселијом .{S} Прво је пожелела да фантазија чежње њене претвори у једину вели |
| дах новог живота у новом ваздуху.{S} И пожелела је, одједаред, да и кроз њу прође један такав |
| диш, човек до задњега часа има жеља.{S} Пожелео сам да још које тренутак с твојим срцем, и с тв |
| егенду нико још не зна.{S} Најзад ју је пожелео. </p> <p>Тешко му је било оставити старца који |
| а жали што монах Иринеј није ту, или да пожели да никада више и не дође.</p> <p>— Би ли могла н |
| срцу, како да се понашам!{S} Зар да ти пожелим да те Ана Недићева није заволела!{S} Та ко би м |
| могао бити довољно суров и страшан, те пожелити да твоја младост, Иринеје, прође без љубави!{S |
| адости! </p> <p> Време је пролазило.{S} Поженили се, и капетан , и мајор, и доктор Стојковић, п |
| нтелигентну главу докторову после тешко пожртвовног посла који је у задње време радио.{S} Трећи |
| Не може, Иринеје, јер је љубав телесна пожуда.{S} Безбожна, демонска једна сила.{S} Сласт, кој |
| пала је Ани на ум јутрошња мисао, и она пожури да одговори на очево питање.</p> <p>— Ја волим ј |
| упчадма, опет натраг.</p> <p>Трговци су позатварали радње раније, чиновници се разбегли из канц |
| а подеране ципеле и одело.{S} Ана га је позвала, <pb n="226" /> и дала му обарених јаја, колача |
| > <p>Ана је после свирала и арије.{S} И позвала ђакона да покуша, уз пратњу, и са нотама у рука |
| {S} Као да носи олтар у себи, као да је позвана да оствари неки идеал ...{S} Уверавам те, овај |
| што боље одморити , није Недић на ручак позвао никога од гостију.{S} Знало се само да ће око че |
| да читаве одсеке службе с децом поје, а поздрав архиепископу, <hi>исполаети деспота</hi>, сваки |
| почео је доктор без икаквог уобичајеног поздрава. — Такође сам желео и вас да видим, т. ј. да с |
| ане појаве, и убрзала корак, да га само поздрави и пре њега уђе.{S} Журба њена је међутим била |
| но благим , скоро брижним изразом лица, поздравила је монаха Иринеја као неко дете.{S} А Недић |
| ити у његове груди.</p> <p>Окренула се, поздравила је монаха Иринеја главом и руком, и скренула |
| јој је почело лупати , и брзим кораком, поздрављајући хитно и ђакона и младиће, журила је у пор |
| тизма, и она је тада с врелим усхићењем поздрављала љубав своју <pb n="66" /> према монаху.{S} |
| авама, и људи су са дирљивим поштовањем поздрављали старца, не само беле косе и браде, него и с |
| кад су ударила звона, и забрујала силна поздравна песма комбинованог хора одраслих и деце, мона |
| к га је ословио.{S} Свршило се на немом поздраву.{S} Кад се, међутим, познаник одмах затим опро |
| S} И Бог зна колико би још остали у тој пози.</p> <p>Али одједаред, баш у суботу ујутро, освану |
| — говорила је Ана озбиљно. — Добићете и позив да дођете сутра по подне код нас.{S} Да будемо за |
| има , борбом и радом, као и сваки други позив.{S} Немој више о удаји да ми говориш.{S} Молим те |
| е проређену крв, или да има т. зв. виши позив.{S} И онда се, изгледало је, једва једаред оканул |
| .{S} Ђаконовање је поезија свештеничког позива, а поезија мора да прође.{S} Остарио сам у неку |
| када је осећао и чемер и сласт живота и позива свога.</p> <p>Дневник живота мога — говорио је у |
| казала му је врло љубазним тоном, тоном позива, који је Пашковић једва и дочекао.{S} Благодарно |
| тај човек мора бити да ипак тражи нешто позитивно .{S} Његова скепса је непријатна и увредљива |
| свим млад човек, али ја осећам страшну, позитивну снагу, којом ћу свој живот дићи, дићи га заце |
| чао нови ђакон.</p> <p>Носио је у тешку позлату оковано Еванђеље скоро потпуно испружених мишиц |
| ашао није.{S} Кроз олтар не пролази.{S} Позлило му је можда?{S} Али онда би му се помагало.{S} |
| смејала.{S} Јер се жена увек смеје кад позна моћ своју да човеком влада.{S} Моћ своју да га у |
| ли ипак не у заносу.{S} Она уопште није познавала ону пијаност што све у човеку гута.{S} Напрот |
| в, љубав жене, коју сам ја, женомрзац и познавалац жена, одрицао целог живота и целим животом, |
| огослужења , и постепено се долазило до познавања уметничке чари тих симболичних представа из ж |
| ама свога бившег ђакона ју је већ упола познавао.</p> <p>— Јесте ли одмах опазили да мој Иринеј |
| {S} Живот дечка и младића који оца није познавао , који је после изгубио и добру, несрећну мајк |
| S} И ма да је од тих људи само мало њих познавао, осећао је да многи међу њима мисле о њему, и |
| ј тврди да је срећан онај ко га изближе познаје, и коме старац хоће душу своју да отвори.</p> < |
| } Јер јој се већ поодавно чини да га не познаје сасвим.{S} Да оно што тако мирно лежи покрај ње |
| ко необично, да она чисто њега самог не познаје, а камо ли да би могла <pb n="188" /> познати с |
| годину дана срце човечје све то више не познаје и не признаје!</p> <p>Па можда се и каже ...{S} |
| а их она није мислила, и да их чак и не познаје, али осећајући и то да их сад ето има и носи у |
| неким милим пребацивањем . — Ја одлично познајем ваш глас.{S} Изволте да пређемо у собу за свир |
| е своје младости у одушевљењу.</p> <p>— Познајеш ли се с њом одавно?</p> <p>— Не тако одавно.</ |
| не знајући што се то с њим дешава, и не познајући га таквог ни из једног случаја његове лекарск |
| убим.</p> <p>Љубим те, и не желим да те познам.{S} Љубим свирку твоју, и не желим никада да је |
| на немом поздраву.{S} Кад се, међутим, познаник одмах затим опростио , ђакон се надао да ће је |
| тада хтео сачекати на вратима, али неки познаник га је ословио.{S} Свршило се на немом поздраву |
| вачицама и множином других<pb n="54" /> познаника.{S} И деца се окупила око ње.{S} Мале њихове |
| овићу.{S} Мислио је да му прича о своме познанству с Аном.{S} Али тамо је доспео у незгодно дру |
| уче и прекјуче, и већ толико пута.{S} А познат му је био скроз и скроз и шум зеленила.{S} Шум ј |
| рим у идеалну религију њену.{S} Теби је познат роман и разочарање мога живота.{S} Жене су или н |
| е, а камо ли да би могла <pb n="188" /> познати са каквим мишљењем је упозорио оца њеног на љуб |
| се врло мало.{S} Ни они, који су иначе познати били као људи велике, или бар свеже глади, нису |
| угледао некога на гробу.{S} Црни вео и познати ваш стас.{S} Збунио сам се, нисам знао шта све |
| се наруга.</p> <p>То је можда био онај познати мамац демона ?{S} Она стародревна, досадна посл |
| При изласку из цркве спазио је неколико познатих певача.{S} Пошао им је у сусрет.{S} С намером |
| поново слушати.{S} Ето шуми и сада.{S} Познато, разумљиво и тихо.{S} Ђакон се мало приближио.{ |
| едну, уједначену љубав за све што му је познато.{S} Показивао је знаке неког дечјег темперамент |
| Бацио је поглед у собу.{S} Видео Ану, у познатом, мало напред нагнутом ставу, као да целим груд |
| ли су корак, и пажљиво одмеравали добро познату фигуру доктора Пашковића.{S} Гле, он, коме ништ |
| два пара чежњивих очију. <pb n="139" /> Позно летњи ветрић, мекана срца, уздисао је, и причао ј |
| копље и на ловачку пушку, гледала га на позорници, у двобоју и у загрљају жене, видела га младо |
| још никако нису скинули парадну одећу и позу.{S} И Бог зна колико би још остали у тој пози.</p> |
| опорављала, душа Анина је тражила да се поигра и расеје. </p> <p>Чудан је био начин прве Анине |
| ="92" /> монашком оделу.{S} Нежна једна појава, измалана као сан који се једва помолио из мрака |
| вати се интензивном посматрању ситнијих појава.{S} Осећао је да му је то и сада потребно.{S} На |
| песник, са естетичког гледишта раствара појаве и дела у детаље.{S} Ја вам кажем да тај човек не |
| је неку досаду од докторове неочекиване појаве, и убрзала корак, да га само поздрави и пре њега |
| да зна <pb n="38" /> много детаља њене појаве, и опазио ]е да је нема. </p> <p>И онда, сасвим |
| ајне жртве и савлађивања постају обичне појаве, бришу се из реда високих тековина људских.{S} З |
| ро.{S} И Робинсон је осећао страх од те појаве.</p> <p>Пред вече је отишао у посету доктору Паш |
| ега дирљивог и занимљивог је било у тој појави.{S} Неки су говорили: сиромах старчић , зима му |
| близу.{S} Иначе, кад се блистава сенка појавила на дверима да благослови народ, сва се препуна |
| онца, он је, губећи се у једном облику, појавио се у другом.{S} Опет тако, незнано откуда, шири |
| ли бити одовуд или одонуд, и хоће ли се појавити мушко или женско.{S} За пакост, куће су стајал |
| асног</hi>, кад се отворе Царске Двери, појавиће се опет он.{S} Како би и могло и смело друкчиј |
| ражи у то доба у цркви.{S} Нико се није појављивао.{S} Она се онда охрабрила , и пришла икони д |
| ркве, себе и оних који га слушају.{S} А појавом својом је монах Иринеј или заповедао , или зано |
| преокрет у њеној љубави значи, за мене, појаву ниског реда, без финих мотива , и недостојну паж |
| ли сте запазити, кадгод наиђе на финију појаву, узбуђен је у својим рефератима.</p> <p>— И ја с |
| а да у све појединости разложи необичну појаву новога ђакона, и да способности његове оцени по |
| умевајући право зашто, и приписујући ту појаву навици, прекинула је читање новина, скочила са с |
| осећајући крај добро изведеног задатка, појали су као да пред Богом стоје, а Бог тај да им је с |
| е мисли о уметничком усавршењу црквеног појања у њиховом храму, које ће се сада тек моћи потпун |
| и допадање и усхићење због јединственог појања.{S} Да је пита — ђакон је уздахнуо. </p> <p>Чини |
| је доспео овамо.{S} Можда је због лепог појања у овој цркви сам желео да се премести.</p> <p>Го |
| нат.{S} Помпа архијерејског присуства и појања, важност и упечатљивост обреда , полагање духовн |
| дсредили око доласка и дочека, службе и појања. </p> <p>Очи се, наравно, упирале у Ану и ђакона |
| вао да се, због тешкоћа и труда, оканем појања у цркви.{S} Ти ниси осетио, не осећаш ни сад, је |
| онакву какву је Христос проповедао .{S} Појање је дохватило и носило срца и душе, дигло сву црк |
| мвону, стојала је Ана као скамењена.{S} Појање, речи свештеника , слабачак сунчани млаз, осмеја |
| нском водоосвећењу и на Богојављење све појање и сав рецитатив буде у устима певача, и да сасви |
| и зеленашка јазбина ...</p> <p>Чуло се појање.{S} Служба је дакле већ почела .{S} Али Ана је о |
| и вам је кадгод дошло жао што не чујете појање?</p> <p>— Није ми могло бити жао, јер ја сам</p> |
| његово читање, његов рецитатив, његово појање.{S} Високо и чисто музички, они су можда програм |
| > тако да је у три четири пута чуо цело појање.{S} Дешавало се да стигне сасвим пред свршетак.{ |
| сасвим изостане нескладно и произвољно појање за певницама.</p> <p> Крстовдан је освануо леп.{ |
| о, јер ја сам</p> <p>непрестано чула то појање.{S} Чим останем у тишини и сама, ја чујем, и гла |
| време, гимназијски концерти, а нарочито појање у лепој Богородичиној Цркви.</p> <p>Служба божја |
| о великим празницима, и кад је нарочито појање или свечаност.{S} Иначе не.{S} Шта ће дакле сада |
| чак и на улици.{S} Да колико толико бар појање чују, кад већ неће моћи ништа видети. </p> <pb n |
| ркви.</p> <p>— И мени је тешко.{S} А за појањем, које се овакво нигде поновити неће, чини ми се |
| еким необичним уздасима, хармоничним са појањем које је око ње и њених мисли брујало, и она је |
| о тачно је стварао хармонију са хорским појањем.{S} На Ану су почеле наваљивати живе, богате ми |
| и јецао у плачу. </p> <p>Ана се враћала појању, певачима и уметности богослужења.</p> <p>И све |
| Бога.</p> <p>Глас о том величанственом појању ишао је даље.{S} Велики празници очекивани су са |
| је и то да је она покретач и душа лепом појању у њиховој цркви.{S} Сетио се такође да је више п |
| ј Цркви, о лепоти њеној, о службама и о појању у њој.{S} И сневао о њој као о неком запечаћеном |
| ону на груди и запалио му одежду.{S} Од појаса на више он је горео као на ломачи.{S} Црниле се |
| </p> <p>Ана се тргла, ослушнула шта се поје, и погледала доле.{S} Пред дверима, ђакон је укршт |
| мала се да читаве одсеке службе с децом поје, а поздрав архиепископу, <hi>исполаети деспота</hi |
| љувати <pb n="178" /> и јести док га не поједе.{S} А најзад је почео очајавати, јер, све оно шт |
| урађено .{S} Донела је тај рад, свирала поједине делове, и вртила главом.{S} Не ваља.{S} То је |
| ко истина и лепота.{S} Изгубио је своје поједине љубави, и почео осећати једну, уједначену љуба |
| капљица, тешких од крајње сласти сваке поједине ноте и акцента.</p> <p>Та чежња, уосталом, ниј |
| их музичких момената.{S} Интерпретација појединих врло тешких ставова постајала јој је одједаре |
| , хорове одраслих и деце, и са ћелијама појединих солиста певача.{S} Или да ће свештеници смети |
| првих утисака, Ана није успела да у све појединости разложи необичну појаву новога ђакона, и да |
| о је љутит ушао у травник, као да сваку поједину сламку хоће засебно да продрмуса.{S} А кад се |
| а постала љубав и амбиција скоро сваког појединца .{S} Свет се узнемирио, живот се узбуркао <pb |
| , запрепасти сироту коку јер се не може појести.</p> <p>Мало даље је травник, ограђен, за младе |
| Мурилови херувими који око Мајке Божје поју — шаптао је владичин ђакон другом ђакону.</p> <p>Т |
| жути маслачци.{S} Све по три у реду.{S} Појци и богомољци.{S} Најзад, густа вијугава павта пољс |
| тази, дечко је сео и јео.{S} Однекуд се показало псето.{S} Од зиме ваљда, летело је преко гробо |
| Мени никада ништа није казао, ништа ни показао.{S} Сигурно ни вама?</p> <p>Ана је мало, једва |
| те директора Васића, а нешто касније се показаше и знаци непогоде у времену.</p> <p>Људи су зас |
| зад Ана и ђакон сами.{S} Њих двоје нису показивали никаква интереса ни за један од истакнутих п |
| чену љубав за све што му је познато.{S} Показивао је знаке неког дечјег темперамента и неке при |
| ањао се у себе.{S} Монах Иринеј се тада показивао тих, невесео и уздржљив као какво сироче.{S} |
| ерним похађањем цркве и понашањем у њој показује живу љубав према једном вишем животу у човеку. |
| опела очајна молба.</p> <p>Владика се и покајао и поплашио.{S} И тражио је да ублажи тон.{S} По |
| е, зло сам учинила, уђимо у цркву да се покајем, да се Богу помолим ...{S} Лагала сам, и то сам |
| сам се насмејао.{S} Већи кривац, већи и покајник, то је све.</p> <p>Па чак ни тако није.{S} Ниј |
| прождире траву. </p> <p>Ана се крстила покајнички, с уздрхталом руком.{S} Златна одежда ђаконо |
| победити и разоружати од духа, и онда, покајно и скрушено, пење се за њим, и, ја верујем, може |
| вет волим, и кад сам се због тога баш и покалуђерио!{S} Није истина да калуђер не сме љубити же |
| жаљења за све што је на свету“. </p> <p>Покалуђерио се.{S} И био задовољан и весео калуђер.{S} |
| } Или да натопи марамицу светом водом и покапа њоме чело и груди.</p> <p>Не би стигла.</p> <p>С |
| ору, Анин поглед је био замагљен, сузом покапан, и склањао се у себе.{S} Монах Иринеј се тада п |
| <p>Ана му је дала велику, сузама својим покапану зимску ружу.</p> <p>Тамо на главној стази, деч |
| који главно своје дело види прецењено , покварено и лажно. </p> <pb n="254" /> <p>— Волете ли в |
| p> <p>Ани је та непромишљена продукција покварила остатак вечери.{S} Уплашила се од ефекта.{S} |
| ажан, здрав, дуготрајан смеј девојке са покиснутом руком.{S} Чуло се и тапшање и задиркивање ју |
| и сав свој живот, у доколици и у раду, поклањала искључиво музици.</p> <p>Свирање њено у клави |
| ах Иринеј, једном приликом , владици на поклон.{S} Међутим, свега два дана касније је баш он са |
| рква као да није марила за његов дубоки поклон толико колико други пут.</p> <p>На улици, једва, |
| ова кћи исто тако.{S} Ана је тај дубоки поклон изводила са тако искреним поштовањем, и са тако |
| очи, да се, како је објаснила, бар овде поклони светом младићу, пошто у цркву из принципа не ид |
| е, честитало се, уздисало се, делили се поклони и цвеће. </p> <p>Да с музиком сад треба престат |
| је она хтела, Застао је на степеницама, поклонио јој се тихо, и мирно ју је пратио очима доклег |
| . 1</p> <p>Наишао је ђакон, и дубоко се поклонио.{S} Недић и његова кћи исто тако.{S} Ана је та |
| , али је метнуо руку на груди и опет се поклонио.</p> <p>Ана је одједаред осетила страх од тога |
| о првог коња, дивног једног зеленка , и поклонио га младићу. </p> <p>Монаху Иринеју се фантасти |
| .{S} На излазу се још једаред осврнуо и поклонио, али црква као да није марила за његов дубоки |
| .{S} А владичин ђакон се дубоко и одано поклонио.{S} Наслутио је ваљда малочашњу жељу госпођице |
| тојанственом озбиљношћу, да се Пашковић поклонио и покорио пред том жељом већ унапред . </p> <p |
| тако савршено успео да јој благодарним поклоном главе и тела и осмејком једним врати сву прегр |
| звучни глас је био тако мекан, тако Ани поклоњен, као тело псетанцета које је легло крај господ |
| ше могао давати.{S} Јер тек кад су била поклоњена, видео је и одмерио сва блага којих има у њем |
| ију се Ана тек заправо обраћала Богу за покој <pb n="225" /> душе очеве.{S} Одједаред је клекла |
| ук , и предеран посред своје већ и тако покојне душе.{S} Прота-гост је био сасвим без гласа, ср |
| роб, мислио сам да смем то учинити, јер покојни Недић је био и мој пријатељ, а, сем тога, Ана, |
| ати него имати?{S} Зашто је свака срећа покојник?</p> <p>Ђакон је извадио дневник, и читао најм |
| се чини као да се то душа једног драгог покојника спрема да ме посети.{S} Видећете какав је.{S} |
| ја бојим и грозим успомена!{S} Мртвих, покојних делова живота нашег, који долазе, као сабласти |
| о, буке мртвих ружа и иструлели остатци покојног једног света, то му је сад друштво, то су му с |
| устила црна своја крила над лепом кућом покојног адвоката Недића.{S} Помешана са чамотном, влаж |
| им гласом, желећи казати одлучну реч, а поколебан и чисто хипнотисан охоло победничким држањем |
| њега, и моли га да је чува и брани.{S} Поколебао се да је Ани можда одиста тешко на души, и ос |
| а у науци која се радује животу будућих покољења, има га у хладној, отровној заједљивости Хамле |
| ако треба разбићу и њега!{S} Разбивен и покоран и пузећи ће донети онај <pb n="237" /> отети по |
| м озбиљношћу, да се Пашковић поклонио и покорио пред том жељом већ унапред . </p> <pb n="246" / |
| тај пехар, док сам, Бог зна откад већ, покорно очекивао једну капљицу од његовог блага.{S} Јед |
| пролазила по вароши, а немоћ људска је покорно чекала ударац.</p> <p>Нешто хуји.</p> <p>Звижду |
| XV.</head> <p>У Ани, доброј, побожној и покорној Ани, беснео је немир.{S} Један дотле непознати |
| иви полако, са много лење или сујеверне покорности према свима догађајима.{S} Нечији јубилеј ил |
| оца, то је врт, у коме живи једна моја покошена срећа, један вечити мој уздах.{S} Али врт није |
| е сасвим.{S} Да оно што тако мирно лежи покрај њених ногу, слуша музику и ћути, да то није сав |
| да га је неко иглом проденуо.{S} Место покрај стуба је било празно.{S} И до краја службе ђакон |
| и.{S} Неко је оборио вазу.{S} Клавир се покренуо с места.{S} Уопште је изгледало као да се ство |
| оји жури, жури ...{S} Можда сам на први покрет љубави требала одмах навалити камен растанка, ка |
| S} Цео чисти девојачки живот њен, сваки покрет њен, музика њена, идеје њене, <pb n="143" /> нај |
| ом.</p> <p>Доктор Пашковић.{S} Нервозни покрет Анин је дочекао необичним, као кров неког заклон |
| онаха Иринеја.{S} Учинила је затим ипак покрет као да хоће нечију руку, као да хоће некога.{S} |
| рију од слонове кости.{S} Ана се од тог покрета тако тргла, као да се монах Иринеј ње дотакао.{ |
| сада није ту.{S} Знао је и то да је она покретач и душа лепом појању у њиховој цркви.{S} Сетио |
| ца и њихови изрази, мењање боје у лицу, покрети главе и двеју руку и промењљивост и владање тон |
| о се, једно по једно, заустављали разни покрети, и испрезали из оног дела живота који је тога д |
| а чедност у гласу, ауторитет у ходу и у покретима упадали су у очи и изненађивали су.{S} А јак |
| ма своје бледе, <pb n="241" /> нервозно покретљиве прсте.{S} Изгледала је као портре неки. </p> |
| у се осмехнули.{S} Ана је ишла очима за покретом његових руку, и знала да су то те исте руке ко |
| ли се треба радовати томе што се белоћа покрива? — Ко се још цвећа бојао!{S} Ко се још љубави п |
| ош, слеће на тај доживљај коб несреће и покрива га црнина жалости. </p> <p>Недићку је тешко бил |
| а три велика, света, религиозна акорда: покривање детета крилима љубави, и крст који мајчина ру |
| а легнеш, чедо, да се пресвучеш и да те покријем — скидала је Недићка Ану, и љубила је по хладн |
| уђерски вео падне на чело младићево као покров, негде у куту јауче и седе своје косе чупа стара |
| раза, и повешао венце ледених клица.{S} Покрхао је суве гранчице дрвета, разбарушио мирне нанос |
| о и брутално, несрећа умирања , доћи да покупи страшну ону порезу живота коју и најсрећнији чов |
| свирала и арије.{S} И позвала ђакона да покуша, уз пратњу, и са нотама у рукама, отпевати свој |
| да решио да се окане илустрација , и да покуша у форми догме протурити своју тезу.{S} Рекао је |
| 2" /> несрећни музичар оставио да ма ко покуша назидати и створити његово дело.{S} Музичко дело |
| колност да Ана ни брата ни сестре нема, покушава кћер своју подсетити како удадба није баш само |
| елом, њој је падало на ум да мајка њена покушава сенку да нахрани ...{S} Али како му је разгово |
| јући се јучерашњих својих мисли, Ана је покушавала да их омаловажи, чак да им се наруга.</p> <p |
| су је разне глупе комбинације којима се покушавала смиривати.</p> <p>Изашла је у ходник и ослуш |
| да обрне, али је пажљиво ослушкивала и покушавала да се разабере.</p> <p>— Ана!</p> <p>Ана је |
| се поплашио, стао преклињати и молити, покушавао да задржи плач и разлозима и ласкањем, али Ан |
| есе нож и да изврши оно што је последњи покушај ...{S} Ах, како су ужасно изгледале оне црвене |
| Уметнички мотив је из гомиле руинираних покушаја талента и живота једва спасено јединче.{S} Слу |
| .{S} Душа њена се расипала у небројеним покушајима да усамљеност своју начини веселијом .{S} Пр |
| ла, и мучила даље Анину душу.{S} Ана је покушала да се сети мајке, Христа и цркве.{S} Сећала се |
| ме што је било јаче од њега.{S} Ипак је покушао да колико толико разјасни своје стање, и да одм |
| нервозно дигао за њом, и задржао је на пола пута.</p> <p>— Ја вас још никада нисам гледао и чу |
| а руке кренуше да се саставе, али се на пола геста опет растадоше.{S} Забрујао је силан један т |
| вативши руком за капију .</p> <p>Али на пола пута између капије и уласка у кућу искочила је одј |
| .</p> <p>— А зар прошле суботе није од пола пута био и Иринеј с нама?{S} Нека и он онда</p> <p |
| капљице кише.{S} И није дуже трајао од пола сата.{S} Али је за то време исисао из земље и из с |
| /p> <p>Гле, каква је дивна.{S} Скоро до пола од угаситог камена, чини се као да је цела требала |
| чила у собу као неко сироче.</p> <p>Око пола десет је нешто мало пробило сунце.{S} Али звезду ј |
| х Иринеј , не осећајући сан, и превртао полагано листове својих записа.{S} Интензивно као никад |
| појања, важност и упечатљивост обреда , полагање духовничке силе на плећа и силе благослова и а |
| је тако да је и материал сву своју душу полагао у њене руке.{S} Све је одлично напредовало, а д |
| и да искрсавају и неки од оних ранијих, полазаборављених и избрисаних.{S} И све је то постајало |
| су биле мисли Анине док се спремала за полазак у цркву.{S} Обукла је црно јесење одело, и метн |
| ра.{S} Почела је и сама да се спрема за полазак.</p> <p>У цркви није дувао ветар.{S} Није било |
| аест година, са положеном матуром, пред полазак у велики свет, богат лепотом, здрављем, пријате |
| с ђаконом.{S} Силазио је низ степенице полако , замишљен.{S} Око њега се чуо шушањ тешког црно |
| III.</head> <p>У малим варошима се живи полако, са много лење или сујеверне покорности према св |
| ћи још непрестано у ходнику, и облачећи полако рукавице.</p> <p>Велика му је била радост што је |
| {S} А кад се ветар одмакао, травчице су полегле једна на другу, и Ани се чинило да шушкају нешт |
| песме.{S} Збацила је рукавице и шешир и полетела клавиру.</p> <p>Али, што никада није било, то |
| , Ана!{S} Ослободите ме!{S} Доста је! — полетео је к њој с надом на лицу.</p> <p>Али кад је опа |
| ла је, у тешким хрпама снега, готова да полети. </p> <pb n="26" /> <p>Госпођица Недићева је вид |
| ђење је хранило певаче неким уметничким полетом, али то узбуђење није дало да Ана на време осет |
| зрађена од уметничке руке, и са срећним полетом.{S} Светац један, у <pb n="92" /> монашком одел |
| уровима звркте, свеће тек прогоревају , полијелеј још спава, на хору хуји празнина, из олтара с |
| љи.{S} Још тише.{S} Хаоса више нема.{S} Полијелеј букне.{S} Арханђелски глас затруби, и светлос |
| , једва чујним звеком, Царске Двери.{S} Полијелеј је још таман, хаос се још рогуши.{S} Рогуши с |
| ха, чинио се тајанствен.{S} У осветљењу полијелеја очи певача су изгледале као светле тачкице, |
| ту, мора носити тајну дубоко у себи.{S} Полифонија је сама по себи тајна.{S} Нешто што је без к |
| и борба за чедност и триумфе њене, бити полифонијска једна тајна, бити залога за бесмртност леп |
| сли, али дело није ништа друго до тајна полифонијске чари.</p> <p>Размишљајући о суштини музике |
| том у фини сат од севрског порцелана на полици камина.</p> <p>Сат је био украшен фигуром дечка |
| руку је било око њега, много више него половина свих руку које су тога дана дошле на молитву.{ |
| тиснута коса прелије преко чела и преко половине образа, и лице дође тако мајушно и смешно као |
| лико му је необичније било када је, око половине службе, осетио одједаред неку смућеносг и мала |
| p>Ана је имала да управља хором у првој половини службе.{S} У другој ће је заменити хоровођа.{S |
| ебе, зна ли шта има у себи, има ли он и половину оних сила са којима треба волети девојку као ш |
| , у резиденцији , навикао на чудан свој положај, да замењује човека који је у ствари непрестано |
| по њој, она се крену из непомичног свог положаја, учини несташан знак главом оцу, и седе у праз |
| о Бог зна још докле.{S} Њему, у његовом положају и у његовим годинама , пријатна је била неизве |
| н сад к небу подигнутих очију и на срце положене руке уверава о нечем госпођицу Ану Недићеву.</ |
| мрт, где се пева и венчанима и у сандук положенима, где се све што је живот изједначује и слива |
| <p>Као младић од деветнаест година, са положеном матуром, пред полазак у велики свет, богат ле |
| једаред пожелела , да уместо на јастук, положи главу на топле, спуштене капке нечијих очију.</p |
| ед степен олтара , да чело и усне своје положи на траг његових стопа, и да завапи Богу све могу |
| подњим.</p> <p>Очи Анине су поглед свој положиле у очи монаха Иринеја.{S} А он је поглед тај ун |
| аса рода људског, који сте љубави своје положили једно у друго <pb n="176" /> као да сте драги |
| роз љубав своју!</p> <p>Монах Иринеј је положио руку на Анино теме.{S} Кроз густу, дебелу своју |
| атак и незабораван часак.{S} А затим је положио у руку молитвеник, и са изразом благог карања, |
| , који је завет свој у милости и лепоти положио, несрећни горди уметник, који главно своје дело |
| да оно писмо, он је и нехотице ту ствар положио у њене руке.</p> <p>Све је у њеним рукама — мис |
| Његових речи?{S} Тога што је руку своју положио на њену? </p> <pb n="65" /> <p>Она се умиљато з |
| да си ме слао да живим негде на јужном полу.{S} Уосталом, све то није разговор који теби треба |
| } Огромна, тешка брава и тешка гвоздена полуга затварала их је тако као да су за сва времена за |
| заклопац клавира , и по њему, као неку полугу, испружила мало мршаву, иначе лепу руку, необичн |
| ћна.</p> <p>Сад се опет сетила тога већ полузаборављеног догађаја.{S} И осетила је како је ово |
| само мој! ... </p> <p>Као болесна, као полулуда је Ана стигла кући.</p> <p>— Ана, теби није до |
| је берба обрана, улазе унутра, и чупају полумртва влаканца без капи сока и хране.{S} Али тамо, |
| је да јој по челу букти, да су јој уста полуотворена, да су јој груди широм раскриљене, и да се |
| дједаред, груди Анине задрхташе, очи се полуотворише, а руке кренуше да се саставе, али се на п |
| које су тога дана дошле на молитву.{S} Полупокривених очију, ђакон је спуштао по две по три кр |
| ник је био осветљен , и није се ништа с поља могло видети .{S} Није се чак могло ни чути, јер ј |
| витка торња.</p> <p>Још је нешто било с поља на цркви што је Ану увек вукло к себи.{S} Над ниск |
| ви да је празно и тишина, а људи само с поља да обилазе око ње, и да чисте своју душу клечећи, |
| види шта има унутри, и зашто има оно с поља, и свршено.{S} Никакав нарочити интерес, никаква н |
| лудно.{S} У мојој души има већ оно бело поље, на коме је, после борбе, уметност развила заставу |
| b n="148" /> <p>Постоји ли још оно бело поље у мојој души? —питала се Ана. — Није више сасвим б |
| се одједаред Пашковић на своје омиљено поље.{S} И одмах почео, тоном дискусије, разлагати сушт |
| овог живота.{S} Улица га дражи отворено поље га оневесели, а и у цркви није тако лепо као пре.{ |
| перо лака, и чинило јој се да на мирно поље гледа однекуд одгоре.</p> <p>Недеља је била, па се |
| на гробље.{S} Ишла је попречним путем, пољем.{S} Опазила је као да се ту, напољу, магла згушња |
| омољци.{S} Најзад, густа вијугава павта пољског споменка.{S} Народ.{S} Ђакон ништа није опажао. |
| зазлени вид дубоког предисања на чистом пољском ваздуху.</p> <p>Мало после, он је, по неком про |
| Иринеј, сав мокар од кише, чекајући на пољу узалуд да му се нешто јави, да му Ана, макар кроз |
| е.{S} Ишао је, ишао, и најзад, далеко у пољу, сео на сунцем угрејани камен, који је у густој тр |
| одужујући слатке муке своје, осећали да пољубац цвета, и зре, и мора, мора сад одмах пасти ...< |
| сламку, њега, који се усудио да савлада пољубац љубави моје, да га обезвреди и увреди, и да мен |
| о, и док се усне њихове приближавале на пољубац, на челима њиховим је стојала светлост, бела ка |
| као суви штап крха живу љубав, отима ми пољубац, мој пољубац, моју сласт, моје добро, јер он ни |
| и ...</p> <p>Пољубац, страшни, страстни пољубац у уста, долазио је.{S} Долазио је, и претварао |
| ражио је откуда долази тај тихи и свети пољубац <pb n="51" /> љубави са његовом самоћом.{S} Јер |
| ећи ће донети онај <pb n="237" /> отети пољубац натраг!{S} И још сто хиљада таквих пољубаца ћу |
| је Иринеј отео пољубац.{S} И тај отети пољубац је у смиреној девојци раздражио жену.{S} Од слу |
| ... али не Иринеја, не, него тај отети пољубац љубим, и вратићу га, и узећу га, јер је мој, је |
| ли вам тешко било у темеље њене бацити пољубац страсти?</p> <p>После подне ћу доћи да ми дате |
| еговом самоћом.{S} Јер он је осећао тај пољубац.{S} И био после њега лак, етераст, подигнут, сј |
| крха живу љубав, отима ми пољубац, мој пољубац, моју сласт, моје добро, јер он ништа нема што |
| о.{S} Дошло је то да јој је Иринеј отео пољубац.{S} И тај отети пољубац је у смиреној девојци р |
| и мора, мора сад одмах пасти ...</p> <p>Пољубац, страшни, страстни пољубац у уста, долазио је.{ |
| убац натраг!{S} И још сто хиљада таквих пољубаца ћу ишчупати из њега, љубављу , заповешћу, игро |
| и испрекидана шапатом тепања и опрезних пољубаца по ручицама и по коси.{S} Исти мотив се понови |
| о анђелче које свештенику своме неће да пољуби руку — шалио се монах Иринеј.{S} И сав је срећан |
| немилосрдно смеје.</p> <p>Он неће да ме пољуби !{S} Он, ђакон Богородичине Цркве.</p> <p>Гризла |
| е рука коју је, неки дан, старица једна пољубила, кад јој је ђакон додао свећу.</p> <p>— Јесте |
| вим близу својим уснама.{S} Али је није пољубила.{S} Само је јако умиљато погледала у ђакона. < |
| , уста твоја су хладна, јер никога нису пољубила.</p> <p>А прсти твоји милују, трзају, или у кр |
| олтара.{S} Блеђе и блеђе, сунце је још пољубило свету хаљину Христову, и зашло опет за облаке. |
| амосталност само зато, да вас загрлим и пољубим, Иринеје ...{S} Али не ужасавајте се, не осуђуј |
| Дајте ми обе ваше руке, дајте их да их пољубим, да их имам, да су моје — говорила је она скоро |
| а.</p> <p>— Ђакон је зазвонио по момка, пољубио епископа у руку, и отишао у противном правцу хо |
| адика је загрлио главу монаха Иринеја и пољубио га је у теме.{S} Привукао га је затим да седне |
| огу, морам, морам се сурвати, јер морам пољубити његова мирна, хладна, света и мекана и топла у |
| ј, има га у пркосу уста која се не даду пољубити, има га у оплакивању мртваца, има га у самоуби |
| ашке љубави, коју усред првог страстног пољупца смрт треба да угуши.{S} Смрт! </p> <p>Владика с |
| конову десну руку, помиловала је чежњом пољупца који стидљива, чедна душа није могла да да из с |
| , у којој је Ана сагнула главу, и дугим пољупцем љубила освећену књигу божју. </p> <pb n="95" / |
| свим, и љубио Анине прсте дугим, врелим пољупцем, који се упијао у њих као пчела у круницу цвет |
| опада брже од цвета.{S} Речи, загрљаји, пољупци — свака та сласт је узбрани , увенути листак.{S |
| ом, лажју, чиме год хоћу, јер су сви ти пољупци моји, зато што је и он мој, само мој! ... </p> |
| ана, заспала је већ сасвим пред зору на пољупцу љубљеног човека.{S} Први зраци сунца нашли су ј |
| два једном, тога дана, уста њихова се у пољупцу нашла.</p> <p>Али једно од њих је било мртво то |
| злило му је можда?{S} Али онда би му се помагало.{S} Видело би се да неко, ужурбано хода, или и |
| који му је, заједно са другим ђаконом, помагао да се попне у кола.</p> <p>Кола се кроз густу м |
| и, Недићка је косе чупала , Пашковић је помагао Ани да се дигне и да седне.{S} Ушао је монах Ир |
| задржала.{S} А и код одраслих је морала помагати више него обично, јер је стари хоровођа побоље |
| рбе! „Дух све оживљава, а тело ништа не помаже“, стоји у Светом Писму.{S} Да и не.{S} Тело, са |
| једно биће новим тешким заветом љубави помаже завет монахов према Богу.{S} Кад то биће нуди ск |
| p>— Три ?</p> <p>— Па да.{S} Оно што ми помаже, то су две десне руке, не једна.</p> <p>— Тако д |
| о вери помажу уништене сумње, тако духу помаже савладано тело.“</p> <p>„А да ли се тело може ко |
| и чисту своју љубав сачувам ...{S} Али, помажи ми само дотле, док помоћ твоја богати раскош и к |
| а Теби <pb n="221" /> и самоме себи, не помажи ми!{S} Не жали ме, не теши ме, не заклањај ме и |
| висова поноса и лепоте.{S} Као што вери помажу уништене сумње, тако духу помаже савладано тело. |
| а види ту слику.{S} Али анђео као да се помакао њој у сусрет.{S} На липу наслоњен, са обема рук |
| ветлост, сва тајна и сва светиња његова помакла се напред, до амвона, пред којим је стајала бач |
| {S} Малог једног чичицу, помало ружног, помало смешног, помало пакосног, уских пупчастих леђа к |
| чичицу, помало ружног, помало смешног, помало пакосног, уских пупчастих леђа као виолина , раз |
| вачког друштва.{S} Малог једног чичицу, помало ружног, помало смешног, помало пакосног, уских п |
| е веома интересовала своје суграђане, а помало их је и једила.</p> <p>Стара двадесет и три годи |
| дба није баш само ћеф или воља, него је помало и дужност девојке.{S} Кад су родитељи већ спреми |
| говорили: сиромах старчић , зима му је помало, па иде да се угреје на лепом певању.{S} Други с |
| тала нека туга.{S} Туга, којој се ђакон помало чудио, чудио јој се као непозваном мучитељу и до |
| она библијска лампа у коју девојка само помало бледог уља долива, јер не чека женика, него чека |
| временом ипак потврдило , и почело Ану помало да узнемирује. <pb n="64" /> Престала је да о љу |
| као гром, оно, лудо и преплашено, стаде помамно да лаје, и брже на страху него на ногама, потеч |
| p>Може бити да та тајна прати њега само пометњом, а у ствари другу душу тражи ?{S} Да ли је она |
| ви својој до срца, обузела јој и главу, помешала се са сном, тако да се сиротом ђакону учинило |
| епом кућом покојног адвоката Недића.{S} Помешана са чамотном, влажном јесени, жалост та је била |
| атила и помиловала ђаконову десну руку, помиловала је чежњом пољупца који стидљива, чедна душа |
| м руком, па после и другом, дохватила и помиловала ђаконову десну руку, помиловала је чежњом по |
| отиња једна коју је божја рука уз длаку помиловала.{S} Али тада се, нечујно, као први замах јед |
| пе часове и у музици и у цркви ? ...{S} Помилована рука, слатка реч, то је можда већ демон који |
| е држала писмо, спустише се у крило као помиловане. </p> <p>У цркви је, те недеље, било необичн |
| алуђера волиш ! — трзала је она себе из помирљивости и самозаборава. — Волим га, да, као душу, |
| : немилосрђе и суровост.{S} Одбијала је помисао да је у искушењу, а још више помисао да је прет |
| у облик и смирење.{S} И долазила јој је помисао да је Бог дух музике, и да су сви закони звезда |
| је помисао да је у искушењу, а још више помисао да је претрпела можда чак и мали пораз, и хладн |
| не на грудима.{S} Груди њене се при тој помисли нагло подигле, и дуг један уздах је збиља замир |
| аздрагала, и на шаљиве мисли навела.{S} Помислила је како би било кад би цео свет стварно ишао |
| ао сенка једног човека кога више нема — помислила је Ана.{S} Такав је био и синоћ, за вечером.{ |
| /p> <p>Нешто сам сувише утучена данас — помислила је у себи. — Велика она синоћња непогода утиц |
| или нису.</p> <p>Како је то лепо било - помислили су обоје у исти мах, и даље ћутали. </p> <pb |
| {S} Колико пута су и други људи то исто помислили и говорили, али нико још није овако.{S} Нико |
| ћни што нисмо имали више деце.{S} И кад помислим да Јова и ја можемо сваког часа умрети, онда м |
| .</p> <p>Тај старац.{S} Узбуђен сам кад помислим на његов долазак.{S} Он нигде никог нема.{S} М |
| > <p>Ани је, чудновато, при овим тешким помислима бивало све ведрије на души.{S} Она је искрено |
| брижни отац, видећи да године пролазе, помишљајући на своју смрт и на незгодну околност да Ана |
| шала над свима главама.{S} Нико није ни помишљао да изађе.{S} До последњег такта је све живо ст |
| <p>Да, ђакон је уметник, сваком својом помишљу , сваким својим инстинктивним кретом.{S} Зна да |
| S} Преврћући и себе и друге људе толико помно, тај човек мора бити да ипак тражи нешто позитивн |
| ше од свих дугих, Бог му је помогао.{S} Помогао му је да ипак нигде не одузме љубав, да не забо |
| створење више од свих дугих, Бог му је помогао.{S} Помогао му је да ипак нигде не одузме љубав |
| свештеника, калуђера, који треба да јој помогне, који треба руку да дигне, а из његових прстију |
| у томе помоћи, Ана?{S} Хоћете ли да ми помогнете?</p> <p>— Не сумњајте и не питајте — говорила |
| Помози ми, Боже Велики, Свемогућни!{S} Помози ми да останем снажан и весео монах какав сам сад |
| саде, свакидашњице и немонаштва? ...{S} Помози ми, Боже Велики, Свемогућни!{S} Помози ми да ост |
| снажан и весео монах какав сам сада.{S} Помози ми да велику, лепу и чисту своју љубав сачувам . |
| е, Иринеје, сјају живота мога, кажите и помозите ми или да живим или да свиснем, свеједно, само |
| ри сата одмора, па сам дошао и ја да се помолим Богу — почео је доктор без икаквог уобичајеног |
| уђимо у цркву да се покајем, да се Богу помолим ...{S} Лагала сам, и то сам вама лагала, вама, |
| појава, измалана као сан који се једва помолио из мрака ноћи, и прети да ће опет тамо да се вр |
| спреман да доврши дело свог унутрашњег помонашења.{S} Он је чист као дете.{S} А снови његови с |
| ће?{S} Можда је калуђерство заблуда , а помонашење се само насилном смрћу може извршити?</p> <p |
| ти оно што је он звао својим унутрашњим помонашењем.</p> <p>У толико му је необичније било када |
| није змија.</p> <p>Уочи дана када ће се помонашити, записао је у дневник:</p> <p>„Миран и весео |
| чиње компликовати са шарлахом, и да нам помор прети.{S} Тамо, у петој шестој кући до вас, умрло |
| , у несташлуку неком, мирише на лимун и поморанџу, како слуга сече траву, нежну и мекану као да |
| м ...{S} Али, помажи ми само дотле, док помоћ твоја богати раскош и красоте мога живота!{S} А а |
| траг, док су очима тражили одгоре божју помоћ.</p> <p>А високо изнад њих, на амвону, монах Ирин |
| као сада.{S} Ја туђу, божју или човечју помоћ никад нисам тако желео као сада.{S} Ја се никад н |
| ре раскрснице мога живота више нема.{S} Помоћи ћу вам!{S} Пребродићемо искушења! ...{S} Телесна |
| оба.{S} Враћа се и каже: само жена може помоћи човеку да се, за њу, успне тамо, куда <pb n="249 |
| </p> <p>— А ви ?{S} Можете ли ми у томе помоћи, Ана?{S} Хоћете ли да ми помогнете?</p> <p>— Не |
| ме је растројила , да ми само ви можете помоћи.{S} Ја се већ једва савлађујем од узбуђења.{S} М |
| ризи једној, и мене треба саслушати , и помоћи ми, као и сваком човеку у нужди.{S} Ја немоћ сво |
| на сваком кораку, у добру и у злу.{S} И помоћи ће му да се никојег задатка и никојег бола не уп |
| !{S} Онда, кунем ти се, онда ћу ја теби помоћи да не изгубиш поноситу монашку душу моју". </p> |
| оју, и као виши захтев један који ће ми помоћи да довршим дело своје.{S} Како ћу чувати тај дар |
| сада, он, сиромах богаташ, он се од вас помоћи нада.{S} Да ли ме разумете ?</p> <p>— Дабогме! — |
| се најзад владика. — И Бог нека ти је у помоћи данас и увек.{S} Знаш како у Откривењу Јовановом |
| говорио је младић. — У свему ти не могу помоћи, али једну жељу, ма коју, могу ти испунити.{S} П |
| а је да Христос, и његова црква, једино помоћу музике успевају да томе хаосу даду облик и смире |
| у има један суров и страшан моменат.{S} Помпа архијерејског присуства и појања, важност и упеча |
| а њена наклоност ка музици, ка музичкој помпи, још се удубила, чисто се сама у себе урила.{S} Ж |
| јој бујици носила рашчерупану сву летњу помпу, и давила сву летњу жар.</p> <p>У мокром галопу ј |
| и предосећа јесен, кад се рано леже и у помрчини спава.{S} И с тога, је, у светлости, све изгле |
| Ана! — понављао је он топло, тражећи у помрчини њене очи, и подмећући руке, да занесена њена г |
| Отшкринула је врата од ходника.{S} Кроз помрчину ништа није видела, али је јасно разабрала да с |
| друго, искреније и топлије питање, него понављају ону баналну фразу о тежини случаја.</p> <p>Си |
| слутили да човек целу ноћ може провести понављајући име једног човека, и може се пробудити, у с |
| је задрхтала.{S} Дрхтавим прстима га је понављала и понављала .{S} Све тише и тише.{S} Почела ј |
| .{S} Дрхтавим прстима га је понављала и понављала .{S} Све тише и тише.{S} Почела је да га криј |
| а тако страшна.</p> <p>Исти тај глас! — понављало је нешто у Аниној свести, и она је одједаред |
| је из ђакона сузан неки глас. — Ана! — понављао је он топло, тражећи у помрчини њене очи, и по |
| а не изгуби !{S} Како, како, Иринеје! — понављао је старац питање тако узбуђено, као да је поно |
| ао у лицу израз бола. — Будите храбри — понављао је он гласом који се извињавао за онај први гл |
| лепи снови.{S} Један се нарочито често понављао.{S} И у будном стању.{S} Манастир.{S} Древан и |
| ма заједно.</p> <p>— И Пашковић се тако понаша.{S} Мени никада ништа није казао, ништа ни показ |
| и нов тон, који се од прилике исто тако понаша као и њена коса.{S} Некако је сувишан у мирној м |
| жним погледима.{S} А доктор се необично понаша.{S} Тако необично, да она чисто њега самог не по |
| кад љубав већ носиш у срцу, како да се понашам!{S} Зар да ти пожелим да те Ана Недићева није з |
| ање једноставно пребацивали преко њеног понашања и проблема.{S} Веровали су да Ана, сва и у све |
| и откад она примерним похађањем цркве и понашањем у њој показује живу љубав према једном вишем |
| смути.</p> <p>Поред свих тих озбиљних, понекад баш строго побожних мисли, Ана Недићева ипак ни |
| е увек ни немир.{S} Има две природе.{S} Понекад је мучно, и врти по њему као да хоће да изађе и |
| аилазили на њу све чешћи и све јачи.{S} Понекад јој се чинило да целим телом трепти и бруји.{S} |
| ће ли бити на добро или на зло њено.{S} Понекад опет, Ани је та чежња годила.{S} Јер, иако не о |
| Ја сам га оставио.{S} Смрт је близу.{S} Понекад ми се чини као да се то душа једног драгог поко |
| оса.</p> <p>— Да, према болесницима има понекад милости.</p> <p>— Уме он бити праведан према св |
| слободни и богати живот човека, који је понекад тако горак у својим извесностима, а који је уве |
| а и неке припросте нарави .{S} Чинио је понекад утисак чаробности.{S} Деца, врапци пси и мачке |
| ивено уздахну.</p> <p>— А зар вама није понекад тешка самоћа ? — поче она тако матерински нежно |
| знати шта је за мене та црква.{S} Ја се понекад скоро страшим од свега тога лепога.</p> <p>Ана |
| једна, са седом ћубом на глави, доћиће понекад, од тихог, сутонског запада, да пролепрша мало |
| давао том утицају, грејао се на њему, и понекад би се радознало осврнуо, тражећи жижу из које б |
| д њом неку врсту калуђерског вела.{S} И понекад је чисто физички осећала падање тога вела по се |
| вим недевојачко осећање јачало је у Ани понекад до фанатизма, и она је тада с врелим усхићењем |
| говорила је мало са устезањем — да нам понекад дођете.{S} Али, истину да признам, не могу да в |
| е шетала, није чак ни у цркву ишла, сем понекад на вечерње, а и онда је обично, прошавши кроз ж |
| ало и одвише таман, и он је стога чинио понекад утисак грозе и претње.</p> <p>Додуше, Ана Недић |
| оцена и светла.{S} Стрепнули би му само понекад на орару укрштени прсти, и брже би онда севале |
| ровао у жену, па се тај сахрањени страх понекад још враћа из гроба.{S} Враћа се и каже: само же |
| животи људски тако чемерно бедни, да се понеки пут <pb n="182" /> и њему ражали ...{S} А ви?{S} |
| и за вас непрекидно стрепим, и кајем се понеког часа што вас нисам силом одстранио.{S} Морао би |
| њега поносна, као да је нешто драгоцено понела собом кући.</p> <p>А он је стојао, и с усхићењем |
| ост је и моја, свака ...{S} Ево видите, понео сам и цвеће, и већ сам био близу, али, одједаред |
| ости као о Богу.{S} Тежак завет се мора понети, па да се у лепоту уметности могне ући — тврди о |
| ди, двоструким крстом је заградио срце, понизно је спустио иначе у вис подигнуту руку, и стојао |
| се видела сенка бриге.{S} А владика је понирао некуда далеко, у Анине слутње и у своја искуств |
| по ручицама и по коси.{S} Исти мотив се поновио.{S} Тиши и спорији, али врелији и силом ућуткив |
| .{S} А за појањем, које се овакво нигде поновити неће, чини ми се умрећу.</p> <p>Ани се привиде |
| ки начин у томе да се њему, већ мртвом, поново нађе место у свету.{S} Добар и милостив је хтео |
| елетела ђаконово писмо, и није га хтела поново читати.{S} Учинило јој се бедно, детињасто.{S} О |
| такта, разбудила је већ заморене пажње поново.{S} Певачи, осећајући крај добро изведеног задат |
| ило само сан и варка.{S} И предавала се поново мирна, слушању песме и гледању раскошно лепих жи |
| се отворити северне двери, и оданде ће поново забрујати молитва његовог свежег, младог гласа. |
| S} И тада, кад се смири, око страсти ће поново растити руже, и страст ће, побеђена, крвљу својо |
| т и похотљивост тела... </p> <p>Дошавши поново пред отворен црквени улаз, Ана је спазила да низ |
| оји име Христово у души већине нас увек поново мора да смирује.{S} И пронашла је да Христос, и |
| еп као каква музика, могао се сваки дан поново слушати.{S} Ето шуми и сада.{S} Познато, разумљи |
| старац питање тако узбуђено, као да је понор сасвим близу. </p> <p>Монах Иринеј је стојао горд |
| го и ради са милошћу, него да се баца у поноре туге и у потоке суза!{S} Шта је друго сажаљење н |
| уке и невесела чела!{S} Куда су, него у поноре туге, просуле се и отишле све највеће милости ов |
| р живот мој лежи на поносу, а понос! о, понос може заменити сваку срећу ...</p> <p>Стари владик |
| у мени, јер живот мој лежи на поносу, а понос! о, понос може заменити сваку срећу ...</p> <p>Ст |
| томе је понос, у томе је религија.{S} А понос и религија могу сваку срећу заменити.“</p> <p>У д |
| та за неку моралну лепоту.{S} У томе је понос, у томе је религија.{S} А понос и религија могу с |
| те да ћемо и нас двоје изгубити свест и понос, да ћемо се укаљати , пасти, у пијанству ишчупати |
| } А од милоште ју је још више усрећавао понос.{S} Та ђакон њу у души својој носи у цркву, она ј |
| ед, ђакон се пренуо.{S} Дигао се у њему понос, и сентименталности је нестало.{S} Свеж и задовољ |
| јер је та жена бела невеста душе моје, поноса мога, завета мога, рада и задатка мога.</p> <p>Р |
| ем, може се попети до неслућених висова поноса и лепоте.{S} Као што вери помажу уништене сумње, |
| у њему оно што је циљ све борбе и свег поноса његовог.{S} И не боји се такве љубави.{S} Мирна |
| је владичин ђакон.{S} Ани прелете осмех поноса, па после и осмех ироније преко лица.{S} Да, и т |
| срећно.</p> <p>Недић је стојао блажен и поносан, Недићка је брисала сузе.{S} А монах Иринеј је |
| што водене руже леже на језеру које се поноси њима.</p> <p>— Јесам ли ја терет у вашем животу |
| ли срећни, пресрећни.{S} Свештенство се поносило што глава цркве баш с њима чини тај изузетак.< |
| и се сабрала.</p> <p>— Ми се такође сви поносимо њиме — одговорила је храбро, окрећући према вл |
| високо над главама осталих.{S} Свечан и поносит, некима се чинио као божја опомена, и улевао им |
| n="135" /> и људе, и у исти мах опора, поносита и непорочна — она је немилице и сурово чупала |
| а , сећала се грациозног клањања његове поносите главе, и његовог савршено лепог витког тела. < |
| /p> <p>И сада је тај живот, тај свесни, поносити живот требао да престане бити.{S} Огорчење бол |
| p> <p>Ах, Иринеј!{S} Тај високи, моћни, поносити Иринеј, тај господар над хиљадама људи — како |
| и ће се смирити.{S} Смириће се, јер смо поносити монаси нас двоје.{S} И тада, кад се смири, око |
| евито брзо, слике душе његове.{S} Једна поноситија од друге, једна светлија од друге.{S} Груди |
| ноћ.</p> <p>Ана Недићева је усхићено и поносито гледала у тог триумфатора, у тог краља.{S} У п |
| а је да у њему успева нешто племенито и поносито, што црква и ђакон нарочитим сунцем греју.</p> |
| ше празна простора.{S} Дошло му је неко поносито осећање, да сва ширина црквеног улаза треба да |
| а њега, његове лепоте и милоте, његовог поноситог уметничког бића.</p> <p>— И <hi>молим ти сја |
| над мантијом својом, црном као његова, поноситом као и његова, која ју је лепшом и бољом чинил |
| е, онда ћу ја теби помоћи да не изгубиш поноситу монашку душу моју". </p> <pb n="222" /> </div> |
| огледом љубави.{S} И растала се од њега поносна, као да је нешто драгоцено понела собом кући.</ |
| се испуњавала <pb n="8" /> чистим неким поносом, и истом таком смерношћу , у чему је ваљда поче |
| није обичан човек? — питао је владика с поносом .</p> <p>Ана је поруменила, али се сабрала.</p> |
| већи сликар портрета — смешила се Ана с поносом у себи — сликар отмених танких стасова, чија га |
| шила се госпођица Недићева, гледајући с поносом на протекле године свога живота.{S} И учини јој |
| рска душа у мени, јер живот мој лежи на поносу, а понос! о, понос може заменити сваку срећу ... |
| е што занавља моћ да човек остане веран поносу свом.</p> <p>А ви, Ана ?{S} Али зашто вас и пита |
| и миром.</p> <p>Легла је у постељу око поноћи.{S} Метнула главу на десну своју мишицу, и занел |
| церте . <pb n="9" /> До два три сата по поноћи се умела разлегати песма и свирка из куће Недића |
| а је, ваљда под том импресијом, села, и понудила ђакона <pb n="105" /> да такође седне близу пр |
| , опазила да се ћути, и ушла је.</p> <p>Понудила је трећи чај, и изашла опет.</p> <p>— Сутра по |
| он долази .{S} Може бити да бих требао понудити му да идем с њим.{S} Може бити да ће ме он и з |
| аставне делове своје.{S} Јер јој се већ поодавно чини да га не познаје сасвим.{S} Да оно што та |
| крету главе би умиљато погледао и свога поочима.{S} Осећао је да је старцу угодно и добро.{S} Д |
| дан, а уједно и прави дан задушница.{S} Попало је дебело иње, нека свечано тужна маглица је оба |
| мовару је уврила и ућутала.{S} Нешто је попало по сјају Аниног писма.{S} Мала, интимна срећица |
| но прошла времена, ка неким порушеним и попаљеним олтарима, чија светиља у срцима нашим треба д |
| {S} Као зелена маховина по сивом камену попасти ће живи трагови бића вашег по нашој самоћи.{S} |
| је побледео, а у ужаснуте његове очи се попела очајна молба.</p> <p>Владика се и покајао и попл |
| а чаробна и света љубав, до које сам се попела по кристалним степеницама музике и обожавања Гос |
| Аниних ногу ништа за њега није остало, попело се Јови на леђа.{S} Јова је трпео, а Ана се смеш |
| лизе симптома.</p> <p>— А теби се канда попео месец у главу! — тумачио је доктор Пашковић, са м |
| и ружу.{S} Све више и више.{S} Дечко се попео на клупу, држао ружу у подигнутој руци, и скакао |
| пење се за њим, и, ја верујем, може се попети до неслућених висова поноса и лепоте.{S} Као што |
| .{S} А није ни Пашковић.{S} Остао је да попије други чај.{S} И да чује једну сасвим нову, модер |
| Она тако воли: да се сита насвира, и да попије празан чај из безбојне стаклене шоље. </p> <pb n |
| тији, до краја живота свога.{S} И онда, попити чашу топлог чаја и умрети.</p> <p>Мало после опе |
| ђакон требао ући у олтар, узети путир, попити из њега причест, и с причешћу мир живота за који |
| убав у човеку, па да душа човечја могне попити сву лепоту музике.{S} Таква треба да буде љубав |
| е јавља.{S} Страх њен је растао.{S} Као поплава јој је обузимао сву свест.{S} Један једини мали |
| јзад је растерао и облаке.{S} Али онда, поплашен од великог белог сунца, побегао је некуда у бу |
| ...{S} Не, не, не! — викао је ђакон као поплашен.</p> <p>Али одједаред се смирио.{S} Нешто надч |
| , као и његова њега.</p> <p>Али Ана је, поплашена, бежала и од те слике, и од тих мисли, даље и |
| загледао јој се дубоко у очи, и шаптао, поплашено, усплахирено: </p> <p>— Ана, јесу ли вас ма з |
| и је одмах затим широко отварала очи, и поплашено питала.{S} Душа њена, која је на крилима свој |
| тргла и похитала натраг ка вратима.{S} Поплашила се да ко не изађе и не запита је шта тражи у |
| .{S} Гле, магла, тешка оловна магла се поплашила од црвеног ђердана! — смејао се снег, и почео |
| а одсуства.{S} Сви заинтересовани су се поплашили.{S} Само Ана се смешила.{S} Нико нека се не б |
| те кад треба да заборави оно од чега се поплашило ...</p> <p>Вратили се затим столу, пришли у р |
| , тако је у вароши све живо задрхтало и поплашило се од живота. </p> <p>Смркло се одмах после п |
| терично плакање.</p> <p>Монах Иринеј се поплашио, стао преклињати и молити, покушавао да задржи |
| на молба.</p> <p>Владика се и покајао и поплашио.{S} И тражио је да ублажи тон.{S} Почео је тим |
| аједно са другим ђаконом, помагао да се попне у кола.</p> <p>Кола се кроз густу множину света ј |
| се од смеја, и наговарало коприву да се попне на прсте, и да часом голицне нос на тој замишљено |
| >— Госпођицу Недићеву нешто компонује — поправљао је доктор.</p> <p>Стари хоровођа је само жмир |
| чно, госпођо — набирао је Пашковић чело попреко, што је значило да му је онај други смешан — ал |
| ких ружа, и пошла на гробље.{S} Ишла је попречним путем, пољем.{S} Опазила је као да се ту, нап |
| а челу владичином, међу многим ситним и попречним борама, које су године наслагале, видела се и |
| крају стола.</p> <p>И на уздужној и на попречној стази остали су најзад Ана и ђакон сами.{S} Њ |
| стране Ану, а с леве монаха Иринеја.{S} Попречном стазом су шетала оба проте и владичин ђакон.{ |
| Зато човек, човек као природа, жели на попришту борбе хероја или мартира.{S} Другим речма, жел |
| вој биљци, којој је свежа пролећна киша попрскала и умила свега неколико листића на врху.{S} Го |
| орављала.{S} Лице се заоблило, плећа се попунила , а усне се румениле као у детета.{S} Коса је |
| а савлада жељу.{S} Склонила је мајку да попусти и да је пусти, обукла се, узела велики буке зим |
| омисао да је претрпела можда чак и мали пораз, и хладно загледана у свој задњи триумф, смејала |
| имају и права и потребу да о догађајима поразговарају, и да се узајамно подсете на све лепе дет |
| елео и вас да видим, т. ј. да се с вама поразговорим.{S} Страшна моја служба у данашњим околнос |
| дошли виши, изгледали су ти торњеви као порасли, као на прсте успети над улицом по којој њихов |
| авно, констатовали тај факт, али им се, поред свег хотења, некако није дало да га извргну у шал |
| еђивањем ноћне седељке.{S} Али глас се, поред свега тога, још неко време упорно одржавао.{S} А |
| а ли је срећан или несрећан ...{S} Ето, поред свег филозофирања, и ја сад ценим и дан Господњи, |
| безвреди и увреди, и да мене остави, да поред мене прође, и да оде даље, даље од мене!</p> <p>А |
| } Баш сада, када је, као и онда, прошла поред њега, и отишла монаху Иринеју, слузи божјем у зла |
| е се мајка бринути.</p> <p>Пролазила је поред капелице.{S} Нешто ју је вукло да уђе.{S} Па ипак |
| а гвоздену ограду, али се решио да неће поред ње проћи.{S} Видео је башту и јуче и прекјуче, и |
| } Све му је уопште годило.{S} Пролазећи поред Анине куће, видео је, између два дрвета, осветљен |
| парк ићи кући, или ће још једаред проћи поред цркве.{S} Вукло ју је да прође.{S} Та то је најми |
| ји чува да јој се душа не смути.</p> <p>Поред свих тих озбиљних, понекад баш строго побожних ми |
| у дневник свој овакве ствари :</p> <p>„Поред заноса и дивљења има у љубави, као важан, можда в |
| ћа умирања , доћи да покупи страшну ону порезу живота коју и најсрећнији човек даје у скрушенос |
| зиду, слика једна, којој нико није знао порекло ни значај, али која је била израђена од уметнич |
| о неколико речи:</p> <p>— Шта мислите о пореклу мотива који сте чули?{S} Држите ли га за свеже, |
| на душа колебала се да<pb n="47" /> све порекне, да све закаља, и да и сама црна умре. </p> <p> |
| и крај болесника и крај утучене његове породице.{S} Крао је време од јела и одмора, и саставља |
| ер, калуђер.{S} Далеко од кариере , без породице и без амбиције, калуђер нема ни страха, ни сме |
| била решила на лажну заклетву, на лажну породицу , на лажну слободу и самосталност само зато, д |
| самоћом у коју се огрћу куће пред тешке породичне катастрофе.</p> <p>Једини човек, који је смео |
| затвара очи над Бог зна каквом визијом породичне среће. </p> <pb n="168" /> <p>Монах Иринеј се |
| етка богослужења, и шетати по порти.{S} Порта би тада, пред његовим очима, губила ограду, и пос |
| </p> <p>Ђакон је погледао у порту, али порта је била већ сасвим празна.</p> <p>— С њиме ће и и |
| зазидани аманет.</p> <p>На степеницама порте, на највишем ступњу , стојала је Ана.{S} Окружена |
| збуњена и сагнуте главе.{S} На вратима порте се срела с ђаконом.{S} Силазио је низ степенице п |
| p>После службе, на капији, која води из порте на улицу, Ана се осврнула.{S} Калуђера није видел |
| на се загледала у лаку, провидну ограду порте, која је уједно и дебели непробојни зид између дв |
| а су тамо до великих гвоздених врата на порти, испод којих је, као испод неких великих крила по |
| мо за њих двоје.{S} Из високе ограде на порти струјао је манастирски мир.{S} Срце Богородичине |
| ћи пре почетка богослужења, и шетати по порти.{S} Порта би тада, пред његовим очима, губила огр |
| ом највеће љубави.{S} Ту своју шетњу по порти је највише волео рано у зору, пре јутрења.{S} Нек |
| — шаптао је монах Иринеј, као и тада у порти, али врелијим и чујнијим шапатом .{S} У том шапат |
| ики део се морао задовољити да остане у порти, па чак и на улици.{S} Да колико толико бар појањ |
| ту.{S} Ђакону се чинило да у сунцу види портре једне жене, насликан, часом, од невидљивог слика |
| о покретљиве прсте.{S} Изгледала је као портре неки. </p> <p>Недићка се, у први мах, мало изнен |
| ку светлости.{S} И епископу се привидео портре жене.{S} Мала потамнела старинска миниатура, обе |
| . </p> <pb n="134" /> <p>Највећи сликар портрета — смешила се Ана с поносом у себи — сликар отм |
| вио Ану, и сишао низ степенице натраг у порту.</p> <p>А Ана, као велики бели лептир, удаљавала |
| и хитно и ђакона и младиће, журила је у порту да одахне.{S} Али, слутећи ваљда да ће монах Ирин |
| м људи који су силазили низ степенице у порту.</p> <p>Гле како тужно изгледају данас ти богомољ |
| нах Иринеј. </p> <p>Ђакон је погледао у порту, али порта је била већ сасвим празна.</p> <p>— С |
| јзад је угледао торњеве цркве и пошао у порту.</p> <p>Срце му је трептало, а он га је пустио да |
| атима, која из олтара воде непосредно у порту, налазила се, у зиду, слика једна, којој нико ниј |
| <p>Монах Иринеј је одахнуо, и окренуо у порту да буде сам.{S} А Пашковић је гледао за њим и дов |
| игра, долазила је ближе и ближе улазу у порту.{S} Кад је стала на први степен, ђакон је осетио |
| ељу оданде не жели. </p> <p>На уласку у порту је Ана застала.{S} Као на међи, на борбеној тачки |
| и благодарност.{S} Опрезно је вадио из портфеја тврду белу хартију, и пријала му је она шуштав |
| пала тмаста облачина.{S} Црна, са белим порубом, као строга одежда у време Великог Поста.{S} Са |
| ту стојати све дотле, док не дође каква порука од малог њеног... љубимца. </p> <pb n="201" /> < |
| и из цркве, монах Иринеј је носио дар и поруку оног погледа као неки за сва времена у себе зази |
| ђакон хода.{S} Ђакон се застидео и мало поруменео.{S} Али у исги мах се и тргао.{S} Шкљоцнула с |
| али је ипак стигао да опази како је Ана поруменила.</p> <p>— Здраво, арханђеле! — пружао је рук |
| ао је владика с поносом .</p> <p>Ана је поруменила, али се сабрала.</p> <p>— Ми се такође сви п |
| ама?</p> <p>Ана је мало, једва приметно поруменила, али се у унутрашњости својој јако збунила.< |
| био добро изабран.{S} Ђакон је тек сада поруменио, и скоро невесело је заклонио лице руком.{S} |
| само како је Ана, него како је и Иринеј поруменио , па чак и како је Мајински поцрвенео , па ча |
| само за мене!</p> <p>То је све што јој поручује, а то је срећа над срећама .{S} Ах, како се на |
| , у нека давно прошла времена, ка неким порушеним и попаљеним олтарима, чија светиља у срцима н |
| ући да му глас, диваљ и громовит, чисто поруши песму.{S} Стари хоровођа је био нервозан , молио |
| а је упро прстом у фини сат од севрског порцелана на полици камина.</p> <p>Сат је био украшен ф |
| био је, наравно, огроман <pb n="97" /> посао.{S} Тим пре што је обучавање деце Ана искључиво с |
| .{S} Опажала се на њему радост што врши посао који воли.{S} Читало му се с лица убеђење да <pb |
| зио неки немир.{S} Пред вече, кад сврши посао. и мисли да ће за клавиром или за књигом бити зад |
| а и самосталнија но икад, и велики свој посао је вршила с лакоћом забаве.{S} Радило се наиме о |
| њу. </p> <p>Ана је тешки и напорни свој посао радила како га нико не би радио.{S} Радила га је |
| ковић је гледао за њим и довршивао свој посао.</p> <p>Ништа не мари, мој смирени соколе !{S} До |
| изађе.{S} У највећој тишини се обављао посао.{S} Собарица није испустила ниједно ведро.{S} Коч |
| на је, одиста, душом и телом потонула у посао.{S} За архијерејску службу, као такову, требало ј |
| пунч, а други само грог.{S} Сад ћемо се посвађати! — смејала се она, узимајући оца нежно под ру |
| , срећне, ипак, што су могле очистити и посветити тамо где нису могле спасти".</p> <p>„Плашим с |
| светиња њеног рођеног живота одрасла и посвећена у том храму, стала је пред очи духа Аниног, м |
| носи у цркву, рад свој и уметност своју посвећује Богу, а снове и љубав своју пружа простом јед |
| тку се Ана ипак морала кренути кући.{S} Поседела би још, али се бојала да ће се мајка бринути.< |
| p> <p>Једном приликом, на ужем музичком поселу у њиховој кући, мољена са свих страна, а врло до |
| id="SRP19190_C12"> <head>XII.</head> <p>Посета је била унапред јављена, и Ана је знала ко ће им |
| 08" /> или изгледало да је посљедица те посете — страшно, ужасна једна драма!{S} Не, не, боље ј |
| д црквеног одбора, ишла сваки дан да га посети и да му реферише о успеху, и причала му да сопра |
| проноси глас како се владика спрема да посети Богородичину Цркву.{S} Сада је то било сасвим из |
| ша једног драгог покојника спрема да ме посети.{S} Видећете какав је.{S} Слаб и сув.{S} Глас ка |
| рква је стицала све више и више сталних посетилаца.</p> <p>Међу чешће посетиоце је сада спадао |
| е сталних посетилаца.</p> <p>Међу чешће посетиоце је сада спадао и доктор Пашковић.{S} Људи су, |
| ашњи дан.{S} И онда, решио сам да ћу ја посетити гроб, мислио сам да смем то учинити, јер покој |
| д вече, монах Иринеј дошао Недићевима у посету. </p> <pb n="104" /> </div> <div type="chapter" |
| те појаве.</p> <p>Пред вече је отишао у посету доктору Пашковићу.{S} Мислио је да му прича о св |
| је осећао узнемирење.{S} Као дете свој посечени прст мајци, окретао је он голо срце своје Богу |
| главу докторову после тешко пожртвовног посла који је у задње време радио.{S} Трећи, најзад: ка |
| диста била уморна.{S} С једне стране од посла, а с друге стране и од тога, што је све то што се |
| ти да легнеш.{S} Недеља је сутра, имаш посла. </p> <pb n="179" /> <p>Међутим, наслоњен на миши |
| b n="224" /> <p>Ана је већ око пет сата послала писмо монаху Иринеју: да сутрашњи излазак на гр |
| нашли на улици.</p> <p>— Није њега Бог послао теби, него госпођици Недићевој.</p> <p>— Е, зар? |
| чуо, Пашко, овога ми је ђакона сам Бог послао! — ословио је прота доктора , кад су се после сл |
| д љубави и ничега више.{S} Бог ми је њу послао као највећу милост своју, и као виши захтев једа |
| ац демона ?{S} Она стародревна, досадна посластица, коју ђаво нуди човеку на углу оне стародрев |
| .{S} Настао је мир.</p> <p>— Сад ће Бог послати смрт — шаптао је стари баштован крај ногу свога |
| уру.{S} Чинила му се као пчелица, која, после дугог лета и брижног тражења, са једним једитим з |
| одичине Цркве.{S} Прво им се насмејала, после их је погледала изазивачки, скоро мрско, али је о |
| лошћу. — Је ли то дуго ? — чула је Ана, после мале паузе, тихо, стидљиво питање.</p> <p>— А зар |
| ead>XXIV.</head> <p>На ћошку код цркве, после свршене службе, стојали су опет њих троје.{S} Људ |
| души има већ оно бело поље, на коме је, после борбе, уметност развила заставу победе над живото |
| плачем прво да зове оца свога, а после, после једног страшног погледа и вриска, стала се опрашт |
| ила се Ана од смеја. — До виђења, царе, после подне ! </p> <pb n="251" /> <p>— Жена, жена! — ра |
| сли су јако узнемириле ђакона, и он се, после свршене службе, журио са свлачењем што је игда мо |
| ого немира и нестрпљења .</p> <p>Иначе, после и због оног виђења, Ана није преживљавала никакви |
| Ане Недићеве бацити анатему!{S} Ко би, после Ане Недићеве, још смео тврдити да је љубав сваке |
| охолости сузу исцеде.</p> <p>Слушајући, после Еванђеља, ђаконово рецитовање , Анино је усхићење |
| одила Ану. — Да ли је могућно да човек, после пет или десет месеца, потпуно индиферентно гледа |
| а, ширила се вест да ће, код Недићевих, после вечере, бити извођена једна врло лепа музичка пје |
| лачем среће надимају груди, и од којих, после, у гласу одраслог човека, остану само љушчице пеп |
| ко чисто и добро.{S} Мало <pb n="14" /> после, у најсвечанијем моменту службе, Ани је дошло као |
| p> <p>Чини му се да га она избегава.{S} После службе, нестане као да у земљу пропада.{S} Права |
| дном одсеку службе, замењује ђакона.{S} После <hi>Причасног</hi>, кад се отворе Царске Двери, п |
| а.{S} И бићу срећна за све то време.{S} После ове дивне, раскошне службе, данас, можда ће чак и |
| шли.</p> <p>Ани је задрхтало дисање.{S} После јој се одједаред навлажиле очи, и обузело ју неко |
| ници, бело одевени, моћни и отровни.{S} После, скромни жути маслачци.{S} Све по три у реду.{S} |
| окар, леден и чист као јутро у гори.{S} После је свирала модеран један скерцо, у коме се тонови |
| е да ће се онесвестити, да ће пасти.{S} После ју је дохватило блаженство среће, благодарности , |
| о је неколико пута и кашиком о шољу.{S} После се угрејао и смирио. </p> <pb n="169" /> <p>— Хоћ |
| бедним плачем прво да зове оца свога, а после, после једног страшног погледа и вриска, стала се |
| аквог питања са медицинског гледишта, а после опет са гледишта једног лаика.</p> <p>— Зар не, р |
| е ствар, или да се ствар баш и збуде, а после мора наћи снагу за досљедност , одговорност и трп |
| е само једна тачка, сврше пре вечере, а после вечере да изађу у башту, да дивно летње вече не п |
| арања дошао је на ред други, па први, а после свих шест дана свирала је Ана хаос, и то на најве |
| кривице падали, крњили и уништавали, а после тога сређивање, смиривање и свежи дах новог живот |
| се по цвећу и по зрелом житу гази.{S} А после, кад остарите ?</p> <p>Недићка затресе главом, и |
| а? — насмејала се Ана, али кратко.{S} А после се некуда далеко занела. </p> <p>— Ана ! — грцао |
| м то није ни замерао.{S} Природно је да после данашњег дана, свога дана, имају и права и потреб |
| силуету монаха Иринеја, и рачунајући да после Достојног има још три јектенија која говори свешт |
| .{S} Ана се, према томе, није опростила после два три минута.{S} А није ни Пашковић.{S} Остао ј |
| P19190_C20"> <head>XX.</head> <p>Недеља после оне јаке непогоде осванула је јесења.</p> <p>Гле |
| г једног доживљаја још из првог времена после његовог доласка.{S} Усне јој се развукоше, а руке |
| ђакон.{S} Ани прелете осмех поноса, па после и осмех ироније преко лица.{S} Да, и тај звекет с |
| ослободила руку, прво је том руком, па после и другом, дохватила и помиловала ђаконову десну р |
| рећи чај, и изашла опет.</p> <p>— Сутра после подне ћете знати моју жељу — говорила је Ана с не |
| <p>— Пресудићете.{S} Дакле: у три сата после подне известила сам доктора Пашковића да ћу му по |
| ?{S} Чему срећа и усхићење и сласт, кад после годину дана срце човечје све то више не познаје и |
| >Чудан је био начин прве Анине разоноде после највеће жалости.{S} Ништа величанствено, апстракт |
| .{S} Најзад, све ће бити јасно кад дође после подне.</p> <p>После подне, око пет, зазвонио је ђ |
| о прети да ће га разнети.</p> <p>Ана је после свирала и арије.{S} И позвала ђакона да покуша, у |
| ладића који оца није познавао , који је после изгубио и добру, несрећну мајку, и који је одраст |
| некога где јој је кућа. </p> <p>Ипак је после подне кренуо у шетњу.{S} Насумце , дабогме, но бу |
| тиском једним који боли. </p> <p>Бол је после прошао, али је остала нека туга.{S} Туга, којој с |
| о.{S} И добио колача и јаја.{S} Зато је после морао скакати да дохвати ружу.{S} Све више и више |
| записано је било и све оно о њој што је после дошло.{S} Ђакону се чинило и природно, и једино м |
| де су, и шта им још предстоји.{S} Да се после отпеваних двеју арија стане, изгледало је немогућ |
| а глави и разговарају живо.{S} Слика се после замутила и нестала, а на њеном месту је засјао сп |
| ојка је та била Ана Недићева.{S} Ана се после болести своје нагло и неочекивано опорављала.{S} |
| сажаљива милост. </p> <p>Пашковић би се после таквог растанка увек закаснио на ручак; Ана је, н |
| Ана била у стану да имитује, и гушио се после сваког таквог напрезања као да камење гута.{S} По |
| им умире за све вечности.{S} Све што се после изводи, то је можда само костим узвишеног једног |
| — ословио је прота доктора , кад су се после службе нашли на улици.</p> <p>— Није њега Бог пос |
| за њим.</p> <p>Одлучио је најзад да ће после подне прошетати , проћи крај куће госпођице Недић |
| кон Иринеј је морао наставити певање, и после свршеног четвртог дана стварања дошао је на ред д |
| , са последњим трепетом и одјеком.{S} И после тога, Ана је знала, груди његове су биле изнемогл |
| и! — наводила је у себи подругљиво. — И после мир.{S} Мир над потрошеним човеком.{S} Који нема |
| доклегод свирка није престала.{S} Па и после.{S} Људи су пролазили крај њега у овом и оном пра |
| дни, живот је тако кратак, у старости и после смрти је све свеједно, и опет се човек толико оти |
| сто, дуго, и са неком ватром од које би после осећала умор.</p> <p>Облачила га је у све костиме |
| живчана нелагодност , мислио је.{S} Али после је опазио да има једну борицу и на души, и да је |
| у, и почела брзо читати молитву.{S} Али после ју је, као увек, занело сећање на неку сцену из в |
| њи ветрић ћарлија око главе.</p> <p>Али после, ветар је престао ћарлијати, сунце није више шара |
| је слепоћу ударала на његове очи, да ни после годину дана удварања још није сагледао да се пред |
| .{S} У башту већ излази.</p> <p>У петак после вечерња ђакон је пошао да се мало прошета.{S} Уоч |
| едао горе, и прекрстио се.</p> <p>И тек после тога, кад се кренуо у варош, опазио је и дебело д |
| > <p>— Данас је среда.{S} У данашњи дан после две недеље ћу се вратити.{S} Ах, не.{S} То је Усе |
| циркус са багрема, лепши ми је био него после из ложе.{S} Дивоте живота виде најбоље они који н |
| х је било мртво тога дана“.</p> <p>Дуго после тога још седео је монах Иринеј , не осећајући сан |
| збуђивао, решио је не погледати тамо до после Еванђеља .{S} Ако дотле не дође, неће доћи — ухва |
| Јер он је осећао тај пољубац.{S} И био после њега лак, етераст, подигнут, сједињен са мирисом |
| тихо, уздахнуо.</p> <p>То исто је, мало после, урадио и епископ.{S} Пробудио се.{S} Осетио је с |
| аслоњачу и утонуо у рајски сан.{S} Мало после се отворила врата.{S} Гости су на прстима улазили |
| трашна тишина неживота.</p> <p>Али мало после, као да се из те тишине почело ослобађати све оно |
| чашу топлог чаја и умрети.</p> <p>Мало после опет, већ по трећи пут:</p> <p>— Иринеје!</p> <p> |
| на чистом пољском ваздуху.</p> <p>Мало после, он је, по неком програму ваљда, узео случај друг |
| ласе његовог гласа.</p> <p>Као и обично после службе, Ана је заобилазним путем ишла кући.{S} Св |
| да никоји бол не треба прецењивати, јер после годину дана он више не постоји, његово име и њего |
| и много сметала друштву.{S} Ипак је већ после пет шест тактова неко дошао и затворио врата од м |
| ивота постају му равнодушне олупине већ после годину дана ...{S} Зашто се онда за срећу то исто |
| и одмор за интелигентну главу докторову после тешко пожртвовног посла који је у задње време рад |
| гледајући испод ока како је природа Ану после болести чисто наново створила, <pb n="75" /> и у |
| су два лекара из оближње вароши, одмах после подне се пронео глас да је на умору једино дете д |
| о се од живота. </p> <p>Смркло се одмах после пет сата.{S} Ваздух је тако отежао да се људи чис |
| пет је задовољна. </p> <pb n="82" /> <p>После ју је изгубио из вида.{S} Али је још једнако стој |
| иком о страху божјем на уснама. </p> <p>После службе, на капији, која води из порте на улицу, А |
| бити јасно кад дође после подне.</p> <p>После подне, око пет, зазвонио је ђакон.</p> <p>Отворил |
| еће моћи заборавити ни оставити.</p> <p>После тога виђења на Ану је почешће наилазио неки немир |
| у веранде.{S} Чуо се весео смеј.</p> <p>После неколико минута је киша стала.{S} Док се још сунц |
| глој путањи доктор Пашковић сам.</p> <p>После, шетачи се, један по један, враћали столу.{S} На |
| х је ваљда тај прекид са писмом.</p> <p>После певања је Ану дочекало друго изненађење .{S} Расп |
| еље њене бацити пољубац страсти?</p> <p>После подне ћу доћи да ми дате одговор .{S} Не да га да |
| о и остајало само зимзелена грана.{S} А последња фаза нас је довела дотле, да смо, или издржали |
| реја с круном на глави .{S} Суза, можда последња суза коју је старац <pb n="132" /> још имао у |
| је стар и болешљив, можда ће му то бити последња црквена свечаност уопште.{S} И тако ми је драг |
| <p>— Стар сам, Иринеје.{S} Можда је то последња љубав коју ми чиниш.</p> <p>Монах Иринеј је по |
| јутрос двоје деце за два сата, а треће, последње, ако још није мртво, онда га је само Господ Бо |
| а згазила лепоту , и већ сада преживела последње лепе часове и у музици и у цркви ? ...{S} Поми |
| премести.</p> <p>Госпођица Недићева је последње речи ђаконове доста расејано слушала.{S} Оно ш |
| која пије, пије, и у дубину своју вуче последње таласе његовог гласа.</p> <p>Као и обично посл |
| својој гордости нож у руке. </p> <p>Ово последње је страшна реч, Ана.{S} Ја је ипак свесно и хл |
| до првог растанка, од првог погледа до последње скривене мисли.{S} И <pb n="190" /> са раширен |
| орао вама рећи.{S} А ово друго?{S} Ја у последње време имам осећање да све оно што пре нисам го |
| музике највише волела црквену. </p> <p>Последње године је била у Русији, и од тога доба је нек |
| игде не одузме љубав, да не заборави ни последњег мрава.{S} Бог је умножио љубав у њему.{S} Отк |
| } Нико није ни помишљао да изађе.{S} До последњег такта је све живо стојало на свом месту.{S} А |
| оз шуму уме проћи језа, одједаред, и до последњег <pb n="165" /> листка, тако је у вароши све ж |
| и , без достојанства, с прашином раван, последњем црву једнак. </p> <pb n="205" /> <p>У моменти |
| свештеник као дете благосиља.</p> <p>На последњем, главном важбању, ђакон је рђаво певао.{S} Не |
| и цветић.{S} Посљедњи на тој ливадици , последњи и у тој години.{S} Патка, непоетична и увек гл |
| јако хитала .{S} Као да га се боји.{S} Последњи пут, на парастосу, видео је да је као прут зад |
| сласт је узбрани , увенути листак.{S} А последњи листићи вену неузабрани ...{S} Бићемо јачи од |
| о у олтару иза свију, и изашао из цркве последњи.{S} На излазу се још једаред осврнуо и поклони |
| S} Да донесе нож и да изврши оно што је последњи покушај ...{S} Ах, како су ужасно изгледале он |
| олејом престаје оклоп зидова, да су они последњи луци кубета извијени напоље, у сусрет небу и б |
| ју радозналост: какав ли ће, Боже, бити последњи став у симфонији те интересантне младости! </p |
| едне речи бацао цео свој силни глас, са последњим трепетом и одјеком.{S} И после тога, Ана је з |
| , у свакој ситници њиховог намештаја, у последњој пребивеној играчци детињства њеног.{S} А с др |
| ђе читав један крај, да што брже изврши последњу бербу венаца и круна. </p> <pb n="167" /> <p>Ј |
| њему.{S} Откад Ану воли, он је изгубио последњу мрвицу себичности, гњева и злопамћења. </p> <p |
| чени.{S} Млитава корака свршавају своје послове, јер им свима смрт стоји за вратом.</p> <p>Гле, |
| ељи за лепим.{S} Цео дан је остајала на послу, а целу ноћ се предавала осећају очекивања, слатк |
| их у нови живот, и мирно се враћа своме послу.</p> <p>— Шта ради та Ана! — продерала се чисто, |
| рзо разне фијоке и орманчиће, и спремио послужење лепо и глатко као добра домаћица у својој кућ |
| него икад.{S} Певачи су били пажљиви и послушни, црква је стицала све више и више сталних посе |
| скочио са столице, притрчао владици, и послушно сагнут чекао шта ће му рећи. </p> <p>— Ништа, |
| било <pb n="208" /> или изгледало да је посљедица те посете — страшно, ужасна једна драма!{S} Н |
| рала осећати она варош, у којој је, као посљедица нарочитих околности, црква постала љубав и ам |
| ска једна ствар, која разне неочекиване посљедице може повући за собом.{S} О томе се, досада, с |
| .{S} А између узрока, који је већ ту, и посљедице, која треба тек да дође, цери се судбина.</p> |
| тамо, у ћошку гле, још стоји цветић.{S} Посљедњи на тој ливадици , последњи и у тој години.{S} |
| моћну, коју она уопште не може више да посматра, а о којој све теже и теже суди. </p> <p>Извед |
| а може откључати и широм отворити.{S} И посматрајте само.{S} Не гледа у њу, него право у њену к |
| мора да буде — мислио је у себи Недић, посматрајући Ану.</p> <p>Међутим, ето у Аниним очима не |
| чело је облачење владике.</p> <p>Ана је посматрала церемонију с хора, и опет јој је пало на ум |
| је скоро са неким непосредним контактом посматрала прво преврат, ломњаву и ударце, који су без |
| одвише расејана.{S} Почела се забављати посматрањем људи који су силазили низ степенице у порту |
| ири или среди, предавати се интензивном посматрању ситнијих појава.{S} Осећао је да му је то и |
| и лепо! — мислила је Ана.{S} А ђакон је посматрао како су крстови, од сунчаног рефлекса, сасвим |
| ошло у своме бићу.{S} Нешто што се даје посматрати, сравњивати и ценити.{S} Пре тога, она је им |
| лужења у рано, бојажљиво пролеће строго посних дана.{S} Она је осетила да је у реду тих невесел |
| густо шибље, цвеће је почело климатати поспаним главама, прнуло је неколико лептирица, у трави |
| д, нехармонично многострук , и предеран посред своје већ и тако покојне душе.{S} Прота-гост је |
| али као неке доброћудне звери.</p> <p>А посреди свега тога, на узвишењу, у белим облацима од ха |
| ко.{S} Сигурно ће ми пасти у задатак да посредујем, да разлучим светско од духовног, и да прогу |
| , жена је увек крива кад човек с висине посрне . </p> <p>А ја се пењем, Ана, и не плашим се од |
| S} Ана се дигла од клавира.{S} Чисто је посрнула.</p> <p>Монах Иринеј ју је нежно, једва осетно |
| ле олтару.{S} Сетила се да је Петровски пост.{S} Причесници .</p> <p>Опет нада.{S} Добар је Бог |
| трашна утученост, добровољни онај тешки пост и тела и духа, коме се болно растужени људи тако р |
| ређеосвећене Литургије за време великог поста. </p> <p>Госпођици Недићевој је наиме одједаред д |
| убом, као строга одежда у време Великог Поста.{S} Са звоника Богородичине Цркве је зазвонило на |
| то коначно излети.{S} Љубичаста свилена постава стојала је старцу тако невесело, а крст са скуп |
| — Зар не, реци сам.{S} Кад ви, лаичари, поставите лекару питање: да ли је случај тежак, онда пр |
| на важност или трагичност тренутка.{S} Поставља се лекару једно препредено , а о болеснику бај |
| з далека није било у намери да проблеме поставља и етичке мотиве оцењује .{S} И зато на Анину п |
| стуба.</p> <p>Мала живчана алтерација — постављао је ђакон диагнозу без много претходне анализе |
| он је ћутао, и никакво питање није више постављао.{S} А из тога, што је Пашковић говорио необич |
| претација појединих врло тешких ставова постајала јој је одједаред јасна, усхићавале су је најф |
| а, пред његовим очима, губила ограду, и постајала неки грдан, светао простор, општа нека кућа и |
| леком једним , кога ради су и ране саме постајале драге.</p> <p>Ана се није љутила на рецитатор |
| борављених и избрисаних.{S} И све је то постајало експанзивно и шумно.{S} Добијало склоп, целин |
| ктаву и још за квинту више, давала ипак постајање, преливе, боју, јек и сву душу гласа тако ист |
| акордом , кад излази светлост, кад све постаје јасно и јава, и не може више натраг у неодређен |
| {S} Зато дуготрајне жртве и савлађивања постају обичне појаве, бришу се из реда високих тековин |
| д је жив, а најлепши делови тога живота постају му равнодушне олупине већ после годину дана ... |
| из најдубљих дубина Видела је да му очи постају све веће и веће, све лепше и лепше, и да су пун |
| иде на забаве, и не избија из цркве.{S} Постала је некако општа брига целога места.{S} Чим би с |
| ао посљедица нарочитих околности, црква постала љубав и амбиција скоро сваког појединца .{S} Св |
| и од тога доба је некако још одређенија постала у своме укусу и у начину живота.{S} Почела је с |
| Ане дошао. </p> <p>Опет је дакле музика постала њихово вољење.{S} Опет су живели једно у другом |
| новом гласу изгледало лако и природно , постало је одједаред, у тишини, сумњиво , тешко и кобно |
| тано долази, али му није знала побуде и постање, и пренеражено је гледала у потпуно преображене |
| деранжирана.</p> <p>Разговор се развио, постао жив и занимљив .{S} Ана се, према томе, није опр |
| Живот Анин се тако сузио, да је најзад постао просто пратилац једног превлађујућег осећања.{S} |
| уховном концерту потпуно је сам од себе постао.{S} Нити је Ани, ни хоровођи, ни певачима падало |
| .{S} Ђакон се мало приближио.{S} Шум је постао тиши.{S} Ђакон се још приближио .{S} Шум је још |
| ју оно што монах Иринеј још није сасвим постао.{S} Како је њему драго било то откриће.{S} Девој |
| лепшу борбу.{S} И ако је уметник , може постати најслободније и најсрећније створење.{S} С тога |
| звестила сам доктора Пашковића да ћу му постати женом.</p> <p>— Ана — шаптао је ђакон загушено, |
| огла отићи у цркву.{S} Није могла ни из постеље да се дигне.{S} Два дана касније се знало да се |
| бију више но што је данашњи дао, лежу у постеље пуни блажених снова.{S} Трећи, најзад, којима с |
| а Ана са доктором Пашковићем.</p> <p>На постељи је лежао, црвен од ватре и мутних очију, адвока |
| ахно и отровно.{S} Ана се тргла, села у постељи, запалила свећу, и почела да се крсти.{S} Осети |
| атрпа мраком и миром.</p> <p>Легла је у постељу око поноћи.{S} Метнула главу на десну своју миш |
| >Размишљајући о суштини музике, Ана је, постепено, доспела у област чудноватих закључака .</p> |
| а љубав је онда гробар и убојица, који, постепено, душу из тела вади, светлост у очима гаси, гл |
| не само на круг својих пријатеља, него, постепено, на школу и цркву, и на целу варош.{S} У друш |
| није љутила на рецитаторе без гласа.{S} Постепено, она је то мучење чисто заволела, да би душу |
| отпор и неумољива мермерна хладноћа.{S} Постепено, долази сажаљење, и за њим милост .{S} И најз |
| ор је текао још неко време, али се тема постепено удаљавала од Пашковића, у колико се више и ви |
| ћи главе.</p> <p>Ипак, младост Анина се постепено опорављала .{S} Као муња би тек пролетела нек |
| pb n="113" /> немају слуха.{S} Обоје се постепено јако развеселили .{S} Они мали трилери у шесн |
| пажња склопу и значају богослужења , и постепено се долазило до познавања уметничке чари тих с |
| им њиховим ефектима .{S} То је долазило постепено, у виду многобројних пријатних откривења и из |
| /p> <pb n="197" /> <p> Мимопролазећи су постепено почели опажати да се ту не води обичан разгов |
| пише у дневник, и да слаже мудрости за постизавање великог, сунчаног мира.{S} Напротив, осећа |
| анас, можда ће чак и добро бити да мало постимо.{S} Две недеље дана да будемо без вашега гласа. |
| Ми ћемо, дакле, кроз ту љубав, видети, постићи и имати идеал.{S} Какав мир то мора бити.{S} Ка |
| цркви срести, она се сакрила за стуб, и постојала док он није прошао.{S} Он ју је тада хтео сач |
| а у исто време и на истом месту не могу постојати, вратио се натраг .{S} Не баш сасвим равнодуш |
| а не могу дакле да су оригинални.{S} Не постоје једаред рођени, једни и једини.{S} Хартија , па |
| аст за чистом лепотом, драги пријатељу, постоји, али води некуда из живота.</p> <p>Са таквим на |
| буде и растанак.{S} Зар ви не знате да постоји и весео растанак?{S} Све дотле док има чекања, |
| ивати, јер после годину дана он више не постоји, његово име и његов предмет су за нас обичне, б |
| њом о јасности . </p> <pb n="148" /> <p>Постоји ли још оно бело поље у мојој души? —питала се А |
| кополагања, и изгледало јој је да у том поступку има један суров и страшан моменат.{S} Помпа ар |
| е.{S} Осећала се увређена, видела у том поступку недостатак такта и нежности.</p> <p>Али је онд |
| конова чинила јој се као сивом прашином посута, а у своме срцу је осетила сузу.</p> <p>Али кад |
| ископу се привидео портре жене.{S} Мала потамнела старинска миниатура, обешена о грану мрачног, |
| г збиља у души њеној.{S} Уосталом , све потанко испитивање и дубоко улажење није потребно кад ј |
| } Ана се скрушила.{S} Искрено, детињски потанко је шаптала Богу своју љубав .{S} Од почетка до |
| Е дакле, оно о чему сам вам тада писао, потврдило се.{S} Владика жали замном.{S} Тешка му је ст |
| .</p> <p>Једно опажање се временом ипак потврдило , и почело Ану помало да узнемирује. <pb n="6 |
| з краја и почетка.{S} Сваки прст, сваки потез гудала, сваки глас може бити логична и техничка ц |
| а свога у дрхтај жице, у талас звука, у потез гудала.{S} И мољење једно, скрушено и љубавно, да |
| е.{S} А горе је слика имала и друкчијих потеза.{S} Мала девојчица, која трипута има да пева сам |
| ветлост је поцрнела.{S} У витком једном потезу , смелом и лепом, као што је смео и леп један од |
| престано присутан.</p> <p>Од владике је потекао предлог да са музиком , пошто је само једна тач |
| леђена, и да ће сад одмах нит њене крви потећи у траву.{S} Ћутала је.{S} Таквим једним ћутањем, |
| лаје, и брже на страху него на ногама, потече <pb n="57" /> преко веранде у кућу, преврћући се |
| но музике, чека да интервал прође, и да потече песма, од слога до слога као ред капљица, тешких |
| Они су били стање њене душе.{S} Трајна, потешка, али и слатка борба душе да се тело уклони из с |
| пре заборави.{S} Али таман би успео да потисне гомилу мисли, онда би опет та чистина у глави у |
| а се секу, и први судар сила се свршава потмулом мумлавом, која се чује најпре високо над главо |
| кључали горски извор баца и хита у свој поток. </p> <p>Ана и монах Иринеј се нађоше у тесном за |
| ошћу, него да се баца у поноре туге и у потоке суза!{S} Шта је друго сажаљење него монах који о |
| о.</p> <p>Ана је, одиста, душом и телом потонула у посао.{S} За архијерејску службу, као такову |
| ачкој, јако дубокој наслоњачи, заваљен, потонуо, увијен до струка вуненим пледом.{S} А монах Ир |
| о или зло? — мислио је Пашковић.</p> <p>Потпуна, празна тишина.{S} Смрт.</p> <p>— Ана, Ана јадн |
| о да човек, после пет или десет месеца, потпуно индиферентно гледа створење које је волео најбо |
| о кружи око њега, зове га и буди га.{S} Потпуно расањен, тражио је неку забаву.{S} Да није ноћ, |
| , још <pb n="49" /> једаред створио.{S} Потпуно смирен ћу примити завет, јер никаквих врлина не |
| на је опажала да ентузиазам тога човека потпуно искрено и спонтано долази, али му није знала по |
| анских столећа.{S} Кад су људи ваљда са потпуно мирним савестима ишли у цркву.{S} Кад још нису |
| да су му уске љубави страсти изгледале потпуно туђе и немогућне.</p> <p>Једног дана се онда за |
| ркова, и хитнула их далеко.{S} Затим се потпуно тупо загледала у једну бубу, која се са одломље |
| разне.{S} Улазио је у олтар на причешће потпуно спреман, давши Богу, с гласом својим, и све што |
| ви људи потпуно исто семе, из кога ниче потпуно иста биљка?{S} Да ли живот човечји , растући из |
| тањом свију?{S} Да ли су збиља сви људи потпуно исто семе, из кога ниче потпуно иста биљка?{S} |
| њиховом храму, које ће се сада тек моћи потпуно извести.</p> <p>И доктор Пашковић је пред крај |
| се растумачи доживљај .{S} Ишла је кући потпуно задовољна и умирена, савршено блажена.{S} Али и |
| тком свога аналитичарства, али још увек потпуно тачно. — Најзад је дакле дошла природа да потра |
| читао из њене збуњености, и био је тим потпуно задовољан, и трудио се да Ану ослободи неприлик |
| гли и једнога часка .. . ја сам недужан потпуно, ја вас нисам уходио, <pb n="228" /> ја нисам н |
| угим не храни до глађу, носи у себи као потпуно задовољство.{S} Можда се, уосталом, не треба чу |
| мљи, раније или касније мора довести до потпуно истог облика и конца?{S} Можда човек заиста мор |
| ђутим, поглед његов је тога дана клизио потпуно неосетљив преко свега.{S} Широко отворене додуш |
| но како ко пева — додавао је, очигледно потпуно искрено, јер би нерви његови, и без непосредног |
| у тешку позлату оковано Еванђеље скоро потпуно испружених мишица, високо над главом својом, а |
| ју право у његов џеп, и знају да је џеп потпуно снабдевен свима потребним стварима.{S} Осврнуо |
| е и постање, и пренеражено је гледала у потпуно преображене очи и лице Пашковићево .{S} Била је |
| S} Одиста, тај глас о духовном концерту потпуно је сам од себе постао.{S} Нити је Ани, ни хоров |
| ност он је одједаред видео и своју душу потпуно јасно.{S} Талас снажне једне јасности нагло је |
| снага невиности и лепоте гласа дошла до потпуног израза.</p> <p>Једнога дана је хоровођа сасвим |
| е догађа, спавало испод густе платане у потпуној сувоћи.{S} Псетанце скочи, зарежа љутито, и по |
| уком дотакне , исповедила се.{S} Целом, потпуном истином , <pb n="232" /> и свом лепотом првога |
| чно. — Најзад је дакле дошла природа да потражи своје.{S} И како је то љупко, како је то дивно, |
| косу.</p> <p>Али то мало је доста дуго потрајало.{S} Недићка се већ почела узнемиривати, и хте |
| празника, и почела се развијати искрена потреба култа тих свечаности.{S} Обраћана је пажња скло |
| исцрпео разговор око најпречих домаћих потреба, долазило би на ред питање: а шта мисли и чека |
| сад јасно да је завет у животу човечјем потребан.{S} Да је потребно да човек, у нечем, остане а |
| знају да је џеп потпуно снабдевен свима потребним стварима.{S} Осврнуо се затим по другим људим |
| појава.{S} Осећао је да му је то и сада потребно.{S} Наравно, не у том смислу, што би желео пре |
| ет у животу човечјем потребан.{S} Да је потребно да човек, у нечем, остане аскет целог свог век |
| отанко испитивање и дубоко улажење није потребно кад је реч о Ани Недићевој .{S} Цео чисти дево |
| ашњег дана, свога дана, имају и права и потребу да о догађајима поразговарају, и да се узајамно |
| , сетио одједаред своје мајке, и осетио потребу да сагне главу и да јој нешто призна.{S} И можд |
| н се толико наљутио, да је чисто осетио потребу да се освети.{S} И доиста је <pb n="85" /> мало |
| како раскошна, она није осећала никакву потребу да нешто чува и оставља.{S} Све те инспирације |
| лада тајна .{S} Али он не осећа никакву потребу да ту тајну разреши , и навикава се да је носи |
| и страху божјем прошао је без одјека и потреса душа. </p> <p>Ану је обузело очајање.{S} Где је |
| виђења, Ана није преживљавала никаквих потреса или криза.{S} Живот јој се чинио исти као и пре |
| ео.{S} Жалио је свога доброг пријатеља, потресали су га очај Недићкин и туга Анина, и, најзад, |
| људи мамите, песмом својом мртво камење потресате, да ли ви слутите откуда је дошло препорођење |
| праг и склопила руке.{S} Монах Иринеј, потресен, сагнут над Аном, осећао је нову, друкчију, си |
| кад сам лекар, никад још нисам био тако потресен и осетљив.{S} Јутрос, кад је умирала она мала |
| ла живота који је тога дана дорађен или потрошен.{S} Испрезали се и људи.{S} Једни, који су теш |
| и подругљиво. — И после мир.{S} Мир над потрошеним човеком.{S} Који нема више лепота у себи, да |
| епти, и она, не знајући право шта чини, потрча за лекарем.</p> <p>— Опростите, господине.{S} Ви |
| p>— Ана!{S} Ана!</p> <p>Ана је цикнула, потрчала као махнита, и подупрла леђима врата.</p> <p>— |
| , све за један тренутак, и устукнула, и потрчала доктору у сусрет, и јурнула да забрави улаз — |
| н, ђакон је осетио сен.</p> <p>Обоје су потрчали, и срели се, као некад, на средини степеница.< |
| умео отпевати, Ану је дохватила жеља да потрчи пред степен олтара , да чело и усне своје положи |
| ју је обузео немир.{S} Дошло јој је да потрчи напред.{S} Да се приближи оним подигнутим рукама |
| о увређена, намрштена и срдито бледа, и поћи некуда као на јуриш, и онда, одједаред, ударена и |
| и да му је и боље.{S} Не бих вас смео с поуздањем тешити и храбрити, јер је болесник врло немоћ |
| и тешко.{S} Све ће то за неколико дана поумирати.{S} Серум против шарлаха канда не вреди много |
| подигне и улепша, и откад она примерним похађањем цркве и понашањем у њој показује живу љубав п |
| лачити за излазак, и најкраћим путем је похитала на службу.</p> <p>Стигла је пред један од најс |
| о тихо кретање и шум.{S} Ана се тргла и похитала натраг ка вратима.{S} Поплашила се да ко не из |
| аку превелику срећу, сваку грамзивост и похотљивост тела... </p> <p>Дошавши поново пред отворен |
| ја сад немам за себе — изрекла је брзо, поцрвенела мало, и наставила тише — а сем тога, у нашу |
| о огледала , и погледала себи у очи.{S} Поцрвенела је као пурпур над црнином својом.{S} Не над |
| ј поруменио , па чак и како је Мајински поцрвенео , па чак и како је Мајински направио гримасу |
| једном месту, Ани у сусрет, светлост је поцрнела.{S} У витком једном потезу , смелом и лепом, к |
| владика је наредио да сат има остати на почасном своме месту.</p> <p>Монах Иринеј се дабогме на |
| 151" /> <p>Недић је замолио госте да из почасти према епископу сви дођу на вечеру у концертном |
| д одједаред, отац њен, сасвим изненада, поче да говори о удадби једне даљне рођаке која се венч |
| зар вама није понекад тешка самоћа ? — поче она тако матерински нежно, као да је готова да уси |
| минута, каже, у данашњи дан. — Недићка поче плакати. — Тешко би му било тако отићи ... нема оц |
| где је добри твој господар?</p> <p>Ана поче јецати, а маторо псето удари у грчевито, астматичн |
| ачи да је унутри зло.</p> <p>Анино срце поче преплашено да трепти, и она, не знајући право шта |
| ћи.{S} Псетанце скочи, зарежа љутито, и поче тражити кривца.{S} Али кад је у тај мах севнуло и |
| наштво.{S} А страст, осетивши колебање, почела је рити и дражити.{S} Страшно питање: јесам ли ј |
| да с тога што га је нагло обузимао сан, почела одједаред силно да расте.{S} Мала једна жељица д |
| да уђе.{S} Била је одвише расејана.{S} Почела се забављати посматрањем људи који су силазили н |
| е уздахнула и склонила се с прозора.{S} Почела је и сама да се спрема за полазак.</p> <p>У цркв |
| ала у своме укусу и у начину живота.{S} Почела је својом јаком музичком интелигенцијом да врши |
| ла и понављала .{S} Све тише и тише.{S} Почела је да га крије, да га воли, да се боји за њега.{ |
| е одједаред поврвело у музичку собу.{S} Почела је жива дебата, да ли госпођица Ана или монах Ир |
| Да ни мисао Иринејева не могне у њу.{S} Почела се плашити и свога интензивног осећања, и стално |
| је добро ...{S} Боже, Боже, Ана, Ана! — почела је плакати јадна жена, бежећи испред Ане и затва |
| руго до смешно. </p> <p>И Ана се одиста почела смејати.{S} Некако преимућствено, као кад човек |
| <p>Недићка је, сирота, од чуда, најзад почела да се смеје.</p> <p>— Мени се не допада, а мојој |
| из једног у други.{S} Ана је одједаред почела бројати своје године, питала се куда она још иде |
| /p> <p>А рука њена?{S} Ана је одједаред почела трептати врелом неком језом.{S} Било јој је као |
| дрхтала .{S} Као дете, она је одједаред почела плакати зато што не зна шта ће да каже.{S} А сир |
| улици, једва, узнемиреност ђаконова је почела нестајати.{S} А нестала је сасвим у разговору са |
| не се румениле као у детета.{S} Коса је почела растити тако бујно, да јој чисто није било места |
| тешко и кобно.{S} Страшна нека слика се почела склапати пред очима старчевим.{S} Детаљ по детаљ |
| Као оно једаред <pb n="101" /> — она се почела опомињати драгог једног доживљаја још из првог в |
| кочила са столице, нервозно ужурбано се почела облачити за излазак, и најкраћим путем је похита |
| игиозне свечаности недеље и празника, и почела се развијати искрена потреба култа тих свечаност |
| олуј, подигла је заклопац са клавира, и почела свирати Бетовенову једну сонату.{S} Силно, краље |
| је клекла, не гледајући куда, у снег, и почела плакати. </p> <p>То је дакле сада сва свечаност |
| пошто се служба свршила, клекнула је, и почела Богу да се моли.{S} Истински побожна , она је им |
| . </p> <p>Спустила је руку на дирке, и почела свирати .{S} Тише него што треба, да не би много |
| у руку себи, пала главом по тој руци, и почела ужасним, бедним плачем прво да зове оца свога, а |
| спустила је цвеће, спустила и главу, и почела брзо читати молитву.{S} Али после ју је, као уве |
| ргла, села у постељи, запалила свећу, и почела да се крсти.{S} Осетила је како јој се по лицу р |
| е све изгубио.</p> <p>Ана је вриснула и почела бежати.{S} А страшни лелек несрећног Ристовића п |
| >Напослетку, Ана је узела перо у руке и почела да бележи.{S} Своју песму.{S} Своју крвну жртву |
| заћи, није одахнула, него се устрептало почела освртати где ће да се склони, и скоро је утрчала |
| /p> <p>Ту се Ана скрушавала, ту је опет почела да воли.</p> <p>Како су миле те кокице.{S} Једна |
| >Чуло се појање.{S} Служба је дакле већ почела .{S} Али Ана је оклевала да уђе.{S} Била је одви |
| доста дуго потрајало.{S} Недићка се већ почела узнемиривати, и хтела звонити по девојку, кад је |
| мало по мало, и њеном сопственом увету почела годити.{S} Донекле и као <pb n="58" /> музикалан |
| монију са хорским појањем.{S} На Ану су почеле наваљивати живе, богате мисли о уметничком усавр |
| озбиљни куцањ шеталице на сату.</p> <p>Почеле су онда вариације.{S} Прва.{S} Око аријице, коју |
| и његови, и без непосредног надражаја , почели да реагирају.{S} Чича би дрмусао главом као да ћ |
| S} Таласи те туге се затим и ван ђакона почели ширити, и купили се на оном празном месту крај с |
| нога тренутка кад сте стигли, ви сте се почели враћати.{S} Ви нисте више тамо.{S} Ви сте на пут |
| p> <p>Али је онда дошло време кад су се почели чешће виђати на заједничким вежбама са хоровођом |
| "197" /> <p> Мимопролазећи су постепено почели опажати да се ту не води обичан разговор.{S} Зад |
| " /> <p>Село се дакле најзад за сто.{S} Почело се јести.{S} Али је сав живот лебдео негде висок |
| "160" /> некуда у густо шибље, цвеће је почело климатати поспаним главама, прнуло је неколико л |
| рнуло је неколико лептирица, у трави је почело нешто да шушти, а негде, на грани, чуо се слабач |
| p> <p>Ана, се застидела.{S} Срце јој је почело лупати , и брзим кораком, поздрављајући хитно и |
| и кад је најзад подигао очи, срце му је почело ударати ситно и устрептало као да га је неко игл |
| ала пуна топлота, и у којој је све семе почело одједаред да клија.{S} Осећао се као башта: зеле |
| >Али мало после, као да се из те тишине почело ослобађати све оно што је малочас прогутала, јав |
| опажање се временом ипак потврдило , и почело Ану помало да узнемирује. <pb n="64" /> Престала |
| је.</p> <p>— Стварање света још није ни почело, а овај несрећни Мајински ће већ свих седам смрт |
| леп летњи дан.{S} Али се одједаред небо почело навлачити, а дунуо је затим и свеж ветар, предск |
| , да јој је стари доктор, једнога дана, почео говорити ласкаве ствари, да јој се скоро удварао, |
| ећи ко ће откуда изаћи или куда ући.{S} Почео је затим и нагађати, скоро врачати, хоће ли бити |
| лашио.{S} И тражио је да ублажи тон.{S} Почео је тим што се насмејао.</p> <p>— А докле би ти хт |
| па сам дошао и ја да се помолим Богу — почео је доктор без икаквог уобичајеног поздрава. — Так |
| јести док га не поједе.{S} А најзад је почео очајавати, јер, све оно што је у храбром, силном |
| у олтар окренуо вернима, око сузе те је почео горети пламен, испод стегнутог укрштеног орара је |
| .{S} Није се чак могло ни чути, јер је почео дувати чудни онај јесењи ветар, који одгоре, као |
| од црвеног ђердана! — смејао се снег, и почео, преврћући се од смеја, да заузима маглино место. |
| {S} Изгубио је своје поједине љубави, и почео осећати једну, уједначену љубав за све што му је |
| је тако трајало до тренутка када је хор почео певати Вјерују.{S} Већ први тактови те величанств |
| ковић на своје омиљено поље.{S} И одмах почео, тоном дискусије, разлагати суштину таквог питања |
| истом таком смерношћу , у чему је ваљда почетак праве религије духа човечјег. </p> <p>Ана је, н |
| S} Дивни сан лепоте.{S} Песма, којој је почетак у њему а свршетак у мени.{S} У великој као море |
| ромену и обнову .{S} Уништење идеала, и почетак друге борбе ...{S} Али човек као дух, знајући д |
| очујте га још мало.{S} Ја не знам прави почетак када је до свега тога дошло.{S} По старој, злој |
| аш црвени нос, знате каква је, одмах ће почети плакати, наместиће вам кревет, и добићете лек од |
| нко је шаптала Богу своју љубав .{S} Од почетка до првог растанка, од првог погледа до последње |
| елико му је задовољство чинило доћи пре почетка богослужења, и шетати по порти.{S} Порта би тад |
| p>— Волим, видите, да дођем у цркву пре почетка службе.{S} Када људи, тутори и црквењаци тумара |
| себи тајна.{S} Нешто што је без краја и почетка.{S} Сваки прст, сваки потез гудала, сваки глас |
| звао натраг . <pb n="100" /> Можда се с почетка надао да ћу се сам вратити онамо где сам био ок |
| или злочинци, или с ума сишли.{S} Сузе почеше да јој наваљују у очи.{S} Тада јој је привукао п |
| ити.</p> <p>После тога виђења на Ану је почешће наилазио неки немир.{S} Пред вече, кад сврши по |
| и — ах, тако ми је страшно, зашто смо и почињали тај разговор, докторе!</p> <p>Ана се дуго још, |
| ите, и како вам је на души?!“ — тако је почињало писмо монаха Иринеја, донесено госпођици Недић |
| тине земљом и клицама.{S} По рушевинама почиње да вијуша и пузи разноврсно цвеће.{S} Коренчићи |
| је, и смирује се.{S} За мало.{S} Тајна почиње да боли, и он се буди ујутро с борицама бола на |
| ма, своју историју, и да мирисање цвета почиње испод земље у корену, а завршује се тамо <pb n=" |
| ав материна кад детенце у наручју њеном почиње да дрема.{S} Исти мотив је дошао и трећи пут.{S} |
| али ви треба да знате да се дифтеритис почиње компликовати са шарлахом, и да нам помор прети.{ |
| хуји.</p> <p>Звиждуци супротних ветрова почињу да се секу, и први судар сила се свршава потмуло |
| це.{S} Али лице је бледо, и модре сенке почињу да се шарају по њему. </p> <p>Доктор Пашковић је |
| ме! — дошло је Ани да од радости рукама почне тапшати. — Отпратите га, останите код њега пет, д |
| , разњежио се сасвим, и, место да нешто почне говорити, загледао се у свога Иринеја исто тако н |
| епи и корисни живот.{S} Опростите му, и почујте га још мало.{S} Ја не знам прави почетак када ј |
| вољство.</p> <p> Разговор је, природно, пошао колотечином тих дана.{S} О доласку владике, о вла |
| спазио је неколико познатих певача.{S} Пошао им је у сусрет.{S} С намером да, заобилазно, нара |
| главом.</p> <p>Ђакон, који је из парка пошао кући, нашао се одједаред на сасвим супротном крај |
| пођица Недићева је видела ђакона кад је пошао у цркву.{S} Тога светлог, белог зимског дана, вео |
| .</p> <p>У петак после вечерња ђакон је пошао да се мало прошета.{S} Уочио је из далека гвозден |
| на, повео је до столице крај прозора, и пошао да отвори прозор.{S} Ана га је задржала, испружив |
| љима и надама — он се тешко разболео, и пошао извесној смрти у сусрет.{S} Лекари су га напустил |
| чекао.{S} Благодарно је погледао Ану, и пошао онамо куда је она пошла.</p> <p>— Може бити да са |
| руго него сироче?{S} Одрекао се света и пошао у самоћу.{S} Ни својте, ни куће.{S} Кућа му је цр |
| е.{S} Најзад је угледао торњеве цркве и пошао у порту.</p> <p>Срце му је трептало, а он га је п |
| " /> ђакона.{S} Али таман се он дигао и пошао Ани, кад се у исти час Ана дигла и пошла монаху И |
| аред се опет нађем на тачци са које сам пошао.{S} То није добро.{S} И Робинсон је осећао страх |
| погледао Ану, и пошао онамо куда је она пошла.</p> <p>— Може бити да сам вам и досадан с тим ра |
| што удара у кастањете . </p> <p>Ана је пошла цркви да види ту слику.{S} Али анђео као да се по |
| и групе фотеља и столица.</p> <p>Ана је пошла да седне за клавир.{S} А ђакон се чисто нервозно |
| а је да га виче.{S} Душу његову, ако је пошла, с пута да врати.{S} Не, за Бога не, Бошко, Бошки |
| а се, узела велики буке зимских ружа, и пошла на гробље.{S} Ишла је попречним путем, пољем.{S} |
| ошао Ани, кад се у исти час Ана дигла и пошла монаху Иринеју.{S} Учени доктор теологије, знајућ |
| т опет, баш уочи Духова, она је намерно пошла раније од куће, да се сама, у миру, нагледа зелен |
| </p> <p>— Како сте сада дивно певали! — пошле су јој очи ђаконовим очима у сусрет.</p> <p>Ђакон |
| ите и разаберете, и да оцените куда смо пошли, и куда бисмо тим путем морали отићи ?{S} За час |
| дике је потекао предлог да са музиком , пошто је само једна тачка, сврше пре вечере, а после ве |
| о пре врати.</p> <p>Прво осећање Анино, пошто се сабрала, било је страх.{S} Како је могла и сме |
| пија у црном мраку ноћи, и, врло често, пошто се одрекао Спаситеља свога.{S} Зар ти све то не о |
| снила, бар овде поклони светом младићу, пошто у цркву из принципа не иде.</p> <p>Ђакон се толик |
| е срушити палату! ...{S} Срушиће је!{S} Пошто претходно изведе цара, наравно! — гушила се Ана о |
| едног коме нигде нема равног. </p> <p>— Пошто је већ изговорио задње речи, ђакон се тргао, и сп |
| и епископовој, доћи ђакон Иринеј .{S} И пошто се осетило да би старцу милије било да се на само |
| се види гњездо љубави њене.</p> <p>Тек пошто се служба свршила, клекнула је, и почела Богу да |
| камење оковану ...</p> <p>Па ипак, баш пошто је отпевао свежу арханђелску радост због створења |
| дозналим главама, и људи су са дирљивим поштовањем поздрављали старца, не само беле косе и брад |
| дубоки поклон изводила са тако искреним поштовањем, и са тако чедном неком старинском грацијом, |
| ти, јер моја повратна карта може сваком поштом стићи. </p> <pb n="146" /> </div> <div type="cha |
| и из непримећености подизала.{S} Ето н. пр., корачању своме се радовала као дете.{S} Између себ |
| — Они се насмејаше једно на друго. — На пр. арију из свршетка трећег дана, о клијању траве и зе |
| без бола, у животу природе .{S} Узми на пр. сутон, или ако хоћеш и зору, свеједно, дакле борбу |
| Иринеј је стојао гордо уздигнуте главе, прав као копље.{S} Кроз лепе, као буктињама осветљене њ |
| .{S} Монах Иринеј, стојећи пред Трпезом прав и светао као арханђелско копље, са дискосом и Хрис |
| жбе, нестане као да у земљу пропада.{S} Права улица од цркве ка средини вароши врло је дуга, а |
| ом доле, и с дугим танким ногама горе — права ротква коју нико неће да купи. </p> <pb n="128" / |
| и елеменат, милост и сажаљење.{S} Можда права љубав и није ништа друго него сажаљење.{S} Можда |
| ије ништа друго него сажаљење.{S} Можда права срећа и није ништа друго него давање.{S} Можда пр |
| осле данашњег дана, свога дана, имају и права и потребу да о догађајима поразговарају, и да се |
| крај њега изгледали млади, а ђакони као права деца.</p> <p>А кад су ударила звона, и забрујала |
| ктора Пашковића је трептала нота чисте, праве душе, правог једног славуја који је у бодљикавој, |
| пазио да на владичином лицу дрхће израз праве, вреле среће.{S} Опазили су то можда и други, кој |
| ком смерношћу , у чему је ваљда почетак праве религије духа човечјег. </p> <p>Ана је, неколико |
| Пашковићев глас је подрхтавао чистотом праве исповести, и дирао је Ану у срце. — Често се пита |
| век био час необичног осећања , моменат праве побожности, моменат заборава сваке сујете и страс |
| их лепота.{S} Људи су осетили силну моћ праве, велике уметности.{S} Анино име је хваљено и слав |
| а понекад милости.</p> <p>— Уме он бити праведан према сваком.</p> <p>— Сем према женама.</p> < |
| и смисао мотива и обраде, али скривени, прави извор баш таквог уметничког израза, он, доктор Па |
| , који је имао савршен дечји сопран.{S} Прави трепет етра.{S} Висок, мекан, чедан, и пун оних б |
| није ништа друго него давање.{S} Можда прави идеали и нису идеали задовољавања, него идеали од |
| љски и кобни сусрет у природи .{S} Жена прави и од раја играчку, а човек и у рај носи пустињу и |
| олико живота има у човеку.{S} И који је прави?{S} А њу бих хтео у најбољи свој живот да унесем |
| ечита љубави!{S} Калуђери смо искрени и прави, јер калуђерске душе имамо.{S} Нисмо испосници, н |
| дан је био прави зимски дан, а уједно и прави дан задушница.{S} Попало је дебело иње, нека свеч |
| у, и почујте га још мало.{S} Ја не знам прави почетак када је до свега тога дошло.{S} По старој |
| <p>Како сам још далеко од тога да будем прави калуђер!{S} Узбуђују ме смрт, старост, самоћа.{S} |
| снагу живота свога.{S} Њу бих хтео као прави калуђер да волим.{S} Да је то могућно, у то не су |
| л око врата.</p> <p>Сутрашњи дан је био прави зимски дан, а уједно и прави дан задушница.{S} По |
| главом као да ће с рамена да је стресе, правио гест као да запушава уши, а чело би му се набира |
| , и нема више снага у себи, да би могао правити вртлог ...{S} Не.{S} Никада.{S} Мир мора стојат |
| ји нема више лепота у себи, да би могао правити царство, и нема више снага у себи, да би могао |
| иеру своју.</p> <p>Ани је тај формални, правнички ред мисли дошао комичан.{S} Она се насмејала, |
| , и једнако ме моли да га поведем, али, право да вам кажем, <hi>ја</hi> се плашим, и за њега, и |
| цркви о којој ми увек толико пишеш.{S} Право да ти кажем, мислио сам да прецењујеш вредност и |
| кон више но икад осетио да владика нема право.{S} И, загледаног у немирни лет ужурбаних селица, |
| а са крвожедном примедбом: да свако има право да узме свој део од створења које је Бог лепотом |
| с, тим чистим и безгрешним својим очима право у душу, и реците ми да ли је истина да истину гов |
| а ви, докторе, вама ... најзад, да буде право, вама ћу такође написати писмо.</p> <p>— У коме ћ |
| ој не могне прићи.“ </p> <p>„А да ли је право да се милости, највише моћи душине, толика множин |
| кву.{S} Али одједаред , не разумевајући право зашто, и приписујући ту појаву навици, прекинула |
| н и пред Богом, и пред собом, гледајући право у тужне очи Христове на Ђотовој слици Христа и Ју |
| преплашено да трепти, и она, не знајући право шта чини, потрча за лекарем.</p> <p>— Опростите, |
| својом гордошћу.{S} Кад се, не знајући право шта чини, занесе јунаком у себи.</p> <p>Тако и те |
| пазила је отворена врата, и, не знајући право зашто, ушла је унутра.{S} Црква је била празна, а |
| осматрајте само.{S} Не гледа у њу, него право у њену кожну торбу.{S} Тачно зна кључ где су тајн |
| осним својим гласом, чије је пиано било право умирање славуја.{S} Ана се усхићивала, гледајући, |
| чинило му се међутим да певачи гледају право у његов џеп, и знају да је џеп потпуно снабдевен |
| х.{S} Сви су му се обрадовали, и сви су право у њега упрли очи.{S} Мајински такође, али је ипак |
| /p> <pb n="25" /> <p>У ствари, имали су право обојица.{S} Ана је баш тих дана довршила, и спрем |
| ића је трептала нота чисте, праве душе, правог једног славуја који је у бодљикавој, сувој шуми |
| херцозима и књегињама наслика и једног православног калуђера ...{S} Али онда је монах Иринеј т |
| зила је Ана, с леђа, високу, као јаблан праву прилику, у црнини од главе до пете.{S} Погледала |
| другог угла, и тамо би се, у три разна правца, растајали сви троје, опраштајући се неким необи |
| о епископа у руку, и отишао у противном правцу ходника, у своје одељење.</p> <p>Чим је ушао у с |
| } У исти мах руши и лупа.{S} И у једном правцу котрља све предмете и њихове крњатке.{S} Прашину |
| ди су пролазили крај њега у овом и оном правцу, а он никако није знао куда треба да пође.{S} На |
| и нешто што је заборавио, и вратио се у правцу из кога је дошао.{S} А чинило му се међутим да п |
| S} Кад је свршила, клекла је на црквени праг и склопила руке.{S} Монах Иринеј, потресен, сагнут |
| о воли: да се сита насвира, и да попије празан чај из безбојне стаклене шоље. </p> <pb n="159" |
| ? — мислио је Пашковић.</p> <p>Потпуна, празна тишина.{S} Смрт.</p> <p>— Ана, Ана јадно моје де |
| зашто, ушла је унутра.{S} Црква је била празна, али се из олтара чуло тихо кретање и шум.{S} Ан |
| ространство, али далеко од тога да буде празна.{S} Напротив, у њој је сад хујао онај јучерашњи |
| склоне с пута, како би остало што више празна простора.{S} Дошло му је неко поносито осећање, |
| епша молитва му је дошла слабо речита и празна.{S} Најзад, ако Бог одиста види сва људска лица, |
| о у порту, али порта је била већ сасвим празна.</p> <p>— С њиме ће и иначе ова црква много доби |
| знала, груди његове су биле изнемогле и празне.{S} Улазио је у олтар на причешће потпуно спрема |
| ри се најучтивије нуткали и нећкали око празне столице монаха Иринеја. </p> <p>— На место госпо |
| дани моји ће пролазити без њега, тужни, празни.</p> <p>Ану је одједаред дохватила страстна жеља |
| ећање за религиозне свечаности недеље и празника, и почела се развијати искрена потреба култа т |
| лити се.</p> <p>Али три дана касније, о празнику, тачно у исти час, т. ј. при читању Еванђеља, |
| стишавао, људи се разилазили, улице се празниле.{S} Облак један , јесењи и кишан, путовао је н |
| даред много сам, и учинило му се да она празнина крај стуба иде у стопу за њим.</p> <p>Одлучио |
| ају , полијелеј још спава, на хору хуји празнина, из олтара се чују испрекидани слогови , <pb n |
| тина у глави узимала тачни вид оне сиве празнине с леве стране крај стуба.</p> <p>Мала живчана |
| се набирало тачно у пет линија и четири празнине. — Али сопран солисткиња ваша? — довршавала је |
| , и остављају за собом сиротињу, очај и празнину .</p> <p>Наједанпут, Иринејева дрхтава и расцв |
| чипака, опазио је једну сиву и жалосну празнину.{S} Комешање људи је додуше ишло на то да ту п |
| је часом неку спољашњу, часом унутрашњу празнину .{S} Душа њена се расипала у небројеним покуша |
| омешање људи је додуше ишло на то да ту празнину испуни, али она је пробијала кроз сав метеж и |
| о уздах, или невесео поглед на једно од празних домаћинових места, али, младост се <pb n="213" |
| нственом појању ишао је даље.{S} Велики празници очекивани су са <pb n="7" /> узбуђењем, и људи |
| е обично долазио у цркву само о великим празницима, и кад је нарочито појање или свечаност.{S} |
| био доктор Пашковић.{S} Некако сјајних, празничких очију, и чист од сваке анализе.{S} Доктори с |
| рена и она друга врата, и у цркви да је празно и тишина, а људи само с поља да обилазе око ње, |
| ="53" /> <p>Место крај стуба је стојало празно.{S} Нема је.{S} Можда неће ни доћи.{S} Или ће до |
| проденуо.{S} Место покрај стуба је било празно.{S} И до краја службе ђакона више није напуштала |
| лицу. </p> <pb n="91" /> <p>Све је било празно.{S} Око цркве нигде нико.{S} Свет се разишао.{S} |
| ише није дало стећи, јер више није било празно.</p> <p>Може бити да та тајна прати њега само по |
| њега нема, да је место његово на амвону празно, да хор запомаже за његовом песмом, да је и лето |
| кона почели ширити, и купили се на оном празном месту крај стуба, носећи некако са собом тамо и |
| ђакона више није напуштала мисао о том празном месту.</p> <p>При изласку из цркве спазио је не |
| чини несташан знак главом оцу, и седе у празну фотељу, до ђакона .{S} Недићки, не зна ни сама к |
| S} Кућа му је црква.{S} Отишао је ето у празну хладну цркву.{S} Шта ће тамо ? </p> <pb n="33" / |
| Ани волео да говори, како је због дуге праксе тако омрзао музику, да му је сасвим свеједно и к |
| ог ни из једног случаја његове лекарске праксе.</p> <p>— Ужасно, ужасно !{S} Не могу то детенце |
| е, а затим је дозвала псето и четком му прала зубе.{S} Часом би се опет скуњила.{S} И тада би, |
| воју вештину, да т. ј. на режањ хладног прасета стави ред талијанске салате, на то слој мајонез |
| е одрећи Бога, и заветоваћемо се, као у прастара времена, тицама или цвећу, ономе што има срца |
| ло празно.</p> <p>Може бити да та тајна прати њега само пометњом, а у ствари другу душу тражи ? |
| т у души Аниној.{S} А дивни мотив, који прати исповест о вери у Сина Божјег, занео ју је, освет |
| утиском, али и са утиском тежине, који прати сва наговештења из живота душа наших.</p> <p>Ани |
| ела, фина она меланхолија што неминовно прати свако лепо певање.{S} Тога дечка је Ана изабрала |
| пола, добро.{S} Телом, а душом нека вас прати. </p> <p>— Кад је тако, — смејала се Ана — дођите |
| >Највећа храброст је ове мисли ђаконове пратила у вече.{S} Кад остане сам са својом амбицијом и |
| тако сузио, да је најзад постао просто пратилац једног превлађујућег осећања.{S} Све више је А |
| болели бисте се.{S} Најзад, шта хоћете, пратили сте нас прошле суботе, сутра ће бити добар да н |
| ма, поклонио јој се тихо, и мирно ју је пратио очима доклегод није ушла.</p> <p>Ана се сад опет |
| и.</p> <p>А он је стојао, и с усхићењем пратио њену фигуру.{S} Чинила му се као пчелица, која, |
| листавим камењем још невеселије.</p> <p>Пратиоци владичини су веселији утисак чинили.{S} Ђакон, |
| , да је Ана мора брижљиво чувати, очима пратити, живцима осећати, разумом својим о њој расуђива |
| ће Ана бити Антигона његове судбине.{S} Пратиће га на сваком кораку, у добру и у злу.{S} И помо |
| па музичка пјеса, да ће ђакон певати, а пратиће његово певање госпођица Недићева на клавиру, а |
| тога дана певала сопран солисткиња без пратње хора.{S} Финим, чистим, мало жалосним својим гла |
| детаље око догађаја.{S} Дијецезан ће, у пратњи тамошњег проте и ђакона, стићи уочи Велике Госпо |
| рије.{S} И позвала ђакона да покуша, уз пратњу, и са нотама у рукама, отпевати свој део.{S} Ишл |
| ="130" /> <p>Ускоро је дошао и епископ, праћен силним свештенством, и отпочело је облачење влад |
| ад да себе уништи, да се згази, да се у прах смрви.</p> <p>У Ани је дозревала жена, кретале се |
| <pb n="16" /> сећа грехова и зноја оног праха из којег је никла.{S} Ђакон, док је ђакон, тако м |
| трашљиви, пролазни, смртни , као хрпице праха које ветар случајно још није раздувао ...{S} Људи |
| , видела га младог и старог, охолог и с прахом по глави, с ума сишлог, отрованог, или мирно уми |
| гранату платану.{S} Лишће, слепљено од прашине и влаге, растресло се, и сва вода се просула на |
| а је кишица, ситна као зрнца мокре неке прашине.{S} Јесења хладноћа је годила Ани.{S} Дисала је |
| ао је насред улице, са босим ножицама у прашини, са подневним сунцем на глави.{S} На Недићевој |
| одежда ђаконова чинила јој се као сивом прашином посута, а у своме срцу је осетила сузу.</p> <p |
| аје у скрушености , без достојанства, с прашином раван, последњем црву једнак. </p> <pb n="205" |
| е можда све само груба ларма кроз једну прашином засуту тишину, која не може више пропевати.{S} |
| отрља све предмете и њихове крњатке.{S} Прашину диже са земље као чаршав, и застире облаке.{S} |
| есту је ипак клепетала вејалица, и кроз прашину се још лепше видело како се вечерња светлост на |
| .{S} Једну капљицу оне чистоте којом он прашину земље прска.{S} Видео сам у души вашој љубав је |
| а из груди јој је гукала невина, чиста, прва девојачка <pb n="233" /> љубав, она, која се баца |
| ту.</p> <p>Почеле су онда вариације.{S} Прва.{S} Око аријице, коју успаваља скоро кроз дремеж п |
| у даде ?</p> <p>Зашто дуже није трајала прва она чежња у којој ничега збилог и догођеног нема?{ |
| <p>Да, музика је света — враћала се она првашњој својој мисли. </p> <pb n="12" /> <p>Шта је дру |
| убоко искрено записао у свој дневник те прве редове о Ани.{S} Искрено записано је било и све он |
| ра и расеје. </p> <p>Чудан је био начин прве Анине разоноде после највеће жалости.{S} Ништа вел |
| коњаник и коњ. </p> <pb n="20" /> <p>У прве дане, под јачином првих утисака, Ана није успела д |
| е, ђакон је прво наишао на Ану, и сада, први пут, они су се руковали слободно и пријатељски.{S} |
| венило, и ако се с музиком још настави, први људи ће морати изаћи на месечину, и вечерати своји |
| ред зору на пољупцу љубљеног човека.{S} Први зраци сунца нашли су је насмејаних уста и намрштен |
| као дете, јер деца су без успомена.{S} Први мој доживљај је моја чаробна и света љубав, до кој |
| уши разлива горчина, скоро огорчење.{S} Први пут, и једва једном је и он доживео лепоту и срећу |
| х Иринеј је дошао на службу узбуђен.{S} Први пут откад је у Богородичиној цркви.{S} И да се не |
| ршт скривене шумске земље, коју је сада први пут обасјала пуна топлота, и у којој је све семе п |
| ктором утучена и лепа.{S} Идеална слика први пут заљубљене жене, која је сва однета и узабрана, |
| би, и то као неку кривицу, истраживала први повод томе што се сад догађа.{S} Онда је опет, као |
| ала у том првом блиском састанку!{S} На први дубљи поглед у њене очи прочитао је он шта јој у д |
| ближе улазу у порту.{S} Кад је стала на први степен, ђакон је осетио сен.</p> <p>Обоје су потрч |
| мон који жури, жури ...{S} Можда сам на први покрет љубави требала одмах навалити камен растанк |
| дана стварања дошао је на ред други, па први, а после свих шест дана свирала је Ана хаос, и то |
| шено и лепо! - ...{S} Она ваша црква је први истинити дом божји који сам у дугом свом животу ви |
| супротних ветрова почињу да се секу, и први судар сила се свршава потмулом мумлавом, која се ч |
| веку онај главни извор осећаја, који би први морао нов пробити , па да и човек буке нов, Ани до |
| раћали дугим погледима сажаљења.{S} Они први се чудили зашто је монах Иринеј оставио резиденциј |
| је он гласом који се извињавао за онај први глас.{S} Је л' те да је ова љубав зато међу нама д |
| ена волела је непрестано само онај свој први занос, и бојала се да га не изгуби.</p> <p>И ђакон |
| омиловала.{S} Али тада се, нечујно, као први замах једва никлог крила, расклопе северне двери.{ |
| а на време уда.</p> <p>Није то сада био први пут што брижни отац, видећи да године пролазе, пом |
| гу с душе.{S} Како рекосмо, није то био први јуриш Недићев на Анино затворено срце.{S} Али, при |
| ада је хор почео певати Вјерују.{S} Већ први тактови те величанствене руске композиције раствор |
| час још грешна и крива, задрхтала је, у први мах, као трава пред тим гњевним, гордим и безгрешн |
| као портре неки. </p> <p>Недићка се, у први мах, мало изненадила, али није никакву даљу важнос |
| ла у тог триумфатора, у тог краља.{S} У први мах, глас његов је продро у њу као што ватрено зрн |
| и тумачила доктору: да је све то, што у први мах заинтересује и заноси, претежно луксуз технике |
| г свог доживљаја онога дана када је Ану први пут ословио.{S} Често се тога сећао, и живео са ти |
| е свој задатак .{S} Зашто Ана и он нису први безгрешни људи ? ... </p> <p>И зашто се и он тако |
| моје мајке, моје сироте мајке...</p> <p>Први тактови су били доста стереотипан увод у песму, и |
| се, и дошао тако необично мали.</p> <p>Први део свирке, хаос, годио је монаху Иринеју необично |
| b n="20" /> <p>У прве дане, под јачином првих утисака, Ана није успела да у све појединости раз |
| веће.{S} Ваздух је био миран.{S} Снопић првих сунчаних зрака пробио је кроз танку пукотину дрве |
| владици обећао да ће доћи.{S} Наравно, прво се мора и с Аном разговарати.{S} Написавши јој онд |
| а.</p> <p>А кад је Ана ослободила руку, прво је том руком, па после и другом, дохватила и помил |
| усамљеност своју начини веселијом .{S} Прво је пожелела да фантазија чежње њене претвори у јед |
| дочекали торњеви Богородичине Цркве.{S} Прво им се насмејала, после их је погледала изазивачки, |
| неким непосредним контактом посматрала прво преврат, ломњаву и ударце, који су без разлога или |
| дро.</p> <p>У соби за примање, ђакон је прво наишао на Ану, и сада, први пут, они су се руковал |
| као стрела.{S} Дечко звижну.{S} Пас је прво оклевао, али је најзад пришао.{S} И добио колача и |
| о пре њега оцветати и пасти.{S} Види се прво презриви отпор и неумољива мермерна хладноћа.{S} П |
| ј руци, и почела ужасним, бедним плачем прво да зове оца свога, а после, после једног страшног |
| га у савести мојој због владике.{S} Оно прво сам морао вама рећи.{S} А ово друго?{S} Ја у после |
| м те девојке, и пред тим сузама које су прво љубавно благо његовог живота.{S} Њему се чинило да |
| Бога да се Иринеј што пре врати.</p> <p>Прво осећање Анино, пошто се сабрала, било је страх.{S} |
| е дакле ипак бити онако како је владика првобитно желео и волео.</p> <p>Ђакон се међутим задржа |
| } Некако је сувишан у мирној модулацији првобитног њеног гласа, али је ипак добро и згодно доша |
| нти трагичне монашке љубави, коју усред првог страстног пољупца смрт треба да угуши.{S} Смрт! < |
| в .{S} Од почетка до првог растанка, од првог погледа до последње скривене мисли.{S} И <pb n="1 |
| је сад хујао онај јучерашњи олуј.{S} Од првог крока Аниног у цркву бацио јој се око врата, стег |
| <p>Нашла је једног малог гимназисту, из првог разреда, који је имао савршен дечји сопран.{S} Пр |
| помињати драгог једног доживљаја још из првог времена после његовог доласка.{S} Усне јој се раз |
| Иринеја, ишао с њима, разговарајући, до првог или другог угла, и тамо би се, у три разна правца |
| ала Богу своју љубав .{S} Од почетка до првог растанка, од првог погледа до последње скривене м |
| ег горског <pb n="46" /> ветра, створио првог коња, дивног једног зеленка , и поклонио га млади |
| истином , <pb n="232" /> и свом лепотом првога тешкога кајања.{S} Кад је свршила, клекла је на |
| </p> <p>Ана је имала да управља хором у првој половини службе.{S} У другој ће је заменити хоров |
| о дело, међу свима уметничким делима на првом месту, мора носити тајну дубоко у себи.{S} Полифо |
| лепота и која озбиљност је лежала у том првом блиском састанку!{S} На први дубљи поглед у њене |
| ова имати на души! — шаптао је Пашковић првом суседу до себе, који, уосталом , апсолутно није р |
| сном загрљају.{S} У загрљају страсти, у првом загрљају од ланаца и ватре.</p> <p>Лице уз лице, |
| ивоту радује.</p> <p>— Ја сам, синко, у првом реду зато дошао да тебе још једаред видим — говор |
| е сневају и о којој песме не певају.{S} Прву љубав којој сам се дивио, и која је и мене нагонил |
| тренутку је то учинио, и тиме задовољио прву своју сањивост , друга она сањивост је одједаред п |
| их свију, и да их затрпа све одједаред, пре него што несрећа, делић по делић, размрви оно што ј |
| у јутро сам на ногама. </p> <p>Ана је, пре но што ће затворити прозор, испружила руку да осети |
| ошла је да остане.{S} Подржавали су је, пре свега, сви они, који су знали да ће на тој вечери б |
| по порти је највише волео рано у зору, пре јутрења.{S} Неке нарочито лепе и богате мисли би му |
| може имати и чедну љубав према жени.{S} Пре бих се питао нешто друго: да ли је жена достојна да |
| аје посматрати, сравњивати и ценити.{S} Пре тога, она је имала осећање као да је љубав њена мал |
| ејем, милости његове према њој ...{S} А пре, ништа није крила, и осећала је од тога неку силну |
| е, чиновници се разбегли из канцеларија пре времена , деца се склонила са улица.{S} Утвара боле |
| адби једне даљне рођаке која се венчала пре годину дана.{S} Мисао и реч Анина остадоше закачени |
| врховима њиховим још мало задржала душа пре него што коначно излети.{S} Љубичаста свилена поста |
| >Али ако љубав малакше, нестане и прође пре свега тога?{S} Чија љубав?{S} Можда моја, можда њег |
| е доста расејано слушала.{S} Оно што је пре говорио више ју је интересовало, и испунило ју је о |
| пствено.{S} Мислила је ту на оно што је пре неколико месеца радила и сматрала за урађено .{S} Д |
| p>Али ако је та граница кајање, које се пре греха и губитка не може ни осетити ни доказати ?{S} |
| иком , пошто је само једна тачка, сврше пре вечере, а после вечере да изађу у башту, да дивно л |
| ј срећних, узвишено срећних тренутака и пре вас.{S} Сада се те среће више не сећам.{S} Те песме |
| р и размишљање о бољем животу, волела и пре мене.{S} Она је и мене у цркви и кроз <pb n="86" /> |
| и убрзала корак, да га само поздрави и пре њега уђе.{S} Журба њена је међутим била сасвим непо |
| се чинио исти као и пре тога, и, као и пре тога, она је задовољна била с тим животом и волела |
| .</p> <p>Самовар је био намештен, као и пре, на засебном мермерном столићу, и чекао, као и пре, |
| ебном мермерном столићу, и чекао, као и пре, да монах Иринеј спреми и разлије чај.</p> <p>Влади |
| вав одсада, да ли ћете још ценити као и пре ...{S} То кажите, то докажите, Иринеје, сјају живот |
| криза.{S} Живот јој се чинио исти као и пре тога, и, као и пре тога, она је задовољна била с ти |
| његовој нека буде срдачно и топло као и пре.{S} Кад смо сви на окупу, онда мој тата није мртав, |
| чути ту жељу, али је осећао и то да би пре умро него што би запитао.</p> <p>И Ана је ћутала.</ |
| , да.{S} Хвала вам што погађате.{S} Али пре свега, како сте?{S} Јесте ли много уморни од јутрош |
| Бога савет, како да се исповеди и смири пре него што светињи приђе.{S} А Бог му је рекао да под |
| S} Велико му је задовољство чинило доћи пре почетка богослужења, и шетати по порти.{S} Порта би |
| ла сузу.</p> <p>Али кад се монах Иринеј пре уласка у олтар окренуо вернима, око сузе те је поче |
| сасвим нову, модерну ствар, која је тек пре неколико дана дошла.{S} Свирајући, пала је Ана у ва |
| отово чекало лепо једно чудо.{S} Ја сам пре био дивља лоза која никад цвета нема.{S} А сада, ус |
| но, огроман <pb n="97" /> посао.{S} Тим пре што је обучавање деце Ана искључиво себи задржала.{ |
| ешну вашу Ану да ли још волите тако као пре, рад њен, крвав одсада, да ли ћете још ценити као и |
| евесели, а и у цркви није тако лепо као пре.{S} Хор пева, али нема душу.{S} Равно шест недеља ћ |
| пира који је већ неколико живота прошао пре него што се у овом складу јавио?.. .{S} Или вам је |
| камен, састаје са сводом који ће много пре њега оцветати и пасти.{S} Види се прво презриви отп |
| строга која се морала урезати још много пре старих дана.</p> <p>Владика изгледа као сенка једно |
| судбине њене ...</p> <p>Иако се вратио пре рока, иако јој пише, и допраћа Пашковића до куће и |
| е осећала неудобно.{S} Журила је да што пре стигне до гробнице.{S} Стигавши, спустила је цвеће, |
| ама како, кидајући <pb n="17" /> се што пре из те заједнице која јој је, сад је тек видела, бил |
| д му је добро, даје ономе кога воли што пре нађе; а кад му је тешко на срцу, онда се јада да је |
| , и трудио се затим да све те мисли што пре заборави.{S} Али таман би успео да потисне гомилу м |
| >А успут је молио Бога да се Иринеј што пре врати.</p> <p>Прво осећање Анино, пошто се сабрала, |
| ледње време имам осећање да све оно што пре нисам говорио ником, треба сада да кажем вама и виш |
| шко на души, и осећао дужност да то што пре сазна. </p> <p>Те мисли су јако узнемириле ђакона, |
| тање, а иде се на то да радозналост што пре сазна ради ли се о догађају који у себи носи тутањ |
| ним прекором — место да ми ту бригу што пре скине с врата, она, како је отац њен једи, чим забр |
| нак од Бога, који ми је стигао кроз вас пре него што буде сасвим касно ... </p> <p>— Ја мислим, |
| да јој је сада сасвим добро, да је већ пре осам дана устала, и да ће скоро и изаћи.{S} У башту |
| p> <p>— Волим, видите, да дођем у цркву пре почетка службе.{S} Када људи, тутори и црквењаци ту |
| ми је одједаред дошло да свирам молитву пре спавања. </p> <pb n="23" /> <p>И свирала је нешто п |
| Да цео домазлук буде спремљен и у реду пре него што гост изађе.{S} У највећој тишини се обавља |
| кипутцима, као да хоће да причека зиму пре него што проври.</p> <p>Самовар је био намештен, ка |
| жу, трепте, бледе и умиру у овом животу пре него што се у један сплет уврте са жицом која треба |
| ази у олтар да преко златне круне своје пребаци црни калуђерски вео. </p> <pb n="22" /> </div> |
| дан се још непрестано карала у души.{S} Пребацивала је себи да је требало анализи подвргнути, м |
| може.{S} Други се опет мање једноставно пребацивали преко њеног понашања и проблема.{S} Веровал |
| — Ана је погледала ђакона с неким милим пребацивањем . — Ја одлично познајем ваш глас.{S} Извол |
| Бог и његова црква њему још ништа нису пребацили.{S} Бог и црква воле човека без предрасуда и |
| > <p>А никад, ни у једном писму ми није пребацио што сам отишао, и није ме звао натраг . <pb n= |
| ра, који ено тамо жмири, и тако је лепо пребацио преко ока своју већ прилично изанђалу кресту. |
| етична и увек гладна, насрну на њега, и преби му вратић широким, оштрим својим кљуном.{S} Ана с |
| ситници њиховог намештаја, у последњој пребивеној играчци детињства њеног.{S} А с друге стране |
| земље као чаршав, и застире облаке.{S} Пребија младе воћке, изваљује дрвета, обара фењере и кл |
| а не диже прсте са дирки.{S} Одједаред, пребијени, раскинути и искидани тонови мотива: слутња м |
| се код вас разболео?</p> <p>Сада је Ана пребледела као крпа.</p> <p>— Код нас?</p> <p>— Ја не р |
| p>Али је на пречац престала говорити, и пребледела страшним бледилом гађења .{S} Са свима детаљ |
| ших ? ! </p> <pb n="177" /> <p>Ђакон је пребледео.{S} Стегао је зубе оним страшним стиском који |
| живота више нема.{S} Помоћи ћу вам!{S} Пребродићемо искушења! ...{S} Телесна љубав опада брже |
| у пијанству ишчупати једно другом душу, преварити Бога, завет, цркву и једно друго!?{S} Никада! |
| стићи сваки грех, <pb n="187" /> сваку превелику срећу, сваку грамзивост и похотљивост тела... |
| сажаљење, и за њим милост .{S} И најзад превлађује чар лепоте, и јако са слабим се сједињава у |
| је најзад постао просто пратилац једног превлађујућег осећања.{S} Све више је Ану савлађивало у |
| се о догађају који у себи носи тутањ и преврат. </p> <pb n="42" /> <p>Пашковић је, погледавши |
| м непосредним контактом посматрала прво преврат, ломњаву и ударце, који су без разлога или крив |
| ом главом.</p> <p>Дошавши кући, дуго је превртао листове свога дневника.{S} Да види ко је, и да |
| о је монах Иринеј , не осећајући сан, и превртао полагано листове својих записа.{S} Интензивно |
| ног ђердана! — смејао се снег, и почео, преврћући се од смеја, да заузима маглино место.{S} На |
| ече <pb n="57" /> преко веранде у кућу, преврћући се главачке кроз ваздух. </p> <p>На веранди п |
| А можда и није сасвим тако, господо.{S} Преврћући и себе и друге људе толико помно, тај човек м |
| њи програм комбиновала многим новостима Преврћући по богатој својој збирци партитура, пронашла |
| трашним стиском који имају људи што све прегоревају.</p> <p>— Бојите се и верујете да ћемо и на |
| е дижу, који су оборили главу на дрвену преграду испред себе, који плачу.{S} Стари владика наро |
| чисто врила та срећа.{S} Осећао се као прегршт скривене шумске земље, коју је сада први пут об |
| лаве и тела и осмејком једним врати сву прегршт среће.{S} Хитнуо јој је ту срећу тако богату и |
| зотина и кадифу завесе, бацао је у душе прегршти усхићења што има Бога и Цркве, и што Бог и Црк |
| а је ваљда да му тако, неочекивано, као прегршћу, баци сав чар њихове љубави одједаред у душу.{ |
| а, и шетати по порти.{S} Порта би тада, пред његовим очима, губила ограду, и постајала неки грд |
| ња његова помакла се напред, до амвона, пред којим је стајала бачва воде, чекајући велико и чуд |
| итао: чије је то место.{S} И одједаред, пред њим је стојала слика једне девојке, симпатично озб |
| еветнаест година, са положеном матуром, пред полазак у велики свет, богат лепотом, здрављем, пр |
| а .{S} За монаха једног, који се, тамо, пред Часном Трпезом, моли Богу за цео свет, а на души м |
| у, лежао је свештеник, с челом на поду, пред Часном Трпезом, клањао се дубоко и скрушено доктор |
| ојој души лаж, на мојим устима лаж, ту, пред гробом оца мога, Иринеје, опростите ми, очистите м |
| и.{S} А можете и зато, што је мој отац, пред крај свога живота , знао да вас волим.</p> <p>— Зн |
| шнула шта се поје, и погледала доле.{S} Пред дверима, ђакон је укрштао око себе орар.{S} Златни |
| Ми смо у чељустима страшне несреће.{S} Пред вашом матером нисам хтео рећи, али ви треба да зна |
| сположени , сасвим кратки разговори.{S} Пред многим капијама стражари, на многим капијама црне |
| Ану је почешће наилазио неки немир.{S} Пред вече, кад сврши посао. и мисли да ће за клавиром и |
| згледала као ружно, космато страшило, а пред његовим ногама је видела Бошка, удављеног, мртвог. |
| ва, задрхтала је, у први мах, као трава пред тим гњевним, гордим и безгрешним погледом Иринејев |
| бро изведеног задатка, појали су као да пред Богом стоје, а Бог тај да им је свима рођени отац. |
| избрбљао се индискретни стари хоровођа пред доктором Пашковићем.</p> <p>— Госпођицу Недићеву н |
| воју чар и привлачност , која за човека пред собом, иако јој је драг, ништа нема.{S} Ништа на с |
| тра.</p> <p>Занимљива слика.{S} Девојка пред чељустима среће, могло би се можда рећи.</p> <p>Си |
| ве.{S} Рамена старчева се тужно слегала пред сазнањем о човечјој немоћи.{S} У руци његовој је ј |
| чело.{S} Кајала се, крстила, и клањала пред добротом божјом, што је искушење било само сан и в |
| слови народ, сва се препуна срца стегла пред трагедијом старости, а нека још и пред трагедијом |
| .{S} И с тога, када је у недељу искрсла пред њега лепа девојка, са раскошно густом косом и у бе |
| дали, стари хоровођа, који млата рукама пред певачима, и високи њихов прота, коме је и најсвеча |
| p>И то је био повод те је, једнога дана пред вече, монах Иринеј дошао Недићевима у посету. </p> |
| ме смрт, старост, самоћа.{S} Два прста пред гробом, жалим једног старог монаха што је сам.{S} |
| жене уопште, па и према монаштву, стаде пред њега у свој крвавој величини својој.{S} Кад црни к |
| онога коме се пружа. </p> <p>Стојала је пред доктором утучена и лепа.{S} Идеална слика први пут |
| расла и посвећена у том храму, стала је пред очи духа Аниног, моћна, силна, силнија од свега. < |
| је похитала на службу.</p> <p>Стигла је пред један од најсвечанијих тренутака.{S} Ушла је у црк |
| адосно је гледала у овог ђакона који је пред њом.{S} Гле, онај кога она тражи и воли, ту је, <p |
| <p>Монах Иринеј је прилазио, и стао је пред Ану.</p> <p>Глас његов, онај велики, силни, Богу о |
| ах Иринеј није могао даље.{S} Дрхтао је пред Аном као дете.{S} А Ана, због хладноће, због самоћ |
| но извести.</p> <p>И доктор Пашковић је пред крај службе дошао у цркву.{S} Монах Иринеј му је п |
| е, и однео пред олтар.{S} Спустио ју је пред иконом Христовом, ушао у олтар, и изнео јој оданде |
| .</p> <p>Пред велики тренутак литургије пред оно <hi>Вонмем</hi>, које је само он умео отпевати |
| ринском љубављу.{S} Желела је да клекне пред сироче, и да га служи.{S} И волела на њему оно мес |
| у дана удварања још није сагледао да се пред спуштеним завесама клања.</p> <p>— Вас, госпођице, |
| да ће наићи.</p> <p>Једне вечери искрсе пред њу неочекивано питање: да ли ђакон слути да га она |
| ркве!{S} Опет нада.{S} Може бити, да ће пред заамвоном молитвом изаћи.{S} Свештеник је изашао с |
| обном оном самоћом у коју се огрћу куће пред тешке породичне катастрофе.</p> <p>Једини човек, к |
| нути не сме, гледало је у чинијицу каше пред собом и није јело. </p> <p>Владика се при доручку |
| све оно што је некада само из далека, и пред олтаром виђала.{S} Ђакон је такође тражио да се не |
| едноставним, чистим срцем те девојке, и пред тим сузама које су прво љубавно благо његовог живо |
| не осећа, клео се ђакон и пред Богом, и пред собом, гледајући право у тужне очи Христове на Ђот |
| S} Најзад је домаћица, већ у очајању, и пред самим епископом изјавила, да је у кујни све спало, |
| , као и његова, била на вратима смрти и пред лицем Господњим.</p> <p>Очи Анине су поглед свој п |
| во зло у себи не осећа, клео се ђакон и пред Богом, и пред собом, гледајући право у тужне очи Х |
| пред трагедијом старости, а нека још и пред трагедијом сваке светиње у човечјем животу.</p> <p |
| место беле погаче белу своју душу дроби пред њима!{S} Ја ћу баш кроз љубав према тој девојци до |
| >— Не куните, Иринеје!{S} Калуђер стоји пред вама!{S} Неваљалство је згажено и побеђено, и све |
| и, убоги грешници, на неосвећеној земљи пред црквом, и замишљајући да је тамо унутри будно око |
| } Страшна нека слика се почела склапати пред очима старчевим.{S} Детаљ по детаљ, брзо и живо, р |
| дневник:</p> <p>„Миран и весео ћу стати пред Бога, предоброг свог Оца, који ме је, већ мртвог, |
| нитији од природе, окреће своје страсти пред законе лепоте.{S} Неће смрт и промену , него распи |
| на <hi>Достојно</hi>, ђакон се, кадећи пред иконом Матере Божје, сетио одједаред своје мајке, |
| треба да тиња.{S} Монах Иринеј, стојећи пред Трпезом прав и светао као арханђелско копље, са ди |
| ла.</p> <p>Ђакону се привидело да клечи пред Аном и да љуби руку њену, у сребро и драго камење |
| ироде жена, одједном се нашла очи у очи пред растанком од мужа и друга свога, од стуба и имена |
| и.</p> <p>Тек што је то урадила, искочи пред њу друго питање: да ли се монах уопште сме волети? |
| певати, Ану је дохватила жеља да потрчи пред степен олтара , да чело и усне своје положи на тра |
| свима осталим зградама.</p> <p>Стигавши пред цркву, Ана се загледала у лаку, провидну ограду по |
| појање.{S} Дешавало се да стигне сасвим пред свршетак.{S} У таком случају би сачекао напољу Ану |
| тако, растрзана, заспала је већ сасвим пред зору на пољупцу љубљеног човека.{S} Први зраци сун |
| ко копље, са дискосом и Христовим телом пред челом, и са старим ничице простртим свештеником кр |
| блиставих Аниних суза.{S} Застао часом пред Трпезом, и раширеним, брижним погледом је тражио н |
| их боја и душа... </p> <p>Ани је изашао пред очи монах Иринеј.</p> <p>Ето, његово читање, његов |
| лик њен ни један једини пут није изашао пред очи.{S} Ни тога дана, ни сутра дан.{S} И с тога, к |
| других девојака .{S} Отац се опет нашао пред нечитким ставом у животу своје кћери.</p> <p>Ћутат |
| отљивост тела... </p> <p>Дошавши поново пред отворен црквени улаз, Ана је спазила да низ степен |
| жаљиве милости треба бацити читаво брдо пред ноге катастрофи, да жртви својој не могне прићи.“ |
| у је дохватио, дигао у наручје, и однео пред олтар.{S} Спустио ју је пред иконом Христовом, уша |
| к свој је записао:</p> <p>„Слаб сам био пред смрћу.{S} Победа смрти у мени божја је победа.{S} |
| задрхтала кад јој се приближио и кадио пред сагнутом њеном главом.</p> <p>Ђакон, који је из па |
| ла савест већ и због тога што је открио пред Аном своју љубав.</p> <p>Решио је дакле да ће се п |
| ошћу, да се Пашковић поклонио и покорио пред том жељом већ унапред . </p> <pb n="246" /> <p>— О |
| ом прети.</p> <p>Ани се нешто паучинало пред очима, ноге су је једва држале, уста су шаптала не |
| Уплашила се од ефекта.{S} Јасно је било пред њом да за имитовање треба индискретности.{S} Треба |
| традања на челу, једнако му је излазило пред очи.</p> <p>— Иринеје, Иринеје! — хватао је старац |
| > крупне, ретко виђене звезде, што само пред јаки мраз искачу. </p> <p>Једнога дана, баш кад је |
| нису виделе ништа.</p> <p>А непосредно пред њим је лежао интересантан костур тичета једног, са |
| ћа је дохватио скоро побожни неки занос пред једноставним, чистим срцем те девојке, и пред тим |
| рту тако, да је сигурно и главни солист пред престолом Господњим љубоморан на њу. </p> <p>Ана ј |
| ко ти и не слутиш.{S} Ја имам јасан пут пред собом, и идем по њему ведра и храбра.{S} Ти то уос |
| ј тата није мртав, је л' те?</p> <p>Већ пред вече тога дана је ударила оштра хладноћа.{S} Вазду |
| о и носило срца и душе, дигло сву цркву пред врата небеса.{S} Топло и добро је било свима.{S} А |
| и духовна снага, која кроз танку ограду пред собом гледа комешај живота, љупко се смеши, воли, |
| несрећу болесника, који као под нож иду пред суд лекара, да и ти људи не налазе друго, искрениј |
| бављу својом, и сву снагу своју Иринеју пред ноге, занемела , спустила главу, раширила руке, а |
| нијих тренутака.{S} Ушла је у цркву баш пред читање Еванђеља, а приспела на своје место да угле |
| id="SRP19190_C8"> <head>VIII.</head> <p>Пред вече је Ана врло често ишла с оцем у шетњу, већино |
| он је осећао страх од те појаве.</p> <p>Пред вече је отишао у посету доктору Пашковићу.{S} Мисл |
| ало као одјек даљне неке музике.</p> <p>Пред велики тренутак литургије пред оно <hi>Вонмем</hi> |
| ичиној Цркви и себи.{S} Тој игри се она предавала често, дуго, и са неком ватром од које би пос |
| /head> <p>Повучена у своју собу, Ана се предавала сећању.{S} Као већ неколико пута, њој се и са |
| о од те музике ништа неће чути, ипак се предавала маштању о тој продукцији с таким симпатијама, |
| дан је остајала на послу, а целу ноћ се предавала осећају очекивања, слаткој једној слици о три |
| је веровала да тај триумф мора доћи, и предавала се маштањима о њему.{S} Да ће можда неко сагр |
| је искушење било само сан и варка.{S} И предавала се поново мирна, слушању песме и гледању раск |
| ошни концерт црквене музике.{S} Људи се предавали нечем новом.{S} Освајало је искрено осећање з |
| рочито кад треба да се умири или среди, предавати се интензивном посматрању ситнијих појава.{S} |
| коме се болно растужени људи тако радо предају.{S} Није свирала, није читала, није шетала, ниј |
| Остарио сам у неку руку.{S} Време је да предам то место другом ...{S} Време је.{S} Јер, видите, |
| {S} То би му сигурно годило .{S} Овако, предао се ономе што је било јаче од њега.{S} Ипак је по |
| ајући врло напрегнуто мисли, гледала је предасе тако окомито, да умало није згазила једно голиш |
| у тим приликама, доспевала у неслућене пределе маште и поезије .{S} Осећала је, и све блаженст |
| ио, најзад, нехармонично многострук , и предеран посред своје већ и тако покојне душе.{S} Прота |
| ој свежини, добио безазлени вид дубоког предисања на чистом пољском ваздуху.</p> <p>Мало после, |
| ућно.</p> <p>Настао је неки метеж, неко предлагање и мољење и доказивање.{S} И размицање и гура |
| Ако је Преосвећеном Господину угодно — предлагао је Недић десерт и црну каву у башти.</p> <p>Б |
| лике изразио такву жељу или чинио такав предлог.{S} Напротив, сви су налазили да би то било и о |
| </p> <p>— Волиш ли ти некога, кад сваки предлог за удају тако хладно одбијаш?</p> <p>Ана је зад |
| присутан.</p> <p>Од владике је потекао предлог да са музиком , пошто је само једна тачка, сврш |
| вече не преседе у соби.</p> <p>Сви се с предлогом сложили.{S} Јер се нико, па ни сам доктор Паш |
| ошћу и добротом.{S} Штогод ко рекне или предложи, то су баш и оно друго двоје хтели, а кад се н |
| а махове распаљује, скаче с предмета на предмет, и онда се, све угаситија, стишава.</p> <p>Успе |
| он више не постоји, његово име и његов предмет су за нас обичне, безвредне ствари.{S} Па какав |
| бано око, и да једним погледом уме наћи предмет размишљања или забаве за читав један дан.{S} Во |
| да је са тим рукама отишла и сва лепота предмета, али владика је наредио да сат има остати на п |
| а светлост на махове распаљује, скаче с предмета на предмет, и онда се, све угаситија, стишава. |
| нека свечано тужна маглица је обавијала предмете, снег је пролетао тих и спор, као да спава, а |
| и лупа.{S} И у једном правцу котрља све предмете и њихове крњатке.{S} Прашину диже са земље као |
| > <p>„Миран и весео ћу стати пред Бога, предоброг свог Оца, који ме је, већ мртвог, још <pb n=" |
| , дозове Бога, прими у храм свемоћног и предоброг оца и страшног судију света.</p> <p>И онда се |
| што и слика живота њеног.{S} Значила је предодређену чистоћу, задатак да до смрти остане калуђе |
| ели се неким дубоким сном.{S} Сан, који предосећа јесен, кад се рано леже и у помрчини спава.{S |
| олеће одједаред сазрело у лето, а лето, предосећајући јесен, тражило је да живи, да живи ... </ |
| ебацили.{S} Бог и црква воле човека без предрасуда и без догми.{S} Бог и црква воле калуђера ко |
| влачити, а дунуо је затим и свеж ветар, предсказајући промену времена.{S} Збиља.{S} Час би се с |
| м капутићу са совиним пером за капом, а предсобље, пуно зеленог биља и застрто дебелим ћилимом, |
| фантастичније идеје црквених и духовних представа и концерата , извирали су однекуд, из прстију |
| ознавања уметничке чари тих симболичних представа из живота и страдања Христова.{S} Необично ле |
| нила се као део неке библијске слике, и представљала стазицу у Божје Царство.{S} Велике Двери с |
| тичну везу.{S} Остављање цркве и ђакона представљало јој се као повлачење у једно чаробно удубљ |
| сам уметник.{S} Мој завет је лепота. ј Предстоји дакле и мени калуђерска борба. 1</p> <p>Наиша |
| Сви су заборавили где су, и шта им још предстоји.{S} Да се после отпеваних двеју арија стане, |
| да сте овде, зар ја да вас непристојно предусретнем, ја ... </p> <p>Монах Иринеј није могао да |
| о надчовечански јако га је уздржало.{S} Пређашњи буктави његов занос увукао се некуда дубоко ун |
| на, колебала се, хтела је бежати кући с пређашњим блаженим својим миром, хтела се вратити и гла |
| ки пут све већу и већу провалију има да пређе док до нас дође.{S} И онда, додир његов с душом н |
| а извињење, и за доброту да још једаред пређе с њим његов део. </p> <p>Ишло је лепо, као увек.{ |
| длично познајем ваш глас.{S} Изволте да пређемо у собу за свирање, па ћете се уверити.</p> <p>Т |
| усалим на Пасху.{S} Нарочито се прочуле Пређеосвећене Литургије за време великог поста. </p> <p |
| ћи и бацала дрва. — Нема доста жари.{S} Пређи у трпезарију, тамо је лепо топло, а ту је и докто |
| оду, и чекало да деца његова преко њега пређу. </p> <pb n="138" /> </div> <div type="chapter" x |
| ја већ сада згазила лепоту , и већ сада преживела последње лепе часове и у музици и у цркви ? . |
| аче, после и због оног виђења, Ана није преживљавала никаквих потреса или криза.{S} Живот јој с |
| а.{S} Природа је несталност и заборав и презирање заклетви.{S} Природа је страст која се случај |
| њега оцветати и пасти.{S} Види се прво презриви отпор и неумољива мермерна хладноћа.{S} Постеп |
| Ана се одиста почела смејати.{S} Некако преимућствено, као кад човек осети у себи нову, још неу |
| од жари и пламена у себи стојао је као прекаљени челик, тврд и вечит у најжешћој ватри.</p> <p |
| ала је само вода у самовару.{S} И то на прекид, са ретким кипутцима, као да хоће да причека зим |
| чно певала .{S} Одморио их је ваљда тај прекид са писмом.</p> <p>После певања је Ану дочекало д |
| ојег разлога не би требао својевољно да прекида оно у чему је срећан.{S} То ће, сутра, ипак бит |
| је говорио као да бунца.{S} Брзо и без прекида, као да мора некоме све то рећи, а као да у ист |
| беђењем. — Мој је живот тако леп ! — Он прекиде, пуштајући да један искрено ентузиастички осмеј |
| се задовољно смешио. — Онда те молим да прекинеш, и да приредиш чај.{S} Зима ми је.</p> <p>Мона |
| зашто, и приписујући ту појаву навици, прекинула је читање новина, скочила са столице, нервозн |
| еног уверења се дигао кратак, нејасан и прекинут уздах један, и ово неколико речи:</p> <p>— Шта |
| ед ње проћи.{S} Видео је башту и јуче и прекјуче, и већ толико пута.{S} А познат му је био скро |
| .</p> <p>Монах Иринеј се поплашио, стао преклињати и молити, покушавао да задржи плач и разлози |
| 19190_C1"> <head>I.</head> <p> На углу, преко пута Велике Каване, стојао је доктор Пашковић, а |
| ху него на ногама, потече <pb n="57" /> преко веранде у кућу, преврћући се главачке кроз ваздух |
| гла, нашла је цркву већ сасвим пуну.{S} Преко широких степеница је ипак још непрестано струјао |
| жа, сва рашчерупана , лежала у снегу, а преко ње се ваљали, сити, угрејани и несташни, два вага |
| рло се по поду, и чекало да деца његова преко њега пређу. </p> <pb n="138" /> </div> <div type= |
| ло корачање краља који улази у олтар да преко златне круне своје пребаци црни калуђерски вео. < |
| доктор у талару.</p> <p>Ана је застала преко пута куће, али се није усуђивала прићи ближе, или |
| уштати, савио је лагано два Анина прста преко златног распећа на седефским корицама.</p> <p>За |
| в је тога дана клизио потпуно неосетљив преко свега.{S} Широко отворене додуше, али већ пуне оч |
| зало псето.{S} Од зиме ваљда, летело је преко гробова као стрела.{S} Дечко звижну.{S} Пас је пр |
| че , онда се опет стиснута коса прелије преко чела и преко половине образа, и лице дође тако ма |
| осмех поноса, па после и осмех ироније преко лица.{S} Да, и тај звекет сребра би требао да је |
| опет стиснута коса прелије преко чела и преко половине образа, и лице дође тако мајушно и смешн |
| p>Сат је био украшен фигуром дечка који преко тарабе не може да дохвати ружу.{S} А донео је тај |
| ги се опет мање једноставно пребацивали преко њеног понашања и проблема.{S} Веровали су да Ана, |
| иреност и нервоза.</p> <p>Кад су стигли преко пута цркве, Пашковић је најзад пресекао мучни чво |
| х драма на свету, кад свештеник преноси преко солеје тело Христово мртво ћутећи.</p> <p>Бирајућ |
| </p> <p>Ана Недићева је прелазила руком преко чела.{S} Већ неколико дана њој се чини да иза тог |
| ено тамо жмири, и тако је лепо пребацио преко ока своју већ прилично изанђалу кресту. </p> <p>А |
| , да се врати, и онда да се сруши нешто преко њих свију, и да их затрпа све одједаред, пре него |
| едо зеленкасти пламичци кандила.</p> <p>Преко солеје је корачао нови ђакон.</p> <p>Носио је у т |
| учити старог човека, који се већ излаже прекомерном умору, још и приређивањем ноћне седељке.{S} |
| ем?</p> <p>Ана је погледала у Пашковића прекорно.</p> <p>— Никаквих жеља ја сад немам за себе — |
| {S} А она — смешила се Недићка с нежним прекором — место да ми ту бригу што пре скине с врата, |
| се да легне, пало је ђакону на ум да је прекосутра недеља, и да то опет значи дан срећног њихов |
| нема душу.{S} Равно шест недеља ће бити прекосутра како се госпођица Недићева разболела.{S} Паш |
| октор поезију место ствари. — А како је прекрасан тај прелаз баш код ове жене, где значи борбу |
| са ћерком.{S} Цвеће је лежало по путу, прекрасно собно цвеће госпође Недићке је ивичило стазу, |
| /p> <pb n="23" /> <p>И свирала је нешто прекрасно.{S} Складно, готово и цело, са тако чистим мо |
| >Одједаред се сетила монаха Иринеја.{S} Прекрстила се.{S} Благодарила је Богу што није ту.{S} З |
| тао је затим с камена, погледао горе, и прекрстио се.</p> <p>И тек после тога, кад се кренуо у |
| д до туге дође.</p> <p>Ђакон се побожно прекрстио, затварајући књигу живота свога. </p> <pb n=" |
| е у куту срца пева.{S} Затим један мали прелаз.{S} Осмејак матере: да дете још и не хода, а кам |
| место ствари. — А како је прекрасан тај прелаз баш код ове жене, где значи борбу двеју лепота, |
| ош множина осећаја, и сви болни и тешки прелази њихови из једног у други.{S} Ана је одједаред п |
| је жив зазидан ?</p> <p>Ана Недићева је прелазила руком преко чела.{S} Већ неколико дана њој се |
| бринутог детета њиховог„ Као махнита је прелазила из собе у собу, ширила руке, и склапала их оп |
| као грч неки, грабио мишицу, из мишице прелазио у цело тело, и Ана се само смејала и тресла.</ |
| ица.{S} Кадио је владичин ђакон.{S} Ани прелете осмех поноса, па после и осмех ироније преко ли |
| р узмем“.</p> <p>Ана је брзо и нервозно прелетела ђаконово писмо, и није га хтела поново читати |
| воје дуваном много кађене и вином много преливане гуше, као из неке гробнице, остатак бившег не |
| зику своју, и још више од свега тога! — преливао је Ану талас љубавног сећања и разоружавао њен |
| за квинту више, давала ипак постајање, преливе, боју, јек и сву душу гласа тако истоветно исто |
| Ана натуче , онда се опет стиснута коса прелије преко чела и преко половине образа, и лице дође |
| га се мало бојала.{S} Али лице њено се прелило благим, задовољним осмејком, чим је писмо отвор |
| То је скоро врста заноса.</p> <p>— Да, према болесницима има понекад милости.</p> <p>— Уме он |
| а моментима високих лепота, тражила је, према томе, нарочити свој триумф.</p> <p>Госпођица Неди |
| вио, постао жив и занимљив .{S} Ана се, према томе, није опростила после два три минута.{S} А н |
| /> је изражавала слагање и допадање, и, према томе, безповодност сваког даљег разлагања те ства |
| м поздрављала љубав своју <pb n="66" /> према монаху.{S} Љубав, која ће сва, у свима данима сво |
| цркви спокојне душе прочитавао ...{S} А према теби, сада, кад љубав већ носиш у срцу, како да с |
| хвалио да је врло мирно спавао.{S} И да према томе, хвала Богу, бар тога дана није видео да све |
| рефератима.</p> <p>— И ја сам опозиција према општем мишљењу о доктору Пашковићу.{S} Тај је чов |
| а Богу то није криво.{S} Јер љубав моја према монаху није се још ни за часак оделила од љубави |
| ике, и шта ће љубав <pb n="238" /> њена према Иринеју још донети сем трзања, уздисања и жртви. |
| роби пред њима!{S} Ја ћу баш кроз љубав према тој девојци доћи до савршеног монаштва !{S} Ја ви |
| е и понашањем у њој показује живу љубав према једном вишем животу у човеку.{S} То је, како сте |
| луђер.</p> <p>Али ако Бог и такву љубав према монаху забрањује?{S} Не, то је немогућно.{S} Бог |
| осећао је нову, друкчију, силнију љубав према тој Ани Недићевој која је сада бедна жена.{S} Одј |
| скет.{S} Човек може имати и чедну љубав према жени.{S} Пре бих се питао нешто друго: да ли је ж |
| ким заветом љубави помаже завет монахов према Богу.{S} Кад то биће нуди скромном монаху оно што |
| говоре своје с Иринејем, милости његове према њој ...{S} А пре, ништа није крила, и осећала је |
| п, и виши живот, које је дужности своје према људма и хвалу своју према Богу одавало на срдачан |
| још ни за часак оделила од љубави моје према цркви, и од завета његовог, који је сада и мој.{S |
| је задржала, испруживши обе своје руке према њему.</p> <p>— Останите ту — шаптала је и оборила |
| .{S} Трагична судбина жене уопште, па и према монаштву, стаде пред њега у свој крвавој величини |
| о нов треба да буде човек у свему, па и према музици .{S} И онда, тражећи у човеку онај главни |
| <p>Недић је замолио госте да из почасти према епископу сви дођу на вечеру у концертном оделу.{S |
| са много лење или сујеверне покорности према свима догађајима.{S} Нечији јубилеј или црквена с |
| о њиме — одговорила је храбро, окрећући према владичином гордом лицу своје.</p> <p>Владика је у |
| ити праведан према сваком.</p> <p>— Сем према женама.</p> <p>Смеј.</p> <p>— То јесте.{S} И ново |
| милости.</p> <p>— Уме он бити праведан према сваком.</p> <p>— Сем према женама.</p> <p>Смеј.</ |
| као задужбину своју, велику љубав своју према слузи Његовоме.</p> <p>Ана се навикла да у ту рук |
| ужности своје према људма и хвалу своју према Богу одавало на срдачан, али и на отмен начин, и |
| ом чинио неке алузије на симпатију њену према монаху Иринеју, али да га је она, наравно, исмеја |
| насљеди Недићеву канцеларију, далеко је премашала његове уметничке чежње, и уједно, како се Ани |
| пог појања у овој цркви сам желео да се премести.</p> <p>Госпођица Недићева је последње речи ђа |
| један скерцо, у коме се тонови буквално премећу, и коме се човек мора смејати.{S} А завршила је |
| или да ће сад сигурно и владика тражити премештај у Богородичину Цркву.</p> <p>Мало по мало, жа |
| воје.</p> <p>Тако су пролазили сати.{S} Премештајући се са столице на столицу, Ана је дошла до |
| има се није могло судити куда ће свирка премодулирати.</p> <p>Мало затим стаде се притајивати и |
| побожних мисли, Ана Недићева ипак није пренебрегавала ни своје световне концерте . <pb n="9" / |
| , али му није знала побуде и постање, и пренеражено је гледала у потпуно преображене очи и лице |
| дочекао ју је талас и шум ветра.</p> <p>Пренеразила се и скаменила. </p> <pb n="227" /> <p>Вета |
| > <p>Десило се међутим нешто што је Ану пренеразило .{S} Збунило је као ударац по темену.{S} До |
| је омиљени снови.{S} Да монаха Иринеја преноси из столећа у столеће, из судбине у судбину, из |
| и од свих драма на свету, кад свештеник преноси преко солеје тело Христово мртво ћутећи.</p> <p |
| у криво? ...</p> <p>Одједаред, ђакон се пренуо.{S} Дигао се у њему понос, и сентименталности је |
| ање, и пренеражено је гледала у потпуно преображене очи и лице Пашковићево .{S} Била је у непри |
| а, хиљадама намишљених нељубави у љубав преобратила.</p> <p>Ђакону се привидело да клечи пред А |
| о ?{S} Осећате ли да се наше две ћелије преобраћају у горостасну палату?{S} Је ли вам тешко у т |
| расправљало се врло занимљиво питање о преобраћању фрушкогорских манастира у болнице.{S} А на |
| ушајте ме до краја.{S} Ви, ви која људе преобраћате, душе исцељујете , чуда и величине из људи |
| певача Богородичине Цркве.{S} Волела га преобученог, дубоко сагнутог, гологлавог, са рукама без |
| није волела зато што је другога волела, преокрет у њеној љубави значи, за мене, појаву ниског р |
| сте и Ви запазили.{S} Људи тврде да је преокрет настао од времена када је она сву своју душу з |
| ифус.{S} - Пашковић је одговарао тихо и преокупирано, мерећи ђакона сасвим слабо наоружаним пог |
| мнуо љубазно главом псету.</p> <p>— Да, Преосвећени, мој добар друг из млађих година, и чак и м |
| ? </p> <p>— О не, не будите неправедни, Преосвећени !{S} То је све већ било тако кад сам ја ова |
| жношћу . </p> <p>— Ја се много радујем, Преосвећени, што сте задовољни.{S} А мило ми је такође |
| еја о некадашњем Пашку.</p> <p>— Ако је Преосвећеном Господину угодно — предлагао је Недић десе |
| загледала у владику.</p> <p>— Не могу, Преосвећености, не могу ...{S} Па ипак, ја желим да дођ |
| Жена, и свршено! — констатовао је он са преостатком свога аналитичарства, али још увек потпуно |
| крамицу и влаканце, као да га анатомски препарира.{S} А кад га је једна дама упитала шта најрад |
| а у болнице.{S} А на другом се омладина препирала о љубавној срећи.{S} Неко је развијао тему да |
| живе улице, сревши пријатеље свога оца, преплакала све време богослужења, не дижући главе.</p> |
| а је унутри зло.</p> <p>Анино срце поче преплашено да трепти, и она, не знајући право шта чини, |
| ј мах севнуло и пукао гром, оно, лудо и преплашено, стаде помамно да лаје, и брже на страху нег |
| } Пробудио се.{S} Осетио је старост.{S} Препознао је намештај око себе.{S} И видео је Иринеја к |
| есате, да ли ви слутите откуда је дошло препорођење и кајање у мени, да ли знате ко је запалио |
| и лепоте.{S} Са једнога места у женској препрати се чинило као да тамо, у висини над солејом пр |
| т тренутка.{S} Поставља се лекару једно препредено , а о болеснику бајаги сажаљиво питање, а ид |
| } То је чисто чулна музика.{S} Отворено препричавање једног осећаја, издавање једне тајне.{S} А |
| } А и остали свештеници .{S} Хор је био препун, и одраслих и деце, и, одоле гледан, због густоћ |
| на дверима да благослови народ, сва се препуна срца стегла пред трагедијом старости, а нека јо |
| и веће, све лепше и лепше, и да су пуне препуне суза.{S} И имала је за рапавог , тврдог доктора |
| оку није било ни трага гњеву.{S} Пуно, препуно љубави и суза, гледало је у Ану као и око оца њ |
| итањем ни са слутњом.{S} На души њеној, препуној љубави , нигде није било ранице ни крваве пеги |
| дједаред, мисао једна, оштрија од ножа, пререза јој сан, и погоди је живахно и отровно.{S} Ана |
| ени ...{S} Хоћеш да легнеш, чедо, да се пресвучеш и да те покријем — скидала је Недићка Ану, и |
| а изађу у башту, да дивно летње вече не преседе у соби.</p> <p>Сви се с предлогом сложили.{S} Ј |
| ли преко пута цркве, Пашковић је најзад пресекао мучни чвор.</p> <p>— Дакле, случај је доста те |
| из земље и из ствари сву топлу душу, и пресекао лето тако одједаред као што нож пресеца жилу.< |
| овић је, погледавши свога рођака, нагло пресекао реч, и своје аналитичарске пипке окренуо на др |
| .{S} Од тога што је тврдила, одлучила и пресекла.{S} А у истом том тренутку јој је пало на ум д |
| или да ће ту музичку загонетку сабљицом пресећи један од оних гиздавих официра који непрестано |
| ресекао лето тако одједаред као што нож пресеца жилу.</p> <p>Као да је цела земља на пречац уве |
| цом неко певуши, читач апостола се тихо преслишава, свештеник који свршава проскомидију пригуше |
| де <pb n="48" /> псету слуга.{S} Био је пресрећан у том одуживању дуга за повраћено здравље, и |
| њом, свечано и радосно, да је срећан и пресрећан у чистој љубави својој.</p> <p>— Срећан сам!{ |
| ерту.</p> <p>Парохијани су били срећни, пресрећни.{S} Свештенство се поносило што глава цркве б |
| а пружи своју.{S} Стојали су ћутећи, са пресрећним погледима, који се стидљиво <pb n="93" /> от |
| т, ах, Ана је имала тако топлих и живих престава, као да је та свечаност већ започела и из дана |
| скушења.{S} Јер, где престају искушења, престаје и монаштво.“</p> <p>„Заблуда је говорити о мон |
| инило као да тамо, у висини над солејом престаје оклоп зидова, да су они последњи луци кубета и |
| ава, улази у врат.{S} Одједаред, у грлу престаје шиштање.{S} Чује се слободан дах.{S} Смрт се с |
| S} А мора примати искушења.{S} Јер, где престају искушења, престаје и монаштво.“</p> <p>„Заблуд |
| ноћ.{S} Као неки велики точкови , који престају да се врте, коче се и хладе, тако се, једно по |
| Ану помало да узнемирује. <pb n="64" /> Престала је да о љубави својој задаје себи питања.{S} П |
| о љубави својој задаје себи питања.{S} Престала је канда да осећа и види ту љубав као нешто пр |
| озирни облачак.</p> <p>— Не боли ме.{S} Престала је главобоља, престао је и сумор.{S} Једна жељ |
| о осећала да је љубав њена баш тих дана престала бити цела и неслућена тајна.{S} И осећала је, |
| ао на једном месту доклегод свирка није престала.{S} Па и после.{S} Људи су пролазили крај њега |
| </p> <pb n="231" /> <p>Али је на пречац престала говорити, и пребледела страшним бледилом гађењ |
| т, тај свесни, поносити живот требао да престане бити.{S} Огорчење болесниково због немоћи људс |
| м вашем музичком прогресу госпођица Ана престане бити све и сва.{S} И пут и коњаник и коњ. </p> |
| а такође.</p> <p>— Ана, мило моје дете, престани!</p> <p>— Пусти ме, мама, пусти.{S} Немој ме т |
| — Не боли ме.{S} Престала је главобоља, престао је и сумор.{S} Једна жеља ме сад још само тишти |
| умевањем је читао неку научну књигу.{S} Престао је сасвим мислити на Ану у моменту када је тако |
| p> <pb n="44" /> <p>Шта је то с њим?{S} Престао је да пише у дневник, и да слаже мудрости за по |
| а око главе.</p> <p>Али после, ветар је престао ћарлијати, сунце није више шарало црквена врата |
| и цвеће. </p> <p>Да с музиком сад треба престати, то ником ни из најдаље даљине није долазило н |
| Наравно, не у том смислу, што би желео престати мислити о Ани.{S} Него да мало стиша узбуђење |
| јбољим делом себе, које је узвишавао до престола лепоте, среће, светиње и идеала, за које је ве |
| ако, да је сигурно и главни солист пред престолом Господњим љубоморан на њу. </p> <p>Ана је теш |
| кад, тежак од величанства олтара.{S} На Престолу су буктала два крупна округла пламена, а висок |
| зуме у нотама. </p> <p>— Не знам додуше пресудити да ли је музичан, али видим да је с музиком н |
| само спасење може од вас доћи.</p> <p>— Пресудићете.{S} Дакле: у три сата после подне известила |
| м икад био, сада се каменито тле у мени претвара у нежну мирисну башту.{S} Верујете ли ви то, г |
| ма недужна дечица даве и у круте лешине претварају ...{S} И није довољно смрти што децу гута.{S |
| ац у уста, долазио је.{S} Долазио је, и претварао два анђела у човека и жену, у радознале туђин |
| p> <p>Дошла јој је чак жеља да се и она претвори у једну од тих малих животињица, скромних, тих |
| рво је пожелела да фантазија чежње њене претвори у једину велику базилику, са једином службом и |
| Скрушио се од среће.{S} Желео је да се претвори у јагње, да савије главу, и буде заклан на њен |
| ејала и тресла.</p> <p>Његова ћелија се претворила у палату!{S} А моја?{S} Моја канда није.{S} |
| чути његов глас, проходати по храму, и претворити бачву воде у језерце божјег благослова и бож |
| , што у први мах заинтересује и заноси, претежно луксуз технике, и да у срцима модерних музичар |
| је било доста.{S} Једва створени, а већ претенциозни људи тражили су од Арханђела Гаврила да пе |
| а и стрелица, који је императивно хтео, претећи заповедао, осветљиве мисли ковао.{S} У Ани се п |
| у унутрашњу борбу њену, која је тешка и претешка само зато што Бога има, и што је тај Бог збиља |
| , монах Иринеј, или је нека болест која прети да ће наићи.</p> <p>Једне вечери искрсе пред њу н |
| от, са једном великом љубављу, којој не прети ни пролазност ни неверство.{S} Кад то биће, једно |
| ечјем животу нема светиње којој смрт не прети ?{S} Зар нема пламена који се не гаси ?{S} Зар не |
| који се једва помолио из мрака ноћи, и прети да ће опет тамо да се врати.{S} У оделу тешких цр |
| бљају, деца се довикују, неко се љути и прети, продавач свећа гласно рачуна и звецка ситним нов |
| адихана чежња.{S} Не буктиња која огњем прети.{S} Него мала она библијска лампа у коју девојка |
| ост буди, која можда гариштем и пепелом прети.</p> <p>Ани се нешто паучинало пред очима, ноге с |
| же, и враћали се илузији да им неко зло прети, и да само у заједници и чврсто загрљени могу злу |
| од прстију те девојке обузима нешто што прети да ће га разнети.</p> <p>Ана је после свирала и а |
| омпликовати са шарлахом, и да нам помор прети.{S} Тамо, у петој шестој кући до вас, умрло је ју |
| н је стога чинио понекад утисак грозе и претње.</p> <p>Додуше, Ана Недићева је тврдила да и цел |
| о како чини, кад свему сјајном око себе претпоставља ћелију рада и вишег живота ...{S} Чега се |
| ку.</p> <p>Капијица се отвара! — Ана је претрнула.{S} Отшкринула је врата од ходника.{S} Кроз п |
| је у искушењу, а још више помисао да је претрпела можда чак и мали пораз, и хладно загледана у |
| у недавно, с вашим родитељима заједно , претрпео опет бригу и страх за ваш лепи и корисни живот |
| вих речи се јасно чита да је много бола претрпео.{S} Мудар је, али је несрећан .{S} Можда су св |
| ути, на колена пасти.{S} Благосиљала је претрпљену <pb n="70" /> муку, благодарила Богу на иску |
| — постављао је ђакон диагнозу без много претходне анализе симптома.</p> <p>— А теби се канда по |
| ити палату! ...{S} Срушиће је!{S} Пошто претходно изведе цара, наравно! — гушила се Ана од смеј |
| дефским корицама.</p> <p>За то време се прећутана она реч вратила монаху Иринеју на уста.{S} Си |
| з разлике падамо, једни побеђени, други преуморни. </p> <pb n="211" /> <p>Врата.{S} Плач.{S} Ан |
| стињи.{S} А стојећи на Великим Дверима, префини фреско бачен на тавнину олтара и уоквирен у зла |
| размотавања и вулгарисања једног можда префиног контакта талената и душа.{S} Одрицала се у себ |
| А да ли ви слутите да и тај старац има префину душу ?{S} И сада, он, сиромах богаташ, он се од |
| ди уметник, који главно своје дело види прецењено , покварено и лажно. </p> <pb n="254" /> <p>— |
| ачи, кад се каже да никоји бол не треба прецењивати, јер после годину дана он више не постоји, |
| еш.{S} Право да ти кажем, мислио сам да прецењујеш вредност и лепоту.{S} Али сам се тако изнена |
| а и смрвљена страшним оружјем факта, на пречац стати.{S} А затим још дуго стојати и размишљати, |
| ца жилу.</p> <p>Као да је цела земља на пречац увенула и збабала се.{S} Нестало живих боја, нес |
| } Мала, интимна срећица двају монаха на пречац је умрла.{S} Ђакон је зарио главу у хартију, а н |
| ејала. </p> <pb n="231" /> <p>Али је на пречац престала говорити, и пребледела страшним бледило |
| да би смешно <pb n="250" /> било ваздан пречитавати и студирати то писмо.{S} Било би ништа друг |
| баште.{S} Пашковић је одгурнуо тањир и пречуо врло интересантно питање свога суседа.{S} Био је |
| вања .{S} Склапајући књигу, случајно је прешао погледом по пуној цркви свечано обучених људи, и |
| ем.</p> <p>Страшних стотину корачаја је прешла Ана са доктором Пашковићем.</p> <p>На постељи је |
| о још неки гости.{S} Недић и Недићка су прешли у другу собу, и оставили Ану с монахом Иринејем |
| едићев на Анино затворено срце.{S} Али, при сваком таквом јуришу , погледавши кћери у очи, и не |
| ву , и завет?</p> <p>Ани је, чудновато, при овим тешким помислима бивало све ведрије на души.{S |
| је, о празнику, тачно у исти час, т. ј. при читању Еванђеља, осетио је ђакон опет један несигур |
| с друге стране, морала би обилазити.{S} При савијутку стазе, баш при округлини олтара, дочекао |
| смо.{S} Уједно је пазио и на самовар, а при сваком окрету главе би умиљато погледао и свога поо |
| м забаве.{S} Радило се наиме о томе, да при крстовданском водоосвећењу и на Богојављење све пој |
| хартију, и пријала му је она шуштавина при развијању.{S} Таман је хтео започети читање, кад га |
| д собом и није јело. </p> <p>Владика се при доручку хвалио да је врло мирно спавао.{S} И да пре |
| удима а не на грудима.{S} Груди њене се при тој помисли нагло подигле, и дуг један уздах је зби |
| на олтару сажиже и нестаје.{S} И мирише при том, али тако тужно.{S} Ану обли наједанпут нешто в |
| } Она је то сад тако често чинила.{S} И при том јој је увек долазила једна лепа алегорична миса |
| </p> <p>— Шалу на страну.{S} Ја остајем при своме.{S} Само начин, како доктор Пашковић казује с |
| рни трепет у гласу, и скоро малаксалост при завршетку рецитовања .{S} Склапајући књигу, случајн |
| обилазити.{S} При савијутку стазе, баш при округлини олтара, дочекао ју је талас и шум ветра.< |
| штала мисао о том празном месту.</p> <p>При изласку из цркве спазио је неколико познатих певача |
| рљај тела уз тело, и док се усне њихове приближавале на пољубац, на челима њиховим је стојала с |
| S} У свирци, у смислу лепога, у журби и приближавању повратка вашег који нам већ иде.{S} Сирома |
| лашњу.{S} Чега да се боји?{S} Ђаконовог приближења ?{S} Његових речи?{S} Тога што је руку своју |
| Дошло јој је да потрчи напред.{S} Да се приближи оним подигнутим рукама.{S} Да нешто запита.{S} |
| помена, чекајући тренутак да чело земљи приближи, и снажним, скоро страшним гласом повиче: <hi> |
| је да је као прут задрхтала кад јој се приближио и кадио пред сагнутом њеном главом.</p> <p>Ђа |
| ш, не може дуго стојати.</p> <p>Тако се приближио час кад је ђакон требао ући у олтар, узети пу |
| ато, разумљиво и тихо.{S} Ђакон се мало приближио.{S} Шум је постао тиши.{S} Ђакон се још прибл |
| {S} Шум је постао тиши.{S} Ђакон се још приближио .{S} Шум је још стихнуо.{S} Напослетку је био |
| зала се, тражила је непријатеља који се приближује.{S} Размишљања Анина су била дуга и озбиљна, |
| авих официра који непрестано суделују у приватним концертима куће <pb n="6" /> Недића, трећи су |
| {S} Девојку, која је хиљадама људи Богу привела, хиљадама грешника на кајање навела, хиљадама н |
| неће, чини ми се умрећу.</p> <p>Ани се привиде као да гледа ђакона збиља мртвог.{S} Тргла се и |
| напунише сузама.{S} А кроз сузе јој се привиде Богородичина Црква.{S} Широм отворена, милостив |
| спунило ју је одједаред нечим новим.{S} Привидела јој се цела свечаност рукополагања, и изгледа |
| и у љубав преобратила.</p> <p>Ђакону се привидело да клечи пред Аном и да љуби руку њену, у сре |
| шен о зраку светлости.{S} И епископу се привидео портре жене.{S} Мала потамнела старинска миниа |
| срет старости и смрти.{S} И, једнима се привиђао нервозни и маниакални тенор, други су опет твр |
| ног детета, и причињавала му страховита привиђења и болове .{S} Руке и ноге се трзале и увијале |
| рамена.{S} Брижна нека рука, која је не привија себи, него некуда у добро, у мир и сигурност.{S |
| коме се душа његова одмах настанила.{S} Привлачила га је та црква на нарочити начин.{S} Откудго |
| у Ану и од владике и од целог света.{S} Привлачио ју је, заносио ју је, звао је, летео к њој, с |
| осећа и не зна више ниједну своју чар и привлачност , која за човека пред собом, иако јој је др |
| е свога љубимца, и да га, на тај начин, приволи на путовање, и уклони мало из чаробно моћне сре |
| акав нарочити интерес, никаква нарочита приврженост за оно што је нашао, никаква нарочита намер |
| наха Иринеја и пољубио га је у теме.{S} Привукао га је затим да седне на столицу до њега, и гле |
| е да јој наваљују у очи.{S} Тада јој је привукао пажњу ред жена које се ближиле олтару.{S} Сети |
| ва, свештеник који свршава проскомидију пригушеним гласом се моли Богу, жене брбљају, деца се д |
| о лепо служи.{S} Био је две године дана придворни ђакон код најцеремониознијег нашег владике, и |
| анда да осећа и види ту љубав као нешто придошло у своме бићу.{S} Нешто што се даје посматрати, |
| >Монах Иринеј ју је нежно, једва осетно придржао за рамена, повео је до столице крај прозора, и |
| е исповеди и смири пре него што светињи приђе.{S} А Бог му је рекао да подигне очи и погледа на |
| а сваке сујете и страсти.{S} Ђакон је у призив те једне речи бацао цео свој силни глас, са посл |
| мир живота за којим је тако чезнуо.{S} Призивајући <hi>Вонмем</hi>, он је скоро очајним гласом |
| ез ушивених каменчића.{S} Иначе је тихо призивање Бога свршавао тако мирна лица, као да тамо го |
| о потребу да сагне главу и да јој нешто призна.{S} И можда би то и учинио, али никако није мога |
| ! ...{S} Иринеје, тако ти једнога Бога, признај ми, да ли сте срећни, да ли сте несрећни ? ...{ |
| м једнога Бога никоје анђеле и свеце не признаје.</p> <p>— Стварање света још није ни почело, а |
| рце човечје све то више не познаје и не признаје!</p> <p>Па можда се и каже ...{S} У томе можда |
| а нам понекад дођете.{S} Али, истину да признам, не могу да волим мисао да у овој цркви служите |
| ви, докторе — говорила је Ана с топлим признањем. — Да ли вам је тешко од свега тога што знате |
| вадио из портфеја тврду белу хартију, и пријала му је она шуштавина при развијању.{S} Таман је |
| о што не осећам.{S} Мени је живот лак и пријатан и сушта лепота.{S} Једно бих само хтео да буде |
| нахрани ...{S} Али како му је разговор пријатан и одабран.{S} Монах Иринеј тврди да је срећан |
| епше могућно .{S} Владика је мој велики пријатељ , скоро други отац.{S} А како је стар и болешљ |
| у овој кући болестан?{S} То је мој мали пријатељ, и мој љубимац — дрхтале су јој усне.</p> <p>— |
| учинити, јер покојни Недић је био и мој пријатељ, а, сем тога, Ана, свака ваша жалост је и моја |
| е ни владика, ни Исус Христос, него мој пријатељ ђакон Иринеј.</p> <p>Без сумње је да би свака |
| еђу њима мисле о њему, и знају да је он пријатељ свију њих.{S} Нешто га је у тој цркви топло ми |
| ала у леву своју руку, као у најмилијег пријатеља свога.</p> <p>Па и кад би тај додир руку имао |
| више анализе, загледаност свога младог пријатеља који се тек на реч тргао.</p> <p>У недељу, мо |
| овић је трпео.{S} Жалио је свога доброг пријатеља, потресали су га очај Недићкин и туга Анина, |
| врши силан уплив не само на круг својих пријатеља, него, постепено, на школу и цркву, и на целу |
| бично, прошавши кроз живе улице, сревши пријатеље свога оца, преплакала све време богослужења, |
| вео са тим сећањем као са каквим добрим пријатељем.</p> <p>Ах, која лепота и која озбиљност је |
| е око њега неизоставно скупљали гости и пријатељи ...{S} Видећемо још, па ћу господин ђакону ја |
| а шта мисли и чека Ана Недићева?</p> <p>Пријатељи куће Недића поделили се, у главном, у две стр |
| у велики свет, богат лепотом, здрављем, пријатељима и надама — он се тешко разболео, и пошао из |
| а улици док не дочека вести о несрећним пријатељима својим — ипак, од ње је тако ужасно, ужасно |
| вно мора одбити , одбија се тако мило и пријатељски, да је одбивени најзад сав очаран што је пр |
| први пут, они су се руковали слободно и пријатељски.{S} Али им је то обојима било врло необично |
| ина.{S} Страст за чистом лепотом, драги пријатељу, постоји, али води некуда из живота.</p> <p>С |
| кон је тако топло говорио о свом старом пријатељу, да се Недићка борила са сузама.</p> <p>— Даб |
| његовом положају и у његовим годинама , пријатна је била неизвесност. </p> <pb n="247" /> </div |
| смехнула и на матер и на Пашковића .{S} Пријатна јој је била извесност.</p> <p>А Пашковић је до |
| ако оклевао.{S} Није му се улазило .{S} Пријатна му је некако дошла шетња ходником, између спав |
| огу најближи и најмилији.{S} Нека врста пријатне завидљивости јој прође кроз душу.{S} Завидљиво |
| асположење бивало је чак све боље и све пријатније, у колико је чешће долазио у ту цркву.{S} Им |
| адост.{S} Који се свакога јутра буди са пријатним очекивањем. </p> <p>Кад је довршио читање, и |
| долазило постепено, у виду многобројних пријатних откривења и изненађења.</p> <p>Тај служитељ б |
| ником, између спаваће собе и салона.{S} Пријатно му је било малу, згрчену своју сенку сравњиват |
| творених уста, и кишљиви ваздух је тако пријатно освежавао топло и суво њено грло. </p> <pb n=" |
| желети.</p> <p>У коси је осећала нешто пријатно топло, од чега су јој се очи склапале, и испод |
| уђера свога. </p> <p>Смешила се у некој пријатној несвести, која ју је љуљала као мајка дете.</ |
| на се решила да сама себе изазове, и да прикаже један од драгих својих музичких доживљаја, који |
| аш то, одиста, не знам како да ти јасно прикажем . — Ана се уозбиљила, и, сабирајући врло напре |
| ртав, можда му — њој паде на ум страшан приказ доктора Пашковића, и она осети јаки неки бол у с |
| <p>То интеренсантно комбиновано читање приказивала је Ана с таком верношћу, и с таком <pb n="6 |
| меканим великим шеширом, и са необично приклоњеном главом док он чита Еванђеље.{S} Знао је ђак |
| доскора, расла је она све брже и брже, прикрала се жртви својој до срца, обузела јој и главу, |
| само с песмом <pb n="15" /> и молитвом прилазе, а не дотичу се да изврше ниједну Тајну. </p> < |
| , хтео би да клекне.{S} Ђакон Иринеј му прилази, и скора у наручју носи архијереја с круном на |
| белом мермеру .</p> <p>Монах Иринеј је прилазио, и стао је пред Ану.</p> <p>Глас његов, онај в |
| ег. </p> <p>Ана је, неколико пута у тим приликама, доспевала у неслућене пределе маште и поезиј |
| њеном има сада неки нов тон, који се од прилике исто тако понаша као и њена коса.{S} Некако је |
| је што је црква његова.</p> <p>Тако од прилике, а свакако далеко од ђакона, свршавали се сви д |
| јако збунила.</p> <p>Додуше, није било прилике, али она није ни тражила прилику да Иринеју каж |
| А донео је тај сат монах Иринеј, једном приликом , владици на поклон.{S} Међутим, свега два дан |
| ће сад у ваздух да прсне.</p> <p>Једном приликом, на ужем музичком поселу у њиховој кући, мољен |
| и, да јој се скоро удварао, и да је том приликом чинио неке алузије на симпатију њену према мон |
| сповест Пашковићева , и држање њено том приликом, сцена и доживљај, чисти и божји као пшенично |
| е било прилике, али она није ни тражила прилику да Иринеју каже шта се догодило, онога дана, из |
| е Ана, с леђа, високу, као јаблан праву прилику, у црнини од главе до пете.{S} Погледала је бољ |
| давши једнога дана ту слику свога стања прилично на чисто, Ана се баш и забринула .{S} Да, као |
| ко је лепо пребацио преко ока своју већ прилично изанђалу кресту. </p> <p>Ана се опет насмешила |
| <p>Монах Иринеј је скочио као веверица, примакао сточић за сервирање чаја, отварао брзо разне ф |
| својом руком скинула руку са темена, и примакла је, добру и милостиву , <pb n="121" /> близу, |
| менила је нестало са образа, а обрве се примакле једна другој, и на челу се опет исписала стара |
| облачено или је ведро.</p> <p>У соби за примање, ђакон је прво наишао на Ану, и сада, први пут, |
| р не сме погинути у искушењу.{S} А мора примати искушења.{S} Јер, где престају искушења, преста |
| се не <pb n="206" /> боји и моли да га приме, него због нечег другог ...{S} Због тог што је мо |
| оји су готови да доживе сваку срећу, да приме и свако мучење, то су они којима се никако не спа |
| очекала је монаха Иринеја са крвожедном примедбом: да свако има право да узме свој део од створ |
| опет Ана ништа није одговарала на очеву примедбу.{S} Т. ј., ћутањем <pb n="74" /> је изражавала |
| чке мотиве оцењује .{S} И зато на Анину примедбу ништа није одговорио.{S} Мало је канда само уз |
| а, младости и старости.{S} Сви ти разни примери би се можда могли подвести под једно опште знач |
| гослужење подигне и улепша, и откад она примерним похађањем цркве и понашањем у њој показује жи |
| е силазио осмех са уста.{S} Мала, једва приметна рупица на бради удубила се, и испунила се нечи |
| урно ни вама?</p> <p>Ана је мало, једва приметно поруменила, али се у унутрашњости својој јако |
| ="24" /> <p>Госпођица Недићева је затим приметно разредила своје световне концерте.{S} Уопште с |
| и мирисно као дивља шума, дозове Бога, прими у храм свемоћног и предоброг оца и страшног судиј |
| } Благослови, Оче, заљубљеног калуђера, прими к себи срећно Твоје дете! ...{S} Ана, моја Ана, ј |
| црквена врата још док је Ана чекала да прими нафору .{S} Разговарао је тобож с неким младићима |
| городичин Храм има срце, да их је обоје примио у то срце, и да је то срце свему криво? ...</p> |
| , зато вас молим да седнете, и да одмах примите одговор по који сте дошли.</p> <p>— Ви говорите |
| > једаред створио.{S} Потпуно смирен ћу примити завет, јер никаквих врлина немам, сем великог, |
| нали и не знали шта се с њима догађа, и примицали своја мекана, врела уста, и склањали их опет |
| оклони светом младићу, пошто у цркву из принципа не иде.</p> <p>Ђакон се толико наљутио, да је |
| ојих година, са округластим трбухом, са принципом да и у кујни мора висити свечева икона и свет |
| инуо је, <pb n="234" /> скоро је шчупао припијену Ану са свога тела, и подигавши обе руке к неб |
| ненадила, али није никакву даљу важност приписивала Анином изгледу.{S} Шта више, одмах га је и |
| едаред , не разумевајући право зашто, и приписујући ту појаву навици, прекинула је читање новин |
| знаке неког дечјег темперамента и неке припросте нарави .{S} Чинио је понекад утисак чаробност |
| ешио. — Онда те молим да прекинеш, и да приредиш чај.{S} Зима ми је.</p> <p>Монах Иринеј је ско |
| се већ излаже прекомерном умору, још и приређивањем ноћне седељке.{S} Али глас се, поред свега |
| њега.{S} А госпођица Недићева им свима приређује дивне вереничке и свадбене концерте, испраћа |
| и хоровођи, ни певачима падало на ум да приређују концерт, нити је когод из публике изразио так |
| ад сваки човек само за љубав и живи!{S} Природа човечја је такова да негде, у скривеном куту, о |
| {S} Јер је природа уопште немонашка.{S} Природа је несталност и заборав и презирање заклетви.{S |
| ност и заборав и презирање заклетви.{S} Природа је страст која се случајем пали и гаси.{S} Прир |
| страст која се случајем пали и гаси.{S} Природа је непрекидна промена.{S} Зато дуготрајне жртве |
| на то мора бити.“ </p> <p> „Али човечја природа је немонашка.{S} Јер је природа уопште немонашк |
| потпуно тачно. — Најзад је дакле дошла природа да потражи своје.{S} И како је то љупко, како ј |
| Тога пута, гледајући испод ока како је природа Ану после болести чисто наново створила, <pb n= |
| човечја природа је немонашка.{S} Јер је природа уопште немонашка.{S} Природа је несталност и за |
| овина људских.{S} Зато човек, човек као природа, жели на попришту борбе хероја или мартира.{S} |
| p>И онда, сасвим слободно, као да је то природан ред мисли, ђакон се запитао: зашто је нема?{S} |
| ни се јако допала та пурпурна фантазија природе над једним још зимогрозним виноградом, и у магл |
| о дух, знајући да је дух племенитији од природе, окреће своје страсти пред законе лепоте.{S} Не |
| ој живи, није увек ни немир.{S} Има две природе.{S} Понекад је мучно, и врти по њему као да хоћ |
| ило погледати.{S} Слабог здравља и меке природе жена, одједном се нашла очи у очи пред растанко |
| е светитељско, т. ј. без бола, у животу природе .{S} Узми на пр. сутон, или ако хоћеш и зору, с |
| монични, непријатељски и кобни сусрет у природи .{S} Жена прави и од раја играчку, а човек и у |
| сниково због немоћи људске, због немоћи природине, било је страховито.{S} Јака, племићска, бела |
| рашње задовољство.</p> <p> Разговор је, природно, пошао колотечином тих дана.{S} О доласку влад |
| ма.{S} А нико им то није ни замерао.{S} Природно је да после данашњег дана, свога дана, имају и |
| силном ђаконовом гласу изгледало лако и природно , постало је одједаред, у тишини, сумњиво , те |
| о је после дошло.{S} Ђакону се чинило и природно, и једино могућно, да ће Ана бити Антигона њег |
| арош. </p> <p>- У свакој лепоти, видиш, природној или уметничкој, из човечјег или из мравјег жи |
| </p> <p>__ Чуо се затим тихи шум малих, прислоњених вратанца.{S} И тада, као у древна времена н |
| аслоњен на стуб фењера, скрштених руку, прислушкивао је. </p> <p>Да би се владика могао што бољ |
| ева икона и светити се вода, седео је и присмакао као некаква институтка .</p> <p>Недићка је, с |
| је у цркву баш пред читање Еванђеља, а приспела на своје место да угледа једну сасвим нову сце |
| p>Дошао је дан уочи Велике Госпојине, и приспео је стари владика.{S} Дуж свих улица, којима су |
| ви одлучите, тако да буде.{S} На то је пристао. </p> <p>Ани је прострелила кроз главу чудноват |
| спремили све што треба да се кћи може и пристојно и врло лепо удати, онда ваљда и кћи треба да |
| нио на дрво, заклопио очи, и мислио.{S} Приступио је затим Богу, и молио: дај ми крила. — Бог с |
| страшан моменат.{S} Помпа архијерејског присуства и појања, важност и упечатљивост обреда , пол |
| ро и лепо, и да ће се сад одмах осетити присуство Бога, и чути се, из даљних небесних даљина, т |
| Недића, служиће на Велику Госпојину, и присуствоваће у вече на духовном концерту.</p> <p>Парох |
| живо, и тако, као да се све то десило у присуству свију њених код куће, и да се сви слатко смеј |
| њује човека који је у ствари непрестано присутан.</p> <p>Од владике је потекао предлог да са му |
| у Недићев салон опажен је одмах од свих присутних.{S} Сви су му се обрадовали, и сви су право у |
| између њих једно узајамно жељно упијање присутности оног другог.{S} И осећање да је лепше ћутећ |
| емодулирати.</p> <p>Мало затим стаде се притајивати и тањити сплет тонова, док их <hi><foreign |
| /> <p>— Коме тада још никаква туга није притискивала груди — шалио се ђакон. — А шта бисмо с хо |
| у рукама ђаконовим тоне.{S} Коса се под притиском гужвала и слагала, а глава је падала дубље и |
| замишљене, некуда занете мајке — гуше и притискују малу аријицу која се сама од себе негде у ку |
| е композиције растворили су невољност и притиснутост у души Аниној.{S} А дивни мотив, који прат |
| на дуну у свећу, зари главу у јастук, и притиште усне на десну своју руку.{S} Тачно, сасвим тач |
| > <p>Монах Иринеј је скочио са столице, притрчао владици, и послушно сагнут чекао шта ће му рећ |
| преко пута куће, али се није усуђивала прићи ближе, или стати крај прозора.</p> <p>Можда се са |
| ге катастрофи, да жртви својој не могне прићи.“ </p> <p>„А да ли је право да се милости, највиш |
| у доктору Пашковићу.{S} Мислио је да му прича о своме познанству с Аном.{S} Али тамо је доспео |
| јала, и да се на том свршило.{S} Ана је причала течно, живо, и тако, као да се све то десило у |
| га посети и да му реферише о успеху, и причала му да сопран-солисткиња изводи свој део у Григо |
| није тешко.{S} Баш је сасвим лако.{S} И причала је, смешећи се подругљиво, да јој је стари докт |
| ородичиног Храма.</p> <p>— Да ли да вам причам то што волим?</p> <p>— Говорите, говорите! — жур |
| етњи ветрић, мекана срца, уздисао је, и причао је неке тајне.{S} А доктор Пашковић , наслоњен н |
| шу Евхаристије он изнесе и подигне. <hi>Причасно</hi> се свршавало.{S} Ана се грчила као сув ли |
| у службе, замењује ђакона.{S} После <hi>Причасног</hi>, кад се отворе Царске Двери, појавиће се |
| ид, са ретким кипутцима, као да хоће да причека зиму пре него што проври.</p> <p>Самовар је био |
| .{S} Сетила се да је Петровски пост.{S} Причесници .</p> <p>Опет нада.{S} Добар је Бог.{S} Чуо |
| ћи у олтар, узети путир, попити из њега причест, и с причешћу мир живота за којим је тако чезну |
| ј унео са собом у олтар на причешће.{S} Причестио се миран као јагње.{S} Осећао се срећан.{S} М |
| p> <p>Издужена и побледела лица, глатко причешљане проређене косе, великих, као двери отворених |
| могле и празне.{S} Улазио је у олтар на причешће потпуно спреман, давши Богу, с гласом својим, |
| је поглед тај унео са собом у олтар на причешће.{S} Причестио се миран као јагње.{S} Осећао се |
| зети путир, попити из њега причест, и с причешћу мир живота за којим је тако чезнуо.{S} Призива |
| овек триумфује што је другом јад и тугу причинио, ударала је даље сурово и немилостиво .</p> <p |
| ела, заливала је мозак јадног детета, и причињавала му страховита привиђења и болове .{S} Руке |
| ју чисто трептала под кружењем крви.{S} Пришао је госпођици Недићевој да се опрости од ње.{S} И |
| .{S} Пас је прво оклевао, али је најзад пришао.{S} И добио колача и јаја.{S} Зато је после мора |
| срећно заљубљени.{S} Доктор Пашковић је пришао другом крају стола.</p> <p>И на уздужној и на по |
| тугом ни радошћу.{S} Нико живи њој није пришао ни са питањем ни са слутњом.{S} На души њеној, п |
| ојављивао.{S} Она се онда охрабрила , и пришла икони да очита молитву.{S} Молила се брзо, ослуш |
| леда ђакона збиља мртвог.{S} Тргла се и пришла му корак ближе.{S} Да, још је живео, али га је о |
| шило ...</p> <p>Вратили се затим столу, пришли у разговор , и нису се више одвајали од друштва. |
| него бледило неког пркоса.{S} Пуна тога пркоса, она дуну у свећу, зари главу у јастук, и притиш |
| раха, <pb n="116" /> него бледило неког пркоса.{S} Пуна тога пркоса, она дуну у свећу, зари гла |
| морам пљунути на прошлост своју, морам пркосити и цркви и Богу, морам, морам се сурвати, јер м |
| а тела у катедрали фламанској, има га у пркосу уста која се не даду пољубити, има га у оплакива |
| е је почело климатати поспаним главама, прнуло је неколико лептирица, у трави је почело нешто д |
| ише у ствари као нож.{S} Него их одгоре пробија, онако нешто као сунчев зрак.</p> <p>— И пролеп |
| на то да ту празнину испуни, али она је пробијала кроз сав метеж и све боје, и видела се увек и |
| ила, а глава његова се увила сумрачком, пробило је сунце одједаред, и просуло светлост своју у |
| че.</p> <p>Око пола десет је нешто мало пробило сунце.{S} Али звезду је одмах опет затрпала тма |
| о миран.{S} Снопић првих сунчаних зрака пробио је кроз танку пукотину дрвених жалузија на Анино |
| и извор осећаја, који би први морао нов пробити , па да и човек буке нов, Ани дође на ум љубав. |
| ли то неваљалство ? ! ...</p> <p>Ана је пробледела најужаснијим стидом, скаменила се, и мирно, |
| а одсвира музику свога живота и музички проблем своје савести.</p> <p>Да, музика је света — вра |
| ашто је љубавни уплив жене увек и уплив проблема и бола?{S} Бојим се да су човек и жена нехармо |
| авно пребацивали преко њеног понашања и проблема.{S} Веровали су да Ана, сва и у свему, није об |
| актере , мамила га у теснаце искушења и проблема , хитала у екстазе херојства и љубави, издизал |
| ги мој Иринеје, ти канда долазиш у фазу проблема ...{S} Али неће баш ни мени бити лако.{S} Сигу |
| аква интереса ни за један од истакнутих проблема.{S} А нико им то није ни замерао.{S} Природно |
| дићу ни из далека није било у намери да проблеме поставља и етичке мотиве оцењује .{S} И зато н |
| урити своју тезу.{S} Рекао је да су сви проблеми око удадбе девојчине вештачке, измишљене и за |
| која се у срцу савила и ћути да чедо не пробуди. </p> <p>Мала пауза.{S} Инструмент је умукао.{S |
| дао, осветљиве мисли ковао.{S} У Ани се пробудила жена.{S} Загосподарило је у њој срце женино, |
| то је, мало после, урадио и епископ.{S} Пробудио се.{S} Осетио је старост.{S} Препознао је наме |
| онављајући име једног човека, и може се пробудити, у свету недељу, блед и са немирном душом. </ |
| у светлости, све изгледало као насилно пробуђено.{S} Тама се лењо котрљала <pb n="160" /> неку |
| дну хоризонта, нешто, као велика игла, пробушило је рупицу у магли, и вукло за собом дугачки ц |
| рометеја са стене, и он ће се сурвати у провалију и у гроб ...{S} Ако до крста дође, остави ме, |
| лости, и који сваки пут све већу и већу провалију има да пређе док до нас дође.{S} И онда, доди |
| и нећу да их имам.{S} Зато сам ваљда и провела цео свој живот као дете, јер деца су без успоме |
| још нису слутили да човек целу ноћ може провести понављајући име једног човека, и може се пробу |
| {S} Ана, реците ми штогод.{S} Ја ћу век провести између два крила беле душе ваше.{S} Ја бих хте |
| завет се младом калуђеру чинио као нека провидна ограда кроз коју се гледа у даљне просторе.{S} |
| ши пред цркву, Ана се загледала у лаку, провидну ограду порте, која је уједно и дебели непробој |
| о осећање.{S} Као да му се нешто хладно провлачи испод стихара, пролази кроз одело и груди, и х |
| ао да хоће да причека зиму пре него што проври.</p> <p>Самовар је био намештен, као и пре, на з |
| малочас прогутала, јавило се кретање и проговарање неких нових душа у ваздуху.{S} Спустила се |
| свога света?{S} Зашто се тако журио да проговори с њоме, зашто се тако журио ка подневу љубави |
| тако да они никада речи једно с другим проговорили нису.</p> <p>Како је то лепо било - помисли |
| .{S} Па ја сам то и чинила ...{S} Ко је проговорио, ко је љубав моју изнео из цркве!</p> <p>Сир |
| заволи девојку с којом никада речи није проговорио?{S} Да ли <pb n="45" /> тако, што га је неко |
| кандила на котуровима звркте, свеће тек прогоревају , полијелеј још спава, на хору хуји празнин |
| S} Високо и чисто музички, они су можда програм, по коме се, мало по мало, склапа и хармонише ј |
| с може бити логична и техничка целина и програм неке мисли, али дело није ништа друго до тајна |
| ствари.{S} Сем тога, Ана је и дотадашњи програм комбиновала многим новостима Преврћући по богат |
| уху.</p> <p>Мало после, он је, по неком програму ваљда, узео случај друге младе жене.{S} Тога п |
| ећ крајње време да у том вашем музичком прогресу госпођица Ана престане бити све и сва.{S} И пу |
| очело ослобађати све оно што је малочас прогутала, јавило се кретање и проговарање неких нових |
| , да разлучим светско од духовног, и да прогутам буру ...{S} Е мој ђаконе, није лако бити ритер |
| деца се довикују, неко се љути и прети, продавач свећа гласно рачуна и звецка ситним новцем ... |
| но и устрептало као да га је неко иглом проденуо.{S} Место покрај стуба је било празно.{S} И до |
| воме послу.</p> <p>— Шта ради та Ана! — продерала се чисто, једног дана, нервозна начелниковица |
| гов је продро у њу као што ватрено зрно продире у тело рањеника.{S} Чинило јој се да ће се онес |
| Пашковићем, с ким је ђакон веома волео продискутовати и нашалити се.</p> <p>Али три дана касни |
| а сваку поједину сламку хоће засебно да продрмуса.{S} А кад се ветар одмакао, травчице су полег |
| тог краља.{S} У први мах, глас његов је продро у њу као што ватрено зрно продире у тело рањеник |
| могу злу томе отпора дати — и све тако, продужујући слатке муке своје, осећали да пољубац цвета |
| ша наших.</p> <p>Ани је та непромишљена продукција покварила остатак вечери.{S} Уплашила се од |
| е чути, ипак се предавала маштању о тој продукцији с таким симпатијама, да се тај захтев никако |
| те пожелити да твоја младост, Иринеје, прође без љубави!{S} Ко би могао на љубав Ане Недићеве |
| свештеничког позива, а поезија мора да прође.{S} Остарио сам у неку руку.{S} Време је да преда |
| У борби да се не збуде оно што мора да прође.{S} У борби да човек ниједан део свога душевног ж |
| ед проћи поред цркве.{S} Вукло ју је да прође.{S} Та то је најмилије њено место, и те цркве се |
| е слободна кад Ана Недићева има њоме да прође.</p> <p>Ана, се застидела.{S} Срце јој је почело |
| ли би баш изоставити цркву док криза не прође.{S} Шта?{S} Нема ништа од тога?{S} Знао сам.{S} Е |
| увреди, и да мене остави, да поред мене прође, и да оде даље, даље од мене!</p> <p>А ја га воли |
| /p> <p>Али ако љубав малакше, нестане и прође пре свега тога?{S} Чија љубав?{S} Можда моја, мож |
| S} Нека врста пријатне завидљивости јој прође кроз душу.{S} Завидљивост оне врсте, какву је осе |
| тегнуто и пуно музике, чека да интервал прође, и да потече песма, од слога до слога као ред кап |
| . зар да њему на жао учини, зар да само прође мимо топлоте и среће! ...</p> <p>Била је узбуђена |
| И пожелела је, одједаред, да и кроз њу прође један такав вихор.{S} Силан и слеп.{S} Да и она п |
| то нисте остали ту, иза зида, док ја не прођем?</p> <p>— Ана, Ана, зар сам могао то урадити ?</ |
| Дуж свих улица, којима су кола имала да прођу, прозори су били начичкани радозналим главама, и |
| , срце се смирило, до недеље има још да прођу дан и две ноћи, и све, све је то можда само варка |
| Сина Божјег исто тако прождрла као што прождире траву. </p> <p>Ана се крстила покајнички, с уз |
| ћну смрт, која је Сина Божјег исто тако прождрла као што прождире траву. </p> <p>Ана се крстила |
| у и вољу.{S} Што му је канда већ сасвим прождрло сунце.</p> <p>— Као оно кад на ливади, из гоми |
| кав вихор.{S} Силан и слеп.{S} Да и она проживи неколико тренутака као олуј, са целокупним и ра |
| војим срцем, и с твојим богатим животом проживим.{S} Тешка ми митра.{S} Дошао сам да још једаре |
| или много стари, људи су дошли окисли и прозебли , Христос се сакрио за облаке, а кроз јектениј |
| p>А успомена, сећање?{S} О, то је бледо прозиран један лептирак, уморних, смрти и мира жељних к |
| срећа његова буде такође, високо горе, прозирни облачак.</p> <p>— Не боли ме.{S} Престала је г |
| остане, најзад, тамо високо горе, фини прозирни облачак дима.</p> <p>Ана је погледала Пашковић |
| Као да је чуо Анину жељу, закуцао је на прозор доктор Пашковић.</p> <p>— Не, не, да уђем нипошт |
| му се нешто јави, да му Ана, макар кроз прозор, пружи руку.</p> <p>Ана му ни сада није пружала |
| столице крај прозора, и пошао да отвори прозор.{S} Ана га је задржала, испруживши обе своје рук |
| </p> <p>Ана је, пре но што ће затворити прозор, испружила руку да осети сипи ли киша и је ли хл |
| летњу зору, и у цвеће које му је у сам прозор цветало, и машио се књиге.</p> <p>Читао је како |
| , видео је, између два дрвета, осветљен прозор и чипкану завесу.{S} И то му је годило.{S} Али м |
| адовољан је погледао кроз широм отворен прозор у румену летњу зору, и у цвеће које му је у сам |
| своју у цркву кроз црвено окно великог прозора над <pb n="31" /> олтаром.{S} Огањ, диван и стр |
| пушта вече.{S} Кад је изашао месец, ред прозора на суседној кући учинио јој се одједаред као ре |
| Вратила се опет у ходник, и стала крај прозора.{S} Али ходник је био осветљен , и није се ништ |
| жао за рамена, повео је до столице крај прозора, и пошао да отвори прозор.{S} Ана га је задржал |
| е усуђивала прићи ближе, или стати крај прозора.</p> <p>Можда се сад баш гуши у страшним мукама |
| ковића! — смејао се неко у друштву крај прозора Каване. — Пази, молим те, маторог маџионичара.{ |
| а Недићева је уздахнула и склонила се с прозора.{S} Почела је и сама да се спрема за полазак.</ |
| на <pb n="105" /> да такође седне близу прозора одакле се видели торњеви Богородичиног Храма. < |
| а се најзад, иза тешке завесе, у дубину прозора, у што више светлости.</p> <p>Ту су је дочекали |
| х улица, којима су кола имала да прођу, прозори су били начичкани радозналим главама, и људи су |
| Горела је, савијала се, ишла отвореном прозору, бојала се нечега, молила се црној ноћи да је з |
| нку пукотину дрвених жалузија на Анином прозору , и Ана, одавно већ будна, спазила је на зиду м |
| Тамо, високо горе око крстова, у чистом прозрачном фином сутонском зеленилу, ала тамо мора бити |
| евача, и да сасвим изостане нескладно и произвољно појање за певницама.</p> <p> Крстовдан је ос |
| {S} Ако ту границу виде тек изгубљени и проклети ?{S} Ако сам ја већ сада згазила лепоту , и ве |
| аца и хита у љубљеног човека као што се прокључали горски извор баца и хита у свој поток. </p> |
| а мртвом тишином људи у стопу са собом, прокрчио је ђакон светлој књизи пут кроз густо збијене |
| ма да је Ана долазила сама, и места за пролаз било и одвише, стао је одједаред молити младиће |
| и пут што брижни отац, видећи да године пролазе, помишљајући на своју смрт и на незгодну околно |
| а репатица небом.{S} Одјекну, усреће, и пролазе ...</p> <p>Заблуда је да се идућег богослужења |
| ови Анини нису били слике које долазе и пролазе.{S} Они су били стање њене душе.{S} Трајна, пот |
| ћа кући.{S} Све му је уопште годило.{S} Пролазећи поред Анине куће, видео је, између два дрвета |
| но , изашавши најзад из ходника.</p> <p>Пролазећи кроз авлију, опазио је како је небо плаво, ка |
| се нешто хладно провлачи испод стихара, пролази кроз одело и груди, и хвата га за срце стиском |
| а душа њега тражи.{S} Тражи га.{S} Али, пролази мимо овог човека на улици, и иде даље.{S} Иде т |
| њиме?{S} Изашао није.{S} Кроз олтар не пролази.{S} Позлило му је можда?{S} Али онда би му се п |
| напољу и не види крв.{S} Не види да нож пролази кроз хрскавицу, и да крв тече.{S} Дете замире, |
| а што је подсећало на сусрет.{S} Ана је пролазила крај цркве у време кад нема богослужења.{S} С |
| ца.{S} Утвара болести и гњева божјег је пролазила по вароши, а немоћ људска је покорно чекала у |
| е бојала да ће се мајка бринути.</p> <p>Пролазила је поред капелице.{S} Нешто ју је вукло да уђ |
| ије престала.{S} Па и после.{S} Људи су пролазили крај њега у овом и оном правцу, а он никако н |
| тао тих и спор, као да спава, а људи су пролазили некако побожно и смирено, као да сви иду на г |
| и у себи готове и своје.</p> <p>Тако су пролазили сати.{S} Премештајући се са столице на столиц |
| нтересантне младости! </p> <p> Време је пролазило.{S} Поженили се, и капетан , и мајор, и докто |
| уштво се сјајно забављало, али је време пролазило.{S} Недић и Недићка су молили и опомињали.{S} |
| звезда. </p> <pb n="114" /> <p>— Бол је пролазио.</p> <p>— Мила — шаптао је ђакон опет, и сагиб |
| као нека запечаћена писма, улицама није пролазио скоро нико, а кад би се негде отшкринула врата |
| ћи ће тамо где ја нисам, а дани моји ће пролазити без њега, тужни, празни.</p> <p>Ану је одједа |
| једно крај другога, сићушни, страшљиви, пролазни, смртни , као хрпице праха које ветар случајно |
| и зато значи вечност.{S} Да, краљеви су пролазни, а пастири су вечни.</p> <p>Једно се монаху Ир |
| о још необично свеж и јак, подсећала на пролазност и смрт.{S} Жуто и набрчкано лице, шиљат нос, |
| дном великом љубављу, којој не прети ни пролазност ни неверство.{S} Кад то биће, једном речју, |
| да запали .{S} Ко зна.</p> <p>Нешто се пролама.{S} Стиже.{S} Шум, бук и писка олуја, пуног обе |
| понекад, од тихог, сутонског запада, да пролепрша мало кроз ваше подне.</p> <p>Доктор Пашковић |
| онако нешто као сунчев зрак.</p> <p>— И пролепшао се.</p> <p>— Једном речју, изгледа као Платон |
| маглица је обавијала предмете, снег је пролетао тих и спор, као да спава, а људи су пролазили |
| и се круне, опадају, брже него цвет.{S} Пролете црквом као светла репатица небом.{S} Одјекну, у |
| степено опорављала .{S} Као муња би тек пролетела нека лепа мисао, и уста Анина би се нехотице |
| развило тврде пупољке калуђерског њеног пролећа.{S} Али онда је дошло друго.{S} Дошло је то да |
| доскора имала само једно годишње доба, пролеће.{S} Па и кад је љубав дошла, чедна монашка љуба |
| ав дошла, чедна монашка љубав калуђера, пролеће је остало пролеће, све је било само цвет и мири |
| га сече траву, нежну и мекану као да је пролеће, и како се звук инсеката чује као нека јако уда |
| богоављењско водоосвећење.{S} Дошло је пролеће, ближило се лето.{S} А ништа на свету се у спољ |
| анхолична богослужења у рано, бојажљиво пролеће строго посних дана.{S} Она је осетила да је у р |
| нашка љубав калуђера, пролеће је остало пролеће, све је било само цвет и мирис, игра и нада, ми |
| Од слућене његове врелине је цело Анино пролеће одједаред сазрело у лето, а лето, предосећајући |
| као жедној, сувој биљци, којој је свежа пролећна киша попрскала и умила свега неколико листића |
| а, улазио је човеку у груди као мач.{S} Проливена вода се намах смрзавала. </p> <pb n="224" /> |
| жења доживим стварање света!{S} Доживим пролом светлости из хаоса, и ... ах, ни ви, нити ико на |
| очито мислио, и никада је није нарочито проматрао.{S} А сада ето види да зна <pb n="38" /> мног |
| ха и душе, тај завет, сада, у несрећи , промаша циљ.{S} У јаду је човек јадан, ситан и мали, же |
| м пали и гаси.{S} Природа је непрекидна промена.{S} Зато дуготрајне жртве и савлађивања постају |
| и оздравелога десила се крупна, озбиљна промена.{S} Младић се испунио неком безграничном милошћ |
| ли нико од њих не схвата извор и значај промене у мени.{S} Да ли ви осећате, да ли ви верујете |
| тамних сенки око очију.{S} Хаљину није променила, али се завила, од рамена до испод колена, у |
| и тело њено се исцрпљивало.{S} Доста се променила.{S} Руменила је нестало са образа, а обрве се |
| ем животу Ане Недићеве није догодило ни променило.{S} А никаква одлучна жеља или воља није у ун |
| ло да је у задње време и опао.</p> <p>— Променио нам се овај наш Пашко.</p> <p>— Јест, Бога ми, |
| шћу се ђакон поводио за сваком музичком променом горе на хору, и опрезно и савршено тачно је ст |
| мартира.{S} Другим речма, жели смрт, и промену и обнову .{S} Уништење идеала, и почетак друге |
| асти пред законе лепоте.{S} Неће смрт и промену , него распирује и одржава сталну борбу.{S} Ста |
| уо је затим и свеж ветар, предсказајући промену времена.{S} Збиља.{S} Час би се смркло, час би |
| олико ми је теже, што Вас видим слаба и промењена.{S} Болујете ли много?</p> <p>— И болестан са |
| , и подигавши обе руке к небу шаптао је промењеним , ужаснутим гласом: </p> <p>— Зар бих смео и |
| је у лицу, покрети главе и двеју руку и промењљивост и владање тона у једноме гласу.{S} Она сам |
| никоме, ни највећима не вреди.{S} Откуј Прометеја са стене, и он ће се сурвати у провалију и у |
| док не умре, или док му крв тамјаном не промирише. </p> <p>Ана се тргла, ослушнула шта се поје, |
| дну жељу, ма коју, могу ти испунити.{S} Промисли , реци ми, и биће ти што затражиш. — Младић се |
| Свет се разишао.{S} Мало је застала да промисли , хоће ли савити лево и кроз парк ићи кући, ил |
| руку на њену.{S} И гледао како низ суза промиче с краја на крај њених очију.</p> <p>Слободно и |
| c-дур акорди, кад се из хаоса одједаред промоли светлост...{S} И кад бисте знали шта ти акорди |
| гркљану.{S} Кроз дивне његове зенице се промоли душа, огрнута у болну једну молбу.</p> <p>— Не, |
| у њеног живота, среће и задатка.</p> <p>Промолила се одједаред нада.{S} Благородни цветић душе |
| одвише је хладно, већ имате кијавицу и промуклост, на гробљу дува сталан ветар, разболели бист |
| се разилазили , али никога згодног није пронашао.{S} Осетио се одједаред много сам, и учинило м |
| ући по богатој својој збирци партитура, пронашла је једну необичну руску композицију, састављен |
| е нас увек поново мора да смирује.{S} И пронашла је да Христос, и његова црква, једино помоћу м |
| .{S} Музички образовани сви, одмах су и пронашли у чему лежи реткост и вредност момента.{S} Ана |
| из оближње вароши, одмах после подне се пронео глас да је на умору једино дете директора Васића |
| кроз једнолики мир његовог живота могао пронети бат срца или шапат усана!</p> <p>А како би он д |
| <head>XI.</head> <p>Дуже се већ времена проноси глас како се владика спрема да посети Богородич |
| човек оставља све, и иде, и губи пут и пропада идући за том блудећом светиљком". </p> <p>„А гд |
| коначно победити без катастрофе у којој пропада и дух ?{S} Љубављу не може, али милошћу и сажаљ |
| S} После службе, нестане као да у земљу пропада.{S} Права улица од цркве ка средини вароши врло |
| увек нови и нови оригинали, који одмах пропадају, без трага, без очуваности у сећању ...{S} Ка |
| узмицала.{S} Дошла до зида, ушла у зид, пропадала кроза њ.{S} Задњи пут је још залепршала златн |
| ероја, крвљу, блатом, немоћи, рушењем и пропадањем.{S} Него у просторе оног ведрог живота који |
| p>— Ана, теби није добро, ти си озебла, пропала си.{S} Што сам те пустила, несрећница, тешко ме |
| да је одбивени најзад сав очаран што је пропао.</p> <p>— Не, не, одвише је хладно, већ имате ки |
| о ми једнога Бога, не!{S} По цену своје пропасти бих је истргао из демонских руку.{S} Ако је он |
| не кажем овако: или ћу га дићи, или ћу пропасти , него кажем да ћу га дићи !{S} Јер у мени има |
| до — остаћу ја сам да дозидам цркву над пропашћу њеном ...{S} Јер ћу је волети и тада, јер цео |
| ји.{S} Једнога дана, из виолине њене је пропевао нов мотив.{S} Ана је задрхтала.{S} Дрхтавим пр |
| ашином засуту тишину, која не може више пропевати.{S} Са сваким умуклим певачем, са сваким мртв |
| ору Пашковићу: да салон госпође Недићке прописује каљаче, кожни прслук и вунени шал око врата.< |
| фра Анђеликовој слици свети Стеван држи проповед о животу и о умирању.</p> <p>Ана је свирала да |
| ли у заједницу, онакву какву је Христос проповедао .{S} Појање је дохватило и носило срца и душ |
| г језера негде у врх планине, лио се са проповедаонице тежак и чист један млаз, који је лечио и |
| т на Царским Дверима, а ђакон Иринеј на проповедаоници.{S} Став по став текста, један, па други |
| и нестао је под удубљењем које води на проповедаоницу. </p> <p>__ Чуо се затим тихи шум малих, |
| у недељу, Ана Недићева, која никад није пропуштала службе, није могла отићи у цркву.{S} Није мо |
| ена и побледела лица, глатко причешљане проређене косе, великих, као двери отворених очију, сто |
| , решили , како који, или да има одвише проређену крв, или да има т. зв. виши позив.{S} И онда |
| их бора, са ауреолом око главе која тек просијава.{S} Рукама, нежним и чежњивим, као да даје зн |
| свечаност на рођен дан њеног оца ...{S} Просјак неки, вагабунд какав, гладно псето, буке мртвих |
| у у гимназији, и сваког голог, болесног просјака на улици, јер је њихов, јер је калуђер , јер ј |
| тихо преслишава, свештеник који свршава проскомидију пригушеним гласом се моли Богу, жене брбља |
| емља окреће.</p> <p>Кад је Ана Недићева прославила двадесет шести дан рођења, људи су, напослет |
| слушаоцу поврве хладни мрави.{S} Чар се проспе до сржи костију, и човек се тресе од блаженства. |
| ање, изгледа, није ништа више и веће од просте радозналости .{S} Разбије ти човека као лешњик, |
| ности богослужења.</p> <p>И све је ишло простије и лепше него икад.{S} Певачи су били пажљиви и |
| е у густој трави изгледао као нека бела простирка.{S} А онда се, неодлучно, и као у неприлици, |
| лери у шеснаестинама , славујева песма, просто су их раздрагали .{S} Монах Иринеј је молио Ану |
| стале су озбиљне тешкоће са шеширом.{S} Просто плива одгоре, на оном меканом изобиљу.{S} А кад |
| ару питање: да ли је случај тежак, онда просто тражите да вам овај категорично одговори хоће ли |
| ћу доћи! — кликнуло је из ђакона најзад просто решење, чију наивност је, наравно, само владика |
| ек у стању толико блажене среће осећати просто од тог што му летњи ветрић ћарлија око главе.</p |
| аклоност ка анализи , и да треба сасвим просто запитати: ко је болестан у кући господина Недића |
| Анин се тако сузио, да је најзад постао просто пратилац једног превлађујућег осећања.{S} Све ви |
| је човек јадан, ситан и мали, жељан је простог човечанског зближења, и тужи за умиљатом речју, |
| господин ђакона не може нико сести, из простог разлога што ћу ја да га заузмем — копкао је Ану |
| ећује Богу, а снове и љубав своју пружа простом једном калуђеру који лепо пева. </p> <pb n="84" |
| немилостива зграда.{S} Један уоквирени простор без огњишта и душе.{S} Стари владика то није мо |
| е то било мило, за њу је тај ограничени простор био размакнут и светао, и тако свој као и кућа |
| S} Затим, напротив, хтела је да сав тај простор, па и сама Богородичина Црква, буду пусти и хла |
| ограду, и постајала неки грдан, светао простор, општа нека кућа и дом највеће љубави.{S} Ту св |
| ику, са једином службом и молитвом, цео простор између ње и монаха Иринеја.{S} Затим, напротив, |
| с пута, како би остало што више празна простора.{S} Дошло му је неко поносито осећање, да сва |
| видна ограда кроз коју се гледа у даљне просторе.{S} Али не у просторе историјске .{S} У просто |
| {S} Али не у просторе историјске .{S} У просторе који су испуњени уским љубавима хероја, крвљу, |
| се гледа у даљне просторе.{S} Али не у просторе историјске .{S} У просторе који су испуњени ус |
| немоћи, рушењем и пропадањем.{S} Него у просторе оног ведрог живота који ни историја ни људи не |
| рађају се и губе се на обиму неког јако пространог круга.{S} А у средишту тога круга треба да б |
| е додуше изгледала безгранично и хладно пространство, али далеко од тога да буде празна.{S} Нап |
| де.{S} На то је пристао. </p> <p>Ани је прострелила кроз главу чудновата жеља.{S} Не да монах И |
| городичине Цркве, као срце сваке мајке, прострло се по поду, и чекало да деца његова преко њега |
| им телом пред челом, и са старим ничице простртим свештеником крај ногу, чинио се Ани Недићевој |
| не и влаге, растресло се, и сва вода се просула на главу младом кученцету, које је, не слутећи |
| а чела!{S} Куда су, него у поноре туге, просуле се и отишле све највеће милости овога света !{S |
| умрачком, пробило је сунце одједаред, и просуло светлост своју у цркву кроз црвено окно великог |
| ле су затим тешке копче на Еванђељу , и просуо се глас, дубок, таман, и све-садржајан као ноћ.< |
| ада није доживела.{S} Бог је ову недељу просуо канда само њој у крило.{S} Чинило јој се, како ј |
| Прота Богородичине Цркве на сред храма, прота-гост на Царским Дверима, а ђакон Иринеј на пропов |
| рњу Еванђеље се читало са три места.{S} Прота Богородичине Цркве на сред храма, прота-гост на Ц |
| осред своје већ и тако покојне душе.{S} Прота-гост је био сасвим без гласа, срицао слогове и ре |
| в текста, један, па други, па трећи.{S} Прота мештанин испуштао је из своје дуваном много кађен |
| ихов не зна ни да чита ни да пише.{S} А прота, угојен, масног и светлог лица, са вечито ознојен |
| та рукама пред певачима, и високи њихов прота, коме је и најсвечанији фелон кратак, и изгледа у |
| на камену цвета.{S} Ана је видела да је прота ушао у олтар са неким страним свештеником .{S} Мо |
| је ђакона сам Бог послао! — ословио је прота доктора , кад су се после службе нашли на улици.< |
| гих разлога.</p> <p>У тај мах су стигли прота и ђакон гости, месни прота, и још неколико угледн |
| ах су стигли прота и ђакон гости, месни прота, и још неколико угледних свештеника из околине.</ |
| неја.{S} Попречном стазом су шетала оба проте и владичин ђакон.{S} А тамо где се две главне ста |
| аја.{S} Дијецезан ће, у пратњи тамошњег проте и ђакона, стићи уочи Велике Госпојине, одсешће у |
| пођица Недићева, гледајући с поносом на протекле године свога живота.{S} И учини јој се одједар |
| то за неколико дана поумирати.{S} Серум против шарлаха канда не вреди много, а код одраслих су |
| писмо жене ...{S} Да ли обојица грешимо против завета? — Владика је слегао раменима.</p> <p>— М |
| Боже мој!{S} Могу ли, па и смем ли што против љубави рећи, кад сваки човек само за љубав и жив |
| цркву.{S} Можда су отворена и врата са противне стране.{S} Врата с противне стране су била зат |
| и врата са противне стране.{S} Врата с противне стране су била затворена.{S} Огромна, тешка бр |
| и вио јој се око ногу.</p> <p>Одгоре, с противног краја улице, трчао је Ани у сусрет доктор Паш |
| ка, пољубио епископа у руку, и отишао у противном правцу ходника, у своје одељење.</p> <p>Чим ј |
| који се, и кроз многобројне крезуботине протине, још на толико делова и разбијао , и излазио, н |
| Као оно кад на ливади, из гомиле цвећа, протури одједаред главу змија, тако ти тек, неочекивано |
| илустрација , и да покуша у форми догме протурити своју тезу.{S} Рекао је да су сви проблеми ок |
| је најзад да ће после подне прошетати , проћи крај куће госпођице Недићеве, <pb n="40" /> и гле |
| љубавне путање, којом, кажу, свако мора проћи. </p> <p>Ана се ирочно и скоро изазивачки гордо н |
| кроз парк ићи кући, или ће још једаред проћи поред цркве.{S} Вукло ју је да прође.{S} Та то је |
| каменом опточили , како ћете вас двоје проћи кроз то највеће искушење живота човечјег!{S} Како |
| астрепили.{S} Као оно што кроз шуму уме проћи језа, одједаред, и до последњег <pb n="165" /> ли |
| у ограду, али се решио да неће поред ње проћи.{S} Видео је башту и јуче и прекјуче, и већ толик |
| искушење живота човечјег!{S} Како ћете проћи, а да се ниједно од вас не унесрећи, а да ниједно |
| е дан раније ћу стићи.{S} Две службе ће проћи без мене. — Ђакон је застао и гледао у Ану с жудн |
| ибањем, као да је ту ствар такт по такт проучавала.</p> <p>Сутра дан је се међутим није више се |
| ало.{S} Свака друга комбинација би била профана.{S} Јер госпођица Недићева је свирала само екск |
| а разна света.{S} С ове стране, жагор и профани тутањ.{S} С оне стране, мир светиње и духовна с |
| pb n="27" /> ће Господ чути његов глас, проходати по храму, и претворити бачву воде у језерце б |
| p> <p>Подсећа на звоњење из неких давно прохујалих хришћанских столећа.{S} Кад су људи ваљда са |
| S} Ана се грохотом смејала тој комичној процедури.{S} А смејући се, није могла не чути да и у г |
| {S} И ја бих га и у цркви спокојне душе прочитавао ...{S} А према теби, сада, кад љубав већ нос |
| као какав лепи намучени анђео.</p> <p>— Прочитај ми сада Анино писмо.{S} А ако си много узнемир |
| о узнемирен, додај ми наочаре да га сам прочитам. </p> <pb n="172" /> <p>Ђакон је читао:</p> <p |
| А уједно, на истуреном крилу капијице, прочитао је ђакон таблицу: адвокат, доктор Јован Недић. |
| нку!{S} На први дубљи поглед у њене очи прочитао је он шта јој у души стоји :{S} Ана Недићева в |
| е замолим да ми Анино писмо још једаред прочиташ?</p> <p>Ђакона је, напротив, свега облила беза |
| ло у Јерусалим на Пасху.{S} Нарочито се прочуле Пређеосвећене Литургије за време великог поста. |
| понекад на вечерње, а и онда је обично, прошавши кроз живе улице, сревши пријатеље свога оца, п |
| онај дан који је без љубави и миловања прошао ... <pb n="170" /> Воли је, воли је, Иринеје, ко |
| за вампира који је већ неколико живота прошао пре него што се у овом складу јавио?.. .{S} Или |
| а је Ана чисто узмакла.</p> <p>Ђакон је прошао.{S} А Ана је, додуше са рукама на брави као да ћ |
| воздена врата на огради , и кроз њих је прошао доктор Пашковић.{S} А уједно, на истуреном крилу |
| акрила за стуб, и постојала док он није прошао.{S} Он ју је тада хтео сачекати на вратима, али |
| једним који боли. </p> <p>Бол је после прошао, али је остала нека туга.{S} Туга, којој се ђако |
| необично.{S} Као да је олуј и кроз мене прошао.</p> <p>Збиља, Ана је скоро са неким непосредним |
| дивни онај узвик о вери и страху божјем прошао је без одјека и потреса душа. </p> <p>Ану је обу |
| Није више сасвим бело, али зато што је прошарено цвећем, и што то цвеће једнако истреса семе, |
| после вечерња ђакон је пошао да се мало прошета.{S} Уочио је из далека гвоздену ограду, али се |
| </p> <p>Владика је једно пет шест пута прошетао главном уздужном стазом баште, имајући, крај с |
| <p>Одлучио је најзад да ће после подне прошетати , проћи крај куће госпођице Недићеве, <pb n=" |
| ојку.{S} Баш сада, када је, као и онда, прошла поред њега, и отишла монаху Иринеју, слузи божје |
| кроз цркву и некуда даље, у нека давно прошла времена, ка неким порушеним и попаљеним олтарима |
| ан, на Богојављење , меланхолично мирно прошла кроз триумф свога музичког дара и свога труда. < |
| отпрати господин ђакон .</p> <p>— А зар прошле суботе није од пола пута био и Иринеј с нама?{S} |
| {S} Најзад, шта хоћете, пратили сте нас прошле суботе, сутра ће бити добар да нас отпрати госпо |
| бледо се осмехнуо.{S} Погледали су се и прошли.</p> <p>Ани је задрхтало дисање.{S} После јој се |
| о је песма душе његове онога дана, а не прошлих дана.{S} То су увек нови и нови оригинали, који |
| ако ћу дозвати и вратити певање које је прошло?{S} Шта ми остаје од његовог певања , кад затвор |
| 19190_C4"> <head>IV.</head> <p>Давно је прошло богоављењско водоосвећење.{S} Дошло је пролеће, |
| немиран, рачунао колико је времена већ прошло, погађао разлоге, и трудио се затим да све те ми |
| каквог дечка.</p> <p>Четири дана је већ прошло како је епископ отпутовао, а људи свеједнако мис |
| ота.{S} И учини јој се одједаред као да прошлост своју не види него чује, и обрадова је мисао д |
| несрећити матер своју, морам пљунути на прошлост своју, морам пркосити и цркви и Богу, морам, м |
| исплови, тамо негде из ћутања и даљине прошлости, и који сваки пут све већу и већу провалију и |
| илна чежња.{S} Осећала је узбурканост у прсима, буру у памети , светлаце у очима, ломљење у миш |
| љицу оне чистоте којом он прашину земље прска.{S} Видео сам у души вашој љубав једну, о којој а |
| госпође Недићке прописује каљаче, кожни прслук и вунени шал око врата.</p> <p>Сутрашњи дан је б |
| је, изгледао је као мали Јова у дедином прслуку.{S} Имао је још и ситно лице, са два необично р |
| ној шеснаестини која ће сад у ваздух да прсне.</p> <p>Једном приликом, на ужем музичком поселу |
| обичан домаћин божјег жртвеника.</p> <p>Прснуле су затим тешке копче на Еванђељу , и просуо се |
| то што је без краја и почетка.{S} Сваки прст, сваки потез гудала, сваки глас може бити логична |
| о узнемирење.{S} Као дете свој посечени прст мајци, окретао је он голо срце своје Богу, и питао |
| буђују ме смрт, старост, самоћа.{S} Два прста пред гробом, жалим једног старог монаха што је са |
| љу испуштати, савио је лагано два Анина прста преко златног распећа на седефским корицама.</p> |
| ја, и наговарало коприву да се попне на прсте, и да часом голицне нос на тој замишљеној човечјо |
| едали су ти торњеви као порасли, као на прсте успети над улицом по којој њихов ђакон хода.{S} Ђ |
| еде, <pb n="241" /> нервозно покретљиве прсте.{S} Изгледала је као портре неки. </p> <p>Недићка |
| /> <p>Тишина.{S} Али свирачица не диже прсте са дирки.{S} Одједаред, пребијени, раскинути и ис |
| руке.{S} А затим је раскинуо скљештене прсте, стегао главу, и остао стојећи на средини собе.{S |
| у.{S} Сагао ју је сасвим, и љубио Анине прсте дугим, врелим пољупцем, који се упијао у њих као |
| аруквице чистог завета, стегле су Анине прсте, спречиле су нову песму њеног узбуђеног срца.</p> |
| око сагнутог, гологлавог, са рукама без прстења, са крстом на грудима, са уснама на крсту.</p> |
| та, руке светитељске, без пегице бледе, прсти надземаљски, као да се у врховима њиховим још мал |
| никада није било, то се тада десило.{S} Прсти су лежали на диркама укочени, каменито непомични. |
| јој се набере, зуби се зарију у усну, а прсти леве руке се истежу, трепте, бледе и умиру у овом |
| Душу њену је испунила једна она реч, а прсти су лежали непомични на освећеној божјој књизи.</p |
| дна, јер никога нису пољубила.</p> <p>А прсти твоји милују, трзају, или у крваво срце уједају з |
| машила тога болног места.{S} Танки њени прсти сасвим су се изгубили у меканој бујној коси, а зл |
| ли би му само понекад на орару укрштени прсти, и брже би онда севале ситне плавичасте муње у ве |
| то ју је испуњавало сву, чак до врхова прстију. </p> <p>Други пут опет, баш уочи Духова, она ј |
| } Осетио је да га са сваким тоном испод прстију те девојке обузима нешто што прети да ће га раз |
| а и концерата , извирали су однекуд, из прстију или из душе њене, неки сасвим непознати мотиви. |
| који треба руку да дигне, а из његових прстију свети мир да се излије.</p> <p>Како је дошло до |
| и чула се фина каденца Аниних чаробних прстију.{S} Људи су гутали не знајући шта гутају.{S} Је |
| ктила, и због тога, као нека утвара, на прстима ишла по ходнику.</p> <p>Капијица се отвара! — А |
| на ретким задовољством .{S} А затим, на прстима, да се ђакон не би узнемирио, ушла је у одељење |
| после се отворила врата.{S} Гости су на прстима улазили унутра, и ређали се око Ане.{S} Сви са |
| ла дизати непорочно бела једна рука, са прстима на орару.{S} Рука је заклонила очи, и испред ру |
| мотив.{S} Ана је задрхтала.{S} Дрхтавим прстима га је понављала и понављала .{S} Све тише и тиш |
| 6" /> Недића, трећи су, најзад, упирали прстом у доктора Стојковића и његов чудотворни баритон |
| сам себе и иронично и болно, и упро сам прстом у себе, да сам, од нас двоје, ја већи и баналниј |
| еселио и ђакона и себе, владика је упро прстом у фини сат од севрског порцелана на полици камин |
| о ми је драго што му се све то баш овде пружа, у цркви у којој ја служим.{S} У цркви у којој ви |
| га ко жали, него што теши онога коме се пружа. </p> <p>Стојала је пред доктором утучена и лепа. |
| гледа у оној боји у којој га божји дан пружа, и да љубав своју одели од осталог живота свога, |
| у посвећује Богу, а снове и љубав своју пружа простом једном калуђеру који лепо пева. </p> <pb |
| због неправде, због свега оног другог, пружала је Иринеју руку, и са руком опроштење, измирење |
| пружи руку.</p> <p>Ана му ни сада није пружала руку.{S} Тупо и хладно је гледала људе око себе |
| , на средини степеница.</p> <p>Ана није пружала руку, а ђакон се није усудио да пружи своју.{S} |
| ла око ње.{S} Мале њихове ручице су јој пружале нафору и цвеће.{S} Са свих усана су летеле речи |
| руменила.</p> <p>— Здраво, арханђеле! — пружао је руку доктор Пашковић, који је стигао видети н |
| } Место да врати књигу, ђакон је узео и пружену руку.{S} За часак само.{S} Кратак и незабораван |
| што јави, да му Ана, макар кроз прозор, пружи руку.</p> <p>Ана му ни сада није пружала руку.{S} |
| пружала руку, а ђакон се није усудио да пружи своју.{S} Стојали су ћутећи, са пресрећним поглед |
| уци.</p> <p>Несташлук храбри.{S} Ана је пружила руку, молећиво и мило, тражећи да јој се њена с |
| е рука хришћански дарежљиво отворила, и пружила је Богу, као задужбину своју, велику љубав свој |
| је такође тражио да се нечим забави.{S} Пружио је руку да узме и изближе погледа скупоцену неку |
| и пут, на парастосу, видео је да је као прут задрхтала кад јој се приближио и кадио пред сагнут |
| лавачке кроз ваздух. </p> <p>На веранди прште снажан, здрав, дуготрајан смеј девојке са покисну |
| е у себи — то је дугачак, још недовршен псалам.{S} Царска песма, али пуна скрушености и туге.{S |
| ражњој авлији, међу живином, крај свога псета, над бледом јесењом травицом — ту се тешила и заб |
| о.{S} Чуо се смеј и кефкање раздраженог псета.{S} Најзад је ружа, сва рашчерупана , лежала у сн |
| .{S} Можда јаднији од оног дечка и оног псета.{S} Ето, хладноћа боде по врату и шиба по ногама, |
| за Ану светле, умиљавале би се погледом псета једног које нема господара.{S} Анино срце би опет |
| под густе платане у потпуној сувоћи.{S} Псетанце скочи, зарежа љутито, и поче тражити кривца.{S |
| тако мекан, тако Ани поклоњен, као тело псетанцета које је легло крај господаревих ногу — јер, |
| инила златан двор, она сама царева кћи, псето њено на капији кепец у црвеном капутићу са совини |
| нин за времена није подсетио где је.{S} Псето је стојало у запетом неком држању, као да му очи |
| танује док у њему има искрице љубави за псето једно, за слику једну, замисао једну.{S} И био је |
| да купи сину ципеле, а затим је дозвала псето и четком му прала зубе.{S} Часом би се опет скуњи |
| нарочито се загледао у маторо Недићево псето, које је лежало, тужно равнодушно , с њушком на ш |
| ко је сео и јео.{S} Однекуд се показало псето.{S} Од зиме ваљда, летело је преко гробова као ст |
| S} Просјак неки, вагабунд какав, гладно псето, буке мртвих ружа и иструлели остатци покојног је |
| земљу, и згрчила се у себе као ударено псето.{S} Цвокотали су јој зуби, али сузе нису текле.{S |
| подар?</p> <p>Ана поче јецати, а маторо псето удари у грчевито, астматично скикање, као да ће с |
| х, и годило му је да буде <pb n="48" /> псету слуга.{S} Био је пресрећан у том одуживању дуга з |
| ладика Недићу, и климнуо љубазно главом псету.</p> <p>— Да, Преосвећени, мој добар друг из млађ |
| екад утисак чаробности.{S} Деца, врапци пси и мачке ишли су у гомилама за њим.{S} А он их је св |
| ство и свирача и певача и слушаоца .{S} Публика је била раздрагана и занесена . <pb n="157" /> |
| гости.{S} Па <pb n="103" /> онда и шира публика.{S} Иако од те музике ништа неће чути, ипак се |
| да приређују концерт, нити је когод из публике изразио такву жељу или чинио такав предлог.{S} |
| разбићу и њега!{S} Разбивен и покоран и пузећи ће донети онај <pb n="237" /> отети пољубац натр |
| ма.{S} По рушевинама почиње да вијуша и пузи разноврсно цвеће.{S} Коренчићи и жилице раскивају |
| {S} А страшни лелек несрећног Ристовића пузио је за њом и вио јој се око ногу.</p> <p>Одгоре, с |
| ивца.{S} Али кад је у тај мах севнуло и пукао гром, оно, лудо и преплашено, стаде помамно да ла |
| Вихори долећу са свих страна, и пуне му пукотине земљом и клицама.{S} По рушевинама почиње да в |
| вих сунчаних зрака пробио је кроз танку пукотину дрвених жалузија на Анином прозору , и Ана, од |
| јао као огледало.{S} Хармониум, клавир, пулт за ноте, на засебном столићу виолина, слике разних |
| немир.{S} Један дотле непознати немир, пун отрова и стрелица, који је императивно хтео, претећ |
| у змија, тако ти тек, неочекивано, кроз пун, шарен и цео живот сикне његова анализа.</p> <p>— А |
| лицу, са пернатом огрлицом око врата, и пун наоштрених боца.{S} Затим, крупне, охоле татуле, ка |
| трепет етра.{S} Висок, мекан, чедан, и пун оних божјих искрица које плачем среће надимају груд |
| у дубини својој од кише и снега, чист и пун заветрине као соба.{S} Црква, напротив, била је мра |
| ечијег винограда.{S} Виноград је стојао пун и тежак, али још не плав.{S} У толико се зрелије , |
| дете.</p> <p>Докторов глас је и сад био пун жалосног уздисања.{S} Ана је гледала у Пашковића, н |
| уги, па трећи, и онда је цео ваздух био пун металног звука.{S} Звонило је на јутрење.{S} Ана бр |
| </p> <p>Та завеса, живећи тамо унутри, пуна сјајних бобица од интимне светлости под којом Ана |
| ="116" /> него бледило неког пркоса.{S} Пуна тога пркоса, она дуну у свећу, зари главу у јастук |
| е земље, коју је сада први пут обасјала пуна топлота, и у којој је све семе почело одједаред да |
| <p>Живот је башта, витлејемски мирна, и пуна ружа.{S} А љубав је сан двеју руку које се над Хри |
| и, и опет ће стојати богата и срећна, и пуна њега, његове лепоте и милоте, његовог поноситог ум |
| недовршен псалам.{S} Царска песма, али пуна скрушености и туге.{S} Хвала ти, Боже, и не остави |
| нао да их само педесет корачаји деле од пуне светлости и друштва.{S} И видео је такође, да оно, |
| ајка толико допадала, да су му очи биле пуне суза.{S} На Ану је сасвим заборавио ...</p> <p>Као |
| чекала и стрепила.{S} Груди су јој биле пуне Бошковог имена.{S} Хтела је да га виче.{S} Душу ње |
| и самоћа су ужасни, а, тако близу, душе пуне љубави и лепоте ... зар да њему на жао учини, зар |
| шен.{S} Вихори долећу са свих страна, и пуне му пукотине земљом и клицама.{S} По рушевинама поч |
| ега.{S} Широко отворене додуше, али већ пуне очи ђаконове нису виделе ништа.</p> <p>А непосредн |
| веће и веће, све лепше и лепше, и да су пуне препуне суза.{S} И имала је за рапавог , тврдог до |
| пехом.{S} Редови нота се врстали, црни, пуни, енергични.{S} Али зато је Ана смршала и побледела |
| И осећао је како се чаша његовог живота пуни пуни ... </p> <p>А сад је ето кануло нешто мутно у |
| е но што је данашњи дао, лежу у постеље пуни блажених снова.{S} Трећи, најзад, којима се сав жи |
| ћао је како се чаша његовог живота пуни пуни ... </p> <p>А сад је ето кануло нешто мутно у крис |
| са совиним пером за капом, а предсобље, пуно зеленог биља и застрто дебелим ћилимом, капела, у |
| сва расути. </p> <p>Млако, тихо подне, пуно тичјих крила, стојало је између неба и земље само |
| обичним, а за Ану је то било, као увек, пуно разних откривења из најлепших области уметничке ма |
| ране ју је делио монах Иринеј.{S} Пуно, пуно испружених руку је било око њега, много више него |
| ине стране ју је делио монах Иринеј.{S} Пуно, пуно испружених руку је било око њега, много више |
| божјем оку није било ни трага гњеву.{S} Пуно, препуно љубави и суза, гледало је у Ану као и око |
| ући се на јутрење.</p> <p>— Како је све пуно сенки.{S} Како болесним срцем куца данас и живот — |
| говог тела, које, као жица, затегнуто и пуно музике, чека да интервал прође, и да потече песма, |
| старинском грацијом, да је у њему било пуно уметничке дражи.{S} Монах Иринеј је то опазио.{S} |
| а.{S} Стиже.{S} Шум, бук и писка олуја, пуног обесне снаге и пустошења... </p> <pb n="166" /> < |
| о, у тој финој, нежној девојачкој соби, пуној лепог рада, лепих снова, лепих радости, демон се |
| грозним виноградом, и у маглици једној, пуној летње врелине.{S} Застала је да је се нагледа, и |
| и књигу, случајно је прешао погледом по пуној цркви свечано обучених људи, и одједаред, с леве |
| и неслућена тајна.{S} И осећала је, са пуном извесношћу, да је то дело доктора Пашковића.{S} Н |
| нешто главом.{S} Срце јој је грцало од пуноће. </p> <pb n="200" /> <p>Никада.{S} Нико.{S} Он, |
| ење за љубав нашу, за љубав као такову, пуну грубости, насиља, досаде, свакидашњице и немонаштв |
| стављао на страну једну цветну шибљику, пуну пчела.{S} Ана је застала, испуњена ретким задовољс |
| .{S} Дохватила је нагло грану, откинула пуну шаку бркова, и хитнула их далеко.{S} Затим се потп |
| ад је стигла, нашла је цркву већ сасвим пуну.{S} Преко широких степеница је ипак још непрестано |
| И замислио се шта ће.{S} Најзад је узео пуну руку свежег горског <pb n="46" /> ветра, створио п |
| на два Енглеза од којих један пије само пунч, а други само грог.{S} Сад ћемо се посвађати! — см |
| pb n="236" /> све то није развило тврде пупољке калуђерског њеног пролећа.{S} Али онда је дошло |
| .{S} А тек доктор Пашковић !{S} Са мало пупчастим трбухом доле, и с дугим танким ногама горе — |
| помало смешног, помало пакосног, уских пупчастих леђа као виолина , разглављених шака и напето |
| ледала себи у очи.{S} Поцрвенела је као пурпур над црнином својом.{S} Не над жалости својом, не |
| уковог дрвета.{S} Ани се јако допала та пурпурна фантазија природе над једним још зимогрозним в |
| одолети Ана Недићева!</p> <p> Страстне, пусте жеље су обузеле Ану.{S} Да на његовом рамену лежи |
| ете, престани!</p> <p>— Пусти ме, мама, пусти.{S} Немој ме тешити .{S} Ни ја тебе данас не могу |
| Ана, мило моје дете, престани!</p> <p>— Пусти ме, мама, пусти.{S} Немој ме тешити .{S} Ни ја те |
| {S} И не само да иде, него треба сад да пусти дугу косу и браду, да огрне широку одежду, да за |
| S} Склонила је мајку да попусти и да је пусти, обукла се, узела велики буке зимских ружа, и пош |
| ретала кључ, да бајаги одбрави врата, и пусти мајку унутра.</p> <p>— Ја сам о ручку куцала, али |
| ваљда дешавају све храбрости.{S} Човек пусти да реч каже ствар, или да се ствар баш и збуде, а |
| тор, па и сама Богородичина Црква, буду пусти и хладни као гроб, и да се она расплаче за драгим |
| љускују.</p> <p>Ана је, место одговора, пустила главу своју да у рукама ђаконовим тоне.{S} Коса |
| ти си озебла, пропала си.{S} Што сам те пустила, несрећница, тешко мени, тешко мени ...{S} Хоће |
| и страшног крста који је носио Јован у пустињи.{S} А стојећи на Великим Дверима, префини фреск |
| и од раја играчку, а човек и у рај носи пустињу и манастир духа свога. <pb n="220" /> Човек са |
| </p> <p>Срце му је трептало, а он га је пустио да трепти, и благодарио је Богу што је човек у с |
| и један мали, недовршени осећај .{S} Не пустити да поводом њега склизнемо у ситу једну сласт, у |
| .{S} Свугде се осећала мора болести.{S} Пусто и тишина.{S} Или нерасположени , сасвим кратки ра |
| бук и писка олуја, пуног обесне снаге и пустошења... </p> <pb n="166" /> <p>Силна ветрина дохва |
| ођица Ана престане бити све и сва.{S} И пут и коњаник и коњ. </p> <pb n="20" /> <p>У прве дане, |
| уче, а човек оставља све, и иде, и губи пут и пропада идући за том блудећом светиљком". </p> <p |
| брве, побледела, и коракнула да настави пут, не осврћући се.{S} Осећала се увређена, видела у т |
| о Робинсон, молим се Богу и тражим нови пут, и одједаред се опет нађем на тачци са које сам пош |
| кон је прво наишао на Ану, и сада, први пут, они су се руковали слободно и пријатељски.{S} Али |
| азлива горчина, скоро огорчење.{S} Први пут, и једва једном је и он доживео лепоту и срећу, и о |
| неј је дошао на службу узбуђен.{S} Први пут откад је у Богородичиној цркви.{S} И да се не би јо |
| кривене шумске земље, коју је сада први пут обасјала пуна топлота, и у којој је све семе почело |
| м утучена и лепа.{S} Идеална слика први пут заљубљене жене, која је сва однета и узабрана, која |
| време уда.</p> <p>Није то сада био први пут што брижни отац, видећи да године пролазе, помишљај |
| г доживљаја онога дана када је Ану први пут ословио.{S} Често се тога сећао, и живео са тим сећ |
| Ја ћу доћи, ја ћу зацело доћи ... други пут ћу доћи! — кликнуло је из ђакона најзад просто реше |
| и самог њега собом да поведе.{S} Други пут опет, тако је као да су и он и све у њему стигли не |
| руку и повео је клавиру.</p> <p>— Други пут.{S} Или ћу вам рећи, или ћу вам донети песму на чит |
| китила, једанпут целим букетом, а други пут двема ружама, али Ана је и једно и друго скинула са |
| рашњи излазак на гробље одлажу за други пут, и да изволи доћи по подне; а доктору Пашковићу: да |
| ешто друго свира. </p> <p>— Друго други пут.</p> <p>— Зашто ?</p> <p>Ана је ћутала.{S} Спустила |
| његов дубоки поклон толико колико други пут.</p> <p>На улици, једва, узнемиреност ђаконова је п |
| у, чак до врхова прстију. </p> <p>Други пут опет, баш уочи Духова, она је намерно пошла раније |
| к, колико да каже владици да оно „други пут“ значи већ сутра ујутро, да ће дакле ипак бити онак |
| собом, прокрчио је ђакон светлој књизи пут кроз густо збијене редове, и нестао је под удубљење |
| копу, <hi>исполаети деспота</hi>, сваки пут наизменично са одраслима и децом. </p> <p>Све то ди |
| ивост оне врсте, какву је осећала сваки пут кад ђакон, у стихару, блиставом као повез Еванђеља, |
| ом нашом је тако туђ и плашљив, и сваки пут све краћи и краћи ...</p> <p>О, како се ја бојим и |
| ћутања и даљине прошлости, и који сваки пут све већу и већу провалију има да пређе док до нас д |
| људски тако чемерно бедни, да се понеки пут <pb n="182" /> и њему ражали ...{S} А ви?{S} Ви сте |
| ан начин, да му лик њен ни један једини пут није изашао пред очи.{S} Ни тога дана, ни сутра дан |
| ушла у зид, пропадала кроза њ.{S} Задњи пут је још залепршала златна одећа, и све се угасило у |
| Идуће недеље, вероватно, служиће задњи пут у овој цркви, а ускоро затим ће бити рукоположен за |
| ала .{S} Као да га се боји.{S} Последњи пут, на парастосу, видео је да је као прут задрхтала ка |
| а дрема.{S} Исти мотив је дошао и трећи пут.{S} Сасвим тих, шаптав и танак, још само слаби одје |
| презања као да камење гута.{S} По трећи пут се онда чуо исти тај став одгоре.{S} Као водопад, к |
| и.</p> <p>Мало после опет, већ по трећи пут:</p> <p>— Иринеје!</p> <p>Ђакон је сада већ разумео |
| о како ти и не слутиш.{S} Ја имам јасан пут пред собом, и идем по њему ведра и храбра.{S} Ти то |
| раживач скривености и тајни, није овога пута слутио, изгледало је Ани.</p> <p>Из тог њеног увер |
| , узео случај друге младе жене.{S} Тога пута такве, која је и волела и удала се по Анином мотив |
| и себе, и са уздахом би ућутао.{S} Тога пута, гледајући испод ока како је природа Ану после бол |
| озно дигао за њом, и задржао је на пола пута.</p> <p>— Ја вас још никада нисам гледао и чуо сви |
| ши руком за капију .</p> <p>Али на пола пута између капије и уласка у кућу искочила је одједаре |
| > <p>— А зар прошле суботе није од пола пута био и Иринеј с нама?{S} Нека и он онда</p> <p> <pb |
| ој цркви.{S} Сетио се такође да је више пута осетио њен озбиљни поглед на себи.{S} Сетио се и о |
| <pb n="217" /> тако да је у три четири пута чуо цело појање.{S} Дешавало се да стигне сасвим п |
| C1"> <head>I.</head> <p> На углу, преко пута Велике Каване, стојао је доктор Пашковић, а одгоре |
| р у талару.</p> <p>Ана је застала преко пута куће, али се није усуђивала прићи ближе, или стати |
| т и нервоза.</p> <p>Кад су стигли преко пута цркве, Пашковић је најзад пресекао мучни чвор.</p> |
| начине може једно исто рећи.{S} Колико пута су и други људи то исто помислили и говорили, али |
| да и ноћу, ма у које доба, и ма колико пута сме доћи, био је доктор Пашковић .{S} И он је дола |
| свим споразумели.{S} Сећаш ли се колико пута си ми хладно и мирно саветовао да се, због тешкоћа |
| духа човечјег. </p> <p>Ана је, неколико пута у тим приликама, доспевала у неслућене пределе маш |
| <pb n="45" /> тако, што га је неколико пута погледала, што и она воли цркву, што мисли о оном |
| хтала седа брада, а звецнуо је неколико пута и кашиком о шољу.{S} После се угрејао и смирио. </ |
| е предавала сећању.{S} Као већ неколико пута, њој се и сада чинило да се напила среће за цео жи |
| е ваљано исмеју ни они, који су, толико пута исмејани од доктора, мислили да ће им такав реванш |
| е башту и јуче и прекјуче, и већ толико пута.{S} А познат му је био скроз и скроз и шум зеленил |
| у који вас је као малу девојчицу толико пута лечио, који је ту недавно, с вашим родитељима заје |
| би да је монах.{S} Ја сам то небројено пута осетио, и жао ми је што не може тако да буде.{S} У |
| а виче.{S} Душу његову, ако је пошла, с пута да врати.{S} Не, за Бога не, Бошко, Бошкице!</p> < |
| одједаред молити младиће да се склоне с пута, како би остало што више празна простора.{S} Дошло |
| њем, скрену скромно у страну калуђеру с пута, ма да су двокрилна врата била и одвише широка.{S} |
| малих гушица удахнуо у себе, и двадесет пута једно за другим умро, само да се збуде нешто тако |
| тице. </p> <p>Владика је једно пет шест пута прошетао главном уздужном стазом баште, имајући, к |
| > <p>Света је било врло много.{S} Узана путања средом храма чинила се као део неке библијске сл |
| древне , <pb n="185" /> досадне љубавне путање, којом, кажу, свако мора проћи. </p> <p>Ана се и |
| т. зв. звезди, оптрчавао је по округлој путањи доктор Пашковић сам.</p> <p>После, шетачи се, је |
| царство ...{S} Хоћу ли, Боже, и ја оном путањом свију?{S} Да ли су збиља сви људи потпуно исто |
| ди, нису били у стању замислити дугачку путању, по којој, сама самцита, с ћеманетом у руци, гос |
| о се да је имитација , недокучним неким путевима, зашла у месо и крв истине.{S} Осетило се да А |
| од срца слатко насмејала.</p> <p>Целим путем, и код куће, у ђакону је чисто врила та срећа.{S} |
| ње упутило тако врлетним и немилосрдним путем живота.{S} Чак, у једном тренутку, Ана му се учин |
| обично после службе, Ана је заобилазним путем ишла кући.{S} Свугде се осећала мора болести.{S} |
| и пошла на гробље.{S} Ишла је попречним путем, пољем.{S} Опазила је као да се ту, напољу, магла |
| цените куда смо пошли, и куда бисмо тим путем морали отићи ?{S} За час само, и љубави наше не б |
| <p>Ана се враћала кући неким непознатим путем, газила дубок снег и спотицала се у јаме, и журил |
| почела облачити за излазак, и најкраћим путем је похитала на службу.</p> <p>Стигла је пред једа |
| Можда ипак, одједаред, с путиром ...{S} Путир је стајао у туђим рукама , а дивни онај узвик о в |
| кад је ђакон требао ући у олтар, узети путир, попити из њега причест, и с причешћу мир живота |
| еда на орару, и које стежу златну дршку путира као неко благо.{S} И једна од тих руку је рука к |
| ам отворио.{S} Можда ипак, одједаред, с путиром ...{S} Путир је стајао у туђим рукама , а дивни |
| стане на широм отворене Царске Двери, с путиром у руци, и са узвиком о страху божјем на уснама. |
| и строгошћу подсећао на крв Христову у путиру, на чисту жртву, на <pb n="136" /> свемоћну смрт |
| } Старац , болешљив и слаб, не плаши се путних напора, и хоће да дође.{S} Новине су већ донеле |
| имца, и да га, на тај начин, приволи на путовање, и уклони мало из чаробно моћне средине. </p> |
| , као да се решио да на дуготрајно неко путовање пође.{S} Ишао је, ишао, и најзад, далеко у пољ |
| зниле.{S} Облак један , јесењи и кишан, путовао је некуд ведро плавим небом.{S} Мали дечко, још |
| ти.{S} Ви нисте више тамо.{S} Ви сте на путу вашој цркви, мени и нама.{S} Деца и иконе вас чека |
| черња мирна светлост клизи по усамљеном путу.{S} На амвон се пењао и са њега силазио као да леб |
| маћица са ћерком.{S} Цвеће је лежало по путу, прекрасно собно цвеће госпође Недићке је ивичило |
| о води та даљина у коју сада непрестано путују његове мисли. </p> <pb n="44" /> <p>Шта је то с |
| ају.{S} Моје је убеђење да и мало лепши пућпурик шеве има, своју историју, и да мирисање цвета |
| ћушно острвце тоне под великим таласима пучине . </p> <pb n="19" /> <p>Ту, испред ње, остварио |
| атом и црвеном ћелом која се непрестано пушила, подсећао је на заложени самовар који чека госта |
| наслоњеног на бојно копље и на ловачку пушку, гледала га на позорници, у двобоју и у загрљају |
| — Мој је живот тако леп ! — Он прекиде, пуштајући да један искрено ентузиастички осмејак замени |
| је рђаво певао.{S} Непажљиво, расејано, пуштајући да му глас, диваљ и громовит, чисто поруши пе |
| елим пољупцем, који се упијао у њих као пчела у круницу цвета.</p> <p>А кад је Ана ослободила р |
| ао на страну једну цветну шибљику, пуну пчела.{S} Ана је застала, испуњена ретким задовољством |
| џбуна су јако мирисале.{S} И зујале су пчеле.{S} Поводећи се очима за једном пчелицом, он одје |
| пратио њену фигуру.{S} Чинила му се као пчелица, која, после дугог лета и брижног тражења, са ј |
| у пчеле.{S} Поводећи се очима за једном пчелицом, он одједаред угледа торњеве Богородичине Цркв |
| ом, сцена и доживљај, чисти и божји као пшенично зрно, и она је одједаред ударила у скоро хисте |
| о узбуђење.{S} Како му је лак и мекан и раван излазио тон тога дана!{S} Ђакон се надао добру.{S |
| ушености , без достојанства, с прашином раван, последњем црву једнак. </p> <pb n="205" /> <p>У |
| о чланка.{S} На руци је била старинска, равна и широка златна браслета, која је нежну Анину миш |
| ачно погађала.{S} Младост њена, чиста и равна као труба убељеног платна, а засута моментима вис |
| као пре.{S} Хор пева, али нема душу.{S} Равно шест недеља ће бити прекосутра како се госпођица |
| о чедности срца једног коме нигде нема равног. </p> <p>— Пошто је већ изговорио задње речи, ђа |
| најлепши делови тога живота постају му равнодушне олупине већ после годину дана ...{S} Зашто с |
| и гавран.{S} А људи, који се разилазили равнодушно као да нико ништа није опазио, чинили јој се |
| ти, вратио се натраг .{S} Не баш сасвим равнодушно, али желећи ближњем своме ипак несравњено ви |
| о Недићево псето, које је лежало, тужно равнодушно , с њушком на шапама, и са зрачком бесмртног |
| вашу Ану да ли још волите тако као пре, рад њен, крвав одсада, да ли ћете још ценити као и пре |
| оја сав богати живот свој носи у цркву, рад свој и уметност своју посвећује Богу, а снове и љуб |
| душевљено и узбуђено. — Цео мој живот и рад вас су чекали.{S} Ви сте дошли, и старе раскрснице |
| сматрала за урађено .{S} Донела је тај рад, свирала поједине делове, и вртила главом.{S} Не ва |
| е, светиње и идеала, за које је везивао рад и успех живота свога.{S} Куда то води, и шта то зна |
| ога што је Ана сву своју душу уносила у рад, утицала је тако да је и материал сву своју душу по |
| та душе моје, поноса мога, завета мога, рада и задатка мога.</p> <p>Раставили смо тела своја за |
| Је ли вам тешко у ту палату частољубља, рада и лепоте узидати телесну своју срећу, је ли вам те |
| ој, нежној девојачкој соби, пуној лепог рада, лепих снова, лепих радости, демон се размахнуо јо |
| а види сва људска лица, испегана знојем рада, страха <pb n="36" /> и болести, шта ће онда и мол |
| му сјајном око себе претпоставља ћелију рада и вишег живота ...{S} Чега се дакле бојите?{S} Тел |
| ио одвише тврд, и људи се уморили да га раде.{S} И онда је неком дошла идеја да се црква настав |
| а се људи необично много крсте, и да то раде некако брижно и жалостиво, Најлепша молитва му је |
| треба да улазите.{S} Не треба , ни њега ради, ни себе ради.{S} Сем тога, мајка ваша нешто разго |
| и на слуху.{S} И то леком једним , кога ради су и ране саме постајале драге.</p> <p>Ана се није |
| ло срце своје Богу, и питао Бога шта да ради.</p> <p>А срце је дотле стрепило.{S} Стрепило да ј |
| е се на то да радозналост што пре сазна ради ли се о догађају који у себи носи тутањ и преврат. |
| ирно се враћа своме послу.</p> <p>— Шта ради та Ана! — продерала се чисто, једног дана, нервозн |
| те.{S} Не треба , ни њега ради, ни себе ради.{S} Сем тога, мајка ваша нешто разговара с њим.</p |
| дну молбу.</p> <p>— Не, нисам само тебе ради дошао.{S} Желео сам такође много да будем у цркви |
| чемер живота наших?{S} А шта се друго и ради са милошћу, него да се баца у поноре туге и у пото |
| цркву, што мисли о оном што се у цркви ради и дешава? </p> <p>А откуда он све то зна? — смешио |
| сао радила како га нико не би радио.{S} Радила га је не само радним енергијама, него и једним с |
| је ту на оно што је пре неколико месеца радила и сматрала за урађено .{S} Донела је тај рад, св |
| p> <p>Ана је тешки и напорни свој посао радила како га нико не би радио.{S} Радила га је не сам |
| зали се и људи.{S} Једни, који су тешко радили , а нису у том раду ништа волели, падали су у ду |
| ој посао је вршила с лакоћом забаве.{S} Радило се наиме о томе, да при крстовданском водоосвеће |
| /p> <p>Недеља је била, па се нигде није радило.{S} На једном месту је ипак клепетала вејалица, |
| пожртвовног посла који је у задње време радио.{S} Трећи, најзад: као оно што човек, у брдовитом |
| ни свој посао радила како га нико не би радио.{S} Радила га је не само радним енергијама, него |
| 0_C26"> <head>XXVI.</head> <p>„Ана, шта радите, и како вам је на души?!“ — тако је почињало пис |
| којој ја служим.{S} У цркви у којој ви радите.</p> <p>Тај старац.{S} Узбуђен сам кад помислим |
| не брине, све ће она <pb n="98" /> сама радити и урадити.{S} И топло се заузимала за чичицу код |
| а врата.</p> <p>— Анице, моје дете, шта радиш?</p> <p>Ана је на дохват окретала кључ, да бајаги |
| ко не би радио.{S} Радила га је не само радним енергијама, него и једним сталним, високим узбуђ |
| т натраг.</p> <p>Трговци су позатварали радње раније, чиновници се разбегли из канцеларија пре |
| духа, коме се болно растужени људи тако радо предају.{S} Није свирала, није читала, није шетала |
| изала.{S} Ето н. пр., корачању своме се радовала као дете.{S} Између себе и сенке своје је осећ |
| ла је у дрском неком љубавном заносу, и радовала се што ће идуће недеље та чежња још већа и још |
| цвеће.{S} Са свих усана су летеле речи радовања .{S} Липе су јако мирисале.{S} Богородичина Цр |
| тренутка, т. ј. владичино изненађење и радовање је трајало дуже од тренутка.{S} За то време, и |
| ути се, из даљних небесних даљина, тихо радовање анђела: <hi>Тебе Бога хвалим</hi>. </p> <p>Зве |
| удемо без вашега гласа.</p> <p>Ђакон се радовао као дете.{S} И замолио Ану да га извини само за |
| ким даном расте ...{S} А да ли се треба радовати томе што се белоћа покрива? — Ко се још цвећа |
| {S} Не, то је немогућно.{S} Бог се мора радовати кад једно биће новим тешким заветом љубави пом |
| а гробљу, како је добар Бог, како ће се радовати мама док чује како је било — брисала је Ана су |
| претварао два анђела у човека и жену, у радознале туђине, у лукаве борце који добро знају да ст |
| ала да прођу, прозори су били начичкани радозналим главама, и људи су са дирљивим поштовањем по |
| пископа ред деце, као ред младих чавки, радозналих погледа и отворених кљунова.{S} На самој кап |
| ају, грејао се на њему, и понекад би се радознало осврнуо, тражећи жижу из које бије та топлота |
| јаги сажаљиво питање, а иде се на то да радозналост што пре сазна ради ли се о догађају који у |
| т!</p> <p>Ана није више осећала никакву радозналост , није желела да јој се растумачи доживљај |
| времена на време, упадали у стару своју радозналост: какав ли ће, Боже, бити последњи став у си |
| гледа, није ништа више и веће од просте радозналости .{S} Разбије ти човека као лешњик, види шт |
| је застао и гледао у Ану с жудном неком радозналошћу. — Је ли то дуго ? — чула је Ана, после ма |
| ивот мој испуњава дужностима , борбом и радом, као и сваки други позив.{S} Немој више о удаји д |
| цвеће госпође Недићке је ивичило стазу, радосна лица се испињала да виде милога госта.</p> <p>М |
| баште, то је чежња мога оца да ја будем радосна и срећна.</p> <p>Ана се враћала цркви.</p> <p>Ц |
| > <p>Ана се међутим вратила из цркве, и радосно је гледала у овог ђакона који је пред њом.{S} Г |
| чеву руку, и клео се над њом, свечано и радосно, да је срећан и пресрећан у чистој љубави својо |
| нестално.{S} Часом ју је обузимало тако радосно узбуђење, да није знала шта би све добро или ра |
| што је жив, у рајском једном осећању да радосном човеку ништа не треба.{S} И што је више давао, |
| а мене, старога несрећника, коме си сва радост и утеха на овом и на оном свету? је ли да нећеш? |
| лако рукавице.</p> <p>Велика му је била радост што је владици обећао да ће доћи.{S} Наравно, пр |
| на је, напротив, свега облила безазлена радост и благодарност.{S} Опрезно је вадио из портфеја |
| аком кораку , <pb n="89" /> може срести радост.{S} Који се свакога јутра буди са пријатним очек |
| баш пошто је отпевао свежу арханђелску радост због створења света, он је осетио грижу данашњег |
| ди белога голуба.{S} Опажала се на њему радост што врши посао који воли.{S} Читало му се с лица |
| оворио њој.{S} И говорио речи саучешћа, радости и доброте, под којима се срце Анино дробило у с |
| </p> <p>— Дабогме! — дошло је Ани да од радости рукама почне тапшати. — Отпратите га, останите |
| Ани.{S} Него да мало стиша узбуђење од радости , па да буде хладнији на мисли.</p> <p>Међутим, |
| године дана је живео тако у тој чудној радости што је жив, у рајском једном осећању да радосно |
| </p> <p>Ана Недићева се враћала кући у радости какву никада није доживела.{S} Бог је ову недељ |
| и, пуној лепог рада, лепих снова, лепих радости, демон се размахнуо још силније и пакосније.{S} |
| а које ништа не боли, и који се добру и радостима надају.</p> <p>Утисци од Пашковићевих речи др |
| Никоме се она није поверила ни тугом ни радошћу.{S} Нико живи њој није пришао ни са питањем ни |
| зних осећања .{S} Час је са одушевљеном радошћу гутао сјајне, горде речи свога љубимца.{S} Часо |
| може бити живот или уместо живота, и да раду око црквеног певања треба да жртвујеш целу личну к |
| ни, који су тешко радили , а нису у том раду ништа волели, падали су у дубоку несвест умора као |
| олину, и сав свој живот, у доколици и у раду, поклањала искључиво музици.</p> <p>Свирање њено у |
| а га у сажаљењу, ума га у науци која се радује животу будућих покољења, има га у хладној, отров |
| ом старца који се још само туђем животу радује.</p> <p>— Ја сам, синко, у првом реду зато дошао |
| спремате свечаност?{S} Додуше, и ја се радујем, и желим да све буде што је лепше могућно .{S} |
| ац с побожношћу . </p> <p>— Ја се много радујем, Преосвећени, што сте задовољни.{S} А мило ми ј |
| <p>— Можете ли замислити колико се сви радујемо вашем оздрављењу?</p> <p>— Хоћете ли сада опет |
| {S} Све те инспирације , чинило јој се, рађају се и губе се на обиму неког јако пространог круг |
| сасвим зацело по неколико живота носе и рађају.{S} Моје је убеђење да и мало лепши пућпурик шев |
| {S} Шта да ти кажем ?{S} Дражи си ми од рађеног детета, па сам на твојој страни, не знајући да |
| да се понеки пут <pb n="182" /> и њему ражали ...{S} А ви?{S} Ви сте сви добро?{S} Госпођица А |
| м у крилу цркве.</p> <p>Ани се још више ражалило.{S} Опростила се с ђаконом не знајући ни сама |
| пажљиво ослушкивала и покушавала да се разабере.</p> <p>— Ана!</p> <p>Ана је набрала обрве, по |
| и сте били у стању да се брзо смирите и разаберете, и да оцените куда смо пошли, и куда бисмо т |
| омрчину ништа није видела, али је јасно разабрала да се Пашковићев корак меша са још <pb n="210 |
| м .{S} У том шапату је Ана сасвим јасно разабрала глас, и то онај исти глас, од кога је молитва |
| именталан, и било му је криво.{S} Да би разагнао сентименталност, стао се сећати лепог свог дож |
| лачак, који је, као божји шатор, стојао разапет над његовом главом.</p> <p>Дошавши кући, дуго ј |
| не друге, тегли се као у грозници, и са разбарушеном косом изгледа сличан стакатираној шеснаест |
| ца.{S} Покрхао је суве гранчице дрвета, разбарушио мирне наносе снега, и кидао мале гроздове ињ |
| позатварали радње раније, чиновници се разбегли из канцеларија пре времена , деца се склонила |
| триумф, и ако треба разбићу и њега!{S} Разбивен и покоран и пузећи ће донети онај <pb n="237" |
| ра фењере и клупе.{S} Камичцима калдрме разбија окна на спратовима, а ораницом земљом засипа та |
| се човек толико отима, пенуша, граби, и разбија главу о томе да ли је срећан или несрећан ...{S |
| месту.{S} А “гада, осећајући да се сан разбија, да је дошао растанак од лепоте, грунуло је узб |
| уботине протине, још на толико делова и разбијао , и излазио, најзад, нехармонично многострук , |
| више и веће од просте радозналости .{S} Разбије ти човека као лешњик, види шта има унутри, и за |
| хову победу у парам парчад, јер и он је разбио моју!{S} Разбићу му триумф, и ако треба разбићу |
| оја крв по калдрми, и црно семе њено ће разбити коњи копитама! ...{S} А ако она? ...{S} Не, не, |
| несреће мој! ...{S} До несреће, да!{S} Разбићу монахову победу у парам парчад, јер и он је раз |
| рам парчад, јер и он је разбио моју!{S} Разбићу му триумф, и ако треба разбићу и њега!{S} Разби |
| моју!{S} Разбићу му триумф, и ако треба разбићу и њега!{S} Разбивен и покоран и пузећи ће донет |
| басјати сунцем, са крстовима који су од разбљештених зрака дошли виши, изгледали су ти торњеви |
| тмен начин, и коме се сад усудила доћи, разбојнички нагло и брутално, несрећа умирања , доћи да |
| и прекосутра како се госпођица Недићева разболела.{S} Пашковић каже да јој је сада сасвим добро |
| гне.{S} Два дана касније се знало да се разболела од тифуса.</p> <p>Ђакон Иринеј, наравно, није |
| ромуклост, на гробљу дува сталан ветар, разболели бисте се.{S} Најзад, шта хоћете, пратили сте |
| љем, пријатељима и надама — он се тешко разболео, и пошао извесној смрти у сусрет.{S} Лекари су |
| ем.</p> <p>— Бошко?{S} Бошко се код вас разболео?</p> <p>Сада је Ана пребледела као крпа.</p> < |
| не долази ...{S} Сам, без икога, да се разболи, сачувај Господе Боже, не, не, несме доћи, ја н |
| сма та, необична, весела, живога такта, разбудила је већ заморене пажње поново.{S} Певачи, осећ |
| данас ти богомољци .{S} Котрљају се као развејано јесење лишће.{S} А тамо унутри?{S} Стоје једн |
| емају слуха.{S} Обоје се постепено јако развеселили .{S} Они мали трилери у шеснаестинама , сла |
| ка те штити.</p> <p>А затим, да би мало развеселио и ђакона и себе, владика је упро прстом у фи |
| е се развијати тако као што се та љубав развија.</p> <p>А да како се развијала него тако? — пит |
| и за чистом, непорочном лепотом се теже развијају , али су трајније и јаче од страсти срца, и ј |
| е та љубав развија.</p> <p>А да како се развијала него тако? — питао сам сам себе и иронично и |
| тију, и пријала му је она шуштавина при развијању.{S} Таман је хтео започети читање, кад га вла |
| ог живота одједаред обаспе цветањем ! — развијао је доктор поезију место ствари. — А како је пр |
| препирала о љубавној срећи.{S} Неко је развијао тему да највећу срећу у љубави доживљују несре |
| стима .</p> <p>Концерт је започео.{S} И развијао се на велико задовољство и свирача и певача и |
| ечаности недеље и празника, и почела се развијати искрена потреба култа тих свечаности.{S} Обра |
| љубав између човека и жене, и не сме се развијати тако као што се та љубав развија.</p> <p>А да |
| ар се и љубав међу њима није и родила и развила тако да они никада речи једно с другим проговор |
| поље, на коме је, после борбе, уметност развила заставу победе над животом.{S} Не волим ја живо |
| ни загрљај, <pb n="236" /> све то није развило тврде пупољке калуђерског њеног пролећа.{S} Али |
| ља била деранжирана.</p> <p>Разговор се развио, постао жив и занимљив .{S} Ана се, према томе, |
| му се дизале широко и споро.{S} Усне се развлачиле у осмејак .</p> <p>— Калуђер си, Иринеје ! — |
| лепа мисао, и уста Анина би се нехотице развукла.{S} Одмах затим би додуше дошао уздах, или нев |
| а после његовог доласка.{S} Усне јој се развукоше, а руке, у којима је држала писмо, спустише с |
| исе носи.{S} Друга вариација.{S} Сетни, развучено везани низови тонова — уздаси замишљене, неку |
| ног, уских пупчастих леђа као виолина , разглављених шака и напетог гркљана, који је баш Ани во |
| бра домаћица , тркнула по кући, и стала разгледати да ли је све у реду за дочек милога госта.{S |
| S} Осетио је жељу да с њом дуго и много разговара .{S} Да јој, без једне једине лажи, исприча ц |
| ебе ради.{S} Сем тога, мајка ваша нешто разговара с њим.</p> <p>Ана бризну плакати.</p> <p>Докт |
| гурине , ваљда пиљарице, иду на глави и разговарају живо.{S} Слика се после замутила и нестала, |
| јући шта дају, не слутећи да се с Богом разговарају.{S} Ани су не једаред засузиле очи, и чинил |
| екао напољу Ану и Иринеја, ишао с њима, разговарајући, до првог или другог угла, и тамо би се, |
| ој, опраштали су се, али су још једнако разговарали, главе су љупко климале, уста се смејала, л |
| док је Ана чекала да прими нафору .{S} Разговарао је тобож с неким младићима , а целом пажњом |
| </p> <pb n="251" /> <p>— Жена, жена! — разговарао је сам са собом доктор Пашковић, шетајући ма |
| веселији него синоћ.{S} С Аном се много разговарао.{S} Из писама свога бившег ђакона ју је већ |
| > <p>— Нисам још досада никада нарочито разговарао с њом о Богу, о вери, души жениној, или о ос |
| њиховог виђења.{S} Можда ће тада моћи и разговарати с Аном.{S} Та је жеља, ваљда с тога што га |
| другог.{S} И осећање да је лепше ћутећи разговарати.{S} Та зар се и љубав међу њима није и роди |
| доћи.{S} Наравно, прво се мора и с Аном разговарати.{S} Написавши јој онда оно писмо, он је и н |
| о.{S} Али ми је тешко данас одвише дуго разговарати, зато вас молим да седнете, и да одмах прим |
| о велико унутрашње задовољство.</p> <p> Разговор је, природно, пошао колотечином тих дана.{S} О |
| сенку да нахрани ...{S} Али како му је разговор пријатан и одабран.{S} Монах Иринеј тврди да ј |
| а јужном полу.{S} Уосталом, све то није разговор који теби треба.{S} Тебе, бар у овом тренутку, |
| ="96" /> са самога дна свога.{S} Сав се разговор и брига усредсредили око доласка и дочека, слу |
| ми је страшно, зашто смо и почињали тај разговор, докторе!</p> <p>Ана се дуго још, ни сутра дан |
| његових самачких соба одјекује интиман разговор.{S} И затвара очи над Бог зна каквом визијом п |
| почели опажати да се ту не води обичан разговор.{S} Задржавали су корак, и пажљиво одмеравали |
| еста.{S} Чим би се у некој кући исцрпео разговор око најпречих домаћих потреба, долазило би на |
| /p> <p>Вратили се затим столу, пришли у разговор , и нису се више одвајали од друштва.</p> <p>С |
| ошао, јер никако нису умели да заподену разговор.{S} Чинило им се обојима да су се тек тога тре |
| — јер је збиља била деранжирана.</p> <p>Разговор се развио, постао жив и занимљив .{S} Ана се, |
| ири љета, истера врага из торбе.</p> <p>Разговор је текао још неко време, али се тема постепено |
| p>Недић је, на начин обичног доколичног разговора, подсећао Ану, како се зна да та млада жена н |
| рије и друго од других.{S} Љубав своју, разговоре своје с Иринејем, милости његове према њој .. |
| с којима девојке обично дочекују такве разговоре, Недић би осетио неку слутњу, пожалио би свој |
| Недићевој као девојци удавачи.{S} Такви разговори су били доста чести у вароши.{S} Ана Недићева |
| а.{S} Или нерасположени , сасвим кратки разговори.{S} Пред многим капијама стражари, на многим |
| >— Може бити да сам вам и досадан с тим разговором о своме душевном стању ? — настављао је. — А |
| ислила је Ана завршетак свом унутрашњем разговору, ухвативши руком за капију .</p> <p>Али на по |
| , ђакон није свакад владао гласом.{S} У разговору, Анин поглед је био замагљен, сузом покапан, |
| ела нестајати.{S} А нестала је сасвим у разговору са доктором Пашковићем, с ким је ђакон веома |
| очима, осмехом, дивном косом својом, и разголићеним, на ослушкивање савијеним вратом, белим ка |
| } Збиља.{S} Час би се смркло, час би се разданило .{S} Облаци се нагло гонили око сунца, зелени |
| боре на челу Анином нестану, уснице се раздвоје, и искочи страстан неки осмејак јако светлих, |
| тво своје у грудима носи.</p> <p>Ану су раздирала два разна осећања.{S} Једноставна и дубока де |
| га.</p> <p>Ану је ова мила, весела игра раздрагала, и на шаљиве мисли навела.{S} Помислила је к |
| стинама , славујева песма, просто су их раздрагали .{S} Монах Иринеј је молио Ану да још нешто |
| певача и слушаоца .{S} Публика је била раздрагана и занесена . <pb n="157" /> Тапшало се, чест |
| је боље могао.{S} Чуо се смеј и кефкање раздраженог псета.{S} Најзад је ружа, сва рашчерупана , |
| тај отети пољубац је у смиреној девојци раздражио жену.{S} Од слућене његове врелине је цело Ан |
| пице праха које ветар случајно још није раздувао ...{S} Људи су сироти и бедни, живот је тако к |
| ало по мало, жагор се стишавао, људи се разилазили, улице се празниле.{S} Облак један , јесењи |
| као злокобни гавран.{S} А људи, који се разилазили равнодушно као да нико ништа није опазио, чи |
| врнуо се затим по другим људима који се разилазили , али никога згодног није пронашао.{S} Осети |
| но.{S} Око цркве нигде нико.{S} Свет се разишао.{S} Мало је застала да промисли , хоће ли савит |
| мирена дигла са молитве.{S} Свет се већ разишао.{S} Напољу се међутим опет саставили облаци, не |
| није истина, Ана! — завикао је очајан и разјарен. — То jе сцена, то је мучење !{S} Говорите, Ан |
| га.{S} Ипак је покушао да колико толико разјасни своје стање, и да одмери докле управо води та |
| е одједаред изменити живот, упростити и разјаснити све, и из досадашњега живота склонити многу |
| , према томе, безповодност сваког даљег разлагања те ствари. </p> <p>Недић је онда решио да се |
| оље.{S} И одмах почео, тоном дискусије, разлагати суштину таквог питања са медицинског гледишта |
| т.</p> <p>— Ана, Ана јадно моје дете! — разлегало се болно пиштање Недићкино по кући.</p> <p>Ал |
| " /> До два три сата по поноћи се умела разлегати песма и свирка из куће Недића.{S} То је давал |
| себе мисли, осећао је да му се по души разлива горчина, скоро огорчење.{S} Први пут, и једва ј |
| рсти.{S} Осетила је како јој се по лицу разлива бледило .{S} Али не бледило несвести или страха |
| мучитељу и дошљаку .{S} Али туга се та разливала кроз њега смело и одважно, као да већ од рани |
| ао, као и пре, да монах Иринеј спреми и разлије чај.</p> <p>Владика је седео у старачкој, јако |
| /> може.{S} Може и гордошћу.{S} Само је разлика тих двају победа велика.{S} Гордост задављује к |
| смео тврдити да је љубав сваке жене без разлике ружа у којој се укотурана змија крије! ...</p> |
| им часовима смо, драги Иринеје, сви без разлике само нејаки људи.{S} Шта да ти кажем ?{S} Дражи |
| себе борбу живота, ону, у којој сви без разлике падамо, једни побеђени, други преуморни. </p> < |
| талом, није била ништа ново код Ане.{S} Разликовала се само нешто од чежње до онога дана кад ју |
| нтересовати само онда, кад не бих знала разлог зашто се Јела опирала удадби за свога мужа.{S} О |
| >Монах Иринеј је међутим осећао да нема разлога да ћути.{S} Ускиптила је у њему та срећа у коју |
| n="161" /> можда никада, и ни из којег разлога не би требао својевољно да прекида оно у чему ј |
| н ђакона не може нико сести, из простог разлога што ћу ја да га заузмем — копкао је Ану неки не |
| преврат, ломњаву и ударце, који су без разлога или кривице падали, крњили и уништавали, а посл |
| хнуо.{S} Тешко, и, видело се, из многих разлога.</p> <p>У тај мах су стигли прота и ђакон гости |
| о колико је времена већ прошло, погађао разлоге, и трудио се затим да све те мисли што пре забо |
| мило ми је такође што сте се уверили о разлогу због кога ми је ова црква толико омилела, да са |
| а, Ана није успела да у све појединости разложи необичну појаву новога ђакона, и да способности |
| озиција у овој вароши, коју он још није разложио. </p> <pb n="1" /> <p>— Чудан је светац тај Па |
| а или свадба богате јединице, све су то разлози да живот запне и застане, и загледа се у догађа |
| ти и молити, покушавао да задржи плач и разлозима и ласкањем, али Ана је бежала испред њега, је |
| тачки између та два света, чија видљива разлука јој је тако годила.</p> <p>Нешто сам сувише уту |
| ће ми пасти у задатак да посредујем, да разлучим светско од духовног, и да прогутам буру ...{S} |
| ло, за њу је тај ограничени простор био размакнут и светао, и тако свој као и кућа њена.</p> <p |
| ао је још и ситно лице, са два необично размакнута, <pb n="127" /> округла ока, тако безазлена, |
| оборише на њу.{S} Између осталог и јако размакнуте , као грошеви округле очи владичиног <pb n=" |
| а, лепих снова, лепих радости, демон се размахнуо још силније и пакосније.{S} Ану су шибали стр |
| предлагање и мољење и доказивање.{S} И размицање и гурање столица.{S} Све је одједаред поврвел |
| руго до тајна полифонијске чари.</p> <p>Размишљајући о суштини музике, Ана је, постепено, доспе |
| а је непријатеља који се приближује.{S} Размишљања Анина су била дуга и озбиљна, али, већином с |
| , и да једним погледом уме наћи предмет размишљања или забаве за читав један дан.{S} Волео је, |
| Јер она је музику и цркву, дакле мир и размишљање о бољем животу, волела и пре мене.{S} Она је |
| ој је јасно било да је својим ћутањем и размишљањем одала траг догађају, и да сада на неки начи |
| ац стати.{S} А затим још дуго стојати и размишљати, увиђати и сламати се, и најзад опет заплака |
| арам!</p> <p>Монах Иринеј је затим стао размишљати о себи.{S} Зна ли он довољно сам себе, зна л |
| т у најжешћој ватри.</p> <p>— А ако она размонаши душу своју — настављао је гордо — остаћу ја с |
| } Све ћемо изгубити, све ћемо дати, али размонашити се нећемо, моја Ана, моја вечита љубави!{S} |
| е треба индискретности.{S} Треба болног размотавања и вулгарисања једног можда префиног контакт |
| ти са столице, али није могао.{S} У том размотавању хаоса у јасност он је одједаред видео и сво |
| , пре него што несрећа, делић по делић, размрви оно што је досад било цело и лепо.</p> <p>— Шта |
| удима носи.</p> <p>Ану су раздирала два разна осећања.{S} Једноставна и дубока детиња жалост, ш |
| едно и дебели непробојни зид између два разна света.{S} С ове стране, жагор и профани тутањ.{S} |
| е цео један свет.{S} Три доктора са три разна факултета.{S} Медицинар је био доктор Пашковић.{S |
| ог или другог угла, и тамо би се, у три разна правца, растајали сви троје, опраштајући се неким |
| у.{S} Чула је само тихи глас владичин , разне гласове свештеника, плашљиви, сујетан један тенор |
| радити велелепну цркву са галеријама за разне хорове , хорове одраслих и деце, и са ћелијама по |
| варање света ђаволска једна ствар, која разне неочекиване посљедице може повући за собом.{S} О |
| е срећа над срећама .{S} Ах, како се на разне начине може једно исто рећи.{S} Колико пута су и |
| а? — Ану је крхао страх, и мучиле су је разне глупе комбинације којима се покушавала смиривати. |
| сточић за сервирање чаја, отварао брзо разне фијоке и орманчиће, и спремио послужење лепо и гл |
| евојке обузима нешто што прети да ће га разнети.</p> <p>Ана је после свирала и арије.{S} И позв |
| е, тако се, једно по једно, заустављали разни покрети, и испрезали из оног дела живота који је |
| губитка, младости и старости.{S} Сви ти разни примери би се можда могли подвести под једно општ |
| оте, на засебном столићу виолина, слике разних музичара на зидовима, и две три групе фотеља и с |
| обичну руску композицију, састављену из разних веселих црквених песама у особите врсте симфониј |
| им, а за Ану је то било, као увек, пуно разних откривења из најлепших области уметничке маште. |
| ..</p> <p>Стари владика се трзао између разних осећања .{S} Час је са одушевљеном радошћу гутао |
| } По рушевинама почиње да вијуша и пузи разноврсно цвеће.{S} Коренчићи и жилице раскивају даске |
| аред да у души његовог љубимца има бол, разњежио се сасвим, и, место да нешто почне говорити, з |
| ећица смирених старих људи који се могу разњежити за сваку маленкост .</p> <p>Да, старом еписко |
| . </p> <p>Чудан је био начин прве Анине разоноде после највеће жалости.{S} Ништа величанствено, |
| је идеал жена која само једаред воли, а разорену или несрећну своју љубав носи са собом у манас |
| преливао је Ану талас љубавног сећања и разоружавао њене мисли. — И знам да Богу то није криво. |
| ве то, и зато се најзад даје победити и разоружати од духа, и онда, покајно и скрушено, пење се |
| небесни, како ћу пазити да њу ничим не разочарам!</p> <p>Монах Иринеј је затим стао размишљати |
| страст, слатка успомена , озлојеђеност, разочарање, осећање силе у себи, заједљивост, кајање, о |
| елигију њену.{S} Теби је познат роман и разочарање мога живота.{S} Жене су или незнабошци или и |
| на, нагла киша.{S} Једна тешка капља се разпљеснула на девојачкој руци, која је висила низ огра |
| ла је једног малог гимназисту, из првог разреда, који је имао савршен дечји сопран.{S} Прави тр |
| <p>Госпођица Недићева је затим приметно разредила своје световне концерте.{S} Уопште се повлачи |
| он не осећа никакву потребу да ту тајну разреши , и навикава се да је носи такву каква је, и см |
| дете тога Бога.</p> <p>Али одједаред је разрогачила очи, и затресла главом.</p> <p>Та ја сам ве |
| старост. <pb n="155" /> Ана је ужаснуто разрогачила очи.{S} А ђакон Иринеј је пио тај ужас као |
| будном стању.{S} Манастир.{S} Древан и разрушен.{S} Вихори долећу са свих страна, и пуне му пу |
| а комешај живота, љупко се смеши, воли, разуме <pb n="184" /> и опрашта, али ниједну жељу оданд |
| ког, може бити баш музичког, иако се не разуме у нотама. </p> <p>— Не знам додуше пресудити да |
| одстранио.{S} Морао бих га, по себи се разуме, у вече довести , да га нико не види.{S} И замис |
| ли, ту је, <pb n="112" /> крај ње је, и разуме све што му је говорила . </p> <p>Спустила је рук |
| ђакона, да све те ствари друкчије зна и разуме, и да би смешно <pb n="250" /> било ваздан пречи |
| а не иде у цркву.{S} Али одједаред , не разумевајући право зашто, и приписујући ту појаву навиц |
| ој је наиме одједаред дошло неко дубоко разумевање за та тиха, меланхолична богослужења у рано, |
| е вечери.{S} Мирно, и с дубоким и лаким разумевањем је читао неку научну књигу.{S} Престао је с |
| ости и милости у мени има.{S} Да ли сте разумели, јуче, не само мене, него и себе ?{S} Да ли ст |
| , и видим да ти то годи, али не могу да разумем да усхићење од музике може бити живот или умест |
| крпа.</p> <p>— Код нас?</p> <p>— Ја не разумем.{S} Мене су из болнице звали да одмах к вама до |
| сми. </p> <pb n="110" /> <p>— Ја вас не разумем — шаптала је Ана, гледајући, кроз трепавице, у |
| е аскет целог свог века.{S} Под заветом разумем неразрешиво везивање живота за неку моралну леп |
| ући погледала у оца, и уверила се да је разумео шта је хтела рећи.{S} Сасвим слободно је дакле |
| о себе, који, уосталом , апсолутно није разумео шта Пашковић хоће да каже.</p> <p>У тај мах је |
| Иринеј ње дотакао.{S} Он је то опазио и разумео, и вратио руку мирно назад.{S} Тада му је она с |
| <p>— Иринеје!</p> <p>Ђакон је сада већ разумео да се то стари владика, као дете, игра своје на |
| крвљу својом хранити цвеће.</p> <p>Ана, разумете ли ме сасвим добро ?{S} Осећате ли да се наше |
| , он се од вас помоћи нада.{S} Да ли ме разумете ?</p> <p>— Дабогме! — дошло је Ани да од радос |
| поте и незаборава.</p> <p>Живи трагови, разумите ме добро !{S} Не сећање !{S} Ја се успомена бо |
| лушати.{S} Ето шуми и сада.{S} Познато, разумљиво и тихо.{S} Ђакон се мало приближио.{S} Шум је |
| , је л' те?</p> <p>Ана је подигла своје разумне очи, и гледала га благодарно.</p> <p>— Је ли ва |
| ад опет заплакати, али плачем неосушним разумне, у живот далековидне жене.</p> <p>Ани је сада ј |
| чувати, очима пратити, живцима осећати, разумом својим о њој расуђивати.{S} Сада, међутим, њој |
| м тренутку је изишао из цркве ђакон.{S} Рај се остварио. </p> <p>Ана Недићева се враћала кући у |
| оре.{S} Недостајао је само уздах, па да рај буде савршен.{S} Ану је гушио тај уздах.{S} У том т |
| на прави и од раја играчку, а човек и у рај носи пустињу и манастир духа свога. <pb n="220" /> |
| и сусрет у природи .{S} Жена прави и од раја играчку, а човек и у рај носи пустињу и манастир д |
| ла.</p> <p>Али песма се таласа, снажна, рајска, небу намењена, од Бога слушана.{S} Танка, вошта |
| ринеј се спустио у наслоњачу и утонуо у рајски сан.{S} Мало после се отворила врата.{S} Гости с |
| ао игралиште, људи као деца, а деца као рајско цвеће.{S} Крилата једна глорија је лепршала над |
| нино гледали су једно у друго.{S} Нешто рајско је сишло одгоре.{S} Недостајао је само уздах, па |
| тако у тој чудној радости што је жив, у рајском једном осећању да радосном човеку ништа не треб |
| ана у дан траје.{S} Душа њена је била у рају.</p> <p>Али тело њено се исцрпљивало.{S} Доста се |
| ивота и мека љубав за недужне жртве.{S} Рамена старчева се тужно слегала пред сазнањем о човечј |
| ј ју је нежно, једва осетно придржао за рамена, повео је до столице крај прозора, и пошао да от |
| е осетила да се рука једна дотиче њеног рамена.{S} Брижна нека рука, која је не привија себи, н |
| аљину није променила, али се завила, од рамена до испод колена, у црни свилени шал са врло дуга |
| себе орар.{S} Златним ланцем је стегао рамена и груди, двоструким крстом је заградио срце, пон |
| .{S} Чича би дрмусао главом као да ће с рамена да је стресе, правио гест као да запушава уши, а |
| ла је Ана, гледајући, кроз трепавице, у рамена ђаконова.</p> <p>Он ју је узео за руку и повео ј |
| шимо против завета? — Владика је слегао раменима.</p> <p>— Мени је савест мирна.{S} То писмо је |
| е жеље су обузеле Ану.{S} Да на његовом рамену лежи, да очи и уста његова <pb n="133" /> над со |
| о кажи! — тапшао је задовољно ђакона по рамену. — Дакле имам ипак да се надам милом госту.{S} С |
| рану на - ђаконовој души, али да се та рана светли баш као и ђаконов стихар. </p> <p>Сутра дан |
| .{S} И то леком једним , кога ради су и ране саме постајале драге.</p> <p>Ана се није љутила на |
| чист један млаз, који је лечио и спирао ране и на души и на слуху.{S} И то леком једним , кога |
| ји , растући из корена који је у земљи, раније или касније мора довести до потпуно истог облика |
| воли ?{S} И то питање, које јој никада раније није долазило на ум, наметало се сада са неком с |
| </p> <p>Ана се опростила, јер је морала раније бити у цркви .</p> <p>Кад је стигла, нашла је цр |
| , баш уочи Духова, она је намерно пошла раније од куће, да се сама, у миру, нагледа зеленилом о |
| Иринеј требао живети више од сто година раније ...{S} А да је тада живео, ко зна, можда би на л |
| роз њега смело и одважно, као да већ од раније станује у њему и зна сваки кут његове душе.{S} Т |
| аг.</p> <p>Трговци су позатварали радње раније, чиновници се разбегли из канцеларија пре времен |
| а хоћу већ овде да служим.{S} Дакле дан раније ћу стићи.{S} Две службе ће проћи без мене. — Ђак |
| тива стали да искрсавају и неки од оних ранијих, полазаборављених и избрисаних.{S} И све је то |
| еној, препуној љубави , нигде није било ранице ни крваве пегице.</p> <p>Чудну моћ је имала Ана |
| ори.</p> <p>Ана је погледала на сат.{S} Рано је још било, али је ипак устала.{S} И сви други се |
| пак устала.{S} И сви други се тога дана рано дигли у Недићевој кући.{S} Да цео домазлук буде сп |
| о сада, никада више неће доћи.{S} Сутра рано ће ме оставити, отићи ће тамо где ја нисам, а дани |
| м.{S} Сан, који предосећа јесен, кад се рано леже и у помрчини спава.{S} И с тога, је, у светло |
| у своју шетњу по порти је највише волео рано у зору, пре јутрења.{S} Неке нарочито лепе и богат |
| за та тиха, меланхолична богослужења у рано, бојажљиво пролеће строго посних дана.{S} Она је о |
| {S} И сневала је да види <pb n="117" /> рану на - ђаконовој души, али да се та рана светли баш |
| њу као што ватрено зрно продире у тело рањеника.{S} Чинило јој се да ће се онесвестити, да ће |
| исповешћу на уснама, Ани се тај дрвени, рапави и чворновити човек одједаред учинио као неупозна |
| су пуне препуне суза.{S} И имала је за рапавог , тврдог доктора много симпатија. </p> <p>— Хоћ |
| у Богу заветовали ?{S} Да ли је та црна раса непробојан </p> <pb n="34" /> <p>оклоп ?{S} Или мо |
| око њега, зове га и буди га.{S} Потпуно расањен, тражио је неку забаву.{S} Да није ноћ, свирао |
| а је оклевала да уђе.{S} Била је одвише расејана.{S} Почела се забављати посматрањем људи који |
| и седела тамо мирна, мало уморна, мало расејана .{S} Као оно бело небо, за које се не зна да л |
| њу, ђакон је рђаво певао.{S} Непажљиво, расејано, пуштајући да му глас, диваљ и громовит, чисто |
| едићева је последње речи ђаконове доста расејано слушала.{S} Оно што је пре говорио више ју је |
| </p> <p>У таком очекивању, Ана је доста расејано слушала шта јој говори млади адвокат Мајински |
| отном крају вароши .{S} Годила му је та расејаност, и годило му је што се кроз мрак враћа кући. |
| а, душа Анина је тражила да се поигра и расеје. </p> <p>Чудан је био начин прве Анине разоноде |
| и су имали моћ да нас, несрећне и пале, расељене међу Турке, Млечиће и Угре, уздигнутим Светим |
| ом унутрашњу празнину .{S} Душа њена се расипала у небројеним покушајима да усамљеност своју на |
| ење, да није знала шта би све добро или раскалашно могла урадити.{S} Кочијашу је тутнула новац |
| разноврсно цвеће.{S} Коренчићи и жилице раскивају даске и дробе камење .{S} Стоји црква од живе |
| је ђакон, и склопио руке.{S} А затим је раскинуо скљештене прсте, стегао главу, и остао стојећи |
| рсте са дирки.{S} Одједаред, пребијени, раскинути и искидани тонови мотива: слутња мајчина да т |
| } Добар је Бог.{S} Чуо се тих, мио звук расклапања двери.{S} Звук исушеног, светог , у цркви ос |
| јно, као први замах једва никлог крила, расклопе северне двери.{S} Арханђел, Светао, чист, и зл |
| лице и сурово чупала са њега сав сјај и раскош одела, отимала га животу и слави и жени, силила |
| и ми само дотле, док помоћ твоја богати раскош и красоте мога живота!{S} А ако би дошло до стра |
| а Ана се слатко смејала.{S} Сва некако раскошна, она није осећала никакву потребу да нешто чув |
| на за све то време.{S} После ове дивне, раскошне службе, данас, можда ће чак и добро бити да ма |
| начила је од</p> <p>тада колико и један раскошни концерт црквене музике.{S} Људи се предавали н |
| дељу искрсла пред њега лепа девојка, са раскошно густом косом и у белој хаљини од самих чипака, |
| е поново мирна, слушању песме и гледању раскошно лепих живих слика.</p> <p>Све то доле учинило |
| ристом.{S} А кад заједно са свештеником раскрили Царске Двери, онда је он онај који је анђео ол |
| ста полуотворена, да су јој груди широм раскриљене, и да се види гњездо љубави њене.</p> <p>Тек |
| вас су чекали.{S} Ви сте дошли, и старе раскрснице мога живота више нема.{S} Помоћи ћу вам!{S} |
| да расте.{S} Мала једна жељица доскора, расла је она све брже и брже, прикрала се жртви својој |
| ен, она се заблистала, занела од среће, раслабила, и бацила, с љубављу својом, и сву снагу свој |
| ђаконово рецитовање , Анино је усхићење расло.{S} Са фином музикалном осетљивошћу се ђакон пово |
| дело како се вечерња светлост на махове распаљује, скаче с предмета на предмет, и онда се, све |
| љана која иде да се савије око Христова Распећа.{S} Нечујно корачајући , са мртвом тишином људи |
| је лагано два Анина прста преко златног распећа на седефским корицама.</p> <p>За то време се пр |
| е лепоте.{S} Неће смрт и промену , него распирује и одржава сталну борбу.{S} Сталну, јер не сме |
| а је Ану дочекало друго изненађење .{S} Распитивање о духовном концерту, о коме она ништа није |
| благодарио, да сам сироту девојку скоро расплакао ...{S} Како је то необична девојка .{S} Говор |
| ду пусти и хладни као гроб, и да се она расплаче за драгим својим, и буде несрећна без њега.{S} |
| ћи, мољена са свих страна, а врло добро расположена, Ана се решила да сама себе изазове, и да п |
| ле тачкице, контуре лица, због свечаног расположења, дошле су надземаљски меке, кроз мала, као |
| едар и у добром расположењу .{S} Његово расположење бивало је чак све боље и све пријатније, у |
| ко ће им тога дана доћи у кућу.</p> <p>Расположење њено је било неодређено и нестално.{S} Часо |
| и он ће бити задовољан и с тоалетом и с расположењем.</p> <p>Добро.{S} Ти само иди, а ја ћу одм |
| ге, дошао је да служи, ведар и у добром расположењу .{S} Његово расположење бивало је чак све б |
| оворила да је веома задовољна с његовим распоредом , а њему су баш годила самачка вежбања.{S} К |
| враћали столу.{S} На једном крају стола расправљало се врло занимљиво питање о преобраћању фруш |
| ико тренутака као олуј, са целокупним и распуштеним силама и вољама живота.{S} Да види тај свој |
| гије и врло учен, али човек јако малена раста, јако дугачке браде и јако дугачке мантије, изгле |
| авета мога, рада и задатка мога.</p> <p>Раставили смо тела своја за увек.{S} Не зовући их ни зм |
| ла старог владике.{S} Само један зид их раставља , он је можда такође видео веселу слику на зид |
| ољама живота.{S} Да види тај свој живот растављен у комаде и саставне делове своје.{S} Јер јој |
| ом усамљености и одрицања, једним зидом растављени од капеле и олтара, читају љубавно писмо жен |
| о срећа, који нас је водио лепоти да са растављеним животима и телима негујемо јединство духа и |
| ркву, на обреде, на освећене лепоте, на растављеност душа и тела, на смиреност.{S} Срести, виде |
| а се саставе, али се на пола геста опет растадоше.{S} Забрујао је силан један тон кроз тишину, |
| вала је у задовољству, и сатима се није растајала од својих инструмената.{S} Ствар је напредова |
| цем на глави.{S} На Недићевој капији се растајала два пара чежњивих очију. <pb n="139" /> Позно |
| угла, и тамо би се, у три разна правца, растајали сви троје, опраштајући се неким необично благ |
| азује да је то сад оно болно и неумитно растајање, кад између родитеља и детета стане чињеница: |
| ила поглед љубави погледом љубави.{S} И растала се од њега поносна, као да је нешто драгоцено п |
| растанак?{S} Све дотле док има чекања, растанак није болан.{S} Он је лепота.{S} Он је дуго јед |
| е, сутра, ипак бити растанак. </p> <p>— Растанак?{S} Па нека буде и растанак.{S} Зар ви не знат |
| . </p> <p>— Растанак?{S} Па нека буде и растанак.{S} Зар ви не знате да постоји и весео растана |
| једна победа духа која би била коначни растанак од тела.{S} Има тела у катедрали фламанској, и |
| у је срећан.{S} То ће, сутра, ипак бити растанак. </p> <p>— Растанак?{S} Па нека буде и растана |
| сећајући да се сан разбија, да је дошао растанак од лепоте, грунуло је узбуђење из свих груди.{ |
| .{S} Зар ви не знате да постоји и весео растанак?{S} Све дотле док има чекања, растанак није бо |
| рам ићи, морам , јер несреће мора бити, растанка мора бити, Иринеје, зар ви то не осећате ! ... |
| ст. </p> <p>Пашковић би се после таквог растанка увек закаснио на ручак; Ана је, напротив, жури |
| гу своју љубав .{S} Од почетка до првог растанка, од првог погледа до последње скривене мисли.{ |
| рет љубави требала одмах навалити камен растанка, камен вечитог ћутања и одрицања ...{S} Па ја |
| жена, одједном се нашла очи у очи пред растанком од мужа и друга свога, од стуба и имена куће |
| ео госпођицу Недићеву, писала је она на растанку: </p> <p>Све је узалудно.{S} У мојој души има |
| отићи, чије срце живи и удара у сваком растанку. </p> <pb n="173" /> <p>А успомена, сећање?{S} |
| кон се и даље не јавља.{S} Страх њен је растао.{S} Као поплава јој је обузимао сву свест.{S} Је |
| као неки песник, са естетичког гледишта раствара појаве и дела у детаље.{S} Ја вам кажем да тај |
| тови те величанствене руске композиције растворили су невољност и притиснутост у души Аниној.{S |
| обузимао сан, почела одједаред силно да расте.{S} Мала једна жељица доскора, расла је она све б |
| рајно, јер с љубављу мојом добро у мени расте!{S} Ја служим Богу, цркви и вернима истинском слу |
| нако истреса семе, и башта сваким даном расте ...{S} А да ли се треба радовати томе што се бело |
| иња да повеша веће и беље.{S} Најзад је растерао и облаке.{S} Али онда, поплашен од великог бел |
| умениле као у детета.{S} Коса је почела растити тако бујно, да јој чисто није било места на гла |
| да, кад се смири, око страсти ће поново растити руже, и страст ће, побеђена, крвљу својом храни |
| {S} Лишће, слепљено од прашине и влаге, растресло се, и сва вода се просула на главу младом куч |
| Али није скидала уста са руке, и тако, растрзана, заспала је већ сасвим пред зору на пољупцу љ |
| лужба у данашњим околностима тако ме је растројила , да ми само ви можете помоћи.{S} Ја се већ |
| тешки пост и тела и духа, коме се болно растужени људи тако радо предају.{S} Није свирала, није |
| свеску дневника, и записао у њу песмицу растуженог духа свога: </p> <pb n="180" /> <p>„Глорија |
| кву радозналост , није желела да јој се растумачи доживљај .{S} Ишла је кући потпуно задовољна |
| но иста биљка?{S} Да ли живот човечји , растући из корена који је у земљи, раније или касније м |
| управља своје очи на створење умотано у расу смирености и у вео туге.{S} И чинило јој се да тај |
| , живцима осећати, разумом својим о њој расуђивати.{S} Сада, међутим, њој се чинило као да је о |
| соко горе, као у лету ухваћене варнице, расули се бледо зеленкасти пламичци кандила.</p> <p>Пре |
| коса је изгледала као да ће се сад сва расути. </p> <p>Млако, тихо подне, пуно тичјих крила, с |
| </p> <p>Наједанпут, Иринејева дрхтава и расцветана уста су упала у неку јаму, откинуо је, <pb n |
| } Као што црква стоји на земљи, која је рат, братоубијство, блуд, механа и зеленашка јазбина .. |
| ло са својом сигурном клопком.{S} Нешто рафинованије и нешто дуже од осталих, јер јој се тако м |
| није слепа, него да страст зна и хоће и рачуна , у два себична непријатеља који, као паук муву, |
| се љути и прети, продавач свећа гласно рачуна и звецка ситним новцем ...{S} Хаос, хаос !{S} Од |
| отине олтара, силуету монаха Иринеја, и рачунајући да после Достојног има још три јектенија кој |
| {S} Али је за све то време био немиран, рачунао колико је времена већ прошло, погађао разлоге, |
| скривене мисли.{S} И <pb n="190" /> са раширеним очима и побледелим уснама је питала божје око |
| х суза.{S} Застао часом пред Трпезом, и раширеним, брижним погледом је тражио нечију бригу.{S} |
| у пред ноге, занемела , спустила главу, раширила руке, а из груди јој је гукала невина, чиста, |
| здраженог псета.{S} Најзад је ружа, сва рашчерупана , лежала у снегу, а преко ње се ваљали, сит |
| оја је у пенушавој својој бујици носила рашчерупану сву летњу помпу, и давила сву летњу жар.</p |
| На последњем, главном важбању, ђакон је рђаво певао.{S} Непажљиво, расејано, пуштајући да му гл |
| ћу у тону, и сад тек опазио да Ана врло рђаво изгледа.</p> <p>— Јесте ли ви, Ана, болесни?{S} А |
| благо, као несрећно створење, као жртва рђавог и лажног суда <pb n="199" /> свију људи, па и ње |
| и без непосредног надражаја , почели да реагирају.{S} Чича би дрмусао главом као да ће с рамена |
| остур тичета једног, са кончасто танким ребрима која су изгледала као жице на миниатурном неком |
| јани од доктора, мислили да ће им такав реванш бити највеће задовољство живота.{S} Друкчије је |
| се спушта вече.{S} Кад је изашао месец, ред прозора на суседној кући учинио јој се одједаред ка |
| еног четвртог дана стварања дошао је на ред други, па први, а после свих шест дана свирала је А |
| јпречих домаћих потреба, долазило би на ред питање: а шта мисли и чека Ана Недићева?</p> <p>При |
| ане Недићеве капије дочекао је епископа ред деце, као ред младих чавки, радозналих погледа и от |
| опажао.{S} Мало даље стојао је занимљив ред ливадског цвећа, као литија.{S} Напред, жандарски < |
| да т. ј. на режањ хладног прасета стави ред талијанске салате, на то слој мајонеза, на то кришч |
| ећан у својим сузама. </p> <p>Кроз дуги ред епископових соба одјекивало је јецање.{S} Владика ј |
| .</p> <p>Ани је тај формални, правнички ред мисли дошао комичан.{S} Она се насмејала, и то од с |
| <p>Све то дисциплиновати, у хармонички ред сложити и увежбати, био је, наравно, огроман <pb n= |
| сасвим слободно, као да је то природан ред мисли, ђакон се запитао: зашто је нема?{S} И осетио |
| апије дочекао је епископа ред деце, као ред младих чавки, радозналих погледа и отворених кљунов |
| да потече песма, од слога до слога као ред капљица, тешких од крајње сласти сваке поједине нот |
| астави пенаста и бела, и да изгледа као ред цвећа на старој рушевини камења.{S} И каква се чудн |
| нких стасова, чија галерија изгледа као ред сјајних копаља, није стигао да међу својим лордовим |
| седној кући учинио јој се одједаред као ред белих фењера који иду, и за којима и она треба одма |
| егову <pb n="123" /> и Анину душу дошао ред да оставе стан божји и негде у васељени изврше свој |
| ју у очи.{S} Тада јој је привукао пажњу ред жена које се ближиле олтару.{S} Сетила се да је Пет |
| ој љубави значи, за мене, појаву ниског реда, без финих мотива , и недостојну пажње.{S} Мој је |
| а људи, тутори и црквењаци тумарају без реда, врата шкрипе, кандила на котуровима звркте, свеће |
| вања постају обичне појаве, бришу се из реда високих тековина људских.{S} Зато човек, човек као |
| иду старе цркве је оживео фреско један, редак и скупоцен као драги камен.{S} Тамо горе, у златн |
| тада да ништа друго и нема у свету сем редова ситних белих зубића, песме, и божјег благослова. |
| ах Иринеј је записао у свој дневник ове редове:</p> <p>„Осам сата.{S} Час, када свака биљка без |
| искрено записао у свој дневник те прве редове о Ани.{S} Искрено записано је било и све оно о њ |
| он светлој књизи пут кроз густо збијене редове, и нестао је под удубљењем које води на проповед |
| а муке, али и са очигледним успехом.{S} Редови нота се врстали, црни, пуни, енергични.{S} Али з |
| већ уверио Господ Бог, а сад је било на реду да се о том увере и Недићеви са својим гостима .</ |
| радује.</p> <p>— Ја сам, синко, у првом реду зато дошао да тебе још једаред видим — говорио је |
| рац, ослушкујући задовољно како у дугом реду његових самачких соба одјекује интиман разговор.{S |
| hi>!{S} Ви, госпођице Ана, ви једина, у реду толиких заслужних људи с којима сам у дугом свом ж |
| сам у дугом свом животу имао додира, у реду толиких жена које сам подцењивао и мрзио, ви, једн |
| кући, и стала разгледати да ли је све у реду за дочек милога госта.{S} Најзад се завукла у свој |
| посних дана.{S} Она је осетила да је у реду тих невеселих песама, као у некој мирној поеми, ст |
| и.{S} Да цео домазлук буде спремљен и у реду пре него што гост изађе.{S} У највећој тишини се о |
| скромни жути маслачци.{S} Све по три у реду.{S} Појци и богомољци.{S} Најзад, густа вијугава п |
| Сада вас сви воле и сви вам се диве.{S} Ређају вам се дани баш као духовска литија, кад се по ц |
| рчевим.{S} Детаљ по детаљ, брзо и живо, ређали се моменти трагичне монашке љубави, коју усред п |
| } Гости су на прстима улазили унутра, и ређали се око Ане.{S} Сви са чудно склопљеним рукама .{ |
| на мора штедети, и да ће стога и он што ређе долазити к њој на вежбање .{S} Има код куће хармон |
| ршивао једну своју вештину, да т. ј. на режањ хладног прасета стави ред талијанске салате, на т |
| а узме и изближе погледа скупоцену неку резбарију од слонове кости.{S} Ана се од тог покрета та |
| бунио.{S} Он је, сиромах, већ и тамо, у резиденцији , навикао на чудан свој положај, да замењуј |
| се чудили зашто је монах Иринеј оставио резиденцију и кариеру , ови други се шалили да ће сад с |
| 67" /> <p>Још исте вечери је стигла и у резиденцију старог епископа.</p> <p>У малом салону влад |
| пауза.{S} Инструмент је умукао.{S} Али резонанца задњих, дуго држаних тонова свира слатко љуљу |
| е и схватила.{S} Добро се сетила шала — резоновала је — јер је збиља била деранжирана.</p> <p>Р |
| ен на тавнину олтара и уоквирен у злато резотина и кадифу завесе, бацао је у душе прегршти усхи |
| усхићивала, гледајући, у исти мах, кроз резотине олтара, силуету монаха Иринеја, и рачунајући д |
| је ипак још непрестано струјао свет као река.{S} Велики део се морао задовољити да остане у пор |
| у форми догме протурити своју тезу.{S} Рекао је да су сви проблеми око удадбе девојчине вештач |
| него што светињи приђе.{S} А Бог му је рекао да подигне очи и погледа на место крај стуба. </p |
| је <pb n="85" /> мало осветљивим тоном рекао Пашковићу, који га је испраћао: </p> <p>— Кад свр |
| ад крупан један доживљај .{S} Скоро бих рекао да се бојим да се деси, јер— ђаконов ниски, звучн |
| Чак, уверена сам, ни матери није ни реч рекао.{S} Није хтео кварити лепоту мога живота.{S} Био |
| тлошћу која рушевине улепшава.</p> <p>— Рекла бих вам — говорила је мало са устезањем — да нам |
| одједаред осетила страх од тога што је рекла.{S} Од тога што је тврдила, одлучила и пресекла.{ |
| Ана да ту своју љубав , за коју би људи рекли да се ничим другим не храни до глађу, носи у себи |
| ивоту у човеку.{S} То је, како сте сами рекли, једна сасвим необична девојка - уздахнуо је ђако |
| ијала благошћу и добротом.{S} Штогод ко рекне или предложи, то су баш и оно друго двоје хтели, |
| ад било цело и лепо.</p> <p>— Шта да му рекнем, дакле, госпођице Ана?{S} Одлучите онако како ва |
| родитељима скине бригу с душе.{S} Како рекосмо, није то био први јуриш Недићев на Анино затвор |
| у лепоту.{S} У томе је понос, у томе је религија.{S} А понос и религија могу сваку срећу замени |
| понос, у томе је религија.{S} А понос и религија могу сваку срећу заменити.“</p> <p>У души оздр |
| ерношћу , у чему је ваљда почетак праве религије духа човечјег. </p> <p>Ана је, неколико пута у |
| и ми била да се сасвим уверим у идеалну религију њену.{S} Теби је познат роман и разочарање мог |
| го.{S} И најзад, два три велика, света, религиозна акорда: покривање детета крилима љубави, и к |
| овом.{S} Освајало је искрено осећање за религиозне свечаности недеље и празника, и почела се ра |
| ну из веселог живота њеног оца, и уз ту реминисценцију се Ана тек заправо обраћала Богу за поко |
| оне у цркви ?</p> <p>Али Ана је видела реп.</p> <p>— Коју год хоћете од три моје десне руке.</ |
| нако како чине људи кад хоће да сакрију реп некој репатој мисли.</p> <p>— Без које десне руке?{ |
| него цвет.{S} Пролете црквом као светла репатица небом.{S} Одјекну, усреће, и пролазе ...</p> < |
| чине људи кад хоће да сакрију реп некој репатој мисли.</p> <p>— Без које десне руке?{S} Ове овд |
| о додуше стишавала и одрицала, али је у репродукцији гласа и његових карактеристичних боја умел |
| и питање ...{S} Мотиви уметности, то су ретка, царска деца, коју и по ' неколико генерација, а |
| пуну пчела.{S} Ана је застала, испуњена ретким задовољством .{S} А затим, на прстима, да се ђак |
| вода у самовару.{S} И то на прекид, са ретким кипутцима, као да хоће да причека зиму пре него |
| чиној Цркви, долазиле до значаја и вида ретких лепота.{S} Људи су осетили силну моћ праве, вели |
| никад.{S} Као оне <pb n="99" /> крупне, ретко виђене звезде, што само пред јаки мраз искачу. </ |
| ном старинском љубавном мелодијом неког ретко извођеног талијанског маестра.</p> <p>— Та песмиц |
| <p>Очи им се најзад састадоше у једном ретко срдачном погледу.{S} У зеницама монаха Иринеја је |
| ни сви, одмах су и пронашли у чему лежи реткост и вредност момента.{S} Ана је, имитујући читање |
| питање.</p> <p>— А зар ја умем то сада рећи — одговарала је и она тихо, са уздахом.{S} С једне |
| пред чељустима среће, могло би се можда рећи.</p> <p>Сирота срећна Ана.{S} Као и свако створење |
| и уверила се да је разумео шта је хтела рећи.{S} Сасвим слободно је дакле још додала:</p> <p>— |
| бог владике.{S} Оно прво сам морао вама рећи.{S} А ово друго?{S} Ја у последње време имам осећа |
| Могу ли, па и смем ли што против љубави рећи, кад сваки човек само за љубав и живи!{S} Природа |
| .</p> <p>— А шта је то што сте ми хтели рећи? — питала је Ана као забринуто, јер је монах Ирине |
| виру.</p> <p>— Други пут.{S} Или ћу вам рећи, или ћу вам донети песму на читање.{S} А сада, мол |
| ло доктора Пашковића.{S} Нешто је морао рећи њеном оцу.{S} Отац је гледа дубоким, брижним, тужн |
| — смешио се монах Иринеј. — Не би умео рећи откуда зна, али зна.</p> <p>Црква је ту некако по |
| среће.{S} Пред вашом матером нисам хтео рећи, али ви треба да знате да се дифтеритис почиње ком |
| без прекида, као да мора некоме све то рећи, а као да у исти мах не зна коме говори.{S} Ана је |
| како се на разне начине може једно исто рећи.{S} Колико пута су и други људи то исто помислили |
| дици, и послушно сагнут чекао шта ће му рећи. </p> <p>— Ништа, синко.{S} Иди, пиши — смеши се с |
| е на финију појаву, узбуђен је у својим рефератима.</p> <p>— И ја сам опозиција према општем ми |
| ра, ишла сваки дан да га посети и да му реферише о успеху, и причала му да сопран-солисткиња из |
| посматрао како су крстови, од сунчаног рефлекса, сасвим ружичасти, како је од истог тог румени |
| гентима хорова и са млађим свештеницима реформисани су, за сразмерно кратко време, гимназијски |
| а коју, могу ти испунити.{S} Промисли , реци ми, и биће ти што затражиш. — Младић се наслонио н |
| гледишта једног лаика.</p> <p>— Зар не, реци сам.{S} Кад ви, лаичари, поставите лекару питање: |
| то јест болно, у животу човека.{S} Узми рецимо борбу између живота и смрти, љубави и губитка, м |
| ећењу и на Богојављење све појање и сав рецитатив буде у устима певача, и да сасвим изостане не |
| ринеј.</p> <p>Ето, његово читање, његов рецитатив, његово појање.{S} Високо и чисто музички, он |
| гласа тако истоветно исто са ђаконовим рецитативом, да је тренутак добио одједаред и своју јез |
| але драге.</p> <p>Ана се није љутила на рецитаторе без гласа.{S} Постепено, она је то мучење чи |
| а, лепото моја, части и дико моја, Ана, реците нешто, заповедите, спасите себе и мене ...</p> < |
| те светиња и завет живота мога.{S} Ана, реците ми штогод.{S} Ја ћу век провести између два крил |
| а бих хтео умрети у коси вашој.{S} Ана, реците ми штогод...</p> <p>Анино срце се грчило.{S} Час |
| на се само благо смешила.</p> <p>— Ана, реците ми штогод! — молио је ђакон с љубављу у очима, и |
| кужну кућу.{S} Не, не, нека не долази, реците му да нипошто не долази ...{S} Сам, без икога, д |
| гу заменити, је л' те, да могу, Ана?{S} Реците? </p> <p>— Можете, можете.{S} Ја сам ваша, и у в |
| не, не, несме доћи, ја нећу да дође, и реците му уопште да се чува, и — ах, тако ми је страшно |
| безгрешним својим очима право у душу, и реците ми да ли је истина да истину говорим? — Пашковић |
| ће свештеници смети бити само уметници рецитовања.{S} Или да долази какав још неслућени инстру |
| ласу, и скоро малаксалост при завршетку рецитовања .{S} Склапајући књигу, случајно је прешао по |
| <p>Слушајући, после Еванђеља, ђаконово рецитовање , Анино је усхићење расло.{S} Са фином музик |
| да се забунила у једном, ето, свештеник рецитује и наредно, па затим и за наредним наредно.</p> |
| молитва ђаконова тако величанствена, а реч о страху божјем на његовим уснама тако страшна.</p> |
| шавају све храбрости.{S} Човек пусти да реч каже ствар, или да се ствар баш и збуде, а после мо |
| } Осећали су да би свака, и најпростија реч, била слађа од меда, али су осећали да је и жеђ за |
| цркви ? ...{S} Помилована рука, слатка реч, то је можда већ демон који жури, жури ...{S} Можда |
| т свога младог пријатеља који се тек на реч тргао.</p> <p>У недељу, монах Иринеј је дошао на сл |
| а његовим стварала се, бујала је, једна реч.{S} Бујала, трептала, готова да се откине .{S} Ани |
| ма.</p> <p>За то време се прећутана она реч вратила монаху Иринеју на уста.{S} Силазила му <pb |
| ака.{S} Душу њену је испунила једна она реч, а прсти су лежали непомични на освећеној божјој књ |
| ламен очију, ни стисак руку, ни заносна реч, чак ни хармонија мисли и осећања.{S} На трепету зв |
| у руке. </p> <p>Ово последње је страшна реч, Ана.{S} Ја је ипак свесно и хладно кажем и пишем.{ |
| е и дубоко улажење није потребно кад је реч о Ани Недићевој .{S} Цео чисти девојачки живот њен, |
| се венчала пре годину дана.{S} Мисао и реч Анина остадоше закачени на великој </p> <pb n="73" |
| {S} Чак, уверена сам, ни матери није ни реч рекао.{S} Није хтео кварити лепоту мога живота.{S} |
| и ви ћете одрећи истину, ви ћете повући реч, ви ћете — далеко сте отишли, али се још можете вра |
| погледавши свога рођака, нагло пресекао реч, и своје аналитичарске пипке окренуо на другу стран |
| уше човјечје.{S} Не тако.{S} Него једну реч, један поглед, једно страшљиво осећање треба умети |
| ка чудним гласом, желећи казати одлучну реч, а поколебан и чисто хипнотисан охоло победничким д |
| нтузиастички осмејак замени недовршетак реченице . </p> <pb n="107" /> <p>— Леп, дабогме, док с |
| тојала је Ана као скамењена.{S} Појање, речи свештеника , слабачак сунчани млаз, осмејак неки к |
| } Телесна љубав опада брже од цвета.{S} Речи, загрљаји, пољупци — свака та сласт је узбрани , у |
| е и родила и развила тако да они никада речи једно с другим проговорили нису.</p> <p>Како је то |
| о тога да заволи девојку с којом никада речи није проговорио?{S} Да ли <pb n="45" /> тако, што |
| с ма за тренутак узнемириле Пашковићеве речи ?{S} Јесте ли осетили што за њега ?{S} Да ли бисте |
| два држале, уста су шаптала неразумљиве речи.{S} Љубав та из олтара је тако дивна, тако јединст |
| без снова, као у биљке.{S} Ни милостиве речи, ни заљубљено гледање, ни додир руку, ни загрљај, |
| одушевљеном радошћу гутао сјајне, горде речи свога љубимца.{S} Часом се опет питао: да ли је ње |
| ору и цвеће.{S} Са свих усана су летеле речи радовања .{S} Липе су јако мирисале.{S} Богородичи |
| страсти.{S} Ђакон је у призив те једне речи бацао цео свој силни глас, са последњим трепетом и |
| а на то лоптицу ајвара, чувши Недићкине речи, вратио је краљевски залогај натраг у тањир, и нам |
| </p> <p>— Пошто је већ изговорио задње речи, ђакон се тргао, и спустио главу.{S} Осећао ја да |
| .</p> <p>Госпођица Недићева је последње речи ђаконове доста расејано слушала.{S} Оно што је пре |
| .</p> <p>— Није био — скрхала је Ана те речи кроз зубе, не знајући да ли да их каже или не, да |
| и оживети?{S} И сада, ето, љубазне ваше речи чујем ја само кроз те тонове који у мени никада не |
| био сасвим без гласа, срицао слогове и речи Еванђеља са дугим паузама, испуњавао те паузе једн |
| вим близу.{S} Говорио њој.{S} И говорио речи саучешћа, радости и доброте, под којима се срце Ан |
| и прекинут уздах један, и ово неколико речи:</p> <p>— Шта мислите о пореклу мотива који сте чу |
| те на тренутак, да чујете само неколико речи ...{S} Госпођице Ана, Ана, зар сте могли, зар сте |
| сност и ватру очију, одатле у умиљатост речи, одатле у снове мисли, одатле некуда, куда човека |
| а надају.</p> <p>Утисци од Пашковићевих речи држали су Ану као кљеште.{S} Нити се усуђивала да |
| и?{S} Ђаконовог приближења ?{S} Његових речи?{S} Тога што је руку своју положио на њену? </p> < |
| а старца.{S} Из мудрих , благих његових речи се јасно чита да је много бола претрпео.{S} Мудар |
| на је мир божји.{S} Оно неколико благих речи, један блиски поглед, испунили су Ану блаженством |
| е ли до њега допрети бар једна од њених речи.{S} Осетио је жељу да с њом дуго и много разговара |
| ладика то није могао да увиди, и топлим речима је убеђивао свог љубимца да нигде нема лепшега х |
| иво, Најлепша молитва му је дошла слабо речита и празна.{S} Најзад, ако Бог одиста види сва људ |
| од меда, али су осећали да је и жеђ за речју слатка, и ћутали су даље.{S} Ђаконово чело је бил |
| ст ни неверство.{S} Кад то биће, једном речју, воли и сагорева зато да душу калуђерову сачува о |
| p> <p>— И пролепшао се.</p> <p>— Једном речју, изгледа као Платонова идеја о некадашњем Пашку.< |
| исповест човека, који, иако то ниједном речју није казао, ипак можда жели да на неки начин уђе |
| овечанског зближења, и тужи за умиљатом речју, за топлом руком, за нежним загрљајем.</p> <p>Ана |
| шту борбе хероја или мартира.{S} Другим речма, жели смрт, и промену и обнову .{S} Уништење идеа |
| бежи?{S} Јер можда долази неко страшно решење загонетци.{S} Не.{S} Сачекати треба ма коју изве |
| ! — кликнуло је из ђакона најзад просто решење, чију наивност је, наравно, само владика опазио |
| ли је ђакон још ту или је већ отишао , решила се да не иде у цркву.{S} Али одједаред , не разу |
| ниско неваљалство.{S} Када сам се била решила на лажну заклетву, на лажну породицу , на лажну |
| ји квартети, октети и хорови.{S} Ана је решила да ће се то, као завршни концерт, изводити по св |
| трана, а врло добро расположена, Ана се решила да сама себе изазове, и да прикаже један од драг |
| шести дан рођења, људи су, напослетку, решили , како који, или да има одвише проређену крв, ил |
| жао.{S} Баш на данашњи дан.{S} И онда, решио сам да ћу ја посетити гроб, мислио сам да смем то |
| и.{S} И да се не би још више узбуђивао, решио је не погледати тамо до после Еванђеља .{S} Ако д |
| лагања те ствари. </p> <p>Недић је онда решио да се окане илустрација , и да покуша у форми дог |
| о одважним и крупним кораком, као да се решио да на дуготрајно неко путовање пође.{S} Ишао је, |
| ио је из далека гвоздену ограду, али се решио да неће поред ње проћи.{S} Видео је башту и јуче |
| је открио пред Аном своју љубав.</p> <p>Решио је дакле да ће се повући, да ће избегавати састан |
| а варош.{S} Дакле?{S} Да ли би се могао решити да пођеш ?</p> <p>— Не можеш ?</p> <p>Два бескра |
| ица с кавом.</p> <p>— Да ли би се могао решити да идеш самном?{S} На извесно време, мислим.{S} |
| мало Анино кученце , бело као снег, са риђастим дрским носем, и, љубоморно што од Аниних ногу |
| кликтање шумских тичица, док су басови рикали као неке доброћудне звери.</p> <p>А посреди свег |
| стресла, али је ћутала.</p> <p>— Ана! — рикнуо је одједаред ђакон. — Говорите, говорите истину, |
| ње, тако и наш Пашко: некада је шетао у Рим и у Париз, а сада, кад сунце журно запада, шета се |
| је, за Бога!</p> <p>— Бошко, мали Бошко Ристовић — грцала је Ана.</p> <p>Пашковић је гледао с н |
| ла бежати.{S} А страшни лелек несрећног Ристовића пузио је за њом и вио јој се око ногу.</p> <p |
| оји за вратом.</p> <p>Гле, и код судије Ристовића црна табла! — тргла се Ана. — А његова три ди |
| p>Ана је стојала све на истом месту.{S} Ристовићева кућа јој је изгледала као ружно, космато ст |
| ветар и треснуо нешто тешко.{S} Капија Ристовићева.{S} Из куће је излазио непознат господин.{S |
| а закони небесне музике, и да су једино ритам и тон вечито вечни.</p> <p>Анино тело се исцрпљив |
| уру ...{S} Е мој ђаконе, није лако бити ритер од Светога Духа ...{S} А жао ми га је, баш ме душ |
| А страст, осетивши колебање, почела је рити и дражити.{S} Страшно питање: јесам ли ја робијаш |
| он Богородичине Цркве.{S} Ана се сећала ритмичног геста кађења у монаха Иринеја , сећала се гра |
| стно, скоро необуздано, са самовољама у ритму, али са тоновима, врелим као да из славуљских нед |
| дражити.{S} Страшно питање: јесам ли ја робијаш свога завета? сазревало је у несрећном калуђеру |
| које сам пошао.{S} То није добро.{S} И Робинсон је осећао страх од те појаве.</p> <p>Пред вече |
| ва на коме сам изабрао да живим.{S} Као Робинсон, молим се Богу и тражим нови пут, и одједаред |
| еј је још таман, хаос се још рогуши.{S} Рогуши се као грдна животиња једна коју је божја рука у |
| {S} Полијелеј је још таман, хаос се још рогуши.{S} Рогуши се као грдна животиња једна коју је б |
| зрелије , скоро брутално, црвенио ситан род једног огромног, кривог јабуковог дрвета.{S} Ани се |
| ...{S} Како ћете вас двоје, два украса рода људског, који сте љубави своје положили једно у др |
| а тако необичну ствар.{S} Љубав њена се родила у цркви и живела само у цркви.{S} Ту љубав није |
| .{S} Та зар се и љубав међу њима није и родила и развила тако да они никада речи једно с другим |
| чини да сам Ану, тиме што сам је једну родила, закалуђерила .{S} А она — смешила се Недићка с |
| болно и неумитно растајање, кад између родитеља и детета стане чињеница: да је дете другога не |
| дете другога некога више заволело него родитеље своје.</p> <p>Али дете тада обично немилосрдно |
| је помало и дужност девојке.{S} Кад су родитељи већ спремили све што треба да се кћи може и пр |
| еба да се одлучи да заволи некога, и да родитељима скине бригу с душе.{S} Како рекосмо, није то |
| пута лечио, који је ту недавно, с вашим родитељима заједно , претрпео опет бригу и страх за ваш |
| с и живот — говорила је Ана, седајући с родитељима за доручак. — Шта је, Боже, са Светиславом д |
| {S} Монах Иринеј му је падао неки даљни рођак.</p> <p>— Јеси чуо, Пашко, овога ми је ђакона сам |
| 42" /> <p>Пашковић је, погледавши свога рођака, нагло пресекао реч, и своје аналитичарске пипке |
| срећну мајку, и који је одрастао у кући рођака, где су се муж и жена и деца опијали, ружили, св |
| да, поче да говори о удадби једне даљне рођаке која се венчала пре годину дана.{S} Мисао и реч |
| p> <p>То је дакле сада сва свечаност на рођен дан њеног оца ...{S} Просјак неки, вагабунд какав |
| сташни, два вагабунда госта с Недићевог рођен дана.</p> <p>Напослетку се Ана ипак морала кренут |
| код нас.{S} Да будемо заједно на татин рођен дан, као увек.{S} На гробу татином ће можда бити |
| је невесело погледала — сутра је татин рођен дан, дан када се око њега неизоставно скупљали го |
| д Богом стоје, а Бог тај да им је свима рођени отац.{S} Богородичина Црква је изгледала као игр |
| да су оригинални.{S} Не постоје једаред рођени, једни и једини.{S} Хартија , партитура, тек не |
| ти изаћи на месечину, и вечерати својим рођеним рукама убране цепаче шљиве. </p> <pb n="158" /> |
| <p>Светиња храма, управо светиња њеног рођеног живота одрасла и посвећена у том храму, стала ј |
| Недићева прославила двадесет шести дан рођења, људи су, напослетку, решили , како који, или да |
| сто где се сасвим истоветно благосиља и рођење и смрт, где се пева и венчанима и у сандук полож |
| то не волети?{S} Ко би могао не волети рођење светдости?</p> <p>— Да, краљевски су они c-дур а |
| да још може доћи.{S} И онда ју је, као рој, обузело једно тако сложено сећање и осећање свега |
| на, у црни свилени шал са врло дугачким ројтама.{S} Шал је држала чврсто око себе, мешајући са |
| сто око себе, мешајући са дугим, тешким ројтама своје бледе, <pb n="241" /> нервозно покретљиве |
| бине њене ...</p> <p>Иако се вратио пре рока, иако јој пише, и допраћа Пашковића до куће и стој |
| су дванаест Еванђеља на Велики Четвртак роман најлепшег човечјег живота ...{S} Као да носи олта |
| деалну религију њену.{S} Теби је познат роман и разочарање мога живота.{S} Жене су или незнабош |
| свака биљка без изузетка , са капљицом росе на глави, мирно спава.{S} А људи ?“</p> <p>„Још са |
| он Иринеј је пио тај ужас као што цвеће росу пије.{S} И дошло му је да гласно изговори Анино им |
| ћ хода, по цвећу гази, и у рубу сукњице росу и мирисе носи.{S} Друга вариација.{S} Сетни, разву |
| е, и с дугим танким ногама горе — права ротква коју нико неће да купи. </p> <pb n="128" /> <p>У |
| .{S} Огањ, диван и страшан, као буктање рубина, пао је ђакону на груди и запалио му одежду.{S} |
| нцета које већ хода, по цвећу гази, и у рубу сукњице росу и мирисе носи.{S} Друга вариација.{S} |
| вот је башта, витлејемски мирна, и пуна ружа.{S} А љубав је сан двеју руку које се над Христови |
| кефкање раздраженог псета.{S} Најзад је ружа, сва рашчерупана , лежала у снегу, а преко ње се в |
| дити да је љубав сваке жене без разлике ружа у којој се укотурана змија крије! ...</p> <p>— О Б |
| о је искао и ружу. </p> <p>— Шта -ће ти ружа?</p> <p>— Да се играм.</p> <p>— Како ћеш се с ружо |
| габунд какав, гладно псето, буке мртвих ружа и иструлели остатци покојног једног света, то му ј |
| и, обукла се, узела велики буке зимских ружа, и пошла на гробље.{S} Ишла је попречним путем, по |
| ледајући усхићено падање божјих зимских ружа.</p> <p>Чуо се шум корака.{S} Ана се тргла.{S} Нек |
| оликих главних битака, беља је од белих ружа на својим грудма.{S} Хоровођа нетренимице чека час |
| данпут целим букетом, а други пут двема ружама, али Ана је и једно и друго скинула са себе.{S} |
| лежала је на тим рукама као што водене руже леже на језеру које се поноси њима.</p> <p>— Јесам |
| мешила се самозадовољно — калуђери носе руже у грудима а не на грудима.{S} Груди њене се при то |
| се смири, око страсти ће поново растити руже, и страст ће, побеђена, крвљу својом хранити цвеће |
| је додуше врло волела цвеће, а нарочито руже, али — смешила се самозадовољно — калуђери носе ру |
| а, где су се муж и жена и деца опијали, ружили, свађали и с ножевима вијали.{S} Живот, дакле, к |
| г руменила ружичасто и лишће на дрвету, ружичаст и Анин пас тамо у трави, ружичасте и беле свил |
| рављана, гуштерасто испрепуцана зграда, ружичаста и црна у исти мах од оголелих цигаља , зарђан |
| вету, ружичаст и Анин пас тамо у трави, ружичасте и беле свилене чипке око Аниних несвесно скло |
| Застао је мало крај гвоздене ограде.{S} Ружичасте оствице неког необичног џбуна су јако мирисал |
| ају црвеног ђердана је висило сунце.{S} Ружичасте пахуљице се слагале по смрзнутом Недићевом гр |
| у крстови, од сунчаног рефлекса, сасвим ружичасти, како је од истог тог руменила ружичасто и ли |
| ужичасти, како је од истог тог руменила ружичасто и лишће на дрвету, ружичаст и Анин пас тамо у |
| } Ристовићева кућа јој је изгледала као ружно, космато страшило, а пред његовим ногама је видел |
| друштва.{S} Малог једног чичицу, помало ружног, помало смешног, помало пакосног, уских пупчасти |
| е, и дуг један уздах је збиља замирисао ружом.</p> <p>То је љубавно чекање из ње уздисало.{S} А |
| p>— Да се играм.</p> <p>— Како ћеш се с ружом играти ?</p> <p>Сетићу се већ — смешио се мали.</ |
| а, колача и новаца.{S} Дечко је искао и ружу. </p> <p>— Шта -ће ти ружа?</p> <p>— Да се играм.< |
| ка који преко тарабе не може да дохвати ружу.{S} А донео је тај сат монах Иринеј, једном прилик |
| Зато је после морао скакати да дохвати ружу.{S} Све више и више.{S} Дечко се попео на клупу, д |
| више.{S} Дечко се попео на клупу, држао ружу у подигнутој руци, и скакао и сам што је боље мога |
| а велику, сузама својим покапану зимску ружу.</p> <p>Тамо на главној стази, дечко је сео и јео. |
| аздуха.{S} Уметнички мотив је из гомиле руинираних покушаја талента и живота једва спасено једи |
| ована, у тежак сјајни обруч окована.{S} Рука, у коју су све очи гледале, а коју су два најлепша |
| ела једна рука, са прстима на орару.{S} Рука је заклонила очи, и испред руке се склањало црвени |
| ћу, најчистију милост овога света.{S} А рука ђаконова је осећала како срце Анино, као срце у ма |
| је душе оставити у њеној коси!</p> <p>А рука њена?{S} Ана је одједаред почела трептати врелом н |
| као грдна животиња једна коју је божја рука уз длаку помиловала.{S} Али тада се, нечујно, као |
| а бих, што да не.{S} Јер, одсечена моја рука је опет моја.</p> <p>Ушао је монах Иринеј. </p> <p |
| дна дотиче њеног рамена.{S} Брижна нека рука, која је не привија себи, него некуда у добро, у м |
| у музици и у цркви ? ...{S} Помилована рука, слатка реч, то је можда већ демон који жури, жури |
| ="131" /> се танка, воштано бледа једна рука, побожна и скромна, непрстенована, у тежак сјајни |
| даред стала дизати непорочно бела једна рука, са прстима на орару.{S} Рука је заклонила очи, и |
| Ништа на свету.</p> <p>Испружена Анина рука је стидљиво дрхтала .{S} Као дете, она је одједаре |
| негде дубоко у себи.</p> <p>Десна Анина рука је била у Пашковићевој, а лева у Иринејевој, опраш |
| ета крилима љубави, и крст који мајчина рука ставља јединчету на чело и на груди ... </p> <pb n |
| од Бога слушана.{S} Танка, воштана она рука као да сва грла у себи држи, као да све гласове кр |
| а, готова да се откине .{S} Ани задрхта рука, и она испусти молитвеник .{S} Ђакон се сагао и до |
| .{S} Чиста, нестезана, нељубљена, та је рука била за Ану исто што и слика живота њеног.{S} Знач |
| о неко благо.{S} И једна од тих руку је рука коју је, неки дан, старица једна пољубила, кад јој |
| загрљајем.</p> <p>Ана је осетила да се рука једна дотиче њеног рамена.{S} Брижна нека рука, ко |
| благо у њој.{S} А од онога часа, та се рука хришћански дарежљиво отворила, и пружила је Богу, |
| и, тако, у тој столици , гледајући како рука Иринејева лети по хартији, до краја живота свога.{ |
| грудима кључ нове песме.{S} Збацила је рукавице и шешир и полетела клавиру.</p> <p>Али, што ни |
| непрестано у ходнику, и облачећи полако рукавице.</p> <p>Велика му је била радост што је владиц |
| реолом око главе која тек просијава.{S} Рукама, нежним и чежњивим, као да даје знаке и такт мил |
| у сусрет.{S} На липу наслоњен, са обема рукама на једној ниској грани, извијена врата као у нек |
| ученог, дубоко сагнутог, гологлавог, са рукама без прстења, са крстом на грудима, са уснама на |
| Ђакон је прошао.{S} А Ана је, додуше са рукама на брави као да ће одмах ући, још дуго стојала, |
| и изгледали, стари хоровођа, који млата рукама пред певачима, и високи њихов прота, коме је и н |
| — Дабогме! — дошло је Ани да од радости рукама почне тапшати. — Отпратите га, останите код њега |
| путиром ...{S} Путир је стајао у туђим рукама , а дивни онај узвик о вери и страху божјем прош |
| на месечину, и вечерати својим рођеним рукама убране цепаче шљиве. </p> <pb n="158" /> <p>Село |
| кров неког заклона поврх ње надвијеним рукама, и с погледом бескрајне оданости.</p> <p>— Хтео |
| се око Ане.{S} Сви са чудно склопљеним рукама .{S} Као венац оних скрушених, белим веловима по |
| ни глас харфа једна која само под њеним рукама свира.</p> <p>— Како сте сада дивно певали! — по |
| ожио у њене руке.</p> <p>Све је у њеним рукама — мислио је усхићено , изашавши најзад из ходник |
| ла Недићка, бледа као смрт, са згрченим рукама под брадом, којима је стискала вилице да не дрхћ |
| ека, светла Анина коса лежала је на тим рукама као што водене руже леже на језеру које се понос |
| испружене руке.{S} Наравно да је са тим рукама отишла и сва лепота предмета, али владика је нар |
| пред.{S} Да се приближи оним подигнутим рукама.{S} Да нешто запита.{S} Да нешто заиште.{S} Или |
| адан зној по челу, жмарце утрнулости по рукама и ногама, и стисак један око срца као да отров у |
| есто одговора, пустила главу своју да у рукама ђаконовим тоне.{S} Коса се под притиском гужвала |
| она да покуша, уз пратњу, и са нотама у рукама, отпевати свој део.{S} Ишло је доста добро.{S} К |
| изгледале оне мале воштане буктињице у рукама старих жена и људи.{S} Олтар се чинио мрачна пећ |
| ом, са светињом на плећима и светињом у рукама, са кадионицом, која му као мирно јагње лежи на |
| она <pb n="87" /> могла бити средство у рукама демона!{S} Не тако ми једнога Бога, не!{S} По це |
| чкано лице, шиљат нос, уска бледа уста, руке светитељске, без пегице бледе, прсти надземаљски, |
| ло је на јутрење.{S} Ана бризну у плач, руке њене се стегоше као два дављеника.</p> <p>Боже, см |
| а му страховита привиђења и болове .{S} Руке и ноге се трзале и увијале као црви, као да детенц |
| Анине задрхташе, очи се полуотворише, а руке кренуше да се саставе, али се на пола геста опет р |
| ог доласка.{S} Усне јој се развукоше, а руке, у којима је држала писмо, спустише се у крило као |
| а, клекла је на црквени праг и склопила руке.{S} Монах Иринеј, потресен, сагнут над Аном, осећа |
| ита је прелазила из собе у собу, ширила руке, и склапала их опет, и ударала се у груди старинск |
| ге, занемела , спустила главу, раширила руке, а из груди јој је гукала невина, чиста, прва дево |
| тим ораром.{S} Али није скидала уста са руке, и тако, растрзана, заспала је већ сасвим пред зор |
| ару.{S} Рука је заклонила очи, и испред руке се склањало црвенило из олтара.{S} Блеђе и блеђе, |
| p> <p>— Јест.{S} То му некако не иде од руке.{S} Госпођица Недићева је канда једина интересантн |
| јену Ану са свога тела, и подигавши обе руке к небу шаптао је промењеним , ужаснутим гласом: </ |
| ама укочени, каменито непомични.{S} Две руке, обучене у златне наруквице чистог завета, стегле |
| ре, зуби се зарију у усну, а прсти леве руке се истежу, трепте, бледе и умиру у овом животу пре |
| х Иринеј је дрхтао од бола.{S} Ломио је руке, гушио се.{S} Очи његове, светле и вреле, умрле су |
| аос, хаос !{S} Одједаред, као две божје руке које се дижу да благослове метеж нереда и греха, о |
| е ...</p> <p>Ана се дигла.{S} Обе своје руке, дрхтаве и измучене, подигла је небу.{S} У сузним |
| на га је задржала, испруживши обе своје руке према њему.</p> <p>— Останите ту — шаптала је и об |
| љан онај, што грли гробницу, то су моје руке.{S} А јаки мирис баште, то је чежња мога оца да ја |
| али која је била израђена од уметничке руке, и са срећним полетом.{S} Светац један, у <pb n="9 |
| ебу подигнутих очију и на срце положене руке уверава о нечем госпођицу Ану Недићеву.</p> <p>— А |
| оји обожава јечање, страдање, испружене руке и невесела чела!{S} Куда су, него у поноре туге, п |
| је баш он сам одбио дечку обе испружене руке.{S} Наравно да је са тим рукама отишла и сва лепот |
| е, старе, механично и с вером испружене руке.{S} Одједаред, Ана је осетила како се у њену руку |
| душу Ане Недићеве.{S} А испружене њене руке је одмах одсекла горда олтарска дисциплина неприко |
| материал сву своју душу полагао у њене руке.{S} Све је одлично напредовало, а деца су до усхић |
| н је и нехотице ту ствар положио у њене руке.</p> <p>Све је у њеним рукама — мислио је усхићено |
| чила два зрака, која су, као две снажне руке, обгрлила Ану да је угуше.{S} Ана се дигла од клав |
| тако као што и човека муче. — Владичине руке задрхташе, а у углу ока затрепта мала, љута једна |
| .{S} Оно што ми помаже, то су две десне руке, не једна.</p> <p>— Тако дакле! — смејао се Мајинс |
| репатој мисли.</p> <p>— Без које десне руке?{S} Ове овде, или оне у цркви ?</p> <p>Али Ана је |
| се ја не могу замислити без моје десне руке.</p> <p> Мајински жмирну.{S} Онако како чине људи |
| <p>— Коју год хоћете од три моје десне руке.</p> <p>— Три ?</p> <p>— Па да.{S} Оно што ми пома |
| нуо својом, она је у склопљеној шаци те руке себично крила оно што је највеће благо у њој.{S} А |
| његових руку, и знала да су то те исте руке које она гледа на орару, и које стежу златну дршку |
| о — шаптала је Ана. — Дајте ми обе ваше руке, дајте их да их пољубим, да их имам, да су моје — |
| војим миром, хтела се вратити и главу и руке своје зарити у његове груди.</p> <p>Окренула се, п |
| материала, не заборавите двапута умити руке.</p> <p>Пашковић се слатко смејао ђаконовој индигн |
| — шаптао је ђакон загушено, укопавајући руке и нокте у груди, као да авет неку на срцу треба да |
| ражећи у помрчини њене очи, и подмећући руке, да занесена њена глава на њих падне.</p> <p>Пала |
| д трем, и тамо, неочекивано, стегао јој руке као кљештама, загледао јој се дубоко у очи, и шапт |
| стезао је нечим што зазиђује, љубио јој руке, косу и чело, и то опојном једном врелином од које |
| јући, додавали између себе једно другом руке.{S} Свечаност и срећа су их стезали у заједницу, о |
| склањали их опет и љубили једно другом руке, и кидали се да беже, и враћали се илузији да им н |
| <p>— Ана! — цикнуо је ђакон, и склопио руке.{S} А затим је раскинуо скљештене прсте, стегао гл |
| један.{S} Савио леђа као мачка, дува у руке, и има подеране ципеле и одело.{S} Ана га је позва |
| на плећа и силе благослова и анатеме у руке — све јој се то чинило као једно бљештаво заварава |
| с Богородичине Цркве, одмах бројанице у руке па на молитву. </p> <p>Сви троје се, нехотице, обр |
| кушење , или дали својој гордости нож у руке. </p> <p>Ово последње је страшна реч, Ана.{S} Ја ј |
| </p> <p>Напослетку, Ана је узела перо у руке и почела да бележи.{S} Своју песму.{S} Своју крвну |
| ни ? ...{S} Не, не! — склапао је старац руке као да се нечега неизбежно страшнога плаши. — Не г |
| шао на Ану, и сада, први пут, они су се руковали слободно и пријатељски.{S} Али им је то обојим |
| ћ је дочекао госта са широким, срдачним руковањем, с каквим се дочекује само добродошао и много |
| идан ?</p> <p>Ана Недићева је прелазила руком преко чела.{S} Већ неколико дана њој се чини да и |
| г другог, пружала је Иринеју руку, и са руком опроштење, измирење, љубав и сав живот свој.</p> |
| о заболело у глави.{S} Тако јако, да се руком машила тога болног места.{S} Танки њени прсти сас |
| енио, и скоро невесело је заклонио лице руком.{S} Владика опет, наслутивши одједаред да у души |
| , поздравила је монаха Иринеја главом и руком, и скренула онда најкраћом стазицом ка излазу.</p |
| ак свом унутрашњем разговору, ухвативши руком за капију .</p> <p>Али на пола пута између капије |
| и не допуштајући да је се монах Иринеј руком дотакне , исповедила се.{S} Целом, потпуном истин |
| S} Кад се најзад смирило, Ана је својом руком скинула руку са темена, и примакла је, добру и ми |
| Ана се крстила покајнички, с уздрхталом руком.{S} Златна одежда ђаконова чинила јој се као сиво |
| ња, и тужи за умиљатом речју, за топлом руком, за нежним загрљајем.</p> <p>Ана је осетила да се |
| наху Иринеју, који ју је загрлио десном руком, и љуљао је као што се љуља дете кад треба да заб |
| кад је Ана ослободила руку, прво је том руком, па после и другом, дохватила и помиловала ђаконо |
| , дуготрајан смеј девојке са покиснутом руком.{S} Чуло се и тапшање и задиркивање јунака.</p> < |
| вим.{S} Привидела јој се цела свечаност рукополагања, и изгледало јој је да у том поступку има |
| ут у овој цркви, а ускоро затим ће бити рукоположен за свештеника и отићи на парохију.</p> <p>Г |
| , који треба да јој помогне, који треба руку да дигне, а из његових прстију свети мир да се изл |
| онове збуњености .{S} Дохватио га је за руку да га охрабри.{S} Али гест није био добро изабран. |
| амена ђаконова.</p> <p>Он ју је узео за руку и повео је клавиру.</p> <p>— Други пут.{S} Или ћу |
| , које Богородичина Црква непрестано за руку држи.{S} А Анине очи се упирале у ђакона, јер је о |
| с љубављу у очима, и дохватио је Ану за руку, јер је видео да хоће да пође, а знао да их само п |
| лаву над њега, да се Ана није усуђивала руку к себи повући.</p> <p>— Мила! — шаптао је монах Ир |
| уку.</p> <p>Ана му ни сада није пружала руку.{S} Тупо и хладно је гледала људе око себе, па и м |
| дини степеница.</p> <p>Ана није пружала руку, а ђакон се није усудио да пружи своју.{S} Стојали |
| у цвета.</p> <p>А кад је Ана ослободила руку, прво је том руком, па после и другом, дохватила и |
| <p>Несташлук храбри.{S} Ана је пружила руку, молећиво и мило, тражећи да јој се њена ствар вра |
| е но што ће затворити прозор, испружила руку да осети сипи ли киша и је ли хладно.{S} Није пада |
| ад смирило, Ана је својом руком скинула руку са темена, и примакла је, добру и милостиву , <pb |
| , гледајући како куварица мота памук са руку свога синчића, и како овај, од досаде, сваки час л |
| Иринеје! — хватао је старац ђакона под руку, и вукао га у другу собу — ти ни у ком тренутку не |
| смејала се она, узимајући оца нежно под руку. — Збиља, ја сам у неприлици како да се споразумем |
| то му је говорила . </p> <p>Спустила је руку на дирке, и почела свирати .{S} Тише него што треб |
| /p> <p>— Здраво, арханђеле! — пружао је руку доктор Пашковић, који је стигао видети не само как |
| тражио да се нечим забави.{S} Пружио је руку да узме и изближе погледа скупоцену неку резбарију |
| ижења ?{S} Његових речи?{S} Тога што је руку своју положио на њену? </p> <pb n="65" /> <p>Она с |
| привидело да клечи пред Аном и да љуби руку њену, у сребро и драго камење оковану ...</p> <p>П |
| че које свештенику своме неће да пољуби руку — шалио се монах Иринеј.{S} И сав је срећан отишао |
| ви, да му Ана, макар кроз прозор, пружи руку.</p> <p>Ана му ни сада није пружала руку.{S} Тупо |
| а се десило?{S} Госпођице Ана, дајте ми руку!{S} Ко је болестан ?{S} Шта вам је, за Бога!</p> < |
| а оном свету? је ли да нећеш?{S} Дај ми руку.{S} Обећај.{S} Обећај још једанпут.{S} Молим те ка |
| .</p> <p>Пашковић је устао и стегао Ани руку усхићено и благодарно.{S} Он је осетио лепоту и фи |
| није запалио ни пламен очију, ни стисак руку, ни заносна реч, чак ни хармонија мисли и осећања. |
| да је опажен, збунио се, застао, увукао руку у џеп као да тражи нешто што је заборавио, и врати |
| в своју!</p> <p>Монах Иринеј је положио руку на Анино теме.{S} Кроз густу, дебелу своју косу, А |
| {S} Он је то опазио и разумео, и вратио руку мирно назад.{S} Тада му је она сама додала стварчи |
| ном стихару, са златним наруквицама око руку.{S} Скрушио се од среће.{S} Желео је да се претвор |
| <p>Доктор се мало збунио, али је метнуо руку на груди и опет се поклонио.</p> <p>Ана је одједар |
| ве речи, ни заљубљено гледање, ни додир руку, ни загрљај, <pb n="236" /> све то није развило тв |
| еља свога.</p> <p>Па и кад би тај додир руку имао баш да значи нешто врло озбиљно и важно, баш |
| ечију руку, као да хоће некога.{S} Шест руку се испружило да дочека Анину немоћ и самоћу.{S} Ал |
| е зазвонио по момка, пољубио епископа у руку, и отишао у противном правцу ходника, у своје одељ |
| написао ово писмо сада, и метнуо јој у руку онолику нафору тада.{S} Осетила је да је то дете, |
| абораван часак.{S} А затим је положио у руку молитвеник, и са изразом благог карања, да се цркв |
| .</p> <p>Опет се загледала у своју леву руку.{S} Она је то сад тако често чинила.{S} И при том |
| сумња, и он је, узбуђен, узео старчеву руку, и клео се над њом, свечано и радосно, да је срећа |
| њање боје у лицу, покрети главе и двеју руку и промењљивост и владање тона у једноме гласу.{S} |
| а, и пуна ружа.{S} А љубав је сан двеју руку које се над Христовим крстом грле.</p> <p>Кућа оче |
| г свега оног другог, пружала је Иринеју руку, и са руком опроштење, измирење, љубав и сав живот |
| је затим ипак покрет као да хоће нечију руку, као да хоће некога.{S} Шест руку се испружило да |
| </p> <p>Нежно, лагано, спустио је своју руку на њену.{S} И гледао како низ суза промиче с краја |
| p>Она се умиљато загледала у леву своју руку, као у најмилијег пријатеља свога.</p> <p>Па и кад |
| јастук, и притиште усне на десну своју руку.{S} Тачно, сасвим тачно је нашла место где су лежа |
| одаревих ногу — јер, то ће бити, у неку руку, смрт најмилијој мојој песми. </p> <pb n="110" /> |
| ја мора да прође.{S} Остарио сам у неку руку.{S} Време је да предам то место другом ...{S} Врем |
| да врати књигу, ђакон је узео и пружену руку.{S} За часак само.{S} Кратак и незабораван часак.{ |
| самоћу.{S} Али Ана је вратила испружену руку себи, пала главом по тој руци, и почела ужасним, б |
| имитујући одлично како чича граби њену руку, стеже је што игда може место оне друге, тегли се |
| дједаред, Ана је осетила како се у њену руку скрунила читава хрпа малих белих коцкица, толико д |
| у он не може издржати.{S} Узео је Анину руку, стегао је, и побегао.</p> <p>А успут је молио Бог |
| ика нарочитим благословом благосиља ону руку, ма да Ана не може да се окрене олтару.{S} Стари в |
| , дохватила и помиловала ђаконову десну руку, помиловала је чежњом пољупца који стидљива, чедна |
| ислио се шта ће.{S} Најзад је узео пуну руку свежег горског <pb n="46" /> ветра, створио првог |
| лугу, испружила мало мршаву, иначе лепу руку, необично таласасту и фину око чланка.{S} На руци |
| сао.{S} До онога дана, када је ђакон ту руку додирнуо својом, она је у склопљеној шаци те руке |
| Његовоме.</p> <p>Ана се навикла да у ту руку гледа као у саму себе.{S} Чиста, нестезана, нељубљ |
| онизно је спустио иначе у вис подигнуту руку, и стојао, као од метала саливена опомена, чекајућ |
| } Ана је ишла очима за покретом његових руку, и знала да су то те исте руке које она гледа на о |
| <p>Али кад је подигла главу с ђаконових руку и видела чело његово, бело као љиљан, она се само |
| око њега, много више него половина свих руку које су тога дана дошле на молитву.{S} Полупокриве |
| је пропасти бих је истргао из демонских руку.{S} Ако је она искушење, онда је калуђер у мени ум |
| монах Иринеј.{S} Пуно, пуно испружених руку је било око њега, много више него половина свих ру |
| не чипке око Аниних несвесно склопљених руку.</p> <p>Госпођа Недићка, жена са необично благим , |
| ић , наслоњен на стуб фењера, скрштених руку, прислушкивао је. </p> <p>Да би се владика могао ш |
| днети да вам једну од тих многих десних руку и одсечемо.{S} Наравно, не мислим ову овде.</p> <p |
| утира као неко благо.{S} И једна од тих руку је рука коју је, неки дан, старица једна пољубила, |
| p>— Не, не, да уђем нипошто нећу, да се рукујем такође нећу.{S} Само да вам кажем да је Светисл |
| ој очи црне, коса свилена а усне крваво румене ...</p> <p>Хоровођа је силазио, а Ана се пела на |
| исцрпљивало.{S} Доста се променила.{S} Руменила је нестало са образа, а обрве се примакле једн |
| сасвим ружичасти, како је од истог тог руменила ружичасто и лишће на дрвету, ружичаст и Анин п |
| заоблило, плећа се попунила , а усне се румениле као у детета.{S} Коса је почела растити тако б |
| је погледао кроз широм отворен прозор у румену летњу зору, и у цвеће које му је у сам прозор цв |
| шле су надземаљски меке, кроз мала, као рупе на фрули округла дечја уста чуло се кликтање шумск |
| осмех са уста.{S} Мала, једва приметна рупица на бради удубила се, и испунила се нечим зрачним |
| а, нешто, као велика игла, пробушило је рупицу у магли, и вукло за собом дугачки црвени ђердан |
| вену. </p> <p>Последње године је била у Русији, и од тога доба је некако још одређенија постала |
| у.{S} Већ први тактови те величанствене руске композиције растворили су невољност и притиснутос |
| дохватио чар музике.{S} Свирала је неку руску народну песму, врелу и хладну, слатку и горку, ка |
| и партитура, пронашла је једну необичну руску композицију, састављену из разних веселих црквени |
| ично таласасту и фину око чланка.{S} На руци је била старинска, равна и широка златна браслета, |
| опет копчу, али задржао књигу у својој руци.</p> <p>Несташлук храбри.{S} Ана је пружила руку, |
| ешка капља се разпљеснула на девојачкој руци, која је висила низ ограду веранде.{S} Чуо се весе |
| је тамо Ана Недићева , држећи у једној руци молитвеник и цвет, а у другој душу своју.{S} Душу, |
| испружену руку себи, пала главом по тој руци, и почела ужасним, бедним плачем прво да зове оца |
| попео на клупу, држао ружу у подигнутој руци, и скакао и сам што је боље могао.{S} Чуо се смеј |
| а пред сазнањем о човечјој немоћи.{S} У руци његовој је јако задрхтала шољица с кавом.</p> <p>— |
| /> са једним влатком тресличице-траве у руци, коју је гледао као неку загонетку. </p> <p>— Ето |
| да још и оних старих баба са босиљком у руци.{S} Шта ће у жене та чудесна биљчица, која, зелена |
| иром отворене Царске Двери, с путиром у руци, и са узвиком о страху божјем на уснама. </p> <p>П |
| уци побуђује сажаљење, жена са цветом у руци је опасна, и ја је се бојим.{S} Бојим се канда још |
| свога. <pb n="220" /> Човек са цветом у руци побуђује сажаљење, жена са цветом у руци је опасна |
| , по којој, сама самцита, с ћеманетом у руци, госпођица Недићева иде у сусрет старости и смрти. |
| /p> <p>Доктор Пашковић је држао шешир у руци да се опрости.{S} Са седом ћубом на челу, са жалос |
| после таквог растанка увек закаснио на ручак; Ана је, напротив, журила кући, и говорила мајци |
| могао што боље одморити , није Недић на ручак позвао никога од гостију.{S} Знало се само да ће |
| а шапатом тепања и опрезних пољубаца по ручицама и по коси.{S} Исти мотив се поновио.{S} Тиши и |
| деца се окупила око ње.{S} Мале њихове ручице су јој пружале нафору и цвеће.{S} Са свих усана |
| , Боже!{S} Дете лежи мирно, одмарају се ручице.{S} Али лице је бледо, и модре сенке почињу да с |
| и пусти мајку унутра.</p> <p>— Ја сам о ручку куцала, али ти си морала спавати ...{S} Како ти т |
| уне му пукотине земљом и клицама.{S} По рушевинама почиње да вијуша и пузи разноврсно цвеће.{S} |
| г, обасјаног оном мирном светлошћу која рушевине улепшава.</p> <p>— Рекла бих вам — говорила је |
| а, и да изгледа као ред цвећа на старој рушевини камења.{S} И каква се чудна, борбена архитекту |
| љубавима хероја, крвљу, блатом, немоћи, рушењем и пропадањем.{S} Него у просторе оног ведрог жи |
| ита у вис као лопту крпа.{S} У исти мах руши и лупа.{S} И у једном правцу котрља све предмете и |
| ето, које је лежало, тужно равнодушно , с њушком на шапама, и са зрачком бесмртног живота у умо |
| даје у скрушености , без достојанства, с прашином раван, последњем црву једнак. </p> <pb n="20 |
| , занела од среће, раслабила, и бацила, с љубављу својом, и сву снагу своју Иринеју пред ноге, |
| га виче.{S} Душу његову, ако је пошла, с пута да врати.{S} Не, за Бога не, Бошко, Бошкице!</p> |
| с десне стране солеје, спазила је Ана, с леђа, високу, као јаблан праву прилику, у црнини од г |
| м и чарима обдарио.{S} А госпођа једна, с лорњоном, унела му се у очи, да се, како је објаснила |
| дугачку путању, по којој, сама самцита, с ћеманетом у руци, госпођица Недићева иде у сусрет ста |
| сам отворио.{S} Можда ипак, одједаред, с путиром ...{S} Путир је стајао у туђим рукама , а див |
| кви свечано обучених људи, и одједаред, с леве стране крај стуба, у шаренилу лаких тканина и чи |
| ужном стазом баште, имајући, крај себе, с десне стране Ану, а с леве монаха Иринеја.{S} Попречн |
| можда би јахао коња са гривом до земље, с перјаницом између ушију ...</p> <p>Ана је заборавила |
| м и вио јој се око ногу.</p> <p>Одгоре, с противног краја улице, трчао је Ани у сусрет доктор П |
| лове метеж нереда и греха, отварају се, с малим, једва чујним звеком, Царске Двери.{S} Полијеле |
| г и старог, охолог и с прахом по глави, с ума сишлог, отрованог, или мирно умирућег са зором бо |
| аву. </p> <p>Ана се крстила покајнички, с уздрхталом руком.{S} Златна одежда ђаконова чинила јо |
| , стане на широм отворене Царске Двери, с путиром у руци, и са узвиком о страху божјем на уснам |
| је звонце у олтару, лежао је свештеник, с челом на поду, пред Часном Трпезом, клањао се дубоко |
| о госта са широким, срдачним руковањем, с каквим се дочекује само добродошао и много жељен гост |
| вим у разговору са доктором Пашковићем, с ким је ђакон веома волео продискутовати и нашалити се |
| толико пута лечио, који је ту недавно, с вашим родитељима заједно , претрпео опет бригу и стра |
| а причешће потпуно спреман, давши Богу, с гласом својим, и све што је у њему.</p> <p>Тога дана |
| ао , или заносио.{S} Стојећи на амвону, с подигнутим ораром и очима, као да је бацао на душе се |
| дан доказ о сатрептавању бића, која су, с музичког гледишта, хармоније или истоветности. </p> < |
| и спуштена негде у њено срце или душу, с тим, да је Ана мора брижљиво чувати, очима пратити, ж |
| одила.{S} Она је одиста била уморна.{S} С једне стране од посла, а с друге стране и од тога, шт |
| пробојни зид између два разна света.{S} С ове стране, жагор и профани тутањ.{S} С оне стране, м |
| ајслободније и најсрећније створење.{S} С тога ваљда и има тако много калуђера међу свима људма |
| дговарала је и она тихо, са уздахом.{S} С једне стране ми се чини да ће све то време бити један |
| С ове стране, жагор и профани тутањ.{S} С оне стране, мир светиње и духовна снага, која кроз та |
| шила друкчије него што се очекивало.{S} С дубљим и финијим утиском, али и са утиском тежине, ко |
| тих певача.{S} Пошао им је у сусрет.{S} С намером да, заобилазно, наравно, сазна од њих шта је |
| ледао свежији и веселији него синоћ.{S} С Аном се много разговарао.{S} Из писама свога бившег ђ |
| рта је била већ сасвим празна.</p> <p>— С њиме ће и иначе ова црква много добити.{S} Чуо сам да |
| а уморна.{S} С једне стране од посла, а с друге стране и од тога, што је све то што се десило и |
| ајући, крај себе, с десне стране Ану, а с леве монаха Иринеја.{S} Попречном стазом су шетала об |
| , од кога човеку никад није доста.{S} А с друге стране опет осећам и зебњу.{S} Чудну, као да ме |
| ребивеној играчци детињства њеног.{S} А с друге стране опет гордо, отпорно огорчење створења, к |
| оје најмилије молитве:{S} Оче наш.{S} А с друге стране опет, Ана је баш тих дана, више но икад, |
| мала се да до Богојављења сама и увежба с певачима своју композицију своје најмилије молитве:{S |
| дна од њених речи.{S} Осетио је жељу да с њом дуго и много разговара .{S} Да јој, без једне јед |
| , делили се поклони и цвеће. </p> <p>Да с музиком сад треба престати, то ником ни из најдаље да |
| Ани понекад до фанатизма, и она је тада с врелим усхићењем поздрављала љубав своју <pb n="66" / |
| азговарати с Аном.{S} Та је жеља, ваљда с тога што га је нагло обузимао сан, почела одједаред с |
| олазио на часове вежбања. </p> <p>Ваљда с тога што је Ана сву своју душу уносила у рад, утицала |
| ашавши тамо ни трага ниједном од израза с којима девојке обично дочекују такве разговоре, Недић |
| лази, и скора у наручју носи архијереја с круном на глави .{S} Суза, можда последња суза коју ј |
| Ана, затворена у малу кутију, а кутија с њоме заједно стављена у њену љубав, велику, самосталн |
| ви су мирни снови о девојци једној која с њим заједно цркву служи.{S} Која је такође врста калу |
| ем животу.</p> <p>Опазило се да владика с интересом погледа горе, ка певачима.{S} А и остали св |
| ј није обичан човек? — питао је владика с поносом .</p> <p>Ана је поруменила, али се сабрала.</ |
| уђерила .{S} А она — смешила се Недићка с нежним прекором — место да ми ту бригу што пре скине |
| тешка као од камена, једнако се бацала с лева на десно, и заривала у јастук као да се крије од |
| уте главе.{S} На вратима порте се срела с ђаконом.{S} Силазио је низ степенице полако , замишље |
| , као и пре тога, она је задовољна била с тим животом и волела га.{S} Осећала је да у њему успе |
| е свршила свој део, и најзад се суочила с олтаром, видела је да је тамо топло очекивана и једва |
| но икад, и велики свој посао је вршила с лакоћом забаве.{S} Радило се наиме о томе, да при крс |
| ad> <p>Пред вече је Ана врло често ишла с оцем у шетњу, већином ван вароши.{S} Тога дана јој је |
| о комбиновано читање приказивала је Ана с таком верношћу, и с таком <pb n="60" /> моћи истицала |
| човек сте ви, докторе — говорила је Ана с топлим признањем. — Да ли вам је тешко од свега тога |
| ћете знати моју жељу — говорила је Ана с неком тако достојанственом озбиљношћу, да се Пашковић |
| ајвећи сликар портрета — смешила се Ана с поносом у себи — сликар отмених танких стасова, чија |
| {S} У души међутим, ја сам свакога дана с Вама.{S} И ниједна моја молитва Богу није без Вашег и |
| му је одговорила да је веома задовољна с његовим распоредом , а њему су баш годила самачка веж |
| вашем гласу. — Ана је погледала ђакона с неким милим пребацивањем . — Ја одлично познајем ваш |
| ног осећања, и сталног духовног општења с њим, из те средине која је кобна, која за час један м |
| S} Сем тога, мајка ваша нешто разговара с њим.</p> <p>Ана бризну плакати.</p> <p>Доктору такође |
| на и врата са противне стране.{S} Врата с противне стране су била затворена.{S} Огромна, тешка |
| , и још само кратко време ми има живота с ове стране пакла, тренутак један, и сасвим је свеједн |
| грејани и несташни, два вагабунда госта с Недићевог рођен дана.</p> <p>Напослетку се Ана ипак м |
| одник је био осветљен , и није се ништа с поља могло видети .{S} Није се чак могло ни чути, јер |
| У руци његовој је јако задрхтала шољица с кавом.</p> <p>— Да ли би се могао решити да идеш самн |
| док до нас дође.{S} И онда, додир његов с душом нашом је тако туђ и плашљив, и сваки пут све кр |
| е задавао бриге.</p> <p>— Јеси ли готов с писањем, Иринеје?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Нећеш, нар |
| {S} Спремала се да читаве одсеке службе с децом поје, а поздрав архиепископу, <hi>исполаети дес |
| ења!“</p> <p>„Заноса телесног или борбе с телом има у увек, увек.{S} До задњих граница свести н |
| у жељу госпођице Недићеве, да и он буде с њоме у вечности.</p> <p>— А шта је то што сте ми хтел |
| њење, и за доброту да још једаред пређе с њим његов део. </p> <p>Ишло је лепо, као увек.{S} Ана |
| брт у мени силан и невероватан, и да је с тога на сва моја питања немогућно одговорити.{S} Али |
| , и наместио нож и виљушку у знак да је с јелом готов.</p> <p>У тај мах се зачула славујска три |
| удити да ли је музичан, али видим да је с музиком нешто завезао, чим се тако често враћа на гос |
| н њу у души својој носи у цркву, она је с њим на најсветијем месту храма и у најлепшем тренутку |
| нешто из чега би могао закључити шта је с њоме.{S} Али онда се сетио да не зна где станује.{S} |
| , и шта све она може дати, и крио ју је с нама заједно.</p> <p>— И Пашковић се тако понаша.{S} |
| о доле, а куће, упрегнута кола и палије с буретом горе.{S} И три фигурине , ваљда пиљарице, иду |
| других.{S} Љубав своју, разговоре своје с Иринејем, милости његове према њој ...{S} А пре, ништ |
| чије аскетство осуђује себичну љубав не с тога да себе мучи, него да другима не чини неправду.{ |
| тарцу милије било да се на само састане с њиме, удешено је тако да се ђакон кроз засебан улаз у |
| ом — место да ми ту бригу што пре скине с врата, она, како је отац њен једи, чим забруји с Бого |
| ави узимала тачни вид оне сиве празнине с леве стране крај стуба.</p> <p>Мала живчана алтерациј |
| е одједаред молити младиће да се склоне с пута, како би остало што више празна простора.{S} Дош |
| >Једнога дана, баш кад је имала вежбање с децом, дошао је црквењак и донео писмо.{S} Казао је д |
| е сам желео и вас да видим, т. ј. да се с вама поразговорим.{S} Страшна моја служба у данашњим |
| : не знајући шта дају, не слутећи да се с Богом разговарају.{S} Ани су не једаред засузиле очи, |
| д блиског човека, и осећајући као да се с њим удаљује и један део лепог богослужења у њиховој ц |
| е звао натраг . <pb n="100" /> Можда се с почетка надао да ћу се сам вратити онамо где сам био |
| ица Недићева је уздахнула и склонила се с прозора.{S} Почела је и сама да се спрема за полазак. |
| и се још више ражалило.{S} Опростила се с ђаконом не знајући ни сама како, кидајући <pb n="17" |
| инеј и Ана су и знали и не знали шта се с њима догађа, и примицали своја мекана, врела уста, и |
| е вече не преседе у соби.</p> <p>Сви се с предлогом сложили.{S} Јер се нико, па ни сам доктор П |
| {S} Људи су узбуђени.{S} Има их који се с колена не дижу, који су оборили главу на дрвену прегр |
| и у одушевљењу.</p> <p>— Познајеш ли се с њом одавно?</p> <p>— Не тако одавно.</p> <p>— Онда си |
| да се све скорало и сдрвенило, и ако се с музиком још настави, први људи ће морати изаћи на мес |
| о врши посао који воли.{S} Читало му се с лица убеђење да <pb n="27" /> ће Господ чути његов гл |
| би ти хтео да ја још живим!{S} Мораш се с тим измирити да је и у твог старог владике само душа |
| <p>— Да се играм.</p> <p>— Како ћеш се с ружом играти ?</p> <p>Сетићу се већ — смешио се мали. |
| питати: да ли бисте желели да се видите с Иринејем?</p> <p>Ана је погледала у Пашковића прекорн |
| ју.{S} Чича би дрмусао главом као да ће с рамена да је стресе, правио гест као да запушава уши, |
| рња светлост на махове распаљује, скаче с предмета на предмет, и онда се, све угаситија, стишав |
| а.{S} Њему се чинило да цело небо плаче с Аном, и да је то срећа коју он не може издржати.{S} У |
| њену.{S} И гледао како низ суза промиче с краја на крај њених очију.</p> <p>Слободно и анђеоски |
| гладни и умиру онда кад љубав није више с њима.{S} И кад неко умре од глади, зато је умро што љ |
| а прими нафору .{S} Разговарао је тобож с неким младићима , а целом пажњом је мотрио да ли она |
| ...{S} Зашто не живимо крај гробова, и с гробовима заједно, да нам буде лако одрећи се свега з |
| г заклона поврх ње надвијеним рукама, и с погледом бескрајне оданости.</p> <p>— Хтео сам вас не |
| д тога?{S} Знао сам.{S} Е, ја ћу сад, и с вашом дозволом, кући на одмор.{S} Од четири у јутро с |
| !{S} Са мало пупчастим трбухом доле, и с дугим танким ногама горе — права ротква коју нико нећ |
| огу.{S} Човек и с небом, и са сунцем, и с Богом има сажаљења!“</p> <p>„Заноса телесног или борб |
| да још које тренутак с твојим срцем, и с твојим богатим животом проживим.{S} Тешка ми митра.{S |
| ла собом кући.</p> <p>А он је стојао, и с усхићењем пратио њену фигуру.{S} Чинила му се као пче |
| и.</p> <p>Тако и те вечери.{S} Мирно, и с дубоким и лаким разумевањем је читао неку научну књиг |
| узети путир, попити из њега причест, и с причешћу мир живота за којим је тако чезнуо.{S} Призи |
| приказивала је Ана с таком верношћу, и с таком <pb n="60" /> моћи истицала финесе контраста, д |
| д се рано леже и у помрчини спава.{S} И с тога, је, у светлости, све изгледало као насилно проб |
| душе да се тело уклони из свести.{S} И с тога у тим сновима није било ни питања, ни сумњи, ни |
| чи.{S} Ни тога дана, ни сутра дан.{S} И с тога, када је у недељу искрсла пред њега лепа девојка |
| да ће доћи.{S} Наравно, прво се мора и с Аном разговарати.{S} Написавши јој онда оно писмо, он |
| не, видела га младог и старог, охолог и с прахом по глави, с ума сишлог, отрованог, или мирно у |
| се и монаха Иринеја, у светој одежди и с подигнутим ораром.{S} Али није скидала уста са руке, |
| жена и деца опијали, ружили, свађали и с ножевима вијали.{S} Живот, дакле, који је у најстрашн |
| веку више него у самом Богу.{S} Човек и с небом, и са сунцем, и с Богом има сажаљења!“</p> <p>„ |
| , и он ће бити задовољан и с тоалетом и с расположењем.</p> <p>Добро.{S} Ти само иди, а ја ћу о |
| да ниси добро, и он ће бити задовољан и с тоалетом и с расположењем.</p> <p>Добро.{S} Ти само и |
| он отишао, час увлачећи се страшљиво и с кајањем неким унутра.</p> <p>Занимљива слика.{S} Дево |
| мале, велике, младе, старе, механично и с вером испружене руке.{S} Одједаред, Ана је осетила ка |
| ако више и не види с ђаконом. </p> <p>И с тога, кад је дошла наредна недеља, не знајући да ли ј |
| о.{S} Два калуђера, један с ове а други с оне стране живота, гледали су замишљено у башту.{S} Ђ |
| еби да се у цркви никако више и не види с ђаконом. </p> <p>И с тога, кад је дошла наредна недељ |
| Зато сам и дошла.{S} Хтео би да се види с тобом ма на два три минута, каже, у данашњи дан. — Не |
| и једина, у реду толиких заслужних људи с којима сам у дугом свом животу имао додира, у реду то |
| к се предавала маштању о тој продукцији с таким симпатијама, да се тај захтев никако више није |
| она, како је отац њен једи, чим забруји с Богородичине Цркве, одмах бројанице у руке па на моли |
| је боље.{S} Јесте, калуђер, у камилавки с црним велом.</p> <p>Осетила је да јој необично годи ш |
| p>— Ја мислим, ако се ви будете слагали с тим, да узмемо из Хајдновог <hi>Стварања света</hi> д |
| опазио, чинили јој се или злочинци, или с ума сишли.{S} Сузе почеше да јој наваљују у очи.{S} Т |
| акона, свршавали се сви доживљаји Анини с ђаконом. </p> <pb n="32" /> <p>Међутим, једно десетак |
| та?{S} Зашто се тако журио да проговори с њоме, зашто се тако журио ка подневу љубави своје, за |
| ња.{S} Можда ће тада моћи и разговарати с Аном.{S} Та је жеља, ваљда с тога што га је нагло обу |
| учинити.</p> <p>— Волела бих се видети с монахом Иринејем , али се бојим да улази у кужну кућу |
| иста, непопуњива и стална.{S} Силазећи с амвона, ђакон је <pb n="37" /> имао чудно осећање.{S} |
| мешила се госпођица Недићева, гледајући с поносом на протекле године свога живота.{S} И учини ј |
| нас и живот — говорила је Ана, седајући с родитељима за доручак. — Шта је, Боже, са Светиславом |
| ђена, колебала се, хтела је бежати кући с пређашњим блаженим својим миром, хтела се вратити и г |
| е суботе није од пола пута био и Иринеј с нама?{S} Нека и он онда</p> <p> <pb n="223" /> остане |
| ите ме!{S} Доста је! — полетео је к њој с надом на лицу.</p> <p>Али кад је опазио да Ана непоми |
| ља.{S} Пожелео сам да још које тренутак с твојим срцем, и с твојим богатим животом проживим.{S} |
| и обратно, жена је увек крива кад човек с висине посрне . </p> <p>А ја се пењем, Ана, и не плаш |
| бити да бих требао понудити му да идем с њим.{S} Може бити да ће ме он и звати.{S} Једно знам |
| монаху Иринеју необично.{S} Али са оним с-дур акордом , кад излази светлост, кад све постаје ја |
| д неке свечане среће.{S} Устао је затим с камена, погледао горе, и прекрстио се.</p> <p>И тек п |
| Није, госпођо — дрмнуо је затим главом с убеђењем. — Мој је живот тако леп ! — Он прекиде, пуш |
| /p> <p>— Може бити да сам вам и досадан с тим разговором о своме душевном стању ? — настављао ј |
| пископ је ђутао.{S} Два калуђера, један с ове а други с оне стране живота, гледали су замишљено |
| Ана, реците ми штогод! — молио је ђакон с љубављу у очима, и дохватио је Ану за руку, јер је ви |
| рцала је Ана.</p> <p>Пашковић је гледао с неразумевањем.</p> <p>— Бошко?{S} Бошко се код вас ра |
| го чистио једно пилеће крилце, и скидао с њега сваку скрамицу и влаканце, као да га анатомски п |
| м још досада никада нарочито разговарао с њом о Богу, о вери, души жениној, или о осећајном жив |
| у би сачекао напољу Ану и Иринеја, ишао с њима, разговарајући, до првог или другог угла, и тамо |
| Да види ко је, и да види докле је дошао с оним што Ана у њему воли.{S} Није баш био задовољан.< |
| ачи да му је и боље.{S} Не бих вас смео с поуздањем тешити и храбрити, јер је болесник врло нем |
| а витка торња.</p> <p>Још је нешто било с поља на цркви што је Ану увек вукло к себи.{S} Над ни |
| ркви да је празно и тишина, а људи само с поља да обилазе око ње, и да чисте своју душу клечећи |
| није слуге олтара.{S} Оне, који му само с песмом <pb n="15" /> и молитвом прилазе, а не дотичу |
| алко и сунце.{S} У траци његовој , тамо с десне стране солеје, спазила је Ана, с леђа, високу, |
| а груди — шалио се ђакон. — А шта бисмо с хоровима?</p> <p>— Клавир и чело ће бити место хора.{ |
| и развила тако да они никада речи једно с другим проговорили нису.</p> <p>Како је то лепо било |
| о је горда чистоћа њена, јединство њено с црквом и олтаром , то је, најзад, Бог!</p> <p>Ана осе |
| к, види шта има унутри, и зашто има оно с поља, и свршено.{S} Никакав нарочити интерес, никаква |
| јна почиње да боли, и он се буди ујутро с борицама бола на челу.</p> <p>Шта је то?</p> <p>Ђакон |
| дугом свом животу видео.{S} А она је то с тога, што се вас двоје тако жарко, тако небески лепо |
| мисли. </p> <pb n="44" /> <p>Шта је то с њим?{S} Престао је да пише у дневник, и да слаже мудр |
| едала у Пашковића, не знајући што се то с њим дешава, и не познајући га таквог ни из једног слу |
| о је оборио вазу.{S} Клавир се покренуо с места.{S} Уопште је изгледало као да се створени свет |
| рећан сам!{S} Срећан сам бескрајно, јер с љубављу мојом добро у мени расте!{S} Ја служим Богу, |
| на лепој својој коси носио мекани шешир с великим нојевим пером, можда би јахао коња са гривом |
| остане.</p> <p>Али кад је подигла главу с ђаконових руку и видела чело његово, бело као љиљан, |
| ислио је да му прича о своме познанству с Аном.{S} Али тамо је доспео у незгодно друштво.{S} Го |
| оли некога, и да родитељима скине бригу с душе.{S} Како рекосмо, није то био први јуриш Недићев |
| ке.</p> <p>Ана је посматрала церемонију с хора, и опет јој је пало на ум да то људи сенку хоће |
| Како је дошло до тога да заволи девојку с којом никада речи није проговорио?{S} Да ли <pb n="45 |
| су прешли у другу собу, и оставили Ану с монахом Иринејем да се договоре о ствари коју ће заје |
| мене. — Ђакон је застао и гледао у Ану с жудном неком радозналошћу. — Је ли то дуго ? — чула ј |
| .{S} Нека чежња је падала на душу Анину с времена на време.{S} И то на чудан начин.{S} Док је у |
| топлу, али најслађу човекову срећу, ону с којом се човек затвара у орахову љуску, и ништа му ви |
| вањем, скрену скромно у страну калуђеру с пута, ма да су двокрилна врата била и одвише широка.{ |
| } Ко зна да ли је отворена.{S} Врата су с друге стране, морала би обилазити.{S} При савијутку с |
| дана осећа тако чудну духовну заједницу с оцем, и да зна да је души његовој лако и добро; а мон |
| се у ужасу за главу, бежала испред њих с места на место, питајући се откуда те идеје, осећајућ |
| је велики и милостив — крстио се старац с побожношћу . </p> <p>— Ја се много радујем, Преосвеће |
| тенство се поносило што глава цркве баш с њима чини тај изузетак.</p> <p>— Каква глава цркве! — |
| а стара икона у сребрном оквиру.</p> <p>С обе стране Недићеве капије дочекао је епископа ред де |
| S} Час, када свака биљка без изузетка , са капљицом росе на глави, мирно спава.{S} А људи ?“</p |
| истова Распећа.{S} Нечујно корачајући , са мртвом тишином људи у стопу са собом, прокрчио је ђа |
| ни, извијена врата као у неком чекању , са очима упртим у нешто што је отишло, стојао је монах |
| ипе неки зуби.{S} А Богородичина Црква, са своја два витка крила, изгледала је, у тешким хрпама |
| <head>II.</head> <p>Богородичина Црква, са своја два витка торња, као два цвета, била је давнаш |
| етовен него катедрала једна без зидова, са крстом од сунчаних зрака и завесом од танке кишице . |
| едала као мала црква.{S} Тавних зидова, са паркетом опет врло угаситим , али који се сијао као |
| од ђакона.{S} Али лице његовог Иринеја, са знацима неправедног страдања на челу, једнако му је |
| недељу искрсла пред њега лепа девојка, са раскошно густом косом и у белој хаљини од самих чипа |
| стала дизати непорочно бела једна рука, са прстима на орару.{S} Рука је заклонила очи, и испред |
| ветињом на плећима и светињом у рукама, са кадионицом, која му као мирно јагње лежи на десној м |
| на, са светским и црквеним поглавицама, са литијом и молитвом, са људима у свечаном оделу, баба |
| кама без прстења, са крстом на грудима, са уснама на крсту.</p> <p>Било је, дабогме, и искушења |
| ом на челу, са жалосном ватром у очима, са необичном исповешћу на уснама, Ани се тај дрвени, ра |
| бави немојте плашити ...{S} Тица једна, са седом ћубом на глави, доћиће понекад, од тихог, суто |
| /p> <p>Као младић од деветнаест година, са положеном матуром, пред полазак у велики свет, богат |
| шковић.{S} Он, са толико својих година, са округластим трбухом, са принципом да и у кујни мора |
| вечана и весела нека народна скупштина, са светским и црквеним поглавицама, са литијом и молитв |
| опет затрпала тмаста облачина.{S} Црна, са белим порубом, као строга одежда у време Великог Пос |
| ја, после дугог лета и брижног тражења, са једним једитим зрнцетом сласти хита у ћелијицу своју |
| тог, гологлавог, са рукама без прстења, са крстом на грудима, са уснама на крсту.</p> <p>Било ј |
| се врати.{S} У оделу тешких црних бора, са ауреолом око главе која тек просијава.{S} Рукама, не |
| ескрајности, и да горњи део иконостаса, са сићушним својим кандилцима, лебди као нека група зве |
| није била само слика.{S} Девојчица та, са свима тима мукама на челу, лежи ту негде, сасвим бли |
| едњевековних задужбина, и имала одиста, са масивном основом својом, и са неким испреплетеним, к |
| А прота, угојен, масног и светлог лица, са вечито ознојеним вратом и црвеном ћелом која се непр |
| тоје од горњег случаја, који, напротив, са целим срцем улазе у несрећу болесника, који као под |
| ало мало Анино кученце , бело као снег, са риђастим дрским носем, и, љубоморно што од Аниних но |
| еобученог, дубоко сагнутог, гологлавог, са рукама без прстења, са крстом на грудима, са уснама |
| ежао интересантан костур тичета једног, са кончасто танким ребрима која су изгледала као жице н |
| амо вода у самовару.{S} И то на прекид, са ретким кипутцима, као да хоће да причека зиму пре не |
| је тврдила да и цела унутрашњост цркве, са многим својим <pb n="13" /> детаљима, и јаким сенкам |
| родитељима за доручак. — Шта је, Боже, са Светиславом директора Васића.</p> <p>Као да је чуо А |
| ела и неслућена тајна.{S} И осећала је, са пуном извесношћу, да је то дело доктора Пашковића.{S |
| када ће се изнети воштаница и Еванђеље, са вером да су све досадашње муке људи морале бити, а д |
| ом прав и светао као арханђелско копље, са дискосом и Христовим телом пред челом, и са старим н |
| едињен са мирисом када и таласом песме, са погледом Христа и осмехом људи.{S} Нека бескрајна не |
| , симпатично озбиљне и непомично мирне, са замишљеним очима, загледаним увек на једно место, са |
| м прслуку.{S} Имао је још и ситно лице, са два необично размакнута, <pb n="127" /> округла ока, |
| ао ући у цркву, стојао је насред улице, са босим ножицама у прашини, са подневним сунцем на гла |
| нашој самоћи.{S} И ми ћемо, као номади, са малим шатрицама својих срдаца селити се за тим траго |
| ред улице, са босим ножицама у прашини, са подневним сунцем на глави.{S} На Недићевој капији се |
| о да пружи своју.{S} Стојали су ћутећи, са пресрећним погледима, који се стидљиво <pb n="93" /> |
| на проживи неколико тренутака као олуј, са целокупним и распуштеним силама и вољама живота.{S} |
| хладну жаоку.{S} Тај нежни млади човек, са тим тужним гласом и са поезијом кратког живота у очи |
| е крстећи се, не отварајући молитвеник, са очима које су заспале на амвону, стојала је Ана као |
| тљив.{S} Иначе он, баш као неки песник, са естетичког гледишта раствара појаве и дела у детаље. |
| Богородичине Цркве.{S} Обасјати сунцем, са крстовима који су од разбљештених зрака дошли виши, |
| ропевати.{S} Са сваким умуклим певачем, са сваким мртвим свирачем остају можда у свету музике т |
| евојкама у цвећу.{S} Са задатком неким, са моментом заклетве када ће се изнети воштаница и Еван |
| ним поглавицама, са литијом и молитвом, са људима у свечаном оделу, бабама у тешкој црној свили |
| својих година, са округластим трбухом, са принципом да и у кујни мора висити свечева икона и с |
| ном стихару са сафирно плавим Воздухом, са светињом на плећима и светињом у рукама, са кадиониц |
| акао њој у сусрет.{S} На липу наслоњен, са обема рукама на једној ниској грани, извијена врата |
| о му се.{S} Али доктор Пашковић.{S} Он, са толико својих година, са округластим трбухом, са при |
| траханске капе, а монах Иринеј сав црн, са златом и сребром негде дубоко у себи.</p> <p>Десна А |
| опажао.{S} Још даље, маторо једно дрво, са стотину очију у дебелој својој кори, тресло се од см |
| и ћути, да то није сав живот њен, цео, са олујем у себи заједно.</p> <p>Сећајући се јучерашњих |
| ad> <p>У малим варошима се живи полако, са много лење или сујеверне покорности према свима дога |
| ји у Светом Писму.{S} Да и не.{S} Тело, са својим јадом, блатом, оловом, отровом, крстом, Голго |
| о прекрасно.{S} Складно, готово и цело, са тако чистим мотивом и тако савршеним тонским гибањем |
| ав.{S} Докле такву љубав имамо, ми смо, са једног гледишта, савршена створења.{S} Ми ћемо, дакл |
| било јој је страстно, скоро необуздано, са самовољама у ритму, али са тоновима, врелим као да и |
| очима, загледаним увек на једно место, са богатом косом и меканим великим шеширом, и са необич |
| о сада рећи — одговарала је и она тихо, са уздахом.{S} С једне стране ми се чини да ће све то в |
| е једне речи бацао цео свој силни глас, са последњим трепетом и одјеком.{S} И после тога, Ана ј |
| амом Богу обећао: чедан, идеалан живот, са једном великом љубављу, којој не прети ни пролазност |
| ратима, и ушла Недићка, бледа као смрт, са згрченим рукама под брадом, којима је стискала вилиц |
| и момци, кад чекате да доктор Пашковић, са својих педесет четири љета, истера врага из торбе.</ |
| у главу! — тумачио је доктор Пашковић, са мало више анализе, загледаност свога младог пријатељ |
| њене претвори у једину велику базилику, са једином службом и молитвом, цео простор између ње и |
| елегантну кожну сервиету, угасито мрку, са лепо израђеним сребрним оквиром и са тешком сребрном |
| се опрости.{S} Са седом ћубом на челу, са жалосном ватром у очима, са необичном исповешћу на у |
| ринеју, слузи божјем у златном стихару, са златним наруквицама око руку.{S} Скрушио се од среће |
| а опет, минутима дуго, на једном месту, са жељом да виче, да удара и зло да чини, и најзад да с |
| ао је огроман чкаљ, модро црвен у лицу, са пернатом огрлицом око врата, и пун наоштрених боца.{ |
| дње скривене мисли.{S} И <pb n="190" /> са раширеним очима и побледелим уснама је питала божје |
| емирио, живот се узбуркао <pb n="96" /> са самога дна свога.{S} Сав се разговор и брига усредср |
| Недићевима ђакон.{S} Сам, <pb n="78" /> са једним влатком тресличице-траве у руци, коју је глед |
| и бумбар.{S} А тек доктор Пашковић !{S} Са мало пупчастим трбухом доле, и с дугим танким ногама |
| ребледела страшним бледилом гађења .{S} Са свима детаљима, и са целим финим колоритом јој се вр |
| и.{S} Давала му је део живота свога.{S} Са оцем заједно умирало је његово јединче , т. ј. све о |
| струмената.{S} Ствар је напредовала.{S} Са доста муке, али и са очигледним успехом.{S} Редови н |
| та, и нафора је дељена на два места.{S} Са Анине стране ју је делио монах Иринеј.{S} Пуно, пуно |
| строга одежда у време Великог Поста.{S} Са звоника Богородичине Цркве је зазвонило на службу.{S |
| га скрила.{S} Чипкана завеса такође.{S} Са каприциозним својим арабескама изгледала му је нароч |
| аље знала њене нарочитости и лепоте.{S} Са једнога места у женској препрати се чинило као да та |
| учице су јој пружале нафору и цвеће.{S} Са свих усана су летеле речи радовања .{S} Липе су јако |
| тишину, која не може више пропевати.{S} Са сваким умуклим певачем, са сваким мртвим свирачем ос |
| је држао шешир у руци да се опрости.{S} Са седом ћубом на челу, са жалосном ватром у очима, са |
| ецитовање , Анино је усхићење расло.{S} Са фином музикалном осетљивошћу се ђакон поводио за сва |
| је зазвонило на службу.{S} Жалосно.{S} Са јесењом неком модулацијом , као да и из бронзе хладн |
| ој црној свили, и девојкама у цвећу.{S} Са задатком неким, са моментом заклетве када ће се изне |
| } Бојим се канда још и оних старих баба са босиљком у руци.{S} Шта ће у жене та чудесна биљчица |
| ашњих његових очију.{S} Осетио је да га са сваким тоном испод прстију те девојке обузима нешто |
| тонуле у бездана мора, не вратиле трага са црних беспућа, срећне, ипак, што су могле очистити и |
| лазио, а Ана се пела на узвишење.{S} Да са целим огромним хором отпева ону завршну пјесу.{S} Пе |
| /p> <p>Од владике је потекао предлог да са музиком , пошто је само једна тачка, сврше пре вечер |
| био срећа, који нас је водио лепоти да са растављеним животима и телима негујемо јединство дух |
| ма.{S} Хоровођа нетренимице чека час да са сопраном заједно падне у несвест.{S} А два најбоља т |
| е није долазило на ум, наметало се сада са неком судбоносном важношћу.{S} Добијало је вид чежње |
| ишћанских столећа.{S} Кад су људи ваљда са потпуно мирним савестима ишли у цркву.{S} Кад још ни |
| та болесна деца моја деца, и да бих ја са највећом готовошћу све смрти из њихових малих гушица |
| а се до звезда, до директног саобраћаја са духом песника те јединствене драме.{S} Наравно, тако |
| лас фрулице, дочекала је монаха Иринеја са крвожедном примедбом: да свако има право да узме сво |
| највећима не вреди.{S} Откуј Прометеја са стене, и он ће се сурвати у провалију и у гроб ...{S |
| рочна — она је немилице и сурово чупала са њега сав сјај и раскош одела, отимала га животу и сл |
| оца њеног.</p> <p>Ана се умирена дигла са молитве.{S} Свет се већ разишао.{S} Напољу се међути |
| о.{S} Ана је тај дубоки поклон изводила са тако искреним поштовањем, и са тако чедном неком ста |
| целарија пре времена , деца се склонила са улица.{S} Утвара болести и гњева божјег је пролазила |
| девојке, која се само једаред закаснила са милошћу, и погубила и Хамлета и себе?{S} И где су др |
| старом пријатељу, да се Недићка борила са сузама.</p> <p>— Дабогме, старост, па још и самоћа, |
| у себи, има ли он и половину оних сила са којима треба волети девојку као што је Ана?{S} Девој |
| ци, прекинула је читање новина, скочила са столице, нервозно ужурбано се почела облачити за изл |
| ама, али Ана је и једно и друго скинула са себе.{S} Она је додуше врло волела цвеће, а нарочито |
| з гласа, срицао слогове и речи Еванђеља са дугим паузама, испуњавао те паузе једном отегнутом м |
| е .{S} Стоји црква од живе мрежице биља са два висока љиљана као два витка торња.{S} А унутри ј |
| ели чешће виђати на заједничким вежбама са хоровођом.{S} У оној истој соби.</p> <p>Ана је била |
| лепу слику.{S} Сви троје у црно.{S} Ана са златном својом косом испод вела, Пашковић са гргурав |
| Страшних стотину корачаја је прешла Ана са доктором Пашковићем.</p> <p>На постељи је лежао, црв |
| тешко, драги докторе ? — смешила се Ана са извесном кокетношћу.</p> <p>— Ја волим тешка питања, |
| м покојног адвоката Недића.{S} Помешана са чамотном, влажном јесени, жалост та је била тежа од |
| ених руку.</p> <p>Госпођа Недићка, жена са необично благим , скоро брижним изразом лица, поздра |
| а цветом у руци побуђује сажаљење, жена са цветом у руци је опасна, и ја је се бојим.{S} Бојим |
| ем ступњу , стојала је Ана.{S} Окружена са свих страна певачима и певачицама и множином других< |
| музичком поселу у њиховој кући, мољена са свих страна, а врло добро расположена, Ана се решила |
| кусије, разлагати суштину таквог питања са медицинског гледишта, а после опет са гледишта једно |
| иким нојевим пером, можда би јахао коња са гривом до земље, с перјаницом између ушију ...</p> < |
| око Ане цео један свет.{S} Три доктора са три разна факултета.{S} Медицинар је био доктор Пашк |
| иђе цркву.{S} Можда су отворена и врата са противне стране.{S} Врата с противне стране су била |
| неко дете.{S} А Недић је дочекао госта са широким, срдачним руковањем, с каквим се дочекује са |
| гнутим ораром.{S} Али није скидала уста са руке, и тако, растрзана, заспала је већ сасвим пред |
| {S} На самој капији је стојала домаћица са ћерком.{S} Цвеће је лежало по путу, прекрасно собно |
| о разабрала да се Пашковићев корак меша са још <pb n="210" /> једним кораком.{S} Усплахирила се |
| ред је дунуо студен ветар, угрушао снег са ледом, побацао звездице мраза, и повешао венце леден |
| а сишлог, отрованог, или мирно умирућег са зором бољег живота у очима.{S} И одједаред, себична |
| ала .{S} Одморио их је ваљда тај прекид са писмом.</p> <p>После певања је Ану дочекало друго из |
| ости. </p> <p>Људи нису скидали погледе са ђакона, смешили се на њега, молили се Богу за њега, |
| дмете и њихове крњатке.{S} Прашину диже са земље као чаршав, и застире облаке.{S} Пребија младе |
| а уста.{S} Силазила му <pb n="94" /> је са усана.{S} Шапнуо ју је тихо и без гласа. </p> <p>И о |
| ку обе испружене руке.{S} Наравно да је са тим рукама отишла и сва лепота предмета, али владика |
| се човек мора смејати.{S} А завршила је са једном старинском љубавном мелодијом неког ретко изв |
| узело очајање.{S} Где је ђакон и шта је са њиме?{S} Изашао није.{S} Кроз олтар не пролази.{S} П |
| аобилазно, наравно, сазна од њих шта је са госпођицом Недићевом.{S} Али кад им је већ био на дв |
| трзао између разних осећања .{S} Час је са одушевљеном радошћу гутао сјајне, горде речи свога љ |
| амо где се камен, вечити камен, састаје са сводом који ће много пре њега оцветати и пасти.{S} В |
| снажан, здрав, дуготрајан смеј девојке са покиснутом руком.{S} Чуло се и тапшање и задиркивање |
| ће се повући, да ће избегавати састанке са Аном, док се обоје не врате у стари свој мир.{S} И ч |
| но тупо загледала у једну бубу, која се са одломљеним пипком и са сломљеном ногом тешко вукла п |
| срца, обузела јој и главу, помешала се са сном, тако да се сиротом ђакону учинило да је те веч |
| своје матере, несрећне удовице, она се са страхом у души освртала по животу, и тражила на кога |
| о су пролазили сати.{S} Премештајући се са столице на столицу, Ана је дошла до огледала , и пог |
| стог језера негде у врх планине, лио се са проповедаонице тежак и чист један млаз, који је лечи |
| оту пре него што се у један сплет уврте са жицом која треба да зазвучи.{S} И кроз тај чвор наст |
| >Тишина.{S} Али свирачица не диже прсте са дирки.{S} Одједаред, пребијени, раскинути и искидани |
| на глави.{S} Настале су озбиљне тешкоће са шеширом.{S} Просто плива одгоре, на оном меканом изо |
| <p>Ђакон је прошао.{S} А Ана је, додуше са рукама на брави као да ће одмах ући, још дуго стојал |
| о мирно јагње лежи на десној мишици , и са оном чудесном, безмерном моћи у грудима — смерно кор |
| ужно равнодушно , с њушком на шапама, и са зрачком бесмртног живота у уморним, безбојним својим |
| едилом гађења .{S} Са свима детаљима, и са целим финим колоритом јој се вратила у сећање испове |
| слутњу, пожалио би своје дете и себе, и са уздахом би ућутао.{S} Тога пута, гледајући испод ока |
| а је била израђена од уметничке руке, и са срећним полетом.{S} Светац један, у <pb n="92" /> мо |
| азне хорове , хорове одраслих и деце, и са ћелијама појединих солиста певача.{S} Или да ће свеш |
| о оне друге, тегли се као у грозници, и са разбарушеном косом изгледа сличан стакатираној шесна |
| орене Царске Двери, с путиром у руци, и са узвиком о страху божјем на уснама. </p> <p>После слу |
| А затим је положио у руку молитвеник, и са изразом благог карања, да се црквене ствари морају д |
| изводила са тако искреним поштовањем, и са тако чедном неком старинском грацијом, да је у њему |
| его у самом Богу.{S} Човек и с небом, и са сунцем, и с Богом има сажаљења!“</p> <p>„Заноса теле |
| а одиста, са масивном основом својом, и са неким испреплетеним, као недовршеним луковима и свод |
| искосом и Христовим телом пред челом, и са старим ничице простртим свештеником крај ногу, чинио |
| атом косом и меканим великим шеширом, и са необично приклоњеном главом док он чита Еванђеље.{S} |
| ој игри се она предавала често, дуго, и са неком ватром од које би после осећала умор.</p> <p>О |
| оног другог, пружала је Иринеју руку, и са руком опроштење, измирење, љубав и сав живот свој.</ |
| позвала ђакона да покуша, уз пратњу, и са нотама у рукама, отпевати свој део.{S} Ишло је доста |
| ш.{S} У друштву са диригентима хорова и са млађим свештеницима реформисани су, за сразмерно кра |
| же се пробудити, у свету недељу, блед и са немирном душом. </p> <pb n="183" /> <p>Такве су биле |
| је напредовала.{S} Са доста муке, али и са очигледним успехом.{S} Редови нота се врстали, црни, |
| о.{S} С дубљим и финијим утиском, али и са утиском тежине, који прати сва наговештења из живота |
| S} Кад остане сам са својом амбицијом и са својом гордошћу.{S} Кад се, не знајући право шта чин |
| ну бубу, која се са одломљеним пипком и са сломљеном ногом тешко вукла по шљунку.{S} Најзад се |
| у, са лепо израђеним сребрним оквиром и са тешком сребрном копчом.</p> <p>— Пази, молим те, Паш |
| жни млади човек, са тим тужним гласом и са поезијом кратког живота у очима, иде дакле.{S} И не |
| усамљеном путу.{S} На амвон се пењао и са њега силазио као да лебди и тле ногама не додирује.{ |
| дубоких округлина , много добија и губи са светлосним ефектима, и да у јесење дане уме бити сир |
| хи и свети пољубац <pb n="51" /> љубави са његовом самоћом.{S} Јер он је осећао тај пољубац.{S} |
| ло на реду да се о том увере и Недићеви са својим гостима .</p> <p>Концерт је започео.{S} И раз |
| или унутра, и ређали се око Ане.{S} Сви са чудно склопљеним рукама .{S} Као венац оних скрушени |
| живота наших?{S} А шта се друго и ради са милошћу, него да се баца у поноре туге и у потоке су |
| и радост.{S} Који се свакога јутра буди са пријатним очекивањем. </p> <p>Кад је довршио читање, |
| ји, Бошко, озбиљан, паметан дечко, који са својом белом огрлицом на црној сомоцкој блузи већ са |
| малаксавање у гласу.{S} Отимао се, али са мало успеха.{S} Биће нека живчана нелагодност , мисл |
| необуздано, са самовољама у ритму, али са тоновима, врелим као да из славуљских недара излазе. |
| одио је монаху Иринеју необично.{S} Али са оним с-дур акордом , кад излази светлост, кад све по |
| о живи њој није пришао ни са питањем ни са слутњом.{S} На души њеној, препуној љубави , нигде н |
| адошћу.{S} Нико живи њој није пришао ни са питањем ни са слутњом.{S} На души њеној, препуној љу |
| разорену или несрећну своју љубав носи са собом у манастир живота.{S} И ја верујем да има жена |
| ло малу, згрчену своју сенку сравњивати са краљевским стасом Иринејевим.{S} Иринеј му је одједа |
| те да се дифтеритис почиње компликовати са шарлахом, и да нам помор прети.{S} Тамо, у петој шес |
| о ли да би могла <pb n="188" /> познати са каквим мишљењем је упозорио оца њеног на љубав њену. |
| S} Хтео је подићи главу, хтео је устати са столице, али није могао.{S} У том размотавању хаоса |
| ном другом случају, Ана се знала подићи са столице скоком, као увређена, намрштена и срдито бле |
| Шал је држала чврсто око себе, мешајући са дугим, тешким ројтама своје бледе, <pb n="241" /> не |
| пут, и одједаред се опет нађем на тачци са које сам пошао.{S} То није добро.{S} И Робинсон је о |
| запне и застане, и загледа се у догађај са свом доколицом беспосленог каквог дечка.</p> <p>Чети |
| у њиховом скромном храму.{S} Архијереј са митром и штаком, његово облачење, асистенција два ђа |
| настир духа свога. <pb n="220" /> Човек са цветом у руци побуђује сажаљење, жена са цветом у ру |
| ила, гледајући како куварица мота памук са руку свога синчића, и како овај, од досаде, сваки ча |
| ена до испод колена, у црни свилени шал са врло дугачким ројтама.{S} Шал је држала чврсто око с |
| /> <p>— Жена, жена! — разговарао је сам са собом доктор Пашковић, шетајући мало узбуђено по сво |
| онове пратила у вече.{S} Кад остане сам са својом амбицијом и са својом гордошћу.{S} Кад се, не |
| у неким необичним уздасима, хармоничним са појањем које је око ње и њених мисли брујало, и она |
| е њега лак, етераст, подигнут, сједињен са мирисом када и таласом песме, са погледом Христа и о |
| <p>Жена, и свршено! — констатовао је он са преостатком свога аналитичарства, али још увек потпу |
| .{S} И није се одазивао, и није устајао са столице.{S} Само је, крадом, и сасвим тихо, уздахнуо |
| тога сећао, и живео са тим сећањем као са каквим добрим пријатељем.</p> <p>Ах, која лепота и к |
| који ће туговати за њим, али је отишао са неком чудном надом да ће све добро бити.</p> <p>Да, |
| словио.{S} Често се тога сећао, и живео са тим сећањем као са каквим добрим пријатељем.</p> <p> |
| аха Иринеја.{S} А он је поглед тај унео са собом у олтар на причешће.{S} Причестио се миран као |
| а, и он се, после свршене службе, журио са свлачењем што је игда могао.{S} Стигао је на црквена |
| ... </p> <p>И зашто се и он тако журио са стварањем свога света?{S} Зашто се тако журио да про |
| Иринеје!</p> <p>Монах Иринеј је скочио са столице, притрчао владици, и послушно сагнут чекао ш |
| И најзад превлађује чар лепоте, и јако са слабим се сједињава у жару љубави, из које су, као д |
| празном месту крај стуба, носећи некако са собом тамо и монахове мисли и његове очи.</p> <p>Ђак |
| > <p>— Рекла бих вам — говорила је мало са устезањем — да нам понекад дођете.{S} Али, истину да |
| као и све друге девојке, кокетује мало са својом сигурном клопком.{S} Нешто рафинованије и неш |
| рло свечаном вечерњу Еванђеље се читало са три места.{S} Прота Богородичине Цркве на сред храма |
| та се променила.{S} Руменила је нестало са образа, а обрве се примакле једна другој, и на челу |
| ајући своје скоро охоло усправљено тело са неком необично побожном грацијом, да тај човек одаје |
| ика монаху Иринеју, који му је, заједно са другим ђаконом, помагао да се попне у кола.</p> <p>К |
| "21" /> малим Христом.{S} А кад заједно са свештеником раскрили Царске Двери, онда је он онај к |
| ети деспота</hi>, сваки пут наизменично са одраслима и децом. </p> <p>Све то дисциплиновати, у |
| мене прошао.</p> <p>Збиља, Ана је скоро са неким непосредним контактом посматрала прво преврат, |
| ек и сву душу гласа тако истоветно исто са ђаконовим рецитативом, да је тренутак добио одједаре |
| Ана је видела да је прота ушао у олтар са неким страним свештеником .{S} Можда обавештење неко |
| ирени соколе !{S} Док сам гледао циркус са багрема, лепши ми је био него после из ложе.{S} Диво |
| а са медицинског гледишта, а после опет са гледишта једног лаика.</p> <p>— Зар не, реци сам.{S} |
| ла као снег.</p> <p>И цео свет, и живот са свима мрљама својим, узмакли су далеко од њих, и у к |
| стојала је старцу тако невесело, а крст са скупоценим , блиставим камењем још невеселије.</p> < |
| атном својом косом испод вела, Пашковић са гргуравом сребрном фризуром око астраханске капе, а |
| ће можда неко саградити велелепну цркву са галеријама за разне хорове , хорове одраслих и деце, |
| и цркву, и на целу варош.{S} У друштву са диригентима хорова и са млађим свештеницима реформис |
| о и савршено тачно је стварао хармонију са хорским појањем.{S} На Ану су почеле наваљивати живе |
| на оним сребрним ланчићима љуља колевку са <pb n="21" /> малим Христом.{S} А кад заједно са све |
| ирило, Ана је својом руком скинула руку са темена, и примакла је, добру и милостиву , <pb n="12 |
| ="234" /> скоро је шчупао припијену Ану са свога тела, и подигавши обе руке к небу шаптао је пр |
| чајући , са мртвом тишином људи у стопу са собом, прокрчио је ђакон светлој књизи пут кроз густ |
| старинских боја, или у златном стихару са сафирно плавим Воздухом, са светињом на плећима и св |
| га виде.{S} У тамно вишњикастом стихару са Воздухом свенутих старинских боја, или у златном сти |
| ати.{S} А нестала је сасвим у разговору са доктором Пашковићем, с ким је ђакон веома волео прод |
| начичкани радозналим главама, и људи су са дирљивим поштовањем поздрављали старца, не само беле |
| е даље.{S} Велики празници очекивани су са <pb n="7" /> узбуђењем, и људи се скупљали из околни |
| ра би требао да је хармоничан и у такту са побожним мотивом.{S} И био би, кад би био на свету ј |
| {S} Древан и разрушен.{S} Вихори долећу са свих страна, и пуне му пукотине земљом и клицама.{S} |
| њено на капији кепец у црвеном капутићу са совиним пером за капом, а предсобље, пуно зеленог би |
| 02" /> <p>Ани никако није силазио осмех са уста.{S} Мала, једва приметна рупица на бради удубил |
| дједаред, као олуј, подигла је заклопац са клавира, и почела свирати Бетовенову једну сонату.{S |
| тоји, али води некуда из живота.</p> <p>Са таквим назорима, госпођица Недићева је, наравно, важ |
| е зеленило згушњава, и сав шум око куће сабија и бруји.</p> <p>Једнако је слуктила, и због тога |
| .{S} Трећи, најзад, којима се сав живот сабио у један тренутак неизвесности, који су готови да |
| јасно прикажем . — Ана се уозбиљила, и, сабирајући врло напрегнуто мисли, гледала је предасе та |
| х делова живота нашег, који долазе, као сабласти, из других светова, долазе да нам кажу да је с |
| опет тврдили да ће ту музичку загонетку сабљицом пресећи један од оних гиздавих официра који не |
| осом .</p> <p>Ана је поруменила, али се сабрала.</p> <p>— Ми се такође сви поносимо њиме — одго |
| ти.</p> <p>Прво осећање Анино, пошто се сабрала, било је страх.{S} Како је могла и смела до кра |
| он ништа нема што није моје, он је сав, сав мој!{S} И ја ћу га савладати као сламку, њега, који |
| не и да седне.{S} Ушао је монах Иринеј, сав мокар од кише, чекајући на пољу узалуд да му се неш |
| о <pb n="96" /> са самога дна свога.{S} Сав се разговор и брига усредсредили око доласка и доче |
| нај из Еванђеља.{S} Друкчији сасвим.{S} Сав од уздаха и од молбе, од меких таласа који врхове ж |
| она је немилице и сурово чупала са њега сав сјај и раскош одела, отимала га животу и слави и же |
| ринеја.{S} Затим, напротив, хтела је да сав тај простор, па и сама Богородичина Црква, буду пус |
| ог, који је сада и мој.{S} И ја сам, за сав живот свој, калуђер.</p> <p>Али ако Бог и такву љуб |
| S} Она је искрено била убеђена да је за сав живот свој зазидана у зидове Богородичине Цркве.{S} |
| евојку као што је Ана?{S} Девојку, која сав богати живот свој носи у цркву, рад свој и уметност |
| ло и пријатељски, да је одбивени најзад сав очаран што је пропао.</p> <p>— Не, не, одвише је хл |
| д за сто.{S} Почело се јести.{S} Али је сав живот лебдео негде високо горе.{S} Говорило се једн |
| јер он ништа нема што није моје, он је сав, сав мој!{S} И ја ћу га савладати као сламку, њега, |
| по пева. </p> <pb n="84" /> <p>Ђакон је сав трептао од неке свечане среће.{S} Устао је затим с |
| Пашко.</p> <p>— Јест, Бога ми, нешто је сав дестилиран.</p> <p>— Благ и великодушан.</p> <p>— Н |
| х ногу, слуша музику и ћути, да то није сав живот њен, цео, са олујем у себи заједно.</p> <p>Се |
| ених снова.{S} Трећи, најзад, којима се сав живот сабио у један тренутак неизвесности, који су |
| знину испуни, али она је пробијала кроз сав метеж и све боје, и видела се увек иста, непопуњива |
| ета и џбуње, па се зеленило згушњава, и сав шум око куће сабија и бруји.</p> <p>Једнако је слук |
| лепо свирала и у клавир и у виолину, и сав свој живот, у доколици и у раду, поклањала искључив |
| ој је био чист као поглед у биљке.{S} И сав од љубави и ничега више.{S} Бог ми је њу послао као |
| љуби руку — шалио се монах Иринеј.{S} И сав је срећан отишао , кад се Ана од срца слатко насмеј |
| ос испуњава душе једноставних људи, а и сав хаос, који име Христово у души већине нас увек поно |
| сва ужасна трагедија Христовог живота и сав смисао његове узвишене науке.{S} Осетила је да нам |
| и са руком опроштење, измирење, љубав и сав живот свој.</p> <p>— Ана, ви се не љутите?{S} Чујте |
| оосвећењу и на Богојављење све појање и сав рецитатив буде у устима певача, и да сасвим изостан |
| узбуђено. — Ето ти у тој црној мантији сав велики закон о коме сам говорила.{S} Монах, од свих |
| о монах Иринеј.{S} У црној мантији, али сав блистав од блиставих Аниних суза.{S} Застао часом п |
| !{S} Мора ме волети слепо, мора ми дати сав живот и сву душу, мора ме служити, мора у ланце ићи |
| у тако, неочекивано, као прегршћу, баци сав чар њихове љубави одједаред у душу.{S} И успела је |
| ом око астраханске капе, а монах Иринеј сав црн, са златом и сребром негде дубоко у себи.</p> < |
| жртви.{S} А у исти мах је ђакона гризла савест већ и због тога што је открио пред Аном своју љу |
| ка је слегао раменима.</p> <p>— Мени је савест мирна.{S} То писмо је тако безазлено и чисто, да |
| знео из цркве!</p> <p>Сирота Ана.{S} На савести њеној је лежао тежак терет.{S} А онај, ко тај т |
| ку свога живота и музички проблем своје савести.</p> <p>Да, музика је света — враћала се она пр |
| губите опет.{S} А друго је чудна туга у савести мојој због владике.{S} Оно прво сам морао вама |
| шаптала је Ана усплахирена, осећајући у савести да се у цркви ниједнога тренутка није сетила бо |
| {S} Кад су људи ваљда са потпуно мирним савестима ишли у цркву.{S} Кад још нису слутили да чове |
| н је скоро очајним гласом тражио у Бога савет, како да се исповеди и смири пре него што светињи |
| ли се колико пута си ми хладно и мирно саветовао да се, због тешкоћа и труда, оканем појања у |
| нило да чује корак који такође у капију савија.{S} Око десетак минута је остала сакривена, а та |
| туге.{S} И чинило јој се да тај човек, савијајући своје скоро охоло усправљено тело са неком н |
| неколико листића на врху.{S} Горела је, савијала се, ишла отвореном прозору, бојала се нечега, |
| А монах Иринеј је желео да је јагње, да савије врат, и да буде заклан у Анином крилу. </p> <pb |
| {S} Желео је да се претвори у јагње, да савије главу, и буде заклан на њеноме крилу.</p> <p>Ана |
| дао као стабљика бршљана која иде да се савије око Христова Распећа.{S} Нечујно корачајући , са |
| својом, и разголићеним, на ослушкивање савијеним вратом, белим као мајско цвеће.{S} Весео, без |
| уге стране, морала би обилазити.{S} При савијутку стазе, баш при округлини олтара, дочекао ју ј |
| ш само слаби одјек песме која се у срцу савила и ћути да чедо не пробуди. </p> <p>Мала пауза.{S |
| о држати и не смеју на земљу испуштати, савио је лагано два Анина прста преко златног распећа н |
| ногама о суву земљу.{S} Дечко један.{S} Савио леђа као мачка, дува у руке, и има подеране ципел |
| } Мало је застала да промисли , хоће ли савити лево и кроз парк ићи кући, или ће још једаред пр |
| иду на гробље.</p> <p>Ана није могла да савлада жељу.{S} Склонила је мајку да попусти и да је п |
| ати као сламку, њега, који се усудио да савлада пољубац љубави моје, да га обезвреди и увреди, |
| помажу уништене сумње, тако духу помаже савладано тело.“</p> <p>„А да ли се тело може коначно п |
| моје, он је сав, сав мој!{S} И ја ћу га савладати као сламку, њега, који се усудио да савлада п |
| евлађујућег осећања.{S} Све више је Ану савлађивало убеђење да цео њен живот треба да буде заве |
| дна промена.{S} Зато дуготрајне жртве и савлађивања постају обичне појаве, бришу се из реда вис |
| мене, он ме отискује, бежи испред мене, савлађује и као суви штап крха живу љубав, отима ми пољ |
| мо ви можете помоћи.{S} Ја се већ једва савлађујем од узбуђења.{S} Ми смо у чељустима страшне н |
| едостајао је само уздах, па да рај буде савршен.{S} Ану је гушио тај уздах.{S} У том тренутку ј |
| назисту, из првог разреда, који је имао савршен дечји сопран.{S} Прави трепет етра.{S} Висок, м |
| убав имамо, ми смо, са једног гледишта, савршена створења.{S} Ми ћемо, дакле, кроз ту љубав, ви |
| о и цело, са тако чистим мотивом и тако савршеним тонским гибањем, као да је ту ствар такт по т |
| ла је кући потпуно задовољна и умирена, савршено блажена.{S} Али ипак не у заносу.{S} Она уопшт |
| ао неки мирисан вео, а светлост је била савршено небесна.</p> <p>Одједаред, на једном месту, Ан |
| лањања његове поносите главе, и његовог савршено лепог витког тела. </p> <pb n="134" /> <p>Најв |
| чком променом горе на хору, и опрезно и савршено тачно је стварао хармонију са хорским појањем. |
| одједаред у душу.{S} И успела је у том савршено.</p> <p>А он је исто тако савршено успео да јо |
| том савршено.</p> <p>А он је исто тако савршено успео да јој благодарним поклоном главе и тела |
| аш кроз љубав према тој девојци доћи до савршеног монаштва !{S} Ја видим да је плод моје љубави |
| мент .{S} Или неко велико дело музичког савршенства .</p> <p>Мучена таквим питањима, седала би |
| о је лагано главу ка златном обручу.{S} Сагао ју је сасвим, и љубио Анине прсте дугим, врелим п |
| и она испусти молитвеник .{S} Ђакон се сагао и дохватио га.{S} Отворио је копчу, загледао у књ |
| /p> <p>— Мила — шаптао је ђакон опет, и сагибао је лагано главу ка златном обручу.{S} Сагао ју |
| То га је гризло.{S} Стишавао је глас и сагибао главу све ниже и ниже. </p> <pb n="53" /> <p>Ме |
| а канда је овде и хладно ? — Недићка се сагла, чаракала по пећи и бацала дрва. — Нема доста жар |
| ни после годину дана удварања још није сагледао да се пред спуштеним завесама клања.</p> <p>— |
| едаред своје мајке, и осетио потребу да сагне главу и да јој нешто призна.{S} И можда би то и у |
| дебелим ћилимом, капела, у којој је Ана сагнула главу, и дугим пољупцем љубила освећену књигу б |
| е, изашавши на амвон да отпочне службу, сагнуо главу дубље но обично, и остао тако сагнут дуже |
| лопила руке.{S} Монах Иринеј, потресен, сагнут над Аном, осећао је нову, друкчију, силнију љуба |
| нуо главу дубље но обично, и остао тако сагнут дуже но обично.{S} Усрдно и дуго се молио Богу, |
| а столице, притрчао владици, и послушно сагнут чекао шта ће му рећи. </p> <p>— Ништа, синко.{S} |
| убичасте њене одеће, и изашла збуњена и сагнуте главе.{S} На вратима порте се срела с ђаконом.{ |
| Цркве.{S} Волела га преобученог, дубоко сагнутог, гологлавог, са рукама без прстења, са крстом |
| хтала кад јој се приближио и кадио пред сагнутом њеном главом.</p> <p>Ђакон, који је из парка п |
| а су моје — говорила је она скоро у уво сагнутом монаху Иринеју, који ју је загрлио десном руко |
| о.{S} Кад то биће, једном речју, воли и сагорева зато да душу калуђерову сачува од неосетљивост |
| е маштањима о њему.{S} Да ће можда неко саградити велелепну цркву са галеријама за разне хорове |
| се што пре из те заједнице која јој је, сад је тек видела, била веома драга.{S} Пожелела је у с |
| д његове спаваће собе:</p> <p>— Слушај, сад ми је одједаред дошло да свирам молитву пре спавања |
| е палате ваше, у темеље храма вашег!{S} Сад ћемо, једне недеље, доћи опет у Богородичину Цркву, |
| н пије само пунч, а други само грог.{S} Сад ћемо се посвађати! — смејала се она, узимајући оца |
| е травник, ограђен, за младе пилиће.{S} Сад пилића нема, а и траве је мало, вратанца су дакле о |
| е затворила.{S} Настао је мир.</p> <p>— Сад ће Бог послати смрт — шаптао је стари баштован крај |
| осада, сигурно већ уверио Господ Бог, а сад је било на реду да се о том увере и Недићеви са сво |
| његовог живота пуни пуни ... </p> <p>А сад је ето кануло нешто мутно у кристалну чашу његовог |
| што љубави за њега није било.</p> <p>А сад, кад је ипак дошло до тога да је заволео једно ство |
| дакле.{S} И не само да иде, него треба сад да пусти дугу косу и браду, да огрне широку одежду, |
| Ана?{S} Нешто је било, дакле?{S} И кога сад штедите, доктора или мене?{S} Је ли био можда сувиш |
| ојих успеха.</p> <p>— Верујете ли ми да сад одједаред осећам и неку тугу што сутра треба да иде |
| ића прекорно.</p> <p>— Никаквих жеља ја сад немам за себе — изрекла је брзо, поцрвенела мало, и |
| .{S} Ето, поред свег филозофирања, и ја сад ценим и дан Господњи, и службу у храму, и судбину ч |
| е собе ?{S} Како му је?{S} Да ли бих ја сад могла ући? </p> <pb n="207" /> <p>— Од једно четврт |
| то, звони на вечерње.{S} И у олтару има сад топла молитва за нашег болесника.{S} Иринеј је очај |
| и да пољубац цвета, и зре, и мора, мора сад одмах пасти ...</p> <p>Пољубац, страшни, страстни п |
| учинити.{S} Заветујем се.{S} Јер ми је сад јасно да је завет у животу човечјем потребан.{S} Да |
| а да буде празна.{S} Напротив, у њој је сад хујао онај јучерашњи олуј.{S} Од првог крока Аниног |
| и по црном Анином велу.</p> <p>Како је сад опет лепо на гробљу, како је добар Бог, како ће се |
| о темену.{S} Добро је бројала.{S} То је сад већ четврто јектеније које свештеник говори.{S} А и |
| .</p> <p>— Не варам вас.{S} Збиља му је сад мало лакше.{S} На жалост, то не значи да му је и бо |
| остатци покојног једног света, то му је сад друштво, то су му сад гости ...{S} Како је страшан, |
| а, престао је и сумор.{S} Једна жеља ме сад још само тишти.</p> <p>Пашковић се није усудио да п |
| или стати крај прозора.</p> <p>Можда се сад баш гуши у страшним мукама , можда умире, можда је |
| очима доклегод није ушла.</p> <p>Ана се сад опет збунила.{S} Доктор јој се чинио и досадна уход |
| рдачан, али и на отмен начин, и коме се сад усудила доћи, разбојнички нагло и брутално, несрећа |
| да долази само добро и лепо, и да ће се сад одмах осетити присуство Бога, и чути се, из даљних |
| т, Анина коса је изгледала као да ће се сад сва расути. </p> <p>Млако, тихо подне, пуно тичјих |
| ицу, истраживала први повод томе што се сад догађа.{S} Онда је опет, као добра домаћица , тркну |
| ></hi> у модерном смислу.{S} А слушајте сад задњи део <hi><title>Пасторалне Симфоније</title></ |
| је осећај да је негде озлеђена, и да ће сад одмах нит њене крви потећи у траву.{S} Ћутала је.{S |
| где, у дну олтара, севају муње, и да ће сад велики, чисти Бог, казнити грешнике. </p> <p>Али Бо |
| у и кариеру , ови други се шалили да ће сад сигурно и владика тражити премештај у Богородичину |
| грчевито, астматично скикање, као да ће сад душу исплакати.</p> <p>На ту ларму је дотрчало мало |
| сличан стакатираној шеснаестини која ће сад у ваздух да прсне.</p> <p>Једном приликом, на ужем |
| грчила као сув лист на магли.{S} Шта ће сад бити?{S} Оба крила двери је свештеник сам отворио.{ |
| /p> <p>Ђакон је осетио сувоћу у тону, и сад тек опазио да Ана врло рђаво изгледа.</p> <p>— Јест |
| ан, онда је ваљда због тога ћутао.{S} И сад он долази .{S} Може бити да бих требао понудити му |
| е око божје над собом.{S} Нашла га је и сад.{S} Али је око божје гледало у њу као и око оца њен |
| сам као дете.</p> <p>Докторов глас је и сад био пун жалосног уздисања.{S} Ана је гледала у Пашк |
| цркви.{S} Ти ниси осетио, не осећаш ни сад, је ли, да је то сасвим тако било као <pb n="77" /> |
| е поклони и цвеће. </p> <p>Да с музиком сад треба престати, то ником ни из најдаље даљине није |
| ного важно, а жена најмање, гле како он сад к небу подигнутих очију и на срце положене руке уве |
| ји казује и открива.{S} Казује да је то сад оно болно и неумитно растајање, кад између родитеља |
| гледала у своју леву руку.{S} Она је то сад тако често чинила.{S} И при том јој је увек долазил |
| гледао и чуо свирати.{S} За мене је то сад крупан један доживљај .{S} Скоро бих рекао да се бо |
| г света, то му је сад друштво, то су му сад гости ...{S} Како је страшан, строг и суров завршет |
| ништа од тога?{S} Знао сам.{S} Е, ја ћу сад, и с вашом дозволом, кући на одмор.{S} Од четири у |
| и не познаје, али осећајући и то да их сад ето има и носи у себи готове и своје.</p> <p>Тако с |
| смевала се ђакону и била срећна.</p> <p>Сад се опет сетила тога већ полузаборављеног догађаја.{ |
| друкчије.{S} Да се ви одморите.</p> <p>Сад, кад сам ово писмо већ свршио, ја се питам зашто са |
| не душе прочитавао ...{S} А према теби, сада, кад љубав већ носиш у срцу, како да се понашам!{S |
| ављеног, мртвог.{S} Озбиљне његове очи, сада, у смрти, смејале се.{S} Смејале се серуму.</p> <p |
| што не може тако да буде.{S} Уосталом, сада ће ипак тако бити.{S} Мене ће заменити монах Ирине |
| а сам више камен него што сам икад био, сада се каменито тле у мени претвара у нежну мирисну ба |
| кона .{S} Недићки, не зна ни сама како, сада тек упаде у очи сва љупкост лица тога лепог младић |
| ујемо јединство духа и душе, тај завет, сада, у несрећи , промаша циљ.{S} У јаду је човек јадан |
| чила је одједаред сива једна мисао .{S} Сада одмах треба отиснути у страну све што јој душу исп |
| /> <p>— Леп, дабогме, док сте млади.{S} Сада вас сви воле и сви вам се диве.{S} Ређају вам се д |
| ти, разумом својим о њој расуђивати.{S} Сада, међутим, њој се чинило као да је она , Ана, затво |
| звишено срећних тренутака и пре вас.{S} Сада се те среће више не сећам.{S} Те песме више нису у |
| волела и удала се по Анином мотиву.{S} Сада опет Ана ништа није одговарала на очеву примедбу.{ |
| спрема да посети Богородичину Цркву.{S} Сада је то било сасвим извесно.{S} Старац , болешљив и |
| шко: некада је шетао у Рим и у Париз, а сада, кад сунце журно запада, шета се до Богородичине Ц |
| е та девојка што увек долази у цркву, а сада није ту.{S} Знао је и то да је она покретач и душа |
| дивља лоза која никад цвета нема.{S} А сада, усред ове несреће, усред највећега јада, када би |
| или ћу вам донети песму на читање.{S} А сада, молим вас, свирајте ми увод у ораториум.</p> <p>А |
| никада је није нарочито проматрао.{S} А сада ето види да зна <pb n="38" /> много детаља њене по |
| оно што пре нисам говорио ником, треба сада да кажем вама и више ником“.</p> <p>Ана се зарумен |
| и размишљањем одала траг догађају, и да сада на неки начин мора и догађај одати.{S} И одједаред |
| је могла не чути да и у гласу њеном има сада неки нов тон, који се од прилике исто тако понаша |
| у љубав према тој Ани Недићевој која је сада бедна жена.{S} Одједаред ју је дохватио, дигао у н |
| етилаца.</p> <p>Међу чешће посетиоце је сада спадао и доктор Пашковић.{S} Људи су, наравно, кон |
| ема цркви, и од завета његовог, који је сада и мој.{S} И ја сам, за сав живот свој, калуђер.</p |
| ли јој је много тешко било, и да ли је сада још што боли ?</p> <p>— Да ли вам је кадгод дошло |
| у живот далековидне жене.</p> <p>Ани је сада јасна била сва слабост, сва незнатност и безначајн |
| а разболела.{S} Пашковић каже да јој је сада сасвим добро, да је већ пре осам дана устала, и да |
| пут:</p> <p>— Иринеје!</p> <p>Ђакон је сада већ разумео да се то стари владика, као дете, игра |
| ви упознати и завољени глас, говорио је сада ту, сасвим близу.{S} Говорио њој.{S} И говорио реч |
| прегршт скривене шумске земље, коју је сада први пут обасјала пуна топлота, и у којој је све с |
| смрти у мени божја је победа.{S} Остаје сада да ја учиним нешто што ће том спасеном животу дати |
| , и почела плакати. </p> <p>То је дакле сада сва свечаност на рођен дан њеног оца ...{S} Просја |
| свечаност.{S} Иначе не.{S} Шта ће дакле сада, у овај мртви, облачни јесењи дан, и кад је у цркв |
| е, цери се судбина.</p> <p>— Отпрати ме сада до спаваће собе.{S} Уморан сам.{S} А треба и ти да |
| ободно и анђеоски занесено загледала се сада она у њега.{S} У његове црне, црним велом уоквирен |
| еног појања у њиховом храму, које ће се сада тек моћи потпуно извести.</p> <p>И доктор Пашковић |
| га мужа кад се удала за њега, а како се сада види да је срећна и задовољна, и да га баш од срца |
| раније није долазило на ум, наметало се сада са неком судбоносном важношћу.{S} Добијало је вид |
| ша бесмртна.{S} Таквог дакле, каквог те сада видим, и каквог сам те жељан, нећу те још дуго моћ |
| д њеним рукама свира.</p> <p>— Како сте сада дивно певали! — пошле су јој очи ђаконовим очима у |
| примање, ђакон је прво наишао на Ану, и сада, први пут, они су се руковали слободно и пријатељс |
| да и тај старац има префину душу ?{S} И сада, он, сиромах богаташ, он се од вас помоћи нада.{S} |
| рукчије могла оздравити и оживети?{S} И сада, ето, љубазне ваше речи чујем ја само кроз те тоно |
| ању.{S} Као већ неколико пута, њој се и сада чинило да се напила среће за цео живот, и да ништа |
| и то казна?{S} Ја се ипак надам да ми и сада, као и увек, само спасење може од вас доћи.</p> <p |
| сваки дан поново слушати.{S} Ето шуми и сада.{S} Познато, разумљиво и тихо.{S} Ђакон се мало пр |
| ијих појава.{S} Осећао је да му је то и сада потребно.{S} Наравно, не у том смислу, што би желе |
| ордој од лепоте и вере у лепо.</p> <p>И сада је тај живот, тај свесни, поносити живот требао да |
| мо вашем оздрављењу?</p> <p>— Хоћете ли сада опет сваког богослужја долазити у цркву?</p> <p>Ан |
| е окренуо на другу страну.</p> <p>— Али сада долази друга занимљивост.{S} Да т. ј. људи, који с |
| пи намучени анђео.</p> <p>— Прочитај ми сада Анино писмо.{S} А ако си много узнемирен, додај ми |
| оз прозор, пружи руку.</p> <p>Ана му ни сада није пружала руку.{S} Тупо и хладно је гледала људ |
| није био добро изабран.{S} Ђакон је тек сада поруменио, и скоро невесело је заклонио лице руком |
| .{S} Ви сте дивни.{S} За награду ћу вам сада одсвирати нешто своје.{S} Пазите добро.{S} То неће |
| останем снажан и весео монах какав сам сада.{S} Помози ми да велику, лепу и чисту своју љубав |
| ? ...{S} Како ме је заболело то што сам сада написао.{S} У часу кад о њој мислим.{S} Осећам да |
| господар над хиљадама људи — како је он сада удаљен, недостижно удаљен од ње и од судбине њене |
| ам био тако несрећан због те немоћи као сада.{S} Ја туђу, божју или човечју помоћ никад нисам т |
| немоћ своју никад нисам тако осећао као сада.{S} Ја никад нисам био тако несрећан због те немоћ |
| овечју помоћ никад нисам тако желео као сада.{S} Ја се никад нисам Богу молио као данас.{S} Ја |
| о сада ту, можда у башту ову, овако као сада, никада више неће доћи.{S} Сутра рано ће ме остави |
| кању од богослужења до богослужења било сада врло много немира и нестрпљења .</p> <p>Иначе, пос |
| b n="163" /> <p>Можда је тај човек само сада ту, можда у башту ову, овако као сада, никада више |
| душе из кога је ђакон написао ово писмо сада, и метнуо јој у руку онолику нафору тада.{S} Осети |
| се девојка на време уда.</p> <p>Није то сада био први пут што брижни отац, видећи да године про |
| дљиво питање.</p> <p>— А зар ја умем то сада рећи — одговарала је и она тихо, са уздахом.{S} С |
| </p> <p>„Још није недеља.{S} Али ја већ сада знам каква ће бити служба божја тога дана.{S} Као |
| згубљени и проклети ?{S} Ако сам ја већ сада згазила лепоту , и већ сада преживела последње леп |
| сам ја већ сада згазила лепоту , и већ сада преживела последње лепе часове и у музици и у цркв |
| ом огрлицом на црној сомоцкој блузи већ сада изгледа као учени доктор у талару.</p> <p>Ана је з |
| ао целог живота и целим животом, а коју сада видим стварну, идеално истиниту, видим је новим оч |
| мери докле управо води та даљина у коју сада непрестано путују његове мисли. </p> <pb n="44" /> |
| е знам какви су били, и не знам куда су сада.{S} Ово је сасвим други живот ...{S} Зар није то т |
| да безгранично воли ту девојку.{S} Баш сада, када је, као и онда, прошла поред њега, и отишла |
| о?{S} Бошко се код вас разболео?</p> <p>Сада је Ана пребледела као крпа.</p> <p>— Код нас?</p> |
| , и просуо се глас, дубок, таман, и све-садржајан као ноћ.</p> <p>Ана Недићева је усхићено и по |
| Најзад, како и не би било лепо оно, што садржи моменат, драматичнији од свих драма на свету, ка |
| могао ...{S} Па ипак, тако ми се чини, сажаљења може бити у човеку више него у самом Богу.{S} |
| к и с небом, и са сунцем, и с Богом има сажаљења!“</p> <p>„Заноса телесног или борбе с телом им |
| и, неки су га испраћали дугим погледима сажаљења.{S} Они први се чудили зашто је монах Иринеј о |
| х врлина немам, сем великог, милостивог сажаљења за све што је на свету“. </p> <p>Покалуђерио с |
| чило.{S} Час од неког скоро материнског сажаљења, час од страшне љубавне неситости којој је и в |
| ажаљење, кад овако пишем ?{S} Где ми је сажаљење за фине оне плаве жилице на њеним слепим очима |
| 220" /> Човек са цветом у руци побуђује сажаљење, жена са цветом у руци је опасна, и ја је се б |
| важан, можда важнији елеменат, милост и сажаљење.{S} Можда права љубав и није ништа друго него |
| бити убијена ?{S} Где су ми и милост и сажаљење за љубав нашу, за љубав као такову, пуну грубо |
| етиљком". </p> <p>„А где су ми милост и сажаљење, кад овако пишем ?{S} Где ми је сажаљење за фи |
| мермерна хладноћа.{S} Постепено, долази сажаљење, и за њим милост .{S} И најзад превлађује чар |
| жда права љубав и није ништа друго него сажаљење.{S} Можда права срећа и није ништа друго него |
| е туге и у потоке суза!{S} Шта је друго сажаљење него монах који обожава јечање, страдање, испр |
| ле очи, и обузело ју неко меко и дубоко сажаљење.{S} Шта је тај монах друго него сироче?{S} Одр |
| испунило немоћним, горким сажаљењем.{S} Сажаљењем , које више боли онога ко жали, него што теши |
| дух ?{S} Љубављу не може, али милошћу и сажаљењем <pb n="219" /> може.{S} Може и гордошћу.{S} С |
| Срце Анино се испунило немоћним, горким сажаљењем.{S} Сажаљењем , које више боли онога ко жали, |
| ртваца, има га у самоубијству, има га у сажаљењу, ума га у науци која се радује животу будућих |
| бав међу њима само овејана, бескрајна и сажаљива милост. </p> <p>Пашковић би се после таквог ра |
| дан тренутак буде господар.{S} А благе, сажаљиве милости треба бацити читаво брдо пред ноге кат |
| дочекао таквог весника?{S} Би ли му се сажаљиво смешио, би ли га отиснуо од себе, би ли му се |
| једно препредено , а о болеснику бајаги сажаљиво питање, а иде се на то да радозналост што пре |
| мехом људи.{S} Нека бескрајна нежност и сажаљивост би га обузимала.{S} Био је срећан, верујући |
| што и зрнце тамњана које тамо на олтару сажиже и нестаје.{S} И мирише при том, али тако тужно.{ |
| .{S} С намером да, заобилазно, наравно, сазна од њих шта је са госпођицом Недићевом.{S} Али кад |
| на души, и осећао дужност да то што пре сазна. </p> <p>Те мисли су јако узнемириле ђакона, и он |
| , а иде се на то да радозналост што пре сазна ради ли се о догађају који у себи носи тутањ и пр |
| еја је стојала жеља да владика погоди и сазна све што је у њему.{S} А у владичином оку је стоја |
| } Рамена старчева се тужно слегала пред сазнањем о човечјој немоћи.{S} У руци његовој је јако з |
| И осетио је да је то нешто што он мора сазнати.{S} Али како ?{S} Неприлично би било, можда и с |
| да заплакати не сме.{S} Јер нико не сме сазнати тајну њеног живота, среће и задатка.</p> <p>Про |
| тање: јесам ли ја робијаш свога завета? сазревало је у несрећном калуђеру.</p> <p>А Ана, у једн |
| или воља није у унутрашњем њеном животу сазрела.{S} Никоме се она није поверила ни тугом ни рад |
| врелине је цело Анино пролеће одједаред сазрело у лето, а лето, предосећајући јесен, тражило је |
| } И гори је него што је био.{S} Јер, од сакривања до лагања је један корак, и, најзад, ћутање с |
| савија.{S} Око десетак минута је остала сакривена, а тада, опрезно, изашла опет на улицу. </p> |
| ну.{S} Онако како чине људи кад хоће да сакрију реп некој репатој мисли.</p> <p>— Без које десн |
| ало да ће се још у цркви срести, она се сакрила за стуб, и постојала док он није прошао.{S} Он |
| е слике, и од тих мисли, даље и даље, и сакрила се најзад, иза тешке завесе, у дубину прозора, |
| су дошли окисли и прозебли , Христос се сакрио за облаке, а кроз јектенија ђаконова се чуо тон |
| служио тамо тако од срца вољно и Богу и сакупљеним људима.{S} И ма да је од тих људи само мало |
| ањ хладног прасета стави ред талијанске салате, на то слој мајонеза, на то кришчицу тонфиша, а |
| ш, ни сутра дан није могла да смири.{S} Салетала ју је нека слутња којој дотле није било трага. |
| подигнуту руку, и стојао, као од метала саливена опомена, чекајући тренутак да чело земљи прибл |
| доћи по подне; а доктору Пашковићу: да салон госпође Недићке прописује каљаче, кожни прслук и |
| ead> <p>Улазак монаха Иринеја у Недићев салон опажен је одмах од свих присутних.{S} Сви су му с |
| му је Ана, и увела га кроз трпезарију у салон.</p> <p>— А где је госпођа Недићка? </p> <pb n="2 |
| а шетња ходником, између спаваће собе и салона.{S} Пријатно му је било малу, згрчену своју сенк |
| денцију старог епископа.</p> <p>У малом салону владичином је било сасвим тихо.{S} Два калуђера |
| } Млад, неискусан, детињаст, безбрижан, сам ...{S} Као травчица, која не може да се <pb n="16" |
| , реците му да нипошто не долази ...{S} Сам, без икога, да се разболи, сачувај Господе Боже, не |
| олазио је у сусрет Недићевима ђакон.{S} Сам, <pb n="78" /> са једним влатком тресличице-траве у |
| много узнемирен, додај ми наочаре да га сам прочитам. </p> <pb n="172" /> <p>Ђакон је читао:</p |
| кога ми је ова црква толико омилела, да сам, ето, остао у њој, иако сте Ви далеко од ње ...{S} |
| о и болно, и упро сам прстом у себе, да сам, од нас двоје, ја већи и баналнији кривац...{S} Али |
| Недићевој сам већ толико благодарио, да сам сироту девојку скоро расплакао ...{S} Како је то не |
| {S} Чинило ми се, час <pb n="140" /> да сам дете у чудној некој колевци, коју музика љуља, час |
| Да ли ви осећате, да ли ви верујете да сам ја бољи и друкчији него штоли сам био ? </p> <pb n= |
| сваког часа умрети, онда ми се чини да сам Ану, тиме што сам је једну родила, закалуђерила .{S |
| лим ...{S} Али, човек сам, може бити да сам због свега тога у вама заволио и вас саму.{S} Може |
| уда је она пошла.</p> <p>— Може бити да сам вам и досадан с тим разговором о своме душевном ста |
| пођице Ана, да се не варам кад кажем да сам заволео ваш живот и вашу љубав.{S} Победу вашу нада |
| усред највећега јада, када би требао да сам више камен него што сам икад био, сада се каменито |
| ги живот ...{S} Зар није то тако као да сам већ једаред умрла? — насмејала се Ана, али кратко.{ |
| није, кад је из мојих одговора видео да сам ја овде срећан, онда је ваљда због тога ћутао.{S} И |
| без уздаха.</p> <p>Како би лепо било да сам ја ето ова нашушурена ћубаста кокошка, и врхунац ле |
| колевци, коју музика љуља, час опет да сам мртав у гробу, и анђели да надамном литургију служе |
| {S} Страшно, ниско неваљалство.{S} Када сам се била решила на лажну заклетву, на лажну породицу |
| акле и ви то осећате.{S} Да, да, досада сам био ученик и дете Христово, а одсада , ма шта да бу |
| већ демон који жури, жури ...{S} Можда сам на први покрет љубави требала одмах навалити камен |
| имајући оца нежно под руку. — Збиља, ја сам у неприлици како да се споразумемо, јер се у тој ст |
| о.{S} По старој, злој својој навици, ја сам боље видео у вашу душу, него у своју.{S} Видео сам |
| далеко од ње ...{S} У души међутим, ја сам свакога дана с Вама.{S} И ниједна моја молитва Богу |
| , зар сте могли и једнога часка .. . ја сам недужан потпуно, ја вас нисам уходио, <pb n="228" / |
| p>Та ја сам већ до врата у греху!{S} Ја сам већ ухваћена у ђавоље канџе и изгубљена сам, и још |
| тако близу као ви, госпођице Ана.{S} Ја сам у кризи једној, и мене треба саслушати , и помоћи м |
| а због мајке не можете на гробље.{S} Ја сам осетио да вам је много жао.{S} Баш на данашњи дан.{ |
| {S} Мене је волео као своје дете.{S} Ја сам га оставио.{S} Смрт је близу.{S} Понекад ми се чини |
| Реците? </p> <p>— Можете, можете.{S} Ја сам ваша, и у вама, свим оним што је најбоље у мени.{S} |
| Анице?{S} Учини, дете моје, дођи.{S} Ја сам те већ извинила доктору: да ниси добро, и он ће бит |
| де готово чекало лепо једно чудо.{S} Ја сам пре био дивља лоза која никад цвета нема.{S} А сада |
| и се чини, требао би да је монах.{S} Ја сам то небројено пута осетио, и жао ми је што не може т |
| рата, и пусти мајку унутра.</p> <p>— Ја сам о ручку куцала, али ти си морала спавати ...{S} Как |
| ш само туђем животу радује.</p> <p>— Ја сам, синко, у првом реду зато дошао да тебе још једаред |
| ободно је дакле још додала:</p> <p>— Ја сам уметник.{S} Мој завет је лепота. ј Предстоји дакле |
| есни?{S} Ана, шта је вама ?</p> <p>— Ја сам сасвим добро.{S} Али ми је тешко данас одвише дуго |
| о од срца.</p> <p>— Ти си адвокат, а ја сам уметник.{S} Ми смо дакле она два Енглеза од којих ј |
| вечитог ћутања и одрицања ...{S} Па ја сам то и чинила ...{S} Ко је проговорио, ко је љубав мо |
| ла очи, и затресла главом.</p> <p>Та ја сам већ до врата у греху!{S} Ја сам већ ухваћена у ђаво |
| та његовог, који је сада и мој.{S} И ја сам, за сав живот свој, калуђер.</p> <p>Али ако Бог и т |
| {S} Старац је усхићен и срећан.{S} И ја сам.{S} А да ли сте ви ?</p> <p>— Ја?{S} Ја бих желела |
| н је у својим рефератима.</p> <p>— И ја сам опозиција према општем мишљењу о доктору Пашковићу. |
| /p> <p>— Није ми могло бити жао, јер ја сам</p> <p>непрестано чула то појање.{S} Чим останем у |
| своју — настављао је гордо — остаћу ја сам да дозидам цркву над пропашћу њеном ...{S} Јер ћу ј |
| сто да црква лажно свети њих.</p> <p>Ја сам још сасвим млад човек, али ја осећам страшну, позит |
| кидала се:</p> <p>— Лагала сам, лагала сам!{S} Страшно и подло, укаљала сам се, зло сам учинил |
| кајем, да се Богу помолим ...{S} Лагала сам, и то сам вама лагала, вама, који сте вера и црква |
| га, јецала и кидала се:</p> <p>— Лагала сам, лагала сам!{S} Страшно и подло, укаљала сам се, зл |
| ље сурово и немилостиво .</p> <p>— Дала сам ето све што сте хтели у темеље палате ваше, у темељ |
| лагала сам!{S} Страшно и подло, укаљала сам се, зло сам учинила, уђимо у цркву да се покајем, д |
| је била моја црква без вас.{S} А имала сам у њој срећних, узвишено срећних тренутака и пре вас |
| Дакле: у три сата после подне известила сам доктора Пашковића да ћу му постати женом.</p> <p>— |
| у реду толиких заслужних људи с којима сам у дугом свом животу имао додира, у реду толиких жен |
| већ ухваћена у ђавоље канџе и изгубљена сам, и још само кратко време ми има живота с ове стране |
| </p> <p>— Никада ништа.{S} Чак, уверена сам, ни матери није ни реч рекао.{S} Није хтео кварити |
| p>— Јеси чуо, Пашко, овога ми је ђакона сам Бог послао! — ословио је прота доктора , кад су се |
| .</p> <p>— Имао сам три сата одмора, па сам дошао и ја да се помолим Богу — почео је доктор без |
| ?{S} Дражи си ми од рађеног детета, па сам на твојој страни, не знајући да ли добро чиним.{S} |
| иљато. — Али ми је старца много жао, па сам мислио — ах, кад бисте само знали како је о вама го |
| рашно и тешко искушење ...{S} Боже, шта сам записао!{S} Боже, опрости ми !{S} Зар би она <pb n= |
| у дневник свој је записао:</p> <p>„Слаб сам био пред смрћу.{S} Победа смрти у мени божја је поб |
| и да останем снажан и весео монах какав сам сада.{S} Помози ми да велику, лепу и чисту своју љу |
| г дакле, каквог те сада видим, и каквог сам те жељан, нећу те још дуго моћи гледати, лепи мој ђ |
| .{S} Да се ви одморите.</p> <p>Сад, кад сам ово писмо већ свршио, ја се питам зашто сам га писа |
| с не волети , кад цео свет волим, и кад сам се због тога баш и покалуђерио!{S} Није истина да к |
| већени !{S} То је све већ било тако кад сам ја овамо дошао.{S} То је заслуга девојке коју сте и |
| болесника.</p> <p>— Ужасно је.{S} Откад сам лекар, никад још нисам био тако потресен и осетљив. |
| ће, и већ сам био близу, али, одједаред сам угледао некога на гробу.{S} Црни вео и познати ваш |
| ка надао да ћу се сам вратити онамо где сам био окружен љубављу и пажњом.{S} А касније, кад је |
| ј је одахнуо, и окренуо у порту да буде сам.{S} А Пашковић је гледао за њим и довршивао свој по |
| икаквог уобичајеног поздрава. — Такође сам желео и вас да видим, т. ј. да се с вама поразговор |
| <p>— Знао је?</p> <p>— Знао.{S} Или је сам дошао на истину, или, што је вероватније, доктор Па |
| 51" /> <p>— Жена, жена! — разговарао је сам са собом доктор Пашковић, шетајући мало узбуђено по |
| тај глас о духовном концерту потпуно је сам од себе постао.{S} Нити је Ани, ни хоровођи, ни пев |
| обом, жалим једног старог монаха што је сам.{S} Живот је тако тежак.</p> <p>Написао сам нешто ш |
| у имао додира, у реду толиких жена које сам подцењивао и мрзио, ви, једна и једина, ви сте и ме |
| дједаред се опет нађем на тачци са које сам пошао.{S} То није добро.{S} И Робинсон је осећао ст |
| је моја чаробна и света љубав, до које сам се попела по кристалним степеницама музике и обожав |
| p> <p>Још нисам господар острва на коме сам изабрао да живим.{S} Као Робинсон, молим се Богу и |
| ј црној мантији сав велики закон о коме сам говорила.{S} Монах, од свих људи на свету, има најл |
| ђаконове пратила у вече.{S} Кад остане сам са својом амбицијом и са својом гордошћу.{S} Кад се |
| 0" /> Можда се с почетка надао да ћу се сам вратити онамо где сам био окружен љубављу и пажњом. |
| згрешио?{S} Осетио обесвећење у себи, и сам <pb n="69" /> скинуо олтарску одећу и уклонио се из |
| вим непотребна.{S} Пашковић као да је и сам то хтео што је она хтела, Застао је на степеницама, |
| ржао ружу у подигнутој руци, и скакао и сам што је боље могао.{S} Чуо се смеј и кефкање раздраж |
| дра и храбра.{S} Ти то уосталом мораш и сам видети , је ли да видиш ? </p> <p>— Ја видим да се |
| Можда је због лепог појања у овој цркви сам желео да се премести.</p> <p>Госпођица Недићева је |
| а црква је први истинити дом божји који сам у дугом свом животу видео.{S} А она је то с тога, ш |
| да прецењујеш вредност и лепоту.{S} Али сам се тако изненадио, и таке красоте науживао, да још |
| те да сам ја бољи и друкчији него штоли сам био ? </p> <pb n="196" /> <p>Ана је опажала да енту |
| редлогом сложили.{S} Јер се нико, па ни сам доктор Пашковић није сетио да је стварање света ђав |
| } Има код куће хармониум, па ће вежбати сам.</p> <p>Ани је та одлука ђаконова годила.{S} Она је |
| шта једног лаика.</p> <p>— Зар не, реци сам.{S} Кад ви, лаичари, поставите лекару питање: да ли |
| ј свечаности .{S} А госпођици Недићевој сам већ толико благодарио, да сам сироту девојку скоро |
| ој песме не певају.{S} Прву љубав којој сам се дивио, и која је и мене нагонила да љубим ...</p |
| а је то оно што волим ...{S} Али, човек сам, може бити да сам због свега тога у вама заволио и |
| Не мислим баш на ону самоћу, кад човек сам живи, него кад нигде никог свога нема.{S} Имате ли |
| д бити?{S} Оба крила двери је свештеник сам отворио.{S} Можда ипак, одједаред, с путиром ...{S} |
| а се само надвирујем над тај пехар, док сам, Бог зна откад већ, покорно очекивао једну капљицу |
| та не мари, мој смирени соколе !{S} Док сам гледао циркус са багрема, лепши ми је био него посл |
| ако се развијала него тако? — питао сам сам себе и иронично и болно, и упро сам прстом у себе, |
| већи и баналнији кривац...{S} Али затим сам се насмејао.{S} Већи кривац, већи и покајник, то је |
| рати ме сада до спаваће собе.{S} Уморан сам.{S} А треба и ти да легнеш.{S} Недеља је сутра, има |
| Болујете ли много?</p> <p>— И болестан сам, синко, али, главно, остарио сам.{S} Црн сам, сув и |
| својој.</p> <p>— Срећан сам!{S} Срећан сам бескрајно, јер с љубављу мојом добро у мени расте!{ |
| у чистој љубави својој.</p> <p>— Срећан сам!{S} Срећан сам бескрајно, јер с љубављу мојом добро |
| и радите.</p> <p>Тај старац.{S} Узбуђен сам кад помислим на његов долазак.{S} Он нигде никог не |
| а његов глас ја не знам, и немам, и он сам ми га не би могао дати ...{S} Сећам га се само да ј |
| ђутим, свега два дана касније је баш он сам одбио дечку обе испружене руке.{S} Наравно да је са |
| синко, али, главно, остарио сам.{S} Црн сам, сув и изгорео, и крајње <pb n="141" /> је време да |
| д је умирала она мала девојчица, плакао сам.{S} Верујте ми, грцао сам као дете.</p> <p>Докторов |
| је било да је чекао Ану.</p> <p>— Имао сам три сата одмора, па сам дошао и ја да се помолим Бо |
| {S} Шта?{S} Нема ништа од тога?{S} Знао сам.{S} Е, ја ћу сад, и с вашом дозволом, кући на одмор |
| чува тајну најлепше лепоте.{S} И варао сам се да се само надвирујем над тај пехар, док сам, Бо |
| {S} Живот је тако тежак.</p> <p>Написао сам нешто што не осећам.{S} Мени је живот лак и пријата |
| да како се развијала него тако? — питао сам сам себе и иронично и болно, и упро сам прстом у се |
| живота.{S} Овако стар и трошан, осећао сам се лак и бесмртан.{S} Бог је велики и милостив — кр |
| јчица, плакао сам.{S} Верујте ми, грцао сам као дете.</p> <p>Докторов глас је и сад био пун жал |
| молитвом изаћи.{S} Свештеник је изашао сам.</p> <p>Служба се свршавала.{S} Ана се ломила као п |
| м проживим.{S} Тешка ми митра.{S} Дошао сам да још једаред будем ђакон, онакав какав у свом жив |
| савести мојој због владике.{S} Оно прво сам морао вама рећи.{S} А ово друго?{S} Ја у последње в |
| пронашао.{S} Осетио се одједаред много сам, и учинило му се да она празнина крај стуба иде у с |
| којом он прашину земље прска.{S} Видео сам у души вашој љубав једну, о којој анђели не сневају |
| део у вашу душу, него у своју.{S} Видео сам да у тој вашој души има нешто необично, неслућено л |
| е, нисам само тебе ради дошао.{S} Желео сам такође много да будем у цркви о којој ми увек толик |
| ек до задњега часа има жеља.{S} Пожелео сам да још које тренутак с твојим срцем, и с твојим бог |
| и моја, свака ...{S} Ево видите, понео сам и цвеће, и већ сам био близу, али, одједаред сам уг |
| ледом бескрајне оданости.</p> <p>— Хтео сам вас нешто питати, госпођице Ана.</p> <p>— Долазите |
| га је шта му је. — Сиромах сам, изгубио сам фрулу која ми је била драга као што ми је живот дра |
| ешио сам да ћу ја посетити гроб, мислио сам да смем то учинити, јер покојни Недић је био и мој |
| ико пишеш.{S} Право да ти кажем, мислио сам да прецењујеш вредност и лепоту.{S} Али сам се тако |
| Црни вео и познати ваш стас.{S} Збунио сам се, нисам знао шта све то значи, и да ли да се јави |
| лестан сам, синко, али, главно, остарио сам.{S} Црн сам, сув и изгорео, и крајње <pb n="141" /> |
| ва, а поезија мора да прође.{S} Остарио сам у неку руку.{S} Време је да предам то место другом |
| усред смета и куге чист и здрав, осетио сам у себи све достојанство и сву моћ човека, и уздигао |
| S} Баш на данашњи дан.{S} И онда, решио сам да ћу ја посетити гроб, мислио сам да смем то учини |
| виде тек изгубљени и проклети ?{S} Ако сам ја већ сада згазила лепоту , и већ сада преживела п |
| је диван твој живот, Иринеје!{S} И како сам срећан и ја што си на овоме месту.{S} Ви ми овде из |
| но, а то је да нећу отићи. </p> <p>Како сам још далеко од тога да будем прави калуђер!{S} Узбуђ |
| S} Страшно и подло, укаљала сам се, зло сам учинила, уђимо у цркву да се покајем, да се Богу по |
| размишљати о себи.{S} Зна ли он довољно сам себе, зна ли шта има у себи, има ли он и половину о |
| <p>— Боли ме јако глава, и ... немирно сам спавала. </p> <pb n="240" /> <p>— Је л' ти збиља ни |
| сам сам себе и иронично и болно, и упро сам прстом у себе, да сам, од нас двоје, ја већи и бана |
| ом, кући на одмор.{S} Од четири у јутро сам на ногама. </p> <p>Ана је, пре но што ће затворити |
| ен због несреће у вашој кући.{S} Да, то сам вас хтео малочас питати: да ли бисте желели да се в |
| се Богу помолим ...{S} Лагала сам, и то сам вама лагала, вама, који сте вера и црква моја ...{S |
| омена бојим, и нећу да их имам.{S} Зато сам ваљда и провела цео свој живот као дете, јер деца с |
| о топло, а ту је и доктор Пашковић Зато сам и дошла.{S} Хтео би да се види с тобом ма на два тр |
| добро, ти си озебла, пропала си.{S} Што сам те пустила, несрећница, тешко мени, тешко мени ...{ |
| и, онда ми се чини да сам Ану, тиме што сам је једну родила, закалуђерила .{S} А она — смешила |
| да би требао да сам више камен него што сам икад био, сада се каменито тле у мени претвара у не |
| ни у једном писму ми није пребацио што сам отишао, и није ме звао натраг . <pb n="100" /> Можд |
| ништа одрицати, јер сам урадила оно што сам хтела, и нећу се враћати, јер немам куда да се врат |
| ни! ... </p> <p>— Али, да ли све то што сам казао ...{S} Ах! ...{S} Иринеје, тако ти једнога Бо |
| оли ? ...{S} Како ме је заболело то што сам сада написао.{S} У часу кад о њој мислим.{S} Осећам |
| ово писмо већ свршио, ја се питам зашто сам га писао.{S} Не, није сасвим тако бесмислено.{S} Дв |
| азлука јој је тако годила.</p> <p>Нешто сам сувише утучена данас — помислила је у себи. — Велик |
| и иначе ова црква много добити.{S} Чуо сам да необично лепо служи.{S} Био је две године дана п |
| ок ја не прођем?</p> <p>— Ана, Ана, зар сам могао то урадити ?</p> <p>Два уздаха, два занесена |
| з чаробно моћне средине. </p> <p>— Стар сам, Иринеје.{S} Можда је то последња љубав коју ми чин |
| стати до краја живота свога!{S} Калуђер сам зато јер сам хтео и морао то бити, јер је калуђерск |
| д чијег се јека облаци плаше. — Калуђер сам свом душом и љубављу својом!{S} Калуђер ћу остати д |
| ким држањем ђаконовим.</p> <p>— Калуђер сам! — грмнуло је одједаред из ђаконових груди као вели |
| Ана!</p> <p>— Нећу ништа одрицати, јер сам урадила оно што сам хтела, и нећу се враћати, јер н |
| а живота свога!{S} Калуђер сам зато јер сам хтео и морао то бити, јер је калуђерска душа у мени |
| , и кроз њих, као и обично, ушао доктор сам. </p> <p>Ана је, све за један тренутак, и устукнула |
| а какав је онда човек уопште, кад живот сам не губи за њега драж и лепоту доклегод је жив, а на |
| S} Ево видите, понео сам и цвеће, и већ сам био близу, али, одједаред сам угледао некога на гро |
| о је по округлој путањи доктор Пашковић сам.</p> <p>После, шетачи се, један по један, враћали с |
| мену летњу зору, и у цвеће које му је у сам прозор цветало, и машио се књиге.</p> <p>Читао је к |
| ша се самном слаже.{S} А ви?{S} Иринеју сам казао да ћу питати вас, па како ви одлучите, тако д |
| в у вама.{S} Ту љубав, љубав жене, коју сам ја, женомрзац и познавалац жена, одрицао целог живо |
| она храбро дочекао, и као вртлог сламку сам у себи га уништио.“ </p> <pb n="88" /> </div> <div |
| још мога писма?{S} Е дакле, оно о чему сам вам тада писао, потврдило се.{S} Владика жали замно |
| ћа.{S} Питао га је шта му је. — Сиромах сам, изгубио сам фрулу која ми је била драга као што ми |
| , мирно спава.{S} А људи ?“</p> <p>„Још сам, час демон, час светац, час глупак , час мудрац, ча |
| ању замислити дугачку путању, по којој, сама самцита, с ћеманетом у руци, госпођица Недићева ид |
| а се не брине, све ће она <pb n="98" /> сама радити и урадити.{S} И топло се заузимала за чичиц |
| ала девојчица, која трипута има да пева сама, држи непрестано Ану за сукњу.{S} Сопран солисткињ |
| рло добро расположена, Ана се решила да сама себе изазове, и да прикаже један од драгих својих |
| а треба да буде љубав каква је и музика сама.{S} Црква треба да буде љубав, јер је и музика црк |
| Мајински се извинио .{S} Ана је остала сама.{S} Многе се очи оборише на њу.{S} Између осталог |
| ћи за собом врата.</p> <p>Ана је остала сама у соби, и знала да то отац њен умире.</p> <p>Чучну |
| а иде.{S} И онда, ма да је Ана долазила сама, и места за пролаз било и одвише, стао је одједаре |
| а очева се Ани учинила златан двор, она сама царева кћи, псето њено на капији кепец у црвеном к |
| тио руку мирно назад.{S} Тада му је она сама додала стварчицу, и обоје су се осмехнули.{S} Ана |
| вршила, и спремала се да до Богојављења сама и увежба с певачима своју композицију своје најмил |
| и тајну дубоко у себи.{S} Полифонија је сама по себи тајна.{S} Нешто што је без краја и почетка |
| је намерно пошла раније од куће, да се сама, у миру, нагледа зеленилом окићене и травом засуте |
| гуше и притискују малу аријицу која се сама од себе негде у куту срца пева.{S} Затим један мал |
| узичкој помпи, још се удубила, чисто се сама у себе урила.{S} Живот Анин се тако сузио, да је н |
| " /> све порекне, да све закаља, и да и сама црна умре. </p> <p>Тада, одједаред, болест је изаш |
| кућа свију, стоји подигнута, засебна и сама међу свима осталим зградама.</p> <p>Стигавши пред |
| отив, хтела је да сав тај простор, па и сама Богородичина Црква, буду пусти и хладни као гроб, |
| ечала око Ане, али Ана је била сирота и сама. </p> <pb n="212" /> </div> <div type="chapter" xm |
| и склонила се с прозора.{S} Почела је и сама да се спрема за полазак.</p> <p>У цркви није дувао |
| ла то појање.{S} Чим останем у тишини и сама, ја чујем, и гласове хора и глас ваш.{S} Увек тако |
| тељу, до ђакона .{S} Недићки, не зна ни сама како, сада тек упаде у очи сва љупкост лица тога л |
| S} Опростила се с ђаконом не знајући ни сама како, кидајући <pb n="17" /> се што пре из те заје |
| {S} Оставите ме да се исплачем и смирим сама у својој соби.</p> <p>Али тамо, у тој финој, нежно |
| говим распоредом , а њему су баш годила самачка вежбања.{S} Кад доврши певање, сасвим му је так |
| ући задовољно како у дугом реду његових самачких соба одјекује интиман разговор.{S} И затвара о |
| идеје њене, <pb n="143" /> најзад очи, саме очи њене говоре о чедности срца једног коме нигде |
| вршио је своју одлуку.{S} И, да ли због саме одлуке, да ли од неког надања, умирио се.{S} Еванђ |
| И то леком једним , кога ради су и ране саме постајале драге.</p> <p>Ана се није љутила на реци |
| у га, и узећу га, јер је мој, јер је до саме несреће мој! ...{S} До несреће, да!{S} Разбићу мон |
| кривењу Јовановом стоји : буди веран до саме смрти, и даћу ти венац живота.</p> <p>— Ђакон је з |
| са у коси, дах у даху, занесени, своји, сами, топли и збуњени од наглих узбуђења кривице, плача |
| шем животу у човеку.{S} То је, како сте сами рекли, једна сасвим необична девојка - уздахнуо је |
| гласа. </p> <p>У вече, кад су код куће сами, морала је, оцу за вољу, чешће да одглуми старог х |
| , али срећа је уза ме; а ви ћете остати сами, јер тако мора да буде — мислио је у себи Недић, п |
| чној стази остали су најзад Ана и ђакон сами.{S} Њих двоје нису показивали никаква интереса ни |
| јзад је домаћица, већ у очајању, и пред самим епископом изјавила, да је у кујни све спало, да с |
| рце Анино, као срце у малог детета, под самим теменом бије, и чекала је да се то срце смири.{S} |
| скошно густом косом и у белој хаљини од самих чипака, њему одједаред дође жао, зашто се то мило |
| боље је да не дође.{S} И мајка ваша се самном слаже.{S} А ви?{S} Иринеју сам казао да ћу питат |
| а.</p> <p>— Још само часак два останите самном, Ана.{S} Ја ћу онда на гроб, ви морате кући.{S} |
| идеја — али која ? — не знам шта је ово самном, тако ништа не схватам и не видим, као да је цео |
| Ану у срце. — Често се питам: шта је то самном?{S} Бог је, или живот је, или, ја не знам, можда |
| > <p>— Да ли би се могао решити да идеш самном?{S} На извесно време, мислим.{S} За одсуство је |
| зато и има сласти, што има меланхолије, само зато и има снаге, што има смрти .. .{S} Магдалена |
| ти пољупци моји, зато што је и он мој, само мој! ... </p> <p>Као болесна, као полулуда је Ана |
| ло је да живи, да живи ... </p> <p>Мој, само мој мора бити !{S} Мора ме волети слепо, мора ми д |
| се ипак надам да ми и сада, као и увек, само спасење може од вас доћи.</p> <p>— Пресудићете.{S} |
| шла ова шала.{S} Смејао се целим лицем, само су очи остале мирне, и, по нечему, биле сличне очи |
| ати чудотворног певача, за часак један, само дотле док не изврши дело светиње и лепоте. </p> <p |
| b n="200" /> <p>Никада.{S} Нико.{S} Он, само он.{S} Дивни сан лепоте.{S} Песма, којој је почета |
| мах, целивала Мајку Божју, такође брзо, само у скут љубичасте њене одеће, и изашла збуњена и са |
| ао.{S} Ана је осећала од кога је писмо, само није могла да замисли шта у њему стоји.{S} Негде, |
| осто решење, чију наивност је, наравно, само владика опазио , и која га је у срце дирала. </p> |
| или да живим или да свиснем, свеједно, само ако ме волите, Иринеје, мој, мој Иринеје ...</p> < |
| , и двадесет пута једно за другим умро, само да се збуде нешто тако лепо као што би било оздрав |
| још враћа из гроба.{S} Враћа се и каже: само жена може помоћи човеку да се, за њу, успне тамо, |
| ена озбиљност.{S} Чак је и ослабила.{S} Само су очи пламтиле, и биле лепе и тајанствене као ник |
| јим уснама.{S} Али је није пољубила.{S} Само је јако умиљато погледала у ђакона. </p> <p>— Шта |
| м тешка питања, драга госпођице Ана.{S} Само таква и волим.{S} Ако питање није тешко, није ни п |
| се одједаред сетила старог владике.{S} Само један зид их раставља , он је можда такође видео в |
| на страну.{S} Ја остајем при своме.{S} Само начин, како доктор Пашковић казује своје анализе, |
| одазивао, и није устајао са столице.{S} Само је, крадом, и сасвим тихо, уздахнуо.</p> <p>То ист |
| пазила да се и доктор Пашковић једи.{S} Само се владичин ђакон није бунио.{S} Он је, сиромах, в |
| Сви заинтересовани су се поплашили.{S} Само Ана се смешила.{S} Нико нека се не брине, све ће о |
| и ако јој не буде боље, одгодићемо.{S} Само — Ана је невесело погледала — сутра је татин рођен |
| отворене боје, чак мало и изрезану.{S} Само се није хтела закитити.{S} Мати ју је двапута кити |
| е имам ипак да се надам милом госту.{S} Само немој одвише много одуговлачити, јер моја повратна |
| што нећу, да се рукујем такође нећу.{S} Само да вам кажем да је Светислав Васићев још жив, да м |
| n="219" /> може.{S} Може и гордошћу.{S} Само је разлика тих двају победа велика.{S} Гордост зад |
| једно и ко свира и како свира.</p> <p>— Само ми још није свеједно како ко пева — додавао је, оч |
| чекиване појаве, и убрзала корак, да га само поздрави и пре њега уђе.{S} Журба њена је међутим |
| /p> <p>Може бити да та тајна прати њега само пометњом, а у ствари другу душу тражи ?{S} Да ли ј |
| и се илузији да им неко зло прети, и да само у заједници и чврсто загрљени могу злу томе отпора |
| лице дође тако мајушно и смешно као да само из себе вири.{S} Ана се грохотом смејала тој комич |
| те ... зар да њему на жао учини, зар да само прође мимо топлоте и среће! ...</p> <p>Била је узб |
| и врат ђаконов, у све оно што је некада само из далека, и пред олтаром виђала.{S} Ђакон је тако |
| олестан?{S} Можда сва тројица.{S} Можда само њен љубимац, најстарији, Бошко, озбиљан, паметан д |
| S} Све што се после изводи, то је можда само костим узвишеног једног мртваца.{S} То је можда св |
| ге за срећу и уживање.</p> <p>Или можда само зато и има сласти, што има меланхолије, само зато |
| дан и две ноћи, и све, све је то можда само варка и искушење.</p> <p>У недељу, монах Иринеј је |
| зе једном отегнутом муком коју је ваљда само Ана била у стану да имитује, и гушио се после свак |
| ништа није одговорио.{S} Мало је канда само уздахнуо, али тај уздах је, у лепој вечерњој свежи |
| вела.{S} Бог је ову недељу просуо канда само њој у крило.{S} Чинило јој се, како је лагано кора |
| И сада, ето, љубазне ваше речи чујем ја само кроз те тонове који у мени никада не ћуте.</p> <p> |
| да је и тај силни глас харфа једна која само под њеним рукама свира.</p> <p>— Како сте сада див |
| стојну пажње.{S} Мој је идеал жена која само једаред воли, а разорену или несрећну своју љубав |
| ове очи, два ненађена драга камена која само за Ану светле, умиљавале би се погледом псета једн |
| снове мисли, одатле некуда, куда човека само жена вуче, а човек оставља све, и иде, и губи пут |
| мала она библијска лампа у коју девојка само помало бледог уља долива, јер не чека женика, него |
| њу борбу њену, која је тешка и претешка само зато што Бога има, и што је тај Бог збиља у души њ |
| и.</p> <p>Младост њена је доскора имала само једно годишње доба, пролеће.{S} Па и кад је љубав |
| а.{S} Јер госпођица Недићева је свирала само ексквизитну вишу музику, а од вокалне музике најви |
| т за облаке.{S} Ана Недићева је осећала само још мирно блаженство.{S} Блаженство то ју је испуњ |
| } Љубав њена се родила у цркви и живела само у цркви.{S} Ту љубав није запалио ни пламен очију, |
| дети и волети, то је Ана Недићева умела само у цркви.{S} Она је волела божјег слугу и певача Бо |
| е била у толико ужаснија, што није била само слика.{S} Девојчица та, са свима тима мукама на че |
| милости чине, кад је и љубав међу њима само овејана, бескрајна и сажаљива милост. </p> <p>Пашк |
| етило да би старцу милије било да се на само састане с њиме, удешено је тако да се ђакон кроз з |
| ше од артизма.{S} Да је најтоплија жена само артист један, који непрестано вибрира јер хоће неп |
| зна борбу и триумфе губитака, које зна само или несрећу или срећу.</p> <p>Ана се враћала кући |
| и владање тона у једноме гласу.{S} Она само још очима и ушима мисли.</p> <p>Анине очи се напун |
| кључаоницу највише види.</p> <p>— Штета само што су у торби ноте, а баш у нотама наш драги докт |
| еног једног мртваца.{S} То је можда све само груба ларма кроз једну прашином засуту тишину, кој |
| И чинило му се да <pb n="118" /> то све само од себе иде.{S} Ана му је одговорила да је веома з |
| јтоплијих њених снова: да у цркви служе само они људи који силу уметности носе и у телу и у душ |
| оследње, ако још није мртво, онда га је само Господ Бог излечио ...{S} Ужасно, ужасно !{S} Ужас |
| љао је доктор.</p> <p>Стари хоровођа је само жмирнуо очима.{S} Њему се чинило да то на једно из |
| } Два калуђера су ћутала.{S} Шиштала је само вода у самовару.{S} И то на прекид, са ретким кипу |
| е ниједаред окренула олтару.{S} Чула је само тихи глас владичин , разне гласове свештеника, пла |
| ргије пред оно <hi>Вонмем</hi>, које је само он умео отпевати, Ану је дохватила жеља да потрчи |
| ати из њега тежину и хладноћу, један је само на овоме свету.{S} Монаху Иринеју, његовом наручју |
| ајско је сишло одгоре.{S} Недостајао је само уздах, па да рај буде савршен.{S} Ану је гушио тај |
| у моменту када је тако хтео.{S} Имао је само стално топло осећање човека који зна да је вољен, |
| , јер се и Пашковић журио.{S} Остало је само толико времеда да се монах Иринеј сети да би баш о |
| и побеђено, и све што се догађа, то је само несрећа, јад и <pb n="255" /> жртва.{S} А међу нам |
| отекао предлог да са музиком , пошто је само једна тачка, сврше пре вечере, а после вечере да и |
| ебди као нека група звезда.{S} Олтар је само био мало и одвише таман, и он је стога чинио понек |
| кле она два Енглеза од којих један пије само пунч, а други само грог.{S} Сад ћемо се посвађати! |
| рдачним руковањем, с каквим се дочекује само добродошао и много жељен гост.{S} На ђакону се опа |
| измирити да је и у твог старог владике само душа бесмртна.{S} Таквог дакле, каквог те сада вид |
| има смо, драги Иринеје, сви без разлике само нејаки људи.{S} Шта да ти кажем ?{S} Дражи си ми о |
| и његово дело.{S} Музичко дело је дакле само за живота уметниковог стварно оно само, оригинално |
| х крила, стојало је између неба и земље само за њих двоје.{S} Из високе ограде на порти струјао |
| љивим поштовањем поздрављали старца, не само беле косе и браде, него и седих обрва и трепавица, |
| ни има.{S} Да ли сте разумели, јуче, не само мене, него и себе ?{S} Да ли сте били у стању да с |
| к од седам трава, је л' те?</p> <p>— Не само то, драги докторе — говорила је Ана озбиљно. — Доб |
| м интелигенцијом да врши силан уплив не само на круг својих пријатеља, него, постепено, на школ |
| е, којима је отварао незнане погледе не само у цркву, и оно што се у њој дешава, него кроз цркв |
| га нико не би радио.{S} Радила га је не само радним енергијама, него и једним сталним, високим |
| тког живота у очима, иде дакле.{S} И не само да иде, него треба сад да пусти дугу косу и браду, |
| тајни врата.</p> <p>— Наравно.{S} И не само врата, него баш кључаоница.{S} Јер се кроз кључаон |
| мене <pb n="76" /> усрећава.{S} Али не само усрећава.{S} Нека моћ из њега мене и води, и живот |
| ктор Пашковић, који је стигао видети не само како је Ана, него како је и Иринеј поруменио , па |
| агања је један корак, и, најзад, ћутање само није друго до лагање. </p> <p>— Што сте заћутали, |
| га не би могао дати ...{S} Сећам га се само да је био, да је сладак био, и да гори чежња за њи |
| ајлепше лепоте.{S} И варао сам се да се само надвирујем над тај пехар, док сам, Бог зна откад в |
| де Офелијине, несрећне девојке, која се само једаред закаснила са милошћу, и погубила и Хамлета |
| а ништа ново код Ане.{S} Разликовала се само нешто од чежње до онога дана кад ју је ђакон ослов |
| з мишице прелазио у цело тело, и Ана се само смејала и тресла.</p> <p>Његова ћелија се претвори |
| ела чело његово, бело као љиљан, она се само благо смешила.</p> <p>— Ана, реците ми штогод! — м |
| он је горео као на ломачи.{S} Црниле се само његове јако угасите очи.{S} Слика је била неописан |
| е калуђерство заблуда , а помонашење се само насилном смрћу може извршити?</p> <p>Ана је сишла |
| је он, могла њему и дати!{S} Кад би се само за час кроз једнолики мир његовог живота могао про |
| твих и заборављених тренутака , који се само зато не виде што их нове жеље и снови затрпавају?{ |
| к позвао никога од гостију.{S} Знало се само да ће око четири сата, по жељи епископовој, доћи ђ |
| молим да станете на тренутак, да чујете само неколико речи ...{S} Госпођице Ана, Ана, зар сте м |
| чати и широм отворити.{S} И посматрајте само.{S} Не гледа у њу, него право у њену кожну торбу.{ |
| ного жао, па сам мислио — ах, кад бисте само знали како је о вама говорио !{S} Он слути каква в |
| силан један тон кроз тишину, као да уз само Анино уво трепти велика нека жица.{S} Затим је дош |
| правду.{S} Јер људи су гладни љубави, и само ње су гладни и умиру онда кад љубав није више с њи |
| од којих један пије само пунч, а други само грог.{S} Сад ћемо се посвађати! — смејала се она, |
| и у цркви да је празно и тишина, а људи само с поља да обилазе око ње, и да чисте своју душу кл |
| љеним људима.{S} И ма да је од тих људи само мало њих познавао, осећао је да многи међу њима ми |
| ке људи морале бити, а да одсада долази само добро и лепо, и да ће се сад одмах осетити присуст |
| м писати оданде?</p> <p>— Молим.{S} Али само у недељу.{S} У божји дан.{S} У онај дан кад служит |
| вароши је нестајао.{S} Најзад се видели само још бели торњеви Богородичине Цркве и црна јаблано |
| " /> не знам: јесам ли заволео вас, или само ту љубав у вама.{S} Ту љубав, љубав жене, коју сам |
| олностима тако ме је растројила , да ми само ви можете помоћи.{S} Ја се већ једва савлађујем од |
| оју љубав сачувам ...{S} Али, помажи ми само дотле, док помоћ твоја богати раскош и красоте мог |
| као дете.{S} И замолио Ану да га извини само за један тренутак, колико да каже владици да оно „ |
| м и с расположењем.</p> <p>Добро.{S} Ти само иди, а ја ћу одмах за тобом.{S} Док мало зачешљам |
| p>— Та би ствар мене могла интересовати само онда, кад не бих знала разлог зашто се Јела опирал |
| Бог се збунио, јер крила су смели имати само анђели.{S} И замислио се шта ће.{S} Најзад је узео |
| њу, дакле, треба да волим и смем волети само црквом у себи.“ </p> <p> „То је монашка љубав.{S} |
| ача.{S} Или да ће свештеници смети бити само уметници рецитовања.{S} Или да долази какав још не |
| света, дотле, док је у нашем телу, ипак само слуга материалности . <pb n="63" /> Како ћу дозват |
| кон је узео и пружену руку.{S} За часак само.{S} Кратак и незабораван часак.{S} А затим је поло |
| и хвала ти што си живела један тренутак само за мене!</p> <p>То је све што јој поручује, а то ј |
| што против љубави рећи, кад сваки човек само за љубав и живи!{S} Природа човечја је такова да н |
| p> <pb n="163" /> <p>Можда је тај човек само сада ту, можда у башту ову, овако као сада, никада |
| да обавештење неко, и служећи свештеник само за часак, у једном одсеку службе, замењује ђакона. |
| воју песмицу:</p> <p>„Из облака те знам само, чаробна жено, из белог облака, из кога никад не и |
| у болну једну молбу.</p> <p>— Не, нисам само тебе ради дошао.{S} Желео сам такође много да буде |
| тренутку, не занима ствар уопште, него само један квалитет музичког дејства.{S} Зар не ?{S} Ал |
| мљења, и вољење наше је било и остајало само зимзелена грана.{S} А последња фаза нас је довела |
| пролеће је остало пролеће, све је било само цвет и мирис, игра и нада, миран сан без снова, ка |
| д добротом божјом, што је искушење било само сан и варка.{S} И предавала се поново мирна, слуша |
| јој је, по нечему, дошло тако самохрано само.</p> <p>У ђаконовој души се затеже нека давно онем |
| и нежна душа њена волела је непрестано само онај свој први занос, и бојала се да га не изгуби. |
| је, зар ви то не осећате ! ...{S} Једно само, једно ми кажите ...{S} Да ли ме још волите, бедну |
| само за живота уметниковог стварно оно само, оригинално и живо.{S} А затим умире за све вечнос |
| 99" /> крупне, ретко виђене звезде, што само пред јаки мраз искачу. </p> <p>Једнога дана, баш к |
| а нешто и у томе, зар не, ви, тамо, што само за торбу имате очи ?{S} И јесте ми неки момци, кад |
| и ишчекују некога, а уши чују нешто што само за њих важи.</p> <p>Чује ваљда песму мога срца — с |
| одговарало је цело његово биће.{S} Јер само весео и богат и заљубљен човек може волети и служи |
| исмо тим путем морали отићи ?{S} За час само, и љубави наше не би било, не би је било, Ана, јер |
| зразу и држању његовом огледала се опет само љубав, љубав која осећа у себи моћ да јаким учини |
| одицу , на лажну слободу и самосталност само зато, да вас загрлим и пољубим, Иринеје ...{S} Али |
| ила се.{S} Он је обично долазио у цркву само о великим празницима, и кад је нарочито појање или |
| више глава? — питао је тоном, као да му само још то треба знати, па да срећа његова буде такође |
| драгоцена и светла.{S} Стрепнули би му само понекад на орару укрштени прсти, и брже би онда се |
| јсмерније слуге олтара.{S} Оне, који му само с песмом <pb n="15" /> и молитвом прилазе, а не до |
| после, у гласу одраслог човека, остану само љушчице пепела, фина она меланхолија што неминовно |
| уметности Кандилце једно, које има душу само зато да ужива што гори.{S} Гори, ужежено за славу |
| је видео да хоће да пође, а знао да их само педесет корачаји деле од пуне светлости и друштва. |
| и пријатан и сушта лепота.{S} Једно бих само хтео да буде друкчије.{S} Да се ви одморите.</p> < |
| ер своју подсетити како удадба није баш само ћеф или воља, него је помало и дужност девојке.{S} |
| pb n="3" /> <p>Ништа не видиш.{S} Видиш само ону велику кожну торбу, за коју доктор Пашковић ка |
| пут.{S} Сасвим тих, шаптав и танак, још само слаби одјек песме која се у срцу савила и ћути да |
| овог, и оног другог света.</p> <p>— Још само часак два останите самном, Ана.{S} Ја ћу онда на г |
| ао је и сумор.{S} Једна жеља ме сад још само тишти.</p> <p>Пашковић се није усудио да пита.{S} |
| о га добрим погледом старца који се још само туђем животу радује.</p> <p>— Ја сам, синко, у прв |
| а у ђавоље канџе и изгубљена сам, и још само кратко време ми има живота с ове стране пакла, тре |
| писао је писмо.{S} Уједно је пазио и на самовар, а при сваком окрету главе би умиљато погледао |
| рестано пушила, подсећао је на заложени самовар који чека госта. </p> <p>Госпојинска зора је до |
| ричека зиму пре него што проври.</p> <p>Самовар је био намештен, као и пре, на засебном мермерн |
| ра су ћутала.{S} Шиштала је само вода у самовару.{S} И то на прекид, са ретким кипутцима, као д |
| 19190_C19"> <head>XIX.</head> <p>Вода у самовару је уврила и ућутала.{S} Нешто је попало по сја |
| о јој је страстно, скоро необуздано, са самовољама у ритму, али са тоновима, врелим као да из с |
| ша.{S} Тако необично, да она чисто њега самог не познаје, а камо ли да би могла <pb n="188" /> |
| ао да хоће да изађе и даље да иде, па и самог њега собом да поведе.{S} Други пут опет, тако је |
| а. </p> <p>— Иринеје, Иринеје, јединог, самога вас волим, круно, песмо живота мога! ...</p> <p> |
| рио, живот се узбуркао <pb n="96" /> са самога дна свога.{S} Сав се разговор и брига усредсреди |
| ко је запалио ватру у црном мраку моје саможиве усамљености ? ...{S} Да ли душа ваша осећа: да |
| — трзала је она себе из помирљивости и самозаборава. — Волим га, да, као душу, као очи у глави |
| веће, а нарочито руже, али — смешила се самозадовољно — калуђери носе руже у грудима а не на гр |
| алих погледа и отворених кљунова.{S} На самој капији је стојала домаћица са ћерком.{S} Цвеће је |
| от је, или, ја не знам, можда је у мени самом негде готово чекало лепо једно чудо.{S} Ја сам пр |
| сажаљења може бити у човеку више него у самом Богу.{S} Човек и с небом, и са сунцем, и с Богом |
| е нуди скромном монаху оно што је монах самом Богу обећао: чедан, идеалан живот, са једном вели |
| умњи, и неверства Теби <pb n="221" /> и самоме себи, не помажи ми!{S} Не жали ме, не теши ме, н |
| личност.{S} Осећала се јача, здравија и самосталнија но икад, и велики свој посао је вршила с л |
| на лажну породицу , на лажну слободу и самосталност само зато, да вас загрлим и пољубим, Ирине |
| заједно стављена у њену љубав, велику, самосталну, моћну, коју она уопште не може више да посм |
| лежало на срцу.{S} Болесни људи, јесен, самоћа њена ...</p> <p>Ишла је лагано, застајкујући.{S} |
| калуђер!{S} Узбуђују ме смрт, старост, самоћа.{S} Два прста пред гробом, жалим једног старог м |
| </p> <p>— А зар вама није понекад тешка самоћа ? — поче она тако матерински нежно, као да је го |
| е по врату и шиба по ногама, и гробље и самоћа су ужасни, а, тако близу, душе пуне љубави и леп |
| ма.</p> <p>— Дабогме, старост, па још и самоћа, то је од свега најтеже.{S} Не мислим баш на ону |
| као дете.{S} А Ана, због хладноће, због самоће, због неправде, због свега оног другог, пружала |
| сти ће живи трагови бића вашег по нашој самоћи.{S} И ми ћемо, као номади, са малим шатрицама св |
| пољубац <pb n="51" /> љубави са његовом самоћом.{S} Јер он је осећао тај пољубац.{S} И био посл |
| г света, усамљени дубоком и кобном оном самоћом у коју се огрћу куће пред тешке породичне катас |
| ку се испружило да дочека Анину немоћ и самоћу.{S} Али Ана је вратила испружену руку себи, пала |
| о сироче?{S} Одрекао се света и пошао у самоћу.{S} Ни својте, ни куће.{S} Кућа му је црква.{S} |
| свега најтеже.{S} Не мислим баш на ону самоћу, кад човек сам живи, него кад нигде никог свога |
| , има га у оплакивању мртваца, има га у самоубијству, има га у сажаљењу, ума га у науци која се |
| ете, које јој је, по нечему, дошло тако самохрано само.</p> <p>У ђаконовој души се затеже нека |
| S} Али, верујте ми као што се човеку на самрти верује, да <pb n="198" /> не знам: јесам ли заво |
| ијим стидом, скаменила се, и мирно, као самртну исповед, је одговарала:</p> <p>— Било је један |
| ам због свега тога у вама заволио и вас саму.{S} Може бити ...{S} Међутим, те се љубави немојте |
| Ана се навикла да у ту руку гледа као у саму себе.{S} Чиста, нестезана, нељубљена, та је рука б |
| амислити дугачку путању, по којој, сама самцита, с ћеманетом у руци, госпођица Недићева иде у с |
| и небо занели се неким дубоким сном.{S} Сан, који предосећа јесен, кад се рано леже и у помрчин |
| емски мирна, и пуна ружа.{S} А љубав је сан двеју руку које се над Христовим крстом грле.</p> < |
| свом месту.{S} А “гада, осећајући да се сан разбија, да је дошао растанак од лепоте, грунуло је |
| е спустио у наслоњачу и утонуо у рајски сан.{S} Мало после се отворила врата.{S} Гости су на пр |
| када.{S} Нико.{S} Он, само он.{S} Дивни сан лепоте.{S} Песма, којој је почетак у њему а свршета |
| ош седео је монах Иринеј , не осећајући сан, и превртао полагано листове својих записа.{S} Инте |
| сао једна, оштрија од ножа, пререза јој сан, и погоди је живахно и отровно.{S} Ана се тргла, се |
| о само цвет и мирис, игра и нада, миран сан без снова, као у биљке.{S} Ни милостиве речи, ни за |
| ни да ће све то време бити један златан сан, од кога човеку никад није доста.{S} А с друге стра |
| лу.{S} Нежна једна појава, измалана као сан који се једва помолио из мрака ноћи, и прети да ће |
| , ваљда с тога што га је нагло обузимао сан, почела одједаред силно да расте.{S} Мала једна жељ |
| ротом божјом, што је искушење било само сан и варка.{S} И предавала се поново мирна, слушању пе |
| красоте науживао, да још никако не могу сан од јаве да одвојим.{S} Чинило ми се, час <pb n="140 |
| ење и смрт, где се пева и венчанима и у сандук положенима, где се све што је живот изједначује |
| јутро, освану на зидовима важна и кобна санитетска објава.{S} У вароши има двадесет случајева о |
| ме, како би се уверио да срећу своју не сања. </p> <p>— Ја вас никада не могу оставити! — шапта |
| да и вољен буде онај који воли.{S} Све сањање и све испуњење тих снова ограничавало се свеједн |
| чинило да је те вечери некако двоструко сањив, и једва је чекао да спусти главу на јастук.{S} А |
| довољио прву своју сањивост , друга она сањивост је одједаред пожелела , да уместо на јастук, п |
| то учинио, и тиме задовољио прву своју сањивост , друга она сањивост је одједаред пожелела , д |
| и.{S} Дизала се до звезда, до директног саобраћаја са духом песника те јединствене драме.{S} На |
| Пусто и тишина.{S} Или нерасположени , сасвим кратки разговори.{S} Пред многим капијама стража |
| и опазио ]е да је нема. </p> <p>И онда, сасвим слободно, као да је то природан ред мисли, ђакон |
| у.{S} Дечји хор, стара симпатија Анина, сасвим ју је занео.{S} Спремала се да читаве одсеке слу |
| како су крстови, од сунчаног рефлекса, сасвим ружичасти, како је од истог тог руменила ружичас |
| има тима мукама на челу, лежи ту негде, сасвим близу, на овој земљи љубави и лепоте, међу онима |
| самачка вежбања.{S} Кад доврши певање, сасвим му је тако као да је од Ане дошао. </p> <p>Опет |
| а ушла.</p> <p>Необично намештене косе, сасвим мирног лица, и тамних сенки око очију.{S} Хаљину |
| младићским плећима, стојао је необичан, сасвим необичан домаћин божјег жртвеника.</p> <p>Прснул |
| нешто каже.{S} Кад одједаред, отац њен, сасвим изненада, поче да говори о удадби једне даљне ро |
| ште усне на десну своју руку.{S} Тачно, сасвим тачно је нашла место где су лежале вреле, мекане |
| бру и милостиву , <pb n="121" /> близу, сасвим близу својим уснама.{S} Али је није пољубила.{S} |
| ти и завољени глас, говорио је сада ту, сасвим близу.{S} Говорио њој.{S} И говорио речи саучешћ |
| се да је разумео шта је хтела рећи.{S} Сасвим слободно је дакле још додала:</p> <p>— Ја сам ум |
| {S} Исти мотив је дошао и трећи пут.{S} Сасвим тих, шаптав и танак, још само слаби одјек песме |
| ци Недићевој.</p> <p>— Е, зар?</p> <p>— Сасвим.{S} Јер је већ крајње време да у том вашем музич |
| еца, коју и по ' неколико генерација, а сасвим зацело по неколико живота носе и рађају.{S} Моје |
| них мишица, високо над главом својом, а сасвим високо над главама осталих.{S} Свечан и поносит, |
| орову наклоност ка анализи , и да треба сасвим просто запитати: ко је болестан у кући господина |
| .{S} Пала је и нека, за то годишње доба сасвим необична магла, дебела и влажна, под којом као д |
| ав рецитатив буде у устима певача, и да сасвим изостане нескладно и произвољно појање за певниц |
| болела.{S} Пашковић каже да јој је сада сасвим добро, да је већ пре осам дана устала, и да ће с |
| израза.</p> <p>Једнога дана је хоровођа сасвим оболео.{S} Тражио је петнаест дана одсуства.{S} |
| њега уђе.{S} Журба њена је међутим била сасвим непотребна.{S} Пашковић као да је и сам то хтео |
| парка пошао кући, нашао се одједаред на сасвим супротном крају вароши .{S} Годила му је та расе |
| јнијим шапатом .{S} У том шапату је Ана сасвим јасно разабрала глас, и то онај исти глас, од ко |
| у.{S} То је, како сте сами рекли, једна сасвим необична девојка - уздахнуо је ђакон заносно, и |
| арао тихо и преокупирано, мерећи ђакона сасвим слабо наоружаним погледом.</p> <p>— Је ли тежак |
| , видите, мислим да ђакон треба да буде сасвим млад човек.{S} Млад, неискусан, детињаст, безбри |
| ми је стигао кроз вас пре него што буде сасвим касно ... </p> <p>— Ја мислим, госпођице Ана, да |
| ва је почела нестајати.{S} А нестала је сасвим у разговору са доктором Пашковићем, с ким је ђак |
| читао неку научну књигу.{S} Престао је сасвим мислити на Ану у моменту када је тако хтео.{S} И |
| били, и не знам куда су сада.{S} Ово је сасвим други живот ...{S} Зар није то тако као да сам в |
| главу ка златном обручу.{S} Сагао ју је сасвим, и љубио Анине прсте дугим, врелим пољупцем, кој |
| је Светислав Васићев још жив, да му је сасвим мало боље, али ипак боље, и да се у свој невољи |
| уге праксе тако омрзао музику, да му је сасвим свеједно и ко свира и како свира.</p> <p>— Само |
| су му очи биле пуне суза.{S} На Ану је сасвим заборавио ...</p> <p>Као младић од деветнаест го |
| е учинило да то и није тешко.{S} Баш је сасвим лако.{S} И причала је, смешећи се подругљиво, да |
| ј се већ поодавно чини да га не познаје сасвим.{S} Да оно што тако мирно лежи покрај њених ногу |
| е питам зашто сам га писао.{S} Не, није сасвим тако бесмислено.{S} Две ствари су ме нагнале да |
| г што је нашао.</p> <p>— А можда и није сасвим тако, господо.{S} Преврћући и себе и друге људе |
| у Иринеју оно што монах Иринеј још није сасвим постао.{S} Како је њему драго било то откриће.{S |
| анити цвеће.</p> <p>Ана, разумете ли ме сасвим добро ?{S} Осећате ли да се наше две ћелије прео |
| ично створење. </p> <p>Мало укошене, не сасвим искрене очи под сенком необичног чела, дивна кос |
| о цело појање.{S} Дешавало се да стигне сасвим пред свршетак.{S} У таком случају би сачекао нап |
| она синоћња непогода утицала је на мене сасвим необично.{S} Као да је олуј и кроз мене прошао.< |
| ван вароши.{S} Тога дана јој је ходање сасвим необично годило.{S} Осећала се као перо лака, и |
| а утеха <pb n="142" /> би ми била да се сасвим уверим у идеалну религију њену.{S} Теби је позна |
| боље од свега.{S} Црква је место где се сасвим истоветно благосиља и рођење и смрт, где се пева |
| ши његовог љубимца има бол, разњежио се сасвим, и, место да нешто почне говорити, загледао се у |
| мојој души? —питала се Ана. — Није више сасвим бело, али зато што је прошарено цвећем, и што то |
| тајао са столице.{S} Само је, крадом, и сасвим тихо, уздахнуо.</p> <p>То исто је, мало после, у |
| а с ове стране пакла, тренутак један, и сасвим је свеједно чиме ћу тај тренутак испунити .{S} Ш |
| едимице слуша, да га чак дуже времена и сасвим не види. </p> <pb n="67" /> </div> <div type="ch |
| држе да не клонемо, да се не изгубимо и сасвим не умремо. </p> <p>Ах, како је необичан био тај |
| више био онај из Еванђеља.{S} Друкчији сасвим.{S} Сав од уздаха и од молбе, од меких таласа ко |
| уга занимљивост.{S} Да т. ј. људи, који сасвим далеко стоје од горњег случаја, који, напротив, |
| екуд, из прстију или из душе њене, неки сасвим непознати мотиви.{S} Једне вечери, кад је Недић |
| рдаца. </p> <pb n="55" /> <p>— Јесте ли сасвим оздравили?</p> <p>— Можете ли замислити колико с |
| тога болног места.{S} Танки њени прсти сасвим су се изгубили у меканој бујној коси, а златна б |
| бити да ће ме он и звати.{S} Једно знам сасвим извесно, а то је да нећу отићи. </p> <p>Како сам |
| ?{S} Ана, шта је вама ?</p> <p>— Ја сам сасвим добро.{S} Али ми је тешко данас одвише дуго разг |
| се канда ипак.{S} До вас, Ана, ја нисам сасвим веровао у жену, па се тај сахрањени страх понека |
| тако покојне душе.{S} Прота-гост је био сасвим без гласа, срицао слогове и речи Еванђеља са дуг |
| p> <p>У малом салону владичином је било сасвим тихо.{S} Два калуђера су ћутала.{S} Шиштала је с |
| За то време, иако је у ствари ипак било сасвим <pb n="156" /> кратко, окупио се око Ане цео јед |
| Богородичину Цркву.{S} Сада је то било сасвим извесно.{S} Старац , болешљив и слаб, не плаши с |
| ствари музике, мислим, још никада нисмо сасвим споразумели.{S} Сећаш ли се колико пута си ми хл |
| до смрти остане калуђерски врла.{S} То сасвим недевојачко осећање јачало је у Ани понекад до ф |
| етио, не осећаш ни сад, је ли, да је то сасвим тако било као <pb n="77" /> да си ме слао да жив |
| е слије и смрси, и у души завлада нешто сасвим недокучно.{S} Завлада тајна .{S} Али он не осећа |
| ц питање тако узбуђено, као да је понор сасвим близу. </p> <p>Монах Иринеј је стојао гордо узди |
| је снагу и вољу.{S} Што му је канда већ сасвим прождрло сунце.</p> <p>— Као оно кад на ливади, |
| погледао у порту, али порта је била већ сасвим празна.</p> <p>— С њиме ће и иначе ова црква мно |
| руке, и тако, растрзана, заспала је већ сасвим пред зору на пољупцу љубљеног човека.{S} Први зр |
| p> <p>Кад је стигла, нашла је цркву већ сасвим пуну.{S} Преко широких степеница је ипак још неп |
| .. а отац њен и мати ... не, они су већ сасвим стари људи ... али доктор Пашковић каже ...</p> |
| приспела на своје место да угледа једну сасвим нову сцену.</p> <p>Света је било врло много.{S} |
| да попије други чај.{S} И да чује једну сасвим нову, модерну ствар, која је тек пре неколико да |
| ем јесу ли ми ка гласу.</p> <p>— Оне су сасвим ка вашем гласу. — Ана је погледала ђакона с неки |
| постојати, вратио се натраг .{S} Не баш сасвим равнодушно, али желећи ближњем своме ипак несрав |
| рква лажно свети њих.</p> <p>Ја сам још сасвим млад човек, али ја осећам страшну, позитивну сна |
| оспођице Ана, ви сте анђео на земљи!{S} Саслушајте ме до краја.{S} Ви, ви која људе преобраћате |
| {S} Ја сам у кризи једној, и мене треба саслушати , и помоћи ми, као и сваком човеку у нужди.{S |
| трах.{S} Како је могла и смела до краја саслушати исповест човека, који, иако то ниједном речју |
| и се полуотворише, а руке кренуше да се саставе, али се на пола геста опет растадоше.{S} Забруј |
| већ разишао.{S} Напољу се међутим опет саставили облаци, небо је изгледало досадно сиво, и пад |
| е.{S} Крао је време од јела и одмора, и састављао дане и ноћи у дугу и мучну једну службу, у ко |
| ла је једну необичну руску композицију, састављену из разних веселих црквених песама у особите |
| иди тај свој живот растављен у комаде и саставне делове своје.{S} Јер јој се већ поодавно чини |
| гледао у земљу.</p> <p>Очи им се најзад састадоше у једном ретко срдачном погледу.{S} У зеницам |
| а види тамо где се камен, вечити камен, састаје са сводом који ће много пре њега оцветати и пас |
| а да су се тек тога тренутка угледали и састали.{S} Стојало је између њих једно узајамно жељно |
| им се врло необичним учинио уопште тај састанак далеко од њихове цркве.{S} Ана је, ваљда под т |
| да би старцу милије било да се на само састане с њиме, удешено је тако да се ђакон кроз засеба |
| дакле да ће се повући, да ће избегавати састанке са Аном, док се обоје не врате у стари свој ми |
| озбиљност је лежала у том првом блиском састанку!{S} На први дубљи поглед у њене очи прочитао ј |
| емплативни и аналишући, скоро неактивни састојак живота.{S} Вечито цепкање, тражење, испитавање |
| кало се да се подигну небу два ока, два сасуда таме.{S} И да срце једно, чисто и мирисно као ди |
| з једне борице , без једне завесице.{S} Сат на кули је избијао као да шкрипе неки зуби.{S} А Бо |
| ота предмета, али владика је наредио да сат има остати на почасном своме месту.</p> <p>Монах Ир |
| у да отвори.</p> <p>Ана је погледала на сат.{S} Рано је још било, али је ипак устала.{S} И сви |
| а и себе, владика је упро прстом у фини сат од севрског порцелана на полици камина.</p> <p>Сат |
| може да дохвати ружу.{S} А донео је тај сат монах Иринеј, једном приликом , владици на поклон.{ |
| ског порцелана на полици камина.</p> <p>Сат је био украшен фигуром дечка који преко тарабе не м |
| вас, умрло је јутрос двоје деце за два сата, а треће, последње, ако још није мртво, онда га је |
| ице кише.{S} И није дуже трајао од пола сата.{S} Али је за то време исисао из земље и из ствари |
| тију.{S} Знало се само да ће око четири сата, по жељи епископовој, доћи ђакон Иринеј .{S} И пош |
| овне концерте . <pb n="9" /> До два три сата по поноћи се умела разлегати песма и свирка из кућ |
| да је чекао Ану.</p> <p>— Имао сам три сата одмора, па сам дошао и ја да се помолим Богу — поч |
| .</p> <p>— Пресудићете.{S} Дакле: у три сата после подне известила сам доктора Пашковића да ћу |
| ери се доктор мало закаснио.{S} До осам сата још није стигао.</p> <p>А оцу као да је опет горе. |
| у свој дневник ове редове:</p> <p>„Осам сата.{S} Час, када свака биљка без изузетка , са капљиц |
| вота. </p> <p>Смркло се одмах после пет сата.{S} Ваздух је тако отежао да се људи чисто гушили |
| p> <pb n="224" /> <p>Ана је већ око пет сата послала писмо монаху Иринеју: да сутрашњи излазак |
| и узимала виолину, свирала једно четврт сата, и стишавала се.</p> <p>Не, ништа ново нема да дођ |
| /p> <pb n="207" /> <p>— Од једно четврт сата му је лакше, али немојте улазити.{S} Не треба да у |
| отове и своје.</p> <p>Тако су пролазили сати.{S} Премештајући се са столице на столицу, Ана је |
| S} И он је долазио.{S} Долазио често, и сатима дуго седео и крај болесника и крај утучене његов |
| ања.</p> <p>Пливала је у задовољству, и сатима се није растајала од својих инструмената.{S} Ств |
| } Добио се неки скоро очигледан доказ о сатрептавању бића, која су, с музичког гледишта, хармон |
| риног крила и озбиљни куцањ шеталице на сату.</p> <p>Почеле су онда вариације.{S} Прва.{S} Око |
| лизу.{S} Говорио њој.{S} И говорио речи саучешћа, радости и доброте, под којима се срце Анино д |
| аринских боја, или у златном стихару са сафирно плавим Воздухом, са светињом на плећима и свети |
| есам ли ја већ један део монаха Иринеја сахранила? ...{S} Господе Боже!{S} Па љубав је онда гро |
| нисам сасвим веровао у жену, па се тај сахрањени страх понекад још враћа из гроба.{S} Враћа се |
| им пред свршетак.{S} У таком случају би сачекао напољу Ану и Иринеја, ишао с њима, разговарајућ |
| еко страшно решење загонетци.{S} Не.{S} Сачекати треба ма коју извесност, јер су неразрешене му |
| к он није прошао.{S} Он ју је тада хтео сачекати на вратима, али неки познаник га је ословио.{S |
| јим околностима имао да опстане и да се сачува.{S} И који је, оставши усред смета и куге чист и |
| воли и сагорева зато да душу калуђерову сачува од неосетљивости и сувоће.</p> <p>Али ако Бог то |
| и ...{S} Сам, без икога, да се разболи, сачувај Господе Боже, не, не, несме доћи, ја нећу да до |
| ми да велику, лепу и чисту своју љубав сачувам ...{S} Али, помажи ми само дотле, док помоћ тво |
| е раздраженог псета.{S} Најзад је ружа, сва рашчерупана , лежала у снегу, а преко ње се ваљали, |
| шања и проблема.{S} Веровали су да Ана, сва и у свему, није обично створење. </p> <p>Мало укоше |
| ече.{S} Дете замире, стреса се.{S} Цев, сва крвава, улази у врат.{S} Одједаред, у грлу престаје |
| ојавила на дверима да благослови народ, сва се препуна срца стегла пред трагедијом старости, а |
| како јој се може одолети, како би јој, сва срећна и задовољна и иначе, могла одолети Ана Недић |
| <p>Ани је сада јасна била сва слабост, сва незнатност и безначајност усамљене жене.{S} И имају |
| јој је све заспало .{S} А сва светлост, сва тајна и сва светиња његова помакла се напред, до ам |
| ћ се љутио, а Ана се слатко смејала.{S} Сва некако раскошна, она није осећала никакву потребу д |
| мрамора, у којој је све заспало .{S} А сва светлост, сва тајна и сва светиња његова помакла се |
| } Дошло му је неко поносито осећање, да сва ширина црквеног улаза треба да буде слободна кад Ан |
| шана.{S} Танка, воштана она рука као да сва грла у себи држи, као да све гласове кроз једну, св |
| очела плакати. </p> <p>То је дакле сада сва свечаност на рођен дан њеног оца ...{S} Просјак нек |
| а !{S} Боже, који је болестан?{S} Можда сва тројица.{S} Можда само њен љубимац, најстарији, Бош |
| а и душа.{S} Одрицала се у себи шале за сва времена . </p> <pb n="61" /> <p>И сутра дан се још |
| ни једини облик, који је за сваког и за сва времена један те исти.</p> <p>А у музици?{S} Свако |
| о дар и поруку оног погледа као неки за сва времена у себе зазидани аманет.</p> <p>На степеница |
| олуга затварала их је тако као да су за сва времена залупљена и урђала.</p> <p>Ани се то допало |
| дне жене.</p> <p>Ани је сада јасна била сва слабост, сва незнатност и безначајност усамљене жен |
| силан и невероватан, и да је с тога на сва моја питања немогућно одговорити.{S} Али ви сте доб |
| сама, као у некој мирној поеми, стишана сва ужасна трагедија Христовог живота и сав смисао њего |
| нина коса је изгледала као да ће се сад сва расути. </p> <p>Млако, тихо подне, пуно тичјих крил |
| слика први пут заљубљене жене, која је сва однета и узабрана, која не осећа и не зна више није |
| е осети умор, и да се одмори.{S} Она је сва горела у некој неситој, страстној жељи за лепим.{S} |
| у ствари није могла пасти у очи, јер се сва увукла иза густог зеленила истурене баште.{S} Заста |
| рав да уђе.</p> <p>— Да, у томе и јесте сва тешкоћа.{S} Иринеј се, наравно, не плаши, и једнако |
| "66" /> према монаху.{S} Љубав, која ће сва, у свима данима својим, бити борба за чедност и три |
| ено од прашине и влаге, растресло се, и сва вода се просула на главу младом кученцету, које је, |
| S} Наравно да је са тим рукама отишла и сва лепота предмета, али владика је наредио да сат има |
| аспало .{S} А сва светлост, сва тајна и сва светиња његова помакла се напред, до амвона, пред к |
| гресу госпођица Ана престане бити све и сва.{S} И пут и коњаник и коњ. </p> <pb n="20" /> <p>У |
| и учила га да то нотално чини, како би сва снага невиности и лепоте гласа дошла до потпуног из |
| празна.{S} Најзад, ако Бог одиста види сва људска лица, испегана знојем рада, страха <pb n="36 |
| и на мене, старога несрећника, коме си сва радост и утеха на овом и на оном свету? је ли да не |
| ом, али и са утиском тежине, који прати сва наговештења из живота душа наших.</p> <p>Ани је та |
| зна ни сама како, сада тек упаде у очи сва љупкост лица тога лепог младића, и она скривено узд |
| д су била поклоњена, видео је и одмерио сва блага којих има у њему.{S} И онда је био још милост |
| мах не зна коме говори.{S} Ана је опет сва дрхтала.{S} Слика је била у толико ужаснија, што ни |
| као данас.{S} Ја тако осећам као да су сва та болесна деца моја деца, и да бих ја са највећом |
| у славу њену и њених певача, у којој су сва уметност и све умење њено утонули као што сићушно о |
| велика мећава, смрт угледног човека или свадба богате јединице, све су то разлози да живот запн |
| ва им свима приређује дивне вереничке и свадбене концерте, испраћа их у нови живот, и мирно се |
| у се муж и жена и деца опијали, ружили, свађали и с ножевима вијали.{S} Живот, дакле, који је у |
| тога, Ана, свака ваша жалост је и моја, свака ...{S} Ево видите, понео сам и цвеће, и већ сам б |
| биљно је осећао да је све без изузетка, свака животињица и свака стварчица, суделовала на неки |
| е био и мој пријатељ, а, сем тога, Ана, свака ваша жалост је и моја, свака ...{S} Ево видите, п |
| творни баритон .{S} Ту се застајало.{S} Свака друга комбинација би била профана.{S} Јер госпођи |
| од цвета.{S} Речи, загрљаји, пољупци — свака та сласт је узбрани , увенути листак.{S} А послед |
| редове:</p> <p>„Осам сата.{S} Час, када свака биљка без изузетка , са капљицом росе на глави, м |
| је боље немати него имати?{S} Зашто је свака срећа покојник?</p> <p>Ђакон је извадио дневник, |
| је све без изузетка, свака животињица и свака стварчица, суделовала на неки начин у томе да се |
| ђакон Иринеј.</p> <p>Без сумње је да би свака мања варош долазак владике сматрала као свечаност |
| и опет се враћали.{S} Осећали су да би свака, и најпростија реч, била слађа од меда, али су ос |
| итим оним гестом, који, кад тад, погоди свака жена, јер свака жена све добро и све царство свој |
| , који, кад тад, погоди свака жена, јер свака жена све добро и све царство своје у грудима носи |
| > <p>Ана је била узнемирена, ђакон није свакад владао гласом.{S} У разговору, Анин поглед је би |
| црква његова.</p> <p>Тако од прилике, а свакако далеко од ђакона, свршавали се сви доживљаји Ан |
| енат праве побожности, моменат заборава сваке сујете и страсти.{S} Ђакон је у призив те једне р |
| Недићеве, још смео тврдити да је љубав сваке жене без разлике ружа у којој се укотурана змија |
| ко сјајних, празничких очију, и чист од сваке анализе.{S} Доктори се најучтивије нуткали и нећк |
| че, а срце Богородичине Цркве, као срце сваке мајке, прострло се по поду, и чекало да деца њего |
| томе ништа слутио.{S} Те недеље, као и сваке друге, дошао је да служи, ведар и у добром распол |
| ао ред капљица, тешких од крајње сласти сваке поједине ноте и акцента.</p> <p>Та чежња, уостало |
| старости, а нека још и пред трагедијом сваке светиње у човечјем животу.</p> <p>Опазило се да в |
| хиепископу, <hi>исполаети деспота</hi>, сваки пут наизменично са одраслима и децом. </p> <p>Све |
| лост за душу њену, која, као и свачија, сваки час може бити убијена ?{S} Где су ми и милост и с |
| тка.{S} Сваки прст, сваки потез гудала, сваки глас може бити логична и техничка целина и програ |
| свога синчића, и како овај, од досаде, сваки час лабаво упушта кануру.{S} Али ју је наједанпут |
| вој .{S} Цео чисти девојачки живот њен, сваки покрет њен, музика њена, идеје њене, <pb n="143" |
| је без краја и почетка.{S} Сваки прст, сваки потез гудала, сваки глас може бити логична и техн |
| S} Нешто што је без краја и почетка.{S} Сваки прст, сваки потез гудала, сваки глас може бити ло |
| хладноћа.{S} Ваздух се чисто следио.{S} Сваки неопрезнији удисај, отворених уста, улазио је чов |
| Завидљивост оне врсте, какву је осећала сваки пут кад ђакон, у стихару, блиставом као повез Ева |
| ала за чичицу код црквеног одбора, ишла сваки дан да га посети и да му реферише о успеху, и при |
| о да већ од раније станује у њему и зна сваки кут његове душе.{S} Таласи те туге се затим и ван |
| сече: </p> <p>— Волиш ли ти некога, кад сваки предлог за удају тако хладно одбијаш?</p> <p>Ана |
| а и смем ли што против љубави рећи, кад сваки човек само за љубав и живи!{S} Природа човечја је |
| о, у то не сумњам.{S} Јер верујем да је сваки човек, у нечему, целог свога века монах и аскет.{ |
| душе био леп као каква музика, могао се сваки дан поново слушати.{S} Ето шуми и сада.{S} Познат |
| с душом нашом је тако туђ и плашљив, и сваки пут све краћи и краћи ...</p> <p>О, како се ја бо |
| њава дужностима , борбом и радом, као и сваки други позив.{S} Немој више о удаји да ми говориш. |
| де из ћутања и даљине прошлости, и који сваки пут све већу и већу провалију има да пређе док до |
| око божје, и гњев његов, који ће стићи сваки грех, <pb n="187" /> сваку превелику срећу, сваку |
| да негде, у скривеном куту, оплакујемо сваки онај дан који је без љубави и миловања прошао ... |
| такову, пуну грубости, насиља, досаде, свакидашњице и немонаштва? ...{S} Помози ми, Боже Велик |
| и човек, такав човек, одмиче далеко од свакидашњице и њезиних укуса и судбина.{S} Страст за чи |
| кон је уметник, сваком својом помишљу , сваким својим инстинктивним кретом.{S} Зна дакле и он к |
| евати.{S} Са сваким умуклим певачем, са сваким мртвим свирачем остају можда у свету музике такв |
| ину, која не може више пропевати.{S} Са сваким умуклим певачем, са сваким мртвим свирачем остај |
| их његових очију.{S} Осетио је да га са сваким тоном испод прстију те девојке обузима нешто што |
| то цвеће једнако истреса семе, и башта сваким даном расте ...{S} А да ли се треба радовати том |
| /> досадне љубавне путање, којом, кажу, свако мора проћи. </p> <p>Ана се ирочно и скоро изазива |
| на један те исти.</p> <p>А у музици?{S} Свако свира или пева оно што је уметник стварао.{S} Зву |
| аха Иринеја са крвожедном примедбом: да свако има право да узме свој део од створења које је Бо |
| отови да доживе сваку срећу, да приме и свако мучење, то су они којима се никако не спава.</p> |
| ећи.</p> <p>Сирота срећна Ана.{S} Као и свако створење, она је слепо летела у наручје сласти, а |
| ина она меланхолија што неминовно прати свако лепо певање.{S} Тога дечка је Ана изабрала и апос |
| а као какав велики кључ, који, по вољи, сваког мимопролазећег човека може откључати и широм отв |
| и у телу и у души, који имају оружје да сваког човека на колена баце, који имају моћ да и из на |
| свој остварени једини облик, који је за сваког и за сва времена један те исти.</p> <p>А у музиц |
| за мене значе!{S} Верујете ли ми да ја сваког богослужења доживим стварање света!{S} Доживим п |
| дотле није било трага.{S} Трзала се од сваког шушња, јер се бојала зле вести.{S} Затворену њих |
| ранчице и цвеће, мирне, безгласне жртве сваког људског весеља.{S} Неки су завидели владици, нек |
| ла у стану да имитује, и гушио се после сваког таквог напрезања као да камење гута.{S} По трећи |
| азе људе у цркви, и децу у гимназији, и сваког голог, болесног просјака на улици, јер је њихов, |
| .{S} И кад помислим да Јова и ја можемо сваког часа умрети, онда ми се чини да сам Ану, тиме шт |
| и, црква постала љубав и амбиција скоро сваког појединца .{S} Свет се узнемирио, живот се узбур |
| здрављењу?</p> <p>— Хоћете ли сада опет сваког богослужја долазити у цркву?</p> <p>Ана није сти |
| и допадање, и, према томе, безповодност сваког даљег разлагања те ствари. </p> <p>Недић је онда |
| ање човека који зна да је вољен, и кога свакога часа, на сваком кораку , <pb n="89" /> може сре |
| ="89" /> може срести радост.{S} Који се свакога јутра буди са пријатним очекивањем. </p> <p>Кад |
| еко од ње ...{S} У души међутим, ја сам свакога дана с Вама.{S} И ниједна моја молитва Богу ниј |
| ав ми даје толико монашке снаге, да бих свакога демона храбро дочекао, и као вртлог сламку сам |
| њи триумф, смејала се сваком догађају и свакој жртви.{S} А у исти мах је ђакона гризла савест в |
| чије биће је у темељима њихове куће, у свакој ситници њиховог намештаја, у последњој пребивено |
| о циганче на улазу у варош. </p> <p>- У свакој лепоти, видиш, природној или уметничкој, из чове |
| је, осветио ју је, окадио јој је крв у свакој жилици.</p> <p>Извирило је малко и сунце.{S} У т |
| д, ако је мора бити у сваком човеку и у свакој љубави, лежала је још неразвијена и хладна.{S} Н |
| изгледати.</p> <p>Да, ђакон је уметник, сваком својом помишљу , сваким својим инстинктивним кре |
| икалном осетљивошћу се ђакон поводио за сваком музичком променом горе на хору, и опрезно и савр |
| ти.</p> <p>— Уме он бити праведан према сваком.</p> <p>— Сем према женама.</p> <p>Смеј.</p> <p> |
| на да је вољен, и кога свакога часа, на сваком кораку , <pb n="89" /> може срести радост.{S} Ко |
| тигона његове судбине.{S} Пратиће га на сваком кораку, у добру и у злу.{S} И помоћи ће му да се |
| говлачити, јер моја повратна карта може сваком поштом стићи. </p> <pb n="146" /> </div> <div ty |
| гледана у свој задњи триумф, смејала се сваком догађају и свакој жртви.{S} А у исти мах је ђако |
| не треба саслушати , и помоћи ми, као и сваком човеку у нужди.{S} Ја немоћ своју никад нисам та |
| ев на Анино затворено срце.{S} Али, при сваком таквом јуришу , погледавши кћери у очи, и не наш |
| {S} Уједно је пазио и на самовар, а при сваком окрету главе би умиљато погледао и свога поочима |
| вадесет и три године, одлична партија у сваком погледу, а не заљубљује се, не удаје се, не иде |
| не може отићи, чије срце живи и удара у сваком растанку. </p> <pb n="173" /> <p>А успомена, сећ |
| поколебљива.{S} Жуд, ако је мора бити у сваком човеку и у свакој љубави, лежала је још неразвиј |
| , <pb n="187" /> сваку превелику срећу, сваку грамзивост и похотљивост тела... </p> <p>Дошавши |
| оји ће стићи сваки грех, <pb n="187" /> сваку превелику срећу, сваку грамзивост и похотљивост т |
| ни да свира.{S} Не може ни да мисли.{S} Сваку мисао затрпава одмах нешто тешко, и то тешко, на |
| ио једно пилеће крилце, и скидао с њега сваку скрамицу и влаканце, као да га анатомски препарир |
| и тако је љутит ушао у травник, као да сваку поједину сламку хоће засебно да продрмуса.{S} А к |
| х старих људи који се могу разњежити за сваку маленкост .</p> <p>Да, старом епископу је годило |
| неизвесности, који су готови да доживе сваку срећу, да приме и свако мучење, то су они којима |
| поносу, а понос! о, понос може заменити сваку срећу ...</p> <p>Стари владика се трзао између ра |
| асумце , дабогме, но будно одмеравајући сваку кућу, и оштро мотрећи ко ће откуда изаћи или куда |
| је религија.{S} А понос и религија могу сваку срећу заменити.“</p> <p>У души оздравелога десила |
| ми је милост за душу њену, која, као и свачија, сваки час може бити убијена ?{S} Где су ми и м |
| окроте, угибала се чисто под стопама, и свачији ход је био нечујан.{S} Звиждук фабрички је звуч |
| ј Бог збиља у души њеној.{S} Уосталом , све потанко испитивање и дубоко улажење није потребно к |
| вет у кожну лопту ушивен ...{S} Најзад, све ће бити јасно кад дође после подне.</p> <p>После по |
| има још да прођу дан и две ноћи, и све, све је то можда само варка и искушење.</p> <p>У недељу, |
| бично, ушао доктор сам. </p> <p>Ана је, све за један тренутак, и устукнула, и потрчала доктору |
| а се смешила.{S} Нико нека се не брине, све ће она <pb n="98" /> сама радити и урадити.{S} И то |
| скаче с предмета на предмет, и онда се, све угаситија, стишава.</p> <p>Успели су се на неки бре |
| а је да му очи постају све веће и веће, све лепше и лепше, и да су пуне препуне суза.{S} И имал |
| ав калуђера, пролеће је остало пролеће, све је било само цвет и мирис, игра и нада, миран сан б |
| ки који је лутао по цркви, шапат среће, све је то кружило око ње, а време је одмицало као одјек |
| дног човека или свадба богате јединице, све су то разлози да живот запне и застане, и загледа с |
| но кажем и пишем.{S} Све ћемо изгубити, све ћемо дати, али размонашити се нећемо, моја Ана, мој |
| ни спава.{S} И с тога, је, у светлости, све изгледало као насилно пробуђено.{S} Тама се лењо ко |
| ивим негде на јужном полу.{S} Уосталом, све то није разговор који теби треба.{S} Тебе, бар у ов |
| ништа не треба.{S} И што је више давао, све је више могао давати.{S} Јер тек кад су била поклоњ |
| е.{S} А најзад је почео очајавати, јер, све оно што је у храбром, силном ђаконовом гласу изглед |
| кроз које обичне љубави цветају и зру, све те фазе су на нашој љубави остављале <pb n="248" /> |
| једно умирало је његово јединче , т. ј. све оно у Ани што је било детињасто , мазно, лаковерно, |
| додир руку, ни загрљај, <pb n="236" /> све то није развило тврде пупољке калуђерског њеног про |
| једна душа колебала се да<pb n="47" /> све порекне, да све закаља, и да и сама црна умре. </p> |
| чак ни тако није.{S} Није тако, Ана!{S} Све оне фазе, кроз које обичне љубави цветају и зру, св |
| рстима га је понављала и понављала .{S} Све тише и тише.{S} Почела је да га крије, да га воли, |
| S} У другој ће је заменити хоровођа.{S} Све дотле, она се није ниједаред окренула олтару.{S} Чу |
| кву потребу да нешто чува и оставља.{S} Све те инспирације , чинило јој се, рађају се и губе се |
| ека у мојим <pb n="192" /> годинама.{S} Све компликовано и тешко.{S} Све ће то за неколико дана |
| атилац једног превлађујућег осећања.{S} Све више је Ану савлађивало убеђење да цео њен живот тр |
| ње.{S} И размицање и гурање столица.{S} Све је одједаред поврвело у музичку собу.{S} Почела је |
| аги мој, на жалост, никакве анализе.{S} Све ти то иде у једну флашицу , под исту етикету: отров |
| сву своју душу полагао у њене руке.{S} Све је одлично напредовало, а деца су до усхићења довод |
| ежње да и вољен буде онај који воли.{S} Све сањање и све испуњење тих снова ограничавало се све |
| о.{S} А затим умире за све вечности.{S} Све што се после изводи, то је можда само костим узвише |
| о му је што се кроз мрак враћа кући.{S} Све му је уопште годило.{S} Пролазећи поред Анине куће, |
| ни.{S} После, скромни жути маслачци.{S} Све по три у реду.{S} Појци и богомољци.{S} Најзад, гус |
| ипак свесно и хладно кажем и пишем.{S} Све ћемо изгубити, све ћемо дати, али размонашити се не |
| динама.{S} Све компликовано и тешко.{S} Све ће то за неколико дана поумирати.{S} Серум против ш |
| после морао скакати да дохвати ружу.{S} Све више и више.{S} Дечко се попео на клупу, држао ружу |
| е знате да постоји и весео растанак?{S} Све дотле док има чекања, растанак није болан.{S} Он је |
| ћа и силе благослова и анатеме у руке — све јој се то чинило као једно бљештаво заваравање.{S} |
| ржала млитави онај вратић, и стезала га све јаче и јаче.{S} Крв, отровна и врела као узаврела, |
| е као да је много старија од ђакона, да све те ствари друкчије зна и разуме, и да би смешно <pb |
| бала се да<pb n="47" /> све порекне, да све закаља, и да и сама црна умре. </p> <p>Тада, одједа |
| ез њега.{S} Најзад је молила од Бога да све те, и трагичне и блажене слике отклони од ње, да јо |
| {S} Ја у последње време имам осећање да све оно што пре нисам говорио ником, треба сада да каже |
| {S} Додуше, и ја се радујем, и желим да све буде што је лепше могућно .{S} Владика је мој велик |
| , погађао разлоге, и трудио се затим да све те мисли што пре заборави.{S} Али таман би успео да |
| ука као да сва грла у себи држи, као да све гласове кроз једну, своју душу слива.{S} Људи су уз |
| звишеног једног мртваца.{S} То је можда све само груба ларма кроз једну прашином засуту тишину, |
| рицу и на души, и да је та борица канда све дубља и све шира.{S} Учинило му се да се људи необи |
| тог старог човека.{S} И бићу срећна за све то време.{S} После ове дивне, раскошне службе, дана |
| ам, сем великог, милостивог сажаљења за све што је на свету“. </p> <p>Покалуђерио се.{S} И био |
| очео осећати једну, уједначену љубав за све што му је познато.{S} Показивао је знаке неког дечј |
| три дана, до идуће недеље.{S} Али је за све то време био немиран, рачунао колико је времена већ |
| оригинално и живо.{S} А затим умире за све вечности.{S} Све што се после изводи, то је можда с |
| рагичностима га улепшава, воли га кроза све то, и зато се најзад даје победити и разоружати од |
| јом Ана седи, збиља је охоло игноровала све оно што напољу стоји.</p> <p>Монах Иринеј је завиде |
| . </p> <pb n="202" /> <p>Ана је стојала све на истом месту.{S} Ристовићева кућа јој је изгледал |
| сревши пријатеље свога оца, преплакала све време богослужења, не дижући главе.</p> <p>Ипак, мл |
| ли пажљиви и послушни, црква је стицала све више и више сталних посетилаца.</p> <p>Међу чешће п |
| белих коцкица, толико да је једва могла све да их задржи.{S} Читаво парче хлеба јој је дао тај |
| човека само жена вуче, а човек оставља све, и иде, и губи пут и пропада идући за том блудећом |
| уши и лупа.{S} И у једном правцу котрља све предмете и њихове крњатке.{S} Прашину диже са земље |
| акон заносно, и залепршао чисто крилима све своје младости у одушевљењу.</p> <p>— Познајеш ли с |
| астна, махнито заљубљена и љубоморна на све среће, животе <pb n="135" /> и људе, и у исти мах о |
| азговарају, и да се узајамно подсете на све лепе детаље својих успеха.</p> <p>— Верујете ли ми |
| тад, погоди свака жена, јер свака жена све добро и све царство своје у грудима носи.</p> <p>Ан |
| стојала жеља да владика погоди и сазна све што је у њему.{S} А у владичином оку је стојала слу |
| Мала једна жељица доскора, расла је она све брже и брже, прикрала се жртви својој до срца, обуз |
| и нешто преко њих свију, и да их затрпа све одједаред, пре него што несрећа, делић по делић, ра |
| шта се све у нашој љубави стекло, и шта све она може дати, и крио ју је с нама заједно.</p> <p> |
| стас.{S} Збунио сам се, нисам знао шта све то значи, и да ли да се јавим.{S} Међутим сте ви кр |
| -дур акордом , кад излази светлост, кад све постаје јасно и јава, и не може више натраг у неодр |
| Ана у ватру, и тумачила доктору: да је све то, што у први мах заинтересује и заноси, претежно |
| ћено здравље, и озбиљно је осећао да је све без изузетка, свака животињица и свака стварчица, с |
| ругих светова, долазе да нам кажу да је све у човеку лешина ...</p> <p>Али, ето, и у мојој љуба |
| шљао да изађе.{S} До последњег такта је све живо стојало на свом месту.{S} А “гада, осећајући д |
| н плач.{S} Махнути урлик човека који је све изгубио.</p> <p>Ана је вриснула и почела бежати.{S} |
| ла по кући, и стала разгледати да ли је све у реду за дочек милога госта.{S} Најзад се завукла |
| ако кратак, у старости и после смрти је све свеједно, и опет се човек толико отима, пенуша, гра |
| чна пећина од црног мрамора, у којој је све заспало .{S} А сва светлост, сва тајна и сва светињ |
| пут обасјала пуна топлота, и у којој је све семе почело одједаред да клија.{S} Осећао се као ба |
| завршетак људских живота ...{S} Како је све у животу ташто и без вредности ...{S} Зашто не живи |
| емајући се на јутрење.</p> <p>— Како је све пуно сенки.{S} Како болесним срцем куца данас и жив |
| осванула је јесења.</p> <p>Гле како је све зарђано, као да је октобар — мислио је монах Иринеј |
| {S} Већи кривац, већи и покајник, то је све.</p> <p>Па чак ни тако није.{S} Није тако, Ана!{S} |
| дите неправедни, Преосвећени !{S} То је све већ било тако кад сам ја овамо дошао.{S} То је засл |
| дан тренутак само за мене!</p> <p>То је све што јој поручује, а то је срећа над срећама .{S} Ах |
| сла, а с друге стране и од тога, што је све то што се десило и више од оног што она жели, и од |
| шли су у гомилама за њим.{S} А он их је све мазио, и слушао их, и годило му је да буде <pb n="4 |
| аст, кад после годину дана срце човечје све то више не познаје и не признаје!</p> <p>Па можда с |
| него ђаконове груди, и груди те су дале све што је у њима било грома, песме, љубави и страха бо |
| него у поноре туге, просуле се и отишле све највеће милости овога света !{S} Где су Христове ми |
| 7"> <head>VII.</head> <p>Наредне недеље све је текло на служби као и обично.{S} Т. ј., други љу |
| Брзо и без прекида, као да мора некоме све то рећи, а као да у исти мах не зна коме говори.{S} |
| је, <pb n="112" /> крај ње је, и разуме све што му је говорила . </p> <p>Спустила је руку на ди |
| е очи се упирале у Ану, јер је он од ње све очекивао.</p> <p>Ана је, одиста, душом и телом пото |
| овданском водоосвећењу и на Богојављење све појање и сав рецитатив буде у устима певача, и да с |
| зјавила, да је у кујни све спало, да се све скорало и сдрвенило, и ако се с музиком још настави |
| причала течно, живо, и тако, као да се све то десило у присуству свију њених код куће, и да се |
| е фини, осетљив, знао је оценити шта се све у нашој љубави стекло, и шта све она може дати, и к |
| венчанима и у сандук положенима, где се све што је живот изједначује и слива у нешто једно и ве |
| <p>У Ани је дозревала жена, кретале се све женине моћи.</p> <p>Младост њена је доскора имала с |
| срце љубљене жене.</p> <p>— Како ће се све то свршити, Иринеје?</p> <p>— Свршити ?{S} Да ли хо |
| е испне из неке страшне јаме, а ипак се све на једном <pb n="193" /> месту мучи, кида и напреже |
| стихире тих богослужења говори: како се све несреће овог живота свршавају тихом тугом, а та је |
| је страшљиво жаморило.{S} Напослетку се све стишало.{S} Ветар стао, опржено лишће висило као мр |
| уопште.{S} И тако ми је драго што му се све то баш овде пружа, у цркви у којој ја служим.{S} У |
| хом.{S} С једне стране ми се чини да ће све то време бити један златан сан, од кога човеку ника |
| и је отишао са неком чудном надом да ће све добро бити.</p> <p>Да, то је био храм у коме се душ |
| а, краља младости и лепоте!{S} А њој ће све то бити тако угодно и тако лако.{S} Сву ту глад ће |
| и од оног што сме бити.{S} Ана је, кроз све своје усхићење, нешто жалила.{S} По срећи њеној кот |
| и пут је још залепршала златна одећа, и све се угасило у мраку олтара.</p> <p>Госпођица Недићев |
| деле маште и поезије .{S} Осећала је, и све блаженство, којим Христос испуњава душе једноставни |
| деље има још да прођу дан и две ноћи, и све, све је то можда само варка и искушење.</p> <p>У не |
| спреман, давши Богу, с гласом својим, и све што је у њему.</p> <p>Тога дана ђакон је никада нед |
| ељу , и просуо се глас, дубок, таман, и све-садржајан као ноћ.</p> <p>Ана Недићева је усхићено |
| S} Неваљалство је згажено и побеђено, и све што се догађа, то је само несрећа, јад и <pb n="255 |
| их, полазаборављених и избрисаних.{S} И све је то постајало експанзивно и шумно.{S} Добијало ск |
| загрљени могу злу томе отпора дати — и све тако, продужујући слатке муке своје, осећали да пољ |
| ши, и да је та борица канда све дубља и све шира.{S} Учинило му се да се људи необично много кр |
| хоће да дође.{S} Новине су већ донеле и све детаље око догађаја.{S} Дијецезан ће, у пратњи тамо |
| во расположење бивало је чак све боље и све пријатније, у колико је чешће долазио у ту цркву.{S |
| .</p> <p>Облачила га је у све костиме и све карактере , мамила га у теснаце искушења и проблема |
| ен буде онај који воли.{S} Све сањање и све испуњење тих снова ограничавало се свеједнако на цр |
| , али она је пробијала кроз сав метеж и све боје, и видела се увек иста, непопуњива и стална.{S |
| и заноси су наилазили на њу све чешћи и све јачи.{S} Понекад јој се чинило да целим телом трепт |
| руги пут опет, тако је као да су и он и све у њему стигли некуда одакле немају жељу да оду.{S} |
| сматрали да <pb n="4" /> Ана, баш као и све друге девојке, кокетује мало са својом сигурном кло |
| ве о Ани.{S} Искрено записано је било и све оно о њој што је после дошло.{S} Ђакону се чинило и |
| свака жена, јер свака жена све добро и све царство своје у грудима носи.</p> <p>Ану су раздира |
| њених певача, у којој су сва уметност и све умење њено утонули као што сићушно острвце тоне под |
| а деца су до усхићења доводила и Ану и све старе њене певаче.{S} Певали су као што цвеће мириш |
| ачима и уметности богослужења.</p> <p>И све је ишло простије и лепше него икад.{S} Певачи су би |
| радосно узбуђење, да није знала шта би све добро или раскалашно могла урадити.{S} Кочијашу је |
| и куге чист и здрав, осетио сам у себи све достојанство и сву моћ човека, и уздигао се на једн |
| <p>— Ах, госпођице Ана, опраштате ли ви све то старом вашем доктору?{S} Човеку који вас је као |
| о како вашем срцу годи, за вас ћемо сви све учинити.</p> <p>— Волела бих се видети с монахом Ир |
| едни и невини! ... </p> <p>— Али, да ли све то што сам казао ...{S} Ах! ...{S} Иринеје, тако ти |
| евојке.{S} Кад су родитељи већ спремили све што треба да се кћи може и пристојно и врло лепо уд |
| самим епископом изјавила, да је у кујни све спало, да се све скорало и сдрвенило, и ако се с му |
| Да, старом епископу је годило те вечери све.{S} И јесен, и завеса ноћи, и студ и тишина.</p> <p |
| о се одрекао Спаситеља свога.{S} Зар ти све то не осећаш, синко? ...{S} Како ћете вас двоје, дв |
| ао да се из те тишине почело ослобађати све оно што је малочас прогутала, јавило се кретање и п |
| је било јасно да на томе месту стојати све дотле, док не дође каква порука од малог њеног... љ |
| ом прогресу госпођица Ана престане бити све и сва.{S} И пут и коњаник и коњ. </p> <pb n="20" /> |
| изменити живот, упростити и разјаснити све, и из досадашњега живота склонити многу непотребну |
| артија , партитура, тек не може значити све.{S} То је материал, без целе снаге и душе, који је |
| <pb n="165" /> листка, тако је у вароши све живо задрхтало и поплашило се од живота. </p> <p>См |
| ште не може више да посматра, а о којој све теже и теже суди. </p> <p>Изведавши једнога дана ту |
| у .{S} Његово расположење бивало је чак све боље и све пријатније, у колико је чешће долазио у |
| } Девојка та воли у њему оно што је циљ све борбе и свег поноса његовог.{S} И не боји се такве |
| ркви ради и дешава? </p> <p>А откуда он све то зна? — смешио се монах Иринеј. — Не би умео рећи |
| ов један свет.{S} Монах Иринеј је морао све снове своје душе оставити у њеној коси!</p> <p>А ру |
| долазио ближе, живот се болеснику чинио све лепши.{S} И то не живот уопште.{S} Него баш његов ж |
| ња, него идеали одрицања ...{S} Али, ко све то може? ...{S} Христос је могао ...{S} Па ипак, та |
| овато, при овим тешким помислима бивало све ведрије на души.{S} Она је искрено била убеђена да |
| ена врапца, који се чуде куда се денуло све оно што је још малочас било.{S} И Ана и ђакон су се |
| {S} И чинило му се да <pb n="118" /> то све само од себе иде.{S} Ана му је одговорила да је вео |
| о и немилостиво .</p> <p>— Дала сам ето све што сте хтели у темеље палате ваше, у темеље храма |
| им страшним стиском који имају људи што све прегоревају.</p> <p>— Бојите се и верујете да ћемо |
| уопште није познавала ону пијаност што све у човеку гута.{S} Напротив, она је у срећи, више но |
| ичега збилог и догођеног нема?{S} Зашто све биле ствари плаше човека?{S} Зашто је боље немати н |
| p> <p>И најзад се питао: откуда и зашто све то?</p> <p>Извесно је да он о тој девојци никада ни |
| немају жељу да оду.{S} Па онда се опет све слије и смрси, и у души завлада нешто сасвим недоку |
| ашом је тако туђ и плашљив, и сваки пут све краћи и краћи ...</p> <p>О, како се ја бојим и гроз |
| ња и даљине прошлости, и који сваки пут све већу и већу провалију има да пређе док до нас дође. |
| су и племенито повијени врат ђаконов, у све оно што је некада само из далека, и пред олтаром ви |
| ном првих утисака, Ана није успела да у све појединости разложи необичну појаву новога ђакона, |
| е осећала умор.</p> <p>Облачила га је у све костиме и све карактере , мамила га у теснаце искуш |
| ба да буде највеселији, најбогатији и у све заљубљени човек?{S} Треба да буде калуђер, одговара |
| ло.{S} Стишавао је глас и сагибао главу све ниже и ниже. </p> <pb n="53" /> <p>Место крај стуба |
| на траг његових стопа, и да завапи Богу све могућном да чудом врати чудотворног певача, за часа |
| та одлучност.{S} Тако се ваљда дешавају све храбрости.{S} Човек пусти да реч каже ствар, или да |
| бљих дубина Видела је да му очи постају све веће и веће, све лепше и лепше, и да су пуне препун |
| ах Иринеј је био уверен да Бог у човеку све дотле станује док у њему има искрице љубави за псет |
| .{S} Сада одмах треба отиснути у страну све што јој душу испуњава.{S} Треба ћутати.{S} Зашто чо |
| а.{S} Музички заноси су наилазили на њу све чешћи и све јачи.{S} Понекад јој се чинило да целим |
| ти воштаница и Еванђеље, са вером да су све досадашње муке људи морале бити, а да одсада долази |
| јајни обруч окована.{S} Рука, у коју су све очи гледале, а коју су два најлепша ока из олтара х |
| те ли се да га певате?</p> <p>— Ја хоћу све што ви хоћете ...{S} А да ли бисте били добри да ми |
| деца, и да бих ја са највећом готовошћу све смрти из њихових малих гушица удахнуо у себе, и два |
| а величина може изаћи из те борбе! „Дух све оживљава, а тело ништа не помаже“, стоји у Светом П |
| ла опет на улицу. </p> <pb n="91" /> <p>Све је било празно.{S} Око цркве нигде нико.{S} Свет се |
| изменично са одраслима и децом. </p> <p>Све то дисциплиновати, у хармонички ред сложити и увежб |
| еву, писала је она на растанку: </p> <p>Све је узалудно.{S} У мојој души има већ оно бело поље, |
| поди, и чудна дјела твоја!</hi> </p> <p>Све је замрло, Богородичина Црква је пала на колена.</p |
| дању раскошно лепих живих слика.</p> <p>Све то доле учинило јој се одједаред као свечана и весе |
| це ту ствар положио у њене руке.</p> <p>Све је у њеним рукама — мислио је усхићено , изашавши н |
| констатовали тај факт, али им се, поред свег хотења, некако није дало да га извргну у шалу и пе |
| е срећан или несрећан ...{S} Ето, поред свег филозофирања, и ја сад ценим и дан Господњи, и слу |
| воли у њему оно што је циљ све борбе и свег поноса његовог.{S} И не боји се такве љубави.{S} М |
| д прочиташ?</p> <p>Ђакона је, напротив, свега облила безазлена радост и благодарност.{S} Опрезн |
| иликом , владици на поклон.{S} Међутим, свега два дана касније је баш он сам одбио дечку обе ис |
| е свежа пролећна киша попрскала и умила свега неколико листића на врху.{S} Горела је, савијала |
| дноће, због самоће, због неправде, због свега оног другог, пружала је Иринеју руку, и са руком |
| } Али, човек сам, може бити да сам због свега тога у вама заволио и вас саму.{S} Може бити ...{ |
| ем ноћне седељке.{S} Али глас се, поред свега тога, још неко време упорно одржавао.{S} А кад је |
| ом литургију служе.{S} Хвала и теби, од свега срца, на дивној тој свечаности .{S} А госпођици Н |
| и духа Аниног, моћна, силна, силнија од свега. </p> <pb n="239" /> <p>То је чар монаштва њеног, |
| , која је кроз цео његов живот могла од свега да га одбрани и заштити.{S} Доктор.{S} То је тај |
| есност, јер су неразрешене муке теже од свега.</p> <p>Свештеник је коначно затварао двери.{S} У |
| гме, старост, па још и самоћа, то је од свега најтеже.{S} Не мислим баш на ону самоћу, кад чове |
| цркви.</p> <p>Црква ме теши најбоље од свега.{S} Црква је место где се сасвим истоветно благос |
| глави, као музику своју, и још више од свега тога! — преливао је Ану талас љубавног сећања и р |
| рква.{S} Ја се понекад скоро страшим од свега тога лепога.</p> <p>Ана се заносила.{S} И гледала |
| плим признањем. — Да ли вам је тешко од свега тога што знате?</p> <p>Пашковићу је, напротив, би |
| ело једно тако сложено сећање и осећање свега што јесте и што је било, да су је чисто скомлели |
| је да остане.{S} Подржавали су је, пре свега, сви они, који су знали да ће на тој вечери бити |
| ако љубав малакше, нестане и прође пре свега тога?{S} Чија љубав?{S} Можда моја, можда његова, |
| .{S} Хвала вам што погађате.{S} Али пре свега, како сте?{S} Јесте ли много уморни од јутрошњег |
| има заједно, да нам буде лако одрећи се свега земаљскога ...</p> <p>Одједаред, тамо у дну хориз |
| неке доброћудне звери.</p> <p>А посреди свега тога, на узвишењу, у белим облацима од хармонија, |
| е као башта: зелен, цветан, свеж, жељан свега, и кише и сунца.</p> <p>Био је опет весели онај к |
| {S} Ја не знам прави почетак када је до свега тога дошло.{S} По старој, злој својој навици, ја |
| ога дана клизио потпуно неосетљив преко свега.{S} Широко отворене додуше, али већ пуне очи ђако |
| с то брижно и милостиво, толико, колико свега брижности и милости у мени има.{S} Да ли сте разу |
| {S} Осећао се као башта: зелен, цветан, свеж, жељан свега, и кише и сунца.</p> <p>Био је опет в |
| онос, и сентименталности је нестало.{S} Свеж и задовољан је погледао кроз широм отворен прозор |
| бо почело навлачити, а дунуо је затим и свеж ветар, предсказајући промену времена.{S} Збиља.{S} |
| се иначе знало да је умно још необично свеж и јак, подсећала на пролазност и смрт.{S} Жуто и н |
| ој је као жедној, сувој биљци, којој је свежа пролећна киша попрскала и умила свега неколико ли |
| отива који сте чули?{S} Држите ли га за свеже, безгрешно новорођенче, или за вампира који је ве |
| него у царству живота.{S} Кроз младо и свеже цвеће везујем се ја за свога оца, бршљан онај, шт |
| е познати били као људи велике, или бар свеже глади, нису те вечери слатко вечерали .{S} Адвока |
| нде ће поново забрујати молитва његовог свежег, младог гласа. </p> <p>Десило се међутим нешто ш |
| се шта ће.{S} Најзад је узео пуну руку свежег горског <pb n="46" /> ветра, створио првог коња, |
| ли, а после тога сређивање, смиривање и свежи дах новог живота у новом ваздуху.{S} И пожелела ј |
| вет натрашке иде.{S} Уопште је изгледао свежији и веселији него синоћ.{S} С Аном се много разго |
| војих срдаца селити се за тим траговима свежине, лепоте и незаборава.</p> <p>Живи трагови, разу |
| нуо, али тај уздах је, у лепој вечерњој свежини, добио безазлени вид дубоког предисања на чисто |
| .{S} Крилима је гонила испред себе неку свежину, која је умивала варошицу и будила дрвеће.{S} В |
| ..</p> <p>Па ипак, баш пошто је отпевао свежу арханђелску радост због створења света, он је осе |
| све испуњење тих снова ограничавало се свеједнако на цркву, на обреде, на освећене лепоте, на |
| рошло како је епископ отпутовао, а људи свеједнако мисле и говоре о свечаности, и још никако ни |
| омозите ми или да живим или да свиснем, свеједно, само ако ме волите, Иринеје, мој, мој Иринеје |
| зми на пр. сутон, или ако хоћеш и зору, свеједно, дакле борбу између светлости и мрака.{S} А то |
| кратак, у старости и после смрти је све свеједно, и опет се човек толико отима, пенуша, граби, |
| ране пакла, тренутак један, и сасвим је свеједно чиме ћу тај тренутак испунити .{S} Шта више, ј |
| и како свира.</p> <p>— Само ми још није свеједно како ко пева — додавао је, очигледно потпуно и |
| ксе тако омрзао музику, да му је сасвим свеједно и ко свира и како свира.</p> <p>— Само ми још |
| ђаја.{S} И осетила је како је ово и оно свеједно, т. ј. како је то један исти део душе из кога |
| е срећан, верујући да је то она велика, свемилостива љубав за којом је чезнуо.{S} И осећао је к |
| ио још милостивији .{S} И најзад је том свемилостивом љубављу тако испунио душу, да су му уске |
| мене, несрећника.{S} Мати.{S} То је та свемогућна жена, која је кроз цео његов живот могла од |
| онаштва? ...{S} Помози ми, Боже Велики, Свемогућни!{S} Помози ми да останем снажан и весео мона |
| о ... можда и браћа Бошкова ...{S} Боже свемогућни ... а отац њен и мати ... не, они су већ сас |
| рани и заштити.{S} Доктор.{S} То је тај свемогућни доктор, кога су зато звали, што још више мож |
| о дивља шума, дозове Бога, прими у храм свемоћног и предоброг оца и страшног судију света.</p> |
| тиру, на чисту жртву, на <pb n="136" /> свемоћну смрт, која је Сина Божјег исто тако прождрла к |
| може друкчије него онако како чини, кад свему сјајном око себе претпоставља ћелију рада и вишег |
| обоје примио у то срце, и да је то срце свему криво? ...</p> <p>Одједаред, ђакон се пренуо.{S} |
| а.</p> <p>Ђакон Иринеј, наравно, није о свему томе ништа слутио.{S} Те недеље, као и сваке друг |
| мене не воли — одговорио је младић. — У свему ти не могу помоћи, али једну жељу, ма коју, могу |
| роблема.{S} Веровали су да Ана, сва и у свему, није обично створење. </p> <p>Мало укошене, не с |
| да дође, него нов треба да буде човек у свему, па и према музици .{S} И онда, тражећи у човеку |
| У тамно вишњикастом стихару са Воздухом свенутих старинских боја, или у златном стихару са сафи |
| собу, сео је за сто, извадио из касете свеску дневника, и записао у њу песмицу растуженог духа |
| о светиње и лепоте. </p> <p>Ана је била свесна свога заноса, али није имала моћи да се умири.{S |
| } И не боји се такве љубави.{S} Мирна и свесна му је вратила поглед љубави погледом љубави.{S} |
| у лепо.</p> <p>И сада је тај живот, тај свесни, поносити живот требао да престане бити.{S} Огор |
| едње је страшна реч, Ана.{S} Ја је ипак свесно и хладно кажем и пишем.{S} Све ћемо изгубити, св |
| ручју и његовој утеси је вукла Ану цела свест и цела несвест њена ... </p> <pb n="151" /> <p>Не |
| и верујете да ћемо и нас двоје изгубити свест и понос, да ћемо се укаљати , пасти, у пијанству |
| тао.{S} Као поплава јој је обузимао сву свест.{S} Један једини мали барјачић се још лепршао .{S |
| срећи, више но икад, имала ведру једну свест, којом је и најнезнатије детаље свога живота улеп |
| азвијена и хладна.{S} Негде у мраку иза свести, непотребна и без циља.</p> <p>Једаред, за време |
| има у увек, увек.{S} До задњих граница свести наше. <pb n="218" /> У најдуховенственијим творе |
| д, цео тај ситни свет је нестао из њене свести, душа њена је бацила играчку, и озбиљна, али екс |
| слатка борба душе да се тело уклони из свести.{S} И с тога у тим сновима није било ни питања, |
| тај глас! — понављало је нешто у Аниној свести, и она је одједаред осетила да ју је нешто јако |
| и амбиција скоро сваког појединца .{S} Свет се узнемирио, живот се узбуркао <pb n="96" /> са с |
| <p>Ана се умирена дигла са молитве.{S} Свет се већ разишао.{S} Напољу се међутим опет саставил |
| ило празно.{S} Око цркве нигде нико.{S} Свет се разишао.{S} Мало је застала да промисли , хоће |
| хвала Богу, бар тога дана није видео да свет натрашке иде.{S} Уопште је изгледао свежији и весе |
| слике отклони од ње, да јој да снагу да свет гледа у оној боји у којој га божји дан пружа, и да |
| јско цвеће.{S} Весео, безбрижан, млад и свет, као онај Фра Анђеликов анђео што удара у кастањет |
| оложеном матуром, пред полазак у велики свет, богат лепотом, здрављем, пријатељима и надама — о |
| Уопште је изгледало као да се створени свет враћа натраг у мрак.{S} И одиста, ђакон Иринеј је |
| малочас .{S} И одједаред, цео тај ситни свет је нестао из њене свести, душа њена је бацила игра |
| схватам и не видим, као да је цео овај свет у кожну лопту ушивен ...{S} Најзад, све ће бити ја |
| спод затворених капака виделе нов један свет.{S} Монах Иринеј је морао све снове своје душе ост |
| /> кратко, окупио се око Ане цео један свет.{S} Три доктора са три разна факултета.{S} Медицин |
| тепеница је ипак још непрестано струјао свет као река.{S} Велики део се морао задовољити да ост |
| , пред Часном Трпезом, моли Богу за цео свет, а на души му је можда такође тешка, непроспавана |
| } Зар бих могао вас не волети , кад цео свет волим, и кад сам се због тога баш и покалуђерио!{S |
| њу.</p> <p>Ана је свирала да занесе цео свет.{S} А лице јој је било мирно, свечано, срећно.</p> |
| а светлост, бела као снег.</p> <p>И цео свет, и живот са свима мрљама својим, узмакли су далеко |
| S} Помислила је како би било кад би цео свет стварно ишао и стојао на глави.{S} Како би изгледа |
| ...{S} Јер ћу је волети и тада, јер цео свет волим, јер је чиста калуђерска душа у мени, јер жи |
| оно друго.{S} И најзад, два три велика, света, религиозна акорда: покривање детета крилима љуба |
| ер морам пољубити његова мирна, хладна, света и мекана и топла уста ...{S} Уста та ...</p> <p>— |
| а међи, на борбеној тачки између та два света, чија видљива разлука јој је тако годила.</p> <p> |
| е се и отишле све највеће милости овога света !{S} Где су Христове милости?{S} Где Антигонине?{ |
| сећала највећу, најчистију милост овога света.{S} А рука ђаконова је осећала како срце Анино, к |
| о се и он тако журио са стварањем свога света?{S} Зашто се тако журио да проговори с њоме, зашт |
| овечји, иако слободан, вечан и из онога света, дотле, док је у нашем телу, ипак само слуга мате |
| ле су скрушену вечерњу очишћеност онога света.</p> <p>Уопште је спољашњост владике, за кога се |
| дебели непробојни зид између два разна света.{S} С ове стране, жагор и профани тутањ.{S} С оне |
| им, да узмемо из Хајдновог <hi>Стварања света</hi> две три тачке.{S} То би била црквена музика, |
| свежу арханђелску радост због створења света, он је осетио грижу данашњег човека који у том св |
| нашли затворени, одсечени од спољашњег света, усамљени дубоком и кобном оном самоћом у коју се |
| тао између овог, њиховог, и оног другог света.</p> <p>— Још само часак два останите самном, Ана |
| војих очију Ану и од владике и од целог света.{S} Привлачио ју је, заносио ју је, звао је, лете |
| ужа и иструлели остатци покојног једног света, то му је сад друштво, то су му сад гости ...{S} |
| љене и за косе довучене ствари, и да је света и вечита истина : да је и девојци у свету и свету |
| лем своје савести.</p> <p>Да, музика је света — враћала се она првашњој својој мисли. </p> <pb |
| глави.{S} И често се питам: из којег је света та девојка ?</p> <p>— Има нешто и у томе, зар не, |
| и свеце не признаје.</p> <p>— Стварање света још није ни почело, а овај несрећни Мајински ће в |
| ктор Пашковић није сетио да је стварање света ђаволска једна ствар, која разне неочекиване посљ |
| ја сваког богослужења доживим стварање света!{S} Доживим пролом светлости из хаоса, и ... ах, |
| монах друго него сироче?{S} Одрекао се света и пошао у самоћу.{S} Ни својте, ни куће.{S} Кућа |
| {S} Први мој доживљај је моја чаробна и света љубав, до које сам се попела по кристалним степен |
| и музика се чује.</p> <p>О, ти мирна и света жено, која у облаку живиш и никога завела ниси, ј |
| ркви је, те недеље, било необично много света, и нафора је дељена на два места.{S} Са Анине стр |
| оћног и предоброг оца и страшног судију света.</p> <p>И онда се отворила, не ђаконова уста, нег |
| кола.</p> <p>Кола се кроз густу множину света једва кретала.{S} Коњи и точкови су газили и мрви |
| угледа једну сасвим нову сцену.</p> <p>Света је било врло много.{S} Узана путања средом храма |
| а, расклопе северне двери.{S} Арханђел, Светао, чист, и златно сјајан.{S} Лети кроз хаос, и пењ |
| губила ограду, и постајала неки грдан, светао простор, општа нека кућа и дом највеће љубави.{S |
| нах Иринеј, стојећи пред Трпезом прав и светао као арханђелско копље, са дискосом и Христовим т |
| тај ограничени простор био размакнут и светао, и тако свој као и кућа њена.</p> <p>Опет се заг |
| метничке руке, и са срећним полетом.{S} Светац један, у <pb n="92" /> монашком оделу.{S} Нежна |
| зложио. </p> <pb n="1" /> <p>— Чудан је светац тај Пашковић.{S} Сила од тела, сила од интелиген |
| људи ?“</p> <p>„Још сам, час демон, час светац, час глупак , час мудрац, час џин, час нејаки сл |
| волети?{S} Ко би могао не волети рођење светдости?</p> <p>— Да, краљевски су они c-дур акорди, |
| .{S} Тражио је откуда долази тај тихи и свети пољубац <pb n="51" /> љубави са његовом самоћом.{ |
| х жена, којима на фра Анђеликовој слици свети Стеван држи проповед о животу и о умирању.</p> <p |
| аво светити цркву, место да црква лажно свети њих.</p> <p>Ја сам још сасвим млад човек, али ја |
| еба руку да дигне, а из његових прстију свети мир да се излије.</p> <p>Како је дошло до тога да |
| им порушеним и попаљеним олтарима, чија светиља у срцима нашим треба да тиња.{S} Монах Иринеј, |
| уби пут и пропада идући за том блудећом светиљком". </p> <p>„А где су ми милост и сажаљење, кад |
| међу Турке, Млечиће и Угре, уздигнутим Светим Дарима и звекетом кадионица одрже да не клонемо, |
| ло .{S} А сва светлост, сва тајна и сва светиња његова помакла се напред, до амвона, пред којим |
| ем:</hi> Богу се окрените, људи, јер се светиња дешава у олтару. </p> <p>За Ану је то увек био |
| .</p> <p>— Ана, ја вас волим.{S} Ви сте светиња и завет живота мога.{S} Ана, реците ми штогод.{ |
| мио ју је.</p> <p>Светиња храма, управо светиња њеног рођеног живота одрасла и посвећена у том |
| шан као издисање , сломио ју је.</p> <p>Светиња храма, управо светиња њеног рођеног живота одра |
| је узвишавао до престола лепоте, среће, светиње и идеала, за које је везивао рад и успех живота |
| и: зар ни у чистом човечјем животу нема светиње којој смрт не прети ?{S} Зар нема пламена који |
| сти, а нека још и пред трагедијом сваке светиње у човечјем животу.</p> <p>Опазило се да владика |
| ак један, само дотле док не изврши дело светиње и лепоте. </p> <p>Ана је била свесна свога зано |
| р и профани тутањ.{S} С оне стране, мир светиње и духовна снага, која кроз танку ограду пред со |
| ако да се исповеди и смири пре него што светињи приђе.{S} А Бог му је рекао да подигне очи и по |
| стихару са сафирно плавим Воздухом, са светињом на плећима и светињом у рукама, са кадионицом, |
| авим Воздухом, са светињом на плећима и светињом у рукама, са кадионицом, која му као мирно јаг |
| такође нећу.{S} Само да вам кажем да је Светислав Васићев још жив, да му је сасвим мало боље, а |
| дитељима за доручак. — Шта је, Боже, са Светиславом директора Васића.</p> <p>Као да је чуо Анин |
| лице, шиљат нос, уска бледа уста, руке светитељске, без пегице бледе, прсти надземаљски, као д |
| има моменат одрицања.{S} То је одрицање светитељско, т. ј. без бола, у животу природе .{S} Узми |
| а и у кујни мора висити свечева икона и светити се вода, седео је и присмакао као некаква инсти |
| етити свој живот, и тим животом заправо светити цркву, место да црква лажно свети њих.</p> <p>Ј |
| на њих падне.</p> <p>Пала је.{S} Мека, светла Анина коса лежала је на тим рукама као што воден |
| и се себи у душу, где је истина стојала светла као звезда и тврда као камен, она се заблистала, |
| , која је скроз иста, скроз драгоцена и светла.{S} Стрепнули би му само понекад на орару укрште |
| , брже него цвет.{S} Пролете црквом као светла репатица небом.{S} Одјекну, усреће, и пролазе .. |
| ло и груди.</p> <p>Не би стигла.</p> <p>Светла слика је узмицала.{S} Дошла до зида, ушла у зид, |
| е узбурканост у прсима, буру у памети , светлаце у очима, ломљење у мишицама.{S} Стојала је у д |
| Ломио је руке, гушио се.{S} Очи његове, светле и вреле, умрле су.{S} Бедан и немоћан, спустио ј |
| полијелеја очи певача су изгледале као светле тачкице, контуре лица, због свечаног расположења |
| ненађена драга камена која само за Ану светле, умиљавале би се погледом псета једног које нема |
| на - ђаконовој души, али да се та рана светли баш као и ђаконов стихар. </p> <p>Сутра дан је д |
| ве.{S} Једна поноситија од друге, једна светлија од друге.{S} Груди му се дизале широко и споро |
| каној бујној коси, а златна браслета се светлила на темену као звезда. </p> <pb n="114" /> <p>— |
| гу замислити да ће можда баш на њиховим светлим крилима једног дана умирати сунце.</p> <p>Дошли |
| волим, Ана! ... </p> <p>Монах Иринеј је светлио од заноса, и био лепши од анђела Господњег.</p> |
| је, и искочи страстан неки осмејак јако светлих, као снег чистих зуба.{S} А по слушаоцу поврве |
| ла ђакона кад је пошао у цркву.{S} Тога светлог, белог зимског дана, вео његов је изгледао као |
| и да пише.{S} А прота, угојен, масног и светлог лица, са вечито ознојеним вратом и црвеном ћело |
| уди у стопу са собом, прокрчио је ђакон светлој књизи пут кроз густо збијене редове, и нестао ј |
| ле.{S} Богородичина Црква се огледала у светлој души Аниној.{S} Небо и срце Анино гледали су је |
| оких округлина , много добија и губи са светлосним ефектима, и да у јесење дане уме бити сирота |
| ца, који, постепено, душу из тела вади, светлост у очима гаси, глас у грлу дави.{S} Мајко Божја |
| једаред, на једном месту, Ани у сусрет, светлост је поцрнела.{S} У витком једном потезу , смело |
| } Арханђелски глас затруби, и светлост, светлост новог и вишег живота гране... </p> <p>Ђакон је |
| е увијао око ње као неки мирисан вео, а светлост је била савршено небесна.</p> <p>Одједаред, на |
| мора, у којој је све заспало .{S} А сва светлост, сва тајна и сва светиња његова помакла се нап |
| и озбиљна, али екстатична и врућа нека светлост јој је букнула у очима.{S} Наслоњена на лаки ф |
| а пољубац, на челима њиховим је стојала светлост, бела као снег.</p> <p>И цео свет, и живот са |
| ебу.{S} У сузним очима њеним је засјала светлост победе.</p> <p>— Не куните, Иринеје!{S} Калуђе |
| чки је звучао меланхолично.{S} Исцеђена светлост се увлачила у собу као неко сироче.</p> <p>Око |
| Цркву.{S} И како је необична она опална светлост у коју паперта тоне чим се упале свеће.{S} Да |
| олеје, то је било као кад вечерња мирна светлост клизи по усамљеном путу.{S} На амвон се пењао |
| ину се још лепше видело како се вечерња светлост на махове распаљује, скаче с предмета на предм |
| ј букне.{S} Арханђелски глас затруби, и светлост, светлост новог и вишег живота гране... </p> < |
| Али са оним с-дур акордом , кад излази светлост, кад све постаје јасно и јава, и не може више |
| орди, кад се из хаоса одједаред промоли светлост...{S} И кад бисте знали шта ти акорди лично за |
| , пробило је сунце одједаред, и просуло светлост своју у цркву кроз црвено окно великог прозора |
| унутри, пуна сјајних бобица од интимне светлости под којом Ана седи, збиља је охоло игноровала |
| а их само педесет корачаји деле од пуне светлости и друштва.{S} И видео је такође, да оно, што |
| ке завесе, у дубину прозора, у што више светлости.</p> <p>Ту су је дочекали торњеви Богородичин |
| живим стварање света!{S} Доживим пролом светлости из хаоса, и ... ах, ни ви, нити ико на свету |
| и у помрчини спава.{S} И с тога, је, у светлости, све изгледало као насилно пробуђено.{S} Тама |
| еш и зору, свеједно, дакле борбу између светлости и мрака.{S} А то је одрицање аскетско, то јес |
| д невидљивог сликара , и обешен о зраку светлости.{S} И епископу се привидео портре жене.{S} Ма |
| рзио, ви, једна и једина, ви сте и мене светлошћу обасјали и лепотом улепшали ...</p> <pb n="19 |
| љеног, необичног, обасјаног оном мирном светлошћу која рушевине улепшава.</p> <p>— Рекла бих ва |
| г, који долазе, као сабласти, из других светова, долазе да нам кажу да је све у човеку лешина . |
| ићева је затим приметно разредила своје световне концерте.{S} Уопште се повлачила од светских у |
| ићева ипак није пренебрегавала ни своје световне концерте . <pb n="9" /> До два три сата по пон |
| вук расклапања двери.{S} Звук исушеног, светог , у цркви остарелог дрвета, који је Ана тако вол |
| } Е мој ђаконе, није лако бити ритер од Светога Духа ...{S} А жао ми га је, баш ме душа боли за |
| > скинуо олтарску одећу и уклонио се из светога чина.{S} Њој се чинило да негде, у дну олтара, |
| цркве.{S} Сећала се и монаха Иринеја, у светој одежди и с подигнутим ораром.{S} Али није скидал |
| се, како је објаснила, бар овде поклони светом младићу, пошто у цркву из принципа не иде.</p> < |
| вљава, а тело ништа не помаже“, стоји у Светом Писму.{S} Да и не.{S} Тело, са својим јадом, бла |
| нешто заиште.{S} Или да натопи марамицу светом водом и покапа њоме чело и груди.</p> <p>Не би с |
| ана и весела нека народна скупштина, са светским и црквеним поглавицама, са литијом и молитвом, |
| вне концерте.{S} Уопште се повлачила од светских уживања.{S} Музички заноси су наилазили на њу |
| ти у задатак да посредујем, да разлучим светско од духовног, и да прогутам буру ...{S} Е мој ђа |
| моменат, драматичнији од свих драма на свету, кад свештеник преноси преко солеје тело Христово |
| тара је тако дивна, тако јединствена на свету, како јој се може одолети, како би јој, сва срећн |
| ко јој је драг, ништа нема.{S} Ништа на свету.</p> <p>Испружена Анина рука је стидљиво дрхтала |
| пролеће, ближило се лето.{S} А ништа на свету се у спољашњем животу Ане Недићеве није догодило |
| ра Пашковића.{S} Гле, он, коме ништа на свету досада није било много важно, а жена најмање, гле |
| истију и Богу оданију од свих монаха на свету!{S} Девојку, која је хиљадама људи Богу привела, |
| г, милостивог сажаљења за све што је на свету“. </p> <p>Покалуђерио се.{S} И био задовољан и ве |
| сам говорила.{S} Монах, од свих људи на свету, има најлепшу борбу.{S} И ако је уметник , може п |
| ним мотивом.{S} И био би, кад би био на свету још један ђакон Богородичине Цркве.{S} Ана се сећ |
| из хаоса, и ... ах, ни ви, нити ико на свету не може знати шта је за мене та црква.{S} Ја се п |
| {S} То ми лекари боље знамо него ико на свету.{S} Али Бог није милостив.{S} Него су животи људс |
| лим најлепшом <pb n="171" /> љубављу на свету!{S} Благослови, Оче, заљубљеног калуђера, прими к |
| жину и хладноћу, један је само на овоме свету.{S} Монаху Иринеју, његовом наручју и његовој уте |
| чита истина : да је и девојци у свету и свету од девојке најбоље онда кад се девојка на време у |
| р је дужност његова широка милост целом свету.</p> <p>Да, завет његов, који нам је у данима сре |
| си сва радост и утеха на овом и на оном свету? је ли да нећеш?{S} Дај ми руку.{S} Обећај.{S} Об |
| у се тешила и забављала.{S} У малом том свету, који се така много мучи, а чији цео живот није т |
| осетио грижу данашњег човека који у том свету није више срећан.</p> <p>Зашто Бог није доцније, |
| S} Блеђе и блеђе, сунце је још пољубило свету хаљину Христову, и зашло опет за облаке.{S} Ана Н |
| е једног човека, и може се пробудити, у свету недељу, блед и са немирном душом. </p> <pb n="183 |
| а сваким мртвим свирачем остају можда у свету музике такве чудне тишине , које су гробови тонск |
| ило јој се тада да ништа друго и нема у свету сем редова ситних белих зубића, песме, и божјег б |
| ета и вечита истина : да је и девојци у свету и свету од девојке најбоље онда кад се девојка на |
| е њему, већ мртвом, поново нађе место у свету.{S} Добар и милостив је хтео бити свом својом душ |
| овикују, неко се љути и прети, продавач свећа гласно рачуна и звецка ситним новцем ...{S} Хаос, |
| а шкрипе, кандила на котуровима звркте, свеће тек прогоревају , полијелеј још спава, на хору ху |
| ква је дочекала Ану необично строго.{S} Свеће се димиле и трошиле у тешким сузама, стихари на д |
| етлост у коју паперта тоне чим се упале свеће.{S} Да јој изрази допадање и усхићење због јединс |
| Ана се тргла, села у постељи, запалила свећу, и почела да се крсти.{S} Осетила је како јој се |
| једна пољубила, кад јој је ђакон додао свећу.</p> <p>— Јесте ли изабрали шта ћемо свирати и пе |
| пркоса.{S} Пуна тога пркоса, она дуну у свећу, зари главу у јастук, и притиште усне на десну св |
| у , да сем једнога Бога никоје анђеле и свеце не признаје.</p> <p>— Стварање света још није ни |
| а сасвим високо над главама осталих.{S} Свечан и поносит, некима се чинио као божја опомена, и |
| ве то доле учинило јој се одједаред као свечана и весела нека народна скупштина, са светским и |
| "84" /> <p>Ђакон је сав трептао од неке свечане среће.{S} Устао је затим с камена, погледао гор |
| узео старчеву руку, и клео се над њом, свечано и радосно, да је срећан и пресрећан у чистој љу |
| цео свет.{S} А лице јој је било мирно, свечано, срећно.</p> <p>Недић је стојао блажен и поноса |
| ише је.{S} Метеж се слива и сређује.{S} Свечано је и побожно.{S} Анђели и добри људи су на земљ |
| адушница.{S} Попало је дебело иње, нека свечано тужна маглица је обавијала предмете, снег је пр |
| чајно је прешао погледом по пуној цркви свечано обучених људи, и одједаред, с леве стране крај |
| е било ни хладно.{S} И тако су необично свечано изгледале оне мале воштане буктињице у рукама с |
| као светле тачкице, контуре лица, због свечаног расположења, дошле су надземаљски меке, кроз м |
| је било другога дана Ускрса.{S} На врло свечаном вечерњу Еванђеље се читало са три места.{S} Пр |
| ама, са литијом и молитвом, са људима у свечаном оделу, бабама у тешкој црној свили, и девојкам |
| авали између себе једно другом руке.{S} Свечаност и срећа су их стезали у заједницу, онакву как |
| а плакати. </p> <p>То је дакле сада сва свечаност на рођен дан њеног оца ...{S} Просјак неки, в |
| д нечим новим.{S} Привидела јој се цела свечаност рукополагања, и изгледало јој је да у том пос |
| в, можда ће му то бити последња црквена свечаност уопште.{S} И тако ми је драго што му се све т |
| о топлих и живих престава, као да је та свечаност већ започела и из дана у дан траје.{S} Душа њ |
| то у тако сувише богатом стилу спремате свечаност?{S} Додуше, и ја се радујем, и желим да све б |
| разницима, и кад је нарочито појање или свечаност.{S} Иначе не.{S} Шта ће дакле сада, у овај мр |
| мања варош долазак владике сматрала као свечаност за коју се нарочито треба спремити.{S} У коли |
| вајало је искрено осећање за религиозне свечаности недеље и празника, и почела се развијати иск |
| ах Иринеј је био једноставнији у својој свечаности него икад.{S} Тако једноставан како је једно |
| ла и теби, од свега срца, на дивној тој свечаности .{S} А госпођици Недићевој сам већ толико бл |
| вао, а људи свеједнако мисле и говоре о свечаности, и још никако нису скинули парадну одећу и п |
| се развијати искрена потреба култа тих свечаности.{S} Обраћана је пажња склопу и значају богос |
| .{S} Стари владика трепти.{S} Дирнут је свечаношћу, дирнут је лепотом.{S} Ноге му дрхћу, хтео б |
| , са принципом да и у кујни мора висити свечева икона и светити се вода, седео је и присмакао к |
| уши, читач апостола се тихо преслишава, свештеник који свршава проскомидију пригушеним гласом с |
| и.{S} А и да се забунила у једном, ето, свештеник рецитује и наредно, па затим и за наредним на |
| да ће пред заамвоном молитвом изаћи.{S} Свештеник је изашао сам.</p> <p>Служба се свршавала.{S} |
| ај који је анђео олтара и душа цркве, а свештеник је крај њега тако човечански нејак, тако греш |
| волела на њему оно место у коси где га свештеник као дете благосиља.</p> <p>На последњем, глав |
| раматичнији од свих драма на свету, кад свештеник преноси преко солеје тело Христово мртво ћуте |
| Шта ће сад бити?{S} Оба крила двери је свештеник сам отворио.{S} Можда ипак, одједаред, с пути |
| р, звонило је звонце у олтару, лежао је свештеник, с челом на поду, пред Часном Трпезом, клањао |
| S} То је сад већ четврто јектеније које свештеник говори.{S} А и да се забунила у једном, ето, |
| олести, шта ће онда и молитва, шта ће и свештеник.{S} А кад су забрујала звона на <hi>Достојно< |
| ојног има још три јектенија која говори свештеник, а онда ће се отворити северне двери, и оданд |
| м .{S} Можда обавештење неко, и служећи свештеник само за часак, у једном одсеку службе, замењу |
| волим мисао да у овој цркви служите као свештеник.{S} Има нешто, нешто што .. .</p> <p>— Ах, да |
| неразрешене муке теже од свега.</p> <p>Свештеник је коначно затварао двери.{S} У сребрном фело |
| , а ускоро затим ће бити рукоположен за свештеника и отићи на парохију.</p> <p>Госпођица Недиће |
| само тихи глас владичин , разне гласове свештеника, плашљиви, сујетан један тенор, тенор владич |
| а је Ана као скамењена.{S} Појање, речи свештеника , слабачак сунчани млаз, осмејак неки који ј |
| облачење, асистенција два ђакона, много свештеника, два хора, сола, Еванђеље, завршни онај конц |
| {S} Можда и намерно, али тражећи у њему свештеника, калуђера, који треба да јој помогне, који т |
| и, месни прота, и још неколико угледних свештеника из околине.</p> <p>Ана се опростила, јер је |
| " /> малим Христом.{S} А кад заједно са свештеником раскрили Царске Двери, онда је он онај који |
| је прота ушао у олтар са неким страним свештеником .{S} Можда обавештење неко, и служећи свешт |
| ред челом, и са старим ничице простртим свештеником крај ногу, чинио се Ани Недићевој као један |
| лим да сте непокорно једно анђелче које свештенику своме неће да пољуби руку — шалио се монах И |
| на.{S} О доласку владике, о владици као свештенику и човеку.{S} Ђакон је тако топло говорио о с |
| појединих солиста певача.{S} Или да ће свештеници смети бити само уметници рецитовања.{S} Или |
| огледа горе, ка певачима.{S} А и остали свештеници .{S} Хор је био препун, и одраслих и деце, и |
| оделом и под митром на глави.{S} Сви су свештеници крај њега изгледали млади, а ђакони као прав |
| ћи велико и чудно дело божје.</p> <p>На свештеницима, који су воду опколили, видело се узбуђење |
| уштву са диригентима хорова и са млађим свештеницима реформисани су, за сразмерно кратко време, |
| акони су деца.{S} Ђаконовање је поезија свештеничког позива, а поезија мора да прође.{S} Остари |
| арохијани су били срећни, пресрећни.{S} Свештенство се поносило што глава цркве баш с њима чини |
| скоро је дошао и епископ, праћен силним свештенством, и отпочело је облачење владике.</p> <p>Ан |
| остане.{S} Подржавали су је, пре свега, сви они, који су знали да ће на тој вечери бити гости.{ |
| у или чинио такав предлог.{S} Напротив, сви су налазили да би то било и одвише напорно за певач |
| — У тешким часовима смо, драги Иринеје, сви без разлике само нејаки људи.{S} Шта да ти кажем ?{ |
| S} Тражио је петнаест дана одсуства.{S} Сви заинтересовани су се поплашили.{S} Само Ана се смеш |
| улазили унутра, и ређали се око Ане.{S} Сви са чудно склопљеним рукама .{S} Као венац оних скру |
| тешким оделом и под митром на глави.{S} Сви су свештеници крај њега изгледали млади, а ђакони к |
| владика га је чувао као око у глави.{S} Сви се чуде како је доспео овамо.{S} Можда је због лепо |
| бави и губитка, младости и старости.{S} Сви ти разни примери би се можда могли подвести под јед |
| најдаље даљине није долазило на ум.{S} Сви су заборавили где су, и шта им још предстоји.{S} Да |
| е.{S} Људи су гледали ту лепу слику.{S} Сви троје у црно.{S} Ана са златном својом косом испод |
| н опажен је одмах од свих присутних.{S} Сви су му се обрадовали, и сви су право у њега упрли оч |
| лазили некако побожно и смирено, као да сви иду на гробље.</p> <p>Ана није могла да савлада жељ |
| а оном путањом свију?{S} Да ли су збиља сви људи потпуно исто семе, из кога ниче потпуно иста б |
| , али се сабрала.</p> <p>— Ми се такође сви поносимо њиме — одговорила је храбро, окрећући прем |
| присуству свију њених код куће, и да се сви слатко смејали, и докторовом удварању, а нарочито о |
| свакако далеко од ђакона, свршавали се сви доживљаји Анини с ђаконом. </p> <pb n="32" /> <p>Ме |
| </p> <p>— Можете ли замислити колико се сви радујемо вашем оздрављењу?</p> <p>— Хоћете ли сада |
| /> и њему ражали ...{S} А ви?{S} Ви сте сви добро?{S} Госпођица Ана?{S} Могли би баш изоставити |
| кајање, отпор, и још множина осећаја, и сви болни и тешки прелази њихови из једног у други.{S} |
| рисутних.{S} Сви су му се обрадовали, и сви су право у њега упрли очи.{S} Мајински такође, али |
| могу утешити ...{S} Остави ме, и ти, и сви други ...{S} Ништа ми не треба ...{S} Оставите ме д |
| о је још било, али је ипак устала.{S} И сви други се тога дана рано дигли у Недићевој кући.{S} |
| тако да певање траје доклегод владика и сви верни не оставе цркву.{S} Дечји хор, стара симпатиј |
| , док сте млади.{S} Сада вас сви воле и сви вам се диве.{S} Ређају вам се дани баш као духовска |
| S} Можда човек заиста мора живети као и сви други ?{S} Можда Бог баш тако хоће?{S} Можда је кал |
| мо би се, у три разна правца, растајали сви троје, опраштајући се неким необично благим и срећн |
| нију своју пажњу.{S} Музички образовани сви, одмах су и пронашли у чему лежи реткост и вредност |
| мала на себе борбу живота, ону, у којој сви без разлике падамо, једни побеђени, други преуморни |
| и, и плачемо.{S} И Бог стоји.{S} Чекамо сви троје да дође хирург.{S} Да донесе нож и да изврши |
| онако како вашем срцу годи, за вас ћемо сви све учинити.</p> <p>— Волела бих се видети с монахо |
| е срдачно и топло као и пре.{S} Кад смо сви на окупу, онда мој тата није мртав, је л' те?</p> < |
| еп, дабогме, док сте млади.{S} Сада вас сви воле и сви вам се диве.{S} Ређају вам се дани баш к |
| олио госте да из почасти према епископу сви дођу на вечеру у концертном оделу.{S} И Ана је обук |
| протурити своју тезу.{S} Рекао је да су сви проблеми око удадбе девојчине вештачке, измишљене и |
| е помисао да је Бог дух музике, и да су сви закони звезда закони небесне музике, и да су једино |
| Мудар је, али је несрећан .{S} Можда су сви људи, који мудрост изаберу, несрећни људи.{S} На че |
| ом, силом, лажју, чиме год хоћу, јер су сви ти пољупци моји, зато што је и он мој, само мој! .. |
| бројанице у руке па на молитву. </p> <p>Сви троје се, нехотице, обрнуше Ани.{S} Ана је стојала |
| но летње вече не преседе у соби.</p> <p>Сви се с предлогом сложили.{S} Јер се нико, па ни сам д |
| ни.</p> <p>Једно се монаху Иринеју није свидело.{S} Црква, у којој је служио, чинила му се хлад |
| се не допада, а мојој Ани ће се можда и свидети.{S} Она тако воли: да се сита насвира, и да поп |
| тва рђавог и лажног суда <pb n="199" /> свију људи, па и њеног.{S} Срце Анино се испунило немоћ |
| о свршеној служби је остао у олтару иза свију, и изашао из цркве последњи.{S} На излазу се још |
| тако, као што црква, иако је општа кућа свију, стоји подигнута, засебна и сама међу свима остал |
| ни то да не сме волети једну жену изнад свију жена!{S} Није истина дотле, док је калуђер у стањ |
| мисле о њему, и знају да је он пријатељ свију њих.{S} Нешто га је у тој цркви топло миловало и |
| ...{S} Хоћу ли, Боже, и ја оном путањом свију?{S} Да ли су збиља сви људи потпуно исто семе, из |
| ко, као да се све то десило у присуству свију њених код куће, и да се сви слатко смејали, и док |
| ати, и онда да се сруши нешто преко њих свију, и да их затрпа све одједаред, пре него што несре |
| то болешљиво нежан плав човек, гргураве свиласте косе, и тако фине коже у лицу, да су крила нос |
| да су на глави ђаконовој очи црне, коса свилена а усне крваво румене ...</p> <p>Хоровођа је сил |
| е него што коначно излети.{S} Љубичаста свилена постава стојала је старцу тако невесело, а крст |
| Анин пас тамо у трави, ружичасте и беле свилене чипке око Аниних несвесно склопљених руку.</p> |
| ићево као победа , негде у куту јауче и свилене своје косе чупа млада једна жена.</p> <p>— Лаку |
| вила, од рамена до испод колена, у црни свилени шал са врло дугачким ројтама.{S} Шал је држала |
| у концертном оделу.{S} И Ана је обукла свилену хаљину отворене боје, чак мало и изрезану.{S} С |
| у свечаном оделу, бабама у тешкој црној свили, и девојкама у цвећу.{S} Са задатком неким, са мо |
| жете, можете.{S} Ја сам ваша, и у вама, свим оним што је најбоље у мени.{S} А можете и зато, шт |
| ого лење или сујеверне покорности према свима догађајима.{S} Нечији јубилеј или црквена слава, |
| је била само слика.{S} Девојчица та, са свима тима мукама на челу, лежи ту негде, сасвим близу, |
| ледела страшним бледилом гађења .{S} Са свима детаљима, и са целим финим колоритом јој се врати |
| као снег.</p> <p>И цео свет, и живот са свима мрљама својим, узмакли су далеко од њих, и у крил |
| } Крилата једна глорија је лепршала над свима главама.{S} Нико није ни помишљао да изађе.{S} До |
| сећала је од тога неку силну надмоћ над свима људима.{S} Достојанство неко.{S} Живот њен дакле |
| да пред Богом стоје, а Бог тај да им је свима рођени отац.{S} Богородичина Црква је изгледала к |
| пше од њега.{S} А госпођица Недићева им свима приређује дивне вереничке и свадбене концерте, ис |
| корака свршавају своје послове, јер им свима смрт стоји за вратом.</p> <p>Гле, и код судије Ри |
| еп, и знају да је џеп потпуно снабдевен свима потребним стварима.{S} Осврнуо се затим по другим |
| врата небеса.{S} Топло и добро је било свима.{S} Али се нешто још чекало.</p> <p>Чекало се да |
| према монаху.{S} Љубав, која ће сва, у свима данима својим, бити борба за чедност и триумфе ње |
| ње једне тајне.{S} А музичко дело, међу свима уметничким делима на првом месту, мора носити тај |
| у, стоји подигнута, засебна и сама међу свима осталим зградама.</p> <p>Стигавши пред цркву, Ана |
| га ваљда и има тако много калуђера међу свима људма, јер, Бог, лепота и чедност, то је један ис |
| и резонанца задњих, дуго држаних тонова свира слатко љуљукање материног крила и озбиљни куцањ ш |
| ити задовољна, не може ни да чита ни да свира.{S} Не може ни да мисли.{S} Сваку мисао затрпава |
| харфа једна која само под њеним рукама свира.</p> <p>— Како сте сада дивно певали! — пошле су |
| Иринеј је молио Ану да још нешто друго свира. </p> <p>— Друго други пут.</p> <p>— Зашто ?</p> |
| о музику, да му је сасвим свеједно и ко свира и како свира.</p> <p>— Само ми још није свеједно |
| ан те исти.</p> <p>А у музици?{S} Свако свира или пева оно што је уметник стварао.{S} Звук, ако |
| му је сасвим свеједно и ко свира и како свира.</p> <p>— Само ми још није свеједно како ко пева |
| песму на читање.{S} А сада, молим вас, свирајте ми увод у ораториум.</p> <p>Ана га је погледал |
| која је тек пре неколико дана дошла.{S} Свирајући, пала је Ана у ватру, и тумачила доктору: да |
| рала за урађено .{S} Донела је тај рад, свирала поједине делове, и вртила главом.{S} Не ваља.{S |
| дала би за клавир, или узимала виолину, свирала једно четврт сата, и стишавала се.</p> <p>Не, н |
| оту уметности могне ући — тврди она.{S} Свирала ми је на хармониуму легенду о Христу.{S} Чудесн |
| <p>Свирачицу је дохватио чар музике.{S} Свирала је неку руску народну песму, врелу и хладну, сл |
| други, па први, а после свих шест дана свирала је Ана хаос, и то на највеће задовољство.{S} Ал |
| а профана.{S} Јер госпођица Недићева је свирала само ексквизитну вишу музику, а од вокалне музи |
| исала је. — Слушајте ово чудо! — Ана је свирала. — То вам је <hi><foreign xml:lang="fr"><title> |
| вед о животу и о умирању.</p> <p>Ана је свирала да занесе цео свет.{S} А лице јој је било мирно |
| ен и чист као јутро у гори.{S} После је свирала модеран један скерцо, у коме се тонови буквално |
| стужени људи тако радо предају.{S} Није свирала, није читала, није шетала, није чак ни у цркву |
| и да ће га разнети.</p> <p>Ана је после свирала и арије.{S} И позвала ђакона да покуша, уз прат |
| ву пре спавања. </p> <pb n="23" /> <p>И свирала је нешто прекрасно.{S} Складно, готово и цело, |
| и освајали.</p> <p>Ана је необично лепо свирала и у клавир и у виолину, и сав свој живот, у док |
| le></hi>. </p> <p>Како је љупко и чисто свирала онај једноставни завршни мотив можда најхуманиј |
| обледела. „Заливајући цвијет кроз танку свиралу“, како ју је отац дирао.</p> <p>— Госпођица Нед |
| >— Слушај, сад ми је одједаред дошло да свирам молитву пре спавања. </p> <pb n="23" /> <p>И сви |
| о је виртуозно, фино и интелигентно.{S} Свирање у виолину било јој је страстно, скоро необуздан |
| ш глас.{S} Изволте да пређемо у собу за свирање, па ћете се уверити.</p> <p>Та је соба изгледал |
| аду, поклањала искључиво музици.</p> <p>Свирање њено у клавир било је виртуозно, фино и интелиг |
| тражио је неку забаву.{S} Да није ноћ, свирао би.{S} То би му сигурно годило .{S} Овако, преда |
| одигла је заклопац са клавира, и почела свирати Бетовенову једну сонату.{S} Силно, краљевски.{S |
| <p>Спустила је руку на дирке, и почела свирати .{S} Тише него што треба, да не би много сметал |
| ћу.</p> <p>— Јесте ли изабрали шта ћемо свирати и певати ? — запитао је ђакон најзад.{S} Тако у |
| >— Ја вас још никада нисам гледао и чуо свирати.{S} За мене је то сад крупан један доживљај .{S |
| ински .{S} Мајински је такође био добар свирач, али његова друга амбиција, амбиција да насљеди |
| } И развијао се на велико задовољство и свирача и певача и слушаоца .{S} Публика је била раздра |
| утају.{S} Једнако су загледали певача и свираче.{S} Јело се врло мало.{S} Ни они, који су иначе |
| ваким умуклим певачем, са сваким мртвим свирачем остају можда у свету музике такве чудне тишине |
| . </p> <pb n="244" /> <p>Тишина.{S} Али свирачица не диже прсте са дирки.{S} Одједаред, пребије |
| у више не треба. </p> <pb n="242" /> <p>Свирачицу је дохватио чар музике.{S} Свирала је неку ру |
| ћила? </p> <pb n="124" /> <p>Ти ћутиш и свираш.{S} И не видиш чежњу моју, јер очи твоје неће ни |
| инеј је стојао на једном месту доклегод свирка није престала.{S} Па и после.{S} Људи су пролази |
| и по њима се није могло судити куда ће свирка премодулирати.</p> <p>Мало затим стаде се притај |
| та по поноћи се умела разлегати песма и свирка из куће Недића.{S} То је давало повода те су људ |
| шао тако необично мали.</p> <p>Први део свирке, хаос, годио је монаху Иринеју необично.{S} Али |
| одарно.{S} Он је осетио лепоту и финоћу свирке, осетио и смисао мотива и обраде, али скривени, |
| ш.{S} И љубим те непознату, и чезнем за свирком твојом, никад нечувеном .</p> <p>Глава твоја је |
| м те, и не желим да те познам.{S} Љубим свирку твоју, и не желим никада да је чујем“. </p> <pb |
| том.{S} Не волим ја живот толико колико свирку.{S} Страсти за чистом, непорочном лепотом се теж |
| горе.{S} Говорило се једнако о песми и свирци.{S} Још су дрхтали хоровођини чежњиви чело-тонов |
| ежњивим, као да даје знаке и такт милој свирци, коју слуша очима, осмехом, дивном косом својом, |
| ему су ти живи трагови бића вашег?{S} У свирци, у смислу лепога, у журби и приближавању повратк |
| ажите и помозите ми или да живим или да свиснем, свеједно, само ако ме волите, Иринеје, мој, мо |
| н.{S} Он је лепота.{S} Он је дуго једно свитање среће.</p> <p>— Смем ли вам писати оданде?</p> |
| било око њега, много више него половина свих руку које су тога дана дошле на молитву.{S} Полупо |
| це су јој пружале нафору и цвеће.{S} Са свих усана су летеле речи радовања .{S} Липе су јако ми |
| ступњу , стојала је Ана.{S} Окружена са свих страна певачима и певачицама и множином других<pb |
| зичком поселу у њиховој кући, мољена са свих страна, а врло добро расположена, Ана се решила да |
| Древан и разрушен.{S} Вихори долећу са свих страна, и пуне му пукотине земљом и клицама.{S} По |
| а да јој се душа не смути.</p> <p>Поред свих тих озбиљних, понекад баш строго побожних мисли, А |
| закон о коме сам говорила.{S} Монах, од свих људи на свету, има најлепшу борбу.{S} И ако је уме |
| га да је заволео једно створење више од свих дугих, Бог му је помогао.{S} Помогао му је да ипак |
| но, што садржи моменат, драматичнији од свих драма на свету, кад свештеник преноси преко солеје |
| воли девојку, чистију и Богу оданију од свих монаха на свету!{S} Девојку, која је хиљадама људи |
| неја у Недићев салон опажен је одмах од свих присутних.{S} Сви су му се обрадовали, и сви су пр |
| дошао је на ред други, па први, а после свих шест дана свирала је Ана хаос, и то на највеће зад |
| ине, и приспео је стари владика.{S} Дуж свих улица, којима су кола имала да прођу, прозори су б |
| танак од лепоте, грунуло је узбуђење из свих груди.{S} Иконе су оживеле, зидови су шумили одјек |
| међутим није више сећала.{S} Ни ње, ни свих оних других мотива из тога чудног, богатог времена |
| почело, а овај несрећни Мајински ће већ свих седам смртних грехова имати на души! — шаптао је П |
| и он се, после свршене службе, журио са свлачењем што је игда могао.{S} Стигао је на црквена вр |
| о да човек, у нечем, остане аскет целог свог века.{S} Под заветом разумем неразрешиво везивање |
| суше по њој, она се крену из непомичног свог положаја, учини несташан знак главом оцу, и седе у |
| о сентименталност, стао се сећати лепог свог доживљаја онога дана када је Ану први пут ословио. |
| н и весео ћу стати пред Бога, предоброг свог Оца, који ме је, већ мртвог, још <pb n="49" /> јед |
| о да увиди, и топлим речима је убеђивао свог љубимца да нигде нема лепшега храма.</p> <p>Али, ј |
| н се осећа јак и спреман да доврши дело свог унутрашњег помонашења.{S} Он је чист као дете.{S} |
| {S} Природно је да после данашњег дана, свога дана, имају и права и потребу да о догађајима пор |
| осећао и чемер и сласт живота и позива свога.</p> <p>Дневник живота мога — говорио је у себи — |
| чи у очи пред растанком од мужа и друга свога, од стуба и имена куће њихове, од старатеља незбр |
| оз младо и свеже цвеће везујем се ја за свога оца, бршљан онај, што грли гробницу, то су моје р |
| разлог зашто се Јела опирала удадби за свога мужа.{S} Овако, знајући да њега није волела зато |
| зна да та млада жена никако није волела свога мужа кад се удала за њега, а како се сада види да |
| своју руку, као у најмилијег пријатеља свога.</p> <p>Па и кад би тај додир руку имао баш да зн |
| врло често, пошто се одрекао Спаситеља свога.{S} Зар ти све то не осећаш, синко? ...{S} Како ћ |
| Аном се много разговарао.{S} Из писама свога бившег ђакона ју је већ упола познавао.</p> <p>— |
| акона.{S} Окренула се и насмејала се на свога госта.{S} А владичин ђакон се дубоко и одано покл |
| се узбуркао <pb n="96" /> са самога дна свога.{S} Сав се разговор и брига усредсредили око дола |
| ње и лепоте. </p> <p>Ана је била свесна свога заноса, али није имала моћи да се умири.{S} Осећа |
| небо кроз чисто, мирисно срце калуђера свога. </p> <p>Смешила се у некој пријатној несвести, к |
| 34" /> скоро је шчупао припијену Ану са свога тела, и подигавши обе руке к небу шаптао је проме |
| нејева лети по хартији, до краја живота свога.{S} И онда, попити чашу топлог чаја и умрети.</p> |
| м!{S} Калуђер ћу остати до краја живота свога!{S} Калуђер сам зато јер сам хтео и морао то бити |
| да љубав своју одели од осталог живота свога, тако, као што црква, иако је општа кућа свију, с |
| њем, Ана, и не плашим се од жене живота свога, јер је та жена бела невеста душе моје, поноса мо |
| роз тај чвор настаје онда ливење живота свога у дрхтај жице, у талас звука, у потез гудала.{S} |
| који одлази.{S} Давала му је део живота свога.{S} Са оцем заједно умирало је његово јединче , т |
| вој живот да унесем .{S} У снагу живота свога.{S} Њу бих хтео као прави калуђер да волим.{S} Да |
| жно прекрстио, затварајући књигу живота свога. </p> <pb n="181" /> </div> <div type="chapter" x |
| е, да чује и види срећу и лепоту живота свога, да се врати, и онда да се сруши нешто преко њих |
| , за које је везивао рад и успех живота свога.{S} Куда то води, и шта то значи, кад се каже да |
| и записао у њу песмицу растуженог духа свога: </p> <pb n="180" /> <p>„Глорија сна једног, бога |
| ек и у рај носи пустињу и манастир духа свога. <pb n="220" /> Човек са цветом у руци побуђује с |
| ужасним, бедним плачем прво да зове оца свога, а после, после једног страшног погледа и вриска, |
| ад човек сам живи, него кад нигде никог свога нема.{S} Имате ли ви кога?</p> <p>— Две сестре, м |
| ујем да је сваки човек, у нечему, целог свога века монах и аскет.{S} Човек може имати и чедну љ |
| жи онај који је њен живот више волео од свога, и што се можда на вечити одлазак спрема онај, чи |
| >Дошавши кући, дуго је превртао листове свога дневника.{S} Да види ко је, и да види докле је до |
| p>Доктор Пашковић је трпео.{S} Жалио је свога доброг пријатеља, потресали су га очај Недићкин и |
| у свест, којом је и најнезнатије детаље свога живота улепшавала, грејала и из непримећености по |
| шавши кроз живе улице, сревши пријатеље свога оца, преплакала све време богослужења, не дижући |
| гледајући с поносом на протекле године свога живота.{S} И учини јој се одједаред као да прошло |
| тањир и пречуо врло интересантно питање свога суседа.{S} Био је те вечери уопште ћутљив.{S} Кан |
| је дошла идеја да још више дирне у срце свога љубимца, и да га, на тај начин, приволи на путова |
| рошла кроз триумф свога музичког дара и свога труда. </p> <pb n="29" /> </div> <div type="chapt |
| а не могне у њу.{S} Почела се плашити и свога интензивног осећања, и сталног духовног општења с |
| аком окрету главе би умиљато погледао и свога поочима.{S} Осећао је да је старцу угодно и добро |
| вљеном радошћу гутао сјајне, горде речи свога љубимца.{S} Часом се опет питао: да ли је његов И |
| pb n="42" /> <p>Пашковић је, погледавши свога рођака, нагло пресекао реч, и своје аналитичарске |
| } У стражњој авлији, међу живином, крај свога псета, над бледом јесењом травицом — ту се тешила |
| жете и зато, што је мој отац, пред крај свога живота , знао да вас волим.</p> <p>— Знао је?</p> |
| И зашто се и он тако журио са стварањем свога света?{S} Зашто се тако журио да проговори с њоме |
| его и једним сталним, високим узбуђењем свога духа.{S} То узбуђење је хранило певаче неким умет |
| ено! — констатовао је он са преостатком свога аналитичарства, али још увек потпуно тачно. — Нај |
| прође.{S} У борби да човек ниједан део свога душевног живота не страћи и не баци. </p> <pb n=" |
| лео је своје другове, волео децу, волео свога владику.{S} А владика је њега чувао и пазио као м |
| овић, са мало више анализе, загледаност свога младог пријатеља који се тек на реч тргао.</p> <p |
| да нешто почне говорити, загледао се у свога Иринеја исто тако невесело, као што се Иринеј заг |
| ло је јецање.{S} Владика је држао главу свога љубимца, и шаптао нешто у себи.</p> <p>— У тешким |
| рт — шаптао је стари баштован крај ногу свога господара.</p> <p>— Има ли Бога! — јецала је Неди |
| ног дана бити у стању да одсвира музику свога живота и музички проблем своје савести.</p> <p>Да |
| </p> <p>Изведавши једнога дана ту слику свога стања прилично на чисто, Ана се баш и забринула . |
| дајући како куварица мота памук са руку свога синчића, и како овај, од досаде, сваки час лабаво |
| ила.{S} Јер, иако не облик, али суштину свога немира је госпођица Недићева тачно погађала.{S} М |
| , меланхолично мирно прошла кроз триумф свога музичког дара и свога труда. </p> <pb n="29" /> < |
| {S} Страшно питање: јесам ли ја робијаш свога завета? сазревало је у несрећном калуђеру.</p> <p |
| млада живота, подигла се тога дана кроз сводове цркве небу у висине.</p> <p>Тога дана, они су д |
| преплетеним, као недовршеним луковима и сводовима, нечег манастирски тајанственог и строгог.</p |
| где се камен, вечити камен, састаје са сводом који ће много пре њега оцветати и пасти.{S} Види |
| е имају своје јединствено и вечно биће, свој остварени једини облик, који је за сваког и за сва |
| а Богородичине Цркве.{S} Кад је свршила свој део, и најзад се суочила с олтаром, видела је да ј |
| чудноватих закључака .</p> <p>Слика има свој оригинал, скулптура га има, књига га поготово има. |
| о свирала и у клавир и у виолину, и сав свој живот, у доколици и у раду, поклањала искључиво му |
| сав богати живот свој носи у цркву, рад свој и уметност своју посвећује Богу, а снове и љубав с |
| м Господњим.</p> <p>Очи Анине су поглед свој положиле у очи монаха Иринеја.{S} А он је поглед т |
| м примедбом: да свако има право да узме свој део од створења које је Бог лепотом и чарима обдар |
| , јер је осећао узнемирење.{S} Као дете свој посечени прст мајци, окретао је он голо срце своје |
| ве стан божји и негде у васељени изврше свој задатак .{S} Зашто Ана и он нису први безгрешни љу |
| ти .. .{S} Магдалена је наслонила образ свој на мртво плеће Исусово.{S} Најлепша њена љубав је |
| причала му да сопран-солисткиња изводи свој део у Григорјевом концерту тако, да је сигурно и г |
| равија и самосталнија но икад, и велики свој посао је вршила с лакоћом забаве.{S} Радило се наи |
| ји је прави?{S} А њу бих хтео у најбољи свој живот да унесем .{S} У снагу живота свога.{S} Њу б |
| н на њу. </p> <p>Ана је тешки и напорни свој посао радила како га нико не би радио.{S} Радила г |
| са Аном, док се обоје не врате у стари свој мир.{S} И чинило му се да <pb n="118" /> то све са |
| пратњу, и са нотама у рукама, отпевати свој део.{S} Ишло је доста добро.{S} Кад ђакон погреши, |
| и уметничким аскетством умеју осветити свој живот, и тим животом заправо светити цркву, место |
| епота, тражила је, према томе, нарочити свој триумф.</p> <p>Госпођица Недићева је веровала да т |
| уша њена волела је непрестано само онај свој први занос, и бојала се да га не изгуби.</p> <p>И |
| силама и вољама живота.{S} Да види тај свој живот растављен у комаде и саставне делове своје.{ |
| купили као на чудо.</p> <p>А у дневник свој је записао:</p> <p>„Слаб сам био пред смрћу.{S} По |
| ; а монах Иринеј је записивао у дневник свој овакве ствари :</p> <p>„Поред заноса и дивљења има |
| тамо, у резиденцији , навикао на чудан свој положај, да замењује човека који је у ствари непре |
| А Пашковић је гледао за њим и довршивао свој посао.</p> <p>Ништа не мари, мој смирени соколе !{ |
| х имам.{S} Зато сам ваљда и провела цео свој живот као дете, јер деца су без успомена.{S} Први |
| јој, без једне једине лажи, исприча цео свој живот.{S} Да јој каже како воли Богородичину <pb n |
| кон је у призив те једне речи бацао цео свој силни глас, са последњим трепетом и одјеком.{S} И |
| простор био размакнут и светао, и тако свој као и кућа њена.</p> <p>Опет се загледала у своју |
| } Несрећни горди калуђер, који је завет свој у милости и лепоти положио, несрећни горди уметник |
| S} Бог и црква воле калуђера који завет свој сматра као борбу за љубав.</p> <p>Монах Иринеј је |
| м.{S} Једнако је тражио начина да живот свој нуди и даје. </p> <p>И давао га је.{S} Три године |
| е сада и мој.{S} И ја сам, за сав живот свој, калуђер.</p> <p>Али ако Бог и такву љубав према м |
| искрено била убеђена да је за сав живот свој зазидана у зидове Богородичине Цркве.{S} Њој је то |
| опроштење, измирење, љубав и сав живот свој.</p> <p>— Ана, ви се не љутите?{S} Чујте како је д |
| } Шта више, ја морам зло чинити и живот свој обесветити, ја морам срљати за жеђу својом, морам |
| Ана?{S} Девојку, која сав богати живот свој носи у цркву, рад свој и уметност своју посвећује |
| па и према монаштву, стаде пред њега у свој крвавој величини својој.{S} Кад црни калуђерски ве |
| чак и мали пораз, и хладно загледана у свој задњи триумф, смејала се сваком догађају и свакој |
| е прокључали горски извор баца и хита у свој поток. </p> <p>Ана и монах Иринеј се нађоше у тесн |
| вим мало боље, али ипак боље, и да се у свој невољи својој сетио чика Јове Недића, и ждребета, |
| <p>Те вечери, монах Иринеј је записао у свој дневник ове редове:</p> <p>„Осам сата.{S} Час, кад |
| онах Иринеј је дубоко искрено записао у свој дневник те прве редове о Ани.{S} Искрено записано |
| ећам страшну, позитивну снагу, којом ћу свој живот дићи, дићи га зацело.{S} И то не кажем овако |
| задатка мога.</p> <p>Раставили смо тела своја за увек.{S} Не зовући их ни змијом, ни отровом, н |
| XIII.</head> <p>Жалост је спустила црна своја крила над лепом кућом покојног адвоката Недића.{S |
| неки зуби.{S} А Богородичина Црква, са своја два витка крила, изгледала је, у тешким хрпама сн |
| ad>II.</head> <p>Богородичина Црква, са своја два витка торња, као два цвета, била је давнашња, |
| знали шта се с њима догађа, и примицали своја мекана, врела уста, и склањали их опет и љубили ј |
| нирао некуда далеко, у Анине слутње и у своја искуства.</p> <p>Али монах Иринеј се одједаред ис |
| нализи подвргнути, место туђега певања, своје сопствено.{S} Мислила је ту на оно што је пре нек |
| гледа.{S} Стидео се, а невешт је био да своје усхићење оправда општим усхићењем .{S} Владици је |
| на Недићева је наиме веома интересовала своје суграђане, а помало их је и једила.</p> <p>Стара |
| о бољи, је л' те?</p> <p>Ана је подигла своје разумне очи, и гледала га благодарно.</p> <p>— Је |
| ца Недићева је затим приметно разредила своје световне концерте.{S} Уопште се повлачила од свет |
| чно годи што баш у том тренутку управља своје очи на створење умотано у расу смирености и у вео |
| себе, мешајући са дугим, тешким ројтама своје бледе, <pb n="241" /> нервозно покретљиве прсте.{ |
| баш пред читање Еванђеља, а приспела на своје место да угледа једну сасвим нову сцену.</p> <p>С |
| дана, више но икад, осећала да стаје на своје ноге и као музичар и као личност.{S} Осећала се ј |
| лучај! брецнуо се одједаред Пашковић на своје омиљено поље.{S} И одмах почео, тоном дискусије, |
| мотива из тога чудног, богатог времена своје маште.{S} Недић се љутио, а Ана се слатко смејала |
| да се то стари владика, као дете, игра своје најмилије игре: да кобајаги није епископ, и да ко |
| ед иконом Матере Божје, сетио одједаред своје мајке, и осетио потребу да сагне главу и да јој н |
| рмонично многострук , и предеран посред своје већ и тако покојне душе.{S} Прота-гост је био сас |
| куните ...</p> <p>Ана се дигла.{S} Обе своје руке, дрхтаве и измучене, подигла је небу.{S} У с |
| .{S} Ана га је задржала, испруживши обе своје руке према њему.</p> <p>— Останите ту — шаптала ј |
| от растављен у комаде и саставне делове своје.{S} Јер јој се већ поодавно чини да га не познаје |
| вет.{S} Монах Иринеј је морао све снове своје душе оставити у њеној коси!</p> <p>А рука њена?{S |
| заносно, и залепршао чисто крилима све своје младости у одушевљењу.</p> <p>— Познајеш ли се с |
| оног што сме бити.{S} Ана је, кроз све своје усхићење, нешто жалила.{S} По срећи њеној котрљал |
| е остати да види и насљеди победу снаге своје.{S} А Ана?</p> <p> Владики би опет тешко.{S} Траг |
| лостива и њена, како је зове да и бриге своје остави тамо где јој је љубав.{S} Ана храбро отисн |
| о као покров, негде у куту јауче и седе своје косе чупа стара једна жена.{S} А када тај црни ве |
| задовољан и весео калуђер.{S} Волео је своје другове, волео децу, волео свога владику.{S} А вл |
| неколико истина и лепота.{S} Изгубио је своје поједине љубави, и почео осећати једну, уједначен |
| Само начин, како доктор Пашковић казује своје анализе, тај је опор, суров и осветљив.{S} Иначе |
| довала као дете.{S} Између себе и сенке своје је осећала неку симпатичну везу.{S} Остављање црк |
| и — и све тако, продужујући слатке муке своје, осећали да пољубац цвета, и зре, и мора, мора са |
| миром, хтела се вратити и главу и руке своје зарити у његове груди.</p> <p>Окренула се, поздра |
| лио ђакона Иринеја , Ана је љубила мале своје певаче, а срце Богородичине Цркве, као срце сваке |
| гога некога више заволело него родитеље своје.</p> <p>Али дете тада обично немилосрдно гледа ст |
| о победа , негде у куту јауче и свилене своје косе чупа млада једна жена.</p> <p>— Лаку ноћ, Ир |
| влада!</p> <p>Ана је дохватила спуштене своје дебеле плетенице, и зарила у њих уста да се не чу |
| рчи пред степен олтара , да чело и усне своје положи на траг његових стопа, и да завапи Богу св |
| оји улази у олтар да преко златне круне своје пребаци црни калуђерски вео. </p> <pb n="22" /> < |
| овчица једна, која из невоље неке упире своје безазлене очи у њега, и моли га да је чува и бран |
| го од других.{S} Љубав своју, разговоре своје с Иринејем, милости његове према њој ...{S} А пре |
| а је дух племенитији од природе, окреће своје страсти пред законе лепоте.{S} Неће смрт и промен |
| ени прст мајци, окретао је он голо срце своје Богу, и питао Бога шта да ради.</p> <p>А срце је |
| којом је моја мајка успављивала јединче своје ...{S} Срећа и бол моје мајке, моје сироте мајке. |
| Зовући их лепотом, исто тако као и душе своје.{S} Страст ће нас можда још ломити , жеља још гон |
| трећи.{S} Прота мештанин испуштао је из своје дуваном много кађене и вином много преливане гуше |
| вши свога рођака, нагло пресекао реч, и своје аналитичарске пипке окренуо на другу страну.</p> |
| а их сад ето има и носи у себи готове и своје.</p> <p>Тако су пролазили сати.{S} Премештајући с |
| Недић би осетио неку слутњу, пожалио би своје дете и себе, и са уздахом би ућутао.{S} Тога пута |
| рнима истинском службом слуге који љуби своје господаре, који место беле погаче белу своју душу |
| ва украса рода људског, који сте љубави своје положили једно у друго <pb n="176" /> као да сте |
| , зашто се тако журио ка подневу љубави своје, зашто је тако брзао да јој целу своју душу даде |
| ајзад је дакле дошла природа да потражи своје.{S} И како је то љупко, како је то дивно, кад се |
| на Недићева ипак није пренебрегавала ни своје световне концерте . <pb n="9" /> До два три сата |
| ак је покушао да колико толико разјасни своје стање, и да одмери докле управо води та даљина у |
| уги.{S} Ана је одједаред почела бројати своје године, питала се куда она још иде сем у цркву, и |
| а Ана Недићева.{S} Ана се после болести своје нагло и неочекивано опорављала.{S} Лице се заобли |
| ан, леп, и виши живот, које је дужности своје према људма и хвалу своју према Богу одавало на с |
| чинило јој се да тај човек, савијајући своје скоро охоло усправљено тело са неком необично поб |
| а музику свога живота и музички проблем своје савести.</p> <p>Да, музика је света — враћала се |
| ије имао времена.{S} Него је комбиновао своје доласке, <pb n="217" /> тако да је у три четири п |
| нигде никог нема.{S} Мене је волео као своје дете.{S} Ја сам га оставио.{S} Смрт је близу.{S} |
| јер свака жена све добро и све царство своје у грудима носи.</p> <p>Ану су раздирала два разна |
| један који ће ми помоћи да довршим дело своје.{S} Како ћу чувати тај дар небесни, како ћу пазит |
| него сећање неко које је давно оставило своје тело.{S} Шта је друго Бетовен него катедрала једн |
| ио, несрећни горди уметник, који главно своје дело види прецењено , покварено и лажно. </p> <pb |
| За награду ћу вам сада одсвирати нешто своје.{S} Пазите добро.{S} То неће бити, наравно, ништа |
| и отишао у противном правцу ходника, у своје одељење.</p> <p>Чим је ушао у собу, сео је за сто |
| очи.{S} И кроз те очи у љубав своју, у своје у цркви закопано благо. </p> <pb n="56" /> </div> |
| ди утучени.{S} Млитава корака свршавају своје послове, јер им свима смрт стоји за вратом.</p> < |
| готово има.{S} Творевине те дакле имају своје јединствено и вечно биће, свој остварени једини о |
| а и увежба с певачима своју композицију своје најмилије молитве:{S} Оче наш.{S} А с друге стран |
| ене.{S} И имајући у очима страшну слику своје матере, несрећне удовице, она се са страхом у душ |
| Не тако ми једнога Бога, не!{S} По цену своје пропасти бих је истргао из демонских руку.{S} Ако |
| пет нашао пред нечитким ставом у животу своје кћери.</p> <p>Ћутати, то је лагати — пала је Ани |
| мора нагло да скраћује обасјану стазицу своје шетње, тако и наш Пашко: некада је шетао у Рим и |
| , окрећући према владичином гордом лицу своје.</p> <p>Владика је уздахнуо.{S} Тешко, и, видело |
| акође годио.{S} Брзо би дунуо у лампицу своје фантазије, ушао у цркву, и служио тамо тако од ср |
| је Ана Недићева очекивала велики триумф своје необичне младости.</p> <p>Долазили су јој и чудно |
| ада, и ни из којег разлога не би требао својевољно да прекида оно у чему је срећан.{S} То ће, с |
| ице, коса у коси, дах у даху, занесени, своји, сами, топли и збуњени од наглих узбуђења кривице |
| и.</p> <p>Ана му је дала велику, сузама својим покапану зимску ружу.</p> <p>Тамо на главној ста |
| <p>И цео свет, и живот са свима мрљама својим, узмакли су далеко од њих, и у крилу чедне усамљ |
| итала.{S} Душа њена, која је на крилима својим осећала и најблеђу сенку, трзала се, тражила је |
| не дочека вести о несрећним пријатељима својим — ипак, од ње је тако ужасно, ужасно далеко ...{ |
| .{S} Љубав, која ће сва, у свима данима својим, бити борба за чедност и триумфе њене, бити поли |
| гати извор лепоте и музике, који чарима својим мене <pb n="76" /> усрећава.{S} Али не само усре |
| лавних битака, беља је од белих ружа на својим грудма.{S} Хоровођа нетренимице чека час да са с |
| у Светом Писму.{S} Да и не.{S} Тело, са својим јадом, блатом, оловом, отровом, крстом, Голготом |
| на реду да се о том увере и Недићеви са својим гостима .</p> <p>Концерт је започео.{S} И развиј |
| ао шалу?</p> <p>Њој је јасно било да је својим ћутањем и размишљањем одала траг догађају, и да |
| ће морати изаћи на месечину, и вечерати својим рођеним рукама убране цепаче шљиве. </p> <pb n=" |
| ао гроб, и да се она расплаче за драгим својим, и буде несрећна без њега.{S} Најзад је молила о |
| да и цела унутрашњост цркве, са многим својим <pb n="13" /> детаљима, и јаким сенкама од дубок |
| уметник, сваком својом помишљу , сваким својим инстинктивним кретом.{S} Зна дакле и он каква је |
| ела је бежати кући с пређашњим блаженим својим миром, хтела се вратити и главу и руке своје зар |
| пкана завеса такође.{S} Са каприциозним својим арабескама изгледала му је нарочито неприступачн |
| м бесмртног живота у уморним, безбојним својим очима. </p> <pb n="126" /> <p>— Стари, ислужени |
| е хора.{S} Финим, чистим, мало жалосним својим гласом, чије је пиано било право умирање славуја |
| ми, молим вас, тим чистим и безгрешним својим очима право у душу, и реците ми да ли је истина |
| и да горњи део иконостаса, са сићушним својим кандилцима, лебди као нека група звезда.{S} Олта |
| њега, и преби му вратић широким, оштрим својим кљуном.{S} Ана се наљутила, дохватила однекуд шт |
| очима пратити, живцима осећати, разумом својим о њој расуђивати.{S} Сада, међутим, њој се чинил |
| сиромах. </p> <p>Монах Иринеј је гласом својим тешио, и стварао необичну неку, музички идиличну |
| е потпуно спреман, давши Богу, с гласом својим, и све што је у њему.</p> <p>Тога дана ђакон је |
| храму моћи довршити оно што је он звао својим унутрашњим помонашењем.</p> <p>У толико му је не |
| од наиђе на финију појаву, узбуђен је у својим рефератима.</p> <p>— И ја сам опозиција према оп |
| от човека, који је понекад тако горак у својим извесностима, а који је увек тако сладак у надам |
| нах Иринеј у крилу владичином, срећан у својим сузама. </p> <p>Кроз дуги ред епископових соба о |
| ред сјајних копаља, није стигао да међу својим лордовима , херцозима и књегињама наслика и једн |
| ву , <pb n="121" /> близу, сасвим близу својим уснама.{S} Али је није пољубила.{S} Само је јако |
| Бога.{S} Страх од мисли својих, од жеља својих: да куша, да у грех одведе слугу тога Бога, дете |
| ми ћемо, као номади, са малим шатрицама својих срдаца селити се за тим траговима свежине, лепот |
| омци, кад чекате да доктор Пашковић, са својих педесет четири љета, истера врага из торбе.</p> |
| јом да врши силан уплив не само на круг својих пријатеља, него, постепено, на школу и цркву, и |
| овољству, и сатима се није растајала од својих инструмената.{S} Ствар је напредовала.{S} Са дос |
| р је она од њега више очекивала него од својих певача.{S} А ђаконове очи се упирале у Ану, јер |
| ћајући сан, и превртао полагано листове својих записа.{S} Интензивно као никада је осећао и чем |
| се узајамно подсете на све лепе детаље својих успеха.</p> <p>— Верујете ли ми да сад одједаред |
| осети страх од Бога.{S} Страх од мисли својих, од жеља својих: да куша, да у грех одведе слугу |
| енда, блеђи но обично, отимао је снагом својих очију Ану и од владике и од целог света.{S} Прив |
| } Али доктор Пашковић.{S} Он, са толико својих година, са округластим трбухом, са принципом да |
| е изазове, и да прикаже један од драгих својих музичких доживљаја, који је дотле брижљиво крила |
| заједно.</p> <p>Сећајући се јучерашњих својих мисли, Ана је покушавала да их омаловажи, чак да |
| лема — уздисала је Недићка, окрећући се својој кћери. </p> <pb n="106" /> <p>— Ми смо несрећни |
| а је срећан и пресрећан у чистој љубави својој.</p> <p>— Срећан сам!{S} Срећан сам бескрајно, ј |
| . <pb n="64" /> Престала је да о љубави својој задаје себи питања.{S} Престала је канда да осећ |
| аво брдо пред ноге катастрофи, да жртви својој не могне прићи.“ </p> <p>„А да ли је право да се |
| она све брже и брже, прикрала се жртви својој до срца, обузела јој и главу, помешала се са сно |
| или издржали задње искушење , или дали својој гордости нож у руке. </p> <p>Ово последње је стр |
| е, али ипак боље, и да се у свој невољи својој сетио чика Јове Недића, и ждребета, које ће он, |
| низак, засвођен трем, заштићен у дубини својој од кише и снега, чист и пун заветрине као соба.{ |
| стаде пред њега у свој крвавој величини својој.{S} Кад црни калуђерски вео падне на чело младић |
| кажем да тај човек негде у унутрашњости својој много осећа и много плаче.{S} Јесте ли га чули г |
| метно поруменила, али се у унутрашњости својој јако збунила.</p> <p>Додуше, није било прилике, |
| усрећавао понос.{S} Та ђакон њу у души својој носи у цркву, она је с њим на најсветијем месту |
| {S} Црна нека вода, која је у пенушавој својој бујици носила рашчерупану сву летњу помпу, и дав |
| једно дрво, са стотину очију у дебелој својој кори, тресло се од смеја, и наговарало коприву д |
| до свега тога дошло.{S} По старој, злој својој навици, ја сам боље видео у вашу душу, него у св |
| зика је света — враћала се она првашњој својој мисли. </p> <pb n="12" /> <p>Шта је друго Григ н |
| е тада живео, ко зна, можда би на лепој својој коси носио мекани шешир с великим нојевим пером, |
| а многим новостима Преврћући по богатој својој збирци партитура, пронашла је једну необичну рус |
| авите ме да се исплачем и смирим сама у својој соби.</p> <p>Али тамо, у тој финој, нежној девој |
| жење лепо и глатко као добра домаћица у својој кући.</p> <p>Владици је по мало дрхтала седа бра |
| ну, монах Иринеј је био једноставнији у својој свечаности него икад.{S} Тако једноставан како ј |
| ј.{S} Без горње мантије , као домаћин у својој кући.{S} Чупкао је и слагао гранчице и цвеће, и |
| атворио опет копчу, али задржао књигу у својој руци.</p> <p>Несташлук храбри.{S} Ана је пружила |
| се збуде ?{S} Осећам ли ја ту границу у својој монашкој љубави?{S} Има ли и код мене већ мртвих |
| S} Је ли наишла на вас болесна чежња за својом сопственом несрећом?</p> <p>Ана није одговарала. |
| Кад остане сам са својом амбицијом и са својом гордошћу.{S} Кад се, не знајући право шта чини, |
| Бошко, озбиљан, паметан дечко, који са својом белом огрлицом на црној сомоцкој блузи већ сада |
| ве пратила у вече.{S} Кад остане сам са својом амбицијом и са својом гордошћу.{S} Кад се, не зн |
| о и све друге девојке, кокетује мало са својом сигурном клопком.{S} Нешто рафинованије и нешто |
| е укусу и у начину живота.{S} Почела је својом јаком музичком интелигенцијом да врши силан упли |
| смири.{S} Кад се најзад смирило, Ана је својом руком скинула руку са темена, и примакла је, доб |
| р над црнином својом.{S} Не над жалости својом, него над мантијом својом, црном као његова, пон |
| бе и оних који га слушају.{S} А појавом својом је монах Иринеј или заповедао , или заносио.{S} |
| но испружених мишица, високо над главом својом, а сасвим високо над главама осталих.{S} Свечан |
| на, и имала одиста, са масивном основом својом, и са неким испреплетеним, као недовршеним луков |
| .{S} Добар и милостив је хтео бити свом својом душом.{S} Једнако је тражио начина да живот свој |
| е над жалости својом, него над мантијом својом, црном као његова, поноситом као и његова, која |
| ти.</p> <p>Да, ђакон је уметник, сваком својом помишљу , сваким својим инстинктивним кретом.{S} |
| чуда и величине из људи мамите, песмом својом мртво камење потресате, да ли ви слутите откуда |
| S} Поцрвенела је као пурпур над црнином својом.{S} Не над жалости својом, него над мантијом сво |
| {S} Сви троје у црно.{S} Ана са златном својом косом испод вела, Пашковић са гргуравом сребрном |
| коју слуша очима, осмехом, дивном косом својом, и разголићеним, на ослушкивање савијеним вратом |
| не сме љубити жену! — заносио се ђакон својом идејом. — Није истина ни то да не сме волети јед |
| га дана, када је ђакон ту руку додирнуо својом, она је у склопљеној шаци те руке себично крила |
| вој обесветити, ја морам срљати за жеђу својом, морам унесрећити матер своју, морам пљунути на |
| аше. — Калуђер сам свом душом и љубављу својом!{S} Калуђер ћу остати до краја живота свога!{S} |
| д среће, раслабила, и бацила, с љубављу својом, и сву снагу своју Иринеју пред ноге, занемела , |
| тити руже, и страст ће, побеђена, крвљу својом хранити цвеће.</p> <p>Ана, разумете ли ме сасвим |
| и у сусрет.{S} Лекари су га напустили , својта га је жртвовала, живот га је избрисао.{S} Али шт |
| дрекао се света и пошао у самоћу.{S} Ни својте, ни куће.{S} Кућа му је црква.{S} Отишао је ето |
| ђење да и мало лепши пућпурик шеве има, своју историју, и да мирисање цвета почиње испод земље |
| би држи, као да све гласове кроз једну, своју душу слива.{S} Људи су узбуђени.{S} Има их који с |
| зела перо у руке и почела да бележи.{S} Своју песму.{S} Своју крвну жртву на олтар коме се клањ |
| и почела да бележи.{S} Своју песму.{S} Своју крвну жртву на олтар коме се клања.</p> <p>Пливал |
| мири, и тако је лепо пребацио преко ока своју већ прилично изанђалу кресту. </p> <p>Ана се опет |
| до Богојављења сама и увежба с певачима своју композицију своје најмилије молитве:{S} Оче наш.{ |
| идећи да године пролазе, помишљајући на своју смрт и на незгодну околност да Ана ни брата ни се |
| и она крије и друго од других.{S} Љубав своју, разговоре своје с Иринејем, милости његове према |
| у којој га божји дан пружа, и да љубав своју одели од осталог живота свога, тако, као што цркв |
| да с врелим усхићењем поздрављала љубав своју <pb n="66" /> према монаху.{S} Љубав, која ће сва |
| мо јачи од тога, бићемо бољи кроз љубав своју!</p> <p>Монах Иринеј је положио руку на Анино тем |
| т своју посвећује Богу, а снове и љубав своју пружа простом једном калуђеру који лепо пева. </p |
| е Богу, спасли смо се, спасли смо љубав своју, Ана, душо моја, бела, чиста и вечна!</p> <p>Мона |
| уоквирене очи.{S} И кроз те очи у љубав своју, у своје у цркви закопано благо. </p> <pb n="56" |
| Богу, као задужбину своју, велику љубав своју према слузи Његовоме.</p> <p>Ана се навикла да у |
| мучне.</p> <p>Нежно, лагано, спустио је своју руку на њену.{S} И гледао како низ суза промиче с |
| цркву увек на време. </p> <p>Извршио је своју одлуку.{S} И, да ли због саме одлуке, да ли од не |
| мо с поља да обилазе око ње, и да чисте своју душу клечећи, убоги грешници, на неосвећеној земљ |
| тивом, да је тренутак добио одједаред и своју језивост.{S} Осетило се да је имитација , недокуч |
| хаоса у јасност он је одједаред видео и своју душу потпуно јасно.{S} Талас снажне једне јасност |
| а руку, а ђакон се није усудио да пружи своју.{S} Стојали су ћутећи, са пресрећним погледима, к |
| а , и да покуша у форми догме протурити своју тезу.{S} Рекао је да су сви проблеми око удадбе д |
| већ и због тога што је открио пред Аном своју љубав.</p> <p>Решио је дакле да ће се повући, да |
| за жеђу својом, морам унесрећити матер своју, морам пљунути на прошлост своју, морам пркосити |
| ни брата ни сестре нема, покушава кћер своју подсетити како удадба није баш само ћеф или воља, |
| Бог ми је њу послао као највећу милост своју, и као виши захтев један који ће ми помоћи да дов |
| је сунце одједаред, и просуло светлост своју у цркву кроз црвено окно великог прозора над <pb |
| учини јој се одједаред као да прошлост своју не види него чује, и обрадова је мисао да ће можд |
| матер своју, морам пљунути на прошлост своју, морам пркосити и цркви и Богу, морам, морам се с |
| а у небројеним покушајима да усамљеност своју начини веселијом .{S} Прво је пожелела да фантази |
| свој носи у цркву, рад свој и уметност своју посвећује Богу, а снове и љубав своју пружа прост |
| озна моћ своју да човеком влада.{S} Моћ своју да га у висину хитне или да га на ђубре баци, да |
| S} Јер се жена увек смеје кад позна моћ своју да човеком влада.{S} Моћ своју да га у висину хит |
| ао и сваком човеку у нужди.{S} Ја немоћ своју никад нисам тако осећао као сада.{S} Ја никад нис |
| и кућа њена.</p> <p>Опет се загледала у своју леву руку.{S} Она је то сад тако често чинила.{S} |
| ек милога госта.{S} Најзад се завукла у своју собу, и седела тамо мирна, мало уморна, мало расе |
| _C13"> <head>XIII.</head> <p>Повучена у своју собу, Ана се предавала сећању.{S} Као већ неколик |
| , ја сам боље видео у вашу душу, него у своју.{S} Видео сам да у тој вашој души има нешто необи |
| >У моментима туге Ана је заривала главу своју у крило материно, и плакала горко, и остајала так |
| p>Ана је, место одговора, пустила главу своју да у рукама ђаконовим тоне.{S} Коса се под притис |
| ло је весело.{S} Ђакон је спуштао главу своју ниже.</p> <p>На уснама његовим стварала се, бујал |
| " /> <p>Она се умиљато загледала у леву своју руку, као у најмилијег пријатеља свога.</p> <p>Па |
| тку је то учинио, и тиме задовољио прву своју сањивост , друга она сањивост је одједаред пожеле |
| ња. </p> <p>Ваљда с тога што је Ана сву своју душу уносила у рад, утицала је тако да је и матер |
| окрет настао од времена када је она сву своју душу заложила да богослужење подигне и улепша, и |
| д, утицала је тако да је и материал сву своју душу полагао у њене руке.{S} Све је одлично напре |
| и бацила, с љубављу својом, и сву снагу своју Иринеју пред ноге, занемела , спустила главу, раш |
| крено, детињски потанко је шаптала Богу своју љубав .{S} Од почетка до првог растанка, од првог |
| н је извадио дневник, и читао најмилију своју песмицу:</p> <p>„Из облака те знам само, чаробна |
| обратили наједаред целу и најозбиљнију своју пажњу.{S} Музички образовани сви, одмах су и прон |
| , као душу, као очи у глави, као музику своју, и још више од свега тога! — преливао је Ану тала |
| ?{S} Његових речи?{S} Тога што је руку своју положио на њену? </p> <pb n="65" /> <p>Она се уми |
| е је дужности своје према људма и хвалу своју према Богу одавало на срдачан, али и на отмен нач |
| господаре, који место беле погаче белу своју душу дроби пред њима!{S} Ја ћу баш кроз љубав пре |
| ку на Анино теме.{S} Кроз густу, дебелу своју косу, Ана је осећала највећу, најчистију милост о |
| своје, зашто је тако брзао да јој целу своју душу даде ?</p> <p>Зашто дуже није трајала прва о |
| , који је у тај мах баш довршивао једну своју вештину, да т. ј. на режањ хладног прасета стави |
| на, која не осећа и не зна више ниједну своју чар и привлачност , која за човека пред собом, иа |
| а.{S} Пријатно му је било малу, згрчену своју сенку сравњивати са краљевским стасом Иринејевим. |
| орила, и пружила је Богу, као задужбину своју, велику љубав своју према слузи Његовоме.</p> <p> |
| бави мојој, која пије, пије, и у дубину своју вуче последње таласе његовог гласа.</p> <p>Као и |
| лаву у јастук, и притиште усне на десну своју руку.{S} Тачно, сасвим тачно је нашла место где с |
| у око поноћи.{S} Метнула главу на десну своју мишицу, и занела се као да ће заспати.{S} Али одј |
| стољубља, рада и лепоте узидати телесну своју срећу, је ли вам тешко било у темеље њене бацити |
| о једаред воли, а разорену или несрећну своју љубав носи са собом у манастир живота.{S} И ја ве |
| брила, и одобравала је у себи малочашњу своју одлучност.</p> <p>Не, не кајем се.{S} Годи ми та |
| и, од времена на време, упадали у стару своју радозналост: какав ли ће, Боже, бити последњи ста |
| ња треба да жртвујеш целу личну кариеру своју.</p> <p>Ани је тај формални, правнички ред мисли |
| а нека кућа и дом највеће љубави.{S} Ту своју шетњу по порти је највише волео рано у зору, пре |
| це.</p> <p>Чудну моћ је имала Ана да ту своју љубав , за коју би људи рекли да се ничим другим |
| а.{S} Помози ми да велику, лепу и чисту своју љубав сачувам ...{S} Али, помажи ми само дотле, д |
| нову, још неупотребљену, а баш највећу своју снагу, која ће одједаред изменити живот, упростит |
| и Анино име, како би се уверио да срећу своју не сања. </p> <p>— Ја вас никада не могу оставити |
| једитим зрнцетом сласти хита у ћелијицу своју, и опет је задовољна. </p> <pb n="82" /> <p>После |
| зближе познаје, и коме старац хоће душу своју да отвори.</p> <p>Ана је погледала на сат.{S} Ран |
| атри.</p> <p>— А ако она размонаши душу своју — настављао је гордо — остаћу ја сам да дозидам ц |
| руци молитвеник и цвет, а у другој душу своју.{S} Душу, која је, као и његова, била на вратима |
| Ана његова је више нешто од суза давала свом оцу који одлази.{S} Давала му је део живота свога. |
| последњег такта је све живо стојало на свом месту.{S} А “гада, осећајући да се сан разбија, да |
| не и застане, и загледа се у догађај са свом доколицом беспосленог каквог дечка.</p> <p>Четири |
| ом, потпуном истином , <pb n="232" /> и свом лепотом првога тешкога кајања.{S} Кад је свршила, |
| свету.{S} Добар и милостив је хтео бити свом својом душом.{S} Једнако је тражио начина да живот |
| ти срећан ! — смислила је Ана завршетак свом унутрашњем разговору, ухвативши руком за капију .< |
| јег се јека облаци плаше. — Калуђер сам свом душом и љубављу својом!{S} Калуђер ћу остати до кр |
| ких заслужних људи с којима сам у дугом свом животу имао додира, у реду толиких жена које сам п |
| рви истинити дом божји који сам у дугом свом животу видео.{S} А она је то с тога, што се вас дв |
| овеку.{S} Ђакон је тако топло говорио о свом старом пријатељу, да се Недићка борила са сузама.< |
| тор Пашковић, шетајући мало узбуђено по свом кабинету.</p> <p>Жена, и свршено! — констатовао је |
| још једаред будем ђакон, онакав какав у свом животу никад нисам био...{S} Какав је диван твој ж |
| анавља моћ да човек остане веран поносу свом.</p> <p>А ви, Ана ?{S} Али зашто вас и питам, кад |
| е опазио да Ана непомично мирна седи на своме месту, устукнуо је натраг као ошинут, као по лицу |
| праћа их у нови живот, и мирно се враћа своме послу.</p> <p>— Шта ради та Ана! — продерала се ч |
| <p>— Шалу на страну.{S} Ја остајем при своме.{S} Само начин, како доктор Пашковић казује своје |
| ш сасвим равнодушно, али желећи ближњем своме ипак несравњено више добра него адвокат Мајински. |
| е наредио да сат има остати на почасном своме месту.</p> <p>Монах Иринеј се дабогме насмејао.{S |
| у Пашковићу.{S} Мислио је да му прича о своме познанству с Аном.{S} Али тамо је доспео у незгод |
| да сам вам и досадан с тим разговором о своме душевном стању ? — настављао је. — Али, осећам да |
| а јој се као сивом прашином посута, а у своме срцу је осетила сузу.</p> <p>Али кад се монах Ири |
| доба је некако још одређенија постала у своме укусу и у начину живота.{S} Почела је својом јако |
| оспођица Недићева је, наравно, важила у своме месту као врло интересантна личност.{S} Али, људи |
| ћа и види ту љубав као нешто придошло у своме бићу.{S} Нешто што се даје посматрати, сравњивати |
| непокорно једно анђелче које свештенику своме неће да пољуби руку — шалио се монах Иринеј.{S} И |
| ности подизала.{S} Ето н. пр., корачању своме се радовала као дете.{S} Између себе и сенке свој |
| да је бар најмање види.{S} Мора бити да сврће за угао у споредну улицу, и заобилазно иде кући.{ |
| ек не <pb n="152" /> може бити ни божја сврха, ни сврха уметности . </p> <p>— Види се да слабо |
| n="152" /> може бити ни божја сврха, ни сврха уметности . </p> <p>— Види се да слабо долазите у |
| почињу да се секу, и први судар сила се свршава потмулом мумлавом, која се чује најпре високо н |
| тола се тихо преслишава, свештеник који свршава проскомидију пригушеним гласом се моли Богу, же |
| бле.{S} Људи утучени.{S} Млитава корака свршавају своје послове, јер им свима смрт стоји за вра |
| говори: како се све несреће овог живота свршавају тихом тугом, а та је туга тако лепа, тако хри |
| ештеник је изашао сам.</p> <p>Служба се свршавала.{S} Ана се ломила као под шибама.{S} Да бежи? |
| ећином се губила у нејасностима, или се свршавала уздасима над слутњом о јасности . </p> <pb n= |
| од прилике, а свакако далеко од ђакона, свршавали се сви доживљаји Анини с ђаконом. </p> <pb n= |
| изнесе и подигне. <hi>Причасно</hi> се свршавало.{S} Ана се грчила као сув лист на магли.{S} Ш |
| енчића.{S} Иначе је тихо призивање Бога свршавао тако мирна лица, као да тамо горе већ види бел |
| са музиком , пошто је само једна тачка, сврше пре вечере, а после вечере да изађу у башту, да д |
| IV.</head> <p>На ћошку код цркве, после свршене службе, стојали су опет њих троје.{S} Људи су г |
| јако узнемириле ђакона, и он се, после свршене службе, журио са свлачењем што је игда могао.{S |
| а има унутри, и зашто има оно с поља, и свршено.{S} Никакав нарочити интерес, никаква нарочита |
| буђено по свом кабинету.</p> <p>Жена, и свршено! — констатовао је он са преостатком свога анали |
| инеј је морао наставити певање, и после свршеног четвртог дана стварања дошао је на ред други, |
| би управо хтео да исповеди. </p> <p>По свршеној служби је остао у олтару иза свију, и изашао и |
| те.{S} Песма, којој је почетак у њему а свршетак у мени.{S} У великој као море љубави мојој, ко |
| е.{S} Дешавало се да стигне сасвим пред свршетак.{S} У таком случају би сачекао напољу Ану и Ир |
| ејаше једно на друго. — На пр. арију из свршетка трећег дана, о клијању траве и зеленила, и зат |
| се то, као завршни концерт, изводити по свршетку службе, тако да певање траје доклегод владика |
| наилазио неки немир.{S} Пред вече, кад сврши посао. и мисли да ће за клавиром или за књигом би |
| љубави њене.</p> <p>Тек пошто се служба свршила, клекнула је, и почела Богу да се моли.{S} Исти |
| епотом првога тешкога кајања.{S} Кад је свршила, клекла је на црквени праг и склопила руке.{S} |
| ди ђакона Богородичине Цркве.{S} Кад је свршила свој део, и најзад се суочила с олтаром, видела |
| ма, али неки познаник га је ословио.{S} Свршило се на немом поздраву.{S} Кад се, међутим, позна |
| 19190_C15"> <head>XV.</head> <p>Тако се свршило богослужење на Велику Госпојину.</p> <p>— Да ни |
| она, наравно, исмејала, и да се на том свршило.{S} Ана је причала течно, живо, и тако, као да |
| рите.</p> <p>Сад, кад сам ово писмо већ свршио, ја се питам зашто сам га писао.{S} Не, није сас |
| ићу, који га је испраћао: </p> <p>— Кад свршите анализу овог данашњег материала, не заборавите |
| ће се све то свршити, Иринеје?</p> <p>— Свршити ?{S} Да ли хоћете тиме да кажете да ћемо једног |
| убљене жене.</p> <p>— Како ће се све то свршити, Иринеје?</p> <p>— Свршити ?{S} Да ли хоћете ти |
| све то бити тако угодно и тако лако.{S} Сву ту глад ће она нахранити и стишати, и опет ће стоја |
| лике Песме, која је једним махом однела сву славу њену и њених певача, у којој су сва уметност |
| а рашчерупану сву летњу помпу, и давила сву летњу жар.</p> <p>У мокром галопу је стигла јесен.< |
| ежбања. </p> <p>Ваљда с тога што је Ана сву своју душу уносила у рад, утицала је тако да је и м |
| преокрет настао од времена када је она сву своју душу заложила да богослужење подигне и улепша |
| аслабила, и бацила, с љубављу својом, и сву снагу своју Иринеју пред ноге, занемела , спустила |
| ла ипак постајање, преливе, боју, јек и сву душу гласа тако истоветно исто са ђаконовим рецитат |
| в, осетио сам у себи све достојанство и сву моћ човека, и уздигао се на једној необичној гордос |
| волети слепо, мора ми дати сав живот и сву душу, мора ме служити, мора у ланце ићи, ако ја так |
| за то време исисао из земље и из ствари сву топлу душу, и пресекао лето тако одједаред као што |
| ом главе и тела и осмејком једним врати сву прегршт среће.{S} Хитнуо јој је ту срећу тако богат |
| човеку, па да душа човечја могне попити сву лепоту музике.{S} Таква треба да буде љубав каква ј |
| у рад, утицала је тако да је и материал сву своју душу полагао у њене руке.{S} Све је одлично н |
| растао.{S} Као поплава јој је обузимао сву свест.{S} Један једини мали барјачић се још лепршао |
| ство.{S} Блаженство то ју је испуњавало сву, чак до врхова прстију. </p> <p>Други пут опет, баш |
| е дохватило и носило срца и душе, дигло сву цркву пред врата небеса.{S} Топло и добро је било с |
| ушавој својој бујици носила рашчерупану сву летњу помпу, и давила сву летњу жар.</p> <p>У мокро |
| Ана је заобилазним путем ишла кући.{S} Свугде се осећала мора болести.{S} Пусто и тишина.{S} И |
| у кујни све спало, да се све скорало и сдрвенило, и ако се с музиком још настави, први људи ће |
| Недићева има њоме да прође.</p> <p>Ана, се застидела.{S} Срце јој је почело лупати , и брзим ко |
| чипака и перја, уздизала <pb n="131" /> се танка, воштано бледа једна рука, побожна и скромна, |
| ћи ни сама како, кидајући <pb n="17" /> се што пре из те заједнице која јој је, сад је тек виде |
| дође, неће доћи — ухватио <pb n="39" /> се опет како тачно зна да госпођица Недићева долази у ц |
| за њу, успне тамо, куда <pb n="249" /> се за себе никада успео не би, и обратно, жена је увек |
| м, али, право да вам кажем, <hi>ја</hi> се плашим, и за њега, и за друге, као што и за вас непр |
| он изнесе и подигне. <hi>Причасно</hi> се свршавало.{S} Ана се грчила као сув лист на магли.{S |
| Свештеник је изашао сам.</p> <p>Служба се свршавала.{S} Ана се ломила као под шибама.{S} Да бе |
| отребу да ту тајну разреши , и навикава се да је носи такву каква је, и смирује се.{S} За мало. |
| {S} Али је још једнако стојао.{S} Једва се кренуо.{S} Но тада тако одважним и крупним кораком, |
| } Рај се остварио. </p> <p>Ана Недићева се враћала кући у радости какву никада није доживела.{S |
| ристовим крстом грле.</p> <p>Кућа очева се Ани учинила златан двор, она сама царева кћи, псето |
| ав за недужне жртве.{S} Рамена старчева се тужно слегала пред сазнањем о човечјој немоћи.{S} У |
| Благ и великодушан.</p> <p>— Не зарива се више у ствари као нож.{S} Него их одгоре пробија, он |
| а на старој рушевини камења.{S} И каква се чудна, борбена архитектура види тамо где се камен, в |
| су јако мирисале.{S} Богородичина Црква се огледала у светлој души Аниној.{S} Небо и срце Анино |
| нова се смирено угасила, а глава његова се увила сумрачком, пробило је сунце одједаред, и просу |
| Као откинути од земље.{S} Шум јабланова се чуо кроз подлу неку тишину .{S} А око торњева су ужу |
| ио за облаке, а кроз јектенија ђаконова се чуо тон туге и немоћи.</p> <p>То је тако трајало до |
| и било тамно, златна далматика ђаконова се смирено угасила, а глава његова се увила сумрачком, |
| и, једва једном, тога дана, уста њихова се у пољупцу нашла.</p> <p>Али једно од њих је било мрт |
| ила на дверима да благослови народ, сва се препуна срца стегла пред трагедијом старости, а нека |
| да није тако јако хитала .{S} Као да га се боји.{S} Последњи пут, на парастосу, видео је да је |
| еј је ћутао.{S} Владика је опазио да га се то питање врло мучно дотакло.{S} Да му је тешко обећ |
| ему стоји.{S} Негде, у дну срца, она га се мало бојала.{S} Али лице њено се прелило благим, зад |
| ми га не би могао дати ...{S} Сећам га се само да је био, да је сладак био, и да гори чежња за |
| тепенице полако , замишљен.{S} Око њега се чуо шушањ тешког црног одела.{S} Ана, као хипнотисан |
| ћелију рада и вишег живота ...{S} Чега се дакле бојите?{S} Тела наших ? ! </p> <pb n="177" /> |
| дете кад треба да заборави оно од чега се поплашило ...</p> <p>Вратили се затим столу, пришли |
| p>Уопште је спољашњост владике, за кога се иначе знало да је умно још необично свеж и јак, подс |
| могу победити и побеђују срце.{S} Стога се, најзад, живот и срце и уклањају испред њих, и човек |
| званом мучитељу и дошљаку .{S} Али туга се та разливала кроз њега смело и одважно, као да већ о |
| о је ђакон најзад.{S} Тако умиљато , да се Ана охрабрила.</p> <p>— Ја мислим, ако се ви будете |
| тако је ниско наднео главу над њега, да се Ана није усуђивала руку к себи повући.</p> <p>— Мила |
| и види срећу и лепоту живота свога, да се врати, и онда да се сруши нешто преко њих свију, и д |
| што не долази ...{S} Сам, без икога, да се разболи, сачувај Господе Боже, не, не, несме доћи, ј |
| тој продукцији с таким симпатијама, да се тај захтев никако више није дао оборити.{S} Уосталом |
| довољством .{S} А затим, на прстима, да се ђакон не би узнемирио, ушла је у одељење за женске.{ |
| </p> <p>— Ја мислим, госпођице Ана, да се не варам кад кажем да сам заволео ваш живот и вашу љ |
| итвеник, и са изразом благог карања, да се црквене ствари морају добро држати и не смеју на зем |
| лазиле на ум, и тако су га заносиле, да се стално трзао кад би зазвонило на јутрење .</p> <p>Ал |
| она је намерно пошла раније од куће, да се сама, у миру, нагледа зеленилом окићене и травом зас |
| најзад да себе уништи, да се згази, да се у прах смрви.</p> <p>У Ани је дозревала жена, кретал |
| } Почела је да га крије, да га воли, да се боји за њега.{S} Затим су око тога мотива стали да и |
| о да онда онај ко хоће увек да воли, да се гај мора дуго и одрицати.{S} Ко хоће велику љубав да |
| су животи људски тако чемерно бедни, да се понеки пут <pb n="182" /> и њему ражали ...{S} А ви? |
| ло да чини, и најзад да себе уништи, да се згази, да се у прах смрви.</p> <p>У Ани је дозревала |
| една, с лорњоном, унела му се у очи, да се, како је објаснила, бар овде поклони светом младићу, |
| чинила, уђимо у цркву да се покајем, да се Богу помолим ...{S} Лагала сам, и то сам вама лагала |
| о мени ...{S} Хоћеш да легнеш, чедо, да се пресвучеш и да те покријем — скидала је Недићка Ану, |
| јако заболело у глави.{S} Тако јако, да се руком машила тога болног места.{S} Танки њени прсти |
| м изјавила, да је у кујни све спало, да се све скорало и сдрвенило, и ако се с музиком још наст |
| кетом кадионица одрже да не клонемо, да се не изгубимо и сасвим не умремо. </p> <p>Ах, како је |
| пло говорио о свом старом пријатељу, да се Недићка борила са сузама.</p> <p>— Дабогме, старост, |
| > <p>— Не, не, да уђем нипошто нећу, да се рукујем такође нећу.{S} Само да вам кажем да је Свет |
| ком тако достојанственом озбиљношћу, да се Пашковић поклонио и покорио пред том жељом већ унапр |
| кође сам желео и вас да видим, т. ј. да се с вама поразговорим.{S} Страшна моја служба у данашњ |
| е можда и свидети.{S} Она тако воли: да се сита насвира, и да попије празан чај из безбојне ста |
| S} Дошло јој је да потрчи напред.{S} Да се приближи оним подигнутим рукама.{S} Да нешто запита. |
| о бих само хтео да буде друкчије.{S} Да се ви одморите.</p> <p>Сад, кад сам ово писмо већ сврши |
| ва <pb n="133" /> над собом види.{S} Да се склоне строге божје очи, да бар часом доживи слатку |
| и где су, и шта им још предстоји.{S} Да се после отпеваних двеју арија стане, изгледало је немо |
| </p> <p>— Шта -ће ти ружа?</p> <p>— Да се играм.</p> <p>— Како ћеш се с ружом играти ?</p> <p> |
| дима .{S} Не може се волети црква, а да се не воле људи.{S} Једно се без другога исто тако не д |
| руго.{S} Не може се служити цркви, а да се не служи људима .{S} Не може се волети црква, а да с |
| вота човечјег!{S} Како ћете проћи, а да се ниједно од вас не унесрећи, а да ниједно од вас цркв |
| дан.{S} Волео је, нарочито кад треба да се умири или среди, предавати се интензивном посматрању |
| ог што још може, и што више не треба да се збуде ?{S} Осећам ли ја ту границу у својој монашкој |
| о лепо удати, онда ваљда и кћи треба да се одлучи да заволи некога, и да родитељима скине бригу |
| родитељи већ спремили све што треба да се кћи може и пристојно и врло лепо удати, онда ваљда и |
| дна реч.{S} Бујала, трептала, готова да се откине .{S} Ани задрхта рука, и она испусти молитвен |
| га животу и слави и жени, силила га да се одрече среће, завијала га у црно, и као мрачни средњ |
| од себе сумничење и плашњу.{S} Чега да се боји?{S} Ђаконовог приближења ?{S} Његових речи?{S} |
| обегао.</p> <p>А успут је молио Бога да се Иринеј што пре врати.</p> <p>Прво осећање Анино, пош |
| жежено за славу онога што души не да да се смути.</p> <p>Наилазила је на Ану врста екстатичних |
| ио.{S} Остало је само толико времеда да се монах Иринеј сети да би баш околишно питање кренуло |
| ту живота свога, да се врати, и онда да се сруши нешто преко њих свију, и да их затрпа све одје |
| а, и нећу се враћати, јер немам куда да се вратим.</p> <p>Монах Иринеј је дрхтао од бола.{S} Ло |
| м три сата одмора, па сам дошао и ја да се помолим Богу — почео је доктор без икаквог уобичајен |
| раде.{S} И онда је неком дошла идеја да се црква настави пенаста и бела, и да изгледа као ред ц |
| је пажљиво ослушкивала и покушавала да се разабере.</p> <p>— Ана!</p> <p>Ана је набрала обрве, |
| није видела, али је јасно разабрала да се Пашковићев корак меша са још <pb n="210" /> једним к |
| даље Анину душу.{S} Ана је покушала да се сети мајке, Христа и цркве.{S} Сећала се и монаха Ир |
| а је, сирота, од чуда, најзад почела да се смеје.</p> <p>— Мени се не допада, а мојој Ани ће се |
| у постељи, запалила свећу, и почела да се крсти.{S} Осетила је како јој се по лицу разлива бле |
| илна утеха <pb n="142" /> би ми била да се сасвим уверим у идеалну религију њену.{S} Теби је по |
| /> опорављала, душа Анина је тражила да се поигра и расеје. </p> <p>Чудан је био начин прве Ани |
| } Недићка је, из друге собе, опазила да се ћути, и ушла је.</p> <p>Понудила је трећи чај, и иза |
| е необично изненадила кад је опазила да се и доктор Пашковић једи.{S} Само се владичин ђакон ни |
| ним загрљајем.</p> <p>Ана је осетила да се рука једна дотиче њеног рамена.{S} Брижна нека рука, |
| сунца.</p> <p>Дошла јој је чак жеља да се и она претвори у једну од тих малих животињица, скро |
| ла се с прозора.{S} Почела је и сама да се спрема за полазак.</p> <p>У цркви није дувао ветар.{ |
| у.{S} Тежак завет се мора понети, па да се у лепоту уметности могне ући — тврди она.{S} Свирала |
| ебеле плетенице, и зарила у њих уста да се не чује како се немилосрдно смеје.</p> <p>Он неће да |
| гледао као стабљика бршљана која иде да се савије око Христова Распећа.{S} Нечујно корачајући , |
| старчић , зима му је помало, па иде да се угреје на лепом певању.{S} Други су говорили: то је |
| , то није ништа.{S} Многи можда виде да се у мени нешто дешава, али нико од њих не схвата извор |
| ам ...{S} Као травчица, која не може да се <pb n="16" /> сећа грехова и зноја оног праха из кој |
| лагосиља ону руку, ма да Ана не може да се окрене олтару.{S} Стари владика трепти.{S} Дирнут је |
| еће, и пролазе ...</p> <p>Заблуда је да се идућег богослужења може чути то исто још једаред.{S} |
| под самим теменом бије, и чекала је да се то срце смири.{S} Кад се најзад смирило, Ана је свој |
| јача од његове снаге.{S} Осећала је да се у њему кренуло нешто из најдубљих дубина Видела је д |
| {S} Скрушио се од среће.{S} Желео је да се претвори у јагње, да савије главу, и буде заклан на |
| у цркву.{S} Није могла ни из постеље да се дигне.{S} Два дана касније се знало да се разболела |
| Ништа ми не треба ...{S} Оставите ме да се исплачем и смирим сама у својој соби.</p> <p>Али там |
| ица, суделовала на неки начин у томе да се њему, већ мртвом, поново нађе место у свету.{S} Доба |
| у најлепше лепоте.{S} И варао сам се да се само надвирујем над тај пехар, док сам, Бог зна отка |
| е нешто још чекало.</p> <p>Чекало се да се подигну небу два ока, два сасуда таме.{S} И да срце |
| е дубља и све шира.{S} Учинило му се да се људи необично много крсте, и да то раде некако брижн |
| сам хтео рећи, али ви треба да знате да се дифтеритис почиње компликовати са шарлахом, и да нам |
| ајте да ћете доказати да има, дођите да се уверим да има!{S} Дођите и уђите у одјеке песме ваше |
| ја нећу да дође, и реците му уопште да се чува, и — ах, тако ми је страшно, зашто смо и почиња |
| се устрептало почела освртати где ће да се склони, и скоро је утрчала у капију једне куће у кој |
| ше, стао је одједаред молити младиће да се склоне с пута, како би остало што више празна просто |
| вијале као црви, као да детенце хоће да се испне из неке страшне јаме, а ипак се све на једном |
| на, потешка, али и слатка борба душе да се тело уклони из свести.{S} И с тога у тим сновима ниј |
| очи се полуотворише, а руке кренуше да се саставе, али се на пола геста опет растадоше.{S} Заб |
| и да га је она, наравно, исмејала, и да се на том свршило.{S} Ана је причала течно, живо, и так |
| ква, буду пусти и хладни као гроб, и да се она расплаче за драгим својим, и буде несрећна без њ |
| е сасвим мало боље, али ипак боље, и да се у свој невољи својој сетио чика Јове Недића, и ждреб |
| да су јој груди широм раскриљене, и да се види гњездо љубави њене.</p> <p>Тек пошто се служба |
| у присуству свију њених код куће, и да се сви слатко смејали, и докторовом удварању, а нарочит |
| е дало да Ана на време осети умор, и да се одмори.{S} Она је сва горела у некој неситој, страст |
| е био у цркви, да је осветио воду, и да се <pb n="28" /> вратио на небо кроз чисто, мирисно срц |
| ебу да о догађајима поразговарају, и да се узајамно подсете на све лепе детаље својих успеха.</ |
| откад је у Богородичиној цркви.{S} И да се не би још више узбуђивао, решио је не погледати тамо |
| теније које свештеник говори.{S} А и да се забунила у једном, ето, свештеник рецитује и наредно |
| изнео јој оданде крст да га целива и да се смири.{S} Извео ју је затим опет под трем, и тамо, н |
| жнијим околностима имао да опстане и да се сачува.{S} И који је, оставши усред смета и куге чис |
| ашковић Зато сам и дошла.{S} Хтео би да се види с тобом ма на два три минута, каже, у данашњи д |
| а веома драга.{S} Пожелела је у себи да се у цркви никако више и не види с ђаконом. </p> <p>И с |
| ожда и јесте монаштво ...{S} У борби да се не збуде оно што мора да прође.{S} У борби да човек |
| нисам знао шта све то значи, и да ли да се јавим.{S} Међутим сте ви кренули натраг , и онда ... |
| е ли ме сасвим добро ?{S} Осећате ли да се наше две ћелије преобраћају у горостасну палату?{S} |
| 17" /> рану на - ђаконовој души, али да се та рана светли баш као и ђаконов стихар. </p> <p>Сут |
| о малочас питати: да ли бисте желели да се видите с Иринејем?</p> <p>Ана је погледала у Пашкови |
| гну у шалу и пецкања.{S} Нису успели да се ваљано исмеју ни они, који су, толико пута исмејани |
| } Човек пусти да реч каже ствар, или да се ствар баш и збуде, а после мора наћи снагу за досљед |
| своју љубав , за коју би људи рекли да се ничим другим не храни до глађу, носи у себи као потп |
| осе чупала , Пашковић је помагао Ани да се дигне и да седне.{S} Ушао је монах Иринеј, сав мокар |
| ролазећи су постепено почели опажати да се ту не води обичан разговор.{S} Задржавали су корак, |
| Ана усплахирена, осећајући у савести да се у цркви ниједнога тренутка није сетила болесника.</p |
| ише: не знајући шта дају, не слутећи да се с Богом разговарају.{S} Ани су не једаред засузиле о |
| на свога заноса, али није имала моћи да се умири.{S} Осећала је да јој по челу букти, да су јој |
| на свом месту.{S} А “гада, осећајући да се сан разбија, да је дошао растанак од лепоте, грунуло |
| октор Пашковић је држао шешир у руци да се опрости.{S} Са седом ћубом на челу, са жалосном ватр |
| не види.{S} И замислите онда случај да се ипак нешто деси што би било <pb n="208" /> или изгле |
| ви.{S} Пришао је госпођици Недићевој да се опрости од ње.{S} Идуће недеље, вероватно, служиће з |
| знемирену њену душу.{S} И говори јој да се ништа није десило, да буде спокојна и мирна. </p> <p |
| ђакона по рамену. — Дакле имам ипак да се надам милом госту.{S} Само немој одвише много одугов |
| тању ? — настављао је. — Али, осећам да се некоме морам исповедити, а нико деликатним стварима |
| у, и оставили Ану с монахом Иринејем да се договоре о ствари коју ће заједно изводити.</p> <p>В |
| је ли да видиш ? </p> <p>— Ја видим да се у теби нешто дешава, и видим да ти то годи, али не м |
| љај .{S} Скоро бих рекао да се бојим да се деси, јер— ђаконов ниски, звучни глас је био тако ме |
| средњевековни тавничар бдила над њим да се не макне од молитве и олтара, док не умре, или док м |
| Зна дакле и он каква је лепота у том да се <pb n="71" /> задржи и усами један мали, недовршени |
| пута си ми хладно и мирно саветовао да се, због тешкоћа и труда, оканем појања у цркви.{S} Ти |
| , заједно са другим ђаконом, помагао да се попне у кола.</p> <p>Кола се кроз густу множину свет |
| дину дана удварања још није сагледао да се пред спуштеним завесама клања.</p> <p>— Вас, госпођи |
| е пет сата.{S} Ваздух је тако отежао да се људи чисто гушили у њему.{S} Пала је и нека, за то г |
| на се од тог покрета тако тргла, као да се монах Иринеј ње дотакао.{S} Он је то опазио и разуме |
| неживота.</p> <p>Али мало после, као да се из те тишине почело ослобађати све оно што је малоча |
| пегице бледе, прсти надземаљски, као да се у врховима њиховим још мало задржала душа пре него ш |
| цу.{S} И лагано, корак по корак, као да се игра, долазила је ближе и ближе улазу у порту.{S} Ка |
| тако одважним и крупним кораком, као да се решио да на дуготрајно неко путовање пође.{S} Ишао ј |
| је причала течно, живо, и тако, као да се све то десило у присуству свију њених код куће, и да |
| чним путем, пољем.{S} Опазила је као да се ту, напољу, магла згушњава .{S} И снег је био друкчи |
| Не, не! — склапао је старац руке као да се нечега неизбежно страшнога плаши. — Не говори ништа, |
| је близу.{S} Понекад ми се чини као да се то душа једног драгог покојника спрема да ме посети. |
| аред блиског човека, и осећајући као да се с њим удаљује и један део лепог богослужења у њихово |
| о тврдог и немилог, у чијој души као да се нешто давно осушило.</p> <p>— Кажи ми, ако што знаш, |
| ва на десно, и заривала у јастук као да се крије од смрти.{S} А смрт је већ држала млитави онај |
| агла, дебела и влажна, под којом као да се топиле куће и баште.{S} Један по један део вароши је |
| и да види ту слику.{S} Али анђео као да се помакао њој у сусрет.{S} На липу наслоњен, са обема |
| с места.{S} Уопште је изгледало као да се створени свет враћа натраг у мрак.{S} И одиста, ђако |
| један доживљај .{S} Скоро бих рекао да се бојим да се деси, јер— ђаконов ниски, звучни глас је |
| ошло писмо.{S} Монах Иринеј је писао да се Ана мора штедети, и да ће стога и он што ређе долази |
| У петак после вечерња ђакон је пошао да се мало прошета.{S} Уочио је из далека гвоздену ограду, |
| не прићи.“ </p> <p>„А да ли је право да се милости, највише моћи душине, толика множина баца у |
| агано корачала, да не иде кући, него да се, степен по степен, у небо пење.{S} Одиста, ваздух се |
| шта се друго и ради са милошћу, него да се баца у поноре туге и у потоке суза!{S} Шта је друго |
| лепог појања у овој цркви сам желео да се премести.</p> <p>Госпођица Недићева је последње речи |
| је!</p> <p>Ђакон је сада већ разумео да се то стари владика, као дете, игра своје најмилије игр |
| ом виђала.{S} Ђакон је такође тражио да се нечим забави.{S} Пружио је руку да узме и изближе по |
| ствари. </p> <p>Недић је онда решио да се окане илустрација , и да покуша у форми догме протур |
| ним гласом тражио у Бога савет, како да се исповеди и смири пре него што светињи приђе.{S} А Бо |
| да, кад љубав већ носиш у срцу, како да се понашам!{S} Зар да ти пожелим да те Ана Недићева ниј |
| ку. — Збиља, ја сам у неприлици како да се споразумемо, јер се у тој ствари, у ствари музике, м |
| ј и главу, помешала се са сном, тако да се сиротом ђакону учинило да је те вечери некако двостр |
| само састане с њиме, удешено је тако да се ђакон кроз засебан улаз уведе у гостинско одељење.</ |
| дигне.{S} Два дана касније се знало да се разболела од тифуса.</p> <p>Ђакон Иринеј, наравно, н |
| жалост напола убила, и јасно је било да се стара, болешљива жена никада од ње опоравити неће.{S |
| се осетило да би старцу милије било да се на само састане с њиме, удешено је тако да се ђакон |
| неколико пута, њој се и сада чинило да се напила среће за цео живот, и да ништа више не жели и |
| есет пута једно за другим умро, само да се збуде нешто тако лепо као што би било оздрављење тих |
| мрака ноћи, и прети да ће опет тамо да се врати.{S} У оделу тешких црних бора, са ауреолом око |
| игне, а из његових прстију свети мир да се излије.</p> <p>Како је дошло до тога да заволи девој |
| а, он је тек морао погледати у тањир да се сети, и онда је одговорио да највише воли бело месо. |
| наљутио, да је чисто осетио потребу да се освети.{S} И доиста је <pb n="85" /> мало осветљивим |
| ло се од смеја, и наговарало коприву да се попне на прсте, и да часом голицне нос на тој замишљ |
| м се, зло сам учинила, уђимо у цркву да се покајем, да се Богу помолим ...{S} Лагала сам, и то |
| свршила, клекнула је, и почела Богу да се моли.{S} Истински побожна , она је имала моћ да увек |
| .{S} Ја, видите, никако више не могу да се опоменем каква је била моја црква без вас.{S} А имал |
| ио Господ Бог, а сад је било на реду да се о том увере и Недићеви са својим гостима .</p> <p>Ко |
| неки велики точкови , који престају да се врте, коче се и хладе, тако се, једно по једно, заус |
| и каже: само жена може помоћи човеку да се, за њу, успне тамо, куда <pb n="249" /> се за себе н |
| , у добру и у злу.{S} И помоћи ће му да се никојег задатка и никојег бола не уплаши.</p> <p>И з |
| о и себе ?{S} Да ли сте били у стању да се брзо смирите и разаберете, и да оцените куда смо пош |
| <p>Звиждуци супротних ветрова почињу да се секу, и први судар сила се свршава потмулом мумлавом |
| лице је бледо, и модре сенке почињу да се шарају по њему. </p> <p>Доктор Пашковић је говорио к |
| ла — сутра је татин рођен дан, дан када се око њега неизоставно скупљали гости и пријатељи ...{ |
| више камен него што сам икад био, сада се каменито тле у мени претвара у нежну мирисну башту.{ |
| но срећних тренутака и пре вас.{S} Сада се те среће више не сећам.{S} Те песме више нису у мојо |
| а рука уз длаку помиловала.{S} Али тада се, нечујно, као први замах једва никлог крила, расклоп |
| ози да живот запне и застане, и загледа се у догађај са свом доколицом беспосленог каквог дечка |
| е ме звао натраг . <pb n="100" /> Можда се с почетка надао да ћу се сам вратити онамо где сам б |
| себи као потпуно задовољство.{S} Можда се, уосталом, не треба чудити што је она могла тако нео |
| познаје и не признаје!</p> <p>Па можда се и каже ...{S} У томе можда и јесте монаштво ...{S} У |
| е, или стати крај прозора.</p> <p>Можда се сад баш гуши у страшним мукама , можда умире, можда |
| изобиљу.{S} А кад га Ана натуче , онда се опет стиснута коса прелије преко чела и преко полови |
| е нађе; а кад му је тешко на срцу, онда се јада да је другом неком нешто скривило, и да је засл |
| едао као нека бела простирка.{S} А онда се, неодлучно, и као у неприлици, стао освртати око себ |
| а одакле немају жељу да оду.{S} Па онда се опет све слије и смрси, и у души завлада нешто сасви |
| је, скаче с предмета на предмет, и онда се, све угаситија, стишава.</p> <p>Успели су се на неки |
| или да има т. зв. виши позив.{S} И онда се, изгледало је, једва једаред оканули — белог голуба |
| и страшног судију света.</p> <p>И онда се отворила, не ђаконова уста, него ђаконове груди, и г |
| ао закључити шта је с њоме.{S} Али онда се сетио да не зна где станује.{S} И да би му било незг |
| ашине и влаге, растресло се, и сва вода се просула на главу младом кученцету, које је, не слуте |
| веку у груди као мач.{S} Проливена вода се намах смрзавала. </p> <pb n="224" /> <p>Ана је већ о |
| а, моја Ана, моје велико благо!{S} Куда се ви, нежно створење, ломите по гробљу у студено и зло |
| ара шћућурена врапца, који се чуде куда се денуло све оно што је још малочас било.{S} И Ана и ђ |
| а жена љутитим гласом виче:{S} Јово! ја се направим одсутан , и не изађем.{S} А он, јадник, дот |
| p>Сад, кад сам ово писмо већ свршио, ја се питам зашто сам га писао.{S} Не, није сасвим тако бе |
| азумите ме добро !{S} Не сећање !{S} Ја се успомена бојим, и нећу да их имам.{S} Зато сам ваљда |
| же знати шта је за мене та црква.{S} Ја се понекад скоро страшим од свега тога лепога.</p> <p>А |
| никад нисам тако желео као сада.{S} Ја се никад нисам Богу молио као данас.{S} Ја тако осећам |
| ла , да ми само ви можете помоћи.{S} Ја се већ једва савлађујем од узбуђења.{S} Ми смо у чељуст |
| утите ли се, Ана, је ли то казна?{S} Ја се ипак надам да ми и сада, као и увек, само спасење мо |
| о се старац с побожношћу . </p> <p>— Ја се много радујем, Преосвећени, што сте задовољни.{S} А |
| ад човек с висине посрне . </p> <p>А ја се пењем, Ана, и не плашим се од жене живота свога, јер |
| илу спремате свечаност?{S} Додуше, и ја се радујем, и желим да све буде што је лепше могућно .{ |
| нешто неизоставно мора одбити , одбија се тако мило и пријатељски, да је одбивени најзад сав о |
| смејала и тресла.</p> <p>Његова ћелија се претворила у палату!{S} А моја?{S} Моја канда није.{ |
| војачка <pb n="233" /> љубав, она, која се баца и хита у љубљеног човека као што се прокључали |
| уху, за сенком, за шљокицом сунца, која се, већ дограбљена, одједаред одмакне, или, ако се не о |
| } Где Офелијине, несрећне девојке, која се само једаред закаснила са милошћу, и погубила и Хамл |
| сила се свршава потмулом мумлавом, која се чује најпре високо над главом, па затим дубоко испод |
| тпуно тупо загледала у једну бубу, која се са одломљеним пипком и са сломљеном ногом тешко вукл |
| една усправна, скоро сурово строга која се морала урезати још много пре старих дана.</p> <p>Вла |
| и фламанској, има га у пркосу уста која се не даду пољубити, има га у оплакивању мртваца, има г |
| говори о удадби једне даљне рођаке која се венчала пре годину дана.{S} Мисао и реч Анина остадо |
| танак, још само слаби одјек песме која се у срцу савила и ћути да чедо не пробуди. </p> <p>Мал |
| има га у сажаљењу, ума га у науци која се радује животу будућих покољења, има га у хладној, от |
| о ознојеним вратом и црвеном ћелом која се непрестано пушила, подсећао је на заложени самовар к |
| ање заклетви.{S} Природа је страст која се случајем пали и гаси.{S} Природа је непрекидна проме |
| е — гуше и притискују малу аријицу која се сама од себе негде у куту срца пева.{S} Затим један |
| и.{S} Само Ана се смешила.{S} Нико нека се не брине, све ће она <pb n="98" /> сама радити и ура |
| и весео испао дочек старца.{S} Владика се меланхолично смешио .{S} И нарочито се загледао у ма |
| ти сваку срећу ...</p> <p>Стари владика се трзао између разних осећања .{S} Час је са одушевљен |
| реба да угуши.{S} Смрт! </p> <p>Владика се стресао, и окренуо главу од ђакона.{S} Али лице њего |
| пред собом и није јело. </p> <p>Владика се при доручку хвалио да је врло мирно спавао.{S} И да |
| се попела очајна молба.</p> <p>Владика се и покајао и поплашио.{S} И тражио је да ублажи тон.{ |
| о срце уједају затегнуте жице, и музика се чује.</p> <p>О, ти мирна и света жено, која у облаку |
| у на глави и разговарају живо.{S} Слика се после замутила и нестала, а на њеном месту је засјао |
| , тешко и кобно.{S} Страшна нека слика се почела склапати пред очима старчевим.{S} Детаљ по де |
| можеш ?</p> <p>Два бескрајно тужна ока се загледала у владику.</p> <p>— Не могу, Преосвећеност |
| ало је доста дуго потрајало.{S} Недићка се већ почела узнемиривати, и хтела звонити по девојку, |
| а, а канда је овде и хладно ? — Недићка се сагла, чаракала по пећи и бацала дрва. — Нема доста |
| ала је као портре неки. </p> <p>Недићка се, у први мах, мало изненадила, али није никакву даљу |
| цела земља на пречац увенула и збабала се.{S} Нестало живих боја, нестало летњег даха.{S} Наст |
| ! ...</p> <p>Била је узбуђена, колебала се, хтела је бежати кући с пређашњим блаженим својим ми |
| ка, племићска, бела једна душа колебала се да<pb n="47" /> све порекне, да све закаља, и да и с |
| омекшала, еластична од мокроте, угибала се чисто под стопама, и свачији ход је био нечујан.{S} |
| ла да тај триумф мора доћи, и предавала се маштањима о њему.{S} Да ће можда неко саградити веле |
| е било само сан и варка.{S} И предавала се поново мирна, слушању песме и гледању раскошно лепих |
| Ана, као велики бели лептир, удаљавала се без корака.{S} Душу њену је испунила једна она реч, |
| свирала једно четврт сата, и стишавала се.</p> <p>Не, ништа ново нема да дође, него нов треба |
| мислила је она у себи тада, подсмевала се ђакону и била срећна.</p> <p>Сад се опет сетила тога |
| рском неком љубавном заносу, и радовала се што ће идуће недеље та чежња још већа и још страшниј |
| била ништа ново код Ане.{S} Разликовала се само нешто од чежње до онога дана кад ју је ђакон ос |
| >Слободно и анђеоски занесено загледала се сада она у њега.{S} У његове црне, црним велом уокви |
| .{S} У изразу и држању његовом огледала се опет само љубав, љубав која осећа у себи моћ да јаки |
| је бежала испред њега, јецала и кидала се:</p> <p>— Лагала сам, лагала сам!{S} Страшно и подло |
| га пута такве, која је и волела и удала се по Анином мотиву.{S} Сада опет Ана ништа није одгова |
| горе већ види белога голуба.{S} Опажала се на њему радост што врши посао који воли.{S} Читало м |
| ње , Ана је живела у екстази.{S} Дизала се до звезда, до директног саобраћаја са духом песника |
| својим осећала и најблеђу сенку, трзала се, тражила је непријатеља који се приближује.{S} Разми |
| којој дотле није било трага.{S} Трзала се од сваког шушња, јер се бојала зле вести.{S} Затворе |
| </p> <p>Ухватила се за чело.{S} Кајала се, крстила, и клањала пред добротом божјом, што је иск |
| загледана у свој задњи триумф, смејала се сваком догађају и свакој жртви.{S} А у исти мах је ђ |
| ог.{S} Сад ћемо се посвађати! — смејала се она, узимајући оца нежно под руку. — Збиља, ја сам у |
| прати. </p> <p>— Кад је тако, — смејала се Ана — дођите , али чим мама види ваш црвени нос, зна |
| се да слабо долазите у цркву — смејала се Ана Мајинском у очи. — Ви, дакле, држите да је црква |
| о да сам већ једаред умрла? — насмејала се Ана, али кратко.{S} А после се некуда далеко занела. |
| иног ђакона.{S} Окренула се и насмејала се на свога госта.{S} А владичин ђакон се дубоко и одан |
| листића на врху.{S} Горела је, савијала се, ишла отвореном прозору, бојала се нечега, молила се |
| јала се, ишла отвореном прозору, бојала се нечега, молила се црној ноћи да је затрпа мраком и м |
| је отишао.{S} Ана се збунила.{S} Бојала се да ће и ђакон отићи.{S} Али он је остао.{S} И <pb n= |
| то људи сенку хоће да обуку.{S} Бојала се да ће се старац срушити под скупоценим, тешким одело |
| ано само онај свој први занос, и бојала се да га не изгуби.</p> <p>И ђакон је имао тешких часов |
| ешто жалила.{S} По срећи њеној котрљала се кап горчине.{S} Одвише чиста и нежна душа њена волел |
| Анина, сасвим ју је занео.{S} Спремала се да читаве одсеке службе с децом поје, а поздрав архи |
| на је баш тих дана довршила, и спремала се да до Богојављења сама и увежба с певачима своју ком |
| ниже.</p> <p>На уснама његовим стварала се, бујала је, једна реч.{S} Бујала, трептала, готова д |
| ила руке, и склапала их опет, и ударала се у груди старинским, вечитим оним гестом, који, кад т |
| .</p> <p>— Шта ради та Ана! — продерала се чисто, једног дана, нервозна начелниковица на доктор |
| расла је она све брже и брже, прикрала се жртви својој до срца, обузела јој и главу, помешала |
| ред почела бројати своје године, питала се куда она још иде сем у цркву, и шта она још хоће сем |
| још оно бело поље у мојој души? —питала се Ана. — Није више сасвим бело, али зато што је прошар |
| једног страшног погледа и вриска, стала се опраштати од њега милостиво и тужно.</p> <p>Доброта |
| ед љубави погледом љубави.{S} И растала се од њега поносна, као да је нешто драгоцено понела со |
| P19190_C5"> <head>V.</head> <p>Спуштала се ноћ.{S} Као неки велики точкови , који престају да с |
| и.</p> <p>Да, музика је света — враћала се она првашњој својој мисли. </p> <pb n="12" /> <p>Шта |
| геста кађења у монаха Иринеја , сећала се грациозног клањања његове поносите главе, и његовог |
| е сети мајке, Христа и цркве.{S} Сећала се и монаха Иринеја, у светој одежди и с подигнутим ора |
| настави пут, не осврћући се.{S} Осећала се увређена, видела у том поступку недостатак такта и н |
| дање сасвим необично годило.{S} Осећала се као перо лака, и чинило јој се да на мирно поље глед |
| ило јој се бедно, детињасто.{S} Осећала се као да је много старија од ђакона, да све те ствари |
| и као музичар и као личност.{S} Осећала се јача, здравија и самосталнија но икад, и велики свој |
| г контакта талената и душа.{S} Одрицала се у себи шале за сва времена . </p> <pb n="61" /> <p>И |
| им путем, газила дубок снег и спотицала се у јаме, и журила је, задувана и усплахирена, и заста |
| до срца, обузела јој и главу, помешала се са сном, тако да се сиротом ђакону учинило да је те |
| дан .{S} Гле, магла, тешка оловна магла се поплашила од црвеног ђердана! — смејао се снег, и по |
| , богатог као два млада живота, подигла се тога дана кроз сводове цркве небу у висине.</p> <p>Т |
| да гледа ђакона збиља мртвог.{S} Тргла се и пришла му корак ближе.{S} Да, још је живео, али га |
| од судије Ристовића црна табла! — тргла се Ана. — А његова три дивна мушкарца !{S} Боже, који ј |
| орама, које су године наслагале, видела се и једна усправна, скоро сурово строга која се морала |
| ала кроз сав метеж и све боје, и видела се увек иста, непопуњива и стална.{S} Силазећи с амвона |
| а главу на десну своју мишицу, и занела се као да ће заспати.{S} Али одједаред, мисао једна, ош |
| пређашњим блаженим својим миром, хтела се вратити и главу и руке своје зарити у његове груди.< |
| .{S} Била је одвише расејана.{S} Почела се забављати посматрањем људи који су силазили низ степ |
| исао Иринејева не могне у њу.{S} Почела се плашити и свога интензивног осећања, и сталног духов |
| свечаности недеље и празника, и почела се развијати искрена потреба култа тих свечаности.{S} О |
| једва приметна рупица на бради удубила се, и испунила се нечим зрачним.{S} И деца су се смешил |
| милостиво .{S} Ана је старила, хладила се, мирила се, узимала на себе борбу живота, ону, у кој |
| монах Иринеј руком дотакне , исповедила се.{S} Целом, потпуном истином , <pb n="232" /> и свом |
| ице силази доктор Пашковић.{S} Зачудила се.{S} Он је обично долазио у цркву само о великим праз |
| лтара воде непосредно у порту, налазила се, у зиду, слика једна, којој нико није знао порекло н |
| е талас и шум ветра.</p> <p>Пренеразила се и скаменила. </p> <pb n="227" /> <p>Ветар је шуморио |
| реном прозору, бојала се нечега, молила се црној ноћи да је затрпа мраком и миром.</p> <p>Легла |
| ришла икони да очита молитву.{S} Молила се брзо, ослушкујуЋи у исти мах, целивала Мајку Божју, |
| е, смилуј се, Боже, смилуј се! — молила се она и за себе, и још за једног грешника .{S} За мона |
| вота, среће и задатка.</p> <p>Промолила се одједаред нада.{S} Благородни цветић душе људске, ко |
| обледела најужаснијим стидом, скаменила се, и мирно, као самртну исповед, је одговарала:</p> <p |
| го.{S} Узана путања средом храма чинила се као део неке библијске слике, и представљала стазицу |
| пођица Недићева је уздахнула и склонила се с прозора.{S} Почела је и сама да се спрема за полаз |
| рупица на бради удубила се, и испунила се нечим зрачним.{S} И деца су се смешила.{S} И тако су |
| S} Ко се још љубави плашио ! — храбрила се Ана.</p> <p>Али ти калуђера волиш ! — трзала је она |
| е испитујући погледала у оца, и уверила се да је разумео шта је хтела рећи.{S} Сасвим слободно |
| .{S} Ана је старила, хладила се, мирила се, узимала на себе борбу живота, ону, у којој сви без |
| "210" /> једним кораком.{S} Усплахирила се.{S} Тражила је брзу неку одлуку да спречи улазак Ири |
| м.{S} Опет тако, незнано откуда, ширила се вест да ће, код Недићевих, после вечере, бити извође |
| и од тих мисли, даље и даље, и сакрила се најзад, иза тешке завесе, у дубину прозора, у што ви |
| ва почињу да се секу, и први судар сила се свршава потмулом мумлавом, која се чује најпре висок |
| нити.“</p> <p>У души оздравелога десила се крупна, озбиљна промена.{S} Младић се испунио неком |
| слатку земаљску срећу. </p> <p>Ухватила се за чело.{S} Кајала се, крстила, и клањала пред добро |
| ула.{S} Изашла је и у башту.{S} Вратила се опет у ходник, и стала крај прозора.{S} Али ходник ј |
| жена које се ближиле олтару.{S} Сетила се да је Петровски пост.{S} Причесници .</p> <p>Опет на |
| >Ани се још више ражалило.{S} Опростила се с ђаконом не знајући ни сама како, кидајући <pb n="1 |
| се сетила монаха Иринеја.{S} Прекрстила се.{S} Благодарила је Богу што није ту.{S} Зараза ће до |
| неких нових душа у ваздуху.{S} Спустила се ледено хладна киша.{S} Црна нека вода, која је у пен |
| .</p> <p>Чучнула је на земљу, и згрчила се у себе као ударено псето.{S} Цвокотали су јој зуби, |
| охитала натраг ка вратима.{S} Поплашила се да ко не изађе и не запита је шта тражи у то доба у |
| а покварила остатак вечери.{S} Уплашила се од ефекта.{S} Јасно је било пред њом да за имитовање |
| к мало тешко, драги докторе ? — смешила се Ана са извесном кокетношћу.</p> <p>— Ја волим тешка |
| дила, закалуђерила .{S} А она — смешила се Недићка с нежним прекором — место да ми ту бригу што |
| /> <p>Највећи сликар портрета — смешила се Ана с поносом у себи — сликар отмених танких стасова |
| а цвеће, а нарочито руже, али — смешила се самозадовољно — калуђери носе руже у грудима а не на |
| <p>Волети, а не смутити душу — смешила се госпођица Недићева, гледајући с поносом на протекле |
| но срце калуђера свога. </p> <p>Смешила се у некој пријатној несвести, која ју је љуљала као ма |
| ђакон још ту или је већ отишао , решила се да не иде у цркву.{S} Али одједаред , не разумевајућ |
| ретходно изведе цара, наравно! — гушила се Ана од смеја. — До виђења, царе, после подне ! </p> |
| сва тајна и сва светиња његова помакла се напред, до амвона, пред којим је стајала бачва воде, |
| мајку да попусти и да је пусти, обукла се, узела велики буке зимских ружа, и пошла на гробље.{ |
| помагао да се попне у кола.</p> <p>Кола се кроз густу множину света једва кретала.{S} Коњи и то |
| за певницом неко певуши, читач апостола се тихо преслишава, свештеник који свршава проскомидију |
| и поглед владичиног ђакона.{S} Окренула се и насмејала се на свога госта.{S} А владичин ђакон с |
| зарити у његове груди.</p> <p>Окренула се, поздравила је монаха Иринеја главом и руком, и скре |
| меки, врући мрак ђаконовог баса, и чула се фина каденца Аниних чаробних прстију.{S} Људи су гут |
| ст или трагичност тренутка.{S} Поставља се лекару једно препредено , а о болеснику бајаги сажаљ |
| рупна, нагла киша.{S} Једна тешка капља се разпљеснула на девојачкој руци, која је висила низ о |
| згледало као насилно пробуђено.{S} Тама се лењо котрљала <pb n="160" /> некуда у густо шибље, ц |
| лажених снова.{S} Трећи, најзад, којима се сав живот сабио у један тренутак неизвесности, који |
| саучешћа, радости и доброте, под којима се срце Анино дробило у сто срдаца. </p> <pb n="55" /> |
| ле су је разне глупе комбинације којима се покушавала смиривати.</p> <p>Изашла је у ходник и ос |
| приме и свако мучење, то су они којима се никако не спава.</p> <p>Ни ђакону се није спавало.{S |
| ма осталих.{S} Свечан и поносит, некима се чинио као божја опомена, и улевао им је страх.{S} Ан |
| нда и мало блеђи него обично.{S} Некима се чак чинило да је у задње време и опао.</p> <p>— Пром |
| сусрет старости и смрти.{S} И, једнима се привиђао нервозни и маниакални тенор, други су опет |
| ста стереотипан увод у песму, и по њима се није могло судити куда ће свирка премодулирати.</p> |
| > <p>Пливала је у задовољству, и сатима се није растајала од својих инструмената.{S} Ствар је н |
| и бисте га могли — над Иринејевим очима се наднеле обрве у грчевитом луку — да ли сте га ма за |
| <head>XVIII.</head> <p>У малим варошима се живи полако, са много лење или сујеверне покорности |
| на тучу готова петла.</p> <p>Али песма се таласа, снажна, рајска, небу намењена, од Бога слуша |
| <pb n="128" /> <p>Усред несташлука, Ана се одједаред сетила старог владике.{S} Само један зид и |
| х страна, а врло добро расположена, Ана се решила да сама себе изазове, и да прикаже један од д |
| доста добро.{S} Кад ђакон погреши, Ана се смеје, и каже да арханђели, додуше, имају крила, али |
| лику свога стања прилично на чисто, Ана се баш и забринула .{S} Да, као шум мора око неке морск |
| I.</head> <p>Повучена у своју собу, Ана се предавала сећању.{S} Као већ неколико пута, њој се и |
| радама.</p> <p>Стигавши пред цркву, Ана се загледала у лаку, провидну ограду порте, која је ује |
| лице.</p> <p>У оном другом случају, Ана се знала подићи са столице скоком, као увређена, намршт |
| апији, која води из порте на улицу, Ана се осврнула.{S} Калуђера није видела, али је опазила да |
| кале веће и мање групе крстача .{S} Ана се осећала неудобно.{S} Журила је да што пре стигне до |
| развио, постао жив и занимљив .{S} Ана се, према томе, није опростила после два три минута.{S} |
| Девојка је та била Ана Недићева.{S} Ана се после болести своје нагло и неочекивано опорављала.{ |
| иано било право умирање славуја.{S} Ана се усхићивала, гледајући, у исти мах, кроз резотине олт |
| ружа.</p> <p>Чуо се шум корака.{S} Ана се тргла.{S} Неко је ударао ногама о суву земљу.{S} Деч |
| сам.</p> <p>Служба се свршавала.{S} Ана се ломила као под шибама.{S} Да бежи?{S} Јер можда дола |
| један ђакон Богородичине Цркве.{S} Ана се сећала ритмичног геста кађења у монаха Иринеја , сећ |
| руке, обгрлила Ану да је угуше.{S} Ана се дигла од клавира.{S} Чисто је посрнула.</p> <p>Монах |
| дана Бог хтео њу нешто да моли.{S} Ана се скрушила.{S} Искрено, детињски потанко је шаптала Бо |
| смешно као да само из себе вири.{S} Ана се грохотом смејала тој комичној процедури.{S} А смејућ |
| неку резбарију од слонове кости.{S} Ана се од тог покрета тако тргла, као да се монах Иринеј ње |
| </p> <p>Ишло је лепо, као увек.{S} Ана се смешила, умирена и задовољна.{S} Осећајући да је и т |
| ћ широким, оштрим својим кљуном.{S} Ана се наљутила, дохватила однекуд штап, и ударила патку.{S |
| олтара чуло тихо кретање и шум.{S} Ана се тргла и похитала натраг ка вратима.{S} Поплашила се |
| ше знао, и напослетку је отишао.{S} Ана се збунила.{S} Бојала се да ће и ђакон отићи.{S} Али он |
| <hi>Причасно</hi> се свршавало.{S} Ана се грчила као сув лист на магли.{S} Шта ће сад бити?{S} |
| , и погоди је живахно и отровно.{S} Ана се тргла, села у постељи, запалила свећу, и почела да с |
| знам како да ти јасно прикажем . — Ана се уозбиљила, и, сабирајући врло напрегнуто мисли, глед |
| е Јови на леђа.{S} Јова је трпео, а Ана се смешила.{S} Било јој је топло од Јове као од сунца.< |
| е ...</p> <p>Хоровођа је силазио, а Ана се пела на узвишење.{S} Да са целим огромним хором отпе |
| а своје маште.{S} Недић се љутио, а Ана се слатко смејала.{S} Сва некако раскошна, она није осе |
| , из мишице прелазио у цело тело, и Ана се само смејала и тресла.</p> <p>Његова ћелија се претв |
| би ништа друго до смешно. </p> <p>И Ана се одиста почела смејати.{S} Некако преимућствено, као |
| штање Недићкино по кући.</p> <p>Али Ана се није одзивала и није долазила.</p> <p>Укућани се збу |
| тересовани су се поплашили.{S} Само Ана се смешила.{S} Нико нека се не брине, све ће она <pb n= |
| даље ћутали. </p> <pb n="108" /> <p>Ана се затим, кад су се већ навикли на то ћутање, кришом за |
| крв тамјаном не промирише. </p> <p>Ана се тргла, ослушнула шта се поје, и погледала доле.{S} П |
| ом, кажу, свако мора проћи. </p> <p>Ана се ирочно и скоро изазивачки гордо насмејала.</p> <p>Ца |
| рла као што прождире траву. </p> <p>Ана се крстила покајнички, с уздрхталом руком.{S} Златна од |
| ћ прилично изанђалу кресту. </p> <p>Ана се опет насмешила.{S} Топлије него малочас .{S} И одјед |
| ао у песми и јецао у плачу. </p> <p>Ана се враћала појању, певачима и уметности богослужења.</p |
| ињали тај разговор, докторе!</p> <p>Ана се дуго још, ни сутра дан није могла да смири.{S} Салет |
| не осуђујте, и не куните ...</p> <p>Ана се дигла.{S} Обе своје руке, дрхтаве и измучене, подигл |
| да кажем вама и више ником“.</p> <p>Ана се заруменила.{S} Скривено у души је осећала да јој бри |
| трашим од свега тога лепога.</p> <p>Ана се заносила.{S} И гледала у ђакона очима љубави, носећи |
| ио очима доклегод није ушла.</p> <p>Ана се сад опет збунила.{S} Доктор јој се чинио и досадна у |
| а ја будем радосна и срећна.</p> <p>Ана се враћала цркви.</p> <p>Црква ме теши најбоље од свега |
| е у Ану као и око оца њеног.</p> <p>Ана се умирена дигла са молитве.{S} Свет се већ разишао.{S} |
| и ране саме постајале драге.</p> <p>Ана се није љутила на рецитаторе без гласа.{S} Постепено, о |
| своју према слузи Његовоме.</p> <p>Ана се навикла да у ту руку гледа као у саму себе.{S} Чиста |
| едних свештеника из околине.</p> <p>Ана се опростила, јер је морала раније бити у цркви .</p> < |
| ост , одговорност и трпљење.</p> <p>Ана се осмехнула и на матер и на Пашковића .{S} Пријатна јо |
| буде заклан на њеноме крилу.</p> <p>Ана се међутим вратила из цркве, и радосно је гледала у ово |
| сладак у надама и у чекању.</p> <p>Ана се враћала у живот.</p> <p>Гроб мога оца, то је врт, у |
| ити многу непотребну сметњу.</p> <p>Ана се смејала.{S} Јер се жена увек смеје кад позна моћ сво |
| само или несрећу или срећу.</p> <p>Ана се враћала кући неким непознатим путем, газила дубок сн |
| <p>— Је ли то освета каква?</p> <p>Ана се стресла, али је ћутала.</p> <p>— Ана! — рикнуо је од |
| но туђе и немогућне.</p> <p>Једног дана се онда запитао: шта треба да буде највеселији, најбога |
| часом унутрашњу празнину .{S} Душа њена се расипала у небројеним покушајима да усамљеност своју |
| име је хваљено и слављено.{S} Душа њена се испуњавала <pb n="8" /> чистим неким поносом, и исто |
| огла тако необичну ствар.{S} Љубав њена се родила у цркви и живела само у цркви.{S} Ту љубав ни |
| су опазили да је Ана узбуђена, и сцена се завршила друкчије него што се очекивало.{S} С дубљим |
| то ветар тресе зелену шибљику, и не зна се хоће ли бити на добро или на зло њено.{S} Понекад оп |
| ижући главе.</p> <p>Ипак, младост Анина се постепено опорављала .{S} Као муња би тек пролетела |
| је заменити хоровођа.{S} Све дотле, она се није ниједаред окренула олтару.{S} Чула је само тихи |
| ику своје матере, несрећне удовице, она се са страхом у души освртала по животу, и тражила на к |
| ледало да ће се још у цркви срести, она се сакрила за стуб, и постојала док он није прошао.{S} |
| кад се толики погледи осуше по њој, она се крену из непомичног свог положаја, учини несташан зн |
| видела чело његово, бело као љиљан, она се само благо смешила.</p> <p>— Ана, реците ми штогод! |
| ветла као звезда и тврда као камен, она се заблистала, занела од среће, раслабила, и бацила, с |
| авнички ред мисли дошао комичан.{S} Она се насмејала, и то од срца.</p> <p>— Ти си адвокат, а ј |
| кви.{S} Нико се није појављивао.{S} Она се онда охрабрила , и пришла икони да очита молитву.{S} |
| S} Као оно једаред <pb n="101" /> — она се почела опомињати драгог једног доживљаја још из прво |
| ожио на њену? </p> <pb n="65" /> <p>Она се умиљато загледала у леву своју руку, као у најмилије |
| ало је Ани.</p> <p>Из тог њеног уверења се дигао кратак, нејасан и прекинут уздах један, и ово |
| у цркви, Ана је ведра и мирна.{S} Чежња се губи. </p> <pb n="10" /> <p>Као лешиница неког белог |
| некуд одгоре.</p> <p>Недеља је била, па се нигде није радило.{S} На једном месту је ипак клепет |
| е, као у главу удара дрвета и џбуње, па се зеленило згушњава, и сав шум око куће сабија и бруји |
| Ана, ја нисам сасвим веровао у жену, па се тај сахрањени страх понекад још враћа из гроба.{S} В |
| спава, на хору хуји празнина, из олтара се чују испрекидани слогови , <pb n="111" /> за певницо |
| , и да крв тече.{S} Дете замире, стреса се.{S} Цев, сва крвава, улази у врат.{S} Одједаред, у г |
| оју да у рукама ђаконовим тоне.{S} Коса се под притиском гужвала и слагала, а глава је падала д |
| еће благо у њој.{S} А од онога часа, та се рука хришћански дарежљиво отворила, и пружила је Бог |
| сак, трпајући марамицу у уста.{S} Врата се затворила.{S} Настао је мир.</p> <p>— Сад ће Бог пос |
| меканој бујној коси, а златна браслета се светлила на темену као звезда. </p> <pb n="114" /> < |
| з, а сада, кад сунце журно запада, шета се до Богородичине Цркве.</p> <p>Да одстоји целу службу |
| и са очигледним успехом.{S} Редови нота се врстали, црни, пуни, енергични.{S} Али зато је Ана с |
| >Али тело њено се исцрпљивало.{S} Доста се променила.{S} Руменила је нестало са образа, а обрве |
| зговарали, главе су љупко климале, уста се смејала, лица сијала благошћу и добротом.{S} Штогод |
| /p> <p>Топла, мекана, жедна њихова уста се нашла. </p> <pb n="256" /> </div> </body> </text> </ |
| Пашковић.</p> <p>— Одакле идете?{S} Шта се десило?{S} Госпођице Ана, дајте ми руку!{S} Ко је бо |
| ца у јад и чемер живота наших?{S} А шта се друго и ради са милошћу, него да се баца у поноре ту |
| ше. </p> <p>Ана се тргла, ослушнула шта се поје, и погледала доле.{S} Пред дверима, ђакон је ук |
| ни тражила прилику да Иринеју каже шта се догодило, онога дана, између доктора и ње.{S} Напрот |
| Иринеј и Ана су и знали и не знали шта се с њима догађа, и примицали своја мекана, врела уста, |
| о је фини, осетљив, знао је оценити шта се све у нашој љубави стекло, и шта све она може дати, |
| адом кученцету, које је, не слутећи шта се догађа, спавало испод густе платане у потпуној сувоћ |
| ах понекад још враћа из гроба.{S} Враћа се и каже: само жена може помоћи човеку да се, за њу, у |
| опорављала.{S} Лице се заоблило, плећа се попунила , а усне се румениле као у детета.{S} Коса |
| бегли из канцеларија пре времена , деца се склонила са улица.{S} Утвара болести и гњева божјег |
| гласом се моли Богу, жене брбљају, деца се довикују, неко се љути и прети, продавач свећа гласн |
| ругих<pb n="54" /> познаника.{S} И деца се окупила око ње.{S} Мале њихове ручице су јој пружале |
| рстима ишла по ходнику.</p> <p>Капијица се отвара! — Ана је претрнула.{S} Отшкринула је врата о |
| Недићке је ивичило стазу, радосна лица се испињала да виде милога госта.</p> <p>Мало је и одви |
| штап, и ударила патку.{S} А животињица се окренула, подигла ударену, као лала жуту <pb n="214" |
| не, боље је да не дође.{S} И мајка ваша се самном слаже.{S} А ви?{S} Иринеју сам казао да ћу пи |
| b n="96" /> са самога дна свога.{S} Сав се разговор и брига усредсредили око доласка и дочека, |
| ца по ручицама и по коси.{S} Исти мотив се поновио.{S} Тиши и спорији, али врелији и силом ућут |
| онових груди као велико звоно, од чијег се јека облаци плаше. — Калуђер сам свом душом и љубављ |
| брањује?{S} Не, то је немогућно.{S} Бог се мора радовати кад једно биће новим тешким заветом љу |
| атим Богу, и молио: дај ми крила. — Бог се збунио, јер крила су смели имати само анђели.{S} И з |
| ође тешка, непроспавана ноћ.</p> <p>Бог се смиловао.{S} Ана је, једва најзад, заспала мирним сн |
| у реду за дочек милога госта.{S} Најзад се завукла у своју собу, и седела тамо мирна, мало умор |
| један део вароши је нестајао.{S} Најзад се видели само још бели торњеви Богородичине Цркве и цр |
| ногом тешко вукла по шљунку.{S} Најзад се забавила, гледајући како куварица мота памук са руку |
| е.{S} Кад је свршила свој део, и најзад се суочила с олтаром, видела је да је тамо топло очекив |
| сусрета на степеницама.</p> <p>И најзад се питао: откуда и зашто све то?</p> <p>Извесно је да о |
| Иринеј.{S} И сав је срећан отишао , кад се Ана од срца слатко насмејала.</p> <p>Целим путем, и |
| акона.{S} После <hi>Причасног</hi>, кад се отворе Царске Двери, појавиће се опет он.{S} Како би |
| крстио се.</p> <p>И тек после тога, кад се кренуо у варош, опазио је и дебело дрво, и коприву, |
| носити монаси нас двоје.{S} И тада, кад се смири, око страсти ће поново растити руже, и страст |
| ам се дани баш као духовска литија, кад се по цвећу и по зрелом житу гази.{S} А после, кад оста |
| руги, који су били близу.{S} Иначе, кад се блистава сенка појавила на дверима да благослови нар |
| Да, краљевски су они c-дур акорди, кад се из хаоса одједаред промоли светлост...{S} И кад бист |
| Али таман се он дигао и пошао Ани, кад се у исти час Ана дигла и пошла монаху Иринеју.{S} Учен |
| а.{S} Куда то води, и шта то значи, кад се каже да никоји бол не треба прецењивати, јер после г |
| сном.{S} Сан, који предосећа јесен, кад се рано леже и у помрчини спава.{S} И с тога, је, у све |
| како је то љупко, како је то дивно, кад се зелена грана девојачког живота одједаред обаспе цвет |
| и чекала је да се то срце смири.{S} Кад се најзад смирило, Ана је својом руком скинула руку са |
| S} Свршило се на немом поздраву.{S} Кад се, међутим, познаник одмах затим опростио , ђакон се н |
| амбицијом и са својом гордошћу.{S} Кад се, не знајући право шта чини, занесе јунаком у себи.</ |
| е да заврне клуч у брави, да виче — кад се одједаред отворила врата, и кроз њих, као и обично, |
| о су баш и оно друго двоје хтели, а кад се нешто неизоставно мора одбити , одбија се тако мило |
| мку хоће засебно да продрмуса.{S} А кад се ветар одмакао, травчице су полегле једна на другу, и |
| ету и свету од девојке најбоље онда кад се девојка на време уда.</p> <p>Није то сада био први п |
| жена никако није волела свога мужа кад се удала за њега, а како се сада види да је срећна и за |
| цвета кад нимало ветра нема.{S} Али кад се толики погледи осуше по њој, она се крену из непомич |
| ме срцу је осетила сузу.</p> <p>Али кад се монах Иринеј пре уласка у олтар окренуо вернима, око |
| фелон кратак, и изгледа у њему као кад се у малу зевалицу увуче велики неки бумбар.{S} А тек д |
| ала се ђакону и била срећна.</p> <p>Сад се опет сетила тога већ полузаборављеног догађаја.{S} И |
| се Богу и тражим нови пут, и одједаред се опет нађем на тачци са које сам пошао.{S} То није до |
| акон као поплашен.</p> <p>Али одједаред се смирио.{S} Нешто надчовечански јако га је уздржало.{ |
| га не, Бошко, Бошкице!</p> <p>Одједаред се сетила монаха Иринеја.{S} Прекрстила се.{S} Благодар |
| ј стази, дечко је сео и јео.{S} Однекуд се показало псето.{S} Од зиме ваљда, летело је преко гр |
| ације , чинило јој се, рађају се и губе се на обиму неког јако пространог круга.{S} А у средишт |
| то је најмилије њено место, и те цркве се ваљда никад нагледати неће.</p> <p>Гле, каква је див |
| Руменила је нестало са образа, а обрве се примакле једна другој, и на челу се опет исписала ст |
| т је још залепршала златна одећа, и све се угасило у мраку олтара.</p> <p>Госпођица Недићева је |
| ита привиђења и болове .{S} Руке и ноге се трзале и увијале као црви, као да детенце хоће да се |
| винио .{S} Ана је остала сама.{S} Многе се очи оборише на њу.{S} Између осталог и јако размакну |
| ваки кут његове душе.{S} Таласи те туге се затим и ван ђакона почели ширити, и купили се на оно |
| премодулирати.</p> <p>Мало затим стаде се притајивати и тањити сплет тонова, док их <hi><forei |
| и венчанима и у сандук положенима, где се све што је живот изједначује и слива у нешто једно и |
| стоветно благосиља и рођење и смрт, где се пева и венчанима и у сандук положенима, где се све ш |
| а проте и владичин ђакон.{S} А тамо где се две главне стазе секу, у т. зв. звезди, оптрчавао је |
| удна, борбена архитектура види тамо где се камен, вечити камен, састаје са сводом који ће много |
| најбоље од свега.{S} Црква је место где се сасвим истоветно благосиља и рођење и смрт, где се п |
| заобилазним путем ишла кући.{S} Свугде се осећала мора болести.{S} Пусто и тишина.{S} Или нера |
| болеснику бајаги сажаљиво питање, а иде се на то да радозналост што пре сазна ради ли се о дога |
| но, пење се за њим, и, ја верујем, може се попети до неслућених висова поноса и лепоте.{S} Као |
| и, а да се не служи људима .{S} Не може се волети црква, а да се не воле људи.{S} Једно се без |
| е црква једно, а људи друго.{S} Не може се служити цркви, а да се не служи људима .{S} Не може |
| и понављајући име једног човека, и може се пробудити, у свету недељу, блед и са немирном душом. |
| SRP19190_C11"> <head>XI.</head> <p>Дуже се већ времена проноси глас како се владика спрема да п |
| уној летње врелине.{S} Застала је да је се нагледа, и заустила да нешто каже.{S} Кад одједаред, |
| телом и гласом, и не допуштајући да је се монах Иринеј руком дотакне , исповедила се.{S} Целом |
| ена са цветом у руци је опасна, и ја је се бојим.{S} Бојим се канда још и оних старих баба са б |
| по такт проучавала.</p> <p>Сутра дан је се међутим није више сећала.{S} Ни ње, ни свих оних дру |
| ом погледу, а не заљубљује се, не удаје се, не иде на забаве, и не избија из цркве.{S} Постала |
| се ништа с поља могло видети .{S} Није се чак могло ни чути, јер је почео дувати чудни онај је |
| буке нов, Ани дође на ум љубав.{S} Није се збунила.{S} Мислила је она о томе већ доста.{S} И вр |
| {S} Али ходник је био осветљен , и није се ништа с поља могло видети .{S} Није се чак могло ни |
| да кобајаги не живи у двору.{S} И није се одазивао, и није устајао са столице.{S} Само је, кра |
| во.{S} Јер љубав моја према монаху није се још ни за часак оделила од љубави моје према цркви, |
| них уста и намрштена чела. </p> <p>Није се међутим заправо одмарала.{S} У даху је било трзаја и |
| остеље да се дигне.{S} Два дана касније се знало да се разболела од тифуса.</p> <p>Ђакон Иринеј |
| дете директора Васића, а нешто касније се показаше и знаци непогоде у времену.</p> <p>Људи су |
| и <pb n="113" /> немају слуха.{S} Обоје се постепено јако развеселили .{S} Они мали трилери у ш |
| > <p>Али ако је та граница кајање, које се пре греха и губитка не може ни осетити ни доказати ? |
| смешио облачно, и стезао је срце, које се више није дало стећи, јер више није било празно.</p> |
| И мени је тешко.{S} А за појањем, које се овакво нигде поновити неће, чини ми се умрећу.</p> < |
| асејана .{S} Као оно бело небо, за које се не зна да ли је наоблачено или је ведро.</p> <p>У со |
| д учинили <pb n="80" /> ограда иза које се Ана баш од њега скрила.{S} Чипкана завеса такође.{S} |
| ада јој је привукао пажњу ред жена које се ближиле олтару.{S} Сетила се да је Петровски пост.{S |
| !{S} Одједаред, као две божје руке које се дижу да благослове метеж нереда и греха, отварају се |
| ружа.{S} А љубав је сан двеју руку које се над Христовим крстом грле.</p> <p>Кућа очева се Ани |
| као што водене руже леже на језеру које се поноси њима.</p> <p>— Јесам ли ја терет у вашем живо |
| у руке па на молитву. </p> <p>Сви троје се, нехотице, обрнуше Ани.{S} Ана је стојала крај висок |
| артија у сваком погледу, а не заљубљује се, не удаје се, не иде на забаве, и не избија из цркве |
| се да је носи такву каква је, и смирује се.{S} За мало.{S} Тајна почиње да боли, и он се буди у |
| даред, у грлу престаје шиштање.{S} Чује се слободан дах.{S} Смрт се склонила.{S} Боже, Боже!{S} |
| почиње испод земље у корену, а завршује се тамо <pb n="245" /> негде у задњим слојевима ваздуха |
| S} Рука је заклонила очи, и испред руке се склањало црвенило из олтара.{S} Блеђе и блеђе, сунце |
| уби се зарију у усну, а прсти леве руке се истежу, трепте, бледе и умиру у овом животу пре него |
| ло злог неког облака, и стрмоглављивале се оданде, у клупчадма, опет натраг.</p> <p>Трговци су |
| иљне његове очи, сада, у смрти, смејале се.{S} Смејале се серуму.</p> <p>Шкрипнула су врата.{S} |
| , сада, у смрти, смејале се.{S} Смејале се серуму.</p> <p>Шкрипнула су врата.{S} Неко је излази |
| /p> <p>У Ани је дозревала жена, кретале се све женине моћи.</p> <p>Младост њена је доскора имал |
| дубоке, љубављу испуњене очи, окретале се некуда за даљином.{S} Одрицала је нешто главом.{S} С |
| ше он је горео као на ломачи.{S} Црниле се само његове јако угасите очи.{S} Слика је била неопи |
| /> да такође седне близу прозора одакле се видели торњеви Богородичиног Храма. </p> <p>Тамо, ви |
| еколико пута и кашиком о шољу.{S} После се угрејао и смирио. </p> <pb n="169" /> <p>— Хоћеш ли |
| асмејала се Ана, али кратко.{S} А после се некуда далеко занела. </p> <p>— Ана ! — грцао је из |
| чу и утонуо у рајски сан.{S} Мало после се отворила врата.{S} Гости су на прстима улазили унутр |
| S} Куда су, него у поноре туге, просуле се и отишле све највеће милости овога света !{S} Где су |
| а.{S} На врло свечаном вечерњу Еванђеље се читало са три места.{S} Прота Богородичине Цркве на |
| седефским корицама.</p> <p>За то време се прећутана она реч вратила монаху Иринеју на уста.{S} |
| подизала.{S} Ето н. пр., корачању своме се радовала као дете.{S} Између себе и сенке своје је о |
| љни онај тешки пост и тела и духа, коме се болно растужени људи тако радо предају.{S} Није свир |
| онога ко жали, него што теши онога коме се пружа. </p> <p>Стојала је пред доктором утучена и ле |
| а срдачан, али и на отмен начин, и коме се сад усудила доћи, разбојнички нагло и брутално, неср |
| коме се тонови буквално премећу, и коме се човек мора смејати.{S} А завршила је са једном стари |
| музички, они су можда програм, по коме се, мало по мало, склапа и хармонише једна грандиозна ц |
| сму.{S} Своју крвну жртву на олтар коме се клања.</p> <p>Пливала је у задовољству, и сатима се |
| је свирала модеран један скерцо, у коме се тонови буквално премећу, и коме се човек мора смејат |
| бити.</p> <p>Да, то је био храм у коме се душа његова одмах настанила.{S} Привлачила га је та |
| трашњем њеном животу сазрела.{S} Никоме се она није поверила ни тугом ни радошћу.{S} Нико живи |
| сљедице може повући за собом.{S} О томе се, досада, сигурно већ уверио Господ Бог, а сад је бил |
| ве љубав између човека и жене, и не сме се развијати тако као што се та љубав развија.</p> <p>А |
| ра из оближње вароши, одмах после подне се пронео глас да је на умору једино дете директора Вас |
| утрење.{S} Ана бризну у плач, руке њене се стегоше као два дављеника.</p> <p>Боже, смилуј се, Б |
| грудима а не на грудима.{S} Груди њене се при тој помисли нагло подигле, и дуг један уздах је |
| звршиоца казне. </p> <p>Извршилац казне се застидео: патка не зна шта је то ударац, срџба, пако |
| ди му се дизале широко и споро.{S} Усне се развлачиле у осмејак .</p> <p>— Калуђер си, Иринеје |
| се заоблило, плећа се попунила , а усне се румениле као у детета.{S} Коса је почела растити так |
| ашчерупана , лежала у снегу, а преко ње се ваљали, сити, угрејани и несташни, два вагабунда гос |
| итим сунцем греју.</p> <p>Једно опажање се временом ипак потврдило , и почело Ану помало да узн |
| духа, и онда, покајно и скрушено, пење се за њим, и, ја верујем, може се попети до неслућених |
| латно сјајан.{S} Лети кроз хаос, и пење се на амвон.{S} Тише је.{S} Метеж се слива и сређује.{S |
| а је калуђерство заблуда , а помонашење се само насилном смрћу може извршити?</p> <p>Ана је сиш |
| узбуђеност.{S} Али кроз црвенило ватре се одједаред стала дизати непорочно бела једна рука, са |
| с саму.{S} Може бити ...{S} Међутим, те се љубави немојте плашити ...{S} Тица једна, са седом ћ |
| е да пређемо у собу за свирање, па ћете се уверити.</p> <p>Та је соба изгледала као мала црква. |
| ди што све прегоревају.</p> <p>— Бојите се и верујете да ћемо и нас двоје изгубити свест и поно |
| чим је писмо отворила.</p> <p>„Одморите се мало.{S} Мени је тешко гледати вас бледу, и на дужно |
| љубим, Иринеје ...{S} Али не ужасавајте се, не осуђујте, и не куните ...</p> <p>Ана се дигла.{S |
| на и сагнуте главе.{S} На вратима порте се срела с ђаконом.{S} Силазио је низ степенице полако |
| } Онога тренутка кад сте стигли, ви сте се почели враћати.{S} Ви нисте више тамо.{S} Ви сте на |
| довољни.{S} А мило ми је такође што сте се уверили о разлогу због кога ми је ова црква толико о |
| обљу дува сталан ветар, разболели бисте се.{S} Најзад, шта хоћете, пратили сте нас прошле субот |
| дила своје световне концерте.{S} Уопште се повлачила од светских уживања.{S} Музички заноси су |
| свртала по животу, и тражила на кога ће се ослонити она, да би се на њу могла ослонити стара, ж |
| S} Поседела би још, али се бојала да ће се мајка бринути.</p> <p>Пролазила је поред капелице.{S |
| октети и хорови.{S} Ана је решила да ће се то, као завршни концерт, изводити по свршетку службе |
| воју љубав.</p> <p>Решио је дакле да ће се повући, да ће избегавати састанке са Аном, док се об |
| сенку хоће да обуку.{S} Бојала се да ће се старац срушити под скупоценим, тешким оделом и под м |
| у тело рањеника.{S} Чинило јој се да ће се онесвестити, да ће пасти.{S} После ју је дохватило б |
| дсада долази само добро и лепо, и да ће се сад одмах осетити присуство Бога, и чути се, из даљн |
| цвет, Анина коса је изгледала као да ће се сад сва расути. </p> <p>Млако, тихо подне, пуно тичј |
| ред , када је неминовно изгледало да ће се још у цркви срести, она се сакрила за стуб, и постој |
| ог није змија.</p> <p>Уочи дана када ће се помонашити, записао је у дневник:</p> <p>„Миран и ве |
| ком неким, са моментом заклетве када ће се изнети воштаница и Еванђеље, са вером да су све доса |
| тенија која говори свештеник, а онда ће се отворити северне двери, и оданде ће поново забрујати |
| рквеног појања у њиховом храму, које ће се сада тек моћи потпуно извести.</p> <p>И доктор Пашко |
| и , жеља још гонити и трести.{S} Али ће се смирити.{S} Смириће се, јер смо поносити монаси нас |
| <p>— Мени се не допада, а мојој Ани ће се можда и свидети.{S} Она тако воли: да се сита насвир |
| и.{S} Откуј Прометеја са стене, и он ће се сурвати у провалију и у гроб ...{S} Ако до крста дођ |
| о на гробљу, како је добар Бог, како ће се радовати мама док чује како је било — брисала је Ана |
| ини срце љубљене жене.</p> <p>— Како ће се све то свршити, Иринеје?</p> <p>— Свршити ?{S} Да ли |
| дочекала Ану необично строго.{S} Свеће се димиле и трошиле у тешким сузама, стихари на деци су |
| >, кад се отворе Царске Двери, појавиће се опет он.{S} Како би и могло и смело друкчије бити, н |
| рести.{S} Али ће се смирити.{S} Смириће се, јер смо поносити монаси нас двоје.{S} И тада, кад с |
| нагло и неочекивано опорављала.{S} Лице се заоблило, плећа се попунила , а усне се румениле као |
| се стишавао, људи се разилазили, улице се празниле.{S} Облак један , јесењи и кишан, путовао ј |
| је висило сунце.{S} Ружичасте пахуљице се слагале по смрзнутом Недићевом гробу и по црном Анин |
| по гркљану.{S} Кроз дивне његове зенице се промоли душа, огрнута у болну једну молбу.</p> <p>— |
| ла, боре на челу Анином нестану, уснице се раздвоје, и искочи страстан неки осмејак јако светли |
| це није више шарало црквена врата, срце се смирило, до недеље има још да прођу дан и две ноћи, |
| , реците ми штогод...</p> <p>Анино срце се грчило.{S} Час од неког скоро материнског сажаљења, |
| очкови , који престају да се врте, коче се и хладе, тако се, једно по једно, заустављали разни |
| уке, у којима је држала писмо, спустише се у крило као помиловане. </p> <p>У цркви је, те недељ |
| пење се на амвон.{S} Тише је.{S} Метеж се слива и сређује.{S} Свечано је и побожно.{S} Анђели |
| ажила на кога ће се ослонити она, да би се на њу могла ослонити стара, жалосна мајка.</p> <p>Ир |
| е Цркве.</p> <p>Гризла је мишицу, да би се гласни смеј угушио или стишао, али смеј је, као грч |
| их руку, прислушкивао је. </p> <p>Да би се владика могао што боље одморити , није Недић на руча |
| летела нека лепа мисао, и уста Анина би се нехотице развукла.{S} Одмах затим би додуше дошао уз |
| оја је он, могла њему и дати!{S} Кад би се само за час кроз једнолики мир његовог живота могао |
| а бити гласник у његову душу!{S} Кад би се, ма за један тренутак, та љубав, која је он, могла њ |
| цама није пролазио скоро нико, а кад би се негде отшкринула врата, излазио би на њих пас.</p> < |
| тицају, грејао се на њему, и понекад би се радознало осврнуо, тражећи жижу из које бије та топл |
| а која само за Ану светле, умиљавале би се погледом псета једног које нема господара.{S} Анино |
| здише цела варош.{S} Дакле?{S} Да ли би се могао решити да пођеш ?</p> <p>— Не можеш ?</p> <p>Д |
| хтала шољица с кавом.</p> <p>— Да ли би се могао решити да идеш самном?{S} На извесно време, ми |
| и старости.{S} Сви ти разни примери би се можда могли подвести под једно опште значење: борба |
| ако општа брига целога места.{S} Чим би се у некој кући исцрпео разговор око најпречих домаћих |
| ето и четком му прала зубе.{S} Часом би се опет скуњила.{S} И тада би, и то као неку кривицу, и |
| Ана, тебе канда напушта слух — шалио би се Недић. — Двапута те већ једно исто питам.</p> <p>— С |
| е да гласно изговори Анино име, како би се уверио да срећу своју не сања. </p> <p>— Ја вас ника |
| Девојка пред чељустима среће, могло би се можда рећи.</p> <p>Сирота срећна Ана.{S} Као и свако |
| ли онда би му се помагало.{S} Видело би се да неко, ужурбано хода, или излази из олтара.{S} Да |
| ћи, до првог или другог угла, и тамо би се, у три разна правца, растајали сви троје, опраштајућ |
| .{S} Збиља.{S} Час би се смркло, час би се разданило .{S} Облаци се нагло гонили око сунца, зел |
| ћи промену времена.{S} Збиља.{S} Час би се смркло, час би се разданило .{S} Облаци се нагло гон |
| и сажаљива милост. </p> <p>Пашковић би се после таквог растанка увек закаснио на ручак; Ана је |
| лом одстранио.{S} Морао бих га, по себи се разуме, у вече довести , да га нико не види.{S} И за |
| ходне анализе симптома.</p> <p>— А теби се канда попео месец у главу! — тумачио је доктор Пашко |
| ара излазе.{S} Чело јој се набере, зуби се зарију у усну, а прсти леве руке се истежу, трепте, |
| убав и сав живот свој.</p> <p>— Ана, ви се не љутите?{S} Чујте како је дошло.{S} Писали сте ми |
| дну кућу више.{S} За трен ока, Недићеви се нашли затворени, одсечени од спољашњег света, усамље |
| и дугим погледима сажаљења.{S} Они први се чудили зашто је монах Иринеј оставио резиденцију и к |
| ика га је чувао као око у глави.{S} Сви се чуде како је доспео овамо.{S} Можда је због лепог по |
| етње вече не преседе у соби.</p> <p>Сви се с предлогом сложили.{S} Јер се нико, па ни сам докто |
| осталих, јер јој се тако може.{S} Други се опет мање једноставно пребацивали преко њеног понаша |
| тавио резиденцију и кариеру , ови други се шалили да ће сад сигурно и владика тражити премештај |
| ило, али је ипак устала.{S} И сви други се тога дана рано дигли у Недићевој кући.{S} Да цео дом |
| ного пре њега оцветати и пасти.{S} Види се прво презриви отпор и неумољива мермерна хладноћа.{S |
| ха, ни сврха уметности . </p> <p>— Види се да слабо долазите у цркву — смејала се Ана Мајинском |
| p>Мало по мало, жагор се стишавао, људи се разилазили, улице се празниле.{S} Облак један , јесе |
| аскошни концерт црквене музике.{S} Људи се предавали нечем новом.{S} Освајало је искрено осећањ |
| то што је камен био одвише тврд, и људи се уморили да га раде.{S} И онда је неком дошла идеја д |
| ни су са <pb n="7" /> узбуђењем, и људи се скупљали из околних места тако као што се ваљда нека |
| сунцем на глави.{S} На Недићевој капији се растајала два пара чежњивих очију. <pb n="139" /> По |
| рбе и свег поноса његовог.{S} И не боји се такве љубави.{S} Мирна и свесна му је вратила поглед |
| мртвих и заборављених тренутака , који се само зато не виде што их нове жеље и снови затрпавај |
| ице, остатак бившег неког тенора , који се, и кроз многобројне крезуботине протине, још на толи |
| ћу га савладати као сламку, њега, који се усудио да савлада пољубац љубави моје, да га обезвре |
| имало смисла мучити старог човека, који се већ излаже прекомерном умору, још и приређивањем ноћ |
| у ћутећи, са пресрећним погледима, који се стидљиво <pb n="93" /> откидали и опет се враћали.{S |
| еобично благим и срећним осмесима, који се јављају кад људи једно другом милости чине, кад је и |
| ом као два стара шћућурена врапца, који се чуде куда се денуло све оно што је још малочас било. |
| ог грешника .{S} За монаха једног, који се, тамо, пред Часном Трпезом, моли Богу за цео свет, а |
| и тај став одгоре.{S} Као водопад, који се лије из чистог језера негде у врх планине, лио се са |
| рн као злокобни гавран.{S} А људи, који се разилазили равнодушно као да нико ништа није опазио, |
| нине прсте дугим, врелим пољупцем, који се упијао у њих као пчела у круницу цвета.</p> <p>А кад |
| гласу њеном има сада неки нов тон, који се од прилике исто тако понаша као и њена коса.{S} Нека |
| и забављала.{S} У малом том свету, који се така много мучи, а чији цео живот није толико вредан |
| b n="89" /> може срести радост.{S} Који се свакога јутра буди са пријатним очекивањем. </p> <p> |
| загледаност свога младог пријатеља који се тек на реч тргао.</p> <p>У недељу, монах Иринеј је д |
| трзала се, тражила је непријатеља који се приближује.{S} Размишљања Анина су била дуга и озбиљ |
| је Бог у мене — говорио је људима који се око њега купили као на чудо.</p> <p>А у дневник свој |
| Осврнуо се затим по другим људима који се разилазили , али никога згодног није пронашао.{S} Ос |
| мрт не прети ?{S} Зар нема пламена који се не гаси ?{S} Зар нема веровања у човека као што има |
| и гледао га добрим погледом старца који се још само туђем животу радује.</p> <p>— Ја сам, синко |
| , међу онима које ништа не боли, и који се добру и радостима надају.</p> <p>Утисци од Пашковиће |
| довао?{S} Да ли је он јачи од људи који се нису Богу заветовали ?{S} Да ли је та црна раса непр |
| а она срећица смирених старих људи који се могу разњежити за сваку маленкост .</p> <p>Да, старо |
| паркетом опет врло угаситим , али који се сијао као огледало.{S} Хармониум, клавир, пулт за но |
| ите храбри — понављао је он гласом који се извињавао за онај први глас.{S} Је л' те да је ова љ |
| жна једна појава, измалана као сан који се једва помолио из мрака ноћи, и прети да ће опет тамо |
| ва.{S} Људи су узбуђени.{S} Има их који се с колена не дижу, који су оборили главу на дрвену пр |
| напоље , јер га неко тражи.{S} Мајински се извинио .{S} Ана је остала сама.{S} Многе се очи обо |
| ила, искочи пред њу друго питање: да ли се монах уопште сме волети?{S} Макар и скривено и непоз |
| башта сваким даном расте ...{S} А да ли се треба радовати томе што се белоћа покрива? — Ко се ј |
| помаже савладано тело.“</p> <p>„А да ли се тело може коначно победити без катастрофе у којој пр |
| ице обишао одговор .</p> <p>— Сећате ли се још мога писма?{S} Е дакле, оно о чему сам вам тада |
| Главна ствар је Гаврило.{S} Слажете ли се да га певате?</p> <p>— Ја хоћу све што ви хоћете ... |
| дно, скоро непријатељски .{S} Љутите ли се, Ана, је ли то казна?{S} Ја се ипак надам да ми и са |
| ће ли бити одовуд или одонуд, и хоће ли се појавити мушко или женско.{S} За пакост, куће су ста |
| то да радозналост што пре сазна ради ли се о догађају који у себи носи тутањ и преврат. </p> <p |
| а нисмо сасвим споразумели.{S} Сећаш ли се колико пута си ми хладно и мирно саветовао да се, зб |
| ости у одушевљењу.</p> <p>— Познајеш ли се с њом одавно?</p> <p>— Не тако одавно.</p> <p>— Онда |
| ирио. </p> <pb n="169" /> <p>— Хоћеш ли се љутити ако те замолим да ми Анино писмо још једаред |
| бих се видети с монахом Иринејем , али се бојим да улази у кужну кућу.{S} Не, не, нека не дола |
| ко очију.{S} Хаљину није променила, али се завила, од рамена до испод колена, у црни свилени ша |
| поносом .</p> <p>Ана је поруменила, али се сабрала.</p> <p>— Ми се такође сви поносимо њиме — о |
| је мало, једва приметно поруменила, али се у унутрашњости својој јако збунила.</p> <p>Додуше, н |
| је унутра.{S} Црква је била празна, али се из олтара чуло тихо кретање и шум.{S} Ана се тргла и |
| рише, а руке кренуше да се саставе, али се на пола геста опет растадоше.{S} Забрујао је силан ј |
| p>Разговор је текао још неко време, али се тема постепено удаљавала од Пашковића, у колико се в |
| <p>Ана је застала преко пута куће, али се није усуђивала прићи ближе, или стати крај прозора.< |
| и реч, ви ћете — далеко сте отишли, али се још можете вратити, Ана.{S} Ана!</p> <p>— Нећу ништа |
| Уочио је из далека гвоздену ограду, али се решио да неће поред ње проћи.{S} Видео је башту и ју |
| а кренути кући.{S} Поседела би још, али се бојала да ће се мајка бринути.</p> <p>Пролазила је п |
| {S} Топло и добро је било свима.{S} Али се нешто још чекало.</p> <p>Чекало се да се подигну неб |
| и несташлук да наједи Мајинског.{S} Али се необично изненадила кад је опазила да се и доктор Па |
| је у неприлици шта да одговори.{S} Али се иначе видело по њој да схвата мучно стање сиротог до |
| </head> <p>Био је леп летњи дан.{S} Али се одједаред небо почело навлачити, а дунуо је затим и |
| сто скомлели малаксалост и умор.{S} Али се опет отела, охрабрила, и одобравала је у себи малоча |
| , а свакако далеко од ђакона, свршавали се сви доживљаји Анини с ђаконом. </p> <pb n="32" /> <p |
| ет и љубили једно другом руке, и кидали се да беже, и враћали се илузији да им неко зло прети, |
| {S} Детаљ по детаљ, брзо и живо, ређали се моменти трагичне монашке љубави, коју усред првог ст |
| су на прстима улазили унутра, и ређали се око Ане.{S} Сви са чудно склопљеним рукама .{S} Као |
| дана дорађен или потрошен.{S} Испрезали се и људи.{S} Једни, који су тешко радили , а нису у то |
| ом руке, и кидали се да беже, и враћали се илузији да им неко зло прети, и да само у заједници |
| је што игда може место оне друге, тегли се као у грозници, и са разбарушеном косом изгледа слич |
| зди, ни ветра.{S} Цео врт и небо занели се неким дубоким сном.{S} Сан, који предосећа јесен, ка |
| сен.</p> <p>Обоје су потрчали, и срели се, као некад, на средини степеница.</p> <p>Ана није пр |
| о да узнемирава.{S} И вибрирање то сели се, из мелодије и мекости гласа у јасност и ватру очију |
| , већином се губила у нејасностима, или се свршавала уздасима над слутњом о јасности . </p> <pb |
| дриче слабост, зато што је слабост, или се одриче јачина, зато што — воли.{S} Наравно да онда о |
| а тврдња о одрицању још јаснија.{S} Или се одриче слабост, зато што је слабост, или се одриче ј |
| о се, честитало се, уздисало се, делили се поклони и цвеће. </p> <p>Да с музиком сад треба прес |
| ?</p> <p>Пријатељи куће Недића поделили се, у главном, у две странке.{S} Једни су сматрали да < |
| е са ђакона, смешили се на њега, молили се Богу за њега, и, не знајући, додавали између себе је |
| /p> <p> Време је пролазило.{S} Поженили се, и капетан , и мајор, и доктор Стојковић, па и онај |
| им и ван ђакона почели ширити, и купили се на оном празном месту крај стуба, носећи некако са с |
| од чега се поплашило ...</p> <p>Вратили се затим столу, пришли у разговор , и нису се више одва |
| нису скидали погледе са ђакона, смешили се на њега, молили се Богу за њега, и, не знајући, дода |
| ре, као у лету ухваћене варнице, расули се бледо зеленкасти пламичци кандила.</p> <p>Преко соле |
| поруменила, али се сабрала.</p> <p>— Ми се такође сви поносимо њиме — одговорила је храбро, окр |
| и ја можемо сваког часа умрети, онда ми се чини да сам Ану, тиме што сам је једну родила, закал |
| ставио.{S} Смрт је близу.{S} Понекад ми се чини као да се то душа једног драгог покојника спрем |
| тихо, са уздахом.{S} С једне стране ми се чини да ће све то време бити један златан сан, од ко |
| се овакво нигде поновити неће, чини ми се умрећу.</p> <p>Ани се привиде као да гледа ђакона зб |
| ристос је могао ...{S} Па ипак, тако ми се чини, сажаљења може бити у човеку више него у самом |
| никла.{S} Ђакон, док је ђакон, тако ми се чини, требао би да је монах.{S} Ја сам то небројено |
| гу сан од јаве да одвојим.{S} Чинило ми се, час <pb n="140" /> да сам дете у чудној некој колев |
| , са необичном исповешћу на уснама, Ани се тај дрвени, рапави и чворновити човек одједаред учин |
| ромног, кривог јабуковог дрвета.{S} Ани се јако допала та пурпурна фантазија природе над једним |
| авчице су полегле једна на другу, и Ани се чинило да шушкају нешто између себе.</p> <p>И око ње |
| оведао, осветљиве мисли ковао.{S} У Ани се пробудила жена.{S} Загосподарило је у њој срце женин |
| времена залупљена и урђала.</p> <p>Ани се то допало.{S} Како би то лепо било да су тако неприс |
| њству његовом у крилу цркве.</p> <p>Ани се још више ражалило.{S} Опростила се с ђаконом не знај |
| да гариштем и пепелом прети.</p> <p>Ани се нешто паучинало пред очима, ноге су је једва држале, |
| крило лаки и елегантни орар.</p> <p>Ани се учини да је и Богу жао ђакона.{S} Јер Бог највише во |
| ити неће, чини ми се умрећу.</p> <p>Ани се привиде као да гледа ђакона збиља мртвог.{S} Тргла с |
| дзивала и није долазила.</p> <p>Укућани се збунили, Недићка је косе чупала , Пашковић је помага |
| ајзад почела да се смеје.</p> <p>— Мени се не допада, а мојој Ани ће се можда и свидети.{S} Она |
| Скоро до пола од угаситог камена, чини се као да је цела требала бити каменита, и као да је ос |
| го што гост изађе.{S} У највећој тишини се обављао посао.{S} Собарица није испустила ниједно ве |
| } Ви да певате арханђела Гаврила. — Они се насмејаше једно на друго. — На пр. арију из свршетка |
| а целцата тајна једног живота.{S} А они се круне, опадају, брже него цвет.{S} Пролете црквом ка |
| Богородичиној Цркви и себи.{S} Тој игри се она предавала често, дуго, и са неком ватром од које |
| посљедице, која треба тек да дође, цери се судбина.</p> <p>— Отпрати ме сада до спаваће собе.{S |
| стању болести уопште.</p> <p>Те вечери се доктор мало закаснио.{S} До осам сата још није стига |
| иш.{S} Молим те учини ми то.{S} И смири се и ти од брига.{S} Заклињем ти се да је мени добро, т |
| ју, и чист од сваке анализе.{S} Доктори се најучтивије нуткали и нећкали око празне столице мон |
| о Господе, остави ме!{S} Онда, кунем ти се, онда ћу ја теби помоћи да не изгубиш поноситу монаш |
| а је калуђер у мени умро.{S} А кунем ти се, Боже, да није.{S} Не, не.{S} Калуђер у мени и јесте |
| смири се и ти од брига.{S} Заклињем ти се да је мени добро, тако добро како ти и не слутиш.{S} |
| треба да се умири или среди, предавати се интензивном посматрању ситнијих појава.{S} Осећао је |
| грех окружавати га мислима, осмехивати се на њега кад је леђима окренут, и увијати га у снове? |
| стојати и размишљати, увиђати и сламати се, и најзад опет заплакати, али плачем неосушним разум |
| {S} Са једнога места у женској препрати се чинило као да тамо, у висини над солејом престаје ок |
| н веома волео продискутовати и нашалити се.</p> <p>Али три дана касније, о празнику, тачно у ис |
| са малим шатрицама својих срдаца селити се за тим траговима свежине, лепоте и незаборава.</p> < |
| речи држали су Ану као кљеште.{S} Нити се усуђивала да га <pb n="194" /> теши као лекара, нити |
| јни мора висити свечева икона и светити се вода, седео је и присмакао као некаква институтка .< |
| згубити, све ћемо дати, али размонашити се нећемо, моја Ана, моја вечита љубави!{S} Калуђери см |
| ад одмах осетити присуство Бога, и чути се, из даљних небесних даљина, тихо радовање анђела: <h |
| најзад остао без ослонца, он је, губећи се у једном облику, појавио се у другом.{S} Опет тако, |
| сале.{S} И зујале су пчеле.{S} Поводећи се очима за једном пчелицом, он одједаред угледа торњев |
| крвожедне и бестидне, и она је, држећи се у ужасу за главу, бежала испред њих с места на место |
| бовима заједно, да нам буде лако одрећи се свега земаљскога ...</p> <p>Одједаред, тамо у дну хо |
| овић. </p> <pb n="189" /> <p>Не крстећи се, не отварајући молитвеник, са очима које су заспале |
| стазом којом је он отишао, час увлачећи се страшљиво и с кајањем неким унутра.</p> <p>Занимљива |
| е сасвим лако.{S} И причала је, смешећи се подругљиво, да јој је стари доктор, једнога дана, по |
| <pb n="9" /> До два три сата по поноћи се умела разлегати песма и свирка из куће Недића.{S} То |
| х ући, још дуго стојала, час извијајући се за стазом којом је он отишао, час увлачећи се страшљ |
| ар — мислио је монах Иринеј, спремајући се на јутрење.</p> <p>— Како је све пуно сенки.{S} Како |
| а испред њих с места на место, питајући се откуда те идеје, осећајући да их она није мислила, и |
| равца, растајали сви троје, опраштајући се неким необично благим и срећним осмесима, који се ја |
| Тако су пролазили сати.{S} Премештајући се са столице на столицу, Ана је дошла до огледала , и |
| олујем у себи заједно.</p> <p>Сећајући се јучерашњих својих мисли, Ана је покушавала да их ома |
| ла тој комичној процедури.{S} А смејући се, није могла не чути да и у гласу њеном има сада неки |
| вало сиротог калуђера.</p> <p>Удаљујући се, монах Иринеј је пажљиво ослушкивао хоће ли чути Ани |
| мелема — уздисала је Недићка, окрећући се својој кћери. </p> <pb n="106" /> <p>— Ми смо несрећ |
| а! — смејао се снег, и почео, преврћући се од смеја, да заузима маглино место.{S} На крају црве |
| "57" /> преко веранде у кућу, преврћући се главачке кроз ваздух. </p> <p>На веранди прште снажа |
| и коракнула да настави пут, не осврћући се.{S} Осећала се увређена, видела у том поступку недос |
| смркло, час би се разданило .{S} Облаци се нагло гонили око сунца, зеленило је страшљиво жамори |
| су позатварали радње раније, чиновници се разбегли из канцеларија пре времена , деца се склони |
| ктор Пашковић сам.</p> <p>После, шетачи се, један по један, враћали столу.{S} На једном крају с |
| рца.{S} Из мудрих , благих његових речи се јасно чита да је много бола претрпео.{S} Мудар је, а |
| } Одједаред, груди Анине задрхташе, очи се полуотворише, а руке кренуше да се саставе, али се н |
| еј је побледео, а у ужаснуте његове очи се попела очајна молба.</p> <p>Владика се и покајао и п |
| его од својих певача.{S} А ђаконове очи се упирале у Ану, јер је он од ње све очекивао.</p> <p> |
| непрестано за руку држи.{S} А Анине очи се упирале у ђакона, јер је она од њега више очекивала |
| ш очима и ушима мисли.</p> <p>Анине очи се напунише сузама.{S} А кроз сузе јој се привиде Богор |
| и дочека, службе и појања. </p> <p>Очи се, наравно, упирале у Ану и ђакона.{S} Као у два питом |
| .{S} Старац , болешљив и слаб, не плаши се путних напора, и хоће да дође.{S} Новине су већ доне |
| дом Иринејевих очију.{S} Али, окренувши се себи у душу, где је истина стојала светла као звезда |
| <p>— Ништа, синко.{S} Иди, пиши — смеши се старац, ослушкујући задовољно како у дугом реду њего |
| ош таман, хаос се још рогуши.{S} Рогуши се као грдна животиња једна коју је божја рука уз длаку |
| самохрано само.</p> <p>У ђаконовој души се затеже нека давно онемела жица, и он умало не одгово |
| енутку је изишао из цркве ђакон.{S} Рај се остварио. </p> <p>Ана Недићева се враћала кући у рад |
| , у томе и јесте сва тешкоћа.{S} Иринеј се, наравно, не плаши, и једнако ме моли да га поведем, |
| чију.</p> <p>Сутра ујутро, монах Иринеј се није више сећао тога сна.{S} Напротив, био је целога |
| н, и склањао се у себе.{S} Монах Иринеј се тада показивао тих, невесео и уздржљив као какво сир |
| у.{S} Силно, краљевски.{S} Монах Иринеј се спустио у наслоњачу и утонуо у рајски сан.{S} Мало п |
| свој поток. </p> <p>Ана и монах Иринеј се нађоше у тесном загрљају.{S} У загрљају страсти, у п |
| своја искуства.</p> <p>Али монах Иринеј се одједаред исправио.{S} У изразу и држању његовом огл |
| ће. </p> <pb n="168" /> <p>Монах Иринеј се враћа за сто.{S} А старцу се чини да би могао седети |
| хистерично плакање.</p> <p>Монах Иринеј се поплашио, стао преклињати и молити, покушавао да зад |
| часном своме месту.</p> <p>Монах Иринеј се дабогме насмејао.{S} И такав , сузан и насмејан у ис |
| а буде спокојна и мирна. </p> <p>Не бој се, и хвала ти што си живела један тренутак само за мен |
| , почео говорити ласкаве ствари, да јој се скоро удварао, и да је том приликом чинио неке алузи |
| .{S} И волела тај вео, који чува да јој се душа не смути.</p> <p>Поред свих тих озбиљних, понек |
| икакву радозналост , није желела да јој се растумачи доживљај .{S} Ишла је кући потпуно задовољ |
| а руку, молећиво и мило, тражећи да јој се њена ствар врати.</p> <p>Несташлук храбри.{S} Место |
| одједаред нечим новим.{S} Привидела јој се цела свечаност рукополагања, и изгледало јој је да у |
| м.{S} Златна одежда ђаконова чинила јој се као сивом прашином посута, а у своме срцу је осетила |
| део је да је као прут задрхтала кад јој се приближио и кадио пред сагнутом њеном главом.</p> <p |
| њу све чешћи и све јачи.{S} Понекад јој се чинило да целим телом трепти и бруји.{S} Једнога дан |
| ора и догађај одати.{S} И одједаред јој се учинило да то и није тешко.{S} Баш је сасвим лако.{S |
| е благослова и анатеме у руке — све јој се то чинило као једно бљештаво заваравање.{S} Заварава |
| се напунише сузама.{S} А кроз сузе јој се привиде Богородичина Црква.{S} Широм отворена, милос |
| p>Ани је задрхтало дисање.{S} После јој се одједаред навлажиле очи, и обузело ју неко меко и ду |
| мена после његовог доласка.{S} Усне јој се развукоше, а руке, у којима је држала писмо, спустиш |
| годи него брига њене мајке.{S} Али јој се ђакон ипак чинио тако мило наиван.{S} Као оно једаре |
| о да нико ништа није опазио, чинили јој се или злочинци, или с ума сишли.{S} Сузе почеше да јој |
| кле године свога живота.{S} И учини јој се одједаред као да прошлост своју не види него чује, и |
| етаљима, и са целим финим колоритом јој се вратила у сећање исповест Пашковићева , и држање њен |
| гао јој руке као кљештама, загледао јој се дубоко у очи, и шаптао, поплашено, усплахирено: </p> |
| ног Ристовића пузио је за њом и вио јој се око ногу.</p> <p>Одгоре, с противног краја улице, тр |
| којој се ђакон помало чудио, чудио јој се као непозваном мучитељу и дошљаку .{S} Али туга се т |
| ред прозора на суседној кући учинио јој се одједаред као ред белих фењера који иду, и за којима |
| Застао је на степеницама, поклонио јој се тихо, и мирно ју је пратио очима доклегод није ушла. |
| Од првог крока Аниног у цркву бацио јој се око врата, стегао ју је, гушио ју је, кричао јој је |
| на, тако јединствена на свету, како јој се може одолети, како би јој, сва срећна и задовољна и |
| ела да се крсти.{S} Осетила је како јој се по лицу разлива бледило .{S} Али не бледило несвести |
| ој је ударало као чекић.{S} Једнако јој се чинило да чује корак који такође у капију савија.{S} |
| тављање цркве и ђакона представљало јој се као повлачење у једно чаробно удубљење, одакле ће сл |
| з славуљских недара излазе.{S} Чело јој се набере, зуби се зарију у усну, а прсти леве руке се |
| вља.{S} Све те инспирације , чинило јој се, рађају се и губе се на обиму неког јако пространог |
| продире у тело рањеника.{S} Чинило јој се да ће се онесвестити, да ће пасти.{S} После ју је до |
| о канда само њој у крило.{S} Чинило јој се, како је лагано корачала, да не иде кући, него да се |
| Осећала се као перо лака, и чинило јој се да на мирно поље гледа однекуд одгоре.</p> <p>Недеља |
| у не једаред засузиле очи, и чинило јој се тада да ништа друго и нема у свету сем редова ситних |
| мирености и у вео туге.{S} И чинило јој се да тај човек, савијајући своје скоро охоло усправљен |
| сти , блискости и наде.{S} И чинило јој се да ничега више и нема у цркви сем те Велике Песме, к |
| шем тренутку молитве!</p> <p>Чинило јој се да би мирно могла поднети да га и негледимице слуша, |
| га хтела поново читати.{S} Учинило јој се бедно, детињасто.{S} Осећала се као да је много стар |
| х слика.</p> <p>Све то доле учинило јој се одједаред као свечана и весела нека народна скупштин |
| ваније и нешто дуже од осталих, јер јој се тако може.{S} Други се опет мање једноставно пребаци |
| аде и саставне делове своје.{S} Јер јој се већ поодавно чини да га не познаје сасвим.{S} Да оно |
| >Ана се сад опет збунила.{S} Доктор јој се чинио и досадна ухода, а у исти мах и нека виша добр |
| икаквих потреса или криза.{S} Живот јој се чинио исти као и пре тога, и, као и пре тога, она је |
| ла нешто пријатно топло, од чега су јој се очи склапале, и испод затворених капака виделе нов ј |
| ијаш?</p> <p>Ана је задрхтала, Отац јој се учинио суров.{S} Имала је осећај да је негде озлеђен |
| али је остала нека туга.{S} Туга, којој се ђакон помало чудио, чудио јој се као непозваном мучи |
| а склизнемо у ситу једну сласт, у којој се грца од уживања , али која не дира најфиније живце и |
| бав сваке жене без разлике ружа у којој се укотурана змија крије! ...</p> <p>— О Боже мој!{S} М |
| а сећању.{S} Као већ неколико пута, њој се и сада чинило да се напила среће за цео живот, и да |
| о њој расуђивати.{S} Сада, међутим, њој се чинило као да је она , Ана, затворена у малу кутију, |
| ћу и уклонио се из светога чина.{S} Њој се чинило да негде, у дну олтара, севају муње, и да ће |
| ом преко чела.{S} Већ неколико дана њој се чини да иза тога чела лежи нека болест.</p> <p>Изашл |
| а.</p> <p>Боже, смилуј се, Боже, смилуј се! — молила се она и за себе, и још за једног грешника |
| као два дављеника.</p> <p>Боже, смилуј се, Боже, смилуј се! — молила се она и за себе, и још з |
| Иако од те музике ништа неће чути, ипак се предавала маштању о тој продукцији с таким симпатија |
| а се испне из неке страшне јаме, а ипак се све на једном <pb n="193" /> месту мучи, кида и напр |
| Чар се проспе до сржи костију, и човек се тресе од блаженства. </p> <p>Једном младом човеку, к |
| , док се младићу младост не закопа, док се не отпева упокојна песма детињству његовом у крилу ц |
| бљештаво заваравање.{S} Заваравање, док се младићу младост не закопа, док се не отпева упокојна |
| да ће избегавати састанке са Аном, док се обоје не врате у стари свој мир.{S} И чинило му се д |
| е неколико минута је киша стала.{S} Док се још сунце нећкало, хоће ли неће ли изаћи, искочио је |
| 83" /> <p>Такве су биле мисли Анине док се спремала за полазак у цркву.{S} Обукла је црно јесењ |
| рљај, тесни загрљај тела уз тело, и док се усне њихове приближавале на пољубац, на челима њихов |
| е млади.{S} Сада вас сви воле и сви вам се диве.{S} Ређају вам се дани баш као духовска литија, |
| и воле и сви вам се диве.{S} Ређају вам се дани баш као духовска литија, кад се по цвећу и по з |
| ве узвишене науке.{S} Осетила је да нам се кроз стихире тих богослужења говори: како се све нес |
| дње време и опао.</p> <p>— Променио нам се овај наш Пашко.</p> <p>— Јест, Бога ми, нешто је сав |
| м пркосити и цркви и Богу, морам, морам се сурвати, јер морам пољубити његова мирна, хладна, св |
| Страшно, ниско неваљалство.{S} Када сам се била решила на лажну заклетву, на лажну породицу , н |
| ла сам!{S} Страшно и подло, укаљала сам се, зло сам учинила, уђимо у цркву да се покајем, да се |
| волети , кад цео свет волим, и кад сам се због тога баш и покалуђерио!{S} Није истина да калуђ |
| моја чаробна и света љубав, до које сам се попела по кристалним степеницама музике и обожавања |
| рецењујеш вредност и лепоту.{S} Али сам се тако изненадио, и таке красоте науживао, да још ника |
| есме не певају.{S} Прву љубав којој сам се дивио, и која је и мене нагонила да љубим ...</p> <p |
| и баналнији кривац...{S} Али затим сам се насмејао.{S} Већи кривац, већи и покајник, то је све |
| а тајну најлепше лепоте.{S} И варао сам се да се само надвирујем над тај пехар, док сам, Бог зн |
| ота.{S} Овако стар и трошан, осећао сам се лак и бесмртан.{S} Бог је велики и милостив — крстио |
| и вео и познати ваш стас.{S} Збунио сам се, нисам знао шта све то значи, и да ли да се јавим.{S |
| ене, плашим се да је жена зло.{S} Питам се : зашто је љубавни уплив жене увек и уплив проблема |
| њу своју одлучност.</p> <p>Не, не кајем се.{S} Годи ми та одлучност.{S} Тако се ваљда дешавају |
| то и за вас непрекидно стрепим, и кајем се понеког часа што вас нисам силом одстранио.{S} Морао |
| та.{S} Кроз младо и свеже цвеће везујем се ја за свога оца, бршљан онај, што грли гробницу, то |
| аветујем се да ћу учинити.{S} Заветујем се.{S} Јер ми је сад јасно да је завет у животу човечје |
| еном животу дати вредност.{S} Заветујем се да ћу учинити.{S} Заветујем се.{S} Јер ми је сад јас |
| е покушавала да их омаловажи, чак да им се наруга.</p> <p>То је можда био онај познати мамац де |
| наравно, констатовали тај факт, али им се, поред свег хотења, некако није дало да га извргну у |
| Иринеј загледао у земљу.</p> <p>Очи им се најзад састадоше у једном ретко срдачном погледу.{S} |
| торњеви Богородичине Цркве.{S} Прво им се насмејала, после их је погледала изазивачки, скоро м |
| мели да заподену разговор.{S} Чинило им се обојима да су се тек тога тренутка угледали и састал |
| ојима било врло необично.{S} Као што им се врло необичним учинио уопште тај састанак далеко од |
| превлађује чар лепоте, и јако са слабим се сједињава у жару љубави, из које су, као два близанц |
| а широким, срдачним руковањем, с каквим се дочекује само добродошао и много жељен гост.{S} На ђ |
| себе не можете изневерити ...{S} Бојим се канда ипак.{S} До вас, Ана, ја нисам сасвим веровао |
| и је опасна, и ја је се бојим.{S} Бојим се канда још и оних старих баба са босиљком у руци.{S} |
| увек и уплив проблема и бола?{S} Бојим се да су човек и жена нехармонични, непријатељски и коб |
| забрао да живим.{S} Као Робинсон, молим се Богу и тражим нови пут, и одједаред се опет нађем на |
| у бркова, и хитнула их далеко.{S} Затим се потпуно тупо загледала у једну бубу, која се са одло |
| идим да је с музиком нешто завезао, чим се тако често враћа на госпођицу Ану.</p> <p>Сладак сме |
| опална светлост у коју паперта тоне чим се упале свеће.{S} Да јој изрази допадање и усхићење зб |
| овек оног тренутка мора осетити зло чим се зло у њему крене.</p> <p>А он никакво зло у себи не |
| <p>„Плашим се ипак жениног тела, плашим се и њеног духа, плашим се жене, плашим се да је жена з |
| ог тела, плашим се и њеног духа, плашим се жене, плашим се да је жена зло.{S} Питам се : зашто |
| се и њеног духа, плашим се жене, плашим се да је жена зло.{S} Питам се : зашто је љубавни уплив |
| утела мирише на Господа Бога.{S} Плашим се да дух женин не иде више од артизма.{S} Да је најтоп |
| </p> <p>А ја се пењем, Ана, и не плашим се од жене живота свога, јер је та жена бела невеста ду |
| где нису могле спасти".</p> <p>„Плашим се ипак жениног тела, плашим се и њеног духа, плашим се |
| ких манастира у болнице.{S} А на другом се омладина препирала о љубавној срећи.{S} Неко је разв |
| је на терасу, и села на клупу над којом се лелујала завеса од винове лозе.{S} Ветар је дувао, л |
| ли најслађу човекову срећу, ону с којом се човек затвара у орахову љуску, и ништа му више не тр |
| вежији и веселији него синоћ.{S} С Аном се много разговарао.{S} Из писама свога бившег ђакона ј |
| г здравља и меке природе жена, одједном се нашла очи у очи пред растанком од мужа и друга свога |
| на су била дуга и озбиљна, али, већином се губила у нејасностима, или се свршавала уздасима над |
| свршава проскомидију пригушеним гласом се моли Богу, жене брбљају, деца се довикују, неко се љ |
| јне, горде речи свога љубимца.{S} Часом се опет питао: да ли је његов Иринеј збиља фанатичар је |
| } Страсти за чистом, непорочном лепотом се теже развијају , али су трајније и јаче од страсти с |
| ена . </p> <pb n="61" /> <p>И сутра дан се још непрестано карала у души.{S} Пребацивала је себи |
| или су јој и чудно лепи снови.{S} Један се нарочито често понављао.{S} И у будном стању.{S} Ман |
| ног <pb n="154" /> ђакона.{S} Али таман се он дигао и пошао Ани, кад се у исти час Ана дигла и |
| сто се сама у себе урила.{S} Живот Анин се тако сузио, да је најзад постао просто пратилац једн |
| од онога у чему је некад шкрта била, он се због немара и неувиђавности Анине љутну, и доста ошт |
| ћ је већ готов.{S} А Иринеј ?{S} Ах, он се опире, он чак заповеда, он шта више влада!</p> <p>Ан |
| шу ?{S} И сада, он, сиромах богаташ, он се од вас помоћи нада.{S} Да ли ме разумете ?</p> <p>— |
| е уплаши.</p> <p>И збиља је тако.{S} Он се осећа јак и спреман да доврши дело свог унутрашњег п |
| ом, здрављем, пријатељима и надама — он се тешко разболео, и пошао извесној смрти у сусрет.{S} |
| е мисли су јако узнемириле ђакона, и он се, после свршене службе, журио са свлачењем што је игд |
| За мало.{S} Тајна почиње да боли, и он се буди ујутро с борицама бола на челу.</p> <p>Шта је т |
| ђих година, и чак и мој имењак.{S} И он се зове Јова.{S} И то га је име, сиромаха, често скупо |
| болести и затворене капије, не, јер он се не <pb n="206" /> боји и моли да га приме, него због |
| ст клизи по усамљеном путу.{S} На амвон се пењао и са њега силазио као да лебди и тле ногама не |
| , познаник одмах затим опростио , ђакон се надао да ће је можда ипак стићи.{S} И стигао би је, |
| ујала звона на <hi>Достојно</hi>, ђакон се, кадећи пред иконом Матере Божје, сетио одједаред св |
| вему криво? ...</p> <p>Одједаред, ђакон се пренуо.{S} Дигао се у њему понос, и сентименталности |
| као да је то природан ред мисли, ђакон се запитао: зашто је нема?{S} И осетио је да је то нешт |
| ошто је већ изговорио задње речи, ђакон се тргао, и спустио главу.{S} Осећао ја да га владика г |
| и раван излазио тон тога дана!{S} Ђакон се надао добру.{S} Али кад је најзад подигао очи, срце |
| ка, и она испусти молитвеник .{S} Ђакон се сагао и дохватио га.{S} Отворио је копчу, загледао у |
| цом по којој њихов ђакон хода.{S} Ђакон се застидео и мало поруменео.{S} Али у исги мах се и тр |
| ближио.{S} Шум је постао тиши.{S} Ђакон се још приближио .{S} Шум је још стихнуо.{S} Напослетку |
| и топло миловало и смекшавало.{S} Ђакон се подавао том утицају, грејао се на њему, и понекад би |
| {S} Познато, разумљиво и тихо.{S} Ђакон се мало приближио.{S} Шум је постао тиши.{S} Ђакон се ј |
| аравно, скоро ни бити.{S} Јели? — Ђакон се задовољно смешио. — Онда те молим да прекинеш, и да |
| .</p> <p>Ана није пружала руку, а ђакон се није усудио да пружи своју.{S} Стојали су ћутећи, са |
| је пошла да седне за клавир.{S} А ђакон се чисто нервозно дигао за њом, и задржао је на пола пу |
| се на свога госта.{S} А владичин ђакон се дубоко и одано поклонио.{S} Наслутио је ваљда малоча |
| улази и њу. </p> <pb n="68" /> <p>Ђакон се и даље не јавља.{S} Страх њен је растао.{S} Као попл |
| ирно као нека слика, Ана. </p> <p>Ђакон се томе није надао.{S} Као пљусак среће га је дочекало |
| а будемо без вашега гласа.</p> <p>Ђакон се радовао као дете.{S} И замолио Ану да га извини само |
| цркву из принципа не иде.</p> <p>Ђакон се толико наљутио, да је чисто осетио потребу да се осв |
| стави ме кад до туге дође.</p> <p>Ђакон се побожно прекрстио, затварајући књигу живота свога. < |
| нахове мисли и његове очи.</p> <p>Ђакон се најзад упитао: чије је то место.{S} И одједаред, пре |
| а првобитно желео и волео.</p> <p>Ђакон се међутим задржао дуже од једног тренутка, т. ј. влади |
| на челу.</p> <p>Шта је то?</p> <p>Ђакон се смешио облачно, и стезао је срце, које се више није |
| рада, лепих снова, лепих радости, демон се размахнуо још силније и пакосније.{S} Ану су шибали |
| оли га да је чува и брани.{S} Поколебао се да је Ани можда одиста тешко на души, и осећао дужно |
| <p>Одједаред, ђакон се пренуо.{S} Дигао се у њему понос, и сентименталности је нестало.{S} Свеж |
| остојанство и сву моћ човека, и уздигао се на једној необичној гордости, гордој од лепоте и вер |
| додуше био леп као каква музика, могао се сваки дан поново слушати.{S} Ето шуми и сада.{S} Поз |
| место да нешто почне говорити, загледао се у свога Иринеја исто тако невесело, као што се Ирине |
| би му сигурно годило .{S} Овако, предао се ономе што је било јаче од њега.{S} Ипак је покушао д |
| дици је добро дошла ова шала.{S} Смејао се целим лицем, само су очи остале мирне, и, по нечему, |
| поплашила од црвеног ђердана! — смејао се снег, и почео, преврћући се од смеја, да заузима маг |
| p>— Пази, молим те, Пашковића! — смејао се неко у друштву крај прозора Каване. — Пази, молим те |
| к.</p> <p>— Каква глава цркве! — смејао се доктор Пашковић у интимном друштву. — Глава Богороди |
| не једна.</p> <p>— Тако дакле! — смејао се Мајински више из грла него из срца. —- Онда бисте мо |
| S} Ђакон се подавао том утицају, грејао се на њему, и понекад би се радознало осврнуо, тражећи |
| p> <p>Концерт је започео.{S} И развијао се на велико задовољство и свирача и певача и слушаоца |
| тај монах друго него сироче?{S} Одрекао се света и пошао у самоћу.{S} Ни својте, ни куће.{S} Ку |
| {S} Пређашњи буктави његов занос увукао се некуда дубоко унутра, и од жари и пламена у себи сто |
| ица Недићева нешто компонује — избрбљао се индискретни стари хоровођа пред доктором Пашковићем. |
| ћеносг и малаксавање у гласу.{S} Отимао се, али са мало успеха.{S} Биће нека живчана нелагоднос |
| ом на поду, пред Часном Трпезом, клањао се дубоко и скрушено доктор Пашковић. </p> <pb n="189" |
| био замагљен, сузом покапан, и склањао се у себе.{S} Монах Иринеј се тада показивао тих, невес |
| хоровођини чежњиви чело-тонови, таласао се меки, врући мрак ђаконовог баса, и чула се фина каде |
| S} Да би разагнао сентименталност, стао се сећати лепог свог доживљаја онога дана када је Ану п |
| чити начин.{S} Откудгод је ишао, враћао се у њу.{S} Велико му је задовољство чинило доћи пре по |
| ме почело одједаред да клија.{S} Осећао се као башта: зелен, цветан, свеж, жељан свега, и кише |
| кону је чисто врила та срећа.{S} Осећао се као прегршт скривене шумске земље, коју је сада први |
| Причестио се миран као јагње.{S} Осећао се срећан.{S} Много је лепога ушло у њега тога дана.{S} |
| кон, који је из парка пошао кући, нашао се одједаред на сасвим супротном крају вароши .{S} Годи |
| о као сунчев зрак.</p> <p>— И пролепшао се.</p> <p>— Једном речју, изгледа као Платонова идеја |
| ици обећао да ће доћи.{S} Наравно, прво се мора и с Аном разговарати.{S} Написавши јој онда оно |
| били срећни, пресрећни.{S} Свештенство се поносило што глава цркве баш с њима чини тај изузета |
| и Палестрину и Мокрањца.</p> <p>Друштво се сјајно забављало, али је време пролазило.{S} Недић и |
| одмах за њом изаћи, није одахнула, него се устрептало почела освртати где ће да се склони, и ск |
| сагнут дуже но обично.{S} Усрдно и дуго се молио Богу, јер је осећао узнемирење.{S} Као дете св |
| то опазио.{S} Подигао је главу и бледо се осмехнуо.{S} Погледали су се и прошли.</p> <p>Ани је |
| но струјао свет као река.{S} Велики део се морао задовољити да остане у порти, па чак и на улиц |
| сећао ја да га владика гледа.{S} Стидео се, а невешт је био да своје усхићење оправда општим ус |
| >А он никакво зло у себи не осећа, клео се ђакон и пред Богом, и пред собом, гледајући право у |
| је, узбуђен, узео старчеву руку, и клео се над њом, свечано и радосно, да је срећан и пресрећан |
| би тајну чара ђаконовог гласа.{S} Добио се неки скоро очигледан доказ о сатрептавању бића, која |
| је, губећи се у једном облику, појавио се у другом.{S} Опет тако, незнано откуда, ширила се ве |
| /p> <p>— Лаку ноћ, Иринеје! — зауставио се најзад владика. — И Бог нека ти је у помоћи данас и |
| ло после, урадио и епископ.{S} Пробудио се.{S} Осетио је старост.{S} Препознао је намештај око |
| а већ прошло, погађао разлоге, и трудио се затим да све те мисли што пре заборави.{S} Али таман |
| био је тим потпуно задовољан, и трудио се да Ану ослободи неприлике.</p> <p>— Не тражим одлуча |
| души његовог љубимца има бол, разњежио се сасвим, и, место да нешто почне говорити, загледао с |
| чистог језера негде у врх планине, лио се са проповедаонице тежак и чист један млаз, који је л |
| ва туга није притискивала груди — шалио се ђакон. — А шта бисмо с хоровима?</p> <p>— Клавир и ч |
| енику своме неће да пољуби руку — шалио се монах Иринеј.{S} И сав је срећан отишао , кад се Ана |
| смели имати само анђели.{S} И замислио се шта ће.{S} Најзад је узео пуну руку свежег горског < |
| /p> <p>Кад је довршио читање, и спремио се да легне, пало је ђакону на ум да је прекосутра неде |
| оле гледан, због густоће ваздуха, чинио се тајанствен.{S} У осветљењу полијелеја очи певача су |
| простртим свештеником крај ногу, чинио се Ани Недићевој као један од оних древних ђакона пећск |
| "69" /> скинуо олтарску одећу и уклонио се из светога чина.{S} Њој се чинило да негде, у дну ол |
| ри Јова.{S} Обишао је око Ане, наслонио се на њу, и опрезно, лагано јој је легао на ноге.</p> < |
| а близу , и опазио да је опажен, збунио се, застао, увукао руку у џеп као да тражи нешто што је |
| ло сасвим <pb n="156" /> кратко, окупио се око Ане цео један свет.{S} Три доктора са три разна |
| ђакона, који је обгрлио колена, скупио се, и дошао тако необично мали.</p> <p>Први део свирке, |
| pb n="19" /> <p>Ту, испред ње, остварио се један од најтоплијих њених снова: да у цркви служе с |
| е што је на свету“. </p> <p>Покалуђерио се.{S} И био задовољан и весео калуђер.{S} Волео је сво |
| е одлуке, да ли од неког надања, умирио се.{S} Еванђеље је читао необично лепо.{S} Као што се ч |
| а калуђер не сме љубити жену! — заносио се ђакон својом идејом. — Није истина ни то да не сме в |
| ead>IX.</head> <p>Дошавши кући, ухватио се ђакон Богородичине цркве да је сентименталан, и било |
| а истом месту не могу постојати, вратио се натраг .{S} Не баш сасвим равнодушно, али желећи бли |
| тражи нешто што је заборавио, и вратио се у правцу из кога је дошао.{S} А чинило му се међутим |
| ио њен озбиљни поглед на себи.{S} Сетио се и оног сусрета на степеницама.</p> <p>И најзад се пи |
| лепом појању у њиховој цркви.{S} Сетио се такође да је више пута осетио њен озбиљни поглед на |
| никога згодног није пронашао.{S} Осетио се одједаред много сам, и учинило му се да она празнина |
| собом у олтар на причешће.{S} Причестио се миран као јагње.{S} Осећао се срећан.{S} Много је ле |
| н.{S} Бог је велики и милостив — крстио се старац с побожношћу . </p> <p>— Ја се много радујем, |
| им с камена, погледао горе, и прекрстио се.</p> <p>И тек после тога, кад се кренуо у варош, опа |
| оје му је у сам прозор цветало, и машио се књиге.</p> <p>Читао је како је Бог, некада давно, ше |
| /p> <p>А откуда он све то зна? — смешио се монах Иринеј. — Не би умео рећи откуда зна, али зна. |
| <p>Чује ваљда песму мога срца — смешио се ђакон, стојећи још непрестано у ходнику, и облачећи |
| играти ?</p> <p>Сетићу се већ — смешио се мали.</p> <p>Ана му је дала велику, сузама својим по |
| о да жели главу да јој домаши, и смешио се на њу очински милостиво.{S} А монах Иринеј, леп као |
| дрхтао од бола.{S} Ломио је руке, гушио се.{S} Очи његове, светле и вреле, умрле су.{S} Бедан и |
| ј корак, зашто, Ана моја драга? — гушио се и ђакон у сузама.</p> <p>Ана није одговарала.</p> <p |
| мо Ана била у стану да имитује, и гушио се после сваког таквог напрезања као да камење гута.{S} |
| латним наруквицама око руку.{S} Скрушио се од среће.{S} Желео је да се претвори у јагње, да сав |
| покрива? — Ко се још цвећа бојао!{S} Ко се још љубави плашио ! — храбрила се Ана.</p> <p>Али ти |
| довати томе што се белоћа покрива? — Ко се још цвећа бојао!{S} Ко се још љубави плашио ! — храб |
| дограбљена, одједаред одмакне, или, ако се не одмакне, запрепасти сироту коку јер се не може по |
| Ана охрабрила.</p> <p>— Ја мислим, ако се ви будете слагали с тим, да узмемо из Хајдновог <hi> |
| о, да се све скорало и сдрвенило, и ако се с музиком још настави, први људи ће морати изаћи на |
| метничког, може бити баш музичког, иако се не разуме у нотама. </p> <p>— Не знам додуше пресуди |
| од ње и од судбине њене ...</p> <p>Иако се вратио пре рока, иако јој пише, и допраћа Пашковића |
| ут све краћи и краћи ...</p> <p>О, како се ја бојим и грозим успомена!{S} Мртвих, покојних дело |
| његове уметничке чежње, и уједно, како се Ани чинило, такву је слепоћу ударала на његове очи, |
| околичног разговора, подсећао Ану, како се зна да та млада жена никако није волела свога мужа к |
| а то је срећа над срећама .{S} Ах, како се на разне начине може једно исто рећи.{S} Колико пута |
| оз стихире тих богослужења говори: како се све несреће овог живота свршавају тихом тугом, а та |
| а да седи, и гледала <pb n="35" /> како се спушта вече.{S} Кад је изашао месец, ред прозора на |
| свога мужа кад се удала за њега, а како се сада види да је срећна и задовољна, и да га баш од с |
| о се та љубав развија.</p> <p>А да како се развијала него тако? — питао сам сам себе и иронично |
| н — али биће да негде одгоре гледа како се земља окреће.</p> <p>Кад је Ана Недићева прославила |
| руке.{S} Одједаред, Ана је осетила како се у њену руку скрунила читава хрпа малих белих коцкица |
| вно шест недеља ће бити прекосутра како се госпођица Недићева разболела.{S} Пашковић каже да јо |
| за којом је чезнуо.{S} И осећао је како се чаша његовог живота пуни пуни ... </p> <p>А сад је е |
| и зарила у њих уста да се не чује како се немилосрдно смеје.</p> <p>Он неће да ме пољуби !{S} |
| ежну и мекану као да је пролеће, и како се звук инсеката чује као нека јако удаљена звона.{S} В |
| сно, ужасно !{S} Ужасно је гледати како се невина, Богу и људма недужна дечица даве и у круте л |
| и неки бол у слепим очима, и осети како се много може волети туђе дете.</p> <p>И зато јој је би |
| и кроз прашину се још лепше видело како се вечерња светлост на махове распаљује, скаче с предме |
| p>Дуже се већ времена проноси глас како се владика спрема да посети Богородичину Цркву.{S} Сада |
| ан у Анине очи, видео је душу њену како се диже на површину.{S} Видео је да та душа њега тражи. |
| {S} Глава, тешка као од камена, једнако се бацала с лева на десно, и заривала у јастук као да с |
| стају да се врте, коче се и хладе, тако се, једно по једно, заустављали разни покрети, и испрез |
| ем се.{S} Годи ми та одлучност.{S} Тако се ваљда дешавају све храбрости.{S} Човек пусти да реч |
| SRP19190_C15"> <head>XV.</head> <p>Тако се свршило богослужење на Велику Госпојину.</p> <p>— Да |
| још, не може дуго стојати.</p> <p>Тако се приближио час кад је ђакон требао ући у олтар, узети |
| у, жене брбљају, деца се довикују, неко се љути и прети, продавач свећа гласно рачуна и звецка |
| ли?</p> <p>— Можете ли замислити колико се сви радујемо вашем оздрављењу?</p> <p>— Хоћете ли са |
| тепено удаљавала од Пашковића, у колико се више и више изоловала на госпођици Недићевој као дев |
| н и тежак, али још не плав.{S} У толико се зрелије , скоро брутално, црвенио ситан род једног о |
| је шта тражи у то доба у цркви.{S} Нико се није појављивао.{S} Она се онда охрабрила , и пришла |
| рба. 1</p> <p>Наишао је ђакон, и дубоко се поклонио.{S} Недић и његова кћи исто тако.{S} Ана је |
| пред собом гледа комешај живота, љупко се смеши, воли, разуме <pb n="184" /> и опрашта, али ни |
| вати ружу.{S} Све више и више.{S} Дечко се попео на клупу, држао ружу у подигнутој руци, и скак |
| м дубоко испод ногу.</p> <p>Нешто тешко се ваља.{S} Долази, а нико га не види.{S} Долази да згњ |
| неразумевањем.</p> <p>— Бошко?{S} Бошко се код вас разболео?</p> <p>Сада је Ана пребледела као |
| е и све испуњење тих снова ограничавало се свеједнако на цркву, на обреде, на освећене лепоте, |
| етири пута чуо цело појање.{S} Дешавало се да стигне сасвим пред свршетак.{S} У таком случају б |
| — Ана, Ана јадно моје дете! — разлегало се болно пиштање Недићкино по кући.</p> <p>Али Ана се н |
| Али се нешто још чекало.</p> <p>Чекало се да се подигну небу два ока, два сасуда таме.{S} И да |
| у.{S} На једном крају стола расправљало се врло занимљиво питање о преобраћању фрушкогорских ма |
| учак позвао никога од гостију.{S} Знало се само да ће око четири сата, по жељи епископовој, доћ |
| " /> Тапшало се, честитало се, уздисало се, делили се поклони и цвеће. </p> <p>Да с музиком сад |
| да раније није долазило на ум, наметало се сада са неком судбоносном важношћу.{S} Добијало је в |
| од погледа који га не тражи.{S} Питало се, да ли очи виде да су једва дочекане?{S} Сиромах ђак |
| . <pb n="157" /> Тапшало се, честитало се, уздисало се, делили се поклони и цвеће. </p> <p>Да |
| ана и занесена . <pb n="157" /> Тапшало се, честитало се, уздисало се, делили се поклони и цвећ |
| ладика је уздахнуо.{S} Тешко, и, видело се, из многих разлога.</p> <p>У тај мах су стигли прота |
| теницима, који су воду опколили, видело се узбуђење.{S} Главе, као неке терете, завалили су уна |
| су загледали певача и свираче.{S} Јело се врло мало.{S} Ни они, који су иначе познати били као |
| ногу ништа за њега није остало, попело се Јови на леђа.{S} Јова је трпео, а Ана се смешила.{S} |
| паче шљиве. </p> <pb n="158" /> <p>Село се дакле најзад за сто.{S} Почело се јести.{S} Али је с |
| м и тон вечито вечни.</p> <p>Анино тело се исцрпљивало у неким необичним уздасима, хармоничним |
| >Село се дакле најзад за сто.{S} Почело се јести.{S} Али је сав живот лебдео негде високо горе. |
| ве оно што је малочас прогутала, јавило се кретање и проговарање неких нових душа у ваздуху.{S} |
| о је вршила с лакоћом забаве.{S} Радило се наиме о томе, да при крстовданском водоосвећењу и на |
| но о чему сам вам тада писао, потврдило се.{S} Владика жали замном.{S} Тешка му је старост. <pb |
| оосвећење.{S} Дошло је пролеће, ближило се лето.{S} А ништа на свету се у спољашњем животу Ане |
| етиње у човечјем животу.</p> <p>Опазило се да владика с интересом погледа горе, ка певачима.{S} |
| т лебдео негде високо горе.{S} Говорило се једнако о песми и свирци.{S} Још су дрхтали хоровођи |
| ог свежег, младог гласа. </p> <p>Десило се међутим нешто што је Ану пренеразило .{S} Збунило је |
| , зашла у месо и крв истине.{S} Осетило се да Ана зна, или има у себи тајну чара ђаконовог глас |
| одједаред и своју језивост.{S} Осетило се да је имитација , недокучним неким путевима, зашла у |
| у вароши све живо задрхтало и поплашило се од живота. </p> <p>Смркло се одмах после пет сата.{S |
| неки познаник га је ословио.{S} Свршило се на немом поздраву.{S} Кад се, међутим, познаник одма |
| поплашило се од живота. </p> <p>Смркло се одмах после пет сата.{S} Ваздух је тако отежао да се |
| 8" /> сама радити и урадити.{S} И топло се заузимала за чичицу код црквеног одбора, ишла сваки |
| е Цркве, као срце сваке мајке, прострло се по поду, и чекало да деца његова преко њега пређу. < |
| ину очију у дебелој својој кори, тресло се од смеја, и наговарало коприву да се попне на прсте, |
| тичета, нешто је мучно дрхтало и тресло се.{S} Глава, тешка као од камена, једнако се бацала с |
| слепљено од прашине и влаге, растресло се, и сва вода се просула на главу младом кученцету, ко |
| еј девојке са покиснутом руком.{S} Чуло се и тапшање и задиркивање јунака.</p> <p>Девојка је та |
| о рупе на фрули округла дечја уста чуло се кликтање шумских тичица, док су басови рикали као не |
| ана и зеленашка јазбина ...</p> <p>Чуло се појање.{S} Служба је дакле већ почела .{S} Али Ана ј |
| а да се и доктор Пашковић једи.{S} Само се владичин ђакон није бунио.{S} Он је, сиромах, већ и |
| рене боје, чак мало и изрезану.{S} Само се није хтела закитити.{S} Мати ју је двапута китила, ј |
| с двоје изгубити свест и понос, да ћемо се укаљати , пасти, у пијанству ишчупати једно другом д |
| ни киша не требају ...{S} О, онда ћемо се одрећи Бога, и заветоваћемо се, као у прастара време |
| мо пунч, а други само грог.{S} Сад ћемо се посвађати! — смејала се она, узимајући оца нежно под |
| нда ћемо се одрећи Бога, и заветоваћемо се, као у прастара времена, тицама или цвећу, ономе што |
| моћан ...{S} Може бити ипак.{S} Уздајмо се у Бога.{S} Молите му се, вашу ће молитву за цело вол |
| .{S} У онај дан кад служите.{S} Кад смо се и овде виђали.{S} Збиља, колико дуго ћете остати?</p |
| клекните и благодарите Богу, спасли смо се, спасли смо љубав своју, Ана, душо моја, бела, чиста |
| , скочила са столице, нервозно ужурбано се почела облачити за излазак, и најкраћим путем је пох |
| и црква, а да се не воле људи.{S} Једно се без другога исто тако не да замислити, као што се ја |
| лазни, а пастири су вечни.</p> <p>Једно се монаху Иринеју није свидело.{S} Црква, у којој је сл |
| она га се мало бојала.{S} Али лице њено се прелило благим, задовољним осмејком, чим је писмо от |
| на је била у рају.</p> <p>Али тело њено се исцрпљивало.{S} Доста се променила.{S} Руменила је н |
| опу и значају богослужења , и постепено се долазило до познавања уметничке чари тих симболичних |
| > свију људи, па и њеног.{S} Срце Анино се испунило немоћним, горким сажаљењем.{S} Сажаљењем , |
| церте, испраћа их у нови живот, и мирно се враћа своме послу.</p> <p>— Шта ради та Ана! — проде |
| више, одмах га је и схватила.{S} Добро се сетила шала — резоновала је — јер је збиља била дера |
| у.</p> <p>Али, што никада није било, то се тада десило.{S} Прсти су лежали на диркама укочени, |
| улепшава, воли га кроза све то, и зато се најзад даје победити и разоружати од духа, и онда, п |
| пљало у Јерусалим на Пасху.{S} Нарочито се прочуле Пређеосвећене Литургије за време великог пос |
| се меланхолично смешио .{S} И нарочито се загледао у маторо Недићево псето, које је лежало, ту |
| када је Ану први пут ословио.{S} Често се тога сећао, и живео са тим сећањем као са каквим доб |
| повести, и дирао је Ану у срце. — Често се питам: шта је то самном?{S} Бог је, или живот је, ил |
| као да сунце носи на глави.{S} И често се питам: из којег је света та девојка ?</p> <p>— Има н |
| а музичкој помпи, још се удубила, чисто се сама у себе урила.{S} Живот Анин се тако сузио, да ј |
| ивоту видео.{S} А она је то с тога, што се вас двоје тако жарко, тако небески лепо волете, и кр |
| ј још једанпут.{S} Молим те као Бог што се моли.</p> <p>Необичан, скоро трагичан тренутак.{S} Ј |
| затим умире за све вечности.{S} Све што се после изводи, то је можда само костим узвишеног једн |
| алство је згажено и побеђено, и све што се догађа, то је само несрећа, јад и <pb n="255" /> жрт |
| му је та расејаност, и годило му је што се кроз мрак враћа кући.{S} Све му је уопште годило.{S} |
| ривицу, истраживала први повод томе што се сад догађа.{S} Онда је опет, као добра домаћица , тр |
| .{S} А да ли се треба радовати томе што се белоћа покрива? — Ко се још цвећа бојао!{S} Ко се јо |
| је њен живот више волео од свога, и што се можда на вечити одлазак спрема онај, чије биће је у |
| је гледала у Пашковића, не знајући што се то с њим дешава, и не познајући га таквог ни из једн |
| о је да ублажи тон.{S} Почео је тим што се насмејао.</p> <p>— А докле би ти хтео да ја још живи |
| и она воли цркву, што мисли о оном што се у цркви ради и дешава? </p> <p>А откуда он све то зн |
| гога исто тако не да замислити, као што се ја не могу замислити без моје десне руке.</p> <p> Ма |
| ога Иринеја исто тако невесело, као што се Иринеј загледао у земљу.</p> <p>Очи им се најзад сас |
| ђеље је читао необично лепо.{S} Као што се чита из груди у којима има неко мило узбуђење.{S} Ка |
| е баца и хита у љубљеног човека као што се прокључали горски извор баца и хита у свој поток. </ |
| цела ствар и није тако трагична као што се мени чини.{S} Баш напротив, могла је госпођици Недић |
| агрлио десном руком, и љуљао је као што се љуља дете кад треба да заборави оно од чега се попла |
| спођице Ана!{S} Али, верујте ми као што се човеку на самрти верује, да <pb n="198" /> не знам: |
| акорде до краја, пила их онако као што се пије чаша вина или чаша отрова.{S} И никад јој није |
| скупљали из околних места тако као што се ваљда некада скупљало у Јерусалим на Пасху.{S} Нароч |
| ене, и не сме се развијати тако као што се та љубав развија.</p> <p>А да како се развијала него |
| , и сцена се завршила друкчије него што се очекивало.{S} С дубљим и финијим утиском, али и са у |
| већ неколико живота прошао пре него што се у овом складу јавио?.. .{S} Или вам је ово питање мо |
| леде и умиру у овом животу пре него што се у један сплет уврте са жицом која треба да зазвучи.{ |
| нане погледе не само у цркву, и оно што се у њој дешава, него кроз цркву и некуда даље, у нека |
| оже чути то исто још једаред.{S} То што се чује, то је песма душе његове онога дана, а не прошл |
| уге стране и од тога, што је све то што се десило и више од оног што она жели, и од оног што он |
| не би је било, Ана, јер она није то што се зове љубав између човека и жене, и не сме се развија |
| што придошло у своме бићу.{S} Нешто што се даје посматрати, сравњивати и ценити.{S} Пре тога, о |
| е тако журио да проговори с њоме, зашто се тако журио ка подневу љубави своје, зашто је тако бр |
| чипака, њему одједаред дође жао, зашто се то мило, нежно створење упутило тако врлетним и неми |
| у студено и зло зимско време!{S} Зашто се нисмо договорили да вас ја заменим ?{S} Ја вас могу |
| пине већ после годину дана ...{S} Зашто се онда за срећу то исто не каже?{S} Чему срећа и усхић |
| урио са стварањем свога света?{S} Зашто се тако журио да проговори с њоме, зашто се тако журио |
| амо онда, кад не бих знала разлог зашто се Јела опирала удадби за свога мужа.{S} Овако, знајући |
| ви безгрешни људи ? ... </p> <p>И зашто се и он тако журио са стварањем свога света?{S} Зашто с |
| ши, да запали .{S} Ко зна.</p> <p>Нешто се пролама.{S} Стиже.{S} Шум, бук и писка олуја, пуног |
| врати.</p> <p>Прво осећање Анино, пошто се сабрала, било је страх.{S} Како је могла и смела до |
| црном мраку ноћи, и, врло често, пошто се одрекао Спаситеља свога.{S} Зар ти све то не осећаш, |
| коповој, доћи ђакон Иринеј .{S} И пошто се осетило да би старцу милије било да се на само саста |
| ди гњездо љубави њене.</p> <p>Тек пошто се служба свршила, клекнула је, и почела Богу да се мол |
| ари, ислужени ловац, је л те? — окренуо се владика Недићу, и климнуо љубазно главом псету.</p> |
| ен свима потребним стварима.{S} Осврнуо се затим по другим људима који се разилазили , али нико |
| гласом.</p> <p>— Тежак случај! брецнуо се одједаред Пашковић на своје омиљено поље.{S} И одмах |
| атим тешке копче на Еванђељу , и просуо се глас, дубок, таман, и све-садржајан као ноћ.</p> <p> |
| нешто да шушти, а негде, на грани, чуо се слабачак цвркут тице. </p> <p>Владика је једно пет ш |
| води на проповедаоницу. </p> <p>__ Чуо се затим тихи шум малих, прислоњених вратанца.{S} И тад |
| > <p>Опет нада.{S} Добар је Бог.{S} Чуо се тих, мио звук расклапања двери.{S} Звук исушеног, св |
| ја је висила низ ограду веранде.{S} Чуо се весео смеј.</p> <p>После неколико минута је киша ста |
| скакао и сам што је боље могао.{S} Чуо се смеј и кефкање раздраженог псета.{S} Најзад је ружа, |
| падање божјих зимских ружа.</p> <p>Чуо се шум корака.{S} Ана се тргла.{S} Неко је ударао ногам |
| је лепше ћутећи разговарати.{S} Та зар се и љубав међу њима није и родила и развила тако да он |
| е у рукама старих жена и људи.{S} Олтар се чинио мрачна пећина од црног мрамора, у којој је све |
| винове лозе.{S} Ветар је дувао, ластар се плео у њену косу.{S} То ју је дражило.{S} Дохватила |
| по слушаоцу поврве хладни мрави.{S} Чар се проспе до сржи костију, и човек се тресе од блаженст |
| рага.{S} Трзала се од сваког шушња, јер се бојала зле вести.{S} Затворену њихову кућу желела је |
| онмем:</hi> Богу се окрените, људи, јер се светиња дешава у олтару. </p> <p>За Ану је то увек б |
| <pb n="41" /> <p>Требало је журити, јер се и Пашковић журио.{S} Остало је само толико времеда д |
| му у ствари није могла пасти у очи, јер се сва увукла иза густог зеленила истурене баште.{S} За |
| у неприлици како да се споразумемо, јер се у тој ствари, у ствари музике, мислим, још никада ни |
| у сметњу.</p> <p>Ана се смејала.{S} Јер се жена увек смеје кад позна моћ своју да човеком влада |
| само врата, него баш кључаоница.{S} Јер се кроз кључаоницу највише види.</p> <p>— Штета само шт |
| > <p>Сви се с предлогом сложили.{S} Јер се нико, па ни сам доктор Пашковић није сетио да је ств |
| не одмакне, запрепасти сироту коку јер се не може појести.</p> <p>Мало даље је травник, ограђе |
| лучи.{S} Неко је оборио вазу.{S} Клавир се покренуо с места.{S} Уопште је изгледало као да се с |
| збиља била деранжирана.</p> <p>Разговор се развио, постао жив и занимљив .{S} Ана се, према том |
| ичину Цркву.</p> <p>Мало по мало, жагор се стишавао, људи се разилазили, улице се празниле.{S} |
| брижним, тужним погледима.{S} А доктор се необично понаша.{S} Тако необично, да она чисто њега |
| вас можда и скупо стати.</p> <p>Доктор се мало збунио, али је метнуо руку на груди и опет се п |
| приређивањем ноћне седељке.{S} Али глас се, поред свега тога, још неко време упорно одржавао.{S |
| Двери.{S} Полијелеј је још таман, хаос се још рогуши.{S} Рогуши се као грдна животиња једна ко |
| ди су дошли окисли и прозебли , Христос се сакрио за облаке, а кроз јектенија ђаконова се чуо т |
| и пазио као мајка.</p> <p>Монашки завет се младом калуђеру чинио као нека провидна ограда кроз |
| о уметности као о Богу.{S} Тежак завет се мора понети, па да се у лепоту уметности могне ући — |
| биција скоро сваког појединца .{S} Свет се узнемирио, живот се узбуркао <pb n="96" /> са самога |
| на се умирена дигла са молитве.{S} Свет се већ разишао.{S} Напољу се међутим опет саставили обл |
| разно.{S} Око цркве нигде нико.{S} Свет се разишао.{S} Мало је застала да промисли , хоће ли са |
| и и после смрти је све свеједно, и опет се човек толико отима, пенуша, граби, и разбија главу о |
| нио, али је метнуо руку на груди и опет се поклонио.</p> <p>Ана је одједаред осетила страх од т |
| стидљиво <pb n="93" /> откидали и опет се враћали.{S} Осећали су да би свака, и најпростија ре |
| тако свој као и кућа њена.</p> <p>Опет се загледала у своју леву руку.{S} Она је то сад тако ч |
| Али штогод је крај долазио ближе, живот се болеснику чинио све лепши.{S} И то не живот уопште.{ |
| појединца .{S} Свет се узнемирио, живот се узбуркао <pb n="96" /> са самога дна свога.{S} Сав с |
| штање.{S} Чује се слободан дах.{S} Смрт се склонила.{S} Боже, Боже!{S} Дете лежи мирно, одмарај |
| празних домаћинових места, али, младост се <pb n="213" /> опорављала, душа Анина је тражила да |
| учао меланхолично.{S} Исцеђена светлост се увлачила у собу као неко сироче.</p> <p>Око пола дес |
| ања као да камење гута.{S} По трећи пут се онда чуо исти тај став одгоре.{S} Као водопад, који |
| је с нама заједно.</p> <p>— И Пашковић се тако понаша.{S} Мени никада ништа није казао, ништа |
| ите двапута умити руке.</p> <p>Пашковић се слатко смејао ђаконовој индигнираности.</p> <p>— Нем |
| ме сад још само тишти.</p> <p>Пашковић се није усудио да пита.{S} Осећао је да би много дао ка |
| а се крупна, озбиљна промена.{S} Младић се испунио неком безграничном милошћу, и мало му је бил |
| ци ми, и биће ти што затражиш. — Младић се наслонио на дрво, заклопио очи, и мислио.{S} Приступ |
| , богатог времена своје маште.{S} Недић се љутио, а Ана се слатко смејала.{S} Сва некако раскош |
| ву свест.{S} Један једини мали барјачић се још лепршао .{S} Снажна мисао да у несвест пасти не |
| ео дан је остајала на послу, а целу ноћ се предавала осећају очекивања, слаткој једној слици о |
| им гласом повиче: <hi>Вонмем:</hi> Богу се окрените, људи, јер се светиња дешава у олтару. </p> |
| изашао из цркве последњи.{S} На излазу се још једаред осврнуо и поклонио, али црква као да ниј |
| ест.{S} А два најбоља тенористе гледају се као два на тучу готова петла.</p> <p>Али песма се та |
| те инспирације , чинило јој се, рађају се и губе се на обиму неког јако пространог круга.{S} А |
| ледају данас ти богомољци .{S} Котрљају се као развејано јесење лишће.{S} А тамо унутри?{S} Сто |
| агослове метеж нереда и греха, отварају се, с малим, једва чујним звеком, Царске Двери.{S} Поли |
| оже, Боже!{S} Дете лежи мирно, одмарају се ручице.{S} Али лице је бледо, и модре сенке почињу д |
| онио га младићу. </p> <p>Монаху Иринеју се фантастична бајка толико допадала, да су му очи биле |
| ивота њеног оца, и уз ту реминисценцију се Ана тек заправо обраћала Богу за покој <pb n="225" / |
| владике сматрала као свечаност за коју се нарочито треба спремити.{S} У колико је то више мора |
| инио као нека провидна ограда кроз коју се гледа у даљне просторе.{S} Али не у просторе историј |
| ни дубоком и кобном оном самоћом у коју се огрћу куће пред тешке породичне катастрофе.</p> <p>Ј |
| ло је страшљиво жаморило.{S} Напослетку се све стишало.{S} Ветар стао, опржено лишће висило као |
| Недићевог рођен дана.</p> <p>Напослетку се Ана ипак морала кренути кући.{S} Поседела би још, ал |
| руку, као да хоће некога.{S} Шест руку се испружило да дочека Анину немоћ и самоћу.{S} Али Ана |
| рве се примакле једна другој, и на челу се опет исписала стара њена озбиљност.{S} Чак је и осла |
| итве.{S} Свет се већ разишао.{S} Напољу се међутим опет саставили облаци, небо је изгледало дос |
| од кише, чекајући на пољу узалуд да му се нешто јави, да му Ана, макар кроз прозор, пружи руку |
| вао да и на себе мисли, осећао је да му се по души разлива горчина, скоро огорчење.{S} Први пут |
| 37" /> имао чудно осећање.{S} Као да му се нешто хладно провлачи испод стихара, пролази кроз од |
| } А госпођа једна, с лорњоном, унела му се у очи, да се, како је објаснила, бар овде поклони св |
| {S} Црква, у којој је служио, чинила му се хладна, немилостива зграда.{S} Један уоквирени прост |
| ићењем пратио њену фигуру.{S} Чинила му се као пчелица, која, после дугог лета и брижног тражењ |
| n="132" /> још имао у очима, котрља му се низ лице. </p> <p>Ана је имала да управља хором у пр |
| о главу у хартију, а на слепим очима му се видела сенка бриге.{S} А владика је понирао некуда д |
| вота.{S} Чак, у једном тренутку, Ана му се учинила као <pb n="90" /> овчица једна, која из нево |
| ити.{S} Уосталом, нико од суделовача му се није ни опирао. </p> <p>И то је био повод те је, јед |
| владика је једнако оклевао.{S} Није му се улазило .{S} Пријатна му је некако дошла шетња ходни |
| пак.{S} Уздајмо се у Бога.{S} Молите му се, вашу ће молитву за цело волети.{S} Ето, звони на ве |
| Позлило му је можда?{S} Али онда би му се помагало.{S} Видело би се да неко, ужурбано хода, ил |
| гест као да запушава уши, а чело би му се набирало тачно у пет линија и четири празнине. — Али |
| е, једна светлија од друге.{S} Груди му се дизале широко и споро.{S} Усне се развлачиле у осмеј |
| шио, би ли га отиснуо од себе, би ли му се можда обрадовао?{S} Да ли је он јачи од људи који се |
| он дочекао таквог весника?{S} Би ли му се сажаљиво смешио, би ли га отиснуо од себе, би ли му |
| завесу.{S} И то му је годило.{S} Али му се зид и стакло одједаред учинили <pb n="80" /> ограда |
| та — ђакон је уздахнуо. </p> <p>Чини му се да га она избегава.{S} После службе, нестане као да |
| што врши посао који воли.{S} Читало му се с лица убеђење да <pb n="27" /> ће Господ чути његов |
| у, Мајински је млад човек, опраштало му се.{S} Али доктор Пашковић.{S} Он, са толико својих год |
| правцу из кога је дошао.{S} А чинило му се међутим да певачи гледају право у његов џеп, и знају |
| врате у стари свој мир.{S} И чинило му се да <pb n="118" /> то све само од себе иде.{S} Ана му |
| нда све дубља и све шира.{S} Учинило му се да се људи необично много крсте, и да то раде некако |
| ио се одједаред много сам, и учинило му се да она празнина крај стуба иде у стопу за њим.</p> < |
| ст уопште.{S} И тако ми је драго што му се све то баш овде пружа, у цркви у којој ја служим.{S} |
| е одмах од свих присутних.{S} Сви су му се обрадовали, и сви су право у њега упрли очи.{S} Маји |
| хоровођа је само жмирнуо очима.{S} Њему се чинило да то на једно излази. </p> <pb n="25" /> <p> |
| о љубавно благо његовог живота.{S} Њему се чинило да цело небо плаче с Аном, и да је то срећа к |
| ипак клепетала вејалица, и кроз прашину се још лепше видело како се вечерња светлост на махове |
| и од њега затрептало .{S} А кроз тишину се чула виолина.</p> <pb n="52" /> <p>Монах Иринеј је с |
| оно о њој што је после дошло.{S} Ђакону се чинило и природно, и једино могућно, да ће Ана бити |
| гледали су замишљено у башту.{S} Ђакону се чинило да у сунцу види портре једне жене, насликан, |
| одошао и много жељен гост.{S} На ђакону се опажало велико унутрашње задовољство.</p> <p> Разгов |
| ма се никако не спава.</p> <p>Ни ђакону се није спавало.{S} Нешто као да непрестано кружи око њ |
| бави у љубав преобратила.</p> <p>Ђакону се привидело да клечи пред Аном и да љуби руку њену, у |
| обешен о зраку светлости.{S} И епископу се привидео портре жене.{S} Мала потамнела старинска ми |
| разговор.{S} Чинило им се обојима да су се тек тога тренутка угледали и састали.{S} Стојало је |
| испунила се нечим зрачним.{S} И деца су се смешила.{S} И тако су одлично певала .{S} Одморио их |
| ао! — ословио је прота доктора , кад су се после службе нашли на улици.</p> <p>— Није њега Бог |
| <pb n="108" /> <p>Ана се затим, кад су се већ навикли на то ћутање, кришом загледала у очи, ко |
| .</p> <p>Али је онда дошло време кад су се почели чешће виђати на заједничким вежбама са хорово |
| који је одрастао у кући рођака, где су се муж и жена и деца опијали, ружили, свађали и с ножев |
| е она сама додала стварчицу, и обоје су се осмехнули.{S} Ана је ишла очима за покретом његових |
| ву и бледо се осмехнуо.{S} Погледали су се и прошли.</p> <p>Ани је задрхтало дисање.{S} После ј |
| евој, а лева у Иринејевој, опраштали су се, али су још једнако разговарали, главе су љупко клим |
| ве угаситија, стишава.</p> <p>Успели су се на неки брежуљак, и дошли до нечијег винограда.{S} В |
| дана одсуства.{S} Сви заинтересовани су се поплашили.{S} Само Ана се смешила.{S} Нико нека се н |
| наишао на Ану, и сада, први пут, они су се руковали слободно и пријатељски.{S} Али им је то обо |
| ог места.{S} Танки њени прсти сасвим су се изгубили у меканој бујној коси, а златна браслета се |
| е још малочас било.{S} И Ана и ђакон су се погледали.{S} Али као две ласте, које, у топлоти и с |
| затим столу, пришли у разговор , и нису се више одвајали од друштва.</p> <p>Сутра дан је ђакон |
| вића и његов чудотворни баритон .{S} Ту се застајало.{S} Свака друга комбинација би била профан |
| псета, над бледом јесењом травицом — ту се тешила и забављала.{S} У малом том свету, који се та |
| колико један тренутак њеног.</p> <p>Ту се Ана скрушавала, ту је опет почела да воли.</p> <p>Ка |
| е, ближило се лето.{S} А ништа на свету се у спољашњем животу Ане Недићеве није догодило ни про |
| "100" /> Можда се с почетка надао да ћу се сам вратити онамо где сам био окружен љубављу и пажњ |
| а.{S} У данашњи дан после две недеље ћу се вратити.{S} Ах, не.{S} То је Усековање.{S} А тога да |
| р сам урадила оно што сам хтела, и нећу се враћати, јер немам куда да се вратим.</p> <p>Монах И |
| о ћеш се с ружом играти ?</p> <p>Сетићу се већ — смешио се мали.</p> <p>Ана му је дала велику, |
| сло.{S} Са фином музикалном осетљивошћу се ђакон поводио за сваком музичком променом горе на хо |
| нах Иринеј се враћа за сто.{S} А старцу се чини да би могао седети, тако, у тој столици , гледа |
| "15" /> и молитвом прилазе, а не дотичу се да изврше ниједну Тајну. </p> <p>— Мени је врло, врл |
| авлађивања постају обичне појаве, бришу се из реда високих тековина људских.{S} Зато човек, чов |
| део и мало поруменео.{S} Али у исги мах се и тргао.{S} Шкљоцнула су гвоздена врата на огради , |
| к да је с јелом готов.</p> <p>У тај мах се зачула славујска трила из баште.{S} Пашковић је одгу |
| хоровођа челом.</p> <p>Та идеја, одмах се осетило, имала је јачину захтева, и дошла је да оста |
| мо сви све учинити.</p> <p>— Волела бих се видети с монахом Иринејем , али се бојим да улази у |
| ти и чедну љубав према жени.{S} Пре бих се питао нешто друго: да ли је жена достојна да је мона |
| степен, у небо пење.{S} Одиста, ваздух се увијао око ње као неки мирисан вео, а светлост је би |
| на је ударила оштра хладноћа.{S} Ваздух се чисто следио.{S} Сваки неопрезнији удисај, отворених |
| весели поглед других девојака .{S} Отац се опет нашао пред нечитким ставом у животу своје кћери |
| ле би ти хтео да ја још живим!{S} Мораш се с тим измирити да је и у твог старог владике само ду |
| /p> <p>— Да се играм.</p> <p>— Како ћеш се с ружом играти ?</p> <p>Сетићу се већ — смешио се ма |
| сузе нису текле.{S} Још је чекала, још се надала.{S} Међутим, Недић је одлазио, а Ана његова ј |
| оност ка музици, ка музичкој помпи, још се удубила, чисто се сама у себе урила.{S} Живот Анин с |
| ку, музички идиличну везу између цркве, себе и оних који га слушају.{S} А појавом својом је мон |
| у којој је, више но икад, давао целога себе другом.</p> <p>Доктор Пашковић је трпео.{S} Жалио |
| ство осуђује себичну љубав не с тога да себе мучи, него да другима не чини неправду.{S} Јер људ |
| че, да удара и зло да чини, и најзад да себе уништи, да се згази, да се у прах смрви.</p> <p>У |
| , успне тамо, куда <pb n="249" /> се за себе никада успео не би, и обратно, жена је увек крива |
| , Боже, смилуј се! — молила се она и за себе, и још за једног грешника .{S} За монаха једног, к |
| </p> <p>— Никаквих жеља ја сад немам за себе — изрекла је брзо, поцрвенела мало, и наставила ти |
| обро расположена, Ана се решила да сама себе изазове, и да прикаже један од драгих својих музич |
| рила, хладила се, мирила се, узимала на себе борбу живота, ону, у којој сви без разлике падамо, |
| ад, у часовима, кад је доспевао да и на себе мисли, осећао је да му се по души разлива горчина, |
| Али ти калуђера волиш ! — трзала је она себе из помирљивости и самозаборава. — Волим га, да, ка |
| , али Ана је и једно и друго скинула са себе.{S} Она је додуше врло волела цвеће, а нарочито ру |
| е калуђер у стању да ту жену воли изнад себе!{S} Тако вас ја волим, Ана! ... </p> <p>Монах Ирин |
| оро мајска.{S} Крилима је гонила испред себе неку свежину, која је умивала варошицу и будила др |
| >На гробљу, није већ видела даље испред себе него на тридесет четрдесет корака.{S} Као из воде |
| оборили главу на дрвену преграду испред себе, који плачу.{S} Стари владика нарочитим благослово |
| притискују малу аријицу која се сама од себе негде у куту срца пева.{S} Затим један мали прелаз |
| с о духовном концерту потпуно је сам од себе постао.{S} Нити је Ани, ни хоровођи, ни певачима п |
| му се да <pb n="118" /> то све само од себе иде.{S} Ана му је одговорила да је веома задовољна |
| се сажаљиво смешио, би ли га отиснуо од себе, би ли му се можда обрадовао?{S} Да ли је он јачи |
| е јој је љубав.{S} Ана храбро отисну од себе сумничење и плашњу.{S} Чега да се боји?{S} Ђаконов |
| Ана, реците нешто, заповедите, спасите себе и мене ...</p> <p>— Не, не говорите ништа!{S} Не о |
| тидљива, чедна душа није могла да да из себе.</p> <p>И онда одједаред, као олуј, подигла је зак |
| ђе тако мајушно и смешно као да само из себе вири.{S} Ана се грохотом смејала тој комичној проц |
| затим, да би мало развеселио и ђакона и себе, владика је упро прстом у фини сат од севрског пор |
| нила са милошћу, и погубила и Хамлета и себе?{S} И где су друге легије и безброји милости , кој |
| ио неку слутњу, пожалио би своје дете и себе, и са уздахом би ућутао.{S} Тога пута, гледајући и |
| је сасвим тако, господо.{S} Преврћући и себе и друге људе толико помно, тај човек мора бити да |
| те разумели, јуче, не само мене, него и себе ?{S} Да ли сте били у стању да се брзо смирите и р |
| улазите.{S} Не треба , ни њега ради, ни себе ради.{S} Сем тога, мајка ваша нешто разговара с њи |
| ом уздужном стазом баште, имајући, крај себе, с десне стране Ану, а с леве монаха Иринеја.{S} П |
| се развијала него тако? — питао сам сам себе и иронично и болно, и упро сам прстом у себе, да с |
| ишљати о себи.{S} Зна ли он довољно сам себе, зна ли шта има у себи, има ли он и половину оних |
| а створење које је волео најбољим делом себе, које је узвишавао до престола лепоте, среће, свет |
| и! — шаптао је Пашковић првом суседу до себе, који, уосталом , апсолутно није разумео шта Пашко |
| у.{S} Тупо и хладно је гледала људе око себе, па и монаха Иринеја.{S} Учинила је затим ипак пок |
| о, и као у неприлици, стао освртати око себе.</p> <p>Пало му је на ум да има извежбано око, и д |
| е старост.{S} Препознао је намештај око себе.{S} И видео је Иринеја који му је задавао бриге.</ |
| онако како чини, кад свему сјајном око себе претпоставља ћелију рада и вишег живота ...{S} Чег |
| .{S} Пред дверима, ђакон је укрштао око себе орар.{S} Златним ланцем је стегао рамена и груди, |
| им ројтама.{S} Шал је држала чврсто око себе, мешајући са дугим, тешким ројтама своје бледе, <p |
| кад знам да ме нећете изневерити , јер себе не можете изневерити ...{S} Бојим се канда ипак.{S |
| помпи, још се удубила, чисто се сама у себе урила.{S} Живот Анин се тако сузио, да је најзад п |
| оног погледа као неки за сва времена у себе зазидани аманет.</p> <p>На степеницама порте, на н |
| <p>Чучнула је на земљу, и згрчила се у себе као ударено псето.{S} Цвокотали су јој зуби, али с |
| замагљен, сузом покапан, и склањао се у себе.{S} Монах Иринеј се тада показивао тих, невесео и |
| и иронично и болно, и упро сам прстом у себе, да сам, од нас двоје, ја већи и баналнији кривац. |
| смрти из њихових малих гушица удахнуо у себе, и двадесет пута једно за другим умро, само да се |
| у своме се радовала као дете.{S} Између себе и сенке своје је осећала неку симпатичну везу.{S} |
| за њега, и, не знајући, додавали између себе једно другом руке.{S} Свечаност и срећа су их стез |
| и Ани се чинило да шушкају нешто између себе.</p> <p>И око ње је нешто шушкало.{S} Стари Јова.{ |
| е навикла да у ту руку гледа као у саму себе.{S} Чиста, нестезана, нељубљена, та је рука била з |
| S} Брижна нека рука, која је не привија себи, него некуда у добро, у мир и сигурност.{S} И чула |
| Ана је дошла до огледала , и погледала себи у очи.{S} Поцрвенела је као пурпур над црнином сво |
| дичиној Цркви.</p> <p>Ана је осећала на себи нешто као округли поглед владичиног ђакона.{S} Окр |
| више пута осетио њен озбиљни поглед на себи.{S} Сетио се и оног сусрета на степеницама.</p> <p |
| естано карала у души.{S} Пребацивала је себи да је требало анализи подвргнути, место туђега пев |
| > Престала је да о љубави својој задаје себи питања.{S} Престала је канда да осећа и види ту љу |
| неверства Теби <pb n="221" /> и самоме себи, не помажи ми!{S} Не жали ме, не теши ме, не закла |
| Иринејевих очију.{S} Али, окренувши се себи у душу, где је истина стојала светла као звезда и |
| опет врати Богу, Богородичиној Цркви и себи.{S} Тој игри се она предавала често, дуго, и са не |
| ивна! — грлио је ђакон Ану и вукао је к себи. — Зашто несрећа и жртва и плач ?{S} Ја вас не дам |
| лови, Оче, заљубљеног калуђера, прими к себи срећно Твоје дете! ...{S} Ана, моја Ана, јагње мој |
| с поља на цркви што је Ану увек вукло к себи.{S} Над ниским старинским гвозденим вратима, која |
| д њега, да се Ана није усуђивала руку к себи повући.</p> <p>— Мила! — шаптао је монах Иринеј, к |
| Монах Иринеј је затим стао размишљати о себи.{S} Зна ли он довољно сам себе, зна ли шта има у с |
| пре што је обучавање деце Ана искључиво себи задржала.{S} А и код одраслих је морала помагати в |
| ам силом одстранио.{S} Морао бих га, по себи се разуме, у вече довести , да га нико не види.{S} |
| сто физички осећала падање тога вела по себи.{S} И волела тај вео, који чува да јој се душа не |
| дубоко у себи.{S} Полифонија је сама по себи тајна.{S} Нешто што је без краја и почетка.{S} Сва |
| ао правити царство, и нема више снага у себи, да би могао правити вртлог ...{S} Не.{S} Никада.{ |
| нка, воштана она рука као да сва грла у себи држи, као да све гласове кроз једну, своју душу сл |
| и он довољно сам себе, зна ли шта има у себи, има ли он и половину оних сила са којима треба во |
| не.{S} Осетило се да Ана зна, или има у себи тајну чара ђаконовог гласа.{S} Добио се неки скоро |
| да дубоко унутра, и од жари и пламена у себи стојао је као прекаљени челик, тврд и вечит у најж |
| Богородичине Цркве! — мислила је она у себи тада, подсмевала се ђакону и била срећна.</p> <p>С |
| ним човеком.{S} Који нема више лепота у себи, да би могао правити царство, и нема више снага у |
| се опет само љубав, љубав која осећа у себи моћ да јаким учини срце љубљене жене.</p> <p>— Как |
| пет отела, охрабрила, и одобравала је у себи малочашњу своју одлучност.</p> <p>Не, не кајем се. |
| ела, била веома драга.{S} Пожелела је у себи да се у цркви никако више и не види с ђаконом. </p |
| асти!{S} Вртлог сласти! — наводила је у себи подругљиво. — И после мир.{S} Мир над потрошеним ч |
| м сувише утучена данас — помислила је у себи. — Велика она синоћња непогода утицала је на мене |
| ми, јер тако мора да буде — мислио је у себи Недић, посматрајући Ану.</p> <p>Међутим, ето у Ани |
| > <p>Дневник живота мога — говорио је у себи — то је дугачак, још недовршен псалам.{S} Царска п |
| злојеђеност, разочарање, осећање силе у себи, заједљивост, кајање, отпор, и још множина осећаја |
| ије што згрешио?{S} Осетио обесвећење у себи, и сам <pb n="69" /> скинуо олтарску одећу и уклон |
| такта талената и душа.{S} Одрицала се у себи шале за сва времена . </p> <pb n="61" /> <p>И сутр |
| ли цвећу, ономе што има срца и лепоте у себи! </p> <p>Али ако љубав малакше, нестане и прође пр |
| пре сазна ради ли се о догађају који у себи носи тутањ и преврат. </p> <pb n="42" /> <p>Пашков |
| ничим другим не храни до глађу, носи у себи као потпуно задовољство.{S} Можда се, уосталом, не |
| ећајући и то да их сад ето има и носи у себи готове и своје.</p> <p>Тако су пролазили сати.{S} |
| ко преимућствено, као кад човек осети у себи нову, још неупотребљену, а баш највећу своју снагу |
| смета и куге чист и здрав, осетио сам у себи све достојанство и сву моћ човека, и уздигао се на |
| абро дочекао, и као вртлог сламку сам у себи га уништио.“ </p> <pb n="88" /> </div> <div type=" |
| то није сав живот њен, цео, са олујем у себи заједно.</p> <p>Сећајући се јучерашњих својих мисл |
| ба да волим и смем волети само црквом у себи.“ </p> <p> „То је монашка љубав.{S} Докле такву љу |
| најући право шта чини, занесе јунаком у себи.</p> <p>Тако и те вечери.{S} Мирно, и с дубоким и |
| р портрета — смешила се Ана с поносом у себи — сликар отмених танких стасова, чија галерија изг |
| црн, са златом и сребром негде дубоко у себи.</p> <p>Десна Анина рука је била у Пашковићевој, а |
| првом месту, мора носити тајну дубоко у себи.{S} Полифонија је сама по себи тајна.{S} Нешто што |
| у њему крене.</p> <p>А он никакво зло у себи не осећа, клео се ђакон и пред Богом, и пред собом |
| о главу свога љубимца, и шаптао нешто у себи.</p> <p>— У тешким часовима смо, драги Иринеје, св |
| ечјег живота ...{S} Као да носи олтар у себи, као да је позвана да оствари неки идеал ...{S} Ув |
| р, и то опет зато што калуђерску душу у себи носи.{S} Што не може друкчије него онако како чини |
| у.{S} Али Ана је вратила испружену руку себи, пала главом по тој руци, и почела ужасним, бедним |
| м бољег живота у очима.{S} И одједаред, себична и страстна, махнито заљубљена и љубоморна на св |
| о да страст зна и хоће и рачуна , у два себична непријатеља који, као паук муву, хоће једно дру |
| војом, она је у склопљеној шаци те руке себично крила оно што је највеће благо у њој.{S} А од о |
| Ану воли, он је изгубио последњу мрвицу себичности, гњева и злопамћења. </p> <pb n="122" /> <p> |
| рунке немилости, чије аскетство осуђује себичну љубав не с тога да себе мучи, него да другима н |
| } Њој се чинило да негде, у дну олтара, севају муње, и да ће сад велики, чисти Бог, казнити гре |
| на орару укрштени прсти, и брже би онда севале ситне плавичасте муње у вез ушивених каменчића.{ |
| Богородичине Цркве!{S} Кад би изашао на северне двери и долазио ка средини солеје, то је било к |
| први замах једва никлог крила, расклопе северне двери.{S} Арханђел, Светао, чист, и златно сјај |
| говори свештеник, а онда ће се отворити северне двери, и оданде ће поново забрујати молитва њег |
| тражити кривца.{S} Али кад је у тај мах севнуло и пукао гром, оно, лудо и преплашено, стаде пом |
| е, владика је упро прстом у фини сат од севрског порцелана на полици камина.</p> <p>Сат је био |
| кући.</p> <p>Владици је по мало дрхтала седа брада, а звецнуо је неколико пута и кашиком о шољу |
| овек, у брдовитом крају, где сунце брзо седа, мора нагло да скраћује обасјану стазицу своје шет |
| м куца данас и живот — говорила је Ана, седајући с родитељима за доручак. — Шта је, Боже, са Св |
| енства .</p> <p>Мучена таквим питањима, седала би за клавир, или узимала виолину, свирала једно |
| наместиће вам кревет, и добићете лек од седам трава.{S} А можда сутра уопште нећемо излазити на |
| писмо.</p> <p>— У коме ћу добити лек од седам трава, је л' те?</p> <p>— Не само то, драги докто |
| о, а овај несрећни Мајински ће већ свих седам смртних грехова имати на души! — шаптао је Пашков |
| жаја, учини несташан знак главом оцу, и седе у празну фотељу, до ђакона .{S} Недићки, не зна ни |
| дићево као покров, негде у куту јауче и седе своје косе чупа стара једна жена.{S} А када тај цр |
| а.{S} Најзад се завукла у своју собу, и седела тамо мирна, мало уморна, мало расејана .{S} Као |
| омерном умору, још и приређивањем ноћне седељке.{S} Али глас се, поред свега тога, још неко вре |
| висити свечева икона и светити се вода, седео је и присмакао као некаква институтка .</p> <p>Не |
| спреми и разлије чај.</p> <p>Владика је седео у старачкој, јако дубокој наслоњачи, заваљен, пот |
| ковић је доливао трећи и четврти чај, и седео би тако Бог зна још докле.{S} Њему, у његовом пол |
| олазио.{S} Долазио често, и сатима дуго седео и крај болесника и крај утучене његове породице.{ |
| тога дана“.</p> <p>Дуго после тога још седео је монах Иринеј , не осећајући сан, и превртао по |
| ви.{S} Ђакон ништа није опажао. </p> <p>Седео је на камену и шаптао:</p> <p>Поглед јој је био ч |
| за сто.{S} А старцу се чини да би могао седети, тако, у тој столици , гледајући како рука Ирине |
| ва Анина прста преко златног распећа на седефским корицама.</p> <p>За то време се прећутана она |
| да чита молитву.{S} Али је наставила да седи, и гледала <pb n="35" /> како се спушта вече.{S} К |
| бица од интимне светлости под којом Ана седи, збиља је охоло игноровала све оно што напољу стој |
| ли кад је опазио да Ана непомично мирна седи на своме месту, устукнуо је натраг као ошинут, као |
| арца, не само беле косе и браде, него и седих обрва и трепавица, који је крај снажног Недића из |
| отеља и столица.</p> <p>Ана је пошла да седне за клавир.{S} А ђакон се чисто нервозно дигао за |
| ашковић је помагао Ани да се дигне и да седне.{S} Ушао је монах Иринеј, сав мокар од кише, чека |
| а је у теме.{S} Привукао га је затим да седне на столицу до њега, и гледао га добрим погледом с |
| онудила ђакона <pb n="105" /> да такође седне близу прозора одакле се видели торњеви Богородичи |
| ише дуго разговарати, зато вас молим да седнете, и да одмах примите одговор по који сте дошли.< |
| и немојте плашити ...{S} Тица једна, са седом ћубом на глави, доћиће понекад, од тихог, сутонск |
| држао шешир у руци да се опрости.{S} Са седом ћубом на челу, са жалосном ватром у очима, са нео |
| акон.{S} А тамо где се две главне стазе секу, у т. зв. звезди, оптрчавао је по округлој путањи |
| Звиждуци супротних ветрова почињу да се секу, и први судар сила се свршава потмулом мумлавом, к |
| ront> <div type="titlepage"> <p>Исидора Секулић</p> <p>Ђакон Богородичине</p> <p>Цркве</p> <p>К |
| је живахно и отровно.{S} Ана се тргла, села у постељи, запалила свећу, и почела да се крсти.{S |
| е.{S} Ана је, ваљда под том импресијом, села, и понудила ђакона <pb n="105" /> да такође седне |
| а болест.</p> <p>Изашла је на терасу, и села на клупу над којом се лелујала завеса од винове ло |
| естано да узнемирава.{S} И вибрирање то сели се, из мелодије и мекости гласа у јасност и ватру |
| омади, са малим шатрицама својих срдаца селити се за тим траговима свежине, лепоте и незаборава |
| } И, загледаног у немирни лет ужурбаних селица, дохватила га је одједаред чежња да и он некуда |
| не цепаче шљиве. </p> <pb n="158" /> <p>Село се дакле најзад за сто.{S} Почело се јести.{S} Али |
| покојни Недић је био и мој пријатељ, а, сем тога, Ана, свака ваша жалост је и моја, свака ...{S |
| и врага не видиш.</p> <p>— Бога ми, ја, сем торбе, видим и друго.{S} Видим чудно, четвороугласт |
| није шетала, није чак ни у цркву ишла, сем понекад на вечерње, а и онда је обично, прошавши кр |
| имити завет, јер никаквих врлина немам, сем великог, милостивог сажаљења за све што је на свету |
| треба , ни њега ради, ни себе ради.{S} Сем тога, мајка ваша нешто разговара с њим.</p> <p>Ана |
| ебало је научити доста нових ствари.{S} Сем тога, Ана је и дотадашњи програм комбиновала многим |
| он бити праведан према сваком.</p> <p>— Сем према женама.</p> <p>Смеј.</p> <p>— То јесте.{S} И |
| , поцрвенела мало, и наставила тише — а сем тога, у нашу кућу не сме и не треба нико здрав да у |
| како је Мајински направио гримасу , да сем једнога Бога никоје анђеле и свеце не признаје.</p> |
| воје године, питала се куда она још иде сем у цркву, и шта она још хоће сем музике, и шта ће љу |
| још иде сем у цркву, и шта она још хоће сем музике, и шта ће љубав <pb n="238" /> њена према Ир |
| ло јој се да ничега више и нема у цркви сем те Велике Песме, која је једним махом однела сву сл |
| ="238" /> њена према Иринеју још донети сем трзања, уздисања и жртви. </p> <p>И онда су наваљив |
| орили, али нико још није овако.{S} Нико сем њега.{S} Како је неисцрпно богат и леп живот!</p> < |
| ј се тада да ништа друго и нема у свету сем редова ситних белих зубића, песме, и божјег благосл |
| цвећем, и што то цвеће једнако истреса семе, и башта сваким даном расте ...{S} А да ли се треб |
| обасјала пуна топлота, и у којој је све семе почело одједаред да клија.{S} Осећао се као башта: |
| нути погана моја крв по калдрми, и црно семе њено ће разбити коњи копитама! ...{S} А ако она? . |
| S} Да ли су збиља сви људи потпуно исто семе, из кога ниче потпуно иста биљка?{S} Да ли живот ч |
| е стала на први степен, ђакон је осетио сен.</p> <p>Обоје су потрчали, и срели се, као некад, н |
| у били близу.{S} Иначе, кад се блистава сенка појавила на дверима да благослови народ, сва се п |
| хартију, а на слепим очима му се видела сенка бриге.{S} А владика је понирао некуда далеко, у А |
| старих дана.</p> <p>Владика изгледа као сенка једног човека кога више нема — помислила је Ана.{ |
| својим <pb n="13" /> детаљима, и јаким сенкама од дубоких округлина , много добија и губи са с |
| е ручице.{S} Али лице је бледо, и модре сенке почињу да се шарају по њему. </p> <p>Доктор Пашко |
| се радовала као дете.{S} Између себе и сенке своје је осећала неку симпатичну везу.{S} Оставља |
| е на јутрење.</p> <p>— Како је све пуно сенки.{S} Како болесним срцем куца данас и живот — гово |
| тене косе, сасвим мирног лица, и тамних сенки око очију.{S} Хаљину није променила, али се завил |
| ицом на земљи, за мушицом у ваздуху, за сенком, за шљокицом сунца, која се, већ дограбљена, одј |
| Мало укошене, не сасвим искрене очи под сенком необичног чела, дивна коса, укочено стиснута уст |
| је падало на ум да мајка њена покушава сенку да нахрани ...{S} Али како му је разговор пријата |
| ораром и очима, као да је бацао на душе сенку великог и страшног крста који је носио Јован у пу |
| ра, и опет јој је пало на ум да то људи сенку хоће да обуку.{S} Бојала се да ће се старац сруши |
| је на крилима својим осећала и најблеђу сенку, трзала се, тражила је непријатеља који се прибли |
| Пријатно му је било малу, згрчену своју сенку сравњивати са краљевским стасом Иринејевим.{S} Ир |
| ватио се ђакон Богородичине цркве да је сентименталан, и било му је криво.{S} Да би разагнао се |
| , и било му је криво.{S} Да би разагнао сентименталност, стао се сећати лепог свог доживљаја он |
| се пренуо.{S} Дигао се у њему понос, и сентименталности је нестало.{S} Свеж и задовољан је пог |
| оје одељење.</p> <p>Чим је ушао у собу, сео је за сто, извадио из касете свеску дневника, и зап |
| Ишао је, ишао, и најзад, далеко у пољу, сео на сунцем угрејани камен, који је у густој трави из |
| </p> <p>Тамо на главној стази, дечко је сео и јео.{S} Однекуд се показало псето.{S} Од зиме ваљ |
| сила повелику, али врло елегантну кожну сервиету, угасито мрку, са лепо израђеним сребрним окви |
| скочио као веверица, примакао сточић за сервирање чаја, отварао брзо разне фијоке и орманчиће, |
| ве ће то за неколико дана поумирати.{S} Серум против шарлаха канда не вреди много, а код одрасл |
| естан.{S} Али, не треба губити наду.{S} Серум је на време убризган. </p> <pb n="202" /> <p>Ана |
| ада, у смрти, смејале се.{S} Смејале се серуму.</p> <p>Шкрипнула су врата.{S} Неко је излазио у |
| — На место господин ђакона не може нико сести, из простог разлога што ћу ја да га заузмем — коп |
| и.{S} Пашће на њу, не као данас, не као сестра, него као љута гуја, која ће јој тело кидати и д |
| ије од мене и давно удате.</p> <p>— Две сестре, то су два мелема — уздисала је Недићка, окрећућ |
| нема.{S} Имате ли ви кога?</p> <p>— Две сестре, много старије од мене и давно удате.</p> <p>— Д |
| на незгодну околност да Ана ни брата ни сестре нема, покушава кћер своју подсетити како удадба |
| ље Анину душу.{S} Ана је покушала да се сети мајке, Христа и цркве.{S} Сећала се и монаха Ирине |
| он је тек морао погледати у тањир да се сети, и онда је одговорио да највише воли бело месо.{S} |
| само толико времеда да се монах Иринеј сети да би баш околишно питање кренуло докторову наклон |
| жњу ред жена које се ближиле олтару.{S} Сетила се да је Петровски пост.{S} Причесници .</p> <p> |
| > <p>Усред несташлука, Ана се одједаред сетила старог владике.{S} Само један зид их раставља , |
| и да се у цркви ниједнога тренутка није сетила болесника.</p> <p>— Ужасно је.{S} Откад сам лека |
| не, Бошко, Бошкице!</p> <p>Одједаред се сетила монаха Иринеја.{S} Прекрстила се.{S} Благодарила |
| ше, одмах га је и схватила.{S} Добро се сетила шала — резоновала је — јер је збиља била деранжи |
| акону и била срећна.</p> <p>Сад се опет сетила тога већ полузаборављеног догађаја.{S} И осетила |
| он се, кадећи пред иконом Матере Божје, сетио одједаред своје мајке, и осетио потребу да сагне |
| а осетио њен озбиљни поглед на себи.{S} Сетио се и оног сусрета на степеницама.</p> <p>И најзад |
| и душа лепом појању у њиховој цркви.{S} Сетио се такође да је више пута осетио њен озбиљни погл |
| се нико, па ни сам доктор Пашковић није сетио да је стварање света ђаволска једна ствар, која р |
| закључити шта је с њоме.{S} Али онда се сетио да не зна где станује.{S} И да би му било незгодн |
| ипак боље, и да се у свој невољи својој сетио чика Јове Недића, и ждребета, које ће он, кад озд |
| p>— Како ћеш се с ружом играти ?</p> <p>Сетићу се већ — смешио се мали.</p> <p>Ана му је дала в |
| у и мирисе носи.{S} Друга вариација.{S} Сетни, развучено везани низови тонова — уздаси замишљен |
| вчица, која не може да се <pb n="16" /> сећа грехова и зноја оног праха из којег је никла.{S} Ђ |
| , цео, са олујем у себи заједно.</p> <p>Сећајући се јучерашњих својих мисли, Ана је покушавала |
| тмичног геста кађења у монаха Иринеја , сећала се грациозног клањања његове поносите главе, и њ |
| ла да се сети мајке, Христа и цркве.{S} Сећала се и монаха Иринеја, у светој одежди и с подигну |
| дан ђакон Богородичине Цркве.{S} Ана се сећала ритмичног геста кађења у монаха Иринеја , сећала |
| p> <p>Сутра дан је се међутим није више сећала.{S} Ни ње, ни свих оних других мотива из тога чу |
| и он сам ми га не би могао дати ...{S} Сећам га се само да је био, да је сладак био, и да гори |
| и пре вас.{S} Сада се те среће више не сећам.{S} Те песме више нису у мојој души.{S} Тих слика |
| тога! — преливао је Ану талас љубавног сећања и разоружавао њене мисли. — И знам да Богу то ни |
| нку. </p> <pb n="173" /> <p>А успомена, сећање?{S} О, то је бледо прозиран један лептирак, умор |
| Живи трагови, разумите ме добро !{S} Не сећање !{S} Ја се успомена бојим, и нећу да их имам.{S} |
| <pb n="12" /> <p>Шта је друго Григ него сећање неко које је давно оставило своје тело.{S} Шта ј |
| у.{S} Али после ју је, као увек, занело сећање на неку сцену из веселог живота њеног оца, и уз |
| је, као рој, обузело једно тако сложено сећање и осећање свега што јесте и што је било, да су ј |
| целим финим колоритом јој се вратила у сећање исповест Пашковићева , и држање њено том прилико |
| {S} Често се тога сећао, и живео са тим сећањем као са каквим добрим пријатељем.</p> <p>Ах, кој |
| Повучена у своју собу, Ана се предавала сећању.{S} Као већ неколико пута, њој се и сада чинило |
| пропадају, без трага, без очуваности у сећању ...{S} Како је музика несрећна зато што је немат |
| Ану први пут ословио.{S} Често се тога сећао, и живео са тим сећањем као са каквим добрим приј |
| Сутра ујутро, монах Иринеј се није више сећао тога сна.{S} Напротив, био је целога дана необичн |
| анда хотимице обишао одговор .</p> <p>— Сећате ли се још мога писма?{S} Е дакле, оно о чему сам |
| Да би разагнао сентименталност, стао се сећати лепог свог доживљаја онога дана када је Ану први |
| још никада нисмо сасвим споразумели.{S} Сећаш ли се колико пута си ми хладно и мирно саветовао |
| а на ђубре баци, да га милује или да га сече и пече.</p> <p>Пашковић је већ готов.{S} А Иринеј |
| мирише на лимун и поморанџу, како слуга сече траву, нежну и мекану као да је пролеће, и како се |
| о сасвим тако било као <pb n="77" /> да си ме слао да живим негде на јужном полу.{S} Уосталом, |
| теби није добро, ти си озебла, пропала си.{S} Што сам те пустила, несрећница, тешко мени, тешк |
| споразумели.{S} Сећаш ли се колико пута си ми хладно и мирно саветовао да се, због тешкоћа и тр |
| шу, и на мене, старога несрећника, коме си сва радост и утеха на овом и на оном свету? је ли да |
| аки људи.{S} Шта да ти кажем ?{S} Дражи си ми од рађеног детета, па сам на твојој страни, не зн |
| кући.</p> <p>— Ана, теби није добро, ти си озебла, пропала си.{S} Што сам те пустила, несрећниц |
| се насмејала, и то од срца.</p> <p>— Ти си адвокат, а ја сам уметник.{S} Ми смо дакле она два Е |
| </p> <p>— Ја сам о ручку куцала, али ти си морала спавати ...{S} Како ти то изгледаш, Ана, за Б |
| Прочитај ми сада Анино писмо.{S} А ако си много узнемирен, додај ми наочаре да га сам прочитам |
| 0" /> Воли је, воли је, Иринеје, колико си игда у стању да волиш узвишено и лепо! - ...{S} Она |
| Иринеје!{S} И како сам срећан и ја што си на овоме месту.{S} Ви ми овде изгледате као неки иза |
| ла ниси, јеси ли кадгод била срећна што си усрећила, јеси ли кадкод била несрећна што си унесре |
| ећила, јеси ли кадкод била несрећна што си унесрећила? </p> <pb n="124" /> <p>Ти ћутиш и свираш |
| ирна. </p> <p>Не бој се, и хвала ти што си живела један тренутак само за мене!</p> <p>То је све |
| развлачиле у осмејак .</p> <p>— Калуђер си, Иринеје ! — додавао је владика чудним гласом, желећ |
| е и уласка у кућу искочила је одједаред сива једна мисао .{S} Сада одмах треба отиснути у стран |
| а чистина у глави узимала тачни вид оне сиве празнине с леве стране крај стуба.</p> <p>Мала жив |
| а су ужурбано летеле тице.{S} Бегале из сиве магле у жутило злог неког облака, и стрмоглављивал |
| авили облаци, небо је изгледало досадно сиво, и падала је кишица, ситна као зрнца мокре неке пр |
| на зидовима манастирских трпезарија, на сивом зиду старе цркве је оживео фреско један, редак и |
| латна одежда ђаконова чинила јој се као сивом прашином посута, а у своме срцу је осетила сузу.< |
| ја тога дана.{S} Као зелена маховина по сивом камену попасти ће живи трагови бића вашег по нашо |
| лаких тканина и чипака, опазио је једну сиву и жалосну празнину.{S} Комешање људи је додуше ишл |
| повући за собом.{S} О томе се, досада, сигурно већ уверио Господ Бог, а сад је било на реду да |
| ништа није казао, ништа ни показао.{S} Сигурно ни вама?</p> <p>Ана је мало, једва приметно пор |
| .{S} Али неће баш ни мени бити лако.{S} Сигурно ће ми пасти у задатак да посредујем, да разлучи |
| </p> <p>— Не тако одавно.</p> <p>— Онда сигурно не знаш много о интимним њеним мислима и о начи |
| ат господин.{S} Један од страних лекара сигурно.{S} Нико га не испраћа.{S} То значи да је унутр |
| кариеру , ови други се шалили да ће сад сигурно и владика тражити премештај у Богородичину Цркв |
| део у Григорјевом концерту тако, да је сигурно и главни солист пред престолом Господњим љубомо |
| p> <p>— Опростите, господине.{S} Ви сте сигурно доктор.{S} Смем ли вас запитати, да ли је најст |
| Ветар вам је изударао образе.{S} То вас сигурно <pb n="229" /> боли?{S} Боли ли?{S} Или то не б |
| {S} Да није ноћ, свирао би.{S} То би му сигурно годило .{S} Овако, предао се ономе што је било |
| друге девојке, кокетује мало са својом сигурном клопком.{S} Нешто рафинованије и нешто дуже од |
| вија себи, него некуда у добро, у мир и сигурност.{S} И чула је шапат над главом.</p> <p>Доктор |
| су љупко климале, уста се смејала, лица сијала благошћу и добротом.{S} Штогод ко рекне или пред |
| ркетом опет врло угаситим , али који се сијао као огледало.{S} Хармониум, клавир, пулт за ноте, |
| еочекивано, кроз пун, шарен и цео живот сикне његова анализа.</p> <p>— А цело то његово аналиса |
| е светац тај Пашковић.{S} Сила од тела, сила од интелигенције, а опет је ван живота .{S} Неки ч |
| > <p>— Чудан је светац тај Пашковић.{S} Сила од тела, сила од интелигенције, а опет је ван живо |
| сна пожуда.{S} Безбожна, демонска једна сила.{S} Сласт, коју човек испија у црном мраку ноћи, и |
| што треба да да је гробница, има иза ње сила отпора, има немирни дух онога који је жив зазидан |
| ветрова почињу да се секу, и први судар сила се свршава потмулом мумлавом, која се чује најпре |
| а има у себи, има ли он и половину оних сила са којима треба волети девојку као што је Ана?{S} |
| а се увек иста, непопуњива и стална.{S} Силазећи с амвона, ђакон је <pb n="37" /> имао чудно ос |
| и улаз, Ана је спазила да низ степенице силази доктор Пашковић.{S} Зачудила се.{S} Он је обично |
| реч вратила монаху Иринеју на уста.{S} Силазила му <pb n="94" /> је са усана.{S} Шапнуо ју је |
| а се забављати посматрањем људи који су силазили низ степенице у порту.</p> <p>Гле како тужно и |
| На вратима порте се срела с ђаконом.{S} Силазио је низ степенице полако , замишљен.{S} Око њега |
| ом путу.{S} На амвон се пењао и са њега силазио као да лебди и тле ногама не додирује.{S} Кадио |
| не крваво румене ...</p> <p>Хоровођа је силазио, а Ана се пела на узвишење.{S} Да са целим огро |
| </p> <pb n="102" /> <p>Ани никако није силазио осмех са уста.{S} Мала, једва приметна рупица н |
| а као олуј, са целокупним и распуштеним силама и вољама живота.{S} Да види тај свој живот раста |
| а и кроз њу прође један такав вихор.{S} Силан и слеп.{S} Да и она проживи неколико тренутака ка |
| ла геста опет растадоше.{S} Забрујао је силан један тон кроз тишину, као да уз само Анино уво т |
| исповест моја чудна, да је обрт у мени силан и невероватан, и да је с тога на сва моја питања |
| м јаком музичком интелигенцијом да врши силан уплив не само на круг својих пријатеља, него, пос |
| ородичину Цркву имао је на Ану Недићеву силан утицај.{S} Страстна њена наклоност ка музици, ка |
| ечатљивост обреда , полагање духовничке силе на плећа и силе благослова и анатеме у руке — све |
| ена , озлојеђеност, разочарање, осећање силе у себи, заједљивост, кајање, отпор, и још множина |
| а , полагање духовничке силе на плећа и силе благослова и анатеме у руке — све јој се то чинило |
| дела, отимала га животу и слави и жени, силила га да се одрече среће, завијала га у црно, и као |
| Тога дана ђакон је никада недостигнутом силином, лепотом и строгошћу подсећао на крв Христову у |
| , стала је пред очи духа Аниног, моћна, силна, силнија од свега. </p> <pb n="239" /> <p>То је ч |
| та.{S} А мене би тако занимало, и таква силна утеха <pb n="142" /> би ми била да се сасвим увер |
| <p>А кад су ударила звона, и забрујала силна поздравна песма комбинованог хора одраслих и деце |
| алеко.</p> <p>Ану је дохватила и ломила силна чежња.{S} Осећала је узбурканост у прсима, буру у |
| е и пустошења... </p> <pb n="166" /> <p>Силна ветрина дохвата маглу, смотава је у клубе, и хита |
| ед Ану.</p> <p>Глас његов, онај велики, силни, Богу окренути , у цркви упознати и завољени глас |
| а и задовољна.{S} Осећајући да је и тај силни глас харфа једна која само под њеним рукама свира |
| е у призив те једне речи бацао цео свој силни глас, са последњим трепетом и одјеком.{S} И после |
| је пред очи духа Аниног, моћна, силна, силнија од свега. </p> <pb n="239" /> <p>То је чар мона |
| , лепих радости, демон се размахнуо још силније и пакосније.{S} Ану су шибали страст, слатка ус |
| нут над Аном, осећао је нову, друкчију, силнију љубав према тој Ани Недићевој која је сада бедн |
| /> <p>Ускоро је дошао и епископ, праћен силним свештенством, и отпочело је облачење владике.</p |
| јесте онај који њу тако силно воли.{S} Силно.{S} Баш та љубав ми даје толико монашке снаге, да |
| ела свирати Бетовенову једну сонату.{S} Силно, краљевски.{S} Монах Иринеј се спустио у наслоњач |
| је нагло обузимао сан, почела одједаред силно да расте.{S} Мала једна жељица доскора, расла је |
| алуђер у мени и јесте онај који њу тако силно воли.{S} Силно.{S} Баш та љубав ми даје толико мо |
| натраг у њену душу.</p> <p>— Волим вас силно и безмерно, а тако ми је тешко — шаптала је Ана. |
| ајавати, јер, све оно што је у храбром, силном ђаконовом гласу изгледало лако и природно , пост |
| вида ретких лепота.{S} Људи су осетили силну моћ праве, велике уметности.{S} Анино име је хваљ |
| а није крила, и осећала је од тога неку силну надмоћ над свима људима.{S} Достојанство неко.{S} |
| га, љубављу , заповешћу, игром, варком, силом, лажју, чиме год хоћу, јер су сви ти пољупци моји |
| новио.{S} Тиши и спорији, али врелији и силом ућуткиван, каква је љубав материна кад детенце у |
| , и кајем се понеког часа што вас нисам силом одстранио.{S} Морао бих га, по себи се разуме, у |
| ва: да у цркви служе само они људи који силу уметности носе и у телу и у души, који имају оружј |
| јући, у исти мах, кроз резотине олтара, силуету монаха Иринеја, и рачунајући да после Достојног |
| олазило до познавања уметничке чари тих симболичних представа из живота и страдања Христова.{S} |
| ни не оставе цркву.{S} Дечји хор, стара симпатија Анина, сасвим ју је занео.{S} Спремала се да |
| ла је за рапавог , тврдог доктора много симпатија. </p> <p>— Хоћете ли овуда ?{S} Можемо заједн |
| давала маштању о тој продукцији с таким симпатијама, да се тај захтев никако више није дао обор |
| а је том приликом чинио неке алузије на симпатију њену према монаху Иринеју, али да га је она, |
| ред њим је стојала слика једне девојке, симпатично озбиљне и непомично мирне, са замишљеним очи |
| но стање сиротог доктора, да жели нешто симпатично да му каже, и нечим лепим тежњу његове душе |
| међу себе и сенке своје је осећала неку симпатичну везу.{S} Остављање цркве и ђакона представља |
| он диагнозу без много претходне анализе симптома.</p> <p>— А теби се канда попео месец у главу! |
| јте сад задњи део <hi><title>Пасторалне Симфоније</title></hi>. </p> <p>Како је љупко и чисто с |
| какав ли ће, Боже, бити последњи став у симфонији те интересантне младости! </p> <p> Време је п |
| веселих црквених песама у особите врсте симфонију, у којој су, на велико задовољство Анино, суд |
| а <pb n="136" /> свемоћну смрт, која је Сина Божјег исто тако прождрла као што прождире траву. |
| вни мотив, који прати исповест о вери у Сина Божјег, занео ју је, осветио ју је, окадио јој је |
| чекао шта ће му рећи. </p> <p>— Ништа, синко.{S} Иди, пиши — смеши се старац, ослушкујући задо |
| о туђем животу радује.</p> <p>— Ја сам, синко, у првом реду зато дошао да тебе још једаред види |
| јете ли много?</p> <p>— И болестан сам, синко, али, главно, остарио сам.{S} Црн сам, сув и изго |
| теља свога.{S} Зар ти све то не осећаш, синко? ...{S} Како ћете вас двоје, два украса рода људс |
| није довољно смрти што децу гута.{S} Од синоћ имамо већ трећи случај одраслих.{S} Једна девојка |
| а — помислила је Ана.{S} Такав је био и синоћ, за вечером.{S} И кад су га нудили јелом, њој је |
| адала киша, и није било тако хладно као синоћ, али није било ни топло.{S} Калдрма је стојала уп |
| ште је изгледао свежији и веселији него синоћ.{S} С Аном се много разговарао.{S} Из писама свог |
| нас — помислила је у себи. — Велика она синоћња непогода утицала је на мене сасвим необично.{S} |
| и.{S} Кочијашу је тутнула новац да купи сину ципеле, а затим је дозвала псето и четком му прала |
| како куварица мота памук са руку свога синчића, и како овај, од досаде, сваки час лабаво упушт |
| ацијом , као да и из бронзе хладна киша сипи.</p> <p>Подсећа на звоњење из неких давно прохујал |
| творити прозор, испружила руку да осети сипи ли киша и је ли хладно.{S} Није падала киша, и ниј |
| се владичин ђакон није бунио.{S} Он је, сиромах, већ и тамо, у резиденцији , навикао на чудан с |
| тарац има префину душу ?{S} И сада, он, сиромах богаташ, он се од вас помоћи нада.{S} Да ли ме |
| било у тој појави.{S} Неки су говорили: сиромах старчић , зима му је помало, па иде да се угреј |
| ању повратка вашег који нам већ иде.{S} Сиромах стари владика!{S} Онога тренутка кад сте стигли |
| да ли очи виде да су једва дочекане?{S} Сиромах ђакон.{S} Немирно је читао јектенија, а глас је |
| ог младића.{S} Питао га је шта му је. — Сиромах сам, изгубио сам фрулу која ми је била драга ка |
| то госпођица Недићева лежи? — питао је сиромах ђакон, будаласто и храбро, не опажајући нимало |
| а тако човечански нејак, тако грешнички сиромах. </p> <p>Монах Иринеј је гласом својим тешио, и |
| баналну фразу о тежини случаја.</p> <p>Сиромах ђакон је ћутао, и никакво питање није више пост |
| } И он се зове Јова.{S} И то га је име, сиромаха, често скупо стало.{S} Наиме, кад чујем да жен |
| је било неко бескрајно суморно осећање сиромаха. </p> <pb n="81" /> </div> <div type="chapter" |
| некаква институтка .</p> <p>Недићка је, сирота, од чуда, најзад почела да се смеје.</p> <p>— Ме |
| бав је клечала око Ане, али Ана је била сирота и сама. </p> <pb n="212" /> </div> <div type="ch |
| еном злату и драгом камењу, чека вас, и сирота је.{S} Душа моја, мала гладна тичица, чека вас и |
| м ефектима, и да у јесење дане уме бити сирота и гола као испосничка пећина. </p> <p>Баш те нед |
| ко је љубав моју изнео из цркве!</p> <p>Сирота Ана.{S} На савести њеној је лежао тежак терет.{S |
| а среће, могло би се можда рећи.</p> <p>Сирота срећна Ана.{S} Као и свако створење, она је слеп |
| оје ...{S} Срећа и бол моје мајке, моје сироте мајке...</p> <p>Први тактови су били доста стере |
| о је крунисани епископ скрушеним гласом сироте љубави.</p> <p>Ђакона куцну нешто по гркљану.{S} |
| учајно још није раздувао ...{S} Људи су сироти и бедни, живот је тако кратак, у старости и посл |
| ју најдрагоценије, и остављају за собом сиротињу, очај и празнину .</p> <p>Наједанпут, Иринејев |
| ти зато што не зна шта ће да каже.{S} А сиротог Пашковића је дохватио скоро побожни неки занос |
| аче видело по њој да схвата мучно стање сиротог доктора, да жели нешто симпатично да му каже, и |
| емо виђење је тако бескрајно усрећавало сиротог калуђера.</p> <p>Удаљујући се, монах Иринеј је |
| главу, помешала се са сном, тако да се сиротом ђакону учинило да је те вечери некако двоструко |
| кне, или, ако се не одмакне, запрепасти сироту коку јер се не може појести.</p> <p>Мало даље је |
| ћевој сам већ толико благодарио, да сам сироту девојку скоро расплакао ...{S} Како је то необич |
| ом љубављу.{S} Желела је да клекне пред сироче, и да га служи.{S} И волела на њему оно место у |
| зивао тих, невесео и уздржљив као какво сироче.{S} Тамне његове очи, два ненађена драга камена |
| ажаљење.{S} Шта је тај монах друго него сироче?{S} Одрекао се света и пошао у самоћу.{S} Ни сво |
| на светлост се увлачила у собу као неко сироче.</p> <p>Око пола десет је нешто мало пробило сун |
| .{S} Жао јој је дошло њих обоје.{S} Два сирочета на снегу.{S} Можда јаднији од оног дечка и оно |
| ожда и свидети.{S} Она тако воли: да се сита насвира, и да попије празан чај из безбојне стакле |
| промаша циљ.{S} У јаду је човек јадан, ситан и мали, жељан је простог човечанског зближења, и |
| ко се зрелије , скоро брутално, црвенио ситан род једног огромног, кривог јабуковог дрвета.{S} |
| , лежала у снегу, а преко ње се ваљали, сити, угрејани и несташни, два вагабунда госта с Недиће |
| едало досадно сиво, и падала је кишица, ситна као зрнца мокре неке прашине.{S} Јесења хладноћа |
| литви нема? </p> <p>Како је та двоумица ситна и недостојна.{S} Како подсећа на царство страсти, |
| у укрштени прсти, и брже би онда севале ситне плавичасте муње у вез ушивених каменчића.{S} Инач |
| него малочас .{S} И одједаред, цео тај ситни свет је нестао из њене свести, душа њена је бацил |
| ди, предавати се интензивном посматрању ситнијих појава.{S} Осећао је да му је то и сада потреб |
| , продавач свећа гласно рачуна и звецка ситним новцем ...{S} Хаос, хаос !{S} Одједаред, као две |
| уди.{S} На челу владичином, међу многим ситним и попречним борама, које су године наслагале, ви |
| а ништа друго и нема у свету сем редова ситних белих зубића, песме, и божјег благослова.</p> <p |
| иће је у темељима њихове куће, у свакој ситници њиховог намештаја, у последњој пребивеној играч |
| ова у дедином прслуку.{S} Имао је још и ситно лице, са два необично размакнута, <pb n="127" /> |
| подигао очи, срце му је почело ударати ситно и устрептало као да га је неко иглом проденуо.{S} |
| Не пустити да поводом њега склизнемо у ситу једну сласт, у којој се грца од уживања , али која |
| ог могао одрећи?{S} Зар је Бог могао не сићи ?{S} Није могао.{S} Никоји бог не би могао.{S} Ана |
| него ико, осећала да Бог није могао не сићи.{S} Она је, више него ико, знала да је Бог сишао, |
| мо унутри?{S} Стоје једно крај другога, сићушни, страшљиви, пролазни, смртни , као хрпице праха |
| рајности, и да горњи део иконостаса, са сићушним својим кандилцима, лебди као нека група звезда |
| етност и све умење њено утонули као што сићушно острвце тоне под великим таласима пучине . </p> |
| Она је, више него ико, знала да је Бог сишао, да је био у цркви, да је осветио воду, и да се < |
| гласа. </p> <p>И онда је оставио Ану, и сишао низ степенице натраг у порту.</p> <p>А Ана, као в |
| лном смрћу може извршити?</p> <p>Ана је сишла низ степенице.{S} Али јој је пало на ум да још об |
| , чинили јој се или злочинци, или с ума сишли.{S} Сузе почеше да јој наваљују у очи.{S} Тада јо |
| ли су једно у друго.{S} Нешто рајско је сишло одгоре.{S} Недостајао је само уздах, па да рај бу |
| арог, охолог и с прахом по глави, с ума сишлог, отрованог, или мирно умирућег са зором бољег жи |
| метничког бића.</p> <p>— И <hi>молим ти сја Боже наш!</hi> — певао је хор, звонило је звонце у |
| је немилице и сурово чупала са њега сав сјај и раскош одела, отимала га животу и слави и жени, |
| ри.{S} Арханђел, Светао, чист, и златно сјајан.{S} Лети кроз хаос, и пење се на амвон.{S} Тише |
| {S} Час је са одушевљеном радошћу гутао сјајне, горде речи свога љубимца.{S} Часом се опет пита |
| божна и скромна, непрстенована, у тежак сјајни обруч окована.{S} Рука, у коју су све очи гледал |
| <p>Та завеса, живећи тамо унутри, пуна сјајних бобица од интимне светлости под којом Ана седи, |
| стасова, чија галерија изгледа као ред сјајних копаља, није стигао да међу својим лордовима , |
| цинар је био доктор Пашковић.{S} Некако сјајних, празничких очију, и чист од сваке анализе.{S} |
| .</p> <p>— Хвала вам, докторе.{S} То је сјајно.{S} Ви сте дивни.{S} За награду ћу вам сада одсв |
| алестрину и Мокрањца.</p> <p>Друштво се сјајно забављало, али је време пролазило.{S} Недић и Не |
| ?{S} Јесте ли много уморни од јутрошњег сјајног концерта?{S} Старац је усхићен и срећан.{S} И ј |
| рукчије него онако како чини, кад свему сјајном око себе претпоставља ћелију рада и вишег живот |
| ...{S} То кажите, то докажите, Иринеје, сјају живота мога, кажите и помозите ми или да живим ил |
| S} Али као две ласте, које, у топлоти и сјају, не могу замислити да ће можда баш на њиховим све |
| уврила и ућутала.{S} Нешто је попало по сјају Аниног писма.{S} Мала, интимна срећица двају мона |
| влађује чар лепоте, и јако са слабим се сједињава у жару љубави, из које су, као два близанца, |
| био после њега лак, етераст, подигнут, сједињен са мирисом када и таласом песме, са погледом Х |
| клупу, држао ружу у подигнутој руци, и скакао и сам што је боље могао.{S} Чуо се смеј и кефкањ |
| о колача и јаја.{S} Зато је после морао скакати да дохвати ружу.{S} Све више и више.{S} Дечко с |
| ка нешто несташно и брбљиво као гугут и скакутање детенцета које већ хода, по цвећу гази, и у р |
| > <p>Како су миле те кокице.{S} Једнако скакућу за нечим.{S} За мрвицом на земљи, за мушицом у |
| >Ана је пробледела најужаснијим стидом, скаменила се, и мирно, као самртну исповед, је одговара |
| ас и шум ветра.</p> <p>Пренеразила се и скаменила. </p> <pb n="227" /> <p>Ветар је шуморио:</p> |
| у заспале на амвону, стојала је Ана као скамењена.{S} Појање, речи свештеника , слабачак сунчан |
| е вечерња светлост на махове распаљује, скаче с предмета на предмет, и онда се, све угаситија, |
| ипак тражи нешто позитивно .{S} Његова скепса је непријатна и увредљива , да.{S} Али његова ск |
| ријатна и увредљива , да.{S} Али његова скепса је његова клетва.{S} Он тражи нешто што ће га ос |
| гори.{S} После је свирала модеран један скерцо, у коме се тонови буквално премећу, и коме се чо |
| едо, да се пресвучеш и да те покријем — скидала је Недићка Ану, и љубила је по хладним образима |
| ежди и с подигнутим ораром.{S} Али није скидала уста са руке, и тако, растрзана, заспала је већ |
| лова и божје милости. </p> <p>Људи нису скидали погледе са ђакона, смешили се на њега, молили с |
| нута дуго чистио једно пилеће крилце, и скидао с њега сваку скрамицу и влаканце, као да га анат |
| торо псето удари у грчевито, астматично скикање, као да ће сад душу исплакати.</p> <p>На ту лар |
| длучи да заволи некога, и да родитељима скине бригу с душе.{S} Како рекосмо, није то био први ј |
| прекором — место да ми ту бригу што пре скине с врата, она, како је отац њен једи, чим забруји |
| аду, да огрне широку одежду, да за увек скине онај као анђеоско крило лаки и елегантни орар.</p |
| се најзад смирило, Ана је својом руком скинула руку са темена, и примакла је, добру и милостив |
| вема ружама, али Ана је и једно и друго скинула са себе.{S} Она је додуше врло волела цвеће, а |
| говоре о свечаности, и још никако нису скинули парадну одећу и позу.{S} И Бог зна колико би јо |
| обесвећење у себи, и сам <pb n="69" /> скинуо олтарску одећу и уклонио се из светога чина.{S} |
| жак терет.{S} А онај, ко тај терет може скинути , ко чаробним осмехом може исисати из њега тежи |
| /> <p>И свирала је нешто прекрасно.{S} Складно, готово и цело, са тако чистим мотивом и тако с |
| ко живота прошао пре него што се у овом складу јавио?.. .{S} Или вам је ово питање можда ипак м |
| и примицали своја мекана, врела уста, и склањали их опет и љубили једно другом руке, и кидали с |
| Рука је заклонила очи, и испред руке се склањало црвенило из олтара.{S} Блеђе и блеђе, сунце је |
| оглед је био замагљен, сузом покапан, и склањао се у себе.{S} Монах Иринеј се тада показивао ти |
| ожда програм, по коме се, мало по мало, склапа и хармонише једна грандиозна целина.{S} Они су м |
| лаксалост при завршетку рецитовања .{S} Склапајући књигу, случајно је прешао погледом по пуној |
| релазила из собе у собу, ширила руке, и склапала их опет, и ударала се у груди старинским, вечи |
| о пријатно топло, од чега су јој се очи склапале, и испод затворених капака виделе нов један св |
| , да ли сте несрећни ? ...{S} Не, не! — склапао је старац руке као да се нечега неизбежно страш |
| кобно.{S} Страшна нека слика се почела склапати пред очима старчевим.{S} Детаљ по детаљ, брзо |
| осећај .{S} Не пустити да поводом њега склизнемо у ситу једну сласт, у којој се грца од уживањ |
| <pb n="133" /> над собом види.{S} Да се склоне строге божје очи, да бар часом доживи слатку зем |
| стао је одједаред молити младиће да се склоне с пута, како би остало што више празна простора. |
| устрептало почела освртати где ће да се склони, и скоро је утрчала у капију једне куће у којој |
| > <p>Ана није могла да савлада жељу.{S} Склонила је мајку да попусти и да је пусти, обукла се, |
| ли из канцеларија пре времена , деца се склонила са улица.{S} Утвара болести и гњева божјег је |
| ње.{S} Чује се слободан дах.{S} Смрт се склонила.{S} Боже, Боже!{S} Дете лежи мирно, одмарају с |
| у.{S} Госпођица Недићева је уздахнула и склонила се с прозора.{S} Почела је и сама да се спрема |
| разјаснити све, и из досадашњега живота склонити многу непотребну сметњу.</p> <p>Ана се смејала |
| тајало експанзивно и шумно.{S} Добијало склоп, целину и живот.</p> <p>Напослетку, Ана је узела |
| је свршила, клекла је на црквени праг и склопила руке.{S} Монах Иринеј, потресен, сагнут над Ан |
| ије.</p> <p>— Ана! — цикнуо је ђакон, и склопио руке.{S} А затим је раскинуо скљештене прсте, с |
| а, и ређали се око Ане.{S} Сви са чудно склопљеним рукама .{S} Као венац оних скрушених, белим |
| беле свилене чипке око Аниних несвесно склопљених руку.</p> <p>Госпођа Недићка, жена са необич |
| ђакон ту руку додирнуо својом, она је у склопљеној шаци те руке себично крила оно што је највећ |
| та тих свечаности.{S} Обраћана је пажња склопу и значају богослужења , и постепено се долазило |
| и склопио руке.{S} А затим је раскинуо скљештене прсте, стегао главу, и остао стојећи на среди |
| случају, Ана се знала подићи са столице скоком, као увређена, намрштена и срдито бледа, и поћи |
| што јесте и што је било, да су је чисто скомлели малаксалост и умор.{S} Али се опет отела, охра |
| а клекне.{S} Ђакон Иринеј му прилази, и скора у наручју носи архијереја с круном на глави .{S} |
| ила, да је у кујни све спало, да се све скорало и сдрвенило, и ако се с музиком још настави, пр |
| и још не плав.{S} У толико се зрелије , скоро брутално, црвенио ситан род једног огромног, крив |
| о .{S} Владика је мој велики пријатељ , скоро други отац.{S} А како је стар и болешљив, можда ћ |
| пођа Недићка, жена са необично благим , скоро брижним изразом лица, поздравила је монаха Иринеј |
| појинска зора је долетела ведра и чила, скоро мајска.{S} Крилима је гонила испред себе неку све |
| наслагале, видела се и једна усправна, скоро сурово строга која се морала урезати још много пр |
| ао је да му се по души разлива горчина, скоро огорчење.{S} Први пут, и једва једном је и он дож |
| јала, после их је погледала изазивачки, скоро мрско, али је одједаред јаукнула, и бол неки, стр |
| куда ући.{S} Почео је затим и нагађати, скоро врачати, хоће ли бити одовуд или одонуд, и хоће л |
| Неки чисто контемплативни и аналишући, скоро неактивни састојак живота.{S} Вечито цепкање, тра |
| утак да чело земљи приближи, и снажним, скоро страшним гласом повиче: <hi>Вонмем:</hi> Богу се |
| е као Бог што се моли.</p> <p>Необичан, скоро трагичан тренутак.{S} Јаз неки усред највеће харм |
| p> <p>— Нисам.</p> <p>— Нећеш, наравно, скоро ни бити.{S} Јели? — Ђакон се задовољно смешио. — |
| сте дошли.</p> <p>— Ви говорите хладно, скоро непријатељски .{S} Љутите ли се, Ана, је ли то ка |
| Свирање у виолину било јој је страстно, скоро необуздано, са самовољама у ритму, али са тоновим |
| друго.{S} Видим чудно, четвороугласто, скоро брутално чело те девојке, и видим јој ону тешку з |
| у неку јаму, откинуо је, <pb n="234" /> скоро је шчупао припијену Ану са свога тела, и подигавш |
| не је то сад крупан један доживљај .{S} Скоро бих рекао да се бојим да се деси, јер— ђаконов ни |
| ти неће.</p> <p>Гле, каква је дивна.{S} Скоро до пола од угаситог камена, чини се као да је цел |
| олности, црква постала љубав и амбиција скоро сваког појединца .{S} Свет се узнемирио, живот се |
| {S} Прва.{S} Око аријице, коју успаваља скоро кроз дремеж певуши , звецка нешто несташно и брбљ |
| а их имам, да су моје — говорила је она скоро у уво сагнутом монаху Иринеју, који ју је загрлио |
| p>Анино срце се грчило.{S} Час од неког скоро материнског сажаљења, час од страшне љубавне неси |
| а је за мене та црква.{S} Ја се понекад скоро страшим од свега тога лепога.</p> <p>Ана се занос |
| .</p> <p>Ани засузише очи, а Недићка је скоро кроз плач говорила:</p> <p>— Бог је велики, Бог ј |
| кроз мене прошао.</p> <p>Збиља, Ана је скоро са неким непосредним контактом посматрала прво пр |
| .{S} Призивајући <hi>Вонмем</hi>, он је скоро очајним гласом тражио у Бога савет, како да се ис |
| већ дуже од шест месеца лечи ?{S} То је скоро врста заноса.</p> <p>— Да, према болесницима има |
| о јој се да тај човек, савијајући своје скоро охоло усправљено тело са неком необично побожном |
| сио је у тешку позлату оковано Еванђеље скоро потпуно испружених мишица, високо над главом свој |
| очео говорити ласкаве ствари, да јој се скоро удварао, и да је том приликом чинио неке алузије |
| да је већ пре осам дана устала, и да ће скоро и изаћи.{S} У башту већ излази.</p> <p>У петак по |
| почела освртати где ће да се склони, и скоро је утрчала у капију једне куће у којој никад није |
| бран.{S} Ђакон је тек сада поруменио, и скоро невесело је заклонио лице руком.{S} Владика опет, |
| опет један несигурни трепет у гласу, и скоро малаксалост при завршетку рецитовања .{S} Склапај |
| ли душа ваша осећа: да је и то тешко и скоро изгубљено дело <hi>њено дело</hi>!{S} Ви, госпођи |
| ако мора проћи. </p> <p>Ана се ирочно и скоро изазивачки гордо насмејала.</p> <p>Царство страст |
| чара ђаконовог гласа.{S} Добио се неки скоро очигледан доказ о сатрептавању бића, која су, с м |
| запечаћена писма, улицама није пролазио скоро нико, а кад би се негде отшкринула врата, излазио |
| аже.{S} А сиротог Пашковића је дохватио скоро побожни неки занос пред једноставним, чистим срце |
| срце би опет под тим погледом забуктало скоро неком материнском љубављу.{S} Желела је да клекне |
| ично зрно, и она је одједаред ударила у скоро хистерично плакање.</p> <p>Монах Иринеј се поплаш |
| олико благодарио, да сам сироту девојку скоро расплакао ...{S} Како је то необична девојка .{S} |
| платане у потпуној сувоћи.{S} Псетанце скочи, зарежа љутито, и поче тражити кривца.{S} Али кад |
| аву навици, прекинула је читање новина, скочила са столице, нервозно ужурбано се почела облачит |
| одговарао.{S} Али из зеница његових су скочила два зрака, која су, као две снажне руке, обгрли |
| p> <p>— Иринеје!</p> <p>Монах Иринеј је скочио са столице, притрчао владици, и послушно сагнут |
| .{S} Зима ми је.</p> <p>Монах Иринеј је скочио као веверица, примакао сточић за сервирање чаја, |
| но пилеће крилце, и скидао с њега сваку скрамицу и влаканце, као да га анатомски препарира.{S} |
| ају, где сунце брзо седа, мора нагло да скраћује обасјану стазицу своје шетње, тако и наш Пашко |
| отисана неким дубоким страхопоштовањем, скрену скромно у страну калуђеру с пута, ма да су двокр |
| ила је монаха Иринеја главом и руком, и скренула онда најкраћом стазицом ка излазу.</p> <p>— Го |
| растанка, од првог погледа до последње скривене мисли.{S} И <pb n="190" /> са раширеним очима |
| рила та срећа.{S} Осећао се као прегршт скривене шумске земље, коју је сада први пут обасјала п |
| е, осетио и смисао мотива и обраде, али скривени, прави извор баш таквог уметничког израза, он, |
| ше ником“.</p> <p>Ана се заруменила.{S} Скривено у души је осећала да јој брига монаха Иринеја |
| љупкост лица тога лепог младића, и она скривено уздахну.</p> <p>— А зар вама није понекад тешк |
| се монах уопште сме волети?{S} Макар и скривено и непознато.{S} Да ли није грех окружавати га |
| } Природа човечја је такова да негде, у скривеном куту, оплакујемо сваки онај дан који је без љ |
| он, доктор Пашковић, вечити истраживач скривености и тајни, није овога пута слутио, изгледало |
| , онда се јада да је другом неком нешто скривило, и да је заслужило да буде кажњено. </p> <pb n |
| Бог је тако добар.{S} А и шта је могао скривити он, ђакон Богородичине Цркве!{S} Опет нада.{S} |
| " /> ограда иза које се Ана баш од њега скрила.{S} Чипкана завеса такође.{S} Са каприциозним св |
| ставна груда злата, која је скроз иста, скроз драгоцена и светла.{S} Стрепнули би му само понек |
| ако је једноставна груда злата, која је скроз иста, скроз драгоцена и светла.{S} Стрепнули би м |
| ико пута.{S} А познат му је био скроз и скроз и шум зеленила.{S} Шум је додуше био леп као какв |
| већ толико пута.{S} А познат му је био скроз и скроз и шум зеленила.{S} Шум је додуше био леп |
| ка, воштано бледа једна рука, побожна и скромна, непрстенована, у тежак сјајни обруч окована.{S |
| ело одевени, моћни и отровни.{S} После, скромни жути маслачци.{S} Све по три у реду.{S} Појци и |
| етвори у једну од тих малих животињица, скромних, тихих, без жеља и без уздаха.</p> <p>Како би |
| неким дубоким страхопоштовањем, скрену скромно у страну калуђеру с пута, ма да су двокрилна вр |
| монахов према Богу.{S} Кад то биће нуди скромном монаху оно што је монах самом Богу обећао: чед |
| музике и црквене церемоније и у њиховом скромном храму.{S} Архијереј са митром и штаком, његово |
| ред, Ана је осетила како се у њену руку скрунила читава хрпа малих белих коцкица, толико да је |
| један тренутак њеног.</p> <p>Ту се Ана скрушавала, ту је опет почела да воли.</p> <p>Како су м |
| ед видим — говорио је крунисани епископ скрушеним гласом сироте љубави.</p> <p>Ђакона куцну неш |
| о склопљеним рукама .{S} Као венац оних скрушених, белим веловима повезаних жена, којима на фра |
| ука, у потез гудала.{S} И мољење једно, скрушено и љубавно, да музика да гласа ономе што човек |
| пред Часном Трпезом, клањао се дубоко и скрушено доктор Пашковић. </p> <pb n="189" /> <p>Не крс |
| и разоружати од духа, и онда, покајно и скрушено, пење се за њим, и, ја верујем, може се попети |
| вршен псалам.{S} Царска песма, али пуна скрушености и туге.{S} Хвала ти, Боже, и не остави ме к |
| живота коју и најсрећнији човек даје у скрушености , без достојанства, с прашином раван, после |
| чне очима старог Јове.{S} Изражавале су скрушену вечерњу очишћеност онога света.</p> <p>Уопште |
| на Бог хтео њу нешто да моли.{S} Ана се скрушила.{S} Искрено, детињски потанко је шаптала Богу |
| ру, са златним наруквицама око руку.{S} Скрушио се од среће.{S} Желео је да се претвори у јагње |
| ије још досада био.</p> <p>— Није био — скрхала је Ана те речи кроз зубе, не знајући да ли да и |
| тор Пашковић , наслоњен на стуб фењера, скрштених руку, прислушкивао је. </p> <p>Да би се влади |
| учака .</p> <p>Слика има свој оригинал, скулптура га има, књига га поготово има.{S} Творевине т |
| тком му прала зубе.{S} Часом би се опет скуњила.{S} И тада би, и то као неку кривицу, истражива |
| е од ње ђакона, који је обгрлио колена, скупио се, и дошао тако необично мали.</p> <p>Први део |
| су са <pb n="7" /> узбуђењем, и људи се скупљали из околних места тако као што се ваљда некада |
| н дан, дан када се око њега неизоставно скупљали гости и пријатељи ...{S} Видећемо још, па ћу г |
| лних места тако као што се ваљда некада скупљало у Јерусалим на Пасху.{S} Нарочито се прочуле П |
| е вас изненадати.{S} Она ће вас можда и скупо стати.</p> <p>Доктор се мало збунио, али је метну |
| ова.{S} И то га је име, сиромаха, често скупо стало.{S} Наиме, кад чујем да жена љутитим гласом |
| е цркве је оживео фреско један, редак и скупоцен као драги камен.{S} Тамо горе, у златном брока |
| јала је старцу тако невесело, а крст са скупоценим , блиставим камењем још невеселије.</p> <p>П |
| } Бојала се да ће се старац срушити под скупоценим, тешким оделом и под митром на глави.{S} Сви |
| осећање као да је љубав њена мала једна скупоценост, затворена у кутију, и спуштена негде у њен |
| ружио је руку да узме и изближе погледа скупоцену неку резбарију од слонове кости.{S} Ана се од |
| даред као свечана и весела нека народна скупштина, са светским и црквеним поглавицама, са литиј |
| ливала Мајку Божју, такође брзо, само у скут љубичасте њене одеће, и изашла збуњена и сагнуте г |
| да ме посети.{S} Видећете какав је.{S} Слаб и сув.{S} Глас као шушањ јесењег лишћа.{S} Чисто б |
| сасвим извесно.{S} Старац , болешљив и слаб, не плаши се путних напора, и хоће да дође.{S} Нов |
| <p>А у дневник свој је записао:</p> <p>„Слаб сам био пред смрћу.{S} Победа смрти у мени божја ј |
| неће ни доћи.{S} Или ће доћи касно.{S} Слаба је још, не може дуго стојати.</p> <p>Тако се приб |
| .{S} У толико ми је теже, што Вас видим слаба и промењена.{S} Болујете ли много?</p> <p>— И бол |
| скамењена.{S} Појање, речи свештеника , слабачак сунчани млаз, осмејак неки који је лутао по цр |
| што да шушти, а негде, на грани, чуо се слабачак цвркут тице. </p> <p>Владика је једно пет шест |
| S} Сасвим тих, шаптав и танак, још само слаби одјек песме која се у срцу савила и ћути да чедо |
| најзад превлађује чар лепоте, и јако са слабим се сједињава у жару љубави, из које су, као два |
| лупак , час мудрац, час џин, час нејаки слабић, час монах, час далеко од тога.{S} Ужасно, колик |
| сврха уметности . </p> <p>— Види се да слабо долазите у цркву — смејала се Ана Мајинском у очи |
| жалостиво, Најлепша молитва му је дошла слабо речита и празна.{S} Најзад, ако Бог одиста види с |
| хо и преокупирано, мерећи ђакона сасвим слабо наоружаним погледом.</p> <p>— Је ли тежак случај |
| <p>Недићку је тешко било погледати.{S} Слабог здравља и меке природе жена, одједном се нашла о |
| жене.</p> <p>Ани је сада јасна била сва слабост, сва незнатност и безначајност усамљене жене.{S |
| .{S} Или се одриче слабост, зато што је слабост, или се одриче јачина, зато што — воли.{S} Нара |
| одрицању још јаснија.{S} Или се одриче слабост, зато што је слабост, или се одриче јачина, зат |
| но опште значење: борба између јачине и слабости, између духа и материје.{S} И онда је она моја |
| гађајима.{S} Нечији јубилеј или црквена слава, ватра или велика мећава, смрт угледног човека ил |
| јај и раскош одела, отимала га животу и слави и жени, силила га да се одрече среће, завијала га |
| ке уметности.{S} Анино име је хваљено и слављено.{S} Душа њена се испуњавала <pb n="8" /> чисти |
| да ужива што гори.{S} Гори, ужежено за славу онога што души не да да се смути.</p> <p>Наилазил |
| ника, него чека његово царство и његову славу.</p> <p>У таком очекивању, Ана је доста расејано |
| Песме, која је једним махом однела сву славу њену и њених певача, у којој су сва уметност и св |
| ору Пашковићу има башта, да у башти има славуј, и у славују има песма ?{S} Верујете ли ?</p> <p |
| а нота чисте, праве душе, правог једног славуја који је у бодљикавој, сувој шуми бившег докторо |
| ласом, чије је пиано било право умирање славуја.{S} Ана се усхићивала, гледајући, у исти мах, к |
| м лету орла, а гукању голубова, о песми славуја. </p> <pb n="109" /> <p>— Коме тада још никаква |
| .{S} Они мали трилери у шеснаестинама , славујева песма, просто су их раздрагали .{S} Монах Ири |
| јелом готов.</p> <p>У тај мах се зачула славујска трила из баште.{S} Пашковић је одгурнуо тањир |
| у има башта, да у башти има славуј, и у славују има песма ?{S} Верујете ли ?</p> <p>У гласу док |
| итму, али са тоновима, врелим као да из славуљских недара излазе.{S} Чело јој се набере, зуби с |
| оне.{S} Коса се под притиском гужвала и слагала, а глава је падала дубље и дубље.</p> <p>— Ана, |
| висило сунце.{S} Ружичасте пахуљице се слагале по смрзнутом Недићевом гробу и по црном Анином |
| а.</p> <p>— Ја мислим, ако се ви будете слагали с тим, да узмемо из Хајдновог <hi>Стварања свет |
| ј., ћутањем <pb n="74" /> је изражавала слагање и допадање, и, према томе, безповодност сваког |
| о домаћин у својој кући.{S} Чупкао је и слагао гранчице и цвеће, и опрезно остављао на страну ј |
| ..{S} Сећам га се само да је био, да је сладак био, и да гори чежња за њиме. </p> <p>Ана је одј |
| војим извесностима, а који је увек тако сладак у надама и у чекању.</p> <p>Ана се враћала у жив |
| ко често враћа на госпођицу Ану.</p> <p>Сладак смеј.</p> <p>— Шалу на страну.{S} Ја остајем при |
| су да би свака, и најпростија реч, била слађа од меда, али су осећали да је и жеђ за речју слат |
| ?{S} Престао је да пише у дневник, и да слаже мудрости за постизавање великог, сунчаног мира.{S |
| е да не дође.{S} И мајка ваша се самном слаже.{S} А ви?{S} Иринеју сам казао да ћу питати вас, |
| то хора.{S} Главна ствар је Гаврило.{S} Слажете ли се да га певате?</p> <p>— Ја хоћу све што ви |
| ристово мртво ћутећи.</p> <p>Бирајући и слажући композиције зато богослужење , Ана је живела у |
| ош дуго стојати и размишљати, увиђати и сламати се, и најзад опет заплакати, али плачем неосушн |
| ога демона храбро дочекао, и као вртлог сламку сам у себи га уништио.“ </p> <pb n="88" /> </div |
| в, сав мој!{S} И ја ћу га савладати као сламку, њега, који се усудио да савлада пољубац љубави |
| т ушао у травник, као да сваку поједину сламку хоће засебно да продрмуса.{S} А кад се ветар одм |
| им тако било као <pb n="77" /> да си ме слао да живим негде на јужном полу.{S} Уосталом, све то |
| а.{S} Безбожна, демонска једна сила.{S} Сласт, коју човек испија у црном мраку ноћи, и, врло че |
| .{S} Речи, загрљаји, пољупци — свака та сласт је узбрани , увенути листак.{S} А последњи листић |
| сто не каже?{S} Чему срећа и усхићење и сласт, кад после годину дана срце човечје све то више н |
| тензивно као никада је осећао и чемер и сласт живота и позива свога.</p> <p>Дневник живота мога |
| ав, отима ми пољубац, мој пољубац, моју сласт, моје добро, јер он ништа нема што није моје, он |
| да поводом њега склизнемо у ситу једну сласт, у којој се грца од уживања , али која не дира на |
| ивање.</p> <p>Или можда само зато и има сласти, што има меланхолије, само зато и има снаге, што |
| јала.</p> <p>Царство страсти!{S} Вртлог сласти! — наводила је у себи подругљиво. — И после мир. |
| створење, она је слепо летела у наручје сласти, али је одмах затим широко отварала очи, и попла |
| слога као ред капљица, тешких од крајње сласти сваке поједине ноте и акцента.</p> <p>Та чежња, |
| ног тражења, са једним једитим зрнцетом сласти хита у ћелијицу своју, и опет је задовољна. </p> |
| ици и у цркви ? ...{S} Помилована рука, слатка реч, то је можда већ демон који жури, жури ...{S |
| е и пакосније.{S} Ану су шибали страст, слатка успомена , озлојеђеност, разочарање, осећање сил |
| ње њене душе.{S} Трајна, потешка, али и слатка борба душе да се тело уклони из свести.{S} И с т |
| да, али су осећали да је и жеђ за речју слатка, и ћутали су даље.{S} Ђаконово чело је било бело |
| е отпора дати — и све тако, продужујући слатке муке своје, осећали да пољубац цвета, и зре, и м |
| к кад он зађе, онда су ми живот и љубав слатки, онда имам снаге за срећу и уживање.</p> <p>Или |
| ашем животу ? — шаптао је ђакон у неким слатким слоговима, који су умирали од стрепње.{S} Тај г |
| нанца задњих, дуго држаних тонова свира слатко љуљукање материног крила и озбиљни куцањ шеталиц |
| в је срећан отишао , кад се Ана од срца слатко насмејала.</p> <p>Целим путем, и код куће, у ђак |
| воје маште.{S} Недић се љутио, а Ана се слатко смејала.{S} Сва некако раскошна, она није осећал |
| двапута умити руке.</p> <p>Пашковић се слатко смејао ђаконовој индигнираности.</p> <p>— Нема т |
| уству свију њених код куће, и да се сви слатко смејали, и докторовом удварању, а нарочито одгов |
| ке, или бар свеже глади, нису те вечери слатко вечерали .{S} Адвокат Мајински је двадесет минут |
| елу ноћ се предавала осећају очекивања, слаткој једној слици о триумфу музике и црквене церемон |
| ку руску народну песму, врелу и хладну, слатку и горку, какав је мирис ђурђевка , мокар, леден |
| е строге божје очи, да бар часом доживи слатку земаљску срећу. </p> <p>Ухватила се за чело.{S} |
| ужне жртве.{S} Рамена старчева се тужно слегала пред сазнањем о човечјој немоћи.{S} У руци њего |
| ица грешимо против завета? — Владика је слегао раменима.</p> <p>— Мени је савест мирна.{S} То п |
| рила оштра хладноћа.{S} Ваздух се чисто следио.{S} Сваки неопрезнији удисај, отворених уста, ул |
| њу прође један такав вихор.{S} Силан и слеп.{S} Да и она проживи неколико тренутака као олуј, |
| е борце који добро знају да страст није слепа, него да страст зна и хоће и рачуна , у два себич |
| S} Ђакон је зарио главу у хартију, а на слепим очима му се видела сенка бриге.{S} А владика је |
| аљење за фине оне плаве жилице на њеним слепим очима ?{S} Где ми је милост за душу њену, која, |
| Пашковића, и она осети јаки неки бол у слепим очима, и осети како се много може волети туђе де |
| о на високу, гранату платану.{S} Лишће, слепљено од прашине и влаге, растресло се, и сва вода с |
| на Ана.{S} Као и свако створење, она је слепо летела у наручје сласти, али је одмах затим широк |
| само мој мора бити !{S} Мора ме волети слепо, мора ми дати сав живот и сву душу, мора ме служи |
| и уједно, како се Ани чинило, такву је слепоћу ударала на његове очи, да ни после годину дана |
| х, у истом <pb n="204" /> тренутку још, слеће на тај доживљај коб несреће и покрива га црнина ж |
| ње се на амвон.{S} Тише је.{S} Метеж се слива и сређује.{S} Свечано је и побожно.{S} Анђели и д |
| , где се све што је живот изједначује и слива у нешто једно и вечито, као што је један и вечит |
| о да све гласове кроз једну, своју душу слива.{S} Људи су узбуђени.{S} Има их који се с колена |
| ају жељу да оду.{S} Па онда се опет све слије и смрси, и у души завлада нешто сасвим недокучно. |
| епосредно у порту, налазила се, у зиду, слика једна, којој нико није знао порекло ни значај, ал |
| говори.{S} Ана је опет сва дрхтала.{S} Слика је била у толико ужаснија, што није била само сли |
| иле се само његове јако угасите очи.{S} Слика је била неописано лепа, и Ана је осетила јаку узб |
| це, иду на глави и разговарају живо.{S} Слика се после замутила и нестала, а на њеном месту је |
| рила и миловала. </p> <p>— Чаробна жива слика.{S} Мурилови херувими који око Мајке Божје поју — |
| кајањем неким унутра.</p> <p>Занимљива слика.{S} Девојка пред чељустима среће, могло би се мож |
| умњиво , тешко и кобно.{S} Страшна нека слика се почела склапати пред очима старчевим.{S} Детаљ |
| ег изласка , стојала је, мирно као нека слика, Ана. </p> <p>Ђакон се томе није надао.{S} Као пљ |
| то.{S} И одједаред, пред њим је стојала слика једне девојке, симпатично озбиљне и непомично мир |
| уди.</p> <p>Не би стигла.</p> <p>Светла слика је узмицала.{S} Дошла до зида, ушла у зид, пропад |
| ред доктором утучена и лепа.{S} Идеална слика први пут заљубљене жене, која је сва однета и уза |
| зиду.{S} Али, Бог зна какве мисли је та слика у њему изазвала.</p> <p>Ана је тако заволела тога |
| p>Тако је изгледало одоле.{S} А горе је слика имала и друкчијих потеза.{S} Мала девојчица, која |
| ење у једно чаробно удубљење, одакле ће слика она на дверима још лепша и искренија изгледати.</ |
| љена, та је рука била за Ану исто што и слика живота њеног.{S} Значила је предодређену чистоћу, |
| а у толико ужаснија, што није била само слика.{S} Девојчица та, са свима тима мукама на челу, л |
| њу песме и гледању раскошно лепих живих слика.</p> <p>Све то доле учинило јој се одједаред као |
| Те песме више нису у мојој души.{S} Тих слика више нема у мојим очима.{S} Вера моја, и Бог <pb |
| у област чудноватих закључака .</p> <p>Слика има свој оригинал, скулптура га има, књига га пог |
| ета — смешила се Ана с поносом у себи — сликар отмених танких стасова, чија галерија изгледа ка |
| ог тела. </p> <pb n="134" /> <p>Највећи сликар портрета — смешила се Ана с поносом у себи — сли |
| не жене, насликан, часом, од невидљивог сликара , и обешен о зраку светлости.{S} И епископу се |
| т за ноте, на засебном столићу виолина, слике разних музичара на зидовима, и две три групе фоте |
| а нису криле, летеле су, муњевито брзо, слике душе његове.{S} Једна поноситија од друге, једна |
| храма чинила се као део неке библијске слике, и представљала стазицу у Божје Царство.{S} Велик |
| од Бога да све те, и трагичне и блажене слике отклони од ње, да јој да снагу да свет гледа у он |
| p>Али Ана је, поплашена, бежала и од те слике, и од тих мисли, даље и даље, и сакрила се најзад |
| 30" /> <p>Љубавни снови Анини нису били слике које долазе и пролазе.{S} Они су били стање њене |
| у има искрице љубави за псето једно, за слику једну, замисао једну.{S} И био је уверен да дотле |
| тавља , он је можда такође видео веселу слику на зиду.{S} Али, Бог зна какве мисли је та слика |
| ећ будна, спазила је на зиду малу једну слику, која је, као у мрачној комори, стојала натрашке. |
| љене жене.{S} И имајући у очима страшну слику своје матере, несрећне удовице, она се са страхом |
| т њих троје.{S} Људи су гледали ту лепу слику.{S} Сви троје у црно.{S} Ана са златном својом ко |
| суди. </p> <p>Изведавши једнога дана ту слику свога стања прилично на чисто, Ана се баш и забри |
| . </p> <p>Ана је пошла цркви да види ту слику.{S} Али анђео као да се помакао њој у сусрет.{S} |
| везаних жена, којима на фра Анђеликовој слици свети Стеван држи проповед о животу и о умирању.< |
| и право у тужне очи Христове на Ђотовој слици Христа и Јуде.</p> <p>Шта је и могао грешно осећа |
| авала осећају очекивања, слаткој једној слици о триумфу музике и црквене церемоније и у њиховом |
| озници, и са разбарушеном косом изгледа сличан стакатираној шеснаестини која ће сад у ваздух да |
| су очи остале мирне, и, по нечему, биле сличне очима старог Јове.{S} Изражавале су скрушену веч |
| ед, у грлу престаје шиштање.{S} Чује се слободан дах.{S} Смрт се склонила.{S} Боже, Боже!{S} Де |
| атериална.{S} Како је дух човечји, иако слободан, вечан и из онога света, дотле, док је у нашем |
| сва ширина црквеног улаза треба да буде слободна кад Ана Недићева има њоме да прође.</p> <p>Ана |
| тичица, Ана је гледала некуда у дуги и слободни и богати живот човека, који је понекад тако го |
| у, и сада, први пут, они су се руковали слободно и пријатељски.{S} Али им је то обојима било вр |
| о ]е да је нема. </p> <p>И онда, сасвим слободно, као да је то природан ред мисли, ђакон се зап |
| је разумео шта је хтела рећи.{S} Сасвим слободно је дакле још додала:</p> <p>— Ја сам уметник.{ |
| иче с краја на крај њених очију.</p> <p>Слободно и анђеоски занесено загледала се сада она у ње |
| заклетву, на лажну породицу , на лажну слободу и самосталност само зато, да вас загрлим и пољу |
| а интервал прође, и да потече песма, од слога до слога као ред капљица, тешких од крајње сласти |
| л прође, и да потече песма, од слога до слога као ред капљица, тешких од крајње сласти сваке по |
| та-гост је био сасвим без гласа, срицао слогове и речи Еванђеља са дугим паузама, испуњавао те |
| празнина, из олтара се чују испрекидани слогови , <pb n="111" /> за певницом неко певуши, читач |
| оту ? — шаптао је ђакон у неким слатким слоговима, који су умирали од стрепње.{S} Тај глас није |
| онда ју је, као рој, обузело једно тако сложено сећање и осећање свега што јесте и што је било, |
| еседе у соби.</p> <p>Сви се с предлогом сложили.{S} Јер се нико, па ни сам доктор Пашковић није |
| Све то дисциплиновати, у хармонички ред сложити и увежбати, био је, наравно, огроман <pb n="97" |
| сета стави ред талијанске салате, на то слој мајонеза, на то кришчицу тонфиша, а на то лоптицу |
| е се тамо <pb n="245" /> негде у задњим слојевима ваздуха.{S} Уметнички мотив је из гомиле руин |
| ула, и бол неки, страшан као издисање , сломио ју је.</p> <p>Светиња храма, управо светиња њено |
| бубу, која се са одломљеним пипком и са сломљеном ногом тешко вукла по шљунку.{S} Најзад се заб |
| иже погледа скупоцену неку резбарију од слонове кости.{S} Ана се од тог покрета тако тргла, као |
| еком, мирише на лимун и поморанџу, како слуга сече траву, нежну и мекану као да је пролеће, и к |
| , дотле, док је у нашем телу, ипак само слуга материалности . <pb n="63" /> Како ћу дозвати и в |
| одило му је да буде <pb n="48" /> псету слуга.{S} Био је пресрећан у том одуживању дуга за повр |
| највише воли те најмлађе и најсмерније слуге олтара.{S} Оне, који му само с песмом <pb n="15" |
| Богу, цркви и вернима истинском службом слуге који љуби своје господаре, који место беле погаче |
| а само у цркви.{S} Она је волела божјег слугу и певача Богородичине Цркве.{S} Волела га преобуч |
| жеља својих: да куша, да у грех одведе слугу тога Бога, дете тога Бога.</p> <p>Али одједаред ј |
| а јазбина ...</p> <p>Чуло се појање.{S} Служба је дакле већ почела .{S} Али Ана је оклевала да |
| се с вама поразговорим.{S} Страшна моја служба у данашњим околностима тако ме је растројила , д |
| елела да цела вечност буде архијерејска служба на Велику Госпојину у Богородичиној Цркви.</p> < |
| гњездо љубави њене.</p> <p>Тек пошто се служба свршила, клекнула је, и почела Богу да се моли.{ |
| .{S} Али ја већ сада знам каква ће бити служба божја тога дана.{S} Као зелена маховина по сивом |
| ање у лепој Богородичиној Цркви.</p> <p>Служба божја у том храму значила је од</p> <p>тада коли |
| аћи.{S} Свештеник је изашао сам.</p> <p>Служба се свршавала.{S} Ана се ломила као под шибама.{S |
| Богородичиној Цркви, о лепоти њеној, о службама и о појању у њој.{S} И сневао о њој као о неко |
| рига усредсредили око доласка и дочека, службе и појања. </p> <p>Очи се, наравно, упирале у Ану |
| рај стуба је било празно.{S} И до краја службе ђакона више није напуштала мисао о том празном м |
| м, видите, да дођем у цркву пре почетка службе.{S} Када људи, тутори и црквењаци тумарају без р |
| на Недићева, која никад није пропуштала службе, није могла отићи у цркву.{S} Није могла ни из п |
| м.{S} Дакле дан раније ћу стићи.{S} Две службе ће проћи без мене. — Ђакон је застао и гледао у |
| занео.{S} Спремала се да читаве одсеке службе с децом поје, а поздрав архиепископу, <hi>испола |
| Чини му се да га она избегава.{S} После службе, нестане као да у земљу пропада.{S} Права улица |
| овио је прота доктора , кад су се после службе нашли на улици.</p> <p>— Није њега Бог послао те |
| еговог гласа.</p> <p>Као и обично после службе, Ана је заобилазним путем ишла кући.{S} Свугде с |
| страху божјем на уснама. </p> <p>После службе, на капији, која води из порте на улицу, Ана се |
| d> <p>На ћошку код цркве, после свршене службе, стојали су опет њих троје.{S} Људи су гледали т |
| немириле ђакона, и он се, после свршене службе, журио са свлачењем што је игда могао.{S} Стигао |
| е необичније било када је, око половине службе, осетио одједаред неку смућеносг и малаксавање у |
| то време.{S} После ове дивне, раскошне службе, данас, можда ће чак и добро бити да мало постим |
| имала да управља хором у првој половини службе.{S} У другој ће је заменити хоровођа.{S} Све дот |
| .</p> <p>И доктор Пашковић је пред крај службе дошао у цркву.{S} Монах Иринеј му је падао неки |
| вештеник само за часак, у једном одсеку службе, замењује ђакона.{S} После <hi>Причасног</hi>, к |
| о завршни концерт, изводити по свршетку службе, тако да певање траје доклегод владика и сви вер |
| аравно, тако дочекане и обрађене, те су службе, у Богородичиној Цркви, долазиле до значаја и ви |
| ="14" /> после, у најсвечанијем моменту службе, Ани је дошло као да види да је баш он онај који |
| head> <p>Наредне недеље све је текло на служби као и обично.{S} Т. ј., други људи су то можда з |
| о хтео да исповеди. </p> <p>По свршеној служби је остао у олтару иза свију, и изашао из цркве п |
| служим Богу, цркви и вернима истинском службом слуге који љуби своје господаре, који место бел |
| ри у једину велику базилику, са једином службом и молитвом, цео простор између ње и монаха Ирин |
| лазак, и најкраћим путем је похитала на службу.</p> <p>Стигла је пред један од најсвечанијих тр |
| > <p>У недељу, монах Иринеј је дошао на службу узбуђен.{S} Први пут откад је у Богородичиној цр |
| ника Богородичине Цркве је зазвонило на службу.{S} Жалосно.{S} Са јесењом неком модулацијом , к |
| Иринеј је, изашавши на амвон да отпочне службу, сагнуо главу дубље но обично, и остао тако сагн |
| ирања, и ја сад ценим и дан Господњи, и службу у храму, и судбину човечанства <pb n="186" /> из |
| ом потонула у посао.{S} За архијерејску службу, као такову, требало је научити доста нових ства |
| ородичине Цркве.</p> <p>Да одстоји целу службу, за то доктор није имао времена.{S} Него је комб |
| тављао дане и ноћи у дугу и мучну једну службу, у којој је, више но икад, давао целога себе дру |
| од најтоплијих њених снова: да у цркви служе само они људи који силу уметности носе и у телу и |
| у гробу, и анђели да надамном литургију служе.{S} Хвала и теби, од свега срца, на дивној тој св |
| ештеником .{S} Можда обавештење неко, и служећи свештеник само за часак, у једном одсеку службе |
| елела је да клекне пред сироче, и да га служи.{S} И волела на њему оно место у коси где га свеш |
| недеље, као и сваке друге, дошао је да служи, ведар и у добром расположењу .{S} Његово располо |
| S} Не може се служити цркви, а да се не служи људима .{S} Не може се волети црква, а да се не в |
| ого добити.{S} Чуо сам да необично лепо служи.{S} Био је две године дана придворни ђакон код на |
| девојци једној која с њим заједно цркву служи.{S} Која је такође врста калуђера.</p> <p>Највећа |
| етање га дражи, пепељушким подвизима му служи и краљевским трагичностима га улепшава, воли га к |
| ковање.{S} А тога дана хоћу већ овде да служим.{S} Дакле дан раније ћу стићи.{S} Две службе ће |
| љубављу мојом добро у мени расте!{S} Ја служим Богу, цркви и вернима истинском службом слуге ко |
| е то баш овде пружа, у цркви у којој ја служим.{S} У цркви у којој ви радите.</p> <p>Тај старац |
| неју није свидело.{S} Црква, у којој је служио, чинила му се хладна, немилостива зграда.{S} Јед |
| ампицу своје фантазије, ушао у цркву, и служио тамо тако од срца вољно и Богу и сакупљеним људи |
| дељу.{S} У божји дан.{S} У онај дан кад служите.{S} Кад смо се и овде виђали.{S} Збиља, колико |
| не могу да волим мисао да у овој цркви служите као свештеник.{S} Има нешто, нешто што .. .</p> |
| лепо волете, и кроз љубав Богу и песми служите.{S} Вас двоје сте два струка цвета.{S} Будите и |
| тних откривења и изненађења.</p> <p>Тај служитељ божји као да је донео неке тајанствене кључе, |
| а ми дати сав живот и сву душу, мора ме служити, мора у ланце ићи, ако ја тако хоћу! ...{S} А о |
| рква једно, а људи друго.{S} Не може се служити цркви, а да се не служи људима .{S} Не може се |
| и богат и заљубљен човек може волети и служити без циља.{S} Калуђер, калуђер.{S} Далеко од кар |
| појине, одсешће у кући адвоката Недића, служиће на Велику Госпојину, и присуствоваће у вече на |
| ости од ње.{S} Идуће недеље, вероватно, служиће задњи пут у овој цркви, а ускоро затим ће бити |
| ла поред њега, и отишла монаху Иринеју, слузи божјем у златном стихару, са златним наруквицама |
| дужбину своју, велику љубав своју према слузи Његовоме.</p> <p>Ана се навикла да у ту руку глед |
| куће сабија и бруји.</p> <p>Једнако је слуктила, и због тога, као нека утвара, на прстима ишла |
| е, журила је у порту да одахне.{S} Али, слутећи ваљда да ће монах Иринеј одмах за њом изаћи, ни |
| на главу младом кученцету, које је, не слутећи шта се догађа, спавало испод густе платане у по |
| о цвеће мирише: не знајући шта дају, не слутећи да се с Богом разговарају.{S} Ани су не једаред |
| мо знали како је о вама говорио !{S} Он слути каква вам је душа.{S} А да ли ви слутите да и тај |
| пред њу неочекивано питање: да ли ђакон слути да га она воли ?{S} И то питање, које јој никада |
| савестима ишли у цркву.{S} Кад још нису слутили да човек целу ноћ може провести понављајући име |
| ента и живота једва спасено јединче.{S} Слутим ја, госпођице Ана, да уметничким делима Бог зна |
| ач скривености и тајни, није овога пута слутио, изгледало је Ани.</p> <p>Из тог њеног уверења с |
| ринеј, наравно, није о свему томе ништа слутио.{S} Те недеље, као и сваке друге, дошао је да сл |
| својом мртво камење потресате, да ли ви слутите откуда је дошло препорођење и кајање у мени, да |
| слути каква вам је душа.{S} А да ли ви слутите да и тај старац има префину душу ?{S} И сада, о |
| исам уходио, <pb n="228" /> ја нисам ни слутити могао да сте овде, зар ја да вас непристојно пр |
| је мени добро, тако добро како ти и не слутиш.{S} Ја имам јасан пут пред собом, и идем по њему |
| ни, раскинути и искидани тонови мотива: слутња мајчина да тамо негде и крст судбине стоји ...</ |
| могла да смири.{S} Салетала ју је нека слутња којој дотле није било трага.{S} Трзала се од сва |
| њему.{S} А у владичином оку је стојала слутња о бури живота и мека љубав за недужне жртве.{S} |
| адика је понирао некуда далеко, у Анине слутње и у своја искуства.</p> <p>Али монах Иринеј се о |
| иви њој није пришао ни са питањем ни са слутњом.{S} На души њеној, препуној љубави , нигде није |
| сностима, или се свршавала уздасима над слутњом о јасности . </p> <pb n="148" /> <p>Постоји ли |
| у такве разговоре, Недић би осетио неку слутњу, пожалио би своје дете и себе, и са уздахом би у |
| смиреној девојци раздражио жену.{S} Од слућене његове врелине је цело Анино пролеће одједаред |
| онаха.</p> <p>— Ана, тебе канда напушта слух — шалио би се Недић. — Двапута те већ једно исто п |
| имају крила, али <pb n="113" /> немају слуха.{S} Обоје се постепено јако развеселили .{S} Они |
| и је лечио и спирао ране и на души и на слуху.{S} И то леком једним , кога ради су и ране саме |
| ад пресекао мучни чвор.</p> <p>— Дакле, случај је доста тежак, али болесница неће умрети.</p> < |
| да га нико не види.{S} И замислите онда случај да се ипак нешто деси што би било <pb n="208" /> |
| чари, поставите лекару питање: да ли је случај тежак, онда просто тражите да вам овај категорич |
| децу гута.{S} Од синоћ имамо већ трећи случај одраслих.{S} Једна девојка и два човека у мојим |
| ђакон страшљивим гласом.</p> <p>— Тежак случај! брецнуо се одједаред Пашковић на своје омиљено |
| оружаним погледом.</p> <p>— Је ли тежак случај ? — додао је ђакон страшљивим гласом.</p> <p>— Т |
| е, он је, по неком програму ваљда, узео случај друге младе жене.{S} Тога пута такве, која је и |
| уди, који сасвим далеко стоје од горњег случаја, који, напротив, са целим срцем улазе у несрећу |
| , и не познајући га таквог ни из једног случаја његове лекарске праксе.</p> <p>— Ужасно, ужасно |
| го понављају ону баналну фразу о тежини случаја.</p> <p>Сиромах ђакон је ћутао, и никакво питањ |
| тетска објава.{S} У вароши има двадесет случајева оболевања од дифтерије, од којих су већ досад |
| заклетви.{S} Природа је страст која се случајем пали и гаси.{S} Природа је непрекидна промена. |
| шетку рецитовања .{S} Склапајући књигу, случајно је прешао погледом по пуној цркви свечано обуч |
| га је погледала?{S} Можда је то учинила случајно ?{S} Можда и намерно, али тражећи у њему свешт |
| и, смртни , као хрпице праха које ветар случајно још није раздувао ...{S} Људи су сироти и бедн |
| е би осушила лице.</p> <p>У оном другом случају, Ана се знала подићи са столице скоком, као увр |
| стигне сасвим пред свршетак.{S} У таком случају би сачекао напољу Ану и Иринеја, ишао с њима, р |
| што тако мирно лежи покрај њених ногу, слуша музику и ћути, да то није сав живот њен, цео, са |
| мирно могла поднети да га и негледимице слуша, да га чак дуже времена и сасвим не види. </p> <p |
| да даје знаке и такт милој свирци, коју слуша очима, осмехом, дивном косом својом, и разголићен |
| врата од његове спаваће собе:</p> <p>— Слушај, сад ми је одједаред дошло да свирам молитву пре |
| мирне, домаће срећице! — уздисала је. — Слушајте ово чудо! — Ана је свирала. — То вам је <hi><f |
| </foreign></hi> у модерном смислу.{S} А слушајте сад задњи део <hi><title>Пасторалне Симфоније< |
| везу између цркве, себе и оних који га слушају.{S} А појавом својом је монах Иринеј или запове |
| з најтврђе охолости сузу исцеде.</p> <p>Слушајући, после Еванђеља, ђаконово рецитовање , Анино |
| е последње речи ђаконове доста расејано слушала.{S} Оно што је пре говорио више ју је интересов |
| таком очекивању, Ана је доста расејано слушала шта јој говори млади адвокат Мајински .{S} Маји |
| апута те већ једно исто питам.</p> <p>— Слушам нешто друго, па не чујем тебе.{S} Не певаш ми до |
| снажна, рајска, небу намењена, од Бога слушана.{S} Танка, воштана она рука као да сва грла у с |
| варка.{S} И предавала се поново мирна, слушању песме и гледању раскошно лепих живих слика.</p> |
| лама за њим.{S} А он их је све мазио, и слушао их, и годило му је да буде <pb n="48" /> псету с |
| даред чежња да и он некуда пође.</p> <p>Слушао је много о Богородичиној Цркви, о лепоти њеној, |
| велико задовољство и свирача и певача и слушаоца .{S} Публика је била раздрагана и занесена . < |
| > моћи истицала финесе контраста, да су слушаоци тој, управо забавно замишљеној сцени обратили |
| светлих, као снег чистих зуба.{S} А по слушаоцу поврве хладни мрави.{S} Чар се проспе до сржи |
| каква музика, могао се сваки дан поново слушати.{S} Ето шуми и сада.{S} Познато, разумљиво и ти |
| зарђаног гвожђа, старог камена, кише и сљуштеног лепа.{S} Зидана је била по узору једне од нај |
| г и црква воле калуђера који завет свој сматра као борбу за љубав.</p> <p>Монах Иринеј је био у |
| да би свака мања варош долазак владике сматрала као свечаност за коју се нарочито треба спреми |
| оно што је пре неколико месеца радила и сматрала за урађено .{S} Донела је тај рад, свирала пој |
| , у главном, у две странке.{S} Једни су сматрали да <pb n="4" /> Ана, баш као и све друге девој |
| ноћу, ма у које доба, и ма колико пута сме доћи, био је доктор Пашковић .{S} И он је долазио.{ |
| војом идејом. — Није истина ни то да не сме волети једну жену изнад свију жена!{S} Није истина |
| вест пасти не сме, да изаћи из цркве не сме, да заплакати не сме.{S} Јер нико не сме сазнати та |
| е зове љубав између човека и жене, и не сме се развијати тако као што се та љубав развија.</p> |
| и.{S} Као Богом изабрани херој, који не сме пасти, који ће остати да види и насљеди победу снаг |
| изаћи из цркве не сме, да заплакати не сме.{S} Јер нико не сме сазнати тајну њеног живота, сре |
| .{S} Снажна мисао да у несвест пасти не сме, да изаћи из цркве не сме, да заплакати не сме.{S} |
| ако му је Ана запретила да ни зинути не сме, гледало је у чинијицу каше пред собом и није јело. |
| ме, да заплакати не сме.{S} Јер нико не сме сазнати тајну њеног живота, среће и задатка.</p> <p |
| калуђерио!{S} Није истина да калуђер не сме љубити жену! — заносио се ђакон својом идејом. — Ни |
| одржава сталну борбу.{S} Сталну, јер не сме погинути у искушењу.{S} А мора примати искушења.{S} |
| авила тише — а сем тога, у нашу кућу не сме и не треба нико здрав да уђе.</p> <p>— Да, у томе и |
| њу друго питање: да ли се монах уопште сме волети?{S} Макар и скривено и непознато.{S} Да ли н |
| поднети, и, најзад, више и од оног што сме бити.{S} Ана је, кроз све своје усхићење, нешто жал |
| акао и сам што је боље могао.{S} Чуо се смеј и кефкање раздраженог псета.{S} Најзад је ружа, св |
| и се гласни смеј угушио или стишао, али смеј је, као грч неки, грабио мишицу, из мишице прелази |
| p> <p>Гризла је мишицу, да би се гласни смеј угушио или стишао, али смеј је, као грч неки, граб |
| о враћа на госпођицу Ану.</p> <p>Сладак смеј.</p> <p>— Шалу на страну.{S} Ја остајем при своме. |
| веранди прште снажан, здрав, дуготрајан смеј девојке са покиснутом руком.{S} Чуло се и тапшање |
| ила низ ограду веранде.{S} Чуо се весео смеј.</p> <p>После неколико минута је киша стала.{S} До |
| аком.</p> <p>— Сем према женама.</p> <p>Смеј.</p> <p>— То јесте.{S} И новорођенчету, ако је жен |
| зведе цара, наравно! — гушила се Ана од смеја. — До виђења, царе, после подне ! </p> <pb n="251 |
| мејао се снег, и почео, преврћући се од смеја, да заузима маглино место.{S} На крају црвеног ђе |
| ију у дебелој својој кори, тресло се од смеја, и наговарало коприву да се попне на прсте, и да |
| и хладно загледана у свој задњи триумф, смејала се сваком догађају и свакој жртви.{S} А у исти |
| само грог.{S} Сад ћемо се посвађати! — смејала се она, узимајући оца нежно под руку. — Збиља, |
| ека вас прати. </p> <p>— Кад је тако, — смејала се Ана — дођите , али чим мама види ваш црвени |
| p>— Види се да слабо долазите у цркву — смејала се Ана Мајинском у очи. — Ви, дакле, држите да |
| многу непотребну сметњу.</p> <p>Ана се смејала.{S} Јер се жена увек смеје кад позна моћ своју |
| варали, главе су љупко климале, уста се смејала, лица сијала благошћу и добротом.{S} Штогод ко |
| а само из себе вири.{S} Ана се грохотом смејала тој комичној процедури.{S} А смејући се, није м |
| ште.{S} Недић се љутио, а Ана се слатко смејала.{S} Сва некако раскошна, она није осећала никак |
| ице прелазио у цело тело, и Ана се само смејала и тресла.</p> <p>Његова ћелија се претворила у |
| .{S} Озбиљне његове очи, сада, у смрти, смејале се.{S} Смејале се серуму.</p> <p>Шкрипнула су в |
| гове очи, сада, у смрти, смејале се.{S} Смејале се серуму.</p> <p>Шкрипнула су врата.{S} Неко ј |
| вију њених код куће, и да се сви слатко смејали, и докторовом удварању, а нарочито одговорима к |
| <p>Владици је добро дошла ова шала.{S} Смејао се целим лицем, само су очи остале мирне, и, по |
| агла се поплашила од црвеног ђердана! — смејао се снег, и почео, преврћући се од смеја, да зауз |
| .</p> <p>— Пази, молим те, Пашковића! — смејао се неко у друштву крај прозора Каване. — Пази, м |
| изузетак.</p> <p>— Каква глава цркве! — смејао се доктор Пашковић у интимном друштву. — Глава Б |
| руке, не једна.</p> <p>— Тако дакле! — смејао се Мајински више из грла него из срца. —- Онда б |
| а умити руке.</p> <p>Пашковић се слатко смејао ђаконовој индигнираности.</p> <p>— Нема ти ту, д |
| смешно. </p> <p>И Ана се одиста почела смејати.{S} Некако преимућствено, као кад човек осети у |
| буквално премећу, и коме се човек мора смејати.{S} А завршила је са једном старинском љубавном |
| е, сирота, од чуда, најзад почела да се смеје.</p> <p>— Мени се не допада, а мојој Ани ће се мо |
| ста добро.{S} Кад ђакон погреши, Ана се смеје, и каже да арханђели, додуше, имају крила, али <p |
| <p>Ана се смејала.{S} Јер се жена увек смеје кад позна моћ своју да човеком влада.{S} Моћ свој |
| уста да се не чује како се немилосрдно смеје.</p> <p>Он неће да ме пољуби !{S} Он, ђакон Богор |
| црквене ствари морају добро држати и не смеју на земљу испуштати, савио је лагано два Анина прс |
| ом смејала тој комичној процедури.{S} А смејући се, није могла не чути да и у гласу њеном има с |
| ешто га је у тој цркви топло миловало и смекшавало.{S} Ђакон се подавао том утицају, грејао се |
| о укопана је застала Ана.{S} Главу није смела да обрне, али је пажљиво ослушкивала и покушавала |
| рала, било је страх.{S} Како је могла и смела до краја саслушати исповест човека, који, иако то |
| ми крила. — Бог се збунио, јер крила су смели имати само анђели.{S} И замислио се шта ће.{S} На |
| .{S} Али туга се та разливала кроз њега смело и одважно, као да већ од раније станује у њему и |
| јавиће се опет он.{S} Како би и могло и смело друкчије бити, него да чашу Евхаристије он изнесе |
| е поцрнела.{S} У витком једном потезу , смелом и лепом, као што је смео и леп један од оних црн |
| господине.{S} Ви сте сигурно доктор.{S} Смем ли вас запитати, да ли је најстарији дечак у овој |
| н је дуго једно свитање среће.</p> <p>— Смем ли вам писати оданде?</p> <p>— Молим.{S} Али само |
| м да ћу ја посетити гроб, мислио сам да смем то учинити, јер покојни Недић је био и мој пријате |
| .</p> <p>— О Боже мој!{S} Могу ли, па и смем ли што против љубави рећи, кад сваки човек само за |
| ла.{S} И ја њу, дакле, треба да волим и смем волети само црквом у себи.“ </p> <p> „То је монашк |
| атастрофе.</p> <p>Једини човек, који је смео отворити мала гвоздена вратанца, који је имао и кљ |
| ном потезу , смелом и лепом, као што је смео и леп један од оних црних нерава на белом мермеру |
| не значи да му је и боље.{S} Не бих вас смео с поуздањем тешити и храбрити, јер је болесник врл |
| м , ужаснутим гласом: </p> <p>— Зар бих смео и могао, Ана моја, и Ти, Боже мој! ...{S} Ана, иди |
| тему!{S} Ко би, после Ане Недићеве, још смео тврдити да је љубав сваке жене без разлике ружа у |
| ом чудесном, безмерном моћи у грудима — смерно корачање његово за време Великог Входа, то је би |
| /> чистим неким поносом, и истом таком смерношћу , у чему је ваљда почетак праве религије духа |
| се сачува.{S} И који је, оставши усред смета и куге чист и здрав, осетио сам у себи све достој |
| {S} Тише него што треба, да не би много сметала друштву.{S} Ипак је већ после пет шест тактова |
| солиста певача.{S} Или да ће свештеници смети бити само уметници рецитовања.{S} Или да долази к |
| ез амбиције, калуђер нема ни страха, ни сметњи, ни непријатеља .{S} Његов живог није змија.</p> |
| ашњега живота склонити многу непотребну сметњу.</p> <p>Ана се смејала.{S} Јер се жена увек смеј |
| еко, што је значило да му је онај други смешан — али биће да негде одгоре гледа како се земља о |
| S} Баш је сасвим лако.{S} И причала је, смешећи се подругљиво, да јој је стари доктор, једнога |
| </p> <p>— Ништа, синко.{S} Иди, пиши — смеши се старац, ослушкујући задовољно како у дугом ред |
| ед собом гледа комешај живота, љупко се смеши, воли, разуме <pb n="184" /> и опрашта, али нијед |
| ожда ипак мало тешко, драги докторе ? — смешила се Ана са извесном кокетношћу.</p> <p>— Ја воли |
| једну родила, закалуђерила .{S} А она — смешила се Недићка с нежним прекором — место да ми ту б |
| n="134" /> <p>Највећи сликар портрета — смешила се Ана с поносом у себи — сликар отмених танких |
| ло волела цвеће, а нарочито руже, али — смешила се самозадовољно — калуђери носе руже у грудима |
| ва. </p> <p>Волети, а не смутити душу — смешила се госпођица Недићева, гледајући с поносом на п |
| p> <p>Ишло је лепо, као увек.{S} Ана се смешила, умирена и задовољна.{S} Осећајући да је и тај |
| ови на леђа.{S} Јова је трпео, а Ана се смешила.{S} Било јој је топло од Јове као од сунца.</p> |
| есовани су се поплашили.{S} Само Ана се смешила.{S} Нико нека се не брине, све ће она <pb n="98 |
| унила се нечим зрачним.{S} И деца су се смешила.{S} И тако су одлично певала .{S} Одморио их је |
| гово, бело као љиљан, она се само благо смешила.</p> <p>— Ана, реците ми штогод! — молио је ђак |
| о, мирисно срце калуђера свога. </p> <p>Смешила се у некој пријатној несвести, која ју је љуљал |
| <p>Људи нису скидали погледе са ђакона, смешили се на њега, молили се Богу за њега, и, не знају |
| шава? </p> <p>А откуда он све то зна? — смешио се монах Иринеј. — Не би умео рећи откуда зна, а |
| жи.</p> <p>Чује ваљда песму мога срца — смешио се ђакон, стојећи још непрестано у ходнику, и об |
| с ружом играти ?</p> <p>Сетићу се већ — смешио се мали.</p> <p>Ана му је дала велику, сузама св |
| челу.</p> <p>Шта је то?</p> <p>Ђакон се смешио облачно, и стезао је срце, које се више није дал |
| ом , као да жели главу да јој домаши, и смешио се на њу очински милостиво.{S} А монах Иринеј, л |
| таквог весника?{S} Би ли му се сажаљиво смешио, би ли га отиснуо од себе, би ли му се можда обр |
| ни бити.{S} Јели? — Ђакон се задовољно смешио. — Онда те молим да прекинеш, и да приредиш чај. |
| очек старца.{S} Владика се меланхолично смешио .{S} И нарочито се загледао у маторо Недићево пс |
| и како ?{S} Неприлично би било, можда и смешно, некога зауставити и питати зашто госпођица Неди |
| вине образа, и лице дође тако мајушно и смешно као да само из себе вири.{S} Ана се грохотом сме |
| е ствари друкчије зна и разуме, и да би смешно <pb n="250" /> било ваздан пречитавати и студира |
| ати то писмо.{S} Било би ништа друго до смешно. </p> <p>И Ана се одиста почела смејати.{S} Нека |
| ог једног чичицу, помало ружног, помало смешног, помало пакосног, уских пупчастих леђа као виол |
| тешка, непроспавана ноћ.</p> <p>Бог се смиловао.{S} Ана је, једва најзад, заспала мирним сном. |
| ављеника.</p> <p>Боже, смилуј се, Боже, смилуј се! — молила се она и за себе, и још за једног г |
| стегоше као два дављеника.</p> <p>Боже, смилуј се, Боже, смилуј се! — молила се она и за себе, |
| b n="49" /> једаред створио.{S} Потпуно смирен ћу примити завет, јер никаквих врлина немам, сем |
| о свој посао.</p> <p>Ништа не мари, мој смирени соколе !{S} Док сам гледао циркус са багрема, л |
| бро.{S} Да у њему тиња фина она срећица смирених старих људи који се могу разњежити за сваку ма |
| ило тамно, златна далматика ђаконова се смирено угасила, а глава његова се увила сумрачком, про |
| а, а људи су пролазили некако побожно и смирено, као да сви иду на гробље.</p> <p>Ана није могл |
| ео пољубац.{S} И тај отети пољубац је у смиреној девојци раздражио жену.{S} Од слућене његове в |
| лепоте, на растављеност душа и тела, на смиреност.{S} Срести, видети и волети, то је Ана Недиће |
| ља своје очи на створење умотано у расу смирености и у вео туге.{S} И чинило јој се да тај чове |
| ике успевају да томе хаосу даду облик и смирење.{S} И долазила јој је помисао да је Бог дух муз |
| се дуго још, ни сутра дан није могла да смири.{S} Салетала ју је нека слутња којој дотле није б |
| ео јој оданде крст да га целива и да се смири.{S} Извео ју је затим опет под трем, и тамо, неоч |
| ити монаси нас двоје.{S} И тада, кад се смири, око страсти ће поново растити руже, и страст ће, |
| теменом бије, и чекала је да се то срце смири.{S} Кад се најзад смирило, Ана је својом руком ск |
| говориш.{S} Молим те учини ми то.{S} И смири се и ти од брига.{S} Заклињем ти се да је мени до |
| жио у Бога савет, како да се исповеди и смири пре него што светињи приђе.{S} А Бог му је рекао |
| и и уништавали, а после тога сређивање, смиривање и свежи дах новог живота у новом ваздуху.{S} |
| глупе комбинације којима се покушавала смиривати.</p> <p>Изашла је у ходник и ослушнула.{S} Из |
| е да се то срце смири.{S} Кад се најзад смирило, Ана је својом руком скинула руку са темена, и |
| није више шарало црквена врата, срце се смирило, до недеље има још да прођу дан и две ноћи, и с |
| еба ...{S} Оставите ме да се исплачем и смирим сама у својој соби.</p> <p>Али тамо, у тој финој |
| н као поплашен.</p> <p>Али одједаред се смирио.{S} Нешто надчовечански јако га је уздржало.{S} |
| и кашиком о шољу.{S} После се угрејао и смирио. </p> <pb n="169" /> <p>— Хоћеш ли се љутити ако |
| ?{S} Да ли сте били у стању да се брзо смирите и разаберете, и да оцените куда смо пошли, и ку |
| жеља још гонити и трести.{S} Али ће се смирити.{S} Смириће се, јер смо поносити монаси нас дво |
| нити и трести.{S} Али ће се смирити.{S} Смириће се, јер смо поносити монаси нас двоје.{S} И тад |
| о у души већине нас увек поново мора да смирује.{S} И пронашла је да Христос, и његова црква, ј |
| авикава се да је носи такву каква је, и смирује се.{S} За мало.{S} Тајна почиње да боли, и он с |
| ужасна трагедија Христовог живота и сав смисао његове узвишене науке.{S} Осетила је да нам се к |
| осетио лепоту и финоћу свирке, осетио и смисао мотива и обраде, али скривени, прави извор баш т |
| но за певаче, а да поготову не би имало смисла мучити старог човека, који се већ излаже прекоме |
| је човеку уметнику лако бити срећан ! — смислила је Ана завршетак свом унутрашњем разговору, ух |
| tique</title></foreign></hi> у модерном смислу.{S} А слушајте сад задњи део <hi><title>Пасторал |
| о и сада потребно.{S} Наравно, не у том смислу, што би желео престати мислити о Ани.{S} Него да |
| живи трагови бића вашег?{S} У свирци, у смислу лепога, у журби и приближавању повратка вашег ко |
| А последња фаза нас је довела дотле, да смо, или издржали задње искушење , или дали својој горд |
| смирите и разаберете, и да оцените куда смо пошли, и куда бисмо тим путем морали отићи ?{S} За |
| ешто у себи.</p> <p>— У тешким часовима смо, драги Иринеје, сви без разлике само нејаки људи.{S |
| буде срдачно и топло као и пре.{S} Кад смо сви на окупу, онда мој тата није мртав, је л' те?</ |
| дан.{S} У онај дан кад служите.{S} Кад смо се и овде виђали.{S} Збиља, колико дуго ћете остати |
| , рада и задатка мога.</p> <p>Раставили смо тела своја за увек.{S} Не зовући их ни змијом, ни о |
| благодарите Богу, спасли смо се, спасли смо љубав своју, Ана, душо моја, бела, чиста и вечна!</ |
| де, клекните и благодарите Богу, спасли смо се, спасли смо љубав своју, Ана, душо моја, бела, ч |
| а љубав.{S} Докле такву љубав имамо, ми смо, са једног гледишта, савршена створења.{S} Ми ћемо, |
| већ једва савлађујем од узбуђења.{S} Ми смо у чељустима страшне несреће.{S} Пред вашом матером |
| Ти си адвокат, а ја сам уметник.{S} Ми смо дакле она два Енглеза од којих један пије само пунч |
| ојој кћери. </p> <pb n="106" /> <p>— Ми смо несрећни што нисмо имали више деце.{S} И кад помисл |
| ја Ана, моја вечита љубави!{S} Калуђери смо искрени и прави, јер калуђерске душе имамо.{S} Нисм |
| чува, и — ах, тако ми је страшно, зашто смо и почињали тај разговор, докторе!</p> <p>Ана се дуг |
| } Али ће се смирити.{S} Смириће се, јер смо поносити монаси нас двоје.{S} И тада, кад се смири, |
| 166" /> <p>Силна ветрина дохвата маглу, смотава је у клубе, и хита у вис као лопту крпа.{S} У и |
| себе уништи, да се згази, да се у прах смрви.</p> <p>У Ани је дозревала жена, кретале се све ж |
| на јуриш, и онда, одједаред, ударена и смрвљена страшним оружјем факта, на пречац стати.{S} А |
| да срце монахово буде суви песак ...{S} Смрвљени, безоблични <pb n="149" /> камен, коме ни сунц |
| уди као мач.{S} Проливена вода се намах смрзавала. </p> <pb n="224" /> <p>Ана је већ око пет са |
| це.{S} Ружичасте пахуљице се слагале по смрзнутом Недићевом гробу и по црном Анином велу.</p> < |
| промену времена.{S} Збиља.{S} Час би се смркло, час би се разданило .{S} Облаци се нагло гонили |
| хтало и поплашило се од живота. </p> <p>Смркло се одмах после пет сата.{S} Ваздух је тако отежа |
| да оду.{S} Па онда се опет све слије и смрси, и у души завлада нешто сасвим недокучно.{S} Завл |
| црквена слава, ватра или велика мећава, смрт угледног човека или свадба богате јединице, све су |
| их ногу — јер, то ће бити, у неку руку, смрт најмилијој мојој песми. </p> <pb n="110" /> <p>— Ј |
| овић.</p> <p>Потпуна, празна тишина.{S} Смрт.</p> <p>— Ана, Ана јадно моје дете! — разлегало се |
| растног пољупца смрт треба да угуши.{S} Смрт! </p> <p>Владика се стресао, и окренуо главу од ђа |
| ао своје дете.{S} Ја сам га оставио.{S} Смрт је близу.{S} Понекад ми се чини као да се то душа |
| је шиштање.{S} Чује се слободан дах.{S} Смрт се склонила.{S} Боже, Боже!{S} Дете лежи мирно, од |
| у јастук као да се крије од смрти.{S} А смрт је већ држала млитави онај вратић, и стезала га св |
| а свршавају своје послове, јер им свима смрт стоји за вратом.</p> <p>Гле, и код судије Ристовић |
| ави, коју усред првог страстног пољупца смрт треба да угуши.{S} Смрт! </p> <p>Владика се стреса |
| да будем прави калуђер!{S} Узбуђују ме смрт, старост, самоћа.{S} Два прста пред гробом, жалим |
| оје страсти пред законе лепоте.{S} Неће смрт и промену , него распирује и одржава сталну борбу. |
| е сасвим истоветно благосиља и рођење и смрт, где се пева и венчанима и у сандук положенима, гд |
| о свеж и јак, подсећала на пролазност и смрт.{S} Жуто и набрчкано лице, шиљат нос, уска бледа у |
| роја или мартира.{S} Другим речма, жели смрт, и промену и обнову .{S} Уништење идеала, и почета |
| тао је мир.</p> <p>— Сад ће Бог послати смрт — шаптао је стари баштован крај ногу свога господа |
| стом човечјем животу нема светиње којој смрт не прети ?{S} Зар нема пламена који се не гаси ?{S |
| тним вратима, и ушла Недићка, бледа као смрт, са згрченим рукама под брадом, којима је стискала |
| да године пролазе, помишљајући на своју смрт и на незгодну околност да Ана ни брата ни сестре н |
| чисту жртву, на <pb n="136" /> свемоћну смрт, која је Сина Божјег исто тако прождрла као што пр |
| бледо прозиран један лептирак, уморних, смрти и мира жељних крилаца, који исплови, тамо негде и |
| <p>„Слаб сам био пред смрћу.{S} Победа смрти у мени божја је победа.{S} Остаје сада да ја учин |
| нхолије, само зато и има снаге, што има смрти .. .{S} Магдалена је наслонила образ свој на мртв |
| која је, као и његова, била на вратима смрти и пред лицем Господњим.</p> <p>Очи Анине су погле |
| и заривала у јастук као да се крије од смрти.{S} А смрт је већ држала млитави онај вратић, и с |
| , и да бих ја са највећом готовошћу све смрти из њихових малих гушица удахнуо у себе, и двадесе |
| ивот је тако кратак, у старости и после смрти је све свеједно, и опет се човек толико отима, пе |
| њу Јовановом стоји : буди веран до саме смрти, и даћу ти венац живота.</p> <p>— Ђакон је зазвон |
| а.{S} Узми рецимо борбу између живота и смрти, љубави и губитка, младости и старости.{S} Сви ти |
| пођица Недићева иде у сусрет старости и смрти.{S} И, једнима се привиђао нервозни и маниакални |
| он се тешко разболео, и пошао извесној смрти у сусрет.{S} Лекари су га напустили , својта га ј |
| је предодређену чистоћу, задатак да до смрти остане калуђерски врла.{S} То сасвим недевојачко |
| лешине претварају ...{S} И није довољно смрти што децу гута.{S} Од синоћ имамо већ трећи случај |
| мртвог.{S} Озбиљне његове очи, сада, у смрти, смејале се.{S} Смејале се серуму.</p> <p>Шкрипну |
| ти мој уздах.{S} Али врт није у царству смрти него у царству живота.{S} Кроз младо и свеже цвећ |
| за час један може бацити у човека клицу смрти.{S} Одлучила је да неће мислити на Иринеја, да ће |
| д дифтерије, од којих су већ досада три смртна.</p> <p>У подне тога дана стигла су два лекара и |
| другога, сићушни, страшљиви, пролазни, смртни , као хрпице праха које ветар случајно још није |
| вај несрећни Мајински ће већ свих седам смртних грехова имати на души! — шаптао је Пашковић прв |
| ј је записао:</p> <p>„Слаб сам био пред смрћу.{S} Победа смрти у мени божја је победа.{S} Остај |
| их ни змијом, ни отровом, ни грехом, ни смрћу.{S} Зовући их лепотом, исто тако као и душе своје |
| заблуда , а помонашење се само насилном смрћу може извршити?</p> <p>Ана је сишла низ степенице. |
| ни, пуни, енергични.{S} Али зато је Ана смршала и побледела. „Заливајући цвијет кроз танку свир |
| ла тај вео, који чува да јој се душа не смути.</p> <p>Поред свих тих озбиљних, понекад баш стро |
| ено за славу онога што души не да да се смути.</p> <p>Наилазила је на Ану врста екстатичних муз |
| је и музика црква. </p> <p>Волети, а не смутити душу — смешила се госпођица Недићева, гледајући |
| срца.</p> <p>Ана Недићева је плакала из смућене душе.</p> <p>Ана Недићева је, сутра дан, на Бог |
| половине службе, осетио одједаред неку смућеносг и малаксавање у гласу.{S} Отимао се, али са м |
| о, монах Иринеј се није више сећао тога сна.{S} Напротив, био је целога дана необично озбиљан.{ |
| свога: </p> <pb n="180" /> <p>„Глорија сна једног, богатог као два млада живота, подигла се то |
| у његов џеп, и знају да је џеп потпуно снабдевен свима потребним стварима.{S} Осврнуо се затим |
| чила га да то нотално чини, како би сва снага невиности и лепоте гласа дошла до потпуног израза |
| {S} С оне стране, мир светиње и духовна снага, која кроз танку ограду пред собом гледа комешај |
| а би могао правити царство, и нема више снага у себи, да би могао правити вртлог ...{S} Не.{S} |
| {S} Мир мора стојати на целим и здравим снагама немира.{S} На олују мора стојати.{S} Као што цр |
| и, што има меланхолије, само зато и има снаге, што има смрти .. .{S} Магдалена је наслонила обр |
| Осећала је да је несрећа јача од његове снаге.{S} Осећала је да се у њему кренуло нешто из најд |
| {S} Баш та љубав ми даје толико монашке снаге, да бих свакога демона храбро дочекао, и као вртл |
| начити све.{S} То је материал, без целе снаге и душе, који је <pb n="62" /> несрећни музичар ос |
| S} Шум, бук и писка олуја, пуног обесне снаге и пустошења... </p> <pb n="166" /> <p>Силна ветри |
| а су ми живот и љубав слатки, онда имам снаге за срећу и уживање.</p> <p>Или можда само зато и |
| оварала.</p> <p>— Је ли вам недостајало снаге у борби ?{S} Је ли наишла на вас болесна чежња за |
| који ће остати да види и насљеди победу снаге своје.{S} А Ана?</p> <p> Владики би опет тешко.{S |
| као легенда, блеђи но обично, отимао је снагом својих очију Ану и од владике и од целог света.{ |
| блажене слике отклони од ње, да јој да снагу да свет гледа у оној боји у којој га божји дан пр |
| негативно!{S} Нешто што том човеку пије снагу и вољу.{S} Што му је канда већ сасвим прождрло су |
| се ствар баш и збуде, а после мора наћи снагу за досљедност , одговорност и трпљење.</p> <p>Ана |
| о у најбољи свој живот да унесем .{S} У снагу живота свога.{S} Њу бих хтео као прави калуђер да |
| била, и бацила, с љубављу својом, и сву снагу своју Иринеју пред ноге, занемела , спустила глав |
| још неупотребљену, а баш највећу своју снагу, која ће одједаред изменити живот, упростити и ра |
| човек, али ја осећам страшну, позитивну снагу, којом ћу свој живот дићи, дићи га зацело.{S} И т |
| е кроз ваздух. </p> <p>На веранди прште снажан, здрав, дуготрајан смеј девојке са покиснутом ру |
| ки, Свемогућни!{S} Помози ми да останем снажан и весео монах какав сам сада.{S} Помози ми да ве |
| това петла.</p> <p>Али песма се таласа, снажна, рајска, небу намењена, од Бога слушана.{S} Танк |
| едини мали барјачић се још лепршао .{S} Снажна мисао да у несвест пасти не сме, да изаћи из црк |
| су скочила два зрака, која су, као две снажне руке, обгрлила Ану да је угуше.{S} Ана се дигла |
| ео и своју душу потпуно јасно.{S} Талас снажне једне јасности нагло је однео маглу испред унутр |
| јући тренутак да чело земљи приближи, и снажним, скоро страшним гласом повиче: <hi>Вонмем:</hi> |
| и седих обрва и трепавица, који је крај снажног Недића изгледао као чађава стара икона у сребрн |
| ши вашој љубав једну, о којој анђели не сневају и о којој песме не певају.{S} Прву љубав којој |
| једва најзад, заспала мирним сном.{S} И сневала је да види <pb n="117" /> рану на - ђаконовој д |
| еној, о службама и о појању у њој.{S} И сневао о њој као о неком запечаћеном <pb n="50" /> ћиво |
| но тужна маглица је обавијала предмете, снег је пролетао тих и спор, као да спава, а људи су пр |
| плашила од црвеног ђердана! — смејао се снег, и почео, преврћући се од смеја, да заузима маглин |
| да се ту, напољу, магла згушњава .{S} И снег је био друкчији.{S} Пахуљице оштре, као од игала, |
| ћи неким непознатим путем, газила дубок снег и спотицала се у јаме, и журила је, задувана и усп |
| страстан неки осмејак јако светлих, као снег чистих зуба.{S} А по слушаоцу поврве хладни мрави. |
| а њиховим је стојала светлост, бела као снег.</p> <p>И цео свет, и живот са свима мрљама својим |
| дотрчало мало Анино кученце , бело као снег, са риђастим дрским носем, и, љубоморно што од Ани |
| дједаред је дунуо студен ветар, угрушао снег са ледом, побацао звездице мраза, и повешао венце |
| једаред је клекла, не гледајући куда, у снег, и почела плакати. </p> <p>То је дакле сада сва св |
| ка крила, изгледала је, у тешким хрпама снега, готова да полети. </p> <pb n="26" /> <p>Госпођиц |
| S} Некако млак и љубак у тишини дебелог снега који је још непрестано падао.{S} Али одједаред је |
| ранчице дрвета, разбарушио мирне наносе снега, и кидао мале гроздове иња да повеша веће и беље. |
| рем, заштићен у дубини својој од кише и снега, чист и пун заветрине као соба.{S} Црква, напроти |
| изгледао као нека много тужна црнина на снегу.{S} Госпођица Недићева је уздахнула и склонила се |
| је дошло њих обоје.{S} Два сирочета на снегу.{S} Можда јаднији од оног дечка и оног псета.{S} |
| зад је ружа, сва рашчерупана , лежала у снегу, а преко ње се ваљали, сити, угрејани и несташни, |
| вет и мирис, игра и нада, миран сан без снова, као у биљке.{S} Ни милостиве речи, ни заљубљено |
| нашњи дао, лежу у постеље пуни блажених снова.{S} Трећи, најзад, којима се сав живот сабио у је |
| остварио се један од најтоплијих њених снова: да у цркви служе само они људи који силу уметнос |
| евојачкој соби, пуној лепог рада, лепих снова, лепих радости, демон се размахнуо још силније и |
| воли.{S} Све сањање и све испуњење тих снова ограничавало се свеједнако на цркву, на обреде, н |
| свој и уметност своју посвећује Богу, а снове и љубав своју пружа простом једном калуђеру који |
| едан свет.{S} Монах Иринеј је морао све снове своје душе оставити у њеној коси!</p> <p>А рука њ |
| а кад је леђима окренут, и увијати га у снове?{S} Човек осећа и невидљиве и незнане ствари.{S} |
| чију, одатле у умиљатост речи, одатле у снове мисли, одатле некуда, куда човека само жена вуче, |
| омонашења.{S} Он је чист као дете.{S} А снови његови су мирни снови о девојци једној која с њим |
| се само зато не виде што их нове жеље и снови затрпавају?{S} Јесам ли ја већ један део монаха И |
| чистоће. </p> <pb n="30" /> <p>Љубавни снови Анини нису били слике које долазе и пролазе.{S} О |
| равила где је.{S} Обузели су је омиљени снови.{S} Да монаха Иринеја преноси из столећа у столећ |
| ст као дете.{S} А снови његови су мирни снови о девојци једној која с њим заједно цркву служи.{ |
| ти.</p> <p>Долазили су јој и чудно лепи снови.{S} Један се нарочито често понављао.{S} И у будн |
| ело уклони из свести.{S} И с тога у тим сновима није било ни питања, ни сумњи, ни љубоморе, ни |
| ца, обузела јој и главу, помешала се са сном, тако да се сиротом ђакону учинило да је те вечери |
| Цео врт и небо занели се неким дубоким сном.{S} Сан, који предосећа јесен, кад се рано леже и |
| S} Ана је, једва најзад, заспала мирним сном.{S} И сневала је да види <pb n="117" /> рану на - |
| дила дрвеће.{S} Ваздух је био миран.{S} Снопић првих сунчаних зрака пробио је кроз танку пукоти |
| ирање, па ћете се уверити.</p> <p>Та је соба изгледала као мала црква.{S} Тавних зидова, са пар |
| кише и снега, чист и пун заветрине као соба.{S} Црква, напротив, била је мрачна, без иједног у |
| зама. </p> <p>Кроз дуги ред епископових соба одјекивало је јецање.{S} Владика је држао главу св |
| ољно како у дугом реду његових самачких соба одјекује интиман разговор.{S} И затвара очи над Бо |
| У највећој тишини се обављао посао.{S} Собарица није испустила ниједно ведро.{S} Кочијаш је оч |
| хоће да каже.</p> <p>У тај мах је ушла собарица, и јавила да господин Мајински треба часом да |
| ђице Ана.</p> <p>— Долазите ли из очеве собе ?{S} Како му је?{S} Да ли бих ја сад могла ући? </ |
| е као заливени.{S} Недићка је, из друге собе, опазила да се ћути, и ушла је.</p> <p>Понудила је |
| заједно изводити.</p> <p>Врата из друге собе су остала отворена.{S} Жагор је Ани и ђакону добро |
| неко дошао и затворио врата од музичке собе.{S} Недић.{S} Бацио је поглед у собу.{S} Видео Ану |
| Ана неочекивано врата од његове спаваће собе:</p> <p>— Слушај, сад ми је одједаред дошло да сви |
| на.</p> <p>— Отпрати ме сада до спаваће собе.{S} Уморан сам.{S} А треба и ти да легнеш.{S} Неде |
| ко дошла шетња ходником, између спаваће собе и салона.{S} Пријатно му је било малу, згрчену сво |
| та њиховог„ Као махнита је прелазила из собе у собу, ширила руке, и склапала их опет, и ударала |
| тегао главу, и остао стојећи на средини собе.{S} Несрећни горди калуђер, који је завет свој у м |
| е да се исплачем и смирим сама у својој соби.</p> <p>Али тамо, у тој финој, нежној девојачкој с |
| ли тамо, у тој финој, нежној девојачкој соби, пуној лепог рада, лепих снова, лепих радости, дем |
| м вежбама са хоровођом.{S} У оној истој соби.</p> <p>Ана је била узнемирена, ђакон није свакад |
| у татином ће можда бити мраз и иње, а у соби његовој нека буде срдачно и топло као и пре.{S} Ка |
| обом врата.</p> <p>Ана је остала сама у соби, и знала да то отац њен умире.</p> <p>Чучнула је н |
| башту, да дивно летње вече не преседе у соби.</p> <p>Сви се с предлогом сложили.{S} Јер се нико |
| ли је наоблачено или је ведро.</p> <p>У соби за примање, ђакон је прво наишао на Ану, и сада, п |
| .{S} Цвеће је лежало по путу, прекрасно собно цвеће госпође Недићке је ивичило стазу, радосна л |
| да изађе и даље да иде, па и самог њега собом да поведе.{S} Други пут опет, тако је као да су и |
| не неочекиване посљедице може повући за собом.{S} О томе се, досада, сигурно већ уверио Господ |
| ена, бежећи испред Ане и затварајући за собом врата.</p> <p>Ана је остала сама у соби, и знала |
| пробушило је рупицу у магли, и вукло за собом дугачки црвени ђердан .{S} Гле, магла, тешка олов |
| отимају најдрагоценије, и остављају за собом сиротињу, очај и празнину .</p> <p>Наједанпут, Ир |
| носна, као да је нешто драгоцено понела собом кући.</p> <p>А он је стојао, и с усхићењем пратио |
| зорену или несрећну своју љубав носи са собом у манастир живота.{S} И ја верујем да има жена то |
| <p>— Жена, жена! — разговарао је сам са собом доктор Пашковић, шетајући мало узбуђено по свом к |
| Иринеја.{S} А он је поглед тај унео са собом у олтар на причешће.{S} Причестио се миран као ја |
| зном месту крај стуба, носећи некако са собом тамо и монахове мисли и његове очи.</p> <p>Ђакон |
| ући , са мртвом тишином људи у стопу са собом, прокрчио је ђакон светлој књизи пут кроз густо з |
| да очи и уста његова <pb n="133" /> над собом види.{S} Да се склоне строге божје очи, да бар ча |
| к, за време молитве, нађе око божје над собом.{S} Нашла га је и сад.{S} Али је око божје гледал |
| чар и привлачност , која за човека пред собом, иако јој је драг, ништа нема.{S} Ништа на свету. |
| не сме, гледало је у чинијицу каше пред собом и није јело. </p> <p>Владика се при доручку хвали |
| ећа, клео се ђакон и пред Богом, и пред собом, гледајући право у тужне очи Христове на Ђотовој |
| и не слутиш.{S} Ја имам јасан пут пред собом, и идем по њему ведра и храбра.{S} Ти то уосталом |
| овна снага, која кроз танку ограду пред собом гледа комешај живота, љупко се смеши, воли, разум |
| чно.{S} Исцеђена светлост се увлачила у собу као неко сироче.</p> <p>Око пола десет је нешто ма |
| ке собе.{S} Недић.{S} Бацио је поглед у собу.{S} Видео Ану, у познатом, мало напред нагнутом ст |
| вог„ Као махнита је прелазила из собе у собу, ширила руке, и склапала их опет, и ударала се у г |
| , у своје одељење.</p> <p>Чим је ушао у собу, сео је за сто, извадио из касете свеску дневника, |
| најем ваш глас.{S} Изволте да пређемо у собу за свирање, па ћете се уверити.</p> <p>Та је соба |
| рац ђакона под руку, и вукао га у другу собу — ти ни у ком тренутку нећеш заборавити на Бога, н |
| и.{S} Недић и Недићка су прешли у другу собу, и оставили Ану с монахом Иринејем да се договоре |
| ога госта.{S} Најзад се завукла у своју собу, и седела тамо мирна, мало уморна, мало расејана . |
| <head>XIII.</head> <p>Повучена у своју собу, Ана се предавала сећању.{S} Као већ неколико пута |
| {S} Све је одједаред поврвело у музичку собу.{S} Почела је жива дебата, да ли госпођица Ана или |
| о на капији кепец у црвеном капутићу са совиним пером за капом, а предсобље, пуно зеленог биља |
| а, и чупају полумртва влаканца без капи сока и хране.{S} Али тамо, у ћошку гле, још стоји цвети |
| осао.</p> <p>Ништа не мари, мој смирени соколе !{S} Док сам гледао циркус са багрема, лепши ми |
| два ђакона, много свештеника, два хора, сола, Еванђеље, завршни онај концерт, ах, Ана је имала |
| } У траци његовој , тамо с десне стране солеје, спазила је Ана, с леђа, високу, као јаблан прав |
| о на северне двери и долазио ка средини солеје, то је било као кад вечерња мирна светлост клизи |
| а на свету, кад свештеник преноси преко солеје тело Христово мртво ћутећи.</p> <p>Бирајући и сл |
| ленкасти пламичци кандила.</p> <p>Преко солеје је корачао нови ђакон.</p> <p>Носио је у тешку п |
| ати се чинило као да тамо, у висини над солејом престаје оклоп зидова, да су они последњи луци |
| м концерту тако, да је сигурно и главни солист пред престолом Господњим љубоморан на њу. </p> < |
| драслих и деце, и са ћелијама појединих солиста певача.{S} Или да ће свештеници смети бити само |
| држи непрестано Ану за сукњу.{S} Сопран солисткиња, јунак из толиких главних битака, беља је од |
| остојно</hi> је тога дана певала сопран солисткиња без пратње хора.{S} Финим, чистим, мало жало |
| линија и четири празнине. — Али сопран солисткиња ваша? — довршавала је Ана обично сцену, имит |
| ферише о успеху, и причала му да сопран-солисткиња изводи свој део у Григорјевом концерту тако, |
| о јесење одело, и метнула на главу црни сомоцки шешир.{S} Нешто тешко јој је лежало на срцу.{S} |
| који са својом белом огрлицом на црној сомоцкој блузи већ сада изгледа као учени доктор у тала |
| вира, и почела свирати Бетовенову једну сонату.{S} Силно, краљевски.{S} Монах Иринеј се спустио |
| сама, држи непрестано Ану за сукњу.{S} Сопран солисткиња, јунак из толиких главних битака, бељ |
| а му реферише о успеху, и причала му да сопран-солисткиња изводи свој део у Григорјевом концерт |
| . <hi>Достојно</hi> је тога дана певала сопран солисткиња без пратње хора.{S} Финим, чистим, ма |
| вог разреда, који је имао савршен дечји сопран.{S} Прави трепет етра.{S} Висок, мекан, чедан, и |
| о у пет линија и четири празнине. — Али сопран солисткиња ваша? — довршавала је Ана обично сцен |
| {S} Хоровођа нетренимице чека час да са сопраном заједно падне у несвест.{S} А два најбоља тено |
| подвргнути, место туђега певања, своје сопствено.{S} Мислила је ту на оно што је пре неколико |
| и наишла на вас болесна чежња за својом сопственом несрећом?</p> <p>Ана није одговарала.</p> <p |
| да је та вештина, мало по мало, и њеном сопственом увету почела годити.{S} Донекле и као <pb n= |
| те, снег је пролетао тих и спор, као да спава, а људи су пролазили некако побожно и смирено, ка |
| о мучење, то су они којима се никако не спава.</p> <p>Ни ђакону се није спавало.{S} Нешто као д |
| ћа јесен, кад се рано леже и у помрчини спава.{S} И с тога, је, у светлости, све изгледало као |
| е од мириса.{S} А Исус није мртав, него спава.{S} Њега и цвеће успављује глас младог једног мон |
| етка , са капљицом росе на глави, мирно спава.{S} А људи ?“</p> <p>„Још сам, час демон, час све |
| , свеће тек прогоревају , полијелеј још спава, на хору хуји празнина, из олтара се чују испреки |
| — Боли ме јако глава, и ... немирно сам спавала. </p> <pb n="240" /> <p>— Је л' ти збиља ништа |
| ету, које је, не слутећи шта се догађа, спавало испод густе платане у потпуној сувоћи.{S} Псета |
| како не спава.</p> <p>Ни ђакону се није спавало.{S} Нешто као да непрестано кружи око њега, зов |
| е одједаред дошло да свирам молитву пре спавања. </p> <pb n="23" /> <p>И свирала је нешто прекр |
| се при доручку хвалио да је врло мирно спавао.{S} И да према томе, хвала Богу, бар тога дана н |
| Ја сам о ручку куцала, али ти си морала спавати ...{S} Како ти то изгледаш, Ана, за Бога?{S} Те |
| рила је Ана неочекивано врата од његове спаваће собе:</p> <p>— Слушај, сад ми је одједаред дошл |
| се судбина.</p> <p>— Отпрати ме сада до спаваће собе.{S} Уморан сам.{S} А треба и ти да легнеш. |
| је некако дошла шетња ходником, између спаваће собе и салона.{S} Пријатно му је било малу, згр |
| ца.</p> <p>Међу чешће посетиоце је сада спадао и доктор Пашковић.{S} Људи су, наравно, констато |
| ином прозору , и Ана, одавно већ будна, спазила је на зиду малу једну слику, која је, као у мра |
| и његовој , тамо с десне стране солеје, спазила је Ана, с леђа, високу, као јаблан праву прилик |
| цркве у време кад нема богослужења.{S} Спазила је отворена врата, и, не знајући право зашто, у |
| оново пред отворен црквени улаз, Ана је спазила да низ степенице силази доктор Пашковић.{S} Зач |
| зном месту.</p> <p>При изласку из цркве спазио је неколико познатих певача.{S} Пошао им је у су |
| м епископом изјавила, да је у кујни све спало, да се све скорало и сдрвенило, и ако се с музико |
| нираних покушаја талента и живота једва спасено јединче.{S} Слутим ја, госпођице Ана, да уметни |
| таје сада да ја учиним нешто што ће том спасеном животу дати вредност.{S} Заветујем се да ћу уч |
| то опојном једном врелином од које нема спасења, која жеђ и неситост буди, која можда гариштем |
| ак надам да ми и сада, као и увек, само спасење може од вас доћи.</p> <p>— Пресудићете.{S} Дакл |
| ко моја, Ана, реците нешто, заповедите, спасите себе и мене ...</p> <p>— Не, не говорите ништа! |
| у ноћи, и, врло често, пошто се одрекао Спаситеља свога.{S} Зар ти све то не осећаш, синко? ... |
| ните и благодарите Богу, спасли смо се, спасли смо љубав своју, Ана, душо моја, бела, чиста и в |
| те одавде, клекните и благодарите Богу, спасли смо се, спасли смо љубав своју, Ана, душо моја, |
| чистити и посветити тамо где нису могле спасти".</p> <p>„Плашим се ипак жениног тела, плашим се |
| а и нестала, а на њеном месту је засјао спектар, као најлепша дуга.</p> <p>Ану је ова мила, вес |
| ежак и чист један млаз, који је лечио и спирао ране и на души и на слуху.{S} И то леком једним |
| ало затим стаде се притајивати и тањити сплет тонова, док их <hi><foreign xml:lang="it">una cor |
| у у овом животу пре него што се у један сплет уврте са жицом која треба да зазвучи.{S} И кроз т |
| ри јој да се ништа није десило, да буде спокојна и мирна. </p> <p>Не бој се, и хвала ти што си |
| ље од молитве.{S} И ја бих га и у цркви спокојне душе прочитавао ...{S} А према теби, сада, кад |
| ст лепоте. </p> <p>Анино срце је куцало спокојно.{S} Жеље њене су мале и испуњене.{S} Љубав њен |
| едићеви се нашли затворени, одсечени од спољашњег света, усамљени дубоком и кобном оном самоћом |
| ижило се лето.{S} А ништа на свету се у спољашњем животу Ане Недићеве није догодило ни променил |
| чишћеност онога света.</p> <p>Уопште је спољашњост владике, за кога се иначе знало да је умно ј |
| застајкујући.{S} Осећала је часом неку спољашњу, часом унутрашњу празнину .{S} Душа њена се ра |
| S} Најзад, густа вијугава павта пољског споменка.{S} Народ.{S} Ђакон ништа није опажао.{S} Још |
| а, између доктора и ње.{S} Напротив, ни споменула није да је уопште <pb n="230" /> чега било.{S |
| нтузиазам тога човека потпуно искрено и спонтано долази, али му није знала побуде и постање, и |
| вијала предмете, снег је пролетао тих и спор, као да спава, а људи су пролазили некако побожно |
| музике, мислим, још никада нисмо сасвим споразумели.{S} Сећаш ли се колико пута си ми хладно и |
| — Збиља, ја сам у неприлици како да се споразумемо, јер се у тој ствари, у ствари музике, мисл |
| е види.{S} Мора бити да сврће за угао у споредну улицу, и заобилазно иде кући.{S} Једаред , кад |
| си.{S} Исти мотив се поновио.{S} Тиши и спорији, али врелији и силом ућуткиван, каква је љубав |
| д друге.{S} Груди му се дизале широко и споро.{S} Усне се развлачиле у осмејак .</p> <p>— Калуђ |
| ожи необичну појаву новога ђакона, и да способности његове оцени по најбољим њиховим ефектима . |
| м непознатим путем, газила дубок снег и спотицала се у јаме, и журила је, задувана и усплахирен |
| е.{S} Камичцима калдрме разбија окна на спратовима, а ораницом земљом засипа таване.</p> <p> Ол |
| ећ времена проноси глас како се владика спрема да посети Богородичину Цркву.{S} Сада је то било |
| о да се то душа једног драгог покојника спрема да ме посети.{S} Видећете какав је.{S} Слаб и су |
| се с прозора.{S} Почела је и сама да се спрема за полазак.</p> <p>У цркви није дувао ветар.{S} |
| свога, и што се можда на вечити одлазак спрема онај, чије биће је у темељима њихове куће, у сва |
| да је октобар — мислио је монах Иринеј, спремајући се на јутрење.</p> <p>— Како је све пуно сен |
| симпатија Анина, сасвим ју је занео.{S} Спремала се да читаве одсеке службе с децом поје, а поз |
| /> <p>Такве су биле мисли Анине док се спремала за полазак у цркву.{S} Обукла је црно јесење о |
| ица.{S} Ана је баш тих дана довршила, и спремала се да до Богојављења сама и увежба с певачима |
| p>И збиља је тако.{S} Он се осећа јак и спреман да доврши дело свог унутрашњег помонашења.{S} О |
| } Улазио је у олтар на причешће потпуно спреман, давши Богу, с гласом својим, и све што је у ње |
| с.{S} Зашто у тако сувише богатом стилу спремате свечаност?{S} Додуше, и ја се радујем, и желим |
| ћу, и чекао, као и пре, да монах Иринеј спреми и разлије чај.</p> <p>Владика је седео у старачк |
| дужност девојке.{S} Кад су родитељи већ спремили све што треба да се кћи може и пристојно и врл |
| вањем. </p> <p>Кад је довршио читање, и спремио се да легне, пало је ђакону на ум да је прекосу |
| тварао брзо разне фијоке и орманчиће, и спремио послужење лепо и глатко као добра домаћица у св |
| као свечаност за коју се нарочито треба спремити.{S} У колико је то више морала осећати она вар |
| Недићевој кући.{S} Да цео домазлук буде спремљен и у реду пре него што гост изађе.{S} У највећо |
| а се.{S} Тражила је брзу неку одлуку да спречи улазак Иринејев унутра.{S} Дошло јој је да заврн |
| е чистог завета, стегле су Анине прсте, спречиле су нову песму њеног узбуђеног срца.</p> <p>Ана |
| знати страх од Бога.{S} Дошло јој је да спусти чело доле на камен и да чита молитву.{S} Али је |
| ко двоструко сањив, и једва је чекао да спусти главу на јастук.{S} Али у коме тренутку је то уч |
| агу своју Иринеју пред ноге, занемела , спустила главу, раширила руке, а из груди јој је гукала |
| обнице.{S} Стигавши, спустила је цвеће, спустила и главу, и почела брзо читати молитву.{S} Али |
| то пре стигне до гробнице.{S} Стигавши, спустила је цвеће, спустила и главу, и почела брзо чита |
| > <p>— Зашто ?</p> <p>Ана је ћутала.{S} Спустила је заклопац клавира , и по њему, као неку полу |
| говарање неких нових душа у ваздуху.{S} Спустила се ледено хладна киша.{S} Црна нека вода, која |
| _C23"> <head>XXIII.</head> <p>Жалост је спустила црна своја крила над лепом кућом покојног адво |
| разуме све што му је говорила . </p> <p>Спустила је руку на дирке, и почела свирати .{S} Тише н |
| и вреле, умрле су.{S} Бедан и немоћан, спустио је главу.{S} Бацио господство и јунаштво.{S} А |
| а велике и мучне.</p> <p>Нежно, лагано, спустио је своју руку на њену.{S} И гледао како низ суз |
| дигао у наручје, и однео пред олтар.{S} Спустио ју је пред иконом Христовом, ушао у олтар, и из |
| ким крстом је заградио срце, понизно је спустио иначе у вис подигнуту руку, и стојао, као од ме |
| S} Силно, краљевски.{S} Монах Иринеј се спустио у наслоњачу и утонуо у рајски сан.{S} Мало посл |
| изговорио задње речи, ђакон се тргао, и спустио главу.{S} Осећао ја да га владика гледа.{S} Сти |
| коше, а руке, у којима је држала писмо, спустише се у крило као помиловане. </p> <p>У цркви је, |
| а седи, и гледала <pb n="35" /> како се спушта вече.{S} Кад је изашао месец, ред прозора на сус |
| ml:id="SRP19190_C5"> <head>V.</head> <p>Спуштала се ноћ.{S} Као неки велики точкови , који прес |
| итву.{S} Полупокривених очију, ђакон је спуштао по две по три кришчице освећеног хлеба у мале, |
| не Цркве ударало је весело.{S} Ђакон је спуштао главу своју ниже.</p> <p>На уснама његовим ства |
| една скупоценост, затворена у кутију, и спуштена негде у њено срце или душу, с тим, да је Ана м |
| место на јастук, положи главу на топле, спуштене капке нечијих очију.</p> <p>Сутра ујутро, мона |
| шта више влада!</p> <p>Ана је дохватила спуштене своје дебеле плетенице, и зарила у њих уста да |
| а удварања још није сагледао да се пред спуштеним завесама клања.</p> <p>— Вас, госпођице, цркв |
| бићу.{S} Нешто што се даје посматрати, сравњивати и ценити.{S} Пре тога, она је имала осећање |
| но му је било малу, згрчену своју сенку сравњивати са краљевским стасом Иринејевим.{S} Иринеј м |
| млађим свештеницима реформисани су, за сразмерно кратко време, гимназијски концерти, а нарочит |
| рква моја ...{S} Како ме то боли, пече, срамоти! ...{S} Лаж, у мојој души лаж, на мојим устима |
| под којима се срце Анино дробило у сто срдаца. </p> <pb n="55" /> <p>— Јесте ли сасвим оздрави |
| , као номади, са малим шатрицама својих срдаца селити се за тим траговима свежине, лепоте и нез |
| дма и хвалу своју према Богу одавало на срдачан, али и на отмен начин, и коме се сад усудила до |
| негде на дну груди.{S} Запевала је онда срдачна, мала једна аријица, кратка, колико док окупано |
| а, а ипак тако весела, тако једноставно срдачна.{S} Ви да певате арханђела Гаврила. — Они се на |
| S} А Недић је дочекао госта са широким, срдачним руковањем, с каквим се дочекује само добродоша |
| мраз и иње, а у соби његовој нека буде срдачно и топло као и пре.{S} Кад смо сви на окупу, онд |
| и им се најзад састадоше у једном ретко срдачном погледу.{S} У зеницама монаха Иринеја је стоја |
| олице скоком, као увређена, намрштена и срдито бледа, и поћи некуда као на јуриш, и онда, одјед |
| ироније преко лица.{S} Да, и тај звекет сребра би требао да је хармоничан и у такту са побожним |
| рвиету, угасито мрку, са лепо израђеним сребрним оквиром и са тешком сребрном копчом.</p> <p>— |
| .{S} Кадионицом је махао као да на оним сребрним ланчићима љуља колевку са <pb n="21" /> малим |
| косом испод вела, Пашковић са гргуравом сребрном фризуром око астраханске капе, а монах Иринеј |
| израђеним сребрним оквиром и са тешком сребрном копчом.</p> <p>— Пази, молим те, Пашковића! — |
| ештеник је коначно затварао двери.{S} У сребрном фелону, Ани је изгледао црн као злокобни гавра |
| едића изгледао као чађава стара икона у сребрном оквиру.</p> <p>С обе стране Недићеве капије до |
| клечи пред Аном и да љуби руку њену, у сребро и драго камење оковану ...</p> <p>Па ипак, баш п |
| пе, а монах Иринеј сав црн, са златом и сребром негде дубоко у себи.</p> <p>Десна Анина рука је |
| да је обично, прошавши кроз живе улице, сревши пријатеље свога оца, преплакала све време богосл |
| и места.{S} Прота Богородичине Цркве на сред храма, прота-гост на Царским Дверима, а ђакон Ирин |
| ико дуго ћете остати?</p> <p>— Данас је среда.{S} У данашњи дан после две недеље ћу се вратити. |
| је, нарочито кад треба да се умири или среди, предавати се интензивном посматрању ситнијих пој |
| , али зна.</p> <p>Црква је ту некако по среди.{S} Може бити да стари Богородичин Храм има срце, |
| утовање, и уклони мало из чаробно моћне средине. </p> <p>— Стар сам, Иринеје.{S} Можда је то по |
| и сталног духовног општења с њим, из те средине која је кобна, која за час један може бацити у |
| мљу пропада.{S} Права улица од цркве ка средини вароши врло је дуга, а он никада не стигне да ј |
| би изашао на северне двери и долазио ка средини солеје, то је било као кад вечерња мирна светло |
| су потрчали, и срели се, као некад, на средини степеница.</p> <p>Ана није пружала руку, а ђако |
| прсте, стегао главу, и остао стојећи на средини собе.{S} Несрећни горди калуђер, који је завет |
| иму неког јако пространог круга.{S} А у средишту тога круга треба да букне она екстаза од које |
| среће, завијала га у црно, и као мрачни средњевековни тавничар бдила над њим да се не макне од |
| била по узору једне од најлепших наших средњевековних задужбина, и имала одиста, са масивном о |
| ета је било врло много.{S} Узана путања средом храма чинила се као део неке библијске слике, и |
| {S} Зар би она <pb n="87" /> могла бити средство у рукама демона!{S} Не тако ми једнога Бога, н |
| дали, крњили и уништавали, а после тога сређивање, смиривање и свежи дах новог живота у новом в |
| амвон.{S} Тише је.{S} Метеж се слива и сређује.{S} Свечано је и побожно.{S} Анђели и добри људ |
| и сагнуте главе.{S} На вратима порте се срела с ђаконом.{S} Силазио је низ степенице полако , з |
| осетио сен.</p> <p>Обоје су потрчали, и срели се, као некад, на средини степеница.</p> <p>Ана н |
| авно, шетајући по земљи, ушао у шуму, и срео јако невеселог младића.{S} Питао га је шта му је. |
| тављеност душа и тела, на смиреност.{S} Срести, видети и волети, то је Ана Недићева умела само |
| , на сваком кораку , <pb n="89" /> може срести радост.{S} Који се свакога јутра буди са пријатн |
| еминовно изгледало да ће се још у цркви срести, она се сакрила за стуб, и постојала док он није |
| мајка успављивала јединче своје ...{S} Срећа и бол моје мајке, моје сироте мајке...</p> <p>Прв |
| шта друго него сажаљење.{S} Можда права срећа и није ништа друго него давање.{S} Можда прави ид |
| ао да му само још то треба знати, па да срећа његова буде такође, високо горе, прозирни облачак |
| шни талас! ...{S} Његово певање је моја срећа, а његов глас ја не знам, и немам, и он сам ми га |
| ље немати него имати?{S} Зашто је свака срећа покојник?</p> <p>Ђакон је извадио дневник, и чита |
| је врт, у коме живи једна моја покошена срећа, један вечити мој уздах.{S} Али врт није у царств |
| и код куће, у ђакону је чисто врила та срећа.{S} Осећао се као прегршт скривене шумске земље, |
| лога да ћути.{S} Ускиптила је у њему та срећа у коју владика сумња, и он је, узбуђен, узео стар |
| <p>То је све што јој поручује, а то је срећа над срећама .{S} Ах, како се на разне начине може |
| себе једно другом руке.{S} Свечаност и срећа су их стезали у заједницу, онакву какву је Христо |
| гов говори : да, ја одлазим од вас, али срећа је уза ме; а ви ћете остати сами, јер тако мора д |
| т његов, који нам је у данима среће био срећа, који нас је водио лепоти да са растављеним живот |
| о да цело небо плаче с Аном, и да је то срећа коју он не може издржати.{S} Узео је Анину руку, |
| онда за срећу то исто не каже?{S} Чему срећа и усхићење и сласт, кад после годину дана срце чо |
| све што јој поручује, а то је срећа над срећама .{S} Ах, како се на разне начине може једно ист |
| као је монах Иринеј у крилу владичином, срећан у својим сузама. </p> <p>Кроз дуги ред епископов |
| љубави својој.</p> <p>— Срећан сам!{S} Срећан сам бескрајно, јер с љубављу мојом добро у мени |
| срећан у чистој љубави својој.</p> <p>— Срећан сам!{S} Срећан сам бескрајно, јер с љубављу мојо |
| из мојих одговора видео да сам ја овде срећан, онда је ваљда због тога ћутао.{S} И сад он дола |
| ео се над њом, свечано и радосно, да је срећан и пресрећан у чистој љубави својој.</p> <p>— Сре |
| и одабран.{S} Монах Иринеј тврди да је срећан онај ко га изближе познаје, и коме старац хоће д |
| ку — шалио се монах Иринеј.{S} И сав је срећан отишао , кад се Ана од срца слатко насмејала.</p |
| граби, и разбија главу о томе да ли је срећан или несрећан ...{S} Ето, поред свег филозофирања |
| и сажаљивост би га обузимала.{S} Био је срећан, верујући да је то она велика, свемилостива љуба |
| бао својевољно да прекида оно у чему је срећан.{S} То ће, сутра, ипак бити растанак. </p> <p>— |
| честио се миран као јагње.{S} Осећао се срећан.{S} Много је лепога ушло у њега тога дана.{S} Ја |
| ашњег човека који у том свету није више срећан.</p> <p>Зашто Бог није доцније, много доцније ст |
| јајног концерта?{S} Старац је усхићен и срећан.{S} И ја сам.{S} А да ли сте ви ?</p> <p>— Ја?{S |
| p> <p>Како је човеку уметнику лако бити срећан ! — смислила је Ана завршетак свом унутрашњем ра |
| иван твој живот, Иринеје!{S} И како сам срећан и ја што си на овоме месту.{S} Ви ми овде изглед |
| нико не сме сазнати тајну њеног живота, среће и задатка.</p> <p>Промолила се одједаред нада.{S} |
| , које је узвишавао до престола лепоте, среће, светиње и идеала, за које је везивао рад и успех |
| пута, њој се и сада чинило да се напила среће за цео живот, и да ништа више не жели и неће желе |
| p>Да, завет његов, који нам је у данима среће био срећа, који нас је водио лепоти да са растављ |
| имљива слика.{S} Девојка пред чељустима среће, могло би се можда рећи.</p> <p>Сирота срећна Ана |
| као камен, она се заблистала, занела од среће, раслабила, и бацила, с љубављу својом, и сву сна |
| наруквицама око руку.{S} Скрушио се од среће.{S} Желео је да се претвори у јагње, да савије гл |
| јединица, уметница — а шта јој видиш од среће или од несреће? </p> <pb n="3" /> <p>Ништа не вид |
| а, махнито заљубљена и љубоморна на све среће, животе <pb n="135" /> и људе, и у исти мах опора |
| ладичином лицу дрхће израз праве, вреле среће.{S} Опазили су то можда и други, који су били бли |
| <p>Ђакон је сав трептао од неке свечане среће.{S} Устао је затим с камена, погледао горе, и пре |
| огу што је човек у стању толико блажене среће осећати просто од тог што му летњи ветрић ћарлија |
| чи над Бог зна каквом визијом породичне среће. </p> <pb n="168" /> <p>Монах Иринеј се враћа за |
| је лепота.{S} Он је дуго једно свитање среће.</p> <p>— Смем ли вам писати оданде?</p> <p>— Мол |
| ћних тренутака и пре вас.{S} Сада се те среће више не сећам.{S} Те песме више нису у мојој души |
| и слави и жени, силила га да се одрече среће, завијала га у црно, и као мрачни средњевековни т |
| душе много нових осећаја, али нема више среће.</p> <p>— Старинске, мирне, домаће срећице! — узд |
| а кривице, плача, опраштања, љубоморе и среће, Иринеј и Ана су и знали и не знали шта се с њима |
| учини, зар да само прође мимо топлоте и среће! ...</p> <p>Била је узбуђена, колебала се, хтела |
| Ђакон се томе није надао.{S} Као пљусак среће га је дочекало оно што је долазило из Аниних мили |
| , и пун оних божјих искрица које плачем среће надимају груди, и од којих, после, у гласу одрасл |
| ти.{S} После ју је дохватило блаженство среће, благодарности , блискости и наде.{S} И чинило јо |
| ејак неки који је лутао по цркви, шапат среће, све је то кружило око ње, а време је одмицало ка |
| ела и осмејком једним врати сву прегршт среће.{S} Хитнуо јој је ту срећу тако богату и тешку, д |
| страстна жеља да од ђакона тражи залогу среће коју одузима од ње.{S} Па и то није доста.{S} Не, |
| другом се омладина препирала о љубавној срећи.{S} Неко је развијао тему да највећу срећу у љуба |
| све своје усхићење, нешто жалила.{S} По срећи њеној котрљала се кап горчине.{S} Одвише чиста и |
| ве у човеку гута.{S} Напротив, она је у срећи, више но икад, имала ведру једну свест, којом је |
| по сјају Аниног писма.{S} Мала, интимна срећица двају монаха на пречац је умрла.{S} Ђакон је за |
| дно и добро.{S} Да у њему тиња фина она срећица смирених старих људи који се могу разњежити за |
| реће.</p> <p>— Старинске, мирне, домаће срећице! — уздисала је. — Слушајте ово чудо! — Ана је с |
| о јој се може одолети, како би јој, сва срећна и задовољна и иначе, могла одолети Ана Недићева! |
| никога завела ниси, јеси ли кадгод била срећна што си усрећила, јеси ли кадкод била несрећна шт |
| себи тада, подсмевала се ђакону и била срећна.</p> <p>Сад се опет сетила тога већ полузаборављ |
| , могло би се можда рећи.</p> <p>Сирота срећна Ана.{S} Као и свако створење, она је слепо летел |
| дала за њега, а како се сада види да је срећна и задовољна, и да га баш од срца воли.</p> <p>— |
| је чежња мога оца да ја будем радосна и срећна.</p> <p>Ана се враћала цркви.</p> <p>Црква ме те |
| и и стишати, и опет ће стојати богата и срећна, и пуна њега, његове лепоте и милоте, његовог по |
| одређеног стања.{S} Жена нити уме бити срећна, нити уме бити несрећна.</p> <p>— Има нешто у то |
| ва <pb n="186" /> из двоумице: да ли ћу срећна или несрећна бити кад уђем на молитву, а њега на |
| И ја волим тог старог човека.{S} И бићу срећна за све то време.{S} После ове дивне, раскошне сл |
| ора, не вратиле трага са црних беспућа, срећне, ипак, што су могле очистити и посветити тамо гд |
| ти једнога Бога, признај ми, да ли сте срећни, да ли сте несрећни ? ...{S} Не, не! — склапао ј |
| ном концерту.</p> <p>Парохијани су били срећни, пресрећни.{S} Свештенство се поносило што глава |
| е била израђена од уметничке руке, и са срећним полетом.{S} Светац један, у <pb n="92" /> монаш |
| опраштајући се неким необично благим и срећним осмесима, који се јављају кад људи једно другом |
| оја црква без вас.{S} А имала сам у њој срећних, узвишено срећних тренутака и пре вас.{S} Сада |
| {S} А имала сам у њој срећних, узвишено срећних тренутака и пре вас.{S} Сада се те среће више н |
| .{S} А лице јој је било мирно, свечано, срећно.</p> <p>Недић је стојао блажен и поносан, Недићк |
| о је било детињасто , мазно, лаковерно, срећно и милостиво .{S} Ана је старила, хладила се, мир |
| Оче, заљубљеног калуђера, прими к себи срећно Твоје дете! ...{S} Ана, моја Ана, јагње моје бел |
| екосутра недеља, и да то опет значи дан срећног њиховог виђења.{S} Можда ће тада моћи и разгова |
| зговори Анино име, како би се уверио да срећу своју не сања. </p> <p>— Ја вас никада не могу ос |
| сле годину дана ...{S} Зашто се онда за срећу то исто не каже?{S} Чему срећа и усхићење и сласт |
| ивот и љубав слатки, онда имам снаге за срећу и уживање.</p> <p>Или можда само зато и има сласт |
| и једва једном је и он доживео лепоту и срећу, и одмах, у истом <pb n="204" /> тренутку још, сл |
| вде, да одлети до цркве, да чује и види срећу и лепоту живота свога, да се врати, и онда да се |
| губитака, које зна само или несрећу или срећу.</p> <p>Ана се враћала кући неким непознатим путе |
| а ту малу, топлу, али најслађу човекову срећу, ону с којом се човек затвара у орахову љуску, и |
| ља, рада и лепоте узидати телесну своју срећу, је ли вам тешко било у темеље њене бацити пољуба |
| есности, који су готови да доживе сваку срећу, да приме и свако мучење, то су они којима се ник |
| , а понос! о, понос може заменити сваку срећу ...</p> <p>Стари владика се трзао између разних о |
| игија.{S} А понос и религија могу сваку срећу заменити.“</p> <p>У души оздравелога десила се кр |
| ки грех, <pb n="187" /> сваку превелику срећу, сваку грамзивост и похотљивост тела... </p> <p>Д |
| чи, да бар часом доживи слатку земаљску срећу. </p> <p>Ухватила се за чело.{S} Кајала се, крсти |
| сву прегршт среће.{S} Хитнуо јој је ту срећу тако богату и тешку, да је Ана чисто узмакла.</p> |
| ћи.{S} Неко је развијао тему да највећу срећу у љубави доживљују несрећно заљубљени.{S} Доктор |
| оврве хладни мрави.{S} Чар се проспе до сржи костију, и човек се тресе од блаженства. </p> <p>Ј |
| {S} Прота-гост је био сасвим без гласа, срицао слогове и речи Еванђеља са дугим паузама, испуња |
| инити и живот свој обесветити, ја морам срљати за жеђу својом, морам унесрећити матер своју, мо |
| живота свога, да се врати, и онда да се сруши нешто преко њих свију, и да их затрпа све одједар |
| и из моје ћелије је изашла жена која ће срушити палату! ...{S} Срушиће је!{S} Пошто претходно и |
| да обуку.{S} Бојала се да ће се старац срушити под скупоценим, тешким оделом и под митром на г |
| шла жена која ће срушити палату! ...{S} Срушиће је!{S} Пошто претходно изведе цара, наравно! — |
| ургију служе.{S} Хвала и теби, од свега срца, на дивној тој свечаности .{S} А госпођици Недићев |
| њих важи.</p> <p>Чује ваљда песму мога срца — смешио се ђакон, стојећи још непрестано у ходник |
| ремена, тицама или цвећу, ономе што има срца и лепоте у себи! </p> <p>Али ако љубав малакше, не |
| b n="139" /> Позно летњи ветрић, мекана срца, уздисао је, и причао је неке тајне.{S} А доктор П |
| има да благослови народ, сва се препуна срца стегла пред трагедијом старости, а нека још и пред |
| спречиле су нову песму њеног узбуђеног срца.</p> <p>Ана Недићева је плакала из смућене душе.</ |
| И сав је срећан отишао , кад се Ана од срца слатко насмејала.</p> <p>Целим путем, и код куће, |
| је, ушао у цркву, и служио тамо тако од срца вољно и Богу и сакупљеним људима.{S} И ма да је од |
| о комичан.{S} Она се насмејала, и то од срца.</p> <p>— Ти си адвокат, а ја сам уметник.{S} Ми с |
| а је срећна и задовољна, и да га баш од срца воли.</p> <p>— Та би ствар мене могла интересовати |
| смејао се Мајински више из грла него из срца. —- Онда бисте можда могли поднети да вам једну од |
| ају , али су трајније и јаче од страсти срца, и једино оне могу победити и побеђују срце.{S} Ст |
| ад очи, саме очи њене говоре о чедности срца једног коме нигде нема равног. </p> <p>— Пошто је |
| рже и брже, прикрала се жртви својој до срца, обузела јој и главу, помешала се са сном, тако да |
| по рукама и ногама, и стисак један око срца као да отров улази и њу. </p> <pb n="68" /> <p>Ђак |
| ведао .{S} Појање је дохватило и носило срца и душе, дигло сву цркву пред врата небеса.{S} Топл |
| ки мир његовог живота могао пронети бат срца или шапат усана!</p> <p>А како би он дочекао такво |
| мисли шта у њему стоји.{S} Негде, у дну срца, она га се мало бојала.{S} Али лице њено се прелил |
| ијицу која се сама од себе негде у куту срца пева.{S} Затим један мали прелаз.{S} Осмејак матер |
| , сунце није више шарало црквена врата, срце се смирило, до недеље има још да прођу дан и две н |
| обру.{S} Али кад је најзад подигао очи, срце му је почело ударати ситно и устрептало као да га |
| да прође.</p> <p>Ана, се застидела.{S} Срце јој је почело лупати , и брзим кораком, поздрављај |
| b n="199" /> свију људи, па и њеног.{S} Срце Анино се испунило немоћним, горким сажаљењем.{S} С |
| аљином.{S} Одрицала је нешто главом.{S} Срце јој је грцало од пуноће. </p> <pb n="200" /> <p>Ни |
| кон је изашао од владике врло весео.{S} Срце је певало у њему.{S} Умало што није и гласно запев |
| на порти струјао је манастирски мир.{S} Срце Богородичине Цркве ударало је весело.{S} Ђакон је |
| ја , Ана је љубила мале своје певаче, а срце Богородичине Цркве, као срце сваке мајке, прострло |
| огу, и питао Бога шта да ради.</p> <p>А срце је дотле стрепило.{S} Стрепило да је види, стрепил |
| ће.</p> <p>Али ако Бог то баш и хоће да срце монахово буде суви песак ...{S} Смрвљени, безоблич |
| небу два ока, два сасуда таме.{S} И да срце једно, чисто и мирисно као дивља шума, дозове Бога |
| олази кроз одело и груди, и хвата га за срце стиском једним који боли. </p> <p>Бол је после про |
| Може бити да стари Богородичин Храм има срце, да их је обоје примио у то срце, и да је то срце |
| ако он сад к небу подигнутих очију и на срце положене руке уверава о нечем госпођицу Ану Недиће |
| усхићење и сласт, кад после годину дана срце човечје све то више не познаје и не признаје!</p> |
| <p>Ђакон се смешио облачно, и стезао је срце, које се више није дало стећи, јер више није било |
| вољеног бића, које не може отићи, чије срце живи и удара у сваком растанку. </p> <pb n="173" / |
| чешћа, радости и доброте, под којима се срце Анино дробило у сто срдаца. </p> <pb n="55" /> <p> |
| ледала у светлој души Аниној.{S} Небо и срце Анино гледали су једно у друго.{S} Нешто рајско је |
| ђују срце.{S} Стога се, најзад, живот и срце и уклањају испред њих, и човек, такав човек, одмич |
| ав која осећа у себи моћ да јаким учини срце љубљене жене.</p> <p>— Како ће се све то свршити, |
| обудила жена.{S} Загосподарило је у њој срце женино, које не зна борбу и триумфе губитака, које |
| певаче, а срце Богородичине Цркве, као срце сваке мајке, прострло се по поду, и чекало да деца |
| аконова је осећала како срце Анино, као срце у малог детета, под самим теменом бије, и чекала ј |
| рсти твоји милују, трзају, или у крваво срце уједају затегнуте жице, и музика се чује.</p> <p>О |
| и груди, двоструким крстом је заградио срце, понизно је спустио иначе у вис подигнуту руку, и |
| ета.{S} А рука ђаконова је осећала како срце Анино, као срце у малог детета, под самим теменом |
| посечени прст мајци, окретао је он голо срце своје Богу, и питао Бога шта да ради.</p> <p>А срц |
| орена у кутију, и спуштена негде у њено срце или душу, с тим, да је Ана мора брижљиво чувати, о |
| о први јуриш Недићев на Анино затворено срце.{S} Али, при сваком таквом јуришу , погледавши кће |
| та једног које нема господара.{S} Анино срце би опет под тим погледом забуктало скоро неком мат |
| ога за бесмртност лепоте. </p> <p>Анино срце је куцало спокојно.{S} Жеље њене су мале и испуњен |
| } Ана, реците ми штогод...</p> <p>Анино срце се грчило.{S} Час од неког скоро материнског сажаљ |
| То значи да је унутри зло.</p> <p>Анино срце поче преплашено да трепти, и она, не знајући право |
| " /> вратио на небо кроз чисто, мирисно срце калуђера свога. </p> <p>Смешила се у некој пријатн |
| х је обоје примио у то срце, и да је то срце свему криво? ...</p> <p>Одједаред, ђакон се пренуо |
| амим теменом бије, и чекала је да се то срце смири.{S} Кад се најзад смирило, Ана је својом рук |
| ам има срце, да их је обоје примио у то срце, и да је то срце свему криво? ...</p> <p>Одједаред |
| о, само владика опазио , и која га је у срце дирала. </p> <pb n="145" /> <p>— Е па тако кажи! — |
| д му је дошла идеја да још више дирне у срце свога љубимца, и да га, на тај начин, приволи на п |
| тотом праве исповести, и дирао је Ану у срце. — Често се питам: шта је то самном?{S} Бог је, ил |
| , и једино оне могу победити и побеђују срце.{S} Стога се, најзад, живот и срце и уклањају испр |
| о торњеве цркве и пошао у порту.</p> <p>Срце му је трептало, а он га је пустио да трепти, и бла |
| желео сам да још које тренутак с твојим срцем, и с твојим богатим животом проживим.{S} Тешка ми |
| орњег случаја, који, напротив, са целим срцем улазе у несрећу болесника, који као под нож иду п |
| ако је све пуно сенки.{S} Како болесним срцем куца данас и живот — говорила је Ана, седајући с |
| ни неки занос пред једноставним, чистим срцем те девојке, и пред тим сузама које су прво љубавн |
| заноси, претежно луксуз технике, и да у срцима модерних музичара има додуше много нових осећаја |
| им и попаљеним олтарима, чија светиља у срцима нашим треба да тиња.{S} Монах Иринеј, стојећи пр |
| Идите за сунцем и за законом који је у срцима вашим, и бићете чедни и невини! ... </p> <p>— Ал |
| воли што пре нађе; а кад му је тешко на срцу, онда се јада да је другом неком нешто скривило, и |
| шешир.{S} Нешто тешко јој је лежало на срцу.{S} Болесни људи, јесен, самоћа њена ...</p> <p>Иш |
| ке и нокте у груди, као да авет неку на срцу треба да задави.</p> <p>— То није истина, Ана! — з |
| се као сивом прашином посута, а у своме срцу је осетила сузу.</p> <p>Али кад се монах Иринеј пр |
| ођице Ана?{S} Одлучите онако како вашем срцу годи, за вас ћемо сви све учинити.</p> <p>— Волела |
| к, још само слаби одјек песме која се у срцу савила и ћути да чедо не пробуди. </p> <p>Мала пау |
| умири.{S} Ана осети неку топлу мекост у срцу.{S} И лагано, корак по корак, као да се игра, дола |
| према теби, сада, кад љубав већ носиш у срцу, како да се понашам!{S} Зар да ти пожелим да те Ан |
| астидео: патка не зна шта је то ударац, срџба, пакост, освета.{S} Њу боли, али она бол трпи ист |
| онако витак, млад и зелен, изгледао као стабљика бршљана која иде да се савије око Христова Рас |
| а, а ђакон Иринеј на проповедаоници.{S} Став по став текста, један, па други, па трећи.{S} Прот |
| алост: какав ли ће, Боже, бити последњи став у симфонији те интересантне младости! </p> <p> Вре |
| а.{S} По трећи пут се онда чуо исти тај став одгоре.{S} Као водопад, који се лије из чистог јез |
| он Иринеј на проповедаоници.{S} Став по став текста, један, па други, па трећи.{S} Прота мештан |
| тину, да т. ј. на режањ хладног прасета стави ред талијанске салате, на то слој мајонеза, на то |
| рилима љубави, и крст који мајчина рука ставља јединчету на чело и на груди ... </p> <pb n="244 |
| у малу кутију, а кутија с њоме заједно стављена у њену љубав, велику, самосталну, моћну, коју |
| S} Интерпретација појединих врло тешких ставова постајала јој је одједаред јасна, усхићавале су |
| а .{S} Отац се опет нашао пред нечитким ставом у животу своје кћери.</p> <p>Ћутати, то је лагат |
| о Ану, у познатом, мало напред нагнутом ставу, као да целим грудима дочекује, грли и пије музич |
| о и пукао гром, оно, лудо и преплашено, стаде помамно да лаје, и брже на страху него на ногама, |
| дбина жене уопште, па и према монаштву, стаде пред њега у свој крвавој величини својој.{S} Кад |
| свирка премодулирати.</p> <p>Мало затим стаде се притајивати и тањити сплет тонова, док их <hi> |
| ичин ђакон.{S} А тамо где се две главне стазе секу, у т. зв. звезди, оптрчавао је по округлој п |
| , морала би обилазити.{S} При савијутку стазе, баш при округлини олтара, дочекао ју је талас и |
| ану зимску ружу.</p> <p>Тамо на главној стази, дечко је сео и јео.{S} Однекуд се показало псето |
| ла.</p> <p>И на уздужној и на попречној стази остали су најзад Ана и ђакон сами.{S} Њих двоје н |
| авом и руком, и скренула онда најкраћом стазицом ка излазу.</p> <p>— Госпођице Ана, ја вас моли |
| ео неке библијске слике, и представљала стазицу у Божје Царство.{S} Велике Двери су стајале шир |
| о седа, мора нагло да скраћује обасјану стазицу своје шетње, тако и наш Пашко: некада је шетао |
| још дуго стојала, час извијајући се за стазом којом је он отишао, час увлачећи се страшљиво и |
| пет шест пута прошетао главном уздужном стазом баште, имајући, крај себе, с десне стране Ану, а |
| , а с леве монаха Иринеја.{S} Попречном стазом су шетала оба проте и владичин ђакон.{S} А тамо |
| собно цвеће госпође Недићке је ивичило стазу, радосна лица се испињала да виде милога госта.</ |
| кла се напред, до амвона, пред којим је стајала бачва воде, чекајући велико и чудно дело божје. |
| еног... љубимца. </p> <pb n="201" /> <p>Стајала је и чекала и стрепила.{S} Груди су јој биле пу |
| мушко или женско.{S} За пакост, куће су стајале као нека запечаћена писма, улицама није пролази |
| ицу у Божје Царство.{S} Велике Двери су стајале широм отворене, и кроз њих је колутао плавичаст |
| к, одједаред, с путиром ...{S} Путир је стајао у туђим рукама , а дивни онај узвик о вери и стр |
| баш тих дана, више но икад, осећала да стаје на своје ноге и као музичар и као личност.{S} Осе |
| ост, која зна за борбе и лутања њена, и стаје ближе уз њу зато што и одсудни тренутак долази бл |
| и са разбарушеном косом изгледа сличан стакатираној шеснаестини која ће сад у ваздух да прсне. |
| ира, и да попије празан чај из безбојне стаклене шоље. </p> <pb n="159" /> <p>Доктор Пашковић, |
| } И то му је годило.{S} Али му се зид и стакло одједаред учинили <pb n="80" /> ограда иза које |
| после једног страшног погледа и вриска, стала се опраштати од њега милостиво и тужно.</p> <p>До |
| живота одрасла и посвећена у том храму, стала је пред очи духа Аниног, моћна, силна, силнија од |
| ј.</p> <p>После неколико минута је киша стала.{S} Док се још сунце нећкало, хоће ли неће ли иза |
| S} Али кроз црвенило ватре се одједаред стала дизати непорочно бела једна рука, са прстима на о |
| ближе и ближе улазу у порту.{S} Кад је стала на први степен, ђакон је осетио сен.</p> <p>Обоје |
| као добра домаћица , тркнула по кући, и стала разгледати да ли је све у реду за дочек милога го |
| у башту.{S} Вратила се опет у ходник, и стала крај прозора.{S} Али ходник је био осветљен , и н |
| кта и нежности.</p> <p>Али је онда ипак стала.{S} Жао јој је дошло њих обоје.{S} Два сирочета н |
| е кијавицу и промуклост, на гробљу дува сталан ветар, разболели бисте се.{S} Најзад, шта хоћете |
| ји за њега.{S} Затим су око тога мотива стали да искрсавају и неки од оних ранијих, полазаборав |
| је, и видела се увек иста, непопуњива и стална.{S} Силазећи с амвона, ђакон је <pb n="37" /> им |
| е само радним енергијама, него и једним сталним, високим узбуђењем свога духа.{S} То узбуђење ј |
| лушни, црква је стицала све више и више сталних посетилаца.</p> <p>Међу чешће посетиоце је сада |
| иле на ум, и тако су га заносиле, да се стално трзао кад би зазвонило на јутрење .</p> <p>Али т |
| енту када је тако хтео.{S} Имао је само стално топло осећање човека који зна да је вољен, и ког |
| плашити и свога интензивног осећања, и сталног духовног општења с њим, из те средине која је к |
| го распирује и одржава сталну борбу.{S} Сталну, јер не сме погинути у искушењу.{S} А мора прима |
| рт и промену , него распирује и одржава сталну борбу.{S} Сталну, јер не сме погинути у искушењу |
| } И то га је име, сиромаха, често скупо стало.{S} Наиме, кад чујем да жена љутитим гласом виче: |
| 23" /> и Анину душу дошао ред да оставе стан божји и негде у васељени изврше свој задатак .{S} |
| стихару, блиставом као повез Еванђеља, стане на широм отворене Царске Двери, с путиром у руци, |
| и.{S} Да се после отпеваних двеју арија стане, изгледало је немогућно.</p> <p>Настао је неки ме |
| растајање, кад између родитеља и детета стане чињеница: да је дете другога некога више заволело |
| це Ана, ја вас молим, лепо вас молим да станете на тренутак, да чујете само неколико речи ...{S |
| том муком коју је ваљда само Ана била у стану да имитује, и гушио се после сваког таквог напрез |
| оме.{S} Али онда се сетио да не зна где станује.{S} И да би му било незгодно питати некога где |
| а смело и одважно, као да већ од раније станује у њему и зна сваки кут његове душе.{S} Таласи т |
| је био уверен да Бог у човеку све дотле станује док у њему има искрице љубави за псето једно, з |
| је уверен да дотле, докле Бог у човеку станује, човек оног тренутка мора осетити зло чим се зл |
| p>Изведавши једнога дана ту слику свога стања прилично на чисто, Ана се баш и забринула .{S} Да |
| — каже он. — Никад у њој нема одређеног стања.{S} Жена нити уме бити срећна, нити уме бити неср |
| онашком миру.{S} Мир није најузвишеније стање душе.{S} И заблуда би била кад бих веровао да ми |
| покушао да колико толико разјасни своје стање, и да одмери докле управо води та даљина у коју с |
| е које долазе и пролазе.{S} Они су били стање њене душе.{S} Трајна, потешка, али и слатка борба |
| е више натраг у неодређено и нестворено стање, њега је дохватило нешто што га је укочило.{S} Хт |
| се иначе видело по њој да схвата мучно стање сиротог доктора, да жели нешто симпатично да му к |
| садан с тим разговором о своме душевном стању ? — настављао је. — Али, осећам да се некоме мора |
| нарочито често понављао.{S} И у будном стању.{S} Манастир.{S} Древан и разрушен.{S} Вихори дол |
| в долазак из вароши, и извештај његов о стању болести уопште.</p> <p>Те вечери се доктор мало з |
| је, воли је, Иринеје, колико си игда у стању да волиш узвишено и лепо! - ...{S} Она ваша црква |
| мене, него и себе ?{S} Да ли сте били у стању да се брзо смирите и разаберете, и да оцените куд |
| ост.{S} Али, људи као људи, нису били у стању замислити дугачку путању, по којој, сама самцита, |
| је мисао да ће можда једног дана бити у стању да одсвира музику свога живота и музички проблем |
| ти, и благодарио је Богу што је човек у стању толико блажене среће осећати просто од тог што му |
| {S} Није истина дотле, док је калуђер у стању да ту жену воли изнад себе!{S} Тако вас ја волим, |
| сама, и места за пролаз било и одвише, стао је одједаред молити младиће да се склоне с пута, к |
| онда се, неодлучно, и као у неприлици, стао освртати око себе.</p> <p>Пало му је на ум да има |
| је ипак добро и згодно дошао.{S} Затим, стао је из Ане да избија чак и неки стварни несташлук.{ |
| акање.</p> <p>Монах Иринеј се поплашио, стао преклињати и молити, покушавао да задржи плач и ра |
| иво.{S} Да би разагнао сентименталност, стао се сећати лепог свог доживљаја онога дана када је |
| ру .</p> <p>Монах Иринеј је прилазио, и стао је пред Ану.</p> <p>Глас његов, онај велики, силни |
| разочарам!</p> <p>Монах Иринеј је затим стао размишљати о себи.{S} Зна ли он довољно сам себе, |
| несена погледа, и као да је читав океан стао између овог, њиховог, и оног другог света.</p> <p> |
| {S} Напослетку се све стишало.{S} Ветар стао, опржено лишће висило као мртво, бубе зариле главу |
| ало из чаробно моћне средине. </p> <p>— Стар сам, Иринеје.{S} Можда је то последња љубав коју м |
| ијатељ , скоро други отац.{S} А како је стар и болешљив, можда ће му то бити последња црквена с |
| ајлепши дан целог мога живота.{S} Овако стар и трошан, осећао сам се лак и бесмртан.{S} Бог је |
| ви верни не оставе цркву.{S} Дечји хор, стара симпатија Анина, сасвим ју је занео.{S} Спремала |
| крај снажног Недића изгледао као чађава стара икона у сребрном оквиру.</p> <p>С обе стране Неди |
| S} Њих двоје изгледали су часом као два стара шћућурена врапца, који се чуде куда се денуло све |
| една другој, и на челу се опет исписала стара њена озбиљност.{S} Чак је и ослабила.{S} Само су |
| где у куту јауче и седе своје косе чупа стара једна жена.{S} А када тај црни вео падне на чело |
| ост напола убила, и јасно је било да се стара, болешљива жена никада од ње опоравити неће.{S} К |
| нити она, да би се на њу могла ослонити стара, жалосна мајка.</p> <p>Иринеј?</p> <p>Ах, Иринеј! |
| рађане, а помало их је и једила.</p> <p>Стара двадесет и три године, одлична партија у сваком п |
| свога, од стуба и имена куће њихове, од старатеља незбринутог детета њиховог„ Као махнита је пр |
| ати, али тешко и одрећи.{S} Као никада, старац је осетио колико је везано <pb n="144" /> за њег |
| S} Јаз неки усред највеће хармоније.{S} Старац дрхће од нечега што не зна шта је, а младић обећ |
| .{S} Сада је то било сасвим извесно.{S} Старац , болешљив и слаб, не плаши се путних напора, и |
| морни од јутрошњег сјајног концерта?{S} Старац је усхићен и срећан.{S} И ја сам.{S} А да ли сте |
| !{S} Како, како, Иринеје! — понављао је старац питање тако узбуђено, као да је понор сасвим бли |
| несрећни ? ...{S} Не, не! — склапао је старац руке као да се нечега неизбежно страшнога плаши. |
| </p> <p>— Иринеје, Иринеје! — хватао је старац ђакона под руку, и вукао га у другу собу — ти ни |
| .{S} Суза, можда последња суза коју је старац <pb n="132" /> још имао у очима, котрља му се ни |
| ећан онај ко га изближе познаје, и коме старац хоће душу своју да отвори.</p> <p>Ана је погледа |
| ку хоће да обуку.{S} Бојала се да ће се старац срушити под скупоценим, тешким оделом и под митр |
| — Ништа, синко.{S} Иди, пиши — смеши се старац, ослушкујући задовољно како у дугом реду његових |
| S} Бог је велики и милостив — крстио се старац с побожношћу . </p> <p>— Ја се много радујем, Пр |
| је душа.{S} А да ли ви слутите да и тај старац има префину душу ?{S} И сада, он, сиромах богата |
| } У цркви у којој ви радите.</p> <p>Тај старац.{S} Узбуђен сам кад помислим на његов долазак.{S |
| разлије чај.</p> <p>Владика је седео у старачкој, јако дубокој наслоњачи, заваљен, потонуо, ув |
| освећеног хлеба у мале, велике, младе, старе, механично и с вером испружене руке.{S} Одједаред |
| еца су до усхићења доводила и Ану и све старе њене певаче.{S} Певали су као што цвеће мирише: н |
| и рад вас су чекали.{S} Ви сте дошли, и старе раскрснице мога живота више нема.{S} Помоћи ћу ва |
| манастирских трпезарија, на сивом зиду старе цркве је оживео фреско један, редак и скупоцен ка |
| стојао на глави.{S} Како би изгледали, стари хоровођа, који млата рукама пред певачима, и висо |
| мо топло очекивана и једва дочекана.{S} Стари епископ ју је благосиљао дугим једним благословом |
| оквирени простор без огњишта и душе.{S} Стари владика то није могао да увиди, и топлим речима ј |
| е.</p> <p>И око ње је нешто шушкало.{S} Стари Јова.{S} Обишао је око Ане, наслонио се на њу, и |
| иваљ и громовит, чисто поруши песму.{S} Стари хоровођа је био нервозан , молио је како је најле |
| да Ана не може да се окрене олтару.{S} Стари владика трепти.{S} Дирнут је свечаношћу, дирнут ј |
| ну преграду испред себе, који плачу.{S} Стари владика нарочитим благословом благосиља ону руку, |
| својим очима. </p> <pb n="126" /> <p>— Стари, ислужени ловац, је л те? — окренуо се владика Не |
| је ту некако по среди.{S} Може бити да стари Богородичин Храм има срце, да их је обоје примио |
| ате одговор .{S} Не да га дате, него да стари, готов одговор узмем“.</p> <p>Ана је брзо и нерво |
| ла је, смешећи се подругљиво, да јој је стари доктор, једнога дана, почео говорити ласкаве ства |
| p>— Сад ће Бог послати смрт — шаптао је стари баштован крај ногу свога господара.</p> <p>— Има |
| дан уочи Велике Госпојине, и приспео је стари владика.{S} Дуж свих улица, којима су кола имала |
| орала помагати више него обично, јер је стари хоровођа побољевао и доста неуредно долазио на ча |
| што компонује — избрбљао се индискретни стари хоровођа пред доктором Пашковићем.</p> <p>— Госпо |
| ац њен и мати ... не, они су већ сасвим стари људи ... али доктор Пашковић каже ...</p> <p>Дуну |
| м сузама, стихари на деци су били много стари, људи су дошли окисли и прозебли , Христос се сак |
| > <p>Ђакон је сада већ разумео да се то стари владика, као дете, игра своје најмилије игре: да |
| станке са Аном, док се обоје не врате у стари свој мир.{S} И чинило му се да <pb n="118" /> то |
| атка вашег који нам већ иде.{S} Сиромах стари владика!{S} Онога тренутка кад сте стигли, ви сте |
| био можда сувише строг?{S} Или, као ваш стари лекар, видео у вама и тада дете, и терао шалу?</p |
| ос може заменити сваку срећу ...</p> <p>Стари владика се трзао између разних осећања .{S} Час ј |
| компонује — поправљао је доктор.</p> <p>Стари хоровођа је само жмирнуо очима.{S} Њему се чинило |
| етињасто.{S} Осећала се као да је много старија од ђакона, да све те ствари друкчије зна и разу |
| ли ви кога?</p> <p>— Две сестре, много старије од мене и давно удате.</p> <p>— Две сестре, то |
| {S} Најмлађи дечко има лакше обољење, а старији, жао ми је госпођице, врло је тешко болестан.{S |
| коверно, срећно и милостиво .{S} Ана је старила, хладила се, мирила се, узимала на себе борбу ж |
| осом и Христовим телом пред челом, и са старим ничице простртим свештеником крај ногу, чинио се |
| >Али дете тада обично немилосрдно гледа старима у очи, и осмејак његов говори : да, ја одлазим |
| привидео портре жене.{S} Мала потамнела старинска миниатура, обешена о грану мрачног, немог чем |
| у и фину око чланка.{S} На руци је била старинска, равна и широка златна браслета, која је нежн |
| осећаја, али нема више среће.</p> <p>— Старинске, мирне, домаће срећице! — уздисала је. — Слуш |
| склапала их опет, и ударала се у груди старинским, вечитим оним гестом, који, кад тад, погоди |
| је Ану увек вукло к себи.{S} Над ниским старинским гвозденим вратима, која из олтара воде непос |
| ишњикастом стихару са Воздухом свенутих старинских боја, или у златном стихару са сафирно плави |
| еним поштовањем, и са тако чедном неком старинском грацијом, да је у њему било пуно уметничке д |
| ора смејати.{S} А завршила је са једном старинском љубавном мелодијом неког ретко извођеног тал |
| але оне мале воштане буктињице у рукама старих жена и људи.{S} Олтар се чинио мрачна пећина од |
| га која се морала урезати још много пре старих дана.</p> <p>Владика изгледа као сенка једног чо |
| а у њему тиња фина она срећица смирених старих људи који се могу разњежити за сваку маленкост . |
| се бојим.{S} Бојим се канда још и оних старих баба са босиљком у руци.{S} Шта ће у жене та чуд |
| од тих руку је рука коју је, неки дан, старица једна пољубила, кад јој је ђакон додао свећу.</ |
| х од оголелих цигаља , зарђаног гвожђа, старог камена, кише и сљуштеног лепа.{S} Зидана је била |
| ред несташлука, Ана се одједаред сетила старог владике.{S} Само један зид их раставља , он је м |
| мирне, и, по нечему, биле сличне очима старог Јове.{S} Изражавале су скрушену вечерњу очишћено |
| Мораш се с тим измирити да је и у твог старог владике само душа бесмртна.{S} Таквог дакле, как |
| {S} Два прста пред гробом, жалим једног старог монаха што је сам.{S} Живот је тако тежак.</p> < |
| есет, четрнаест дана.{S} И ја волим тог старог човека.{S} И бићу срећна за све то време.{S} Пос |
| Па и то није доста.{S} Не, нека одбије старог владику и нека остане.</p> <p>Али кад је подигла |
| у и у загрљају жене, видела га младог и старог, охолог и с прахом по глави, с ума сишлог, отров |
| орала је, оцу за вољу, чешће да одглуми старог хоровођу њиховог певачког друштва.{S} Малог једн |
| а да поготову не би имало смисла мучити старог човека, који се већ излаже прекомерном умору, јо |
| ш исте вечери је стигла и у резиденцију старог епископа.</p> <p>У малом салону владичином је би |
| заборавити на Бога, на душу, и на мене, старога несрећника, коме си сва радост и утеха на овом |
| био онај познати мамац демона ?{S} Она стародревна, досадна посластица, коју ђаво нуди човеку |
| тица, коју ђаво нуди човеку на углу оне стародревне , <pb n="185" /> досадне љубавне путање, ко |
| а и бела, и да изгледа као ред цвећа на старој рушевини камења.{S} И каква се чудна, борбена ар |
| етак када је до свега тога дошло.{S} По старој, злој својој навици, ја сам боље видео у вашу ду |
| зњежити за сваку маленкост .</p> <p>Да, старом епископу је годило те вечери све.{S} И јесен, и |
| .{S} Ђакон је тако топло говорио о свом старом пријатељу, да се Недићка борила са сузама.</p> < |
| , госпођице Ана, опраштате ли ви све то старом вашем доктору?{S} Човеку који вас је као малу де |
| ћка борила са сузама.</p> <p>— Дабогме, старост, па још и самоћа, то је од свега најтеже.{S} Не |
| дем прави калуђер!{S} Узбуђују ме смрт, старост, самоћа.{S} Два прста пред гробом, жалим једног |
| шањ јесењег лишћа.{S} Чисто боли његова старост.</p> <p>А никад, ни у једном писму ми није преб |
| и епископ.{S} Пробудио се.{S} Осетио је старост.{S} Препознао је намештај око себе.{S} И видео |
| {S} Владика жали замном.{S} Тешка му је старост. <pb n="155" /> Ана је ужаснуто разрогачила очи |
| а и смрти, љубави и губитка, младости и старости.{S} Сви ти разни примери би се можда могли под |
| се препуна срца стегла пред трагедијом старости, а нека још и пред трагедијом сваке светиње у |
| у руци, госпођица Недићева иде у сусрет старости и смрти.{S} И, једнима се привиђао нервозни и |
| сироти и бедни, живот је тако кратак, у старости и после смрти је све свеједно, и опет се човек |
| су људи, од времена на време, упадали у стару своју радозналост: какав ли ће, Боже, бити послед |
| звала.</p> <p>Ана је тако заволела тога старца.{S} Из мудрих , благих његових речи се јасно чит |
| ти! — шаптао је он умиљато. — Али ми је старца много жао, па сам мислио — ах, кад бисте само зн |
| и су са дирљивим поштовањем поздрављали старца, не само беле косе и браде, него и седих обрва и |
| елео. </p> <p>Тешко му је било оставити старца који ће туговати за њим, али је отишао са неком |
| је и одвише цветан и весео испао дочек старца.{S} Владика се меланхолично смешио .{S} И нарочи |
| цу до њега, и гледао га добрим погледом старца који се још само туђем животу радује.</p> <p>— Ј |
| > <p>Монах Иринеј се враћа за сто.{S} А старцу се чини да би могао седети, тако, у тој столици |
| дао и свога поочима.{S} Осећао је да је старцу угодно и добро.{S} Да у њему тиња фина она срећи |
| S} Љубичаста свилена постава стојала је старцу тако невесело, а крст са скупоценим , блиставим |
| он Иринеј .{S} И пошто се осетило да би старцу милије било да се на само састане с њиме, удешен |
| мека љубав за недужне жртве.{S} Рамена старчева се тужно слегала пред сазнањем о човечјој немо |
| ека слика се почела склапати пред очима старчевим.{S} Детаљ по детаљ, брзо и живо, ређали се мо |
| у владика сумња, и он је, узбуђен, узео старчеву руку, и клео се над њом, свечано и радосно, да |
| ој појави.{S} Неки су говорили: сиромах старчић , зима му је помало, па иде да се угреје на леп |
| ога на гробу.{S} Црни вео и познати ваш стас.{S} Збунио сам се, нисам знао шта све то значи, и |
| поносом у себи — сликар отмених танких стасова, чија галерија изгледа као ред сјајних копаља, |
| ну своју сенку сравњивати са краљевским стасом Иринејевим.{S} Иринеј му је одједаред изгледао к |
| ави.{S} Мајко Божја, научи ме где треба стати ...</p> <p>Али ако је та граница кајање, које се |
| али се није усуђивала прићи ближе, или стати крај прозора.</p> <p>Можда се сад баш гуши у стра |
| изненадати.{S} Она ће вас можда и скупо стати.</p> <p>Доктор се мало збунио, али је метнуо руку |
| је у дневник:</p> <p>„Миран и весео ћу стати пред Бога, предоброг свог Оца, који ме је, већ мр |
| вљена страшним оружјем факта, на пречац стати.{S} А затим још дуго стојати и размишљати, увиђат |
| је растајала од својих инструмената.{S} Ствар је напредовала.{S} Са доста муке, али и са очигле |
| је боли глава.</p> <p>Ђакон је успео да ствар одложи за три дана, до идуће недеље.{S} Али је за |
| боли за њим...{S} Уосталом, можда цела ствар и није тако трагична као што се мени чини.{S} Баш |
| S} Тебе, бар у овом тренутку, не занима ствар уопште, него само један квалитет музичког дејства |
| ир и чело ће бити место хора.{S} Главна ствар је Гаврило.{S} Слажете ли се да га певате?</p> <p |
| тио да је стварање света ђаволска једна ствар, која разне неочекиване посљедице може повући за |
| молећиво и мило, тражећи да јој се њена ствар врати.</p> <p>Несташлук храбри.{S} Место да врати |
| е храбрости.{S} Човек пусти да реч каже ствар, или да се ствар баш и збуде, а после мора наћи с |
| овек пусти да реч каже ствар, или да се ствар баш и збуде, а после мора наћи снагу за досљеднос |
| да га баш од срца воли.</p> <p>— Та би ствар мене могла интересовати само онда, кад не бих зна |
| S} И да чује једну сасвим нову, модерну ствар, која је тек пре неколико дана дошла.{S} Свирајућ |
| а чудити што је она могла тако необичну ствар.{S} Љубав њена се родила у цркви и живела само у |
| савршеним тонским гибањем, као да је ту ствар такт по такт проучавала.</p> <p>Сутра дан је се м |
| јој онда оно писмо, он је и нехотице ту ствар положио у њене руке.</p> <p>Све је у њеним рукама |
| ву своју ниже.</p> <p>На уснама његовим стварала се, бујала је, једна реч.{S} Бујала, трептала, |
| певање, и после свршеног четвртог дана стварања дошао је на ред други, па први, а после свих ш |
| агали с тим, да узмемо из Хајдновог <hi>Стварања света</hi> две три тачке.{S} То би била црквен |
| је анђеле и свеце не признаје.</p> <p>— Стварање света још није ни почело, а овај несрећни Маји |
| ни сам доктор Пашковић није сетио да је стварање света ђаволска једна ствар, која разне неочеки |
| ли ми да ја сваког богослужења доживим стварање света!{S} Доживим пролом светлости из хаоса, и |
| . </p> <p>И зашто се и он тако журио са стварањем свога света?{S} Зашто се тако журио да прогов |
| ијању траве и зеленила, и затим арију о стварању тица, о краљевском лету орла, а гукању голубов |
| на хору, и опрезно и савршено тачно је стварао хармонију са хорским појањем.{S} На Ану су поче |
| >Монах Иринеј је гласом својим тешио, и стварао необичну неку, музички идиличну везу између црк |
| Свако свира или пева оно што је уметник стварао.{S} Звук, акорди, хармонија не могу дакле да су |
| р, једнога дана, почео говорити ласкаве ствари, да јој се скоро удварао, и да је том приликом ч |
| Не, није сасвим тако бесмислено.{S} Две ствари су ме нагнале да га напишем.{S} Једно је брига д |
| инеј је записивао у дневник свој овакве ствари :</p> <p>„Поред заноса и дивљења има у љубави, к |
| лог и догођеног нема?{S} Зашто све биле ствари плаше човека?{S} Зашто је боље немати него имати |
| е?{S} Човек осећа и невидљиве и незнане ствари.{S} Ђакона то можда узнемирује и мучи.</p> <p>Ан |
| гов предмет су за нас обичне, безвредне ствари.{S} Па какав је онда човек уопште, кад живот сам |
| са изразом благог карања, да се црквене ствари морају добро држати и не смеју на земљу испуштат |
| вештачке, измишљене и за косе довучене ствари, и да је света и вечита истина : да је и девојци |
| безповодност сваког даљег разлагања те ствари. </p> <p>Недић је онда решио да се окане илустра |
| а је много старија од ђакона, да све те ствари друкчије зна и разуме, и да би смешно <pb n="250 |
| Али је за то време исисао из земље и из ствари сву топлу душу, и пресекао лето тако одједаред к |
| ци како да се споразумемо, јер се у тој ствари, у ствари музике, мислим, још никада нисмо сасви |
| Ану с монахом Иринејем да се договоре о ствари коју ће заједно изводити.</p> <p>Врата из друге |
| је било волети неколико људи, неколико ствари, неколико истина и лепота.{S} Изгубио је своје п |
| ем ! — развијао је доктор поезију место ствари. — А како је прекрасан тај прелаз баш код ове же |
| се споразумемо, јер се у тој ствари, у ствари музике, мислим, још никада нисмо сасвим споразум |
| та тајна прати њега само пометњом, а у ствари другу душу тражи ?{S} Да ли је она девојка баш ж |
| ј положај, да замењује човека који је у ствари непрестано присутан.</p> <p>Од владике је потека |
| од тренутка.{S} За то време, иако је у ствари ипак било сасвим <pb n="156" /> кратко, окупио с |
| ликодушан.</p> <p>— Не зарива се више у ствари као нож.{S} Него их одгоре пробија, онако нешто |
| ну је упала у очи једна кућа, која му у ствари није могла пасти у очи, јер се сва увукла иза гу |
| а једно излази. </p> <pb n="25" /> <p>У ствари, имали су право обојица.{S} Ана је баш тих дана |
| такову, требало је научити доста нових ствари.{S} Сем тога, Ана је и дотадашњи програм комбино |
| е џеп потпуно снабдевен свима потребним стварима.{S} Осврнуо се затим по другим људима који се |
| оме морам исповедити, а нико деликатним стварима не стоји тако близу као ви, госпођице Ана.{S} |
| им, стао је из Ане да избија чак и неки стварни несташлук.{S} Одлично је имитовала људе, а наро |
| ело је дакле само за живота уметниковог стварно оно само, оригинално и живо.{S} А затим умире з |
| она, баш у том тренутку, или чезне, или стварно осећа ту малу, топлу, али најслађу човекову сре |
| мислила је како би било кад би цео свет стварно ишао и стојао на глави.{S} Како би изгледали, с |
| вота и целим животом, а коју сада видим стварну, идеално истиниту, видим је новим очима, видим |
| без изузетка, свака животињица и свака стварчица, суделовала на неки начин у томе да се њему, |
| но назад.{S} Тада му је она сама додала стварчицу, и обоје су се осмехнули.{S} Ана је ишла очим |
| {S} Али ни то није било доста.{S} Једва створени, а већ претенциозни људи тражили су од Арханђе |
| места.{S} Уопште је изгледало као да се створени свет враћа натраг у мрак.{S} И одиста, ђакон И |
| о, ми смо, са једног гледишта, савршена створења.{S} Ми ћемо, дакле, кроз ту љубав, видети, пос |
| е отпевао свежу арханђелску радост због створења света, он је осетио грижу данашњег човека који |
| да свако има право да узме свој део од створења које је Бог лепотом и чарима обдарио.{S} А гос |
| уге стране опет гордо, отпорно огорчење створења, које је увек имало удобан, леп, и виши живот, |
| есет месеца, потпуно индиферентно гледа створење које је волео најбољим делом себе, које је узв |
| баш у том тренутку управља своје очи на створење умотано у расу смирености и у вео туге.{S} И ч |
| оже постати најслободније и најсрећније створење.{S} С тога ваљда и има тако много калуђера међ |
| везано <pb n="144" /> за њега то младо створење, и одједаред му је дошла идеја да још више дир |
| p> <p>Сирота срећна Ана.{S} Као и свако створење, она је слепо летела у наручје сласти, али је |
| ипак дошло до тога да је заволео једно створење више од свих дугих, Бог му је помогао.{S} Помо |
| моје велико благо!{S} Куда се ви, нежно створење, ломите по гробљу у студено и зло зимско време |
| даред дође жао, зашто се то мило, нежно створење упутило тако врлетним и немилосрдним путем жив |
| ао неупознато једно благо, као несрећно створење, као жртва рђавог и лажног суда <pb n="199" /> |
| и су да Ана, сва и у свему, није обично створење. </p> <p>Мало укошене, не сасвим искрене очи п |
| е победоносне жене над најлепшим божјим створењем на овој земљи.{S} Ја мислим да је то оно што |
| природа Ану после болести чисто наново створила, <pb n="75" /> и у изобиљу јој дала и од онога |
| уку свежег горског <pb n="46" /> ветра, створио првог коња, дивног једног зеленка , и поклонио |
| , већ мртвог, још <pb n="49" /> једаред створио.{S} Потпуно смирен ћу примити завет, јер никакв |
| p>Зашто Бог није доцније, много доцније створио земљу?{S} Онда тек, кад је на његову <pb n="123 |
| ичар оставио да ма ко покуша назидати и створити његово дело.{S} Музичко дело је дакле само за |
| ћете мислити о мени?</p> <p>— Мислим да сте непокорно једно анђелче које свештенику своме неће |
| n="228" /> ја нисам ни слутити могао да сте овде, зар ја да вас непристојно предусретнем, ја .. |
| или једно у друго <pb n="176" /> као да сте драги камен драгим каменом опточили , како ћете вас |
| ах стари владика!{S} Онога тренутка кад сте стигли, ви сте се почели враћати.{S} Ви нисте више |
| убав Богу и песми служите.{S} Вас двоје сте два струка цвета.{S} Будите и останите као цветови, |
| добри, ви сте утеха, госпођице Ана, ви сте анђео на земљи!{S} Саслушајте ме до краја.{S} Ви, в |
| цењивао и мрзио, ви, једна и једина, ви сте и мене светлошћу обасјали и лепотом улепшали ...</p |
| а!{S} Онога тренутка кад сте стигли, ви сте се почели враћати.{S} Ви нисте више тамо.{S} Ви сте |
| ћно одговорити.{S} Али ви сте добри, ви сте утеха, госпођице Ана, ви сте анђео на земљи!{S} Сас |
| м.</p> <p>— Опростите, господине.{S} Ви сте сигурно доктор.{S} Смем ли вас запитати, да ли је н |
| ео мој живот и рад вас су чекали.{S} Ви сте дошли, и старе раскрснице мога живота више нема.{S} |
| убље.</p> <p>— Ана, ја вас волим.{S} Ви сте светиња и завет живота мога.{S} Ана, реците ми штог |
| и враћати.{S} Ви нисте више тамо.{S} Ви сте на путу вашој цркви, мени и нама.{S} Деца и иконе в |
| ла вам, докторе.{S} То је сјајно.{S} Ви сте дивни.{S} За награду ћу вам сада одсвирати нешто св |
| 82" /> и њему ражали ...{S} А ви?{S} Ви сте сви добро?{S} Госпођица Ана?{S} Могли би баш изоста |
| питања немогућно одговорити.{S} Али ви сте добри, ви сте утеха, госпођице Ана, ви сте анђео на |
| а сам, и то сам вама лагала, вама, који сте вера и црква моја ...{S} Како ме то боли, пече, сра |
| ас двоје, два украса рода људског, који сте љубави своје положили једно у друго <pb n="176" /> |
| <p>— Шта мислите о пореклу мотива који сте чули?{S} Држите ли га за свеже, безгрешно новорођен |
| ете, и да одмах примите одговор по који сте дошли.</p> <p>— Ви говорите хладно, скоро непријате |
| тако ти једнога Бога, признај ми, да ли сте срећни, да ли сте несрећни ? ...{S} Не, не! — склап |
| га, признај ми, да ли сте срећни, да ли сте несрећни ? ...{S} Не, не! — склапао је старац руке |
| рижности и милости у мени има.{S} Да ли сте разумели, јуче, не само мене, него и себе ?{S} Да л |
| е, не само мене, него и себе ?{S} Да ли сте били у стању да се брзо смирите и разаберете, и да |
| наднеле обрве у грчевитом луку — да ли сте га ма за часак један волели, Ана, говорите истину, |
| хићен и срећан.{S} И ја сам.{S} А да ли сте ви ?</p> <p>— Ја?{S} Ја бих желела да цела вечност |
| ће га ослободити и искупити.{S} Морали сте запазити, кадгод наиђе на финију појаву, узбуђен је |
| тите?{S} Чујте како је дошло.{S} Писали сте ми да због мајке не можете на гробље.{S} Ја сам осе |
| исте се.{S} Најзад, шта хоћете, пратили сте нас прошле суботе, сутра ће бити добар да нас отпра |
| вава колевка . </p> <p>— Необичан човек сте ви, докторе — говорила је Ана с топлим признањем. — |
| > <pb n="107" /> <p>— Леп, дабогме, док сте млади.{S} Сада вас сви воле и сви вам се диве.{S} Р |
| значи, и да ли да се јавим.{S} Међутим сте ви кренули натраг , и онда ...</p> <p>— Зашто нисте |
| омилела, да сам, ето, остао у њој, иако сте Ви далеко од ње ...{S} У души међутим, ја сам свако |
| ам што погађате.{S} Али пре свега, како сте?{S} Јесте ли много уморни од јутрошњег сјајног конц |
| м вишем животу у човеку.{S} То је, како сте сами рекли, једна сасвим необична девојка - уздахну |
| о под њеним рукама свира.</p> <p>— Како сте сада дивно певали! — пошле су јој очи ђаконовим очи |
| у, ви ћете повући реч, ви ћете — далеко сте отишли, али се још можете вратити, Ана.{S} Ана!</p> |
| — Ја се много радујем, Преосвећени, што сте задовољни.{S} А мило ми је такође што сте се уверил |
| амо није друго до лагање. </p> <p>— Што сте заћутали, Ана?{S} Нешто је било, дакле?{S} И кога с |
| лостиво .</p> <p>— Дала сам ето све што сте хтели у темеље палате ваше, у темеље храма вашег!{S |
| е задовољни.{S} А мило ми је такође што сте се уверили о разлогу због кога ми је ова црква толи |
| ме у вечности.</p> <p>— А шта је то што сте ми хтели рећи? — питала је Ана као забринуто, јер ј |
| а је бризнула у плач.</p> <p>— Па зашто сте онда учинили страшни тај корак, зашто, Ана моја дра |
| ико речи ...{S} Госпођице Ана, Ана, зар сте могли, зар сте могли и једнога часка .. . ја сам не |
| Госпођице Ана, Ана, зар сте могли, зар сте могли и једнога часка .. . ја сам недужан потпуно, |
| об, ви морате кући.{S} Хладно је, а већ сте Бог зна откад напољу.{S} Ветар вам је изударао обра |
| мо дошао.{S} То је заслуга девојке коју сте и Ви запазили.{S} Људи тврде да је преокрет настао |
| , којима на фра Анђеликовој слици свети Стеван држи проповед о животу и о умирању.</p> <p>Ана ј |
| Аниног у цркву бацио јој се око врата, стегао ју је, гушио ју је, кричао јој је у уши да њега |
| S} А затим је раскинуо скљештене прсте, стегао главу, и остао стојећи на средини собе.{S} Несре |
| тим опет под трем, и тамо, неочекивано, стегао јој руке као кљештама, загледао јој се дубоко у |
| е може издржати.{S} Узео је Анину руку, стегао је, и побегао.</p> <p>А успут је молио Бога да с |
| pb n="177" /> <p>Ђакон је пребледео.{S} Стегао је зубе оним страшним стиском који имају људи шт |
| тао око себе орар.{S} Златним ланцем је стегао рамена и груди, двоструким крстом је заградио ср |
| не стоји ...</p> <p>Пашковић је устао и стегао Ани руку усхићено и благодарно.{S} Он је осетио |
| а благослови народ, сва се препуна срца стегла пред трагедијом старости, а нека још и пред траг |
| учене у златне наруквице чистог завета, стегле су Анине прсте, спречиле су нову песму њеног узб |
| о сузе те је почео горети пламен, испод стегнутог укрштеног орара је Ана видела опојну једну ви |
| ење.{S} Ана бризну у плач, руке њене се стегоше као два дављеника.</p> <p>Боже, смилуј се, Боже |
| јући одлично како чича граби њену руку, стеже је што игда може место оне друге, тегли се као у |
| те руке које она гледа на орару, и које стежу златну дршку путира као неко благо.{S} И једна од |
| рт је већ држала млитави онај вратић, и стезала га све јаче и јаче.{S} Крв, отровна и врела као |
| другом руке.{S} Свечаност и срећа су их стезали у заједницу, онакву какву је Христос проповедао |
| е, заносио ју је, звао је, летео к њој, стезао је нечим што зазиђује, љубио јој руке, косу и че |
| е то?</p> <p>Ђакон се смешио облачно, и стезао је срце, које се више није дало стећи, јер више |
| ао је оценити шта се све у нашој љубави стекло, и шта све она може дати, и крио ју је с нама за |
| јвећима не вреди.{S} Откуј Прометеја са стене, и он ће се сурвати у провалију и у гроб ...{S} А |
| о корачала, да не иде кући, него да се, степен по степен, у небо пење.{S} Одиста, ваздух се уви |
| и, Ану је дохватила жеља да потрчи пред степен олтара , да чело и усне своје положи на траг њег |
| улазу у порту.{S} Кад је стала на први степен, ђакон је осетио сен.</p> <p>Обоје су потрчали, |
| , да не иде кући, него да се, степен по степен, у небо пење.{S} Одиста, ваздух се увијао око ње |
| чали, и срели се, као некад, на средини степеница.</p> <p>Ана није пружала руку, а ђакон се ниј |
| цркву већ сасвим пуну.{S} Преко широких степеница је ипак још непрестано струјао свет као река. |
| на себи.{S} Сетио се и оног сусрета на степеницама.</p> <p>И најзад се питао: откуда и зашто с |
| то хтео што је она хтела, Застао је на степеницама, поклонио јој се тихо, и мирно ју је пратио |
| емена у себе зазидани аманет.</p> <p>На степеницама порте, на највишем ступњу , стојала је Ана. |
| ав, до које сам се попела по кристалним степеницама музике и обожавања Господњег.{S} И тај дожи |
| рен црквени улаз, Ана је спазила да низ степенице силази доктор Пашковић.{S} Зачудила се.{S} Он |
| може извршити?</p> <p>Ана је сишла низ степенице.{S} Али јој је пало на ум да још обиђе цркву. |
| е се срела с ђаконом.{S} Силазио је низ степенице полако , замишљен.{S} Око њега се чуо шушањ т |
| и посматрањем људи који су силазили низ степенице у порту.</p> <p>Гле како тужно изгледају дана |
| > <p>И онда је оставио Ану, и сишао низ степенице натраг у порту.</p> <p>А Ана, као велики бели |
| ке...</p> <p>Први тактови су били доста стереотипан увод у песму, и по њима се није могло судит |
| стезао је срце, које се више није дало стећи, јер више није било празно.</p> <p>Може бити да т |
| ла је да што пре стигне до гробнице.{S} Стигавши, спустила је цвеће, спустила и главу, и почела |
| ама међу свима осталим зградама.</p> <p>Стигавши пред цркву, Ана се загледала у лаку, провидну |
| урио са свлачењем што је игда могао.{S} Стигао је на црквена врата још док је Ана чекала да при |
| пружао је руку доктор Пашковић, који је стигао видети не само како је Ана, него како је и Ирине |
| шћу у мени!{S} Знак од Бога, који ми је стигао кроз вас пре него што буде сасвим касно ... </p> |
| ја изгледа као ред сјајних копаља, није стигао да међу својим лордовима , херцозима и књегињама |
| мало закаснио.{S} До осам сата још није стигао.</p> <p>А оцу као да је опет горе.{S} Шта ће бит |
| е надао да ће је можда ипак стићи.{S} И стигао би је, да није тако јако хитала .{S} Као да га с |
| ли очи.{S} Мајински такође, али је ипак стигао да опази како је Ана поруменила.</p> <p>— Здраво |
| /p> <p>Као болесна, као полулуда је Ана стигла кући.</p> <p>— Ана, теби није добро, ти си озебл |
| да три смртна.</p> <p>У подне тога дана стигла су два лекара из оближње вароши, одмах после под |
| ала раније бити у цркви .</p> <p>Кад је стигла, нашла је цркву већ сасвим пуну.{S} Преко широки |
| p> <pb n="167" /> <p>Још исте вечери је стигла и у резиденцију старог епископа.</p> <p>У малом |
| ву летњу жар.</p> <p>У мокром галопу је стигла јесен.</p> <p>Та сурова непогода је имала задата |
| покапа њоме чело и груди.</p> <p>Не би стигла.</p> <p>Светла слика је узмицала.{S} Дошла до зи |
| ћим путем је похитала на службу.</p> <p>Стигла је пред један од најсвечанијих тренутака.{S} Ушл |
| тари владика!{S} Онога тренутка кад сте стигли, ви сте се почели враћати.{S} Ви нисте више тамо |
| ет, тако је као да су и он и све у њему стигли некуда одакле немају жељу да оду.{S} Па онда се |
| и узнемиреност и нервоза.</p> <p>Кад су стигли преко пута цркве, Пашковић је најзад пресекао му |
| из многих разлога.</p> <p>У тај мах су стигли прота и ђакон гости, месни прота, и још неколико |
| пута чуо цело појање.{S} Дешавало се да стигне сасвим пред свршетак.{S} У таком случају би саче |
| ела, али је опазила да ђакон жури да је стигне.</p> <p>Био је то болешљиво нежан плав човек, гр |
| ини вароши врло је дуга, а он никада не стигне да је бар најмање види.{S} Мора бити да сврће за |
| ећала неудобно.{S} Журила је да што пре стигне до гробнице.{S} Стигавши, спустила је цвеће, спу |
| у.{S} Осећао ја да га владика гледа.{S} Стидео се, а невешт је био да своје усхићење оправда оп |
| руку, помиловала је чежњом пољупца који стидљива, чедна душа није могла да да из себе.</p> <p>И |
| — чула је Ана, после мале паузе, тихо, стидљиво питање.</p> <p>— А зар ја умем то сада рећи — |
| а свету.</p> <p>Испружена Анина рука је стидљиво дрхтала .{S} Као дете, она је одједаред почела |
| утећи, са пресрећним погледима, који се стидљиво <pb n="93" /> откидали и опет се враћали.{S} О |
| .</p> <p>Ана је пробледела најужаснијим стидом, скаменила се, и мирно, као самртну исповед, је |
| {S} Ко зна.</p> <p>Нешто се пролама.{S} Стиже.{S} Шум, бук и писка олуја, пуног обесне снаге и |
| лужја долазити у цркву?</p> <p>Ана није стизала да одговори, а ђакон је већ питао даље.{S} Да л |
| ришћанска.{S} Осетила је да у замисли и стилу тих литургија има душа једног великог уметника.</ |
| за вас.{S} Зашто у тако сувише богатом стилу спремате свечаност?{S} Додуше, и ја се радујем, и |
| жмарце утрнулости по рукама и ногама, и стисак један око срца као да отров улази и њу. </p> <pb |
| љубав није запалио ни пламен очију, ни стисак руку, ни заносна реч, чак ни хармонија мисли и о |
| а згрченим рукама под брадом, којима је стискала вилице да не дрхћу.</p> <p>— Докторе, јесте ли |
| кроз одело и груди, и хвата га за срце стиском једним који боли. </p> <p>Бол је после прошао, |
| бледео.{S} Стегао је зубе оним страшним стиском који имају људи што све прегоревају.</p> <p>— Б |
| ком необичног чела, дивна коса, укочено стиснута уста, нека особита чедност у гласу, ауторитет |
| .{S} А кад га Ана натуче , онда се опет стиснута коса прелије преко чела и преко половине образ |
| н ће, у пратњи тамошњег проте и ђакона, стићи уочи Велике Госпојине, одсешће у кући адвоката Не |
| будно око божје, и гњев његов, који ће стићи сваки грех, <pb n="187" /> сваку превелику срећу, |
| ио , ђакон се надао да ће је можда ипак стићи.{S} И стигао би је, да није тако јако хитала .{S} |
| моја повратна карта може сваком поштом стићи. </p> <pb n="146" /> </div> <div type="chapter" x |
| овде да служим.{S} Дакле дан раније ћу стићи.{S} Две службе ће проћи без мене. — Ђакон је заст |
| да се та рана светли баш као и ђаконов стихар. </p> <p>Сутра дан је дошло писмо.{S} Монах Ирин |
| ао да му се нешто хладно провлачи испод стихара, пролази кроз одело и груди, и хвата га за срце |
| ће се димиле и трошиле у тешким сузама, стихари на деци су били много стари, људи су дошли окис |
| свенутих старинских боја, или у златном стихару са сафирно плавим Воздухом, са светињом на плећ |
| монаху Иринеју, слузи божјем у златном стихару, са златним наруквицама око руку.{S} Скрушио се |
| зили да га виде.{S} У тамно вишњикастом стихару са Воздухом свенутих старинских боја, или у зла |
| какву је осећала сваки пут кад ђакон, у стихару, блиставом као повез Еванђеља, стане на широм о |
| ене науке.{S} Осетила је да нам се кроз стихире тих богослужења говори: како се све несреће ово |
| Ђакон се још приближио .{S} Шум је још стихнуо.{S} Напослетку је био тако тих, да кандилце не |
| чи су били пажљиви и послушни, црква је стицала све више и више сталних посетилаца.</p> <p>Међу |
| "it">una corda</foreign></hi> најзад не стиша у један таван, једноставан зачетак мелодије <pb n |
| престати мислити о Ани.{S} Него да мало стиша узбуђење од радости , па да буде хладнији на мисл |
| а на предмет, и онда се, све угаситија, стишава.</p> <p>Успели су се на неки брежуљак, и дошли |
| ко говоре и певају.{S} Она је то додуше стишавала и одрицала, али је у репродукцији гласа и њег |
| а виолину, свирала једно четврт сата, и стишавала се.</p> <p>Не, ништа ново нема да дође, него |
| њега као никад.{S} То га је гризло.{S} Стишавао је глас и сагибао главу све ниже и ниже. </p> |
| ну Цркву.</p> <p>Мало по мало, жагор се стишавао, људи се разилазили, улице се празниле.{S} Обл |
| трашљиво жаморило.{S} Напослетку се све стишало.{S} Ветар стао, опржено лишће висило као мртво, |
| селих песама, као у некој мирној поеми, стишана сва ужасна трагедија Христовог живота и сав сми |
| мишицу, да би се гласни смеј угушио или стишао, али смеј је, као грч неки, грабио мишицу, из ми |
| лако.{S} Сву ту глад ће она нахранити и стишати, и опет ће стојати богата и срећна, и пуна њега |
| n="168" /> <p>Монах Иринеј се враћа за сто.{S} А старцу се чини да би могао седети, тако, у то |
| b n="158" /> <p>Село се дакле најзад за сто.{S} Почело се јести.{S} Али је сав живот лебдео нег |
| е.</p> <p>Чим је ушао у собу, сео је за сто, извадио из касете свеску дневника, и записао у њу |
| а је монах Иринеј требао живети више од сто година раније ...{S} А да је тада живео, ко зна, мо |
| оте, под којима се срце Анино дробило у сто срдаца. </p> <pb n="55" /> <p>— Јесте ли сасвим озд |
| "237" /> отети пољубац натраг!{S} И још сто хиљада таквих пољубаца ћу ишчупати из њега, љубављу |
| о оне могу победити и побеђују срце.{S} Стога се, најзад, живот и срце и уклањају испред њих, и |
| е само био мало и одвише таман, и он је стога чинио понекад утисак грозе и претње.</p> <p>Додуш |
| е писао да се Ана мора штедети, и да ће стога и он што ређе долазити к њој на вежбање .{S} Има |
| ш заљуљаној од наглог нечијег изласка , стојала је, мирно као нека слика, Ана. </p> <p>Ђакон се |
| степеницама порте, на највишем ступњу , стојала је Ана.{S} Окружена са свих страна певачима и п |
| у слику, која је, као у мрачној комори, стојала натрашке.{S} Небо доле, а куће, упрегнута кола |
| се, великих, као двери отворених очију, стојала је тамо Ана Недићева , држећи у једној руци мол |
| ик, са очима које су заспале на амвону, стојала је Ана као скамењена.{S} Појање, речи свештеник |
| ветлаце у очима, ломљење у мишицама.{S} Стојала је у дрском неком љубавном заносу, и радовала с |
| но излети.{S} Љубичаста свилена постава стојала је старцу тако невесело, а крст са скупоценим , |
| окренувши се себи у душу, где је истина стојала светла као звезда и тврда као камен, она се заб |
| огледу.{S} У зеницама монаха Иринеја је стојала жеља да владика погоди и сазна све што је у њем |
| , али није било ни топло.{S} Калдрма је стојала уплакано влажна.{S} Земља, омекшала, еластична |
| је се, нехотице, обрнуше Ани.{S} Ана је стојала крај високог фикуса, у једноставној белој хаљин |
| убризган. </p> <pb n="202" /> <p>Ана је стојала све на истом месту.{S} Ристовићева кућа јој је |
| творених кљунова.{S} На самој капији је стојала домаћица са ћерком.{S} Цвеће је лежало по путу, |
| жавале на пољубац, на челима њиховим је стојала светлост, бела као снег.</p> <p>И цео свет, и ж |
| е то место.{S} И одједаред, пред њим је стојала слика једне девојке, симпатично озбиљне и непом |
| што је у њему.{S} А у владичином оку је стојала слутња о бури живота и мека љубав за недужне жр |
| на брави као да ће одмах ући, још дуго стојала, час извијајући се за стазом којом је он отишао |
| о што теши онога коме се пружа. </p> <p>Стојала је пред доктором утучена и лепа.{S} Идеална сли |
| ћошку код цркве, после свршене службе, стојали су опет њих троје.{S} Људи су гледали ту лепу с |
| ђакон се није усудио да пружи своју.{S} Стојали су ћутећи, са пресрећним погледима, који се сти |
| p>Млако, тихо подне, пуно тичјих крила, стојало је између неба и земље само за њих двоје.{S} Из |
| ек тога тренутка угледали и састали.{S} Стојало је између њих једно узајамно жељно упијање прис |
| p> <pb n="53" /> <p>Место крај стуба је стојало празно.{S} Нема је.{S} Можда неће ни доћи.{S} И |
| емена није подсетио где је.{S} Псето је стојало у запетом неком држању, као да му очи ишчекују |
| зађе.{S} До последњег такта је све живо стојало на свом месту.{S} А “гада, осећајући да се сан |
| ом брокату на косим младићским плећима, стојао је необичан, сасвим необичан домаћин божјег жртв |
| уторског стола, у хрпама липовог грања, стојао је монах Иринеј.{S} Без горње мантије , као дома |
| <p> На углу, преко пута Велике Каване, стојао је доктор Пашковић, а одгоре, из Дома Певача , д |
| ead>XXI.</head> <p>Горе, на углу улице, стојао је доктор Пашковић.{S} Очигледно је било да је ч |
| са очима упртим у нешто што је отишло, стојао је монах Иринеј.</p> <p>Њу он то чека.{S} Чека ј |
| бео облачак, који је, као божји шатор, стојао разапет над његовом главом.</p> <p>Дошавши кући, |
| још уплакан што није могао ући у цркву, стојао је насред улице, са босим ножицама у прашини, са |
| ли до нечијег винограда.{S} Виноград је стојао пун и тежак, али још не плав.{S} У толико се зре |
| а.</p> <pb n="52" /> <p>Монах Иринеј је стојао на једном месту доклегод свирка није престала.{S |
| р сасвим близу. </p> <p>Монах Иринеј је стојао гордо уздигнуте главе, прав као копље.{S} Кроз л |
| оцено понела собом кући.</p> <p>А он је стојао, и с усхићењем пратио њену фигуру.{S} Чинила му |
| мирно, свечано, срећно.</p> <p>Недић је стојао блажен и поносан, Недићка је брисала сузе.{S} А |
| } Ђакон ништа није опажао.{S} Мало даље стојао је занимљив ред ливадског цвећа, као литија.{S} |
| е спустио иначе у вис подигнуту руку, и стојао, као од метала саливена опомена, чекајући тренут |
| би било кад би цео свет стварно ишао и стојао на глави.{S} Како би изгледали, стари хоровођа, |
| боко унутра, и од жари и пламена у себи стојао је као прекаљени челик, тврд и вечит у најжешћој |
| изгубио из вида.{S} Али је још једнако стојао.{S} Једва се кренуо.{S} Но тада тако одважним и |
| ртлог ...{S} Не.{S} Никада.{S} Мир мора стојати на целим и здравим снагама немира.{S} На олују |
| дравим снагама немира.{S} На олују мора стојати.{S} Као што црква стоји на земљи, која је рат, |
| д ће она нахранити и стишати, и опет ће стојати богата и срећна, и пуна њега, његове лепоте и м |
| ћи касно.{S} Слаба је још, не може дуго стојати.</p> <p>Тако се приближио час кад је ђакон треб |
| а, на пречац стати.{S} А затим још дуго стојати и размишљати, увиђати и сламати се, и најзад оп |
| зато јој је било јасно да на томе месту стојати све дотле, док не дође каква порука од малог ње |
| јано јесење лишће.{S} А тамо унутри?{S} Стоје једно крај другога, сићушни, страшљиви, пролазни, |
| ог задатка, појали су као да пред Богом стоје, а Бог тај да им је свима рођени отац.{S} Богород |
| т.{S} Да т. ј. људи, који сасвим далеко стоје од горњег случаја, који, напротив, са целим срцем |
| оте живота виде најбоље они који напољу стоје. </p> <pb n="43" /> </div> <div type="chapter" xm |
| а нашим треба да тиња.{S} Монах Иринеј, стојећи пред Трпезом прав и светао као арханђелско копљ |
| аљда песму мога срца — смешио се ђакон, стојећи још непрестано у ходнику, и облачећи полако рук |
| Иринеј или заповедао , или заносио.{S} Стојећи на амвону, с подигнутим ораром и очима, као да |
| ста који је носио Јован у пустињи.{S} А стојећи на Великим Дверима, префини фреско бачен на тав |
| скљештене прсте, стегао главу, и остао стојећи на средини собе.{S} Несрећни горди калуђер, кој |
| све оживљава, а тело ништа не помаже“, стоји у Светом Писму.{S} Да и не.{S} Тело, са својим ја |
| ао што црква, иако је општа кућа свију, стоји подигнута, засебна и сама међу свима осталим згра |
| ице раскивају даске и дробе камење .{S} Стоји црква од живе мрежице биља са два висока љиљана к |
| На олују мора стојати.{S} Као што црква стоји на земљи, која је рат, братоубијство, блуд, механ |
| о, немоћни и бедни, и плачемо.{S} И Бог стоји.{S} Чекамо сви троје да дође хирург.{S} Да донесе |
| поведити, а нико деликатним стварима не стоји тако близу као ви, госпођице Ана.{S} Ја сам у кри |
| .</p> <p>Међутим, ето у Аниним очима не стоји тај немилосрдно весели поглед других девојака .{S |
| ња мајчина да тамо негде и крст судбине стоји ...</p> <p>Пашковић је устао и стегао Ани руку ус |
| јој пише, и допраћа Пашковића до куће и стоји на улици док не дочека вести о несрећним пријатељ |
| њене очи прочитао је он шта јој у души стоји :{S} Ана Недићева воли у монаху Иринеју оно што м |
| век.{S} Знаш како у Откривењу Јовановом стоји : буди веран до саме смрти, и даћу ти венац живот |
| /p> <p>— Не куните, Иринеје!{S} Калуђер стоји пред вама!{S} Неваљалство је згажено и побеђено, |
| шавају своје послове, јер им свима смрт стоји за вратом.</p> <p>Гле, и код судије Ристовића црн |
| је охоло игноровала све оно што напољу стоји.</p> <p>Монах Иринеј је завидео чипканој завеси, |
| , само није могла да замисли шта у њему стоји.{S} Негде, у дну срца, она га се мало бојала.{S} |
| и хране.{S} Али тамо, у ћошку гле, још стоји цветић.{S} Посљедњи на тој ливадици , последњи и |
| е може и зна него његова мајка.{S} А ми стојимо, немоћни и бедни, и плачемо.{S} И Бог стоји.{S} |
| енили се, и капетан , и мајор, и доктор Стојковић, па и онај који је дошао да пева место Стојко |
| ћи су, најзад, упирали прстом у доктора Стојковића и његов чудотворни баритон .{S} Ту се застај |
| , па и онај који је дошао да пева место Стојковића, и певао лепше од њега.{S} А госпођица Недић |
| е изненађење.{S} Крај великог туторског стола, у хрпама липовог грања, стојао је монах Иринеј.{ |
| Доктор Пашковић је пришао другом крају стола.</p> <p>И на уздужној и на попречној стази остали |
| едан, враћали столу.{S} На једном крају стола расправљало се врло занимљиво питање о преобраћањ |
| снови.{S} Да монаха Иринеја преноси из столећа у столеће, из судбине у судбину, из живота у жи |
| е из неких давно прохујалих хришћанских столећа.{S} Кад су људи ваљда са потпуно мирним савести |
| Да монаха Иринеја преноси из столећа у столеће, из судбине у судбину, из живота у живот, али д |
| ниум, клавир, пулт за ноте, на засебном столићу виолина, слике разних музичара на зидовима, и д |
| ештен, као и пре, на засебном мермерном столићу, и чекао, као и пре, да монах Иринеј спреми и р |
| е и доказивање.{S} И размицање и гурање столица.{S} Све је одједаред поврвело у музичку собу.{S |
| а на зидовима, и две три групе фотеља и столица.</p> <p>Ана је пошла да седне за клавир.{S} А ђ |
| прекинула је читање новина, скочила са столице, нервозно ужурбано се почела облачити за излаза |
| у пролазили сати.{S} Премештајући се са столице на столицу, Ана је дошла до огледала , и поглед |
| Хтео је подићи главу, хтео је устати са столице, али није могао.{S} У том размотавању хаоса у ј |
| другом случају, Ана се знала подићи са столице скоком, као увређена, намрштена и срдито бледа, |
| } И није се одазивао, и није устајао са столице.{S} Само је, крадом, и сасвим тихо, уздахнуо.</ |
| инеје!</p> <p>Монах Иринеј је скочио са столице, притрчао владици, и послушно сагнут чекао шта |
| ајучтивије нуткали и нећкали око празне столице монаха Иринеја. </p> <p>— На место господин ђак |
| осетно придржао за рамена, повео је до столице крај прозора, и пошао да отвори прозор.{S} Ана |
| се чини да би могао седети, тако, у тој столици , гледајући како рука Иринејева лети по хартији |
| ме.{S} Привукао га је затим да седне на столицу до њега, и гледао га добрим погледом старца кој |
| сати.{S} Премештајући се са столице на столицу, Ана је дошла до огледала , и погледала себи у |
| м пледом.{S} А монах Иринеј, нагнут над столом, писао је писмо.{S} Уједно је пазио и на самовар |
| сле, шетачи се, један по један, враћали столу.{S} На једном крају стола расправљало се врло зан |
| е поплашило ...</p> <p>Вратили се затим столу, пришли у разговор , и нису се више одвајали од д |
| ело и усне своје положи на траг његових стопа, и да завапи Богу све могућном да чудом врати чуд |
| стична од мокроте, угибала се чисто под стопама, и свачији ход је био нечујан.{S} Звиждук фабри |
| му се да она празнина крај стуба иде у стопу за њим.</p> <p>Одлучио је најзад да ће после подн |
| о корачајући , са мртвом тишином људи у стопу са собом, прокрчио је ђакон светлој књизи пут кро |
| жао.{S} Још даље, маторо једно дрво, са стотину очију у дебелој својој кори, тресло се од смеја |
| да одмах к вама дођем.</p> <p>Страшних стотину корачаја је прешла Ана са доктором Пашковићем.< |
| Иринеј је скочио као веверица, примакао сточић за сервирање чаја, отварао брзо разне фијоке и о |
| његовог Иринеја, са знацима неправедног страдања на челу, једнако му је излазило пред очи.</p> |
| и тих симболичних представа из живота и страдања Христова.{S} Необично лепа, сугестивна наша цр |
| асоте мога живота!{S} А ако би дошло до страдања, мука, сумњи, и неверства Теби <pb n="221" /> |
| ажаљење него монах који обожава јечање, страдање, испружене руке и невесела чела!{S} Куда су, н |
| атки разговори.{S} Пред многим капијама стражари, на многим капијама црне табле.{S} Људи утучен |
| , апстрактно, уметно.{S} Напротив.{S} У стражњој авлији, међу живином, крај свога псета, над бл |
| у , стојала је Ана.{S} Окружена са свих страна певачима и певачицама и множином других<pb n="54 |
| м поселу у њиховој кући, мољена са свих страна, а врло добро расположена, Ана се решила да сама |
| ан и разрушен.{S} Вихори долећу са свих страна, и пуне му пукотине земљом и клицама.{S} По руше |
| а икона у сребрном оквиру.</p> <p>С обе стране Недићеве капије дочекао је епископа ред деце, ка |
| чано обучених људи, и одједаред, с леве стране крај стуба, у шаренилу лаких тканина и чипака, о |
| мала тачни вид оне сиве празнине с леве стране крај стуба.</p> <p>Мала живчана алтерација — пос |
| ни зид између два разна света.{S} С ове стране, жагор и профани тутањ.{S} С оне стране, мир све |
| ш само кратко време ми има живота с ове стране пакла, тренутак један, и сасвим је свеједно чиме |
| .{S} С једне стране од посла, а с друге стране и од тога, што је све то што се десило и више од |
| а човеку никад није доста.{S} А с друге стране опет осећам и зебњу.{S} Чудну, као да ме топлота |
| ј играчци детињства њеног.{S} А с друге стране опет гордо, отпорно огорчење створења, које је у |
| илије молитве:{S} Оче наш.{S} А с друге стране опет, Ана је баш тих дана, више но икад, осећала |
| да ли је отворена.{S} Врата су с друге стране, морала би обилазити.{S} При савијутку стазе, ба |
| } Можда су отворена и врата са противне стране.{S} Врата с противне стране су била затворена.{S |
| са противне стране.{S} Врата с противне стране су била затворена.{S} Огромна, тешка брава и теш |
| } Она је одиста била уморна.{S} С једне стране од посла, а с друге стране и од тога, што је све |
| а је и она тихо, са уздахом.{S} С једне стране ми се чини да ће све то време бити један златан |
| ора је дељена на два места.{S} Са Анине стране ју је делио монах Иринеј.{S} Пуно, пуно испружен |
| стране, жагор и профани тутањ.{S} С оне стране, мир светиње и духовна снага, која кроз танку ог |
| Два калуђера, један с ове а други с оне стране живота, гледали су замишљено у башту.{S} Ђакону |
| азом баште, имајући, крај себе, с десне стране Ану, а с леве монаха Иринеја.{S} Попречном стазо |
| унце.{S} У траци његовој , тамо с десне стране солеје, спазила је Ана, с леђа, високу, као јабл |
| ми од рађеног детета, па сам на твојој страни, не знајући да ли добро чиним.{S} Бог нека те шт |
| лешиница неког белог анђелчета, лежи по страни, лепа, бледа, безопасна.{S} Али ван цркве.{S} Тр |
| идела да је прота ушао у олтар са неким страним свештеником .{S} Можда обавештење неко, и служе |
| излазио непознат господин.{S} Један од страних лекара сигурно.{S} Нико га не испраћа.{S} То зн |
| ће Недића поделили се, у главном, у две странке.{S} Једни су сматрали да <pb n="4" /> Ана, баш |
| гранчице и цвеће, и опрезно остављао на страну једну цветну шибљику, пуну пчела.{S} Ана је заст |
| у.</p> <p>Сладак смеј.</p> <p>— Шалу на страну.{S} Ја остајем при своме.{S} Само начин, како до |
| мисао .{S} Сада одмах треба отиснути у страну све што јој душу испуњава.{S} Треба ћутати.{S} З |
| оким страхопоштовањем, скрену скромно у страну калуђеру с пута, ма да су двокрилна врата била и |
| је аналитичарске пипке окренуо на другу страну.</p> <p>— Али сада долази друга занимљивост.{S} |
| кидашњице и њезиних укуса и судбина.{S} Страст за чистом лепотом, драги пријатељу, постоји, али |
| лепотом, исто тако као и душе своје.{S} Страст ће нас можда још ломити , жеља још гонити и трес |
| у.{S} Бацио господство и јунаштво.{S} А страст, осетивши колебање, почела је рити и дражити.{S} |
| бро знају да страст није слепа, него да страст зна и хоће и рачуна , у два себична непријатеља |
| ине, у лукаве борце који добро знају да страст није слепа, него да страст зна и хоће и рачуна , |
| ог циља, несрећник један кога ће ужасна страст за идеју кљувати <pb n="178" /> и јести док га н |
| о не.{S} Него хоћу да кажем да је љубав страст, која до краја не може живети у цркви.{S} Не мож |
| рав и презирање заклетви.{S} Природа је страст која се случајем пали и гаси.{S} Природа је непр |
| , око страсти ће поново растити руже, и страст ће, побеђена, крвљу својом хранити цвеће.</p> <p |
| ш силније и пакосније.{S} Ану су шибали страст, слатка успомена , озлојеђеност, разочарање, осе |
| м нестану, уснице се раздвоје, и искочи страстан неки осмејак јако светлих, као снег чистих зуб |
| волим ја живот толико колико свирку.{S} Страсти за чистом, непорочном лепотом се теже развијају |
| е развијају , али су трајније и јаче од страсти срца, и једино оне могу победити и побеђују срц |
| ух племенитији од природе, окреће своје страсти пред законе лепоте.{S} Неће смрт и промену , не |
| жности, моменат заборава сваке сујете и страсти.{S} Ђакон је у призив те једне речи бацао цео с |
| тако испунио душу, да су му уске љубави страсти изгледале потпуно туђе и немогућне.</p> <p>Једн |
| недостојна.{S} Како подсећа на царство страсти, које је земаљско , немонашко царство ...{S} Хо |
| зивачки гордо насмејала.</p> <p>Царство страсти!{S} Вртлог сласти! — наводила је у себи подругљ |
| нас двоје.{S} И тада, кад се смири, око страсти ће поново растити руже, и страст ће, побеђена, |
| нађоше у тесном загрљају.{S} У загрљају страсти, у првом загрљају од ланаца и ватре.</p> <p>Лиц |
| тешко било у темеље њене бацити пољубац страсти?</p> <p>После подне ћу доћи да ми дате одговор |
| мао је на Ану Недићеву силан утицај.{S} Страстна њена наклоност ка музици, ка музичкој помпи, ј |
| азни.</p> <p>Ану је одједаред дохватила страстна жеља да од ђакона тражи залогу среће коју одуз |
| вота у очима.{S} И одједаред, себична и страстна, махнито заљубљена и љубоморна на све среће, ж |
| че, могла одолети Ана Недићева!</p> <p> Страстне, пусте жеље су обузеле Ану.{S} Да на његовом р |
| дмах пасти ...</p> <p>Пољубац, страшни, страстни пољубац у уста, долазио је.{S} Долазио је, и п |
| ентно.{S} Свирање у виолину било јој је страстно, скоро необуздано, са самовољама у ритму, али |
| агичне монашке љубави, коју усред првог страстног пољупца смрт треба да угуши.{S} Смрт! </p> <p |
| .{S} Она је сва горела у некој неситој, страстној жељи за лепим.{S} Цео дан је остајала на посл |
| ек ниједан део свога душевног живота не страћи и не баци. </p> <pb n="150" /> <p>Али где је та |
| Бог!</p> <p>Ана осети страх од Бога.{S} Страх од мисли својих, од жеља својих: да куша, да у гр |
| "68" /> <p>Ђакон се и даље не јавља.{S} Страх њен је растао.{S} Као поплава јој је обузимао сву |
| клонио.</p> <p>Ана је одједаред осетила страх од тога што је рекла.{S} Од тога што је тврдила, |
| чинио као божја опомена, и улевао им је страх.{S} Ани <pb n="18" /> је, напротив, онако витак, |
| сећање Анино, пошто се сабрала, било је страх.{S} Како је могла и смела до краја саслушати испо |
| итељима заједно , претрпео опет бригу и страх за ваш лепи и корисни живот.{S} Опростите му, и п |
| вим веровао у жену, па се тај сахрањени страх понекад још враћа из гроба.{S} Враћа се и каже: с |
| жмарце по телу, и неки дотле непознати страх од Бога.{S} Дошло јој је да спусти чело доле на к |
| , то је, најзад, Бог!</p> <p>Ана осети страх од Бога.{S} Страх од мисли својих, од жеља својих |
| То није добро.{S} И Робинсон је осећао страх од те појаве.</p> <p>Пред вече је отишао у посету |
| ?{S} Зашто доктора нема? — Ану је крхао страх, и мучиле су је разне глупе комбинације којима се |
| сва људска лица, испегана знојем рада, страха <pb n="36" /> и болести, шта ће онда и молитва, |
| о је у њима било грома, песме, љубави и страха божијег.</p> <p> <hi>Велиј јеси, Господи, и чудн |
| ледило .{S} Али не бледило несвести или страха, <pb n="116" /> него бледило неког пркоса.{S} Пу |
| ородице и без амбиције, калуђер нема ни страха, ни сметњи, ни непријатеља .{S} Његов живог није |
| е мозак јадног детета, и причињавала му страховита привиђења и болове .{S} Руке и ноге се трзал |
| људске, због немоћи природине, било је страховито.{S} Јака, племићска, бела једна душа колебал |
| оје матере, несрећне удовице, она се са страхом у души освртала по животу, и тражила на кога ће |
| .{S} Ана, као хипнотисана неким дубоким страхопоштовањем, скрену скромно у страну калуђеру с пу |
| ашено, стаде помамно да лаје, и брже на страху него на ногама, потече <pb n="57" /> преко веран |
| им рукама , а дивни онај узвик о вери и страху божјем прошао је без одјека и потреса душа. </p> |
| Двери, с путиром у руци, и са узвиком о страху божјем на уснама. </p> <p>После службе, на капиј |
| ва ђаконова тако величанствена, а реч о страху божјем на његовим уснама тако страшна.</p> <p>Ис |
| али је одједаред јаукнула, и бол неки, страшан као издисање , сломио ју је.</p> <p>Светиња хра |
| штво, то су му сад гости ...{S} Како је страшан, строг и суров завршетак људских живота ...{S} |
| је да у том поступку има један суров и страшан моменат.{S} Помпа архијерејског присуства и пој |
| {S} Та ко би могао бити довољно суров и страшан, те пожелити да твоја младост, Иринеје, прође б |
| <pb n="31" /> олтаром.{S} Огањ, диван и страшан, као буктање рубина, пао је ђакону на груди и з |
| је већ мртав, можда му — њој паде на ум страшан приказ доктора Пашковића, и она осети јаки неки |
| ућа јој је изгледала као ружно, космато страшило, а пред његовим ногама је видела Бошка, удавље |
| а мене та црква.{S} Ја се понекад скоро страшим од свега тога лепога.</p> <p>Ана се заносила.{S |
| ?{S} Стоје једно крај другога, сићушни, страшљиви, пролазни, смртни , као хрпице праха које вет |
| — Је ли тежак случај ? — додао је ђакон страшљивим гласом.</p> <p>— Тежак случај! брецнуо се од |
| се нагло гонили око сунца, зеленило је страшљиво жаморило.{S} Напослетку се све стишало.{S} Ве |
| зом којом је он отишао, час увлачећи се страшљиво и с кајањем неким унутра.</p> <p>Занимљива сл |
| {S} Него једну реч, један поглед, једно страшљиво осећање треба умети угрејати ватром целе љуба |
| или ће остати да живи.{S} Хипокризија, страшна, увек иста, без обзира на важност или трагичнос |
| је такође недељама дуго трајала дубока, страшна утученост, добровољни онај тешки пост и тела и |
| им, т. ј. да се с вама поразговорим.{S} Страшна моја служба у данашњим околностима тако ме је р |
| , у тишини, сумњиво , тешко и кобно.{S} Страшна нека слика се почела склапати пред очима старче |
| сти нож у руке. </p> <p>Ово последње је страшна реч, Ана.{S} Ја је ипак свесно и хладно кажем и |
| естало летњег даха.{S} Настала је часом страшна тишина неживота.</p> <p>Али мало после, као да |
| о страху божјем на његовим уснама тако страшна.</p> <p>Исти тај глас! — понављало је нешто у А |
| p> <p>И онда су наваљивале на њу мисли: страшне, дрске, зле, крвожедне и бестидне, и она је, др |
| ујем од узбуђења.{S} Ми смо у чељустима страшне несреће.{S} Пред вашом матером нисам хтео рећи, |
| еког скоро материнског сажаљења, час од страшне љубавне неситости којој је и вечност кратка. </ |
| као да детенце хоће да се испне из неке страшне јаме, а ипак се све на једном <pb n="193" /> ме |
| ора сад одмах пасти ...</p> <p>Пољубац, страшни, страстни пољубац у уста, долазио је.{S} Долази |
| p>Ана је вриснула и почела бежати.{S} А страшни лелек несрећног Ристовића пузио је за њом и вио |
| лач.</p> <p>— Па зашто сте онда учинили страшни тај корак, зашто, Ана моја драга? — гушио се и |
| јабланова алеја у парку, и изгледали су страшни.{S} Као откинути од земље.{S} Шум јабланова се |
| ће идуће недеље та чежња још већа и још страшнија бити.{S} Пашће на њу, не као данас, не као се |
| пречац престала говорити, и пребледела страшним бледилом гађења .{S} Са свима детаљима, и са ц |
| , и онда, одједаред, ударена и смрвљена страшним оружјем факта, на пречац стати.{S} А затим још |
| он је пребледео.{S} Стегао је зубе оним страшним стиском који имају људи што све прегоревају.</ |
| а чело земљи приближи, и снажним, скоро страшним гласом повиче: <hi>Вонмем:</hi> Богу се окрени |
| прозора.</p> <p>Можда се сад баш гуши у страшним мукама , можда умире, можда је већ мртав, можд |
| ице звали да одмах к вама дођем.</p> <p>Страшних стотину корачаја је прешла Ана са доктором Паш |
| се:</p> <p>— Лагала сам, лагала сам!{S} Страшно и подло, укаљала сам се, зло сам учинила, уђимо |
| колебање, почела је рити и дражити.{S} Страшно питање: јесам ли ја робијаш свога завета? сазре |
| p>— Било је један час и неваљалство.{S} Страшно, ниско неваљалство.{S} Када сам се била решила |
| и изгледало да је посљедица те посете — страшно, ужасна једна драма!{S} Не, не, боље је да не д |
| да нису ни опазили.{S} Јер и није ништа страшно и необично.{S} Можда је отпутовала, можда је бо |
| у уопште да се чува, и — ах, тако ми је страшно, зашто смо и почињали тај разговор, докторе!</p |
| долази као анђео мира.{S} Можда баш као страшно и тешко искушење ...{S} Боже, шта сам записао!{ |
| це. </p> <p>— Ја нисам знала да је тако страшно — шаптала је Ана усплахирена, осећајући у савес |
| а.{S} Да бежи?{S} Јер можда долази неко страшно решење загонетци.{S} Не.{S} Сачекати треба ма к |
| а зове оца свога, а после, после једног страшног погледа и вриска, стала се опраштати од њега м |
| рими у храм свемоћног и предоброг оца и страшног судију света.</p> <p>И онда се отворила, не ђа |
| као да је бацао на душе сенку великог и страшног крста који је носио Јован у пустињи.{S} А стој |
| старац руке као да се нечега неизбежно страшнога плаши. — Не говори ништа, не говори!</p> <p>М |
| ост усамљене жене.{S} И имајући у очима страшну слику своје матере, несрећне удовице, она се са |
| тално, несрећа умирања , доћи да покупи страшну ону порезу живота коју и најсрећнији човек даје |
| ам још сасвим млад човек, али ја осећам страшну, позитивну снагу, којом ћу свој живот дићи, дић |
| зиме ваљда, летело је преко гробова као стрела.{S} Дечко звижну.{S} Пас је прво оклевао, али је |
| дан дотле непознати немир, пун отрова и стрелица, који је императивно хтео, претећи заповедао, |
| <pb n="201" /> <p>Стајала је и чекала и стрепила.{S} Груди су јој биле пуне Бошковог имена.{S} |
| дотле стрепило.{S} Стрепило да је види, стрепило да је не види.{S} Стрепило да нађе тамо поглед |
| да је види, стрепило да је не види.{S} Стрепило да нађе тамо поглед који га тражи, и стрепило |
| ди.</p> <p>А срце је дотле стрепило.{S} Стрепило да је види, стрепило да је не види.{S} Стрепил |
| ога шта да ради.</p> <p>А срце је дотле стрепило.{S} Стрепило да је види, стрепило да је не вид |
| ло да нађе тамо поглед који га тражи, и стрепило од погледа који га не тражи.{S} Питало се, да |
| и за друге, као што и за вас непрекидно стрепим, и кајем се понеког часа што вас нисам силом од |
| кроз иста, скроз драгоцена и светла.{S} Стрепнули би му само понекад на орару укрштени прсти, и |
| м слатким слоговима, који су умирали од стрепње.{S} Тај глас није више био онај из Еванђеља.{S} |
| скавицу, и да крв тече.{S} Дете замире, стреса се.{S} Цев, сва крвава, улази у врат.{S} Одједар |
| а да угуши.{S} Смрт! </p> <p>Владика се стресао, и окренуо главу од ђакона.{S} Али лице његовог |
| дрмусао главом као да ће с рамена да је стресе, правио гест као да запушава уши, а чело би му с |
| >— Је ли то освета каква?</p> <p>Ана се стресла, али је ћутала.</p> <p>— Ана! — рикнуо је одјед |
| иве магле у жутило злог неког облака, и стрмоглављивале се оданде, у клупчадма, опет натраг.</p |
| су му сад гости ...{S} Како је страшан, строг и суров завршетак људских живота ...{S} Како је с |
| ора или мене?{S} Је ли био можда сувише строг?{S} Или, као ваш стари лекар, видео у вама и тада |
| блачина.{S} Црна, са белим порубом, као строга одежда у време Великог Поста.{S} Са звоника Бого |
| идела се и једна усправна, скоро сурово строга која се морала урезати још много пре старих дана |
| 133" /> над собом види.{S} Да се склоне строге божје очи, да бар часом доживи слатку земаљску с |
| а богослужења у рано, бојажљиво пролеће строго посних дана.{S} Она је осетила да је у реду тих |
| родичина Црква је дочекала Ану необично строго.{S} Свеће се димиле и трошиле у тешким сузама, с |
| <p>Поред свих тих озбиљних, понекад баш строго побожних мисли, Ана Недићева ипак није пренебрег |
| овима, нечег манастирски тајанственог и строгог.</p> <p>Госпођица Недићева је необично волела т |
| никада недостигнутом силином, лепотом и строгошћу подсећао на крв Христову у путиру, на чисту ж |
| њих двоје.{S} Из високе ограде на порти струјао је манастирски мир.{S} Срце Богородичине Цркве |
| ироких степеница је ипак још непрестано струјао свет као река.{S} Велики део се морао задовољит |
| у једноставној белој хаљини, мирна као струк цвета кад нимало ветра нема.{S} Али кад се толики |
| у и песми служите.{S} Вас двоје сте два струка цвета.{S} Будите и останите као цветови, као биљ |
| наслоњачи, заваљен, потонуо, увијен до струка вуненим пледом.{S} А монах Иринеј, нагнут над ст |
| е још у цркви срести, она се сакрила за стуб, и постојала док он није прошао.{S} Он ју је тада |
| јне.{S} А доктор Пашковић , наслоњен на стуб фењера, скрштених руку, прислушкивао је. </p> <p>Д |
| ред растанком од мужа и друга свога, од стуба и имена куће њихове, од старатеља незбринутог дет |
| м, и учинило му се да она празнина крај стуба иде у стопу за њим.</p> <p>Одлучио је најзад да ћ |
| х људи, и одједаред, с леве стране крај стуба, у шаренилу лаких тканина и чипака, опазио је јед |
| ид оне сиве празнине с леве стране крај стуба.</p> <p>Мала живчана алтерација — постављао је ђа |
| да подигне очи и погледа на место крај стуба. </p> <p>Издужена и побледела лица, глатко причеш |
| ниже. </p> <pb n="53" /> <p>Место крај стуба је стојало празно.{S} Нема је.{S} Можда неће ни д |
| и купили се на оном празном месту крај стуба, носећи некако са собом тамо и монахове мисли и њ |
| је неко иглом проденуо.{S} Место покрај стуба је било празно.{S} И до краја службе ђакона више |
| ечери све.{S} И јесен, и завеса ноћи, и студ и тишина.</p> <p>— Иринеје!</p> <p>Монах Иринеј је |
| естано падао.{S} Али одједаред је дунуо студен ветар, угрушао снег са ледом, побацао звездице м |
| ви, нежно створење, ломите по гробљу у студено и зло зимско време!{S} Зашто се нисмо договорил |
| pb n="250" /> било ваздан пречитавати и студирати то писмо.{S} Било би ништа друго до смешно. < |
| p> <p>На степеницама порте, на највишем ступњу , стојала је Ана.{S} Окружена са свих страна пев |
| атурном неком инструменту.{S} Два мрава су, у акробатским оптрчавањима, вршила шетњу по том кос |
| оз подлу неку тишину .{S} А око торњева су ужурбано летеле тице.{S} Бегале из сиве магле у жути |
| е осећала нешто пријатно топло, од чега су јој се очи склапале, и испод затворених капака видел |
| р.{S} То је тај свемогућни доктор, кога су зато звали, што још више може и зна него његова мајк |
| госпођице, црква толико апсорбује , да су вас људи изгубили.{S} То тек не <pb n="152" /> може |
| и над солејом престаје оклоп зидова, да су они последњи луци кубета извијени напоље, у сусрет н |
| е фантастична бајка толико допадала, да су му очи биле пуне суза.{S} На Ану је сасвим заборавио |
| букти, да су јој уста полуотворена, да су јој груди широм раскриљене, и да се види гњездо љуба |
| " /> моћи истицала финесе контраста, да су слушаоци тој, управо забавно замишљеној сцени обрати |
| {S} Осећала је да јој по челу букти, да су јој уста полуотворена, да су јој груди широм раскриљ |
| дајте их да их пољубим, да их имам, да су моје — говорила је она скоро у уво сагнутом монаху И |
| ећање свега што јесте и што је било, да су је чисто скомлели малаксалост и умор.{S} Али се опет |
| ласте косе, и тако фине коже у лицу, да су крила носа и ушију чисто трептала под кружењем крви. |
| илостивом љубављу тако испунио душу, да су му уске љубави страсти изгледале потпуно туђе и немо |
| ма за покретом његових руку, и знала да су то те исте руке које она гледа на орару, и које стеж |
| истоветности. </p> <p>Ана је опазила да су гости дирнути, гости су опазили да је Ана узбуђена, |
| скромно у страну калуђеру с пута, ма да су двокрилна врата била и одвише широка.{S} Ђакон је то |
| ну разговор.{S} Чинило им се обојима да су се тек тога тренутка угледали и састали.{S} Стојало |
| тражи.{S} Питало се, да ли очи виде да су једва дочекане?{S} Сиромах ђакон.{S} Немирно је чита |
| ела опојну једну виткост, и знала је да су на глави ђаконовој очи црне, коса свилена а усне крв |
| Христу.{S} Чудесно .{S} Казала ми је да су дванаест Еванђеља на Велики Четвртак роман најлепшег |
| ме протурити своју тезу.{S} Рекао је да су сви проблеми око удадбе девојчине вештачке, измишљен |
| вук, акорди, хармонија не могу дакле да су оригинални.{S} Не постоје једаред рођени, једни и је |
| и уплив проблема и бола?{S} Бојим се да су човек и жена нехармонични, непријатељски и кобни сус |
| кони звезда закони небесне музике, и да су једино ритам и тон вечито вечни.</p> <p>Анино тело с |
| ј је помисао да је Бог дух музике, и да су сви закони звезда закони небесне музике, и да су јед |
| ве веће и веће, све лепше и лепше, и да су пуне препуне суза.{S} И имала је за рапавог , тврдог |
| знети воштаница и Еванђеље, са вером да су све досадашње муке људи морале бити, а да одсада дол |
| веде.{S} Други пут опет, тако је као да су и он и све у њему стигли некуда одакле немају жељу д |
| лио као данас.{S} Ја тако осећам као да су сва та болесна деца моја деца, и да бих ја са највећ |
| дена полуга затварала их је тако као да су за сва времена залупљена и урђала.</p> <p>Ани се то |
| е то допало.{S} Како би то лепо било да су тако неприступачно затворена и она друга врата, и у |
| S} Мудар је, али је несрећан .{S} Можда су сви људи, који мудрост изаберу, несрећни људи.{S} На |
| пало на ум да још обиђе цркву.{S} Можда су отворена и врата са противне стране.{S} Врата с прот |
| моје место.{S} И тек кад он зађе, онда су ми живот и љубав слатки, онда имам снаге за срећу и |
| рзања, уздисања и жртви. </p> <p>И онда су наваљивале на њу мисли: страшне, дрске, зле, крвожед |
| испружене руке и невесела чела!{S} Куда су, него у поноре туге, просуле се и отишле све највеће |
| а не знам какви су били, и не знам куда су сада.{S} Ово је сасвим други живот ...{S} Зар није т |
| ане, јер неће ништа да виде, уста твоја су хладна, јер никога нису пољубила.</p> <p>А прсти тво |
| ница његових су скочила два зрака, која су, као две снажне руке, обгрлила Ану да је угуше.{S} А |
| игледан доказ о сатрептавању бића, која су, с музичког гледишта, хармоније или истоветности. </ |
| једног, са кончасто танким ребрима која су изгледала као жице на миниатурном неком инструменту. |
| у то још неки гости.{S} Недић и Недићка су прешли у другу собу, и оставили Ану с монахом Иринеј |
| је време пролазило.{S} Недић и Недићка су молили и опомињали.{S} Узалуд.{S} Најзад је домаћица |
| а, и нису губила Анину душу.{S} Трајала су тамо до великих гвоздених врата на порти, испод који |
| смртна.</p> <p>У подне тога дана стигла су два лекара из оближње вароши, одмах после подне се п |
| ата, која воде из куће на веранду, била су широм отворена, а на белој <pb n="147" /> завеси, јо |
| ај ми крила. — Бог се збунио, јер крила су смели имати само анђели.{S} И замислио се шта ће.{S} |
| {S} Смејале се серуму.</p> <p>Шкрипнула су врата.{S} Неко је излазио у баштицу.{S} Ана је зажму |
| Али у исги мах се и тргао.{S} Шкљоцнула су гвоздена врата на огради , и кроз њих је прошао докт |
| тари владика.{S} Дуж свих улица, којима су кола имала да прођу, прозори су били начичкани радоз |
| раштања, љубоморе и среће, Иринеј и Ана су и знали и не знали шта се с њима догађа, и примицали |
| ружале нафору и цвеће.{S} Са свих усана су летеле речи радовања .{S} Липе су јако мирисале.{S} |
| који се приближује.{S} Размишљања Анина су била дуга и озбиљна, али, већином се губила у нејасн |
| ило је, дабогме, и искушења.{S} Али она су била незнатна, и нису губила Анину душу.{S} Трајала |
| Ружичасте оствице неког необичног џбуна су јако мирисале.{S} И зујале су пчеле.{S} Поводећи се |
| ом је било сасвим тихо.{S} Два калуђера су ћутала.{S} Шиштала је само вода у самовару.{S} И то |
| .{S} Ко зна да ли је отворена.{S} Врата су с друге стране, морала би обилазити.{S} При савијутк |
| ед очима, ноге су је једва држале, уста су шаптала неразумљиве речи.{S} Љубав та из олтара је т |
| ут, Иринејева дрхтава и расцветана уста су упала у неку јаму, откинуо је, <pb n="234" /> скоро |
| не може једно исто рећи.{S} Колико пута су и други људи то исто помислили и говорили, али нико |
| једно другом руке.{S} Свечаност и срећа су их стезали у заједницу, онакву какву је Христос проп |
| ату и шиба по ногама, и гробље и самоћа су ужасни, а, тако близу, душе пуне љубави и лепоте ... |
| .{S} Све је одлично напредовало, а деца су до усхићења доводила и Ану и све старе њене певаче.{ |
| и испунила се нечим зрачним.{S} И деца су се смешила.{S} И тако су одлично певала .{S} Одморио |
| овела цео свој живот као дете, јер деца су без успомена.{S} Први мој доживљај је моја чаробна и |
| илића нема, а и траве је мало, вратанца су дакле отворена.{S} Две халапљиве, несите патке не ве |
| н.{S} У осветљењу полијелеја очи певача су изгледале као светле тачкице, контуре лица, због све |
| ослао! — ословио је прота доктора , кад су се после службе нашли на улици.</p> <p>— Није њега Б |
| .</p> <p>Једаред, за време вечерња, кад су облаци застрли небо, у цркви било тамно, златна далм |
| рста анализе гласа. </p> <p>У вече, кад су код куће сами, морала је, оцу за вољу, чешће да одгл |
| /p> <pb n="108" /> <p>Ана се затим, кад су се већ навикли на то ћутање, кришом загледала у очи, |
| прохујалих хришћанских столећа.{S} Кад су људи ваљда са потпуно мирним савестима ишли у цркву. |
| его је помало и дужност девојке.{S} Кад су родитељи већ спремили све што треба да се кћи може и |
| и молитва, шта ће и свештеник.{S} А кад су забрујала звона на <hi>Достојно</hi>, ђакон се, каде |
| , а ђакони као права деца.</p> <p>А кад су ударила звона, и забрујала силна поздравна песма ком |
| ици.</p> <p>Али је онда дошло време кад су се почели чешће виђати на заједничким вежбама са хор |
| ав је био и синоћ, за вечером.{S} И кад су га нудили јелом, њој је падало на ум да мајка њена п |
| ве је више могао давати.{S} Јер тек кад су била поклоњена, видео је и одмерио сва блага којих и |
| вори узнемиреност и нервоза.</p> <p>Кад су стигли преко пута цркве, Пашковић је најзад пресекао |
| но изводити.</p> <p>Врата из друге собе су остала отворена.{S} Жагор је Ани и ђакону добро доша |
| , али су још једнако разговарали, главе су љупко климале, уста се смејала, лица сијала благошћу |
| ном душом. </p> <pb n="183" /> <p>Такве су биле мисли Анине док се спремала за полазак у цркву. |
| после тога, Ана је знала, груди његове су биле изнемогле и празне.{S} Улазио је у олтар на при |
| човека или свадба богате јединице, све су то разлози да живот запне и застане, и загледа се у |
| Ани се нешто паучинало пред очима, ноге су је једва држале, уста су шаптала неразумљиве речи.{S |
| , и који је одрастао у кући рођака, где су се муж и жена и деца опијали, ружили, свађали и с но |
| ве највеће милости овога света !{S} Где су Христове милости?{S} Где Антигонине?{S} Где Офелијин |
| а, сваки час може бити убијена ?{S} Где су ми и милост и сажаљење за љубав нашу, за љубав као т |
| том блудећом светиљком". </p> <p>„А где су ми милост и сажаљење, кад овако пишем ?{S} Где ми је |
| , и погубила и Хамлета и себе?{S} И где су друге легије и безброји милости , које су утонуле у |
| олазило на ум.{S} Сви су заборавили где су, и шта им још предстоји.{S} Да се после отпеваних дв |
| Тачно, сасвим тачно је нашла место где су лежале вреле, мекане његове усне.{S} Мисао она је ме |
| њену кожну торбу.{S} Тачно зна кључ где су тајни врата.</p> <p>— Наравно.{S} И не само врата, н |
| идесет четрдесет корака.{S} Као из воде су искакале веће и мање групе крстача .{S} Ана се осећа |
| бичне љубави цветају и зру, све те фазе су на нашој љубави остављале <pb n="248" /> модре печат |
| <p>Он није мој — шаптала је Ана, а сузе су текле.</p> <p>Он мора чувати од заразе људе у цркви, |
| у је она сама додала стварчицу, и обоје су се осмехнули.{S} Ана је ишла очима за покретом његов |
| епен, ђакон је осетио сен.</p> <p>Обоје су потрчали, и срели се, као некад, на средини степениц |
| е немарно наслоњена на харфу, очи твоје су мирно загледане, јер неће ништа да виде, уста твоја |
| свету музике такве чудне тишине , које су гробови тонских боја и душа... </p> <p>Ани је изашао |
| друге легије и безброји милости , које су утонуле у бездана мора, не вратиле трага са црних бе |
| многим ситним и попречним борама, које су године наслагале, видела се и једна усправна, скоро |
| рцем те девојке, и пред тим сузама које су прво љубавно благо његовог живота.{S} Њему се чинило |
| гледати вас бледу, и на дужностима које су одвише многобројне за вас.{S} Зашто у тако сувише бо |
| не отварајући молитвеник, са очима које су заспале на амвону, стојала је Ана као скамењена.{S} |
| есмица, то је цијук зеленог дрвета које су бацили да изгори.{S} Изгорело је, и остало је — шта |
| бим се сједињава у жару љубави, из које су, као два близанца, никла она два витка торња.</p> <p |
| много више него половина свих руку које су тога дана дошле на молитву.{S} Полупокривених очију, |
| 37" /> владичину одећу и штаку, девојке су бацале цвеће, епископ је грлио ђакона Иринеја , Ана |
| сличне очима старог Јове.{S} Изражавале су скрушену вечерњу очишћеност онога света.</p> <p>Уопш |
| јала јој је одједаред јасна, усхићавале су је најфантастичније идеје црквених и духовних предст |
| ног џбуна су јако мирисале.{S} И зујале су пчеле.{S} Поводећи се очима за једном пчелицом, он о |
| то није било места на глави.{S} Настале су озбиљне тешкоће са шеширом.{S} Просто плива одгоре, |
| мали пријатељ, и мој љубимац — дрхтале су јој усне.</p> <p>— Болесно је најстарије и најмлађе |
| златне наруквице чистог завета, стегле су Анине прсте, спречиле су нову песму њеног узбуђеног |
| и, које никада ништа нису криле, летеле су, муњевито брзо, слике душе његове.{S} Једна поносити |
| и куцањ шеталице на сату.</p> <p>Почеле су онда вариације.{S} Прва.{S} Око аријице, коју успава |
| завета, стегле су Анине прсте, спречиле су нову песму њеног узбуђеног срца.</p> <p>Ана Недићева |
| ра нема? — Ану је крхао страх, и мучиле су је разне глупе комбинације којима се покушавала смир |
| е.{S} Очи његове, светле и вреле, умрле су.{S} Бедан и немоћан, спустио је главу.{S} Бацио госп |
| омаћин божјег жртвеника.</p> <p>Прснуле су затим тешке копче на Еванђељу , и просуо се глас, ду |
| лица, због свечаног расположења, дошле су надземаљски меке, кроз мала, као рупе на фрули округ |
| p>— Како сте сада дивно певали! — пошле су јој очи ђаконовим очима у сусрет.</p> <p>Ђакон ништа |
| Недићева!</p> <p> Страстне, пусте жеље су обузеле Ану.{S} Да на његовом рамену лежи, да очи и |
| ивне стране.{S} Врата с противне стране су била затворена.{S} Огромна, тешка брава и тешка гвоз |
| и одјеком певања, људи су клицали, жене су целивале <pb n="137" /> владичину одећу и штаку, дев |
| роман и разочарање мога живота.{S} Жене су или незнабошци или идолопоклоници.{S} А ако успеју д |
| од нас?</p> <p>— Ја не разумем.{S} Мене су из болнице звали да одмах к вама дођем.</p> <p>Страш |
| о срце је куцало спокојно.{S} Жеље њене су мале и испуњене.{S} Љубав њена је мир божји.{S} Оно |
| утних напора, и хоће да дође.{S} Новине су већ донеле и све детаље око догађаја.{S} Дијецезан ћ |
| пред лицем Господњим.</p> <p>Очи Анине су поглед свој положиле у очи монаха Иринеја.{S} А он ј |
| чујем јесу ли ми ка гласу.</p> <p>— Оне су сасвим ка вашем гласу. — Ана је погледала ђакона с н |
| уло је узбуђење из свих груди.{S} Иконе су оживеле, зидови су шумили одјеком певања, људи су кл |
| S} Јер људи су гладни љубави, и само ње су гладни и умиру онда кад љубав није више с њима.{S} И |
| усана су летеле речи радовања .{S} Липе су јако мирисале.{S} Богородичина Црква се огледала у с |
| } Наравно, тако дочекане и обрађене, те су службе, у Богородичиној Цркви, долазиле до значаја и |
| куће Недића.{S} То је давало повода те су људи, од времена на време, упадали у стару своју рад |
| а уста, него ђаконове груди, и груди те су дале све што је у њима било грома, песме, љубави и с |
| ти мушко или женско.{S} За пакост, куће су стајале као нека запечаћена писма, улицама није прол |
| са.{S} А кад се ветар одмакао, травчице су полегле једна на другу, и Ани се чинило да шушкају н |
| е окупила око ње.{S} Мале њихове ручице су јој пружале нафору и цвеће.{S} Са свих усана су лете |
| Али зато значи вечност.{S} Да, краљеви су пролазни, а пастири су вечни.</p> <p>Једно се монаху |
| пота из онога времена, ја не знам какви су били, и не знам куда су сада.{S} Ово је сасвим други |
| Он је чист као дете.{S} А снови његови су мирни снови о девојци једној која с њим заједно цркв |
| свих груди.{S} Иконе су оживеле, зидови су шумили одјеком певања, људи су клицали, жене су цели |
| света једва кретала.{S} Коњи и точкови су газили и мрвили зелене гранчице и цвеће, мирне, безг |
| оје сироте мајке...</p> <p>Први тактови су били доста стереотипан увод у песму, и по њима се ни |
| и чинио такав предлог.{S} Напротив, сви су налазили да би то било и одвише напорно за певаче, а |
| им оделом и под митром на глави.{S} Сви су свештеници крај њега изгледали млади, а ђакони као п |
| даље даљине није долазило на ум.{S} Сви су заборавили где су, и шта им још предстоји.{S} Да се |
| ажен је одмах од свих присутних.{S} Сви су му се обрадовали, и сви су право у њега упрли очи.{S |
| тних.{S} Сви су му се обрадовали, и сви су право у њега упрли очи.{S} Мајински такође, али је и |
| иђао нервозни и маниакални тенор, други су опет тврдили да ће ту музичку загонетку сабљицом пре |
| да се угреје на лепом певању.{S} Други су говорили: то је ваљда неки медитативни одмор за инте |
| слуху.{S} И то леком једним , кога ради су и ране саме постајале драге.</p> <p>Ана се није љути |
| , зидови су шумили одјеком певања, људи су клицали, жене су целивале <pb n="137" /> владичину о |
| славила двадесет шести дан рођења, људи су, напослетку, решили , како који, или да има одвише п |
| ихари на деци су били много стари, људи су дошли окисли и прозебли , Христос се сакрио за облак |
| е!{S} Људи су долазили да га чују, људи су долазили да га виде.{S} У тамно вишњикастом стихару |
| нови ђакон Богородичине Цркве!{S} Људи су долазили да га чују, људи су долазили да га виде.{S} |
| случајно још није раздувао ...{S} Људи су сироти и бедни, живот је тако кратак, у старости и п |
| е кроз једну, своју душу слива.{S} Људи су узбуђени.{S} Има их који се с колена не дижу, који с |
| о значаја и вида ретких лепота.{S} Људи су осетили силну моћ праве, велике уметности.{S} Анино |
| жбе, стојали су опет њих троје.{S} Људи су гледали ту лепу слику.{S} Сви троје у црно.{S} Ана с |
| а није престала.{S} Па и после.{S} Људи су пролазили крај њега у овом и оном правцу, а он никак |
| сада спадао и доктор Пашковић.{S} Људи су, наравно, констатовали тај факт, али им се, поред св |
| аденца Аниних чаробних прстију.{S} Људи су гутали не знајући шта гутају.{S} Једнако су загледал |
| олетао тих и спор, као да спава, а људи су пролазили некако побожно и смирено, као да сви иду н |
| ли начичкани радозналим главама, и људи су са дирљивим поштовањем поздрављали старца, не само б |
| ужби као и обично.{S} Т. ј., други људи су то можда звали обичним, а за Ану је то било, као уве |
| но је и побожно.{S} Анђели и добри људи су на земљи.{S} Још тише.{S} Хаоса више нема.{S} Полије |
| а другима не чини неправду.{S} Јер људи су гладни љубави, и само ње су гладни и умиру онда кад |
| и знаци непогоде у времену.</p> <p>Људи су застрепили.{S} Као оно што кроз шуму уме проћи језа, |
| тајала је и чекала и стрепила.{S} Груди су јој биле пуне Бошковог имена.{S} Хтела је да га виче |
| е ђакон у неким слатким слоговима, који су умирали од стрепње.{S} Тај глас није више био онај и |
| ело божје.</p> <p>На свештеницима, који су воду опколили, видело се узбуђење.{S} Главе, као нек |
| ревних ђакона пећске патријаршије, који су имали моћ да нас, несрећне и пале, расељене међу Тур |
| ла прво преврат, ломњаву и ударце, који су без разлога или кривице падали, крњили и уништавали, |
| е.{S} Опазили су то можда и други, који су били близу.{S} Иначе, кад се блистава сенка појавила |
| {S} Испрезали се и људи.{S} Једни, који су тешко радили , а нису у том раду ништа волели, падал |
| ржавали су је, пре свега, сви они, који су знали да ће на тој вечери бити гости.{S} Па <pb n="1 |
| .{S} Јело се врло мало.{S} Ни они, који су иначе познати били као људи велике, или бар свеже гл |
| успели да се ваљано исмеју ни они, који су, толико пута исмејани од доктора, мислили да ће им т |
| био у један тренутак неизвесности, који су готови да доживе сваку срећу, да приме и свако мучењ |
| } Има их који се с колена не дижу, који су оборили главу на дрвену преграду испред себе, који п |
| .{S} Обасјати сунцем, са крстовима који су од разбљештених зрака дошли виши, изгледали су ти то |
| росторе историјске .{S} У просторе који су испуњени уским љубавима хероја, крвљу, блатом, немоћ |
| чела се забављати посматрањем људи који су силазили низ степенице у порту.</p> <p>Гле како тужн |
| сеља.{S} Неки су завидели владици, неки су га испраћали дугим погледима сажаљења.{S} Они први с |
| не жртве сваког људског весеља.{S} Неки су завидели владици, неки су га испраћали дугим погледи |
| анимљивог је било у тој појави.{S} Неки су говорили: сиромах старчић , зима му је помало, па ид |
| ођење светдости?</p> <p>— Да, краљевски су они c-дур акорди, кад се из хаоса одједаред промоли |
| Боже, и ја оном путањом свију?{S} Да ли су збиља сви људи потпуно исто семе, из кога ниче потпу |
| орочном лепотом се теже развијају , али су трајније и јаче од страсти срца, и једино оне могу п |
| ајпростија реч, била слађа од меда, али су осећали да је и жеђ за речју слатка, и ћутали су даљ |
| лева у Иринејевој, опраштали су се, али су још једнако разговарали, главе су љупко климале, уст |
| не води обичан разговор.{S} Задржавали су корак, и пажљиво одмеравали добро познату фигуру док |
| ва, и дошла је да остане.{S} Подржавали су је, пре свега, сви они, који су знали да ће на тој в |
| Ану и све старе њене певаче.{S} Певали су као што цвеће мирише: не знајући шта дају, не слутећ |
| кретима упадали су у очи и изненађивали су.{S} А јак музички талент и велика музичка образовано |
| њеног понашања и проблема.{S} Веровали су да Ана, сва и у свему, није обично створење. </p> <p |
| а нису у том раду ништа волели, падали су у дубоку несвест умора као да им је и душа заспала.{ |
| ауторитет у ходу и у покретима упадали су у очи и изненађивали су.{S} А јак музички талент и в |
| ве а други с оне стране живота, гледали су замишљено у башту.{S} Ђакону се чинило да у сунцу ви |
| ши Аниној.{S} Небо и срце Анино гледали су једно у друго.{S} Нешто рајско је сишло одгоре.{S} Н |
| азбљештених зрака дошли виши, изгледали су ти торњеви као порасли, као на прсте успети над улиц |
| е тресао главом.{S} Њих двоје изгледали су часом као два стара шћућурена врапца, који се чуде к |
| на јабланова алеја у парку, и изгледали су страшни.{S} Као откинути од земље.{S} Шум јабланова |
| главу и бледо се осмехнуо.{S} Погледали су се и прошли.</p> <p>Ани је задрхтало дисање.{S} Посл |
| > <p>Утисци од Пашковићевих речи држали су Ану као кљеште.{S} Нити се усуђивала да га <pb n="19 |
| ћи крај добро изведеног задатка, појали су као да пред Богом стоје, а Бог тај да им је свима ро |
| од цркве, после свршене службе, стојали су опет њих троје.{S} Људи су гледали ту лепу слику.{S} |
| није усудио да пружи своју.{S} Стојали су ћутећи, са пресрећним погледима, који се стидљиво <p |
| . </p> <pb n="25" /> <p>У ствари, имали су право обојица.{S} Ана је баш тих дана довршила, и сп |
| ховних представа и концерата , извирали су однекуд, из прстију или из душе њене, неки сасвим не |
| ио је свога доброг пријатеља, потресали су га очај Недићкин и туга Анина, и, најзад, у часовима |
| у себе као ударено псето.{S} Цвокотали су јој зуби, али сузе нису текле.{S} Још је чекала, још |
| на уздужној и на попречној стази остали су најзад Ана и ђакон сами.{S} Њих двоје нису показивал |
| и да је и жеђ за речју слатка, и ћутали су даље.{S} Ђаконово чело је било бело као цвет, Анина |
| .</p> <p>И Ана је ћутала.</p> <p>Ћутали су обоје као заливени.{S} Недићка је, из друге собе, оп |
| вићевој, а лева у Иринејевој, опраштали су се, али су још једнако разговарали, главе су љупко к |
| откидали и опет се враћали.{S} Осећали су да би свака, и најпростија реч, била слађа од меда, |
| <p>Ана је заборавила где је.{S} Обузели су је омиљени снови.{S} Да монаха Иринеја преноси из ст |
| , све угаситија, стишава.</p> <p>Успели су се на неки брежуљак, и дошли до нечијег винограда.{S |
| ворени, а већ претенциозни људи тражили су од Арханђела Гаврила да пева и Бетовена, и Палестрин |
| воје необичне младости.</p> <p>Долазили су јој и чудно лепи снови.{S} Један се нарочито често п |
| ће израз праве, вреле среће.{S} Опазили су то можда и други, који су били близу.{S} Иначе, кад |
| ње.{S} Главе, као неке терете, завалили су унатраг, док су очима тражили одгоре божју помоћ.</p |
| /p> <p>Како је то лепо било - помислили су обоје у исти мах, и даље ћутали. </p> <pb n="108" /> |
| гих речи, један блиски поглед, испунили су Ану блаженством највеће милоште.{S} А од милоште ју |
| ичанствене руске композиције растворили су невољност и притиснутост у души Аниној.{S} А дивни м |
| и живот са свима мрљама својим, узмакли су далеко од њих, и у крилу чедне усамљености, једва је |
| т да то што пре сазна. </p> <p>Те мисли су јако узнемириле ђакона, и он се, после свршене служб |
| љеног човека.{S} Први зраци сунца нашли су је насмејаних уста и намрштена чела. </p> <p>Није се |
| ности.{S} Деца, врапци пси и мачке ишли су у гомилама за њим.{S} А он их је све мазио, и слушао |
| једног дана умирати сунце.</p> <p>Дошли су у то још неки гости.{S} Недић и Недићка су прешли у |
| утећи да се с Богом разговарају.{S} Ани су не једаред засузиле очи, и чинило јој се тада да ниш |
| о је даље.{S} Велики празници очекивани су са <pb n="7" /> узбуђењем, и људи се скупљали из око |
| ст дана одсуства.{S} Сви заинтересовани су се поплашили.{S} Само Ана се смешила.{S} Нико нека с |
| на духовном концерту.</p> <p>Парохијани су били срећни, пресрећни.{S} Свештенство се поносило ш |
| ва и са млађим свештеницима реформисани су, за сразмерно кратко време, гимназијски концерти, а |
| се, у главном, у две странке.{S} Једни су сматрали да <pb n="4" /> Ана, баш као и све друге де |
| ма.{S} Деца и иконе вас чекају, и тужни су.{S} Мајка Богородица, у жеженом злату и драгом камењ |
| ш невеселије.</p> <p>Пратиоци владичини су веселији утисак чинили.{S} Ђакон, доктор теологије и |
| творевинама духа нашег .{S} Нераздвојни су дух и тело, и можда нема ни једна победа духа која б |
| ве небу у висине.</p> <p>Тога дана, они су дошли једно другом у загрљај, тесни загрљај тела уз |
| гућни ... а отац њен и мати ... не, они су већ сасвим стари људи ... али доктор Пашковић каже . |
| појање.{S} Високо и чисто музички, они су можда програм, по коме се, мало по мало, склапа и ха |
| во наишао на Ану, и сада, први пут, они су се руковали слободно и пријатељски.{S} Али им је то |
| рмонише једна грандиозна целина.{S} Они су можда музички дневник, у коме лежи цела целцата тајн |
| или слике које долазе и пролазе.{S} Они су били стање њене душе.{S} Трајна, потешка, али и слат |
| буде, то више бити неће.{S} Да, ђакони су деца.{S} Ђаконовање је поезија свештеничког позива, |
| е сасвим тако бесмислено.{S} Две ствари су ме нагнале да га напишем.{S} Једно је брига да једва |
| ошао извесној смрти у сусрет.{S} Лекари су га напустили , својта га је жртвовала, живот га је и |
| тазицу у Божје Царство.{S} Велике Двери су стајале широм отворене, и кроз њих је колутао плавич |
| .{S} Да, краљеви су пролазни, а пастири су вечни.</p> <p>Једно се монаху Иринеју није свидело.{ |
| као девојци удавачи.{S} Такви разговори су били доста чести у вароши.{S} Ана Недићева је наиме |
| којима су кола имала да прођу, прозори су били начичкани радозналим главама, и људи су са дирљ |
| од светских уживања.{S} Музички заноси су наилазили на њу све чешћи и све јачи.{S} Понекад јој |
| а је опазила да су гости дирнути, гости су опазили да је Ана узбуђена, и сцена се завршила друк |
| Мало после се отворила врата.{S} Гости су на прстима улазили унутра, и ређали се око Ане.{S} С |
| није било, то се тада десило.{S} Прсти су лежали на диркама укочени, каменито непомични.{S} Дв |
| њену је испунила једна она реч, а прсти су лежали непомични на освећеној божјој књизи.</p> <p>Ж |
| ..</p> <pb n="197" /> <p> Мимопролазећи су постепено почели опажати да се ту не води обичан раз |
| цертима куће <pb n="6" /> Недића, трећи су, најзад, упирали прстом у доктора Стојковића и његов |
| клупчадма, опет натраг.</p> <p>Трговци су позатварали радње раније, чиновници се разбегли из к |
| рошиле у тешким сузама, стихари на деци су били много стари, људи су дошли окисли и прозебли , |
| о простије и лепше него икад.{S} Певачи су били пажљиви и послушни, црква је стицала све више и |
| сву славу њену и њених певача, у којој су сва уметност и све умење њено утонули као што сићушн |
| сама у особите врсте симфонију, у којој су, на велико задовољство Анино, суделовали и дечји ква |
| та чуло се кликтање шумских тичица, док су басови рикали као неке доброћудне звери.</p> <p>А по |
| о неке терете, завалили су унатраг, док су очима тражили одгоре божју помоћ.</p> <p>А високо из |
| олног места.{S} Танки њени прсти сасвим су се изгубили у меканој бујној коси, а златна браслета |
| а га воли, да се боји за њега.{S} Затим су око тога мотива стали да искрсавају и неки од оних р |
| еве монаха Иринеја.{S} Попречном стазом су шетала оба проте и владичин ђакон.{S} А тамо где се |
| о је још малочас било.{S} И Ана и ђакон су се погледали.{S} Али као две ласте, које, у топлоти |
| је некуда у буџак.</p> <p>Ваздух и небо су треперили без једне борице , без једне завесице.{S} |
| вету.{S} Али Бог није милостив.{S} Него су животи људски тако чемерно бедни, да се понеки пут < |
| што је последњи покушај ...{S} Ах, како су ужасно изгледале оне црвене капље на грлу детињем.{S |
| ла је Ана.{S} А ђакон је посматрао како су крстови, од сунчаног рефлекса, сасвим ружичасти, как |
| ту је опет почела да воли.</p> <p>Како су миле те кокице.{S} Једнако скакућу за нечим.{S} За м |
| утали не знајући шта гутају.{S} Једнако су загледали певача и свираче.{S} Јело се врло мало.{S} |
| мисли би му тада долазиле на ум, и тако су га заносиле, да се стално трзао кад би зазвонило на |
| ним.{S} И деца су се смешила.{S} И тако су одлично певала .{S} Одморио их је ваљда тај прекид с |
| етар.{S} Није било ни хладно.{S} И тако су необично свечано изгледале оне мале воштане буктињиц |
| носи у себи готове и своје.</p> <p>Тако су пролазили сати.{S} Премештајући се са столице на сто |
| ва шала.{S} Смејао се целим лицем, само су очи остале мирне, и, по нечему, биле сличне очима ст |
| збиљност.{S} Чак је и ослабила.{S} Само су очи пламтиле, и биле лепе и тајанствене као никад.{S |
| p> <p>— Па да.{S} Оно што ми помаже, то су две десне руке, не једна.</p> <p>— Тако дакле! — сме |
| ваку срећу, да приме и свако мучење, то су они којима се никако не спава.</p> <p>Ни ђакону се н |
| и давно удате.</p> <p>— Две сестре, то су два мелема — уздисала је Недићка, окрећући се својој |
| ом.{S} Штогод ко рекне или предложи, то су баш и оно друго двоје хтели, а кад се нешто неизоста |
| е ни питање ...{S} Мотиви уметности, то су ретка, царска деца, коју и по ' неколико генерација, |
| једног света, то му је сад друштво, то су му сад гости ...{S} Како је страшан, строг и суров з |
| оца, бршљан онај, што грли гробницу, то су моје руке.{S} А јаки мирис баште, то је чежња мога о |
| ве онога дана, а не прошлих дана.{S} То су увек нови и нови оригинали, који одмах пропадају, бе |
| тичица, чека вас и богата је.</p> <p>То су, видите, живи трагови вољеног бића, које не може оти |
| шеснаестинама , славујева песма, просто су их раздрагали .{S} Монах Иринеј је молио Ану да још |
| ага са црних беспућа, срећне, ипак, што су могле очистити и посветити тамо где нису могле спаст |
| неј дати љубав, велику и мучну, као што су и црква и музика велике и мучне.</p> <p>Нежно, лаган |
| у највише види.</p> <p>— Штета само што су у торби ноте, а баш у нотама наш драги доктор Пашко |
| } Сачекати треба ма коју извесност, јер су неразрешене муке теже од свега.</p> <p>Свештеник је |
| арком, силом, лажју, чиме год хоћу, јер су сви ти пољупци моји, зато што је и он мој, само мој! |
| о и узбуђено. — Цео мој живот и рад вас су чекали.{S} Ви сте дошли, и старе раскрснице мога жив |
| не постоји, његово име и његов предмет су за нас обичне, безвредне ствари.{S} Па какав је онда |
| е музика постала њихово вољење.{S} Опет су живели једно у другом као што музика живи у жици.</p |
| ки талент и велика музичка образованост су заносили и освајали.</p> <p>Ана је необично лепо сви |
| Рука, у коју су све очи гледале, а коју су два најлепша ока из олтара храбрила и миловала. </p> |
| к сјајни обруч окована.{S} Рука, у коју су све очи гледале, а коју су два најлепша ока из олтар |
| к од величанства олтара.{S} На Престолу су буктала два крупна округла пламена, а високо горе, к |
| задовољна с његовим распоредом , а њему су баш годила самачка вежбања.{S} Кад доврши певање, са |
| јати жив до гроба мога.</p> <p>А у чему су ти живи трагови бића вашег?{S} У свирци, у смислу ле |
| змахнуо још силније и пакосније.{S} Ану су шибали страст, слатка успомена , озлојеђеност, разоч |
| хармонију са хорским појањем.{S} На Ану су почеле наваљивати живе, богате мисли о уметничком ус |
| арство своје у грудима носи.</p> <p>Ану су раздирала два разна осећања.{S} Једноставна и дубока |
| розора, у што више светлости.</p> <p>Ту су је дочекали торњеви Богородичине Цркве.{S} Прво им с |
| се, из многих разлога.</p> <p>У тај мах су стигли прота и ђакон гости, месни прота, и још некол |
| пажњу.{S} Музички образовани сви, одмах су и пронашли у чему лежи реткост и вредност момента.{S |
| ије одговарао.{S} Али из зеница његових су скочила два зрака, која су, као две снажне руке, обг |
| чајева оболевања од дифтерије, од којих су већ досада три смртна.</p> <p>У подне тога дана стиг |
| ха канда не вреди много, а код одраслих су те болести и иначе опасније него код деце. </p> <p>— |
| ило се једнако о песми и свирци.{S} Још су дрхтали хоровођини чежњиви чело-тонови, таласао се м |
| господин ђакон .</p> <p>— А зар прошле суботе није од пола пута био и Иринеј с нама?{S} Нека и |
| зад, шта хоћете, пратили сте нас прошле суботе, сутра ће бити добар да нас отпрати господин ђак |
| у тој пози.</p> <p>Али одједаред, баш у суботу ујутро, освану на зидовима важна и кобна санитет |
| , али, главно, остарио сам.{S} Црн сам, сув и изгорео, и крајње <pb n="141" /> је време да мрем |
| посети.{S} Видећете какав је.{S} Слаб и сув.{S} Глас као шушањ јесењег лишћа.{S} Чисто боли њег |
| /hi> се свршавало.{S} Ана се грчила као сув лист на магли.{S} Шта ће сад бити?{S} Оба крила две |
| ом засипа таване.</p> <p> Олуј је дошао сув и хладан, без капљице кише.{S} И није дуже трајао о |
| ешао венце ледених клица.{S} Покрхао је суве гранчице дрвета, разбарушио мирне наносе снега, и |
| Бог то баш и хоће да срце монахово буде суви песак ...{S} Смрвљени, безоблични <pb n="149" /> к |
| кује, бежи испред мене, савлађује и као суви штап крха живу љубав, отима ми пољубац, мој пољуба |
| ко понаша као и њена коса.{S} Некако је сувишан у мирној модулацији првобитног њеног гласа, али |
| е, доктора или мене?{S} Је ли био можда сувише строг?{S} Или, као ваш стари лекар, видео у вама |
| ка јој је тако годила.</p> <p>Нешто сам сувише утучена данас — помислила је у себи. — Велика он |
| ише многобројне за вас.{S} Зашто у тако сувише богатом стилу спремате свечаност?{S} Додуше, и ј |
| здух је тако пријатно освежавао топло и суво њено грло. </p> <pb n="191" /> </div> <div type="c |
| ог једног славуја који је у бодљикавој, сувој шуми бившег докторовог цинизма и аналитичарства у |
| неком језом.{S} Било јој је као жедној, сувој биљци, којој је свежа пролећна киша попрскала и у |
| шу калуђерову сачува од неосетљивости и сувоће.</p> <p>Али ако Бог то баш и хоће да срце монахо |
| спавало испод густе платане у потпуној сувоћи.{S} Псетанце скочи, зарежа љутито, и поче тражит |
| ктору Пашковићу.</p> <p>Ђакон је осетио сувоћу у тону, и сад тек опазио да Ана врло рђаво изгле |
| на се тргла.{S} Неко је ударао ногама о суву земљу.{S} Дечко један.{S} Савио леђа као мачка, ду |
| и страдања Христова.{S} Необично лепа, сугестивна наша црквена музика навраћала је људе да вол |
| ићева је наиме веома интересовала своје суграђане, а помало их је и једила.</p> <p>Стара двадес |
| ћу болесника, који као под нож иду пред суд лекара, да и ти људи не налазе друго, искреније и т |
| ћно створење, као жртва рђавог и лажног суда <pb n="199" /> свију људи, па и њеног.{S} Срце Ани |
| отних ветрова почињу да се секу, и први судар сила се свршава потмулом мумлавом, која се чује н |
| <p> Владики би опет тешко.{S} Трагична судбина жене уопште, па и према монаштву, стаде пред ње |
| љедице, која треба тек да дође, цери се судбина.</p> <p>— Отпрати ме сада до спаваће собе.{S} У |
| алеко од свакидашњице и њезиних укуса и судбина.{S} Страст за чистом лепотом, драги пријатељу, |
| да удаљен, недостижно удаљен од ње и од судбине њене ...</p> <p>Иако се вратио пре рока, иако ј |
| могућно, да ће Ана бити Антигона његове судбине.{S} Пратиће га на сваком кораку, у добру и у зл |
| ринеја преноси из столећа у столеће, из судбине у судбину, из живота у живот, али да га опет вр |
| ва: слутња мајчина да тамо негде и крст судбине стоји ...</p> <p>Пашковић је устао и стегао Ани |
| ним и дан Господњи, и службу у храму, и судбину човечанства <pb n="186" /> из двоумице: да ли ћ |
| носи из столећа у столеће, из судбине у судбину, из живота у живот, али да га опет врати Богу, |
| лазило на ум, наметало се сада са неком судбоносном важношћу.{S} Добијало је вид чежње .{S} Кад |
| ка, свака животињица и свака стварчица, суделовала на неки начин у томе да се њему, већ мртвом, |
| којој су, на велико задовољство Анино, суделовали и дечји квартети, октети и хорови.{S} Ана је |
| није дао оборити.{S} Уосталом, нико од суделовача му се није ни опирао. </p> <p>И то је био по |
| д оних гиздавих официра који непрестано суделују у приватним концертима куће <pb n="6" /> Недић |
| да посматра, а о којој све теже и теже суди. </p> <p>Изведавши једнога дана ту слику свога ста |
| смрт стоји за вратом.</p> <p>Гле, и код судије Ристовића црна табла! — тргла се Ана. — А његова |
| ам свемоћног и предоброг оца и страшног судију света.</p> <p>И онда се отворила, не ђаконова ус |
| н увод у песму, и по њима се није могло судити куда ће свирка премодулирати.</p> <p>Мало затим |
| носи архијереја с круном на глави .{S} Суза, можда последња суза коју је старац <pb n="132" /> |
| уном на глави .{S} Суза, можда последња суза коју је старац <pb n="132" /> још имао у очима, ко |
| одлазио, а Ана његова је више нешто од суза давала свом оцу који одлази.{S} Давала му је део ж |
| его да се баца у поноре туге и у потоке суза!{S} Шта је друго сажаљење него монах који обожава |
| толико допадала, да су му очи биле пуне суза.{S} На Ану је сасвим заборавио ...</p> <p>Као млад |
| све лепше и лепше, и да су пуне препуне суза.{S} И имала је за рапавог , тврдог доктора много с |
| воју руку на њену.{S} И гледао како низ суза промиче с краја на крај њених очију.</p> <p>Слобод |
| трага гњеву.{S} Пуно, препуно љубави и суза, гледало је у Ану као и око оца њеног.</p> <p>Ана |
| ји, али сав блистав од блиставих Аниних суза.{S} Застао часом пред Трпезом, и раширеним, брижни |
| се мали.</p> <p>Ана му је дала велику, сузама својим покапану зимску ружу.</p> <p>Тамо на глав |
| аром пријатељу, да се Недићка борила са сузама.</p> <p>— Дабогме, старост, па још и самоћа, то |
| има мисли.</p> <p>Анине очи се напунише сузама.{S} А кроз сузе јој се привиде Богородичина Цркв |
| неј у крилу владичином, срећан у својим сузама. </p> <p>Кроз дуги ред епископових соба одјекива |
| .{S} Свеће се димиле и трошиле у тешким сузама, стихари на деци су били много стари, људи су до |
| им, чистим срцем те девојке, и пред тим сузама које су прво љубавно благо његовог живота.{S} Ње |
| о, Ана моја драга? — гушио се и ђакон у сузама.</p> <p>Ана није одговарала.</p> <p>— Је ли вам |
| ринеј се дабогме насмејао.{S} И такав , сузан и насмејан у исти мах, изгледао је као какав лепи |
| а. </p> <p>— Ана ! — грцао је из ђакона сузан неки глас. — Ана! — понављао је он топло, тражећи |
| ој се или злочинци, или с ума сишли.{S} Сузе почеше да јој наваљују у очи.{S} Тада јој је приву |
| </p> <p>Он није мој — шаптала је Ана, а сузе су текле.</p> <p>Он мора чувати од заразе људе у ц |
| ао блажен и поносан, Недићка је брисала сузе.{S} А монах Иринеј је желео да је јагње, да савије |
| док чује како је било — брисала је Ана сузе, гледајући усхићено падање божјих зимских ружа.</p |
| Анине очи се напунише сузама.{S} А кроз сузе јој се привиде Богородичина Црква.{S} Широм отворе |
| но псето.{S} Цвокотали су јој зуби, али сузе нису текле.{S} Још је чекала, још се надала.{S} Ме |
| пре уласка у олтар окренуо вернима, око сузе те је почео горети пламен, испод стегнутог укрштен |
| ама у себе урила.{S} Живот Анин се тако сузио, да је најзад постао просто пратилац једног превл |
| хтаве и измучене, подигла је небу.{S} У сузним очима њеним је засјала светлост победе.</p> <p>— |
| разговору, Анин поглед је био замагљен, сузом покапан, и склањао се у себе.{S} Монах Иринеј се |
| шином посута, а у своме срцу је осетила сузу.</p> <p>Али кад се монах Иринеј пре уласка у олтар |
| оји имају моћ да и из најтврђе охолости сузу исцеде.</p> <p>Слушајући, после Еванђеља, ђаконово |
| ошима се живи полако, са много лење или сујеверне покорности према свима догађајима.{S} Нечији |
| н , разне гласове свештеника, плашљиви, сујетан један тенор, тенор владичиног ђакона, и брујне |
| раве побожности, моменат заборава сваке сујете и страсти.{S} Ђакон је у призив те једне речи ба |
| које већ хода, по цвећу гази, и у рубу сукњице росу и мирисе носи.{S} Друга вариација.{S} Сетн |
| ма да пева сама, држи непрестано Ану за сукњу.{S} Сопран солисткиња, јунак из толиких главних б |
| је љубав.{S} Ана храбро отисну од себе сумничење и плашњу.{S} Чега да се боји?{S} Ђаконовог пр |
| птила је у њему та срећа у коју владика сумња, и он је, узбуђен, узео старчеву руку, и клео се |
| Хоћете ли да ми помогнете?</p> <p>— Не сумњајте и не питајте — говорила је Ана одушевљено и уз |
| да волим.{S} Да је то могућно, у то не сумњам.{S} Јер верујем да је сваки човек, у нечему, цел |
| лепоте.{S} Као што вери помажу уништене сумње, тако духу помаже савладано тело.“</p> <p>„А да л |
| о мој пријатељ ђакон Иринеј.</p> <p>Без сумње је да би свака мања варош долазак владике сматрал |
| а!{S} А ако би дошло до страдања, мука, сумњи, и неверства Теби <pb n="221" /> и самоме себи, н |
| а у тим сновима није било ни питања, ни сумњи, ни љубоморе, ни тежње да и вољен буде онај који |
| родно , постало је одједаред, у тишини, сумњиво , тешко и кобно.{S} Страшна нека слика се почел |
| {S} Престала је главобоља, престао је и сумор.{S} Једна жеља ме сад још само тишти.</p> <p>Пашк |
| ној завеси, и то је било неко бескрајно суморно осећање сиромаха. </p> <pb n="81" /> </div> <di |
| мирено угасила, а глава његова се увила сумрачком, пробило је сунце одједаред, и просуло светло |
| {S} Али онда, поплашен од великог белог сунца, побегао је некуда у буџак.</p> <p>Ваздух и небо |
| ла.{S} Било јој је топло од Јове као од сунца.</p> <p>Дошла јој је чак жеља да се и она претвор |
| ен, цветан, свеж, жељан свега, и кише и сунца.</p> <p>Био је опет весели онај калуђер у чијем з |
| пољупцу љубљеног човека.{S} Први зраци сунца нашли су је насмејаних уста и намрштена чела. </p |
| шицом у ваздуху, за сенком, за шљокицом сунца, која се, већ дограбљена, одједаред одмакне, или, |
| зданило .{S} Облаци се нагло гонили око сунца, зеленило је страшљиво жаморило.{S} Напослетку се |
| о црвенило из олтара.{S} Блеђе и блеђе, сунце је још пољубило свету хаљину Христову, и зашло оп |
| >Али после, ветар је престао ћарлијати, сунце није више шарало црквена врата, срце се смирило, |
| јој ону тешку златну косу, такву као да сунце носи на глави.{S} И често се питам: из којег је с |
| а је шетао у Рим и у Париз, а сада, кад сунце журно запада, шета се до Богородичине Цркве.</p> |
| о оно што човек, у брдовитом крају, где сунце брзо седа, мора нагло да скраћује обасјану стазиц |
| а његова се увила сумрачком, пробило је сунце одједаред, и просуло светлост своју у цркву кроз |
| акој жилици.</p> <p>Извирило је малко и сунце.{S} У траци његовој , тамо с десне стране солеје, |
| езоблични <pb n="149" /> камен, коме ни сунце ни киша не требају ...{S} О, онда ћемо се одрећи |
| вим светлим крилима једног дана умирати сунце.</p> <p>Дошли су у то још неки гости.{S} Недић и |
| <p>Око пола десет је нешто мало пробило сунце.{S} Али звезду је одмах опет затрпала тмаста обла |
| .{S} На крају црвеног ђердана је висило сунце.{S} Ружичасте пахуљице се слагале по смрзнутом Не |
| {S} Што му је канда већ сасвим прождрло сунце.</p> <p>— Као оно кад на ливади, из гомиле цвећа, |
| ико минута је киша стала.{S} Док се још сунце нећкало, хоће ли неће ли изаћи, искочио је опет в |
| ите као цветови, као биљке.{S} Идите за сунцем и за законом који је у срцима вашим, и бићете че |
| , ишао, и најзад, далеко у пољу, сео на сунцем угрејани камен, који је у густој трави изгледао |
| у самом Богу.{S} Човек и с небом, и са сунцем, и с Богом има сажаљења!“</p> <p>„Заноса телесно |
| торњеве Богородичине Цркве.{S} Обасјати сунцем, са крстовима који су од разбљештених зрака дошл |
| босим ножицама у прашини, са подневним сунцем на глави.{S} На Недићевој капији се растајала дв |
| и поносито, што црква и ђакон нарочитим сунцем греју.</p> <p>Једно опажање се временом ипак пот |
| шљено у башту.{S} Ђакону се чинило да у сунцу види портре једне жене, насликан, часом, од невид |
| .{S} Појање, речи свештеника , слабачак сунчани млаз, осмејак неки који је лутао по цркви, шапа |
| атедрала једна без зидова, са крстом од сунчаних зрака и завесом од танке кишице ...</p> </div> |
| S} Ваздух је био миран.{S} Снопић првих сунчаних зрака пробио је кроз танку пукотину дрвених жа |
| слаже мудрости за постизавање великог, сунчаног мира.{S} Напротив, осећа немир.{S} Уосталом, т |
| ђакон је посматрао како су крстови, од сунчаног рефлекса, сасвим ружичасти, како је од истог т |
| Него их одгоре пробија, онако нешто као сунчев зрак.</p> <p>— И пролепшао се.</p> <p>— Једном р |
| S} Кад је свршила свој део, и најзад се суочила с олтаром, видела је да је тамо топло очекивана |
| у истом моменту шкљоцнула брава, али на супротним вратима, и ушла Недићка, бледа као смрт, са з |
| рац.</p> <p>Нешто хуји.</p> <p>Звиждуци супротних ветрова почињу да се секу, и први судар сила |
| ошао кући, нашао се одједаред на сасвим супротном крају вароши .{S} Годила му је та расејаност, |
| S} Откуј Прометеја са стене, и он ће се сурвати у провалију и у гроб ...{S} Ако до крста дође, |
| ркосити и цркви и Богу, морам, морам се сурвати, јер морам пољубити његова мирна, хладна, света |
| овић казује своје анализе, тај је опор, суров и осветљив.{S} Иначе он, баш као неки песник, са |
| д гости ...{S} Како је страшан, строг и суров завршетак људских живота ...{S} Како је све у жив |
| дало јој је да у том поступку има један суров и страшан моменат.{S} Помпа архијерејског присуст |
| <p>Ана је задрхтала, Отац јој се учинио суров.{S} Имала је осећај да је негде озлеђена, и да ће |
| аволела!{S} Та ко би могао бити довољно суров и страшан, те пожелити да твоја младост, Иринеје, |
| окром галопу је стигла јесен.</p> <p>Та сурова непогода је имала задатак да на крилима ветра об |
| ом јад и тугу причинио, ударала је даље сурово и немилостиво .</p> <p>— Дала сам ето све што ст |
| оносита и непорочна — она је немилице и сурово чупала са њега сав сјај и раскош одела, отимала |
| гале, видела се и једна усправна, скоро сурово строга која се морала урезати још много пре стар |
| а је одједаред нешто ново: немилосрђе и суровост.{S} Одбијала је помисао да је у искушењу, а јо |
| и пречуо врло интересантно питање свога суседа.{S} Био је те вечери уопште ћутљив.{S} Канда и м |
| {S} Кад је изашао месец, ред прозора на суседној кући учинио јој се одједаред као ред белих фењ |
| ати на души! — шаптао је Пашковић првом суседу до себе, који, уосталом , апсолутно није разумео |
| дошло је до нечега што је подсећало на сусрет.{S} Ана је пролазила крај цркве у време кад нема |
| ена нехармонични, непријатељски и кобни сусрет у природи .{S} Жена прави и од раја играчку, а ч |
| последњи луци кубета извијени напоље, у сусрет небу и бескрајности, и да горњи део иконостаса, |
| и! — пошле су јој очи ђаконовим очима у сусрет.</p> <p>Ђакон ништа није одговарао.{S} Али из зе |
| анетом у руци, госпођица Недићева иде у сусрет старости и смрти.{S} И, једнима се привиђао нерв |
| олико познатих певача.{S} Пошао им је у сусрет.{S} С намером да, заобилазно, наравно, сазна од |
| оре, идући ваљда из парка, долазио је у сусрет Недићевима ђакон.{S} Сам, <pb n="78" /> са једни |
| p> <p>Одједаред, на једном месту, Ани у сусрет, светлост је поцрнела.{S} У витком једном потезу |
| с противног краја улице, трчао је Ани у сусрет доктор Пашковић.</p> <p>— Одакле идете?{S} Шта с |
| ешко разболео, и пошао извесној смрти у сусрет.{S} Лекари су га напустили , својта га је жртвов |
| у.{S} Али анђео као да се помакао њој у сусрет.{S} На липу наслоњен, са обема рукама на једној |
| утак, и устукнула, и потрчала доктору у сусрет, и јурнула да забрави улаз — кад је у истом моме |
| иљни поглед на себи.{S} Сетио се и оног сусрета на степеницама.</p> <p>И најзад се питао: откуд |
| бола, у животу природе .{S} Узми на пр. сутон, или ако хоћеш и зору, свеједно, дакле борбу изме |
| бом на глави, доћиће понекад, од тихог, сутонског запада, да пролепрша мало кроз ваше подне.</p |
| око крстова, у чистом прозрачном фином сутонском зеленилу, ала тамо мора бити лепо! — мислила |
| з смућене душе.</p> <p>Ана Недићева је, сутра дан, на Богојављење , меланхолично мирно прошла к |
| хоћете, пратили сте нас прошле суботе, сутра ће бити добар да нас отпрати господин ђакон .</p> |
| прекида оно у чему је срећан.{S} То ће, сутра, ипак бити растанак. </p> <p>— Растанак?{S} Па не |
| ако као сада, никада више неће доћи.{S} Сутра рано ће ме оставити, отићи ће тамо где ја нисам, |
| .{S} Само — Ана је невесело погледала — сутра је татин рођен дан, дан када се око њега неизоста |
| а је трећи чај, и изашла опет.</p> <p>— Сутра после подне ћете знати моју жељу — говорила је Ан |
| добићете лек од седам трава.{S} А можда сутра уопште нећемо излазити на гроб.{S} И мама је назе |
| S} А треба и ти да легнеш.{S} Недеља је сутра, имаш посла. </p> <pb n="179" /> <p>Међутим, насл |
| и он онда</p> <p> <pb n="223" /> остане сутра код куће.{S} Упола, добро.{S} Телом, а душом нека |
| а озбиљно. — Добићете и позив да дођете сутра по подне код нас.{S} Да будемо заједно на татин р |
| а сва времена . </p> <pb n="61" /> <p>И сутра дан се још непрестано карала у души.{S} Пребацива |
| је изашао пред очи.{S} Ни тога дана, ни сутра дан.{S} И с тога, када је у недељу искрсла пред њ |
| ор, докторе!</p> <p>Ана се дуго још, ни сутра дан није могла да смири.{S} Салетала ју је нека с |
| а Иринеја, донесено госпођици Недићевој сутра дан ујутро по њиховом виђењу.</p> <p>„Како вам је |
| да сад одједаред осећам и неку тугу што сутра треба да идем.{S} Човек <pb n="161" /> можда ника |
| же владици да оно „други пут“ значи већ сутра ујутро, да ће дакле ипак бити онако како је влади |
| ветли баш као и ђаконов стихар. </p> <p>Сутра дан је дошло писмо.{S} Монах Иринеј је писао да с |
| ису се више одвајали од друштва.</p> <p>Сутра дан је ђакон отпутовао. </p> <pb n="164" /> </div |
| у ствар такт по такт проучавала.</p> <p>Сутра дан је се међутим није више сећала.{S} Ни ње, ни |
| е, спуштене капке нечијих очију.</p> <p>Сутра ујутро, монах Иринеј се није више сећао тога сна. |
| а пође.{S} Није јој било добро. </p> <p>Сутрадан, у недељу, Ана Недићева, која никад није пропу |
| им је и душа заспала.{S} Други, који од сутрашњег дана има да добију више но што је данашњи дао |
| т сата послала писмо монаху Иринеју: да сутрашњи излазак на гробље одлажу за други пут, и да из |
| и прслук и вунени шал око врата.</p> <p>Сутрашњи дан је био прави зимски дан, а уједно и прави |
| ећам.{S} Мени је живот лак и пријатан и сушта лепота.{S} Једно бих само хтео да буде друкчије.{ |
| олифонијске чари.</p> <p>Размишљајући о суштини музике, Ана је, постепено, доспела у област чуд |
| ежња годила.{S} Јер, иако не облик, али суштину свога немира је госпођица Недићева тачно погађа |
| одмах почео, тоном дискусије, разлагати суштину таквог питања са медицинског гледишта, а после |
| овори.{S} Али се иначе видело по њој да схвата мучно стање сиротог доктора, да жели нешто симпа |
| у мени нешто дешава, али нико од њих не схвата извор и значај промене у мени.{S} Да ли ви осећа |
| е знам шта је ово самном, тако ништа не схватам и не видим, као да је цео овај свет у кожну лоп |
| ном изгледу.{S} Шта више, одмах га је и схватила.{S} Добро се сетила шала — резоновала је — јер |
| шковићева , и држање њено том приликом, сцена и доживљај, чисти и божји као пшенично зрно, и он |
| — завикао је очајан и разјарен. — То jе сцена, то је мучење !{S} Говорите, Ана!{S} Ослободите м |
| гости су опазили да је Ана узбуђена, и сцена се завршила друкчије него што се очекивало.{S} С |
| слушаоци тој, управо забавно замишљеној сцени обратили наједаред целу и најозбиљнију своју пажњ |
| сткиња ваша? — довршавала је Ана обично сцену, имитујући одлично како чича граби њену руку, сте |
| своје место да угледа једну сасвим нову сцену.</p> <p>Света је било врло много.{S} Узана путања |
| ју је, као увек, занело сећање на неку сцену из веселог живота њеног оца, и уз ту реминисценци |
| цем заједно умирало је његово јединче , т. ј. све оно у Ани што је било детињасто , мазно, лако |
| еђутим задржао дуже од једног тренутка, т. ј. владичино изненађење и радовање је трајало дуже о |
| ава. — Такође сам желео и вас да видим, т. ј. да се с вама поразговорим.{S} Страшна моја служба |
| дрицања.{S} То је одрицање светитељско, т. ј. без бола, у животу природе .{S} Узми на пр. сутон |
| осетила је како је ово и оно свеједно, т. ј. како је то један исти део душе из кога је ђакон н |
| касније, о празнику, тачно у исти час, т. ј. при читању Еванђеља, осетио је ђакон опет један н |
| све је текло на служби као и обично.{S} Т. ј., други људи су то можда звали обичним, а за Ану ј |
| а није одговарала на очеву примедбу.{S} Т. ј., ћутањем <pb n="74" /> је изражавала слагање и до |
| х баш довршивао једну своју вештину, да т. ј. на режањ хладног прасета стави ред талијанске сал |
| ли сада долази друга занимљивост.{S} Да т. ј. људи, који сасвим далеко стоје од горњег случаја, |
| да има одвише проређену крв, или да има т. зв. виши позив.{S} И онда се, изгледало је, једва је |
| А тамо где се две главне стазе секу, у т. зв. звезди, оптрчавао је по округлој путањи доктор П |
| „Дух и тело.{S} Како је дивна та борба, та несрећа, та трагедија.{S} Која лепота, која величина |
| у себе.{S} Чиста, нестезана, нељубљена, та је рука била за Ану исто што и слика живота њеног.{S |
| ајвеће благо у њој.{S} А од онога часа, та се рука хришћански дарежљиво отворила, и пружила је |
| {S} Како је дивна та борба, та несрећа, та трагедија.{S} Која лепота, која величина може изаћи |
| шу!{S} Кад би се, ма за један тренутак, та љубав, која је он, могла њему и дати!{S} Кад би се с |
| им да те Ана Недићева није заволела!{S} Та ко би могао бити довољно суров и страшан, те пожелит |
| оред цркве.{S} Вукло ју је да прође.{S} Та то је најмилије њено место, и те цркве се ваљда ника |
| ине.{S} Ћутати, дакле, то је лагати.{S} Та јој је мисао била врло неугодна. </p> <pb n="72" /> |
| ћање да је лепше ћутећи разговарати.{S} Та зар се и љубав међу њима није и родила и развила так |
| а ће тада моћи и разговарати с Аном.{S} Та је жеља, ваљда с тога што га је нагло обузимао сан, |
| оште ју је још више усрећавао понос.{S} Та ђакон њу у души својој носи у цркву, она је с њим на |
| Можда моја, можда његова, можда обе. — Та је мисао, више него икоја друга, до ужаса доводила А |
| извођеног талијанског маестра.</p> <p>— Та песмица, то је цијук зеленог дрвета које су бацили д |
| љна, и да га баш од срца воли.</p> <p>— Та би ствар мене могла интересовати само онда, кад не б |
| ће овог живота свршавају тихом тугом, а та је туга тако лепа, тако хришћанска.{S} Осетила је да |
| данас.{S} Ја тако осећам као да су сва та болесна деца моја деца, и да бих ја са највећом гото |
| разговора, подсећао Ану, како се зна да та млада жена никако није волела свога мужа кад се удал |
| ако се диже на површину.{S} Видео је да та душа њега тражи.{S} Тражи га.{S} Али, пролази мимо о |
| е није било празно.</p> <p>Може бити да та тајна прати њега само пометњом, а у ствари другу душ |
| једаред дошло неко дубоко разумевање за та тиха, меланхолична богослужења у рано, бојажљиво про |
| ета.{S} Речи, загрљаји, пољупци — свака та сласт је узбрани , увенути листак.{S} А последњи лис |
| њему драго било то откриће.{S} Девојка та воли у њему оно што је циљ све борбе и свег поноса њ |
| јабуковог дрвета.{S} Ани се јако допала та пурпурна фантазија природе над једним још зимогрозни |
| ем, и код куће, у ђакону је чисто врила та срећа.{S} Осећао се као прегршт скривене шумске земљ |
| ором отпева ону завршну пјесу.{S} Песма та, необична, весела, живога такта, разбудила је већ за |
| . </p> <p>„Дух и тело.{S} Како је дивна та борба, та несрећа, та трагедија.{S} Која лепота, кој |
| ма је питала божје око: да ли је грешна та љубав , да ли ће Бог узети од ње монаха Иринеја ? </ |
| {S} И често се питам: из којег је света та девојка ?</p> <p>— Има нешто и у томе, зар не, ви, т |
| света и мекана и топла уста ...{S} Уста та ...</p> <p>— Ана!{S} Ана!</p> <p>Ана је цикнула, пот |
| што није била само слика.{S} Девојчица та, са свима тима мукама на челу, лежи ту негде, сасвим |
| а су шаптала неразумљиве речи.{S} Љубав та из олтара је тако дивна, тако јединствена на свету, |
| ва одмах настанила.{S} Привлачила га је та црква на нарочити начин.{S} Откудгод је ишао, враћао |
| боја умела ићи до таквих финеса, да је та вештина, мало по мало, и њеном сопственом увету поче |
| да има једну борицу и на души, и да је та борица канда све дубља и све шира.{S} Учинило му се |
| тако топлих и живих престава, као да је та свечаност већ започела и из дана у дан траје.{S} Душ |
| и задиркивање јунака.</p> <p>Девојка је та била Ана Недићева.{S} Ана се после болести своје наг |
| /> <p>Али где је та граница?{S} Где је та мртвачка крстача између оног што још може, и што виш |
| баци. </p> <pb n="150" /> <p>Али где је та граница?{S} Где је та мртвачка крстача између оног ш |
| и се нису Богу заветовали ?{S} Да ли је та црна раса непробојан </p> <pb n="34" /> <p>оклоп ?{S |
| на зиду.{S} Али, Бог зна какве мисли је та слика у њему изазвала.</p> <p>Ана је тако заволела т |
| ли на зло њено.{S} Понекад опет, Ани је та чежња годила.{S} Јер, иако не облик, али суштину сво |
| ониум, па ће вежбати сам.</p> <p>Ани је та одлука ђаконова годила.{S} Она је одиста била уморна |
| ења из живота душа наших.</p> <p>Ани је та непромишљена продукција покварила остатак вечери.{S} |
| чита Еванђеље.{S} Знао је ђакон и ко је та девојка што увек долази у цркву, а сада није ту.{S} |
| е где треба стати ...</p> <p>Али ако је та граница кајање, које се пре греха и губитка не може |
| а њега на молитви нема? </p> <p>Како је та двоумица ситна и недостојна.{S} Како подсећа на царс |
| , и мене, несрећника.{S} Мати.{S} То је та свемогућна жена, која је кроз цео његов живот могла |
| плашим се од жене живота свога, јер је та жена бела невеста душе моје, поноса мога, завета мог |
| на земљи није гасила.</p> <p>Недићку је та жалост напола убила, и јасно је било да се стара, бо |
| упротном крају вароши .{S} Годила му је та расејаност, и годило му је што се кроз мрак враћа ку |
| нало осврнуо, тражећи жижу из које бије та топлота.{S} Тражио је откуда долази тај тихи и свети |
| носу, и радовала се што ће идуће недеље та чежња још већа и још страшнија бити.{S} Пашће на њу, |
| ба са босиљком у руци.{S} Шта ће у жене та чудесна биљчица, која, зелена, мирише на добру црну |
| о на свету не може знати шта је за мене та црква.{S} Ја се понекад скоро страшим од свега тога |
| ном мучитељу и дошљаку .{S} Али туга се та разливала кроз њега смело и одважно, као да већ од р |
| /> рану на - ђаконовој души, али да се та рана светли баш као и ђаконов стихар. </p> <p>Сутра |
| , и не сме се развијати тако као што се та љубав развија.</p> <p>А да како се развијала него та |
| се враћа своме послу.</p> <p>— Шта ради та Ана! — продерала се чисто, једног дана, нервозна нач |
| је стање, и да одмери докле управо води та даљина у коју сада непрестано путују његове мисли. < |
| И заблуда би била кад бих веровао да ми та девојка долази као анђео мира.{S} Можда баш као стра |
| ост.</p> <p>Не, не кајем се.{S} Годи ми та одлучност.{S} Тако се ваљда дешавају све храбрости.{ |
| о да потисне гомилу мисли, онда би опет та чистина у глави узимала тачни вид оне сиве празнине |
| ана са чамотном, влажном јесени, жалост та је била тежа од олова, хладнија од оне хладне воде, |
| } Као на међи, на борбеној тачки између та два света, чија видљива разлука јој је тако годила.< |
| разлога да ћути.{S} Ускиптила је у њему та срећа у коју владика сумња, и он је, узбуђен, узео с |
| ји њу тако силно воли.{S} Силно.{S} Баш та љубав ми даје толико монашке снаге, да бих свакога д |
| иступачна , лукава и осветљива. </p> <p>Та завеса, живећи тамо унутри, пуна сјајних бобица од и |
| и сваке поједине ноте и акцента.</p> <p>Та чежња, уосталом, није била ништа ново код Ане.{S} Ра |
| за свирање, па ћете се уверити.</p> <p>Та је соба изгледала као мала црква.{S} Тавних зидова, |
| рогачила очи, и затресла главом.</p> <p>Та ја сам већ до врата у греху!{S} Ја сам већ ухваћена |
| ва на клавиру, а хоровођа челом.</p> <p>Та идеја, одмах се осетило, имала је јачину захтева, и |
| У мокром галопу је стигла јесен.</p> <p>Та сурова непогода је имала задатак да на крилима ветра |
| /p> <p>Гле, и код судије Ристовића црна табла! — тргла се Ана. — А његова три дивна мушкарца !{ |
| P19190_C22"> <head>XXII.</head> <p>Црна табла је дакле обешена још на једну кућу више.{S} За тр |
| ијама стражари, на многим капијама црне табле.{S} Људи утучени.{S} Млитава корака свршавају сво |
| реном крилу капијице, прочитао је ђакон таблицу: адвокат, доктор Јован Недић. </p> <pb n="41" / |
| </foreign></hi> најзад не стиша у један таван, једноставан зачетак мелодије <pb n="243" /> негд |
| на спратовима, а ораницом земљом засипа таване.</p> <p> Олуј је дошао сув и хладан, без капљице |
| еликим Дверима, префини фреско бачен на тавнину олтара и уоквирен у злато резотина и кадифу зав |
| Та је соба изгледала као мала црква.{S} Тавних зидова, са паркетом опет врло угаситим , али кој |
| а га у црно, и као мрачни средњевековни тавничар бдила над њим да се не макне од молитве и олта |
| ринским, вечитим оним гестом, који, кад тад, погоди свака жена, јер свака жена све добро и све |
| разумео, и вратио руку мирно назад.{S} Тада му је она сама додала стварчицу, и обоје су се осм |
| } Сузе почеше да јој наваљују у очи.{S} Тада јој је привукао пажњу ред жена које се ближиле олт |
| о десетак минута је остала сакривена, а тада, опрезно, изашла опет на улицу. </p> <pb n="91" /> |
| Чека је тако као што је она њега чекала тада, у оне мучне тренутке, кад није знала где је, али |
| ише од сто година раније ...{S} А да је тада живео, ко зна, можда би на лепој својој коси носио |
| је у Ани понекад до фанатизма, и она је тада с врелим усхићењем поздрављала љубав своју <pb n=" |
| стојала док он није прошао.{S} Он ју је тада хтео сачекати на вратима, али неки познаник га је |
| славуја. </p> <pb n="109" /> <p>— Коме тада још никаква туга није притискивала груди — шалио с |
| и склањао се у себе.{S} Монах Иринеј се тада показивао тих, невесео и уздржљив као какво сироче |
| е једаред засузиле очи, и чинило јој се тада да ништа друго и нема у свету сем редова ситних бе |
| /p> <p>Али, што никада није било, то се тада десило.{S} Прсти су лежали на диркама укочени, кам |
| ло него родитеље своје.</p> <p>Али дете тада обично немилосрдно гледа старима у очи, и осмејак |
| дан срећног њиховог виђења.{S} Можда ће тада моћи и разговарати с Аном.{S} Та је жеља, ваљда с |
| зубе.{S} Часом би се опет скуњила.{S} И тада би, и то као неку кривицу, истраживала први повод |
| и шум малих, прислоњених вратанца.{S} И тада, као у древна времена на зидовима манастирских трп |
| јер смо поносити монаси нас двоје.{S} И тада, кад се смири, око страсти ће поново растити руже, |
| ли, као ваш стари лекар, видео у вама и тада дете, и терао шалу?</p> <p>Њој је јасно било да је |
| ропашћу њеном ...{S} Јер ћу је волети и тада, јер цео свет волим, јер је чиста калуђерска душа |
| — Мила! — шаптао је монах Иринеј, као и тада у порти, али врелијим и чујнијим шапатом .{S} У то |
| служења, и шетати по порти.{S} Порта би тада, пред његовим очима, губила ограду, и постајала не |
| родичине Цркве! — мислила је она у себи тада, подсмевала се ђакону и била срећна.</p> <p>Сад се |
| божја рука уз длаку помиловала.{S} Али тада се, нечујно, као први замах једва никлог крила, ра |
| а писма?{S} Е дакле, оно о чему сам вам тада писао, потврдило се.{S} Владика жали замном.{S} Те |
| днако стојао.{S} Једва се кренуо.{S} Но тада тако одважним и крупним кораком, као да се решио д |
| Неке нарочито лепе и богате мисли би му тада долазиле на ум, и тако су га заносиле, да се сталн |
| ада, и метнуо јој у руку онолику нафору тада.{S} Осетила је да је то дете, које, кад му је добр |
| закаља, и да и сама црна умре. </p> <p>Тада, одједаред, болест је изашла из болесника као исте |
| божја у том храму значила је од</p> <p>тада колико и један раскошни концерт црквене музике.{S} |
| рицати.{S} Ко хоће велику љубав да има, тај мора бити велик и калуђер.</p> <p>Улицом одгоре, ид |
| о коме она ништа није знала.{S} Одиста, тај глас о духовном концерту потпуно је сам од себе пос |
| о доктор Пашковић казује своје анализе, тај је опор, суров и осветљив.{S} Иначе он, баш као нек |
| телима негујемо јединство духа и душе, тај завет, сада, у несрећи , промаша циљ.{S} У јаду је |
| {S} Тај високи, моћни, поносити Иринеј, тај господар над хиљадама људи — како је он сада удаљен |
| ог голуба у њеној души.</p> <p>Међутим, тај бели голуб је баш у то време осећао као да му у кри |
| рћући и себе и друге људе толико помно, тај човек мора бити да ипак тражи нешто позитивно .{S} |
| ере у лепо.</p> <p>И сада је тај живот, тај свесни, поносити живот требао да престане бити.{S} |
| а.</p> <p>Иринеј?</p> <p>Ах, Иринеј!{S} Тај високи, моћни, поносити Иринеј, тај господар над хи |
| оговима, који су умирали од стрепње.{S} Тај глас није више био онај из Еванђеља.{S} Друкчији са |
| спођица Недићева осети хладну жаоку.{S} Тај нежни млади човек, са тим тужним гласом и са поезиј |
| жижу у белом алабастерском кандилу.{S} Тај пламен у вама, то је луча победе над злошћу у мени! |
| општем мишљењу о доктору Пашковићу.{S} Тај је човек борац за нешто лепо и високо.{S} Има у њем |
| са неком необично побожном грацијом, да тај човек одаје знаке блаженог мира, казује да је њему |
| p> <p>Госпођица Недићева је веровала да тај триумф мора доћи, и предавала се маштањима о њему.{ |
| сти и у вео туге.{S} И чинило јој се да тај човек, савијајући своје скоро охоло усправљено тело |
| аве и дела у детаље.{S} Ја вам кажем да тај човек негде у унутрашњости својој много осећа и мно |
| е косе чупа стара једна жена.{S} А када тај црни вео падне на чело младићево као победа , негде |
| одлично певала .{S} Одморио их је ваљда тај прекид са писмом.</p> <p>После певања је Ану дочека |
| а падање тога вела по себи.{S} И волела тај вео, који чува да јој се душа не смути.</p> <p>Поре |
| дирне у срце свога љубимца, и да га, на тај начин, приволи на путовање, и уклони мало из чаробн |
| м <pb n="204" /> тренутку још, слеће на тај доживљај коб несреће и покрива га црнина жалости. < |
| ја.{S} Затим, напротив, хтела је да сав тај простор, па и сама Богородичина Црква, буду пусти и |
| ојали су као да пред Богом стоје, а Бог тај да им је свима рођени отац.{S} Богородичина Црква ј |
| варао сам се да се само надвирујем над тај пехар, док сам, Бог зна откад већ, покорно очекивао |
| у очи монаха Иринеја.{S} А он је поглед тај унео са собом у олтар на причешће.{S} Причестио се |
| > <pb n="33" /> <p>Њој дође на ум да је тај човек исто што и зрнце тамњана које тамо на олтару |
| лепоте и вере у лепо.</p> <p>И сада је тај живот, тај свесни, поносити живот требао да престан |
| кратка. </p> <pb n="163" /> <p>Можда је тај човек само сада ту, можда у башту ову, овако као са |
| ла и сматрала за урађено .{S} Донела је тај рад, свирала поједине делове, и вртила главом.{S} Н |
| Недић и његова кћи исто тако.{S} Ана је тај дубоки поклон изводила са тако искреним поштовањем, |
| неко меко и дубоко сажаљење.{S} Шта је тај монах друго него сироче?{S} Одрекао се света и поша |
| целу личну кариеру своју.</p> <p>Ани је тај формални, правнички ред мисли дошао комичан.{S} Она |
| не може да дохвати ружу.{S} А донео је тај сат монах Иринеј, једном приликом , владици на покл |
| одбрани и заштити.{S} Доктор.{S} То је тај свемогућни доктор, кога су зато звали, што још више |
| етешка само зато што Бога има, и што је тај Бог збиља у души њеној.{S} Уосталом , све потанко и |
| Цркве.{S} Њој је то било мило, за њу је тај ограничени простор био размакнут и светао, и тако с |
| ј продукцији с таким симпатијама, да се тај захтев никако више није дао оборити.{S} Уосталом, н |
| , ја нисам сасвим веровао у жену, па се тај сахрањени страх понекад још враћа из гроба.{S} Враћ |
| а необичном исповешћу на уснама, Ани се тај дрвени, рапави и чворновити човек одједаред учинио |
| што им се врло необичним учинио уопште тај састанак далеко од њихове цркве.{S} Ана је, ваљда п |
| жицом која треба да зазвучи.{S} И кроз тај чвор настаје онда ливење живота свога у дрхтај жице |
| ле и осмех ироније преко лица.{S} Да, и тај звекет сребра би требао да је хармоничан и у такту |
| цама музике и обожавања Господњег.{S} И тај доживљај мора трајати жив до гроба мога.</p> <p>А у |
| то да јој је Иринеј отео пољубац.{S} И тај отети пољубац је у смиреној девојци раздражио жену. |
| вам је душа.{S} А да ли ви слутите да и тај старац има префину душу ?{S} И сада, он, сиромах бо |
| ирена и задовољна.{S} Осећајући да је и тај силни глас харфа једна која само под њеним рукама с |
| јег пријатеља свога.</p> <p>Па и кад би тај додир руку имао баш да значи нешто врло озбиљно и в |
| еним силама и вољама живота.{S} Да види тај свој живот растављен у комаде и саставне делове сво |
| та топлота.{S} Тражио је откуда долази тај тихи и свети пољубац <pb n="51" /> љубави са његово |
| <p>Међутим, ето у Аниним очима не стоји тај немилосрдно весели поглед других девојака .{S} Отац |
| Бога! — јецала је Недићка.</p> <p>Је ли тај Бог добро или зло? — мислио је Пашковић.</p> <p>Пот |
| ио.{S} Мало је канда само уздахнуо, али тај уздах је, у лепој вечерњој свежини, добио безазлени |
| ад би зазвонило на јутрење .</p> <p>Али тај трзај му је такође годио.{S} Брзо би дунуо у лампиц |
| овић.{S} Људи су, наравно, констатовали тај факт, али им се, поред свег хотења, некако није дал |
| ако ми је страшно, зашто смо и почињали тај разговор, докторе!</p> <p>Ана се дуго још, ни сутра |
| оносило што глава цркве баш с њима чини тај изузетак.</p> <p>— Каква глава цркве! — смејао се д |
| <p>— Па зашто сте онда учинили страшни тај корак, зашто, Ана моја драга? — гушио се и ђакон у |
| а довршим дело своје.{S} Како ћу чувати тај дар небесни, како ћу пазити да њу ничим не разочара |
| гута.{S} По трећи пут се онда чуо исти тај став одгоре.{S} Као водопад, који се лије из чистог |
| еговим уснама тако страшна.</p> <p>Исти тај глас! — понављало је нешто у Аниној свести, и она ј |
| ију место ствари. — А како је прекрасан тај прелаз баш код ове жене, где значи борбу двеју лепо |
| адржи.{S} Читаво парче хлеба јој је дао тај необични, мили ђакон Богородичине Цркве! — мислила |
| са његовом самоћом.{S} Јер он је осећао тај пољубац.{S} И био после њега лак, етераст, подигнут |
| , љубим га ... али не Иринеја, не, него тај отети пољубац љубим, и вратићу га, и узећу га, јер |
| лије него малочас .{S} И одједаред, цео тај ситни свет је нестао из њене свести, душа њена је б |
| и Црква имају њега.</p> <p>Диван је био тај нови ђакон Богородичине Цркве!{S} Људи су долазили |
| мремо. </p> <p>Ах, како је необичан био тај нови ђакон Богородичине Цркве!{S} Кад би изашао на |
| зрогачила очи.{S} А ђакон Иринеј је пио тај ужас као што цвеће росу пије.{S} И дошло му је да г |
| па да рај буде савршен.{S} Ану је гушио тај уздах.{S} У том тренутку је изишао из цркве ђакон.{ |
| ној је лежао тежак терет.{S} А онај, ко тај терет може скинути , ко чаробним осмехом може исиса |
| ни људи не бележе.{S} Не бележе га, јер тај живот не значи догађаје.{S} Али зато значи вечност. |
| и поче тражити кривца.{S} Али кад је у тај мах севнуло и пукао гром, оно, лудо и преплашено, с |
| ="159" /> <p>Доктор Пашковић, који је у тај мах баш довршивао једну своју вештину, да т. ј. на |
| као оков.{S} Ђакон је очарано гледао у тај златни обруч, и тако је ниско наднео главу над њега |
| видело се, из многих разлога.</p> <p>У тај мах су стигли прота и ђакон гости, месни прота, и ј |
| ку у знак да је с јелом готов.</p> <p>У тај мах се зачула славујска трила из баште.{S} Пашковић |
| мео шта Пашковић хоће да каже.</p> <p>У тај мах је ушла собарица, и јавила да господин Мајински |
| так један, и сасвим је свеједно чиме ћу тај тренутак испунити .{S} Шта више, ја морам зло чинит |
| </p> <pb n="1" /> <p>— Чудан је светац тај Пашковић.{S} Сила од тела, сила од интелигенције, а |
| ријатних откривења и изненађења.</p> <p>Тај служитељ божји као да је донео неке тајанствене кљу |
| м.{S} У цркви у којој ви радите.</p> <p>Тај старац.{S} Узбуђен сам кад помислим на његов долаза |
| гледан, због густоће ваздуха, чинио се тајанствен.{S} У осветљењу полијелеја очи певача су изг |
| Тај служитељ божји као да је донео неке тајанствене кључе, којима је отварао незнане погледе не |
| {S} Само су очи пламтиле, и биле лепе и тајанствене као никад.{S} Као оне <pb n="99" /> крупне, |
| луковима и сводовима, нечег манастирски тајанственог и строгог.</p> <p>Госпођица Недићева је не |
| каква је, и смирује се.{S} За мало.{S} Тајна почиње да боли, и он се буди ујутро с борицама бо |
| је све заспало .{S} А сва светлост, сва тајна и сва светиња његова помакла се напред, до амвона |
| лада нешто сасвим недокучно.{S} Завлада тајна .{S} Али он не осећа никакву потребу да ту тајну |
| и триумфе њене, бити полифонијска једна тајна, бити залога за бесмртност лепоте. </p> <p>Анино |
| тих дана престала бити цела и неслућена тајна.{S} И осећала је, са пуном извесношћу, да је то д |
| ије било празно.</p> <p>Може бити да та тајна прати њега само пометњом, а у ствари другу душу т |
| зички дневник, у коме лежи цела целцата тајна једног живота.{S} А они се круне, опадају, брже н |
| о у себи.{S} Полифонија је сама по себи тајна.{S} Нешто што је без краја и почетка.{S} Сваки пр |
| еке мисли, али дело није ништа друго до тајна полифонијске чари.</p> <p>Размишљајући о суштини |
| кана срца, уздисао је, и причао је неке тајне.{S} А доктор Пашковић , наслоњен на стуб фењера, |
| ричавање једног осећаја, издавање једне тајне.{S} А музичко дело, међу свима уметничким делима |
| шковић, вечити истраживач скривености и тајни, није овога пута слутио, изгледало је Ани.</p> <p |
| у кожну торбу.{S} Тачно зна кључ где су тајни врата.</p> <p>— Наравно.{S} И не само врата, него |
| слућено лепо.{S} Пехар један, који чува тајну најлепше лепоте.{S} И варао сам се да се само над |
| } Осетило се да Ана зна, или има у себи тајну чара ђаконовог гласа.{S} Добио се неки скоро очиг |
| кати не сме.{S} Јер нико не сме сазнати тајну њеног живота, среће и задатка.</p> <p>Промолила с |
| чким делима на првом месту, мора носити тајну дубоко у себи.{S} Полифонија је сама по себи тајн |
| илазе, а не дотичу се да изврше ниједну Тајну. </p> <p>— Мени је врло, врло жао што идете — гов |
| } Али он не осећа никакву потребу да ту тајну разреши , и навикава се да је носи такву каква је |
| абављала.{S} У малом том свету, који се така много мучи, а чији цео живот није толико вредан ко |
| и срце и уклањају испред њих, и човек, такав човек, одмиче далеко од свакидашњице и њезиних ук |
| а кога више нема — помислила је Ана.{S} Такав је био и синоћ, за вечером.{S} И кад су га нудили |
| >Монах Иринеј се дабогме насмејао.{S} И такав , сузан и насмејан у исти мах, изгледао је као ка |
| а исмејани од доктора, мислили да ће им такав реванш бити највеће задовољство живота.{S} Друкчи |
| је, одједаред, да и кроз њу прође један такав вихор.{S} Силан и слеп.{S} Да и она проживи некол |
| из публике изразио такву жељу или чинио такав предлог.{S} Напротив, сви су налазили да би то би |
| ечја могне попити сву лепоту музике.{S} Таква треба да буде љубав каква је и музика сама.{S} Цр |
| у живота.{S} А мене би тако занимало, и таква силна утеха <pb n="142" /> би ми била да се сасви |
| ка питања, драга госпођице Ана.{S} Само таква и волим.{S} Ако питање није тешко, није ни питање |
| о случај друге младе жене.{S} Тога пута такве, која је и волела и удала се по Анином мотиву.{S} |
| им свирачем остају можда у свету музике такве чудне тишине , које су гробови тонских боја и душ |
| и свег поноса његовог.{S} И не боји се такве љубави.{S} Мирна и свесна му је вратила поглед љу |
| израза с којима девојке обично дочекују такве разговоре, Недић би осетио неку слутњу, пожалио б |
| немирном душом. </p> <pb n="183" /> <p>Такве су биле мисли Анине док се спремала за полазак у |
| ођици Недићевој као девојци удавачи.{S} Такви разговори су били доста чести у вароши.{S} Ана Не |
| е крви потећи у траву.{S} Ћутала је.{S} Таквим једним ћутањем, од кога је и Недић занемио.</p> |
| ло музичког савршенства .</p> <p>Мучена таквим питањима, седала би за клавир, или узимала виоли |
| и, али води некуда из живота.</p> <p>Са таквим назорима, госпођица Недићева је, наравно, важила |
| ети пољубац натраг!{S} И још сто хиљада таквих пољубаца ћу ишчупати из њега, љубављу , заповешћ |
| ових карактеристичних боја умела ићи до таквих финеса, да је та вештина, мало по мало, и њеном |
| г старог владике само душа бесмртна.{S} Таквог дакле, каквог те сада видим, и каквог сам те жељ |
| о се то с њим дешава, и не познајући га таквог ни из једног случаја његове лекарске праксе.</p> |
| ану да имитује, и гушио се после сваког таквог напрезања као да камење гута.{S} По трећи пут се |
| ва милост. </p> <p>Пашковић би се после таквог растанка увек закаснио на ручак; Ана је, напроти |
| апат усана!</p> <p>А како би он дочекао таквог весника?{S} Би ли му се сажаљиво смешио, би ли г |
| чео, тоном дискусије, разлагати суштину таквог питања са медицинског гледишта, а после опет са |
| и обраде, али скривени, прави извор баш таквог уметничког израза, он, доктор Пашковић, вечити и |
| нино затворено срце.{S} Али, при сваком таквом јуришу , погледавши кћери у очи, и не нашавши та |
| ке чежње, и уједно, како се Ани чинило, такву је слепоћу ударала на његове очи, да ни после год |
| јке, и видим јој ону тешку златну косу, такву као да сунце носи на глави.{S} И често се питам: |
| </p> <p> „То је монашка љубав.{S} Докле такву љубав имамо, ми смо, са једног гледишта, савршена |
| вот свој, калуђер.</p> <p>Али ако Бог и такву љубав према монаху забрањује?{S} Не, то је немогу |
| ајну разреши , и навикава се да је носи такву каква је, и смирује се.{S} За мало.{S} Тајна почи |
| нцерт, нити је когод из публике изразио такву жељу или чинио такав предлог.{S} Напротив, сви су |
| лепоту.{S} Али сам се тако изненадио, и таке красоте науживао, да још никако не могу сан од јав |
| се предавала маштању о тој продукцији с таким симпатијама, да се тај захтев никако више није да |
| ногама, и гробље и самоћа су ужасни, а, тако близу, душе пуне љубави и лепоте ... зар да њему н |
| ав своју одели од осталог живота свога, тако, као што црква, иако је општа кућа свију, стоји по |
| е цвећа, протури одједаред главу змија, тако ти тек, неочекивано, кроз пун, шарен и цео живот с |
| размакнута, <pb n="127" /> округла ока, тако безазлена, као да госа њихов не зна ни да чита ни |
| , и до последњег <pb n="165" /> листка, тако је у вароши све живо задрхтало и поплашило се од ж |
| ила црквена музика, а ипак тако весела, тако једноставно срдачна.{S} Ви да певате арханђела Гав |
| и.{S} Љубав та из олтара је тако дивна, тако јединствена на свету, како јој се може одолети, ка |
| ју тихом тугом, а та је туга тако лепа, тако хришћанска.{S} Осетила је да у замисли и стилу тих |
| и концерт, изводити по свршетку службе, тако да певање траје доклегод владика и сви верни не ос |
| и престају да се врте, коче се и хладе, тако се, једно по једно, заустављали разни покрети, и и |
| то сам казао ...{S} Ах! ...{S} Иринеје, тако ти једнога Бога, признај ми, да ли сте срећни, да |
| {S} Као што вери помажу уништене сумње, тако духу помаже савладано тело.“</p> <p>„А да ли се те |
| скраћује обасјану стазицу своје шетње, тако и наш Пашко: некада је шетао у Рим и у Париз, а са |
| да ћу питати вас, па како ви одлучите, тако да буде.{S} На то је пристао. </p> <p>Ани је прост |
| S} А старцу се чини да би могао седети, тако, у тој столици , гледајући како рука Иринејева лет |
| ник је крај њега тако човечански нејак, тако грешнички сиромах. </p> <p>Монах Иринеј је гласом |
| ...{S} Христос је могао ...{S} Па ипак, тако ми се чини, сажаљења може бити у човеку више него |
| али која ? — не знам шта је ово самном, тако ништа не схватам и не видим, као да је цео овај св |
| узела јој и главу, помешала се са сном, тако да се сиротом ђакону учинило да је те вечери некак |
| в ниски, звучни глас је био тако мекан, тако Ани поклоњен, као тело псетанцета које је легло кр |
| којег је никла.{S} Ђакон, док је ђакон, тако ми се чини, требао би да је монах.{S} Ја сам то не |
| то с тога, што се вас двоје тако жарко, тако небески лепо волете, и кроз љубав Богу и песми слу |
| сника те јединствене драме.{S} Наравно, тако дочекане и обрађене, те су службе, у Богородичиној |
| га.{S} Заклињем ти се да је мени добро, тако добро како ти и не слутиш.{S} Ја имам јасан пут пр |
| ега собом да поведе.{S} Други пут опет, тако је као да су и он и све у њему стигли некуда одакл |
| и реците му уопште да се чува, и — ах, тако ми је страшно, зашто смо и почињали тај разговор, |
| није проговорио?{S} Да ли <pb n="45" /> тако, што га је неколико пута погледала, што и она воли |
| омбиновао своје доласке, <pb n="217" /> тако да је у три четири пута чуо цело појање.{S} Дешава |
| у стању да ту жену воли изнад себе!{S} Тако вас ја волим, Ана! ... </p> <p>Монах Иринеј је све |
| ова.{S} И никад јој није било доста.{S} Тако, да је најзад дошла до уверења да музика у души ње |
| има.{S} А доктор се необично понаша.{S} Тако необично, да она чисто њега самог не познаје, а ка |
| певати ? — запитао је ђакон најзад.{S} Тако умиљато , да се Ана охрабрила.</p> <p>— Ја мислим, |
| внији у својој свечаности него икад.{S} Тако једноставан како је једноставна груда злата, која |
| а ју је нешто јако заболело у глави.{S} Тако јако, да се руком машила тога болног места.{S} Тан |
| е кајем се.{S} Годи ми та одлучност.{S} Тако се ваљда дешавају све храбрости.{S} Човек пусти да |
| шта радите, и како вам је на души?!“ — тако је почињало писмо монаха Иринеја, донесено госпођи |
| о су две десне руке, не једна.</p> <p>— Тако дакле! — смејао се Мајински више из грла него из с |
| </p> <p>— Волим вас силно и безмерно, а тако ми је тешко — шаптала је Ана. — Дајте ми обе ваше |
| исти глас, од кога је молитва ђаконова тако величанствена, а реч о страху божјем на његовим ус |
| и душа цркве, а свештеник је крај њега тако човечански нејак, тако грешнички сиромах. </p> <p> |
| ота свршавају тихом тугом, а та је туга тако лепа, тако хришћанска.{S} Осетила је да у замисли |
| стојао.{S} Једва се кренуо.{S} Но тада тако одважним и крупним кораком, као да се решио да на |
| никад нисам Богу молио као данас.{S} Ја тако осећам као да су сва та болесна деца моја деца, и |
| ра ме служити, мора у ланце ићи, ако ја тако хоћу! ...{S} А он ?{S} Он друго нешто више воли од |
| у ораториум.</p> <p>Ана га је погледала тако благодарно.</p> <p>— Дакле и ви то знате и волите! |
| о материно, и плакала горко, и остајала тако док јој топлота крила не би осушила лице.</p> <p>У |
| завршни онај концерт, ах, Ана је имала тако топлих и живих престава, као да је та свечаност ве |
| талом, не треба чудити што је она могла тако необичну ствар.{S} Љубав њена се родила у цркви и |
| љубав међу њима није и родила и развила тако да они никада речи једно с другим проговорили нису |
| а реч о страху божјем на његовим уснама тако страшна.</p> <p>Исти тај глас! — понављало је нешт |
| рећније створење.{S} С тога ваљда и има тако много калуђера међу свима људма, јер, Бог, лепота |
| ашна моја служба у данашњим околностима тако ме је растројила , да ми само ви можете помоћи.{S} |
| обично озбиљан.{S} А о Ани је мислио на тако апстрактан начин, да му лик њен ни један једини пу |
| , у цркви остарелог дрвета, који је Ана тако волела.{S} Двери је отворио монах Иринеј.{S} У црн |
| мојој Ани ће се можда и свидети.{S} Она тако воли: да се сита насвира, и да попије празан чај и |
| није понекад тешка самоћа ? — поче она тако матерински нежно, као да је готова да усини то бож |
| е дирала. </p> <pb n="145" /> <p>— Е па тако кажи! — тапшао је задовољно ђакона по рамену. — Да |
| рекрасно.{S} Складно, готово и цело, са тако чистим мотивом и тако савршеним тонским гибањем, к |
| S} Ана је тај дубоки поклон изводила са тако искреним поштовањем, и са тако чедном неком старин |
| одила са тако искреним поштовањем, и са тако чедном неком старинском грацијом, да је у њему бил |
| ње, преливе, боју, јек и сву душу гласа тако истоветно исто са ђаконовим рецитативом, да је тре |
| слонове кости.{S} Ана се од тог покрета тако тргла, као да се монах Иринеј ње дотакао.{S} Он је |
| ем, и људи се скупљали из околних места тако као што се ваљда некада скупљало у Јерусалим на Па |
| ћи, и говорила мајци да тога дана осећа тако чудну духовну заједницу с оцем, и да зна да је душ |
| и богати живот човека, који је понекад тако горак у својим извесностима, а који је увек тако с |
| ала у своју леву руку.{S} Она је то сад тако често чинила.{S} И при том јој је увек долазила је |
| рљени могу злу томе отпора дати — и све тако, продужујући слатке муке своје, осећали да пољубац |
| ла и преко половине образа, и лице дође тако мајушно и смешно као да само из себе вири.{S} Ана |
| но пута осетио, и жао ми је што не може тако да буде.{S} Уосталом, сада ће ипак тако бити.{S} М |
| од деце. </p> <p>— Ја нисам знала да је тако страшно — шаптала је Ана усплахирена, осећајући у |
| сасвим мислити на Ану у моменту када је тако хтео.{S} Имао је само стално топло осећање човека |
| ринеј.</p> <p>Њу он то чека.{S} Чека је тако као што је она њега чекала тада, у оне мучне трену |
| ву своју душу уносила у рад, утицала је тако да је и материал сву своју душу полагао у њене рук |
| којег бола не уплаши.</p> <p>И збиља је тако.{S} Он се осећа јак и спреман да доврши дело свог |
| та слика у њему изазвала.</p> <p>Ана је тако заволела тога старца.{S} Из мудрих , благих његови |
| азумљиве речи.{S} Љубав та из олтара је тако дивна, тако јединствена на свету, како јој се може |
| г, казнити грешнике. </p> <p>Али Бог је тако добар.{S} А и шта је могао скривити он, ђакон Бого |
| душом нека вас прати. </p> <p>— Кад је тако, — смејала се Ана — дођите , али чим мама види ваш |
| ним пријатељима својим — ипак, од ње је тако ужасно, ужасно далеко ...{S} И то не због болести |
| ајвиши ентузиазам.{S} То немо виђење је тако бескрајно усрећавало сиротог калуђера.</p> <p>Удаљ |
| два света, чија видљива разлука јој је тако годила.</p> <p>Нешто сам сувише утучена данас — по |
| ст, и с причешћу мир живота за којим је тако чезнуо.{S} Призивајући <hi>Вонмем</hi>, он је скор |
| S} И онда, додир његов с душом нашом је тако туђ и плашљив, и сваки пут све краћи и краћи ...</ |
| ци као свештенику и човеку.{S} Ђакон је тако топло говорио о свом старом пријатељу, да се Недић |
| >— Мени је савест мирна.{S} То писмо је тако безазлено и чисто, да је боље од молитве.{S} И ја |
| а се на само састане с њиме, удешено је тако да се ђакон кроз засебан улаз уведе у гостинско од |
| се чуо тон туге и немоћи.</p> <p>То је тако трајало до тренутка када је хор почео певати Вјеру |
| журио ка подневу љубави своје, зашто је тако брзао да јој целу своју душу даде ?</p> <p>Зашто д |
| ...{S} Људи су сироти и бедни, живот је тако кратак, у старости и после смрти је све свеједно, |
| г старог монаха што је сам.{S} Живот је тако тежак.</p> <p>Написао сам нешто што не осећам.{S} |
| ања.{S} Кад доврши певање, сасвим му је тако као да је од Ане дошао. </p> <p>Опет је дакле музи |
| и тешка гвоздена полуга затварала их је тако као да су за сва времена залупљена и урђала.</p> < |
| о се одмах после пет сата.{S} Ваздух је тако отежао да се људи чисто гушили у њему.{S} Пала је |
| је отворених уста, и кишљиви ваздух је тако пријатно освежавао топло и суво њено грло. </p> <p |
| ве.</p> <p>Па чак ни тако није.{S} Није тако, Ана!{S} Све оне фазе, кроз које обичне љубави цве |
| ипак стићи.{S} И стигао би је, да није тако јако хитала .{S} Као да га се боји.{S} Последњи пу |
| ..{S} Уосталом, можда цела ствар и није тако трагична као што се мени чини.{S} Баш напротив, мо |
| ено поље га оневесели, а и у цркви није тако лепо као пре.{S} Хор пева, али нема душу.{S} Равно |
| S} А она је то с тога, што се вас двоје тако жарко, тако небески лепо волете, и кроз љубав Богу |
| ла бити средство у рукама демона!{S} Не тако ми једнога Бога, не!{S} По цену своје пропасти бих |
| вце и најтање нити душе човјечје.{S} Не тако.{S} Него једну реч, један поглед, једно страшљиво |
| ознајеш ли се с њом одавно?</p> <p>— Не тако одавно.</p> <p>— Онда сигурно не знаш много о инти |
| о, Иринеје! — понављао је старац питање тако узбуђено, као да је понор сасвим близу. </p> <p>Мо |
| што неизоставно мора одбити , одбија се тако мило и пријатељски, да је одбивени најзад сав очар |
| ије и нешто дуже од осталих, јер јој се тако може.{S} Други се опет мање једноставно пребацивал |
| ењујеш вредност и лепоту.{S} Али сам се тако изненадио, и таке красоте науживао, да још никако |
| м да је с музиком нешто завезао, чим се тако често враћа на госпођицу Ану.</p> <p>Сладак смеј.< |
| се сама у себе урила.{S} Живот Анин се тако сузио, да је најзад постао просто пратилац једног |
| ако журио да проговори с њоме, зашто се тако журио ка подневу љубави своје, зашто је тако брзао |
| о са стварањем свога света?{S} Зашто се тако журио да проговори с њоме, зашто се тако журио ка |
| с нама заједно.</p> <p>— И Пашковић се тако понаша.{S} Мени никада ништа није казао, ништа ни |
| ло напрегнуто мисли, гледала је предасе тако окомито, да умало није згазила једно голишаво цига |
| лео да говори, како је због дуге праксе тако омрзао музику, да му је сасвим свеједно и ко свира |
| јадну, грешну вашу Ану да ли још волите тако као пре, рад њен, крвав одсада, да ли ћете још цен |
| ом.{S} Али није скидала уста са руке, и тако, растрзана, заспала је већ сасвим пред зору на пољ |
| н плав човек, гргураве свиласте косе, и тако фине коже у лицу, да су крила носа и ушију чисто т |
| Авантурист Пера, који ено тамо жмири, и тако је лепо пребацио преко ока своју већ прилично изан |
| гате мисли би му тада долазиле на ум, и тако су га заносиле, да се стално трзао кад би зазвонил |
| ичени простор био размакнут и светао, и тако свој као и кућа њена.</p> <p>Опет се загледала у с |
| ршило.{S} Ана је причала течно, живо, и тако, као да се све то десило у присуству свију њених к |
| јој годи.</p> <p>У то је дунуо ветар, и тако је љутит ушао у травник, као да сваку поједину сла |
| је очарано гледао у тај златни обруч, и тако је ниско наднео главу над њега, да се Ана није усу |
| зрачним.{S} И деца су се смешила.{S} И тако су одлично певала .{S} Одморио их је ваљда тај пре |
| последња црквена свечаност уопште.{S} И тако ми је драго што му се све то баш овде пружа, у црк |
| вао ветар.{S} Није било ни хладно.{S} И тако су необично свечано изгледале оне мале воштане бук |
| готово и цело, са тако чистим мотивом и тако савршеним тонским гибањем, као да је ту ствар такт |
| !{S} А њој ће све то бити тако угодно и тако лако.{S} Сву ту глад ће она нахранити и стишати, и |
| гострук , и предеран посред своје већ и тако покојне душе.{S} Прота-гост је био сасвим без глас |
| мислима и о начину живота.{S} А мене би тако занимало, и таква силна утеха <pb n="142" /> би ми |
| доливао трећи и четврти чај, и седео би тако Бог зна још докле.{S} Њему, у његовом положају и у |
| ла и духа, коме се болно растужени људи тако радо предају.{S} Није свирала, није читала, није ш |
| ти, а нико деликатним стварима не стоји тако близу као ви, госпођице Ана.{S} Ја сам у кризи јед |
| није милостив.{S} Него су животи људски тако чемерно бедни, да се понеки пут <pb n="182" /> и њ |
| иже и нестаје.{S} И мирише при том, али тако тужно.{S} Ану обли наједанпут нешто врело.{S} Осет |
| и покајник, то је све.</p> <p>Па чак ни тако није.{S} Није тако, Ана!{S} Све оне фазе, кроз кој |
| ира, казује да је њему у његовој црнини тако чисто и добро.{S} Мало <pb n="14" /> после, у најс |
| ђу човека и жене, и не сме се развијати тако као што се та љубав развија.</p> <p>А да како се р |
| дости и лепоте!{S} А њој ће све то бити тако угодно и тако лако.{S} Сву ту глад ће она нахранит |
| као у детета.{S} Коса је почела растити тако бујно, да јој чисто није било места на глави.{S} Н |
| е.{S} То би била црквена музика, а ипак тако весела, тако једноставно срдачна.{S} Ви да певате |
| тако да буде.{S} Уосталом, сада ће ипак тако бити.{S} Мене ће заменити монах Иринеј. </p> <p>Ђа |
| јем, и гласове хора и глас ваш.{S} Увек тако.{S} Зар бих друкчије могла оздравити и оживети?{S} |
| к у својим извесностима, а који је увек тако сладак у надама и у чекању.</p> <p>Ана се враћала |
| ђу, божју или човечју помоћ никад нисам тако желео као сада.{S} Ја се никад нисам Богу молио ка |
| у нужди.{S} Ја немоћ своју никад нисам тако осећао као сада.{S} Ја никад нисам био тако несрећ |
| зашто сам га писао.{S} Не, није сасвим тако бесмислено.{S} Две ствари су ме нагнале да га напи |
| е нашао.</p> <p>— А можда и није сасвим тако, господо.{S} Преврћући и себе и друге људе толико |
| е осећаш ни сад, је ли, да је то сасвим тако било као <pb n="77" /> да си ме слао да живим негд |
| ати моју жељу — говорила је Ана с неком тако достојанственом озбиљношћу, да се Пашковић поклони |
| ешни људи ? ... </p> <p>И зашто се и он тако журио са стварањем свога света?{S} Зашто се тако ж |
| } Иначе је тихо призивање Бога свршавао тако мирна лица, као да тамо горе већ види белога голуб |
| , сагнуо главу дубље но обично, и остао тако сагнут дуже но обично.{S} Усрдно и дуго се молио Б |
| и је обгрлио колена, скупио се, и дошао тако необично мали.</p> <p>Први део свирке, хаос, годио |
| ија.</p> <p>А да како се развијала него тако? — питао сам сам себе и иронично и болно, и упро с |
| авао га је.{S} Три године дана је живео тако у тој чудној радости што је жив, у рајском једном |
| јер— ђаконов ниски, звучни глас је био тако мекан, тако Ани поклоњен, као тело псетанцета које |
| ум је још стихнуо.{S} Напослетку је био тако тих, да кандилце не би од њега затрептало .{S} А к |
| осећао као сада.{S} Ја никад нисам био тако несрећан због те немоћи као сада.{S} Ја туђу, божј |
| S} Откад сам лекар, никад још нисам био тако потресен и осетљив.{S} Јутрос, кад је умирала она |
| е мајке.{S} Али јој се ђакон ипак чинио тако мило наиван.{S} Као оно једаред <pb n="101" /> — о |
| но и нестално.{S} Часом ју је обузимало тако радосно узбуђење, да није знала шта би све добро и |
| ладно.{S} Није падала киша, и није било тако хладно као синоћ, али није било ни топло.{S} Калдр |
| ни, Преосвећени !{S} То је све већ било тако кад сам ја овамо дошао.{S} То је заслуга девојке к |
| едићка поче плакати. — Тешко би му било тако отићи ... нема оца, нема тебе ...</p> <p>— А је ли |
| ашто се то мило, нежно створење упутило тако врлетним и немилосрдним путем живота.{S} Чак, у је |
| жје дете, које јој је, по нечему, дошло тако самохрано само.</p> <p>У ђаконовој души се затеже |
| фантазије, ушао у цркву, и служио тамо тако од срца вољно и Богу и сакупљеним људима.{S} И ма |
| S} И онда ју је, као рој, обузело једно тако сложено сећање и осећање свега што јесте и што је |
| е сасвим други живот ...{S} Зар није то тако као да сам већ једаред умрла? — насмејала се Ана, |
| ствари сву топлу душу, и пресекао лето тако одједаред као што нож пресеца жилу.</p> <p>Као да |
| м, ни смрћу.{S} Зовући их лепотом, исто тако као и душе своје.{S} Страст ће нас можда још ломит |
| ју да заволе једнога Бога, муче га исто тако као што и човека муче. — Владичине руке задрхташе, |
| воле људи.{S} Једно се без другога исто тако не да замислити, као што се ја не могу замислити б |
| орити, загледао се у свога Иринеја исто тако невесело, као што се Иринеј загледао у земљу.</p> |
| свемоћну смрт, која је Сина Божјег исто тако прождрла као што прождире траву. </p> <p>Ана се кр |
| је у том савршено.</p> <p>А он је исто тако савршено успео да јој благодарним поклоном главе и |
| а неки нов тон, који се од прилике исто тако понаша као и њена коса.{S} Некако је сувишан у мир |
| вета.{S} Њу боли, али она бол трпи исто тако као и оно што јој годи.</p> <p>У то је дунуо ветар |
| се поклонио.{S} Недић и његова кћи исто тако.{S} Ана је тај дубоки поклон изводила са тако искр |
| да га не познаје сасвим.{S} Да оно што тако мирно лежи покрај њених ногу, слуша музику и ћути, |
| за другим умро, само да се збуде нешто тако лепо као што би било оздрављење тих невиних малих |
| а је уза ме; а ви ћете остати сами, јер тако мора да буде — мислио је у себи Недић, посматрајућ |
| ом облику, појавио се у другом.{S} Опет тако, незнано откуда, ширила се вест да ће, код Недићев |
| затим главом с убеђењем. — Мој је живот тако леп ! — Он прекиде, пуштајући да један искрено ент |
| у одвише многобројне за вас.{S} Зашто у тако сувише богатом стилу спремате свечаност?{S} Додуше |
| и ти некога, кад сваки предлог за удају тако хладно одбијаш?</p> <p>Ана је задрхтала, Отац јој |
| } И најзад је том свемилостивом љубављу тако испунио душу, да су му уске љубави страсти изгледа |
| ито га чекала.{S} Желела је ваљда да му тако, неочекивано, као прегршћу, баци сав чар њихове љу |
| {S} Калуђер у мени и јесте онај који њу тако силно воли.{S} Силно.{S} Баш та љубав ми даје толи |
| о допало.{S} Како би то лепо било да су тако неприступачно затворена и она друга врата, и у црк |
| изводи свој део у Григорјевом концерту тако, да је сигурно и главни солист пред престолом Госп |
| регршт среће.{S} Хитнуо јој је ту срећу тако богату и тешку, да је Ана чисто узмакла.</p> <p>Ђа |
| часта свилена постава стојала је старцу тако невесело, а крст са скупоценим , блиставим камењем |
| вети као и сви други ?{S} Можда Бог баш тако хоће?{S} Можда је калуђерство заблуда , а помонаше |
| :id="SRP19190_C15"> <head>XV.</head> <p>Тако се свршило богослужење на Велику Госпојину.</p> <p |
| идела му је што је црква његова.</p> <p>Тако од прилике, а свакако далеко од ђакона, свршавали |
| ма и носи у себи готове и своје.</p> <p>Тако су пролазили сати.{S} Премештајући се са столице н |
| шта чини, занесе јунаком у себи.</p> <p>Тако и те вечери.{S} Мирно, и с дубоким и лаким разумев |
| ба је још, не може дуго стојати.</p> <p>Тако се приближио час кад је ђакон требао ући у олтар, |
| је владичин ђакон другом ђакону.</p> <p>Тако је изгледало одоле.{S} А горе је слика имала и дру |
| за љубав и живи!{S} Природа човечја је такова да негде, у скривеном куту, оплакујемо сваки она |
| у посао.{S} За архијерејску службу, као такову, требало је научити доста нових ствари.{S} Сем т |
| и сажаљење за љубав нашу, за љубав као такову, пуну грубости, насиља, досаде, свакидашњице и н |
| ујуЋи у исти мах, целивала Мајку Божју, такође брзо, само у скут љубичасте њене одеће, и изашла |
| тор без икаквог уобичајеног поздрава. — Такође сам желео и вас да видим, т. ј. да се с вама пор |
| ла, и понудила ђакона <pb n="105" /> да такође седне близу прозора одакле се видели торњеви Бог |
| амо један зид их раставља , он је можда такође видео веселу слику на зиду.{S} Али, Бог зна какв |
| Богу за цео свет, а на души му је можда такође тешка, непроспавана ноћ.</p> <p>Бог се смиловао. |
| > <p>Ана је бризнула у плач.{S} Недићка такође.</p> <p>— Ана, мило моје дете, престани!</p> <p> |
| а баш од њега скрила.{S} Чипкана завеса такође.{S} Са каприциозним својим арабескама изгледала |
| то треба знати, па да срећа његова буде такође, високо горе, прозирни облачак.</p> <p>— Не боли |
| а с њим заједно цркву служи.{S} Која је такође врста калуђера.</p> <p>Највећа храброст је ове м |
| ада од ње опоравити неће.{S} Код Ане је такође недељама дуго трајала дубока, страшна утученост, |
| тресе главом, и погледа у мужа, који је такође тресао главом.{S} Њих двоје изгледали су часом к |
| млади адвокат Мајински .{S} Мајински је такође био добар свирач, али његова друга амбиција, амб |
| ени, што сте задовољни.{S} А мило ми је такође што сте се уверили о разлогу због кога ми је ова |
| ека, и пред олтаром виђала.{S} Ђакон је такође тражио да се нечим забави.{S} Пружио је руку да |
| пуне светлости и друштва.{S} И видео је такође, да оно, што је у оданом и топлом Анином погледу |
| на јутрење .</p> <p>Али тај трзај му је такође годио.{S} Брзо би дунуо у лампицу своје фантазиј |
| уменила, али се сабрала.</p> <p>— Ми се такође сви поносимо њиме — одговорила је храбро, окрећу |
| пом појању у њиховој цркви.{S} Сетио се такође да је више пута осетио њен озбиљни поглед на себ |
| еднако јој се чинило да чује корак који такође у капију савија.{S} Око десетак минута је остала |
| су право у њега упрли очи.{S} Мајински такође, али је ипак стигао да опази како је Ана порумен |
| исам само тебе ради дошао.{S} Желео сам такође много да будем у цркви о којој ми увек толико пи |
| не, да уђем нипошто нећу, да се рукујем такође нећу.{S} Само да вам кажем да је Светислав Васић |
| > <p>Ана бризну плакати.</p> <p>Доктору такође засветлеше очи.</p> <p>— Не варам вас.{S} Збиља |
| вама ... најзад, да буде право, вама ћу такође написати писмо.</p> <p>— У коме ћу добити лек од |
| n="8" /> чистим неким поносом, и истом таком смерношћу , у чему је ваљда почетак праве религиј |
| комбиновано читање приказивала је Ана с таком верношћу, и с таком <pb n="60" /> моћи истицала ф |
| риказивала је Ана с таком верношћу, и с таком <pb n="60" /> моћи истицала финесе контраста, да |
| се да стигне сасвим пред свршетак.{S} У таком случају би сачекао напољу Ану и Иринеја, ишао с њ |
| његово царство и његову славу.</p> <p>У таком очекивању, Ана је доста расејано слушала шта јој |
| нежним и чежњивим, као да даје знаке и такт милој свирци, коју слуша очима, осмехом, дивном ко |
| ким гибањем, као да је ту ствар такт по такт проучавала.</p> <p>Сутра дан је се међутим није ви |
| ним тонским гибањем, као да је ту ствар такт по такт проучавала.</p> <p>Сутра дан је се међутим |
| .{S} Песма та, необична, весела, живога такта, разбудила је већ заморене пажње поново.{S} Певач |
| е ни помишљао да изађе.{S} До последњег такта је све живо стојало на свом месту.{S} А “гада, ос |
| еђена, видела у том поступку недостатак такта и нежности.</p> <p>Али је онда ипак стала.{S} Жао |
| друштву.{S} Ипак је већ после пет шест тактова неко дошао и затворио врата од музичке собе.{S} |
| е хор почео певати Вјерују.{S} Већ први тактови те величанствене руске композиције растворили с |
| мајке, моје сироте мајке...</p> <p>Први тактови су били доста стереотипан увод у песму, и по њи |
| т сребра би требао да је хармоничан и у такту са побожним мотивом.{S} И био би, кад би био на с |
| узи већ сада изгледа као учени доктор у талару.</p> <p>Ана је застала преко пута куће, али се н |
| ед видео и своју душу потпуно јасно.{S} Талас снажне једне јасности нагло је однео маглу испред |
| баш при округлини олтара, дочекао ју је талас и шум ветра.</p> <p>Пренеразила се и скаменила. < |
| ст кад јој је и колевка и гроб ваздушни талас! ...{S} Његово певање је моја срећа, а његов глас |
| да ливење живота свога у дрхтај жице, у талас звука, у потез гудала.{S} И мољење једно, скрушен |
| ш више од свега тога! — преливао је Ану талас љубавног сећања и разоружавао њене мисли. — И зна |
| тучу готова петла.</p> <p>Али песма се таласа, снажна, рајска, небу намењена, од Бога слушана. |
| .{S} Сав од уздаха и од молбе, од меких таласа који врхове живаца запљускују.</p> <p>Ана је, ме |
| дрхтали хоровођини чежњиви чело-тонови, таласао се меки, врући мрак ђаконовог баса, и чула се ф |
| мало мршаву, иначе лепу руку, необично таласасту и фину око чланка.{S} На руци је била старинс |
| м грудима дочекује, грли и пије музичке таласе.{S} А подаље од ње ђакона, који је обгрлио колен |
| е, пије, и у дубину своју вуче последње таласе његовог гласа.</p> <p>Као и обично после службе, |
| у њему и зна сваки кут његове душе.{S} Таласи те туге се затим и ван ђакона почели ширити, и к |
| ао што сићушно острвце тоне под великим таласима пучине . </p> <pb n="19" /> <p>Ту, испред ње, |
| т, подигнут, сједињен са мирисом када и таласом песме, са погледом Христа и осмехом људи.{S} Не |
| гарисања једног можда префиног контакта талената и душа.{S} Одрицала се у себи шале за сва врем |
| очи и изненађивали су.{S} А јак музички талент и велика музичка образованост су заносили и осва |
| мотив је из гомиле руинираних покушаја талента и живота једва спасено јединче.{S} Слутим ја, г |
| . ј. на режањ хладног прасета стави ред талијанске салате, на то слој мајонеза, на то кришчицу |
| убавном мелодијом неког ретко извођеног талијанског маестра.</p> <p>— Та песмица, то је цијук з |
| све изгледало као насилно пробуђено.{S} Тама се лењо котрљала <pb n="160" /> некуда у густо шиб |
| на Еванђељу , и просуо се глас, дубок, таман, и све-садржајан као ноћ.</p> <p>Ана Недићева је |
| а му је она шуштавина при развијању.{S} Таман је хтео започети читање, кад га владика задржа.</ |
| зда.{S} Олтар је само био мало и одвише таман, и он је стога чинио понекад утисак грозе и претњ |
| ладичиног <pb n="154" /> ђакона.{S} Али таман се он дигао и пошао Ани, кад се у исти час Ана ди |
| а све те мисли што пре заборави.{S} Али таман би успео да потисне гомилу мисли, онда би опет та |
| еком, Царске Двери.{S} Полијелеј је још таман, хаос се још рогуши.{S} Рогуши се као грдна живот |
| да се подигну небу два ока, два сасуда таме.{S} И да срце једно, чисто и мирисно као дивља шум |
| е и олтара, док не умре, или док му крв тамјаном не промирише. </p> <p>Ана се тргла, ослушнула |
| невесео и уздржљив као какво сироче.{S} Тамне његове очи, два ненађена драга камена која само з |
| о намештене косе, сасвим мирног лица, и тамних сенки око очију.{S} Хаљину није променила, али с |
| ад су облаци застрли небо, у цркви било тамно, златна далматика ђаконова се смирено угасила, а |
| чују, људи су долазили да га виде.{S} У тамно вишњикастом стихару са Воздухом свенутих старинск |
| на ум да је тај човек исто што и зрнце тамњана које тамо на олтару сажиже и нестаје.{S} И мири |
| је малко и сунце.{S} У траци његовој , тамо с десне стране солеје, спазила је Ана, с леђа, вис |
| о.{S} Од зеленог дрвета остане, најзад, тамо високо горе, фини прозирни облачак дима.</p> <p>Ан |
| свега земаљскога ...</p> <p>Одједаред, тамо у дну хоризонта, нешто, као велика игла, пробушило |
| решника .{S} За монаха једног, који се, тамо, пред Часном Трпезом, моли Богу за цео свет, а на |
| p> <p>— Има нешто и у томе, зар не, ви, тамо, што само за торбу имате очи ?{S} И јесте ми неки |
| ти и мира жељних крилаца, који исплови, тамо негде из ћутања и даљине прошлости, и који сваки п |
| Нема доста жари.{S} Пређи у трпезарију, тамо је лепо топло, а ту је и доктор Пашковић Зато сам |
| и са шарлахом, и да нам помор прети.{S} Тамо, у петој шестој кући до вас, умрло је јутрос двоје |
| н, редак и скупоцен као драги камен.{S} Тамо горе, у златном брокату на косим младићским плећим |
| а на улици, и иде даље.{S} Иде тамо.{S} Тамо, где ће монах Иринеј дати љубав, велику и мучну, к |
| ају се као развејано јесење лишће.{S} А тамо унутри?{S} Стоје једно крај другога, сићушни, стра |
| шетала оба проте и владичин ђакон.{S} А тамо где се две главне стазе секу, у т. зв. звезди, опт |
| кидани тонови мотива: слутња мајчина да тамо негде и крст судбине стоји ...</p> <p>Пашковић је |
| е Бога свршавао тако мирна лица, као да тамо горе већ види белога голуба.{S} Опажала се на њему |
| ста у женској препрати се чинило као да тамо, у висини над солејом престаје оклоп зидова, да су |
| розрачном фином сутонском зеленилу, ала тамо мора бити лепо! — мислила је Ана.{S} А ђакон је по |
| ајзад се завукла у своју собу, и седела тамо мирна, мало уморна, мало расејана .{S} Као оно бел |
| вог човека на улици, и иде даље.{S} Иде тамо.{S} Тамо, где ће монах Иринеј дати љубав, велику и |
| пило да је не види.{S} Стрепило да нађе тамо поглед који га тражи, и стрепило од погледа који г |
| д се суочила с олтаром, видела је да је тамо топло очекивана и једва дочекана.{S} Стари епископ |
| земљи пред црквом, и замишљајући да је тамо унутри будно око божје, и гњев његов, који ће стић |
| , као двери отворених очију, стојала је тамо Ана Недићева , држећи у једној руци молитвеник и ц |
| тај човек исто што и зрнце тамњана које тамо на олтару сажиже и нестаје.{S} И мирише при том, а |
| може помоћи човеку да се, за њу, успне тамо, куда <pb n="249" /> се за себе никада успео не би |
| иње испод земље у корену, а завршује се тамо <pb n="245" /> негде у задњим слојевима ваздуха.{S |
| је ето у празну хладну цркву.{S} Шта ће тамо ? </p> <pb n="33" /> <p>Њој дође на ум да је тај ч |
| {S} Сутра рано ће ме оставити, отићи ће тамо где ја нисам, а дани моји ће пролазити без њега, т |
| сте се почели враћати.{S} Ви нисте више тамо.{S} Ви сте на путу вашој цркви, мени и нама.{S} Де |
| говарајући, до првог или другог угла, и тамо би се, у три разна правца, растајали сви троје, оп |
| .{S} Извео ју је затим опет под трем, и тамо, неочекивано, стегао јој руке као кљештама, заглед |
| он није бунио.{S} Он је, сиромах, већ и тамо, у резиденцији , навикао на чудан свој положај, да |
| а, како је зове да и бриге своје остави тамо где јој је љубав.{S} Ана храбро отисну од себе сум |
| аква се чудна, борбена архитектура види тамо где се камен, вечити камен, састаје са сводом који |
| влаканца без капи сока и хране.{S} Али тамо, у ћошку гле, још стоји цветић.{S} Посљедњи на тој |
| прича о своме познанству с Аном.{S} Али тамо је доспео у незгодно друштво.{S} Госпођица једна, |
| и смирим сама у својој соби.</p> <p>Али тамо, у тој финој, нежној девојачкој соби, пуној лепог |
| ш више узбуђивао, решио је не погледати тамо до после Еванђеља .{S} Ако дотле не дође, неће доћ |
| ипак, што су могле очистити и посветити тамо где нису могле спасти".</p> <p>„Плашим се ипак жен |
| и осветљива. </p> <p>Та завеса, живећи тамо унутри, пуна сјајних бобица од интимне светлости п |
| , погледавши кћери у очи, и не нашавши тамо ни трага ниједном од израза с којима девојке обичн |
| есту крај стуба, носећи некако са собом тамо и монахове мисли и његове очи.</p> <p>Ђакон се нај |
| своје фантазије, ушао у цркву, и служио тамо тако од срца вољно и Богу и сакупљеним људима.{S} |
| ости да ми је Авантурист Пера, који ено тамо жмири, и тако је лепо пребацио преко ока своју већ |
| гледати, лепи мој ђаконе, за којим ено тамо код мене уздише цела варош.{S} Дакле?{S} Да ли би |
| и лишће на дрвету, ружичаст и Анин пас тамо у трави, ружичасте и беле свилене чипке око Аниних |
| молио из мрака ноћи, и прети да ће опет тамо да се врати.{S} У оделу тешких црних бора, са ауре |
| и нису губила Анину душу.{S} Трајала су тамо до великих гвоздених врата на порти, испод којих ј |
| ли торњеви Богородичиног Храма. </p> <p>Тамо, високо горе око крстова, у чистом прозрачном фино |
| ама својим покапану зимску ружу.</p> <p>Тамо на главној стази, дечко је сео и јео.{S} Однекуд с |
| око догађаја.{S} Дијецезан ће, у пратњи тамошњег проте и ђакона, стићи уочи Велике Госпојине, о |
| ао и трећи пут.{S} Сасвим тих, шаптав и танак, још само слаби одјек песме која се у срцу савила |
| ска, небу намењена, од Бога слушана.{S} Танка, воштана она рука као да сва грла у себи држи, ка |
| ака и перја, уздизала <pb n="131" /> се танка, воштано бледа једна рука, побожна и скромна, неп |
| но друштво.{S} Госпођица једна, нежна и танка као глас фрулице, дочекала је монаха Иринеја са к |
| а крстом од сунчаних зрака и завесом од танке кишице ...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| а се руком машила тога болног места.{S} Танки њени прсти сасвим су се изгубили у меканој бујној |
| мало пупчастим трбухом доле, и с дугим танким ногама горе — права ротква коју нико неће да куп |
| антан костур тичета једног, са кончасто танким ребрима која су изгледала као жице на миниатурно |
| е Ана с поносом у себи — сликар отмених танких стасова, чија галерија изгледа као ред сјајних к |
| мир светиње и духовна снага, која кроз танку ограду пред собом гледа комешај живота, љупко се |
| пић првих сунчаних зрака пробио је кроз танку пукотину дрвених жалузија на Анином прозору , и А |
| ла и побледела. „Заливајући цвијет кроз танку свиралу“, како ју је отац дирао.</p> <p>— Госпођи |
| трила из баште.{S} Пашковић је одгурнуо тањир и пречуо врло интересантно питање свога суседа.{S |
| и, вратио је краљевски залогај натраг у тањир, и наместио нож и виљушку у знак да је с јелом го |
| од пилета, он је тек морао погледати у тањир да се сети, и онда је одговорио да највише воли б |
| p> <p>Мало затим стаде се притајивати и тањити сплет тонова, док их <hi><foreign xml:lang="it"> |
| раздрагана и занесена . <pb n="157" /> Тапшало се, честитало се, уздисало се, делили се поклон |
| војке са покиснутом руком.{S} Чуло се и тапшање и задиркивање јунака.</p> <p>Девојка је та била |
| > <pb n="145" /> <p>— Е па тако кажи! — тапшао је задовољно ђакона по рамену. — Дакле имам ипак |
| дошло је Ани да од радости рукама почне тапшати. — Отпратите га, останите код њега пет, десет, |
| је био украшен фигуром дечка који преко тарабе не може да дохвати ружу.{S} А донео је тај сат м |
| пре.{S} Кад смо сви на окупу, онда мој тата није мртав, је л' те?</p> <p>Већ пред вече тога да |
| подне код нас.{S} Да будемо заједно на татин рођен дан, као увек.{S} На гробу татином ће можда |
| — Ана је невесело погледала — сутра је татин рођен дан, дан када се око њега неизоставно скупљ |
| татин рођен дан, као увек.{S} На гробу татином ће можда бити мраз и иње, а у соби његовој нека |
| аоштрених боца.{S} Затим, крупне, охоле татуле, као високи неки достојанственици, бело одевени, |
| лог да са музиком , пошто је само једна тачка, сврше пре вечере, а после вечере да изађу у башт |
| јдновог <hi>Стварања света</hi> две три тачке.{S} То би била црквена музика, а ипак тако весела |
| на застала.{S} Као на међи, на борбеној тачки између та два света, чија видљива разлука јој је |
| леја очи певача су изгледале као светле тачкице, контуре лица, због свечаног расположења, дошле |
| онда би опет та чистина у глави узимала тачни вид оне сиве празнине с леве стране крај стуба.</ |
| p> <p>Али три дана касније, о празнику, тачно у исти час, т. ј. при читању Еванђеља, осетио је |
| у њу, него право у њену кожну торбу.{S} Тачно зна кључ где су тајни врата.</p> <p>— Наравно.{S} |
| и притиште усне на десну своју руку.{S} Тачно, сасвим тачно је нашла место где су лежале вреле, |
| тину свога немира је госпођица Недићева тачно погађала.{S} Младост њена, чиста и равна као труб |
| ктора Пашковића.</p> <p>— Не знам ни ја тачно, госпођо — набирао је Пашковић чело попреко, што |
| е на десну своју руку.{S} Тачно, сасвим тачно је нашла место где су лежале вреле, мекане његове |
| ћи — ухватио <pb n="39" /> се опет како тачно зна да госпођица Недићева долази у цркву увек на |
| запушава уши, а чело би му се набирало тачно у пет линија и четири празнине. — Али сопран соли |
| еном горе на хору, и опрезно и савршено тачно је стварао хармонију са хорским појањем.{S} На Ан |
| га аналитичарства, али још увек потпуно тачно. — Најзад је дакле дошла природа да потражи своје |
| нови пут, и одједаред се опет нађем на тачци са које сам пошао.{S} То није добро.{S} И Робинсо |
| ских живота ...{S} Како је све у животу ташто и без вредности ...{S} Зашто не живимо крај гробо |
| м!{S} Мораш се с тим измирити да је и у твог старог владике само душа бесмртна.{S} Таквог дакле |
| ија је то заслуга?{S} Твоја?{S} Заслуга твога лепог гласа ? </p> <p>— О не, не будите неправедн |
| — А где ти је газда, Јово, где је добри твој господар?</p> <p>Ана поче јецати, а маторо псето у |
| ту никад нисам био...{S} Какав је диван твој живот, Иринеје!{S} И како сам срећан и ја што си н |
| божју милост.{S} Чија је то заслуга?{S} Твоја?{S} Заслуга твога лепог гласа ? </p> <p>— О не, н |
| твојом, никад нечувеном .</p> <p>Глава твоја је немарно наслоњена на харфу, очи твоје су мирно |
| довољно суров и страшан, те пожелити да твоја младост, Иринеје, прође без љубави!{S} Ко би мога |
| <hi>Велиј јеси, Господи, и чудна дјела твоја!</hi> </p> <p>Све је замрло, Богородичина Црква ј |
| загледане, јер неће ништа да виде, уста твоја су хладна, јер никога нису пољубила.</p> <p>А прс |
| S} Али, помажи ми само дотле, док помоћ твоја богати раскош и красоте мога живота!{S} А ако би |
| воја је немарно наслоњена на харфу, очи твоје су мирно загледане, јер неће ништа да виде, уста |
| ираш.{S} И не видиш чежњу моју, јер очи твоје неће ништа да виде.</p> <p>А ја те љубим.</p> <p> |
| аљубљеног калуђера, прими к себи срећно Твоје дете! ...{S} Ана, моја Ана, јагње моје бело! — за |
| ер никога нису пољубила.</p> <p>А прсти твоји милују, трзају, или у крваво срце уједају затегну |
| а још које тренутак с твојим срцем, и с твојим богатим животом проживим.{S} Тешка ми митра.{S} |
| .{S} Пожелео сам да још које тренутак с твојим срцем, и с твојим богатим животом проживим.{S} Т |
| ражи си ми од рађеног детета, па сам на твојој страни, не знајући да ли добро чиним.{S} Бог нек |
| љубим те непознату, и чезнем за свирком твојом, никад нечувеном .</p> <p>Глава твоја је немарно |
| не желим да те познам.{S} Љубим свирку твоју, и не желим никада да је чујем“. </p> <pb n="125" |
| е. <pb n="218" /> У најдуховенственијим творевинама духа нашег .{S} Нераздвојни су дух и тело, |
| птура га има, књига га поготово има.{S} Творевине те дакле имају своје јединствено и вечно биће |
| а у себи стојао је као прекаљени челик, тврд и вечит у најжешћој ватри.</p> <p>— А ако она разм |
| недовршена зато што је камен био одвише тврд, и људи се уморили да га раде.{S} И онда је неком |
| е је истина стојала светла као звезда и тврда као камен, она се заблистала, занела од среће, ра |
| девојке коју сте и Ви запазили.{S} Људи тврде да је преокрет настао од времена када је она сву |
| љај, <pb n="236" /> све то није развило тврде пупољке калуђерског њеног пролећа.{S} Али онда је |
| па да се у лепоту уметности могне ући — тврди она.{S} Свирала ми је на хармониуму легенду о Хри |
| вор пријатан и одабран.{S} Монах Иринеј тврди да је срећан онај ко га изближе познаје, и коме с |
| претње.</p> <p>Додуше, Ана Недићева је тврдила да и цела унутрашњост цркве, са многим својим < |
| од тога што је рекла.{S} Од тога што је тврдила, одлучила и пресекла.{S} А у истом том тренутку |
| возни и маниакални тенор, други су опет тврдили да ће ту музичку загонетку сабљицом пресећи јед |
| {S} Ко би, после Ане Недићеве, још смео тврдити да је љубав сваке жене без разлике ружа у којој |
| духа и материје.{S} И онда је она моја тврдња о одрицању још јаснија.{S} Или се одриче слабост |
| репуне суза.{S} И имала је за рапавог , тврдог доктора много симпатија. </p> <p>— Хоћете ли ову |
| рачног, немог чемпреса, уског, копљасто тврдог и немилог, у чијој души као да се нешто давно ос |
| арност.{S} Опрезно је вадио из портфеја тврду белу хартију, и пријала му је она шуштавина при р |
| оме ћу добити лек од седам трава, је л' те?</p> <p>— Не само то, драги докторе — говорила је Ан |
| сти ? </p> <pb n="174" /> <p>Има, је л' те да има?{S} Напишите да има, исповедите да има, обећа |
| окупу, онда мој тата није мртав, је л' те?</p> <p>Већ пред вече тога дана је ударила оштра хла |
| ав зато међу нама да будемо бољи, је л' те?</p> <p>Ана је подигла своје разумне очи, и гледала |
| аменим ?{S} Ја вас могу заменити, је л' те, да могу, Ана?{S} Реците? </p> <p>— Можете, можете.{ |
| е извињавао за онај први глас.{S} Је л' те да је ова љубав зато међу нама да будемо бољи, је л' |
| ило као помиловане. </p> <p>У цркви је, те недеље, било необично много света, и нафора је дељен |
| .{S} Наравно, тако дочекане и обрађене, те су службе, у Богородичиној Цркви, долазиле до значај |
| вас саму.{S} Може бити ...{S} Међутим, те се љубави немојте плашити ...{S} Тица једна, са седо |
| би могао бити довољно суров и страшан, те пожелити да твоја младост, Иринеје, прође без љубави |
| .{S} Сада се те среће више не сећам.{S} Те песме више нису у мојој души.{S} Тих слика више нема |
| вно, није о свему томе ништа слутио.{S} Те недеље, као и сваке друге, дошао је да служи, ведар |
| ш да легнеш, чедо, да се пресвучеш и да те покријем — скидала је Недићка Ану, и љубила је по хл |
| е љубим.</p> <p>Љубим те, и не желим да те познам.{S} Љубим свирку твоју, и не желим никада да |
| да се понашам!{S} Зар да ти пожелим да те Ана Недићева није заволела!{S} Та ко би могао бити д |
| ли? — Ђакон се задовољно смешио. — Онда те молим да прекинеш, и да приредиш чај.{S} Зима ми је. |
| из куће Недића.{S} То је давало повода те су људи, од времена на време, упадали у стару своју |
| их с места на место, питајући се откуда те идеје, осећајући да их она није мислила, и да их чак |
| и твоје неће ништа да виде.</p> <p>А ја те љубим.</p> <p>Љубим те, и не желим да те познам.{S} |
| милију своју песмицу:</p> <p>„Из облака те знам само, чаробна жено, из белог облака, из кога ни |
| знајући да ли добро чиним.{S} Бог нека те штити.</p> <p>А затим, да би мало развеселио и ђакон |
| о директног саобраћаја са духом песника те јединствене драме.{S} Наравно, тако дочекане и обрађ |
| био.</p> <p>— Није био — скрхала је Ана те речи кроз зубе, не знајући да ли да их каже или не, |
| ме, безповодност сваког даљег разлагања те ствари. </p> <p>Недић је онда решио да се окане илус |
| шта слух — шалио би се Недић. — Двапута те већ једно исто питам.</p> <p>— Слушам нешто друго, п |
| ="208" /> или изгледало да је посљедица те посете — страшно, ужасна једна драма!{S} Не, не, бољ |
| сујете и страсти.{S} Ђакон је у призив те једне речи бацао цео свој силни глас, са последњим т |
| } Ја никад нисам био тако несрећан због те немоћи као сада.{S} Ја туђу, божју или човечју помоћ |
| душа бесмртна.{S} Таквог дакле, каквог те сада видим, и каквог сам те жељан, нећу те још дуго |
| > <p>Али Ана је, поплашена, бежала и од те слике, и од тих мисли, даље и даље, и сакрила се нај |
| 103" /> онда и шира публика.{S} Иако од те музике ништа неће чути, ипак се предавала маштању о |
| добро.{S} И Робинсон је осећао страх од те појаве.</p> <p>Пред вече је отишао у посету доктору |
| је ни опирао. </p> <p>И то је био повод те је, једнога дана пред вече, монах Иринеј дошао Недић |
| з које обичне љубави цветају и зру, све те фазе су на нашој љубави остављале <pb n="248" /> мод |
| потребу да нешто чува и оставља.{S} Све те инспирације , чинило јој се, рађају се и губе се на |
| о да је много старија од ђакона, да све те ствари друкчије зна и разуме, и да би смешно <pb n=" |
| ега.{S} Најзад је молила од Бога да све те, и трагичне и блажене слике отклони од ње, да јој да |
| гађао разлоге, и трудио се затим да све те мисли што пре заборави.{S} Али таман би успео да пот |
| ласка у олтар окренуо вернима, око сузе те је почео горети пламен, испод стегнутог укрштеног ор |
| тако да се сиротом ђакону учинило да је те вечери некако двоструко сањив, и једва је чекао да с |
| ресантно питање свога суседа.{S} Био је те вечери уопште ћутљив.{S} Канда и мало блеђи него оби |
| пет почела да воли.</p> <p>Како су миле те кокице.{S} Једнако скакућу за нечим.{S} За мрвицом н |
| ма, књига га поготово има.{S} Творевине те дакле имају своје јединствено и вечно биће, свој ост |
| срећних тренутака и пре вас.{S} Сада се те среће више не сећам.{S} Те песме више нису у мојој д |
| а, и сталног духовног општења с њим, из те средине која је кобна, која за час један може бацити |
| о, кидајући <pb n="17" /> се што пре из те заједнице која јој је, сад је тек видела, била веома |
| та.</p> <p>Али мало после, као да се из те тишине почело ослобађати све оно што је малочас прог |
| оја лепота, која величина може изаћи из те борбе! „Дух све оживљава, а тело ништа не помаже“, с |
| е, црним велом уоквирене очи.{S} И кроз те очи у љубав своју, у своје у цркви закопано благо. < |
| о, љубазне ваше речи чујем ја само кроз те тонове који у мени никада не ћуте.</p> <p>Ђакон Ирин |
| ђе.{S} Та то је најмилије њено место, и те цркве се ваљда никад нагледати неће.</p> <p>Гле, как |
| и, занесе јунаком у себи.</p> <p>Тако и те вечери.{S} Мирно, и с дубоким и лаким разумевањем је |
| .{S} За одсуство је лако.{S} Заменио би те мој ђакон.</p> <p>Монах Иринеј је ћутао.{S} Владика |
| чео певати Вјерују.{S} Већ први тактови те величанствене руске композиције растворили су невољн |
| нова уста, него ђаконове груди, и груди те су дале све што је у њима било грома, песме, љубави |
| е, Боже, бити последњи став у симфонији те интересантне младости! </p> <p> Време је пролазило.{ |
| огу жао ђакона.{S} Јер Бог највише воли те најмлађе и најсмерније слуге олтара.{S} Оне, који му |
| и зна сваки кут његове душе.{S} Таласи те туге се затим и ван ђакона почели ширити, и купили с |
| дирнуо својом, она је у склопљеној шаци те руке себично крила оно што је највеће благо у њој.{S |
| е дубоко искрено записао у свој дневник те прве редове о Ани.{S} Искрено записано је било и све |
| 26" /> <p>— Стари, ислужени ловац, је л те? — окренуо се владика Недићу, и климнуо љубазно глав |
| а да оствари неки идеал ...{S} Уверавам те, овај данашњи дан је можда најлепши дан целог мога ж |
| е?{S} Учини, дете моје, дођи.{S} Ја сам те већ извинила доктору: да ниси добро, и он ће бити за |
| кле, каквог те сада видим, и каквог сам те жељан, нећу те још дуго моћи гледати, лепи мој ђакон |
| о, ти си озебла, пропала си.{S} Што сам те пустила, несрећница, тешко мени, тешко мени ...{S} Х |
| ој се да ничега више и нема у цркви сем те Велике Песме, која је једним махом однела сву славу |
| и занос пред једноставним, чистим срцем те девојке, и пред тим сузама које су прво љубавно благ |
| а, из кога никад не излазиш.{S} И љубим те непознату, и чезнем за свирком твојом, никад нечувен |
| иде.</p> <p>А ја те љубим.</p> <p>Љубим те, и не желим да те познам.{S} Љубим свирку твоју, и н |
| штву крај прозора Каване. — Пази, молим те, маторог маџионичара.{S} Зар не изгледа као какав ве |
| м сребрном копчом.</p> <p>— Пази, молим те, Пашковића! — смејао се неко у друштву крај прозора |
| бећај.{S} Обећај још једанпут.{S} Молим те као Бог што се моли.</p> <p>Необичан, скоро трагичан |
| ој више о удаји да ми говориш.{S} Молим те учини ми то.{S} И смири се и ти од брига.{S} Заклиње |
| оји је за сваког и за сва времена један те исти.</p> <p>А у музици?{S} Свако свира или пева оно |
| чи Еванђеља са дугим паузама, испуњавао те паузе једном отегнутом муком коју је ваљда само Ана |
| n="169" /> <p>— Хоћеш ли се љутити ако те замолим да ми Анино писмо још једаред прочиташ?</p> |
| но, четвороугласто, скоро брутално чело те девојке, и видим јој ону тешку златну косу, такву ка |
| .</p> <p>Да, старом епископу је годило те вечери све.{S} И јесен, и завеса ноћи, и студ и тиши |
| покретом његових руку, и знала да су то те исте руке које она гледа на орару, и које стежу злат |
| влагу.</p> <p>Ана је устукнула на улазу те цркве, остала у трему, али очи упрла у олтар.</p> <p |
| је да га са сваким тоном испод прстију те девојке обузима нешто што прети да ће га разнети.</p |
| канда не вреди много, а код одраслих су те болести и иначе опасније него код деце. </p> <p>— Ја |
| људи велике, или бар свеже глади, нису те вечери слатко вечерали .{S} Адвокат Мајински је двад |
| сада видим, и каквог сам те жељан, нећу те још дуго моћи гледати, лепи мој ђаконе, за којим ено |
| ном, победу жене над женама, победу баш те победоносне жене над најлепшим божјим створењем на о |
| гола као испосничка пећина. </p> <p>Баш те недеље је освануло хладно, мрачно јутро, и Богородич |
| ао дужност да то што пре сазна. </p> <p>Те мисли су јако узнемириле ђакона, и он се, после сврш |
| ај његов о стању болести уопште.</p> <p>Те вечери се доктор мало закаснио.{S} До осам сата још |
| исту етикету: отров, љути отров?</p> <p>Те вечери, монах Иринеј је записао у свој дневник ове р |
| лас младог једног монаха.</p> <p>— Ана, тебе канда напушта слух — шалио би се Недић. — Двапута |
| ве то није разговор који теби треба.{S} Тебе, бар у овом тренутку, не занима ствар уопште, него |
| сам, синко, у првом реду зато дошао да тебе још једаред видим — говорио је крунисани епископ с |
| а, пусти.{S} Немој ме тешити .{S} Ни ја тебе данас не могу утешити ...{S} Остави ме, и ти, и св |
| и му било тако отићи ... нема оца, нема тебе ...</p> <p>— А је ли долазио господин ђакон?</p> < |
| p> <p>— Слушам нешто друго, па не чујем тебе.{S} Не певаш ми доста лепо. </p> <pb n="24" /> <p> |
| ну једну молбу.</p> <p>— Не, нисам само тебе ради дошао.{S} Желео сам такође много да будем у ц |
| есних даљина, тихо радовање анђела: <hi>Тебе Бога хвалим</hi>. </p> <p>Звецкала је кадионица.{S |
| улуда је Ана стигла кући.</p> <p>— Ана, теби није добро, ти си озебла, пропала си.{S} Што сам т |
| свим уверим у идеалну религију њену.{S} Теби је познат роман и разочарање мога живота.{S} Жене |
| } Како ти то изгледаш, Ана, за Бога?{S} Теби није добро.{S} Шта ти је, Анице?</p> <p>— Боли ме |
| претходне анализе симптома.</p> <p>— А теби се канда попео месец у главу! — тумачио је доктор |
| о до страдања, мука, сумњи, и неверства Теби <pb n="221" /> и самоме себи, не помажи ми!{S} Не |
| ви ме!{S} Онда, кунем ти се, онда ћу ја теби помоћи да не изгубиш поноситу монашку душу моју". |
| спокојне душе прочитавао ...{S} А према теби, сада, кад љубав већ носиш у срцу, како да се пона |
| да надамном литургију служе.{S} Хвала и теби, од свега срца, на дивној тој свечаности .{S} А го |
| {S} Уосталом, све то није разговор који теби треба.{S} Тебе, бар у овом тренутку, не занима ств |
| на улици.</p> <p>— Није њега Бог послао теби, него госпођици Недићевој.</p> <p>— Е, зар?</p> <p |
| и да видиш ? </p> <p>— Ја видим да се у теби нешто дешава, и видим да ти то годи, али не могу д |
| стеже је што игда може место оне друге, тегли се као у грозници, и са разбарушеном косом изглед |
| тном, влажном јесени, жалост та је била тежа од олова, хладнија од оне хладне воде, која је неп |
| , и кроз њих је колутао плавичасти кад, тежак од величанства олтара.{S} На Престолу су буктала |
| .{S} Говори о уметности као о Богу.{S} Тежак завет се мора понети, па да се у лепоту уметности |
| ао је ђакон страшљивим гласом.</p> <p>— Тежак случај! брецнуо се одједаред Пашковић на своје ом |
| и чвор.</p> <p>— Дакле, случај је доста тежак, али болесница неће умрети.</p> <p>Монах Иринеј ј |
| у врх планине, лио се са проповедаонице тежак и чист један млаз, који је лечио и спирао ране и |
| винограда.{S} Виноград је стојао пун и тежак, али још не плав.{S} У толико се зрелије , скоро |
| або наоружаним погледом.</p> <p>— Је ли тежак случај ? — додао је ђакон страшљивим гласом.</p> |
| оставите лекару питање: да ли је случај тежак, онда просто тражите да вам овај категорично одго |
| ирота Ана.{S} На савести њеној је лежао тежак терет.{S} А онај, ко тај терет може скинути , ко |
| рог монаха што је сам.{S} Живот је тако тежак.</p> <p>Написао сам нешто што не осећам.{S} Мени |
| ка, побожна и скромна, непрстенована, у тежак сјајни обруч окована.{S} Рука, у коју су све очи |
| не може више да посматра, а о којој све теже и теже суди. </p> <p>Изведавши једнога дана ту сли |
| није без Вашег имена.{S} У толико ми је теже, што Вас видим слаба и промењена.{S} Болујете ли м |
| коју извесност, јер су неразрешене муке теже од свега.</p> <p>Свештеник је коначно затварао две |
| трасти за чистом, непорочном лепотом се теже развијају , али су трајније и јаче од страсти срца |
| више да посматра, а о којој све теже и теже суди. </p> <p>Изведавши једнога дана ту слику свог |
| љим и финијим утиском, али и са утиском тежине, који прати сва наговештења из живота душа наших |
| ање, него понављају ону баналну фразу о тежини случаја.</p> <p>Сиромах ђакон је ћутао, и никакв |
| о чаробним осмехом може исисати из њега тежину и хладноћу, један је само на овоме свету.{S} Мон |
| ло ни питања, ни сумњи, ни љубоморе, ни тежње да и вољен буде онај који воли.{S} Све сањање и с |
| то симпатично да му каже, и нечим лепим тежњу његове душе да задовољи.{S} Пашковић је то читао |
| да покуша у форми догме протурити своју тезу.{S} Рекао је да су сви проблеми око удадбе девојчи |
| једни и једини.{S} Хартија , партитура, тек не може значити све.{S} То је материал, без целе сн |
| зевалицу увуче велики неки бумбар.{S} А тек доктор Пашковић !{S} Са мало пупчастим трбухом доле |
| који је већ ту, и посљедице, која треба тек да дође, цери се судбина.</p> <p>— Отпрати ме сада |
| .{S} Недићки, не зна ни сама како, сада тек упаде у очи сва љупкост лица тога лепог младића, и |
| појања у њиховом храму, које ће се сада тек моћи потпуно извести.</p> <p>И доктор Пашковић је п |
| е, много доцније створио земљу?{S} Онда тек, кад је на његову <pb n="123" /> и Анину душу дошао |
| црних бора, са ауреолом око главе која тек просијава.{S} Рукама, нежним и чежњивим, као да дај |
| еног оца, и уз ту реминисценцију се Ана тек заправо обраћала Богу за покој <pb n="225" /> душе |
| <p>Ђакон је осетио сувоћу у тону, и сад тек опазио да Ана врло рђаво изгледа.</p> <p>— Јесте ли |
| ти ни доказати ?{S} Ако ту границу виде тек изгубљени и проклети ?{S} Ако сам ја већ сада згази |
| дну сасвим нову, модерну ствар, која је тек пре неколико дана дошла.{S} Свирајући, пала је Ана |
| пре из те заједнице која јој је, сад је тек видела, била веома драга.{S} Пожелела је у себи да |
| ала шта најрадије једе од пилета, он је тек морао погледати у тањир да се сети, и онда је одгов |
| ест није био добро изабран.{S} Ђакон је тек сада поруменио, и скоро невесело је заклонио лице р |
| дао као цезар новог једног племена које тек долази.{S} Као Богом изабрани херој, који не сме па |
| леданост свога младог пријатеља који се тек на реч тргао.</p> <p>У недељу, монах Иринеј је доша |
| говор.{S} Чинило им се обојима да су се тек тога тренутка угледали и састали.{S} Стојало је изм |
| пе, кандила на котуровима звркте, свеће тек прогоревају , полијелеј још спава, на хору хуји пра |
| ј литији знам да има и моје место.{S} И тек кад он зађе, онда су ми живот и љубав слатки, онда |
| погледао горе, и прекрстио се.</p> <p>И тек после тога, кад се кренуо у варош, опазио је и дебе |
| е постепено опорављала .{S} Као муња би тек пролетела нека лепа мисао, и уста Анина би се нехот |
| протури одједаред главу змија, тако ти тек, неочекивано, кроз пун, шарен и цео живот сикне њег |
| орбује , да су вас људи изгубили.{S} То тек не <pb n="152" /> може бити ни божја сврха, ни сврх |
| давао, све је више могао давати.{S} Јер тек кад су била поклоњена, видео је и одмерио сва блага |
| и да се види гњездо љубави њене.</p> <p>Тек пошто се служба свршила, клекнула је, и почела Богу |
| а глава, и она је затворила очи.</p> <p>Тек што је то урадила, искочи пред њу друго питање: да |
| тера врага из торбе.</p> <p>Разговор је текао још неко време, али се тема постепено удаљавала о |
| Он није мој — шаптала је Ана, а сузе су текле.</p> <p>Он мора чувати од заразе људе у цркви, и |
| S} Цвокотали су јој зуби, али сузе нису текле.{S} Још је чекала, још се надала.{S} Међутим, Нед |
| ad>VII.</head> <p>Наредне недеље све је текло на служби као и обично.{S} Т. ј., други људи су т |
| обичне појаве, бришу се из реда високих тековина људских.{S} Зато човек, човек као природа, жел |
| инеј на проповедаоници.{S} Став по став текста, један, па други, па трећи.{S} Прота мештанин ис |
| живота ...{S} Чега се дакле бојите?{S} Тела наших ? ! </p> <pb n="177" /> <p>Ђакон је пребледе |
| скоро је шчупао припијену Ану са свога тела, и подигавши обе руке к небу шаптао је промењеним |
| и била коначни растанак од тела.{S} Има тела у катедрали фламанској, има га у пркосу уста која |
| еним његовим устима, за линијом његовог тела, које, као жица, затегнуто и пуно музике, чека да |
| главе, и његовог савршено лепог витког тела. </p> <pb n="134" /> <p>Највећи сликар портрета — |
| спасти".</p> <p>„Плашим се ипак жениног тела, плашим се и њеног духа, плашим се жене, плашим се |
| удан је светац тај Пашковић.{S} Сила од тела, сила од интелигенције, а опет је ван живота .{S} |
| а духа која би била коначни растанак од тела.{S} Има тела у катедрали фламанској, има га у прко |
| бар и убојица, који, постепено, душу из тела вади, светлост у очима гаси, глас у грлу дави.{S} |
| освећене лепоте, на растављеност душа и тела, на смиреност.{S} Срести, видети и волети, то је А |
| пео да јој благодарним поклоном главе и тела и осмејком једним врати сву прегршт среће.{S} Хитн |
| утученост, добровољни онај тешки пост и тела и духа, коме се болно растужени људи тако радо пре |
| и једно другом у загрљај, тесни загрљај тела уз тело, и док се усне њихове приближавале на пољу |
| да и задатка мога.</p> <p>Раставили смо тела своја за увек.{S} Не зовући их ни змијом, ни отров |
| у срећу, сваку грамзивост и похотљивост тела... </p> <p>Дошавши поново пред отворен црквени ула |
| у вам!{S} Пребродићемо искушења! ...{S} Телесна љубав опада брже од цвета.{S} Речи, загрљаји, п |
| ркви.{S} Не може, Иринеје, јер је љубав телесна пожуда.{S} Безбожна, демонска једна сила.{S} Сл |
| и с Богом има сажаљења!“</p> <p>„Заноса телесног или борбе с телом има у увек, увек.{S} До задњ |
| алату частољубља, рада и лепоте узидати телесну своју срећу, је ли вам тешко било у темеље њене |
| дио лепоти да са растављеним животима и телима негујемо јединство духа и душе, тај завет, сада, |
| “, стоји у Светом Писму.{S} Да и не.{S} Тело, са својим јадом, блатом, оловом, отровом, крстом, |
| изаћи из те борбе! „Дух све оживљава, а тело ништа не помаже“, стоји у Светом Писму.{S} Да и не |
| ету, кад свештеник преноси преко солеје тело Христово мртво ћутећи.</p> <p>Бирајући и слажући к |
| ећање неко које је давно оставило своје тело.{S} Шта је друго Бетовен него катедрала једна без |
| потешка, али и слатка борба душе да се тело уклони из свести.{S} И с тога у тим сновима није б |
| аже савладано тело.“</p> <p>„А да ли се тело може коначно победити без катастрофе у којој пропа |
| другом у загрљај, тесни загрљај тела уз тело, и док се усне њихове приближавале на пољубац, на |
| ма духа нашег .{S} Нераздвојни су дух и тело, и можда нема ни једна победа духа која би била ко |
| , написана је на земљи“. </p> <p>„Дух и тело.{S} Како је дивна та борба, та несрећа, та трагеди |
| S} Душа њена је била у рају.</p> <p>Али тело њено се исцрпљивало.{S} Доста се променила.{S} Рум |
| сестра, него као љута гуја, која ће јој тело кидати и душу испијати тражећи њега, њега, краља м |
| био тако мекан, тако Ани поклоњен, као тело псетанцета које је легло крај господаревих ногу — |
| рабио мишицу, из мишице прелазио у цело тело, и Ана се само смејала и тресла.</p> <p>Његова ћел |
| штене сумње, тако духу помаже савладано тело.“</p> <p>„А да ли се тело може коначно победити бе |
| савијајући своје скоро охоло усправљено тело са неком необично побожном грацијом, да тај човек |
| ритам и тон вечито вечни.</p> <p>Анино тело се исцрпљивало у неким необичним уздасима, хармони |
| дро у њу као што ватрено зрно продире у тело рањеника.{S} Чинило јој се да ће се онесвестити, д |
| ане сутра код куће.{S} Упола, добро.{S} Телом, а душом нека вас прати. </p> <p>— Кад је тако, — |
| чекивао.</p> <p>Ана је, одиста, душом и телом потонула у посао.{S} За архијерејску службу, као |
| очи упрла у олтар.</p> <p>И ту, дрхћући телом и гласом, и не допуштајући да је се монах Иринеј |
| анђелско копље, са дискосом и Христовим телом пред челом, и са старим ничице простртим свештени |
| јачи.{S} Понекад јој се чинило да целим телом трепти и бруји.{S} Једнога дана, из виолине њене |
| а!“</p> <p>„Заноса телесног или борбе с телом има у увек, увек.{S} До задњих граница свести наш |
| и из онога света, дотле, док је у нашем телу, ипак само слуга материалности . <pb n="63" /> Как |
| и мучи.</p> <p>Ана је осећала жмарце по телу, и неки дотле непознати страх од Бога.{S} Дошло јо |
| о они људи који силу уметности носе и у телу и у души, који имају оружје да сваког човека на ко |
| азговор је текао још неко време, али се тема постепено удаљавала од Пашковића, у колико се више |
| p>Монах Иринеј је положио руку на Анино теме.{S} Кроз густу, дебелу своју косу, Ана је осећала |
| главу монаха Иринеја и пољубио га је у теме.{S} Привукао га је затим да седне на столицу до ње |
| е што сте хтели у темеље палате ваше, у темеље храма вашег!{S} Сад ћемо, једне недеље, доћи опе |
| > <p>— Дала сам ето све што сте хтели у темеље палате ваше, у темеље храма вашег!{S} Сад ћемо, |
| сну своју срећу, је ли вам тешко било у темеље њене бацити пољубац страсти?</p> <p>После подне |
| венчање, и онда ћете и ви дати нешто у темеље палате - Бог зна чије.</p> <p>— Ана! — цикнуо је |
| ити одлазак спрема онај, чије биће је у темељима њихове куће, у свакој ситници њиховог намештај |
| ло, Ана је својом руком скинула руку са темена, и примакла је, добру и милостиву , <pb n="121" |
| ино, као срце у малог детета, под самим теменом бије, и чекала је да се то срце смири.{S} Кад с |
| коси, а златна браслета се светлила на темену као звезда. </p> <pb n="114" /> <p>— Бол је прол |
| енеразило .{S} Збунило је као ударац по темену.{S} Добро је бројала.{S} То је сад већ четврто ј |
| ато.{S} Показивао је знаке неког дечјег темперамента и неке припросте нарави .{S} Чинио је поне |
| а о љубавној срећи.{S} Неко је развијао тему да највећу срећу у љубави доживљују несрећно заљуб |
| штеника, плашљиви, сујетан један тенор, тенор владичиног ђакона, и брујне оргуље из груди ђакон |
| днима се привиђао нервозни и маниакални тенор, други су опет тврдили да ће ту музичку загонетку |
| ове свештеника, плашљиви, сујетан један тенор, тенор владичиног ђакона, и брујне оргуље из груд |
| из неке гробнице, остатак бившег неког тенора , који се, и кроз многобројне крезуботине протин |
| једно падне у несвест.{S} А два најбоља тенористе гледају се као два на тучу готова петла.</p> |
| еселији утисак чинили.{S} Ђакон, доктор теологије и врло учен, али човек јако малена раста, јак |
| и пошла монаху Иринеју.{S} Учени доктор теологије, знајући врло добро да два ђакона у исто врем |
| заборави на плач, и испрекидана шапатом тепања и опрезних пољубаца по ручицама и по коси.{S} Ис |
| тари лекар, видео у вама и тада дете, и терао шалу?</p> <p>Њој је јасно било да је својим ћутањ |
| а лежи нека болест.</p> <p>Изашла је на терасу, и села на клупу над којом се лелујала завеса од |
| је се поноси њима.</p> <p>— Јесам ли ја терет у вашем животу ? — шаптао је ђакон у неким слатки |
| је лежао тежак терет.{S} А онај, ко тај терет може скинути , ко чаробним осмехом може исисати и |
| Ана.{S} На савести њеној је лежао тежак терет.{S} А онај, ко тај терет може скинути , ко чаробн |
| видело се узбуђење.{S} Главе, као неке терете, завалили су унатраг, док су очима тражили одгор |
| е костиме и све карактере , мамила га у теснаце искушења и проблема , хитала у екстазе херојств |
| а, они су дошли једно другом у загрљај, тесни загрљај тела уз тело, и док се усне њихове прибли |
| има.{S} Наслоњена на лаки филигрански и тесни кавезић заробљених питомих тичица, Ана је гледала |
| </p> <p>Ана и монах Иринеј се нађоше у тесном загрљају.{S} У загрљају страсти, у првом загрљај |
| заинтересује и заноси, претежно луксуз технике, и да у срцима модерних музичара има додуше мно |
| гудала, сваки глас може бити логична и техничка целина и програм неке мисли, али дело није ниш |
| да нож пролази кроз хрскавицу, и да крв тече.{S} Дете замире, стреса се.{S} Цев, сва крвава, ул |
| да се на том свршило.{S} Ана је причала течно, живо, и тако, као да се све то десило у присуств |
| Нити се усуђивала да га <pb n="194" /> теши као лекара, нити је знала како да га теши као чове |
| ши као лекара, нити је знала како да га теши као човека.{S} Осећала је да је несрећа јача од ње |
| p>Ана се враћала цркви.</p> <p>Црква ме теши најбоље од свега.{S} Црква је место где се сасвим |
| е себи, не помажи ми!{S} Не жали ме, не теши ме, не заклањај ме и не лечи ме од бола!{S} Јер то |
| које више боли онога ко жали, него што теши онога коме се пружа. </p> <p>Стојала је пред докто |
| та, над бледом јесењом травицом — ту се тешила и забављала.{S} У малом том свету, који се така |
| . </p> <p>Монах Иринеј је гласом својим тешио, и стварао необичну неку, музички идиличну везу и |
| <p>— Пусти ме, мама, пусти.{S} Немој ме тешити .{S} Ни ја тебе данас не могу утешити ...{S} Ост |
| и боље.{S} Не бих вас смео с поуздањем тешити и храбрити, јер је болесник врло немоћан ...{S} |
| је мучно дрхтало и тресло се.{S} Глава, тешка као од камена, једнако се бацала с лева на десно, |
| дугачки црвени ђердан .{S} Гле, магла, тешка оловна магла се поплашила од црвеног ђердана! — с |
| е стране су била затворена.{S} Огромна, тешка брава и тешка гвоздена полуга затварала их је так |
| и с твојим богатим животом проживим.{S} Тешка ми митра.{S} Дошао сам да још једаред будем ђакон |
| отврдило се.{S} Владика жали замном.{S} Тешка му је старост. <pb n="155" /> Ана је ужаснуто раз |
| е пљуснула крупна, нагла киша.{S} Једна тешка капља се разпљеснула на девојачкој руци, која је |
| дахну.</p> <p>— А зар вама није понекад тешка самоћа ? — поче она тако матерински нежно, као да |
| цео свет, а на души му је можда такође тешка, непроспавана ноћ.</p> <p>Бог се смиловао.{S} Ана |
| за једну унутрашњу борбу њену, која је тешка и претешка само зато што Бога има, и што је тај Б |
| е доктор безбрижан за дискусију, или је тешка, па из њега говори узнемиреност и нервоза.</p> <p |
| ла затворена.{S} Огромна, тешка брава и тешка гвоздена полуга затварала их је тако као да су за |
| извесном кокетношћу.</p> <p>— Ја волим тешка питања, драга госпођице Ана.{S} Само таква и воли |
| , даље и даље, и сакрила се најзад, иза тешке завесе, у дубину прозора, у што више светлости.</ |
| оном самоћом у коју се огрћу куће пред тешке породичне катастрофе.</p> <p>Једини човек, који ј |
| жјег жртвеника.</p> <p>Прснуле су затим тешке копче на Еванђељу , и просуо се глас, дубок, тама |
| сподњим љубоморан на њу. </p> <p>Ана је тешки и напорни свој посао радила како га нико не би ра |
| р, и још множина осећаја, и сви болни и тешки прелази њихови из једног у други.{S} Ана је одјед |
| ока, страшна утученост, добровољни онај тешки пост и тела и духа, коме се болно растужени људи |
| ала чврсто око себе, мешајући са дугим, тешким ројтама своје бледе, <pb n="241" /> нервозно пок |
| да ће се старац срушити под скупоценим, тешким оделом и под митром на глави.{S} Сви су свештени |
| вет?</p> <p>Ани је, чудновато, при овим тешким помислима бивало све ведрије на души.{S} Она је |
| г се мора радовати кад једно биће новим тешким заветом љубави помаже завет монахов према Богу.{ |
| своја два витка крила, изгледала је, у тешким хрпама снега, готова да полети. </p> <pb n="26" |
| имца, и шаптао нешто у себи.</p> <p>— У тешким часовима смо, драги Иринеје, сви без разлике сам |
| строго.{S} Свеће се димиле и трошиле у тешким сузама, стихари на деци су били много стари, људ |
| сма, од слога до слога као ред капљица, тешких од крајње сласти сваке поједине ноте и акцента.< |
| да га не изгуби.</p> <p>И ђакон је имао тешких часова.{S} Његова аскетска љубав за идеју лепоте |
| ената.{S} Интерпретација појединих врло тешких ставова постајала јој је одједаред јасна, усхића |
| да ће опет тамо да се врати.{S} У оделу тешких црних бора, са ауреолом око главе која тек проси |
| стало је одједаред, у тишини, сумњиво , тешко и кобно.{S} Страшна нека слика се почела склапати |
| си.{S} Што сам те пустила, несрећница, тешко мени, тешко мени ...{S} Хоћеш да легнеш, чедо, да |
| сам те пустила, несрећница, тешко мени, тешко мени ...{S} Хоћеш да легнеш, чедо, да се пресвуче |
| у своје.</p> <p>Владика је уздахнуо.{S} Тешко, и, видело се, из многих разлога.</p> <p>У тај ма |
| данашњи дан. — Недићка поче плакати. — Тешко би му било тако отићи ... нема оца, нема тебе ... |
| {S} Поколебао се да је Ани можда одиста тешко на души, и осећао дужност да то што пре сазна. </ |
| <p>— Ја сам сасвим добро.{S} Али ми је тешко данас одвише дуго разговарати, зато вас молим да |
| олим вас силно и безмерно, а тако ми је тешко — шаптала је Ана. — Дајте ми обе ваше руке, дајте |
| а.</p> <p>„Одморите се мало.{S} Мени је тешко гледати вас бледу, и на дужностима које су одвише |
| ења у њиховој цркви.</p> <p>— И мени је тешко.{S} А за појањем, које се овакво нигде поновити н |
| Ана с топлим признањем. — Да ли вам је тешко од свега тога што знате?</p> <p>Пашковићу је, нап |
| а старији, жао ми је госпођице, врло је тешко болестан.{S} Али, не треба губити наду.{S} Серум |
| а га црнина жалости. </p> <p>Недићку је тешко било погледати.{S} Слабог здравља и меке природе |
| питање врло мучно дотакло.{S} Да му је тешко обећати, али тешко и одрећи.{S} Као никада, стара |
| оме кога воли што пре нађе; а кад му је тешко на срцу, онда се јада да је другом неком нешто ск |
| Само таква и волим.{S} Ако питање није тешко, није ни питање ...{S} Мотиви уметности, то су ре |
| И одједаред јој се учинило да то и није тешко.{S} Баш је сасвим лако.{S} И причала је, смешећи |
| р за интелигентну главу докторову после тешко пожртвовног посла који је у задње време радио.{S} |
| здрављем, пријатељима и надама — он се тешко разболео, и пошао извесној смрти у сусрет.{S} Лек |
| 192" /> годинама.{S} Све компликовано и тешко.{S} Све ће то за неколико дана поумирати.{S} Серу |
| анђео мира.{S} Можда баш као страшно и тешко искушење ...{S} Боже, шта сам записао!{S} Боже, о |
| дотакло.{S} Да му је тешко обећати, али тешко и одрећи.{S} Као никада, старац је осетио колико |
| узидати телесну своју срећу, је ли вам тешко било у темеље њене бацити пољубац страсти?</p> <p |
| аћају у горостасну палату?{S} Је ли вам тешко у ту палату частољубља, рада и лепоте узидати тел |
| одломљеним пипком и са сломљеном ногом тешко вукла по шљунку.{S} Најзад се забавила, гледајући |
| е већ питао даље.{S} Да ли јој је много тешко било, и да ли је сада још што боли ?</p> <p>— Да |
| } Или вам је ово питање можда ипак мало тешко, драги докторе ? — смешила се Ана са извесном кок |
| мисао затрпава одмах нешто тешко, и то тешко, на неки чудан начин, или је он, монах Иринеј, ил |
| ..{S} Да ли душа ваша осећа: да је и то тешко и скоро изгубљено дело <hi>њено дело</hi>!{S} Ви, |
| а на главу црни сомоцки шешир.{S} Нешто тешко јој је лежало на срцу.{S} Болесни људи, јесен, са |
| .</p> <p>Дунуо је ветар и треснуо нешто тешко.{S} Капија Ристовићева.{S} Из куће је излазио неп |
| ли.{S} Сваку мисао затрпава одмах нешто тешко, и то тешко, на неки чудан начин, или је он, мона |
| а затим дубоко испод ногу.</p> <p>Нешто тешко се ваља.{S} Долази, а нико га не види.{S} Долази |
| воје.{S} А Ана?</p> <p> Владики би опет тешко.{S} Трагична судбина жене уопште, па и према мона |
| Испрезали се и људи.{S} Једни, који су тешко радили , а нису у том раду ништа волели, падали с |
| е зна.{S} Најзад ју је пожелео. </p> <p>Тешко му је било оставити старца који ће туговати за њи |
| ко , замишљен.{S} Око њега се чуо шушањ тешког црног одела.{S} Ана, као хипнотисана неким дубок |
| , <pb n="232" /> и свом лепотом првога тешкога кајања.{S} Кад је свршила, клекла је на црквени |
| м, са људима у свечаном оделу, бабама у тешкој црној свили, и девојкама у цвећу.{S} Са задатком |
| са лепо израђеним сребрним оквиром и са тешком сребрном копчом.</p> <p>— Пази, молим те, Пашков |
| да уђе.</p> <p>— Да, у томе и јесте сва тешкоћа.{S} Иринеј се, наравно, не плаши, и једнако ме |
| ми хладно и мирно саветовао да се, због тешкоћа и труда, оканем појања у цркви.{S} Ти ниси осет |
| о места на глави.{S} Настале су озбиљне тешкоће са шеширом.{S} Просто плива одгоре, на оном мек |
| S} Хитнуо јој је ту срећу тако богату и тешку, да је Ана чисто узмакла.</p> <p>Ђакон је прошао. |
| е корачао нови ђакон.</p> <p>Носио је у тешку позлату оковано Еванђеље скоро потпуно испружених |
| утално чело те девојке, и видим јој ону тешку златну косу, такву као да сунце носи на глави.{S} |
| спавала. </p> <pb n="240" /> <p>— Је л' ти збиља ништа друго није?{S} Да ниси у ватри, мораш би |
| оте уметничке ...{S} Драги мој Иринеје, ти канда долазиш у фазу проблема ...{S} Али неће баш ни |
| гнуте жице, и музика се чује.</p> <p>О, ти мирна и света жено, која у облаку живиш и никога зав |
| ла кући.</p> <p>— Ана, теби није добро, ти си озебла, пропала си.{S} Што сам те пустила, несрећ |
| обом, и идем по њему ведра и храбра.{S} Ти то уосталом мораш и сам видети , је ли да видиш ? </ |
| коћа и труда, оканем појања у цркви.{S} Ти ниси осетио, не осећаш ни сад, је ли, да је то сасви |
| етом и с расположењем.</p> <p>Добро.{S} Ти само иди, а ја ћу одмах за тобом.{S} Док мало зачешљ |
| она под руку, и вукао га у другу собу — ти ни у ком тренутку нећеш заборавити на Бога, на душу, |
| на се насмејала, и то од срца.</p> <p>— Ти си адвокат, а ја сам уметник.{S} Ми смо дакле она дв |
| без разлике само нејаки људи.{S} Шта да ти кажем ?{S} Дражи си ми од рађеног детета, па сам на |
| м да се у теби нешто дешава, и видим да ти то годи, али не могу да разумем да усхићење од музик |
| којој ми увек толико пишеш.{S} Право да ти кажем, мислио сам да прецењујеш вредност и лепоту.{S |
| Али то, баш то, одиста, не знам како да ти јасно прикажем . — Ана се уозбиљила, и, сабирајући в |
| ш у срцу, како да се понашам!{S} Зар да ти пожелим да те Ана Недићева није заволела!{S} Та ко б |
| уставио се најзад владика. — И Бог нека ти је у помоћи данас и увек.{S} Знаш како у Откривењу Ј |
| , али пуна скрушености и туге.{S} Хвала ти, Боже, и не остави ме кад до туге дође.</p> <p>Ђакон |
| јна и мирна. </p> <p>Не бој се, и хвала ти што си живела један тренутак само за мене!</p> <p>То |
| ђаконовој индигнираности.</p> <p>— Нема ти ту, драги мој, на жалост, никакве анализе.{S} Све ти |
| на, за Бога?{S} Теби није добро.{S} Шта ти је, Анице?</p> <p>— Боли ме јако глава, и ... немирн |
| ли светлост...{S} И кад бисте знали шта ти акорди лично за мене значе!{S} Верујете ли ми да ја |
| мој, на жалост, никакве анализе.{S} Све ти то иде у једну флашицу , под исту етикету: отров, љу |
| но јој је легао на ноге.</p> <p>— А где ти је газда, Јово, где је добри твој господар?</p> <p>А |
| еће од просте радозналости .{S} Разбије ти човека као лешњик, види шта има унутри, и зашто има |
| ечко је искао и ружу. </p> <p>— Шта -ће ти ружа?</p> <p>— Да се играм.</p> <p>— Како ћеш се с р |
| испунити.{S} Промисли , реци ми, и биће ти што затражиш. — Младић се наслонио на дрво, заклопио |
| <p>— Зар бих смео и могао, Ана моја, и Ти, Боже мој! ...{S} Ана, идите одмах кући, идите, бежи |
| нас не могу утешити ...{S} Остави ме, и ти, и сви други ...{S} Ништа ми не треба ...{S} Оставит |
| аваће собе.{S} Уморан сам.{S} А треба и ти да легнеш.{S} Недеља је сутра, имаш посла. </p> <pb |
| и као под нож иду пред суд лекара, да и ти људи не налазе друго, искреније и топлије питање, не |
| } Молим те учини ми то.{S} И смири се и ти од брига.{S} Заклињем ти се да је мени добро, тако д |
| им што се насмејао.</p> <p>— А докле би ти хтео да ја још живим!{S} Мораш се с тим измирити да |
| и губитка, младости и старости.{S} Сви ти разни примери би се можда могли подвести под једно о |
| силом, лажју, чиме год хоћу, јер су сви ти пољупци моји, зато што је и он мој, само мој! ... </ |
| оштрим тоном одсече: </p> <p>— Волиш ли ти некога, кад сваки предлог за удају тако хладно одбиј |
| ра.</p> <p>— Ја сам о ручку куцала, али ти си морала спавати ...{S} Како ти то изгледаш, Ана, з |
| плашио ! — храбрила се Ана.</p> <p>Али ти калуђера волиш ! — трзала је она себе из помирљивост |
| е, о Господе, остави ме!{S} Онда, кунем ти се, онда ћу ја теби помоћи да не изгубиш поноситу мо |
| онда је калуђер у мени умро.{S} А кунем ти се, Боже, да није.{S} Не, не.{S} Калуђер у мени и је |
| } И смири се и ти од брига.{S} Заклињем ти се да је мени добро, тако добро како ти и не слутиш. |
| г уметничког бића.</p> <p>— И <hi>молим ти сја Боже наш!</hi> — певао је хор, звонило је звонце |
| а, али ти си морала спавати ...{S} Како ти то изгледаш, Ана, за Бога?{S} Теби није добро.{S} Шт |
| ти се да је мени добро, тако добро како ти и не слутиш.{S} Ја имам јасан пут пред собом, и идем |
| ћа, протури одједаред главу змија, тако ти тек, неочекивано, кроз пун, шарен и цео живот сикне |
| м казао ...{S} Ах! ...{S} Иринеје, тако ти једнога Бога, признај ми, да ли сте срећни, да ли ст |
| ти! — избило је из Ане узбуђено. — Ето ти у тој црној мантији сав велики закон о коме сам гово |
| ледао као неку загонетку. </p> <p>— Ето ти! — избило је из Ане узбуђено. — Ето ти у тој црној м |
| ње, кад га владика задржа.</p> <p>— Ето ти човечји живот.{S} Два калуђера, у кући која је дом у |
| ошто се одрекао Спаситеља свога.{S} Зар ти све то не осећаш, синко? ...{S} Како ћете вас двоје, |
| .</p> <p>Гле како тужно изгледају данас ти богомољци .{S} Котрљају се као развејано јесење лишћ |
| у помоћи, али једну жељу, ма коју, могу ти испунити.{S} Промисли , реци ми, и биће ти што затра |
| е воли — одговорио је младић. — У свему ти не могу помоћи, али једну жељу, ма коју, могу ти исп |
| љештених зрака дошли виши, изгледали су ти торњеви као порасли, као на прсте успети над улицом |
| и жив до гроба мога.</p> <p>А у чему су ти живи трагови бића вашег?{S} У свирци, у смислу лепог |
| тоји : буди веран до саме смрти, и даћу ти венац живота.</p> <p>— Ђакон је зазвонио по момка, п |
| о си унесрећила? </p> <pb n="124" /> <p>Ти ћутиш и свираш.{S} И не видиш чежњу моју, јер очи тв |
| ђице Ана ?{S} Погледајте ми, молим вас, тим чистим и безгрешним својим очима право у душу, и ре |
| аравно, огроман <pb n="97" /> посао.{S} Тим пре што је обучавање деце Ана искључиво себи задржа |
| им шатрицама својих срдаца селити се за тим траговима свежине, лепоте и незаборава.</p> <p>Живи |
| S} Мека, светла Анина коса лежала је на тим рукама као што водене руже леже на језеру које се п |
| дну жаоку.{S} Тај нежни млади човек, са тим тужним гласом и са поезијом кратког живота у очима, |
| обе испружене руке.{S} Наравно да је са тим рукама отишла и сва лепота предмета, али владика је |
| вио.{S} Често се тога сећао, и живео са тим сећањем као са каквим добрим пријатељем.</p> <p>Ах, |
| адрхтала је, у први мах, као трава пред тим гњевним, гордим и безгрешним погледом Иринејевих оч |
| тавним, чистим срцем те девојке, и пред тим сузама које су прво љубавно благо његовог живота.{S |
| ма господара.{S} Анино срце би опет под тим погледом забуктало скоро неком материнском љубављу. |
| И тражио је да ублажи тон.{S} Почео је тим што се насмејао.</p> <p>— А докле би ти хтео да ја |
| е то читао из њене збуњености, и био је тим потпуно задовољан, и трудио се да Ану ослободи непр |
| аскетством умеју осветити свој живот, и тим животом заправо светити цркву, место да црква лажно |
| да оцените куда смо пошли, и куда бисмо тим путем морали отићи ?{S} За час само, и љубави наше |
| спуштена негде у њено срце или душу, с тим, да је Ана мора брижљиво чувати, очима пратити, жив |
| као и пре тога, она је задовољна била с тим животом и волела га.{S} Осећала је да у њему успева |
| ти хтео да ја још живим!{S} Мораш се с тим измирити да је и у твог старог владике само душа бе |
| — Ја мислим, ако се ви будете слагали с тим, да узмемо из Хајдновог <hi>Стварања света</hi> две |
| > <p>— Може бити да сам вам и досадан с тим разговором о своме душевном стању ? — настављао је. |
| се тело уклони из свести.{S} И с тога у тим сновима није било ни питања, ни сумњи, ни љубоморе, |
| вечјег. </p> <p>Ана је, неколико пута у тим приликама, доспевала у неслућене пределе маште и по |
| а само слика.{S} Девојчица та, са свима тима мукама на челу, лежи ту негде, сасвим близу, на ов |
| аса умрети, онда ми се чини да сам Ану, тиме што сам је једну родила, закалуђерила .{S} А она — |
| онога дана кад ју је ђакон ословио.{S} Тиме, што је у чекању од богослужења до богослужења бил |
| еје?</p> <p>— Свршити ?{S} Да ли хоћете тиме да кажете да ћемо једног дана умрети?{S} Него?{S} |
| {S} Али у коме тренутку је то учинио, и тиме задовољио прву своју сањивост , друга она сањивост |
| а, чија светиља у срцима нашим треба да тиња.{S} Монах Иринеј, стојећи пред Трпезом прав и свет |
| је старцу угодно и добро.{S} Да у њему тиња фина она срећица смирених старих људи који се могу |
| е то питање друго питање.</p> <p>Да.{S} Тифус.{S} - Пашковић је одговарао тихо и преокупирано, |
| ана касније се знало да се разболела од тифуса.</p> <p>Ђакон Иринеј, наравно, није о свему томе |
| {S} Те песме више нису у мојој души.{S} Тих слика више нема у мојим очима.{S} Вера моја, и Бог |
| {S} Може и гордошћу.{S} Само је разлика тих двају победа велика.{S} Гордост задављује катастроф |
| а љубави, носећи у исти мах, у зеницама тих очију, и крстове Богородичиног Храма.</p> <p>— Да л |
| чела се развијати искрена потреба култа тих свечаности.{S} Обраћана је пажња склопу и значају б |
| месту мучи, кида и напреже.{S} И усред тих мука гледа мајку, и мене, несрећника.{S} Мати.{S} Т |
| ку путира као неко благо.{S} И једна од тих руку је рука коју је, неки дан, старица једна пољуб |
| у и сакупљеним људима.{S} И ма да је од тих људи само мало њих познавао, осећао је да многи међ |
| , поплашена, бежала и од те слике, и од тих мисли, даље и даље, и сакрила се најзад, иза тешке |
| сте можда могли поднети да вам једну од тих многих десних руку и одсечемо.{S} Наравно, не мисли |
| ак жеља да се и она претвори у једну од тих малих животињица, скромних, тихих, без жеља и без у |
| оздена вратанца, који је имао и кључ од тих врата, да и ноћу, ма у које доба, и ма колико пута |
| то тако лепо као што би било оздрављење тих невиних малих мученика ... </p> <pb n="195" /> <p>— |
| који воли.{S} Све сањање и све испуњење тих снова ограничавало се свеједнако на цркву, на обред |
| е.{S} Осетила је да нам се кроз стихире тих богослужења говори: како се све несреће овог живота |
| p>Опет нада.{S} Добар је Бог.{S} Чуо се тих, мио звук расклапања двери.{S} Звук исушеног, свето |
| се долазило до познавања уметничке чари тих симболичних представа из живота и страдања Христова |
| и мотив је дошао и трећи пут.{S} Сасвим тих, шаптав и танак, још само слаби одјек песме која се |
| азговор је, природно, пошао колотечином тих дана.{S} О доласку владике, о владици као свештеник |
| себе.{S} Монах Иринеј се тада показивао тих, невесео и уздржљив као какво сироче.{S} Тамне њего |
| је обавијала предмете, снег је пролетао тих и спор, као да спава, а људи су пролазили некако по |
| још стихнуо.{S} Напослетку је био тако тих, да кандилце не би од њега затрептало .{S} А кроз т |
| их дана.{S} Она је осетила да је у реду тих невеселих песама, као у некој мирној поеми, стишана |
| ска.{S} Осетила је да у замисли и стилу тих литургија има душа једног великог уметника.</p> <p> |
| јој се душа не смути.</p> <p>Поред свих тих озбиљних, понекад баш строго побожних мисли, Ана Не |
| а је јасно осећала да је љубав њена баш тих дана престала бити цела и неслућена тајна.{S} И осе |
| ш.{S} А с друге стране опет, Ана је баш тих дана, више но икад, осећала да стаје на своје ноге |
| , имали су право обојица.{S} Ана је баш тих дана довршила, и спремала се да до Богојављења сама |
| аред дошло неко дубоко разумевање за та тиха, меланхолична богослужења у рано, бојажљиво пролећ |
| топлота.{S} Тражио је откуда долази тај тихи и свети пољубац <pb n="51" /> љубави са његовом са |
| проповедаоницу. </p> <p>__ Чуо се затим тихи шум малих, прислоњених вратанца.{S} И тада, као у |
| едаред окренула олтару.{S} Чула је само тихи глас владичин , разне гласове свештеника, плашљиви |
| едну од тих малих животињица, скромних, тихих, без жеља и без уздаха.</p> <p>Како би лепо било |
| , и чути се, из даљних небесних даљина, тихо радовање анђела: <hi>Тебе Бога хвалим</hi>. </p> < |
| дуго ? — чула је Ана, после мале паузе, тихо, стидљиво питање.</p> <p>— А зар ја умем то сада р |
| да ће се сад сва расути. </p> <p>Млако, тихо подне, пуно тичјих крила, стојало је између неба и |
| умем то сада рећи — одговарала је и она тихо, са уздахом.{S} С једне стране ми се чини да ће св |
| е у вез ушивених каменчића.{S} Иначе је тихо призивање Бога свршавао тако мирна лица, као да та |
| n="94" /> је са усана.{S} Шапнуо ју је тихо и без гласа. </p> <p>И онда је оставио Ану, и сиша |
| певницом неко певуши, читач апостола се тихо преслишава, свештеник који свршава проскомидију пр |
| стао је на степеницама, поклонио јој се тихо, и мирно ју је пратио очима доклегод није ушла.</p |
| то шуми и сада.{S} Познато, разумљиво и тихо.{S} Ђакон се мало приближио.{S} Шум је постао тиши |
| а столице.{S} Само је, крадом, и сасвим тихо, уздахнуо.</p> <p>То исто је, мало после, урадио и |
| малом салону владичином је било сасвим тихо.{S} Два калуђера су ћутала.{S} Шиштала је само вод |
| а.{S} Тифус.{S} - Пашковић је одговарао тихо и преокупирано, мерећи ђакона сасвим слабо наоружа |
| а је била празна, али се из олтара чуло тихо кретање и шум.{S} Ана се тргла и похитала натраг к |
| едом ћубом на глави, доћиће понекад, од тихог, сутонског запада, да пролепрша мало кроз ваше по |
| ко се све несреће овог живота свршавају тихом тугом, а та је туга тако лепа, тако хришћанска.{S |
| им, те се љубави немојте плашити ...{S} Тица једна, са седом ћубом на глави, доћиће понекад, од |
| ве и зеленила, и затим арију о стварању тица, о краљевском лету орла, а гукању голубова, о песм |
| аветоваћемо се, као у прастара времена, тицама или цвећу, ономе што има срца и лепоте у себи! < |
| у .{S} А око торњева су ужурбано летеле тице.{S} Бегале из сиве магле у жутило злог неког облак |
| негде, на грани, чуо се слабачак цвркут тице. </p> <p>Владика је једно пет шест пута прошетао г |
| о пред њим је лежао интересантан костур тичета једног, са кончасто танким ребрима која су изгле |
| } У малим његовим грудима, нежним као у тичета, нешто је мучно дрхтало и тресло се.{S} Глава, т |
| и сирота је.{S} Душа моја, мала гладна тичица, чека вас и богата је.</p> <p>То су, видите, жив |
| гла дечја уста чуло се кликтање шумских тичица, док су басови рикали као неке доброћудне звери. |
| нски и тесни кавезић заробљених питомих тичица, Ана је гледала некуда у дуги и слободни и богат |
| расути. </p> <p>Млако, тихо подне, пуно тичјих крила, стојало је између неба и земље само за њи |
| је руку на дирке, и почела свирати .{S} Тише него што треба, да не би много сметала друштву.{S} |
| Лети кроз хаос, и пење се на амвон.{S} Тише је.{S} Метеж се слива и сређује.{S} Свечано је и п |
| а је брзо, поцрвенела мало, и наставила тише — а сем тога, у нашу кућу не сме и не треба нико з |
| ма га је понављала и понављала .{S} Све тише и тише.{S} Почела је да га крије, да га воли, да с |
| е понављала и понављала .{S} Све тише и тише.{S} Почела је да га крије, да га воли, да се боји |
| Анђели и добри људи су на земљи.{S} Још тише.{S} Хаоса више нема.{S} Полијелеј букне.{S} Арханђ |
| и по коси.{S} Исти мотив се поновио.{S} Тиши и спорији, али врелији и силом ућуткиван, каква је |
| кон се мало приближио.{S} Шум је постао тиши.{S} Ђакон се још приближио .{S} Шум је још стихнуо |
| лио је Пашковић.</p> <p>Потпуна, празна тишина.{S} Смрт.</p> <p>— Ана, Ана јадно моје дете! — р |
| етњег даха.{S} Настала је часом страшна тишина неживота.</p> <p>Али мало после, као да се из те |
| ве.{S} И јесен, и завеса ноћи, и студ и тишина.</p> <p>— Иринеје!</p> <p>Монах Иринеј је скочио |
| а друга врата, и у цркви да је празно и тишина, а људи само с поља да обилазе око ње, и да чист |
| где се осећала мора болести.{S} Пусто и тишина.{S} Или нерасположени , сасвим кратки разговори. |
| о и на груди ... </p> <pb n="244" /> <p>Тишина.{S} Али свирачица не диже прсте са дирки.{S} Одј |
| остају можда у свету музике такве чудне тишине , које су гробови тонских боја и душа... </p> <p |
| </p> <p>Али мало после, као да се из те тишине почело ослобађати све оно што је малочас прогута |
| пре него што гост изађе.{S} У највећој тишини се обављао посао.{S} Собарица није испустила ниј |
| ко и природно , постало је одједаред, у тишини, сумњиво , тешко и кобно.{S} Страшна нека слика |
| е освануо леп.{S} Некако млак и љубак у тишини дебелог снега који је још непрестано падао.{S} А |
| естано чула то појање.{S} Чим останем у тишини и сама, ја чујем, и гласове хора и глас ваш.{S} |
| пећа.{S} Нечујно корачајући , са мртвом тишином људи у стопу са собом, прокрчио је ђакон светло |
| це не би од њега затрептало .{S} А кроз тишину се чула виолина.</p> <pb n="52" /> <p>Монах Ирин |
| ше.{S} Забрујао је силан један тон кроз тишину, као да уз само Анино уво трепти велика нека жиц |
| S} Шум јабланова се чуо кроз подлу неку тишину .{S} А око торњева су ужурбано летеле тице.{S} Б |
| груба ларма кроз једну прашином засуту тишину, која не може више пропевати.{S} Са сваким умукл |
| и сумор.{S} Једна жеља ме сад још само тишти.</p> <p>Пашковић се није усудио да пита.{S} Осећа |
| еве стране крај стуба, у шаренилу лаких тканина и чипака, опазио је једну сиву и жалосну празни |
| пењао и са њега силазио као да лебди и тле ногама не додирује.{S} Кадионицом је махао као да н |
| него што сам икад био, сада се каменито тле у мени претвара у нежну мирисну башту.{S} Верујете |
| е.{S} Али звезду је одмах опет затрпала тмаста облачина.{S} Црна, са белим порубом, као строга |
| на, јединство њено с црквом и олтаром , то је, најзад, Бог!</p> <p>Ана осети страх од Бога.{S} |
| тучен због несреће у вашој кући.{S} Да, то сам вас хтео малочас питати: да ли бисте желели да с |
| надом да ће све добро бити.</p> <p>Да, то је био храм у коме се душа његова одмах настанила.{S |
| корачање његово за време Великог Входа, то је било корачање краља који улази у олтар да преко з |
| гажено и побеђено, и све што се догађа, то је само несрећа, јад и <pb n="255" /> жртва.{S} А ме |
| стерском кандилу.{S} Тај пламен у вама, то је луча победе над злошћу у мени!{S} Знак од Бога, к |
| ао је очајан и разјарен. — То jе сцена, то је мучење !{S} Говорите, Ана!{S} Ослободите ме!{S} Д |
| струлели остатци покојног једног света, то му је сад друштво, то су му сад гости ...{S} Како је |
| <p>— Дабогме, старост, па још и самоћа, то је од свега најтеже.{S} Не мислим баш на ону самоћу, |
| лијанског маестра.</p> <p>— Та песмица, то је цијук зеленог дрвета које су бацили да изгори.{S} |
| враћала у живот.</p> <p>Гроб мога оца, то је врт, у коме живи једна моја покошена срећа, један |
| n="239" /> <p>То је чар монаштва њеног, то је горда чистоћа њена, јединство њено с црквом и олт |
| те Христово, а одсада , ма шта да буде, то више бити неће.{S} Да, ђакони су деца.{S} Ђаконовање |
| ?</p> <p>— Па да.{S} Оно што ми помаже, то су две десне руке, не једна.</p> <p>— Тако дакле! — |
| ерне двери и долазио ка средини солеје, то је било као кад вечерња мирна светлост клизи по усам |
| то исто још једаред.{S} То што се чује, то је песма душе његове онога дана, а не прошлих дана.{ |
| њој даљини од истине.{S} Ћутати, дакле, то је лагати.{S} Та јој је мисао била врло неугодна. </ |
| ву љубав према монаху забрањује?{S} Не, то је немогућно.{S} Бог се мора радовати кад једно биће |
| е сваку срећу, да приме и свако мучење, то су они којима се никако не спава.</p> <p>Ни ђакону с |
| ене и давно удате.</p> <p>— Две сестре, то су два мелема — уздисала је Недићка, окрећући се сво |
| још ценити као и пре ...{S} То кажите, то докажите, Иринеје, сјају живота мога, кажите и помоз |
| то су моје руке.{S} А јаки мирис баште, то је чежња мога оца да ја будем радосна и срећна.</p> |
| е вечности.{S} Све што се после изводи, то је можда само костим узвишеног једног мртваца.{S} То |
| ротом.{S} Штогод ко рекне или предложи, то су баш и оно друго двоје хтели, а кад се нешто неизо |
| /p> <p>Да с музиком сад треба престати, то ником ни из најдаље даљине није долазило на ум.{S} С |
| ом у животу своје кћери.</p> <p>Ћутати, то је лагати — пала је Ани на ум јутрошња мисао, и она |
| докторе.</p> <p>— Не, видим.{S} Видети, то није ништа.{S} Многи можда виде да се у мени нешто д |
| смиреност.{S} Срести, видети и волети, то је Ана Недићева умела само у цркви.{S} Она је волела |
| није ни питање ...{S} Мотиви уметности, то су ретка, царска деца, коју и по ' неколико генераци |
| мејао.{S} Већи кривац, већи и покајник, то је све.</p> <p>Па чак ни тако није.{S} Није тако, Ан |
| {S} Напротив, осећа немир.{S} Уосталом, то што у души његовој живи, није увек ни немир.{S} Има |
| n="173" /> <p>А успомена, сећање?{S} О, то је бледо прозиран један лептирак, уморних, смрти и м |
| ног једног света, то му је сад друштво, то су му сад гости ...{S} Како је страшан, строг и суро |
| и мрака.{S} А то је одрицање аскетско, то јест болно, у животу човека.{S} Узми рецимо борбу из |
| виру.</p> <p>Али, што никада није било, то се тада десило.{S} Прсти су лежали на диркама укочен |
| је легло крај господаревих ногу — јер, то ће бити, у неку руку, смрт најмилијој мојој песми. < |
| иља му је сад мало лакше.{S} На жалост, то не значи да му је и боље.{S} Не бих вас смео с поузд |
| вима људма, јер, Бог, лепота и чедност, то је један исти завет.</p> <p>Ана је испитујући поглед |
| га оца, бршљан онај, што грли гробницу, то су моје руке.{S} А јаки мирис баште, то је чежња мог |
| и ? ...{S} Помилована рука, слатка реч, то је можда већ демон који жури, жури ...{S} Можда сам |
| на лепом певању.{S} Други су говорили: то је ваљда неки медитативни одмор за интелигентну глав |
| ир.{S} И чинило му се да <pb n="118" /> то све само од себе иде.{S} Ана му је одговорила да је |
| не будите неправедни, Преосвећени !{S} То је све већ било тако кад сам ја овамо дошао.{S} То ј |
| оцени по најбољим њиховим ефектима .{S} То је долазило постепено, у виду многобројних пријатних |
| да ли ћете још ценити као и пре ...{S} То кажите, то докажите, Иринеје, сјају живота мога, каж |
| арац по темену.{S} Добро је бројала.{S} То је сад већ четврто јектеније које свештеник говори.{ |
| да до смрти остане калуђерски врла.{S} То сасвим недевојачко осећање јачало је у Ани понекад д |
| делове, и вртила главом.{S} Не ваља.{S} То је чисто чулна музика.{S} Отворено препричавање једн |
| егове онога дана, а не прошлих дана.{S} То су увек нови и нови оригинали, који одмах пропадају, |
| нима.</p> <p>— Мени је савест мирна.{S} То писмо је тако безазлено и чисто, да је боље од молит |
| авјег живота , има моменат одрицања.{S} То је одрицање светитељско, т. ј. без бола, у животу пр |
| кара сигурно.{S} Нико га не испраћа.{S} То значи да је унутри зло.</p> <p>Анино срце поче препл |
| егати песма и свирка из куће Недића.{S} То је давало повода те су људи, од времена на време, уп |
| алним, високим узбуђењем свога духа.{S} То узбуђење је хранило певаче неким уметничким полетом, |
| амо костим узвишеног једног мртваца.{S} То је можда све само груба ларма кроз једну прашином за |
| а глас је излазио из њега као никад.{S} То га је гризло.{S} Стишавао је глас и сагибао главу св |
| ужења може чути то исто још једаред.{S} То што се чује, то је песма душе његове онога дана, а н |
| партитура, тек не може значити све.{S} То је материал, без целе снаге и душе, који је <pb n="6 |
| љу.{S} Ветар вам је изударао образе.{S} То вас сигурно <pb n="229" /> боли?{S} Боли ли?{S} Или |
| i>Стварања света</hi> две три тачке.{S} То би била црквена музика, а ипак тако весела, тако јед |
| две недеље ћу се вратити.{S} Ах, не.{S} То је Усековање.{S} А тога дана хоћу већ овде да служим |
| милим.</p> <p>— Хвала вам, докторе.{S} То је сјајно.{S} Ви сте дивни.{S} За награду ћу вам сад |
| у забаву.{S} Да није ноћ, свирао би.{S} То би му сигурно годило .{S} Овако, предао се ономе што |
| г, моја драга госпођо, јесте велики.{S} То ми лекари боље знамо него ико на свету.{S} Али Бог н |
| апсорбује , да су вас људи изгубили.{S} То тек не <pb n="152" /> може бити ни божја сврха, ни с |
| мајку, и мене, несрећника.{S} Мати.{S} То је та свемогућна жена, која је кроз цео његов живот |
| коме је блистао највиши ентузиазам.{S} То немо виђење је тако бескрајно усрећавало сиротог кал |
| љно да прекида оно у чему је срећан.{S} То ће, сутра, ипак бити растанак. </p> <p>— Растанак?{S |
| ећ било тако кад сам ја овамо дошао.{S} То је заслуга девојке коју сте и Ви запазили.{S} Људи т |
| ет нађем на тачци са које сам пошао.{S} То није добро.{S} И Робинсон је осећао страх од те поја |
| вирати нешто своје.{S} Пазите добро.{S} То неће бити, наравно, ништа музички велико, али то је |
| да га одбрани и заштити.{S} Доктор.{S} То је тај свемогућни доктор, кога су зато звали, што јо |
| Бог зна како писмен.</p> <p>— Јест.{S} То му некако не иде од руке.{S} Госпођица Недићева је к |
| према једном вишем животу у човеку.{S} То је, како сте сами рекли, једна сасвим необична девој |
| е дувао, ластар се плео у њену косу.{S} То ју је дражило.{S} Дохватила је нагло грану, откинула |
| кога већ дуже од шест месеца лечи ?{S} То је скоро врста заноса.</p> <p>— Да, према болесницим |
| јстарији дечак у овој кући болестан?{S} То је мој мали пријатељ, и мој љубимац — дрхтале су јој |
| Слушајте ово чудо! — Ана је свирала. — То вам је <hi><foreign xml:lang="fr"><title>Symphonie D |
| Ана! — завикао је очајан и разјарен. — То jе сцена, то је мучење !{S} Говорите, Ана!{S} Ослобо |
| евник живота мога — говорио је у себи — то је дугачак, још недовршен псалам.{S} Царска песма, а |
| неку на срцу треба да задави.</p> <p>— То није истина, Ана! — завикао је очајан и разјарен. — |
| Сем према женама.</p> <p>Смеј.</p> <p>— То јесте.{S} И новорођенчету, ако је жена, види трун на |
| е!</p> <p>То је све што јој поручује, а то је срећа над срећама .{S} Ах, како се на разне начин |
| звати.{S} Једно знам сасвим извесно, а то је да нећу отићи. </p> <p>Како сам још далеко од тог |
| ле борбу између светлости и мрака.{S} А то је одрицање аскетско, то јест болно, у животу човека |
| колико је везано <pb n="144" /> за њега то младо створење, и одједаред му је дошла идеја да још |
| е у оданом и топлом Анином погледу , да то кап по кап пада опет натраг у њену душу.</p> <p>— Во |
| рај њених ногу, слуша музику и ћути, да то није сав живот њен, цео, са олујем у себи заједно.</ |
| абрала и апостол да чита, и учила га да то нотално чини, како би сва снага невиности и лепоте г |
| p>Ана је остала сама у соби, и знала да то отац њен умире.</p> <p>Чучнула је на земљу, и згрчил |
| ону на ум да је прекосутра недеља, и да то опет значи дан срећног њиховог виђења.{S} Можда ће т |
| е да се људи необично много крсте, и да то раде некако брижно и жалостиво, Најлепша молитва му |
| ију с хора, и опет јој је пало на ум да то људи сенку хоће да обуку.{S} Бојала се да ће се стар |
| амо жмирнуо очима.{S} Њему се чинило да то на једно излази. </p> <pb n="25" /> <p>У ствари, има |
| одати.{S} И одједаред јој се учинило да то и није тешко.{S} Баш је сасвим лако.{S} И причала је |
| иста тешко на души, и осећао дужност да то што пре сазна. </p> <p>Те мисли су јако узнемириле ђ |
| зивао рад и успех живота свога.{S} Куда то води, и шта то значи, кад се каже да никоји бол не т |
| то гушили у њему.{S} Пала је и нека, за то годишње доба сасвим необична магла, дебела и влажна, |
| ркве.</p> <p>Да одстоји целу службу, за то доктор није имао времена.{S} Него је комбиновао свој |
| вање је трајало дуже од тренутка.{S} За то време, иако је у ствари ипак било сасвим <pb n="156" |
| дуже трајао од пола сата.{S} Али је за то време исисао из земље и из ствари сву топлу душу, и |
| аспећа на седефским корицама.</p> <p>За то време се прећутана она реч вратила монаху Иринеју на |
| ор без огњишта и душе.{S} Стари владика то није могао да увиди, и топлим речима је убеђивао сво |
| жао, јер ја сам</p> <p>непрестано чула то појање.{S} Чим останем у тишини и сама, ја чујем, и |
| ијанске салате, на то слој мајонеза, на то кришчицу тонфиша, а на то лоптицу ајвара, чувши Неди |
| прасета стави ред талијанске салате, на то слој мајонеза, на то кришчицу тонфиша, а на то лопти |
| а како ви одлучите, тако да буде.{S} На то је пристао. </p> <p>Ани је прострелила кроз главу чу |
| мајонеза, на то кришчицу тонфиша, а на то лоптицу ајвара, чувши Недићкине речи, вратио је краљ |
| ику бајаги сажаљиво питање, а иде се на то да радозналост што пре сазна ради ли се о догађају к |
| >Ана се затим, кад су се већ навикли на то ћутање, кришом загледала у очи, косу и племенито пов |
| ину.{S} Комешање људи је додуше ишло на то да ту празнину испуни, али она је пробијала кроз сав |
| и невидљиве и незнане ствари.{S} Ђакона то можда узнемирује и мучи.</p> <p>Ана је осећала жмарц |
| Какав мир то мора бити.{S} Каква круна то мора бити.“ </p> <p> „Али човечја природа је немонаш |
| д цркве.{S} Вукло ју је да прође.{S} Та то је најмилије њено место, и те цркве се ваљда никад н |
| ех живота свога.{S} Куда то води, и шта то значи, кад се каже да никоји бол не треба прецењиват |
| сетљивости и сувоће.</p> <p>Али ако Бог то баш и хоће да срце монахово буде суви песак ...{S} С |
| рети ни пролазност ни неверство.{S} Кад то биће, једном речју, воли и сагорева зато да душу кал |
| помаже завет монахов према Богу.{S} Кад то биће нуди скромном монаху оно што је монах самом Бог |
| негде на јужном полу.{S} Уосталом, све то није разговор који теби треба.{S} Тебе, бар у овом т |
| ир руку, ни загрљај, <pb n="236" /> све то није развило тврде пупољке калуђерског њеног пролећа |
| старог човека.{S} И бићу срећна за све то време.{S} После ове дивне, раскошне службе, данас, м |
| дана, до идуће недеље.{S} Али је за све то време био немиран, рачунао колико је времена већ про |
| чностима га улепшава, воли га кроза све то, и зато се најзад даје победити и разоружати од духа |
| с.{S} Збунио сам се, нисам знао шта све то значи, и да ли да се јавим.{S} Међутим сте ви кренул |
| у ватру, и тумачила доктору: да је све то, што у први мах заинтересује и заноси, претежно лукс |
| а с друге стране и од тога, што је све то што се десило и више од оног што она жели, и од оног |
| кад после годину дана срце човечје све то више не познаје и не признаје!</p> <p>Па можда се и |
| о и без прекида, као да мора некоме све то рећи, а као да у исти мах не зна коме говори.{S} Ана |
| чала течно, живо, и тако, као да се све то десило у присуству свију њених код куће, и да се сви |
| е љубљене жене.</p> <p>— Како ће се све то свршити, Иринеје?</p> <p>— Свршити ?{S} Да ли хоћете |
| те.{S} И тако ми је драго што му се све то баш овде пружа, у цркви у којој ја служим.{S} У цркв |
| {S} С једне стране ми се чини да ће све то време бити један златан сан, од кога човеку никад ни |
| раља младости и лепоте!{S} А њој ће све то бити тако угодно и тако лако.{S} Сву ту глад ће она |
| Ах, госпођице Ана, опраштате ли ви све то старом вашем доктору?{S} Човеку који вас је као малу |
| и невини! ... </p> <p>— Али, да ли све то што сам казао ...{S} Ах! ...{S} Иринеје, тако ти јед |
| одрекао Спаситеља свога.{S} Зар ти све то не осећаш, синко? ...{S} Како ћете вас двоје, два ук |
| ради и дешава? </p> <p>А откуда он све то зна? — смешио се монах Иринеј. — Не би умео рећи отк |
| него идеали одрицања ...{S} Али, ко све то може? ...{S} Христос је могао ...{S} Па ипак, тако м |
| p>И најзад се питао: откуда и зашто све то?</p> <p>Извесно је да он о тој девојци никада није н |
| нично са одраслима и децом. </p> <p>Све то дисциплиновати, у хармонички ред сложити и увежбати, |
| раскошно лепих живих слика.</p> <p>Све то доле учинило јој се одједаред као свечана и весела н |
| осетио, не осећаш ни сад, је ли, да је то сасвим тако било као <pb n="77" /> да си ме слао да |
| осећала је, са пуном извесношћу, да је то дело доктора Пашковића.{S} Нешто је морао рећи њеном |
| ео као прави калуђер да волим.{S} Да је то могућно, у то не сумњам.{S} Јер верујем да је сваки |
| нолику нафору тада.{S} Осетила је да је то дете, које, кад му је добро, даје ономе кога воли шт |
| ао: зашто је нема?{S} И осетио је да је то нешто што он мора сазнати.{S} Али како ?{S} Неприлич |
| који казује и открива.{S} Казује да је то сад оно болно и неумитно растајање, кад између родит |
| а их је обоје примио у то срце, и да је то срце свему криво? ...</p> <p>Одједаред, ђакон се пре |
| нило да цело небо плаче с Аном, и да је то срећа коју он не може издржати.{S} Узео је Анину рук |
| имала.{S} Био је срећан, верујући да је то она велика, свемилостива љубав за којом је чезнуо.{S |
| рењем на овој земљи.{S} Ја мислим да је то оно што волим ...{S} Али, човек сам, може бити да са |
| > <p>И онда, сасвим слободно, као да је то природан ред мисли, ђакон се запитао: зашто је нема? |
| сто и храбро, не опажајући нимало да је то питање друго питање.</p> <p>Да.{S} Тифус.{S} - Пашко |
| а посети Богородичину Цркву.{S} Сада је то било сасвим извесно.{S} Старац , болешљив и слаб, не |
| /p> <p>— Стар сам, Иринеје.{S} Можда је то последња љубав коју ми чиниш.</p> <p>Монах Иринеј је |
| и онда кад га је погледала?{S} Можда је то учинила случајно ?{S} Можда и намерно, али тражећи у |
| њег веровања у божју милост.{S} Чија је то заслуга?{S} Твоја?{S} Заслуга твога лепог гласа ? </ |
| итаторе без гласа.{S} Постепено, она је то мучење чисто заволела, да би душу што жељнију и жедн |
| о начин како говоре и певају.{S} Она је то додуше стишавала и одрицала, али је у репродукцији г |
| загледала у своју леву руку.{S} Она је то сад тако често чинила.{S} И при том јој је увек дола |
| у дугом свом животу видео.{S} А она је то с тога, што се вас двоје тако жарко, тако небески ле |
| је Ану у срце. — Често се питам: шта је то самном?{S} Бог је, или живот је, или, ја не знам, мо |
| де с њоме у вечности.</p> <p>— А шта је то што сте ми хтели рећи? — питала је Ана као забринуто |
| казне се застидео: патка не зна шта је то ударац, срџба, пакост, освета.{S} Њу боли, али она б |
| ове мисли. </p> <pb n="44" /> <p>Шта је то с њим?{S} Престао је да пише у дневник, и да слаже м |
| с борицама бола на челу.</p> <p>Шта је то?</p> <p>Ђакон се смешио облачно, и стезао је срце, к |
| да прођу дан и две ноћи, и све, све је то можда само варка и искушење.</p> <p>У недељу, монах |
| је лутао по цркви, шапат среће, све је то кружило око ње, а време је одмицало као одјек даљне |
| азаборављених и избрисаних.{S} И све је то постајало експанзивно и шумно.{S} Добијало склоп, це |
| </p> <p>Ђакон се најзад упитао: чије је то место.{S} И одједаред, пред њим је стојала слика јед |
| сам гледао и чуо свирати.{S} За мене је то сад крупан један доживљај .{S} Скоро бих рекао да се |
| уно уметничке дражи.{S} Монах Иринеј је то опазио.{S} И благодарио је Ани погледом једним у ком |
| у зидове Богородичине Цркве.{S} Њој је то било мило, за њу је тај ограничени простор био разма |
| ли слободно и пријатељски.{S} Али им је то обојима било врло необично.{S} Као што им се врло не |
| да се монах Иринеј ње дотакао.{S} Он је то опазио и разумео, и вратио руку мирно назад.{S} Тада |
| врата била и одвише широка.{S} Ђакон је то опазио.{S} Подигао је главу и бледо се осмехнуо.{S} |
| ђакон жури да је стигне.</p> <p>Био је то болешљиво нежан плав човек, гргураве свиласте косе, |
| кога је и Недић занемио.</p> <p>Био је то ипак јасан тренутак.{S} Тренутак који казује и откри |
| и своје.{S} И како је то љупко, како је то дивно, кад се зелена грана девојачког живота одједар |
| ко је ово и оно свеједно, т. ј. како је то један исти део душе из кога је ђакон написао ово пис |
| девојку скоро расплакао ...{S} Како је то необична девојка .{S} Говори о уметности као о Богу. |
| природа да потражи своје.{S} И како је то љупко, како је то дивно, кад се зелена грана девојач |
| другим проговорили нису.</p> <p>Како је то лепо било - помислили су обоје у исти мах, и даље ћу |
| нарочито треба спремити.{S} У колико је то више морала осећати она варош, у којој је, као посље |
| S} Али онда је дошло друго.{S} Дошло је то да јој је Иринеј отео пољубац.{S} И тај отети пољуба |
| она је затворила очи.</p> <p>Тек што је то урадила, искочи пред њу друго питање: да ли се монах |
| његове душе да задовољи.{S} Пашковић је то читао из њене збуњености, и био је тим потпуно задов |
| ву на јастук.{S} Али у коме тренутку је то учинио, и тиме задовољио прву своју сањивост , друга |
| ситнијих појава.{S} Осећао је да му је то и сада потребно.{S} Наравно, не у том смислу, што би |
| су то можда звали обичним, а за Ану је то било, као увек, пуно разних откривења из најлепших о |
| тиња дешава у олтару. </p> <p>За Ану је то увек био час необичног осећања , моменат праве побож |
| ине бригу с душе.{S} Како рекосмо, није то био први јуриш Недићев на Анино затворено срце.{S} А |
| било, не би је било, Ана, јер она није то што се зове љубав између човека и жене, и не сме се |
| о је сасвим други живот ...{S} Зар није то тако као да сам већ једаред умрла? — насмејала се Ан |
| ад се девојка на време уда.</p> <p>Није то сада био први пут што брижни отац, видећи да године |
| ји сте вера и црква моја ...{S} Како ме то боли, пече, срамоти! ...{S} Лаж, у мојој души лаж, н |
| епрестано да узнемирава.{S} И вибрирање то сели се, из мелодије и мекости гласа у јасност и ват |
| је ћутао.{S} Владика је опазио да га се то питање врло мучно дотакло.{S} Да му је тешко обећати |
| д самим теменом бије, и чекала је да се то срце смири.{S} Кад се најзад смирило, Ана је својом |
| близу.{S} Понекад ми се чини као да се то душа једног драгог покојника спрема да ме посети.{S} |
| </p> <p>Ђакон је сада већ разумео да се то стари владика, као дете, игра своје најмилије игре: |
| ети и хорови.{S} Ана је решила да ће се то, као завршни концерт, изводити по свршетку службе, т |
| емена залупљена и урђала.</p> <p>Ани се то допало.{S} Како би то лепо било да су тако неприступ |
| лагослова и анатеме у руке — све јој се то чинило као једно бљештаво заваравање.{S} Заваравање, |
| гледала у Пашковића, не знајући што се то с њим дешава, и не познајући га таквог ни из једног |
| пака, њему одједаред дође жао, зашто се то мило, нежно створење упутило тако врлетним и немилос |
| {S} Све компликовано и тешко.{S} Све ће то за неколико дана поумирати.{S} Серум против шарлаха |
| точили , како ћете вас двоје проћи кроз то највеће искушење живота човечјег!{S} Како ћете проћи |
| и дошао комичан.{S} Она се насмејала, и то од срца.</p> <p>— Ти си адвокат, а ја сам уметник.{S |
| сом би се опет скуњила.{S} И тада би, и то као неку кривицу, истраживала први повод томе што се |
| ах Иринеј је завидео чипканој завеси, и то је било неко бескрајно суморно осећање сиромаха. </p |
| да се Богу помолим ...{S} Лагала сам, и то сам вама лагала, вама, који сте вера и црква моја .. |
| аку мисао затрпава одмах нешто тешко, и то тешко, на неки чудан начин, или је он, монах Иринеј, |
| азиђује, љубио јој руке, косу и чело, и то опојном једном врелином од које нема спасења, која ж |
| ка душа у мени !{S} И Ана је калуђер, и то опет зато што калуђерску душу у себи носи.{S} Што не |
| у је Ана сасвим јасно разабрала глас, и то онај исти глас, од кога је молитва ђаконова тако вел |
| е свих шест дана свирала је Ана хаос, и то на највеће задовољство.{S} Али ни то није било доста |
| је тако ужасно, ужасно далеко ...{S} И то не због болести и затворене капије, не, јер он се не |
| мој имењак.{S} И он се зове Јова.{S} И то га је име, сиромаха, често скупо стало.{S} Наиме, ка |
| на душу Анину с времена на време.{S} И то на чудан начин.{S} Док је у цркви, Ана је ведра и ми |
| ивот се болеснику чинио све лепши.{S} И то не живот уопште.{S} Него баш његов живот.{S} Живот д |
| у свој живот дићи, дићи га зацело.{S} И то не кажем овако: или ћу га дићи, или ћу пропасти , не |
| } Шиштала је само вода у самовару.{S} И то на прекид, са ретким кипутцима, као да хоће да приче |
| осветљен прозор и чипкану завесу.{S} И то му је годило.{S} Али му се зид и стакло одједаред уч |
| спирао ране и на души и на слуху.{S} И то леком једним , кога ради су и ране саме постајале др |
| да ли ђакон слути да га она воли ?{S} И то питање, које јој никада раније није долазило на ум, |
| алогу среће коју одузима од ње.{S} Па и то није доста.{S} Не, нека одбије старог владику и нека |
| ? ...{S} Да ли душа ваша осећа: да је и то тешко и скоро изгубљено дело <hi>њено дело</hi>!{S} |
| и у цркву, а сада није ту.{S} Знао је и то да је она покретач и душа лепом појању у њиховој црк |
| да их чак и не познаје, али осећајући и то да их сад ето има и носи у себи готове и своје.</p> |
| би могао чути ту жељу, али је осећао и то да би пре умро него што би запитао.</p> <p>И Ана је |
| еловача му се није ни опирао. </p> <p>И то је био повод те је, једнога дана пред вече, монах Ир |
| лог.{S} Напротив, сви су налазили да би то било и одвише напорно за певаче, а да поготову не би |
| ву и да јој нешто призна.{S} И можда би то и учинио, али никако није могао да зна шта би управо |
| ла.</p> <p>Ани се то допало.{S} Како би то лепо било да су тако неприступачно затворена и она д |
| нешто што .. .</p> <p>— Ах, дакле и ви то осећате.{S} Да, да, досада сам био ученик и дете Хри |
| ла тако благодарно.</p> <p>— Дакле и ви то знате и волите!</p> <p>— Ко би могао то не волети?{S |
| нежну мирисну башту.{S} Верујете ли ви то, госпођице Ана ?{S} Верујете ли ви, баш ви, да у док |
| ти, растанка мора бити, Иринеје, зар ви то не осећате ! ...{S} Једно само, једно ми кажите ...{ |
| спођица Недићева није у цркви.{S} Други то можда нису ни опазили.{S} Јер и није ништа страшно и |
| то рећи.{S} Колико пута су и други људи то исто помислили и говорили, али нико још није овако.{ |
| у кући господина Недића?</p> <p>— Да ли то госпођица Недићева лежи? — питао је сиромах ђакон, б |
| ијатељски .{S} Љутите ли се, Ана, је ли то казна?{S} Ја се ипак надам да ми и сада, као и увек, |
| ну с жудном неком радозналошћу. — Је ли то дуго ? — чула је Ана, после мале паузе, тихо, стидљи |
| <p>Ана није одговарала.</p> <p>— Је ли то освета каква?</p> <p>Ана се стресла, али је ћутала.< |
| ло певаче неким уметничким полетом, али то узбуђење није дало да Ана на време осети умор, и да |
| ити, наравно, ништа музички велико, али то је велики бол.{S} Успаванка једна.{S} Успаванка којо |
| ет музичког дејства.{S} Зар не ?{S} Али то, баш то, одиста, не знам како да ти јасно прикажем . |
| .{S} Док мало зачешљам косу.</p> <p>Али то мало је доста дуго потрајало.{S} Недићка се већ поче |
| акон. — Говорите, говорите истину, јели то неваљалство ? ! ...</p> <p>Ана је пробледела најужас |
| <pb n="229" /> боли?{S} Боли ли?{S} Или то не боли, а друго нешто боли?{S} Ах, Ана, моја Ана, м |
| аји да ми говориш.{S} Молим те учини ми то.{S} И смири се и ти од брига.{S} Заклињем ти се да ј |
| о од нас двоје изневерити ?</p> <p>— Ни то не.{S} Него хоћу да кажем да је љубав страст, која д |
| е ђакон својом идејом. — Није истина ни то да не сме волети једну жену изнад свију жена!{S} Ниј |
| и то на највеће задовољство.{S} Али ни то није било доста.{S} Једва створени, а већ претенциоз |
| рински нежно, као да је готова да усини то божје дете, које јој је, по нечему, дошло тако самох |
| м, и идем по њему ведра и храбра.{S} Ти то уосталом мораш и сам видети , је ли да видиш ? </p> |
| а се у теби нешто дешава, и видим да ти то годи, али не могу да разумем да усхићење од музике м |
| , на жалост, никакве анализе.{S} Све ти то иде у једну флашицу , под исту етикету: отров, љути |
| али ти си морала спавати ...{S} Како ти то изгледаш, Ана, за Бога?{S} Теби није добро.{S} Шта т |
| /> било ваздан пречитавати и студирати то писмо.{S} Било би ништа друго до смешно. </p> <p>И А |
| а је да се идућег богослужења може чути то исто још једаред.{S} То што се чује, то је песма душ |
| сам у неку руку.{S} Време је да предам то место другом ...{S} Време је.{S} Јер, видите, мислим |
| чини, требао би да је монах.{S} Ја сам то небројено пута осетио, и жао ми је што не може тако |
| итог ћутања и одрицања ...{S} Па ја сам то и чинила ...{S} Ко је проговорио, ко је љубав моју и |
| непотребна.{S} Пашковић као да је и сам то хтео што је она хтела, Застао је на степеницама, пок |
| ног Храма.</p> <p>— Да ли да вам причам то што волим?</p> <p>— Говорите, говорите! — журио је ђ |
| ћу ја посетити гроб, мислио сам да смем то учинити, јер покојни Недић је био и мој пријатељ, а, |
| стидљиво питање.</p> <p>— А зар ја умем то сада рећи — одговарала је и она тихо, са уздахом.{S} |
| ан од истакнутих проблема.{S} А нико им то није ни замерао.{S} Природно је да после данашњег да |
| ?</p> <p>— Не, госпођице Ана, не мислим то.{S} Изгорети је добро.{S} Од зеленог дрвета остане, |
| о, стојао је монах Иринеј.</p> <p>Њу он то чека.{S} Чека је тако као што је она њега чекала тад |
| то знате и волите!</p> <p>— Ко би могао то не волети?{S} Ко би могао не волети рођење светдости |
| рођем?</p> <p>— Ана, Ана, зар сам могао то урадити ?</p> <p>Два уздаха, два занесена погледа, и |
| } Калуђер сам зато јер сам хтео и морао то бити, јер је калуђерска душа у мени !{S} И Ана је ка |
| амо још мирно блаженство.{S} Блаженство то ју је испуњавало сву, чак до врхова прстију. </p> <p |
| а саслушати исповест човека, који, иако то ниједном речју није казао, ипак можда жели да на нек |
| монах воли ? ...{S} Како ме је заболело то што сам сада написао.{S} У часу кад о њој мислим.{S} |
| т сикне његова анализа.</p> <p>— А цело то његово аналисање, изгледа, није ништа више и веће од |
| свим постао.{S} Како је њему драго било то откриће.{S} Девојка та воли у њему оно што је циљ св |
| седам трава, је л' те?</p> <p>— Не само то, драги докторе — говорила је Ана озбиљно. — Добићете |
| али зато што је прошарено цвећем, и што то цвеће једнако истреса семе, и башта сваким даном рас |
| аклањај ме и не лечи ме од бола!{S} Јер то не вреди, не вреди никоме, ни највећима не вреди.{S} |
| ти, постићи и имати идеал.{S} Какав мир то мора бити.{S} Каква круна то мора бити.“ </p> <p> „А |
| > <p>„Како вам је на души?{S} Питам вас то брижно и милостиво, толико, колико свега брижности и |
| алуђер да волим.{S} Да је то могућно, у то не сумњам.{S} Јер верујем да је сваки човек, у нечем |
| ко не изађе и не запита је шта тражи у то доба у цркви.{S} Нико се није појављивао.{S} Она се |
| Храм има срце, да их је обоје примио у то срце, и да је то срце свему криво? ...</p> <p>Одједа |
| г дана умирати сунце.</p> <p>Дошли су у то још неки гости.{S} Недић и Недићка су прешли у другу |
| /p> <p>Међутим, тај бели голуб је баш у то време осећао као да му у крилима нема доста лета.{S} |
| о тако као и оно што јој годи.</p> <p>У то је дунуо ветар, и тако је љутит ушао у травник, као |
| азоружавао њене мисли. — И знам да Богу то није криво.{S} Јер љубав моја према монаху није се ј |
| е.</p> <p>— Ужасно, ужасно !{S} Не могу то детенце никако да заборавим ...{S} У малим његовим г |
| А како је стар и болешљив, можда ће му то бити последња црквена свечаност уопште.{S} И тако ми |
| за покретом његових руку, и знала да су то те исте руке које она гледа на орару, и које стежу з |
| века или свадба богате јединице, све су то разлози да живот запне и застане, и загледа се у дог |
| и као и обично.{S} Т. ј., други људи су то можда звали обичним, а за Ану је то било, као увек, |
| израз праве, вреле среће.{S} Опазили су то можда и други, који су били близу.{S} Иначе, кад се |
| дину дана ...{S} Зашто се онда за срећу то исто не каже?{S} Чему срећа и усхићење и сласт, кад |
| ког дејства.{S} Зар не ?{S} Али то, баш то, одиста, не знам како да ти јасно прикажем . — Ана с |
| а? — питао је тоном, као да му само још то треба знати, па да срећа његова буде такође, високо |
| илнија од свега. </p> <pb n="239" /> <p>То је чар монаштва њеног, то је горда чистоћа њена, јед |
| е брижљиво крила. </p> <pb n="59" /> <p>То је било другога дана Ускрса.{S} На врло свечаном веч |
| куда, у снег, и почела плакати. </p> <p>То је дакле сада сва свечаност на рођен дан њеног оца . |
| ела један тренутак само за мене!</p> <p>То је све што јој поручује, а то је срећа над срећама . |
| омаловажи, чак да им се наруга.</p> <p>То је можда био онај познати мамац демона ?{S} Она стар |
| на тичица, чека вас и богата је.</p> <p>То су, видите, живи трагови вољеног бића, које не може |
| конова се чуо тон туге и немоћи.</p> <p>То је тако трајало до тренутка када је хор почео певати |
| уздах је збиља замирисао ружом.</p> <p>То је љубавно чекање из ње уздисало.{S} Али не нестрпљи |
| крадом, и сасвим тихо, уздахнуо.</p> <p>То исто је, мало после, урадио и епископ.{S} Пробудио с |
| у и жеднију отворила блаженству.</p> <p>То интеренсантно комбиновано читање приказивала је Ана |
| м волети само црквом у себи.“ </p> <p> „То је монашка љубав.{S} Докле такву љубав имамо, ми смо |
| ниси добро, и он ће бити задовољан и с тоалетом и с расположењем.</p> <p>Добро.{S} Ти само иди |
| кала да прими нафору .{S} Разговарао је тобож с неким младићима , а целом пажњом је мотрио да л |
| Добро.{S} Ти само иди, а ја ћу одмах за тобом.{S} Док мало зачешљам косу.</p> <p>Али то мало је |
| то сам и дошла.{S} Хтео би да се види с тобом ма на два три минута, каже, у данашњи дан. — Неди |
| угог ...{S} Због тог што је монах, због тог што није њен. </p> <p>Он није мој — шаптала је Ана, |
| име, него због нечег другог ...{S} Због тог што је монах, због тог што није њен. </p> <p>Он ниј |
| кса, сасвим ружичасти, како је од истог тог руменила ружичасто и лишће на дрвету, ружичаст и Ан |
| езбарију од слонове кости.{S} Ана се од тог покрета тако тргла, као да се монах Иринеј ње дотак |
| толико блажене среће осећати просто од тог што му летњи ветрић ћарлија око главе.</p> <p>Али п |
| ута слутио, изгледало је Ани.</p> <p>Из тог њеног уверења се дигао кратак, нејасан и прекинут у |
| } Осетила је како неизмерно дубоко воли тог усамљеног калуђера, и како га никад, никад неће моћ |
| т, десет, четрнаест дана.{S} И ја волим тог старог човека.{S} И бићу срећна за све то време.{S} |
| и поносито гледала у тог триумфатора, у тог краља.{S} У први мах, глас његов је продро у њу као |
| дићева је усхићено и поносито гледала у тог триумфатора, у тог краља.{S} У први мах, глас његов |
| крилу чедне усамљености, једва једном, тога дана, уста њихова се у пољупцу нашла.</p> <p>Али ј |
| ваљда, узео случај друге младе жене.{S} Тога пута такве, која је и волела и удала се по Анином |
| о неминовно прати свако лепо певање.{S} Тога дечка је Ана изабрала и апостол да чита, и учила г |
| с оцем у шетњу, већином ван вароши.{S} Тога дана јој је ходање сасвим необично годило.{S} Осећ |
| дете и себе, и са уздахом би ућутао.{S} Тога пута, гледајући испод ока како је природа Ану посл |
| видела ђакона кад је пошао у цркву.{S} Тога светлог, белог зимског дана, вео његов је изгледао |
| оновог приближења ?{S} Његових речи?{S} Тога што је руку своју положио на њену? </p> <pb n="65" |
| ти.{S} Ах, не.{S} То је Усековање.{S} А тога дана хоћу већ овде да служим.{S} Дакле дан раније |
| човек сам, може бити да сам због свега тога у вама заволио и вас саму.{S} Може бити ...{S} Међ |
| не седељке.{S} Али глас се, поред свега тога, још неко време упорно одржавао.{S} А кад је најза |
| , као музику своју, и још више од свега тога! — преливао је Ану талас љубавног сећања и разоруж |
| S} Ја се понекад скоро страшим од свега тога лепога.</p> <p>Ана се заносила.{S} И гледала у ђак |
| ризнањем. — Да ли вам је тешко од свега тога што знате?</p> <p>Пашковићу је, напротив, било лак |
| убав малакше, нестане и прође пре свега тога?{S} Чија љубав?{S} Можда моја, можда његова, можда |
| оброћудне звери.</p> <p>А посреди свега тога, на узвишењу, у белим облацима од хармонија, чипак |
| не знам прави почетак када је до свега тога дошло.{S} По старој, злој својој навици, ја сам бо |
| срећан.{S} Много је лепога ушло у њега тога дана.{S} Јасно му је било да човек, у исти мах, мо |
| ротив, журила кући, и говорила мајци да тога дана осећа тако чудну духовну заједницу с оцем, и |
| S} Већ неколико дана њој се чини да иза тога чела лежи нека болест.</p> <p>Изашла је на терасу, |
| ећ сада знам каква ће бити служба божја тога дана.{S} Као зелена маховина по сивом камену попас |
| у изазвала.</p> <p>Ана је тако заволела тога старца.{S} Из мудрих , благих његових речи се јасн |
| била срећна.</p> <p>Сад се опет сетила тога већ полузаборављеног догађаја.{S} И осетила је как |
| глави.{S} Тако јако, да се руком машила тога болног места.{S} Танки њени прсти сасвим су се изг |
| " /> него бледило неког пркоса.{S} Пуна тога пркоса, она дуну у свећу, зари главу у јастук, и п |
| , сада тек упаде у очи сва љупкост лица тога лепог младића, и она скривено уздахну.</p> <p>— А |
| сам ја овде срећан, онда је ваљда због тога ћутао.{S} И сад он долази .{S} Може бити да бих тр |
| , кад цео свет волим, и кад сам се због тога баш и покалуђерио!{S} Није истина да калуђер не см |
| уји.</p> <p>Једнако је слуктила, и због тога, као нека утвара, на прстима ишла по ходнику.</p> |
| мах је ђакона гризла савест већ и због тога што је открио пред Аном своју љубав.</p> <p>Решио |
| етила страх од тога што је рекла.{S} Од тога што је тврдила, одлучила и пресекла.{S} А у истом |
| риза не прође.{S} Шта?{S} Нема ништа од тога?{S} Знао сам.{S} Е, ја ћу сад, и с вашом дозволом, |
| пре, ништа није крила, и осећала је од тога неку силну надмоћ над свима људима.{S} Достојанств |
| >Последње године је била у Русији, и од тога доба је некако још одређенија постала у своме укус |
| стране од посла, а с друге стране и од тога, што је све то што се десило и више од оног што он |
| и вену неузабрани ...{S} Бићемо јачи од тога, бићемо бољи кроз љубав своју!</p> <p>Монах Иринеј |
| но и хладно пространство, али далеко од тога да буде празна.{S} Напротив, у њој је сад хујао он |
| нејаки слабић, час монах, час далеко од тога.{S} Ужасно, колико живота има у човеку.{S} И који |
| у отићи. </p> <p>Како сам још далеко од тога да будем прави калуђер!{S} Узбуђују ме смрт, старо |
| p> <p>Ана је одједаред осетила страх од тога што је рекла.{S} Од тога што је тврдила, одлучила |
| и уметничке маште. <hi>Достојно</hi> је тога дана певала сопран солисткиња без пратње хора.{S} |
| есело умиљато, забринуто .{S} Као да је тога дана Бог хтео њу нешто да моли.{S} Ана се скрушила |
| мисли.</p> <p>Међутим, поглед његов је тога дана клизио потпуно неосетљив преко свега.{S} Широ |
| и испрезали из оног дела живота који је тога дана дорађен или потрошен.{S} Испрезали се и људи. |
| це падали, крњили и уништавали, а после тога сређивање, смиривање и свежи дах новог живота у но |
| оследњим трепетом и одјеком.{S} И после тога, Ана је знала, груди његове су биле изнемогле и пр |
| оре, и прекрстио се.</p> <p>И тек после тога, кад се кренуо у варош, опазио је и дебело дрво, и |
| ило мртво тога дана“.</p> <p>Дуго после тога још седео је монах Иринеј , не осећајући сан, и пр |
| ћи заборавити ни оставити.</p> <p>После тога виђења на Ану је почешће наилазио неки немир.{S} П |
| у већ досада три смртна.</p> <p>У подне тога дана стигла су два лекара из оближње вароши, одмах |
| понекад је чисто физички осећала падање тога вела по себи.{S} И волела тај вео, који чува да јо |
| посматрати, сравњивати и ценити.{S} Пре тога, она је имала осећање као да је љубав њена мала је |
| чинио исти као и пре тога, и, као и пре тога, она је задовољна била с тим животом и волела га.{ |
| а.{S} Живот јој се чинио исти као и пре тога, и, као и пре тога, она је задовољна била с тим жи |
| огатог као два млада живота, подигла се тога дана кроз сводове цркве небу у висине.</p> <p>Тога |
| , али је ипак устала.{S} И сви други се тога дана рано дигли у Недићевој кући.{S} Да цео домазл |
| да је Ану први пут ословио.{S} Често се тога сећао, и живео са тим сећањем као са каквим добрим |
| да у грех одведе слугу тога Бога, дете тога Бога.</p> <p>Али одједаред је разрогачила очи, и з |
| е мртав, је л' те?</p> <p>Већ пред вече тога дана је ударила оштра хладноћа.{S} Ваздух се чисто |
| кво питање није више постављао.{S} А из тога, што је Пашковић говорио необично брзо и много, из |
| S} Ни ње, ни свих оних других мотива из тога чудног, богатог времена своје маште.{S} Недић се љ |
| поту доклегод је жив, а најлепши делови тога живота постају му равнодушне олупине већ после год |
| једини пут није изашао пред очи.{S} Ни тога дана, ни сутра дан.{S} И с тога, када је у недељу |
| р.{S} Чинило им се обојима да су се тек тога тренутка угледали и састали.{S} Стојало је између |
| 196" /> <p>Ана је опажала да ентузиазам тога човека потпуно искрено и спонтано долази, али му н |
| јни Недић је био и мој пријатељ, а, сем тога, Ана, свака ваша жалост је и моја, свака ...{S} Ев |
| ба , ни њега ради, ни себе ради.{S} Сем тога, мајка ваша нешто разговара с њим.</p> <p>Ана бриз |
| о је научити доста нових ствари.{S} Сем тога, Ана је и дотадашњи програм комбиновала многим нов |
| црвенела мало, и наставила тише — а сем тога, у нашу кућу не сме и не треба нико здрав да уђе.< |
| напред јављена, и Ана је знала ко ће им тога дана доћи у кућу.</p> <p>Расположење њено је било |
| о му је лак и мекан и раван излазио тон тога дана!{S} Ђакон се надао добру.{S} Али кад је најза |
| ујутро, монах Иринеј се није више сећао тога сна.{S} Напротив, био је целога дана необично озби |
| .</p> <p>Али једно од њих је било мртво тога дана“.</p> <p>Дуго после тога још седео је монах И |
| р да се излије.</p> <p>Како је дошло до тога да заволи девојку с којом никада речи није прогово |
| ило.</p> <p>А сад, кад је ипак дошло до тога да је заволео једно створење више од свих дугих, Б |
| ли, да се боји за њега.{S} Затим су око тога мотива стали да искрсавају и неки од оних ранијих, |
| ао.{S} И да према томе, хвала Богу, бар тога дана није видео да свет натрашке иде.{S} Уопште је |
| слободније и најсрећније створење.{S} С тога ваљда и има тако много калуђера међу свима људма, |
| говарати с Аном.{S} Та је жеља, ваљда с тога што га је нагло обузимао сан, почела одједаред сил |
| азио на часове вежбања. </p> <p>Ваљда с тога што је Ана сву своју душу уносила у рад, утицала ј |
| т у мени силан и невероватан, и да је с тога на сва моја питања немогућно одговорити.{S} Али ви |
| је аскетство осуђује себичну љубав не с тога да себе мучи, него да другима не чини неправду.{S} |
| се рано леже и у помрчини спава.{S} И с тога, је, у светлости, све изгледало као насилно пробуђ |
| уше да се тело уклони из свести.{S} И с тога у тим сновима није било ни питања, ни сумњи, ни љу |
| .{S} Ни тога дана, ни сутра дан.{S} И с тога, када је у недељу искрсла пред њега лепа девојка, |
| о више и не види с ђаконом. </p> <p>И с тога, кад је дошла наредна недеља, не знајући да ли је |
| гом свом животу видео.{S} А она је то с тога, што се вас двоје тако жарко, тако небески лепо во |
| својих: да куша, да у грех одведе слугу тога Бога, дете тога Бога.</p> <p>Али одједаред је разр |
| го више него половина свих руку које су тога дана дошле на молитву.{S} Полупокривених очију, ђа |
| јако пространог круга.{S} А у средишту тога круга треба да букне она екстаза од које је Ана Не |
| роз сводове цркве небу у висине.</p> <p>Тога дана, они су дошли једно другом у загрљај, тесни з |
| сом својим, и све што је у њему.</p> <p>Тога дана ђакон је никада недостигнутом силином, лепото |
| ти Богу, Богородичиној Цркви и себи.{S} Тој игри се она предавала често, дуго, и са неком ватро |
| з себе вири.{S} Ана се грохотом смејала тој комичној процедури.{S} А смејући се, није могла не |
| ред њима!{S} Ја ћу баш кроз љубав према тој девојци доћи до савршеног монаштва !{S} Ја видим да |
| је нову, друкчију, силнију љубав према тој Ани Недићевој која је сада бедна жена.{S} Одједаред |
| свега, сви они, који су знали да ће на тој вечери бити гости.{S} Па <pb n="103" /> онда и шира |
| у гле, још стоји цветић.{S} Посљедњи на тој ливадици , последњи и у тој години.{S} Патка, непое |
| пне на прсте, и да часом голицне нос на тој замишљеној човечјој глави.{S} Ђакон ништа није опаж |
| а а не на грудима.{S} Груди њене се при тој помисли нагло подигле, и дуг један уздах је збиља з |
| тицала финесе контраста, да су слушаоци тој, управо забавно замишљеној сцени обратили наједаред |
| Хвала и теби, од свега срца, на дивној тој свечаности .{S} А госпођици Недићевој сам већ толик |
| зашто све то?</p> <p>Извесно је да он о тој девојци никада није нарочито мислио, и никада је ни |
| неће чути, ипак се предавала маштању о тој продукцији с таким симпатијама, да се тај захтев ни |
| ила испружену руку себи, пала главом по тој руци, и почела ужасним, бедним плачем прво да зове |
| рцу се чини да би могао седети, тако, у тој столици , гледајући како рука Иринејева лети по хар |
| сама у својој соби.</p> <p>Али тамо, у тој финој, нежној девојачкој соби, пуној лепог рада, ле |
| у душу, него у своју.{S} Видео сам да у тој вашој души има нешто необично, неслућено лепо.{S} П |
| он пријатељ свију њих.{S} Нешто га је у тој цркви топло миловало и смекшавало.{S} Ђакон се пода |
| рилици како да се споразумемо, јер се у тој ствари, у ствари музике, мислим, још никада нисмо с |
| Посљедњи на тој ливадици , последњи и у тој години.{S} Патка, непоетична и увек гладна, насрну |
| зу.{S} И Бог зна колико би још остали у тој пози.</p> <p>Али одједаред, баш у суботу ујутро, ос |
| — избило је из Ане узбуђено. — Ето ти у тој црној мантији сав велики закон о коме сам говорила. |
| је.{S} Три године дана је живео тако у тој чудној радости што је жив, у рајском једном осећању |
| Нечега дирљивог и занимљивог је било у тој појави.{S} Неки су говорили: сиромах старчић , зима |
| аво да се милости, највише моћи душине, толика множина баца у јад и чемер живота наших?{S} А шт |
| та кад нимало ветра нема.{S} Али кад се толики погледи осуше по њој, она се крену из непомичног |
| а сукњу.{S} Сопран солисткиња, јунак из толиких главних битака, беља је од белих ружа на својим |
| S} Ви, госпођице Ана, ви једина, у реду толиких заслужних људи с којима сам у дугом свом животу |
| у дугом свом животу имао додира, у реду толиких жена које сам подцењивао и мрзио, ви, једна и ј |
| рунила читава хрпа малих белих коцкица, толико да је једва могла све да их задржи.{S} Читаво па |
| ши?{S} Питам вас то брижно и милостиво, толико, колико свега брижности и милости у мени има.{S} |
| ли да се ваљано исмеју ни они, који су, толико пута исмејани од доктора, мислили да ће им такав |
| а клања.</p> <p>— Вас, госпођице, црква толико апсорбује , да су вас људи изгубили.{S} То тек н |
| или о разлогу због кога ми је ова црква толико омилела, да сам, ето, остао у њој, иако сте Ви д |
| <p>Монаху Иринеју се фантастична бајка толико допадала, да су му очи биле пуне суза.{S} На Ану |
| многобројне крезуботине протине, још на толико делова и разбијао , и излазио, најзад, нехармони |
| тир живота.{S} И ја верујем да има жена толико отмених и јаких.</p> <p>Недићу ни из далека није |
| у се.{S} Али доктор Пашковић.{S} Он, са толико својих година, са округластим трбухом, са принци |
| сподо.{S} Преврћући и себе и друге људе толико помно, тај човек мора бити да ипак тражи нешто п |
| воли.{S} Силно.{S} Баш та љубав ми даје толико монашке снаге, да бих свакога демона храбро доче |
| така много мучи, а чији цео живот није толико вредан колико један тренутак њеног.</p> <p>Ту се |
| кву из принципа не иде.</p> <p>Ђакон се толико наљутио, да је чисто осетио потребу да се освети |
| смрти је све свеједно, и опет се човек толико отима, пенуша, граби, и разбија главу о томе да |
| много да будем у цркви о којој ми увек толико пишеш.{S} Право да ти кажем, мислио сам да преце |
| о да није марила за његов дубоки поклон толико колико други пут.</p> <p>На улици, једва, узнеми |
| порти, па чак и на улици.{S} Да колико толико бар појање чују, кад већ неће моћи ништа видети. |
| е од њега.{S} Ипак је покушао да колико толико разјасни своје стање, и да одмери докле управо в |
| се и Пашковић журио.{S} Остало је само толико времеда да се монах Иринеј сети да би баш околиш |
| обеде над животом.{S} Не волим ја живот толико колико свирку.{S} Страсти за чистом, непорочном |
| Видео је башту и јуче и прекјуче, и већ толико пута.{S} А познат му је био скроз и скроз и шум |
| ости .{S} А госпођици Недићевој сам већ толико благодарио, да сам сироту девојку скоро расплака |
| молитва Богу није без Вашег имена.{S} У толико ми је теже, што Вас видим слаба и промењена.{S} |
| ојао пун и тежак, али још не плав.{S} У толико се зрелије , скоро брутално, црвенио ситан род ј |
| г докторовог цинизма и аналитичарства у толико чежњивије певао песму лепе неке чари.</p> <p>— Ј |
| је опет сва дрхтала.{S} Слика је била у толико ужаснија, што није била само слика.{S} Девојчица |
| својим унутрашњим помонашењем.</p> <p>У толико му је необичније било када је, око половине служ |
| благодарио је Богу што је човек у стању толико блажене среће осећати просто од тог што му летњи |
| } Човеку који вас је као малу девојчицу толико пута лечио, који је ту недавно, с вашим родитељи |
| е, и иде, и губи пут и пропада идући за том блудећом светиљком". </p> <p>„А где су ми милост и |
| а је она, наравно, исмејала, и да се на том свршило.{S} Ана је причала течно, живо, и тако, као |
| да се Пашковић поклонио и покорио пред том жељом већ унапред . </p> <pb n="246" /> <p>— Она ће |
| о од њихове цркве.{S} Ана је, ваљда под том импресијом, села, и понудила ђакона <pb n="105" /> |
| твари, да јој се скоро удварао, и да је том приликом чинио неке алузије на симпатију њену према |
| је био још милостивији .{S} И најзад је том свемилостивом љубављу тако испунио душу, да су му у |
| p>А кад је Ана ослободила руку, прво је том руком, па после и другом, дохватила и помиловала ђа |
| } Остаје сада да ја учиним нешто што ће том спасеном животу дати вредност.{S} Заветујем се да ћ |
| лтару сажиже и нестаје.{S} И мирише при том, али тако тужно.{S} Ану обли наједанпут нешто врело |
| а је то сад тако често чинила.{S} И при том јој је увек долазила једна лепа алегорична мисао.{S |
| — ту се тешила и забављала.{S} У малом том свету, који се така много мучи, а чији цео живот ни |
| дила, одлучила и пресекла.{S} А у истом том тренутку јој је пало на ум да монах Иринеј још није |
| спод Бог, а сад је било на реду да се о том увере и Недићеви са својим гостима .</p> <p>Концерт |
| ужбе ђакона више није напуштала мисао о том празном месту.</p> <p>При изласку из цркве спазио ј |
| да воле и да заволе Бога.</p> <p>Глас о том величанственом појању ишао је даље.{S} Велики празн |
| овало и смекшавало.{S} Ђакон се подавао том утицају, грејао се на њему, и понекад би се радозна |
| ње исповест Пашковићева , и држање њено том приликом, сцена и доживљај, чисти и божји као пшени |
| робатским оптрчавањима, вршила шетњу по том костуру.{S} Ђакон ништа није опажао.{S} Мало даље с |
| у том има нешто негативно!{S} Нешто што том човеку пије снагу и вољу.{S} Што му је канда већ са |
| али врелијим и чујнијим шапатом .{S} У том шапату је Ана сасвим јасно разабрала глас, и то она |
| устати са столице, али није могао.{S} У том размотавању хаоса у јасност он је одједаред видео и |
| авршен.{S} Ану је гушио тај уздах.{S} У том тренутку је изишао из цркве ђакон.{S} Рај се оствар |
| Вечито цепкање, тражење, испитавање — у том има нешто негативно!{S} Нешто што том човеку пије с |
| т рукополагања, и изгледало јој је да у том поступку има један суров и страшан моменат.{S} Помп |
| Сасвим.{S} Јер је већ крајње време да у том вашем музичком прогресу госпођица Ана престане бити |
| ородичиној Цркви.</p> <p>Служба божја у том храму значила је од</p> <p>тада колико и један раск |
| оја лепота и која озбиљност је лежала у том првом блиском састанку!{S} На први дубљи поглед у њ |
| ћи се.{S} Осећала се увређена, видела у том поступку недостатак такта и нежности.</p> <p>Али је |
| ог рођеног живота одрасла и посвећена у том храму, стала је пред очи духа Аниног, моћна, силна, |
| ом.{S} Зна дакле и он каква је лепота у том да се <pb n="71" /> задржи и усами један мали, недо |
| бави одједаред у душу.{S} И успела је у том савршено.</p> <p>А он је исто тако савршено успео д |
| је то и сада потребно.{S} Наравно, не у том смислу, што би желео престати мислити о Ани.{S} Нег |
| ао је неко фантастично убеђење, да ће у том храму моћи довршити оно што је он звао својим унутр |
| је осетио грижу данашњег човека који у том свету није више срећан.</p> <p>Зашто Бог није доцни |
| " /> псету слуга.{S} Био је пресрећан у том одуживању дуга за повраћено здравље, и озбиљно је о |
| Једни, који су тешко радили , а нису у том раду ништа волели, падали су у дубоку несвест умора |
| етовеновог дела.{S} Као да и она, баш у том тренутку, или чезне, или стварно осећа ту малу, топ |
| етила је да јој необично годи што баш у том тренутку управља своје очи на створење умотано у ра |
| црква, једино помоћу музике успевају да томе хаосу даду облик и смирење.{S} И долазила јој је п |
| нтима високих лепота, тражила је, према томе, нарочити свој триумф.</p> <p>Госпођица Недићева ј |
| остао жив и занимљив .{S} Ана се, према томе, није опростила после два три минута.{S} А није ни |
| изражавала слагање и допадање, и, према томе, безповодност сваког даљег разлагања те ствари. </ |
| да је врло мирно спавао.{S} И да према томе, хвала Богу, бар тога дана није видео да свет натр |
| .</p> <p>И зато јој је било јасно да на томе месту стојати све дотле, док не дође каква порука |
| ао неку кривицу, истраживала први повод томе што се сад догађа.{S} Онда је опет, као добра дома |
| о као нека слика, Ана. </p> <p>Ђакон се томе није надао.{S} Као пљусак среће га је дочекало оно |
| расте ...{S} А да ли се треба радовати томе што се белоћа покрива? — Ко се још цвећа бојао!{S} |
| не посљедице може повући за собом.{S} О томе се, досада, сигурно већ уверио Господ Бог, а сад ј |
| S} Није се збунила.{S} Мислила је она о томе већ доста.{S} И врло је добро знала <pb n="11" /> |
| с лакоћом забаве.{S} Радило се наиме о томе, да при крстовданском водоосвећењу и на Богојављењ |
| отима, пенуша, граби, и разбија главу о томе да ли је срећан или несрећан ...{S} Ето, поред све |
| треба нико здрав да уђе.</p> <p>— Да, у томе и јесте сва тешкоћа.{S} Иринеј се, наравно, не пла |
| у моралну лепоту.{S} У томе је понос, у томе је религија.{S} А понос и религија могу сваку срећ |
| аје!</p> <p>Па можда се и каже ...{S} У томе можда и јесте монаштво ...{S} У борби да се не збу |
| ање живота за неку моралну лепоту.{S} У томе је понос, у томе је религија.{S} А понос и религиј |
| ли мислите да уопште има неке кривице у томе <pb n="120" /> што вас волим?{S} Зар бих могао вас |
| ета та девојка ?</p> <p>— Има нешто и у томе, зар не, ви, тамо, што само за торбу имате очи ?{S |
| дњег.</p> <p>— А ви ?{S} Можете ли ми у томе помоћи, Ана?{S} Хоћете ли да ми помогнете?</p> <p> |
| а стварчица, суделовала на неки начин у томе да се њему, већ мртвом, поново нађе место у свету. |
| уме бити несрећна.</p> <p>— Има нешто у томе.{S} Ето баш нико мање него госпођица Недићева.{S} |
| у заједници и чврсто загрљени могу злу томе отпора дати — и све тако, продужујући слатке муке |
| <p>Ђакон Иринеј, наравно, није о свему томе ништа слутио.{S} Те недеље, као и сваке друге, дош |
| ти да и у гласу њеном има сада неки нов тон, који се од прилике исто тако понаша као и њена кос |
| у души носи а не може да каже.{S} И кад тон запева, <pb n="5" /> онакав како га је душа хтела, |
| небесне музике, и да су једино ритам и тон вечито вечни.</p> <p>Анино тело се исцрпљивало у не |
| ао и поплашио.{S} И тражио је да ублажи тон.{S} Почео је тим што се насмејао.</p> <p>— А докле |
| т растадоше.{S} Забрујао је силан један тон кроз тишину, као да уз само Анино уво трепти велика |
| Како му је лак и мекан и раван излазио тон тога дана!{S} Ђакон се надао добру.{S} Али кад је н |
| блаке, а кроз јектенија ђаконова се чуо тон туге и немоћи.</p> <p>То је тако трајало до тренутк |
| едно и вечито, као што је један и вечит тон, ма да <pb n="216" /> је, наизменце, и певао у песм |
| е и двеју руку и промењљивост и владање тона у једноме гласу.{S} Она само још очима и ушима мис |
| ична она опална светлост у коју паперта тоне чим се упале свеће.{S} Да јој изрази допадање и ус |
| ње њено утонули као што сићушно острвце тоне под великим таласима пучине . </p> <pb n="19" /> < |
| стила главу своју да у рукама ђаконовим тоне.{S} Коса се под притиском гужвала и слагала, а гла |
| ција.{S} Сетни, развучено везани низови тонова — уздаси замишљене, некуда занете мајке — гуше и |
| тим стаде се притајивати и тањити сплет тонова, док их <hi><foreign xml:lang="it">una corda</fo |
| .{S} Али резонанца задњих, дуго држаних тонова свира слатко љуљукање материног крила и озбиљни |
| љубазне ваше речи чујем ја само кроз те тонове који у мени никада не ћуте.</p> <p>Ђакон Иринеј, |
| души њеној живи као врста завета.{S} Да тонови, особито тонови црквене песме, испредају над њом |
| свирала модеран један скерцо, у коме се тонови буквално премећу, и коме се човек мора смејати.{ |
| едаред, пребијени, раскинути и искидани тонови мотива: слутња мајчина да тамо негде и крст судб |
| као врста завета.{S} Да тонови, особито тонови црквене песме, испредају над њом неку врсту калу |
| Још су дрхтали хоровођини чежњиви чело-тонови, таласао се меки, врући мрак ђаконовог баса, и ч |
| обуздано, са самовољама у ритму, али са тоновима, врелим као да из славуљских недара излазе.{S} |
| дно — казала му је врло љубазним тоном, тоном позива, који је Пашковић једва и дочекао.{S} Благ |
| а своје омиљено поље.{S} И одмах почео, тоном дискусије, разлагати суштину таквог питања са мед |
| <p>— Не боли вас више глава? — питао је тоном, као да му само још то треба знати, па да срећа њ |
| доиста је <pb n="85" /> мало осветљивим тоном рекао Пашковићу, који га је испраћао: </p> <p>— К |
| вих очију.{S} Осетио је да га са сваким тоном испод прстију те девојке обузима нешто што прети |
| мо заједно — казала му је врло љубазним тоном, тоном позива, који је Пашковић једва и дочекао.{ |
| увиђавности Анине љутну, и доста оштрим тоном одсече: </p> <p>— Волиш ли ти некога, кад сваки п |
| са тако чистим мотивом и тако савршеним тонским гибањем, као да је ту ствар такт по такт проуча |
| ке такве чудне тишине , које су гробови тонских боја и душа... </p> <p>Ани је изашао пред очи м |
| ковићу.</p> <p>Ђакон је осетио сувоћу у тону, и сад тек опазио да Ана врло рђаво изгледа.</p> < |
| те, на то слој мајонеза, на то кришчицу тонфиша, а на то лоптицу ајвара, чувши Недићкине речи, |
| а, дебела и влажна, под којом као да се топиле куће и баште.{S} Један по један део вароши је не |
| звони на вечерње.{S} И у олтару има сад топла молитва за нашег болесника.{S} Иринеј је очајан и |
| ерт и црну каву у башти.</p> <p>Била је топла, мрачна и мирна ноћ.{S} Ни месеца, ни звезди, ни |
| његова мирна, хладна, света и мекана и топла уста ...{S} Уста та ...</p> <p>— Ана!{S} Ана!</p> |
| е, Иринеје, мој, мој Иринеје ...</p> <p>Топла, мекана, жедна њихова уста се нашла. </p> <pb n=" |
| , да уместо на јастук, положи главу на топле, спуштене капке нечијих очију.</p> <p>Сутра ујутр |
| оси, дах у даху, занесени, своји, сами, топли и збуњени од наглих узбуђења кривице, плача, опра |
| есту. </p> <p>Ана се опет насмешила.{S} Топлије него малочас .{S} И одједаред, цео тај ситни св |
| и ти људи не налазе друго, искреније и топлије питање, него понављају ону баналну фразу о тежи |
| ла Пашковића значајним погледом, дугим, топлим и милим.</p> <p>— Хвала вам, докторе.{S} То је с |
| Стари владика то није могао да увиди, и топлим речима је убеђивао свог љубимца да нигде нема ле |
| век сте ви, докторе — говорила је Ана с топлим признањем. — Да ли вам је тешко од свега тога шт |
| шни онај концерт, ах, Ана је имала тако топлих и живих престава, као да је та свечаност већ зап |
| , дигло сву цркву пред врата небеса.{S} Топло и добро је било свима.{S} Али се нешто још чекало |
| . </p> <p>Једном младом човеку, који је топло волео госпођицу Недићеву, писала је она на растан |
| трпео, а Ана се смешила.{S} Било јој је топло од Јове као од сунца.</p> <p>Дошла јој је чак жељ |
| b n="98" /> сама радити и урадити.{S} И топло се заузимала за чичицу код црквеног одбора, ишла |
| е, а у соби његовој нека буде срдачно и топло као и пре.{S} Кад смо сви на окупу, онда мој тата |
| љ свију њих.{S} Нешто га је у тој цркви топло миловало и смекшавало.{S} Ђакон се подавао том ут |
| тако хладно као синоћ, али није било ни топло.{S} Калдрма је стојала уплакано влажна.{S} Земља, |
| узан неки глас. — Ана! — понављао је он топло, тражећи у помрчини њене очи, и подмећући руке, д |
| шљиви ваздух је тако пријатно освежавао топло и суво њено грло. </p> <pb n="191" /> </div> <div |
| о свештенику и човеку.{S} Ђакон је тако топло говорио о свом старом пријатељу, да се Недићка бо |
| суочила с олтаром, видела је да је тамо топло очекивана и једва дочекана.{S} Стари епископ ју ј |
| да је тако хтео.{S} Имао је само стално топло осећање човека који зна да је вољен, и кога свако |
| /p> <p>У коси је осећала нешто пријатно топло, од чега су јој се очи склапале, и испод затворен |
| ри.{S} Пређи у трпезарију, тамо је лепо топло, а ту је и доктор Пашковић Зато сам и дошла.{S} Х |
| ја живота свога.{S} И онда, попити чашу топлог чаја и умрети.</p> <p>Мало после опет, већ по тр |
| зближења, и тужи за умиљатом речју, за топлом руком, за нежним загрљајем.</p> <p>Ана је осетил |
| ео је такође, да оно, што је у оданом и топлом Анином погледу , да то кап по кап пада опет натр |
| ље, коју је сада први пут обасјала пуна топлота, и у којој је све семе почело одједаред да клиј |
| о осврнуо, тражећи жижу из које бије та топлота.{S} Тражио је откуда долази тај тихи и свети по |
| пет осећам и зебњу.{S} Чудну, као да ме топлота живота оставља.{S} Ја, видите, никако више не м |
| плакала горко, и остајала тако док јој топлота крила не би осушила лице.</p> <p>У оном другом |
| му на жао учини, зар да само прође мимо топлоте и среће! ...</p> <p>Била је узбуђена, колебала |
| огледали.{S} Али као две ласте, које, у топлоти и сјају, не могу замислити да ће можда баш на њ |
| , или чезне, или стварно осећа ту малу, топлу, али најслађу човекову срећу, ону с којом се чове |
| о време исисао из земље и из ствари сву топлу душу, и пресекао лето тако одједаред као што нож |
| дњи час, да је умири.{S} Ана осети неку топлу мекост у срцу.{S} И лагано, корак по корак, као д |
| их педесет четири љета, истера врага из торбе.</p> <p>Разговор је текао још неко време, али се |
| ага не видиш.</p> <p>— Бога ми, ја, сем торбе, видим и друго.{S} Видим чудно, четвороугласто, с |
| више види.</p> <p>— Штета само што су у торби ноте, а баш у нотама наш драги доктор Пашко није |
| и у томе, зар не, ви, тамо, што само за торбу имате очи ?{S} И јесте ми неки момци, кад чекате |
| е видиш.{S} Видиш само ону велику кожну торбу, за коју доктор Пашковић каже да у њој лежи враг. |
| Не гледа у њу, него право у њену кожну торбу.{S} Тачно зна кључ где су тајни врата.</p> <p>— Н |
| >Богородичина Црква, са своја два витка торња, као два цвета, била је давнашња, неоправљана, гу |
| , као два близанца, никла она два витка торња.</p> <p>Још је нешто било с поља на цркви што је |
| биља са два висока љиљана као два витка торња.{S} А унутри је Христов гроб.{S} Плаштаница је од |
| е чуо кроз подлу неку тишину .{S} А око торњева су ужурбано летеле тице.{S} Бегале из сиве магл |
| за једном пчелицом, он одједаред угледа торњеве Богородичине Цркве.{S} Обасјати сунцем, са крст |
| уда треба да пође.{S} Најзад је угледао торњеве цркве и пошао у порту.</p> <p>Срце му је трепта |
| ише светлости.</p> <p>Ту су је дочекали торњеви Богородичине Цркве.{S} Прво им се насмејала, по |
| ајао.{S} Најзад се видели само још бели торњеви Богородичине Цркве и црна јабланова алеја у пар |
| ђе седне близу прозора одакле се видели торњеви Богородичиног Храма. </p> <p>Тамо, високо горе |
| тених зрака дошли виши, изгледали су ти торњеви као порасли, као на прсте успети над улицом по |
| множину света једва кретала.{S} Коњи и точкови су газили и мрвили зелене гранчице и цвеће, мир |
| <p>Спуштала се ноћ.{S} Као неки велики точкови , који престају да се врте, коче се и хладе, та |
| иће вам кревет, и добићете лек од седам трава.{S} А можда сутра уопште нећемо излазити на гроб. |
| </p> <p>— У коме ћу добити лек од седам трава, је л' те?</p> <p>— Не само то, драги докторе — г |
| и крива, задрхтала је, у први мах, као трава пред тим гњевним, гордим и безгрешним погледом Ир |
| а младе пилиће.{S} Сад пилића нема, а и траве је мало, вратанца су дакле отворена.{S} Две халап |
| рију из свршетка трећег дана, о клијању траве и зеленила, и затим арију о стварању тица, о краљ |
| n="78" /> са једним влатком тресличице-траве у руци, коју је гледао као неку загонетку. </p> < |
| сунцем угрејани камен, који је у густој трави изгледао као нека бела простирка.{S} А онда се, н |
| лавама, прнуло је неколико лептирица, у трави је почело нешто да шушти, а негде, на грани, чуо |
| е на дрвету, ружичаст и Анин пас тамо у трави, ружичасте и беле свилене чипке око Аниних несвес |
| м, крај свога псета, над бледом јесењом травицом — ту се тешила и забављала.{S} У малом том све |
| се не може појести.</p> <p>Мало даље је травник, ограђен, за младе пилиће.{S} Сад пилића нема, |
| је дунуо ветар, и тако је љутит ушао у травник, као да сваку поједину сламку хоће засебно да п |
| ма, у миру, нагледа зеленилом окићене и травом засуте цркве.{S} Чекало ју је изненађење.{S} Кра |
| јег исто тако прождрла као што прождире траву. </p> <p>Ана се крстила покајнички, с уздрхталом |
| е на лимун и поморанџу, како слуга сече траву, нежну и мекану као да је пролеће, и како се звук |
| да ће сад одмах нит њене крви потећи у траву.{S} Ћутала је.{S} Таквим једним ћутањем, од кога |
| ан, детињаст, безбрижан, сам ...{S} Као травчица, која не може да се <pb n="16" /> сећа грехова |
| а продрмуса.{S} А кад се ветар одмакао, травчице су полегле једна на другу, и Ани се чинило да |
| а је својим ћутањем и размишљањем одала траг догађају, и да сада на неки начин мора и догађај о |
| олтара , да чело и усне своје положи на траг његових стопа, и да завапи Богу све могућном да чу |
| е су утонуле у бездана мора, не вратиле трага са црних беспућа, срећне, ипак, што су могле очис |
| ви оригинали, који одмах пропадају, без трага, без очуваности у сећању ...{S} Како је музика не |
| еја ? </p> <p>У божјем оку није било ни трага гњеву.{S} Пуно, препуно љубави и суза, гледало је |
| давши кћери у очи, и не нашавши тамо ни трага ниједном од израза с којима девојке обично дочеку |
| ју је нека слутња којој дотле није било трага.{S} Трзала се од сваког шушња, јер се бојала зле |
| некој мирној поеми, стишана сва ужасна трагедија Христовог живота и сав смисао његове узвишене |
| Како је дивна та борба, та несрећа, та трагедија.{S} Која лепота, која величина може изаћи из |
| народ, сва се препуна срца стегла пред трагедијом старости, а нека још и пред трагедијом сваке |
| трагедијом старости, а нека још и пред трагедијом сваке светиње у човечјем животу.</p> <p>Опаз |
| Бог што се моли.</p> <p>Необичан, скоро трагичан тренутак.{S} Јаз неки усред највеће хармоније. |
| Ана?</p> <p> Владики би опет тешко.{S} Трагична судбина жене уопште, па и према монаштву, стад |
| Уосталом, можда цела ствар и није тако трагична као што се мени чини.{S} Баш напротив, могла ј |
| } Најзад је молила од Бога да све те, и трагичне и блажене слике отклони од ње, да јој да снагу |
| о детаљ, брзо и живо, ређали се моменти трагичне монашке љубави, коју усред првог страстног пољ |
| а, увек иста, без обзира на важност или трагичност тренутка.{S} Поставља се лекару једно препре |
| ељушким подвизима му служи и краљевским трагичностима га улепшава, воли га кроза све то, и зато |
| и богата је.</p> <p>То су, видите, живи трагови вољеног бића, које не може отићи, чије срце жив |
| аховина по сивом камену попасти ће живи трагови бића вашег по нашој самоћи.{S} И ми ћемо, као н |
| гроба мога.</p> <p>А у чему су ти живи трагови бића вашег?{S} У свирци, у смислу лепога, у жур |
| ежине, лепоте и незаборава.</p> <p>Живи трагови, разумите ме добро !{S} Не сећање !{S} Ја се ус |
| атрицама својих срдаца селити се за тим траговима свежине, лепоте и незаборава.</p> <p>Живи тра |
| елица, која, после дугог лета и брижног тражења, са једним једитим зрнцетом сласти хита у ћелиј |
| вни састојак живота.{S} Вечито цепкање, тражење, испитавање — у том има нешто негативно!{S} Неш |
| у свему, па и према музици .{S} И онда, тражећи у човеку онај главни извор осећаја, који би прв |
| } Ана је пружила руку, молећиво и мило, тражећи да јој се њена ствар врати.</p> <p>Несташлук хр |
| ки глас. — Ана! — понављао је он топло, тражећи у помрчини њене очи, и подмећући руке, да занес |
| ему, и понекад би се радознало осврнуо, тражећи жижу из које бије та топлота.{S} Тражио је отку |
| нила случајно ?{S} Можда и намерно, али тражећи у њему свештеника, калуђера, који треба да јој |
| која ће јој тело кидати и душу испијати тражећи њега, њега, краља младости и лепоте!{S} А њој ћ |
| .{S} Видео је да та душа њега тражи.{S} Тражи га.{S} Али, пролази мимо овог човека на улици, и |
| S} Стрепило да нађе тамо поглед који га тражи, и стрепило од погледа који га не тражи.{S} Питал |
| а површину.{S} Видео је да та душа њега тражи.{S} Тражи га.{S} Али, пролази мимо овог човека на |
| ио се, застао, увукао руку у џеп као да тражи нешто што је заборавио, и вратио се у правцу из к |
| који је пред њом.{S} Гле, онај кога она тражи и воли, ту је, <pb n="112" /> крај ње је, и разум |
| ед дохватила страстна жеља да од ђакона тражи залогу среће коју одузима од ње.{S} Па и то није |
| ла се да ко не изађе и не запита је шта тражи у то доба у цркви.{S} Нико се није појављивао.{S} |
| тражи, и стрепило од погледа који га не тражи.{S} Питало се, да ли очи виде да су једва дочекан |
| лико помно, тај човек мора бити да ипак тражи нешто позитивно .{S} Његова скепса је непријатна |
| и његова скепса је његова клетва.{S} Он тражи нешто што ће га ослободити и искупити.{S} Морали |
| еба часом да изађе напоље , јер га неко тражи.{S} Мајински се извинио .{S} Ана је остала сама.{ |
| .{S} Он је добро, он је добро!{S} И ето тражи узнемирену њену душу.{S} И говори јој да се ништа |
| га само пометњом, а у ствари другу душу тражи ?{S} Да ли је она девојка баш желела да га види о |
| тна, а засута моментима високих лепота, тражила је, према томе, нарочити свој триумф.</p> <p>Го |
| им осећала и најблеђу сенку, трзала се, тражила је непријатеља који се приближује.{S} Размишљањ |
| > једним кораком.{S} Усплахирила се.{S} Тражила је брзу неку одлуку да спречи улазак Иринејев у |
| pb n="213" /> опорављала, душа Анина је тражила да се поигра и расеје. </p> <p>Чудан је био нач |
| са страхом у души освртала по животу, и тражила на кога ће се ослонити она, да би се на њу могл |
| уше, није било прилике, али она није ни тражила прилику да Иринеју каже шта се догодило, онога |
| рете, завалили су унатраг, док су очима тражили одгоре божју помоћ.</p> <p>А високо изнад њих, |
| Једва створени, а већ претенциозни људи тражили су од Арханђела Гаврила да пева и Бетовена, и П |
| ло у лето, а лето, предосећајући јесен, тражило је да живи, да живи ... </p> <p>Мој, само мој м |
| да Ану ослободи неприлике.</p> <p>— Не тражим одлучан одговор.{S} Ја знам да је исповест моја |
| живим.{S} Као Робинсон, молим се Богу и тражим нови пут, и одједаред се опет нађем на тачци са |
| зове га и буди га.{S} Потпуно расањен, тражио је неку забаву.{S} Да није ноћ, свирао би.{S} То |
| ражећи жижу из које бије та топлота.{S} Тражио је откуда долази тај тихи и свети пољубац <pb n= |
| нога дана је хоровођа сасвим оболео.{S} Тражио је петнаест дана одсуства.{S} Сви заинтересовани |
| пред олтаром виђала.{S} Ђакон је такође тражио да се нечим забави.{S} Пружио је руку да узме и |
| пезом, и раширеним, брижним погледом је тражио нечију бригу.{S} Ана је хтела вриснути, кликнути |
| о бити свом својом душом.{S} Једнако је тражио начина да живот свој нуди и даје. </p> <p>И дава |
| p>Владика се и покајао и поплашио.{S} И тражио је да ублажи тон.{S} Почео је тим што се насмеја |
| Вонмем</hi>, он је скоро очајним гласом тражио у Бога савет, како да се исповеди и смири пре не |
| ање: да ли је случај тежак, онда просто тражите да вам овај категорично одговори хоће ли болесн |
| и се шалили да ће сад сигурно и владика тражити премештај у Богородичину Цркву.</p> <p>Мало по |
| } Псетанце скочи, зарежа љутито, и поче тражити кривца.{S} Али кад је у тај мах севнуло и пукао |
| незнатна, и нису губила Анину душу.{S} Трајала су тамо до великих гвоздених врата на порти, ис |
| воју душу даде ?</p> <p>Зашто дуже није трајала прва она чежња у којој ничега збилог и догођено |
| еће.{S} Код Ане је такође недељама дуго трајала дубока, страшна утученост, добровољни онај тешк |
| . ј. владичино изненађење и радовање је трајало дуже од тренутка.{S} За то време, иако је у ств |
| уо тон туге и немоћи.</p> <p>То је тако трајало до тренутка када је хор почео певати Вјерују.{S |
| ладан, без капљице кише.{S} И није дуже трајао од пола сата.{S} Али је за то време исисао из зе |
| авања Господњег.{S} И тај доживљај мора трајати жив до гроба мога.</p> <p>А у чему су ти живи т |
| дити по свршетку службе, тако да певање траје доклегод владика и сви верни не оставе цркву.{S} |
| свечаност већ започела и из дана у дан траје.{S} Душа њена је била у рају.</p> <p>Али тело њен |
| азе.{S} Они су били стање њене душе.{S} Трајна, потешка, али и слатка борба душе да се тело укл |
| чном лепотом се теже развијају , али су трајније и јаче од страсти срца, и једино оне могу побе |
| </p> <p>Извирило је малко и сунце.{S} У траци његовој , тамо с десне стране солеје, спазила је |
| са толико својих година, са округластим трбухом, са принципом да и у кујни мора висити свечева |
| доктор Пашковић !{S} Са мало пупчастим трбухом доле, и с дугим танким ногама горе — права ротк |
| о је већ изговорио задње речи, ђакон се тргао, и спустио главу.{S} Осећао ја да га владика глед |
| мало поруменео.{S} Али у исги мах се и тргао.{S} Шкљоцнула су гвоздена врата на огради , и кро |
| ога младог пријатеља који се тек на реч тргао.</p> <p>У недељу, монах Иринеј је дошао на службу |
| де као да гледа ђакона збиља мртвог.{S} Тргла се и пришла му корак ближе.{S} Да, још је живео, |
| е, и код судије Ристовића црна табла! — тргла се Ана. — А његова три дивна мушкарца !{S} Боже, |
| жа.</p> <p>Чуо се шум корака.{S} Ана се тргла.{S} Неко је ударао ногама о суву земљу.{S} Дечко |
| тара чуло тихо кретање и шум.{S} Ана се тргла и похитала натраг ка вратима.{S} Поплашила се да |
| погоди је живахно и отровно.{S} Ана се тргла, села у постељи, запалила свећу, и почела да се к |
| в тамјаном не промирише. </p> <p>Ана се тргла, ослушнула шта се поје, и погледала доле.{S} Пред |
| ве кости.{S} Ана се од тог покрета тако тргла, као да се монах Иринеј ње дотакао.{S} Он је то о |
| данде, у клупчадма, опет натраг.</p> <p>Трговци су позатварали радње раније, чиновници се разбе |
| " /> цркву заволела.{S} И ја њу, дакле, треба да волим и смем волети само црквом у себи.“ </p> |
| његовог доласка можда опасти.{S} Иначе, треба му јавити ... ах, он је здрав, али Бошко ... можд |
| да све оно што пре нисам говорио ником, треба сада да кажем вама и више ником“.</p> <p>Ана се з |
| у страну све што јој душу испуњава.{S} Треба ћутати.{S} Зашто човек ћути ?{S} Између осталог и |
| а за имитовање треба индискретности.{S} Треба болног размотавања и вулгарисања једног можда пре |
| најбогатији и у све заљубљени човек?{S} Треба да буде калуђер, одговарало је цело његово биће.{ |
| да до спаваће собе.{S} Уморан сам.{S} А треба и ти да легнеш.{S} Недеља је сутра, имаш посла. < |
| огне попити сву лепоту музике.{S} Таква треба да буде љубав каква је и музика сама.{S} Црква тр |
| љубав каква је и музика сама.{S} Црква треба да буде љубав, јер је и музика црква. </p> <p>Вол |
| раног круга.{S} А у средишту тога круга треба да букне она екстаза од које је Ана Недићева очек |
| о докторову наклоност ка анализи , и да треба сасвим просто запитати: ко је болестан у кући гос |
| оном правцу, а он никако није знао куда треба да пође.{S} Најзад је угледао торњеве цркве и пош |
| о осећање, да сва ширина црквеног улаза треба да буде слободна кад Ана Недићева има њоме да про |
| рока, који је већ ту, и посљедице, која треба тек да дође, цери се судбина.</p> <p>— Отпрати ме |
| то се у један сплет уврте са жицом која треба да зазвучи.{S} И кроз тај чвор настаје онда ливењ |
| ма ли он и половину оних сила са којима треба волети девојку као што је Ана?{S} Девојку, која с |
| елих фењера који иду, и за којима и она треба одмах да пође.{S} Није јој било добро. </p> <p>Су |
| о живота, и да раду око црквеног певања треба да жртвујеш целу личну кариеру своју.</p> <p>Ани |
| одједаред осећам и неку тугу што сутра треба да идем.{S} Човек <pb n="161" /> можда никада, и |
| /p> <p>Једног дана се онда запитао: шта треба да буде највеселији, најбогатији и у све заљубљен |
| p>Не, ништа ново нема да дође, него нов треба да буде човек у свему, па и према музици .{S} И о |
| ом, и љуљао је као што се љуља дете кад треба да заборави оно од чега се поплашило ...</p> <p>В |
| ав један дан.{S} Волео је, нарочито кад треба да се умири или среди, предавати се интензивном п |
| клони и цвеће. </p> <p>Да с музиком сад треба престати, то ником ни из најдаље даљине није дола |
| грлу дави.{S} Мајко Божја, научи ме где треба стати ...</p> <p>Али ако је та граница кајање, ко |
| ице, врло је тешко болестан.{S} Али, не треба губити наду.{S} Серум је на време убризган. </p> |
| задовољство.{S} Можда се, уосталом, не треба чудити што је она могла тако необичну ствар.{S} Љ |
| улазити.{S} Не треба да улазите.{S} Не треба , ни њега ради, ни себе ради.{S} Сем тога, мајка |
| му је лакше, али немојте улазити.{S} Не треба да улазите.{S} Не треба , ни њега ради, ни себе р |
| квењак и донео писмо.{S} Казао је да не треба одговор, и отишао.{S} Ана је осећала од кога је п |
| ном осећању да радосном човеку ништа не треба.{S} И што је више давао, све је више могао давати |
| између оног што још може, и што више не треба да се збуде ?{S} Осећам ли ја ту границу у својој |
| ара у орахову љуску, и ништа му више не треба. </p> <pb n="242" /> <p>Свирачицу је дохватио чар |
| е — а сем тога, у нашу кућу не сме и не треба нико здрав да уђе.</p> <p>— Да, у томе и јесте св |
| е, и ти, и сви други ...{S} Ништа ми не треба ...{S} Оставите ме да се исплачем и смирим сама у |
| то значи, кад се каже да никоји бол не треба прецењивати, јер после годину дана он више не пос |
| е Ана.{S} Ја сам у кризи једној, и мене треба саслушати , и помоћи ми, као и сваком човеку у ну |
| Јасно је било пред њом да за имитовање треба индискретности.{S} Треба болног размотавања и вул |
| , један поглед, једно страшљиво осећање треба умети угрејати ватром целе љубави, бојама целе ма |
| та сваким даном расте ...{S} А да ли се треба радовати томе што се белоћа покрива? — Ко се још |
| осталом, све то није разговор који теби треба.{S} Тебе, бар у овом тренутку, не занима ствар уо |
| д вашом матером нисам хтео рећи, али ви треба да знате да се дифтеритис почиње компликовати са |
| ажећи у њему свештеника, калуђера, који треба да јој помогне, који треба руку да дигне, а из ње |
| луђера, који треба да јој помогне, који треба руку да дигне, а из његових прстију свети мир да |
| собарица, и јавила да господин Мајински треба часом да изађе напоље , јер га неко тражи.{S} Мај |
| но решење загонетци.{S} Не.{S} Сачекати треба ма коју извесност, јер су неразрешене муке теже о |
| господар.{S} А благе, сажаљиве милости треба бацити читаво брдо пред ноге катастрофи, да жртви |
| јно и врло лепо удати, онда ваљда и кћи треба да се одлучи да заволи некога, и да родитељима ск |
| м олтарима, чија светиља у срцима нашим треба да тиња.{S} Монах Иринеј, стојећи пред Трпезом пр |
| еме је.{S} Јер, видите, мислим да ђакон треба да буде сасвим млад човек.{S} Млад, неискусан, де |
| а, иде дакле.{S} И не само да иде, него треба сад да пусти дугу косу и браду, да огрне широку о |
| азбио моју!{S} Разбићу му триумф, и ако треба разбићу и њега!{S} Разбивен и покоран и пузећи ће |
| — питао је тоном, као да му само још то треба знати, па да срећа његова буде такође, високо гор |
| трала као свечаност за коју се нарочито треба спремити.{S} У колико је то више морала осећати о |
| > <p>оклоп ?{S} Или можда баш зато, што треба да да је гробница, има иза ње сила отпора, има не |
| S} Кад су родитељи већ спремили све што треба да се кћи може и пристојно и врло лепо удати, онд |
| ке, и почела свирати .{S} Тише него што треба, да не би много сметала друштву.{S} Ипак је већ п |
| ну савлађивало убеђење да цео њен живот треба да буде завет.{S} Завет лепоти и уметности Кандил |
| коју усред првог страстног пољупца смрт треба да угуши.{S} Смрт! </p> <p>Владика се стресао, и |
| нокте у груди, као да авет неку на срцу треба да задави.</p> <p>— То није истина, Ана! — завика |
| едаред сива једна мисао .{S} Сада одмах треба отиснути у страну све што јој душу испуњава.{S} Т |
| 149" /> камен, коме ни сунце ни киша не требају ...{S} О, онда ћемо се одрећи Бога, и заветоваћ |
| угаситог камена, чини се као да је цела требала бити каменита, и као да је остала недовршена за |
| о је добро знала <pb n="11" /> каква би требала да буде љубав у човеку, па да душа човечја могн |
| ...{S} Можда сам на први покрет љубави требала одмах навалити камен растанка, камен вечитог ћу |
| {S} За архијерејску службу, као такову, требало је научити доста нових ствари.{S} Сем тога, Ана |
| ла у души.{S} Пребацивала је себи да је требало анализи подвргнути, место туђега певања, своје |
| ктор Јован Недић. </p> <pb n="41" /> <p>Требало је журити, јер се и Пашковић журио.{S} Остало ј |
| } Ђакон, док је ђакон, тако ми се чини, требао би да је монах.{S} Ја сам то небројено пута осет |
| несреће, усред највећега јада, када би требао да сам више камен него што сам икад био, сада се |
| еко лица.{S} Да, и тај звекет сребра би требао да је хармоничан и у такту са побожним мотивом.{ |
| жда никада, и ни из којег разлога не би требао својевољно да прекида оно у чему је срећан.{S} Т |
| алуђера ...{S} Али онда је монах Иринеј требао живети више од сто година раније ...{S} А да је |
| > <p>Тако се приближио час кад је ђакон требао ући у олтар, узети путир, попити из њега причест |
| е тај живот, тај свесни, поносити живот требао да престане бити.{S} Огорчење болесниково због н |
| } И сад он долази .{S} Може бити да бих требао понудити му да идем с њим.{S} Може бити да ће ме |
| се смири.{S} Извео ју је затим опет под трем, и тамо, неочекивано, стегао јој руке као кљештама |
| цркве је имао дугачак, низак, засвођен трем, заштићен у дубини својој од кише и снега, чист и |
| е устукнула на улазу те цркве, остала у трему, али очи упрла у олтар.</p> <p>И ту, дрхћући тело |
| е обешена још на једну кућу више.{S} За трен ока, Недићеви се нашли затворени, одсечени од спољ |
| време ми има живота с ове стране пакла, тренутак један, и сасвим је свеједно чиме ћу тај тренут |
| p> <p>Био је то ипак јасан тренутак.{S} Тренутак који казује и открива.{S} Казује да је то сад |
| нах Иринеј к њима дође, него да она, за тренутак један, излети одавде, да одлети до цркве, да ч |
| ирено: </p> <p>— Ана, јесу ли вас ма за тренутак узнемириле Пашковићеве речи ?{S} Јесте ли осет |
| вас молим, лепо вас молим да станете на тренутак, да чујете само неколико речи ...{S} Госпођице |
| но исто са ђаконовим рецитативом, да је тренутак добио одједаред и своју језивост.{S} Осетило с |
| са има жеља.{S} Пожелео сам да још које тренутак с твојим срцем, и с твојим богатим животом про |
| к даљне неке музике.</p> <p>Пред велики тренутак литургије пред оно <hi>Вонмем</hi>, које је са |
| и стаје ближе уз њу зато што и одсудни тренутак долази ближе ...{S} Да, она је јасно осећала д |
| ао од метала саливена опомена, чекајући тренутак да чело земљи приближи, и снажним, скоро страш |
| један, и сасвим је свеједно чиме ћу тај тренутак испунити .{S} Шта више, ја морам зло чинити и |
| дављује катастрофу, и доста је да један тренутак буде господар.{S} А благе, сажаљиве милости тр |
| његову душу!{S} Кад би се, ма за један тренутак, та љубав, која је он, могла њему и дати!{S} К |
| октор сам. </p> <p>Ана је, све за један тренутак, и устукнула, и потрчала доктору у сусрет, и ј |
| замолио Ану да га извини само за један тренутак, колико да каже владици да оно „други пут“ зна |
| бој се, и хвала ти што си живела један тренутак само за мене!</p> <p>То је све што јој поручуј |
| о живот није толико вредан колико један тренутак њеног.</p> <p>Ту се Ана скрушавала, ту је опет |
| јзад, којима се сав живот сабио у један тренутак неизвесности, који су готови да доживе сваку с |
| ић занемио.</p> <p>Био је то ипак јасан тренутак.{S} Тренутак који казује и открива.{S} Казује |
| е моли.</p> <p>Необичан, скоро трагичан тренутак.{S} Јаз неки усред највеће хармоније.{S} Стара |
| ан и слеп.{S} Да и она проживи неколико тренутака као олуј, са целокупним и распуштеним силама |
| p>Стигла је пред један од најсвечанијих тренутака.{S} Ушла је у цркву баш пред читање Еванђеља, |
| ру.</p> <p>А Ана, у једном од оних злих тренутака кад човек триумфује што је другом јад и тугу |
| ли и код мене већ мртвих и заборављених тренутака , који се само зато не виде што их нове жеље |
| ала сам у њој срећних, узвишено срећних тренутака и пре вас.{S} Сада се те среће више не сећам. |
| ајући у савести да се у цркви ниједнога тренутка није сетила болесника.</p> <p>— Ужасно је.{S} |
| иде.{S} Сиромах стари владика!{S} Онога тренутка кад сте стигли, ви сте се почели враћати.{S} В |
| Чинило им се обојима да су се тек тога тренутка угледали и састали.{S} Стојало је између њих ј |
| Ђакон се међутим задржао дуже од једног тренутка, т. ј. владичино изненађење и радовање је трај |
| докле Бог у човеку станује, човек оног тренутка мора осетити зло чим се зло у њему крене.</p> |
| зненађење и радовање је трајало дуже од тренутка.{S} За то време, иако је у ствари ипак било са |
| и немоћи.</p> <p>То је тако трајало до тренутка када је хор почео певати Вјерују.{S} Већ први |
| а, без обзира на важност или трагичност тренутка.{S} Поставља се лекару једно препредено , а о |
| то је она њега чекала тада, у оне мучне тренутке, кад није знала где је, али кад је најзад ипак |
| срећу, и одмах, у истом <pb n="204" /> тренутку још, слеће на тај доживљај коб несреће и покри |
| а спусти главу на јастук.{S} Али у коме тренутку је то учинио, и тиме задовољио прву своју сањи |
| а најсветијем месту храма и у најлепшем тренутку молитве!</p> <p>Чинило јој се да би мирно могл |
| ор који теби треба.{S} Тебе, бар у овом тренутку, не занима ствар уопште, него само један квали |
| , и вукао га у другу собу — ти ни у ком тренутку нећеш заборавити на Бога, на душу, и на мене, |
| лосрдним путем живота.{S} Чак, у једном тренутку, Ана му се учинила као <pb n="90" /> овчица је |
| , одлучила и пресекла.{S} А у истом том тренутку јој је пало на ум да монах Иринеј још није дош |
| ен.{S} Ану је гушио тај уздах.{S} У том тренутку је изишао из цркве ђакон.{S} Рај се остварио. |
| еновог дела.{S} Као да и она, баш у том тренутку, или чезне, или стварно осећа ту малу, топлу, |
| а је да јој необично годи што баш у том тренутку управља своје очи на створење умотано у расу с |
| беле косе и браде, него и седих обрва и трепавица, који је крај снажног Недића изгледао као чађ |
| зумем — шаптала је Ана, гледајући, кроз трепавице, у рамена ђаконова.</p> <p>Он ју је узео за р |
| некуда у буџак.</p> <p>Ваздух и небо су треперили без једне борице , без једне завесице.{S} Сат |
| је имао савршен дечји сопран.{S} Прави трепет етра.{S} Висок, мекан, чедан, и пун оних божјих |
| а, осетио је ђакон опет један несигурни трепет у гласу, и скоро малаксалост при завршетку рецит |
| бацао цео свој силни глас, са последњим трепетом и одјеком.{S} И после тога, Ана је знала, груд |
| чак ни хармонија мисли и осећања.{S} На трепету звука је она улетела у душу Ане Недићеве.{S} А |
| ла се, бујала је, једна реч.{S} Бујала, трептала, готова да се откине .{S} Ани задрхта рука, и |
| и ?</p> <p>У гласу доктора Пашковића је трептала нота чисте, праве душе, правог једног славуја |
| у лицу, да су крила носа и ушију чисто трептала под кружењем крви.{S} Пришао је госпођици Неди |
| ркве и пошао у порту.</p> <p>Срце му је трептало, а он га је пустио да трепти, и благодарио је |
| ева. </p> <pb n="84" /> <p>Ђакон је сав трептао од неке свечане среће.{S} Устао је затим с каме |
| А рука њена?{S} Ана је одједаред почела трептати врелом неком језом.{S} Било јој је као жедној, |
| ју у усну, а прсти леве руке се истежу, трепте, бледе и умиру у овом животу пре него што се у ј |
| це му је трептало, а он га је пустио да трепти, и благодарио је Богу што је човек у стању толик |
| о.</p> <p>Анино срце поче преплашено да трепти, и она, не знајући право шта чини, потрча за лек |
| е да се окрене олтару.{S} Стари владика трепти.{S} Дирнут је свечаношћу, дирнут је лепотом.{S} |
| S} Понекад јој се чинило да целим телом трепти и бруји.{S} Једнога дана, из виолине њене је про |
| н кроз тишину, као да уз само Анино уво трепти велика нека жица.{S} Затим је дошао други, па тр |
| лавом, и погледа у мужа, који је такође тресао главом.{S} Њих двоје изгледали су часом као два |
| бледа, безопасна.{S} Али ван цркве.{S} Тресе је тресе, као што ветар тресе зелену шибљику, и н |
| езопасна.{S} Али ван цркве.{S} Тресе је тресе, као што ветар тресе зелену шибљику, и не зна се |
| р се проспе до сржи костију, и човек се тресе од блаженства. </p> <p>Једном младом човеку, који |
| цркве.{S} Тресе је тресе, као што ветар тресе зелену шибљику, и не зна се хоће ли бити на добро |
| ио у цело тело, и Ана се само смејала и тресла.</p> <p>Његова ћелија се претворила у палату!{S} |
| S} Сам, <pb n="78" /> са једним влатком тресличице-траве у руци, коју је гледао као неку загоне |
| са стотину очију у дебелој својој кори, тресло се од смеја, и наговарало коприву да се попне на |
| као у тичета, нешто је мучно дрхтало и тресло се.{S} Глава, тешка као од камена, једнако се ба |
| шковић каже ...</p> <p>Дунуо је ветар и треснуо нешто тешко.{S} Капија Ристовићева.{S} Из куће |
| ас можда још ломити , жеља још гонити и трести.{S} Али ће се смирити.{S} Смириће се, јер смо по |
| рло је јутрос двоје деце за два сата, а треће, последње, ако још није мртво, онда га је само Го |
| но на друго. — На пр. арију из свршетка трећег дана, о клијању траве и зеленила, и затим арију |
| им концертима куће <pb n="6" /> Недића, трећи су, најзад, упирали прстом у доктора Стојковића и |
| лежу у постеље пуни блажених снова.{S} Трећи, најзад, којима се сав живот сабио у један тренут |
| г посла који је у задње време радио.{S} Трећи, најзад: као оно што човек, у брдовитом крају, гд |
| тав по став текста, један, па други, па трећи.{S} Прота мештанин испуштао је из своје дуваном м |
| нека жица.{S} Затим је дошао други, па трећи, и онда је цео ваздух био пун металног звука.{S} |
| се ћути, и ушла је.</p> <p>Понудила је трећи чај, и изашла опет.</p> <p>— Сутра после подне ће |
| чиње да дрема.{S} Исти мотив је дошао и трећи пут.{S} Сасвим тих, шаптав и танак, још само слаб |
| извесност.</p> <p>А Пашковић је доливао трећи и четврти чај, и седео би тако Бог зна још докле. |
| вог напрезања као да камење гута.{S} По трећи пут се онда чуо исти тај став одгоре.{S} Као водо |
| умрети.</p> <p>Мало после опет, већ по трећи пут:</p> <p>— Иринеје!</p> <p>Ђакон је сада већ р |
| ти што децу гута.{S} Од синоћ имамо већ трећи случај одраслих.{S} Једна девојка и два човека у |
| и зазвонило на јутрење .</p> <p>Али тај трзај му је такође годио.{S} Брзо би дунуо у лампицу св |
| тим заправо одмарала.{S} У даху је било трзаја и уздисаја.{S} Одједаред, груди Анине задрхташе, |
| пољубила.</p> <p>А прсти твоји милују, трзају, или у крваво срце уједају затегнуте жице, и муз |
| рилима својим осећала и најблеђу сенку, трзала се, тражила је непријатеља који се приближује.{S |
| слутња којој дотле није било трага.{S} Трзала се од сваког шушња, јер се бојала зле вести.{S} |
| е Ана.</p> <p>Али ти калуђера волиш ! — трзала је она себе из помирљивости и самозаборава. — Во |
| привиђења и болове .{S} Руке и ноге се трзале и увијале као црви, као да детенце хоће да се ис |
| 8" /> њена према Иринеју још донети сем трзања, уздисања и жртви. </p> <p>И онда су наваљивале |
| сваку срећу ...</p> <p>Стари владика се трзао између разних осећања .{S} Час је са одушевљеном |
| ум, и тако су га заносиле, да се стално трзао кад би зазвонило на јутрење .</p> <p>Али тај трза |
| нуди и даје. </p> <p>И давао га је.{S} Три године дана је живео тако у тој чудној радости што |
| о, окупио се око Ане цео један свет.{S} Три доктора са три разна факултета.{S} Медицинар је био |
| хоћете од три моје десне руке.</p> <p>— Три ?</p> <p>— Па да.{S} Оно што ми помаже, то су две д |
| , а камо ли оно друго.{S} И најзад, два три велика, света, религиозна акорда: покривање детета |
| S} Хтео би да се види с тобом ма на два три минута, каже, у данашњи дан. — Недићка поче плакати |
| е, према томе, није опростила после два три минута.{S} А није ни Пашковић.{S} Остао је да попиј |
| световне концерте . <pb n="9" /> До два три сата по поноћи се умела разлегати песма и свирка из |
| црна табла! — тргла се Ана. — А његова три дивна мушкарца !{S} Боже, који је болестан?{S} Можд |
| ња од дифтерије, од којих су већ досада три смртна.</p> <p>У подне тога дана стигла су два лека |
| p> <p>Ђакон је успео да ствар одложи за три дана, до идуће недеље.{S} Али је за све то време би |
| о Ане цео један свет.{S} Три доктора са три разна факултета.{S} Медицинар је био доктор Пашкови |
| свечаном вечерњу Еванђеље се читало са три места.{S} Прота Богородичине Цркве на сред храма, п |
| видела реп.</p> <p>— Коју год хоћете од три моје десне руке.</p> <p>— Три ?</p> <p>— Па да.{S} |
| з Хајдновог <hi>Стварања света</hi> две три тачке.{S} То би била црквена музика, а ипак тако ве |
| лике разних музичара на зидовима, и две три групе фотеља и столица.</p> <p>Ана је пошла да седн |
| нута кола и палије с буретом горе.{S} И три фигурине , ваљда пиљарице, иду на глави и разговара |
| их је и једила.</p> <p>Стара двадесет и три године, одлична партија у сваком погледу, а не заљу |
| родискутовати и нашалити се.</p> <p>Али три дана касније, о празнику, тачно у исти час, т. ј. п |
| било да је чекао Ану.</p> <p>— Имао сам три сата одмора, па сам дошао и ја да се помолим Богу — |
| вених очију, ђакон је спуштао по две по три кришчице освећеног хлеба у мале, велике, младе, ста |
| После, скромни жути маслачци.{S} Све по три у реду.{S} Појци и богомољци.{S} Најзад, густа вију |
| првог или другог угла, и тамо би се, у три разна правца, растајали сви троје, опраштајући се н |
| доћи.</p> <p>— Пресудићете.{S} Дакле: у три сата после подне известила сам доктора Пашковића да |
| је доласке, <pb n="217" /> тако да је у три четири пута чуо цело појање.{S} Дешавало се да стиг |
| и рачунајући да после Достојног има још три јектенија која говори свештеник, а онда ће се отвор |
| ије већ видела даље испред себе него на тридесет четрдесет корака.{S} Као из воде су искакале в |
| в.</p> <p>У тај мах се зачула славујска трила из баште.{S} Пашковић је одгурнуо тањир и пречуо |
| остепено јако развеселили .{S} Они мали трилери у шеснаестинама , славујева песма, просто су их |
| укчијих потеза.{S} Мала девојчица, која трипута има да пева сама, држи непрестано Ану за сукњу. |
| ављење , меланхолично мирно прошла кроз триумф свога музичког дара и свога труда. </p> <pb n="2 |
| д које је Ана Недићева очекивала велики триумф своје необичне младости.</p> <p>Долазили су јој |
| пораз, и хладно загледана у свој задњи триумф, смејала се сваком догађају и свакој жртви.{S} А |
| p>Госпођица Недићева је веровала да тај триумф мора доћи, и предавала се маштањима о њему.{S} Д |
| , тражила је, према томе, нарочити свој триумф.</p> <p>Госпођица Недићева је веровала да тај тр |
| јер и он је разбио моју!{S} Разбићу му триумф, и ако треба разбићу и њега!{S} Разбивен и покор |
| херојства и љубави, издизала на висове триумфа и гурала у амбизе катастрофа.{S} Гледала га нас |
| ва је усхићено и поносито гледала у тог триумфатора, у тог краља.{S} У први мах, глас његов је |
| данима својим, бити борба за чедност и триумфе њене, бити полифонијска једна тајна, бити залог |
| у њој срце женино, које не зна борбу и триумфе губитака, које зна само или несрећу или срећу.< |
| ећају очекивања, слаткој једној слици о триумфу музике и црквене церемоније и у њиховом скромно |
| једном од оних злих тренутака кад човек триумфује што је другом јад и тугу причинио, ударала је |
| .{S} Онда је опет, као добра домаћица , тркнула по кући, и стала разгледати да ли је све у реду |
| , да уметничким делима Бог зна где лежи трновита или крвава колевка . </p> <p>— Необичан човек |
| } Људи су гледали ту лепу слику.{S} Сви троје у црно.{S} Ана са златном својом косом испод вела |
| и се, у три разна правца, растајали сви троје, опраштајући се неким необично благим и срећним о |
| плачемо.{S} И Бог стоји.{S} Чекамо сви троје да дође хирург.{S} Да донесе нож и да изврши оно |
| анице у руке па на молитву. </p> <p>Сви троје се, нехотице, обрнуше Ани.{S} Ана је стојала крај |
| сле свршене службе, стојали су опет њих троје.{S} Људи су гледали ту лепу слику.{S} Сви троје у |
| S} Боже, који је болестан?{S} Можда сва тројица.{S} Можда само њен љубимац, најстарији, Бошко, |
| дан целог мога живота.{S} Овако стар и трошан, осећао сам се лак и бесмртан.{S} Бог је велики |
| у необично строго.{S} Свеће се димиле и трошиле у тешким сузама, стихари на деци су били много |
| Ана је вриснула, али је гушила врисак, трпајући марамицу у уста.{S} Врата се затворила.{S} Нас |
| древна времена на зидовима манастирских трпезарија, на сивом зиду старе цркве је оживео фреско |
| <p>Отворила му је Ана, и увела га кроз трпезарију у салон.</p> <p>— А где је госпођа Недићка? |
| ала дрва. — Нема доста жари.{S} Пређи у трпезарију, тамо је лепо топло, а ту је и доктор Пашков |
| да тиња.{S} Монах Иринеј, стојећи пред Трпезом прав и светао као арханђелско копље, са дискосо |
| тавих Аниних суза.{S} Застао часом пред Трпезом, и раширеним, брижним погледом је тражио нечију |
| наха једног, који се, тамо, пред Часном Трпезом, моли Богу за цео свет, а на души му је можда т |
| свештеник, с челом на поду, пред Часном Трпезом, клањао се дубоко и скрушено доктор Пашковић. < |
| ало, попело се Јови на леђа.{S} Јова је трпео, а Ана се смешила.{S} Било јој је топло од Јове к |
| себе другом.</p> <p>Доктор Пашковић је трпео.{S} Жалио је свога доброг пријатеља, потресали су |
| пакост, освета.{S} Њу боли, али она бол трпи исто тако као и оно што јој годи.</p> <p>У то је д |
| аћи снагу за досљедност , одговорност и трпљење.</p> <p>Ана се осмехнула и на матер и на Пашков |
| ала.{S} Младост њена, чиста и равна као труба убељеног платна, а засута моментима високих лепот |
| кроз триумф свога музичког дара и свога труда. </p> <pb n="29" /> </div> <div type="chapter" xm |
| и мирно саветовао да се, због тешкоћа и труда, оканем појања у цркви.{S} Ти ниси осетио, не осе |
| времена већ прошло, погађао разлоге, и трудио се затим да све те мисли што пре заборави.{S} Ал |
| ости, и био је тим потпуно задовољан, и трудио се да Ану ослободи неприлике.</p> <p>— Не тражим |
| .{S} И новорођенчету, ако је жена, види трун на души.{S} Женина душа је увек мутна — каже он. — |
| ели онај калуђер у чијем завету нема ни трунке немилости, чије аскетство осуђује себичну љубав |
| /p> <p>Одгоре, с противног краја улице, трчао је Ани у сусрет доктор Пашковић.</p> <p>— Одакле |
| так њеног.</p> <p>Ту се Ана скрушавала, ту је опет почела да воли.</p> <p>Како су миле те кокиц |
| у мојој души лаж, на мојим устима лаж, ту, пред гробом оца мога, Иринеје, опростите ми, очисти |
| ом.{S} Гле, онај кога она тражи и воли, ту је, <pb n="112" /> крај ње је, и разуме све што му ј |
| јковића и његов чудотворни баритон .{S} Ту се застајало.{S} Свака друга комбинација би била про |
| волео вас, или само ту љубав у вама.{S} Ту љубав, љубав жене, коју сам ја, женомрзац и познавал |
| пшта нека кућа и дом највеће љубави.{S} Ту своју шетњу по порти је највише волео рано у зору, п |
| одила у цркви и живела само у цркви.{S} Ту љубав није запалио ни пламен очију, ни стисак руку, |
| га псета, над бледом јесењом травицом — ту се тешила и забављала.{S} У малом том свету, који се |
| еђи у трпезарију, тамо је лепо топло, а ту је и доктор Пашковић Зато сам и дошла.{S} Хтео би да |
| егице.</p> <p>Чудну моћ је имала Ана да ту своју љубав , за коју би људи рекли да се ничим друг |
| } Комешање људи је додуше ишло на то да ту празнину испуни, али она је пробијала кроз сав метеж |
| .{S} Али он не осећа никакву потребу да ту тајну разреши , и навикава се да је носи такву каква |
| истина дотле, док је калуђер у стању да ту жену воли изнад себе!{S} Тако вас ја волим, Ана! ... |
| ознати и завољени глас, говорио је сада ту, сасвим близу.{S} Говорио њој.{S} И говорио речи сау |
| 163" /> <p>Можда је тај човек само сада ту, можда у башту ову, овако као сада, никада више неће |
| не треба да се збуде ?{S} Осећам ли ја ту границу у својој монашкој љубави?{S} Има ли и код ме |
| p>Госпођица Недићева је необично волела ту цркву, и у детаље знала њене нарочитости и лепоте.{S |
| као да ће сад душу исплакати.</p> <p>На ту ларму је дотрчало мало Анино кученце , бело као снег |
| же суди. </p> <p>Изведавши једнога дана ту слику свога стања прилично на чисто, Ана се баш и за |
| тренутку, или чезне, или стварно осећа ту малу, топлу, али најслађу човекову срећу, ону с којо |
| ћи откуда зна, али зна.</p> <p>Црква је ту некако по среди.{S} Може бити да стари Богородичин Х |
| ко савршеним тонским гибањем, као да је ту ствар такт по такт проучавала.</p> <p>Сутра дан је с |
| певања, своје сопствено.{S} Мислила је ту на оно што је пре неколико месеца радила и сматрала |
| лу девојчицу толико пута лечио, који је ту недавно, с вашим родитељима заједно , претрпео опет |
| ати сву прегршт среће.{S} Хитнуо јој је ту срећу тако богату и тешку, да је Ана чисто узмакла.< |
| ка што увек долази у цркву, а сада није ту.{S} Знао је и то да је она покретач и душа лепом пој |
| не, да ли да жали што монах Иринеј није ту, или да пожели да никада више и не дође.</p> <p>— Би |
| ила се.{S} Благодарила је Богу што није ту.{S} Зараза ће до његовог доласка можда опасти.{S} Ин |
| азећи су постепено почели опажати да се ту не води обичан разговор.{S} Задржавали су корак, и п |
| м путем, пољем.{S} Опазила је као да се ту, напољу, магла згушњава .{S} И снег је био друкчији. |
| воје руке према њему.</p> <p>— Останите ту — шаптала је и оборила главу тужно.{S} Била је бела |
| ални тенор, други су опет тврдили да ће ту музичку загонетку сабљицом пресећи један од оних гиз |
| ши јој онда оно писмо, он је и нехотице ту ствар положио у њене руке.</p> <p>Све је у њеним рук |
| ршена створења.{S} Ми ћемо, дакле, кроз ту љубав, видети, постићи и имати идеал.{S} Какав мир т |
| сцену из веселог живота њеног оца, и уз ту реминисценцију се Ана тек заправо обраћала Богу за п |
| трему, али очи упрла у олтар.</p> <p>И ту, дрхћући телом и гласом, и не допуштајући да је се м |
| те . </p> <p>Ана је пошла цркви да види ту слику.{S} Али анђео као да се помакао њој у сусрет.{ |
| а.{S} Престала је канда да осећа и види ту љубав као нешто придошло у своме бићу.{S} Нешто што |
| та, са свима тима мукама на челу, лежи ту негде, сасвим близу, на овој земљи љубави и лепоте, |
| и су опет њих троје.{S} Људи су гледали ту лепу слику.{S} Сви троје у црно.{S} Ана са златном с |
| и онда ...</p> <p>— Зашто нисте остали ту, иза зида, док ја не прођем?</p> <p>— Ана, Ана, зар |
| <p>Ђакон је осећао да безгранично воли ту девојку.{S} Баш сада, када је, као и онда, прошла по |
| Недићка с нежним прекором — место да ми ту бригу што пре скине с врата, она, како је отац њен ј |
| оновој индигнираности.</p> <p>— Нема ти ту, драги мој, на жалост, никакве анализе.{S} Све ти то |
| ао је да би много дао кад би могао чути ту жељу, али је осећао и то да би пре умро него што би |
| разумевајући право зашто, и приписујући ту појаву навици, прекинула је читање новина, скочила с |
| мисао.{S} До онога дана, када је ђакон ту руку додирнуо својом, она је у склопљеној шаци те ру |
| не може ни осетити ни доказати ?{S} Ако ту границу виде тек изгубљени и проклети ?{S} Ако сам ј |
| не знам: јесам ли заволео вас, или само ту љубав у вама.{S} Ту љубав, љубав жене, коју сам ја, |
| шта је.{S} А између узрока, који је већ ту, и посљедице, која треба тек да дође, цери се судбин |
| зи Његовоме.</p> <p>Ана се навикла да у ту руку гледа као у саму себе.{S} Чиста, нестезана, нељ |
| пријатније, у колико је чешће долазио у ту цркву.{S} Имао је неко фантастично убеђење, да ће у |
| горостасну палату?{S} Је ли вам тешко у ту палату частољубља, рада и лепоте узидати телесну сво |
| то бити тако угодно и тако лако.{S} Сву ту глад ће она нахранити и стишати, и опет ће стојати б |
| а недеља, не знајући да ли је ђакон још ту или је већ отишао , решила се да не иде у цркву.{S} |
| таласима пучине . </p> <pb n="19" /> <p>Ту, испред ње, остварио се један од најтоплијих њених с |
| дан колико један тренутак њеног.</p> <p>Ту се Ана скрушавала, ту је опет почела да воли.</p> <p |
| у прозора, у што више светлости.</p> <p>Ту су је дочекали торњеви Богородичине Цркве.{S} Прво и |
| сле прошао, али је остала нека туга.{S} Туга, којој се ђакон помало чудио, чудио јој се као неп |
| b n="109" /> <p>— Коме тада још никаква туга није притискивала груди — шалио се ђакон. — А шта |
| Бол је после прошао, али је остала нека туга.{S} Туга, којој се ђакон помало чудио, чудио јој с |
| е не изгубите опет.{S} А друго је чудна туга у савести мојој због владике.{S} Оно прво сам мора |
| г живота свршавају тихом тугом, а та је туга тако лепа, тако хришћанска.{S} Осетила је да у зам |
| јатеља, потресали су га очај Недићкин и туга Анина, и, најзад, у часовима, кад је доспевао да и |
| непозваном мучитељу и дошљаку .{S} Али туга се та разливала кроз њега смело и одважно, као да |
| нак. </p> <pb n="205" /> <p>У моментима туге Ана је заривала главу своју у крило материно, и пл |
| ди са милошћу, него да се баца у поноре туге и у потоке суза!{S} Шта је друго сажаљење него мон |
| евесела чела!{S} Куда су, него у поноре туге, просуле се и отишле све највеће милости овога све |
| зна сваки кут његове душе.{S} Таласи те туге се затим и ван ђакона почели ширити, и купили се н |
| S} Царска песма, али пуна скрушености и туге.{S} Хвала ти, Боже, и не остави ме кад до туге дођ |
| е, а кроз јектенија ђаконова се чуо тон туге и немоћи.</p> <p>То је тако трајало до тренутка ка |
| } Хвала ти, Боже, и не остави ме кад до туге дође.</p> <p>Ђакон се побожно прекрстио, затварају |
| орење умотано у расу смирености и у вео туге.{S} И чинило јој се да тај човек, савијајући своје |
| ешко му је било оставити старца који ће туговати за њим, али је отишао са неком чудном надом да |
| рела.{S} Никоме се она није поверила ни тугом ни радошћу.{S} Нико живи њој није пришао ни са пи |
| све несреће овог живота свршавају тихом тугом, а та је туга тако лепа, тако хришћанска.{S} Осет |
| кад човек триумфује што је другом јад и тугу причинио, ударала је даље сурово и немилостиво .</ |
| те ли ми да сад одједаред осећам и неку тугу што сутра треба да идем.{S} Човек <pb n="161" /> м |
| онда, додир његов с душом нашом је тако туђ и плашљив, и сваки пут све краћи и краћи ...</p> <p |
| чима, и осети како се много може волети туђе дете.</p> <p>И зато јој је било јасно да на томе м |
| у уске љубави страсти изгледале потпуно туђе и немогућне.</p> <p>Једног дана се онда запитао: ш |
| да је требало анализи подвргнути, место туђега певања, своје сопствено.{S} Мислила је ту на оно |
| добрим погледом старца који се још само туђем животу радује.</p> <p>— Ја сам, синко, у првом ре |
| ред, с путиром ...{S} Путир је стајао у туђим рукама , а дивни онај узвик о вери и страху божје |
| два анђела у човека и жену, у радознале туђине, у лукаве борце који добро знају да страст није |
| несрећан због те немоћи као сада.{S} Ја туђу, божју или човечју помоћ никад нисам тако желео ка |
| ељан је простог човечанског зближења, и тужи за умиљатом речју, за топлом руком, за нежним загр |
| а, вео његов је изгледао као нека много тужна црнина на снегу.{S} Госпођица Недићева је уздахну |
| .{S} Попало је дебело иње, нека свечано тужна маглица је обавијала предмете, снег је пролетао т |
| p> <p>— Не можеш ?</p> <p>Два бескрајно тужна ока се загледала у владику.</p> <p>— Не могу, Пре |
| Богом, и пред собом, гледајући право у тужне очи Христове на Ђотовој слици Христа и Јуде.</p> |
| сам, а дани моји ће пролазити без њега, тужни, празни.</p> <p>Ану је одједаред дохватила страст |
| и и нама.{S} Деца и иконе вас чекају, и тужни су.{S} Мајка Богородица, у жеженом злату и драгом |
| оцу.{S} Отац је гледа дубоким, брижним, тужним погледима.{S} А доктор се необично понаша.{S} Та |
| жаоку.{S} Тај нежни млади човек, са тим тужним гласом и са поезијом кратког живота у очима, иде |
| маторо Недићево псето, које је лежало, тужно равнодушно , с њушком на шапама, и са зрачком бес |
| за недужне жртве.{S} Рамена старчева се тужно слегала пред сазнањем о човечјој немоћи.{S} У руц |
| стала се опраштати од њега милостиво и тужно.</p> <p>Доброта и љубав је клечала око Ане, али А |
| низ степенице у порту.</p> <p>Гле како тужно изгледају данас ти богомољци .{S} Котрљају се као |
| нестаје.{S} И мирише при том, али тако тужно.{S} Ану обли наједанпут нешто врело.{S} Осетила ј |
| станите ту — шаптала је и оборила главу тужно.{S} Била је бела као од камена.</p> <p>— Будите х |
| лужбе.{S} Када људи, тутори и црквењаци тумарају без реда, врата шкрипе, кандила на котуровима |
| а.{S} Свирајући, пала је Ана у ватру, и тумачила доктору: да је све то, што у први мах заинтере |
| А теби се канда попео месец у главу! — тумачио је доктор Пашковић, са мало више анализе, загле |
| <p>Ана му ни сада није пружала руку.{S} Тупо и хладно је гледала људе око себе, па и монаха Ири |
| хитнула их далеко.{S} Затим се потпуно тупо загледала у једну бубу, која се са одломљеним пипк |
| да нас, несрећне и пале, расељене међу Турке, Млечиће и Угре, уздигнутим Светим Дарима и звеке |
| света.{S} С ове стране, жагор и профани тутањ.{S} С оне стране, мир светиње и духовна снага, ко |
| ради ли се о догађају који у себи носи тутањ и преврат. </p> <pb n="42" /> <p>Пашковић је, пог |
| аскалашно могла урадити.{S} Кочијашу је тутнула новац да купи сину ципеле, а затим је дозвала п |
| цркву пре почетка службе.{S} Када људи, тутори и црквењаци тумарају без реда, врата шкрипе, кан |
| екало ју је изненађење.{S} Крај великог туторског стола, у хрпама липовог грања, стојао је мона |
| најбоља тенористе гледају се као два на тучу готова петла.</p> <p>Али песма се таласа, снажна, |
| ећати просто од тог што му летњи ветрић ћарлија око главе.</p> <p>Али после, ветар је престао ћ |
| аве.</p> <p>Али после, ветар је престао ћарлијати, сунце није више шарало црквена врата, срце с |
| о му се с лица убеђење да <pb n="27" /> ће Господ чути његов глас, проходати по храму, и претво |
| е недеља.{S} Али ја већ сада знам каква ће бити служба божја тога дана.{S} Као зелена маховина |
| и освртала по животу, и тражила на кога ће се ослонити она, да би се на њу могла ослонити стара |
| недостижног циља, несрећник један кога ће ужасна страст за идеју кљувати <pb n="178" /> и јест |
| учила је да неће мислити на Иринеја, да ће га за једно време заборавити.</p> <p>А нервозније но |
| ођена једна врло лепа музичка пјеса, да ће ђакон певати, а пратиће његово певање госпођица Неди |
| S} Имао је неко фантастично убеђење, да ће у том храму моћи довршити оно што је он звао својим |
| е Цркве!{S} Опет нада.{S} Може бити, да ће пред заамвоном молитвом изаћи.{S} Свештеник је изаша |
| Чинило јој се да ће се онесвестити, да ће пасти.{S} После ју је дохватило блаженство среће, бл |
| > <p>Решио је дакле да ће се повући, да ће избегавати састанке са Аном, док се обоје не врате у |
| чинило и природно, и једино могућно, да ће Ана бити Антигона његове судбине.{S} Пратиће га на с |
| „други пут“ значи већ сутра ујутро, да ће дакле ипак бити онако како је владика првобитно желе |
| и предавала се маштањима о њему.{S} Да ће можда неко саградити велелепну цркву са галеријама з |
| ћемо једног дана умрети?{S} Него?{S} Да ће неко од нас двоје изневерити ?</p> <p>— Ни то не.{S} |
| рту да одахне.{S} Али, слутећи ваљда да ће монах Иринеј одмах за њом изаћи, није одахнула, него |
| и.{S} Поседела би још, али се бојала да ће се мајка бринути.</p> <p>Пролазила је поред капелице |
| и, октети и хорови.{S} Ана је решила да ће се то, као завршни концерт, изводити по свршетку слу |
| опу за њим.</p> <p>Одлучио је најзад да ће после подне прошетати , проћи крај куће госпођице Не |
| м своју љубав.</p> <p>Решио је дакле да ће се повући, да ће избегавати састанке са Аном, док се |
| шао.{S} Ана се збунила.{S} Бојала се да ће и ђакон отићи.{S} Али он је остао.{S} И <pb n="119" |
| ди сенку хоће да обуку.{S} Бојала се да ће се старац срушити под скупоценим, тешким оделом и по |
| ре у тело рањеника.{S} Чинило јој се да ће се онесвестити, да ће пасти.{S} После ју је дохватил |
| о, да је већ пре осам дана устала, и да ће скоро и изаћи.{S} У башту већ излази.</p> <p>У петак |
| ла је осећај да је негде озлеђена, и да ће сад одмах нит њене крви потећи у траву.{S} Ћутала је |
| негде, у дну олтара, севају муње, и да ће сад велики, чисти Бог, казнити грешнике. </p> <p>Али |
| ј је писао да се Ана мора штедети, и да ће стога и он што ређе долазити к њој на вежбање .{S} И |
| а одсада долази само добро и лепо, и да ће се сад одмах осетити присуство Бога, и чути се, из д |
| е, пре свега, сви они, који су знали да ће на тој вечери бити гости.{S} Па <pb n="103" /> онда |
| ама појединих солиста певача.{S} Или да ће свештеници смети бити само уметници рецитовања.{S} И |
| иакални тенор, други су опет тврдили да ће ту музичку загонетку сабљицом пресећи један од оних |
| цију и кариеру , ови други се шалили да ће сад сигурно и владика тражити премештај у Богородичи |
| ко пута исмејани од доктора, мислили да ће им такав реванш бити највеће задовољство живота.{S} |
| Пред вече, кад сврши посао. и мисли да ће за клавиром или за књигом бити задовољна, не може ни |
| здахом.{S} С једне стране ми се чини да ће све то време бити један златан сан, од кога човеку н |
| ринеј, или је нека болест која прети да ће наићи.</p> <p>Једне вечери искрсе пред њу неочекиван |
| једва помолио из мрака ноћи, и прети да ће опет тамо да се врати.{S} У оделу тешких црних бора, |
| у те девојке обузима нешто што прети да ће га разнети.</p> <p>Ана је после свирала и арије.{S} |
| удити му да идем с њим.{S} Може бити да ће ме он и звати.{S} Једно знам сасвим извесно, а то је |
| у топлоти и сјају, не могу замислити да ће можда баш на њиховим светлим крилима једног дана уми |
| али је отишао са неком чудном надом да ће све добро бити.</p> <p>Да, то је био храм у коме се |
| дмах затим опростио , ђакон се надао да ће је можда ипак стићи.{S} И стигао би је, да није тако |
| у грчевито, астматично скикање, као да ће сад душу исплакати.</p> <p>На ту ларму је дотрчало м |
| ао цвет, Анина коса је изгледала као да ће се сад сва расути. </p> <p>Млако, тихо подне, пуно т |
| десну своју мишицу, и занела се као да ће заспати.{S} Али одједаред, мисао једна, оштрија од н |
| на је, додуше са рукама на брави као да ће одмах ући, још дуго стојала, час извијајући се за ст |
| ирају.{S} Чича би дрмусао главом као да ће с рамена да је стресе, правио гест као да запушава у |
| види него чује, и обрадова је мисао да ће можда једног дана бити у стању да одсвира музику сво |
| је била радост што је владици обећао да ће доћи.{S} Наравно, прво се мора и с Аном разговарати. |
| едаред , када је неминовно изгледало да ће се још у цркви срести, она се сакрила за стуб, и пос |
| никога од гостију.{S} Знало се само да ће око четири сата, по жељи епископовој, доћи ђакон Ири |
| тако, незнано откуда, ширила се вест да ће, код Недићевих, после вечере, бити извођена једна вр |
| живог није змија.</p> <p>Уочи дана када ће се помонашити, записао је у дневник:</p> <p>„Миран и |
| датком неким, са моментом заклетве када ће се изнети воштаница и Еванђеље, са вером да су све д |
| не може тако да буде.{S} Уосталом, сада ће ипак тако бити.{S} Мене ће заменити монах Иринеј. </ |
| ац.{S} А како је стар и болешљив, можда ће му то бити последња црквена свечаност уопште.{S} И т |
| ве дивне, раскошне службе, данас, можда ће чак и добро бити да мало постимо.{S} Две недеље дана |
| чи дан срећног њиховог виђења.{S} Можда ће тада моћи и разговарати с Аном.{S} Та је жеља, ваљда |
| јектенија која говори свештеник, а онда ће се отворити северне двери, и оданде ће поново забруј |
| му, и по њима се није могло судити куда ће свирка премодулирати.</p> <p>Мало затим стаде се при |
| годарила је Богу што није ту.{S} Зараза ће до његовог доласка можда опасти.{S} Иначе, треба му |
| не као сестра, него као љута гуја, која ће јој тело кидати и душу испијати тражећи њега, њега, |
| n="66" /> према монаху.{S} Љубав, која ће сва, у свима данима својим, бити борба за чедност и |
| ебљену, а баш највећу своју снагу, која ће одједаред изменити живот, упростити и разјаснити све |
| Али из моје ћелије је изашла жена која ће срушити палату! ...{S} Срушиће је!{S} Пошто претходн |
| да сличан стакатираној шеснаестини која ће сад у ваздух да прсне.</p> <p>Једном приликом, на уж |
| ва, али нема душу.{S} Равно шест недеља ће бити прекосутра како се госпођица Недићева разболела |
| " /> <p>— Она ће вас изненадати.{S} Она ће вас можда и скупо стати.</p> <p>Доктор се мало збуни |
| унапред . </p> <pb n="246" /> <p>— Она ће вас изненадати.{S} Она ће вас можда и скупо стати.</ |
| вежбање .{S} Има код куће хармониум, па ће вежбати сам.</p> <p>Ани је та одлука ђаконова годила |
| е, пратили сте нас прошле суботе, сутра ће бити добар да нас отпрати господин ђакон .</p> <p>— |
| > и болести, шта ће онда и молитва, шта ће и свештеник.{S} А кад су забрујала звона на <hi>Дост |
| да, страха <pb n="36" /> и болести, шта ће онда и молитва, шта ће и свештеник.{S} А кад су забр |
| јање или свечаност.{S} Иначе не.{S} Шта ће дакле сада, у овај мртви, облачни јесењи дан, и кад |
| p> <p>А оцу као да је опет горе.{S} Шта ће бити?{S} Зашто доктора нема? — Ану је крхао страх, и |
| се грчила као сув лист на магли.{S} Шта ће сад бити?{S} Оба крила двери је свештеник сам отвори |
| старих баба са босиљком у руци.{S} Шта ће у жене та чудесна биљчица, која, зелена, мирише на д |
| ао је ето у празну хладну цркву.{S} Шта ће тамо ? </p> <pb n="33" /> <p>Њој дође на ум да је та |
| аред почела плакати зато што не зна шта ће да каже.{S} А сиротог Пашковића је дохватио скоро по |
| имати само анђели.{S} И замислио се шта ће.{S} Најзад је узео пуну руку свежег горског <pb n="4 |
| у, и шта она још хоће сем музике, и шта ће љубав <pb n="238" /> њена према Иринеју још донети с |
| ао владици, и послушно сагнут чекао шта ће му рећи. </p> <p>— Ништа, синко.{S} Иди, пиши — смеш |
| тако угодно и тако лако.{S} Сву ту глад ће она нахранити и стишати, и опет ће стојати богата и |
| творила.{S} Настао је мир.</p> <p>— Сад ће Бог послати смрт — шаптао је стари баштован крај ног |
| акле дан раније ћу стићи.{S} Две службе ће проћи без мене. — Ђакон је застао и гледао у Ану с ж |
| у кожну лопту ушивен ...{S} Најзад, све ће бити јасно кад дође после подне.</p> <p>После подне, |
| смешила.{S} Нико нека се не брине, све ће она <pb n="98" /> сама радити и урадити.{S} И топло |
| ма.{S} Све компликовано и тешко.{S} Све ће то за неколико дана поумирати.{S} Серум против шарла |
| , и иде даље.{S} Иде тамо.{S} Тамо, где ће монах Иринеј дати љубав, велику и мучну, као што су |
| него се устрептало почела освртати где ће да се склони, и скоро је утрчала у капију једне куће |
| ће се отворити северне двери, и оданде ће поново забрујати молитва његовог свежег, младог глас |
| етио чика Јове Недића, и ждребета, које ће он, кад оздрави, да крсти.</p> <p>Ани засузише очи, |
| у црквеног појања у њиховом храму, које ће се сада тек моћи потпуно извести.</p> <p>И доктор Па |
| лачење у једно чаробно удубљење, одакле ће слика она на дверима још лепша и искренија изгледати |
| била већ сасвим празна.</p> <p>— С њиме ће и иначе ова црква много добити.{S} Чуо сам да необич |
| сталом, сада ће ипак тако бити.{S} Мене ће заменити монах Иринеј. </p> <p>Ђакон је погледао у п |
| ако се с музиком још настави, први људи ће морати изаћи на месечину, и вечерати својим рођеним |
| три будно око божје, и гњев његов, који ће стићи сваки грех, <pb n="187" /> сваку превелику сре |
| изабрани херој, који не сме пасти, који ће остати да види и насљеди победу снаге своје.{S} А Ан |
| p>Тешко му је било оставити старца који ће туговати за њим, али је отишао са неком чудном надом |
| то, да би изазвао утисак и уверење који ће бити у даљњој даљини од истине.{S} Ћутати, дакле, то |
| н, вечити камен, састаје са сводом који ће много пре њега оцветати и пасти.{S} Види се прво пре |
| ост своју, и као виши захтев један који ће ми помоћи да довршим дело своје.{S} Како ћу чувати т |
| отићи ће тамо где ја нисам, а дани моји ће пролазити без њега, тужни, празни.</p> <p>Ану је одј |
| ије ни почело, а овај несрећни Мајински ће већ свих седам смртних грехова имати на души! — шапт |
| е око: да ли је грешна та љубав , да ли ће Бог узети од ње монаха Иринеја ? </p> <p>У божјем ок |
| али у стару своју радозналост: какав ли ће, Боже, бити последњи став у симфонији те интересантн |
| мити , жеља још гонити и трести.{S} Али ће се смирити.{S} Смириће се, јер смо поносити монаси н |
| и савити лево и кроз парк ићи кући, или ће још једаред проћи поред цркве.{S} Вукло ју је да про |
| но друго!?{S} Никада!{S} Никада!{S} Или ће пљуснути погана моја крв по калдрми, и црно семе њен |
| Нема је.{S} Можда неће ни доћи.{S} Или ће доћи касно.{S} Слаба је још, не може дуго стојати.</ |
| но одговори хоће ли болесник умрети или ће остати да живи.{S} Хипокризија, страшна, увек иста, |
| /p> <p>— Мени се не допада, а мојој Ани ће се можда и свидети.{S} Она тако воли: да се сита нас |
| зелена маховина по сивом камену попасти ће живи трагови бића вашег по нашој самоћи.{S} И ми ћем |
| е.{S} И тада, кад се смири, око страсти ће поново растити руже, и страст ће, побеђена, крвљу св |
| и њега!{S} Разбивен и покоран и пузећи ће донети онај <pb n="237" /> отети пољубац натраг!{S} |
| ћи.{S} Сутра рано ће ме оставити, отићи ће тамо где ја нисам, а дани моји ће пролазити без њега |
| ом кораку, у добру и у злу.{S} И помоћи ће му да се никојег задатка и никојег бола не уплаши.</ |
| ом у првој половини службе.{S} У другој ће је заменити хоровођа.{S} Све дотле, она се није није |
| њега, краља младости и лепоте!{S} А њој ће све то бити тако угодно и тако лако.{S} Сву ту глад |
| задњи пут у овој цркви, а ускоро затим ће бити рукоположен за свештеника и отићи на парохију.< |
| ођен дан, као увек.{S} На гробу татином ће можда бити мраз и иње, а у соби његовој нека буде ср |
| и све детаље око догађаја.{S} Дијецезан ће, у пратњи тамошњег проте и ђакона, стићи уочи Велике |
| реди.{S} Откуј Прометеја са стене, и он ће се сурвати у провалију и у гроб ...{S} Ако до крста |
| ћ извинила доктору: да ниси добро, и он ће бити задовољан и с тоалетом и с расположењем.</p> <p |
| била унапред јављена, и Ана је знала ко ће им тога дана доћи у кућу.</p> <p>Расположење њено је |
| равајући сваку кућу, и оштро мотрећи ко ће откуда изаћи или куда ући.{S} Почео је затим и нагађ |
| лепо на гробљу, како је добар Бог, како ће се радовати мама док чује како је било — брисала је |
| учини срце љубљене жене.</p> <p>— Како ће се све то свршити, Иринеје?</p> <p>— Свршити ?{S} Да |
| исмо с хоровима?</p> <p>— Клавир и чело ће бити место хора.{S} Главна ствар је Гаврило.{S} Слаж |
| а, никада више неће доћи.{S} Сутра рано ће ме оставити, отићи ће тамо где ја нисам, а дани моји |
| а моја крв по калдрми, и црно семе њено ће разбити коњи копитама! ...{S} А ако она? ...{S} Не, |
| неће баш ни мени бити лако.{S} Сигурно ће ми пасти у задатак да посредујем, да разлучим светск |
| легло крај господаревих ногу — јер, то ће бити, у неку руку, смрт најмилијој мојој песми. </p> |
| да прекида оно у чему је срећан.{S} То ће, сутра, ипак бити растанак. </p> <p>— Растанак?{S} П |
| еком љубавном заносу, и радовала се што ће идуће недеље та чежња још већа и још страшнија бити. |
| м на ногама. </p> <p>Ана је, пре но што ће затворити прозор, испружила руку да осети сипи ли ки |
| је његова клетва.{S} Он тражи нешто што ће га ослободити и искупити.{S} Морали сте запазити, ка |
| .{S} Остаје сада да ја учиним нешто што ће том спасеном животу дати вредност.{S} Заветујем се д |
| глад ће она нахранити и стишати, и опет ће стојати богата и срећна, и пуна њега, његове лепоте |
| , исто тако као и душе своје.{S} Страст ће нас можда још ломити , жеља још гонити и трести.{S} |
| трасти ће поново растити руже, и страст ће, побеђена, крвљу својом хранити цвеће.</p> <p>Ана, р |
| м Иринејем да се договоре о ствари коју ће заједно изводити.</p> <p>Врата из друге собе су оста |
| здајмо се у Бога.{S} Молите му се, вашу ће молитву за цело волети.{S} Ето, звони на вечерње.{S} |
| и ваш црвени нос, знате каква је, одмах ће почети плакати, наместиће вам кревет, и добићете лек |
| } Дечко је искао и ружу. </p> <p>— Шта -ће ти ружа?</p> <p>— Да се играм.</p> <p>— Како ћеш се |
| се само смејала и тресла.</p> <p>Његова ћелија се претворила у палату!{S} А моја?{S} Моја канда |
| е хорове , хорове одраслих и деце, и са ћелијама појединих солиста певача.{S} Или да ће свештен |
| им добро ?{S} Осећате ли да се наше две ћелије преобраћају у горостасну палату?{S} Је ли вам те |
| оја?{S} Моја канда није.{S} Али из моје ћелије је изашла жена која ће срушити палату! ...{S} Ср |
| а једним једитим зрнцетом сласти хита у ћелијицу своју, и опет је задовољна. </p> <pb n="82" /> |
| кад свему сјајном око себе претпоставља ћелију рада и вишег живота ...{S} Чега се дакле бојите? |
| а, са вечито ознојеним вратом и црвеном ћелом која се непрестано пушила, подсећао је на заложен |
| гачку путању, по којој, сама самцита, с ћеманетом у руци, госпођица Недићева иде у сусрет старо |
| и нас двоје изгубити свест и понос, да ћемо се укаљати , пасти, у пијанству ишчупати једно дру |
| ити ?{S} Да ли хоћете тиме да кажете да ћемо једног дана умрети?{S} Него?{S} Да ће неко од нас |
| евају.</p> <p>— Бојите се и верујете да ћемо и нас двоје изгубити свест и понос, да ћемо се ука |
| сунце ни киша не требају ...{S} О, онда ћемо се одрећи Бога, и заветоваћемо се, као у прастара |
| о свећу.</p> <p>— Јесте ли изабрали шта ћемо свирати и певати ? — запитао је ђакон најзад.{S} Т |
| лате ваше, у темеље храма вашег!{S} Сад ћемо, једне недеље, доћи опет у Богородичину Цркву, али |
| је само пунч, а други само грог.{S} Сад ћемо се посвађати! — смејала се она, узимајући оца нежн |
| ажем и пишем.{S} Све ћемо изгубити, све ћемо дати, али размонашити се нећемо, моја Ана, моја ве |
| к свесно и хладно кажем и пишем.{S} Све ћемо изгубити, све ћемо дати, али размонашити се нећемо |
| дног гледишта, савршена створења.{S} Ми ћемо, дакле, кроз ту љубав, видети, постићи и имати иде |
| ови бића вашег по нашој самоћи.{S} И ми ћемо, као номади, са малим шатрицама својих срдаца сели |
| чите онако како вашем срцу годи, за вас ћемо сви све учинити.</p> <p>— Волела бих се видети с м |
| На самој капији је стојала домаћица са ћерком.{S} Цвеће је лежало по путу, прекрасно собно цве |
| да има, исповедите да има, обећајте да ћете доказати да има, дођите да се уверим да има!{S} До |
| чину Цркву, али на моје венчање, и онда ћете и ви дати нешто у темеље палате - Бог зна чије.</p |
| зволте да пређемо у собу за свирање, па ћете се уверити.</p> <p>Та је соба изгледала као мала ц |
| иљато погледала у ђакона. </p> <p>— Шта ћете мислити о мени?</p> <p>— Мислим да сте непокорно ј |
| изашла опет.</p> <p>— Сутра после подне ћете знати моју жељу — говорила је Ана с неком тако дос |
| " /> <p>— Али ви ћете одрећи истину, ви ћете повући реч, ви ћете — далеко сте отишли, али се јо |
| е одрећи истину, ви ћете повући реч, ви ћете — далеко сте отишли, али се још можете вратити, Ан |
| лазим од вас, али срећа је уза ме; а ви ћете остати сами, јер тако мора да буде — мислио је у с |
| ина је. </p> <pb n="253" /> <p>— Али ви ћете одрећи истину, ви ћете повући реч, ви ћете — далек |
| о као пре, рад њен, крвав одсада, да ли ћете још ценити као и пре ...{S} То кажите, то докажите |
| се и овде виђали.{S} Збиља, колико дуго ћете остати?</p> <p>— Данас је среда.{S} У данашњи дан |
| ги камен драгим каменом опточили , како ћете вас двоје проћи кроз то највеће искушење живота чо |
| јвеће искушење живота човечјег!{S} Како ћете проћи, а да се ниједно од вас не унесрећи, а да ни |
| ти све то не осећаш, синко? ...{S} Како ћете вас двоје, два украса рода људског, који сте љубав |
| оју подсетити како удадба није баш само ћеф или воља, него је помало и дужност девојке.{S} Кад |
| жа?</p> <p>— Да се играм.</p> <p>— Како ћеш се с ружом играти ?</p> <p>Сетићу се већ — смешио с |
| ј као о неком запечаћеном <pb n="50" /> ћивоту, чију легенду нико још не зна.{S} Најзад ју је п |
| ље, пуно зеленог биља и застрто дебелим ћилимом, капела, у којој је Ана сагнула главу, и дугим |
| SRP19190_C24"> <head>XXIV.</head> <p>На ћошку код цркве, после свршене службе, стојали су опет |
| а без капи сока и хране.{S} Али тамо, у ћошку гле, још стоји цветић.{S} Посљедњи на тој ливадиц |
| одне известила сам доктора Пашковића да ћу му постати женом.</p> <p>— Ана — шаптао је ђакон заг |
| ивоту дати вредност.{S} Заветујем се да ћу учинити.{S} Заветујем се.{S} Јер ми је сад јасно да |
| на данашњи дан.{S} И онда, решио сам да ћу ја посетити гроб, мислио сам да смем то учинити, јер |
| а дићи, или ћу пропасти , него кажем да ћу га дићи !{S} Јер у мени има црква, има храм лепоте, |
| n="100" /> Можда се с почетка надао да ћу се сам вратити онамо где сам био окружен љубављу и п |
| слаже.{S} А ви?{S} Иринеју сам казао да ћу питати вас, па како ви одлучите, тако да буде.{S} На |
| , остави ме!{S} Онда, кунем ти се, онда ћу ја теби помоћи да не изгубиш поноситу монашку душу м |
| ма ништа од тога?{S} Знао сам.{S} Е, ја ћу сад, и с вашом дозволом, кући на одмор.{S} Од четири |
| к, ја желим да дођем.{S} Ја ћу доћи, ја ћу зацело доћи ... други пут ћу доћи! — кликнуло је из |
| белу своју душу дроби пред њима!{S} Ја ћу баш кроз љубав према тој девојци доћи до савршеног м |
| о часак два останите самном, Ана.{S} Ја ћу онда на гроб, ви морате кући.{S} Хладно је, а већ ст |
| а мога.{S} Ана, реците ми штогод.{S} Ја ћу век провести између два крила беле душе ваше.{S} Ја |
| ..{S} Па ипак, ја желим да дођем.{S} Ја ћу доћи, ја ћу зацело доћи ... други пут ћу доћи! — кли |
| њем.</p> <p>Добро.{S} Ти само иди, а ја ћу одмах за тобом.{S} Док мало зачешљам косу.</p> <p>Ал |
| није моје, он је сав, сав мој!{S} И ја ћу га савладати као сламку, њега, који се усудио да сав |
| е, вама ... најзад, да буде право, вама ћу такође написати писмо.</p> <p>— У коме ћу добити лек |
| сти и пријатељи ...{S} Видећемо још, па ћу господин ђакону јавити писмом, а ви, докторе, вама . |
| аг!{S} И још сто хиљада таквих пољубаца ћу ишчупати из њега, љубављу , заповешћу, игром, варком |
| већ овде да служим.{S} Дакле дан раније ћу стићи.{S} Две службе ће проћи без мене. — Ђакон је з |
| реда.{S} У данашњи дан после две недеље ћу се вратити.{S} Ах, не.{S} То је Усековање.{S} А тога |
| енутак један, и сасвим је свеједно чиме ћу тај тренутак испунити .{S} Шта више, ја морам зло чи |
| такође написати писмо.</p> <p>— У коме ћу добити лек од седам трава, је л' те?</p> <p>— Не сам |
| ити пољубац страсти?</p> <p>После подне ћу доћи да ми дате одговор .{S} Не да га дате, него да |
| нства <pb n="186" /> из двоумице: да ли ћу срећна или несрећна бити кад уђем на молитву, а њега |
| <p>— Други пут.{S} Или ћу вам рећи, или ћу вам донети песму на читање.{S} А сада, молим вас, св |
| то не кажем овако: или ћу га дићи, или ћу пропасти , него кажем да ћу га дићи !{S} Јер у мени |
| га зацело.{S} И то не кажем овако: или ћу га дићи, или ћу пропасти , него кажем да ћу га дићи |
| је клавиру.</p> <p>— Други пут.{S} Или ћу вам рећи, или ћу вам донети песму на читање.{S} А са |
| рснице мога живота више нема.{S} Помоћи ћу вам!{S} Пребродићемо искушења! ...{S} Телесна љубав |
| осећам страшну, позитивну снагу, којом ћу свој живот дићи, дићи га зацело.{S} И то не кажем ов |
| " /> једаред створио.{S} Потпуно смирен ћу примити завет, јер никаквих врлина немам, сем велико |
| сао је у дневник:</p> <p>„Миран и весео ћу стати пред Бога, предоброг свог Оца, који ме је, већ |
| S} Како ћу чувати тај дар небесни, како ћу пазити да њу ничим не разочарам!</p> <p>Монах Иринеј |
| луга материалности . <pb n="63" /> Како ћу дозвати и вратити певање које је прошло?{S} Шта ми о |
| и помоћи да довршим дело своје.{S} Како ћу чувати тај дар небесни, како ћу пазити да њу ничим н |
| може нико сести, из простог разлога што ћу ја да га заузмем — копкао је Ану неки несташлук да н |
| свом душом и љубављу својом!{S} Калуђер ћу остати до краја живота свога!{S} Калуђер сам зато је |
| дам цркву над пропашћу њеном ...{S} Јер ћу је волети и тада, јер цео свет волим, јер је чиста к |
| у доћи, ја ћу зацело доћи ... други пут ћу доћи! — кликнуло је из ђакона најзад просто решење, |
| сјајно.{S} Ви сте дивни.{S} За награду ћу вам сада одсвирати нешто своје.{S} Пазите добро.{S} |
| лепо било да сам ја ето ова нашушурена ћубаста кокошка, и врхунац лепоте <pb n="215" /> и храб |
| јте плашити ...{S} Тица једна, са седом ћубом на глави, доћиће понекад, од тихог, сутонског зап |
| шешир у руци да се опрости.{S} Са седом ћубом на челу, са жалосном ватром у очима, са необичном |
| одмах нит њене крви потећи у траву.{S} Ћутала је.{S} Таквим једним ћутањем, од кога је и Недић |
| ро него што би запитао.</p> <p>И Ана је ћутала.</p> <p>Ћутали су обоје као заливени.{S} Недићка |
| уги пут.</p> <p>— Зашто ?</p> <p>Ана је ћутала.{S} Спустила је заклопац клавира , и по њему, ка |
| та каква?</p> <p>Ана се стресла, али је ћутала.</p> <p>— Ана! — рикнуо је одједаред ђакон. — Го |
| је било сасвим тихо.{S} Два калуђера су ћутала.{S} Шиштала је само вода у самовару.{S} И то на |
| - помислили су обоје у исти мах, и даље ћутали. </p> <pb n="108" /> <p>Ана се затим, кад су се |
| осећали да је и жеђ за речју слатка, и ћутали су даље.{S} Ђаконово чело је било бело као цвет, |
| запитао.</p> <p>И Ана је ћутала.</p> <p>Ћутали су обоје као заливени.{S} Недићка је, из друге с |
| навалити камен растанка, камен вечитог ћутања и одрицања ...{S} Па ја сам то и чинила ...{S} К |
| их крилаца, који исплови, тамо негде из ћутања и даљине прошлости, и који сваки пут све већу и |
| ња до лагања је један корак, и, најзад, ћутање само није друго до лагање. </p> <p>— Што сте заћ |
| а се затим, кад су се већ навикли на то ћутање, кришом загледала у очи, косу и племенито повије |
| одговарала на очеву примедбу.{S} Т. ј., ћутањем <pb n="74" /> је изражавала слагање и допадање, |
| ?</p> <p>Њој је јасно било да је својим ћутањем и размишљањем одала траг догађају, и да сада на |
| у траву.{S} Ћутала је.{S} Таквим једним ћутањем, од кога је и Недић занемио.</p> <p>Био је то и |
| ја овде срећан, онда је ваљда због тога ћутао.{S} И сад он долази .{S} Може бити да бих требао |
| би те мој ђакон.</p> <p>Монах Иринеј је ћутао.{S} Владика је опазио да га се то питање врло муч |
| тежини случаја.</p> <p>Сиромах ђакон је ћутао, и никакво питање није више постављао.{S} А из то |
| љута једна звездица . </p> <p>Ђакон је ћутао.{S} И епископ је ђутао.{S} Два калуђера, један с |
| и ће бити у даљњој даљини од истине.{S} Ћутати, дакле, то је лагати.{S} Та јој је мисао била вр |
| ану све што јој душу испуњава.{S} Треба ћутати.{S} Зашто човек ћути ?{S} Између осталог и зато, |
| ким ставом у животу своје кћери.</p> <p>Ћутати, то је лагати — пала је Ани на ум јутрошња мисао |
| мо кроз те тонове који у мени никада не ћуте.</p> <p>Ђакон Иринеј, загледан у Анине очи, видео |
| и оног другог.{S} И осећање да је лепше ћутећи разговарати.{S} Та зар се и љубав међу њима није |
| реноси преко солеје тело Христово мртво ћутећи.</p> <p>Бирајући и слажући композиције зато бого |
| је усудио да пружи своју.{S} Стојали су ћутећи, са пресрећним погледима, који се стидљиво <pb n |
| еј је међутим осећао да нема разлога да ћути.{S} Ускиптила је у њему та срећа у коју владика су |
| едићка је, из друге собе, опазила да се ћути, и ушла је.</p> <p>Понудила је трећи чај, и изашла |
| аби одјек песме која се у срцу савила и ћути да чедо не пробуди. </p> <p>Мала пауза.{S} Инструм |
| лежи покрај њених ногу, слуша музику и ћути, да то није сав живот њен, цео, са олујем у себи з |
| пуњава.{S} Треба ћутати.{S} Зашто човек ћути ?{S} Између осталог и зато, да би изазвао утисак и |
| и унесрећила? </p> <pb n="124" /> <p>Ти ћутиш и свираш.{S} И не видиш чежњу моју, јер очи твоје |
| вога суседа.{S} Био је те вечери уопште ћутљив.{S} Канда и мало блеђи него обично.{S} Некима се |
| а, него да страст зна и хоће и рачуна , у два себична непријатеља који, као паук муву, хоће јед |
| апања двери.{S} Звук исушеног, светог , у цркви остарелог дрвета, који је Ана тако волела.{S} Д |
| ов, онај велики, силни, Богу окренути , у цркви упознати и завољени глас, говорио је сада ту, с |
| еким поносом, и истом таком смерношћу , у чему је ваљда почетак праве религије духа човечјег. < |
| и одједаред, с леве стране крај стуба, у шаренилу лаких тканина и чипака, опазио је једну сиву |
| монаху Иринеју није свидело.{S} Црква, у којој је служио, чинила му се хладна, немилостива згр |
| </p> <p>Тамо, високо горе око крстова, у чистом прозрачном фином сутонском зеленилу, ала тамо |
| /> према монаху.{S} Љубав, која ће сва, у свима данима својим, бити борба за чедност и триумфе |
| ћа вашег?{S} У свирци, у смислу лепога, у журби и приближавању повратка вашег који нам већ иде. |
| ла мало, и наставила тише — а сем тога, у нашу кућу не сме и не треба нико здрав да уђе.</p> <p |
| е треба нико здрав да уђе.</p> <p>— Да, у томе и јесте сва тешкоћа.{S} Иринеј се, наравно, не п |
| г, мртвог.{S} Озбиљне његове очи, сада, у смрти, смејале се.{S} Смејале се серуму.</p> <p>Шкрип |
| јединство духа и душе, тај завет, сада, у несрећи , промаша циљ.{S} У јаду је човек јадан, сита |
| ост.{S} Иначе не.{S} Шта ће дакле сада, у овај мртви, облачни јесењи дан, и кад је у цркви једн |
| е тако као што је она њега чекала тада, у оне мучне тренутке, кад није знала где је, али кад је |
| Одједаред је клекла, не гледајући куда, у снег, и почела плакати. </p> <p>То је дакле сада сва |
| драго што му се све то баш овде пружа, у цркви у којој ја служим.{S} У цркви у којој ви радите |
| ће, у свакој ситници њиховог намештаја, у последњој пребивеној играчци детињства њеног.{S} А с |
| и цркве.{S} Сећала се и монаха Иринеја, у светој одежди и с подигнутим ораром.{S} Али није скид |
| у, и отишао у противном правцу ходника, у своје одељење.</p> <p>Чим је ушао у собу, сео је за с |
| ота свога у дрхтај жице, у талас звука, у потез гудала.{S} И мољење једно, скрушено и љубавно, |
| у тежак сјајни обруч окована.{S} Рука, у коју су све очи гледале, а коју су два најлепша ока и |
| биља и застрто дебелим ћилимом, капела, у којој је Ана сагнула главу, и дугим пољупцем љубила о |
| е одрицање светитељско, т. ј. без бола, у животу природе .{S} Узми на пр. сутон, или ако хоћеш |
| ађење.{S} Крај великог туторског стола, у хрпама липовог грања, стојао је монах Иринеј.{S} Без |
| мерно пошла раније од куће, да се сама, у миру, нагледа зеленилом окићене и травом засуте цркве |
| је у несрећном калуђеру.</p> <p>А Ана, у једном од оних злих тренутака кад човек триумфује што |
| рука, побожна и скромна, непрстенована, у тежак сјајни обруч окована.{S} Рука, у коју су све оч |
| и се завила, од рамена до испод колена, у црни свилени шал са врло дугачким ројтама.{S} Шал је |
| </hi>!{S} Ви, госпођице Ана, ви једина, у реду толиких заслужних људи с којима сам у дугом свом |
| Ето ти човечји живот.{S} Два калуђера, у кући која је дом усамљености и одрицања, једним зидом |
| ма сам у дугом свом животу имао додира, у реду толиких жена које сам подцењивао и мрзио, ви, је |
| ад, иза тешке завесе, у дубину прозора, у што више светлости.</p> <p>Ту су је дочекали торњеви |
| е чинио мрачна пећина од црног мрамора, у којој је све заспало .{S} А сва светлост, сва тајна и |
| о и поносито гледала у тог триумфатора, у тог краља.{S} У први мах, глас његов је продро у њу к |
| {S} Ана је стојала крај високог фикуса, у једноставној белој хаљини, мирна као струк цвета кад |
| тема постепено удаљавала од Пашковића, у колико се више и више изоловала на госпођици Недићево |
| екају, и тужни су.{S} Мајка Богородица, у жеженом злату и драгом камењу, чека вас, и сирота је. |
| главама, прнуло је неколико лептирица, у трави је почело нешто да шушти, а негде, на грани, чу |
| м однела сву славу њену и њених певача, у којој су сва уметност и све умење њено утонули као шт |
| о тако у тој чудној радости што је жив, у рајском једном осећању да радосном човеку ништа не тр |
| ко од тога да буде празна.{S} Напротив, у њој је сад хујао онај јучерашњи олуј.{S} Од првог кро |
| косу и племенито повијени врат ђаконов, у све оно што је некада само из далека, и пред олтаром |
| реса, уског, копљасто тврдог и немилог, у чијој души као да се нешто давно осушило.</p> <p>— Ка |
| очај Недићкин и туга Анина, и, најзад, у часовима, кад је доспевао да и на себе мисли, осећао |
| сва крвава, улази у врат.{S} Одједаред, у грлу престаје шиштање.{S} Чује се слободан дах.{S} См |
| лако и природно , постало је одједаред, у тишини, сумњиво , тешко и кобно.{S} Страшна нека слик |
| тако дочекане и обрађене, те су службе, у Богородичиној Цркви, долазиле до значаја и вида ретки |
| да замисли шта у њему стоји.{S} Негде, у дну срца, она га се мало бојала.{S} Али лице њено се |
| {S} Природа човечја је такова да негде, у скривеном куту, оплакујемо сваки онај дан који је без |
| ветога чина.{S} Њој се чинило да негде, у дну олтара, севају муње, и да ће сад велики, чисти Бо |
| ог облака, и стрмоглављивале се оданде, у клупчадма, опет натраг.</p> <p>Трговци су позатварали |
| иди с тобом ма на два три минута, каже, у данашњи дан. — Недићка поче плакати. — Тешко би му би |
| же и у помрчини спава.{S} И с тога, је, у светлости, све изгледало као насилно пробуђено.{S} Та |
| са своја два витка крила, изгледала је, у тешким хрпама снега, готова да полети. </p> <pb n="26 |
| лочас још грешна и крива, задрхтала је, у први мах, као трава пред тим гњевним, гордим и безгре |
| канда само уздахнуо, али тај уздах је, у лепој вечерњој свежини, добио безазлени вид дубоког п |
| ивало је чак све боље и све пријатније, у колико је чешће долазио у ту цркву.{S} Имао је неко ф |
| погледали.{S} Али као две ласте, које, у топлоти и сјају, не могу замислити да ће можда баш на |
| аска.{S} Усне јој се развукоше, а руке, у којима је држала писмо, спустише се у крило као помил |
| реће надимају груди, и од којих, после, у гласу одраслог човека, остану само љушчице пепела, фи |
| о и добро.{S} Мало <pb n="14" /> после, у најсвечанијем моменту службе, Ани је дошло као да вид |
| дешава, него кроз цркву и некуда даље, у нека давно прошла времена, ка неким порушеним и попаљ |
| и последњи луци кубета извијени напоље, у сусрет небу и бескрајности, и да горњи део иконостаса |
| ио.{S} Морао бих га, по себи се разуме, у вече довести , да га нико не види.{S} И замислите онд |
| ла у човека и жену, у радознале туђине, у лукаве борце који добро знају да страст није слепа, н |
| аплакати, али плачем неосушним разумне, у живот далековидне жене.</p> <p>Ани је сада јасна била |
| скупоцен као драги камен.{S} Тамо горе, у златном брокату на косим младићским плећима, стојао ј |
| је као портре неки. </p> <p>Недићка се, у први мах, мало изненадила, али није никакву даљу важн |
| а воде непосредно у порту, налазила се, у зиду, слика једна, којој нико није знао порекло ни зн |
| до првог или другог угла, и тамо би се, у три разна правца, растајали сви троје, опраштајући се |
| > <p>Пријатељи куће Недића поделили се, у главном, у две странке.{S} Једни су сматрали да <pb n |
| и сакрила се најзад, иза тешке завесе, у дубину прозора, у што више светлости.</p> <p>Ту су је |
| е детаље око догађаја.{S} Дијецезан ће, у пратњи тамошњег проте и ђакона, стићи уочи Велике Гос |
| азио је како је небо плаво, како цвеће, у несташлуку неком, мирише на лимун и поморанџу, како с |
| мејала.</p> <p>Целим путем, и код куће, у ђакону је чисто врила та срећа.{S} Осећао се као прег |
| ј, чије биће је у темељима њихове куће, у свакој ситници њиховог намештаја, у последњој пребиве |
| тала је Ана, гледајући, кроз трепавице, у рамена ђаконова.</p> <p>Он ју је узео за руку и повео |
| онда ливење живота свога у дрхтај жице, у талас звука, у потез гудала.{S} И мољење једно, скруш |
| све што сте хтели у темеље палате ваше, у темеље храма вашег!{S} Сад ћемо, једне недеље, доћи о |
| ме то боли, пече, срамоти! ...{S} Лаж, у мојој души лаж, на мојим устима лаж, ту, пред гробом |
| да се споразумемо, јер се у тој ствари, у ствари музике, мислим, још никада нисмо сасвим спораз |
| и децом. </p> <p>Све то дисциплиновати, у хармонички ред сложити и увежбати, био је, наравно, о |
| ај господаревих ногу — јер, то ће бити, у неку руку, смрт најмилијој мојој песми. </p> <pb n="1 |
| име једног човека, и може се пробудити, у свету недељу, блед и са немирном душом. </p> <pb n="1 |
| ст и понос, да ћемо се укаљати , пасти, у пијанству ишчупати једно другом душу, преварити Бога, |
| тесном загрљају.{S} У загрљају страсти, у првом загрљају од ланаца и ватре.</p> <p>Лице уз лице |
| авуја.{S} Ана се усхићивала, гледајући, у исти мах, кроз резотине олтара, силуету монаха Иринеј |
| ловачку пушку, гледала га на позорници, у двобоју и у загрљају жене, видела га младог и старог, |
| и живи трагови бића вашег?{S} У свирци, у смислу лепога, у журби и приближавању повратка вашег |
| еко, и служећи свештеник само за часак, у једном одсеку службе, замењује ђакона.{S} После <hi>П |
| у сироти и бедни, живот је тако кратак, у старости и после смрти је све свеједно, и опет се чов |
| им и немилосрдним путем живота.{S} Чак, у једном тренутку, Ана му се учинила као <pb n="90" /> |
| ога дана.{S} Јасно му је било да човек, у исти мах, може бити јако близу и Богу и људма.</p> <p |
| м потребан.{S} Да је потребно да човек, у нечем, остане аскет целог свог века.{S} Под заветом р |
| мњам.{S} Јер верујем да је сваки човек, у нечему, целог свога века монах и аскет.{S} Човек може |
| о.{S} Трећи, најзад: као оно што човек, у брдовитом крају, где сунце брзо седа, мора нагло да с |
| елина.{S} Они су можда музички дневник, у коме лежи цела целцата тајна једног живота.{S} А они |
| ељи куће Недића поделили се, у главном, у две странке.{S} Једни су сматрали да <pb n="4" /> Ана |
| Није јој било добро. </p> <p>Сутрадан, у недељу, Ана Недићева, која никад није пропуштала служ |
| и са срећним полетом.{S} Светац један, у <pb n="92" /> монашком оделу.{S} Нежна једна појава, |
| иде кући, него да се, степен по степен, у небо пење.{S} Одиста, ваздух се увијао око ње као нек |
| , какву је осећала сваки пут кад ђакон, у стихару, блиставом као повез Еванђеља, стане на широм |
| али кад је најзад ипак дошао.{S} Дошао, у задњи час, да је умири.{S} Ана осети неку топлу мекос |
| ме вечерња, кад су облаци застрли небо, у цркви било тамно, златна далматика ђаконова се смирен |
| тарцу се чини да би могао седети, тако, у тој столици , гледајући како рука Иринејева лети по х |
| {S} А владика је понирао некуда далеко, у Анине слутње и у своја искуства.</p> <p>Али монах Ири |
| животу радује.</p> <p>— Ја сам, синко, у првом реду зато дошао да тебе још једаред видим — гов |
| арлахом, и да нам помор прети.{S} Тамо, у петој шестој кући до вас, умрло је јутрос двоје деце |
| женској препрати се чинило као да тамо, у висини над солејом престаје оклоп зидова, да су они п |
| е бунио.{S} Он је, сиромах, већ и тамо, у резиденцији , навикао на чудан свој положај, да замењ |
| нца без капи сока и хране.{S} Али тамо, у ћошку гле, још стоји цветић.{S} Посљедњи на тој ливад |
| им сама у својој соби.</p> <p>Али тамо, у тој финој, нежној девојачкој соби, пуној лепог рада, |
| ефектима .{S} То је долазило постепено, у виду многобројних пријатних откривења и изненађења.</ |
| то је одрицање аскетско, то јест болно, у животу човека.{S} Узми рецимо борбу између живота и с |
| калуђер да волим.{S} Да је то могућно, у то не сумњам.{S} Јер верујем да је сваки човек, у неч |
| е не привија себи, него некуда у добро, у мир и сигурност.{S} И чула је шапат над главом.</p> < |
| После је свирала модеран један скерцо, у коме се тонови буквално премећу, и коме се човек мора |
| } Погледала је боље.{S} Јесте, калуђер, у камилавки с црним велом.</p> <p>Осетила је да јој нео |
| <p>— Да нисам грешан, Бог би ми данас, у цркви, узео био душу — шаптао је владика монаху Ирине |
| еку моралну лепоту.{S} У томе је понос, у томе је религија.{S} А понос и религија могу сваку ср |
| у клавир и у виолину, и сав свој живот, у доколици и у раду, поклањала искључиво музици.</p> <p |
| живот.</p> <p>Гроб мога оца, то је врт, у коме живи једна моја покошена срећа, један вечити мој |
| одом њега склизнемо у ситу једну сласт, у којој се грца од уживања , али која не дира најфиније |
| ане и ноћи у дугу и мучну једну службу, у којој је, више но икад, давао целога себе другом.</p> |
| паук муву, хоће једно друго да исисају, у два лопова који краду и отимају најдрагоценије, и ост |
| вених песама у особите врсте симфонију, у којој су, на велико задовољство Анино, суделовали и д |
| не очи.{S} И кроз те очи у љубав своју, у своје у цркви закопано благо. </p> <pb n="56" /> </di |
| удбине.{S} Пратиће га на сваком кораку, у добру и у злу.{S} И помоћи ће му да се никојег задатк |
| S} А тамо где се две главне стазе секу, у т. зв. звезди, оптрчавао је по округлој путањи доктор |
| леђа, високу, као јаблан праву прилику, у црнини од главе до пете.{S} Погледала је боље.{S} Јес |
| део би тако Бог зна још докле.{S} Њему, у његовом положају и у његовим годинама , пријатна је б |
| } Бацио је поглед у собу.{S} Видео Ану, у познатом, мало напред нагнутом ставу, као да целим гр |
| и претварао два анђела у човека и жену, у радознале туђине, у лукаве борце који добро знају да |
| да клечи пред Аном и да љуби руку њену, у сребро и драго камење оковану ...</p> <p>Па ипак, баш |
| се, узимала на себе борбу живота, ону, у којој сви без разлике падамо, једни побеђени, други п |
| > <p>А посреди свега тога, на узвишењу, у белим облацима од хармонија, чипака и перја, уздизала |
| ном неком инструменту.{S} Два мрава су, у акробатским оптрчавањима, вршила шетњу по том костуру |
| ђакона очима љубави, носећи у исти мах, у зеницама тих очију, и крстове Богородичиног Храма.</p |
| е и он доживео лепоту и срећу, и одмах, у истом <pb n="204" /> тренутку још, слеће на тај дожив |
| ко је то више морала осећати она варош, у којој је, као посљедица нарочитих околности, црква по |
| аво циганче на улазу у варош. </p> <p>- У свакој лепоти, видиш, природној или уметничкој, из чо |
| с доћи.</p> <p>— Пресудићете.{S} Дакле: у три сата после подне известила сам доктора Пашковића |
| њих граница свести наше. <pb n="218" /> У најдуховенственијим творевинама духа нашег .{S} Нераз |
| honie Domestique</title></foreign></hi> у модерном смислу.{S} А слушајте сад задњи део <hi><tit |
| е.{S} Али не у просторе историјске .{S} У просторе који су испуњени уским љубавима хероја, крвљ |
| тео у најбољи свој живот да унесем .{S} У снагу живота свога.{S} Њу бих хтео као прави калуђер |
| и, али врелијим и чујнијим шапатом .{S} У том шапату је Ана сасвим јасно разабрала глас, и то о |
| знаје!</p> <p>Па можда се и каже ...{S} У томе можда и јесте монаштво ...{S} У борби да се не з |
| у њој, иако сте Ви далеко од ње ...{S} У души међутим, ја сам свакога дана с Вама.{S} И ниједн |
| у то детенце никако да заборавим ...{S} У малим његовим грудима, нежним као у тичета, нешто је |
| S} У томе можда и јесте монаштво ...{S} У борби да се не збуде оно што мора да прође.{S} У борб |
| има важна и кобна санитетска објава.{S} У вароши има двадесет случајева оболевања од дифтерије, |
| несено загледала се сада она у њега.{S} У његове црне, црним велом уоквирене очи.{S} И кроз те |
| ете остати?</p> <p>— Данас је среда.{S} У данашњи дан после две недеље ћу се вратити.{S} Ах, не |
| травицом — ту се тешила и забављала.{S} У малом том свету, који се така много мучи, а чији цео |
| <p>Није се међутим заправо одмарала.{S} У даху је било трзаја и уздисаја.{S} Одједаред, груди А |
| Ани у сусрет, светлост је поцрнела.{S} У витком једном потезу , смелом и лепом, као што је сме |
| једне куће у којој никад није била.{S} У грудима јој је ударало као чекић.{S} Једнако јој се ч |
| дала у тог триумфатора, у тог краља.{S} У први мах, глас његов је продро у њу као што ватрено з |
| а молитва Богу није без Вашег имена.{S} У толико ми је теже, што Вас видим слаба и промењена.{S |
| клубе, и хита у вис као лопту крпа.{S} У исти мах руши и лупа.{S} И у једном правцу котрља све |
| стојао пун и тежак, али још не плав.{S} У толико се зрелије , скоро брутално, црвенио ситан род |
| но, апстрактно, уметно.{S} Напротив.{S} У стражњој авлији, међу живином, крај свога псета, над |
| равља хором у првој половини службе.{S} У другој ће је заменити хоровођа.{S} Све дотле, она се |
| а чују, људи су долазили да га виде.{S} У тамно вишњикастом стихару са Воздухом свенутих старин |
| ен и у реду пре него што гост изађе.{S} У највећој тишини се обављао посао.{S} Собарица није ис |
| а се не збуде оно што мора да прође.{S} У борби да човек ниједан део свога душевног живота не с |
| и.</p> <p>Извирило је малко и сунце.{S} У траци његовој , тамо с десне стране солеје, спазила ј |
| је почетак у њему а свршетак у мени.{S} У великој као море љубави мојој, која пије, пије, и у д |
| Свештеник је коначно затварао двери.{S} У сребрном фелону, Ани је изгледао црн као злокобни гав |
| и прети да ће опет тамо да се врати.{S} У оделу тешких црних бора, са ауреолом око главе која т |
| за коју се нарочито треба спремити.{S} У колико је то више морала осећати она варош, у којој ј |
| дана устала, и да ће скоро и изаћи.{S} У башту већ излази.</p> <p>У петак после вечерња ђакон |
| ала пред сазнањем о човечјој немоћи.{S} У руци његовој је јако задрхтала шољица с кавом.</p> <p |
| а.{S} Двери је отворио монах Иринеј.{S} У црној мантији, али сав блистав од блиставих Аниних су |
| о се да стигне сасвим пред свршетак.{S} У таком случају би сачекао напољу Ану и Иринеја, ишао с |
| авет, сада, у несрећи , промаша циљ.{S} У јаду је човек јадан, ситан и мали, жељан је простог ч |
| де пружа, у цркви у којој ја служим.{S} У цркви у којој ви радите.</p> <p>Тај старац.{S} Узбуђе |
| на заједничким вежбама са хоровођом.{S} У оној истој соби.</p> <p>Ана је била узнемирена, ђакон |
| на, ђакон није свакад владао гласом.{S} У разговору, Анин поглед је био замагљен, сузом покапан |
| } Али само у недељу.{S} У божји дан.{S} У онај дан кад служите.{S} Кад смо се и овде виђали.{S} |
| устоће ваздуха, чинио се тајанствен.{S} У осветљењу полијелеја очи певача су изгледале као свет |
| ћи заповедао, осветљиве мисли ковао.{S} У Ани се пробудила жена.{S} Загосподарило је у њој срце |
| е устати са столице, али није могао.{S} У том размотавању хаоса у јасност он је одједаред видео |
| је заболело то што сам сада написао.{S} У часу кад о њој мислим.{S} Осећам да је неправедно .{S |
| монах Иринеј се одједаред исправио.{S} У изразу и држању његовом огледала се опет само љубав, |
| а растанку: </p> <p>Све је узалудно.{S} У мојој души има већ оно бело поље, на коме је, после б |
| дрхтаве и измучене, подигла је небу.{S} У сузним очима њеним је засјала светлост победе.</p> <p |
| оше у једном ретко срдачном погледу.{S} У зеницама монаха Иринеја је стојала жеља да владика по |
| Иринеј се нађоше у тесном загрљају.{S} У загрљају страсти, у првом загрљају од ланаца и ватре. |
| p> <p>— Молим.{S} Али само у недељу.{S} У божји дан.{S} У онај дан кад служите.{S} Кад смо се и |
| ивање живота за неку моралну лепоту.{S} У томе је понос, у томе је религија.{S} А понос и религ |
| савршен.{S} Ану је гушио тај уздах.{S} У том тренутку је изишао из цркве ђакон.{S} Рај се оств |
| , на школу и цркву, и на целу варош.{S} У друштву са диригентима хорова и са млађим свештеницим |
| чему су ти живи трагови бића вашег?{S} У свирци, у смислу лепога, у журби и приближавању повра |
| а мене не воли — одговорио је младић. — У свему ти не могу помоћи, али једну жељу, ма коју, мог |
| } Вечито цепкање, тражење, испитавање — у том има нешто негативно!{S} Нешто што том човеку пије |
| убимца, и шаптао нешто у себи.</p> <p>— У тешким часовима смо, драги Иринеје, сви без разлике с |
| вама ћу такође написати писмо.</p> <p>— У коме ћу добити лек од седам трава, је л' те?</p> <p>— |
| Доктор јој се чинио и досадна ухода, а у исти мах и нека виша добронамерност, која зна за борб |
| ила јој се као сивом прашином посута, а у своме срцу је осетила сузу.</p> <p>Али кад се монах И |
| обу татином ће можда бити мраз и иње, а у соби његовој нека буде срдачно и топло као и пре.{S} |
| ека муче. — Владичине руке задрхташе, а у углу ока затрепта мала, љута једна звездица . </p> <p |
| да та тајна прати њега само пометњом, а у ствари другу душу тражи ?{S} Да ли је она девојка баш |
| ниш.</p> <p>Монах Иринеј је побледео, а у ужаснуте његове очи се попела очајна молба.</p> <p>Вл |
| жећи у једној руци молитвеник и цвет, а у другој душу своју.{S} Душу, која је, као и његова, би |
| обиму неког јако пространог круга.{S} А у средишту тога круга треба да букне она екстаза од кој |
| о је тврдила, одлучила и пресекла.{S} А у истом том тренутку јој је пало на ум да монах Иринеј |
| се сваком догађају и свакој жртви.{S} А у исти мах је ђакона гризла савест већ и због тога што |
| погоди и сазна све што је у њему.{S} А у владичином оку је стојала слутња о бури живота и мека |
| ора трајати жив до гроба мога.</p> <p>А у чему су ти живи трагови бића вашег?{S} У свирци, у см |
| за сва времена један те исти.</p> <p>А у музици?{S} Свако свира или пева оно што је уметник ст |
| е око њега купили као на чудо.</p> <p>А у дневник свој је записао:</p> <p>„Слаб сам био пред см |
| по две по три кришчице освећеног хлеба у мале, велике, младе, старе, механично и с вером испру |
| ма поразговорим.{S} Страшна моја служба у данашњим околностима тако ме је растројила , да ми са |
| зађе и не запита је шта тражи у то доба у цркви.{S} Нико се није појављивао.{S} Она се онда охр |
| е, једва једаред оканули — белог голуба у њеној души.</p> <p>Међутим, тај бели голуб је баш у т |
| р лепоте, и јако са слабим се сједињава у жару љубави, из које су, као два близанца, никла она |
| е окрените, људи, јер се светиња дешава у олтару. </p> <p>За Ану је то увек био час необичног о |
| ина рука је била у Пашковићевој, а лева у Иринејевој, опраштали су се, али су још једнако разго |
| се све што је живот изједначује и слива у нешто једно и вечито, као што је један и вечит тон, м |
| ачке мантије, изгледао је као мали Јова у дедином прслуку.{S} Имао је још и ситно лице, са два |
| шег докторовог цинизма и аналитичарства у толико чежњивије певао песму лепе неке чари.</p> <p>— |
| ко један.{S} Савио леђа као мачка, дува у руке, и има подеране ципеле и одело.{S} Ана га је поз |
| ју да човеком влада.{S} Моћ своју да га у висину хитне или да га на ђубре баци, да га милује ил |
| лила га да се одрече среће, завијала га у црно, и као мрачни средњевековни тавничар бдила над њ |
| све костиме и све карактере , мамила га у теснаце искушења и проблема , хитала у екстазе херојс |
| радује животу будућих покољења, има га у хладној, отровној заједљивости Хамлета, има га и у на |
| ти, има га у оплакивању мртваца, има га у самоубијству, има га у сажаљењу, ума га у науци која |
| у уста која се не даду пољубити, има га у оплакивању мртваца, има га у самоубијству, има га у с |
| Има тела у катедрали фламанској, има га у пркосу уста која се не даду пољубити, има га у оплаки |
| мртваца, има га у самоубијству, има га у сажаљењу, ума га у науци која се радује животу будући |
| самоубијству, има га у сажаљењу, ума га у науци која се радује животу будућих покољења, има га |
| ега кад је леђима окренут, и увијати га у снове?{S} Човек осећа и невидљиве и незнане ствари.{S |
| о је старац ђакона под руку, и вукао га у другу собу — ти ни у ком тренутку нећеш заборавити на |
| огао правити царство, и нема више снага у себи, да би могао правити вртлог ...{S} Не.{S} Никада |
| е, па и према монаштву, стаде пред њега у свој крвавој величини својој.{S} Кад црни калуђерски |
| и после.{S} Људи су пролазили крај њега у овом и оном правцу, а он никако није знао куда треба |
| ј чвор настаје онда ливење живота свога у дрхтај жице, у талас звука, у потез гудала.{S} И моље |
| "75" /> и у изобиљу јој дала и од онога у чему је некад шкрта била, он се због немара и неувиђа |
| к сам, може бити да сам због свега тога у вама заволио и вас саму.{S} Може бити ...{S} Међутим, |
| а се тело уклони из свести.{S} И с тога у тим сновима није било ни питања, ни сумњи, ни љубомор |
| изгубите опет.{S} А друго је чудна туга у савести мојој због владике.{S} Оно прво сам морао вам |
| и, да у доктору Пашковићу има башта, да у башти има славуј, и у славују има песма ?{S} Верујете |
| сли својих, од жеља својих: да куша, да у грех одведе слугу тога Бога, дете тога Бога.</p> <p>А |
| ице Ана ?{S} Верујете ли ви, баш ви, да у доктору Пашковићу има башта, да у башти има славуј, и |
| се један од најтоплијих њених снова: да у цркви служе само они људи који силу уметности носе и |
| о је да је старцу угодно и добро.{S} Да у њему тиња фина она срећица смирених старих људи који |
| чином првих утисака, Ана није успела да у све појединости разложи необичну појаву новога ђакона |
| лузи Његовоме.</p> <p>Ана се навикла да у ту руку гледа као у саму себе.{S} Чиста, нестезана, н |
| } Владика опет, наслутивши одједаред да у души његовог љубимца има бол, разњежио се сасвим, и, |
| торбу, за коју доктор Пашковић каже да у њој лежи враг.{S} Али врага не видиш.</p> <p>— Бога м |
| м животом и волела га.{S} Осећала је да у њему успева нешто племенито и поносито, што црква и ђ |
| лепа, тако хришћанска.{S} Осетила је да у замисли и стилу тих литургија има душа једног великог |
| ост рукополагања, и изгледало јој је да у том поступку има један суров и страшан моменат.{S} По |
| — Сасвим.{S} Јер је већ крајње време да у том вашем музичком прогресу госпођица Ана престане би |
| ија и губи са светлосним ефектима, и да у јесење дане уме бити сирота и гола као испосничка пећ |
| и заноси, претежно луксуз технике, и да у срцима модерних музичара има додуше много нових осећа |
| ашу душу, него у своју.{S} Видео сам да у тој вашој души има нешто необично, неслућено лепо.{S} |
| ао да мора некоме све то рећи, а као да у исти мах не зна коме говори.{S} Ана је опет сва дрхта |
| бегава.{S} После службе, нестане као да у земљу пропада.{S} Права улица од цркве ка средини вар |
| чић се још лепршао .{S} Снажна мисао да у несвест пасти не сме, да изаћи из цркве не сме, да за |
| у да признам, не могу да волим мисао да у овој цркви служите као свештеник.{S} Има нешто, нешто |
| мишљено у башту.{S} Ђакону се чинило да у сунцу види портре једне жене, насликан, часом, од нев |
| место одговора, пустила главу своју да у рукама ђаконовим тоне.{S} Коса се под притиском гужва |
| а! — шаптао је монах Иринеј, као и тада у порти, али врелијим и чујнијим шапатом .{S} У том шап |
| ли је, воли је, Иринеје, колико си игда у стању да волиш узвишено и лепо! - ...{S} Она ваша црк |
| ити.{S} И посматрајте само.{S} Не гледа у њу, него право у њену кожну торбу.{S} Тачно зна кључ |
| нека провидна ограда кроз коју се гледа у даљне просторе.{S} Али не у просторе историјске .{S} |
| ни од ње, да јој да снагу да свет гледа у оној боји у којој га божји дан пружа, и да љубав свој |
| и најсвечанији фелон кратак, и изгледа у њему као кад се у малу зевалицу увуче велики неки бум |
| p> <p>Недићка затресе главом, и погледа у мужа, који је такође тресао главом.{S} Њих двоје изгл |
| на, са белим порубом, као строга одежда у време Великог Поста.{S} Са звоника Богородичине Цркве |
| >Можда је тај човек само сада ту, можда у башту ову, овако као сада, никада више неће доћи.{S} |
| са сваким мртвим свирачем остају можда у свету музике такве чудне тишине , које су гробови тон |
| ђера су ћутала.{S} Шиштала је само вода у самовару.{S} И то на прекид, са ретким кипутцима, као |
| RP19190_C19"> <head>XIX.</head> <p>Вода у самовару је уврила и ућутала.{S} Нешто је попало по с |
| се лењо котрљала <pb n="160" /> некуда у густо шибље, цвеће је почело климатати поспаним глава |
| х питомих тичица, Ана је гледала некуда у дуги и слободни и богати живот човека, који је понека |
| великог белог сунца, побегао је некуда у буџак.</p> <p>Ваздух и небо су треперили без једне бо |
| а, која је не привија себи, него некуда у добро, у мир и сигурност.{S} И чула је шапат над глав |
| да је љубав сваке жене без разлике ружа у којој се укотурана змија крије! ...</p> <p>— О Боже м |
| морао вама рећи.{S} А ово друго?{S} Ја у последње време имам осећање да све оно што пре нисам |
| городичине Цркве и црна јабланова алеја у парку, и изгледали су страшни.{S} Као откинути од зем |
| d>III.</head> <p>Долазак монаха Иринеја у Богородичину Цркву имао је на Ану Недићеву силан утиц |
| d>XVII.</head> <p>Улазак монаха Иринеја у Недићев салон опажен је одмах од свих присутних.{S} С |
| огородичиној Цркви.</p> <p>Служба божја у том храму значила је од</p> <p>тада колико и један ра |
| једна сила.{S} Сласт, коју човек испија у црном мраку ноћи, и, врло често, пошто се одрекао Спа |
| двадесет и три године, одлична партија у сваком погледу, а не заљубљује се, не удаје се, не ид |
| е канда једина интересантна композиција у овој вароши, коју он још није разложио. </p> <pb n="1 |
| .</p> <p>О, ти мирна и света жено, која у облаку живиш и никога завела ниси, јеси ли кадгод бил |
| одраслих.{S} Једна девојка и два човека у мојим <pb n="192" /> годинама.{S} Све компликовано и |
| да је најзад дошла до уверења да музика у души њеној живи као врста завета.{S} Да тонови, особи |
| S} Али, Бог зна какве мисли је та слика у њему изазвала.</p> <p>Ана је тако заволела тога старц |
| > <p>Али кад се монах Иринеј пре уласка у олтар окренуо вернима, око сузе те је почео горети пл |
| Али на пола пута између капије и уласка у кућу искочила је одједаред сива једна мисао .{S} Сада |
| еколико пута у тим приликама, доспевала у неслућене пределе маште и поезије .{S} Осећала је, и |
| о се бацала с лева на десно, и заривала у јастук као да се крије од смрти.{S} А смрт је већ држ |
| ун жалосног уздисања.{S} Ана је гледала у Пашковића, не знајући што се то с њим дешава, и не по |
| уде и постање, и пренеражено је гледала у потпуно преображене очи и лице Пашковићево .{S} Била |
| вратила из цркве, и радосно је гледала у овог ђакона који је пред њом.{S} Гле, онај кога она т |
| а.</p> <p>Ана се заносила.{S} И гледала у ђакона очима љубави, носећи у исти мах, у зеницама ти |
| Недићева је усхићено и поносито гледала у тог триумфатора, у тог краља.{S} У први мах, глас њег |
| <p>Два бескрајно тужна ока се загледала у владику.</p> <p>— Не могу, Преосвећености, не могу .. |
| p>Стигавши пред цркву, Ана се загледала у лаку, провидну ограду порте, која је уједно и дебели |
| о и кућа њена.</p> <p>Опет се загледала у своју леву руку.{S} Она је то сад тако често чинила.{ |
| навикли на то ћутање, кришом загледала у очи, косу и племенито повијени врат ђаконов, у све он |
| еко.{S} Затим се потпуно тупо загледала у једну бубу, која се са одломљеним пипком и са сломљен |
| b n="65" /> <p>Она се умиљато загледала у леву своју руку, као у најмилијег пријатеља свога.</p |
| сале.{S} Богородичина Црква се огледала у светлој души Аниној.{S} Небо и срце Анино гледали су |
| ите с Иринејем?</p> <p>Ана је погледала у Пашковића прекорно.</p> <p>— Никаквих жеља ја сад нем |
| и доброћудним, мирним оком је погледала у извршиоца казне. </p> <p>Извршилац казне се застидео: |
| вет.</p> <p>Ана је испитујући погледала у оца, и уверила се да је разумео шта је хтела рећи.{S} |
| била.{S} Само је јако умиљато погледала у ђакона. </p> <p>— Шта ћете мислити о мени?</p> <p>— М |
| ајзад је ружа, сва рашчерупана , лежала у снегу, а преко ње се ваљали, сити, угрејани и несташн |
| која лепота и која озбиљност је лежала у том првом блиском састанку!{S} На први дубљи поглед у |
| шњу празнину .{S} Душа њена се расипала у небројеним покушајима да усамљеност своју начини весе |
| њих пас.</p> <p>Најзад, ђакону је упала у очи једна кућа, која му у ствари није могла пасти у о |
| јева дрхтава и расцветана уста су упала у неку јаму, откинуо је, <pb n="234" /> скоро је шчупао |
| <p>И сутра дан се још непрестано карала у души.{S} Пребацивала је себи да је требало анализи по |
| ви, издизала на висове триумфа и гурала у амбизе катастрофа.{S} Гледала га наслоњеног на бојно |
| у теснаце искушења и проблема , хитала у екстазе херојства и љубави, издизала на висове триумф |
| је устукнула на улазу те цркве, остала у трему, али очи упрла у олтар.</p> <p>И ту, дрхћући те |
| а доба је некако још одређенија постала у своме укусу и у начину живота.{S} Почела је својом ја |
| адама и у чекању.</p> <p>Ана се враћала у живот.</p> <p>Гроб мога оца, то је врт, у коме живи ј |
| где ће да се склони, и скоро је утрчала у капију једне куће у којој никад није била.{S} У груди |
| зиције зато богослужење , Ана је живела у екстази.{S} Дизала се до звезда, до директног саобраћ |
| етичког гледишта раствара појаве и дела у детаље.{S} Ја вам кажем да тај човек негде у унутрашњ |
| ћући се.{S} Осећала се увређена, видела у том поступку недостатак такта и нежности.</p> <p>Али |
| .{S} Долазио је, и претварао два анђела у човека и жену, у радознале туђине, у лукаве борце кој |
| тини музике, Ана је, постепено, доспела у област чудноватих закључака .</p> <p>Слика има свој о |
| р, и да се одмори.{S} Она је сва горела у некој неситој, страстној жељи за лепим.{S} Цео дан је |
| ивахно и отровно.{S} Ана се тргла, села у постељи, запалила свећу, и почела да се крсти.{S} Осе |
| а коначни растанак од тела.{S} Има тела у катедрали фламанској, има га у пркосу уста која се не |
| о и свако створење, она је слепо летела у наручје сласти, али је одмах затим широко отварала оч |
| ања.{S} На трепету звука је она улетела у душу Ане Недићеве.{S} А испружене њене руке је одмах |
| ољупцем, који се упијао у њих као пчела у круницу цвета.</p> <p>А кад је Ана ослободила руку, п |
| нутом муком коју је ваљда само Ана била у стану да имитује, и гушио се после сваког таквог напр |
| а је опет сва дрхтала.{S} Слика је била у толико ужаснија, што није била само слика.{S} Девојчи |
| у себи.</p> <p>Десна Анина рука је била у Пашковићевој, а лева у Иринејевој, опраштали су се, а |
| дана у дан траје.{S} Душа њена је била у рају.</p> <p>Али тело њено се исцрпљивало.{S} Доста с |
| рквену. </p> <p>Последње године је била у Русији, и од тога доба је некако још одређенија поста |
| дуга и озбиљна, али, већином се губила у нејасностима, или се свршавала уздасима над слутњом о |
| необичну ствар.{S} Љубав њена се родила у цркви и живела само у цркви.{S} Ту љубав није запалио |
| госпођица Недићева је, наравно, важила у своме месту као врло интересантна личност.{S} Али, љу |
| неких великих крила победе, Ана улазила у цркву мирна, чиста и непоколебљива.{S} Жуд, ако је мо |
| свештеник говори.{S} А и да се забунила у једном, ето, свештеник рецитује и наредно, па затим и |
| енично зрно, и она је одједаред ударила у скоро хистерично плакање.</p> <p>Монах Иринеј се попл |
| уштене своје дебеле плетенице, и зарила у њих уста да се не чује како се немилосрдно смеје.</p> |
| сла.</p> <p>Његова ћелија се претворила у палату!{S} А моја?{S} Моја канда није.{S} Али из моје |
| тога што је Ана сву своју душу уносила у рад, утицала је тако да је и материал сву своју душу |
| са целим финим колоритом јој се вратила у сећање исповест Пашковићева , и држање њено том прили |
| храброст је ове мисли ђаконове пратила у вече.{S} Кад остане сам са својом амбицијом и са свој |
| лично.{S} Исцеђена светлост се увлачила у собу као неко сироче.</p> <p>Око пола десет је нешто |
| очек милога госта.{S} Најзад се завукла у своју собу, и седела тамо мирна, мало уморна, мало ра |
| Танка, воштана она рука као да сва грла у себи држи, као да све гласове кроз једну, своју душу |
| те цркве, остала у трему, али очи упрла у олтар.</p> <p>И ту, дрхћући телом и гласом, и не допу |
| ладним образима.</p> <p>Ана је бризнула у плач.{S} Недићка такође.</p> <p>— Ана, мило моје дете |
| ли ви Пашковића?</p> <p>Ана је бризнула у плач.</p> <p>— Па зашто сте онда учинили страшни тај |
| на и врућа нека светлост јој је букнула у очима.{S} Наслоњена на лаки филигрански и тесни кавез |
| >Ана је, одиста, душом и телом потонула у посао.{S} За архијерејску службу, као такову, требало |
| ција , недокучним неким путевима, зашла у месо и крв истине.{S} Осетило се да Ана зна, или има |
| ика је узмицала.{S} Дошла до зида, ушла у зид, пропадала кроза њ.{S} Задњи пут је још залепршал |
| то што Бога има, и што је тај Бог збиља у души њеној.{S} Уосталом , све потанко испитивање и ду |
| еним и попаљеним олтарима, чија светиља у срцима нашим треба да тиња.{S} Монах Иринеј, стојећи |
| имао и кључ од тих врата, да и ноћу, ма у које доба, и ма колико пута сме доћи, био је доктор П |
| вом, са људима у свечаном оделу, бабама у тешкој црној свили, и девојкама у цвећу.{S} Са задатк |
| абама у тешкој црној свили, и девојкама у цвећу.{S} Са задатком неким, са моментом заклетве кад |
| растно, скоро необуздано, са самовољама у ритму, али са тоновима, врелим као да из славуљских н |
| собом врата.</p> <p>Ана је остала сама у соби, и знала да то отац њен умире.</p> <p>Чучнула је |
| ој помпи, још се удубила, чисто се сама у себе урила.{S} Живот Анин се тако сузио, да је најзад |
| ставите ме да се исплачем и смирим сама у својој соби.</p> <p>Али тамо, у тој финој, нежној дев |
| вљену из разних веселих црквених песама у особите врсте симфонију, у којој су, на велико задово |
| акона да покуша, уз пратњу, и са нотама у рукама, отпевати свој део.{S} Ишло је доста добро.{S} |
| ојао је насред улице, са босим ножицама у прашини, са подневним сунцем на глави.{S} На Недићево |
| су у мојој души.{S} Тих слика више нема у мојим очима.{S} Вера моја, и Бог <pb n="162" /> лепот |
| } И чинило јој се да ничега више и нема у цркви сем те Велике Песме, која је једним махом однел |
| инило јој се тада да ништа друго и нема у свету сем редова ситних белих зубића, песме, и божјег |
| ек борац за нешто лепо и високо.{S} Има у њему <pb n="2" /> нечег естетичарског и уметничког, м |
| ри :</p> <p>„Поред заноса и дивљења има у љубави, као важан, можда важнији елеменат, милост и с |
| о од тога.{S} Ужасно, колико живота има у човеку.{S} И који је прави?{S} А њу бих хтео у најбољ |
| ли он довољно сам себе, зна ли шта има у себи, има ли он и половину оних сила са којима треба |
| тине.{S} Осетило се да Ана зна, или има у себи тајну чара ђаконовог гласа.{S} Добио се неки ско |
| >„Заноса телесног или борбе с телом има у увек, увек.{S} До задњих граница свести наше. <pb n=" |
| видео је и одмерио сва блага којих има у њему.{S} И онда је био још милостивији .{S} И најзад |
| ред вече, монах Иринеј дошао Недићевима у посету. </p> <pb n="104" /> </div> <div type="chapter |
| ицама, са литијом и молитвом, са људима у свечаном оделу, бабама у тешкој црној свили, и девојк |
| е тада обично немилосрдно гледа старима у очи, и осмејак његов говори : да, ја одлазим од вас, |
| али! — пошле су јој очи ђаконовим очима у сусрет.</p> <p>Ђакон ништа није одговарао.{S} Али из |
| о дана дошла.{S} Свирајући, пала је Ана у ватру, и тумачила доктору: да је све то, што у први м |
| и да види докле је дошао с оним што Ана у њему воли.{S} Није баш био задовољан.</p> <p>Још ниса |
| је та свечаност већ започела и из дана у дан траје.{S} Душа њена је била у рају.</p> <p>Али те |
| да чак и мали пораз, и хладно загледана у свој задњи триумф, смејала се сваком догађају и свако |
| беђена да је за сав живот свој зазидана у зидове Богородичине Цркве.{S} Њој је то било мило, за |
| утију, а кутија с њоме заједно стављена у њену љубав, велику, самосталну, моћну, коју она уопшт |
| куда дубоко унутра, и од жари и пламена у себи стојао је као прекаљени челик, тврд и вечит у на |
| ку оног погледа као неки за сва времена у себе зазидани аманет.</p> <p>На степеницама порте, на |
| е чинило као да је она , Ана, затворена у малу кутију, а кутија с њоме заједно стављена у њену |
| њена мала једна скупоценост, затворена у кутију, и спуштена негде у њено срце или душу, с тим, |
| о врата у греху!{S} Ја сам већ ухваћена у ђавоље канџе и изгубљена сам, и још само кратко време |
| еног рођеног живота одрасла и посвећена у том храму, стала је пред очи духа Аниног, моћна, силн |
| 90_C13"> <head>XIII.</head> <p>Повучена у своју собу, Ана се предавала сећању.{S} Као већ некол |
| и да одмери докле управо води та даљина у коју сада непрестано путују његове мисли. </p> <pb n= |
| е гомилу мисли, онда би опет та чистина у глави узимала тачни вид оне сиве празнине с леве стра |
| анђеоски занесено загледала се сада она у њега.{S} У његове црне, црним велом уоквирене очи.{S} |
| он Богородичине Цркве! — мислила је она у себи тада, подсмевала се ђакону и била срећна.</p> <p |
| огије, знајући врло добро да два ђакона у исто време и на истом месту не могу постојати, вратио |
| Недића изгледао као чађава стара икона у сребрном оквиру.</p> <p>С обе стране Недићеве капије |
| веју руку и промењљивост и владање тона у једноме гласу.{S} Она само још очима и ушима мисли.</ |
| то испрепуцана зграда, ружичаста и црна у исти мах од оголелих цигаља , зарђаног гвожђа, старог |
| ђите у одјеке песме ваше, која је вечна у цркви вашој и у мени“. </p> <pb n="175" /> </div> <di |
| који се не гаси ?{S} Зар нема веровања у човека као што има веровања у Бога и у лепоту уметнос |
| веровања у човека као што има веровања у Бога и у лепоту уметности ? </p> <pb n="174" /> <p>Им |
| исте љубави за цркву и детињег веровања у божју милост.{S} Чија је то заслуга?{S} Твоја?{S} Зас |
| о уметничком усавршењу црквеног појања у њиховом храму, које ће се сада тек моћи потпуно извес |
| ео овамо.{S} Можда је због лепог појања у овој цркви сам желео да се премести.</p> <p>Госпођица |
| се, због тешкоћа и труда, оканем појања у цркви.{S} Ти ниси осетио, не осећаш ни сад, је ли, да |
| S} Ана се сећала ритмичног геста кађења у монаха Иринеја , сећала се грациозног клањања његове |
| ње за та тиха, меланхолична богослужења у рано, бојажљиво пролеће строго посних дана.{S} Она је |
| м удаљује и један део лепог богослужења у њиховој цркви.</p> <p>— И мени је тешко.{S} А за поја |
| >Зашто дуже није трајала прва она чежња у којој ничега збилог и догођеног нема?{S} Зашто све би |
| прети.{S} Него мала она библијска лампа у коју девојка само помало бледог уља долива, јер не че |
| је зазвонио по момка, пољубио епископа у руку, и отишао у противном правцу ходника, у своје од |
| ову срећу, ону с којом се човек затвара у орахову љуску, и ништа му више не треба. </p> <pb n=" |
| о, сада се каменито тле у мени претвара у нежну мирисну башту.{S} Верујете ли ви то, госпођице |
| е не може отићи, чије срце живи и удара у сваком растанку. </p> <pb n="173" /> <p>А успомена, с |
| као онај Фра Анђеликов анђео што удара у кастањете . </p> <p>Ана је пошла цркви да види ту сли |
| е о преобраћању фрушкогорских манастира у болнице.{S} А на другом се омладина препирала о љубав |
| не.{S} Ђакон Иринеј му прилази, и скора у наручју носи архијереја с круном на глави .{S} Суза, |
| живот и сву душу, мора ме служити, мора у ланце ићи, ако ја тако хоћу! ...{S} А он ?{S} Он друг |
| то сели се, из мелодије и мекости гласа у јасност и ватру очију, одатле у умиљатост речи, одатл |
| није могао.{S} У том размотавању хаоса у јасност он је одједаред видео и своју душу потпуно ја |
| наца и ватре.</p> <p>Лице уз лице, коса у коси, дах у даху, занесени, своји, сами, топли и збуњ |
| а главом.</p> <p>Та ја сам већ до врата у греху!{S} Ја сам већ ухваћена у ђавоље канџе и изгубљ |
| хвата маглу, смотава је у клубе, и хита у вис као лопту крпа.{S} У исти мах руши и лупа.{S} И у |
| 233" /> љубав, она, која се баца и хита у љубљеног човека као што се прокључали горски извор ба |
| се прокључали горски извор баца и хита у свој поток. </p> <p>Ана и монах Иринеј се нађоше у те |
| са једним једитим зрнцетом сласти хита у ћелијицу своју, и опет је задовољна. </p> <pb n="82" |
| ли мирно умирућег са зором бољег живота у очима.{S} И одједаред, себична и страстна, махнито за |
| ање, смиривање и свежи дах новог живота у новом ваздуху.{S} И пожелела је, одједаред, да и кроз |
| ним гласом и са поезијом кратког живота у очима, иде дакле.{S} И не само да иде, него треба сад |
| а шапама, и са зрачком бесмртног живота у уморним, безбојним својим очима. </p> <pb n="126" /> |
| толеће, из судбине у судбину, из живота у живот, али да га опет врати Богу, Богородичиној Цркви |
| етом.{S} Зна дакле и он каква је лепота у том да се <pb n="71" /> задржи и усами један мали, не |
| шеним човеком.{S} Који нема више лепота у себи, да би могао правити царство, и нема више снага |
| рочитости и лепоте.{S} Са једнога места у женској препрати се чинило као да тамо, у висини над |
| његове зенице се промоли душа, огрнута у болну једну молбу.</p> <p>— Не, нисам само тебе ради |
| човечјег. </p> <p>Ана је, неколико пута у тим приликама, доспевала у неслућене пределе маште и |
| е писмо, само није могла да замисли шта у њему стоји.{S} Негде, у дну срца, она га се мало боја |
| S} Да монаха Иринеја преноси из столећа у столеће, из судбине у судбину, из живота у живот, али |
| а ћути.{S} Ускиптила је у њему та срећа у коју владика сумња, и он је, узбуђен, узео старчеву р |
| ла се опет само љубав, љубав која осећа у себи моћ да јаким учини срце љубљене жене.</p> <p>— К |
| ајвише моћи душине, толика множина баца у јад и чемер живота наших?{S} А шта се друго и ради са |
| руго и ради са милошћу, него да се баца у поноре туге и у потоке суза!{S} Шта је друго сажаљење |
| лужење лепо и глатко као добра домаћица у својој кући.</p> <p>Владици је по мало дрхтала седа б |
| na corda</foreign></hi> најзад не стиша у један таван, једноставан зачетак мелодије <pb n="243" |
| вет волим, јер је чиста калуђерска душа у мени, јер живот мој лежи на поносу, а понос! о, понос |
| и морао то бити, јер је калуђерска душа у мени !{S} И Ана је калуђер, и то опет зато што калуђе |
| кретање и проговарање неких нових душа у ваздуху.{S} Спустила се ледено хладна киша.{S} Црна н |
| о да се окане илустрација , и да покуша у форми догме протурити своју тезу.{S} Рекао је да су с |
| ="11" /> каква би требала да буде љубав у човеку, па да душа човечја могне попити сву лепоту му |
| оследњег мрава.{S} Бог је умножио љубав у њему.{S} Откад Ану воли, он је изгубио последњу мрвиц |
| јесам ли заволео вас, или само ту љубав у вама.{S} Ту љубав, љубав жене, коју сам ја, женомрзац |
| а још једаред будем ђакон, онакав какав у свом животу никад нисам био...{S} Какав је диван твој |
| коју музика љуља, час опет да сам мртав у гробу, и анђели да надамном литургију служе.{S} Хвала |
| : какав ли ће, Боже, бити последњи став у симфонији те интересантне младости! </p> <p> Време је |
| ју је, осветио ју је, окадио јој је крв у свакој жилици.</p> <p>Извирило је малко и сунце.{S} У |
| ло као да се створени свет враћа натраг у мрак.{S} И одиста, ђакон Иринеј је морао наставити пе |
| тавио Ану, и сишао низ степенице натраг у порту.</p> <p>А Ана, као велики бели лептир, удаљавал |
| аје јасно и јава, и не може више натраг у неодређено и нестворено стање, њега је дохватило нешт |
| ечи, вратио је краљевски залогај натраг у тањир, и наместио нож и виљушку у знак да је с јелом |
| еду , да то кап по кап пада опет натраг у њену душу.</p> <p>— Волим вас силно и безмерно, а так |
| p> <p>Монах Иринеј је био уверен да Бог у човеку све дотле станује док у њему има искрице љубав |
| S} Он је васкрсао.</p> <p>— Ушао је Бог у мене — говорио је људима који се око њега купили као |
| {S} И био је уверен да дотле, докле Бог у човеку станује, човек оног тренутка мора осетити зло |
| да владика нема право.{S} И, загледаног у немирни лет ужурбаних селица, дохватила га је одједар |
| болни и тешки прелази њихови из једног у други.{S} Ана је одједаред почела бројати своје годин |
| учерашњи олуј.{S} Од првог крока Аниног у цркву бацио јој се око врата, стегао ју је, гушио ју |
| а душа је увек мутна — каже он. — Никад у њој нема одређеног стања.{S} Жена нити уме бити срећн |
| ан стакатираној шеснаестини која ће сад у ваздух да прсне.</p> <p>Једном приликом, на ужем музи |
| ичке собе.{S} Недић.{S} Бацио је поглед у собу.{S} Видео Ану, у познатом, мало напред нагнутом |
| иском састанку!{S} На први дубљи поглед у њене очи прочитао је он шта јој у души стоји :{S} Ана |
| p> <p>Поглед јој је био чист као поглед у биљке.{S} И сав од љубави и ничега више.{S} Бог ми је |
| у, баци сав чар њихове љубави одједаред у душу.{S} И успела је у том савршено.</p> <p>А он је и |
| {S} А сада, молим вас, свирајте ми увод у ораториум.</p> <p>Ана га је погледала тако благодарно |
| тактови су били доста стереотипан увод у песму, и по њима се није могло судити куда ће свирка |
| ховог„ Као махнита је прелазила из собе у собу, ширила руке, и склапала их опет, и ударала се у |
| " /> са једним влатком тресличице-траве у руци, коју је гледао као неку загонетку. </p> <p>— Ет |
| сусрет.{S} Ана је пролазила крај цркве у време кад нема богослужења.{S} Спазила је отворена вр |
| — над Иринејевим очима се наднеле обрве у грчевитом луку — да ли сте га ма за часак један волел |
| х светова, долазе да нам кажу да је све у човеку лешина ...</p> <p>Али, ето, и у мојој љубави и |
| о кући, и стала разгледати да ли је све у реду за дочек милога госта.{S} Најзад се завукла у св |
| шетак људских живота ...{S} Како је све у животу ташто и без вредности ...{S} Зашто не живимо к |
| ни, осетљив, знао је оценити шта се све у нашој љубави стекло, и шта све она може дати, и крио |
| пут опет, тако је као да су и он и све у њему стигли некуда одакле немају жељу да оду.{S} Па о |
| ште није познавала ону пијаност што све у човеку гута.{S} Напротив, она је у срећи, више но ика |
| а.</p> <p>— Је ли вам недостајало снаге у борби ?{S} Је ли наишла на вас болесна чежња за својо |
| ки, не зна ни сама како, сада тек упаде у очи сва љупкост лица тога лепог младића, и она скриве |
| не на чело младићево као победа , негде у куту јауче и свилене своје косе чупа млада једна жена |
| дне на чело младићево као покров, негде у куту јауче и седе своје косе чупа стара једна жена.{S |
| а завршује се тамо <pb n="245" /> негде у задњим слојевима ваздуха.{S} Уметнички мотив је из го |
| а је још неразвијена и хладна.{S} Негде у мраку иза свести, непотребна и без циља.</p> <p>Једар |
| т, затворена у кутију, и спуштена негде у њено срце или душу, с тим, да је Ана мора брижљиво чу |
| ад, који се лије из чистог језера негде у врх планине, лио се са проповедаонице тежак и чист је |
| малу аријицу која се сама од себе негде у куту срца пева.{S} Затим један мали прелаз.{S} Осмеја |
| дошао ред да оставе стан божји и негде у васељени изврше свој задатак .{S} Зашто Ана и он нису |
| аље.{S} Ја вам кажем да тај човек негде у унутрашњости својој много осећа и много плаче.{S} Јес |
| ако да се ђакон кроз засебан улаз уведе у гостинско одељење.</p> <p>Владика је загрлио главу мо |
| учини несташан знак главом оцу, и седе у празну фотељу, до ђакона .{S} Недићки, не зна ни сама |
| у башту, да дивно летње вече не преседе у соби.</p> <p>Сви се с предлогом сложили.{S} Јер се ни |
| ло му се да она празнина крај стуба иде у стопу за њим.</p> <p>Одлучио је најзад да ће после по |
| еманетом у руци, госпођица Недићева иде у сусрет старости и смрти.{S} И, једнима се привиђао не |
| или је већ отишао , решила се да не иде у цркву.{S} Али одједаред , не разумевајући право зашто |
| лост, никакве анализе.{S} Све ти то иде у једну флашицу , под исту етикету: отров, љути отров?< |
| ама, потече <pb n="57" /> преко веранде у кућу, преврћући се главачке кроз ваздух. </p> <p>На в |
| одати по храму, и претворити бачву воде у језерце божјег благослова и божје милости. </p> <p>Љу |
| то касније се показаше и знаци непогоде у времену.</p> <p>Људи су застрепили.{S} Као оно што кр |
| јављење све појање и сав рецитатив буде у устима певача, и да сасвим изостане нескладно и произ |
| е.</p> <p>Он мора чувати од заразе људе у цркви, и децу у гимназији, и сваког голог, болесног п |
| јој се чинило да чује корак који такође у капију савија.{S} Око десетак минута је остала сакрив |
| о, ипак можда жели да на неки начин уђе у мисли њене и у живот њен.</p> <p>Анине дубоке, љубављ |
| ргураве свиласте косе, и тако фине коже у лицу, да су крила носа и ушију чисто трептала под кру |
| а се самозадовољно — калуђери носе руже у грудима а не на грудима.{S} Груди њене се при тој пом |
| а, који, напротив, са целим срцем улазе у несрећу болесника, који као под нож иду пред суд лека |
| Силна ветрина дохвата маглу, смотава је у клубе, и хита у вис као лопту крпа.{S} У исти мах руш |
| вно, само владика опазио , и која га је у срце дирала. </p> <pb n="145" /> <p>— Е па тако кажи! |
| сле осећала умор.</p> <p>Облачила га је у све костиме и све карактере , мамила га у теснаце иск |
| ио главу монаха Иринеја и пољубио га је у теме.{S} Привукао га је затим да седне на столицу до |
| е он пријатељ свију њих.{S} Нешто га је у тој цркви топло миловало и смекшавало.{S} Ђакон се по |
| и пред самим епископом изјавила, да је у кујни све спало, да се све скорало и сдрвенило, и ако |
| чедном неком старинском грацијом, да је у њему било пуно уметничке дражи.{S} Монах Иринеј је то |
| го посних дана.{S} Она је осетила да је у реду тих невеселих песама, као у некој мирној поеми, |
| суровост.{S} Одбијала је помисао да је у искушењу, а још више помисао да је претрпела можда ча |
| воје доласке, <pb n="217" /> тако да је у три четири пута чуо цело појање.{S} Дешавало се да ст |
| о обично.{S} Некима се чак чинило да је у задње време и опао.</p> <p>— Променио нам се овај наш |
| ана, ни сутра дан.{S} И с тога, када је у недељу искрсла пред њега лепа девојка, са раскошно гу |
| или живот је, или, ја не знам, можда је у мени самом негде готово чекало лепо једно чудо.{S} Ја |
| хладна киша.{S} Црна нека вода, која је у пенушавој својој бујици носила рашчерупану сву летњу |
| опет отела, охрабрила, и одобравала је у себи малочашњу своју одлучност.</p> <p>Не, не кајем с |
| олтар коме се клања.</p> <p>Пливала је у задовољству, и сатима се није растајала од својих инс |
| чима, ломљење у мишицама.{S} Стојала је у дрском неком љубавном заносу, и радовала се што ће ид |
| Недићева је хитала кући.{S} Осећала је у грудима кључ нове песме.{S} Збацила је рукавице и шеш |
| затрпа мраком и миром.</p> <p>Легла је у постељу око поноћи.{S} Метнула главу на десну своју м |
| идела, била веома драга.{S} Пожелела је у себи да се у цркви никако више и не види с ђаконом. < |
| љубави одједаред у душу.{S} И успела је у том савршено.</p> <p>А он је исто тако савршено успео |
| ене очи и лице Пашковићево .{S} Била је у неприлици шта да одговори.{S} Али се иначе видело по |
| трасти!{S} Вртлог сласти! — наводила је у себи подругљиво. — И после мир.{S} Мир над потрошеним |
| сам сувише утучена данас — помислила је у себи. — Велика она синоћња непогода утицала је на мен |
| ући хитно и ђакона и младиће, журила је у порту да одахне.{S} Али, слутећи ваљда да ће монах Ир |
| а нема разлога да ћути.{S} Ускиптила је у њему та срећа у коју владика сумња, и он је, узбуђен, |
| покушавала смиривати.</p> <p>Изашла је у ходник и ослушнула.{S} Изашла је и у башту.{S} Вратил |
| а, да се ђакон не би узнемирио, ушла је у одељење за женске.{S} Завидела му је што је црква њег |
| од најсвечанијих тренутака.{S} Ушла је у цркву баш пред читање Еванђеља, а приспела на своје м |
| све у човеку гута.{S} Напротив, она је у срећи, више но икад, имала ведру једну свест, којом ј |
| е ђакон ту руку додирнуо својом, она је у склопљеној шаци те руке себично крила оно што је најв |
| рет, и јурнула да забрави улаз — кад је у истом моменту шкљоцнула брава, али на супротним врати |
| вај мртви, облачни јесењи дан, и кад је у цркви једноставније него икад.</p> <p>Осетила је неку |
| о, и поче тражити кривца.{S} Али кад је у тај мах севнуло и пукао гром, оно, лудо и преплашено, |
| на службу узбуђен.{S} Први пут откад је у Богородичиној цркви.{S} И да се не би још више узбуђи |
| твар положио у њене руке.</p> <p>Све је у њеним рукама — мислио је усхићено , изашавши најзад и |
| ечити одлазак спрема онај, чије биће је у темељима њихове куће, у свакој ситници њиховог намешт |
| жевима вијали.{S} Живот, дакле, који је у најстрашнијим и најружнијим околностима имао да опста |
| , сео на сунцем угрејани камен, који је у густој трави изгледао као нека бела простирка.{S} А о |
| n="159" /> <p>Доктор Пашковић, који је у тај мах баш довршивао једну своју вештину, да т. ј. н |
| аве душе, правог једног славуја који је у бодљикавој, сувој шуми бившег докторовог цинизма и ан |
| вој положај, да замењује човека који је у ствари непрестано присутан.</p> <p>Од владике је поте |
| у после тешко пожртвовног посла који је у задње време радио.{S} Трећи, најзад: као оно што чове |
| вот човечји , растући из корена који је у земљи, раније или касније мора довести до потпуно ист |
| S} Идите за сунцем и за законом који је у срцима вашим, и бићете чедни и невини! ... </p> <p>— |
| то додуше стишавала и одрицала, али је у репродукцији гласа и његових карактеристичних боја ум |
| о се најзад владика. — И Бог нека ти је у помоћи данас и увек.{S} Знаш како у Откривењу Јованов |
| тегао ју је, гушио ју је, кричао јој је у уши да њега нема, да је место његово на амвону празно |
| , вечан и из онога света, дотле, док је у нашем телу, ипак само слуга материалности . <pb n="63 |
| реме.{S} И то на чудан начин.{S} Док је у цркви, Ана је ведра и мирна.{S} Чежња се губи. </p> < |
| ту.</p> <p>Да, завет његов, који нам је у данима среће био срећа, који нас је водио лепоти да с |
| еколико познатих певача.{S} Пошао им је у сусрет.{S} С намером да, заобилазно, наравно, сазна о |
| стиниту, видим је новим очима, видим је у вама као јарко црвену жижу у белом алабастерском канд |
| дгод наиђе на финију појаву, узбуђен је у својим рефератима.</p> <p>— И ја сам опозиција према |
| ава сваке сујете и страсти.{S} Ђакон је у призив те једне речи бацао цео свој силни глас, са по |
| дана када ће се помонашити, записао је у дневник:</p> <p>„Миран и весео ћу стати пред Бога, пр |
| лато резотина и кадифу завесе, бацао је у душе прегршти усхићења што има Бога и Цркве, и што Бо |
| дгоре, идући ваљда из парка, долазио је у сусрет Недићевима ђакон.{S} Сам, <pb n="78" /> са јед |
| у биле изнемогле и празне.{S} Улазио је у олтар на причешће потпуно спреман, давши Богу, с глас |
| сами, јер тако мора да буде — мислио је у себи Недић, посматрајући Ану.</p> <p>Међутим, ето у А |
| /p> <p>Дневник живота мога — говорио је у себи — то је дугачак, још недовршен псалам.{S} Царска |
| је корачао нови ђакон.</p> <p>Носио је у тешку позлату оковано Еванђеље скоро потпуно испружен |
| же од тренутка.{S} За то време, иако је у ствари ипак било сасвим <pb n="156" /> кратко, окупио |
| оследњег <pb n="165" /> листка, тако је у вароши све живо задрхтало и поплашило се од живота. < |
| и ја робијаш свога завета? сазревало је у несрећном калуђеру.</p> <p>А Ана, у једном од оних зл |
| Пуно, препуно љубави и суза, гледало је у Ану као и око оца њеног.</p> <p>Ана се умирена дигла |
| претила да ни зинути не сме, гледало је у чинијицу каше пред собом и није јело. </p> <p>Владика |
| То сасвим недевојачко осећање јачало је у Ани понекад до фанатизма, и она је тада с врелим усхи |
| се пробудила жена.{S} Загосподарило је у њој срце женино, које не зна борбу и триумфе губитака |
| ад ју је ђакон ословио.{S} Тиме, што је у чекању од богослужења до богослужења било сада врло м |
| а.{S} И видео је такође, да оно, што је у оданом и топлом Анином погледу , да то кап по кап пад |
| ља да владика погоди и сазна све што је у њему.{S} А у владичином оку је стојала слутња о бури |
| ве груди, и груди те су дале све што је у њима било грома, песме, љубави и страха божијег.</p> |
| вши Богу, с гласом својим, и све што је у њему.</p> <p>Тога дана ђакон је никада недостигнутом |
| је почео очајавати, јер, све оно што је у храбром, силном ђаконовом гласу изгледало лако и прир |
| румену летњу зору, и у цвеће које му је у сам прозор цветало, и машио се књиге.</p> <p>Читао је |
| отео пољубац.{S} И тај отети пољубац је у смиреној девојци раздражио жену.{S} Од слућене његове |
| зу живота коју и најсрећнији човек даје у скрушености , без достојанства, с прашином раван, пос |
| и питати зашто госпођица Недићева није у цркви.{S} Други то можда нису ни опазили.{S} Јер и ни |
| S} А никаква одлучна жеља или воља није у унутрашњем њеном животу сазрела.{S} Никоме се она ниј |
| један вечити мој уздах.{S} Али врт није у царству смрти него у царству живота.{S} Кроз младо и |
| црта лица и њихови изрази, мењање боје у лицу, покрети главе и двеју руку и промењљивост и вла |
| ко је то лепо било - помислили су обоје у исти мах, и даље ћутали. </p> <pb n="108" /> <p>Ана с |
| вака жена све добро и све царство своје у грудима носи.</p> <p>Ану су раздирала два разна осећа |
| S} И кроз те очи у љубав своју, у своје у цркви закопано благо. </p> <pb n="56" /> </div> <div |
| су гледали ту лепу слику.{S} Сви троје у црно.{S} Ана са златном својом косом испод вела, Пашк |
| и одважно, као да већ од раније станује у њему и зна сваки кут његове душе.{S} Таласи те туге с |
| ојања. </p> <p>Очи се, наравно, упирале у Ану и ђакона.{S} Као у два питомца, или детета, које |
| их певача.{S} А ђаконове очи се упирале у Ану, јер је он од ње све очекивао.</p> <p>Ана је, оди |
| за руку држи.{S} А Анине очи се упирале у ђакона, јер је она од њега више очекивала него од сво |
| но летеле тице.{S} Бегале из сиве магле у жутило злог неког облака, и стрмоглављивале се оданде |
| p> <p>Очи Анине су поглед свој положиле у очи монаха Иринеја.{S} А он је поглед тај унео са соб |
| озлојеђеност, разочарање, осећање силе у себи, заједљивост, кајање, отпор, и још множина осећа |
| е широко и споро.{S} Усне се развлачиле у осмејак .</p> <p>— Калуђер си, Иринеје ! — додавао је |
| но строго.{S} Свеће се димиле и трошиле у тешким сузама, стихари на деци су били много стари, љ |
| што сам икад био, сада се каменито тле у мени претвара у нежну мирисну башту.{S} Верујете ли в |
| очију, одатле у умиљатост речи, одатле у снове мисли, одатле некуда, куда човека само жена вуч |
| и гласа у јасност и ватру очију, одатле у умиљатост речи, одатле у снове мисли, одатле некуда, |
| је и безброји милости , које су утонуле у бездана мора, не вратиле трага са црних беспућа, срећ |
| и да мирисање цвета почиње испод земље у корену, а завршује се тамо <pb n="245" /> негде у зад |
| аша, и у вама, свим оним што је најбоље у мени.{S} А можете и зато, што је мој отац, пред крај |
| 148" /> <p>Постоји ли још оно бело поље у мојој души? —питала се Ана. — Није више сасвим бело, |
| ле на плећа и силе благослова и анатеме у руке — све јој се то чинило као једно бљештаво завара |
| госпођице Недићеве, да и он буде с њоме у вечности.</p> <p>— А шта је то што сте ми хтели рећи? |
| же бити баш музичког, иако се не разуме у нотама. </p> <p>— Не знам додуше пресудити да ли је м |
| у је то и сада потребно.{S} Наравно, не у том смислу, што би желео престати мислити о Ани.{S} Н |
| ју се гледа у даљне просторе.{S} Али не у просторе историјске .{S} У просторе који су испуњени |
| ирена, савршено блажена.{S} Али ипак не у заносу.{S} Она уопште није познавала ону пијаност што |
| се догађа, спавало испод густе платане у потпуној сувоћи.{S} Псетанце скочи, зарежа љутито, и |
| елики део се морао задовољити да остане у порти, па чак и на улици.{S} Да колико толико бар пој |
| 9" /> <p>Да ни мисао Иринејева не могне у њу.{S} Почела се плашити и свога интензивног осећања, |
| е чека час да са сопраном заједно падне у несвест.{S} А два најбоља тенористе гледају се као дв |
| ту, волела и пре мене.{S} Она је и мене у цркви и кроз <pb n="86" /> цркву заволела.{S} И ја њу |
| од њих не схвата извор и значај промене у мени.{S} Да ли ви осећате, да ли ви верујете да сам ј |
| аменито непомични.{S} Две руке, обучене у златне наруквице чистог завета, стегле су Анине прсте |
| реноси из столећа у столеће, из судбине у судбину, из живота у живот, али да га опет врати Богу |
| з које десне руке?{S} Ове овде, или оне у цркви ?</p> <p>Али Ана је видела реп.</p> <p>— Коју г |
| са другим ђаконом, помагао да се попне у кола.</p> <p>Кола се кроз густу множину света једва к |
| ред му је дошла идеја да још више дирне у срце свога љубимца, и да га, на тај начин, приволи на |
| одједаред неку смућеносг и малаксавање у гласу.{S} Отимао се, али са мало успеха.{S} Биће нека |
| те откуда је дошло препорођење и кајање у мени, да ли знате ко је запалио ватру у црном мраку м |
| гимназијски концерти, а нарочито појање у лепој Богородичиној Цркви.</p> <p>Служба божја у том |
| туозно, фино и интелигентно.{S} Свирање у виолину било јој је страстно, скоро необуздано, са са |
| ру у памети , светлаце у очима, ломљење у мишицама.{S} Стојала је у дрском неком љубавном занос |
| није што згрешио?{S} Осетио обесвећење у себи, и сам <pb n="69" /> скинуо олтарску одећу и укл |
| акона представљало јој се као повлачење у једно чаробно удубљење, одакле ће слика она на дверим |
| ека још и пред трагедијом сваке светиње у човечјем животу.</p> <p>Опазило се да владика с интер |
| же би онда севале ситне плавичасте муње у вез ушивених каменчића.{S} Иначе је тихо призивање Бо |
| ичној гордости, гордој од лепоте и вере у лепо.</p> <p>И сада је тај живот, тај свесни, поносит |
| родро у њу као што ватрено зрно продире у тело рањеника.{S} Чинило јој се да ће се онесвестити, |
| једва једном, тога дана, уста њихова се у пољупцу нашла.</p> <p>Али једно од њих је било мртво |
| јзад да себе уништи, да се згази, да се у прах смрви.</p> <p>У Ани је дозревала жена, кретале с |
| S} Тежак завет се мора понети, па да се у лепоту уметности могне ући — тврди она.{S} Свирала ми |
| о није ништа.{S} Многи можда виде да се у мени нешто дешава, али нико од њих не схвата извор и |
| ча од његове снаге.{S} Осећала је да се у њему кренуло нешто из најдубљих дубина Видела је да м |
| асвим мало боље, али ипак боље, и да се у свој невољи својој сетио чика Јове Недића, и ждребета |
| еома драга.{S} Пожелела је у себи да се у цркви никако више и не види с ђаконом. </p> <p>И с то |
| усплахирена, осећајући у савести да се у цркви ниједнога тренутка није сетила болесника.</p> < |
| ли да видиш ? </p> <p>— Ја видим да се у теби нешто дешава, и видим да ти то годи, али не могу |
| ице бледе, прсти надземаљски, као да се у врховима њиховим још мало задржала душа пре него што |
| да живот запне и застане, и загледа се у догађај са свом доколицом беспосленог каквог дечка.</ |
| нак, још само слаби одјек песме која се у срцу савила и ћути да чедо не пробуди. </p> <p>Мала п |
| руке, и склапала их опет, и ударала се у груди старинским, вечитим оним гестом, који, кад тад, |
| онтакта талената и душа.{S} Одрицала се у себи шале за сва времена . </p> <pb n="61" /> <p>И су |
| путем, газила дубок снег и спотицала се у јаме, и журила је, задувана и усплахирена, и застајал |
| p> <p>Чучнула је на земљу, и згрчила се у себе као ударено псето.{S} Цвокотали су јој зуби, али |
| срце калуђера свога. </p> <p>Смешила се у некој пријатној несвести, која ју је љуљала као мајка |
| и таман се он дигао и пошао Ани, кад се у исти час Ана дигла и пошла монаху Иринеју.{S} Учени д |
| лон кратак, и изгледа у њему као кад се у малу зевалицу увуче велики неки бумбар.{S} А тек докт |
| , у којима је држала писмо, спустише се у крило као помиловане. </p> <p>У цркви је, те недеље, |
| општа брига целога места.{S} Чим би се у некој кући исцрпео разговор око најпречих домаћих пот |
| мало, једва приметно поруменила, али се у унутрашњости својој јако збунила.</p> <p>Додуше, није |
| зад остао без ослонца, он је, губећи се у једном облику, појавио се у другом.{S} Опет тако, нез |
| вожедне и бестидне, и она је, држећи се у ужасу за главу, бежала испред њих с места на место, п |
| Одједаред, ђакон се пренуо.{S} Дигао се у њему понос, и сентименталности је нестало.{S} Свеж и |
| то да нешто почне говорити, загледао се у свога Иринеја исто тако невесело, као што се Иринеј з |
| о замагљен, сузом покапан, и склањао се у себе.{S} Монах Иринеј се тада показивао тих, невесео |
| и начин.{S} Откудгод је ишао, враћао се у њу.{S} Велико му је задовољство чинило доћи пре почет |
| , губећи се у једном облику, појавио се у другом.{S} Опет тако, незнано откуда, ширила се вест |
| ажи нешто што је заборавио, и вратио се у правцу из кога је дошао.{S} А чинило му се међутим да |
| е.{S} Одједаред, Ана је осетила како се у њену руку скрунила читава хрпа малих белих коцкица, т |
| ан ...{S} Може бити ипак.{S} Уздајмо се у Бога.{S} Молите му се, вашу ће молитву за цело волети |
| она воли цркву, што мисли о оном што се у цркви ради и дешава? </p> <p>А откуда он све то зна? |
| неколико живота прошао пре него што се у овом складу јавио?.. .{S} Или вам је ово питање можда |
| е и умиру у овом животу пре него што се у један сплет уврте са жицом која треба да зазвучи.{S} |
| е погледе не само у цркву, и оно што се у њој дешава, него кроз цркву и некуда даље, у нека дав |
| еприлици како да се споразумемо, јер се у тој ствари, у ствари музике, мислим, још никада нисмо |
| госпођа једна, с лорњоном, унела му се у очи, да се, како је објаснила, бар овде поклони свето |
| ближило се лето.{S} А ништа на свету се у спољашњем животу Ане Недићеве није догодило ни промен |
| састанке са Аном, док се обоје не врате у стари свој мир.{S} И чинило му се да <pb n="118" /> т |
| о ми се, час <pb n="140" /> да сам дете у чудној некој колевци, коју музика љуља, час опет да с |
| да се уверим да има!{S} Дођите и уђите у одјеке песме ваше, која је вечна у цркви вашој и у ме |
| и . </p> <p>— Види се да слабо долазите у цркву — смејала се Ана Мајинском у очи. — Ви, дакле, |
| акон загушено, укопавајући руке и нокте у груди, као да авет неку на срцу треба да задави.</p> |
| или цвећу, ономе што има срца и лепоте у себи! </p> <p>Али ако љубав малакше, нестане и прође |
| Имао је неко фантастично убеђење, да ће у том храму моћи довршити оно што је он звао својим уну |
| арих баба са босиљком у руци.{S} Шта ће у жене та чудесна биљчица, која, зелена, мирише на добр |
| ће на Велику Госпојину, и присуствоваће у вече на духовном концерту.</p> <p>Парохијани су били |
| Иринеј је очајан и утучен због несреће у вашој кући.{S} Да, то сам вас хтео малочас питати: да |
| и скоро је утрчала у капију једне куће у којој никад није била.{S} У грудима јој је ударало ка |
| а, стићи уочи Велике Госпојине, одсешће у кући адвоката Недића, служиће на Велику Госпојину, и |
| ло може коначно победити без катастрофе у којој пропада и дух ?{S} Љубављу не може, али милошћу |
| ност у прсима, буру у памети , светлаце у очима, ломљење у мишицама.{S} Стојала је у дрском нек |
| а ли мислите да уопште има неке кривице у томе <pb n="120" /> што вас волим?{S} Зар бих могао в |
| и с Богородичине Цркве, одмах бројанице у руке па на молитву. </p> <p>Сви троје се, нехотице, о |
| њем људи који су силазили низ степенице у порту.</p> <p>Гле како тужно изгледају данас ти богом |
| но изгледале оне мале воштане буктињице у рукама старих жена и људи.{S} Олтар се чинио мрачна п |
| ан, каква је љубав материна кад детенце у наручју њеном почиње да дрема.{S} Исти мотив је дошао |
| ица, кратка, колико док окупано детенце у материном наручју заборави на плач, и испрекидана шап |
| </hi> — певао је хор, звонило је звонце у олтару, лежао је свештеник, с челом на поду, пред Час |
| ва је осећала како срце Анино, као срце у малог детета, под самим теменом бије, и чекала је да |
| заградио срце, понизно је спустио иначе у вис подигнуту руку, и стојао, као од метала саливена |
| великодушан.</p> <p>— Не зарива се више у ствари као нож.{S} Него их одгоре пробија, онако нешт |
| >Шта је то с њим?{S} Престао је да пише у дневник, и да слаже мудрости за постизавање великог, |
| емљу.</p> <p>Очи им се најзад састадоше у једном ретко срдачном погледу.{S} У зеницама монаха И |
| к. </p> <p>Ана и монах Иринеј се нађоше у тесном загрљају.{S} У загрљају страсти, у првом загрљ |
| искушење , или дали својој гордости нож у руке. </p> <p>Ово последње је страшна реч, Ана.{S} Ја |
| ступачно затворена и она друга врата, и у цркви да је празно и тишина, а људи само с поља да об |
| сада први пут обасјала пуна топлота, и у којој је све семе почело одједаред да клија.{S} Осећа |
| <p>— Можете, можете.{S} Ја сам ваша, и у вама, свим оним што је најбоље у мени.{S} А можете и |
| среће, животе <pb n="135" /> и људе, и у исти мах опора, поносита и непорочна — она је немилиц |
| о море љубави мојој, која пије, пије, и у дубину своју вуче последње таласе његовог гласа.</p> |
| ја хладан један месец, који ме вуче, и у чијој мртвачкој литији знам да има и моје место.{S} И |
| тенцета које већ хода, по цвећу гази, и у рубу сукњице росу и мирисе носи.{S} Друга вариација.{ |
| S} Па онда се опет све слије и смрси, и у души завлада нешто сасвим недокучно.{S} Завлада тајна |
| ићу има башта, да у башти има славуј, и у славују има песма ?{S} Верујете ли ?</p> <p>У гласу д |
| ад једним још зимогрозним виноградом, и у маглици једној, пуној летње врелине.{S} Застала је да |
| у човеку лешина ...</p> <p>Али, ето, и у мојој љубави има меланхолија .{S} Видим и ја хладан ј |
| Недићева је необично волела ту цркву, и у детаље знала њене нарочитости и лепоте.{S} Са једнога |
| м отворен прозор у румену летњу зору, и у цвеће које му је у сам прозор цветало, и машио се књи |
| ама својим, узмакли су далеко од њих, и у крилу чедне усамљености, једва једном, тога дана, уст |
| чисто наново створила, <pb n="75" /> и у изобиљу јој дала и од онога у чему је некад шкрта бил |
| у крпа.{S} У исти мах руши и лупа.{S} И у једном правцу котрља све предмете и њихове крњатке.{S |
| волети.{S} Ето, звони на вечерње.{S} И у олтару има сад топла молитва за нашег болесника.{S} И |
| Један се нарочито често понављао.{S} И у будном стању.{S} Манастир.{S} Древан и разрушен.{S} В |
| а дражи отворено поље га оневесели, а и у цркви није тако лепо као пре.{S} Хор пева, али нема д |
| проблема.{S} Веровали су да Ана, сва и у свему, није обично створење. </p> <p>Мало укошене, не |
| отровној заједљивости Хамлета, има га и у најсветијој песми, јер, иако је зачета негде међу зве |
| да је боље од молитве.{S} И ја бих га и у цркви спокојне душе прочитавао ...{S} А према теби, с |
| у човека као што има веровања у Бога и у лепоту уметности ? </p> <pb n="174" /> <p>Има, је л' |
| } А смејући се, није могла не чути да и у гласу њеном има сада неки нов тон, који се од прилике |
| округластим трбухом, са принципом да и у кујни мора висити свечева икона и светити се вода, се |
| .</p> <p>Ана је необично лепо свирала и у клавир и у виолину, и сав свој живот, у доколици и у |
| "167" /> <p>Још исте вечери је стигла и у резиденцију старог епископа.</p> <p>У малом салону вл |
| , а који је увек тако сладак у надама и у чекању.</p> <p>Ана се враћала у живот.</p> <p>Гроб мо |
| а је с њим на најсветијем месту храма и у најлепшем тренутку молитве!</p> <p>Чинило јој се да б |
| ођење и смрт, где се пева и венчанима и у сандук положенима, где се све што је живот изједначуј |
| ина, Богу и људма недужна дечица даве и у круте лешине претварају ...{S} И није довољно смрти ш |
| ћ сада преживела последње лепе часове и у музици и у цркви ? ...{S} Помилована рука, слатка реч |
| илошћу, него да се баца у поноре туге и у потоке суза!{S} Шта је друго сажаљење него монах који |
| оји предосећа јесен, кад се рано леже и у помрчини спава.{S} И с тога, је, у светлости, све изг |
| вим!{S} Мораш се с тим измирити да је и у твог старог владике само душа бесмртна.{S} Таквог дак |
| је у ходник и ослушнула.{S} Изашла је и у башту.{S} Вратила се опет у ходник, и стала крај проз |
| о триумфу музике и црквене церемоније и у њиховом скромном храму.{S} Архијереј са митром и штак |
| ели да на неки начин уђе у мисли њене и у живот њен.</p> <p>Анине дубоке, љубављу испуњене очи, |
| понирао некуда далеко, у Анине слутње и у своја искуства.</p> <p>Али монах Иринеј се одједаред |
| амо они људи који силу уметности носе и у телу и у души, који имају оружје да сваког човека на |
| реба да буде највеселији, најбогатији и у све заљубљени човек?{S} Треба да буде калуђер, одгова |
| } Посљедњи на тој ливадици , последњи и у тој години.{S} Патка, непоетична и увек гладна, насрн |
| на створење умотано у расу смирености и у вео туге.{S} И чинило јој се да тај човек, савијајући |
| ивела последње лепе часове и у музици и у цркви ? ...{S} Помилована рука, слатка реч, то је мож |
| виолину, и сав свој живот, у доколици и у раду, поклањала искључиво музици.</p> <p>Свирање њено |
| сме ваше, која је вечна у цркви вашој и у мени“. </p> <pb n="175" /> </div> <div type="chapter" |
| Жена прави и од раја играчку, а човек и у рај носи пустињу и манастир духа свога. <pb n="220" / |
| ко и наш Пашко: некада је шетао у Рим и у Париз, а сада, кад сунце журно запада, шета се до Бог |
| епа девојка, са раскошно густом косом и у белој хаљини од самих чипака, њему одједаред дође жао |
| кет сребра би требао да је хармоничан и у такту са побожним мотивом.{S} И био би, кад би био на |
| ући.{S} Да цео домазлук буде спремљен и у реду пре него што гост изађе.{S} У највећој тишини се |
| света та девојка ?</p> <p>— Има нешто и у томе, зар не, ви, тамо, што само за торбу имате очи ? |
| сваке друге, дошао је да служи, ведар и у добром расположењу .{S} Његово расположење бивало је |
| а је необично лепо свирала и у клавир и у виолину, и сав свој живот, у доколици и у раду, покла |
| ита чедност у гласу, ауторитет у ходу и у покретима упадали су у очи и изненађивали су.{S} А ја |
| ош докле.{S} Њему, у његовом положају и у његовим годинама , пријатна је била неизвесност. </p> |
| стене, и он ће се сурвати у провалију и у гроб ...{S} Ако до крста дође, остави ме, о Господе, |
| у, гледала га на позорници, у двобоју и у загрљају жене, видела га младог и старог, охолог и с |
| Жуд, ако је мора бити у сваком човеку и у свакој љубави, лежала је још неразвијена и хладна.{S} |
| уди који силу уметности носе и у телу и у души, који имају оружје да сваког човека на колена ба |
| Пратиће га на сваком кораку, у добру и у злу.{S} И помоћи ће му да се никојег задатка и никоје |
| још одређенија постала у своме укусу и у начину живота.{S} Почела је својом јаком музичком инт |
| је дошла до огледала , и погледала себи у очи.{S} Поцрвенела је као пурпур над црнином својом.{ |
| ејевих очију.{S} Али, окренувши се себи у душу, где је истина стојала светла као звезда и тврда |
| ње навела, хиљадама намишљених нељубави у љубав преобратила.</p> <p>Ђакону се привидело да клеч |
| вели једно у другом као што музика живи у жици.</p> <p>Али је онда дошло време кад су се почели |
| аги није епископ, и да кобајаги не живи у двору.{S} И није се одазивао, и није устајао са столи |
| то му се све то баш овде пружа, у цркви у којој ја служим.{S} У цркви у којој ви радите.</p> <p |
| , у цркви у којој ја служим.{S} У цркви у којој ви радите.</p> <p>Тај старац.{S} Узбуђен сам ка |
| јно корачајући , са мртвом тишином људи у стопу са собом, прокрчио је ђакон светлој књизи пут к |
| бично лепо.{S} Као што се чита из груди у којима има неко мило узбуђење.{S} Како му је лак и ме |
| ацала дрва. — Нема доста жари.{S} Пређи у трпезарију, тамо је лепо топло, а ту је и доктор Пашк |
| да ко не изађе и не запита је шта тражи у то доба у цркви.{S} Нико се није појављивао.{S} Она с |
| тачно зна да госпођица Недићева долази у цркву увек на време. </p> <p>Извршио је своју одлуку. |
| акон и ко је та девојка што увек долази у цркву, а сада није ту.{S} Знао је и то да је она покр |
| е, стреса се.{S} Цев, сва крвава, улази у врат.{S} Одједаред, у грлу престаје шиштање.{S} Чује |
| онахом Иринејем , али се бојим да улази у кужну кућу.{S} Не, не, нека не долази, реците му да н |
| а, то је било корачање краља који улази у олтар да преко златне круне своје пребаци црни калуђе |
| вону, монах Иринеј је био једноставнији у својој свечаности него икад.{S} Тако једноставан како |
| јој да снагу да свет гледа у оној боји у којој га божји дан пружа, и да љубав своју одели од о |
| он је осетио грижу данашњег човека који у том свету није више срећан.</p> <p>Зашто Бог није доц |
| речи чујем ја само кроз те тонове који у мени никада не ћуте.</p> <p>Ђакон Иринеј, загледан у |
| то пре сазна ради ли се о догађају који у себи носи тутањ и преврат. </p> <pb n="42" /> <p>Пашк |
| живљава, а тело ништа не помаже“, стоји у Светом Писму.{S} Да и не.{S} Тело, са својим јадом, б |
| чекао да спусти главу на јастук.{S} Али у коме тренутку је то учинио, и тиме задовољио прву сво |
| он се застидео и мало поруменео.{S} Али у исги мах се и тргао.{S} Шкљоцнула су гвоздена врата н |
| е су људи, од времена на време, упадали у стару своју радозналост: какав ли ће, Боже, бити посл |
| уке.{S} Свечаност и срећа су их стезали у заједницу, онакву какву је Христос проповедао .{S} По |
| позу.{S} И Бог зна колико би још остали у тој пози.</p> <p>Али одједаред, баш у суботу ујутро, |
| {S} И сви други се тога дана рано дигли у Недићевој кући.{S} Да цео домазлук буде спремљен и у |
| /p> <p>— Дала сам ето све што сте хтели у темеље палате ваше, у темеље храма вашег!{S} Сад ћемо |
| Воздухом свенутих старинских боја, или у златном стихару са сафирно плавим Воздухом, са светињ |
| p> <p>А прсти твоји милују, трзају, или у крваво срце уједају затегнуте жице, и музика се чује. |
| о мене, него и себе ?{S} Да ли сте били у стању да се брзо смирите и разаберете, и да оцените к |
| чност.{S} Али, људи као људи, нису били у стању замислити дугачку путању, по којој, сама самцит |
| Танки њени прсти сасвим су се изгубили у меканој бујној коси, а златна браслета се светлила на |
| је тако отежао да се људи чисто гушили у њему.{S} Пала је и нека, за то годишње доба сасвим не |
| јој у души стоји :{S} Ана Недићева воли у монаху Иринеју оно што монах Иринеј још није сасвим п |
| аго било то откриће.{S} Девојка та воли у њему оно што је циљ све борбе и свег поноса његовог.{ |
| чки образовани сви, одмах су и пронашли у чему лежи реткост и вредност момента.{S} Ана је, имит |
| еки гости.{S} Недић и Недићка су прешли у другу собу, и оставили Ану с монахом Иринејем да се д |
| ваљда са потпуно мирним савестима ишли у цркву.{S} Кад још нису слутили да човек целу ноћ може |
| .</p> <p>Вратили се затим столу, пришли у разговор , и нису се више одвајали од друштва.</p> <p |
| подњег.</p> <p>— А ви ?{S} Можете ли ми у томе помоћи, Ана?{S} Хоћете ли да ми помогнете?</p> < |
| исно као дивља шума, дозове Бога, прими у храм свемоћног и предоброг оца и страшног судију свет |
| боли његова старост.</p> <p>А никад, ни у једном писму ми није пребацио што сам отишао, и није |
| д руку, и вукао га у другу собу — ти ни у ком тренутку нећеш заборавити на Бога, на душу, и на |
| , није читала, није шетала, није чак ни у цркву ишла, сем понекад на вечерње, а и онда је обичн |
| Бога и милости имате, кажите ми: зар ни у чистом човечјем животу нема светиње којој смрт не пре |
| </p> <p>Одједаред, на једном месту, Ани у сусрет, светлост је поцрнела.{S} У витком једном поте |
| , с противног краја улице, трчао је Ани у сусрет доктор Пашковић.</p> <p>— Одакле идете?{S} Шта |
| p>Ана поче јецати, а маторо псето удари у грчевито, астматично скикање, као да ће сад душу испл |
| дивни мотив, који прати исповест о вери у Сина Божјег, занео ју је, осветио ју је, окадио јој ј |
| јако развеселили .{S} Они мали трилери у шеснаестинама , славујева песма, просто су их раздраг |
| сваком таквом јуришу , погледавши кћери у очи, и не нашавши тамо ни трага ниједном од израза с |
| м дозволом, кући на одмор.{S} Од четири у јутро сам на ногама. </p> <p>Ана је, пре но што ће за |
| ла јој је чак жеља да се и она претвори у једну од тих малих животињица, скромних, тихих, без ж |
| желела да фантазија чежње њене претвори у једину велику базилику, са једином службом и молитвом |
| се од среће.{S} Желео је да се претвори у јагње, да савије главу, и буде заклан на њеноме крилу |
| е, скромни жути маслачци.{S} Све по три у реду.{S} Појци и богомољци.{S} Најзад, густа вијугава |
| ' ти збиља ништа друго није?{S} Да ниси у ватри, мораш бити и гладна, а канда је овде и хладно |
| се ничим другим не храни до глађу, носи у себи као потпуно задовољство.{S} Можда се, уосталом, |
| осећајући и то да их сад ето има и носи у себи готове и своје.</p> <p>Тако су пролазили сати.{S |
| евојку, која сав богати живот свој носи у цркву, рад свој и уметност своју посвећује Богу, а сн |
| онос.{S} Та ђакон њу у души својој носи у цркву, она је с њим на најсветијем месту храма и у на |
| ! — избило је из Ане узбуђено. — Ето ти у тој црној мантији сав велики закон о коме сам говорил |
| Прометеја са стене, и он ће се сурвати у провалију и у гроб ...{S} Ако до крста дође, остави м |
| де од пилета, он је тек морао погледати у тањир да се сети, и онда је одговорио да највише воли |
| ав страст, која до краја не може живети у цркви.{S} Не може, Иринеје, јер је љубав телесна пожу |
| а беле душе ваше.{S} Ја бих хтео умрети у коси вашој.{S} Ана, реците ми штогод...</p> <p>Анино |
| како преимућствено, као кад човек осети у себи нову, још неупотребљену, а баш највећу своју сна |
| а је мисао да ће можда једног дана бити у стању да одсвира музику свога живота и музички пробле |
| непоколебљива.{S} Жуд, ако је мора бити у сваком човеку и у свакој љубави, лежала је још неразв |
| ак, тако ми се чини, сажаљења може бити у човеку више него у самом Богу.{S} Човек и с небом, и |
| се опростила, јер је морала раније бити у цркви .</p> <p>Кад је стигла, нашла је цркву већ сасв |
| и изазвао утисак и уверење који ће бити у даљњој даљини од истине.{S} Ћутати, дакле, то је лага |
| је морао све снове своје душе оставити у њеној коси!</p> <p>А рука њена?{S} Ана је одједаред п |
| ли сада опет сваког богослужја долазити у цркву?</p> <p>Ана није стизала да одговори, а ђакон ј |
| се вратити и главу и руке своје зарити у његове груди.</p> <p>Окренула се, поздравила је монах |
| је кобна, која за час један може бацити у човека клицу смрти.{S} Одлучила је да неће мислити на |
| лаб сам био пред смрћу.{S} Победа смрти у мени божја је победа.{S} Остаје сада да ја учиним неш |
| тешко разболео, и пошао извесној смрти у сусрет.{S} Лекари су га напустили , својта га је жртв |
| кућа, која му у ствари није могла пасти у очи, јер се сва увукла иза густог зеленила истурене б |
| мени бити лако.{S} Сигурно ће ми пасти у задатак да посредујем, да разлучим светско од духовно |
| {S} Такви разговори су били доста чести у вароши.{S} Ана Недићева је наиме веома интересовала с |
| епршао чисто крилима све своје младости у одушевљењу.</p> <p>— Познајеш ли се с њом одавно?</p> |
| олико, колико свега брижности и милости у мени има.{S} Да ли сте разумели, јуче, не само мене, |
| ах пропадају, без трага, без очуваности у сећању ...{S} Како је музика несрећна зато што је нем |
| у борбу.{S} Сталну, јер не сме погинути у искушењу.{S} А мора примати искушења.{S} Јер, где пре |
| на мисао .{S} Сада одмах треба отиснути у страну све што јој душу испуњава.{S} Треба ћутати.{S} |
| ица Недићева истински невесело , видећи у ђакону одједаред блиског човека, и осећајући као да с |
| па и према музици .{S} И онда, тражећи у човеку онај главни извор осећаја, који би први морао |
| — Ана! — понављао је он топло, тражећи у помрчини њене очи, и подмећући руке, да занесена њена |
| чајно ?{S} Можда и намерно, али тражећи у њему свештеника, калуђера, који треба да јој помогне, |
| , стојала је тамо Ана Недићева , држећи у једној руци молитвеник и цвет, а у другој душу своју. |
| И гледала у ђакона очима љубави, носећи у исти мах, у зеницама тих очију, и крстове Богородичин |
| и да ће сад одмах нит њене крви потећи у траву.{S} Ћутала је.{S} Таквим једним ћутањем, од ког |
| ије пропуштала службе, није могла отићи у цркву.{S} Није могла ни из постеље да се дигне.{S} Дв |
| и Ана је знала ко ће им тога дана доћи у кућу.</p> <p>Расположење њено је било неодређено и не |
| ци , и са оном чудесном, безмерном моћи у грудима — смерно корачање његово за време Великог Вхо |
| јела и одмора, и састављао дане и ноћи у дугу и мучну једну службу, у којој је, више но икад, |
| е приближио час кад је ђакон требао ући у олтар, узети путир, попити из њега причест, и с приче |
| и дечко, још уплакан што није могао ући у цркву, стојао је насред улице, са босим ножицама у пр |
| езначајност усамљене жене.{S} И имајући у очима страшну слику своје матере, несрећне удовице, о |
| — шаптала је Ана усплахирена, осећајући у савести да се у цркви ниједнога тренутка није сетила |
| молитву.{S} Молила се брзо, ослушкујуЋи у исти мах, целивала Мајку Божју, такође брзо, само у с |
| о. </p> <p>Ана Недићева се враћала кући у радости какву никада није доживела.{S} Бог је ову нед |
| света и вечита истина : да је и девојци у свету и свету од девојке најбоље онда кад се девојка |
| еке природе жена, одједном се нашла очи у очи пред растанком од мужа и друга свога, од стуба и |
| з невоље неке упире своје безазлене очи у њега, и моли га да је чува и брани.{S} Поколебао се д |
| м велом уоквирене очи.{S} И кроз те очи у љубав своју, у своје у цркви закопано благо. </p> <pb |
| рава. — Волим га, да, као душу, као очи у глави, као музику своју, и још више од свега тога! — |
| ј прозора.</p> <p>Можда се сад баш гуши у страшним мукама , можда умире, можда је већ мртав, мо |
| сад сигурно и владика тражити премештај у Богородичину Цркву.</p> <p>Мало по мало, жагор се сти |
| е моје бело! — заплакао је монах Иринеј у крилу владичином, срећан у својим сузама. </p> <p>Кро |
| рећни горди калуђер, који је завет свој у милости и лепоти положио, несрећни горди уметник, кој |
| оглед у њене очи прочитао је он шта јој у души стоји :{S} Ана Недићева воли у монаху Иринеју он |
| он написао ово писмо сада, и метнуо јој у руку онолику нафору тада.{S} Осетила је да је то дете |
| ику.{S} Али анђео као да се помакао њој у сусрет.{S} На липу наслоњен, са обема рукама на једно |
| Бог је ову недељу просуо канда само њој у крило.{S} Чинило јој се, како је лагано корачала, да |
| је освануо леп.{S} Некако млак и љубак у тишини дебелог снега који је још непрестано падао.{S} |
| звесностима, а који је увек тако сладак у надама и у чекању.</p> <p>Ана се враћала у живот.</p> |
| мисли Анине док се спремала за полазак у цркву.{S} Обукла је црно јесење одело, и метнула на г |
| ина, са положеном матуром, пред полазак у велики свет, богат лепотом, здрављем, пријатељима и н |
| ивот човека, који је понекад тако горак у својим извесностима, а који је увек тако сладак у над |
| сан лепоте.{S} Песма, којој је почетак у њему а свршетак у мени.{S} У великој као море љубави |
| сма, којој је почетак у њему а свршетак у мени.{S} У великој као море љубави мојој, која пије, |
| вас запитати, да ли је најстарији дечак у овој кући болестан?{S} То је мој мали пријатељ, и мој |
| а да дође, него нов треба да буде човек у свему, па и према музици .{S} И онда, тражећи у човек |
| епти, и благодарио је Богу што је човек у стању толико блажене среће осећати просто од тог што |
| вно, да музика да гласа ономе што човек у души носи а не може да каже.{S} И кад тон запева, <pb |
| д би бар мисао једна могла бити гласник у његову душу!{S} Кад би се, ма за један тренутак, та љ |
| н да Бог у човеку све дотле станује док у њему има искрице љубави за псето једно, за слику једн |
| ра Пашковића, и она осети јаки неки бол у слепим очима, и осети како се много може волети туђе |
| е добро бити.</p> <p>Да, то је био храм у коме се душа његова одмах настанила.{S} Привлачила га |
| ући оца нежно под руку. — Збиља, ја сам у неприлици како да се споразумемо, јер се у тој ствари |
| близу као ви, госпођице Ана.{S} Ја сам у кризи једној, и мене треба саслушати , и помоћи ми, к |
| била моја црква без вас.{S} А имала сам у њој срећних, узвишено срећних тренутака и пре вас.{S} |
| еду толиких заслужних људи с којима сам у дугом свом животу имао додира, у реду толиких жена ко |
| ква је први истинити дом божји који сам у дугом свом животу видео.{S} А она је то с тога, што с |
| ом он прашину земље прска.{S} Видео сам у души вашој љубав једну, о којој анђели не сневају и о |
| а поезија мора да прође.{S} Остарио сам у неку руку.{S} Време је да предам то место другом ...{ |
| д смета и куге чист и здрав, осетио сам у себи све достојанство и сву моћ човека, и уздигао се |
| храбро дочекао, и као вртлог сламку сам у себи га уништио.“ </p> <pb n="88" /> </div> <div type |
| шао.{S} Желео сам такође много да будем у цркви о којој ми увек толико пишеш.{S} Право да ти ка |
| ио је.</p> <p>— Волим, видите, да дођем у цркву пре почетка службе.{S} Када људи, тутори и цркв |
| , и отишла монаху Иринеју, слузи божјем у златном стихару, са златним наруквицама око руку.{S} |
| а то није сав живот њен, цео, са олујем у себи заједно.</p> <p>Сећајући се јучерашњих својих ми |
| престано чула то појање.{S} Чим останем у тишини и сама, ја чујем, и гласове хора и глас ваш.{S |
| а примерним похађањем цркве и понашањем у њој показује живу љубав према једном вишем животу у ч |
| године, питала се куда она још иде сем у цркву, и шта она још хоће сем музике, и шта ће љубав |
| Пред вече је Ана врло често ишла с оцем у шетњу, већином ван вароши.{S} Тога дана јој је ходање |
| очела нестајати.{S} А нестала је сасвим у разговору са доктором Пашковићем, с ким је ђакон веом |
| {S} И благодарио је Ани погледом једним у коме је блистао највиши ентузиазам.{S} То немо виђење |
| "142" /> би ми била да се сасвим уверим у идеалну религију њену.{S} Теби је познат роман и разо |
| та као у неком чекању , са очима упртим у нешто што је отишло, стојао је монах Иринеј.</p> <p>Њ |
| или несрећну своју љубав носи са собом у манастир живота.{S} И ја верујем да има жена толико о |
| ја.{S} А он је поглед тај унео са собом у олтар на причешће.{S} Причестио се миран као јагње.{S |
| Отац се опет нашао пред нечитким ставом у животу своје кћери.</p> <p>Ћутати, то је лагати — пал |
| реба да волим и смем волети само црквом у себи.“ </p> <p> „То је монашка љубав.{S} Докле такву |
| отпева упокојна песма детињству његовом у крилу цркве.</p> <p>Ани се још више ражалило.{S} Опро |
| <p>Тога дана, они су дошли једно другом у загрљај, тесни загрљај тела уз тело, и док се усне њи |
| ала је Ана љубазно испитујућим погледом у монаха Иринеја.</p> <p>— Да, да.{S} Хвала вам што пог |
| знајући право шта чини, занесе јунаком у себи.</p> <p>Тако и те вечери.{S} Мирно, и с дубоким |
| анда још и оних старих баба са босиљком у руци.{S} Шта ће у жене та чудесна биљчица, која, зеле |
| зите у цркву — смејала се Ана Мајинском у очи. — Ви, дакле, држите да је црква једно, а људи др |
| ухом, са светињом на плећима и светињом у рукама, са кадионицом, која му као мирно јагње лежи н |
| широм отворене Царске Двери, с путиром у руци, и са узвиком о страху божјем на уснама. </p> <p |
| . </p> <p>Ана је имала да управља хором у првој половини службе.{S} У другој ће је заменити хор |
| седом ћубом на челу, са жалосном ватром у очима, са необичном исповешћу на уснама, Ани се тај д |
| кар портрета — смешила се Ана с поносом у себи — сликар отмених танких стасова, чија галерија и |
| руци побуђује сажаљење, жена са цветом у руци је опасна, и ја је се бојим.{S} Бојим се канда ј |
| а свога. <pb n="220" /> Човек са цветом у руци побуђује сажаљење, жена са цветом у руци је опас |
| њу, по којој, сама самцита, с ћеманетом у руци, госпођица Недићева иде у сусрет старости и смрт |
| едића, трећи су, најзад, упирали прстом у доктора Стојковића и његов чудотворни баритон .{S} Ту |
| е и иронично и болно, и упро сам прстом у себе, да сам, од нас двоје, ја већи и баналнији крива |
| и ђакона и себе, владика је упро прстом у фини сат од севрског порцелана на полици камина.</p> |
| усамљени дубоком и кобном оном самоћом у коју се огрћу куће пред тешке породичне катастрофе.</ |
| ре, несрећне удовице, она се са страхом у души освртала по животу, и тражила на кога ће се осло |
| чим.{S} За мрвицом на земљи, за мушицом у ваздуху, за сенком, за шљокицом сунца, која се, већ д |
| ог и страшног крста који је носио Јован у пустињи.{S} А стојећи на Великим Дверима, префини фре |
| не ћуте.</p> <p>Ђакон Иринеј, загледан у Анине очи, видео је душу њену како се диже на површин |
| насмејао.{S} И такав , сузан и насмејан у исти мах, изгледао је као какав лепи намучени анђео.< |
| јагње, да савије врат, и да буде заклан у Анином крилу. </p> <pb n="115" /> </div> <div type="c |
| сасвим просто запитати: ко је болестан у кући господина Недића?</p> <p>— Да ли то госпођица Не |
| монах Иринеј у крилу владичином, срећан у својим сузама. </p> <p>Кроз дуги ред епископових соба |
| 48" /> псету слуга.{S} Био је пресрећан у том одуживању дуга за повраћено здравље, и озбиљно је |
| ано и радосно, да је срећан и пресрећан у чистој љубави својој.</p> <p>— Срећан сам!{S} Срећан |
| а као и њена коса.{S} Некако је сувишан у мирној модулацији првобитног њеног гласа, али је ипак |
| , израстао је огроман чкаљ, модро црвен у лицу, са пернатом огрлицом око врата, и пун наоштрени |
| та.{S} Да види тај свој живот растављен у комаде и саставне делове своје.{S} Јер јој се већ поо |
| ом алабастерском кандилу.{S} Тај пламен у вама, то је луча победе над злошћу у мени!{S} Знак од |
| еско бачен на тавнину олтара и уоквирен у злато резотина и кадифу завесе, бацао је у душе прегр |
| дугачак, низак, засвођен трем, заштићен у дубини својој од кише и снега, чист и пун заветрине к |
| неј.{S} Без горње мантије , као домаћин у својој кући.{S} Чупкао је и слагао гранчице и цвеће, |
| ака стварчица, суделовала на неки начин у томе да се њему, већ мртвом, поново нађе место у свет |
| ерет у вашем животу ? — шаптао је ђакон у неким слатким слоговима, који су умирали од стрепње.{ |
| што, Ана моја драга? — гушио се и ђакон у сузама.</p> <p>Ана није одговарала.</p> <p>— Је ли ва |
| а <pb n="216" /> је, наизменце, и певао у песми и јецао у плачу. </p> <p>Ана се враћала појању, |
| ко и добро; а монах Иринеј је записивао у дневник свој овакве ствари :</p> <p>„Поред заноса и д |
| S} До вас, Ана, ја нисам сасвим веровао у жену, па се тај сахрањени страх понекад још враћа из |
| да је и материал сву своју душу полагао у њене руке.{S} Све је одлично напредовало, а деца су д |
| ена.{S} Одједаред ју је дохватио, дигао у наручје, и однео пред олтар.{S} Спустио ју је пред ик |
| ање види.{S} Мора бити да сврће за угао у споредну улицу, и заобилазно иде кући.{S} Једаред , к |
| ћи без мене. — Ђакон је застао и гледао у Ану с жудном неком радозналошћу. — Је ли то дуго ? — |
| ла као оков.{S} Ђакон је очарано гледао у тај златни обруч, и тако је ниско наднео главу над ње |
| ватио га.{S} Отворио је копчу, загледао у књигу, затворио опет копчу, али задржао књигу у својо |
| ично смешио .{S} И нарочито се загледао у маторо Недићево псето, које је лежало, тужно равнодуш |
| ко невесело, као што се Иринеј загледао у земљу.</p> <p>Очи им се најзад састадоше у једном рет |
| монах Иринеј. </p> <p>Ђакон је погледао у порту, али порта је била већ сасвим празна.</p> <p>— |
| даред, с путиром ...{S} Путир је стајао у туђим рукама , а дивни онај узвик о вери и страху бож |
| дугим, врелим пољупцем, који се упијао у њих као пчела у круницу цвета.</p> <p>А кад је Ана ос |
| , игра и нада, миран сан без снова, као у биљке.{S} Ни милостиве речи, ни заљубљено гледање, ни |
| х, прислоњених вратанца.{S} И тада, као у древна времена на зидовима манастирских трпезарија, н |
| да је у реду тих невеселих песама, као у некој мирној поеми, стишана сва ужасна трагедија Хрис |
| на зиду малу једну слику, која је, као у мрачној комори, стојала натрашке.{S} Небо доле, а кућ |
| пна округла пламена, а високо горе, као у лету ухваћене варнице, расули се бледо зеленкасти пла |
| дни онај јесењи ветар, који одгоре, као у главу удара дрвета и џбуње, па се зеленило згушњава, |
| се одрећи Бога, и заветоваћемо се, као у прастара времена, тицама или цвећу, ономе што има срц |
| миљато загледала у леву своју руку, као у најмилијег пријатеља свога.</p> <p>Па и кад би тај до |
| наравно, упирале у Ану и ђакона.{S} Као у два питомца, или детета, које Богородичина Црква непр |
| p>Ана се навикла да у ту руку гледа као у саму себе.{S} Чиста, нестезана, нељубљена, та је рука |
| једној ниској грани, извијена врата као у неком чекању , са очима упртим у нешто што је отишло, |
| ћа се попунила , а усне се румениле као у детета.{S} Коса је почела растити тако бујно, да јој |
| игда може место оне друге, тегли се као у грозници, и са разбарушеном косом изгледа сличан стак |
| остирка.{S} А онда се, неодлучно, и као у неприлици, стао освртати око себе.</p> <p>Пало му је |
| {S} У малим његовим грудима, нежним као у тичета, нешто је мучно дрхтало и тресло се.{S} Глава, |
| је ђакон мирним, хладним гласом, а имао у лицу израз бола. — Будите храбри — понављао је он гла |
| коју је старац <pb n="132" /> још имао у очима, котрља му се низ лице. </p> <p>Ана је имала да |
| > <p>Те вечери, монах Иринеј је записао у свој дневник ове редове:</p> <p>„Осам сата.{S} Час, к |
| ио из касете свеску дневника, и записао у њу песмицу растуженог духа свога: </p> <pb n="180" /> |
| >Монах Иринеј је дубоко искрено записао у свој дневник те прве редове о Ани.{S} Искрено записан |
| етње, тако и наш Пашко: некада је шетао у Рим и у Париз, а сада, кад сунце журно запада, шета с |
| бру, несрећну мајку, и који је одрастао у кући рођака, где су се муж и жена и деца опијали, руж |
| рква толико омилела, да сам, ето, остао у њој, иако сте Ви далеко од ње ...{S} У души међутим, |
| ди. </p> <p>По свршеној служби је остао у олтару иза свију, и изашао из цркве последњи.{S} На и |
| је, наизменце, и певао у песми и јецао у плачу. </p> <p>Ана се враћала појању, певачима и умет |
| Монах Иринеј је бризнуо у плач и утрчао у цркву. </p> <pb n="235" /> </div> <div type="chapter" |
| д те појаве.</p> <p>Пред вече је отишао у посету доктору Пашковићу.{S} Мислио је да му прича о |
| омка, пољубио епископа у руку, и отишао у противном правцу ходника, у своје одељење.</p> <p>Чим |
| ктор Пашковић је пред крај службе дошао у цркву.{S} Монах Иринеј му је падао неки даљни рођак.< |
| Недићева је видела ђакона кад је пошао у цркву.{S} Тога светлог, белог зимског дана, вео његов |
| его сироче?{S} Одрекао се света и пошао у самоћу.{S} Ни својте, ни куће.{S} Кућа му је црква.{S |
| Најзад је угледао торњеве цркве и пошао у порту.</p> <p>Срце му је трептало, а он га је пустио |
| и дунуо у лампицу своје фантазије, ушао у цркву, и служио тамо тако од срца вољно и Богу и саку |
| , некада давно, шетајући по земљи, ушао у шуму, и срео јако невеселог младића.{S} Питао га је ш |
| устио ју је пред иконом Христовом, ушао у олтар, и изнео јој оданде крст да га целива и да се с |
| вета.{S} Ана је видела да је прота ушао у олтар са неким страним свештеником .{S} Можда обавешт |
| ка, у своје одељење.</p> <p>Чим је ушао у собу, сео је за сто, извадио из касете свеску дневник |
| то је дунуо ветар, и тако је љутит ушао у травник, као да сваку поједину сламку хоће засебно да |
| чистим и безгрешним својим очима право у душу, и реците ми да ли је истина да истину говорим? |
| ед Богом, и пред собом, гледајући право у тужне очи Христове на Ђотовој слици Христа и Јуде.</p |
| ајте само.{S} Не гледа у њу, него право у њену кожну торбу.{S} Тачно зна кључ где су тајни врат |
| о му се међутим да певачи гледају право у његов џеп, и знају да је џеп потпуно снабдевен свима |
| Сви су му се обрадовали, и сви су право у њега упрли очи.{S} Мајински такође, али је ипак стига |
| х људи, а и сав хаос, који име Христово у души већине нас увек поново мора да смирује.{S} И про |
| и она <pb n="87" /> могла бити средство у рукама демона!{S} Не тако ми једнога Бога, не!{S} По |
| себично крила оно што је највеће благо у њој.{S} А од онога часа, та се рука хришћански дарежљ |
| руке и невесела чела!{S} Куда су, него у поноре туге, просуле се и отишле све највеће милости |
| ци, ја сам боље видео у вашу душу, него у своју.{S} Видео сам да у тој вашој души има нешто нео |
| , немоћи, рушењем и пропадањем.{S} Него у просторе оног ведрог живота који ни историја ни људи |
| , сажаљења може бити у човеку више него у самом Богу.{S} Човек и с небом, и са сунцем, и с Бого |
| х.{S} Али врт није у царству смрти него у царству живота.{S} Кроз младо и свеже цвеће везујем с |
| му да сопран-солисткиња изводи свој део у Григорјевом концерту тако, да је сигурно и главни сол |
| и разлије чај.</p> <p>Владика је седео у старачкој, јако дубокој наслоњачи, заваљен, потонуо, |
| рог?{S} Или, као ваш стари лекар, видео у вама и тада дете, и терао шалу?</p> <p>Њој је јасно б |
| , злој својој навици, ја сам боље видео у вашу душу, него у своју.{S} Видео сам да у тој вашој |
| лозе.{S} Ветар је дувао, ластар се плео у њену косу.{S} То ју је дражило.{S} Дохватила је нагло |
| ознанству с Аном.{S} Али тамо је доспео у незгодно друштво.{S} Госпођица једна, нежна и танка к |
| у.{S} И који је прави?{S} А њу бих хтео у најбољи свој живот да унесем .{S} У снагу живота свог |
| о ико, знала да је Бог сишао, да је био у цркви, да је осветио воду, и да се <pb n="28" /> врат |
| рећи, најзад, којима се сав живот сабио у један тренутак неизвесности, који су готови да доживе |
| /hi>, он је скоро очајним гласом тражио у Бога савет, како да се исповеди и смири пре него што |
| езабораван часак.{S} А затим је положио у руку молитвеник, и са изразом благог карања, да се цр |
| исмо, он је и нехотице ту ствар положио у њене руке.</p> <p>Све је у њеним рукама — мислио је у |
| неки, грабио мишицу, из мишице прелазио у цело тело, и Ана се само смејала и тресла.</p> <p>Њег |
| >Шкрипнула су врата.{S} Неко је излазио у баштицу.{S} Ана је зажмурила.{S} Кроз капке очију је |
| е пријатније, у колико је чешће долазио у ту цркву.{S} Имао је неко фантастично убеђење, да ће |
| S} Зачудила се.{S} Он је обично долазио у цркву само о великим празницима, и кад је нарочито по |
| ин Храм има срце, да их је обоје примио у то срце, и да је то срце свему криво? ...</p> <p>Одје |
| , краљевски.{S} Монах Иринеј се спустио у наслоњачу и утонуо у рајски сан.{S} Мало после се отв |
| ила.{S} Кроз капке очију је видела како у баштици цветају шарене георгине .{S} Одједаред, гроза |
| и се старац, ослушкујући задовољно како у дугом реду његових самачких соба одјекује интиман раз |
| је у помоћи данас и увек.{S} Знаш како у Откривењу Јовановом стоји : буди веран до саме смрти, |
| га је.{S} Три године дана је живео тако у тој чудној радости што је жив, у рајском једном осећа |
| ође.{S} Ишао је, ишао, и најзад, далеко у пољу, сео на сунцем угрејани камен, који је у густој |
| , молим те, Пашковића! — смејао се неко у друштву крај прозора Каване. — Пази, молим те, маторо |
| владике, и владика га је чувао као око у глави.{S} Сви се чуде како је доспео овамо.{S} Можда |
| в црн, са златом и сребром негде дубоко у себи.</p> <p>Десна Анина рука је била у Пашковићевој, |
| ке као кљештама, загледао јој се дубоко у очи, и шаптао, поплашено, усплахирено: </p> <p>— Ана, |
| а првом месту, мора носити тајну дубоко у себи.{S} Полифонија је сама по себи тајна.{S} Нешто ш |
| у горостасну палату?{S} Је ли вам тешко у ту палату частољубља, рада и лепоте узидати телесну с |
| д владике врло весео.{S} Срце је певало у њему.{S} Умало што није и гласно запевао.{S} Можда би |
| вечни.</p> <p>Анино тело се исцрпљивало у неким необичним уздасима, хармоничним са појањем које |
| а је и сад.{S} Али је око божје гледало у њу као и око оца њеног.{S} Невесело умиљато, забринут |
| је подсетио где је.{S} Псето је стојало у запетом неком држању, као да му очи ишчекују некога, |
| а тако као што се ваљда некада скупљало у Јерусалим на Пасху.{S} Нарочито се прочуле Пређеосвећ |
| е столица.{S} Све је одједаред поврвело у музичку собу.{S} Почела је жива дебата, да ли госпођи |
| ед осетила да ју је нешто јако заболело у глави.{S} Тако јако, да се руком машила тога болног м |
| је цело Анино пролеће одједаред сазрело у лето, а лето, предосећајући јесен, тражило је да живи |
| ог тренутка мора осетити зло чим се зло у њему крене.</p> <p>А он никакво зло у себи не осећа, |
| о у њему крене.</p> <p>А он никакво зло у себи не осећа, клео се ђакон и пред Богом, и пред соб |
| S} Нечега дирљивог и занимљивог је било у тој појави.{S} Неки су говорили: сиромах старчић , зи |
| х.</p> <p>Недићу ни из далека није било у намери да проблеме поставља и етичке мотиве оцењује . |
| лесну своју срећу, је ли вам тешко било у темеље њене бацити пољубац страсти?</p> <p>После подн |
| броте, под којима се срце Анино дробило у сто срдаца. </p> <pb n="55" /> <p>— Јесте ли сасвим о |
| лепршала златна одећа, и све се угасило у мраку олтара.</p> <p>Госпођица Недићева је хитала кућ |
| , живо, и тако, као да се све то десило у присуству свију њених код куће, и да се сви слатко см |
| сећа и види ту љубав као нешто придошло у своме бићу.{S} Нешто што се даје посматрати, сравњива |
| ећао се срећан.{S} Много је лепога ушло у њега тога дана.{S} Јасно му је било да човек, у исти |
| целивала Мајку Божју, такође брзо, само у скут љубичасте њене одеће, и изашла збуњена и сагнуте |
| илузији да им неко зло прети, и да само у заједници и чврсто загрљени могу злу томе отпора дати |
| ав њена се родила у цркви и живела само у цркви.{S} Ту љубав није запалио ни пламен очију, ни с |
| и волети, то је Ана Недићева умела само у цркви.{S} Она је волела божјег слугу и певача Богород |
| јима је отварао незнане погледе не само у цркву, и оно што се у њој дешава, него кроз цркву и н |
| ати оданде?</p> <p>— Молим.{S} Али само у недељу.{S} У божји дан.{S} У онај дан кад служите.{S} |
| а земаљскога ...</p> <p>Одједаред, тамо у дну хоризонта, нешто, као велика игла, пробушило је р |
| шће на дрвету, ружичаст и Анин пас тамо у трави, ружичасте и беле свилене чипке око Аниних несв |
| ознајем ваш глас.{S} Изволте да пређемо у собу за свирање, па ћете се уверити.</p> <p>Та је соб |
| S} Не пустити да поводом њега склизнемо у ситу једну сласт, у којој се грца од уживања , али ко |
| укаљала сам се, зло сам учинила, уђимо у цркву да се покајем, да се Богу помолим ...{S} Лагала |
| једва савлађујем од узбуђења.{S} Ми смо у чељустима страшне несреће.{S} Пред вашом матером ниса |
| ју шетњу по порти је највише волео рано у зору, пре јутрења.{S} Неке нарочито лепе и богате мис |
| у управља своје очи на створење умотано у расу смирености и у вео туге.{S} И чинило јој се да т |
| смешио се ђакон, стојећи још непрестано у ходнику, и облачећи полако рукавице.</p> <p>Велика му |
| њихово вољење.{S} Опет су живели једно у другом као што музика живи у жици.</p> <p>Али је онда |
| г, који сте љубави своје положили једно у друго <pb n="176" /> као да сте драги камен драгим ка |
| .{S} Небо и срце Анино гледали су једно у друго.{S} Нешто рајско је сишло одгоре.{S} Недостајао |
| вратима, која из олтара воде непосредно у порту, налазила се, у зиду, слика једна, којој нико н |
| .</p> <p>Ана се заруменила.{S} Скривено у души је осећала да јој брига монаха Иринеја више годи |
| оне стране живота, гледали су замишљено у башту.{S} Ђакону се чинило да у сунцу види портре јед |
| а искључиво музици.</p> <p>Свирање њено у клавир било је виртуозно, фино и интелигентно.{S} Сви |
| убоким страхопоштовањем, скрену скромно у страну калуђеру с пута, ма да су двокрилна врата била |
| не би требао својевољно да прекида оно у чему је срећан.{S} То ће, сутра, ипак бити растанак. |
| ирало је његово јединче , т. ј. све оно у Ани што је било детињасто , мазно, лаковерно, срећно |
| </p> <p>А сад је ето кануло нешто мутно у кристалну чашу његовог живота.{S} Улица га дражи отво |
| Али три дана касније, о празнику, тачно у исти час, т. ј. при читању Еванђеља, осетио је ђакон |
| ава уши, а чело би му се набирало тачно у пет линија и четири празнине. — Али сопран солисткиња |
| ам бескрајно, јер с љубављу мојом добро у мени расте!{S} Ја служим Богу, цркви и вернима истинс |
| ља.{S} У први мах, глас његов је продро у њу као што ватрено зрно продире у тело рањеника.{S} Ч |
| т.</p> <p>Напослетку, Ана је узела перо у руке и почела да бележи.{S} Своју песму.{S} Своју крв |
| мам, да су моје — говорила је она скоро у уво сагнутом монаху Иринеју, који ју је загрлио десно |
| урђевка , мокар, леден и чист као јутро у гори.{S} После је свирала модеран један скерцо, у ком |
| , посматрајући Ану.</p> <p>Међутим, ето у Аниним очима не стоји тај немилосрдно весели поглед д |
| .{S} Кућа му је црква.{S} Отишао је ето у празну хладну цркву.{S} Шта ће тамо ? </p> <pb n="33" |
| се њему, већ мртвом, поново нађе место у свету.{S} Добар и милостив је хтео бити свом својом д |
| га служи.{S} И волела на њему оно место у коси где га свештеник као дете благосиља.</p> <p>На п |
| , и тумачила доктору: да је све то, што у први мах заинтересује и заноси, претежно луксуз техни |
| ротив, осећа немир.{S} Уосталом, то што у души његовој живи, није увек ни немир.{S} Има две при |
| су одвише многобројне за вас.{S} Зашто у тако сувише богатом стилу спремате свечаност?{S} Доду |
| и уме бити несрећна.</p> <p>— Има нешто у томе.{S} Ето баш нико мање него госпођица Недићева.{S |
| <p>Исти тај глас! — понављало је нешто у Аниној свести, и она је одједаред осетила да ју је не |
| је венчање, и онда ћете и ви дати нешто у темеље палате - Бог зна чије.</p> <p>— Ана! — цикнуо |
| жао главу свога љубимца, и шаптао нешто у себи.</p> <p>— У тешким часовима смо, драги Иринеје, |
| бар овде поклони светом младићу, пошто у цркву из принципа не иде.</p> <p>Ђакон се толико наљу |
| ућа. </p> <p>Ипак је после подне кренуо у шетњу.{S} Насумце , дабогме, но будно одмеравајући св |
| </p> <p>И тек после тога, кад се кренуо у варош, опазио је и дебело дрво, и коприву, и литију ц |
| > <p>Монах Иринеј је одахнуо, и окренуо у порту да буде сам.{S} А Пашковић је гледао за њим и д |
| и вечна!</p> <p>Монах Иринеј је бризнуо у плач и утрчао у цркву. </p> <pb n="235" /> </div> <di |
| Иринеј се спустио у наслоњачу и утонуо у рајски сан.{S} Мало после се отворила врата.{S} Гости |
| ај му је такође годио.{S} Брзо би дунуо у лампицу своје фантазије, ушао у цркву, и служио тамо |
| е смрти из њихових малих гушица удахнуо у себе, и двадесет пута једно за другим умро, само да с |
| разговор који теби треба.{S} Тебе, бар у овом тренутку, не занима ствар уопште, него само једа |
| овечјег живота ...{S} Као да носи олтар у себи, као да је позвана да оствари неки идеал ...{S} |
| е, Боже, да није.{S} Не, не.{S} Калуђер у мени и јесте онај који њу тако силно воли.{S} Силно.{ |
| S} Ако је она искушење, онда је калуђер у мени умро.{S} А кунем ти се, Боже, да није.{S} Не, не |
| а!{S} Није истина дотле, док је калуђер у стању да ту жену воли изнад себе!{S} Тако вас ја воли |
| </p> <p>Био је опет весели онај калуђер у чијем завету нема ни трунке немилости, чије аскетство |
| сти , него кажем да ћу га дићи !{S} Јер у мени има црква, има храм лепоте, има љубав, оно дакле |
| .</p> <p>Доктор Пашковић је држао шешир у руци да се опрости.{S} Са седом ћубом на челу, са жал |
| н је погледао кроз широм отворен прозор у румену летњу зору, и у цвеће које му је у сам прозор |
| блузи већ сада изгледа као учени доктор у талару.</p> <p>Ана је застала преко пута куће, али се |
| тела вади, светлост у очима гаси, глас у грлу дави.{S} Мајко Божја, научи ме где треба стати . |
| се.{S} Јер ми је сад јасно да је завет у животу човечјем потребан.{S} Да је потребно да човек, |
| там и не видим, као да је цео овај свет у кожну лопту ушивен ...{S} Најзад, све ће бити јасно к |
| ио је ђакон опет један несигурни трепет у гласу, и скоро малаксалост при завршетку рецитовања . |
| Изашла је и у башту.{S} Вратила се опет у ходник, и стала крај прозора.{S} Али ходник је био ос |
| г!{S} Сад ћемо, једне недеље, доћи опет у Богородичину Цркву, али на моје венчање, и онда ћете |
| поноси њима.</p> <p>— Јесам ли ја терет у вашем животу ? — шаптао је ђакон у неким слатким слог |
| ла зато што је другога волела, преокрет у њеној љубави значи, за мене, појаву ниског реда, без |
| армонични, непријатељски и кобни сусрет у природи .{S} Жена прави и од раја играчку, а човек и |
| нека особита чедност у гласу, ауторитет у ходу и у покретима упадали су у очи и изненађивали су |
| ао је као прекаљени челик, тврд и вечит у најжешћој ватри.</p> <p>— А ако она размонаши душу св |
| м да је исповест моја чудна, да је обрт у мени силан и невероватан, и да је с тога на сва моја |
| е умири.{S} Ана осети неку топлу мекост у срцу.{S} И лагано, корак по корак, као да се игра, до |
| постепено, душу из тела вади, светлост у очима гаси, глас у грлу дави.{S} Мајко Божја, научи м |
| И како је необична она опална светлост у коју паперта тоне чим се упале свеће.{S} Да јој израз |
| силна чежња.{S} Осећала је узбурканост у прсима, буру у памети , светлаце у очима, ломљење у м |
| ено стиснута уста, нека особита чедност у гласу, ауторитет у ходу и у покретима упадали су у оч |
| растворили су невољност и притиснутост у души Аниној.{S} А дивни мотив, који прати исповест о |
| ће недеље, вероватно, служиће задњи пут у овој цркви, а ускоро затим ће бити рукоположен за све |
| .{S} Узалуд.{S} Најзад је домаћица, већ у очајању, и пред самим епископом изјавила, да је у куј |
| лава цркве! — смејао се доктор Пашковић у интимном друштву. — Глава Богородичине Цркве није ни |
| ла се тога дана кроз сводове цркве небу у висине.</p> <p>Тога дана, они су дошли једно другом у |
| и ја сад ценим и дан Господњи, и службу у храму, и судбину човечанства <pb n="186" /> из двоуми |
| — предлагао је Недић десерт и црну каву у башти.</p> <p>Била је топла, мрачна и мирна ноћ.{S} Н |
| шће висило као мртво, бубе зариле главу у песак.{S} И онда је пљуснула крупна, нагла киша.{S} Ј |
| га пркоса, она дуну у свећу, зари главу у јастук, и притиште усне на десну своју руку.{S} Тачно |
| речац је умрла.{S} Ђакон је зарио главу у хартију, а на слепим очима му се видела сенка бриге.{ |
| ом и строгошћу подсећао на крв Христову у путиру, на чисту жртву, на <pb n="136" /> свемоћну см |
| затворио опет копчу, али задржао књигу у својој руци.</p> <p>Несташлук храбри.{S} Ана је пружи |
| несреће, да!{S} Разбићу монахову победу у парам парчад, јер и он је разбио моју!{S} Разбићу му |
| рше пре вечере, а после вечере да изађу у башту, да дивно летње вече не преседе у соби.</p> <p> |
| добију више но што је данашњи дао, лежу у постеље пуни блажених снова.{S} Трећи, најзад, којима |
| , видим је у вама као јарко црвену жижу у белом алабастерском кандилу.{S} Тај пламен у вама, то |
| {S} Дечко се попео на клупу, држао ружу у подигнутој руци, и скакао и сам што је боље могао.{S} |
| згазила једно голишаво циганче на улазу у варош. </p> <p>- У свакој лепоти, видиш, природној ил |
| е игра, долазила је ближе и ближе улазу у порту.{S} Кад је стала на први степен, ђакон је осети |
| те ли да се наше две ћелије преобраћају у горостасну палату?{S} Је ли вам тешко у ту палату час |
| .{S} Чело јој се набере, зуби се зарију у усну, а прсти леве руке се истежу, трепте, бледе и ум |
| а му је Ана, и увела га кроз трпезарију у салон.</p> <p>— А где је госпођа Недићка? </p> <pb n= |
| ље, маторо једно дрво, са стотину очију у дебелој својој кори, тресло се од смеја, и наговарало |
| нце одједаред, и просуло светлост своју у цркву кроз црвено окно великог прозора над <pb n="31" |
| ентима туге Ана је заривала главу своју у крило материно, и плакала горко, и остајала тако док |
| здавих официра који непрестано суделују у приватним концертима куће <pb n="6" /> Недића, трећи |
| а сишли.{S} Сузе почеше да јој наваљују у очи.{S} Тада јој је привукао пажњу ред жена које се б |
| дисај, отворених уста, улазио је човеку у груди као мач.{S} Проливена вода се намах смрзавала. |
| шати , и помоћи ми, као и сваком човеку у нужди.{S} Ја немоћ своју никад нисам тако осећао као |
| жељу оданде не жели. </p> <p>На уласку у порту је Ана застала.{S} Као на међи, на борбеној тач |
| опажен, збунио се, застао, увукао руку у џеп као да тражи нешто што је заборавио, и вратио се |
| атраг у тањир, и наместио нож и виљушку у знак да је с јелом готов.</p> <p>У тај мах се зачула |
| едном приликом, на ужем музичком поселу у њиховој кући, мољена са свих страна, а врло добро рас |
| се ви, нежно створење, ломите по гробљу у студено и зло зимско време!{S} Зашто се нисмо договор |
| е ми штогод! — молио је ђакон с љубављу у очима, и дохватио је Ану за руку, јер је видео да хоћ |
| олуб је баш у то време осећао као да му у крилима нема доста лета.{S} Нека чежња је падала на д |
| кону је упала у очи једна кућа, која му у ствари није могла пасти у очи, јер се сва увукла иза |
| знаке блаженог мира, казује да је њему у његовој црнини тако чисто и добро.{S} Мало <pb n="14" |
| гу.{S} Престао је сасвим мислити на Ану у моменту када је тако хтео.{S} Имао је само стално топ |
| истотом праве исповести, и дирао је Ану у срце. — Често се питам: шта је то самном?{S} Бог је, |
| хотења, некако није дало да га извргну у шалу и пецкања.{S} Нису успели да се ваљано исмеју ни |
| S} Звонило је на јутрење.{S} Ана бризну у плач, руке њене се стегоше као два дављеника.</p> <p> |
| архијерејска служба на Велику Госпојину у Богородичиној Цркви.</p> <p>Ана је осећала на себи не |
| злази из олтара.{S} Да није — Ани мркну у главу — да није што згрешио?{S} Осетио обесвећење у с |
| г пркоса.{S} Пуна тога пркоса, она дуну у свећу, зари главу у јастук, и притиште усне на десну |
| ош више усрећавао понос.{S} Та ђакон њу у души својој носи у цркву, она је с њим на најсветијем |
| да је она покретач и душа лепом појању у њиховој цркви.{S} Сетио се такође да је више пута осе |
| , о лепоти њеној, о службама и о појању у њој.{S} И сневао о њој као о неком запечаћеном <pb n= |
| части према епископу сви дођу на вечеру у концертном оделу.{S} И Ана је обукла свилену хаљину о |
| е руке се истежу, трепте, бледе и умиру у овом животу пре него што се у један сплет уврте са жи |
| енутак, и устукнула, и потрчала доктору у сусрет, и јурнула да забрави улаз — кад је у истом мо |
| у мени, да ли знате ко је запалио ватру у црном мраку моје саможиве усамљености ? ...{S} Да ли |
| } Осећала је узбурканост у прсима, буру у памети , светлаце у очима, ломљење у мишицама.{S} Сто |
| нису у том раду ништа волели, падали су у дубоку несвест умора као да им је и душа заспала.{S} |
| торитет у ходу и у покретима упадали су у очи и изненађивали су.{S} А јак музички талент и вели |
| ти.{S} Деца, врапци пси и мачке ишли су у гомилама за њим.{S} А он их је све мазио, и слушао их |
| ног дана умирати сунце.</p> <p>Дошли су у то још неки гости.{S} Недић и Недићка су прешли у дру |
| ајвише види.</p> <p>— Штета само што су у торби ноте, а баш у нотама наш драги доктор Пашко ниј |
| S} Једни, који су тешко радили , а нису у том раду ништа волели, падали су у дубоку несвест умо |
| ће више не сећам.{S} Те песме више нису у мојој души.{S} Тих слика више нема у мојим очима.{S} |
| сте ли га чули говорити о оном пациенту у болници кога већ дуже од шест месеца лечи ?{S} То је |
| је живу љубав према једном вишем животу у човеку.{S} То је, како сте сами рекли, једна сасвим н |
| Неко је развијао тему да највећу срећу у љубави доживљују несрећно заљубљени.{S} Доктор Пашков |
| ашковићу.</p> <p>Ђакон је осетио сувоћу у тону, и сад тек опазио да Ана врло рђаво изгледа.</p> |
| ен у вама, то је луча победе над злошћу у мени!{S} Знак од Бога, који ми је стигао кроз вас пре |
| а чувати од заразе људе у цркви, и децу у гимназији, и сваког голог, болесног просјака на улици |
| библијске слике, и представљала стазицу у Божје Царство.{S} Велике Двери су стајале широм отвор |
| али је гушила врисак, трпајући марамицу у уста.{S} Врата се затворила.{S} Настао је мир.</p> <p |
| а се збуде ?{S} Осећам ли ја ту границу у својој монашкој љубави?{S} Има ли и код мене већ мртв |
| о, као велика игла, пробушило је рупицу у магли, и вукло за собом дугачки црвени ђердан .{S} Гл |
| ђер, и то опет зато што калуђерску душу у себи носи.{S} Што не може друкчије него онако како чи |
| .</p> <p>Лице уз лице, коса у коси, дах у даху, занесени, своји, сами, топли и збуњени од нагли |
| реничке и свадбене концерте, испраћа их у нови живот, и мирно се враћа своме послу.</p> <p>— Шт |
| > <p>Пољубац, страшни, страстни пољубац у уста, долазио је.{S} Долазио је, и претварао два анђе |
| царева кћи, псето њено на капији кепец у црвеном капутићу са совиним пером за капом, а предсоб |
| а.</p> <p>— А теби се канда попео месец у главу! — тумачио је доктор Пашковић, са мало више ана |
| унутра.{S} Дошло јој је да заврне клуч у брави, да виче — кад се одједаред отворила врата, и к |
| Бетовеновог дела.{S} Као да и она, баш у том тренутку, или чезне, или стварно осећа ту малу, т |
| и у тој пози.</p> <p>Али одједаред, баш у суботу ујутро, освану на зидовима важна и кобна санит |
| — Штета само што су у торби ноте, а баш у нотама наш драги доктор Пашко није Бог зна како писме |
| .</p> <p>Међутим, тај бели голуб је баш у то време осећао као да му у крилима нема доста лета.{ |
| Осетила је да јој необично годи што баш у том тренутку управља своје очи на створење умотано у |
| {S} Драги мој Иринеје, ти канда долазиш у фазу проблема ...{S} Али неће баш ни мени бити лако.{ |
| А према теби, сада, кад љубав већ носиш у срцу, како да се понашам!{S} Зар да ти пожелим да те |
| ада је неминовно изгледало да ће се још у цркви срести, она се сакрила за стуб, и постојала док |
| и коњаник и коњ. </p> <pb n="20" /> <p>У прве дане, под јачином првих утисака, Ана није успела |
| њем црву једнак. </p> <pb n="205" /> <p>У моментима туге Ана је заривала главу своју у крило ма |
| на једно излази. </p> <pb n="25" /> <p>У ствари, имали су право обојица.{S} Ана је баш тих дан |
| ="SRP19190_C18"> <head>XVIII.</head> <p>У малим варошима се живи полако, са много лење или сује |
| id="SRP19190_C25"> <head>XXV.</head> <p>У Ани, доброј, побожној и покорној Ани, беснео је немир |
| нт.{S} Као врста анализе гласа. </p> <p>У вече, кад су код куће сами, морала је, оцу за вољу, ч |
| тише се у крило као помиловане. </p> <p>У цркви је, те недеље, било необично много света, и наф |
| озорио оца њеног на љубав њену. </p> <p>У цркви, Ану је дочекало нешто ненадано.{S} Црква је до |
| ог узети од ње монаха Иринеја ? </p> <p>У божјем оку није било ни трага гњеву.{S} Пуно, препуно |
| и, видело се, из многих разлога.</p> <p>У тај мах су стигли прота и ђакон гости, месни прота, и |
| којих су већ досада три смртна.</p> <p>У подне тога дана стигла су два лекара из оближње варош |
| и у резиденцију старог епископа.</p> <p>У малом салону владичином је било сасвим тихо.{S} Два к |
| ушку у знак да је с јелом готов.</p> <p>У тај мах се зачула славујска трила из баште.{S} Пашков |
| зумео шта Пашковић хоће да каже.</p> <p>У тај мах је ушла собарица, и јавила да господин Мајинс |
| то можда само варка и искушење.</p> <p>У недељу, монах Иринеј је, изашавши на амвон да отпочне |
| оплота крила не би осушила лице.</p> <p>У оном другом случају, Ана се знала подићи са столице с |
| да се згази, да се у прах смрви.</p> <p>У Ани је дозревала жена, кретале се све женине моћи.</p |
| сто тако као и оно што јој годи.</p> <p>У то је дунуо ветар, и тако је љутит ушао у травник, ка |
| и изаћи.{S} У башту већ излази.</p> <p>У петак после вечерња ђакон је пошао да се мало прошета |
| ишта више не жели и неће желети.</p> <p>У коси је осећала нешто пријатно топло, од чега су јој |
| и сама да се спрема за полазак.</p> <p>У цркви није дувао ветар.{S} Није било ни хладно.{S} И |
| о својим унутрашњим помонашењем.</p> <p>У толико му је необичније било када је, око половине сл |
| јатеља који се тек на реч тргао.</p> <p>У недељу, монах Иринеј је дошао на службу узбуђен.{S} П |
| чему, дошло тако самохрано само.</p> <p>У ђаконовој души се затеже нека давно онемела жица, и о |
| а ли је наоблачено или је ведро.</p> <p>У соби за примање, ђакон је прво наишао на Ану, и сада, |
| у помпу, и давила сву летњу жар.</p> <p>У мокром галопу је стигла јесен.</p> <p>Та сурова непог |
| а његово царство и његову славу.</p> <p>У таком очекивању, Ана је доста расејано слушала шта јо |
| ују има песма ?{S} Верујете ли ?</p> <p>У гласу доктора Пашковића је трептала нота чисте, праве |
| гија могу сваку срећу заменити.“</p> <p>У души оздравелога десила се крупна, озбиљна промена.{S |
| ведрије на души.{S} Она је искрено била убеђена да је за сав живот свој зазидана у зидове Богор |
| посао који воли.{S} Читало му се с лица убеђење да <pb n="27" /> ће Господ чути његов глас, про |
| колико живота носе и рађају.{S} Моје је убеђење да и мало лепши пућпурик шеве има, своју истори |
| осећања.{S} Све више је Ану савлађивало убеђење да цео њен живот треба да буде завет.{S} Завет |
| у ту цркву.{S} Имао је неко фантастично убеђење, да ће у том храму моћи довршити оно што је он |
| ије, госпођо — дрмнуо је затим главом с убеђењем. — Мој је живот тако леп ! — Он прекиде, пушта |
| није могао да увиди, и топлим речима је убеђивао свог љубимца да нигде нема лепшега храма.</p> |
| } Младост њена, чиста и равна као труба убељеног платна, а засута моментима високих лепота, тра |
| оја, као и свачија, сваки час може бити убијена ?{S} Где су ми и милост и сажаљење за љубав наш |
| ила.</p> <p>Недићку је та жалост напола убила, и јасно је било да се стара, болешљива жена ника |
| и покајао и поплашио.{S} И тражио је да ублажи тон.{S} Почео је тим што се насмејао.</p> <p>— А |
| око ње, и да чисте своју душу клечећи, убоги грешници, на неосвећеној земљи пред црквом, и зам |
| поде Боже!{S} Па љубав је онда гробар и убојица, који, постепено, душу из тела вади, светлост у |
| ечину, и вечерати својим рођеним рукама убране цепаче шљиве. </p> <pb n="158" /> <p>Село се дак |
| саду од докторове неочекиване појаве, и убрзала корак, да га само поздрави и пре њега уђе.{S} Ж |
| треба губити наду.{S} Серум је на време убризган. </p> <pb n="202" /> <p>Ана је стојала све на |
| о је тако да се ђакон кроз засебан улаз уведе у гостинско одељење.</p> <p>Владика је загрлио гл |
| и спремала се да до Богојављења сама и увежба с певачима своју композицију своје најмилије мол |
| циплиновати, у хармонички ред сложити и увежбати, био је, наравно, огроман <pb n="97" /> посао. |
| стати да живи.{S} Хипокризија, страшна, увек иста, без обзира на важност или трагичност тренутк |
| телесног или борбе с телом има у увек, увек.{S} До задњих граница свести наше. <pb n="218" /> |
| ја чујем, и гласове хора и глас ваш.{S} Увек тако.{S} Зар бих друкчије могла оздравити и оживет |
| Истински побожна , она је имала моћ да увек, за време молитве, нађе око божје над собом.{S} На |
| и браду, да огрне широку одежду, да за увек скине онај као анђеоско крило лаки и елегантни ора |
| ога.</p> <p>Раставили смо тела своја за увек.{S} Не зовући их ни змијом, ни отровом, ни грехом, |
| <p>Пашковић би се после таквог растанка увек закаснио на ручак; Ана је, напротив, журила кући, |
| .</p> <p>Ана се смејала.{S} Јер се жена увек смеје кад позна моћ своју да човеком влада.{S} Моћ |
| никада успео не би, и обратно, жена је увек крива кад човек с висине посрне . </p> <p>А ја се |
| а, види трун на души.{S} Женина душа је увек мутна — каже он. — Никад у њој нема одређеног стањ |
| рдо, отпорно огорчење створења, које је увек имало удобан, леп, и виши живот, које је дужности |
| горак у својим извесностима, а који је увек тако сладак у надама и у чекању.</p> <p>Ана се вра |
| тако често чинила.{S} И при том јој је увек долазила једна лепа алегорична мисао.{S} До онога |
| талом, то што у души његовој живи, није увек ни немир.{S} Има две природе.{S} Понекад је мучно, |
| Питам се : зашто је љубавни уплив жене увек и уплив проблема и бола?{S} Бојим се да су човек и |
| кроз сав метеж и све боје, и видела се увек иста, непопуњива и стална.{S} Силазећи с амвона, ђ |
| — воли.{S} Наравно да онда онај ко хоће увек да воли, да се гај мора дуго и одрицати.{S} Ко хоћ |
| и у тој години.{S} Патка, непоетична и увек гладна, насрну на њега, и преби му вратић широким, |
| S} Ја се ипак надам да ми и сада, као и увек, само спасење може од вас доћи.</p> <p>— Пресудиће |
| ка. — И Бог нека ти је у помоћи данас и увек.{S} Знаш како у Откривењу Јовановом стоји : буди в |
| акође много да будем у цркви о којој ми увек толико пишеш.{S} Право да ти кажем, мислио сам да |
| мирне, са замишљеним очима, загледаним увек на једно место, са богатом косом и меканим великим |
| читати молитву.{S} Али после ју је, као увек, занело сећање на неку сцену из веселог живота њен |
| будемо заједно на татин рођен дан, као увек.{S} На гробу татином ће можда бити мраз и иње, а у |
| звали обичним, а за Ану је то било, као увек, пуно разних откривења из најлепших области уметни |
| им његов део. </p> <p>Ишло је лепо, као увек.{S} Ана се смешила, умирена и задовољна.{S} Осећај |
| а дешава у олтару. </p> <p>За Ану је то увек био час необичног осећања , моменат праве побожнос |
| S} Знао је ђакон и ко је та девојка што увек долази у цркву, а сада није ту.{S} Знао је и то да |
| ос, који име Христово у души већине нас увек поново мора да смирује.{S} И пронашла је да Христо |
| Заноса телесног или борбе с телом има у увек, увек.{S} До задњих граница свести наше. <pb n="21 |
| на да госпођица Недићева долази у цркву увек на време. </p> <p>Извршио је своју одлуку.{S} И, д |
| е нешто било с поља на цркви што је Ану увек вукло к себи.{S} Над ниским старинским гвозденим в |
| онога дана, а не прошлих дана.{S} То су увек нови и нови оригинали, који одмах пропадају, без т |
| еостатком свога аналитичарства, али још увек потпуно тачно. — Најзад је дакле дошла природа да |
| је ђакон.</p> <p>Отворила му је Ана, и увела га кроз трпезарију у салон.</p> <p>— А где је гос |
| .</p> <p>Као да је цела земља на пречац увенула и збабала се.{S} Нестало живих боја, нестало ле |
| , пољупци — свака та сласт је узбрани , увенути листак.{S} А последњи листићи вену неузабрани . |
| одигнутих очију и на срце положене руке уверава о нечем госпођицу Ану Недићеву.</p> <p>— Ах, го |
| је позвана да оствари неки идеал ...{S} Уверавам те, овај данашњи дан је можда најлепши дан цел |
| Бог, а сад је било на реду да се о том увере и Недићеви са својим гостима .</p> <p>Концерт је |
| слику једну, замисао једну.{S} И био је уверен да дотле, докле Бог у човеку станује, човек оног |
| бу за љубав.</p> <p>Монах Иринеј је био уверен да Бог у човеку све дотле станује док у њему има |
| о питао?</p> <p>— Никада ништа.{S} Чак, уверена сам, ни матери није ни реч рекао.{S} Није хтео |
| , изгледало је Ани.</p> <p>Из тог њеног уверења се дигао кратак, нејасан и прекинут уздах један |
| о доста.{S} Тако, да је најзад дошла до уверења да музика у души њеној живи као врста завета.{S |
| осталог и зато, да би изазвао утисак и уверење који ће бити у даљњој даљини од истине.{S} Ћута |
| <p>Ана је испитујући погледала у оца, и уверила се да је разумео шта је хтела рећи.{S} Сасвим с |
| ољни.{S} А мило ми је такође што сте се уверили о разлогу због кога ми је ова црква толико омил |
| е да ћете доказати да има, дођите да се уверим да има!{S} Дођите и уђите у одјеке песме ваше, к |
| <pb n="142" /> би ми била да се сасвим уверим у идеалну религију њену.{S} Теби је познат роман |
| а гласно изговори Анино име, како би се уверио да срећу своју не сања. </p> <p>— Ја вас никада |
| обом.{S} О томе се, досада, сигурно већ уверио Господ Бог, а сад је било на реду да се о том ув |
| а пређемо у собу за свирање, па ћете се уверити.</p> <p>Та је соба изгледала као мала црква.{S} |
| штина, мало по мало, и њеном сопственом увету почела годити.{S} Донекле и као <pb n="58" /> муз |
| душе.{S} Стари владика то није могао да увиди, и топлим речима је убеђивао свог љубимца да нигд |
| А затим још дуго стојати и размишљати, увиђати и сламати се, и најзад опет заплакати, али плач |
| а и болове .{S} Руке и ноге се трзале и увијале као црви, као да детенце хоће да се испне из не |
| епен, у небо пење.{S} Одиста, ваздух се увијао око ње као неки мирисан вео, а светлост је била |
| ати се на њега кад је леђима окренут, и увијати га у снове?{S} Човек осећа и невидљиве и незнан |
| ко дубокој наслоњачи, заваљен, потонуо, увијен до струка вуненим пледом.{S} А монах Иринеј, наг |
| а се смирено угасила, а глава његова се увила сумрачком, пробило је сунце одједаред, и просуло |
| ћи се за стазом којом је он отишао, час увлачећи се страшљиво и с кајањем неким унутра.</p> <p> |
| о меланхолично.{S} Исцеђена светлост се увлачила у собу као неко сироче.</p> <p>Око пола десет |
| н тон кроз тишину, као да уз само Анино уво трепти велика нека жица.{S} Затим је дошао други, п |
| м, да су моје — говорила је она скоро у уво сагнутом монаху Иринеју, који ју је загрлио десном |
| тање.{S} А сада, молим вас, свирајте ми увод у ораториум.</p> <p>Ана га је погледала тако благо |
| >Први тактови су били доста стереотипан увод у песму, и по њима се није могло судити куда ће св |
| пољубац љубави моје, да га обезвреди и увреди, и да мене остави, да поред мене прође, и да оде |
| ивно .{S} Његова скепса је непријатна и увредљива , да.{S} Али његова скепса је његова клетва.{ |
| тави пут, не осврћући се.{S} Осећала се увређена, видела у том поступку недостатак такта и нежн |
| се знала подићи са столице скоком, као увређена, намрштена и срдито бледа, и поћи некуда као н |
| <head>XIX.</head> <p>Вода у самовару је уврила и ућутала.{S} Нешто је попало по сјају Аниног пи |
| ом животу пре него што се у један сплет уврте са жицом која треба да зазвучи.{S} И кроз тај чво |
| опазио да је опажен, збунио се, застао, увукао руку у џеп као да тражи нешто што је заборавио, |
| држало.{S} Пређашњи буктави његов занос увукао се некуда дубоко унутра, и од жари и пламена у с |
| вари није могла пасти у очи, јер се сва увукла иза густог зеленила истурене баште.{S} Застао је |
| гледа у њему као кад се у малу зевалицу увуче велики неки бумбар.{S} А тек доктор Пашковић !{S} |
| најмање види.{S} Мора бити да сврће за угао у споредну улицу, и заобилазно иде кући.{S} Једаре |
| о, златна далматика ђаконова се смирено угасила, а глава његова се увила сумрачком, пробило је |
| е још залепршала златна одећа, и све се угасило у мраку олтара.</p> <p>Госпођица Недићева је хи |
| а ломачи.{S} Црниле се само његове јако угасите очи.{S} Слика је била неописано лепа, и Ана је |
| е с предмета на предмет, и онда се, све угаситија, стишава.</p> <p>Успели су се на неки брежуља |
| S} Тавних зидова, са паркетом опет врло угаситим , али који се сијао као огледало.{S} Хармониум |
| ику, али врло елегантну кожну сервиету, угасито мрку, са лепо израђеним сребрним оквиром и са т |
| ле, каква је дивна.{S} Скоро до пола од угаситог камена, чини се као да је цела требала бити ка |
| Земља, омекшала, еластична од мокроте, угибала се чисто под стопама, и свачији ход је био нечу |
| има, разговарајући, до првог или другог угла, и тамо би се, у три разна правца, растајали сви т |
| Еванђеља, а приспела на своје место да угледа једну сасвим нову сцену.</p> <p>Света је било вр |
| очима за једном пчелицом, он одједаред угледа торњеве Богородичине Цркве.{S} Обасјати сунцем, |
| м се обојима да су се тек тога тренутка угледали и састали.{S} Стојало је између њих једно узај |
| е знао куда треба да пође.{S} Најзад је угледао торњеве цркве и пошао у порту.</p> <p>Срце му ј |
| и већ сам био близу, али, одједаред сам угледао некога на гробу.{S} Црни вео и познати ваш стас |
| акон гости, месни прота, и још неколико угледних свештеника из околине.</p> <p>Ана се опростила |
| на слава, ватра или велика мећава, смрт угледног човека или свадба богате јединице, све су то р |
| 190_C21"> <head>XXI.</head> <p>Горе, на углу улице, стојао је доктор Пашковић.{S} Очигледно је |
| d="SRP19190_C1"> <head>I.</head> <p> На углу, преко пута Велике Каване, стојао је доктор Пашков |
| на посластица, коју ђаво нуди човеку на углу оне стародревне , <pb n="185" /> досадне љубавне п |
| а муче. — Владичине руке задрхташе, а у углу ока затрепта мала, љута једна звездица . </p> <p>Ђ |
| и лепоте!{S} А њој ће све то бити тако угодно и тако лако.{S} Сву ту глад ће она нахранити и с |
| </p> <p>— Ако је Преосвећеном Господину угодно — предлагао је Недић десерт и црну каву у башти. |
| вога поочима.{S} Осећао је да је старцу угодно и добро.{S} Да у њему тиња фина она срећица смир |
| зна ни да чита ни да пише.{S} А прота, угојен, масног и светлог лица, са вечито ознојеним врат |
| и пале, расељене међу Турке, Млечиће и Угре, уздигнутим Светим Дарима и звекетом кадионица одр |
| ла у снегу, а преко ње се ваљали, сити, угрејани и несташни, два вагабунда госта с Недићевог ро |
| и најзад, далеко у пољу, сео на сунцем угрејани камен, који је у густој трави изгледао као нек |
| лико пута и кашиком о шољу.{S} После се угрејао и смирио. </p> <pb n="169" /> <p>— Хоћеш ли се |
| ед, једно страшљиво осећање треба умети угрејати ватром целе љубави, бојама целе маште. </p> <p |
| арчић , зима му је помало, па иде да се угреје на лепом певању.{S} Други су говорили: то је ваљ |
| S} Али одједаред је дунуо студен ветар, угрушао снег са ледом, побацао звездице мраза, и повеша |
| као две снажне руке, обгрлила Ану да је угуше.{S} Ана се дигла од клавира.{S} Чисто је посрнула |
| ико га не види.{S} Долази да згњечи, да угуши, да запали .{S} Ко зна.</p> <p>Нешто се пролама.{ |
| д првог страстног пољупца смрт треба да угуши.{S} Смрт! </p> <p>Владика се стресао, и окренуо г |
| >Гризла је мишицу, да би се гласни смеј угушио или стишао, али смеј је, као грч неки, грабио ми |
| ке најбоље онда кад се девојка на време уда.</p> <p>Није то сада био први пут што брижни отац, |
| вала на госпођици Недићевој као девојци удавачи.{S} Такви разговори су били доста чести у варош |
| а пред његовим ногама је видела Бошка, удављеног, мртвог.{S} Озбиљне његове очи, сада, у смрти |
| ема, покушава кћер своју подсетити како удадба није баш само ћеф или воља, него је помало и дуж |
| езу.{S} Рекао је да су сви проблеми око удадбе девојчине вештачке, измишљене и за косе довучене |
| бих знала разлог зашто се Јела опирала удадби за свога мужа.{S} Овако, знајући да њега није во |
| њен, сасвим изненада, поче да говори о удадби једне даљне рођаке која се венчала пре годину да |
| у сваком погледу, а не заљубљује се, не удаје се, не иде на забаве, и не избија из цркве.{S} По |
| ао и сваки други позив.{S} Немој више о удаји да ми говориш.{S} Молим те учини ми то.{S} И смир |
| олиш ли ти некога, кад сваки предлог за удају тако хладно одбијаш?</p> <p>Ана је задрхтала, Ота |
| на никако није волела свога мужа кад се удала за њега, а како се сада види да је срећна и задов |
| {S} Тога пута такве, која је и волела и удала се по Анином мотиву.{S} Сада опет Ана ништа није |
| .</p> <p>А Ана, као велики бели лептир, удаљавала се без корака.{S} Душу њену је испунила једна |
| о још неко време, али се тема постепено удаљавала од Пашковића, у колико се више и више изолова |
| дар над хиљадама људи — како је он сада удаљен, недостижно удаљен од ње и од судбине њене ...</ |
| ди — како је он сада удаљен, недостижно удаљен од ње и од судбине њене ...</p> <p>Иако се врати |
| ако се звук инсеката чује као нека јако удаљена звона.{S} Врата, која воде из куће на веранду, |
| али га је она видела кроз неку мрежицу, удаљеног, необичног, обасјаног оном мирном светлошћу ко |
| ког човека, и осећајући као да се с њим удаљује и један део лепог богослужења у њиховој цркви.< |
| јно усрећавало сиротог калуђера.</p> <p>Удаљујући се, монах Иринеј је пажљиво ослушкивао хоће л |
| , на једном месту, са жељом да виче, да удара и зло да чини, и најзад да себе уништи, да се зга |
| а, које не може отићи, чије срце живи и удара у сваком растанку. </p> <pb n="173" /> <p>А успом |
| свет, као онај Фра Анђеликов анђео што удара у кастањете . </p> <p>Ана је пошла цркви да види |
| јесењи ветар, који одгоре, као у главу удара дрвета и џбуње, па се зеленило згушњава, и сав шу |
| фује што је другом јад и тугу причинио, ударала је даље сурово и немилостиво .</p> <p>— Дала са |
| обу, ширила руке, и склапала их опет, и ударала се у груди старинским, вечитим оним гестом, кој |
| о, како се Ани чинило, такву је слепоћу ударала на његове очи, да ни после годину дана удварања |
| стирски мир.{S} Срце Богородичине Цркве ударало је весело.{S} Ђакон је спуштао главу своју ниже |
| ој никад није била.{S} У грудима јој је ударало као чекић.{S} Једнако јој се чинило да чује кор |
| шум корака.{S} Ана се тргла.{S} Неко је ударао ногама о суву земљу.{S} Дечко један.{S} Савио ле |
| е најзад подигао очи, срце му је почело ударати ситно и устрептало као да га је неко иглом прод |
| ароши, а немоћ људска је покорно чекала ударац.</p> <p>Нешто хуји.</p> <p>Звиждуци супротних ве |
| је Ану пренеразило .{S} Збунило је као ударац по темену.{S} Добро је бројала.{S} То је сад већ |
| зне се застидео: патка не зна шта је то ударац, срџба, пакост, освета.{S} Њу боли, али она бол |
| укнуо је натраг као ошинут, као по лицу ударен.</p> <p>— Истина је.</p> <p>— Кажите још једаред |
| некуда као на јуриш, и онда, одједаред, ударена и смрвљена страшним оружјем факта, на пречац ст |
| ла је на земљу, и згрчила се у себе као ударено псето.{S} Цвокотали су јој зуби, али сузе нису |
| у.{S} А животињица се окренула, подигла ударену, као лала жуту <pb n="214" /> ножицу, и доброћу |
| </p> <p>Ана поче јецати, а маторо псето удари у грчевито, астматично скикање, као да ће сад душ |
| и као пшенично зрно, и она је одједаред ударила у скоро хистерично плакање.</p> <p>Монах Иринеј |
| ' те?</p> <p>Већ пред вече тога дана је ударила оштра хладноћа.{S} Ваздух се чисто следио.{S} С |
| се наљутила, дохватила однекуд штап, и ударила патку.{S} А животињица се окренула, подигла уда |
| ђакони као права деца.</p> <p>А кад су ударила звона, и забрујала силна поздравна песма комбин |
| ктом посматрала прво преврат, ломњаву и ударце, који су без разлога или кривице падали, крњили |
| е сестре, много старије од мене и давно удате.</p> <p>— Две сестре, то су два мелема — уздисала |
| да се кћи може и пристојно и врло лепо удати, онда ваљда и кћи треба да се одлучи да заволи не |
| вошћу све смрти из њихових малих гушица удахнуо у себе, и двадесет пута једно за другим умро, с |
| на његове очи, да ни после годину дана удварања још није сагледао да се пред спуштеним завесам |
| да се сви слатко смејали, и докторовом удварању, а нарочито одговорима којима га је она исмеја |
| оворити ласкаве ствари, да јој се скоро удварао, и да је том приликом чинио неке алузије на сим |
| лије било да се на само састане с њиме, удешено је тако да се ђакон кроз засебан улаз уведе у г |
| х се чисто следио.{S} Сваки неопрезнији удисај, отворених уста, улазио је човеку у груди као ма |
| о огорчење створења, које је увек имало удобан, леп, и виши живот, које је дужности своје према |
| ма страшну слику своје матере, несрећне удовице, она се са страхом у души освртала по животу, и |
| ст ка музици, ка музичкој помпи, још се удубила, чисто се сама у себе урила.{S} Живот Анин се т |
| S} Мала, једва приметна рупица на бради удубила се, и испунила се нечим зрачним.{S} И деца су с |
| ло јој се као повлачење у једно чаробно удубљење, одакле ће слика она на дверима још лепша и ис |
| з густо збијене редове, и нестао је под удубљењем које води на проповедаоницу. </p> <p>__ Чуо с |
| а корак, да га само поздрави и пре њега уђе.{S} Журба њена је међутим била сасвим непотребна.{S |
| већ почела .{S} Али Ана је оклевала да уђе.{S} Била је одвише расејана.{S} Почела се забављати |
| шу кућу не сме и не треба нико здрав да уђе.</p> <p>— Да, у томе и јесте сва тешкоћа.{S} Иринеј |
| поред капелице.{S} Нешто ју је вукло да уђе.{S} Па ипак није.{S} Ко зна да ли је отворена.{S} В |
| казао, ипак можда жели да на неки начин уђе у мисли њене и у живот њен.</p> <p>Анине дубоке, љу |
| ор доктор Пашковић.</p> <p>— Не, не, да уђем нипошто нећу, да се рукујем такође нећу.{S} Само д |
| : да ли ћу срећна или несрећна бити кад уђем на молитву, а њега на молитви нема? </p> <p>Како ј |
| подло, укаљала сам се, зло сам учинила, уђимо у цркву да се покајем, да се Богу помолим ...{S} |
| дођите да се уверим да има!{S} Дођите и уђите у одјеке песме ваше, која је вечна у цркви вашој |
| ачила очи.{S} А ђакон Иринеј је пио тај ужас као што цвеће росу пије.{S} И дошло му је да гласн |
| Та је мисао, више него икоја друга, до ужаса доводила Ану. — Да ли је могућно да човек, после |
| агрлим и пољубим, Иринеје ...{S} Али не ужасавајте се, не осуђујте, и не куните ...</p> <p>Ана |
| ло да је посљедица те посете — страшно, ужасна једна драма!{S} Не, не, боље је да не дође.{S} И |
| , као у некој мирној поеми, стишана сва ужасна трагедија Христовог живота и сав смисао његове у |
| достижног циља, несрећник један кога ће ужасна страст за идеју кљувати <pb n="178" /> и јести д |
| и шиба по ногама, и гробље и самоћа су ужасни, а, тако близу, душе пуне љубави и лепоте ... за |
| сва дрхтала.{S} Слика је била у толико ужаснија, што није била само слика.{S} Девојчица та, са |
| себи, пала главом по тој руци, и почела ужасним, бедним плачем прво да зове оца свога, а после, |
| само Господ Бог излечио ...{S} Ужасно, ужасно !{S} Ужасно је гледати како се невина, Богу и љу |
| егове лекарске праксе.</p> <p>— Ужасно, ужасно !{S} Не могу то детенце никако да заборавим ...{ |
| ма својим — ипак, од ње је тако ужасно, ужасно далеко ...{S} И то не због болести и затворене к |
| Бог излечио ...{S} Ужасно, ужасно !{S} Ужасно је гледати како се невина, Богу и људма недужна |
| да га је само Господ Бог излечио ...{S} Ужасно, ужасно !{S} Ужасно је гледати како се невина, Б |
| абић, час монах, час далеко од тога.{S} Ужасно, колико живота има у човеку.{S} И који је прави? |
| ренутка није сетила болесника.</p> <p>— Ужасно је.{S} Откад сам лекар, никад још нисам био тако |
| лучаја његове лекарске праксе.</p> <p>— Ужасно, ужасно !{S} Не могу то детенце никако да забора |
| ријатељима својим — ипак, од ње је тако ужасно, ужасно далеко ...{S} И то не због болести и зат |
| је последњи покушај ...{S} Ах, како су ужасно изгледале оне црвене капље на грлу детињем.{S} К |
| ш.</p> <p>Монах Иринеј је побледео, а у ужаснуте његове очи се попела очајна молба.</p> <p>Влад |
| обе руке к небу шаптао је промењеним , ужаснутим гласом: </p> <p>— Зар бих смео и могао, Ана м |
| ка му је старост. <pb n="155" /> Ана је ужаснуто разрогачила очи.{S} А ђакон Иринеј је пио тај |
| жедне и бестидне, и она је, држећи се у ужасу за главу, бежала испред њих с места на место, пит |
| у само зато да ужива што гори.{S} Гори, ужежено за славу онога што души не да да се смути.</p> |
| ух да прсне.</p> <p>Једном приликом, на ужем музичком поселу у њиховој кући, мољена са свих стр |
| дилце једно, које има душу само зато да ужива што гори.{S} Гори, ужежено за славу онога што душ |
| у ситу једну сласт, у којој се грца од уживања , али која не дира најфиније живце и најтање ни |
| рте.{S} Уопште се повлачила од светских уживања.{S} Музички заноси су наилазили на њу све чешћи |
| убав слатки, онда имам снаге за срећу и уживање.</p> <p>Или можда само зато и има сласти, што и |
| а право.{S} И, загледаног у немирни лет ужурбаних селица, дохватила га је одједаред чежња да и |
| у се помагало.{S} Видело би се да неко, ужурбано хода, или излази из олтара.{S} Да није — Ани м |
| ње новина, скочила са столице, нервозно ужурбано се почела облачити за излазак, и најкраћим пут |
| подлу неку тишину .{S} А око торњева су ужурбано летеле тице.{S} Бегале из сиве магле у жутило |
| , зелена, мирише на добру црну земљу, а ужутела мирише на Господа Бога.{S} Плашим се да дух жен |
| и арије.{S} И позвала ђакона да покуша, уз пратњу, и са нотама у рукама, отпевати свој део.{S} |
| је силан један тон кроз тишину, као да уз само Анино уво трепти велика нека жица.{S} Затим је |
| грдна животиња једна коју је божја рука уз длаку помиловала.{S} Али тада се, нечујно, као први |
| но другом у загрљај, тесни загрљај тела уз тело, и док се усне њихове приближавале на пољубац, |
| а за борбе и лутања њена, и стаје ближе уз њу зато што и одсудни тренутак долази ближе ...{S} Д |
| загрљају од ланаца и ватре.</p> <p>Лице уз лице, коса у коси, дах у даху, занесени, своји, сами |
| ку сцену из веселог живота њеног оца, и уз ту реминисценцију се Ана тек заправо обраћала Богу з |
| и : да, ја одлазим од вас, али срећа је уза ме; а ви ћете остати сами, јер тако мора да буде — |
| ут заљубљене жене, која је сва однета и узабрана, која не осећа и не зна више ниједну своју чар |
| аче и јаче.{S} Крв, отровна и врела као узаврела, заливала је мозак јадног детета, и причињавал |
| да о догађајима поразговарају, и да се узајамно подсете на све лепе детаље својих успеха.</p> |
| састали.{S} Стојало је између њих једно узајамно жељно упијање присутности оног другог.{S} И ос |
| дић и Недићка су молили и опомињали.{S} Узалуд.{S} Најзад је домаћица, већ у очајању, и пред са |
| еј, сав мокар од кише, чекајући на пољу узалуд да му се нешто јави, да му Ана, макар кроз прозо |
| сала је она на растанку: </p> <p>Све је узалудно.{S} У мојој души има већ оно бело поље, на ком |
| ну.</p> <p>Света је било врло много.{S} Узана путања средом храма чинила се као део неке библиј |
| , загрљаји, пољупци — свака та сласт је узбрани , увенути листак.{S} А последњи листићи вену не |
| та срећа у коју владика сумња, и он је, узбуђен, узео старчеву руку, и клео се над њом, свечано |
| апазити, кадгод наиђе на финију појаву, узбуђен је у својим рефератима.</p> <p>— И ја сам опози |
| којој ви радите.</p> <p>Тај старац.{S} Узбуђен сам кад помислим на његов долазак.{S} Он нигде |
| недељу, монах Иринеј је дошао на службу узбуђен.{S} Први пут откад је у Богородичиној цркви.{S} |
| сти дирнути, гости су опазили да је Ана узбуђена, и сцена се завршила друкчије него што се очек |
| имо топлоте и среће! ...</p> <p>Била је узбуђена, колебала се, хтела је бежати кући с пређашњим |
| роз једну, своју душу слива.{S} Људи су узбуђени.{S} Има их који се с колена не дижу, који су о |
| у. </p> <p>— Ето ти! — избило је из Ане узбуђено. — Ето ти у тој црној мантији сав велики закон |
| питајте — говорила је Ана одушевљено и узбуђено. — Цео мој живот и рад вас су чекали.{S} Ви ст |
| инеје! — понављао је старац питање тако узбуђено, као да је понор сасвим близу. </p> <p>Монах И |
| са собом доктор Пашковић, шетајући мало узбуђено по свом кабинету.</p> <p>Жена, и свршено! — ко |
| ине прсте, спречиле су нову песму њеног узбуђеног срца.</p> <p>Ана Недићева је плакала из смуће |
| а неописано лепа, и Ана је осетила јаку узбуђеност.{S} Али кроз црвенило ватре се одједаред ста |
| омоћи.{S} Ја се већ једва савлађујем од узбуђења.{S} Ми смо у чељустима страшне несреће.{S} Пре |
| своји, сами, топли и збуњени од наглих узбуђења кривице, плача, опраштања, љубоморе и среће, И |
| ти мислити о Ани.{S} Него да мало стиша узбуђење од радости , па да буде хладнији на мисли.</p> |
| је дошао растанак од лепоте, грунуло је узбуђење из свих груди.{S} Иконе су оживеле, зидови су |
| ицима, који су воду опколили, видело се узбуђење.{S} Главе, као неке терете, завалили су унатра |
| се чита из груди у којима има неко мило узбуђење.{S} Како му је лак и мекан и раван излазио тон |
| .{S} Часом ју је обузимало тако радосно узбуђење, да није знала шта би све добро или раскалашно |
| им, високим узбуђењем свога духа.{S} То узбуђење је хранило певаче неким уметничким полетом, ал |
| певаче неким уметничким полетом, али то узбуђење није дало да Ана на време осети умор, и да се |
| и празници очекивани су са <pb n="7" /> узбуђењем, и људи се скупљали из околних места тако као |
| ргијама, него и једним сталним, високим узбуђењем свога духа.{S} То узбуђење је хранило певаче |
| ичиној цркви.{S} И да се не би још више узбуђивао, решио је не погледати тамо до после Еванђеља |
| леко од тога да будем прави калуђер!{S} Узбуђују ме смрт, старост, самоћа.{S} Два прста пред гр |
| ила и ломила силна чежња.{S} Осећала је узбурканост у прсима, буру у памети , светлаце у очима, |
| единца .{S} Свет се узнемирио, живот се узбуркао <pb n="96" /> са самога дна свога.{S} Сав се р |
| је стајао у туђим рукама , а дивни онај узвик о вери и страху божјем прошао је без одјека и пот |
| не Царске Двери, с путиром у руци, и са узвиком о страху божјем на уснама. </p> <p>После службе |
| е је волео најбољим делом себе, које је узвишавао до престола лепоте, среће, светиње и идеала, |
| ја Христовог живота и сав смисао његове узвишене науке.{S} Осетила је да нам се кроз стихире ти |
| без вас.{S} А имала сам у њој срећних, узвишено срећних тренутака и пре вас.{S} Сада се те сре |
| ринеје, колико си игда у стању да волиш узвишено и лепо! - ...{S} Она ваша црква је први истини |
| е после изводи, то је можда само костим узвишеног једног мртваца.{S} То је можда све само груба |
| p>Хоровођа је силазио, а Ана се пела на узвишење.{S} Да са целим огромним хором отпева ону завр |
| звери.</p> <p>А посреди свега тога, на узвишењу, у белим облацима од хармонија, чипака и перја |
| врло немоћан ...{S} Може бити ипак.{S} Уздајмо се у Бога.{S} Молите му се, вашу ће молитву за |
| Сетни, развучено везани низови тонова — уздаси замишљене, некуда занете мајке — гуше и притиску |
| губила у нејасностима, или се свршавала уздасима над слутњом о јасности . </p> <pb n="148" /> < |
| о тело се исцрпљивало у неким необичним уздасима, хармоничним са појањем које је око ње и њених |
| S} Мало је канда само уздахнуо, али тај уздах је, у лепој вечерњој свежини, добио безазлени вид |
| а рај буде савршен.{S} Ану је гушио тај уздах.{S} У том тренутку је изишао из цркве ђакон.{S} Р |
| а моја покошена срећа, један вечити мој уздах.{S} Али врт није у царству смрти него у царству ж |
| тој помисли нагло подигле, и дуг један уздах је збиља замирисао ружом.</p> <p>То је љубавно че |
| азвукла.{S} Одмах затим би додуше дошао уздах, или невесео поглед на једно од празних домаћинов |
| је сишло одгоре.{S} Недостајао је само уздах, па да рај буде савршен.{S} Ану је гушио тај узда |
| ења се дигао кратак, нејасан и прекинут уздах један, и ово неколико речи:</p> <p>— Шта мислите |
| , зар сам могао то урадити ?</p> <p>Два уздаха, два занесена погледа, и као да је читав океан с |
| Еванђеља.{S} Друкчији сасвим.{S} Сав од уздаха и од молбе, од меких таласа који врхове живаца з |
| тињица, скромних, тихих, без жеља и без уздаха.</p> <p>Како би лепо било да сам ја ето ова нашу |
| лица тога лепог младића, и она скривено уздахну.</p> <p>— А зар вама није понекад тешка самоћа |
| нина на снегу.{S} Госпођица Недићева је уздахнула и склонила се с прозора.{S} Почела је и сама |
| ице.{S} Само је, крадом, и сасвим тихо, уздахнуо.</p> <p>То исто је, мало после, урадио и еписк |
| рекли, једна сасвим необична девојка - уздахнуо је ђакон заносно, и залепршао чисто крилима св |
| ом гордом лицу своје.</p> <p>Владика је уздахнуо.{S} Тешко, и, видело се, из многих разлога.</p |
| твеног појања.{S} Да је пита — ђакон је уздахнуо. </p> <p>Чини му се да га она избегава.{S} Пос |
| а није одговорио.{S} Мало је канда само уздахнуо, али тај уздах је, у лепој вечерњој свежини, д |
| ада рећи — одговарала је и она тихо, са уздахом.{S} С једне стране ми се чини да ће све то врем |
| тњу, пожалио би своје дете и себе, и са уздахом би ућутао.{S} Тога пута, гледајући испод ока ка |
| би све достојанство и сву моћ човека, и уздигао се на једној необичној гордости, гордој од лепо |
| у. </p> <p>Монах Иринеј је стојао гордо уздигнуте главе, прав као копље.{S} Кроз лепе, као букт |
| е, расељене међу Турке, Млечиће и Угре, уздигнутим Светим Дарима и звекетом кадионица одрже да |
| облацима од хармонија, чипака и перја, уздизала <pb n="131" /> се танка, воштано бледа једна р |
| во одмарала.{S} У даху је било трзаја и уздисаја.{S} Одједаред, груди Анине задрхташе, очи се п |
| p>— Старинске, мирне, домаће срећице! — уздисала је. — Слушајте ово чудо! — Ана је свирала. — Т |
| /p> <p>— Две сестре, то су два мелема — уздисала је Недићка, окрећући се својој кћери. </p> <pb |
| pb n="157" /> Тапшало се, честитало се, уздисало се, делили се поклони и цвеће. </p> <p>Да с му |
| ужом.</p> <p>То је љубавно чекање из ње уздисало.{S} Али не нестрпљива, задихана чежња.{S} Не б |
| на према Иринеју још донети сем трзања, уздисања и жртви. </p> <p>И онда су наваљивале на њу ми |
| Докторов глас је и сад био пун жалосног уздисања.{S} Ана је гледала у Пашковића, не знајући што |
| 39" /> Позно летњи ветрић, мекана срца, уздисао је, и причао је неке тајне.{S} А доктор Пашкови |
| мој ђаконе, за којим ено тамо код мене уздише цела варош.{S} Дакле?{S} Да ли би се могао решит |
| ирио.{S} Нешто надчовечански јако га је уздржало.{S} Пређашњи буктави његов занос увукао се нек |
| Иринеј се тада показивао тих, невесео и уздржљив као какво сироче.{S} Тамне његове очи, два нен |
| у. </p> <p>Ана се крстила покајнички, с уздрхталом руком.{S} Златна одежда ђаконова чинила јој |
| пришао другом крају стола.</p> <p>И на уздужној и на попречној стази остали су најзад Ана и ђа |
| је једно пет шест пута прошетао главном уздужном стазом баште, имајући, крај себе, с десне стра |
| ку да попусти и да је пусти, обукла се, узела велики буке зимских ружа, и пошла на гробље.{S} И |
| лину и живот.</p> <p>Напослетку, Ана је узела перо у руке и почела да бележи.{S} Своју песму.{S |
| после, он је, по неком програму ваљда, узео случај друге младе жене.{S} Тога пута такве, која |
| нисам грешан, Бог би ми данас, у цркви, узео био душу — шаптао је владика монаху Иринеју, који |
| у коју владика сумња, и он је, узбуђен, узео старчеву руку, и клео се над њом, свечано и радосн |
| е то срећа коју он не може издржати.{S} Узео је Анину руку, стегао је, и побегао.</p> <p>А успу |
| .{S} И замислио се шта ће.{S} Најзад је узео пуну руку свежег горског <pb n="46" /> ветра, ство |
| абри.{S} Место да врати књигу, ђакон је узео и пружену руку.{S} За часак само.{S} Кратак и неза |
| ице, у рамена ђаконова.</p> <p>Он ју је узео за руку и повео је клавиру.</p> <p>— Други пут.{S} |
| ио час кад је ђакон требао ући у олтар, узети путир, попити из њега причест, и с причешћу мир ж |
| да ли је грешна та љубав , да ли ће Бог узети од ње монаха Иринеја ? </p> <p>У божјем оку није |
| ај отети пољубац љубим, и вратићу га, и узећу га, јер је мој, јер је до саме несреће мој! ...{S |
| о у ту палату частољубља, рада и лепоте узидати телесну своју срећу, је ли вам тешко било у тем |
| ад ћемо се посвађати! — смејала се она, узимајући оца нежно под руку. — Збиља, ја сам у неприли |
| Ана је старила, хладила се, мирила се, узимала на себе борбу живота, ону, у којој сви без разл |
| мисли, онда би опет та чистина у глави узимала тачни вид оне сиве празнине с леве стране крај |
| квим питањима, седала би за клавир, или узимала виолину, свирала једно четврт сата, и стишавала |
| ћу тако богату и тешку, да је Ана чисто узмакла.</p> <p>Ђакон је прошао.{S} А Ана је, додуше са |
| о свет, и живот са свима мрљама својим, узмакли су далеко од њих, и у крилу чедне усамљености, |
| жедном примедбом: да свако има право да узме свој део од створења које је Бог лепотом и чарима |
| а се нечим забави.{S} Пружио је руку да узме и изближе погледа скупоцену неку резбарију од слон |
| а га дате, него да стари, готов одговор узмем“.</p> <p>Ана је брзо и нервозно прелетела ђаконов |
| лим, ако се ви будете слагали с тим, да узмемо из Хајдновог <hi>Стварања света</hi> две три тач |
| , т. ј. без бола, у животу природе .{S} Узми на пр. сутон, или ако хоћеш и зору, свеједно, дакл |
| ско, то јест болно, у животу човека.{S} Узми рецимо борбу између живота и смрти, љубави и губит |
| <p>Не би стигла.</p> <p>Светла слика је узмицала.{S} Дошла до зида, ушла у зид, пропадала кроза |
| престано вибрира јер хоће непрестано да узнемирава.{S} И вибрирање то сели се, из мелодије и ме |
| ми сада Анино писмо.{S} А ако си много узнемирен, додај ми наочаре да га сам прочитам. </p> <p |
| } У оној истој соби.</p> <p>Ана је била узнемирена, ђакон није свакад владао гласом.{S} У разго |
| лико други пут.</p> <p>На улици, једва, узнемиреност ђаконова је почела нестајати.{S} А нестала |
| кусију, или је тешка, па из њега говори узнемиреност и нервоза.</p> <p>Кад су стигли преко пута |
| н је добро, он је добро!{S} И ето тражи узнемирену њену душу.{S} И говори јој да се ништа није |
| дно и дуго се молио Богу, јер је осећао узнемирење.{S} Као дете свој посечени прст мајци, окрет |
| уго потрајало.{S} Недићка се већ почела узнемиривати, и хтела звонити по девојку, кад је, најза |
| p> <p>— Ана, јесу ли вас ма за тренутак узнемириле Пашковићеве речи ?{S} Јесте ли осетили што з |
| што пре сазна. </p> <p>Те мисли су јако узнемириле ђакона, и он се, после свршене службе, журио |
| ија скоро сваког појединца .{S} Свет се узнемирио, живот се узбуркао <pb n="96" /> са самога дн |
| А затим, на прстима, да се ђакон не би узнемирио, ушла је у одељење за женске.{S} Завидела му |
| ипак потврдило , и почело Ану помало да узнемирује. <pb n="64" /> Престала је да о љубави својо |
| ве и незнане ствари.{S} Ђакона то можда узнемирује и мучи.</p> <p>Ана је осећала жмарце по телу |
| и сљуштеног лепа.{S} Зидана је била по узору једне од најлепших наших средњевековних задужбина |
| ва нешто што не зна шта је.{S} А између узрока, који је већ ту, и посљедице, која треба тек да |
| твоји милују, трзају, или у крваво срце уједају затегнуте жице, и музика се чује.</p> <p>О, ти |
| поједине љубави, и почео осећати једну, уједначену љубав за све што му је познато.{S} Показивао |
| , нагнут над столом, писао је писмо.{S} Уједно је пазио и на самовар, а при сваком окрету главе |
| Сутрашњи дан је био прави зимски дан, а уједно и прави дан задушница.{S} Попало је дебело иње, |
| роз њих је прошао доктор Пашковић.{S} А уједно, на истуреном крилу капијице, прочитао је ђакон |
| у лаку, провидну ограду порте, која је уједно и дебели непробојни зид између два разна света.{ |
| је премашала његове уметничке чежње, и уједно, како се Ани чинило, такву је слепоћу ударала на |
| дици да оно „други пут“ значи већ сутра ујутро, да ће дакле ипак бити онако како је владика прв |
| штене капке нечијих очију.</p> <p>Сутра ујутро, монах Иринеј се није више сећао тога сна.{S} На |
| .{S} Тајна почиње да боли, и он се буди ујутро с борицама бола на челу.</p> <p>Шта је то?</p> < |
| донесено госпођици Недићевој сутра дан ујутро по њиховом виђењу.</p> <p>„Како вам је на души?{ |
| ози.</p> <p>Али одједаред, баш у суботу ујутро, освану на зидовима важна и кобна санитетска обј |
| ла сам, лагала сам!{S} Страшно и подло, укаљала сам се, зло сам учинила, уђимо у цркву да се по |
| воје изгубити свест и понос, да ћемо се укаљати , пасти, у пијанству ишчупати једно другом душу |
| це.{S} Стога се, најзад, живот и срце и уклањају испред њих, и човек, такав човек, одмиче далек |
| а, на тај начин, приволи на путовање, и уклони мало из чаробно моћне средине. </p> <p>— Стар са |
| шка, али и слатка борба душе да се тело уклони из свести.{S} И с тога у тим сновима није било н |
| м <pb n="69" /> скинуо олтарску одећу и уклонио се из светога чина.{S} Њој се чинило да негде, |
| p> <p>— Ана — шаптао је ђакон загушено, укопавајући руке и нокте у груди, као да авет неку на с |
| морио:</p> <p>— Ана!{S} Ана!</p> <p>Као укопана је застала Ана.{S} Главу није смела да обрне, а |
| сваке жене без разлике ружа у којој се укотурана змија крије! ...</p> <p>— О Боже мој!{S} Могу |
| а десило.{S} Прсти су лежали на диркама укочени, каменито непомични.{S} Две руке, обучене у зла |
| под сенком необичног чела, дивна коса, укочено стиснута уста, нека особита чедност у гласу, ау |
| тање, њега је дохватило нешто што га је укочило.{S} Хтео је подићи главу, хтео је устати са сто |
| ему, није обично створење. </p> <p>Мало укошене, не сасвим искрене очи под сенком необичног чел |
| синко? ...{S} Како ћете вас двоје, два украса рода људског, који сте љубави своје положили јед |
| ана на полици камина.</p> <p>Сат је био украшен фигуром дечка који преко тарабе не може да дохв |
| гледала доле.{S} Пред дверима, ђакон је укрштао око себе орар.{S} Златним ланцем је стегао раме |
| } Стрепнули би му само понекад на орару укрштени прсти, и брже би онда севале ситне плавичасте |
| је почео горети пламен, испод стегнутог укрштеног орара је Ана видела опојну једну виткост, и з |
| одмиче далеко од свакидашњице и њезиних укуса и судбина.{S} Страст за чистом лепотом, драги при |
| е некако још одређенија постала у своме укусу и у начину живота.{S} Почела је својом јаком музи |
| е није одзивала и није долазила.</p> <p>Укућани се збунили, Недићка је косе чупала , Пашковић ј |
| талом , све потанко испитивање и дубоко улажење није потребно кад је реч о Ани Недићевој .{S} Ц |
| доктору у сусрет, и јурнула да забрави улаз — кад је у истом моменту шкљоцнула брава, али на с |
| <p>Дошавши поново пред отворен црквени улаз, Ана је спазила да низ степенице силази доктор Паш |
| дешено је тако да се ђакон кроз засебан улаз уведе у гостинско одељење.</p> <p>Владика је загрл |
| ме, Иринеје! — врискала је Ана.</p> <p>Улаз цркве је имао дугачак, низак, засвођен трем, зашти |
| оносито осећање, да сва ширина црквеног улаза треба да буде слободна кад Ана Недићева има њоме |
| } Тражила је брзу неку одлуку да спречи улазак Иринејев унутра.{S} Дошло јој је да заврне клуч |
| d="SRP19190_C17"> <head>XVII.</head> <p>Улазак монаха Иринеја у Недићев салон опажен је одмах о |
| ите патке не верују да је берба обрана, улазе унутра, и чупају полумртва влаканца без капи сока |
| случаја, који, напротив, са целим срцем улазе у несрећу болесника, који као под нож иду пред су |
| замире, стреса се.{S} Цев, сва крвава, улази у врат.{S} Одједаред, у грлу престаје шиштање.{S} |
| ти с монахом Иринејем , али се бојим да улази у кужну кућу.{S} Не, не, нека не долази, реците м |
| а, и стисак један око срца као да отров улази и њу. </p> <pb n="68" /> <p>Ђакон се и даље не ја |
| г Входа, то је било корачање краља који улази у олтар да преко златне круне своје пребаци црни |
| о испод неких великих крила победе, Ана улазила у цркву мирна, чиста и непоколебљива.{S} Жуд, а |
| отворила врата.{S} Гости су на прстима улазили унутра, и ређали се око Ане.{S} Сви са чудно ск |
| адика је једнако оклевао.{S} Није му се улазило .{S} Пријатна му је некако дошла шетња ходником |
| аки неопрезнији удисај, отворених уста, улазио је човеку у груди као мач.{S} Проливена вода се |
| и његове су биле изнемогле и празне.{S} Улазио је у олтар на причешће потпуно спреман, давши Бо |
| ше, али немојте улазити.{S} Не треба да улазите.{S} Не треба , ни њега ради, ни себе ради.{S} С |
| но четврт сата му је лакше, али немојте улазити.{S} Не треба да улазите.{S} Не треба , ни њега |
| је на влагу.</p> <p>Ана је устукнула на улазу те цркве, остала у трему, али очи упрла у олтар.< |
| није згазила једно голишаво циганче на улазу у варош. </p> <p>- У свакој лепоти, видиш, природ |
| о да се игра, долазила је ближе и ближе улазу у порту.{S} Кад је стала на први степен, ђакон је |
| узу.</p> <p>Али кад се монах Иринеј пре уласка у олтар окренуо вернима, око сузе те је почео го |
| /p> <p>Али на пола пута између капије и уласка у кућу искочила је одједаред сива једна мисао .{ |
| ниједну жељу оданде не жели. </p> <p>На уласку у порту је Ана застала.{S} Као на међи, на борбе |
| т, некима се чинио као божја опомена, и улевао им је страх.{S} Ани <pb n="18" /> је, напротив, |
| душу заложила да богослужење подигне и улепша, и откад она примерним похађањем цркве и понашањ |
| му служи и краљевским трагичностима га улепшава, воли га кроза све то, и зато се најзад даје п |
| ног оном мирном светлошћу која рушевине улепшава.</p> <p>— Рекла бих вам — говорила је мало са |
| м је и најнезнатије детаље свога живота улепшавала, грејала и из непримећености подизала.{S} Ет |
| сте и мене светлошћу обасјали и лепотом улепшали ...</p> <pb n="197" /> <p> Мимопролазећи су по |
| и и осећања.{S} На трепету звука је она улетела у душу Ане Недићеве.{S} А испружене њене руке ј |
| тно у кристалну чашу његовог живота.{S} Улица га дражи отворено поље га оневесели, а и у цркви |
| естане као да у земљу пропада.{S} Права улица од цркве ка средини вароши врло је дуга, а он ник |
| арија пре времена , деца се склонила са улица.{S} Утвара болести и гњева божјег је пролазила по |
| и приспео је стари владика.{S} Дуж свих улица, којима су кола имала да прођу, прозори су били н |
| е су стајале као нека запечаћена писма, улицама није пролазио скоро нико, а кад би се негде отш |
| жагор се стишавао, људи се разилазили, улице се празниле.{S} Облак један , јесењи и кишан, пут |
| ногу.</p> <p>Одгоре, с противног краја улице, трчао је Ани у сусрет доктор Пашковић.</p> <p>— |
| ије могао ући у цркву, стојао је насред улице, са босим ножицама у прашини, са подневним сунцем |
| а и онда је обично, прошавши кроз живе улице, сревши пријатеље свога оца, преплакала све време |
| 21"> <head>XXI.</head> <p>Горе, на углу улице, стојао је доктор Пашковић.{S} Очигледно је било |
| и, и сваког голог, болесног просјака на улици, јер је њихов, јер је калуђер , јер је дужност ње |
| га.{S} Али, пролази мимо овог човека на улици, и иде даље.{S} Иде тамо.{S} Тамо, где ће монах И |
| довољити да остане у порти, па чак и на улици.{S} Да колико толико бар појање чују, кад већ нећ |
| и допраћа Пашковића до куће и стоји на улици док не дочека вести о несрећним пријатељима своји |
| ктора , кад су се после службе нашли на улици.</p> <p>— Није њега Бог послао теби, него госпођи |
| клон толико колико други пут.</p> <p>На улици, једва, узнемиреност ђаконова је почела нестајати |
| ви као порасли, као на прсте успети над улицом по којој њихов ђакон хода.{S} Ђакон се застидео |
| , тај мора бити велик и калуђер.</p> <p>Улицом одгоре, идући ваљда из парка, долазио је у сусре |
| лужбе, на капији, која води из порте на улицу, Ана се осврнула.{S} Калуђера није видела, али је |
| ривена, а тада, опрезно, изашла опет на улицу. </p> <pb n="91" /> <p>Све је било празно.{S} Око |
| } Мора бити да сврће за угао у споредну улицу, и заобилазно иде кући.{S} Једаред , када је неми |
| лампа у коју девојка само помало бледог уља долива, јер не чека женика, него чека његово царств |
| да је већ мртав, можда му — њој паде на ум страшан приказ доктора Пашковића, и она осети јаки н |
| и , па да и човек буке нов, Ани дође на ум љубав.{S} Није се збунила.{S} Мислила је она о томе |
| амо ? </p> <pb n="33" /> <p>Њој дође на ум да је тај човек исто што и зрнце тамњана које тамо н |
| освртати око себе.</p> <p>Пало му је на ум да има извежбано око, и да једним погледом уме наћи |
| е и богате мисли би му тада долазиле на ум, и тако су га заносиле, да се стално трзао кад би за |
| p>Ћутати, то је лагати — пала је Ани на ум јутрошња мисао, и она пожури да одговори на очево пи |
| Ани, ни хоровођи, ни певачима падало на ум да приређују концерт, нити је когод из публике израз |
| ад су га нудили јелом, њој је падало на ум да мајка њена покушава сенку да нахрани ...{S} Али к |
| ла низ степенице.{S} Али јој је пало на ум да још обиђе цркву.{S} Можда су отворена и врата са |
| еремонију с хора, и опет јој је пало на ум да то људи сенку хоће да обуку.{S} Бојала се да ће с |
| } А у истом том тренутку јој је пало на ум да монах Иринеј још није дошао и да још може доћи.{S |
| које јој никада раније није долазило на ум, наметало се сада са неком судбоносном важношћу.{S} |
| м ни из најдаље даљине није долазило на ум.{S} Сви су заборавили где су, и шта им још предстоји |
| спремио се да легне, пало је ђакону на ум да је прекосутра недеља, и да то опет значи дан срећ |
| а га у самоубијству, има га у сажаљењу, ума га у науци која се радује животу будућих покољења, |
| и старог, охолог и с прахом по глави, с ума сишлог, отрованог, или мирно умирућег са зором боље |
| азио, чинили јој се или злочинци, или с ума сишли.{S} Сузе почеше да јој наваљују у очи.{S} Тад |
| рло весео.{S} Срце је певало у њему.{S} Умало што није и гласно запевао.{S} Можда би и учинио, |
| ли, гледала је предасе тако окомито, да умало није згазила једно голишаво циганче на улазу у ва |
| се затеже нека давно онемела жица, и он умало не одговори да јесте.</p> <p>— Није, госпођо — др |
| лесницима има понекад милости.</p> <p>— Уме он бити праведан према сваком.</p> <p>— Сем према ж |
| светлосним ефектима, и да у јесење дане уме бити сирота и гола као испосничка пећина. </p> <p>Б |
| ања.{S} Жена нити уме бити срећна, нити уме бити несрећна.</p> <p>— Има нешто у томе.{S} Ето ба |
| њој нема одређеног стања.{S} Жена нити уме бити срећна, нити уме бити несрећна.</p> <p>— Има н |
| има извежбано око, и да једним погледом уме наћи предмет размишљања или забаве за читав један д |
| су застрепили.{S} Као оно што кроз шуму уме проћи језа, одједаред, и до последњег <pb n="165" / |
| једним високим и уметничким аскетством умеју осветити свој живот, и тим животом заправо светит |
| ти, видети и волети, то је Ана Недићева умела само у цркви.{S} Она је волела божјег слугу и пев |
| и гласа и његових карактеристичних боја умела ићи до таквих финеса, да је та вештина, мало по м |
| b n="9" /> До два три сата по поноћи се умела разлегати песма и свирка из куће Недића.{S} То је |
| и и ђакону добро дошао, јер никако нису умели да заподену разговор.{S} Чинило им се обојима да |
| ихо, стидљиво питање.</p> <p>— А зар ја умем то сада рећи — одговарала је и она тихо, са уздахо |
| х певача, у којој су сва уметност и све умење њено утонули као што сићушно острвце тоне под вел |
| зна? — смешио се монах Иринеј. — Не би умео рећи откуда зна, али зна.</p> <p>Црква је ту некак |
| ед оно <hi>Вонмем</hi>, које је само он умео отпевати, Ану је дохватила жеља да потрчи пред сте |
| она сањивост је одједаред пожелела , да уместо на јастук, положи главу на топле, спуштене капке |
| усхићење од музике може бити живот или уместо живота, и да раду око црквеног певања треба да ж |
| н поглед, једно страшљиво осећање треба умети угрејати ватром целе љубави, бојама целе маште. < |
| скренија изгледати.</p> <p>Да, ђакон је уметник, сваком својом помишљу , сваким својим инстинкт |
| свету, има најлепшу борбу.{S} И ако је уметник , може постати најслободније и најсрећније ство |
| ици?{S} Свако свира или пева оно што је уметник стварао.{S} Звук, акорди, хармонија не могу дак |
| илости и лепоти положио, несрећни горди уметник, који главно своје дело види прецењено , поквар |
| но је дакле још додала:</p> <p>— Ја сам уметник.{S} Мој завет је лепота. ј Предстоји дакле и ме |
| срца.</p> <p>— Ти си адвокат, а ја сам уметник.{S} Ми смо дакле она два Енглеза од којих један |
| у тих литургија има душа једног великог уметника.</p> <p>Најзад, како и не би било лепо оно, шт |
| S} Музичко дело је дакле само за живота уметниковог стварно оно само, оригинално и живо.{S} А з |
| јама целе маште. </p> <p>Како је човеку уметнику лако бити срећан ! — смислила је Ана завршетак |
| , здрава, имућна, образована, јединица, уметница — а шта јој видиш од среће или од несреће? </p |
| S} Или да ће свештеници смети бити само уметници рецитовања.{S} Или да долази какав још неслуће |
| , и постепено се долазило до познавања уметничке чари тих симболичних представа из живота и ст |
| ни значај, али која је била израђена од уметничке руке, и са срећним полетом.{S} Светац један, |
| канцеларију, далеко је премашала његове уметничке чежње, и уједно, како се Ани чинило, такву је |
| двеју лепота, лепоте нагонске и лепоте уметничке ...{S} Драги мој Иринеје, ти канда долазиш у |
| о разних откривења из најлепших области уметничке маште. <hi>Достојно</hi> је тога дана певала |
| инском грацијом, да је у њему било пуно уметничке дражи.{S} Монах Иринеј је то опазио.{S} И бла |
| /> негде у задњим слојевима ваздуха.{S} Уметнички мотив је из гомиле руинираних покушаја талент |
| единче.{S} Слутим ја, госпођице Ана, да уметничким делима Бог зна где лежи трновита или крвава |
| не тајне.{S} А музичко дело, међу свима уметничким делима на првом месту, мора носити тајну дуб |
| на, него они, који бар једним високим и уметничким аскетством умеју осветити свој живот, и тим |
| {S} То узбуђење је хранило певаче неким уметничким полетом, али то узбуђење није дало да Ана на |
| е, али скривени, прави извор баш таквог уметничког израза, он, доктор Пашковић, вечити истражив |
| гове лепоте и милоте, његовог поноситог уметничког бића.</p> <p>— И <hi>молим ти сја Боже наш!< |
| њему <pb n="2" /> нечег естетичарског и уметничког, може бити баш музичког, иако се не разуме у |
| - У свакој лепоти, видиш, природној или уметничкој, из човечјег или из мравјег живота , има мом |
| почеле наваљивати живе, богате мисли о уметничком усавршењу црквеног појања у њиховом храму, к |
| ти.{S} Ништа величанствено, апстрактно, уметно.{S} Напротив.{S} У стражњој авлији, међу живином |
| оно бело поље, на коме је, после борбе, уметност развила заставу победе над животом.{S} Не воли |
| аву њену и њених певача, у којој су сва уметност и све умење њено утонули као што сићушно острв |
| ати живот свој носи у цркву, рад свој и уметност своју посвећује Богу, а снове и љубав своју пр |
| атвори уста?{S} Како да обожавам његову уметност кад јој је и колевка и гроб ваздушни талас! .. |
| " /> може бити ни божја сврха, ни сврха уметности . </p> <p>— Види се да слабо долазите у цркву |
| Људи су осетили силну моћ праве, велике уметности.{S} Анино име је хваљено и слављено.{S} Душа |
| p> <p>Ана се враћала појању, певачима и уметности богослужења.</p> <p>И све је ишло простије и |
| треба да буде завет.{S} Завет лепоти и уметности Кандилце једно, које има душу само зато да уж |
| ије тешко, није ни питање ...{S} Мотиви уметности, то су ретка, царска деца, коју и по ' неколи |
| ко је то необична девојка .{S} Говори о уметности као о Богу.{S} Тежак завет се мора понети, па |
| а у цркви служе само они људи који силу уметности носе и у телу и у души, који имају оружје да |
| завет се мора понети, па да се у лепоту уметности могне ући — тврди она.{S} Свирала ми је на ха |
| као што има веровања у Бога и у лепоту уметности ? </p> <pb n="174" /> <p>Има, је л' те да има |
| онила испред себе неку свежину, која је умивала варошицу и будила дрвеће.{S} Ваздух је био мира |
| ојој је свежа пролећна киша попрскала и умила свега неколико листића на врху.{S} Горела је, сав |
| а драга камена која само за Ану светле, умиљавале би се погледом псета једног које нема господа |
| о на њену? </p> <pb n="65" /> <p>Она се умиљато загледала у леву своју руку, као у најмилијег п |
| а самовар, а при сваком окрету главе би умиљато погледао и свога поочима.{S} Осећао је да је ст |
| никада не могу оставити! — шаптао је он умиљато. — Али ми је старца много жао, па сам мислио — |
| } Али је није пољубила.{S} Само је јако умиљато погледала у ђакона. </p> <p>— Шта ћете мислити |
| ти ? — запитао је ђакон најзад.{S} Тако умиљато , да се Ана охрабрила.</p> <p>— Ја мислим, ако |
| о у њу као и око оца њеног.{S} Невесело умиљато, забринуто .{S} Као да је тога дана Бог хтео њу |
| простог човечанског зближења, и тужи за умиљатом речју, за топлом руком, за нежним загрљајем.</ |
| гласа у јасност и ватру очију, одатле у умиљатост речи, одатле у снове мисли, одатле некуда, ку |
| о потресен и осетљив.{S} Јутрос, кад је умирала она мала девојчица, плакао сам.{S} Верујте ми, |
| акон у неким слатким слоговима, који су умирали од стрепње.{S} Тај глас није више био онај из Е |
| је део живота свога.{S} Са оцем заједно умирало је његово јединче , т. ј. све оно у Ани што је |
| , разбојнички нагло и брутално, несрећа умирања , доћи да покупи страшну ону порезу живота коју |
| својим гласом, чије је пиано било право умирање славуја.{S} Ана се усхићивала, гледајући, у ист |
| свети Стеван држи проповед о животу и о умирању.</p> <p>Ана је свирала да занесе цео свет.{S} А |
| на њиховим светлим крилима једног дана умирати сунце.</p> <p>Дошли су у то још неки гости.{S} |
| сад баш гуши у страшним мукама , можда умире, можда је већ мртав, можда му — њој паде на ум ст |
| оно само, оригинално и живо.{S} А затим умире за све вечности.{S} Све што се после изводи, то ј |
| ала сама у соби, и знала да то отац њен умире.</p> <p>Чучнула је на земљу, и згрчила се у себе |
| о је лепо, као увек.{S} Ана се смешила, умирена и задовољна.{S} Осећајући да је и тај силни гла |
| Ану као и око оца њеног.</p> <p>Ана се умирена дигла са молитве.{S} Свет се већ разишао.{S} На |
| ј .{S} Ишла је кући потпуно задовољна и умирена, савршено блажена.{S} Али ипак не у заносу.{S} |
| пак дошао.{S} Дошао, у задњи час, да је умири.{S} Ана осети неку топлу мекост у срцу.{S} И лага |
| .{S} Волео је, нарочито кад треба да се умири или среди, предавати се интензивном посматрању си |
| свога заноса, али није имала моћи да се умири.{S} Осећала је да јој по челу букти, да су јој ус |
| бог саме одлуке, да ли од неког надања, умирио се.{S} Еванђеље је читао необично лепо.{S} Као ш |
| ти леве руке се истежу, трепте, бледе и умиру у овом животу пре него што се у један сплет уврте |
| су гладни љубави, и само ње су гладни и умиру онда кад љубав није више с њима.{S} И кад неко ум |
| ави, с ума сишлог, отрованог, или мирно умирућег са зором бољег живота у очима.{S} И одједаред, |
| нашњег материала, не заборавите двапута умити руке.</p> <p>Пашковић се слатко смејао ђаконовој |
| т владике, за кога се иначе знало да је умно још необично свеж и јак, подсећала на пролазност и |
| заборави ни последњег мрава.{S} Бог је умножио љубав у њему.{S} Откад Ану воли, он је изгубио |
| а неком ватром од које би после осећала умор.</p> <p>Облачила га је у све костиме и све каракте |
| , да су је чисто скомлели малаксалост и умор.{S} Али се опет отела, охрабрила, и одобравала је |
| збуђење није дало да Ана на време осети умор, и да се одмори.{S} Она је сва горела у некој неси |
| ишта волели, падали су у дубоку несвест умора као да им је и душа заспала.{S} Други, који од су |
| p>— Отпрати ме сада до спаваће собе.{S} Уморан сам.{S} А треба и ти да легнеш.{S} Недеља је сут |
| што је камен био одвише тврд, и људи се уморили да га раде.{S} И онда је неком дошла идеја да с |
| ђаконова годила.{S} Она је одиста била уморна.{S} С једне стране од посла, а с друге стране и |
| у своју собу, и седела тамо мирна, мало уморна, мало расејана .{S} Као оно бело небо, за које с |
| пре свега, како сте?{S} Јесте ли много уморни од јутрошњег сјајног концерта?{S} Старац је усхи |
| шапама, и са зрачком бесмртног живота у уморним, безбојним својим очима. </p> <pb n="126" /> <p |
| О, то је бледо прозиран један лептирак, уморних, смрти и мира жељних крилаца, који исплови, там |
| мах после подне се пронео глас да је на умору једино дете директора Васића, а нешто касније се |
| човека, који се већ излаже прекомерном умору, још и приређивањем ноћне седељке.{S} Али глас се |
| тренутку управља своје очи на створење умотано у расу смирености и у вео туге.{S} И чинило јој |
| орекне, да све закаља, и да и сама црна умре. </p> <p>Тада, одједаред, болест је изашла из боле |
| се не макне од молитве и олтара, док не умре, или док му крв тамјаном не промирише. </p> <p>Ана |
| д љубав није више с њима.{S} И кад неко умре од глади, зато је умро што љубави за њега није бил |
| клонемо, да се не изгубимо и сасвим не умремо. </p> <p>Ах, како је необичан био тај нови ђакон |
| ћете тиме да кажете да ћемо једног дана умрети?{S} Него?{S} Да ће неко од нас двоје изневерити |
| омислим да Јова и ја можемо сваког часа умрети, онда ми се чини да сам Ану, тиме што сам је јед |
| учај је доста тежак, али болесница неће умрети.</p> <p>Монах Иринеј је одахнуо, и окренуо у пор |
| а.{S} И онда, попити чашу топлог чаја и умрети.</p> <p>Мало после опет, већ по трећи пут:</p> < |
| ј категорично одговори хоће ли болесник умрети или ће остати да живи.{S} Хипокризија, страшна, |
| ва крила беле душе ваше.{S} Ја бих хтео умрети у коси вашој.{S} Ана, реците ми штогод...</p> <p |
| овакво нигде поновити неће, чини ми се умрећу.</p> <p>Ани се привиде као да гледа ђакона збиља |
| Зар није то тако као да сам већ једаред умрла? — насмејала се Ана, али кратко.{S} А после се не |
| тимна срећица двају монаха на пречац је умрла.{S} Ђакон је зарио главу у хартију, а на слепим о |
| ушио се.{S} Очи његове, светле и вреле, умрле су.{S} Бедан и немоћан, спустио је главу.{S} Баци |
| и.{S} Тамо, у петој шестој кући до вас, умрло је јутрос двоје деце за два сата, а треће, послед |
| апомаже за његовом песмом, да је и лето умрло зато што је он далеко.</p> <p>Ану је дохватила и |
| а.{S} И кад неко умре од глади, зато је умро што љубави за њега није било.</p> <p>А сад, кад је |
| и ту жељу, али је осећао и то да би пре умро него што би запитао.</p> <p>И Ана је ћутала.</p> < |
| је она искушење, онда је калуђер у мени умро.{S} А кунем ти се, Боже, да није.{S} Не, не.{S} Ка |
| у себе, и двадесет пута једно за другим умро, само да се збуде нешто тако лепо као што би било |
| и. </p> <p>Мала пауза.{S} Инструмент је умукао.{S} Али резонанца задњих, дуго држаних тонова св |
| ја не може више пропевати.{S} Са сваким умуклим певачем, са сваким мртвим свирачем остају можда |
| 2"> <head>XII.</head> <p>Посета је била унапред јављена, и Ана је знала ко ће им тога дана доћи |
| ћ поклонио и покорио пред том жељом већ унапред . </p> <pb n="246" /> <p>— Она ће вас изненадат |
| {S} Главе, као неке терете, завалили су унатраг, док су очима тражили одгоре божју помоћ.</p> < |
| бдарио.{S} А госпођа једна, с лорњоном, унела му се у очи, да се, како је објаснила, бар овде п |
| и монаха Иринеја.{S} А он је поглед тај унео са собом у олтар на причешће.{S} Причестио се мира |
| } А њу бих хтео у најбољи свој живот да унесем .{S} У снагу живота свога.{S} Њу бих хтео као пр |
| о ћете проћи, а да се ниједно од вас не унесрећи, а да ниједно од вас црква не изгуби !{S} Како |
| ла, јеси ли кадкод била несрећна што си унесрећила? </p> <pb n="124" /> <p>Ти ћутиш и свираш.{S |
| , ја морам срљати за жеђу својом, морам унесрећити матер своју, морам пљунути на прошлост своју |
| ез разлога или кривице падали, крњили и уништавали, а после тога сређивање, смиривање и свежи д |
| поноса и лепоте.{S} Као што вери помажу уништене сумње, тако духу помаже савладано тело.“</p> < |
| чма, жели смрт, и промену и обнову .{S} Уништење идеала, и почетак друге борбе ...{S} Али човек |
| а удара и зло да чини, и најзад да себе уништи, да се згази, да се у прах смрви.</p> <p>У Ани ј |
| екао, и као вртлог сламку сам у себи га уништио.“ </p> <pb n="88" /> </div> <div type="chapter" |
| >Ваљда с тога што је Ана сву своју душу уносила у рад, утицала је тако да је и материал сву сво |
| у неку одлуку да спречи улазак Иринејев унутра.{S} Дошло јој је да заврне клуч у брави, да виче |
| тке не верују да је берба обрана, улазе унутра, и чупају полумртва влаканца без капи сока и хра |
| ата, и, не знајући право зашто, ушла је унутра.{S} Црква је била празна, али се из олтара чуло |
| а врата.{S} Гости су на прстима улазили унутра, и ређали се око Ане.{S} Сви са чудно склопљеним |
| увлачећи се страшљиво и с кајањем неким унутра.</p> <p>Занимљива слика.{S} Девојка пред чељусти |
| ави његов занос увукао се некуда дубоко унутра, и од жари и пламена у себи стојао је као прекаљ |
| да бајаги одбрави врата, и пусти мајку унутра.</p> <p>— Ја сам о ручку куцала, али ти си морал |
| ен гост.{S} На ђакону се опажало велико унутрашње задовољство.</p> <p> Разговор је, природно, п |
| осећа јак и спреман да доврши дело свог унутрашњег помонашења.{S} Он је чист као дете.{S} А сно |
| ећан ! — смислила је Ана завршетак свом унутрашњем разговору, ухвативши руком за капију .</p> < |
| А никаква одлучна жеља или воља није у унутрашњем њеном животу сазрела.{S} Никоме се она није |
| моћи довршити оно што је он звао својим унутрашњим помонашењем.</p> <p>У толико му је необичниј |
| не јасности нагло је однео маглу испред унутрашњих његових очију.{S} Осетио је да га са сваким |
| душе, Ана Недићева је тврдила да и цела унутрашњост цркве, са многим својим <pb n="13" /> детаљ |
| е.{S} Ја вам кажем да тај човек негде у унутрашњости својој много осећа и много плаче.{S} Јесте |
| ло, једва приметно поруменила, али се у унутрашњости својој јако збунила.</p> <p>Додуше, није б |
| } Осећала је часом неку спољашњу, часом унутрашњу празнину .{S} Душа њена се расипала у неброје |
| оту човека уопште.{S} Али знам за једну унутрашњу борбу њену, која је тешка и претешка само зат |
| висока љиљана као два витка торња.{S} А унутри је Христов гроб.{S} Плаштаница је од мириса.{S} |
| бије ти човека као лешњик, види шта има унутри, и зашто има оно с поља, и свршено.{S} Никакав н |
| } Нико га не испраћа.{S} То значи да је унутри зло.</p> <p>Анино срце поче преплашено да трепти |
| е као развејано јесење лишће.{S} А тамо унутри?{S} Стоје једно крај другога, сићушни, страшљиви |
| и пред црквом, и замишљајући да је тамо унутри будно око божје, и гњев његов, који ће стићи сва |
| ветљива. </p> <p>Та завеса, живећи тамо унутри, пуна сјајних бобица од интимне светлости под ко |
| олим Богу — почео је доктор без икаквог уобичајеног поздрава. — Такође сам желео и вас да видим |
| ам како да ти јасно прикажем . — Ана се уозбиљила, и, сабирајући врло напрегнуто мисли, гледала |
| рефини фреско бачен на тавнину олтара и уоквирен у злато резотина и кадифу завесе, бацао је у д |
| а у њега.{S} У његове црне, црним велом уоквирене очи.{S} И кроз те очи у љубав своју, у своје |
| се хладна, немилостива зграда.{S} Један уоквирени простор без огњишта и душе.{S} Стари владика |
| вазу.{S} Клавир се покренуо с места.{S} Уопште је изгледало као да се створени свет враћа натра |
| ана није видео да свет натрашке иде.{S} Уопште је изгледао свежији и веселији него синоћ.{S} С |
| о разредила своје световне концерте.{S} Уопште се повлачила од светских уживања.{S} Музички зан |
| икада бити криво?{S} И да ли мислите да уопште има неке кривице у томе <pb n="120" /> што вас в |
| природа је немонашка.{S} Јер је природа уопште немонашка.{S} Природа је несталност и заборав и |
| жениној, или о осећајном животу човека уопште.{S} Али знам за једну унутрашњу борбу њену, која |
| лажена.{S} Али ипак не у заносу.{S} Она уопште није познавала ону пијаност што све у човеку гут |
| ав, велику, самосталну, моћну, коју она уопште не може више да посматра, а о којој све теже и т |
| те лек од седам трава.{S} А можда сутра уопште нећемо излазити на гроб.{S} И мама је назебла, и |
| е.{S} Напротив, ни споменула није да је уопште <pb n="230" /> чега било.{S} Крила је дакле.{S} |
| о се кроз мрак враћа кући.{S} Све му је уопште годило.{S} Пролазећи поред Анине куће, видео је, |
| би опет тешко.{S} Трагична судбина жене уопште, па и према монаштву, стаде пред њега у свој крв |
| итање свога суседа.{S} Био је те вечери уопште ћутљив.{S} Канда и мало блеђи него обично.{S} Не |
| ароши, и извештај његов о стању болести уопште.</p> <p>Те вечери се доктор мало закаснио.{S} До |
| редне ствари.{S} Па какав је онда човек уопште, кад живот сам не губи за њега драж и лепоту док |
| {S} Као што им се врло необичним учинио уопште тај састанак далеко од њихове цркве.{S} Ана је, |
| е, бар у овом тренутку, не занима ствар уопште, него само један квалитет музичког дејства.{S} З |
| снику чинио све лепши.{S} И то не живот уопште.{S} Него баш његов живот.{S} Живот дечка и млади |
| е му то бити последња црквена свечаност уопште.{S} И тако ми је драго што му се све то баш овде |
| есме доћи, ја нећу да дође, и реците му уопште да се чува, и — ах, тако ми је страшно, зашто см |
| чи пред њу друго питање: да ли се монах уопште сме волети?{S} Макар и скривено и непознато.{S} |
| вечерњу очишћеност онога света.</p> <p>Уопште је спољашњост владике, за кога се иначе знало да |
| једине ноте и акцента.</p> <p>Та чежња, уосталом, није била ништа ново код Ане.{S} Разликовала |
| и као потпуно задовољство.{S} Можда се, уосталом, не треба чудити што је она могла тако необичн |
| је Пашковић првом суседу до себе, који, уосталом , апсолутно није разумео шта Пашковић хоће да |
| ми га је, баш ме душа боли за њим...{S} Уосталом, можда цела ствар и није тако трагична као што |
| жао ми је што не може тако да буде.{S} Уосталом, сада ће ипак тако бити.{S} Мене ће заменити м |
| захтев никако више није дао оборити.{S} Уосталом, нико од суделовача му се није ни опирао. </p> |
| и што је тај Бог збиља у души њеној.{S} Уосталом , све потанко испитивање и дубоко улажење није |
| аног мира.{S} Напротив, осећа немир.{S} Уосталом, то што у души његовој живи, није увек ни неми |
| слао да живим негде на јужном полу.{S} Уосталом, све то није разговор који теби треба.{S} Тебе |
| и идем по њему ведра и храбра.{S} Ти то уосталом мораш и сам видети , је ли да видиш ? </p> <p> |
| у пратњи тамошњег проте и ђакона, стићи уочи Велике Госпојине, одсешће у кући адвоката Недића, |
| C14"> <head>XIV.</head> <p>Дошао је дан уочи Велике Госпојине, и приспео је стари владика.{S} Д |
| ва прстију. </p> <p>Други пут опет, баш уочи Духова, она је намерно пошла раније од куће, да се |
| еља .{S} Његов живог није змија.</p> <p>Уочи дана када ће се помонашити, записао је у дневник:< |
| а ђакон је пошао да се мало прошета.{S} Уочио је из далека гвоздену ограду, али се решио да нећ |
| повода те су људи, од времена на време, упадали у стару своју радозналост: какав ли ће, Боже, б |
| у гласу, ауторитет у ходу и у покретима упадали су у очи и изненађивали су.{S} А јак музички та |
| Недићки, не зна ни сама како, сада тек упаде у очи сва љупкост лица тога лепог младића, и она |
| би на њих пас.</p> <p>Најзад, ђакону је упала у очи једна кућа, која му у ствари није могла пас |
| Иринејева дрхтава и расцветана уста су упала у неку јаму, откинуо је, <pb n="234" /> скоро је |
| лна светлост у коју паперта тоне чим се упале свеће.{S} Да јој изрази допадање и усхићење због |
| , напротив, била је мрачна, без иједног упаљеног кандила, и мирисала је на влагу.</p> <p>Ана је |
| јерејског присуства и појања, важност и упечатљивост обреда , полагање духовничке силе на плећа |
| јало је између њих једно узајамно жељно упијање присутности оног другог.{S} И осећање да је леп |
| е прсте дугим, врелим пољупцем, који се упијао у њих као пчела у круницу цвета.</p> <p>А кад је |
| ужбе и појања. </p> <p>Очи се, наравно, упирале у Ану и ђакона.{S} Као у два питомца, или детет |
| од својих певача.{S} А ђаконове очи се упирале у Ану, јер је он од ње све очекивао.</p> <p>Ана |
| рестано за руку држи.{S} А Анине очи се упирале у ђакона, јер је она од њега више очекивала нег |
| <pb n="6" /> Недића, трећи су, најзад, упирали прстом у доктора Стојковића и његов чудотворни |
| 0" /> овчица једна, која из невоље неке упире своје безазлене очи у њега, и моли га да је чува |
| ки препарира.{S} А кад га је једна дама упитала шта најрадије једе од пилета, он је тек морао п |
| ли и његове очи.</p> <p>Ђакон се најзад упитао: чије је то место.{S} И одједаред, пред њим је с |
| ведро плавим небом.{S} Мали дечко, још уплакан што није могао ући у цркву, стојао је насред ул |
| је било ни топло.{S} Калдрма је стојала уплакано влажна.{S} Земља, омекшала, еластична од мокро |
| да се никојег задатка и никојег бола не уплаши.</p> <p>И збиља је тако.{S} Он се осећа јак и сп |
| продукција покварила остатак вечери.{S} Уплашила се од ефекта.{S} Јасно је било пред њом да за |
| се : зашто је љубавни уплив жене увек и уплив проблема и бола?{S} Бојим се да су човек и жена н |
| ена зло.{S} Питам се : зашто је љубавни уплив жене увек и уплив проблема и бола?{S} Бојим се да |
| м музичком интелигенцијом да врши силан уплив не само на круг својих пријатеља, него, постепено |
| велики, силни, Богу окренути , у цркви упознати и завољени глас, говорио је сада ту, сасвим бл |
| ="188" /> познати са каквим мишљењем је упозорио оца њеног на љубав њену. </p> <p>У цркви, Ану |
| ићу младост не закопа, док се не отпева упокојна песма детињству његовом у крилу цркве.</p> <p> |
| pb n="223" /> остане сутра код куће.{S} Упола, добро.{S} Телом, а душом нека вас прати. </p> <p |
| Из писама свога бившег ђакона ју је већ упола познавао.</p> <p>— Јесте ли одмах опазили да мој |
| ас се, поред свега тога, још неко време упорно одржавао.{S} А кад је најзад остао без ослонца, |
| му се низ лице. </p> <p>Ана је имала да управља хором у првој половини службе.{S} У другој ће ј |
| ој необично годи што баш у том тренутку управља своје очи на створење умотано у расу смирености |
| е , сломио ју је.</p> <p>Светиња храма, управо светиња њеног рођеног живота одрасла и посвећена |
| а финесе контраста, да су слушаоци тој, управо забавно замишљеној сцени обратили наједаред целу |
| разјасни своје стање, и да одмери докле управо води та даљина у коју сада непрестано путују њег |
| ио, али никако није могао да зна шта би управо хтео да исповеди. </p> <p>По свршеној служби је |
| стојала натрашке.{S} Небо доле, а куће, упрегнута кола и палије с буретом горе.{S} И три фигури |
| улазу те цркве, остала у трему, али очи упрла у олтар.</p> <p>И ту, дрхћући телом и гласом, и н |
| му се обрадовали, и сви су право у њега упрли очи.{S} Мајински такође, али је ипак стигао да оп |
| развеселио и ђакона и себе, владика је упро прстом у фини сат од севрског порцелана на полици |
| итао сам сам себе и иронично и болно, и упро сам прстом у себе, да сам, од нас двоје, ја већи и |
| нагу, која ће одједаред изменити живот, упростити и разјаснити све, и из досадашњега живота скл |
| ена врата као у неком чекању , са очима упртим у нешто што је отишло, стојао је монах Иринеј.</ |
| е жао, зашто се то мило, нежно створење упутило тако врлетним и немилосрдним путем живота.{S} Ч |
| како овај, од досаде, сваки час лабаво упушта кануру.{S} Али ју је наједанпут, од вртења конца |
| !</p> <p>— Нећу ништа одрицати, јер сам урадила оно што сам хтела, и нећу се враћати, јер немам |
| је затворила очи.</p> <p>Тек што је то урадила, искочи пред њу друго питање: да ли се монах уо |
| здахнуо.</p> <p>То исто је, мало после, урадио и епископ.{S} Пробудио се.{S} Осетио је старост. |
| а шта би све добро или раскалашно могла урадити.{S} Кочијашу је тутнула новац да купи сину ципе |
| све ће она <pb n="98" /> сама радити и урадити.{S} И топло се заузимала за чичицу код црквеног |
| ем?</p> <p>— Ана, Ана, зар сам могао то урадити ?</p> <p>Два уздаха, два занесена погледа, и ка |
| ре неколико месеца радила и сматрала за урађено .{S} Донела је тај рад, свирала поједине делове |
| ко као да су за сва времена залупљена и урђала.</p> <p>Ани се то допало.{S} Како би то лепо бил |
| вна, скоро сурово строга која се морала урезати још много пре старих дана.</p> <p>Владика изгле |
| и, још се удубила, чисто се сама у себе урила.{S} Живот Анин се тако сузио, да је најзад постао |
| .{S} Одједаред, грозан плач.{S} Махнути урлик човека који је све изгубио.</p> <p>Ана је вриснул |
| аљивати живе, богате мисли о уметничком усавршењу црквеног појања у њиховом храму, које ће се с |
| пота у том да се <pb n="71" /> задржи и усами један мали, недовршени осећај .{S} Не пустити да |
| слабост, сва незнатност и безначајност усамљене жене.{S} И имајући у очима страшну слику своје |
| затворени, одсечени од спољашњег света, усамљени дубоком и кобном оном самоћом у коју се огрћу |
| етила је како неизмерно дубоко воли тог усамљеног калуђера, и како га никад, никад неће моћи за |
| као кад вечерња мирна светлост клизи по усамљеном путу.{S} На амвон се пењао и са њега силазио |
| се расипала у небројеним покушајима да усамљеност своју начини веселијом .{S} Прво је пожелела |
| палио ватру у црном мраку моје саможиве усамљености ? ...{S} Да ли душа ваша осећа: да је и то |
| макли су далеко од њих, и у крилу чедне усамљености, једва једном, тога дана, уста њихова се у |
| от.{S} Два калуђера, у кући која је дом усамљености и одрицања, једним зидом растављени од капе |
| ста.{S} Силазила му <pb n="94" /> је са усана.{S} Шапнуо ју је тихо и без гласа. </p> <p>И онда |
| живота могао пронети бат срца или шапат усана!</p> <p>А како би он дочекао таквог весника?{S} Б |
| јој пружале нафору и цвеће.{S} Са свих усана су летеле речи радовања .{S} Липе су јако мирисал |
| деље ћу се вратити.{S} Ах, не.{S} То је Усековање.{S} А тога дана хоћу већ овде да служим.{S} Д |
| о матерински нежно, као да је готова да усини то божје дете, које јој је, по нечему, дошло тако |
| т.{S} Жуто и набрчкано лице, шиљат нос, уска бледа уста, руке светитељске, без пегице бледе, пр |
| вом љубављу тако испунио душу, да су му уске љубави страсти изгледале потпуно туђе и немогућне. |
| ријске .{S} У просторе који су испуњени уским љубавима хероја, крвљу, блатом, немоћи, рушењем и |
| утим осећао да нема разлога да ћути.{S} Ускиптила је у њему та срећа у коју владика сумња, и он |
| ужног, помало смешног, помало пакосног, уских пупчастих леђа као виолина , разглављених шака и |
| бешена о грану мрачног, немог чемпреса, уског, копљасто тврдог и немилог, у чијој души као да с |
| атно, служиће задњи пут у овој цркви, а ускоро затим ће бити рукоположен за свештеника и отићи |
| ћи ништа видети. </p> <pb n="130" /> <p>Ускоро је дошао и епископ, праћен силним свештенством, |
| pb n="59" /> <p>То је било другога дана Ускрса.{S} На врло свечаном вечерњу Еванђеље се читало |
| у руци, и са узвиком о страху божјем на уснама. </p> <p>После службе, на капији, која води из п |
| тром у очима, са необичном исповешћу на уснама, Ани се тај дрвени, рапави и чворновити човек од |
| је спуштао главу своју ниже.</p> <p>На уснама његовим стварала се, бујала је, једна реч.{S} Бу |
| а без прстења, са крстом на грудима, са уснама на крсту.</p> <p>Било је, дабогме, и искушења.{S |
| твена, а реч о страху божјем на његовим уснама тако страшна.</p> <p>Исти тај глас! — понављало |
| b n="121" /> близу, сасвим близу својим уснама.{S} Али је није пољубила.{S} Само је јако умиљат |
| 190" /> са раширеним очима и побледелим уснама је питала божје око: да ли је грешна та љубав , |
| првог времена после његовог доласка.{S} Усне јој се развукоше, а руке, у којима је држала писмо |
| } Груди му се дизале широко и споро.{S} Усне се развлачиле у осмејак .</p> <p>— Калуђер си, Ири |
| Лице се заоблило, плећа се попунила , а усне се румениле као у детета.{S} Коса је почела растит |
| лави ђаконовој очи црне, коса свилена а усне крваво румене ...</p> <p>Хоровођа је силазио, а Ан |
| есто где су лежале вреле, мекане његове усне.{S} Мисао она је међутим још и друго хтела, и мучи |
| ј, тесни загрљај тела уз тело, и док се усне њихове приближавале на пољубац, на челима њиховим |
| свећу, зари главу у јастук, и притиште усне на десну своју руку.{S} Тачно, сасвим тачно је наш |
| а потрчи пред степен олтара , да чело и усне своје положи на траг његових стопа, и да завапи Бо |
| ријатељ, и мој љубимац — дрхтале су јој усне.</p> <p>— Болесно је најстарије и најмлађе дете.{S |
| уша хтела, боре на челу Анином нестану, уснице се раздвоје, и искочи страстан неки осмејак јако |
| S} Чело јој се набере, зуби се зарију у усну, а прсти леве руке се истежу, трепте, бледе и умир |
| ариације.{S} Прва.{S} Око аријице, коју успаваља скоро кроз дремеж певуши , звецка нешто несташ |
| о је велики бол.{S} Успаванка једна.{S} Успаванка којом је моја мајка успављивала јединче своје |
| узички велико, али то је велики бол.{S} Успаванка једна.{S} Успаванка којом је моја мајка успав |
| једна.{S} Успаванка којом је моја мајка успављивала јединче своје ...{S} Срећа и бол моје мајке |
| није мртав, него спава.{S} Њега и цвеће успављује глас младог једног монаха.</p> <p>— Ана, тебе |
| ом и волела га.{S} Осећала је да у њему успева нешто племенито и поносито, што црква и ђакон на |
| с, и његова црква, једино помоћу музике успевају да томе хаосу даду облик и смирење.{S} И долаз |
| незнабошци или идолопоклоници.{S} А ако успеју да заволе једнога Бога, муче га исто тако као шт |
| не, под јачином првих утисака, Ана није успела да у све појединости разложи необичну појаву нов |
| ар њихове љубави одједаред у душу.{S} И успела је у том савршено.</p> <p>А он је исто тако савр |
| да га извргну у шалу и пецкања.{S} Нису успели да се ваљано исмеју ни они, који су, толико пута |
| онда се, све угаситија, стишава.</p> <p>Успели су се на неки брежуљак, и дошли до нечијег виног |
| , куда <pb n="249" /> се за себе никада успео не би, и обратно, жена је увек крива кад човек с |
| а, можда је боли глава.</p> <p>Ђакон је успео да ствар одложи за три дана, до идуће недеље.{S} |
| мисли што пре заборави.{S} Али таман би успео да потисне гомилу мисли, онда би опет та чистина |
| шено.</p> <p>А он је исто тако савршено успео да јој благодарним поклоном главе и тела и осмејк |
| су ти торњеви као порасли, као на прсте успети над улицом по којој њихов ђакон хода.{S} Ђакон с |
| тиње и идеала, за које је везивао рад и успех живота свога.{S} Куда то води, и шта то значи, ка |
| вање у гласу.{S} Отимао се, али са мало успеха.{S} Биће нека живчана нелагодност , мислио је.{S |
| јамно подсете на све лепе детаље својих успеха.</p> <p>— Верујете ли ми да сад одједаред осећам |
| .{S} Са доста муке, али и са очигледним успехом.{S} Редови нота се врстали, црни, пуни, енергич |
| аки дан да га посети и да му реферише о успеху, и причала му да сопран-солисткиња изводи свој д |
| ала да је тако страшно — шаптала је Ана усплахирена, осећајући у савести да се у цркви ниједног |
| цала се у јаме, и журила је, задувана и усплахирена, и застајала опет, минутима дуго, на једном |
| ј се дубоко у очи, и шаптао, поплашено, усплахирено: </p> <p>— Ана, јесу ли вас ма за тренутак |
| а још <pb n="210" /> једним кораком.{S} Усплахирила се.{S} Тражила је брзу неку одлуку да спреч |
| о жена може помоћи човеку да се, за њу, успне тамо, куда <pb n="249" /> се за себе никада успео |
| аком растанку. </p> <pb n="173" /> <p>А успомена, сећање?{S} О, то је бледо прозиран један лепт |
| осније.{S} Ану су шибали страст, слатка успомена , озлојеђеност, разочарање, осећање силе у себ |
| мите ме добро !{S} Не сећање !{S} Ја се успомена бојим, и нећу да их имам.{S} Зато сам ваљда и |
| ео свој живот као дете, јер деца су без успомена.{S} Први мој доживљај је моја чаробна и света |
| ...</p> <p>О, како се ја бојим и грозим успомена!{S} Мртвих, покојних делова живота нашег, који |
| тај човек, савијајући своје скоро охоло усправљено тело са неком необично побожном грацијом, да |
| су године наслагале, видела се и једна усправна, скоро сурово строга која се морала урезати јо |
| ну руку, стегао је, и побегао.</p> <p>А успут је молио Бога да се Иринеј што пре врати.</p> <p> |
| и остао тако сагнут дуже но обично.{S} Усрдно и дуго се молио Богу, јер је осећао узнемирење.{ |
| лоза која никад цвета нема.{S} А сада, усред ове несреће, усред највећега јада, када би требао |
| ета нема.{S} А сада, усред ове несреће, усред највећега јада, када би требао да сам више камен |
| 93" /> месту мучи, кида и напреже.{S} И усред тих мука гледа мајку, и мене, несрећника.{S} Мати |
| н, скоро трагичан тренутак.{S} Јаз неки усред највеће хармоније.{S} Старац дрхће од нечега што |
| е и да се сачува.{S} И који је, оставши усред смета и куге чист и здрав, осетио сам у себи све |
| е моменти трагичне монашке љубави, коју усред првог страстног пољупца смрт треба да угуши.{S} С |
| ко неће да купи. </p> <pb n="128" /> <p>Усред несташлука, Ана се одједаред сетила старог владик |
| а дна свога.{S} Сав се разговор и брига усредсредили око доласка и дочека, службе и појања. </p |
| , који чарима својим мене <pb n="76" /> усрећава.{S} Али не само усрећава.{S} Нека моћ из њега |
| <pb n="76" /> усрећава.{S} Али не само усрећава.{S} Нека моћ из њега мене и води, и живот мој |
| ам.{S} То немо виђење је тако бескрајно усрећавало сиротог калуђера.</p> <p>Удаљујући се, монах |
| милоште.{S} А од милоште ју је још више усрећавао понос.{S} Та ђакон њу у души својој носи у цр |
| као светла репатица небом.{S} Одјекну, усреће, и пролазе ...</p> <p>Заблуда је да се идућег бо |
| ниси, јеси ли кадгод била срећна што си усрећила, јеси ли кадкод била несрећна што си унесрећил |
| е усамљености, једва једном, тога дана, уста њихова се у пољупцу нашла.</p> <p>Али једно од њих |
| ирно загледане, јер неће ништа да виде, уста твоја су хладна, јер никога нису пољубила.</p> <p> |
| ло пред очима, ноге су је једва држале, уста су шаптала неразумљиве речи.{S} Љубав та из олтара |
| ко разговарали, главе су љупко климале, уста се смејала, лица сијала благошћу и добротом.{S} Шт |
| дна, света и мекана и топла уста ...{S} Уста та ...</p> <p>— Ана!{S} Ана!</p> <p>Ана је цикнула |
| </p> <p>И онда се отворила, не ђаконова уста, него ђаконове груди, и груди те су дале све што ј |
| ...</p> <p>Топла, мекана, жедна њихова уста се нашла. </p> <pb n="256" /> </div> </body> </tex |
| и набрчкано лице, шиљат нос, уска бледа уста, руке светитељске, без пегице бледе, прсти надзема |
| з мала, као рупе на фрули округла дечја уста чуло се кликтање шумских тичица, док су басови рик |
| подигнутим ораром.{S} Али није скидала уста са руке, и тако, растрзана, заспала је већ сасвим |
| догађа, и примицали своја мекана, врела уста, и склањали их опет и љубили једно другом руке, и |
| а мирна, хладна, света и мекана и топла уста ...{S} Уста та ...</p> <p>— Ана!{S} Ана!</p> <p>Ан |
| утана она реч вратила монаху Иринеју на уста.{S} Силазила му <pb n="94" /> је са усана.{S} Шапн |
| еданпут, Иринејева дрхтава и расцветана уста су упала у неку јаму, откинуо је, <pb n="234" /> с |
| /> <p>Ани никако није силазио осмех са уста.{S} Мала, једва приметна рупица на бради удубила с |
| чног чела, дивна коса, укочено стиснута уста, нека особита чедност у гласу, ауторитет у ходу и |
| уња би тек пролетела нека лепа мисао, и уста Анина би се нехотице развукла.{S} Одмах затим би д |
| {S} Да на његовом рамену лежи, да очи и уста његова <pb n="133" /> над собом види.{S} Да се скл |
| остаје од његовог певања , кад затвори уста?{S} Како да обожавам његову уметност кад јој је и |
| ћала је да јој по челу букти, да су јој уста полуотворена, да су јој груди широм раскриљене, и |
| и је гушила врисак, трпајући марамицу у уста.{S} Врата се затворила.{S} Настао је мир.</p> <p>— |
| <p>Пољубац, страшни, страстни пољубац у уста, долазио је.{S} Долазио је, и претварао два анђела |
| у катедрали фламанској, има га у пркосу уста која се не даду пољубити, има га у оплакивању мртв |
| Први зраци сунца нашли су је насмејаних уста и намрштена чела. </p> <p>Није се међутим заправо |
| {S} Сваки неопрезнији удисај, отворених уста, улазио је човеку у груди као мач.{S} Проливена во |
| а је годила Ани.{S} Дисала је отворених уста, и кишљиви ваздух је тако пријатно освежавао топло |
| своје дебеле плетенице, и зарила у њих уста да се не чује како се немилосрдно смеје.</p> <p>Он |
| у двору.{S} И није се одазивао, и није устајао са столице.{S} Само је, крадом, и сасвим тихо, |
| а сасвим добро, да је већ пре осам дана устала, и да ће скоро и изаћи.{S} У башту већ излази.</ |
| а сат.{S} Рано је још било, али је ипак устала.{S} И сви други се тога дана рано дигли у Недиће |
| е сав трептао од неке свечане среће.{S} Устао је затим с камена, погледао горе, и прекрстио се. |
| ст судбине стоји ...</p> <p>Пашковић је устао и стегао Ани руку усхићено и благодарно.{S} Он је |
| очило.{S} Хтео је подићи главу, хтео је устати са столице, али није могао.{S} У том размотавању |
| p>— Рекла бих вам — говорила је мало са устезањем — да нам понекад дођете.{S} Али, истину да пр |
| ђаконовим гласом, за отвореним његовим устима, за линијом његовог тела, које, као жица, затегн |
| ...{S} Лаж, у мојој души лаж, на мојим устима лаж, ту, пред гробом оца мога, Иринеје, опростит |
| вљење све појање и сав рецитатив буде у устима певача, и да сасвим изостане нескладно и произво |
| ах за њом изаћи, није одахнула, него се устрептало почела освртати где ће да се склони, и скоро |
| очи, срце му је почело ударати ситно и устрептало као да га је неко иглом проденуо.{S} Место п |
| , и мирисала је на влагу.</p> <p>Ана је устукнула на улазу те цркве, остала у трему, али очи уп |
| /p> <p>Ана је, све за један тренутак, и устукнула, и потрчала доктору у сусрет, и јурнула да за |
| на непомично мирна седи на своме месту, устукнуо је натраг као ошинут, као по лицу ударен.</p> |
| ан, али и на отмен начин, и коме се сад усудила доћи, разбојнички нагло и брутално, несрећа уми |
| >Ана није пружала руку, а ђакон се није усудио да пружи своју.{S} Стојали су ћутећи, са пресрећ |
| још само тишти.</p> <p>Пашковић се није усудио да пита.{S} Осећао је да би много дао кад би мог |
| га савладати као сламку, њега, који се усудио да савлада пољубац љубави моје, да га обезвреди |
| о наднео главу над њега, да се Ана није усуђивала руку к себи повући.</p> <p>— Мила! — шаптао ј |
| је застала преко пута куће, али се није усуђивала прићи ближе, или стати крај прозора.</p> <p>М |
| чи држали су Ану као кљеште.{S} Нити се усуђивала да га <pb n="194" /> теши као лекара, нити је |
| авова постајала јој је одједаред јасна, усхићавале су је најфантастичније идеје црквених и духо |
| утрошњег сјајног концерта?{S} Старац је усхићен и срећан.{S} И ја сам.{S} А да ли сте ви ?</p> |
| држајан као ноћ.</p> <p>Ана Недићева је усхићено и поносито гледала у тог триумфатора, у тог кр |
| p> <p>Све је у њеним рукама — мислио је усхићено , изашавши најзад из ходника.</p> <p>Пролазећи |
| е било — брисала је Ана сузе, гледајући усхићено падање божјих зимских ружа.</p> <p>Чуо се шум |
| <p>Пашковић је устао и стегао Ани руку усхићено и благодарно.{S} Он је осетио лепоту и финоћу |
| кадифу завесе, бацао је у душе прегршти усхићења што има Бога и Цркве, и што Бог и Црква имају |
| ве је одлично напредовало, а деца су до усхићења доводила и Ану и све старе њене певаче.{S} Пев |
| а ти то годи, али не могу да разумем да усхићење од музике може бити живот или уместо живота, и |
| ванђеља, ђаконово рецитовање , Анино је усхићење расло.{S} Са фином музикалном осетљивошћу се ђ |
| {S} Стидео се, а невешт је био да своје усхићење оправда општим усхићењем .{S} Владици је дошло |
| што сме бити.{S} Ана је, кроз све своје усхићење, нешто жалила.{S} По срећи њеној котрљала се к |
| срећу то исто не каже?{S} Чему срећа и усхићење и сласт, кад после годину дана срце човечје св |
| пале свеће.{S} Да јој изрази допадање и усхићење због јединственог појања.{S} Да је пита — ђако |
| ад до фанатизма, и она је тада с врелим усхићењем поздрављала љубав своју <pb n="66" /> према м |
| је био да своје усхићење оправда општим усхићењем .{S} Владици је дошло жао ђаконове збуњености |
| собом кући.</p> <p>А он је стојао, и с усхићењем пратио њену фигуру.{S} Чинила му се као пчели |
| о било право умирање славуја.{S} Ана се усхићивала, гледајући, у исти мах, кроз резотине олтара |
| времена , деца се склонила са улица.{S} Утвара болести и гњева божјег је пролазила по вароши, а |
| нако је слуктила, и због тога, као нека утвара, на прстима ишла по ходнику.</p> <p>Капијица се |
| наху Иринеју, његовом наручју и његовој утеси је вукла Ану цела свест и цела несвест њена ... < |
| А мене би тако занимало, и таква силна утеха <pb n="142" /> би ми била да се сасвим уверим у и |
| одговорити.{S} Али ви сте добри, ви сте утеха, госпођице Ана, ви сте анђео на земљи!{S} Саслуша |
| тарога несрећника, коме си сва радост и утеха на овом и на оном свету? је ли да нећеш?{S} Дај м |
| ме тешити .{S} Ни ја тебе данас не могу утешити ...{S} Остави ме, и ти, и сви други ...{S} Ништ |
| припросте нарави .{S} Чинио је понекад утисак чаробности.{S} Деца, врапци пси и мачке ишли су |
| више таман, и он је стога чинио понекад утисак грозе и претње.</p> <p>Додуше, Ана Недићева је т |
| .</p> <p>Пратиоци владичини су веселији утисак чинили.{S} Ђакон, доктор теологије и врло учен, |
| S} Између осталог и зато, да би изазвао утисак и уверење који ће бити у даљњој даљини од истине |
| 0" /> <p>У прве дане, под јачином првих утисака, Ана није успела да у све појединости разложи н |
| S} С дубљим и финијим утиском, али и са утиском тежине, који прати сва наговештења из живота ду |
| што се очекивало.{S} С дубљим и финијим утиском, али и са утиском тежине, који прати сва нагове |
| оји се добру и радостима надају.</p> <p>Утисци од Пашковићевих речи држали су Ану као кљеште.{S |
| ину Цркву имао је на Ану Недићеву силан утицај.{S} Страстна њена наклоност ка музици, ка музичк |
| о и смекшавало.{S} Ђакон се подавао том утицају, грејао се на њему, и понекад би се радознало о |
| то је Ана сву своју душу уносила у рад, утицала је тако да је и материал сву своју душу полагао |
| е у себи. — Велика она синоћња непогода утицала је на мене сасвим необично.{S} Као да је олуј и |
| уге легије и безброји милости , које су утонуле у бездана мора, не вратиле трага са црних беспу |
| којој су сва уметност и све умење њено утонули као што сићушно острвце тоне под великим таласи |
| } Монах Иринеј се спустио у наслоњачу и утонуо у рајски сан.{S} Мало после се отворила врата.{S |
| је осетила хладан зној по челу, жмарце утрнулости по рукама и ногама, и стисак један око срца |
| свртати где ће да се склони, и скоро је утрчала у капију једне куће у којој никад није била.{S} |
| /p> <p>Монах Иринеј је бризнуо у плач и утрчао у цркву. </p> <pb n="235" /> </div> <div type="c |
| нашег болесника.{S} Иринеј је очајан и утучен због несреће у вашој кући.{S} Да, то сам вас хте |
| је тако годила.</p> <p>Нешто сам сувише утучена данас — помислила је у себи. — Велика она синоћ |
| пружа. </p> <p>Стојала је пред доктором утучена и лепа.{S} Идеална слика први пут заљубљене жен |
| тима дуго седео и крај болесника и крај утучене његове породице.{S} Крао је време од јела и одм |
| на многим капијама црне табле.{S} Људи утучени.{S} Млитава корака свршавају своје послове, јер |
| е недељама дуго трајала дубока, страшна утученост, добровољни онај тешки пост и тела и духа, ко |
| тро мотрећи ко ће откуда изаћи или куда ући.{S} Почео је затим и нагађати, скоро врачати, хоће |
| } Како му је?{S} Да ли бих ја сад могла ући? </p> <pb n="207" /> <p>— Од једно четврт сата му ј |
| нети, па да се у лепоту уметности могне ући — тврди она.{S} Свирала ми је на хармониуму легенду |
| ко се приближио час кад је ђакон требао ући у олтар, узети путир, попити из њега причест, и с п |
| Мали дечко, још уплакан што није могао ући у цркву, стојао је насред улице, са босим ножицама |
| душе са рукама на брави као да ће одмах ући, још дуго стојала, час извијајући се за стазом којо |
| .</head> <p>Вода у самовару је уврила и ућутала.{S} Нешто је попало по сјају Аниног писма.{S} М |
| о би своје дете и себе, и са уздахом би ућутао.{S} Тога пута, гледајући испод ока како је приро |
| {S} Тиши и спорији, али врелији и силом ућуткиван, каква је љубав материна кад детенце у наручј |
| на завршетак свом унутрашњем разговору, ухвативши руком за капију .</p> <p>Али на пола пута изм |
| м доживи слатку земаљску срећу. </p> <p>Ухватила се за чело.{S} Кајала се, крстила, и клањала п |
| _C9"> <head>IX.</head> <p>Дошавши кући, ухватио се ђакон Богородичине цркве да је сентименталан |
| еља .{S} Ако дотле не дође, неће доћи — ухватио <pb n="39" /> се опет како тачно зна да госпођи |
| сам већ до врата у греху!{S} Ја сам већ ухваћена у ђавоље канџе и изгубљена сам, и још само кра |
| угла пламена, а високо горе, као у лету ухваћене варнице, расули се бледо зеленкасти пламичци к |
| унила.{S} Доктор јој се чинио и досадна ухода, а у исти мах и нека виша добронамерност, која зн |
| . ја сам недужан потпуно, ја вас нисам уходио, <pb n="228" /> ја нисам ни слутити могао да сте |
| нили.{S} Ђакон, доктор теологије и врло учен, али човек јако малена раста, јако дугачке браде и |
| ас Ана дигла и пошла монаху Иринеју.{S} Учени доктор теологије, знајући врло добро да два ђакон |
| ној сомоцкој блузи већ сада изгледа као учени доктор у талару.</p> <p>Ана је застала преко пута |
| и то осећате.{S} Да, да, досада сам био ученик и дете Христово, а одсада , ма шта да буде, то в |
| ка је Ана изабрала и апостол да чита, и учила га да то нотално чини, како би сва снага невиност |
| а се крену из непомичног свог положаја, учини несташан знак главом оцу, и седе у празну фотељу, |
| — Би ли могла на часак изаћи, Анице?{S} Учини, дете моје, дођи.{S} Ја сам те већ извинила докто |
| ло лаки и елегантни орар.</p> <p>Ани се учини да је и Богу жао ђакона.{S} Јер Бог највише воли |
| више о удаји да ми говориш.{S} Молим те учини ми то.{S} И смири се и ти од брига.{S} Заклињем т |
| м на протекле године свога живота.{S} И учини јој се одједаред као да прошлост своју не види не |
| в, љубав која осећа у себи моћ да јаким учини срце љубљене жене.</p> <p>— Како ће се све то свр |
| љубави и лепоте ... зар да њему на жао учини, зар да само прође мимо топлоте и среће! ...</p> |
| људе око себе, па и монаха Иринеја.{S} Учинила је затим ипак покрет као да хоће нечију руку, к |
| а.{S} Чак, у једном тренутку, Ана му се учинила као <pb n="90" /> овчица једна, која из невоље |
| м крстом грле.</p> <p>Кућа очева се Ани учинила златан двор, она сама царева кћи, псето њено на |
| трашно и подло, укаљала сам се, зло сам учинила, уђимо у цркву да се покајем, да се Богу помоли |
| нда кад га је погледала?{S} Можда је то учинила случајно ?{S} Можда и намерно, али тражећи у ње |
| нула у плач.</p> <p>— Па зашто сте онда учинили страшни тај корак, зашто, Ана моја драга? — гуш |
| ло.{S} Али му се зид и стакло одједаред учинили <pb n="80" /> ограда иза које се Ана баш од њег |
| а борица канда све дубља и све шира.{S} Учинило му се да се људи необично много крсте, и да то |
| исмо, и није га хтела поново читати.{S} Учинило јој се бедно, детињасто.{S} Осећала се као да ј |
| о лепих живих слика.</p> <p>Све то доле учинило јој се одједаред као свечана и весела нека наро |
| и догађај одати.{S} И одједаред јој се учинило да то и није тешко.{S} Баш је сасвим лако.{S} И |
| ао.{S} Осетио се одједаред много сам, и учинило му се да она празнина крај стуба иде у стопу за |
| а се са сном, тако да се сиротом ђакону учинило да је те вечери некако двоструко сањив, и једва |
| и божја је победа.{S} Остаје сада да ја учиним нешто што ће том спасеном животу дати вредност.{ |
| ни, рапави и чворновити човек одједаред учинио као неупознато једно благо, као несрећно створењ |
| ш?</p> <p>Ана је задрхтала, Отац јој се учинио суров.{S} Имала је осећај да је негде озлеђена, |
| то није и гласно запевао.{S} Можда би и учинио, да га пас Анин за времена није подсетио где је. |
| да јој нешто призна.{S} И можда би то и учинио, али никако није могао да зна шта би управо хтео |
| шао месец, ред прозора на суседној кући учинио јој се одједаред као ред белих фењера који иду, |
| обично.{S} Као што им се врло необичним учинио уопште тај састанак далеко од њихове цркве.{S} А |
| на јастук.{S} Али у коме тренутку је то учинио, и тиме задовољио прву своју сањивост , друга он |
| ко вашем срцу годи, за вас ћемо сви све учинити.</p> <p>— Волела бих се видети с монахом Иринеј |
| ја посетити гроб, мислио сам да смем то учинити, јер покојни Недић је био и мој пријатељ, а, се |
| ту дати вредност.{S} Заветујем се да ћу учинити.{S} Заветујем се.{S} Јер ми је сад јасно да је |
| рзо би дунуо у лампицу своје фантазије, ушао у цркву, и служио тамо тако од срца вољно и Богу и |
| е Бог, некада давно, шетајући по земљи, ушао у шуму, и срео јако невеселог младића.{S} Питао га |
| S} Спустио ју је пред иконом Христовом, ушао у олтар, и изнео јој оданде крст да га целива и да |
| ворила врата, и кроз њих, као и обично, ушао доктор сам. </p> <p>Ана је, све за један тренутак, |
| помагао Ани да се дигне и да седне.{S} Ушао је монах Иринеј, сав мокар од кише, чекајући на по |
| е оздравио.{S} Он је васкрсао.</p> <p>— Ушао је Бог у мене — говорио је људима који се око њега |
| ену цвета.{S} Ана је видела да је прота ушао у олтар са неким страним свештеником .{S} Можда об |
| ходника, у своје одељење.</p> <p>Чим је ушао у собу, сео је за сто, извадио из касете свеску дн |
| <p>У то је дунуо ветар, и тако је љутит ушао у травник, као да сваку поједину сламку хоће засеб |
| одсечена моја рука је опет моја.</p> <p>Ушао је монах Иринеј. </p> <pb n="153" /> </div> <div t |
| ржању, као да му очи ишчекују некога, а уши чују нешто што само за њих важи.</p> <p>Чује ваљда |
| је стресе, правио гест као да запушава уши, а чело би му се набирало тачно у пет линија и чети |
| гао ју је, гушио ју је, кричао јој је у уши да њега нема, да је место његово на амвону празно, |
| , као да је цео овај свет у кожну лопту ушивен ...{S} Најзад, све ће бити јасно кад дође после |
| онда севале ситне плавичасте муње у вез ушивених каменчића.{S} Иначе је тихо призивање Бога свр |
| ко фине коже у лицу, да су крила носа и ушију чисто трептала под кружењем крви.{S} Пришао је го |
| са гривом до земље, с перјаницом између ушију ...</p> <p>Ана је заборавила где је.{S} Обузели с |
| једноме гласу.{S} Она само још очима и ушима мисли.</p> <p>Анине очи се напунише сузама.{S} А |
| ла слика је узмицала.{S} Дошла до зида, ушла у зид, пропадала кроза њ.{S} Задњи пут је још зале |
| а прстима, да се ђакон не би узнемирио, ушла је у одељење за женске.{S} Завидела му је што је ц |
| орена врата, и, не знајући право зашто, ушла је унутра.{S} Црква је била празна, али се из олта |
| ед један од најсвечанијих тренутака.{S} Ушла је у цркву баш пред читање Еванђеља, а приспела на |
| звонити по девојку, кад је, најзад, Ана ушла.</p> <p>Необично намештене косе, сасвим мирног лиц |
| ковић хоће да каже.</p> <p>У тај мах је ушла собарица, и јавила да господин Мајински треба часо |
| мирно ју је пратио очима доклегод није ушла.</p> <p>Ана се сад опет збунила.{S} Доктор јој се |
| нула брава, али на супротним вратима, и ушла Недићка, бледа као смрт, са згрченим рукама под бр |
| е, из друге собе, опазила да се ћути, и ушла је.</p> <p>Понудила је трећи чај, и изашла опет.</ |
| S} Осећао се срећан.{S} Много је лепога ушло у њега тога дана.{S} Јасно му је било да човек, у |
| свачији ход је био нечујан.{S} Звиждук фабрички је звучао меланхолично.{S} Исцеђена светлост с |
| ало само зимзелена грана.{S} А последња фаза нас је довела дотле, да смо, или издржали задње ис |
| ако није.{S} Није тако, Ана!{S} Све оне фазе, кроз које обичне љубави цветају и зру, све те фаз |
| оје обичне љубави цветају и зру, све те фазе су на нашој љубави остављале <pb n="248" /> модре |
| } Драги мој Иринеје, ти канда долазиш у фазу проблема ...{S} Али неће баш ни мени бити лако.{S} |
| .{S} Људи су, наравно, констатовали тај факт, али им се, поред свег хотења, некако није дало да |
| ед, ударена и смрвљена страшним оружјем факта, на пречац стати.{S} А затим још дуго стојати и р |
| један свет.{S} Три доктора са три разна факултета.{S} Медицинар је био доктор Пашковић.{S} Нека |
| ачко осећање јачало је у Ани понекад до фанатизма, и она је тада с врелим усхићењем поздрављала |
| опет питао: да ли је његов Иринеј збиља фанатичар једног недостижног циља, несрећник један кога |
| чини веселијом .{S} Прво је пожелела да фантазија чежње њене претвори у једину велику базилику, |
| вета.{S} Ани се јако допала та пурпурна фантазија природе над једним још зимогрозним виноградом |
| годио.{S} Брзо би дунуо у лампицу своје фантазије, ушао у цркву, и служио тамо тако од срца вољ |
| о га младићу. </p> <p>Монаху Иринеју се фантастична бајка толико допадала, да су му очи биле пу |
| шће долазио у ту цркву.{S} Имао је неко фантастично убеђење, да ће у том храму моћи довршити он |
| оки њихов прота, коме је и најсвечанији фелон кратак, и изгледа у њему као кад се у малу зевали |
| е коначно затварао двери.{S} У сребрном фелону, Ани је изгледао црн као злокобни гавран.{S} А љ |
| S} А доктор Пашковић , наслоњен на стуб фењера, скрштених руку, прислушкивао је. </p> <p>Да би |
| и учинио јој се одједаред као ред белих фењера који иду, и за којима и она треба одмах да пође. |
| ија младе воћке, изваљује дрвета, обара фењере и клупе.{S} Камичцима калдрме разбија окна на сп |
| кола и палије с буретом горе.{S} И три фигурине , ваљда пиљарице, иду на глави и разговарају ж |
| олици камина.</p> <p>Сат је био украшен фигуром дечка који преко тарабе не може да дохвати ружу |
| он је стојао, и с усхићењем пратио њену фигуру.{S} Чинила му се као пчелица, која, после дугог |
| рак, и пажљиво одмеравали добро познату фигуру доктора Пашковића.{S} Гле, он, коме ништа на све |
| калуђерског вела.{S} И понекад је чисто физички осећала падање тога вела по себи.{S} И волела т |
| ћ за сервирање чаја, отварао брзо разне фијоке и орманчиће, и спремио послужење лепо и глатко к |
| уше Ани.{S} Ана је стојала крај високог фикуса, у једноставној белој хаљини, мирна као струк цв |
| е букнула у очима.{S} Наслоњена на лаки филигрански и тесни кавезић заробљених питомих тичица, |
| ћан или несрећан ...{S} Ето, поред свег филозофирања, и ја сад ценим и дан Господњи, и службу у |
| лог човека, остану само љушчице пепела, фина она меланхолија што неминовно прати свако лепо пев |
| тарцу угодно и добро.{S} Да у њему тиња фина она срећица смирених старих људи који се могу разњ |
| и, врући мрак ђаконовог баса, и чула се фина каденца Аниних чаробних прстију.{S} Људи су гутали |
| овако пишем ?{S} Где ми је сажаљење за фине оне плаве жилице на њеним слепим очима ?{S} Где ми |
| в човек, гргураве свиласте косе, и тако фине коже у лицу, да су крила носа и ушију чисто трепта |
| рактеристичних боја умела ићи до таквих финеса, да је та вештина, мало по мало, и њеном сопстве |
| , и с таком <pb n="60" /> моћи истицала финесе контраста, да су слушаоци тој, управо забавно за |
| рвета остане, најзад, тамо високо горе, фини прозирни облачак дима.</p> <p>Ана је погледала Паш |
| о кварити лепоту мога живота.{S} Био је фини, осетљив, знао је оценити шта се све у нашој љубав |
| ђакона и себе, владика је упро прстом у фини сат од севрског порцелана на полици камина.</p> <p |
| је него што се очекивало.{S} С дубљим и финијим утиском, али и са утиском тежине, који прати св |
| S} Морали сте запазити, кадгод наиђе на финију појаву, узбуђен је у својим рефератима.</p> <p>— |
| а сопран солисткиња без пратње хора.{S} Финим, чистим, мало жалосним својим гласом, чије је пиа |
| ђења .{S} Са свима детаљима, и са целим финим колоритом јој се вратила у сећање исповест Пашков |
| значи, за мене, појаву ниског реда, без финих мотива , и недостојну пажње.{S} Мој је идеал жена |
| вирање њено у клавир било је виртуозно, фино и интелигентно.{S} Свирање у виолину било јој је с |
| а у својој соби.</p> <p>Али тамо, у тој финој, нежној девојачкој соби, пуној лепог рада, лепих |
| товање , Анино је усхићење расло.{S} Са фином музикалном осетљивошћу се ђакон поводио за сваком |
| о горе око крстова, у чистом прозрачном фином сутонском зеленилу, ала тамо мора бити лепо! — ми |
| и благодарно.{S} Он је осетио лепоту и финоћу свирке, осетио и смисао мотива и обраде, али скр |
| , иначе лепу руку, необично таласасту и фину око чланка.{S} На руци је била старинска, равна и |
| станак од тела.{S} Има тела у катедрали фламанској, има га у пркосу уста која се не даду пољуби |
| какве анализе.{S} Све ти то иде у једну флашицу , под исту етикету: отров, љути отров?</p> <p>Т |
| личну кариеру своју.</p> <p>Ани је тај формални, правнички ред мисли дошао комичан.{S} Она се |
| да се окане илустрација , и да покуша у форми догме протурити своју тезу.{S} Рекао је да су сви |
| х музичара на зидовима, и две три групе фотеља и столица.</p> <p>Ана је пошла да седне за клави |
| сташан знак главом оцу, и седе у празну фотељу, до ђакона .{S} Недићки, не зна ни сама како, са |
| елим веловима повезаних жена, којима на фра Анђеликовој слици свети Стеван држи проповед о живо |
| Весео, безбрижан, млад и свет, као онај Фра Анђеликов анђео што удара у кастањете . </p> <p>Ана |
| лије питање, него понављају ону баналну фразу о тежини случаја.</p> <p>Сиромах ђакон је ћутао, |
| } А стојећи на Великим Дверима, префини фреско бачен на тавнину олтара и уоквирен у злато резот |
| ја, на сивом зиду старе цркве је оживео фреско један, редак и скупоцен као драги камен.{S} Тамо |
| од вела, Пашковић са гргуравом сребрном фризуром око астраханске капе, а монах Иринеј сав црн, |
| адземаљски меке, кроз мала, као рупе на фрули округла дечја уста чуло се кликтање шумских тичиц |
| Госпођица једна, нежна и танка као глас фрулице, дочекала је монаха Иринеја са крвожедном приме |
| е шта му је. — Сиромах сам, изгубио сам фрулу која ми је била драга као што ми је живот драг, и |
| се врло занимљиво питање о преобраћању фрушкогорских манастира у болнице.{S} А на другом се ом |
| е ви будете слагали с тим, да узмемо из Хајдновог <hi>Стварања света</hi> две три тачке.{S} То |
| ало, вратанца су дакле отворена.{S} Две халапљиве, несите патке не верују да је берба обрана, у |
| ај високог фикуса, у једноставној белој хаљини, мирна као струк цвета кад нимало ветра нема.{S} |
| јка, са раскошно густом косом и у белој хаљини од самих чипака, њему одједаред дође жао, зашто |
| рног лица, и тамних сенки око очију.{S} Хаљину није променила, али се завила, од рамена до испо |
| ртном оделу.{S} И Ана је обукла свилену хаљину отворене боје, чак мало и изрезану.{S} Само се н |
| ђе и блеђе, сунце је још пољубило свету хаљину Христову, и зашло опет за облаке.{S} Ана Недићев |
| аред закаснила са милошћу, и погубила и Хамлета и себе?{S} И где су друге легије и безброји мил |
| има га у хладној, отровној заједљивости Хамлета, има га и у најсветијој песми, јер, иако је зач |
| необично мали.</p> <p>Први део свирке, хаос, годио је монаху Иринеју необично.{S} Али са оним |
| арске Двери.{S} Полијелеј је још таман, хаос се још рогуши.{S} Рогуши се као грдна животиња јед |
| уна и звецка ситним новцем ...{S} Хаос, хаос !{S} Одједаред, као две божје руке које се дижу да |
| но рачуна и звецка ситним новцем ...{S} Хаос, хаос !{S} Одједаред, као две божје руке које се д |
| , а после свих шест дана свирала је Ана хаос, и то на највеће задовољство.{S} Али ни то није би |
| спуњава душе једноставних људи, а и сав хаос, који име Христово у души већине нас увек поново м |
| ао, чист, и златно сјајан.{S} Лети кроз хаос, и пење се на амвон.{S} Тише је.{S} Метеж се слива |
| добри људи су на земљи.{S} Још тише.{S} Хаоса више нема.{S} Полијелеј букне.{S} Арханђелски гла |
| раљевски су они c-дур акорди, кад се из хаоса одједаред промоли светлост...{S} И кад бисте знал |
| е света!{S} Доживим пролом светлости из хаоса, и ... ах, ни ви, нити ико на свету не може знати |
| е, али није могао.{S} У том размотавању хаоса у јасност он је одједаред видео и своју душу потп |
| , једино помоћу музике успевају да томе хаосу даду облик и смирење.{S} И долазила јој је помиса |
| то је уметник стварао.{S} Звук, акорди, хармонија не могу дакле да су оригинални.{S} Не постоје |
| тога, на узвишењу, у белим облацима од хармонија, чипака и перја, уздизала <pb n="131" /> се т |
| ни стисак руку, ни заносна реч, чак ни хармонија мисли и осећања.{S} На трепету звука је она у |
| ању бића, која су, с музичког гледишта, хармоније или истоветности. </p> <p>Ана је опазила да с |
| чан тренутак.{S} Јаз неки усред највеће хармоније.{S} Старац дрхће од нечега што не зна шта је, |
| , и опрезно и савршено тачно је стварао хармонију са хорским појањем.{S} На Ану су почеле наваљ |
| им , али који се сијао као огледало.{S} Хармониум, клавир, пулт за ноте, на засебном столићу ви |
| зити к њој на вежбање .{S} Има код куће хармониум, па ће вежбати сам.</p> <p>Ани је та одлука ђ |
| не ући — тврди она.{S} Свирала ми је на хармониуму легенду о Христу.{S} Чудесно .{S} Казала ми |
| Да, и тај звекет сребра би требао да је хармоничан и у такту са побожним мотивом.{S} И био би, |
| децом. </p> <p>Све то дисциплиновати, у хармонички ред сложити и увежбати, био је, наравно, огр |
| исцрпљивало у неким необичним уздасима, хармоничним са појањем које је око ње и њених мисли бру |
| рам, по коме се, мало по мало, склапа и хармонише једна грандиозна целина.{S} Они су можда музи |
| тоје једаред рођени, једни и једини.{S} Хартија , партитура, тек не може значити све.{S} То је |
| , гледајући како рука Иринејева лети по хартији, до краја живота свога.{S} И онда, попити чашу |
| чац је умрла.{S} Ђакон је зарио главу у хартију, а на слепим очима му се видела сенка бриге.{S} |
| Опрезно је вадио из портфеја тврду белу хартију, и пријала му је она шуштавина при развијању.{S |
| на.{S} Осећајући да је и тај силни глас харфа једна која само под њеним рукама свира.</p> <p>— |
| <p>Глава твоја је немарно наслоњена на харфу, очи твоје су мирно загледане, јер неће ништа да |
| врло мирно спавао.{S} И да према томе, хвала Богу, бар тога дана није видео да свет натрашке и |
| м у монаха Иринеја.</p> <p>— Да, да.{S} Хвала вам што погађате.{S} Али пре свега, како сте?{S} |
| песма, али пуна скрушености и туге.{S} Хвала ти, Боже, и не остави ме кад до туге дође.</p> <p |
| анђели да надамном литургију служе.{S} Хвала и теби, од свега срца, на дивној тој свечаности . |
| гледом, дугим, топлим и милим.</p> <p>— Хвала вам, докторе.{S} То је сјајно.{S} Ви сте дивни.{S |
| спокојна и мирна. </p> <p>Не бој се, и хвала ти што си живела један тренутак само за мене!</p> |
| на, тихо радовање анђела: <hi>Тебе Бога хвалим</hi>. </p> <p>Звецкала је кадионица.{S} Кадио је |
| је јело. </p> <p>Владика се при доручку хвалио да је врло мирно спавао.{S} И да према томе, хва |
| т, које је дужности своје према људма и хвалу своју према Богу одавало на срдачан, али и на отм |
| раве, велике уметности.{S} Анино име је хваљено и слављено.{S} Душа њена се испуњавала <pb n="8 |
| стихара, пролази кроз одело и груди, и хвата га за срце стиском једним који боли. </p> <p>Бол |
| пред очи.</p> <p>— Иринеје, Иринеје! — хватао је старац ђакона под руку, и вукао га у другу со |
| које тек долази.{S} Као Богом изабрани херој, који не сме пасти, који ће остати да види и насљ |
| росторе који су испуњени уским љубавима хероја, крвљу, блатом, немоћи, рушењем и пропадањем.{S} |
| век као природа, жели на попришту борбе хероја или мартира.{S} Другим речма, жели смрт, и проме |
| искушења и проблема , хитала у екстазе херојства и љубави, издизала на висове триумфа и гурала |
| p> <p>— Чаробна жива слика.{S} Мурилови херувими који око Мајке Божје поју — шаптао је владичин |
| није стигао да међу својим лордовима , херцозима и књегињама наслика и једног православног кал |
| " /> отети пољубац натраг!{S} И још сто хиљада таквих пољубаца ћу ишчупати из њега, љубављу , з |
| ла, хиљадама грешника на кајање навела, хиљадама намишљених нељубави у љубав преобратила.</p> < |
| ку, која је хиљадама људи Богу привела, хиљадама грешника на кајање навела, хиљадама намишљених |
| оћни, поносити Иринеј, тај господар над хиљадама људи — како је он сада удаљен, недостижно удаљ |
| их монаха на свету!{S} Девојку, која је хиљадама људи Богу привела, хиљадама грешника на кајање |
| казати одлучну реч, а поколебан и чисто хипнотисан охоло победничким држањем ђаконовим.</p> <p> |
| о шушањ тешког црног одела.{S} Ана, као хипнотисана неким дубоким страхопоштовањем, скрену скро |
| лесник умрети или ће остати да живи.{S} Хипокризија, страшна, увек иста, без обзира на важност |
| Бог стоји.{S} Чекамо сви троје да дође хирург.{S} Да донесе нож и да изврши оно што је последњ |
| рно, и она је одједаред ударила у скоро хистерично плакање.</p> <p>Монах Иринеј се поплашио, ст |
| на дохвата маглу, смотава је у клубе, и хита у вис као лопту крпа.{S} У исти мах руши и лупа.{S |
| b n="233" /> љубав, она, која се баца и хита у љубљеног човека као што се прокључали горски изв |
| о што се прокључали горски извор баца и хита у свој поток. </p> <p>Ана и монах Иринеј се нађоше |
| жења, са једним једитим зрнцетом сласти хита у ћелијицу своју, и опет је задовољна. </p> <pb n= |
| мила га у теснаце искушења и проблема , хитала у екстазе херојства и љубави, издизала на висове |
| ку олтара.</p> <p>Госпођица Недићева је хитала кући.{S} Осећала је у грудима кључ нове песме.{S |
| и.{S} И стигао би је, да није тако јако хитала .{S} Као да га се боји.{S} Последњи пут, на пара |
| еком влада.{S} Моћ своју да га у висину хитне или да га на ђубре баци, да га милује или да га с |
| лупати , и брзим кораком, поздрављајући хитно и ђакона и младиће, журила је у порту да одахне.{ |
| гло грану, откинула пуну шаку бркова, и хитнула их далеко.{S} Затим се потпуно тупо загледала у |
| јком једним врати сву прегршт среће.{S} Хитнуо јој је ту срећу тако богату и тешку, да је Ана ч |
| љубави има меланхолија .{S} Видим и ја хладан један месец, који ме вуче, и у чијој мртвачкој л |
| наредним наредно.</p> <p>Ана је осетила хладан зној по челу, жмарце утрнулости по рукама и нога |
| ипа таване.</p> <p> Олуј је дошао сув и хладан, без капљице кише.{S} И није дуже трајао од пола |
| и , који престају да се врте, коче се и хладе, тако се, једно по једно, заустављали разни покре |
| срећно и милостиво .{S} Ана је старила, хладила се, мирила се, узимала на себе борбу живота, он |
| рвати, јер морам пољубити његова мирна, хладна, света и мекана и топла уста ...{S} Уста та ...< |
| неком модулацијом , као да и из бронзе хладна киша сипи.</p> <p>Подсећа на звоњење из неких да |
| Црква, у којој је служио, чинила му се хладна, немилостива зграда.{S} Један уоквирени простор |
| кој љубави, лежала је још неразвијена и хладна.{S} Негде у мраку иза свести, непотребна и без ц |
| х душа у ваздуху.{S} Спустила се ледено хладна киша.{S} Црна нека вода, која је у пенушавој сво |
| , јер неће ништа да виде, уста твоја су хладна, јер никога нису пољубила.</p> <p>А прсти твоји |
| је била тежа од олова, хладнија од оне хладне воде, која је непрестано падала, а ничију жеђ на |
| ег чистих зуба.{S} А по слушаоцу поврве хладни мрави.{S} Чар се проспе до сржи костију, и човек |
| и сама Богородичина Црква, буду пусти и хладни као гроб, и да се она расплаче за драгим својим, |
| есени, жалост та је била тежа од олова, хладнија од оне хладне воде, која је непрестано падала, |
| стиша узбуђење од радости , па да буде хладнији на мисли.</p> <p>Међутим, поглед његов је тога |
| храбри, Ана! — говорио је ђакон мирним, хладним гласом, а имао у лицу израз бола. — Будите храб |
| скидала је Недићка Ану, и љубила је по хладним образима.</p> <p>Ана је бризнула у плач.{S} Нед |
| Ја ћу онда на гроб, ви морате кући.{S} Хладно је, а већ сте Бог зна откад напољу.{S} Ветар вам |
| о је пропао.</p> <p>— Не, не, одвише је хладно, већ имате кијавицу и промуклост, на гробљу дува |
| по који сте дошли.</p> <p>— Ви говорите хладно, скоро непријатељски .{S} Љутите ли се, Ана, је |
| је претрпела можда чак и мали пораз, и хладно загледана у свој задњи триумф, смејала се сваком |
| мораш бити и гладна, а канда је овде и хладно ? — Недићка се сагла, чаракала по пећи и бацала |
| трашна реч, Ана.{S} Ја је ипак свесно и хладно кажем и пишем.{S} Све ћемо изгубити, све ћемо да |
| Црква је додуше изгледала безгранично и хладно пространство, али далеко од тога да буде празна. |
| му ни сада није пружала руку.{S} Тупо и хладно је гледала људе око себе, па и монаха Иринеја.{S |
| жила руку да осети сипи ли киша и је ли хладно.{S} Није падала киша, и није било тако хладно ка |
| умели.{S} Сећаш ли се колико пута си ми хладно и мирно саветовао да се, због тешкоћа и труда, о |
| цркви није дувао ветар.{S} Није било ни хладно.{S} И тако су необично свечано изгледале оне мал |
| .{S} Није падала киша, и није било тако хладно као синоћ, али није било ни топло.{S} Калдрма је |
| некога, кад сваки предлог за удају тако хладно одбијаш?</p> <p>Ана је задрхтала, Отац јој се уч |
| ћина. </p> <p>Баш те недеље је освануло хладно, мрачно јутро, и Богородичина Црква је дочекала |
| ао чудно осећање.{S} Као да му се нешто хладно провлачи испод стихара, пролази кроз одело и гру |
| једну своју вештину, да т. ј. на режањ хладног прасета стави ред талијанске салате, на то слој |
| адује животу будућих покољења, има га у хладној, отровној заједљивости Хамлета, има га и у најс |
| ији од оног дечка и оног псета.{S} Ето, хладноћа боде по врату и шиба по ногама, и гробље и сам |
| ији.{S} Пахуљице оштре, као од игала, а хладноћа је чисто гребла по лицу.</p> <p>На гробљу, ниј |
| рво презриви отпор и неумољива мермерна хладноћа.{S} Постепено, долази сажаљење, и за њим милос |
| као зрнца мокре неке прашине.{S} Јесења хладноћа је годила Ани.{S} Дисала је отворених уста, и |
| ећ пред вече тога дана је ударила оштра хладноћа.{S} Ваздух се чисто следио.{S} Сваки неопрезни |
| о је пред Аном као дете.{S} А Ана, због хладноће, због самоће, због неправде, због свега оног д |
| м осмехом може исисати из њега тежину и хладноћу, један је само на овоме свету.{S} Монаху Ирине |
| ла је неку руску народну песму, врелу и хладну, слатку и горку, какав је мирис ђурђевка , мокар |
| рохију.</p> <p>Госпођица Недићева осети хладну жаоку.{S} Тај нежни млади човек, са тим тужним г |
| му је црква.{S} Отишао је ето у празну хладну цркву.{S} Шта ће тамо ? </p> <pb n="33" /> <p>Њо |
| пуштао по две по три кришчице освећеног хлеба у мале, велике, младе, старе, механично и с вером |
| могла све да их задржи.{S} Читаво парче хлеба јој је дао тај необични, мили ђакон Богородичине |
| угибала се чисто под стопама, и свачији ход је био нечујан.{S} Звиждук фабрички је звучао мелан |
| аз.{S} Осмејак матере: да дете још и не хода, а камо ли оно друго.{S} И најзад, два три велика, |
| успети над улицом по којој њихов ђакон хода.{S} Ђакон се застидео и мало поруменео.{S} Али у и |
| гало.{S} Видело би се да неко, ужурбано хода, или излази из олтара.{S} Да није — Ани мркну у гл |
| ао гугут и скакутање детенцета које већ хода, по цвећу гази, и у рубу сукњице росу и мирисе нос |
| већином ван вароши.{S} Тога дана јој је ходање сасвим необично годило.{S} Осећала се као перо л |
| е дрхћу.</p> <p>— Докторе, јесте ли ви, ходите брзо, Јови није добро ...{S} Боже, Боже, Ана, Ан |
| у ходник, и стала крај прозора.{S} Али ходник је био осветљен , и није се ништа с поља могло в |
| окушавала смиривати.</p> <p>Изашла је у ходник и ослушнула.{S} Изашла је и у башту.{S} Вратила |
| ашла је и у башту.{S} Вратила се опет у ходник, и стала крај прозора.{S} Али ходник је био осве |
| је претрнула.{S} Отшкринула је врата од ходника.{S} Кроз помрчину ништа није видела, али је јас |
| мислио је усхићено , изашавши најзад из ходника.</p> <p>Пролазећи кроз авлију, опазио је како ј |
| опа у руку, и отишао у противном правцу ходника, у своје одељење.</p> <p>Чим је ушао у собу, се |
| .{S} Пријатна му је некако дошла шетња ходником, између спаваће собе и салона.{S} Пријатно му |
| га, као нека утвара, на прстима ишла по ходнику.</p> <p>Капијица се отвара! — Ана је претрнула. |
| ешио се ђакон, стојећи још непрестано у ходнику, и облачећи полако рукавице.</p> <p>Велика му ј |
| ка особита чедност у гласу, ауторитет у ходу и у покретима упадали су у очи и изненађивали су.{ |
| певачима.{S} А и остали свештеници .{S} Хор је био препун, и одраслих и деце, и, одоле гледан, |
| а и у цркви није тако лепо као пре.{S} Хор пева, али нема душу.{S} Равно шест недеља ће бити п |
| да је место његово на амвону празно, да хор запомаже за његовом песмом, да је и лето умрло зато |
| >То је тако трајало до тренутка када је хор почео певати Вјерују.{S} Већ први тактови те велича |
| >молим ти сја Боже наш!</hi> — певао је хор, звонило је звонце у олтару, лежао је свештеник, с |
| а и сви верни не оставе цркву.{S} Дечји хор, стара симпатија Анина, сасвим ју је занео.{S} Спре |
| нција два ђакона, много свештеника, два хора, сола, Еванђеље, завршни онај концерт, ах, Ана је |
| јала силна поздравна песма комбинованог хора одраслих и деце, монах Иринеј је опазио да на влад |
| ем у тишини и сама, ја чујем, и гласове хора и глас ваш.{S} Увек тако.{S} Зар бих друкчије могл |
| ана певала сопран солисткиња без пратње хора.{S} Финим, чистим, мало жалосним својим гласом, чи |
| а?</p> <p>— Клавир и чело ће бити место хора.{S} Главна ствар је Гаврило.{S} Слажете ли се да г |
| .</p> <p>Ана је посматрала церемонију с хора, и опет јој је пало на ум да то људи сенку хоће да |
| љскога ...</p> <p>Одједаред, тамо у дну хоризонта, нешто, као велика игла, пробушило је рупицу |
| целу варош.{S} У друштву са диригентима хорова и са млађим свештеницима реформисани су, за сраз |
| у цркву са галеријама за разне хорове , хорове одраслих и деце, и са ћелијама појединих солиста |
| велелепну цркву са галеријама за разне хорове , хорове одраслих и деце, и са ћелијама поједини |
| , суделовали и дечји квартети, октети и хорови.{S} Ана је решила да ће се то, као завршни конце |
| груди — шалио се ђакон. — А шта бисмо с хоровима?</p> <p>— Клавир и чело ће бити место хора.{S} |
| а је од белих ружа на својим грудма.{S} Хоровођа нетренимице чека час да са сопраном заједно па |
| певање госпођица Недићева на клавиру, а хоровођа челом.</p> <p>Та идеја, одмах се осетило, имал |
| потпуног израза.</p> <p>Једнога дана је хоровођа сасвим оболео.{S} Тражио је петнаест дана одсу |
| о на глави.{S} Како би изгледали, стари хоровођа, који млата рукама пред певачима, и високи њих |
| громовит, чисто поруши песму.{S} Стари хоровођа је био нервозан , молио је како је најлепше зн |
| помагати више него обично, јер је стари хоровођа побољевао и доста неуредно долазио на часове в |
| мпонује — избрбљао се индискретни стари хоровођа пред доктором Пашковићем.</p> <p>— Госпођицу Н |
| ује — поправљао је доктор.</p> <p>Стари хоровођа је само жмирнуо очима.{S} Њему се чинило да то |
| вини службе.{S} У другој ће је заменити хоровођа.{S} Све дотле, она се није ниједаред окренула |
| свилена а усне крваво румене ...</p> <p>Хоровођа је силазио, а Ана се пела на узвишење.{S} Да с |
| сам од себе постао.{S} Нити је Ани, ни хоровођи, ни певачима падало на ум да приређују концерт |
| ако о песми и свирци.{S} Још су дрхтали хоровођини чежњиви чело-тонови, таласао се меки, врући |
| чешће виђати на заједничким вежбама са хоровођом.{S} У оној истој соби.</p> <p>Ана је била узн |
| е, оцу за вољу, чешће да одглуми старог хоровођу њиховог певачког друштва.{S} Малог једног чичи |
| з лице. </p> <p>Ана је имала да управља хором у првој половини службе.{S} У другој ће је замени |
| ла на узвишење.{S} Да са целим огромним хором отпева ону завршну пјесу.{S} Песма та, необична, |
| савршено тачно је стварао хармонију са хорским појањем.{S} На Ану су почеле наваљивати живе, б |
| к прогоревају , полијелеј још спава, на хору хуји празнина, из олтара се чују испрекидани слого |
| дио за сваком музичком променом горе на хору, и опрезно и савршено тачно је стварао хармонију с |
| атовали тај факт, али им се, поред свег хотења, некако није дало да га извргну у шалу и пецкања |
| нуто, јер је монах Иринеј малопре канда хотимице обишао одговор .</p> <p>— Сећате ли се још мог |
| зишао.{S} Мало је застала да промисли , хоће ли савити лево и кроз парк ићи кући, или ће још је |
| чео је затим и нагађати, скоро врачати, хоће ли бити одовуд или одонуд, и хоће ли се појавити м |
| иша стала.{S} Док се још сунце нећкало, хоће ли неће ли изаћи, искочио је опет ветар, и насрнуо |
| љиво ослушкивао хоће ли чути Анин глас, хоће ли до њега допрети бар једна од њених речи.{S} Осе |
| ебична непријатеља који, као паук муву, хоће једно друго да исисају, у два лопова који краду и |
| Је ли вам криво, Ана, што вас волим?{S} Хоће ли вам икада бити криво?{S} И да ли мислите да уоп |
| на прекид, са ретким кипутцима, као да хоће да причека зиму пре него што проври.</p> <p>Самова |
| покрет као да хоће нечију руку, као да хоће некога.{S} Шест руку се испружило да дочека Анину |
| {S} Учинила је затим ипак покрет као да хоће нечију руку, као да хоће некога.{S} Шест руку се и |
| Понекад је мучно, и врти по њему као да хоће да изађе и даље да иде, па и самог њега собом да п |
| охватио је Ану за руку, јер је видео да хоће да пође, а знао да их само педесет корачаји деле о |
| ски жмирну.{S} Онако како чине људи кад хоће да сакрију реп некој репатој мисли.</p> <p>— Без к |
| ветар тресе зелену шибљику, и не зна се хоће ли бити на добро или на зло њено.{S} Понекад опет, |
| зале и увијале као црви, као да детенце хоће да се испне из неке страшне јаме, а ипак се све на |
| ив и слаб, не плаши се путних напора, и хоће да дође.{S} Новине су већ донеле и све детаље око |
| чати, хоће ли бити одовуд или одонуд, и хоће ли се појавити мушко или женско.{S} За пакост, кућ |
| страст није слепа, него да страст зна и хоће и рачуна , у два себична непријатеља који, као пау |
| и и сувоће.</p> <p>Али ако Бог то баш и хоће да срце монахово буде суви песак ...{S} Смрвљени, |
| ражите да вам овај категорично одговори хоће ли болесник умрети или ће остати да живи.{S} Хипок |
| се, монах Иринеј је пажљиво ослушкивао хоће ли чути Анин глас, хоће ли до њега допрети бар јед |
| , да се гај мора дуго и одрицати.{S} Ко хоће велику љубав да има, тај мора бити велик и калуђер |
| што — воли.{S} Наравно да онда онај ко хоће увек да воли, да се гај мора дуго и одрицати.{S} К |
| као и сви други ?{S} Можда Бог баш тако хоће?{S} Можда је калуђерство заблуда , а помонашење се |
| тист један, који непрестано вибрира јер хоће непрестано да узнемирава.{S} И вибрирање то сели с |
| м , апсолутно није разумео шта Пашковић хоће да каже.</p> <p>У тај мах је ушла собарица, и јави |
| у травник, као да сваку поједину сламку хоће засебно да продрмуса.{S} А кад се ветар одмакао, т |
| опет јој је пало на ум да то људи сенку хоће да обуку.{S} Бојала се да ће се старац срушити под |
| ај ко га изближе познаје, и коме старац хоће душу своју да отвори.</p> <p>Ана је погледала на с |
| она још иде сем у цркву, и шта она још хоће сем музике, и шта ће љубав <pb n="238" /> њена пре |
| {S} Можете ли ми у томе помоћи, Ана?{S} Хоћете ли да ми помогнете?</p> <p>— Не сумњајте и не пи |
| рдог доктора много симпатија. </p> <p>— Хоћете ли овуда ?{S} Можемо заједно — казала му је врло |
| сви радујемо вашем оздрављењу?</p> <p>— Хоћете ли сада опет сваког богослужја долазити у цркву? |
| о адвокат Мајински. </p> <p>— Ви као да хоћете нешто да ми кажете — гледала је Ана љубазно испи |
| тар, разболели бисте се.{S} Најзад, шта хоћете, пратили сте нас прошле суботе, сутра ће бити до |
| ли Ана је видела реп.</p> <p>— Коју год хоћете од три моје десне руке.</p> <p>— Три ?</p> <p>— |
| га певате?</p> <p>— Ја хоћу све што ви хоћете ...{S} А да ли бисте били добри да ми одсвирате |
| и, Иринеје?</p> <p>— Свршити ?{S} Да ли хоћете тиме да кажете да ћемо једног дана умрети?{S} Не |
| срећница, тешко мени, тешко мени ...{S} Хоћеш да легнеш, чедо, да се пресвучеш и да те покријем |
| ејао и смирио. </p> <pb n="169" /> <p>— Хоћеш ли се љутити ако те замолим да ми Анино писмо још |
| природе .{S} Узми на пр. сутон, или ако хоћеш и зору, свеједно, дакле борбу између светлости и |
| је земаљско , немонашко царство ...{S} Хоћу ли, Боже, и ја оном путањом свију?{S} Да ли су зби |
| Слажете ли се да га певате?</p> <p>— Ја хоћу све што ви хоћете ...{S} А да ли бисте били добри |
| не.{S} То је Усековање.{S} А тога дана хоћу већ овде да служим.{S} Дакле дан раније ћу стићи.{ |
| , игром, варком, силом, лажју, чиме год хоћу, јер су сви ти пољупци моји, зато што је и он мој, |
| изневерити ?</p> <p>— Ни то не.{S} Него хоћу да кажем да је љубав страст, која до краја не може |
| служити, мора у ланце ићи, ако ја тако хоћу! ...{S} А он ?{S} Он друго нешто више воли од мене |
| пут пред собом, и идем по њему ведра и храбра.{S} Ти то уосталом мораш и сам видети , је ли да |
| сом, а имао у лицу израз бола. — Будите храбри — понављао је он гласом који се извињавао за она |
| је бела као од камена.</p> <p>— Будите храбри, Ана! — говорио је ђакон мирним, хладним гласом, |
| ј се њена ствар врати.</p> <p>Несташлук храбри.{S} Место да врати књигу, ђакон је узео и пружен |
| о књигу у својој руци.</p> <p>Несташлук храбри.{S} Ана је пружила руку, молећиво и мило, тражећ |
| а бојао!{S} Ко се још љубави плашио ! — храбрила се Ана.</p> <p>Али ти калуђера волиш ! — трзал |
| е, а коју су два најлепша ока из олтара храбрила и миловала. </p> <p>— Чаробна жива слика.{S} М |
| S} Не бих вас смео с поуздањем тешити и храбрити, јер је болесник врло немоћан ...{S} Може бити |
| је остави тамо где јој је љубав.{S} Ана храбро отисну од себе сумничење и плашњу.{S} Чега да се |
| ко монашке снаге, да бих свакога демона храбро дочекао, и као вртлог сламку сам у себи га уништ |
| акође сви поносимо њиме — одговорила је храбро, окрећући према владичином гордом лицу своје.</p |
| ? — питао је сиромах ђакон, будаласто и храбро, не опажајући нимало да је то питање друго питањ |
| почео очајавати, јер, све оно што је у храбром, силном ђаконовом гласу изгледало лако и природ |
| е такође врста калуђера.</p> <p>Највећа храброст је ове мисли ђаконове пратила у вече.{S} Кад о |
| длучност.{S} Тако се ваљда дешавају све храбрости.{S} Човек пусти да реч каже ствар, или да се |
| ошка, и врхунац лепоте <pb n="215" /> и храбрости да ми је Авантурист Пера, који ено тамо жмири |
| га дићи !{S} Јер у мени има црква, има храм лепоте, има љубав, оно дакле што занавља моћ да чо |
| реди.{S} Може бити да стари Богородичин Храм има срце, да их је обоје примио у то срце, и да је |
| ће све добро бити.</p> <p>Да, то је био храм у коме се душа његова одмах настанила.{S} Привлачи |
| но као дивља шума, дозове Бога, прими у храм свемоћног и предоброг оца и страшног судију света. |
| ивао свог љубимца да нигде нема лепшега храма.</p> <p>Али, једног јесењег дана, владичин је ђак |
| издисање , сломио ју је.</p> <p>Светиња храма, управо светиња њеног рођеног живота одрасла и по |
| цама тих очију, и крстове Богородичиног Храма.</p> <p>— Да ли да вам причам то што волим?</p> < |
| одакле се видели торњеви Богородичиног Храма. </p> <p>Тамо, високо горе око крстова, у чистом |
| та.{S} Прота Богородичине Цркве на сред храма, прота-гост на Царским Дверима, а ђакон Иринеј на |
| те хтели у темеље палате ваше, у темеље храма вашег!{S} Сад ћемо, једне недеље, доћи опет у Бог |
| било врло много.{S} Узана путања средом храма чинила се као део неке библијске слике, и предста |
| ркву, она је с њим на најсветијем месту храма и у најлепшем тренутку молитве!</p> <p>Чинило јој |
| ком усавршењу црквеног појања у њиховом храму, које ће се сада тек моћи потпуно извести.</p> <p |
| црквене церемоније и у њиховом скромном храму.{S} Архијереј са митром и штаком, његово облачење |
| ичиној Цркви.</p> <p>Служба божја у том храму значила је од</p> <p>тада колико и један раскошни |
| ођеног живота одрасла и посвећена у том храму, стала је пред очи духа Аниног, моћна, силна, сил |
| е неко фантастично убеђење, да ће у том храму моћи довршити оно што је он звао својим унутрашњи |
| ће Господ чути његов глас, проходати по храму, и претворити бачву воде у језерце божјег благосл |
| ја сад ценим и дан Господњи, и службу у храму, и судбину човечанства <pb n="186" /> из двоумице |
| пају полумртва влаканца без капи сока и хране.{S} Али тамо, у ћошку гле, још стоји цветић.{S} П |
| оју би људи рекли да се ничим другим не храни до глађу, носи у себи као потпуно задовољство.{S} |
| узбуђењем свога духа.{S} То узбуђење је хранило певаче неким уметничким полетом, али то узбуђењ |
| же, и страст ће, побеђена, крвљу својом хранити цвеће.</p> <p>Ана, разумете ли ме сасвим добро |
| у.{S} Ана је покушала да се сети мајке, Христа и цркве.{S} Сећала се и монаха Иринеја, у светој |
| о у тужне очи Христове на Ђотовој слици Христа и Јуде.</p> <p>Шта је и могао грешно осећати он, |
| рисом када и таласом песме, са погледом Христа и осмехом људи.{S} Нека бескрајна нежност и сажа |
| ана као два витка торња.{S} А унутри је Христов гроб.{S} Плаштаница је од мириса.{S} А Исус ниј |
| боличних представа из живота и страдања Христова.{S} Необично лепа, сугестивна наша црквена муз |
| бљика бршљана која иде да се савије око Христова Распећа.{S} Нечујно корачајући , са мртвом тиш |
| пред собом, гледајући право у тужне очи Христове на Ђотовој слици Христа и Јуде.</p> <p>Шта је |
| највеће милости овога света !{S} Где су Христове милости?{S} Где Антигонине?{S} Где Офелијине, |
| } А љубав је сан двеју руку које се над Христовим крстом грле.</p> <p>Кућа очева се Ани учинила |
| ао као арханђелско копље, са дискосом и Христовим телом пред челом, и са старим ничице прострти |
| дноставних људи, а и сав хаос, који име Христово у души већине нас увек поново мора да смирује. |
| S} Да, да, досада сам био ученик и дете Христово, а одсада , ма шта да буде, то више бити неће. |
| кад свештеник преноси преко солеје тело Христово мртво ћутећи.</p> <p>Бирајући и слажући композ |
| ној поеми, стишана сва ужасна трагедија Христовог живота и сав смисао његове узвишене науке.{S} |
| ред олтар.{S} Спустио ју је пред иконом Христовом, ушао у олтар, и изнео јој оданде крст да га |
| ом, лепотом и строгошћу подсећао на крв Христову у путиру, на чисту жртву, на <pb n="136" /> св |
| еђе, сунце је још пољубило свету хаљину Христову, и зашло опет за облаке.{S} Ана Недићева је ос |
| има љуља колевку са <pb n="21" /> малим Христом.{S} А кад заједно са свештеником раскрили Царск |
| тари, људи су дошли окисли и прозебли , Христос се сакрио за облаке, а кроз јектенија ђаконова |
| цања ...{S} Али, ко све то може? ...{S} Христос је могао ...{S} Па ипак, тако ми се чини, сажаљ |
| во мора да смирује.{S} И пронашла је да Христос, и његова црква, једино помоћу музике успевају |
| их стезали у заједницу, онакву какву је Христос проповедао .{S} Појање је дохватило и носило ср |
| {S} Осећала је, и све блаженство, којим Христос испуњава душе једноставних људи, а и сав хаос, |
| родичине Цркве није ни владика, ни Исус Христос, него мој пријатељ ђакон Иринеј.</p> <p>Без сум |
| } Свирала ми је на хармониуму легенду о Христу.{S} Чудесно .{S} Казала ми је да су дванаест Ева |
| хом тугом, а та је туга тако лепа, тако хришћанска.{S} Осетила је да у замисли и стилу тих литу |
| о у њој.{S} А од онога часа, та се рука хришћански дарежљиво отворила, и пружила је Богу, као з |
| ћа на звоњење из неких давно прохујалих хришћанских столећа.{S} Кад су људи ваљда са потпуно ми |
| ила како се у њену руку скрунила читава хрпа малих белих коцкица, толико да је једва могла све |
| два витка крила, изгледала је, у тешким хрпама снега, готова да полети. </p> <pb n="26" /> <p>Г |
| ење.{S} Крај великог туторског стола, у хрпама липовог грања, стојао је монах Иринеј.{S} Без го |
| ушни, страшљиви, пролазни, смртни , као хрпице праха које ветар случајно још није раздувао ...{ |
| иди крв.{S} Не види да нож пролази кроз хрскавицу, и да крв тече.{S} Дете замире, стреса се.{S} |
| е и монаха Иринеја.{S} Затим, напротив, хтела је да сав тај простор, па и сама Богородичина Црк |
| .</p> <p>Била је узбуђена, колебала се, хтела је бежати кући с пређашњим блаженим својим миром, |
| кући с пређашњим блаженим својим миром, хтела се вратити и главу и руке своје зарити у његове г |
| уди су јој биле пуне Бошковог имена.{S} Хтела је да га виче.{S} Душу његову, ако је пошла, с пу |
| зно прелетела ђаконово писмо, и није га хтела поново читати.{S} Учинило јој се бедно, детињасто |
| овић као да је и сам то хтео што је она хтела, Застао је на степеницама, поклонио јој се тихо, |
| ва, <pb n="5" /> онакав како га је душа хтела, боре на челу Анином нестану, уснице се раздвоје, |
| ледом је тражио нечију бригу.{S} Ана је хтела вриснути, кликнути, на колена пасти.{S} Благосиља |
| оца, и уверила се да је разумео шта је хтела рећи.{S} Сасвим слободно је дакле још додала:</p> |
| е, чак мало и изрезану.{S} Само се није хтела закитити.{S} Мати ју је двапута китила, једанпут |
| } Недићка се већ почела узнемиривати, и хтела звонити по девојку, кад је, најзад, Ана ушла.</p> |
| а одрицати, јер сам урадила оно што сам хтела, и нећу се враћати, јер немам куда да се вратим.< |
| не.{S} Мисао она је међутим још и друго хтела, и мучила даље Анину душу.{S} Ана је покушала да |
| и предложи, то су баш и оно друго двоје хтели, а кад се нешто неизоставно мора одбити , одбија |
| иво .</p> <p>— Дала сам ето све што сте хтели у темеље палате ваше, у темеље храма вашег!{S} Са |
| чности.</p> <p>— А шта је то што сте ми хтели рећи? — питала је Ана као забринуто, јер је монах |
| га је укочило.{S} Хтео је подићи главу, хтео је устати са столице, али није могао.{S} У том раз |
| у, дирнут је лепотом.{S} Ноге му дрхћу, хтео би да клекне.{S} Ђакон Иринеј му прилази, и скора |
| и доктор Пашковић Зато сам и дошла.{S} Хтео би да се види с тобом ма на два три минута, каже, |
| е дохватило нешто што га је укочило.{S} Хтео је подићи главу, хтео је устати са столице, али ни |
| с погледом бескрајне оданости.</p> <p>— Хтео сам вас нешто питати, госпођице Ана.</p> <p>— Дола |
| ла док он није прошао.{S} Он ју је тада хтео сачекати на вратима, али неки познаник га је ослов |
| забринуто .{S} Као да је тога дана Бог хтео њу нешто да моли.{S} Ана се скрушила.{S} Искрено, |
| е место у свету.{S} Добар и милостив је хтео бити свом својом душом.{S} Једнако је тражио начин |
| на шуштавина при развијању.{S} Таман је хтео започети читање, кад га владика задржа.</p> <p>— Е |
| м, ни матери није ни реч рекао.{S} Није хтео кварити лепоту мога живота.{S} Био је фини, осетљи |
| што се насмејао.</p> <p>— А докле би ти хтео да ја још живим!{S} Мораш се с тим измирити да је |
| вота свога!{S} Калуђер сам зато јер сам хтео и морао то бити, јер је калуђерска душа у мени !{S |
| не несреће.{S} Пред вашом матером нисам хтео рећи, али ви треба да знате да се дифтеритис почињ |
| никако није могао да зна шта би управо хтео да исповеди. </p> <p>По свршеној служби је остао у |
| м мислити на Ану у моменту када је тако хтео.{S} Имао је само стално топло осећање човека који |
| јатан и сушта лепота.{S} Једно бих само хтео да буде друкчије.{S} Да се ви одморите.</p> <p>Сад |
| отрова и стрелица, који је императивно хтео, претећи заповедао, осветљиве мисли ковао.{S} У Ан |
| отребна.{S} Пашковић као да је и сам то хтео што је она хтела, Застао је на степеницама, поклон |
| несреће у вашој кући.{S} Да, то сам вас хтео малочас питати: да ли бисте желели да се видите с |
| еђу два крила беле душе ваше.{S} Ја бих хтео умрети у коси вашој.{S} Ана, реците ми штогод...</ |
| ем .{S} У снагу живота свога.{S} Њу бих хтео као прави калуђер да волим.{S} Да је то могућно, у |
| човеку.{S} И који је прави?{S} А њу бих хтео у најбољи свој живот да унесем .{S} У снагу живота |
| буде празна.{S} Напротив, у њој је сад хујао онај јучерашњи олуј.{S} Од првог крока Аниног у ц |
| је покорно чекала ударац.</p> <p>Нешто хуји.</p> <p>Звиждуци супротних ветрова почињу да се се |
| горевају , полијелеј још спава, на хору хуји празнина, из олтара се чују испрекидани слогови , |
| } Срушиће је!{S} Пошто претходно изведе цара, наравно! — гушила се Ана од смеја. — До виђења, ц |
| — гушила се Ана од смеја. — До виђења, царе, после подне ! </p> <pb n="251" /> <p>— Жена, жена |
| ва се Ани учинила златан двор, она сама царева кћи, псето њено на капији кепец у црвеном капути |
| е ...{S} Мотиви уметности, то су ретка, царска деца, коју и по ' неколико генерација, а сасвим |
| то је дугачак, још недовршен псалам.{S} Царска песма, али пуна скрушености и туге.{S} Хвала ти, |
| арају се, с малим, једва чујним звеком, Царске Двери.{S} Полијелеј је још таман, хаос се још ро |
| повез Еванђеља, стане на широм отворене Царске Двери, с путиром у руци, и са узвиком о страху б |
| После <hi>Причасног</hi>, кад се отворе Царске Двери, појавиће се опет он.{S} Како би и могло и |
| } А кад заједно са свештеником раскрили Царске Двери, онда је он онај који је анђео олтара и ду |
| чине Цркве на сред храма, прота-гост на Царским Дверима, а ђакон Иринеј на проповедаоници.{S} С |
| ситна и недостојна.{S} Како подсећа на царство страсти, које је земаљско , немонашко царство . |
| ка жена, јер свака жена све добро и све царство своје у грудима носи.</p> <p>Ану су раздирала д |
| е слике, и представљала стазицу у Божје Царство.{S} Велике Двери су стајале широм отворене, и к |
| више лепота у себи, да би могао правити царство, и нема више снага у себи, да би могао правити |
| а, јер не чека женика, него чека његово царство и његову славу.</p> <p>У таком очекивању, Ана ј |
| о страсти, које је земаљско , немонашко царство ...{S} Хоћу ли, Боже, и ја оном путањом свију?{ |
| коро изазивачки гордо насмејала.</p> <p>Царство страсти!{S} Вртлог сласти! — наводила је у себи |
| дан вечити мој уздах.{S} Али врт није у царству смрти него у царству живота.{S} Кроз младо и св |
| {S} Али врт није у царству смрти него у царству живота.{S} Кроз младо и свеже цвеће везујем се |
| ева , држећи у једној руци молитвеник и цвет, а у другој душу своју.{S} Душу, која је, као и ње |
| даље.{S} Ђаконово чело је било бело као цвет, Анина коса је изгледала као да ће се сад сва расу |
| .{S} А они се круне, опадају, брже него цвет.{S} Пролете црквом као светла репатица небом.{S} О |
| еће је остало пролеће, све је било само цвет и мирис, игра и нада, миран сан без снова, као у б |
| рква, са своја два витка торња, као два цвета, била је давнашња, неоправљана, гуштерасто испреп |
| ми служите.{S} Вас двоје сте два струка цвета.{S} Будите и останите као цветови, као биљке.{S} |
| S} Ја сам пре био дивља лоза која никад цвета нема.{S} А сада, усред ове несреће, усред највеће |
| ења! ...{S} Телесна љубав опада брже од цвета.{S} Речи, загрљаји, пољупци — свака та сласт је у |
| шеве има, своју историју, и да мирисање цвета почиње испод земље у корену, а завршује се тамо < |
| ноставној белој хаљини, мирна као струк цвета кад нимало ветра нема.{S} Али кад се толики погле |
| под једним једитим зраком, и на камену цвета.{S} Ана је видела да је прота ушао у олтар са нек |
| оји се упијао у њих као пчела у круницу цвета.</p> <p>А кад је Ана ослободила руку, прво је том |
| и слатке муке своје, осећали да пољубац цвета, и зре, и мора, мора сад одмах пасти ...</p> <p>П |
| } Све оне фазе, кроз које обичне љубави цветају и зру, све те фазе су на нашој љубави остављале |
| оз капке очију је видела како у баштици цветају шарене георгине .{S} Одједаред, грозан плач.{S} |
| зору, и у цвеће које му је у сам прозор цветало, и машио се књиге.</p> <p>Читао је како је Бог, |
| а клија.{S} Осећао се као башта: зелен, цветан, свеж, жељан свега, и кише и сунца.</p> <p>Био ј |
| е милога госта.</p> <p>Мало је и одвише цветан и весео испао дочек старца.{S} Владика се меланх |
| рана девојачког живота одједаред обаспе цветањем ! — развијао је доктор поезију место ствари. — |
| не.{S} Али тамо, у ћошку гле, још стоји цветић.{S} Посљедњи на тој ливадици , последњи и у тој |
| молила се одједаред нада.{S} Благородни цветић душе људске, који, под једним једитим зраком, и |
| еће, и опрезно остављао на страну једну цветну шибљику, пуну пчела.{S} Ана је застала, испуњена |
| струка цвета.{S} Будите и останите као цветови, као биљке.{S} Идите за сунцем и за законом кој |
| ветом у руци побуђује сажаљење, жена са цветом у руци је опасна, и ја је се бојим.{S} Бојим се |
| тир духа свога. <pb n="220" /> Човек са цветом у руци побуђује сажаљење, жена са цветом у руци |
| о даље стојао је занимљив ред ливадског цвећа, као литија.{S} Напред, жандарски <pb n="83" /> к |
| ви пенаста и бела, и да изгледа као ред цвећа на старој рушевини камења.{S} И каква се чудна, б |
| > <p>— Као оно кад на ливади, из гомиле цвећа, протури одједаред главу змија, тако ти тек, неоч |
| о је и дебело дрво, и коприву, и литију цвећа.{S} И мали један бео облачак, који је, као божји |
| томе што се белоћа покрива? — Ко се још цвећа бојао!{S} Ко се још љубави плашио ! — храбрила се |
| ла <pb n="160" /> некуда у густо шибље, цвеће је почело климатати поспаним главама, прнуло је н |
| апији је стојала домаћица са ћерком.{S} Цвеће је лежало по путу, прекрасно собно цвеће госпође |
| а са себе.{S} Она је додуше врло волела цвеће, а нарочито руже, али — смешила се самозадовољно |
| у царству живота.{S} Кроз младо и свеже цвеће везујем се ја за свога оца, бршљан онај, што грли |
| е до гробнице.{S} Стигавши, спустила је цвеће, спустила и главу, и почела брзо читати молитву.{ |
| дичину одећу и штаку, девојке су бацале цвеће, епископ је грлио ђакона Иринеја , Ана је љубила |
| Исус није мртав, него спава.{S} Њега и цвеће успављује глас младог једног монаха.</p> <p>— Ана |
| ви су газили и мрвили зелене гранчице и цвеће, мирне, безгласне жртве сваког људског весеља.{S} |
| кући.{S} Чупкао је и слагао гранчице и цвеће, и опрезно остављао на страну једну цветну шибљик |
| ло се, уздисало се, делили се поклони и цвеће. </p> <p>Да с музиком сад треба престати, то нико |
| а, свака ...{S} Ево видите, понео сам и цвеће, и већ сам био близу, али, одједаред сам угледао |
| е њихове ручице су јој пружале нафору и цвеће.{S} Са свих усана су летеле речи радовања .{S} Ли |
| раст ће, побеђена, крвљу својом хранити цвеће.</p> <p>Ана, разумете ли ме сасвим добро ?{S} Осе |
| ију, опазио је како је небо плаво, како цвеће, у несташлуку неком, мирише на лимун и поморанџу, |
| вање савијеним вратом, белим као мајско цвеће.{S} Весео, безбрижан, млад и свет, као онај Фра А |
| лиште, људи као деца, а деца као рајско цвеће.{S} Крилата једна глорија је лепршала над свима г |
| веће је лежало по путу, прекрасно собно цвеће госпође Недићке је ивичило стазу, радосна лица се |
| нама почиње да вијуша и пузи разноврсно цвеће.{S} Коренчићи и жилице раскивају даске и дробе ка |
| зато што је прошарено цвећем, и што то цвеће једнако истреса семе, и башта сваким даном расте |
| А ђакон Иринеј је пио тај ужас као што цвеће росу пије.{S} И дошло му је да гласно изговори Ан |
| старе њене певаче.{S} Певали су као што цвеће мирише: не знајући шта дају, не слутећи да се с Б |
| отворен прозор у румену летњу зору, и у цвеће које му је у сам прозор цветало, и машио се књиге |
| сасвим бело, али зато што је прошарено цвећем, и што то цвеће једнако истреса семе, и башта св |
| се, као у прастара времена, тицама или цвећу, ономе што има срца и лепоте у себи! </p> <p>Али |
| и скакутање детенцета које већ хода, по цвећу гази, и у рубу сукњице росу и мирисе носи.{S} Дру |
| дани баш као духовска литија, кад се по цвећу и по зрелом житу гази.{S} А после, кад остарите ? |
| ама у тешкој црној свили, и девојкама у цвећу.{S} Са задатком неким, са моментом заклетве када |
| је Ана смршала и побледела. „Заливајући цвијет кроз танку свиралу“, како ју је отац дирао.</p> |
| згрчила се у себе као ударено псето.{S} Цвокотали су јој зуби, али сузе нису текле.{S} Још је ч |
| шти, а негде, на грани, чуо се слабачак цвркут тице. </p> <p>Владика је једно пет шест пута про |
| крв тече.{S} Дете замире, стреса се.{S} Цев, сва крвава, улази у врат.{S} Одједаред, у грлу пре |
| {S} Иринеј му је одједаред изгледао као цезар новог једног племена које тек долази.{S} Као Бого |
| е ви ?</p> <p>— Ја?{S} Ја бих желела да цела вечност буде архијерејска служба на Велику Госпоји |
| душа боли за њим...{S} Уосталом, можда цела ствар и није тако трагична као што се мени чини.{S |
| а од угаситог камена, чини се као да је цела требала бити каменита, и као да је остала недоврше |
| што нож пресеца жилу.</p> <p>Као да је цела земља на пречац увенула и збабала се.{S} Нестало ж |
| едаред нечим новим.{S} Привидела јој се цела свечаност рукополагања, и изгледало јој је да у то |
| коне, за којим ено тамо код мене уздише цела варош.{S} Дакле?{S} Да ли би се могао решити да по |
| <p>Додуше, Ана Недићева је тврдила да и цела унутрашњост цркве, са многим својим <pb n="13" /> |
| његовој утеси је вукла Ану цела свест и цела несвест њена ... </p> <pb n="151" /> <p>Недић је з |
| и су можда музички дневник, у коме лежи цела целцата тајна једног живота.{S} А они се круне, оп |
| е љубав њена баш тих дана престала бити цела и неслућена тајна.{S} И осећала је, са пуном извес |
| ом наручју и његовој утеси је вукла Ану цела свест и цела несвест њена ... </p> <pb n="151" /> |
| ети угрејати ватром целе љубави, бојама целе маште. </p> <p>Како је човеку уметнику лако бити с |
| оже значити све.{S} То је материал, без целе снаге и душе, који је <pb n="62" /> несрећни музич |
| иво осећање треба умети угрејати ватром целе љубави, бојама целе маште. </p> <p>Како је човеку |
| у олтар, и изнео јој оданде крст да га целива и да се смири.{S} Извео ју је затим опет под тре |
| Молила се брзо, ослушкујуЋи у исти мах, целивала Мајку Божју, такође брзо, само у скут љубичаст |
| дјеком певања, људи су клицали, жене су целивале <pb n="137" /> владичину одећу и штаку, девојк |
| Нисмо испосници, ни читачи молитава, ни целивачи икона, него они, који бар једним високим и уме |
| том, мало напред нагнутом ставу, као да целим грудима дочекује, грли и пије музичке таласе.{S} |
| и све јачи.{S} Понекад јој се чинило да целим телом трепти и бруји.{S} Једнога дана, из виолине |
| } Не.{S} Никада.{S} Мир мора стојати на целим и здравим снагама немира.{S} На олују мора стојат |
| е од горњег случаја, који, напротив, са целим срцем улазе у несрећу болесника, који као под нож |
| ио, а Ана се пела на узвишење.{S} Да са целим огромним хором отпева ону завршну пјесу.{S} Песма |
| лом гађења .{S} Са свима детаљима, и са целим финим колоритом јој се вратила у сећање исповест |
| и је добро дошла ова шала.{S} Смејао се целим лицем, само су очи остале мирне, и, по нечему, би |
| познавалац жена, одрицао целог живота и целим животом, а коју сада видим стварну, идеално истин |
| {S} Мати ју је двапута китила, једанпут целим букетом, а други пут двема ружама, али Ана је и ј |
| се Ана од срца слатко насмејала.</p> <p>Целим путем, и код куће, у ђакону је чисто врила та сре |
| сваки глас може бити логична и техничка целина и програм неке мисли, али дело није ништа друго |
| ло, склапа и хармонише једна грандиозна целина.{S} Они су можда музички дневник, у коме лежи це |
| експанзивно и шумно.{S} Добијало склоп, целину и живот.</p> <p>Напослетку, Ана је узела перо у |
| живот сикне његова анализа.</p> <p>— А цело то његово аналисање, изгледа, није ништа више и ве |
| го његовог живота.{S} Њему се чинило да цело небо плаче с Аном, и да је то срећа коју он не мож |
| га.{S} Молите му се, вашу ће молитву за цело волети.{S} Ето, звони на вечерње.{S} И у олтару им |
| о жену.{S} Од слућене његове врелине је цело Анино пролеће одједаред сазрело у лето, а лето, пр |
| S} Треба да буде калуђер, одговарало је цело његово биће.{S} Јер само весео и богат и заљубљен |
| е нешто прекрасно.{S} Складно, готово и цело, са тако чистим мотивом и тако савршеним тонским г |
| по делић, размрви оно што је досад било цело и лепо.</p> <p>— Шта да му рекнем, дакле, госпођиц |
| 17" /> тако да је у три четири пута чуо цело појање.{S} Дешавало се да стигне сасвим пред сврше |
| ки, грабио мишицу, из мишице прелазио у цело тело, и Ана се само смејала и тресла.</p> <p>Његов |
| ер верујем да је сваки човек, у нечему, целог свога века монах и аскет.{S} Човек може имати и ч |
| агом својих очију Ану и од владике и од целог света.{S} Привлачио ју је, заносио ју је, звао је |
| овај данашњи дан је можда најлепши дан целог мога живота.{S} Овако стар и трошан, осећао сам с |
| а, женомрзац и познавалац жена, одрицао целог живота и целим животом, а коју сада видим стварну |
| отребно да човек, у нечем, остане аскет целог свог века.{S} Под заветом разумем неразрешиво вез |
| цркве.{S} Постала је некако општа брига целога места.{S} Чим би се у некој кући исцрпео разгово |
| ише сећао тога сна.{S} Напротив, био је целога дана необично озбиљан.{S} А о Ани је мислио на т |
| службу, у којој је, више но икад, давао целога себе другом.</p> <p>Доктор Пашковић је трпео.{S} |
| проживи неколико тренутака као олуј, са целокупним и распуштеним силама и вољама живота.{S} Да |
| ринеј руком дотакне , исповедила се.{S} Целом, потпуном истином , <pb n="232" /> и свом лепотом |
| зговарао је тобож с неким младићима , а целом пажњом је мотрио да ли она иде.{S} И онда, ма да |
| р , јер је дужност његова широка милост целом свету.</p> <p>Да, завет његов, који нам је у дани |
| пим.{S} Цео дан је остајала на послу, а целу ноћ се предавала осећају очекивања, слаткој једној |
| него, постепено, на школу и цркву, и на целу варош.{S} У друштву са диригентима хорова и са мла |
| вно замишљеној сцени обратили наједаред целу и најозбиљнију своју пажњу.{S} Музички образовани |
| о Богородичине Цркве.</p> <p>Да одстоји целу службу, за то доктор није имао времена.{S} Него је |
| убави своје, зашто је тако брзао да јој целу своју душу даде ?</p> <p>Зашто дуже није трајала п |
| цркву.{S} Кад још нису слутили да човек целу ноћ може провести понављајући име једног човека, и |
| у око црквеног певања треба да жртвујеш целу личну кариеру своју.</p> <p>Ани је тај формални, п |
| можда музички дневник, у коме лежи цела целцата тајна једног живота.{S} А они се круне, опадају |
| Ето, поред свег филозофирања, и ја сад ценим и дан Господњи, и службу у храму, и судбину човеч |
| то што се даје посматрати, сравњивати и ценити.{S} Пре тога, она је имала осећање као да је љуб |
| , рад њен, крвав одсада, да ли ћете још ценити као и пре ...{S} То кажите, то докажите, Иринеје |
| !{S} Не тако ми једнога Бога, не!{S} По цену своје пропасти бих је истргао из демонских руку.{S |
| Топлије него малочас .{S} И одједаред, цео тај ситни свет је нестао из њене свести, душа њена |
| азилику, са једином службом и молитвом, цео простор између ње и монаха Иринеја.{S} Затим, напро |
| узику и ћути, да то није сав живот њен, цео, са олујем у себи заједно.</p> <p>Сећајући се јучер |
| отребно кад је реч о Ани Недићевој .{S} Цео чисти девојачки живот њен, сваки покрет њен, музика |
| .{S} Ни месеца, ни звезди, ни ветра.{S} Цео врт и небо занели се неким дубоким сном.{S} Сан, ко |
| ој неситој, страстној жељи за лепим.{S} Цео дан је остајала на послу, а целу ноћ се предавала о |
| оворила је Ана одушевљено и узбуђено. — Цео мој живот и рад вас су чекали.{S} Ви сте дошли, и с |
| дана рано дигли у Недићевој кући.{S} Да цео домазлук буде спремљен и у реду пре него што гост и |
| Све више је Ану савлађивало убеђење да цео њен живот треба да буде завет.{S} Завет лепоти и ум |
| се и сада чинило да се напила среће за цео живот, и да ништа више не жели и неће желети.</p> < |
| тамо, пред Часном Трпезом, моли Богу за цео свет, а на души му је можда такође тешка, непроспав |
| да их имам.{S} Зато сам ваљда и провела цео свој живот као дете, јер деца су без успомена.{S} П |
| Да јој, без једне једине лажи, исприча цео свој живот.{S} Да јој каже како воли Богородичину < |
| м?{S} Зар бих могао вас не волети , кад цео свет волим, и кад сам се због тога баш и покалуђери |
| ништа не схватам и не видим, као да је цео овај свет у кожну лопту ушивен ...{S} Најзад, све ћ |
| тим је дошао други, па трећи, и онда је цео ваздух био пун металног звука.{S} Звонило је на јут |
| pb n="156" /> кратко, окупио се око Ане цео један свет.{S} Три доктора са три разна факултета.{ |
| мирању.</p> <p>Ана је свирала да занесе цео свет.{S} А лице јој је било мирно, свечано, срећно. |
| То је та свемогућна жена, која је кроз цео његов живот могла од свега да га одбрани и заштити. |
| ти тек, неочекивано, кроз пун, шарен и цео живот сикне његова анализа.</p> <p>— А цело то њего |
| ојала светлост, бела као снег.</p> <p>И цео свет, и живот са свима мрљама својим, узмакли су да |
| ла.{S} Помислила је како би било кад би цео свет стварно ишао и стојао на глави.{S} Како би изг |
| свету, који се така много мучи, а чији цео живот није толико вредан колико један тренутак њено |
| } Ђакон је у призив те једне речи бацао цео свој силни глас, са последњим трепетом и одјеком.{S |
| ном ...{S} Јер ћу је волети и тада, јер цео свет волим, јер је чиста калуђерска душа у мени, је |
| и вечерати својим рођеним рукама убране цепаче шљиве. </p> <pb n="158" /> <p>Село се дакле најз |
| ро неактивни састојак живота.{S} Вечито цепкање, тражење, испитавање — у том има нешто негативн |
| једној слици о триумфу музике и црквене церемоније и у њиховом скромном храму.{S} Архијереј са |
| ачење владике.</p> <p>Ана је посматрала церемонију с хора, и опет јој је пало на ум да то људи |
| у, и посљедице, која треба тек да дође, цери се судбина.</p> <p>— Отпрати ме сада до спаваће со |
| ружичаста и црна у исти мах од оголелих цигаља , зарђаног гвожђа, старог камена, кише и сљуштен |
| о, да умало није згазила једно голишаво циганче на улазу у варош. </p> <p>- У свакој лепоти, ви |
| ког маестра.</p> <p>— Та песмица, то је цијук зеленог дрвета које су бацили да изгори.{S} Изгор |
| ...</p> <p>— Ана!{S} Ана!</p> <p>Ана је цикнула, потрчала као махнита, и подупрла леђима врата. |
| палате - Бог зна чије.</p> <p>— Ана! — цикнуо је ђакон, и склопио руке.{S} А затим је раскинуо |
| е, тај завет, сада, у несрећи , промаша циљ.{S} У јаду је човек јадан, ситан и мали, жељан је п |
| е.{S} Девојка та воли у њему оно што је циљ све борбе и свег поноса његовог.{S} И не боји се та |
| инеј збиља фанатичар једног недостижног циља, несрећник један кога ће ужасна страст за идеју кљ |
| де у мраку иза свести, непотребна и без циља.</p> <p>Једаред, за време вечерња, кад су облаци з |
| аљубљен човек може волети и служити без циља.{S} Калуђер, калуђер.{S} Далеко од кариере , без п |
| одљикавој, сувој шуми бившег докторовог цинизма и аналитичарства у толико чежњивије певао песму |
| као мачка, дува у руке, и има подеране ципеле и одело.{S} Ана га је позвала, <pb n="226" /> и |
| Кочијашу је тутнула новац да купи сину ципеле, а затим је дозвала псето и четком му прала зубе |
| мој смирени соколе !{S} Док сам гледао циркус са багрема, лепши ми је био него после из ложе.{ |
| Пашковићем.</p> <p>На постељи је лежао, црвен од ватре и мутних очију, адвокат Недић. </p> <pb |
| важно, израстао је огроман чкаљ, модро црвен у лицу, са пернатом огрлицом око врата, и пун нао |
| ...{S} Ах, како су ужасно изгледале оне црвене капље на грлу детињем.{S} Крв.{S} Мајка је напољ |
| упицу у магли, и вукло за собом дугачки црвени ђердан .{S} Гле, магла, тешка оловна магла се по |
| се Ана — дођите , али чим мама види ваш црвени нос, знате каква је, одмах ће почети плакати, на |
| је осетила јаку узбуђеност.{S} Али кроз црвенило ватре се одједаред стала дизати непорочно бела |
| аклонила очи, и испред руке се склањало црвенило из олтара.{S} Блеђе и блеђе, сунце је још пољу |
| } У толико се зрелије , скоро брутално, црвенио ситан род једног огромног, кривог јабуковог дрв |
| , и просуло светлост своју у цркву кроз црвено окно великог прозора над <pb n="31" /> олтаром.{ |
| гла, тешка оловна магла се поплашила од црвеног ђердана! — смејао се снег, и почео, преврћући с |
| , да заузима маглино место.{S} На крају црвеног ђердана је висило сунце.{S} Ружичасте пахуљице |
| тлог лица, са вечито ознојеним вратом и црвеном ћелом која се непрестано пушила, подсећао је на |
| арева кћи, псето њено на капији кепец у црвеном капутићу са совиним пером за капом, а предсобље |
| новим очима, видим је у вама као јарко црвену жижу у белом алабастерском кандилу.{S} Тај пламе |
| {S} Руке и ноге се трзале и увијале као црви, као да детенце хоће да се испне из неке страшне ј |
| стојанства, с прашином раван, последњем црву једнак. </p> <pb n="205" /> <p>У моментима туге Ан |
| авесама клања.</p> <p>— Вас, госпођице, црква толико апсорбује , да су вас људи изгубили.{S} То |
| .{S} Певачи су били пажљиви и послушни, црква је стицала све више и више сталних посетилаца.</p |
| је, као посљедица нарочитих околности, црква постала љубав и амбиција скоро сваког појединца . |
| нега, чист и пун заветрине као соба.{S} Црква, напротив, била је мрачна, без иједног упаљеног к |
| > <p>Црква ме теши најбоље од свега.{S} Црква је место где се сасвим истоветно благосиља и рође |
| а буде љубав каква је и музика сама.{S} Црква треба да буде љубав, јер је и музика црква. </p> |
| знајући право зашто, ушла је унутра.{S} Црква је била празна, али се из олтара чуло тихо кретањ |
| едно се монаху Иринеју није свидело.{S} Црква, у којој је служио, чинила му се хладна, немилост |
| кви, Ану је дочекало нешто ненадано.{S} Црква је додуше изгледала безгранично и хладно простран |
| им да је плод моје љубави лепота и жива црква! ...{S} Ја волим најлепшом <pb n="171" /> љубављу |
| е уверили о разлогу због кога ми је ова црква толико омилела, да сам, ето, остао у њој, иако ст |
| празна.</p> <p>— С њиме ће и иначе ова црква много добити.{S} Чуо сам да необично лепо служи.{ |
| .{S} И пронашла је да Христос, и његова црква, једино помоћу музике успевају да томе хаосу даду |
| ="122" /> <p>Не, не, његов Бог и његова црква њему још ништа нису пребацили.{S} Бог и црква вол |
| животом заправо светити цркву, место да црква лажно свети њих.</p> <p>Ја сам још сасвим млад чо |
| могу да се опоменем каква је била моја црква без вас.{S} А имала сам у њој срећних, узвишено с |
| ва треба да буде љубав, јер је и музика црква. </p> <p>Волети, а не смутити душу — смешила се г |
| и.</p> <p>Та је соба изгледала као мала црква.{S} Тавних зидова, са паркетом опет врло угаситим |
| кажем да ћу га дићи !{S} Јер у мени има црква, има храм лепоте, има љубав, оно дакле што занављ |
| hi> </p> <p>Све је замрло, Богородичина Црква је пала на колена.</p> <p>Зар је Бог могао одрећи |
| Липе су јако мирисале.{S} Богородичина Црква се огледала у светлој души Аниној.{S} Небо и срце |
| м је свима рођени отац.{S} Богородичина Црква је изгледала као игралиште, људи као деца, а деца |
| да шкрипе неки зуби.{S} А Богородичина Црква, са своја два витка крила, изгледала је, у тешким |
| сав тај простор, па и сама Богородичина Црква, буду пусти и хладни као гроб, и да се она распла |
| А кроз сузе јој се привиде Богородичина Црква.{S} Широм отворена, милостива и њена, како је зов |
| питомца, или детета, које Богородичина Црква непрестано за руку држи.{S} А Анине очи се упирал |
| ло хладно, мрачно јутро, и Богородичина Црква је дочекала Ану необично строго.{S} Свеће се дими |
| 0_C2"> <head>II.</head> <p>Богородичина Црква, са своја два витка торња, као два цвета, била је |
| одмах настанила.{S} Привлачила га је та црква на нарочити начин.{S} Откудгод је ишао, враћао се |
| а свету не може знати шта је за мене та црква.{S} Ја се понекад скоро страшим од свега тога леп |
| олиш узвишено и лепо! - ...{S} Она ваша црква је први истинити дом божји који сам у дугом свом |
| инском у очи. — Ви, дакле, држите да је црква једно, а људи друго.{S} Не може се служити цркви, |
| ење за женске.{S} Завидела му је што је црква његова.</p> <p>Тако од прилике, а свакако далеко |
| у.{S} Ни својте, ни куће.{S} Кућа му је црква.{S} Отишао је ето у празну хладну цркву.{S} Шта ћ |
| е.{S} И онда је неком дошла идеја да се црква настави пенаста и бела, и да изгледа као ред цвећ |
| сам вама лагала, вама, који сте вера и црква моја ...{S} Како ме то боли, пече, срамоти! ...{S |
| њему још ништа нису пребацили.{S} Бог и црква воле човека без предрасуда и без догми.{S} Бог и |
| ка без предрасуда и без догми.{S} Бог и црква воле калуђера који завет свој сматра као борбу за |
| ићења што има Бога и Цркве, и што Бог и Црква имају њега.</p> <p>Диван је био тај нови ђакон Бо |
| ати љубав, велику и мучну, као што су и црква и музика велике и мучне.</p> <p>Нежно, лагано, сп |
| скивају даске и дробе камење .{S} Стоји црква од живе мрежице биља са два висока љиљана као два |
| се још једаред осврнуо и поклонио, али црква као да није марила за његов дубоки поклон толико |
| не служи људима .{S} Не може се волети црква, а да се не воле људи.{S} Једно се без другога ис |
| успева нешто племенито и поносито, што црква и ђакон нарочитим сунцем греју.</p> <p>Једно опаж |
| од осталог живота свога, тако, као што црква, иако је општа кућа свију, стоји подигнута, засеб |
| а.{S} На олују мора стојати.{S} Као што црква стоји на земљи, која је рат, братоубијство, блуд, |
| од вас не унесрећи, а да ниједно од вас црква не изгуби !{S} Како, како, Иринеје! — понављао је |
| и умео рећи откуда зна, али зна.</p> <p>Црква је ту некако по среди.{S} Може бити да стари Бого |
| на.</p> <p>Ана се враћала цркви.</p> <p>Црква ме теши најбоље од свега.{S} Црква је место где с |
| чини тај изузетак.</p> <p>— Каква глава цркве! — смејао се доктор Пашковић у интимном друштву. |
| и.{S} Свештенство се поносило што глава цркве баш с њима чини тај изузетак.</p> <p>— Каква глав |
| ервоза.</p> <p>Кад су стигли преко пута цркве, Пашковић је најзад пресекао мучни чвор.</p> <p>— |
| је он онај који је анђео олтара и душа цркве, а свештеник је крај њега тако човечански нејак, |
| ћи кући, или ће још једаред проћи поред цркве.{S} Вукло ју је да прође.{S} Та то је најмилије њ |
| о да у земљу пропада.{S} Права улица од цркве ка средини вароши врло је дуга, а он никада не ст |
| 24"> <head>XXIV.</head> <p>На ћошку код цркве, после свршене службе, стојали су опет њих троје. |
| а да пође.{S} Најзад је угледао торњеве цркве и пошао у порту.</p> <p>Срце му је трептало, а он |
| вота, подигла се тога дана кроз сводове цркве небу у висине.</p> <p>Тога дана, они су дошли јед |
| ио уопште тај састанак далеко од њихове цркве.{S} Ана је, ваљда под том импресијом, села, и пон |
| интимном друштву. — Глава Богородичине Цркве није ни владика, ни Исус Христос, него мој пријат |
| ликог Поста.{S} Са звоника Богородичине Цркве је зазвонило на службу.{S} Жалосно.{S} Са јесењом |
| јне оргуље из груди ђакона Богородичине Цркве.{S} Кад је свршила свој део, и најзад се суочила |
| ало са три места.{S} Прота Богородичине Цркве на сред храма, прота-гост на Царским Дверима, а ђ |
| лела божјег слугу и певача Богородичине Цркве.{S} Волела га преобученог, дубоко сагнутог, голог |
| н одједаред угледа торњеве Богородичине Цркве.{S} Обасјати сунцем, са крстовима који су од разб |
| вот свој зазидана у зидове Богородичине Цркве.{S} Њој је то било мило, за њу је тај ограничени |
| е манастирски мир.{S} Срце Богородичине Цркве ударало је весело.{S} Ђакон је спуштао главу свој |
| мале своје певаче, а срце Богородичине Цркве, као срце сваке мајке, прострло се по поду, и чек |
| >Ту су је дочекали торњеви Богородичине Цркве.{S} Прво им се насмејала, после их је погледала и |
| дели само још бели торњеви Богородичине Цркве и црна јабланова алеја у парку, и изгледали су ст |
| а ме пољуби !{S} Он, ђакон Богородичине Цркве.</p> <p>Гризла је мишицу, да би се гласни смеј уг |
| е могао скривити он, ђакон Богородичине Цркве!{S} Опет нада.{S} Може бити, да ће пред заамвоном |
| вши кући, ухватио се ђакон Богородичине цркве да је сентименталан, и било му је криво.{S} Да би |
| иван је био тај нови ђакон Богородичине Цркве!{S} Људи су долазили да га чују, људи су долазили |
| еобичан био тај нови ђакон Богородичине Цркве!{S} Кад би изашао на северне двери и долазио ка с |
| о тај необични, мили ђакон Богородичине Цркве! — мислила је она у себи тада, подсмевала се ђако |
| о на свету још један ђакон Богородичине Цркве.{S} Ана се сећала ритмичног геста кађења у монаха |
| е журно запада, шета се до Богородичине Цркве.</p> <p>Да одстоји целу службу, за то доктор није |
| ац њен једи, чим забруји с Богородичине Цркве, одмах бројанице у руке па на молитву. </p> <p>Св |
| ћала неку симпатичну везу.{S} Остављање цркве и ђакона представљало јој се као повлачење у једн |
| тирских трпезарија, на сивом зиду старе цркве је оживео фреско један, редак и скупоцен као драг |
| {S} Та то је најмилије њено место, и те цркве се ваљда никад нагледати неће.</p> <p>Гле, каква |
| гу.</p> <p>Ана је устукнула на улазу те цркве, остала у трему, али очи упрла у олтар.</p> <p>И |
| гледа зеленилом окићене и травом засуте цркве.{S} Чекало ју је изненађење.{S} Крај великог туто |
| Иринеје! — врискала је Ана.</p> <p>Улаз цркве је имао дугачак, низак, засвођен трем, заштићен у |
| је се, не иде на забаве, и не избија из цркве.{S} Постала је некако општа брига целога места.{S |
| крилу.</p> <p>Ана се међутим вратила из цркве, и радосно је гледала у овог ђакона који је пред |
| да у несвест пасти не сме, да изаћи из цркве не сме, да заплакати не сме.{S} Јер нико не сме с |
| лизу и Богу и људма.</p> <p>Излазећи из цркве, монах Иринеј је носио дар и поруку оног погледа |
| е остао у олтару иза свију, и изашао из цркве последњи.{S} На излазу се још једаред осврнуо и п |
| ј уздах.{S} У том тренутку је изишао из цркве ђакон.{S} Рај се остварио. </p> <p>Ана Недићева с |
| е проговорио, ко је љубав моју изнео из цркве!</p> <p>Сирота Ана.{S} На савести њеној је лежао |
| ом празном месту.</p> <p>При изласку из цркве спазио је неколико познатих певача.{S} Пошао им ј |
| у душе прегршти усхићења што има Бога и Цркве, и што Бог и Црква имају њега.</p> <p>Диван је би |
| је покушала да се сети мајке, Христа и цркве.{S} Сећала се и монаха Иринеја, у светој одежди и |
| ало на сусрет.{S} Ана је пролазила крај цркве у време кад нема богослужења.{S} Спазила је отвор |
| улепша, и откад она примерним похађањем цркве и понашањем у њој показује живу љубав према једно |
| ани, лепа, бледа, безопасна.{S} Али ван цркве.{S} Тресе је тресе, као што ветар тресе зелену ши |
| утак један, излети одавде, да одлети до цркве, да чује и види срећу и лепоту живота свога, да с |
| n="91" /> <p>Све је било празно.{S} Око цркве нигде нико.{S} Свет се разишао.{S} Мало је застал |
| дићева је тврдила да и цела унутрашњост цркве, са многим својим <pb n="13" /> детаљима, и јаким |
| ичну неку, музички идиличну везу између цркве, себе и оних који га слушају.{S} А појавом својом |
| покојна песма детињству његовом у крилу цркве.</p> <p>Ани се још више ражалило.{S} Опростила се |
| екулић</p> <p>Ђакон Богородичине</p> <p>Цркве</p> <p>Књижара З. и В. Васића Загреб</p> </div> < |
| света</hi> две три тачке.{S} То би била црквена музика, а ипак тако весела, тако једноставно ср |
| ењем што је игда могао.{S} Стигао је на црквена врата још док је Ана чекала да прими нафору .{S |
| болешљив, можда ће му то бити последња црквена свечаност уопште.{S} И тако ми је драго што му |
| това.{S} Необично лепа, сугестивна наша црквена музика навраћала је људе да воле и да заволе Бо |
| свима догађајима.{S} Нечији јубилеј или црквена слава, ватра или велика мећава, смрт угледног ч |
| естао ћарлијати, сунце није више шарало црквена врата, срце се смирило, до недеље има још да пр |
| еник, и са изразом благог карања, да се црквене ствари морају добро држати и не смеју на земљу |
| слаткој једној слици о триумфу музике и црквене церемоније и у њиховом скромном храму.{S} Архиј |
| та завета.{S} Да тонови, особито тонови црквене песме, испредају над њом неку врсту калуђерског |
| <p>тада колико и један раскошни концерт црквене музике.{S} Људи се предавали нечем новом.{S} Ос |
| кајања.{S} Кад је свршила, клекла је на црквени праг и склопила руке.{S} Монах Иринеј, потресен |
| ... </p> <p>Дошавши поново пред отворен црквени улаз, Ана је спазила да низ степенице силази до |
| а нека народна скупштина, са светским и црквеним поглавицама, са литијом и молитвом, са људима |
| усхићавале су је најфантастичније идеје црквених и духовних представа и концерата , извирали су |
| мпозицију, састављену из разних веселих црквених песама у особите врсте симфонију, у којој су, |
| је неко поносито осећање, да сва ширина црквеног улаза треба да буде слободна кад Ана Недићева |
| .{S} И топло се заузимала за чичицу код црквеног одбора, ишла сваки дан да га посети и да му ре |
| живот или уместо живота, и да раду око црквеног певања треба да жртвујеш целу личну кариеру св |
| ве, богате мисли о уметничком усавршењу црквеног појања у њиховом храму, које ће се сада тек мо |
| ику, а од вокалне музике највише волела црквену. </p> <p>Последње године је била у Русији, и од |
| кад је имала вежбање с децом, дошао је црквењак и донео писмо.{S} Казао је да не треба одговор |
| почетка службе.{S} Када људи, тутори и црквењаци тумарају без реда, врата шкрипе, кандила на к |
| добро у мени расте!{S} Ја служим Богу, цркви и вернима истинском службом слуге који љуби своје |
| радосна и срећна.</p> <p>Ана се враћала цркви.</p> <p>Црква ме теши најбоље од свега.{S} Црква |
| дара у кастањете . </p> <p>Ана је пошла цркви да види ту слику.{S} Али анђео као да се помакао |
| и за часак оделила од љубави моје према цркви, и од завета његовог, који је сада и мој.{S} И ја |
| рња.</p> <p>Још је нешто било с поља на цркви што је Ану увек вукло к себи.{S} Над ниским стари |
| о као да види да је баш он онај који је цркви и Богу најближи и најмилији.{S} Нека врста пријат |
| ути на прошлост своју, морам пркосити и цркви и Богу, морам, морам се сурвати, јер морам пољуби |
| но, а људи друго.{S} Не може се служити цркви, а да се не служи људима .{S} Не може се волети ц |
| изнам, не могу да волим мисао да у овој цркви служите као свештеник.{S} Има нешто, нешто што .. |
| о.{S} Можда је због лепог појања у овој цркви сам желео да се премести.</p> <p>Госпођица Недиће |
| ље, вероватно, служиће задњи пут у овој цркви, а ускоро затим ће бити рукоположен за свештеника |
| и један део лепог богослужења у њиховој цркви.</p> <p>— И мени је тешко.{S} А за појањем, које |
| покретач и душа лепом појању у њиховој цркви.{S} Сетио се такође да је више пута осетио њен оз |
| ли да га опет врати Богу, Богородичиној Цркви и себи.{S} Тој игри се она предавала често, дуго, |
| а нарочито појање у лепој Богородичиној Цркви.</p> <p>Служба божја у том храму значила је од</p |
| </p> <p>Слушао је много о Богородичиној Цркви, о лепоти њеној, о службама и о појању у њој.{S} |
| обрађене, те су службе, у Богородичиној Цркви, долазиле до значаја и вида ретких лепота.{S} Људ |
| н.{S} Први пут откад је у Богородичиној цркви.{S} И да се не би још више узбуђивао, решио је не |
| жба на Велику Госпојину у Богородичиној Цркви.</p> <p>Ана је осећала на себи нешто као округли |
| у, случајно је прешао погледом по пуној цркви свечано обучених људи, и одједаред, с леве стране |
| ријатељ свију њих.{S} Нешто га је у тој цркви топло миловало и смекшавало.{S} Ђакон се подавао |
| исте више тамо.{S} Ви сте на путу вашој цркви, мени и нама.{S} Деца и иконе вас чекају, и тужни |
| ани млаз, осмејак неки који је лутао по цркви, шапат среће, све је то кружило око ње, а време ј |
| ања двери.{S} Звук исушеног, светог , у цркви остарелог дрвета, који је Ана тако волела.{S} Две |
| , онај велики, силни, Богу окренути , у цркви упознати и завољени глас, говорио је сада ту, сас |
| раго што му се све то баш овде пружа, у цркви у којој ја служим.{S} У цркви у којој ви радите.< |
| вечерња, кад су облаци застрли небо, у цркви било тамно, златна далматика ђаконова се смирено |
| p>— Да нисам грешан, Бог би ми данас, у цркви, узео био душу — шаптао је владика монаху Иринеју |
| пружа, у цркви у којој ја служим.{S} У цркви у којој ви радите.</p> <p>Тај старац.{S} Узбуђен |
| ђе и не запита је шта тражи у то доба у цркви.{S} Нико се није појављивао.{S} Она се онда охраб |
| један од најтоплијих њених снова: да у цркви служе само они људи који силу уметности носе и у |
| обичну ствар.{S} Љубав њена се родила у цркви и живела само у цркви.{S} Ту љубав није запалио н |
| И чинило јој се да ничега више и нема у цркви сем те Велике Песме, која је једним махом однела |
| те у одјеке песме ваше, која је вечна у цркви вашој и у мени“. </p> <pb n="175" /> </div> <div |
| , због тешкоћа и труда, оканем појања у цркви.{S} Ти ниси осетио, не осећаш ни сад, је ли, да ј |
| </p> <p>Он мора чувати од заразе људе у цркви, и децу у гимназији, и сваког голог, болесног про |
| ј мртви, облачни јесењи дан, и кад је у цркви једноставније него икад.</p> <p>Осетила је неку д |
| ме.{S} И то на чудан начин.{S} Док је у цркви, Ана је ведра и мирна.{S} Чежња се губи. </p> <pb |
| питати зашто госпођица Недићева није у цркви.{S} Други то можда нису ни опазили.{S} Јер и није |
| И кроз те очи у љубав своју, у своје у цркви закопано благо. </p> <pb n="56" /> </div> <div ty |
| , волела и пре мене.{S} Она је и мене у цркви и кроз <pb n="86" /> цркву заволела.{S} И ја њу, |
| које десне руке?{S} Ове овде, или оне у цркви ?</p> <p>Али Ана је видела реп.</p> <p>— Коју год |
| ма драга.{S} Пожелела је у себи да се у цркви никако више и не види с ђаконом. </p> <p>И с тога |
| сплахирена, осећајући у савести да се у цркви ниједнога тренутка није сетила болесника.</p> <p> |
| а воли цркву, што мисли о оном што се у цркви ради и дешава? </p> <p>А откуда он све то зна? — |
| упачно затворена и она друга врата, и у цркви да је празно и тишина, а људи само с поља да обил |
| дражи отворено поље га оневесели, а и у цркви није тако лепо као пре.{S} Хор пева, али нема душ |
| је боље од молитве.{S} И ја бих га и у цркви спокојне душе прочитавао ...{S} А према теби, сад |
| ела последње лепе часове и у музици и у цркви ? ...{S} Помилована рука, слатка реч, то је можда |
| страст, која до краја не може живети у цркви.{S} Не може, Иринеје, јер је љубав телесна пожуда |
| опростила, јер је морала раније бити у цркви .</p> <p>Кад је стигла, нашла је цркву већ сасвим |
| о.{S} Желео сам такође много да будем у цркви о којој ми увек толико пишеш.{S} Право да ти каже |
| ико, знала да је Бог сишао, да је био у цркви, да је осветио воду, и да се <pb n="28" /> вратио |
| њена се родила у цркви и живела само у цркви.{S} Ту љубав није запалио ни пламен очију, ни сти |
| волети, то је Ана Недићева умела само у цркви.{S} Она је волела божјег слугу и певача Богородич |
| а је неминовно изгледало да ће се још у цркви срести, она се сакрила за стуб, и постојала док о |
| ше се у крило као помиловане. </p> <p>У цркви је, те недеље, било необично много света, и нафор |
| орио оца њеног на љубав њену. </p> <p>У цркви, Ану је дочекало нешто ненадано.{S} Црква је доду |
| сама да се спрема за полазак.</p> <p>У цркви није дувао ветар.{S} Није било ни хладно.{S} И та |
| оги грешници, на неосвећеној земљи пред црквом, и замишљајући да је тамо унутри будно око божје |
| не, опадају, брже него цвет.{S} Пролете црквом као светла репатица небом.{S} Одјекну, усреће, и |
| акле, треба да волим и смем волети само црквом у себи.“ </p> <p> „То је монашка љубав.{S} Докле |
| је горда чистоћа њена, јединство њено с црквом и олтаром , то је, најзад, Бог!</p> <p>Ана осети |
| дно другом душу, преварити Бога, завет, цркву и једно друго!?{S} Никада!{S} Никада!{S} Или ће п |
| је и мене у цркви и кроз <pb n="86" /> цркву заволела.{S} И ја њу, дакле, треба да волим и сме |
| же како воли Богородичину <pb n="79" /> Цркву.{S} И како је необична она опална светлост у коју |
| кутак један где има још чисте љубави за цркву и детињег веровања у божју милост.{S} Чија је то |
| тих снова ограничавало се свеједнако на цркву, на обреде, на освећене лепоте, на растављеност д |
| осталим зградама.</p> <p>Стигавши пред цркву, Ана се загледала у лаку, провидну ограду порте, |
| доклегод владика и сви верни не оставе цркву.{S} Дечји хор, стара симпатија Анина, сасвим ју ј |
| .{S} Али јој је пало на ум да још обиђе цркву.{S} Можда су отворена и врата са противне стране. |
| цркви .</p> <p>Кад је стигла, нашла је цркву већ сасвим пуну.{S} Преко широких степеница је ип |
| у, и оно што се у њој дешава, него кроз цркву и некуда даље, у нека давно прошла времена, ка не |
| је неправедно .{S} Јер она је музику и цркву, дакле мир и размишљање о бољем животу, волела и |
| пријатеља, него, постепено, на школу и цркву, и на целу варош.{S} У друштву са диригентима хор |
| неколико пута погледала, што и она воли цркву, што мисли о оном што се у цркви ради и дешава? < |
| спођица Ана?{S} Могли би баш изоставити цркву док криза не прође.{S} Шта?{S} Нема ништа од тога |
| ој живот, и тим животом заправо светити цркву, место да црква лажно свети њих.</p> <p>Ја сам јо |
| љао је гордо — остаћу ја сам да дозидам цркву над пропашћу њеном ...{S} Јер ћу је волети и тада |
| ови о девојци једној која с њим заједно цркву служи.{S} Која је такође врста калуђера.</p> <p>Н |
| ких великих крила победе, Ана улазила у цркву мирна, чиста и непоколебљива.{S} Жуд, ако је мора |
| ерашњи олуј.{S} Од првог крока Аниног у цркву бацио јој се око врата, стегао ју је, гушио ју је |
| и је већ отишао , решила се да не иде у цркву.{S} Али одједаред , не разумевајући право зашто, |
| д најсвечанијих тренутака.{S} Ушла је у цркву баш пред читање Еванђеља, а приспела на своје мес |
| . </p> <p>— Види се да слабо долазите у цркву — смејала се Ана Мајинском у очи. — Ви, дакле, др |
| ачно зна да госпођица Недићева долази у цркву увек на време. </p> <p>Извршио је своју одлуку.{S |
| он и ко је та девојка што увек долази у цркву, а сада није ту.{S} Знао је и то да је она покрет |
| аљда са потпуно мирним савестима ишли у цркву.{S} Кад још нису слутили да човек целу ноћ може п |
| није читала, није шетала, није чак ни у цркву ишла, сем понекад на вечерње, а и онда је обично, |
| ојку, која сав богати живот свој носи у цркву, рад свој и уметност своју посвећује Богу, а снов |
| ос.{S} Та ђакон њу у души својој носи у цркву, она је с њим на најсветијем месту храма и у најл |
| сада опет сваког богослужја долазити у цркву?</p> <p>Ана није стизала да одговори, а ђакон је |
| е пропуштала службе, није могла отићи у цркву.{S} Није могла ни из постеље да се дигне.{S} Два |
| дечко, још уплакан што није могао ући у цркву, стојао је насред улице, са босим ножицама у праш |
| исли Анине док се спремала за полазак у цркву.{S} Обукла је црно јесење одело, и метнула на гла |
| је.</p> <p>— Волим, видите, да дођем у цркву пре почетка службе.{S} Када људи, тутори и црквењ |
| одине, питала се куда она још иде сем у цркву, и шта она још хоће сем музике, и шта ће љубав <p |
| нах Иринеј је бризнуо у плач и утрчао у цркву. </p> <pb n="235" /> </div> <div type="chapter" x |
| ор Пашковић је пред крај службе дошао у цркву.{S} Монах Иринеј му је падао неки даљни рођак.</p |
| едићева је видела ђакона кад је пошао у цркву.{S} Тога светлог, белог зимског дана, вео његов ј |
| дунуо у лампицу своје фантазије, ушао у цркву, и служио тамо тако од срца вољно и Богу и сакупљ |
| Зачудила се.{S} Он је обично долазио у цркву само о великим празницима, и кад је нарочито поја |
| ма је отварао незнане погледе не само у цркву, и оно што се у њој дешава, него кроз цркву и нек |
| каљала сам се, зло сам учинила, уђимо у цркву да се покајем, да се Богу помолим ...{S} Лагала с |
| ар овде поклони светом младићу, пошто у цркву из принципа не иде.</p> <p>Ђакон се толико наљути |
| е одједаред, и просуло светлост своју у цркву кроз црвено окно великог прозора над <pb n="31" / |
| хватило и носило срца и душе, дигло сву цркву пред врата небеса.{S} Топло и добро је било свима |
| црква.{S} Отишао је ето у празну хладну цркву.{S} Шта ће тамо ? </p> <pb n="33" /> <p>Њој дође |
| е владика спрема да посети Богородичину Цркву.{S} Сада је то било сасвим извесно.{S} Старац , б |
| p>Долазак монаха Иринеја у Богородичину Цркву имао је на Ану Недићеву силан утицај.{S} Страстна |
| ладика тражити премештај у Богородичину Цркву.</p> <p>Мало по мало, жагор се стишавао, људи се |
| једне недеље, доћи опет у Богородичину Цркву, али на моје венчање, и онда ћете и ви дати нешто |
| S} Да ће можда неко саградити велелепну цркву са галеријама за разне хорове , хорове одраслих и |
| оспођица Недићева је необично волела ту цркву, и у детаље знала њене нарочитости и лепоте.{S} С |
| јатније, у колико је чешће долазио у ту цркву.{S} Имао је неко фантастично убеђење, да ће у том |
| ам, синко, али, главно, остарио сам.{S} Црн сам, сув и изгорео, и крајње <pb n="141" /> је врем |
| ко астраханске капе, а монах Иринеј сав црн, са златом и сребром негде дубоко у себи.</p> <p>Де |
| .{S} У сребрном фелону, Ани је изгледао црн као злокобни гавран.{S} А људи, који се разилазили |
| одмах опет затрпала тмаста облачина.{S} Црна, са белим порубом, као строга одежда у време Велик |
| .{S} Спустила се ледено хладна киша.{S} Црна нека вода, која је у пенушавој својој бујици носил |
| ead>XXIII.</head> <p>Жалост је спустила црна своја крила над лепом кућом покојног адвоката Неди |
| све порекне, да све закаља, и да и сама црна умре. </p> <p>Тада, одједаред, болест је изашла из |
| е нису Богу заветовали ?{S} Да ли је та црна раса непробојан </p> <pb n="34" /> <p>оклоп ?{S} И |
| том.</p> <p>Гле, и код судије Ристовића црна табла! — тргла се Ана. — А његова три дивна мушкар |
| терасто испрепуцана зграда, ружичаста и црна у исти мах од оголелих цигаља , зарђаног гвожђа, с |
| о још бели торњеви Богородичине Цркве и црна јабланова алеја у парку, и изгледали су страшни.{S |
| d="SRP19190_C22"> <head>XXII.</head> <p>Црна табла је дакле обешена још на једну кућу више.{S} |
| м капијама стражари, на многим капијама црне табле.{S} Људи утучени.{S} Млитава корака свршавај |
| гледала се сада она у њега.{S} У његове црне, црним велом уоквирене очи.{S} И кроз те очи у љуб |
| и знала је да су на глави ђаконовој очи црне, коса свилена а усне крваво румене ...</p> <p>Хоро |
| ним успехом.{S} Редови нота се врстали, црни, пуни, енергични.{S} Али зато је Ана смршала и поб |
| једаред сам угледао некога на гробу.{S} Црни вео и познати ваш стас.{S} Збунио сам се, нисам зн |
| у свој крвавој величини својој.{S} Кад црни калуђерски вео падне на чело младићево као покров, |
| тар да преко златне круне своје пребаци црни калуђерски вео. </p> <pb n="22" /> </div> <div typ |
| се чупа стара једна жена.{S} А када тај црни вео падне на чело младићево као победа , негде у к |
| се завила, од рамена до испод колена, у црни свилени шал са врло дугачким ројтама.{S} Шал је др |
| е црно јесење одело, и метнула на главу црни сомоцки шешир.{S} Нешто тешко јој је лежало на срц |
| а на више он је горео као на ломачи.{S} Црниле се само његове јако угасите очи.{S} Слика је бил |
| а се сада она у њега.{S} У његове црне, црним велом уоквирене очи.{S} И кроз те очи у љубав сво |
| боље.{S} Јесте, калуђер, у камилавки с црним велом.</p> <p>Осетила је да јој необично годи што |
| а тај доживљај коб несреће и покрива га црнина жалости. </p> <p>Недићку је тешко било погледати |
| његов је изгледао као нека много тужна црнина на снегу.{S} Госпођица Недићева је уздахнула и с |
| женог мира, казује да је њему у његовој црнини тако чисто и добро.{S} Мало <pb n="14" /> после, |
| ђа, високу, као јаблан праву прилику, у црнини од главе до пете.{S} Погледала је боље.{S} Јесте |
| у очи.{S} Поцрвенела је као пурпур над црнином својом.{S} Не над жалости својом, него над мант |
| уле у бездана мора, не вратиле трага са црних беспућа, срећне, ипак, што су могле очистити и по |
| пет тамо да се врати.{S} У оделу тешких црних бора, са ауреолом око главе која тек просијава.{S |
| ом, као што је смео и леп један од оних црних нерава на белом мермеру .</p> <p>Монах Иринеј је |
| ремала за полазак у цркву.{S} Обукла је црно јесење одело, и метнула на главу црни сомоцки шеши |
| пљуснути погана моја крв по калдрми, и црно семе њено ће разбити коњи копитама! ...{S} А ако о |
| ла га да се одрече среће, завијала га у црно, и као мрачни средњевековни тавничар бдила над њим |
| у гледали ту лепу слику.{S} Сви троје у црно.{S} Ана са златном својом косом испод вела, Пашков |
| мишљен.{S} Око њега се чуо шушањ тешког црног одела.{S} Ана, као хипнотисана неким дубоким стра |
| уди.{S} Олтар се чинио мрачна пећина од црног мрамора, у којој је све заспало .{S} А сва светло |
| дечко, који са својом белом огрлицом на црној сомоцкој блузи већ сада изгледа као учени доктор |
| ом прозору, бојала се нечега, молила се црној ноћи да је затрпа мраком и миром.</p> <p>Легла је |
| удима у свечаном оделу, бабама у тешкој црној свили, и девојкама у цвећу.{S} Са задатком неким, |
| било је из Ане узбуђено. — Ето ти у тој црној мантији сав велики закон о коме сам говорила.{S} |
| {S} Двери је отворио монах Иринеј.{S} У црној мантији, али сав блистав од блиставих Аниних суза |
| лости својом, него над мантијом својом, црном као његова, поноситом као и његова, која ју је ле |
| агале по смрзнутом Недићевом гробу и по црном Анином велу.</p> <p>Како је сад опет лепо на гроб |
| дна сила.{S} Сласт, коју човек испија у црном мраку ноћи, и, врло често, пошто се одрекао Спаси |
| мени, да ли знате ко је запалио ватру у црном мраку моје саможиве усамљености ? ...{S} Да ли ду |
| ну угодно — предлагао је Недић десерт и црну каву у башти.</p> <p>Била је топла, мрачна и мирна |
| биљчица, која, зелена, мирише на добру црну земљу, а ужутела мирише на Господа Бога.{S} Плашим |
| ке биљке, њу непрекидно заносе неколико црта лица и њихови изрази, мењање боје у лицу, покрети |
| ао је епископа ред деце, као ред младих чавки, радозналих погледа и отворених кљунова.{S} На са |
| оји је крај снажног Недића изгледао као чађава стара икона у сребрном оквиру.</p> <p>С обе стра |
| и пре, да монах Иринеј спреми и разлије чај.</p> <p>Владика је седео у старачкој, јако дубокој |
| и Пашковић.{S} Остао је да попије други чај.{S} И да чује једну сасвим нову, модерну ствар, кој |
| p>А Пашковић је доливао трећи и четврти чај, и седео би тако Бог зна још докле.{S} Њему, у њего |
| ти, и ушла је.</p> <p>Понудила је трећи чај, и изашла опет.</p> <p>— Сутра после подне ћете зна |
| да се сита насвира, и да попије празан чај из безбојне стаклене шоље. </p> <pb n="159" /> <p>Д |
| нда те молим да прекинеш, и да приредиш чај.{S} Зима ми је.</p> <p>Монах Иринеј је скочио као в |
| та свога.{S} И онда, попити чашу топлог чаја и умрети.</p> <p>Мало после опет, већ по трећи пут |
| веверица, примакао сточић за сервирање чаја, отварао брзо разне фијоке и орманчиће, и спремио |
| је обукла свилену хаљину отворене боје, чак мало и изрезану.{S} Само се није хтела закитити.{S} |
| сли, Ана је покушавала да их омаловажи, чак да им се наруга.</p> <p>То је можда био онај познат |
| {S} Блаженство то ју је испуњавало сву, чак до врхова прстију. </p> <p>Други пут опет, баш уочи |
| очију, ни стисак руку, ни заносна реч, чак ни хармонија мисли и осећања.{S} На трепету звука ј |
| рлетним и немилосрдним путем живота.{S} Чак, у једном тренутку, Ана му се учинила као <pb n="90 |
| ац што питао?</p> <p>— Никада ништа.{S} Чак, уверена сам, ни матери није ни реч рекао.{S} Није |
| опет исписала стара њена озбиљност.{S} Чак је и ослабила.{S} Само су очи пламтиле, и биле лепе |
| однети да га и негледимице слуша, да га чак дуже времена и сасвим не види. </p> <pb n="67" /> < |
| још више помисао да је претрпела можда чак и мали пораз, и хладно загледана у свој задњи триум |
| шао.{S} Затим, стао је из Ане да избија чак и неки стварни несташлук.{S} Одлично је имитовала љ |
| а чак и како је Мајински поцрвенео , па чак и како је Мајински направио гримасу , да сем једног |
| а, него како је и Иринеј поруменио , па чак и како је Мајински поцрвенео , па чак и како је Мај |
| морао задовољити да остане у порти, па чак и на улици.{S} Да колико толико бар појање чују, ка |
| , већи и покајник, то је све.</p> <p>Па чак ни тако није.{S} Није тако, Ана!{S} Све оне фазе, к |
| Јове као од сунца.</p> <p>Дошла јој је чак жеља да се и она претвори у једну од тих малих живо |
| ожењу .{S} Његово расположење бивало је чак све боље и све пријатније, у колико је чешће долази |
| свирала, није читала, није шетала, није чак ни у цркву ишла, сем понекад на вечерње, а и онда ј |
| и мало блеђи него обично.{S} Некима се чак чинило да је у задње време и опао.</p> <p>— Промени |
| ништа с поља могло видети .{S} Није се чак могло ни чути, јер је почео дувати чудни онај јесењ |
| дивне, раскошне службе, данас, можда ће чак и добро бити да мало постимо.{S} Две недеље дана да |
| ени, мој добар друг из млађих година, и чак и мој имењак.{S} И он се зове Јова.{S} И то га је и |
| в.{S} А Иринеј ?{S} Ах, он се опире, он чак заповеда, он шта више влада!</p> <p>Ана је дохватил |
| ећајући да их она није мислила, и да их чак и не познаје, али осећајући и то да их сад ето има |
| окојног адвоката Недића.{S} Помешана са чамотном, влажном јесени, жалост та је била тежа од оло |
| } А по слушаоцу поврве хладни мрави.{S} Чар се проспе до сржи костију, и човек се тресе од блаж |
| ко, неочекивано, као прегршћу, баци сав чар њихове љубави одједаред у душу.{S} И успела је у то |
| од свега. </p> <pb n="239" /> <p>То је чар монаштва њеног, то је горда чистоћа њена, јединство |
| за њим милост .{S} И најзад превлађује чар лепоте, и јако са слабим се сједињава у жару љубави |
| <pb n="242" /> <p>Свирачицу је дохватио чар музике.{S} Свирала је неку руску народну песму, вре |
| ја не осећа и не зна више ниједну своју чар и привлачност , која за човека пред собом, иако јој |
| ило се да Ана зна, или има у себи тајну чара ђаконовог гласа.{S} Добио се неки скоро очигледан |
| је овде и хладно ? — Недићка се сагла, чаракала по пећи и бацала дрва. — Нема доста жари.{S} П |
| толико чежњивије певао песму лепе неке чари.</p> <p>— Ја видим, докторе.</p> <p>— Не, видим.{S |
| није ништа друго до тајна полифонијске чари.</p> <p>Размишљајући о суштини музике, Ана је, пос |
| пено се долазило до познавања уметничке чари тих симболичних представа из живота и страдања Хри |
| ј део од створења које је Бог лепотом и чарима обдарио.{S} А госпођа једна, с лорњоном, унела м |
| едан богати извор лепоте и музике, који чарима својим мене <pb n="76" /> усрећава.{S} Али не са |
| есмицу:</p> <p>„Из облака те знам само, чаробна жено, из белог облака, из кога никад не излазиш |
| з олтара храбрила и миловала. </p> <p>— Чаробна жива слика.{S} Мурилови херувими који око Мајке |
| успомена.{S} Први мој доживљај је моја чаробна и света љубав, до које сам се попела по кристал |
| А онај, ко тај терет може скинути , ко чаробним осмехом може исисати из њега тежину и хладноћу |
| вог баса, и чула се фина каденца Аниних чаробних прстију.{S} Људи су гутали не знајући шта гута |
| , приволи на путовање, и уклони мало из чаробно моћне средине. </p> <p>— Стар сам, Иринеје.{S} |
| едстављало јој се као повлачење у једно чаробно удубљење, одакле ће слика она на дверима још ле |
| сте нарави .{S} Чинио је понекад утисак чаробности.{S} Деца, врапци пси и мачке ишли су у гомил |
| е крњатке.{S} Прашину диже са земље као чаршав, и застире облаке.{S} Пребија младе воћке, изваљ |
| ам, час демон, час светац, час глупак , час мудрац, час џин, час нејаки слабић, час монах, час |
| као да ће одмах ући, још дуго стојала, час извијајући се за стазом којом је он отишао, час увл |
| чудној некој колевци, коју музика љуља, час опет да сам мртав у гробу, и анђели да надамном лит |
| ас од неког скоро материнског сажаљења, час од страшне љубавне неситости којој је и вечност кра |
| ан од јаве да одвојим.{S} Чинило ми се, час <pb n="140" /> да сам дете у чудној некој колевци, |
| но спава.{S} А људи ?“</p> <p>„Још сам, час демон, час светац, час глупак , час мудрац, час џин |
| етац, час глупак , час мудрац, час џин, час нејаки слабић, час монах, час далеко од тога.{S} Уж |
| } А људи ?“</p> <p>„Још сам, час демон, час светац, час глупак , час мудрац, час џин, час нејак |
| јајући се за стазом којом је он отишао, час увлачећи се страшљиво и с кајањем неким унутра.</p> |
| времена.{S} Збиља.{S} Час би се смркло, час би се разданило .{S} Облаци се нагло гонили око сун |
| час мудрац, час џин, час нејаки слабић, час монах, час далеко од тога.{S} Ужасно, колико живота |
| час џин, час нејаки слабић, час монах, час далеко од тога.{S} Ужасно, колико живота има у чове |
| н, час светац, час глупак , час мудрац, час џин, час нејаки слабић, час монах, час далеко од то |
| /p> <p>„Још сам, час демон, час светац, час глупак , час мудрац, час џин, час нејаки слабић, ча |
| ика се трзао између разних осећања .{S} Час је са одушевљеном радошћу гутао сјајне, горде речи |
| сказајући промену времена.{S} Збиља.{S} Час би се смркло, час би се разданило .{S} Облаци се на |
| евник ове редове:</p> <p>„Осам сата.{S} Час, када свака биљка без изузетка , са капљицом росе н |
| огод...</p> <p>Анино срце се грчило.{S} Час од неког скоро материнског сажаљења, час од страшне |
| да бисмо тим путем морали отићи ?{S} За час само, и љубави наше не би било, не би је било, Ана, |
| м, из те средине која је кобна, која за час један може бацити у човека клицу смрти.{S} Одлучила |
| могла њему и дати!{S} Кад би се само за час кроз једнолики мир његовог живота могао пронети бат |
| им грудма.{S} Хоровођа нетренимице чека час да са сопраном заједно падне у несвест.{S} А два на |
| а душу њену, која, као и свачија, сваки час може бити убијена ?{S} Где су ми и милост и сажаљењ |
| синчића, и како овај, од досаде, сваки час лабаво упушта кануру.{S} Али ју је наједанпут, од в |
| је најзад ипак дошао.{S} Дошао, у задњи час, да је умири.{S} Ана осети неку топлу мекост у срцу |
| се он дигао и пошао Ани, кад се у исти час Ана дигла и пошла монаху Иринеју.{S} Учени доктор т |
| дана касније, о празнику, тачно у исти час, т. ј. при читању Еванђеља, осетио је ђакон опет је |
| , је одговарала:</p> <p>— Било је један час и неваљалство.{S} Страшно, ниско неваљалство.{S} Ка |
| у олтару. </p> <p>За Ану је то увек био час необичног осећања , моменат праве побожности, момен |
| дуго стојати.</p> <p>Тако се приближио час кад је ђакон требао ући у олтар, узети путир, попит |
| м.{S} Али, како видиш, човек до задњега часа има жеља.{S} Пожелео сам да још које тренутак с тв |
| ка који зна да је вољен, и кога свакога часа, на сваком кораку , <pb n="89" /> може срести радо |
| о је највеће благо у њој.{S} А од онога часа, та се рука хришћански дарежљиво отворила, и пружи |
| кад помислим да Јова и ја можемо сваког часа умрети, онда ми се чини да сам Ану, тиме што сам ј |
| непрекидно стрепим, и кајем се понеког часа што вас нисам силом одстранио.{S} Морао бих га, по |
| м да чудом врати чудотворног певача, за часак један, само дотле док не изврши дело светиње и ле |
| гу, ђакон је узео и пружену руку.{S} За часак само.{S} Кратак и незабораван часак.{S} А затим ј |
| е у грчевитом луку — да ли сте га ма за часак један волели, Ана, говорите истину, Ана! — шкргут |
| бав моја према монаху није се још ни за часак оделила од љубави моје према цркви, и од завета њ |
| штење неко, и служећи свештеник само за часак, у једном одсеку службе, замењује ђакона.{S} Посл |
| више и не дође.</p> <p>— Би ли могла на часак изаћи, Анице?{S} Учини, дете моје, дођи.{S} Ја са |
| За часак само.{S} Кратак и незабораван часак.{S} А затим је положио у руку молитвеник, и са из |
| и оног другог света.</p> <p>— Још само часак два останите самном, Ана.{S} Ја ћу онда на гроб, |
| зар сте могли, зар сте могли и једнога часка .. . ја сам недужан потпуно, ја вас нисам уходио, |
| } За монаха једног, који се, тамо, пред Часном Трпезом, моли Богу за цео свет, а на души му је |
| жао је свештеник, с челом на поду, пред Часном Трпезом, клањао се дубоко и скрушено доктор Пашк |
| е изгуби.</p> <p>И ђакон је имао тешких часова.{S} Његова аскетска љубав за идеју лепоте, апстр |
| а побољевао и доста неуредно долазио на часове вежбања. </p> <p>Ваљда с тога што је Ана сву сво |
| ту , и већ сада преживела последње лепе часове и у музици и у цркви ? ...{S} Помилована рука, с |
| шаптао нешто у себи.</p> <p>— У тешким часовима смо, драги Иринеје, сви без разлике само нејак |
| чај Недићкин и туга Анина, и, најзад, у часовима, кад је доспевао да и на себе мисли, осећао је |
| сунцу види портре једне жене, насликан, часом, од невидљивог сликара , и обешен о зраку светлос |
| ући.{S} Осећала је часом неку спољашњу, часом унутрашњу празнину .{S} Душа њена се расипала у н |
| ао сјајне, горде речи свога љубимца.{S} Часом се опет питао: да ли је његов Иринеј збиља фанати |
| озвала псето и четком му прала зубе.{S} Часом би се опет скуњила.{S} И тада би, и то као неку к |
| њено је било неодређено и нестално.{S} Часом ју је обузимало тако радосно узбуђење, да није зн |
| ца, и јавила да господин Мајински треба часом да изађе напоље , јер га неко тражи.{S} Мајински |
| рало коприву да се попне на прсте, и да часом голицне нос на тој замишљеној човечјој глави.{S} |
| оја, нестало летњег даха.{S} Настала је часом страшна тишина неживота.</p> <p>Али мало после, к |
| је лагано, застајкујући.{S} Осећала је часом неку спољашњу, часом унутрашњу празнину .{S} Душа |
| тав од блиставих Аниних суза.{S} Застао часом пред Трпезом, и раширеним, брижним погледом је тр |
| } Да се склоне строге божје очи, да бар часом доживи слатку земаљску срећу. </p> <p>Ухватила се |
| ресао главом.{S} Њих двоје изгледали су часом као два стара шћућурена врапца, који се чуде куда |
| .{S} Ана!{S} Милости моја, лепото моја, части и дико моја, Ана, реците нешто, заповедите, спаси |
| палату?{S} Је ли вам тешко у ту палату частољубља, рада и лепоте узидати телесну своју срећу, |
| заболело то што сам сада написао.{S} У часу кад о њој мислим.{S} Осећам да је неправедно .{S} |
| до краја, пила их онако као што се пије чаша вина или чаша отрова.{S} И никад јој није било дос |
| којом је чезнуо.{S} И осећао је како се чаша његовог живота пуни пуни ... </p> <p>А сад је ето |
| их онако као што се пије чаша вина или чаша отрова.{S} И никад јој није било доста.{S} Тако, д |
| и могло и смело друкчије бити, него да чашу Евхаристије он изнесе и подигне. <hi>Причасно</hi> |
| о краја живота свога.{S} И онда, попити чашу топлог чаја и умрети.</p> <p>Мало после опет, већ |
| д је ето кануло нешто мутно у кристалну чашу његовог живота.{S} Улица га дражи отворено поље га |
| ркве, Пашковић је најзад пресекао мучни чвор.</p> <p>— Дакле, случај је доста тежак, али болесн |
| ом која треба да зазвучи.{S} И кроз тај чвор настаје онда ливење живота свога у дрхтај жице, у |
| на уснама, Ани се тај дрвени, рапави и чворновити човек одједаред учинио као неупознато једно |
| врло дугачким ројтама.{S} Шал је држала чврсто око себе, мешајући са дугим, тешким ројтама свој |
| неко зло прети, и да само у заједници и чврсто загрљени могу злу томе отпора дати — и све тако, |
| менула није да је уопште <pb n="230" /> чега било.{S} Крила је дакле.{S} Зашто је крила?{S} Али |
| тавља ћелију рада и вишег живота ...{S} Чега се дакле бојите?{S} Тела наших ? ! </p> <pb n="177 |
| о отисну од себе сумничење и плашњу.{S} Чега да се боји?{S} Ђаконовог приближења ?{S} Његових р |
| оси је осећала нешто пријатно топло, од чега су јој се очи склапале, и испод затворених капака |
| љуља дете кад треба да заборави оно од чега се поплашило ...</p> <p>Вратили се затим столу, пр |
| pb n="40" /> и гледати да види нешто из чега би могао закључити шта је с њоме.{S} Али онда се с |
| {S} Прави трепет етра.{S} Висок, мекан, чедан, и пун оних божјих искрица које плачем среће нади |
| аху оно што је монах самом Богу обећао: чедан, идеалан живот, са једном великом љубављу, којој |
| ловала је чежњом пољупца који стидљива, чедна душа није могла да да из себе.</p> <p>И онда одје |
| а, пролеће.{S} Па и кад је љубав дошла, чедна монашка љубав калуђера, пролеће је остало пролеће |
| им, узмакли су далеко од њих, и у крилу чедне усамљености, једва једном, тога дана, уста њихова |
| аконом који је у срцима вашим, и бићете чедни и невини! ... </p> <p>— Али, да ли све то што сам |
| са тако искреним поштовањем, и са тако чедном неком старинском грацијом, да је у њему било пун |
| а, у свима данима својим, бити борба за чедност и триумфе њене, бити полифонијска једна тајна, |
| са, укочено стиснута уста, нека особита чедност у гласу, ауторитет у ходу и у покретима упадали |
| ра међу свима људма, јер, Бог, лепота и чедност, то је један исти завет.</p> <p>Ана је испитују |
| " /> најзад очи, саме очи њене говоре о чедности срца једног коме нигде нема равног. </p> <p>— |
| ка монах и аскет.{S} Човек може имати и чедну љубав према жени.{S} Пре бих се питао нешто друго |
| ени, тешко мени ...{S} Хоћеш да легнеш, чедо, да се пресвучеш и да те покријем — скидала је Нед |
| к песме која се у срцу савила и ћути да чедо не пробуди. </p> <p>Мала пауза.{S} Инструмент је у |
| ок је у цркви, Ана је ведра и мирна.{S} Чежња се губи. </p> <pb n="10" /> <p>Као лешиница неког |
| а му у крилима нема доста лета.{S} Нека чежња је падала на душу Анину с времена на време.{S} И |
| здисало.{S} Али не нестрпљива, задихана чежња.{S} Не буктиња која огњем прети.{S} Него мала она |
| </p> <p>Ану је дохватила и ломила силна чежња.{S} Осећала је узбурканост у прсима, буру у памет |
| /p> <p>Зашто дуже није трајала прва она чежња у којој ничега збилог и догођеног нема?{S} Зашто |
| борби ?{S} Је ли наишла на вас болесна чежња за својом сопственом несрећом?</p> <p>Ана није од |
| на зло њено.{S} Понекад опет, Ани је та чежња годила.{S} Јер, иако не облик, али суштину свога |
| у, и радовала се што ће идуће недеље та чежња још већа и још страшнија бити.{S} Пашће на њу, не |
| ваке поједине ноте и акцента.</p> <p>Та чежња, уосталом, није била ништа ново код Ане.{S} Разли |
| баних селица, дохватила га је одједаред чежња да и он некуда пође.</p> <p>Слушао је много о Бог |
| моје руке.{S} А јаки мирис баште, то је чежња мога оца да ја будем радосна и срећна.</p> <p>Ана |
| да је био, да је сладак био, и да гори чежња за њиме. </p> <p>Ана је одједаред осетила врелу, |
| ијом .{S} Прво је пожелела да фантазија чежње њене претвори у једину велику базилику, са једино |
| удбоносном важношћу.{S} Добијало је вид чежње .{S} Кад би бар мисао једна могла бити гласник у |
| од Ане.{S} Разликовала се само нешто од чежње до онога дана кад ју је ђакон ословио.{S} Тиме, ш |
| у, далеко је премашала његове уметничке чежње, и уједно, како се Ани чинило, такву је слепоћу у |
| и свирци.{S} Још су дрхтали хоровођини чежњиви чело-тонови, таласао се меки, врући мрак ђаконо |
| ровог цинизма и аналитичарства у толико чежњивије певао песму лепе неке чари.</p> <p>— Ја видим |
| која тек просијава.{S} Рукама, нежним и чежњивим, као да даје знаке и такт милој свирци, коју с |
| Недићевој капији се растајала два пара чежњивих очију. <pb n="139" /> Позно летњи ветрић, мека |
| вала ђаконову десну руку, помиловала је чежњом пољупца који стидљива, чедна душа није могла да |
| је одједаред осетила врелу, нестрпљиву чежњу.{S} За ђаконовим гласом, за отвореним његовим уст |
| /> <p>Ти ћутиш и свираш.{S} И не видиш чежњу моју, јер очи твоје неће ништа да виде.</p> <p>А |
| } Као да и она, баш у том тренутку, или чезне, или стварно осећа ту малу, топлу, али најслађу ч |
| не излазиш.{S} И љубим те непознату, и чезнем за свирком твојом, никад нечувеном .</p> <p>Глав |
| велика, свемилостива љубав за којом је чезнуо.{S} И осећао је како се чаша његовог живота пуни |
| с причешћу мир живота за којим је тако чезнуо.{S} Призивајући <hi>Вонмем</hi>, он је скоро оча |
| а је.{S} Душа моја, мала гладна тичица, чека вас и богата је.</p> <p>То су, видите, живи трагов |
| оје, као жица, затегнуто и пуно музике, чека да интервал прође, и да потече песма, од слога до |
| одица, у жеженом злату и драгом камењу, чека вас, и сирота је.{S} Душа моја, мала гладна тичица |
| монах Иринеј.</p> <p>Њу он то чека.{S} Чека је тако као што је она њега чекала тада, у оне муч |
| а само помало бледог уља долива, јер не чека женика, него чека његово царство и његову славу.</ |
| својим грудма.{S} Хоровођа нетренимице чека час да са сопраном заједно падне у несвест.{S} А д |
| олазило би на ред питање: а шта мисли и чека Ана Недићева?</p> <p>Пријатељи куће Недића поделил |
| а, подсећао је на заложени самовар који чека госта. </p> <p>Госпојинска зора је долетела ведра |
| ог уља долива, јер не чека женика, него чека његово царство и његову славу.</p> <p>У таком очек |
| стојао је монах Иринеј.</p> <p>Њу он то чека.{S} Чека је тако као што је она њега чекала тада, |
| цркви, мени и нама.{S} Деца и иконе вас чекају, и тужни су.{S} Мајка Богородица, у жеженом злат |
| стојао, као од метала саливена опомена, чекајући тренутак да чело земљи приближи, и снажним, ск |
| вона, пред којим је стајала бачва воде, чекајући велико и чудно дело божје.</p> <p>На свештениц |
| шао је монах Иринеј, сав мокар од кише, чекајући на пољу узалуд да му се нешто јави, да му Ана, |
| а је она нарочито изашла, и нарочито га чекала.{S} Желела је ваљда да му тако, неочекивано, као |
| ка.{S} Чека је тако као што је она њега чекала тада, у оне мучне тренутке, кад није знала где ј |
| игао је на црквена врата још док је Ана чекала да прими нафору .{S} Разговарао је тобож с неким |
| ој зуби, али сузе нису текле.{S} Још је чекала, још се надала.{S} Међутим, Недић је одлазио, а |
| малог детета, под самим теменом бије, и чекала је да се то срце смири.{S} Кад се најзад смирило |
| ца. </p> <pb n="201" /> <p>Стајала је и чекала и стрепила.{S} Груди су јој биле пуне Бошковог и |
| ла по вароши, а немоћ људска је покорно чекала ударац.</p> <p>Нешто хуји.</p> <p>Звиждуци супро |
| узбуђено. — Цео мој живот и рад вас су чекали.{S} Ви сте дошли, и старе раскрснице мога живота |
| нилом окићене и травом засуте цркве.{S} Чекало ју је изненађење.{S} Крај великог туторског стол |
| рце сваке мајке, прострло се по поду, и чекало да деца његова преко њега пређу. </p> <pb n="138 |
| нам, можда је у мени самом негде готово чекало лепо једно чудо.{S} Ја сам пре био дивља лоза ко |
| обро је било свима.{S} Али се нешто још чекало.</p> <p>Чекало се да се подигну небу два ока, дв |
| има.{S} Али се нешто још чекало.</p> <p>Чекало се да се подигну небу два ока, два сасуда таме.{ |
| и бедни, и плачемо.{S} И Бог стоји.{S} Чекамо сви троје да дође хирург.{S} Да донесе нож и да |
| и весео растанак?{S} Све дотле док има чекања, растанак није болан.{S} Он је лепота.{S} Он је |
| а замирисао ружом.</p> <p>То је љубавно чекање из ње уздисало.{S} Али не нестрпљива, задихана ч |
| иској грани, извијена врата као у неком чекању , са очима упртим у нешто што је отишло, стојао |
| ју је ђакон ословио.{S} Тиме, што је у чекању од богослужења до богослужења било сада врло мно |
| а који је увек тако сладак у надама и у чекању.</p> <p>Ана се враћала у живот.</p> <p>Гроб мога |
| чери некако двоструко сањив, и једва је чекао да спусти главу на јастук.{S} Али у коме тренутку |
| ор Пашковић.{S} Очигледно је било да је чекао Ану.</p> <p>— Имао сам три сата одмора, па сам до |
| и пре, на засебном мермерном столићу, и чекао, као и пре, да монах Иринеј спреми и разлије чај. |
| це, притрчао владици, и послушно сагнут чекао шта ће му рећи. </p> <p>— Ништа, синко.{S} Иди, п |
| ате очи ?{S} И јесте ми неки момци, кад чекате да доктор Пашковић, са својих педесет четири љет |
| е била.{S} У грудима јој је ударало као чекић.{S} Једнако јој се чинило да чује корак који тако |
| ћ неколико дана њој се чини да иза тога чела лежи нека болест.</p> <p>Изашла је на терасу, и се |
| ње, страдање, испружене руке и невесела чела!{S} Куда су, него у поноре туге, просуле се и отиш |
| нашли су је насмејаних уста и намрштена чела. </p> <p>Није се међутим заправо одмарала.{S} У да |
| сасвим искрене очи под сенком необичног чела, дивна коса, укочено стиснута уста, нека особита ч |
| нда се опет стиснута коса прелије преко чела и преко половине образа, и лице дође тако мајушно |
| p>Ана Недићева је прелазила руком преко чела.{S} Већ неколико дана њој се чини да иза тога чела |
| пламена у себи стојао је као прекаљени челик, тврд и вечит у најжешћој ватри.</p> <p>— А ако о |
| усне њихове приближавале на пољубац, на челима њиховим је стојала светлост, бела као снег.</p> |
| као да из славуљских недара излазе.{S} Чело јој се набере, зуби се зарију у усну, а прсти леве |
| есе, правио гест као да запушава уши, а чело би му се набирало тачно у пет линија и четири праз |
| жеља да потрчи пред степен олтара , да чело и усне своје положи на траг његових стопа, и да за |
| саливена опомена, чекајући тренутак да чело земљи приближи, и снажним, скоро страшним гласом п |
| земаљску срећу. </p> <p>Ухватила се за чело.{S} Кајала се, крстила, и клањала пред добротом бо |
| подигла главу с ђаконових руку и видела чело његово, бело као љиљан, она се само благо смешила. |
| ој.{S} Кад црни калуђерски вео падне на чело младићево као покров, негде у куту јауче и седе св |
| а жена.{S} А када тај црни вео падне на чело младићево као победа , негде у куту јауче и свилен |
| т који мајчина рука ставља јединчету на чело и на груди ... </p> <pb n="244" /> <p>Тишина.{S} А |
| опи марамицу светом водом и покапа њоме чело и груди.</p> <p>Не би стигла.</p> <p>Светла слика |
| шта бисмо с хоровима?</p> <p>— Клавир и чело ће бити место хора.{S} Главна ствар је Гаврило.{S} |
| им што зазиђује, љубио јој руке, косу и чело, и то опојном једном врелином од које нема спасења |
| и.{S} Још су дрхтали хоровођини чежњиви чело-тонови, таласао се меки, врући мрак ђаконовог баса |
| трах од Бога.{S} Дошло јој је да спусти чело доле на камен и да чита молитву.{S} Али је настави |
| у слатка, и ћутали су даље.{S} Ђаконово чело је било бело као цвет, Анина коса је изгледала као |
| м чудно, четвороугласто, скоро брутално чело те девојке, и видим јој ону тешку златну косу, так |
| ја тачно, госпођо — набирао је Пашковић чело попреко, што је значило да му је онај други смешан |
| спођица Недићева на клавиру, а хоровођа челом.</p> <p>Та идеја, одмах се осетило, имала је јачи |
| пље, са дискосом и Христовим телом пред челом, и са старим ничице простртим свештеником крај но |
| звонце у олтару, лежао је свештеник, с челом на поду, пред Часном Трпезом, клањао се дубоко и |
| и мудрост изаберу, несрећни људи.{S} На челу владичином, међу многим ситним и попречним борама, |
| и он се буди ујутро с борицама бола на челу.</p> <p>Шта је то?</p> <p>Ђакон се смешио облачно, |
| } Девојчица та, са свима тима мукама на челу, лежи ту негде, сасвим близу, на овој земљи љубави |
| еја, са знацима неправедног страдања на челу, једнако му је излазило пред очи.</p> <p>— Иринеје |
| > онакав како га је душа хтела, боре на челу Анином нестану, уснице се раздвоје, и искочи страс |
| а обрве се примакле једна другој, и на челу се опет исписала стара њена озбиљност.{S} Чак је и |
| уци да се опрости.{S} Са седом ћубом на челу, са жалосном ватром у очима, са необичном исповешћ |
| ћи да се умири.{S} Осећала је да јој по челу букти, да су јој уста полуотворена, да су јој груд |
| о.</p> <p>Ана је осетила хладан зној по челу, жмарце утрнулости по рукама и ногама, и стисак је |
| /p> <p>Занимљива слика.{S} Девојка пред чељустима среће, могло би се можда рећи.</p> <p>Сирота |
| два савлађујем од узбуђења.{S} Ми смо у чељустима страшне несреће.{S} Пред вашом матером нисам |
| оћи душине, толика множина баца у јад и чемер живота наших?{S} А шта се друго и ради са милошћу |
| а.{S} Интензивно као никада је осећао и чемер и сласт живота и позива свога.</p> <p>Дневник жив |
| милостив.{S} Него су животи људски тако чемерно бедни, да се понеки пут <pb n="182" /> и њему р |
| ниатура, обешена о грану мрачног, немог чемпреса, уског, копљасто тврдог и немилог, у чијој душ |
| то се онда за срећу то исто не каже?{S} Чему срећа и усхићење и сласт, кад после годину дана ср |
| ли се још мога писма?{S} Е дакле, оно о чему сам вам тада писао, потврдило се.{S} Владика жали |
| им поносом, и истом таком смерношћу , у чему је ваљда почетак праве религије духа човечјег. </p |
| а трајати жив до гроба мога.</p> <p>А у чему су ти живи трагови бића вашег?{S} У свирци, у смис |
| 5" /> и у изобиљу јој дала и од онога у чему је некад шкрта била, он се због немара и неувиђавн |
| и образовани сви, одмах су и пронашли у чему лежи реткост и вредност момента.{S} Ана је, имитуј |
| е би требао својевољно да прекида оно у чему је срећан.{S} То ће, сутра, ипак бити растанак. </ |
| авачи.{S} Такви разговори су били доста чести у вароши.{S} Ана Недићева је наиме веома интересо |
| и занесена . <pb n="157" /> Тапшало се, честитало се, уздисало се, делили се поклони и цвеће. < |
| зове Јова.{S} И то га је име, сиромаха, често скупо стало.{S} Наиме, кад чујем да жена љутитим |
| а дана када је Ану први пут ословио.{S} Често се тога сећао, и живео са тим сећањем као са какв |
| аве исповести, и дирао је Ану у срце. — Често се питам: шта је то самном?{S} Бог је, или живот |
| ви и себи.{S} Тој игри се она предавала често, дуго, и са неком ватром од које би после осећала |
| такву као да сунце носи на глави.{S} И често се питам: из којег је света та девојка ?</p> <p>— |
| шковић .{S} И он је долазио.{S} Долазио често, и сатима дуго седео и крај болесника и крај утуч |
| своју леву руку.{S} Она је то сад тако често чинила.{S} И при том јој је увек долазила једна л |
| је с музиком нешто завезао, чим се тако често враћа на госпођицу Ану.</p> <p>Сладак смеј.</p> < |
| овек испија у црном мраку ноћи, и, врло често, пошто се одрекао Спаситеља свога.{S} Зар ти све |
| d>VIII.</head> <p>Пред вече је Ана врло често ишла с оцем у шетњу, већином ван вароши.{S} Тога |
| чудно лепи снови.{S} Један се нарочито често понављао.{S} И у будном стању.{S} Манастир.{S} Др |
| м торбе, видим и друго.{S} Видим чудно, четвороугласто, скоро брутално чело те девојке, и видим |
| вир, или узимала виолину, свирала једно четврт сата, и стишавала се.</p> <p>Не, ништа ново нема |
| ући? </p> <pb n="207" /> <p>— Од једно четврт сата му је лакше, али немојте улазити.{S} Не тре |
| ми је да су дванаест Еванђеља на Велики Четвртак роман најлепшег човечјег живота ...{S} Као да |
| т.</p> <p>А Пашковић је доливао трећи и четврти чај, и седео би тако Бог зна још докле.{S} Њему |
| .{S} Добро је бројала.{S} То је сад већ четврто јектеније које свештеник говори.{S} А и да се з |
| орао наставити певање, и после свршеног четвртог дана стварања дошао је на ред други, па први, |
| с вашом дозволом, кући на одмор.{S} Од четири у јутро сам на ногама. </p> <p>Ана је, пре но шт |
| би му се набирало тачно у пет линија и четири празнине. — Али сопран солисткиња ваша? — доврша |
| оласке, <pb n="217" /> тако да је у три четири пута чуо цело појање.{S} Дешавало се да стигне с |
| од гостију.{S} Знало се само да ће око четири сата, по жељи епископовој, доћи ђакон Иринеј .{S |
| е да доктор Пашковић, са својих педесет четири љета, истера врага из торбе.</p> <p>Разговор је |
| олицом беспосленог каквог дечка.</p> <p>Четири дана је већ прошло како је епископ отпутовао, а |
| сину ципеле, а затим је дозвала псето и четком му прала зубе.{S} Часом би се опет скуњила.{S} И |
| идела даље испред себе него на тридесет четрдесет корака.{S} Као из воде су искакале веће и мањ |
| атите га, останите код њега пет, десет, четрнаест дана.{S} И ја волим тог старог човека.{S} И б |
| код куће сами, морала је, оцу за вољу, чешће да одглуми старог хоровођу њиховог певачког друшт |
| све боље и све пријатније, у колико је чешће долазио у ту цркву.{S} Имао је неко фантастично у |
| ли је онда дошло време кад су се почели чешће виђати на заједничким вежбама са хоровођом.{S} У |
| и више сталних посетилаца.</p> <p>Међу чешће посетиоце је сада спадао и доктор Пашковић.{S} Љу |
| } Музички заноси су наилазили на њу све чешћи и све јачи.{S} Понекад јој се чинило да целим тел |
| у себи — сликар отмених танких стасова, чија галерија изгледа као ред сјајних копаља, није стиг |
| а неким порушеним и попаљеним олтарима, чија светиља у срцима нашим треба да тиња.{S} Монах Ири |
| на борбеној тачки између та два света, чија видљива разлука јој је тако годила.</p> <p>Нешто с |
| у и детињег веровања у божју милост.{S} Чија је то заслуга?{S} Твоја?{S} Заслуга твога лепог гл |
| кше, нестане и прође пре свега тога?{S} Чија љубав?{S} Можда моја, можда његова, можда обе. — Т |
| чијем завету нема ни трунке немилости, чије аскетство осуђује себичну љубав не с тога да себе |
| агови вољеног бића, које не може отићи, чије срце живи и удара у сваком растанку. </p> <pb n="1 |
| се можда на вечити одлазак спрема онај, чије биће је у темељима њихове куће, у свакој ситници њ |
| м, чистим, мало жалосним својим гласом, чије је пиано било право умирање славуја.{S} Ана се усх |
| ове очи.</p> <p>Ђакон се најзад упитао: чије је то место.{S} И одједаред, пред њим је стојала с |
| ви дати нешто у темеље палате - Бог зна чије.</p> <p>— Ана! — цикнуо је ђакон, и склопио руке.{ |
| из ђаконових груди као велико звоно, од чијег се јека облаци плаше. — Калуђер сам свом душом и |
| p> <p>Био је опет весели онај калуђер у чијем завету нема ни трунке немилости, чије аскетство о |
| м том свету, који се така много мучи, а чији цео живот није толико вредан колико један тренутак |
| са, уског, копљасто тврдог и немилог, у чијој души као да се нешто давно осушило.</p> <p>— Кажи |
| а хладан један месец, који ме вуче, и у чијој мртвачкој литији знам да има и моје место.{S} И т |
| нуло је из ђакона најзад просто решење, чију наивност је, наравно, само владика опазио , и која |
| неком запечаћеном <pb n="50" /> ћивоту, чију легенду нико још не зна.{S} Најзад ју је пожелео. |
| оље, и да се у свој невољи својој сетио чика Јове Недића, и ждребета, које ће он, кад оздрави, |
| <p>Госпојинска зора је долетела ведра и чила, скоро мајска.{S} Крилима је гонила испред себе не |
| не с врата, она, како је отац њен једи, чим забруји с Богородичине Цркве, одмах бројанице у рук |
| се прелило благим, задовољним осмејком, чим је писмо отворила.</p> <p>„Одморите се мало.{S} Мен |
| ли видим да је с музиком нешто завезао, чим се тако често враћа на госпођицу Ану.</p> <p>Сладак |
| је некако општа брига целога места.{S} Чим би се у некој кући исцрпео разговор око најпречих д |
| ам</p> <p>непрестано чула то појање.{S} Чим останем у тишини и сама, ја чујем, и гласове хора и |
| она опална светлост у коју паперта тоне чим се упале свеће.{S} Да јој изрази допадање и усхићењ |
| е тако, — смејала се Ана — дођите , али чим мама види ваш црвени нос, знате каква је, одмах ће |
| е, човек оног тренутка мора осетити зло чим се зло у њему крене.</p> <p>А он никакво зло у себи |
| правцу ходника, у своје одељење.</p> <p>Чим је ушао у собу, сео је за сто, извадио из касете св |
| заповешћу, игром, варком, силом, лажју, чиме год хоћу, јер су сви ти пољупци моји, зато што је |
| а, тренутак један, и сасвим је свеједно чиме ћу тај тренутак испунити .{S} Шта више, ја морам з |
| олтарску одећу и уклонио се из светога чина.{S} Њој се чинило да негде, у дну олтара, севају м |
| е јављају кад људи једно другом милости чине, кад је и љубав међу њима само овејана, бескрајна |
| </p> <p> Мајински жмирну.{S} Онако како чине људи кад хоће да сакрију реп некој репатој мисли.< |
| а.{S} Скоро до пола од угаситог камена, чини се као да је цела требала бити каменита, и као да |
| ем, које се овакво нигде поновити неће, чини ми се умрећу.</p> <p>Ани се привиде као да гледа ђ |
| ту, са жељом да виче, да удара и зло да чини, и најзад да себе уништи, да се згази, да се у пра |
| се поносило што глава цркве баш с њима чини тај изузетак.</p> <p>— Каква глава цркве! — смејао |
| да трепти, и она, не знајући право шта чини, потрча за лекарем.</p> <p>— Опростите, господине. |
| рдошћу.{S} Кад се, не знајући право шта чини, занесе јунаком у себи.</p> <p>Тако и те вечери.{S |
| с тога да себе мучи, него да другима не чини неправду.{S} Јер људи су гладни љубави, и само ње |
| а можемо сваког часа умрети, онда ми се чини да сам Ану, тиме што сам је једну родила, закалуђе |
| вио.{S} Смрт је близу.{S} Понекад ми се чини као да се то душа једног драгог покојника спрема д |
| хо, са уздахом.{S} С једне стране ми се чини да ће све то време бити један златан сан, од кога |
| тос је могао ...{S} Па ипак, тако ми се чини, сажаљења може бити у човеку више него у самом Бог |
| кла.{S} Ђакон, док је ђакон, тако ми се чини, требао би да је монах.{S} Ја сам то небројено пут |
| преко чела.{S} Већ неколико дана њој се чини да иза тога чела лежи нека болест.</p> <p>Изашла ј |
| Иринеј се враћа за сто.{S} А старцу се чини да би могао седети, тако, у тој столици , гледајућ |
| ар и није тако трагична као што се мени чини.{S} Баш напротив, могла је госпођици Недићевој доћ |
| S} Што не може друкчије него онако како чини, кад свему сјајном око себе претпоставља ћелију ра |
| елове своје.{S} Јер јој се већ поодавно чини да га не познаје сасвим.{S} Да оно што тако мирно |
| остол да чита, и учила га да то нотално чини, како би сва снага невиности и лепоте гласа дошла |
| Да је пита — ђакон је уздахнуо. </p> <p>Чини му се да га она избегава.{S} После службе, нестане |
| етила да ни зинути не сме, гледало је у чинијицу каше пред собом и није јело. </p> <p>Владика с |
| е свидело.{S} Црква, у којој је служио, чинила му се хладна, немилостива зграда.{S} Један уокви |
| о, и с усхићењем пратио њену фигуру.{S} Чинила му се као пчелица, која, после дугог лета и бриж |
| хталом руком.{S} Златна одежда ђаконова чинила јој се као сивом прашином посута, а у своме срцу |
| рло много.{S} Узана путања средом храма чинила се као део неке библијске слике, и представљала |
| ћутања и одрицања ...{S} Па ја сам то и чинила ...{S} Ко је проговорио, ко је љубав моју изнео |
| као и његова, која ју је лепшом и бољом чинила, као и његова њега.</p> <p>Али Ана је, поплашена |
| леву руку.{S} Она је то сад тако често чинила.{S} И при том јој је увек долазила једна лепа ал |
| внодушно као да нико ништа није опазио, чинили јој се или злочинци, или с ума сишли.{S} Сузе по |
| p>Пратиоци владичини су веселији утисак чинили.{S} Ђакон, доктор теологије и врло учен, али чов |
| чува и оставља.{S} Све те инспирације , чинило јој се, рађају се и губе се на обиму неког јако |
| атрено зрно продире у тело рањеника.{S} Чинило јој се да ће се онесвестити, да ће пасти.{S} Пос |
| како не могу сан од јаве да одвојим.{S} Чинило ми се, час <pb n="140" /> да сам дете у чудној н |
| едељу просуо канда само њој у крило.{S} Чинило јој се, како је лагано корачала, да не иде кући, |
| ако нису умели да заподену разговор.{S} Чинило им се обојима да су се тек тога тренутка угледал |
| атио се у правцу из кога је дошао.{S} А чинило му се међутим да певачи гледају право у његов џе |
| S} Као већ неколико пута, њој се и сада чинило да се напила среће за цео живот, и да ништа више |
| ице су полегле једна на другу, и Ани се чинило да шушкају нешто између себе.</p> <p>И око ње је |
| Са једнога места у женској препрати се чинило као да тамо, у висини над солејом престаје оклоп |
| све чешћи и све јачи.{S} Понекад јој се чинило да целим телом трепти и бруји.{S} Једнога дана, |
| је ударало као чекић.{S} Једнако јој се чинило да чује корак који такође у капију савија.{S} Ок |
| ој расуђивати.{S} Сада, међутим, њој се чинило као да је она , Ана, затворена у малу кутију, а |
| и уклонио се из светога чина.{S} Њој се чинило да негде, у дну олтара, севају муње, и да ће сад |
| овођа је само жмирнуо очима.{S} Њему се чинило да то на једно излази. </p> <pb n="25" /> <p>У с |
| убавно благо његовог живота.{S} Њему се чинило да цело небо плаче с Аном, и да је то срећа коју |
| о њој што је после дошло.{S} Ђакону се чинило и природно, и једино могућно, да ће Ана бити Ант |
| дали су замишљено у башту.{S} Ђакону се чинило да у сунцу види портре једне жене, насликан, час |
| годило.{S} Осећала се као перо лака, и чинило јој се да на мирно поље гледа однекуд одгоре.</p |
| у.{S} Ани су не једаред засузиле очи, и чинило јој се тада да ништа друго и нема у свету сем ре |
| но у расу смирености и у вео туге.{S} И чинило јој се да тај човек, савијајући своје скоро охол |
| благодарности , блискости и наде.{S} И чинило јој се да ничега више и нема у цркви сем те Вели |
| е обоје не врате у стари свој мир.{S} И чинило му се да <pb n="118" /> то све само од себе иде. |
| уметничке чежње, и уједно, како се Ани чинило, такву је слепоћу ударала на његове очи, да ни п |
| ало блеђи него обично.{S} Некима се чак чинило да је у задње време и опао.</p> <p>— Променио на |
| ао се у њу.{S} Велико му је задовољство чинило доћи пре почетка богослужења, и шетати по порти. |
| ослова и анатеме у руке — све јој се то чинило као једно бљештаво заваравање.{S} Заваравање, до |
| и у најлепшем тренутку молитве!</p> <p>Чинило јој се да би мирно могла поднети да га и негледи |
| а твојој страни, не знајући да ли добро чиним.{S} Бог нека те штити.</p> <p>А затим, да би мало |
| и, одоле гледан, због густоће ваздуха, чинио се тајанствен.{S} У осветљењу полијелеја очи пева |
| ничице простртим свештеником крај ногу, чинио се Ани Недићевој као један од оних древних ђакона |
| мперамента и неке припросте нарави .{S} Чинио је понекад утисак чаробности.{S} Деца, врапци пси |
| био мало и одвише таман, и он је стога чинио понекад утисак грозе и претње.</p> <p>Додуше, Ана |
| осталих.{S} Свечан и поносит, некима се чинио као божја опомена, и улевао им је страх.{S} Ани < |
| а се сад опет збунила.{S} Доктор јој се чинио и досадна ухода, а у исти мах и нека виша доброна |
| квих потреса или криза.{S} Живот јој се чинио исти као и пре тога, и, као и пре тога, она је за |
| рукама старих жена и људи.{S} Олтар се чинио мрачна пећина од црног мрамора, у којој је све за |
| когод из публике изразио такву жељу или чинио такав предлог.{S} Напротив, сви су налазили да би |
| га њене мајке.{S} Али јој се ђакон ипак чинио тако мило наиван.{S} Као оно једаред <pb n="101" |
| се скоро удварао, и да је том приликом чинио неке алузије на симпатију њену према монаху Ирине |
| крај долазио ближе, живот се болеснику чинио све лепши.{S} И то не живот уопште.{S} Него баш њ |
| /p> <p>Монашки завет се младом калуђеру чинио као нека провидна ограда кроз коју се гледа у даљ |
| ак испунити .{S} Шта више, ја морам зло чинити и живот свој обесветити, ја морам срљати за жеђу |
| .{S} Можда је то последња љубав коју ми чиниш.</p> <p>Монах Иринеј је побледео, а у ужаснуте ње |
| <p>Трговци су позатварали радње раније, чиновници се разбегли из канцеларија пре времена , деца |
| ање, кад између родитеља и детета стане чињеница: да је дете другога некога више заволело него |
| звишењу, у белим облацима од хармонија, чипака и перја, уздизала <pb n="131" /> се танка, вошта |
| крај стуба, у шаренилу лаких тканина и чипака, опазио је једну сиву и жалосну празнину.{S} Ком |
| густом косом и у белој хаљини од самих чипака, њему одједаред дође жао, зашто се то мило, нежн |
| иза које се Ана баш од њега скрила.{S} Чипкана завеса такође.{S} Са каприциозним својим арабес |
| у стоји.</p> <p>Монах Иринеј је завидео чипканој завеси, и то је било неко бескрајно суморно ос |
| е, између два дрвета, осветљен прозор и чипкану завесу.{S} И то му је годило.{S} Али му се зид |
| тамо у трави, ружичасте и беле свилене чипке око Аниних несвесно склопљених руку.</p> <p>Госпо |
| штићен у дубини својој од кише и снега, чист и пун заветрине као соба.{S} Црква, напротив, била |
| опе северне двери.{S} Арханђел, Светао, чист, и златно сјајан.{S} Лети кроз хаос, и пење се на |
| } И који је, оставши усред смета и куге чист и здрав, осетио сам у себи све достојанство и сву |
| ло свог унутрашњег помонашења.{S} Он је чист као дете.{S} А снови његови су мирни снови о девој |
| {S} Некако сјајних, празничких очију, и чист од сваке анализе.{S} Доктори се најучтивије нуткал |
| анине, лио се са проповедаонице тежак и чист један млаз, који је лечио и спирао ране и на души |
| акав је мирис ђурђевка , мокар, леден и чист као јутро у гори.{S} После је свирала модеран једа |
| мену и шаптао:</p> <p>Поглед јој је био чист као поглед у биљке.{S} И сав од љубави и ничега ви |
| смо љубав своју, Ана, душо моја, бела, чиста и вечна!</p> <p>Монах Иринеј је бризнуо у плач и |
| дићева тачно погађала.{S} Младост њена, чиста и равна као труба убељеног платна, а засута момен |
| руке, а из груди јој је гукала невина, чиста, прва девојачка <pb n="233" /> љубав, она, која с |
| рила победе, Ана улазила у цркву мирна, чиста и непоколебљива.{S} Жуд, ако је мора бити у свако |
| да у ту руку гледа као у саму себе.{S} Чиста, нестезана, нељубљена, та је рука била за Ану ист |
| лети и тада, јер цео свет волим, јер је чиста калуђерска душа у мени, јер живот мој лежи на пон |
| еној котрљала се кап горчине.{S} Одвише чиста и нежна душа њена волела је непрестано само онај |
| /> жртва.{S} А међу нама остаје лепа и чиста монашка наша љубав! — Ана је грчевито зајецала. < |
| уди само с поља да обилазе око ње, и да чисте своју душу клечећи, убоги грешници, на неосвећено |
| ласу доктора Пашковића је трептала нота чисте, праве душе, правог једног славуја који је у бодљ |
| брани људи, као кутак један где има још чисте љубави за цркву и детињег веровања у божју милост |
| лтара, севају муње, и да ће сад велики, чисти Бог, казнити грешнике. </p> <p>Али Бог је тако до |
| ње њено том приликом, сцена и доживљај, чисти и божји као пшенично зрно, и она је одједаред уда |
| бно кад је реч о Ани Недићевој .{S} Цео чисти девојачки живот њен, сваки покрет њен, музика њен |
| о грешно осећати он, који воли девојку, чистију и Богу оданију од свих монаха на свету!{S} Дево |
| о побожни неки занос пред једноставним, чистим срцем те девојке, и пред тим сузама које су прво |
| н солисткиња без пратње хора.{S} Финим, чистим, мало жалосним својим гласом, чије је пиано било |
| S} Душа њена се испуњавала <pb n="8" /> чистим неким поносом, и истом таком смерношћу , у чему |
| Ана ?{S} Погледајте ми, молим вас, тим чистим и безгрешним својим очима право у душу, и реците |
| сно.{S} Складно, готово и цело, са тако чистим мотивом и тако савршеним тонским гибањем, као да |
| а потисне гомилу мисли, онда би опет та чистина у глави узимала тачни вид оне сиве празнине с л |
| двокат Мајински је двадесет минута дуго чистио једно пилеће крилце, и скидао с њега сваку скрам |
| тан неки осмејак јако светлих, као снег чистих зуба.{S} А по слушаоцу поврве хладни мрави.{S} Ч |
| ици, ка музичкој помпи, још се удубила, чисто се сама у себе урила.{S} Живот Анин се тако сузио |
| а, два сасуда таме.{S} И да срце једно, чисто и мирисно као дивља шума, дозове Бога, прими у хр |
| пуштајући да му глас, диваљ и громовит, чисто поруши песму.{S} Стари хоровођа је био нервозан , |
| е угуше.{S} Ана се дигла од клавира.{S} Чисто је посрнула.</p> <p>Монах Иринеј ју је нежно, јед |
| ув.{S} Глас као шушањ јесењег лишћа.{S} Чисто боли његова старост.</p> <p>А никад, ни у једном |
| а дана ту слику свога стања прилично на чисто, Ана се баш и забринула .{S} Да, као шум мора око |
| ту срећу тако богату и тешку, да је Ана чисто узмакла.</p> <p>Ђакон је прошао.{S} А Ана је, дод |
| обично понаша.{S} Тако необично, да она чисто њега самог не познаје, а камо ли да би могла <pb |
| .</p> <p>Ђакон се толико наљутио, да је чисто осетио потребу да се освети.{S} И доиста је <pb n |
| љице оштре, као од игала, а хладноћа је чисто гребла по лицу.</p> <p>На гробљу, није већ видела |
| врсту калуђерског вела.{S} И понекад је чисто физички осећала падање тога вела по себи.{S} И во |
| , и вртила главом.{S} Не ваља.{S} То је чисто чулна музика.{S} Отворено препричавање једног осе |
| <p>Целим путем, и код куће, у ђакону је чисто врила та срећа.{S} Осећао се као прегршт скривене |
| свега што јесте и што је било, да су је чисто скомлели малаксалост и умор.{S} Али се опет отела |
| з гласа.{S} Постепено, она је то мучење чисто заволела, да би душу што жељнију и жеднију отвори |
| кшала, еластична од мокроте, угибала се чисто под стопама, и свачији ход је био нечујан.{S} Зви |
| p> <p>— Шта ради та Ана! — продерала се чисто, једног дана, нервозна начелниковица на доктора П |
| пошла да седне за клавир.{S} А ђакон се чисто нервозно дигао за њом, и задржао је на пола пута. |
| је ударила оштра хладноћа.{S} Ваздух се чисто следио.{S} Сваки неопрезнији удисај, отворених ус |
| да се <pb n="28" /> вратио на небо кроз чисто, мирисно срце калуђера свога. </p> <p>Смешила се |
| елећи казати одлучну реч, а поколебан и чисто хипнотисан охоло победничким држањем ђаконовим.</ |
| в рецитатив, његово појање.{S} Високо и чисто музички, они су можда програм, по коме се, мало п |
| е</title></hi>. </p> <p>Како је љупко и чисто свирала онај једноставни завршни мотив можда најх |
| мирна.{S} То писмо је тако безазлено и чисто, да је боље од молитве.{S} И ја бих га и у цркви |
| та.{S} Ваздух је тако отежао да се људи чисто гушили у њему.{S} Пала је и нека, за то годишње д |
| генције, а опет је ван живота .{S} Неки чисто контемплативни и аналишући, скоро неактивни састо |
| д ока како је природа Ану после болести чисто наново створила, <pb n="75" /> и у изобиљу јој да |
| са је почела растити тако бујно, да јој чисто није било места на глави.{S} Настале су озбиљне т |
| уздахнуо је ђакон заносно, и залепршао чисто крилима све своје младости у одушевљењу.</p> <p>— |
| казује да је њему у његовој црнини тако чисто и добро.{S} Мало <pb n="14" /> после, у најсвечан |
| е коже у лицу, да су крила носа и ушију чисто трептала под кружењем крви.{S} Пришао је госпођиц |
| S} Две руке, обучене у златне наруквице чистог завета, стегле су Анине прсте, спречиле су нову |
| одгоре.{S} Као водопад, који се лије из чистог језера негде у врх планине, лио се са проповедао |
| о и радосно, да је срећан и пресрећан у чистој љубави својој.</p> <p>— Срећан сам!{S} Срећан са |
| вот толико колико свирку.{S} Страсти за чистом, непорочном лепотом се теже развијају , али су т |
| и њезиних укуса и судбина.{S} Страст за чистом лепотом, драги пријатељу, постоји, али води неку |
| обио безазлени вид дубоког предисања на чистом пољском ваздуху.</p> <p>Мало после, он је, по не |
| /p> <p>Тамо, високо горе око крстова, у чистом прозрачном фином сутонском зеленилу, ала тамо мо |
| га и милости имате, кажите ми: зар ни у чистом човечјем животу нема светиње којој смрт не прети |
| од његовог блага.{S} Једну капљицу оне чистоте којом он прашину земље прска.{S} Видео сам у ду |
| оворим? — Пашковићев глас је подрхтавао чистотом праве исповести, и дирао је Ану у срце. — Чест |
| p>То је чар монаштва њеног, то је горда чистоћа њена, јединство њено с црквом и олтаром , то је |
| ска дисциплина неприкосновености и беле чистоће. </p> <pb n="30" /> <p>Љубавни снови Анини нису |
| ивота њеног.{S} Значила је предодређену чистоћу, задатак да до смрти остане калуђерски врла.{S} |
| у подсећао на крв Христову у путиру, на чисту жртву, на <pb n="136" /> свемоћну смрт, која је С |
| ам сада.{S} Помози ми да велику, лепу и чисту своју љубав сачувам ...{S} Али, помажи ми само до |
| ој је да спусти чело доле на камен и да чита молитву.{S} Али је наставила да седи, и гледала <p |
| зазлена, као да госа њихов не зна ни да чита ни да пише.{S} А прота, угојен, масног и светлог л |
| за књигом бити задовољна, не може ни да чита ни да свира.{S} Не може ни да мисли.{S} Сваку миса |
| Тога дечка је Ана изабрала и апостол да чита, и учила га да то нотално чини, како би сва снага |
| е је читао необично лепо.{S} Као што се чита из груди у којима има неко мило узбуђење.{S} Како |
| и са необично приклоњеном главом док он чита Еванђеље.{S} Знао је ђакон и ко је та девојка што |
| з мудрих , благих његових речи се јасно чита да је много бола претрпео.{S} Мудар је, али је нес |
| е наћи предмет размишљања или забаве за читав један дан.{S} Волео је, нарочито кад треба да се |
| имала задатак да на крилима ветра обиђе читав један крај, да што брже изврши последњу бербу вен |
| даха, два занесена погледа, и као да је читав океан стао између овог, њиховог, и оног другог св |
| је осетила како се у њену руку скрунила читава хрпа малих белих коцкица, толико да је једва мог |
| , сасвим ју је занео.{S} Спремала се да читаве одсеке службе с децом поје, а поздрав архиеписко |
| да је једва могла све да их задржи.{S} Читаво парче хлеба јој је дао тај необични, мили ђакон |
| А благе, сажаљиве милости треба бацити читаво брдо пред ноге катастрофи, да жртви својој не мо |
| им зидом растављени од капеле и олтара, читају љубавно писмо жене ...{S} Да ли обојица грешимо |
| ако радо предају.{S} Није свирала, није читала, није шетала, није чак ни у цркву ишла, сем поне |
| ему радост што врши посао који воли.{S} Читало му се с лица убеђење да <pb n="27" /> ће Господ |
| S} На врло свечаном вечерњу Еванђеље се читало са три места.{S} Прота Богородичине Цркве на сре |
| ћу вам рећи, или ћу вам донети песму на читање.{S} А сада, молим вас, свирајте ми увод у оратор |
| тренутака.{S} Ушла је у цркву баш пред читање Еванђеља, а приспела на своје место да угледа је |
| писујући ту појаву навици, прекинула је читање новина, скочила са столице, нервозно ужурбано се |
| ри развијању.{S} Таман је хтео започети читање, кад га владика задржа.</p> <p>— Ето ти човечји |
| вредност момента.{S} Ана је, имитујући читање ђаконово можда за октаву и још за квинту више, д |
| ед очи монах Иринеј.</p> <p>Ето, његово читање, његов рецитатив, његово појање.{S} Високо и чис |
| тним очекивањем. </p> <p>Кад је довршио читање, и спремио се да легне, пало је ђакону на ум да |
| ву.</p> <p>То интеренсантно комбиновано читање приказивала је Ана с таком верношћу, и с таком < |
| о празнику, тачно у исти час, т. ј. при читању Еванђеља, осетио је ђакон опет један несигурни т |
| неког надања, умирио се.{S} Еванђеље је читао необично лепо.{S} Као што се чита из груди у који |
| рно, и с дубоким и лаким разумевањем је читао неку научну књигу.{S} Престао је сасвим мислити н |
| очитам. </p> <pb n="172" /> <p>Ђакон је читао:</p> <p>„Још није недеља.{S} Али ја већ сада знам |
| чекане?{S} Сиромах ђакон.{S} Немирно је читао јектенија, а глас је излазио из њега као никад.{S |
| ник?</p> <p>Ђакон је извадио дневник, и читао најмилију своју песмицу:</p> <p>„Из облака те зна |
| ове душе да задовољи.{S} Пашковић је то читао из њене збуњености, и био је тим потпуно задовоља |
| розор цветало, и машио се књиге.</p> <p>Читао је како је Бог, некада давно, шетајући по земљи, |
| ђаконово писмо, и није га хтела поново читати.{S} Учинило јој се бедно, детињасто.{S} Осећала |
| цвеће, спустила и главу, и почела брзо читати молитву.{S} Али после ју је, као увек, занело се |
| <pb n="111" /> за певницом неко певуши, читач апостола се тихо преслишава, свештеник који сврша |
| рске душе имамо.{S} Нисмо испосници, ни читачи молитава, ни целивачи икона, него они, који бар |
| ног надражаја , почели да реагирају.{S} Чича би дрмусао главом као да ће с рамена да је стресе, |
| на обично сцену, имитујући одлично како чича граби њену руку, стеже је што игда може место оне |
| и и урадити.{S} И топло се заузимала за чичицу код црквеног одбора, ишла сваки дан да га посети |
| ховог певачког друштва.{S} Малог једног чичицу, помало ружног, помало смешног, помало пакосног, |
| " /> круто и важно, израстао је огроман чкаљ, модро црвен у лицу, са пернатом огрлицом око врат |
| епу руку, необично таласасту и фину око чланка.{S} На руци је била старинска, равна и широка зл |
| н да дотле, докле Бог у човеку станује, човек оног тренутка мора осетити зло чим се зло у њему |
| слим да је то оно што волим ...{S} Али, човек сам, може бити да сам због свега тога у вама заво |
| исоких тековина људских.{S} Зато човек, човек као природа, жели на попришту борбе хероја или ма |
| > је време да мрем.{S} Али, како видиш, човек до задњега часа има жеља.{S} Пожелео сам да још к |
| у и манастир духа свога. <pb n="220" /> Човек са цветом у руци побуђује сажаљење, жена са цвето |
| ако се ваљда дешавају све храбрости.{S} Човек пусти да реч каже ствар, или да се ствар баш и зб |
| и неку тугу што сутра треба да идем.{S} Човек <pb n="161" /> можда никада, и ни из којег разлог |
| ему, целог свога века монах и аскет.{S} Човек може имати и чедну љубав према жени.{S} Пре бих с |
| ити у човеку више него у самом Богу.{S} Човек и с небом, и са сунцем, и с Богом има сажаљења!“< |
| еђима окренут, и увијати га у снове?{S} Човек осећа и невидљиве и незнане ствари.{S} Ђакона то |
| е некуда, куда човека само жена вуче, а човек оставља све, и иде, и губи пут и пропада идући за |
| ди .{S} Жена прави и од раја играчку, а човек и у рај носи пустињу и манастир духа свога. <pb n |
| де оно што мора да прође.{S} У борби да човек ниједан део свога душевног живота не страћи и не |
| шли у цркву.{S} Кад још нису слутили да човек целу ноћ може провести понављајући име једног чов |
| њега тога дана.{S} Јасно му је било да човек, у исти мах, може бити јако близу и Богу и људма. |
| човечјем потребан.{S} Да је потребно да човек, у нечем, остане аскет целог свог века.{S} Под за |
| аса доводила Ану. — Да ли је могућно да човек, после пет или десет месеца, потпуно индиферентно |
| има љубав, оно дакле што занавља моћ да човек остане веран поносу свом.</p> <p>А ви, Ана ?{S} А |
| потпуно истог облика и конца?{S} Можда човек заиста мора живети као и сви други ?{S} Можда Бог |
| , безвредне ствари.{S} Па какав је онда човек уопште, кад живот сам не губи за њега драж и лепо |
| е и уклањају испред њих, и човек, такав човек, одмиче далеко од свакидашњице и њезиних укуса и |
| .</p> <p>Био је то болешљиво нежан плав човек, гргураве свиласте косе, и тако фине коже у лицу, |
| же.{S} Не мислим баш на ону самоћу, кад човек сам живи, него кад нигде никог свога нема.{S} Има |
| е би, и обратно, жена је увек крива кад човек с висине посрне . </p> <p>А ја се пењем, Ана, и н |
| на, у једном од оних злих тренутака кад човек триумфује што је другом јад и тугу причинио, удар |
| ејати.{S} Некако преимућствено, као кад човек осети у себи нову, још неупотребљену, а баш најве |
| о месо.{S} Напослетку, Мајински је млад човек, опраштало му се.{S} Али доктор Пашковић.{S} Он, |
| слим да ђакон треба да буде сасвим млад човек.{S} Млад, неискусан, детињаст, безбрижан, сам ... |
| вети њих.</p> <p>Ја сам још сасвим млад човек, али ја осећам страшну, позитивну снагу, којом ћу |
| во нема да дође, него нов треба да буде човек у свему, па и према музици .{S} И онда, тражећи у |
| мишљењу о доктору Пашковићу.{S} Тај је човек борац за нешто лепо и високо.{S} Има у њему <pb n |
| да трепти, и благодарио је Богу што је човек у стању толико блажене среће осећати просто од то |
| , у несрећи , промаша циљ.{S} У јаду је човек јадан, ситан и мали, жељан је простог човечанског |
| е се тонови буквално премећу, и коме се човек мора смејати.{S} А завршила је са једном старинск |
| најслађу човекову срећу, ону с којом се човек затвара у орахову љуску, и ништа му више не треба |
| после смрти је све свеједно, и опет се човек толико отима, пенуша, граби, и разбија главу о то |
| ви.{S} Чар се проспе до сржи костију, и човек се тресе од блаженства. </p> <p>Једном младом чов |
| , живот и срце и уклањају испред њих, и човек, такав човек, одмиче далеко од свакидашњице и њез |
| оји би први морао нов пробити , па да и човек буке нов, Ани дође на ум љубав.{S} Није се збунил |
| осети хладну жаоку.{S} Тај нежни млади човек, са тим тужним гласом и са поезијом кратког живот |
| ну ону порезу живота коју и најсрећнији човек даје у скрушености , без достојанства, с прашином |
| ем ли што против љубави рећи, кад сваки човек само за љубав и живи!{S} Природа човечја је таков |
| о не сумњам.{S} Јер верујем да је сваки човек, у нечему, целог свога века монах и аскет.{S} Чов |
| акон, доктор теологије и врло учен, али човек јако малена раста, јако дугачке браде и јако дуга |
| деала, и почетак друге борбе ...{S} Али човек као дух, знајући да је дух племенитији од природе |
| веселији, најбогатији и у све заљубљени човек?{S} Треба да буде калуђер, одговарало је цело њег |
| шке породичне катастрофе.</p> <p>Једини човек, који је смео отворити мала гвоздена вратанца, ко |
| Ани се тај дрвени, рапави и чворновити човек одједаред учинио као неупознато једно благо, као |
| и и себе и друге људе толико помно, тај човек мора бити да ипак тражи нешто позитивно .{S} Њего |
| еком необично побожном грацијом, да тај човек одаје знаке блаженог мира, казује да је њему у ње |
| и у вео туге.{S} И чинило јој се да тај човек, савијајући своје скоро охоло усправљено тело са |
| и дела у детаље.{S} Ја вам кажем да тај човек негде у унутрашњости својој много осећа и много п |
| b n="33" /> <p>Њој дође на ум да је тај човек исто што и зрнце тамњана које тамо на олтару сажи |
| ка. </p> <pb n="163" /> <p>Можда је тај човек само сада ту, можда у башту ову, овако као сада, |
| одмах опазили да мој Иринеј није обичан човек? — питао је владика с поносом .</p> <p>Ана је пор |
| или крвава колевка . </p> <p>— Необичан човек сте ви, докторе — говорила је Ана с топлим призна |
| е.{S} Јер само весео и богат и заљубљен човек може волети и служити без циља.{S} Калуђер, калуђ |
| реда високих тековина људских.{S} Зато човек, човек као природа, жели на попришту борбе хероја |
| и љубавно, да музика да гласа ономе што човек у души носи а не може да каже.{S} И кад тон запев |
| ме радио.{S} Трећи, најзад: као оно што човек, у брдовитом крају, где сунце брзо седа, мора наг |
| ушу испуњава.{S} Треба ћутати.{S} Зашто човек ћути ?{S} Између осталог и зато, да би изазвао ут |
| на, демонска једна сила.{S} Сласт, коју човек испија у црном мраку ноћи, и, врло често, пошто с |
| плив проблема и бола?{S} Бојим се да су човек и жена нехармонични, непријатељски и кобни сусрет |
| случај одраслих.{S} Једна девојка и два човека у мојим <pb n="192" /> годинама.{S} Све комплико |
| /> <p>Ана је опажала да ентузиазам тога човека потпуно искрено и спонтано долази, али му није з |
| атле у снове мисли, одатле некуда, куда човека само жена вуче, а човек оставља све, и иде, и гу |
| једну своју чар и привлачност , која за човека пред собом, иако јој је драг, ништа нема.{S} Ниш |
| рења света, он је осетио грижу данашњег човека који у том свету није више срећан.</p> <p>Зашто |
| ч, који, по вољи, сваког мимопролазећег човека може откључати и широм отворити.{S} И посматрајт |
| {S} Тражи га.{S} Али, пролази мимо овог човека на улици, и иде даље.{S} Иде тамо.{S} Тамо, где |
| у и у души, који имају оружје да сваког човека на колена баце, који имају моћ да и из најтврђе |
| ело , видећи у ђакону одједаред блиског човека, и осећајући као да се с њим удаљује и један део |
| ди, и од којих, после, у гласу одраслог човека, остану само љушчице пепела, фина она меланхолиј |
| /p> <p>Владика изгледа као сенка једног човека кога више нема — помислила је Ана.{S} Такав је б |
| оћ може провести понављајући име једног човека, и може се пробудити, у свету недељу, блед и са |
| ватра или велика мећава, смрт угледног човека или свадба богате јединице, све су то разлози да |
| ав, она, која се баца и хита у љубљеног човека као што се прокључали горски извор баца и хита у |
| ећ сасвим пред зору на пољупцу љубљеног човека.{S} Први зраци сунца нашли су је насмејаних уста |
| етрнаест дана.{S} И ја волим тог старог човека.{S} И бићу срећна за све то време.{S} После ове |
| готову не би имало смисла мучити старог човека, који се већ излаже прекомерном умору, још и при |
| икао на чудан свој положај, да замењује човека који је у ствари непрестано присутан.</p> <p>Од |
| шта нису пребацили.{S} Бог и црква воле човека без предрасуда и без догми.{S} Бог и црква воле |
| о.{S} Имао је само стално топло осећање човека који зна да је вољен, и кога свакога часа, на св |
| ог нема?{S} Зашто све биле ствари плаше човека?{S} Зашто је боље немати него имати?{S} Зашто је |
| днога Бога, муче га исто тако као што и човека муче. — Владичине руке задрхташе, а у углу ока з |
| од просте радозналости .{S} Разбије ти човека као лешњик, види шта има унутри, и зашто има оно |
| дједаред, грозан плач.{S} Махнути урлик човека који је све изгубио.</p> <p>Ана је вриснула и по |
| кара, нити је знала како да га теши као човека.{S} Осећала је да је несрећа јача од његове снаг |
| некуда у дуги и слободни и богати живот човека, који је понекад тако горак у својим извесностим |
| гла и смела до краја саслушати исповест човека, који, иако то ниједном речју није казао, ипак м |
| о сам у себи све достојанство и сву моћ човека, и уздигао се на једној необичној гордости, горд |
| S} Долазио је, и претварао два анђела у човека и жену, у радознале туђине, у лукаве борце који |
| оји се не гаси ?{S} Зар нема веровања у човека као што има веровања у Бога и у лепоту уметности |
| кобна, која за час један може бацити у човека клицу смрти.{S} Одлучила је да неће мислити на И |
| ер она није то што се зове љубав између човека и жене, и не сме се развијати тако као што се та |
| и, души жениној, или о осећајном животу човека уопште.{S} Али знам за једну унутрашњу борбу њен |
| ицање аскетско, то јест болно, у животу човека.{S} Узми рецимо борбу између живота и смрти, љуб |
| арно осећа ту малу, топлу, али најслађу човекову срећу, ону с којом се човек затвара у орахову |
| жена увек смеје кад позна моћ своју да човеком влада.{S} Моћ своју да га у висину хитне или да |
| о. — И после мир.{S} Мир над потрошеним човеком.{S} Који нема више лепота у себи, да би могао п |
| е ли ви све то старом вашем доктору?{S} Човеку који вас је као малу девојчицу толико пута лечио |
| то време бити један златан сан, од кога човеку никад није доста.{S} А с друге стране опет осећа |
| знији удисај, отворених уста, улазио је човеку у груди као мач.{S} Проливена вода се намах смрз |
| ави, бојама целе маште. </p> <p>Како је човеку уметнику лако бити срећан ! — смислила је Ана за |
| ђице Ана!{S} Али, верујте ми као што се човеку на самрти верује, да <pb n="198" /> не знам: јес |
| ску владике, о владици као свештенику и човеку.{S} Ђакон је тако топло говорио о свом старом пр |
| вна, досадна посластица, коју ђаво нуди човеку на углу оне стародревне , <pb n="185" /> досадне |
| Враћа се и каже: само жена може помоћи човеку да се, за њу, успне тамо, куда <pb n="249" /> се |
| се од блаженства. </p> <p>Једном младом човеку, који је топло волео госпођицу Недићеву, писала |
| а саслушати , и помоћи ми, као и сваком човеку у нужди.{S} Ја немоћ своју никад нисам тако осећ |
| љива.{S} Жуд, ако је мора бити у сваком човеку и у свакој љубави, лежала је још неразвијена и х |
| в, у рајском једном осећању да радосном човеку ништа не треба.{S} И што је више давао, све је в |
| м има нешто негативно!{S} Нешто што том човеку пије снагу и вољу.{S} Што му је канда већ сасвим |
| од тога.{S} Ужасно, колико живота има у човеку.{S} И који је прави?{S} А њу бих хтео у најбољи |
| 11" /> каква би требала да буде љубав у човеку, па да душа човечја могне попити сву лепоту музи |
| <p>Монах Иринеј је био уверен да Бог у човеку све дотле станује док у њему има искрице љубави |
| } И био је уверен да дотле, докле Бог у човеку станује, човек оног тренутка мора осетити зло чи |
| светова, долазе да нам кажу да је све у човеку лешина ...</p> <p>Али, ето, и у мојој љубави има |
| е није познавала ону пијаност што све у човеку гута.{S} Напротив, она је у срећи, више но икад, |
| , тако ми се чини, сажаљења може бити у човеку више него у самом Богу.{S} Човек и с небом, и са |
| а и према музици .{S} И онда, тражећи у човеку онај главни извор осећаја, који би први морао но |
| живу љубав према једном вишем животу у човеку.{S} То је, како сте сами рекли, једна сасвим нео |
| ша цркве, а свештеник је крај њега тако човечански нејак, тако грешнички сиромах. </p> <p>Монах |
| к јадан, ситан и мали, жељан је простог човечанског зближења, и тужи за умиљатом речју, за топл |
| н Господњи, и службу у храму, и судбину човечанства <pb n="186" /> из двоумице: да ли ћу срећна |
| човек само за љубав и живи!{S} Природа човечја је такова да негде, у скривеном куту, оплакујем |
| бала да буде љубав у човеку, па да душа човечја могне попити сву лепоту музике.{S} Таква треба |
| аква круна то мора бити.“ </p> <p> „Али човечја природа је немонашка.{S} Јер је природа уопште |
| ење и сласт, кад после годину дана срце човечје све то више не познаје и не признаје!</p> <p>Па |
| е проћи кроз то највеће искушење живота човечјег!{S} Како ћете проћи, а да се ниједно од вас не |
| му је ваљда почетак праве религије духа човечјег. </p> <p>Ана је, неколико пута у тим приликама |
| ђеља на Велики Четвртак роман најлепшег човечјег живота ...{S} Као да носи олтар у себи, као да |
| ти, видиш, природној или уметничкој, из човечјег или из мравјег живота , има моменат одрицања.{ |
| лости имате, кажите ми: зар ни у чистом човечјем животу нема светиње којој смрт не прети ?{S} З |
| а још и пред трагедијом сваке светиње у човечјем животу.</p> <p>Опазило се да владика с интерес |
| ер ми је сад јасно да је завет у животу човечјем потребан.{S} Да је потребно да човек, у нечем, |
| кад га владика задржа.</p> <p>— Ето ти човечји живот.{S} Два калуђера, у кући која је дом усам |
| ниче потпуно иста биљка?{S} Да ли живот човечји , растући из корена који је у земљи, раније или |
| ато што је нематериална.{S} Како је дух човечји, иако слободан, вечан и из онога света, дотле, |
| да часом голицне нос на тој замишљеној човечјој глави.{S} Ђакон ништа није опажао. </p> <p>Сед |
| арчева се тужно слегала пред сазнањем о човечјој немоћи.{S} У руци његовој је јако задрхтала шо |
| немоћи као сада.{S} Ја туђу, божју или човечју помоћ никад нисам тако желео као сада.{S} Ја се |
| ира најфиније живце и најтање нити душе човјечје.{S} Не тако.{S} Него једну реч, један поглед, |
| е безазлене очи у њега, и моли га да је чува и брани.{S} Поколебао се да је Ани можда одиста те |
| нећу да дође, и реците му уопште да се чува, и — ах, тако ми је страшно, зашто смо и почињали |
| о, неслућено лепо.{S} Пехар један, који чува тајну најлепше лепоте.{S} И варао сам се да се сам |
| вела по себи.{S} И волела тај вео, који чува да јој се душа не смути.</p> <p>Поред свих тих озб |
| а није осећала никакву потребу да нешто чува и оставља.{S} Све те инспирације , чинило јој се, |
| лео свога владику.{S} А владика је њега чувао и пазио као мајка.</p> <p>Монашки завет се младом |
| иознијег нашег владике, и владика га је чувао као око у глави.{S} Сви се чуде како је доспео ов |
| је Ана, а сузе су текле.</p> <p>Он мора чувати од заразе људе у цркви, и децу у гимназији, и св |
| ли душу, с тим, да је Ана мора брижљиво чувати, очима пратити, живцима осећати, разумом својим |
| омоћи да довршим дело своје.{S} Како ћу чувати тај дар небесни, како ћу пазити да њу ничим не р |
| ишчицу тонфиша, а на то лоптицу ајвара, чувши Недићкине речи, вратио је краљевски залогај натра |
| оја људе преобраћате, душе исцељујете , чуда и величине из људи мамите, песмом својом мртво кам |
| титутка .</p> <p>Недићка је, сирота, од чуда, најзад почела да се смеје.</p> <p>— Мени се не до |
| ш није разложио. </p> <pb n="1" /> <p>— Чудан је светац тај Пашковић.{S} Сила од тела, сила од |
| већ и тамо, у резиденцији , навикао на чудан свој положај, да замењује човека који је у ствари |
| шу Анину с времена на време.{S} И то на чудан начин.{S} Док је у цркви, Ана је ведра и мирна.{S |
| одмах нешто тешко, и то тешко, на неки чудан начин, или је он, монах Иринеј, или је нека болес |
| тражила да се поигра и расеје. </p> <p>Чудан је био начин прве Анине разоноде после највеће жа |
| га је чувао као око у глави.{S} Сви се чуде како је доспео овамо.{S} Можда је због лепог појањ |
| као два стара шћућурена врапца, који се чуде куда се денуло све оно што је још малочас било.{S} |
| са босиљком у руци.{S} Шта ће у жене та чудесна биљчица, која, зелена, мирише на добру црну зем |
| и је на хармониуму легенду о Христу.{S} Чудесно .{S} Казала ми је да су дванаест Еванђеља на Ве |
| јагње лежи на десној мишици , и са оном чудесном, безмерном моћи у грудима — смерно корачање ње |
| угим погледима сажаљења.{S} Они први се чудили зашто је монах Иринеј оставио резиденцију и кари |
| .{S} Туга, којој се ђакон помало чудио, чудио јој се као непозваном мучитељу и дошљаку .{S} Али |
| ка туга.{S} Туга, којој се ђакон помало чудио, чудио јој се као непозваном мучитељу и дошљаку . |
| ољство.{S} Можда се, уосталом, не треба чудити што је она могла тако необичну ствар.{S} Љубав њ |
| одговор.{S} Ја знам да је исповест моја чудна, да је обрт у мени силан и невероватан, и да је с |
| здравље не изгубите опет.{S} А друго је чудна туга у савести мојој због владике.{S} Оно прво са |
| а старој рушевини камења.{S} И каква се чудна, борбена архитектура види тамо где се камен, вечи |
| јег.</p> <p> <hi>Велиј јеси, Господи, и чудна дјела твоја!</hi> </p> <p>Све је замрло, Богороди |
| рачем остају можда у свету музике такве чудне тишине , које су гробови тонских боја и душа... < |
| чак могло ни чути, јер је почео дувати чудни онај јесењи ветар, који одгоре, као у главу удара |
| уђер си, Иринеје ! — додавао је владика чудним гласом, желећи казати одлучну реч, а поколебан и |
| унутра, и ређали се око Ане.{S} Сви са чудно склопљеним рукама .{S} Као венац оних скрушених, |
| ичне младости.</p> <p>Долазили су јој и чудно лепи снови.{S} Један се нарочито често понављао.{ |
| е стајала бачва воде, чекајући велико и чудно дело божје.</p> <p>На свештеницима, који су воду |
| ја, сем торбе, видим и друго.{S} Видим чудно, четвороугласто, скоро брутално чело те девојке, |
| и с амвона, ђакон је <pb n="37" /> имао чудно осећање.{S} Као да му се нешто хладно провлачи ис |
| . </p> <p>Ани је прострелила кроз главу чудновата жеља.{S} Не да монах Иринеј к њима дође, него |
| ке, Ана је, постепено, доспела у област чудноватих закључака .</p> <p>Слика има свој оригинал, |
| зу и заклетву , и завет?</p> <p>Ани је, чудновато, при овим тешким помислима бивало све ведрије |
| ње, ни свих оних других мотива из тога чудног, богатог времена своје маште.{S} Недић се љутио, |
| {S} Три године дана је живео тако у тој чудној радости што је жив, у рајском једном осећању да |
| ми се, час <pb n="140" /> да сам дете у чудној некој колевци, коју музика љуља, час опет да сам |
| туговати за њим, али је отишао са неком чудном надом да ће све добро бити.</p> <p>Да, то је био |
| с друге стране опет осећам и зебњу.{S} Чудну, као да ме топлота живота оставља.{S} Ја, видите, |
| говорила мајци да тога дана осећа тако чудну духовну заједницу с оцем, и да зна да је души њег |
| је било ранице ни крваве пегице.</p> <p>Чудну моћ је имала Ана да ту своју љубав , за коју би љ |
| е људима који се око њега купили као на чудо.</p> <p>А у дневник свој је записао:</p> <p>„Слаб |
| срећице! — уздисала је. — Слушајте ово чудо! — Ана је свирала. — То вам је <hi><foreign xml:la |
| ни самом негде готово чекало лепо једно чудо.{S} Ја сам пре био дивља лоза која никад цвета нем |
| стопа, и да завапи Богу све могућном да чудом врати чудотворног певача, за часак један, само до |
| али прстом у доктора Стојковића и његов чудотворни баритон .{S} Ту се застајало.{S} Свака друга |
| завапи Богу све могућном да чудом врати чудотворног певача, за часак један, само дотле док не и |
| Одједаред, у грлу престаје шиштање.{S} Чује се слободан дах.{S} Смрт се склонила.{S} Боже, Бож |
| , излети одавде, да одлети до цркве, да чује и види срећу и лепоту живота свога, да се врати, и |
| } Остао је да попије други чај.{S} И да чује једну сасвим нову, модерну ствар, која је тек пре |
| као чекић.{S} Једнако јој се чинило да чује корак који такође у капију савија.{S} Око десетак |
| да је пролеће, и како се звук инсеката чује као нека јако удаљена звона.{S} Врата, која воде и |
| плетенице, и зарила у њих уста да се не чује како се немилосрдно смеје.</p> <p>Он неће да ме по |
| а се свршава потмулом мумлавом, која се чује најпре високо над главом, па затим дубоко испод но |
| рце уједају затегнуте жице, и музика се чује.</p> <p>О, ти мирна и света жено, која у облаку жи |
| чути то исто још једаред.{S} То што се чује, то је песма душе његове онога дана, а не прошлих |
| добар Бог, како ће се радовати мама док чује како је било — брисала је Ана сузе, гледајући усхи |
| аред као да прошлост своју не види него чује, и обрадова је мисао да ће можда једног дана бити |
| чују нешто што само за њих важи.</p> <p>Чује ваљда песму мога срца — смешио се ђакон, стојећи ј |
| те били добри да ми одсвирате арије, да чујем јесу ли ми ка гласу.</p> <p>— Оне су сасвим ка ва |
| ање.{S} Чим останем у тишини и сама, ја чујем, и гласове хора и глас ваш.{S} Увек тако.{S} Зар |
| омаха, често скупо стало.{S} Наиме, кад чујем да жена љутитим гласом виче:{S} Јово! ја се напра |
| м свирку твоју, и не желим никада да је чујем“. </p> <pb n="125" /> </div> <div type="chapter" |
| там.</p> <p>— Слушам нешто друго, па не чујем тебе.{S} Не певаш ми доста лепо. </p> <pb n="24" |
| вети?{S} И сада, ето, љубазне ваше речи чујем ја само кроз те тонове који у мени никада не ћуте |
| по вас молим да станете на тренутак, да чујете само неколико речи ...{S} Госпођице Ана, Ана, за |
| >— Да ли вам је кадгод дошло жао што не чујете појање?</p> <p>— Није ми могло бити жао, јер ја |
| неј, као и тада у порти, али врелијим и чујнијим шапатом .{S} У том шапату је Ана сасвим јасно |
| да и греха, отварају се, с малим, једва чујним звеком, Царске Двери.{S} Полијелеј је још таман, |
| свој.</p> <p>— Ана, ви се не љутите?{S} Чујте како је дошло.{S} Писали сте ми да због мајке не |
| дичине Цркве!{S} Људи су долазили да га чују, људи су долазили да га виде.{S} У тамно вишњикаст |
| а улици.{S} Да колико толико бар појање чују, кад већ неће моћи ништа видети. </p> <pb n="130" |
| ва, на хору хуји празнина, из олтара се чују испрекидани слогови , <pb n="111" /> за певницом н |
| у, као да му очи ишчекују некога, а уши чују нешто што само за њих важи.</p> <p>Чује ваљда песм |
| а се није ниједаред окренула олтару.{S} Чула је само тихи глас владичин , разне гласове свештен |
| неком радозналошћу. — Је ли то дуго ? — чула је Ана, после мале паузе, тихо, стидљиво питање.</ |
| д њега затрептало .{S} А кроз тишину се чула виолина.</p> <pb n="52" /> <p>Монах Иринеј је стој |
| о се меки, врући мрак ђаконовог баса, и чула се фина каденца Аниних чаробних прстију.{S} Људи с |
| некуда у добро, у мир и сигурност.{S} И чула је шапат над главом.</p> <p>Доктор Пашковић.{S} Не |
| бити жао, јер ја сам</p> <p>непрестано чула то појање.{S} Чим останем у тишини и сама, ја чује |
| ого осећа и много плаче.{S} Јесте ли га чули говорити о оном пациенту у болници кога већ дуже о |
| — Шта мислите о пореклу мотива који сте чули?{S} Држите ли га за свеже, безгрешно новорођенче, |
| тила главом.{S} Не ваља.{S} То је чисто чулна музика.{S} Отворено препричавање једног осећаја, |
| ан смеј девојке са покиснутом руком.{S} Чуло се и тапшање и задиркивање јунака.</p> <p>Девојка |
| Црква је била празна, али се из олтара чуло тихо кретање и шум.{S} Ана се тргла и похитала нат |
| а, као рупе на фрули округла дечја уста чуло се кликтање шумских тичица, док су басови рикали к |
| , механа и зеленашка јазбина ...</p> <p>Чуло се појање.{S} Служба је дакле већ почела .{S} Али |
| чело нешто да шушти, а негде, на грани, чуо се слабачак цвркут тице. </p> <p>Владика је једно п |
| које води на проповедаоницу. </p> <p>__ Чуо се затим тихи шум малих, прислоњених вратанца.{S} И |
| .</p> <p>Опет нада.{S} Добар је Бог.{S} Чуо се тих, мио звук расклапања двери.{S} Звук исушеног |
| , која је висила низ ограду веранде.{S} Чуо се весео смеј.</p> <p>После неколико минута је киша |
| е ће и иначе ова црква много добити.{S} Чуо сам да необично лепо служи.{S} Био је две године да |
| и, и скакао и сам што је боље могао.{S} Чуо се смеј и кефкање раздраженог псета.{S} Најзад је р |
| да камење гута.{S} По трећи пут се онда чуо исти тај став одгоре.{S} Као водопад, који се лије |
| n="217" /> тако да је у три четири пута чуо цело појање.{S} Дешавало се да стигне сасвим пред с |
| авом директора Васића.</p> <p>Као да је чуо Анину жељу, закуцао је на прозор доктор Пашковић.</ |
| откинути од земље.{S} Шум јабланова се чуо кроз подлу неку тишину .{S} А око торњева су ужурба |
| за облаке, а кроз јектенија ђаконова се чуо тон туге и немоћи.</p> <p>То је тако трајало до тре |
| енице полако , замишљен.{S} Око њега се чуо шушањ тешког црног одела.{S} Ана, као хипнотисана н |
| > <p>— Ја вас још никада нисам гледао и чуо свирати.{S} За мене је то сад крупан један доживљај |
| е падао неки даљни рођак.</p> <p>— Јеси чуо, Пашко, овога ми је ђакона сам Бог послао! — ослови |
| ћено падање божјих зимских ружа.</p> <p>Чуо се шум корака.{S} Ана се тргла.{S} Неко је ударао н |
| в, негде у куту јауче и седе своје косе чупа стара једна жена.{S} А када тај црни вео падне на |
| негде у куту јауче и свилене своје косе чупа млада једна жена.</p> <p>— Лаку ноћ, Иринеје! — за |
| ују да је берба обрана, улазе унутра, и чупају полумртва влаканца без капи сока и хране.{S} Али |
| <p>Укућани се збунили, Недићка је косе чупала , Пашковић је помагао Ани да се дигне и да седне |
| и непорочна — она је немилице и сурово чупала са њега сав сјај и раскош одела, отимала га живо |
| мантије , као домаћин у својој кући.{S} Чупкао је и слагао гранчице и цвеће, и опрезно остављао |
| лица убеђење да <pb n="27" /> ће Господ чути његов глас, проходати по храму, и претворити бачву |
| аблуда је да се идућег богослужења може чути то исто још једаред.{S} То што се чује, то је песм |
| оцедури.{S} А смејући се, није могла не чути да и у гласу њеном има сада неки нов тон, који се |
| ублика.{S} Иако од те музике ништа неће чути, ипак се предавала маштању о тој продукцији с таки |
| се сад одмах осетити присуство Бога, и чути се, из даљних небесних даљина, тихо радовање анђел |
| ах Иринеј је пажљиво ослушкивао хоће ли чути Анин глас, хоће ли до њега допрети бар једна од ње |
| могло видети .{S} Није се чак могло ни чути, јер је почео дувати чудни онај јесењи ветар, који |
| Осећао је да би много дао кад би могао чути ту жељу, али је осећао и то да би пре умро него шт |
| и, и знала да то отац њен умире.</p> <p>Чучнула је на земљу, и згрчила се у себе као ударено пс |
| е.{S} Ружичасте оствице неког необичног џбуна су јако мирисале.{S} И зујале су пчеле.{S} Поводе |
| који одгоре, као у главу удара дрвета и џбуње, па се зеленило згушњава, и сав шум око куће саби |
| међутим да певачи гледају право у његов џеп, и знају да је џеп потпуно снабдевен свима потребни |
| ледају право у његов џеп, и знају да је џеп потпуно снабдевен свима потребним стварима.{S} Освр |
| пажен, збунио се, застао, увукао руку у џеп као да тражи нешто што је заборавио, и вратио се у |
| ас светац, час глупак , час мудрац, час џин, час нејаки слабић, час монах, час далеко од тога.{ |
| пчастих леђа као виолина , разглављених шака и напетог гркљана, који је баш Ани волео да говори |
| Дохватила је нагло грану, откинула пуну шаку бркова, и хитнула их далеко.{S} Затим се потпуно т |
| вилени шал са врло дугачким ројтама.{S} Шал је држала чврсто око себе, мешајући са дугим, тешки |
| рамена до испод колена, у црни свилени шал са врло дугачким ројтама.{S} Шал је држала чврсто о |
| прописује каљаче, кожни прслук и вунени шал око врата.</p> <p>Сутрашњи дан је био прави зимски |
| тина.</p> <p>Владици је добро дошла ова шала.{S} Смејао се целим лицем, само су очи остале мирн |
| ах га је и схватила.{S} Добро се сетила шала — резоновала је — јер је збиља била деранжирана.</ |
| талената и душа.{S} Одрицала се у себи шале за сва времена . </p> <pb n="61" /> <p>И сутра дан |
| ио резиденцију и кариеру , ови други се шалили да ће сад сигурно и владика тражити премештај у |
| никаква туга није притискивала груди — шалио се ђакон. — А шта бисмо с хоровима?</p> <p>— Клав |
| свештенику своме неће да пољуби руку — шалио се монах Иринеј.{S} И сав је срећан отишао , кад |
| /p> <p>— Ана, тебе канда напушта слух — шалио би се Недић. — Двапута те већ једно исто питам.</ |
| ођицу Ану.</p> <p>Сладак смеј.</p> <p>— Шалу на страну.{S} Ја остајем при своме.{S} Само начин, |
| екар, видео у вама и тада дете, и терао шалу?</p> <p>Њој је јасно било да је својим ћутањем и р |
| отења, некако није дало да га извргну у шалу и пецкања.{S} Нису успели да се ваљано исмеју ни о |
| ова мила, весела игра раздрагала, и на шаљиве мисли навела.{S} Помислила је како би било кад б |
| лежало, тужно равнодушно , с њушком на шапама, и са зрачком бесмртног живота у уморним, безбој |
| з, осмејак неки који је лутао по цркви, шапат среће, све је то кружило око ње, а време је одмиц |
| добро, у мир и сигурност.{S} И чула је шапат над главом.</p> <p>Доктор Пашковић.{S} Нервозни п |
| говог живота могао пронети бат срца или шапат усана!</p> <p>А како би он дочекао таквог весника |
| наручју заборави на плач, и испрекидана шапатом тепања и опрезних пољубаца по ручицама и по кос |
| и тада у порти, али врелијим и чујнијим шапатом .{S} У том шапату је Ана сасвим јасно разабрала |
| врелијим и чујнијим шапатом .{S} У том шапату је Ана сасвим јасно разабрала глас, и то онај ис |
| лазила му <pb n="94" /> је са усана.{S} Шапнуо ју је тихо и без гласа. </p> <p>И онда је остави |
| ив је дошао и трећи пут.{S} Сасвим тих, шаптав и танак, још само слаби одјек песме која се у ср |
| тог што није њен. </p> <p>Он није мој — шаптала је Ана, а сузе су текле.</p> <p>Он мора чувати |
| <pb n="110" /> <p>— Ја вас не разумем — шаптала је Ана, гледајући, кроз трепавице, у рамена ђак |
| силно и безмерно, а тако ми је тешко — шаптала је Ана. — Дајте ми обе ваше руке, дајте их да и |
| p>— Ја нисам знала да је тако страшно — шаптала је Ана усплахирена, осећајући у савести да се у |
| руке према њему.</p> <p>— Останите ту — шаптала је и оборила главу тужно.{S} Била је бела као о |
| рушила.{S} Искрено, детињски потанко је шаптала Богу своју љубав .{S} Од почетка до првог раста |
| очима, ноге су је једва држале, уста су шаптала неразумљиве речи.{S} Љубав та из олтара је тако |
| ла руку к себи повући.</p> <p>— Мила! — шаптао је монах Иринеј, као и тада у порти, али врелији |
| <p>— Ја вас никада не могу оставити! — шаптао је он умиљато. — Али ми је старца много жао, па |
| седам смртних грехова имати на души! — шаптао је Пашковић првом суседу до себе, који, уосталом |
| >— Јесам ли ја терет у вашем животу ? — шаптао је ђакон у неким слатким слоговима, који су умир |
| > <p>— Бол је пролазио.</p> <p>— Мила — шаптао је ђакон опет, и сагибао је лагано главу ка злат |
| да ћу му постати женом.</p> <p>— Ана — шаптао је ђакон загушено, укопавајући руке и нокте у гр |
| мир.</p> <p>— Сад ће Бог послати смрт — шаптао је стари баштован крај ногу свога господара.</p> |
| ви херувими који око Мајке Божје поју — шаптао је владичин ђакон другом ђакону.</p> <p>Тако је |
| г би ми данас, у цркви, узео био душу — шаптао је владика монаху Иринеју, који му је, заједно с |
| Владика је држао главу свога љубимца, и шаптао нешто у себи.</p> <p>— У тешким часовима смо, др |
| ештама, загледао јој се дубоко у очи, и шаптао, поплашено, усплахирено: </p> <p>— Ана, јесу ли |
| је опажао. </p> <p>Седео је на камену и шаптао:</p> <p>Поглед јој је био чист као поглед у биљк |
| свога тела, и подигавши обе руке к небу шаптао је промењеним , ужаснутим гласом: </p> <p>— Зар |
| це је бледо, и модре сенке почињу да се шарају по њему. </p> <p>Доктор Пашковић је говорио као |
| р је престао ћарлијати, сунце није више шарало црквена врата, срце се смирило, до недеље има јо |
| ја, тако ти тек, неочекивано, кроз пун, шарен и цео живот сикне његова анализа.</p> <p>— А цело |
| очију је видела како у баштици цветају шарене георгине .{S} Одједаред, грозан плач.{S} Махнути |
| одједаред, с леве стране крај стуба, у шаренилу лаких тканина и чипака, опазио је једну сиву и |
| еколико дана поумирати.{S} Серум против шарлаха канда не вреди много, а код одраслих су те боле |
| да се дифтеритис почиње компликовати са шарлахом, и да нам помор прети.{S} Тамо, у петој шестој |
| и један бео облачак, који је, као божји шатор, стојао разапет над његовом главом.</p> <p>Дошавш |
| оћи.{S} И ми ћемо, као номади, са малим шатрицама својих срдаца селити се за тим траговима свеж |
| ку додирнуо својом, она је у склопљеној шаци те руке себично крила оно што је највеће благо у њ |
| оје је убеђење да и мало лепши пућпурик шеве има, своју историју, и да мирисање цвета почиње ис |
| ако развеселили .{S} Они мали трилери у шеснаестинама , славујева песма, просто су их раздрагал |
| шеном косом изгледа сличан стакатираној шеснаестини која ће сад у ваздух да прсне.</p> <p>Једно |
| оће нечију руку, као да хоће некога.{S} Шест руку се испружило да дочека Анину немоћ и самоћу.{ |
| ном пациенту у болници кога већ дуже од шест месеца лечи ?{S} То је скоро врста заноса.</p> <p> |
| е.{S} Хор пева, али нема душу.{S} Равно шест недеља ће бити прекосутра како се госпођица Недиће |
| етала друштву.{S} Ипак је већ после пет шест тактова неко дошао и затворио врата од музичке соб |
| ркут тице. </p> <p>Владика је једно пет шест пута прошетао главном уздужном стазом баште, имају |
| је на ред други, па први, а после свих шест дана свирала је Ана хаос, и то на највеће задовољс |
| Кад је Ана Недићева прославила двадесет шести дан рођења, људи су, напослетку, решили , како ко |
| и да нам помор прети.{S} Тамо, у петој шестој кући до вас, умрло је јутрос двоје деце за два с |
| Париз, а сада, кад сунце журно запада, шета се до Богородичине Цркве.</p> <p>Да одстоји целу с |
| <p>Читао је како је Бог, некада давно, шетајући по земљи, ушао у шуму, и срео јако невеселог м |
| оварао је сам са собом доктор Пашковић, шетајући мало узбуђено по свом кабинету.</p> <p>Жена, и |
| ају.{S} Није свирала, није читала, није шетала, није чак ни у цркву ишла, сем понекад на вечерњ |
| монаха Иринеја.{S} Попречном стазом су шетала оба проте и владичин ђакон.{S} А тамо где се две |
| уљукање материног крила и озбиљни куцањ шеталице на сату.</p> <p>Почеле су онда вариације.{S} П |
| воје шетње, тако и наш Пашко: некада је шетао у Рим и у Париз, а сада, кад сунце журно запада, |
| чинило доћи пре почетка богослужења, и шетати по порти.{S} Порта би тада, пред његовим очима, |
| тањи доктор Пашковић сам.</p> <p>После, шетачи се, један по један, враћали столу.{S} На једном |
| лазило .{S} Пријатна му је некако дошла шетња ходником, између спаваће собе и салона.{S} Пријат |
| агло да скраћује обасјану стазицу своје шетње, тако и наш Пашко: некада је шетао у Рим и у Пари |
| су, у акробатским оптрчавањима, вршила шетњу по том костуру.{S} Ђакон ништа није опажао.{S} Ма |
| ед вече је Ана врло често ишла с оцем у шетњу, већином ван вароши.{S} Тога дана јој је ходање с |
| а. </p> <p>Ипак је после подне кренуо у шетњу.{S} Насумце , дабогме, но будно одмеравајући свак |
| кућа и дом највеће љубави.{S} Ту своју шетњу по порти је највише волео рано у зору, пре јутрењ |
| уч нове песме.{S} Збацила је рукавице и шешир и полетела клавиру.</p> <p>Али, што никада није б |
| одело, и метнула на главу црни сомоцки шешир.{S} Нешто тешко јој је лежало на срцу.{S} Болесни |
| да би на лепој својој коси носио мекани шешир с великим нојевим пером, можда би јахао коња са г |
| подне.</p> <p>Доктор Пашковић је држао шешир у руци да се опрости.{S} Са седом ћубом на челу, |
| глави.{S} Настале су озбиљне тешкоће са шеширом.{S} Просто плива одгоре, на оном меканом изобиљ |
| сто, са богатом косом и меканим великим шеширом, и са необично приклоњеном главом док он чита Е |
| псета.{S} Ето, хладноћа боде по врату и шиба по ногама, и гробље и самоћа су ужасни, а, тако бл |
| хнуо још силније и пакосније.{S} Ану су шибали страст, слатка успомена , озлојеђеност, разочара |
| се свршавала.{S} Ана се ломила као под шибама.{S} Да бежи?{S} Јер можда долази неко страшно ре |
| котрљала <pb n="160" /> некуда у густо шибље, цвеће је почело климатати поспаним главама, прну |
| се је тресе, као што ветар тресе зелену шибљику, и не зна се хоће ли бити на добро или на зло њ |
| опрезно остављао на страну једну цветну шибљику, пуну пчела.{S} Ана је застала, испуњена ретким |
| зност и смрт.{S} Жуто и набрчкано лице, шиљат нос, уска бледа уста, руке светитељске, без пегиц |
| и да је та борица канда све дубља и све шира.{S} Учинило му се да се људи необично много крсте, |
| бити гости.{S} Па <pb n="103" /> онда и шира публика.{S} Иако од те музике ништа неће чути, ипа |
| у другом.{S} Опет тако, незнано откуда, ширила се вест да ће, код Недићевих, после вечере, бити |
| ао махнита је прелазила из собе у собу, ширила руке, и склапала их опет, и ударала се у груди с |
| шло му је неко поносито осећање, да сва ширина црквеног улаза треба да буде слободна кад Ана Не |
| си те туге се затим и ван ђакона почели ширити, и купили се на оном празном месту крај стуба, н |
| јер је калуђер , јер је дужност његова широка милост целом свету.</p> <p>Да, завет његов, који |
| ма да су двокрилна врата била и одвише широка.{S} Ђакон је то опазио.{S} Подигао је главу и бл |
| .{S} На руци је била старинска, равна и широка златна браслета, која је нежну Анину мишицу обух |
| ко дете.{S} А Недић је дочекао госта са широким, срдачним руковањем, с каквим се дочекује само |
| адна, насрну на њега, и преби му вратић широким, оштрим својим кљуном.{S} Ана се наљутила, дохв |
| ашла је цркву већ сасвим пуну.{S} Преко широких степеница је ипак још непрестано струјао свет к |
| лизио потпуно неосетљив преко свега.{S} Широко отворене додуше, али већ пуне очи ђаконове нису |
| ветлија од друге.{S} Груди му се дизале широко и споро.{S} Усне се развлачиле у осмејак .</p> < |
| ла у наручје сласти, али је одмах затим широко отварала очи, и поплашено питала.{S} Душа њена, |
| ад да пусти дугу косу и браду, да огрне широку одежду, да за увек скине онај као анђеоско крило |
| е јој се привиде Богородичина Црква.{S} Широм отворена, милостива и њена, како је зове да и бри |
| блиставом као повез Еванђеља, стане на широм отворене Царске Двери, с путиром у руци, и са узв |
| жје Царство.{S} Велике Двери су стајале широм отворене, и кроз њих је колутао плавичасти кад, т |
| о.{S} Свеж и задовољан је погледао кроз широм отворен прозор у румену летњу зору, и у цвеће кој |
| мимопролазећег човека може откључати и широм отворити.{S} И посматрајте само.{S} Не гледа у њу |
| јој уста полуотворена, да су јој груди широм раскриљене, и да се види гњездо љубави њене.</p> |
| , која воде из куће на веранду, била су широм отворена, а на белој <pb n="147" /> завеси, још з |
| вим тихо.{S} Два калуђера су ћутала.{S} Шиштала је само вода у самовару.{S} И то на прекид, са |
| и у врат.{S} Одједаред, у грлу престаје шиштање.{S} Чује се слободан дах.{S} Смрт се склонила.{ |
| менео.{S} Али у исги мах се и тргао.{S} Шкљоцнула су гвоздена врата на огради , и кроз њих је п |
| а забрави улаз — кад је у истом моменту шкљоцнула брава, али на супротним вратима, и ушла Недић |
| г својих пријатеља, него, постепено, на школу и цркву, и на целу варош.{S} У друштву са дириген |
| ан волели, Ана, говорите истину, Ана! — шкргутао је монах Иринеј више но што је говорио.</p> <p |
| есице.{S} Сат на кули је избијао као да шкрипе неки зуби.{S} А Богородичина Црква, са своја два |
| ри и црквењаци тумарају без реда, врата шкрипе, кандила на котуровима звркте, свеће тек прогоре |
| мејале се.{S} Смејале се серуму.</p> <p>Шкрипнула су врата.{S} Неко је излазио у баштицу.{S} Ан |
| иљу јој дала и од онога у чему је некад шкрта била, он се због немара и неувиђавности Анине љут |
| ати својим рођеним рукама убране цепаче шљиве. </p> <pb n="158" /> <p>Село се дакле најзад за с |
| љи, за мушицом у ваздуху, за сенком, за шљокицом сунца, која се, већ дограбљена, одједаред одма |
| ком и са сломљеном ногом тешко вукла по шљунку.{S} Најзад се забавила, гледајући како куварица |
| попије празан чај из безбојне стаклене шоље. </p> <pb n="159" /> <p>Доктор Пашковић, који је у |
| ћи.{S} У руци његовој је јако задрхтала шољица с кавом.</p> <p>— Да ли би се могао решити да ид |
| а звецнуо је неколико пута и кашиком о шољу.{S} После се угрејао и смирио. </p> <pb n="169" /> |
| 6" /> и болести, шта ће онда и молитва, шта ће и свештеник.{S} А кад су забрујала звона на <hi> |
| <p>— Јесте ли ви, Ана, болесни?{S} Ана, шта је вама ?</p> <p>— Ја сам сасвим добро.{S} Али ми ј |
| 19190_C26"> <head>XXVI.</head> <p>„Ана, шта радите, и како вам је на души?!“ — тако је почињало |
| н ветар, разболели бисте се.{S} Најзад, шта хоћете, пратили сте нас прошле суботе, сутра ће бит |
| о страшно и тешко искушење ...{S} Боже, шта сам записао!{S} Боже, опрости ми !{S} Зар би она <p |
| еђима врата.</p> <p>— Анице, моје дете, шта радиш?</p> <p>Ана је на дохват окретала кључ, да ба |
| м рада, страха <pb n="36" /> и болести, шта ће онда и молитва, шта ће и свештеник.{S} А кад су |
| дирао је Ану у срце. — Често се питам: шта је то самном?{S} Бог је, или живот је, или, ја не з |
| не.</p> <p>Једног дана се онда запитао: шта треба да буде највеселији, најбогатији и у све заљу |
| баца у поноре туге и у потоке суза!{S} Шта је друго сажаљење него монах који обожава јечање, с |
| едно чиме ћу тај тренутак испунити .{S} Шта више, ја морам зло чинити и живот свој обесветити, |
| изоставити цркву док криза не прође.{S} Шта?{S} Нема ништа од тога?{S} Знао сам.{S} Е, ја ћу са |
| о појање или свечаност.{S} Иначе не.{S} Шта ће дакле сада, у овај мртви, облачни јесењи дан, и |
| зело ју неко меко и дубоко сажаљење.{S} Шта је тај монах друго него сироче?{S} Одрекао се света |
| о.</p> <p>А оцу као да је опет горе.{S} Шта ће бити?{S} Зашто доктора нема? — Ану је крхао стра |
| е, сви без разлике само нејаки људи.{S} Шта да ти кажем ?{S} Дражи си ми од рађеног детета, па |
| Ана се грчила као сув лист на магли.{S} Шта ће сад бити?{S} Оба крила двери је свештеник сам от |
| оних старих баба са босиљком у руци.{S} Шта ће у жене та чудесна биљчица, која, зелена, мирише |
| о које је давно оставило своје тело.{S} Шта је друго Бетовен него катедрала једна без зидова, с |
| ш, Ана, за Бога?{S} Теби није добро.{S} Шта ти је, Анице?</p> <p>— Боли ме јако глава, и ... не |
| Отишао је ето у празну хладну цркву.{S} Шта ће тамо ? </p> <pb n="33" /> <p>Њој дође на ум да ј |
| важност приписивала Анином изгледу.{S} Шта више, одмах га је и схватила.{S} Добро се сетила ша |
| , дајте ми руку!{S} Ко је болестан ?{S} Шта вам је, за Бога!</p> <p>— Бошко, мали Бошко Ристови |
| тор Пашковић.</p> <p>— Одакле идете?{S} Шта се десило?{S} Госпођице Ана, дајте ми руку!{S} Ко ј |
| ати и вратити певање које је прошло?{S} Шта ми остаје од његовог певања , кад затвори уста?{S} |
| на, седајући с родитељима за доручак. — Шта је, Боже, са Светиславом директора Васића.</p> <p>К |
| а изгори.{S} Изгорело је, и остало је — шта мислите шта?{S} Пепео?</p> <p>— Не, госпођице Ана, |
| о умиљато погледала у ђакона. </p> <p>— Шта ћете мислити о мени?</p> <p>— Мислим да сте непокор |
| ца.{S} Дечко је искао и ружу. </p> <p>— Шта -ће ти ружа?</p> <p>— Да се играм.</p> <p>— Како ће |
| што је досад било цело и лепо.</p> <p>— Шта да му рекнем, дакле, госпођице Ана?{S} Одлучите она |
| и мирно се враћа своме послу.</p> <p>— Шта ради та Ана! — продерала се чисто, једног дана, нер |
| ах један, и ово неколико речи:</p> <p>— Шта мислите о пореклу мотива који сте чули?{S} Држите л |
| х потреба, долазило би на ред питање: а шта мисли и чека Ана Недићева?</p> <p>Пријатељи куће Не |
| а баца у јад и чемер живота наших?{S} А шта се друго и ради са милошћу, него да се баца у понор |
| ритискивала груди — шалио се ђакон. — А шта бисмо с хоровима?</p> <p>— Клавир и чело ће бити ме |
| ћна, образована, јединица, уметница — а шта јој видиш од среће или од несреће? </p> <pb n="3" / |
| и он буде с њоме у вечности.</p> <p>— А шта је то што сте ми хтели рећи? — питала је Ана као за |
| е он голо срце своје Богу, и питао Бога шта да ради.</p> <p>А срце је дотле стрепило.{S} Стрепи |
| ло тако радосно узбуђење, да није знала шта би све добро или раскалашно могла урадити.{S} Кочиј |
| рира.{S} А кад га је једна дама упитала шта најрадије једе од пилета, он је тек морао погледати |
| чекивању, Ана је доста расејано слушала шта јој говори млади адвокат Мајински .{S} Мајински је |
| мирише. </p> <p>Ана се тргла, ослушнула шта се поје, и погледала доле.{S} Пред дверима, ђакон ј |
| о ученик и дете Христово, а одсада , ма шта да буде, то више бити неће.{S} Да, ђакони су деца.{ |
| и учинио, али никако није могао да зна шта би управо хтео да исповеди. </p> <p>По свршеној слу |
| вршилац казне се застидео: патка не зна шта је то ударац, срџба, пакост, освета.{S} Њу боли, ал |
| е.{S} Старац дрхће од нечега што не зна шта је, а младић обећава нешто што не зна шта је.{S} А |
| дједаред почела плакати зато што не зна шта ће да каже.{S} А сиротог Пашковића је дохватио скор |
| а је, а младић обећава нешто што не зна шта је.{S} А између узрока, који је већ ту, и посљедице |
| није ни тражила прилику да Иринеју каже шта се догодило, онога дана, између доктора и ње.{S} На |
| јако невеселог младића.{S} Питао га је шта му је. — Сиромах сам, изгубио сам фрулу која ми је |
| лашила се да ко не изађе и не запита је шта тражи у то доба у цркви.{S} Нико се није појављивао |
| ели имати само анђели.{S} И замислио се шта ће.{S} Најзад је узео пуну руку свежег горског <pb |
| Изгорело је, и остало је — шта мислите шта?{S} Пепео?</p> <p>— Не, госпођице Ана, не мислим то |
| цркву, и шта она још хоће сем музике, и шта ће љубав <pb n="238" /> њена према Иринеју још доне |
| успех живота свога.{S} Куда то води, и шта то значи, кад се каже да никоји бол не треба прецењ |
| ити шта се све у нашој љубави стекло, и шта све она може дати, и крио ју је с нама заједно.</p> |
| тала се куда она још иде сем у цркву, и шта она још хоће сем музике, и шта ће љубав <pb n="238" |
| о на ум.{S} Сви су заборавили где су, и шта им још предстоји.{S} Да се после отпеваних двеју ар |
| . </p> <p>Али Бог је тако добар.{S} А и шта је могао скривити он, ђакон Богородичине Цркве!{S} |
| у је обузело очајање.{S} Где је ђакон и шта је са њиме?{S} Изашао није.{S} Кроз олтар не пролаз |
| .{S} Разбије ти човека као лешњик, види шта има унутри, и зашто има оно с поља, и свршено.{S} Н |
| .{S} Зна ли он довољно сам себе, зна ли шта има у себи, има ли он и половину оних сила са којим |
| еће, Иринеј и Ана су и знали и не знали шта се с њима догађа, и примицали своја мекана, врела у |
| ромоли светлост...{S} И кад бисте знали шта ти акорди лично за мене значе!{S} Верујете ли ми да |
| додао свећу.</p> <p>— Јесте ли изабрали шта ћемо свирати и певати ? — запитао је ђакон најзад.{ |
| га је писмо, само није могла да замисли шта у њему стоји.{S} Негде, у дну срца, она га се мало |
| ни ви, нити ико на свету не може знати шта је за мене та црква.{S} Ја се понекад скоро страшим |
| } Био је фини, осетљив, знао је оценити шта се све у нашој љубави стекло, и шта све она може да |
| а види нешто из чега би могао закључити шта је с њоме.{S} Али онда се сетио да не зна где стану |
| у младом кученцету, које је, не слутећи шта се догађа, спавало испод густе платане у потпуној с |
| али су као што цвеће мирише: не знајући шта дају, не слутећи да се с Богом разговарају.{S} Ани |
| х прстију.{S} Људи су гутали не знајући шта гутају.{S} Једнако су загледали певача и свираче.{S |
| це Пашковићево .{S} Била је у неприлици шта да одговори.{S} Али се иначе видело по њој да схват |
| ћевој доћи идеја — али која ? — не знам шта је ово самном, тако ништа не схватам и не видим, ка |
| S} Ах, он се опире, он чак заповеда, он шта више влада!</p> <p>Ана је дохватила спуштене своје |
| дубљи поглед у њене очи прочитао је он шта јој у души стоји :{S} Ана Недићева воли у монаху Ир |
| итрчао владици, и послушно сагнут чекао шта ће му рећи. </p> <p>— Ништа, синко.{S} Иди, пиши — |
| ваш стас.{S} Збунио сам се, нисам знао шта све то значи, и да ли да се јавим.{S} Међутим сте в |
| шено да трепти, и она, не знајући право шта чини, потрча за лекарем.</p> <p>— Опростите, господ |
| м гордошћу.{S} Кад се, не знајући право шта чини, занесе јунаком у себи.</p> <p>Тако и те вечер |
| едала у оца, и уверила се да је разумео шта је хтела рећи.{S} Сасвим слободно је дакле још дода |
| који, уосталом , апсолутно није разумео шта Пашковић хоће да каже.</p> <p>У тај мах је ушла соб |
| м да, заобилазно, наравно, сазна од њих шта је са госпођицом Недићевом.{S} Али кад им је већ би |
| њој својој мисли. </p> <pb n="12" /> <p>Шта је друго Григ него сећање неко које је давно остави |
| ују његове мисли. </p> <pb n="44" /> <p>Шта је то с њим?{S} Престао је да пише у дневник, и да |
| на Ђотовој слици Христа и Јуде.</p> <p>Шта је и могао грешно осећати он, који воли девојку, чи |
| ујутро с борицама бола на челу.</p> <p>Шта је то?</p> <p>Ђакон се смешио облачно, и стезао је |
| кромном храму.{S} Архијереј са митром и штаком, његово облачење, асистенција два ђакона, много |
| ливале <pb n="137" /> владичину одећу и штаку, девојке су бацале цвеће, епископ је грлио ђакона |
| .{S} Ана се наљутила, дохватила однекуд штап, и ударила патку.{S} А животињица се окренула, под |
| бежи испред мене, савлађује и као суви штап крха живу љубав, отима ми пољубац, мој пољубац, мо |
| S} Монах Иринеј је писао да се Ана мора штедети, и да ће стога и он што ређе долазити к њој на |
| {S} Нешто је било, дакле?{S} И кога сад штедите, доктора или мене?{S} Је ли био можда сувише ст |
| кроз кључаоницу највише види.</p> <p>— Штета само што су у торби ноте, а баш у нотама наш драг |
| ајући да ли добро чиним.{S} Бог нека те штити.</p> <p>А затим, да би мало развеселио и ђакона и |
| е од посла, а с друге стране и од тога, што је све то што се десило и више од оног што она жели |
| тање није више постављао.{S} А из тога, што је Пашковић говорио необично брзо и много, изводио |
| ом животу видео.{S} А она је то с тога, што се вас двоје тако жарко, тако небески лепо волете, |
| ла.{S} Слика је била у толико ужаснија, што није била само слика.{S} Девојчица та, са свима тим |
| ако, што га је неколико пута погледала, што и она воли цркву, што мисли о оном што се у цркви р |
| годарно.</p> <p>— Је ли вам криво, Ана, што вас волим?{S} Хоће ли вам икада бити криво?{S} И да |
| има меланхолије, само зато и има снаге, што има смрти .. .{S} Магдалена је наслонила образ свој |
| n="99" /> крупне, ретко виђене звезде, што само пред јаки мраз искачу. </p> <p>Једнога дана, б |
| ез Вашег имена.{S} У толико ми је теже, што Вас видим слаба и промењена.{S} Болујете ли много?< |
| дана кад ју је ђакон ословио.{S} Тиме, што је у чекању од богослужења до богослужења било сада |
| и шешир и полетела клавиру.</p> <p>Али, што никада није било, то се тада десило.{S} Прсти су ле |
| свемогућни доктор, кога су зато звали, што још више може и зна него његова мајка.{S} А ми стој |
| ао.{S} Или је сам дошао на истину, или, што је вероватније, доктор Пашковић му је морао нешто г |
| <p>— Ја се много радујем, Преосвећени, што сте задовољни.{S} А мило ми је такође што сте се ув |
| p> <p>Или можда само зато и има сласти, што има меланхолије, само зато и има снаге, што има смр |
| езујем се ја за свога оца, бршљан онај, што грли гробницу, то су моје руке.{S} А јаки мирис баш |
| е трага са црних беспућа, срећне, ипак, што су могле очистити и посветити тамо где нису могле с |
| рстила, и клањала пред добротом божјом, што је искушење било само сан и варка.{S} И предавала с |
| роговорио?{S} Да ли <pb n="45" /> тако, што га је неколико пута погледала, што и она воли цркву |
| ођо — набирао је Пашковић чело попреко, што је значило да му је онај други смешан — али биће да |
| — Има нешто и у томе, зар не, ви, тамо, што само за торбу имате очи ?{S} И јесте ми неки момци, |
| друштва.{S} И видео је такође, да оно, што је у оданом и топлом Анином погледу , да то кап по |
| <p>Најзад, како и не би било лепо оно, што садржи моменат, драматичнији од свих драма на свету |
| атру, и тумачила доктору: да је све то, што у први мах заинтересује и заноси, претежно луксуз т |
| је најбоље у мени.{S} А можете и зато, што је мој отац, пред крај свога живота , знао да вас в |
| 4" /> <p>оклоп ?{S} Или можда баш зато, што треба да да је гробница, има иза ње сила отпора, им |
| њему успева нешто племенито и поносито, што црква и ђакон нарочитим сунцем греју.</p> <p>Једно |
| {S} Једноставна и дубока детиња жалост, што немоћан и апатичан лежи онај који је њен живот више |
| о пута погледала, што и она воли цркву, што мисли о оном што се у цркви ради и дешава? </p> <p> |
| потребно.{S} Наравно, не у том смислу, што би желео престати мислити о Ани.{S} Него да мало ст |
| не мислим ову овде.</p> <p>— Могла бих, што да не.{S} Јер, одсечена моја рука је опет моја.</p> |
| има неке кривице у томе <pb n="120" /> што вас волим?{S} Зар бих могао вас не волети , кад цео |
| ије добро, ти си озебла, пропала си.{S} Што сам те пустила, несрећница, тешко мени, тешко мени |
| ато што калуђерску душу у себи носи.{S} Што не може друкчије него онако како чини, кад свему сј |
| то што том човеку пије снагу и вољу.{S} Што му је канда већ сасвим прождрло сунце.</p> <p>— Као |
| ње само није друго до лагање. </p> <p>— Што сте заћутали, Ана?{S} Нешто је било, дакле?{S} И ко |
| једно, које има душу само зато да ужива што гори.{S} Гори, ужежено за славу онога што души не д |
| дно тако сложено сећање и осећање свега што јесте и што је било, да су је чисто скомлели малакс |
| ће хармоније.{S} Старац дрхће од нечега што не зна шта је, а младић обећава нешто што не зна шт |
| так дана по Духовима дошло је до нечега што је подсећало на сусрет.{S} Ана је пролазила крај цр |
| не може нико сести, из простог разлога што ћу ја да га заузмем — копкао је Ану неки несташлук |
| о гори.{S} Гори, ужежено за славу онога што души не да да се смути.</p> <p>Наилазила је на Ану |
| г приближења ?{S} Његових речи?{S} Тога што је руку своју положио на њену? </p> <pb n="65" /> < |
| њем. — Да ли вам је тешко од свега тога што знате?</p> <p>Пашковићу је, напротив, било лако као |
| је ђакона гризла савест већ и због тога што је открио пред Аном своју љубав.</p> <p>Решио је да |
| страх од тога што је рекла.{S} Од тога што је тврдила, одлучила и пресекла.{S} А у истом том т |
| >Ана је одједаред осетила страх од тога што је рекла.{S} Од тога што је тврдила, одлучила и пре |
| ати с Аном.{S} Та је жеља, ваљда с тога што га је нагло обузимао сан, почела одједаред силно да |
| на часове вежбања. </p> <p>Ваљда с тога што је Ана сву своју душу уносила у рад, утицала је так |
| рилима ветра обиђе читав један крај, да што брже изврши последњу бербу венаца и круна. </p> <pb |
| на се осећала неудобно.{S} Журила је да што пре стигне до гробнице.{S} Стигавши, спустила је цв |
| вот, Иринеје!{S} И како сам срећан и ја што си на овоме месту.{S} Ви ми овде изгледате као неки |
| мо љушчице пепела, фина она меланхолија што неминовно прати свако лепо певање.{S} Тога дечка је |
| ље.{S} Знао је ђакон и ко је та девојка што увек долази у цркву, а сада није ту.{S} Знао је и т |
| ју сласт, моје добро, јер он ништа нема што није моје, он је сав, сав мој!{S} И ја ћу га савлад |
| завела ниси, јеси ли кадгод била срећна што си усрећила, јеси ли кадкод била несрећна што си ун |
| усрећила, јеси ли кадкод била несрећна што си унесрећила? </p> <pb n="124" /> <p>Ти ћутиш и св |
| весе, бацао је у душе прегршти усхићења што има Бога и Цркве, и што Бог и Црква имају њега.</p> |
| екидно стрепим, и кајем се понеког часа што вас нисам силом одстранио.{S} Морао бих га, по себи |
| пред гробом, жалим једног старог монаха што је сам.{S} Живот је тако тежак.</p> <p>Написао сам |
| бећај још једанпут.{S} Молим те као Бог што се моли.</p> <p>Необичан, скоро трагичан тренутак.{ |
| ва нарочита намера или одлука због оног што је нашао.</p> <p>— А можда и није сасвим тако, госп |
| је све то што се десило и више од оног што она жели, и од оног што она може поднети, и, најзад |
| и више од оног што она жели, и од оног што она може поднети, и, најзад, више и од оног што сме |
| може поднети, и, најзад, више и од оног што сме бити.{S} Ана је, кроз све своје усхићење, нешто |
| Где је та мртвачка крстача између оног што још може, и што више не треба да се збуде ?{S} Осећ |
| ...{S} Због тог што је монах, због тог што није њен. </p> <p>Он није мој — шаптала је Ана, а с |
| него због нечег другог ...{S} Због тог што је монах, због тог што није њен. </p> <p>Он није мо |
| ико блажене среће осећати просто од тог што му летњи ветрић ћарлија око главе.</p> <p>Али после |
| } А затим умире за све вечности.{S} Све што се после изводи, то је можда само костим узвишеног |
| сем великог, милостивог сажаљења за све што је на свету“. </p> <p>Покалуђерио се.{S} И био задо |
| осећати једну, уједначену љубав за све што му је познато.{S} Показивао је знаке неког дечјег т |
| јала жеља да владика погоди и сазна све што је у њему.{S} А у владичином оку је стојала слутња |
| тренутак само за мене!</p> <p>То је све што јој поручује, а то је срећа над срећама .{S} Ах, ка |
| ђаконове груди, и груди те су дале све што је у њима било грома, песме, љубави и страха божије |
| <pb n="112" /> крај ње је, и разуме све што му је говорила . </p> <p>Спустила је руку на дирке, |
| анима и у сандук положенима, где се све што је живот изједначује и слива у нешто једно и вечито |
| ман, давши Богу, с гласом својим, и све што је у њему.</p> <p>Тога дана ђакон је никада недости |
| еваљалство је згажено и побеђено, и све што се догађа, то је само несрећа, јад и <pb n="255" /> |
| ке.{S} Кад су родитељи већ спремили све што треба да се кћи може и пристојно и врло лепо удати, |
| немилостиво .</p> <p>— Дала сам ето све што сте хтели у темеље палате ваше, у темеље храма ваше |
| Сада одмах треба отиснути у страну све што јој душу испуњава.{S} Треба ћутати.{S} Зашто човек |
| и се да га певате?</p> <p>— Ја хоћу све што ви хоћете ...{S} А да ли бисте били добри да ми одс |
| х тренутака , који се само зато не виде што их нове жеље и снови затрпавају?{S} Јесам ли ја већ |
| е, и ја се радујем, и желим да све буде што је лепше могућно .{S} Владика је мој велики пријате |
| о сте задовољни.{S} А мило ми је такође што сте се уверили о разлогу због кога ми је ова црква |
| чно како чича граби њену руку, стеже је што игда може место оне друге, тегли се као у грозници, |
| м то небројено пута осетио, и жао ми је што не може тако да буде.{S} Уосталом, сада ће ипак так |
| у одељење за женске.{S} Завидела му је што је црква његова.</p> <p>Тако од прилике, а свакако |
| ила му је та расејаност, и годило му је што се кроз мрак враћа кући.{S} Све му је уопште годило |
| } Да није — Ани мркну у главу — да није што згрешио?{S} Осетио обесвећење у себи, и сам <pb n=" |
| оних злих тренутака кад човек триумфује што је другом јад и тугу причинио, ударала је даље суро |
| , има храм лепоте, има љубав, оно дакле што занавља моћ да човек остане веран поносу свом.</p> |
| мрети, онда ми се чини да сам Ану, тиме што сам је једну родила, закалуђерила .{S} А она — смеш |
| астара времена, тицама или цвећу, ономе што има срца и лепоте у себи! </p> <p>Али ако љубав мал |
| ено и љубавно, да музика да гласа ономе што човек у души носи а не може да каже.{S} И кад тон з |
| урно годило .{S} Овако, предао се ономе што је било јаче од њега.{S} Ипак је покушао да колико |
| ку кривицу, истраживала први повод томе што се сад догађа.{S} Онда је опет, као добра домаћица |
| е ...{S} А да ли се треба радовати томе што се белоћа покрива? — Ко се још цвећа бојао!{S} Ко с |
| огроман <pb n="97" /> посао.{S} Тим пре што је обучавање деце Ана искључиво себи задржала.{S} А |
| ни сама како, кидајући <pb n="17" /> се што пре из те заједнице која јој је, сад је тек видела, |
| ом неком љубавном заносу, и радовала се што ће идуће недеље та чежња још већа и још страшнија б |
| оји је њен живот више волео од свога, и што се можда на вечити одлазак спрема онај, чије биће ј |
| ка и претешка само зато што Бога има, и што је тај Бог збиља у души њеној.{S} Уосталом , све по |
| егршти усхићења што има Бога и Цркве, и што Бог и Црква имају њега.</p> <p>Диван је био тај нов |
| чка крстача између оног што још може, и што више не треба да се збуде ?{S} Осећам ли ја ту гран |
| ло, али зато што је прошарено цвећем, и што то цвеће једнако истреса семе, и башта сваким даном |
| да радосном човеку ништа не треба.{S} И што је више давао, све је више могао давати.{S} Јер тек |
| жено сећање и осећање свега што јесте и што је било, да су је чисто скомлели малаксалост и умор |
| p> <p>Још је нешто било с поља на цркви што је Ану увек вукло к себи.{S} Над ниским старинским |
| </p> <p>Осетила је да јој необично годи што баш у том тренутку управља своје очи на створење ум |
| е оним страшним стиском који имају људи што све прегоревају.</p> <p>— Бојите се и верујете да ћ |
| >— О Боже мој!{S} Могу ли, па и смем ли што против љубави рећи, кад сваки човек само за љубав и |
| да ли да их каже или не, да ли да жали што монах Иринеј није ту, или да пожели да никада више |
| Пашковићеве речи ?{S} Јесте ли осетили што за њега ?{S} Да ли бисте га могли — над Иринејевим |
| , кад му је добро, даје ономе кога воли што пре нађе; а кад му је тешко на срцу, онда се јада д |
| логе, и трудио се затим да све те мисли што пре заборави.{S} Али таман би успео да потисне гоми |
| је његово јединче , т. ј. све оно у Ани што је било детињасто , мазно, лаковерно, срећно и мило |
| /p> <pb n="106" /> <p>— Ми смо несрећни што нисмо имали више деце.{S} И кад помислим да Јова и |
| слите онда случај да се ипак нешто деси што би било <pb n="208" /> или изгледало да је посљедиц |
| и мирна. </p> <p>Не бој се, и хвала ти што си живела један тренутак само за мене!</p> <p>То је |
| унити.{S} Промисли , реци ми, и биће ти што затражиш. — Младић се наслонио на дрво, заклопио оч |
| {S} Можда се, уосталом, не треба чудити што је она могла тако необичну ствар.{S} Љубав њена се |
| претварају ...{S} И није довољно смрти што децу гута.{S} Од синоћ имамо већ трећи случај одрас |
| дана је живео тако у тој чудној радости што је жив, у рајском једном осећању да радосном човеку |
| Ана је гледала у Пашковића, не знајући што се то с њим дешава, и не познајући га таквог ни из |
| > <p>А успут је молио Бога да се Иринеј што пре врати.</p> <p>Прво осећање Анино, пошто се сабр |
| скрено записано је било и све оно о њој што је после дошло.{S} Ђакону се чинило и природно, и ј |
| ава, и она је затворила очи.</p> <p>Тек што је то урадила, искочи пред њу друго питање: да ли с |
| Иринеја.</p> <p>— Да, да.{S} Хвала вам што погађате.{S} Али пре свега, како сте?{S} Јесте ли м |
| му даље!{S} Не дам, не дам, зато не дам што <hi>ја</hi> нећу даље да идем ...{S} Љубим га, љуби |
| ружу у подигнутој руци, и скакао и сам што је боље могао.{S} Чуо се смеј и кефкање раздраженог |
| осле свршене службе, журио са свлачењем што је игда могао.{S} Стигао је на црквена врата још до |
| те.{S} Ја сам ваша, и у вама, свим оним што је најбоље у мени.{S} А можете и зато, што је мој о |
| ко је, и да види докле је дошао с оним што Ана у њему воли.{S} Није баш био задовољан.</p> <p> |
| ражио је да ублажи тон.{S} Почео је тим што се насмејао.</p> <p>— А докле би ти хтео да ја још |
| , звао је, летео к њој, стезао је нечим што зазиђује, љубио јој руке, косу и чело, и то опојном |
| што и она воли цркву, што мисли о оном што се у цркви ради и дешава? </p> <p>А откуда он све т |
| лавим небом.{S} Мали дечко, још уплакан што није могао ући у цркву, стојао је насред улице, са |
| ељски, да је одбивени најзад сав очаран што је пропао.</p> <p>— Не, не, одвише је хладно, већ и |
| се Ана мора штедети, и да ће стога и он што ређе долазити к њој на вежбање .{S} Има код куће ха |
| ивао је. </p> <p>Да би се владика могао што боље одморити , није Недић на ручак позвао никога о |
| Тајну. </p> <p>— Мени је врло, врло жао што идете — говорила је госпођица Недићева истински нев |
| </p> <p>— Да ли вам је кадгод дошло жао што не чујете појање?</p> <p>— Није ми могло бити жао, |
| > се плашим, и за њега, и за друге, као што и за вас непрекидно стрепим, и кајем се понеког час |
| } Али ван цркве.{S} Тресе је тресе, као што ветар тресе зелену шибљику, и не зна се хоће ли бит |
| другога исто тако не да замислити, као што се ја не могу замислити без моје десне руке.</p> <p |
| ком једном потезу , смелом и лепом, као што је смео и леп један од оних црних нерава на белом м |
| дели од осталог живота свога, тако, као што црква, иако је општа кућа свију, стоји подигнута, з |
| у свога Иринеја исто тако невесело, као што се Иринеј загледао у земљу.</p> <p>Очи им се најзад |
| ује и слива у нешто једно и вечито, као што је један и вечит тон, ма да <pb n="216" /> је, наиз |
| Иринеј дати љубав, велику и мучну, као што су и црква и музика велике и мучне.</p> <p>Нежно, л |
| слућених висова поноса и лепоте.{S} Као што вери помажу уништене сумње, тако духу помаже савлад |
| емира.{S} На олују мора стојати.{S} Као што црква стоји на земљи, која је рат, братоубијство, б |
| е то обојима било врло необично.{S} Као што им се врло необичним учинио уопште тај састанак дал |
| Еванђеље је читао необично лепо.{S} Као што се чита из груди у којима има неко мило узбуђење.{S |
| био сам фрулу која ми је била драга као што ми је живот драг, и волим девојку која мене не воли |
| ја се баца и хита у љубљеног човека као што се прокључали горски извор баца и хита у свој поток |
| аси ?{S} Зар нема веровања у човека као што има веровања у Бога и у лепоту уметности ? </p> <pb |
| а је Сина Божјег исто тако прождрла као што прождире траву. </p> <p>Ана се крстила покајнички, |
| Анина коса лежала је на тим рукама као што водене руже леже на језеру које се поноси њима.</p> |
| жда цела ствар и није тако трагична као што се мени чини.{S} Баш напротив, могла је госпођици Н |
| ушу, и пресекао лето тако одједаред као што нож пресеца жилу.</p> <p>Као да је цела земља на пр |
| је загрлио десном руком, и љуљао је као што се љуља дете кад треба да заборави оно од чега се п |
| а уметност и све умење њено утонули као што сићушно острвце тоне под великим таласима пучине . |
| , госпођице Ана!{S} Али, верујте ми као што се човеку на самрти верује, да <pb n="198" /> не зн |
| е.{S} Опет су живели једно у другом као што музика живи у жици.</p> <p>Али је онда дошло време |
| пила акорде до краја, пила их онако као што се пије чаша вина или чаша отрова.{S} И никад јој н |
| и се скупљали из околних места тако као што се ваљда некада скупљало у Јерусалим на Пасху.{S} Н |
| > <p>Њу он то чека.{S} Чека је тако као што је она њега чекала тада, у оне мучне тренутке, кад |
| и жене, и не сме се развијати тако као што се та љубав развија.</p> <p>А да како се развијала |
| оле једнога Бога, муче га исто тако као што и човека муче. — Владичине руке задрхташе, а у углу |
| о, само да се збуде нешто тако лепо као што би било оздрављење тих невиних малих мученика ... < |
| .{S} А ђакон Иринеј је пио тај ужас као што цвеће росу пије.{S} И дошло му је да гласно изговор |
| сила са којима треба волети девојку као што је Ана?{S} Девојку, која сав богати живот свој носи |
| први мах, глас његов је продро у њу као што ватрено зрно продире у тело рањеника.{S} Чинило јој |
| све старе њене певаче.{S} Певали су као што цвеће мирише: не знајући шта дају, не слутећи да се |
| свечаност уопште.{S} И тако ми је драго што му се све то баш овде пружа, у цркви у којој ја слу |
| ем , које више боли онога ко жали, него што теши онога коме се пружа. </p> <p>Стојала је пред д |
| више оно што је био.{S} И гори је него што је био.{S} Јер, од сакривања до лагања је један кор |
| ђена, и сцена се завршила друкчије него што се очекивало.{S} С дубљим и финијим утиском, али и |
| и да их затрпа све одједаред, пре него што несрећа, делић по делић, размрви оно што је досад б |
| њиховим још мало задржала душа пре него што коначно излети.{S} Љубичаста свилена постава стојал |
| т, како да се исповеди и смири пре него што светињи приђе.{S} А Бог му је рекао да подигне очи |
| је већ неколико живота прошао пре него што се у овом складу јавио?.. .{S} Или вам је ово питањ |
| га, који ми је стигао кроз вас пре него што буде сасвим касно ... </p> <p>— Ја мислим, госпођиц |
| омазлук буде спремљен и у реду пре него што гост изађе.{S} У највећој тишини се обављао посао.{ |
| а, као да хоће да причека зиму пре него што проври.</p> <p>Самовар је био намештен, као и пре, |
| е, бледе и умиру у овом животу пре него што се у један сплет уврте са жицом која треба да зазву |
| дирке, и почела свирати .{S} Тише него што треба, да не би много сметала друштву.{S} Ипак је в |
| , када би требао да сам више камен него што сам икад био, сада се каменито тле у мени претвара |
| али је осећао и то да би пре умро него што би запитао.</p> <p>И Ана је ћутала.</p> <p>Ћутали с |
| ад и свет, као онај Фра Анђеликов анђео што удара у кастањете . </p> <p>Ана је пошла цркви да в |
| на.{S} Пашковић као да је и сам то хтео што је она хтела, Застао је на степеницама, поклонио јо |
| кад, ни у једном писму ми није пребацио што сам отишао, и није ме звао натраг . <pb n="100" /> |
| то давно осушило.</p> <p>— Кажи ми, ако што знаш, о госпођици Недићевој.</p> <p>— Нисам још дос |
| сео.{S} Срце је певало у њему.{S} Умало што није и гласно запевао.{S} Можда би и учинио, да га |
| иће да се склоне с пута, како би остало што више празна простора.{S} Дошло му је неко поносито |
| , пресрећни.{S} Свештенство се поносило што глава цркве баш с њима чини тај изузетак.</p> <p>— |
| оницу највише види.</p> <p>— Штета само што су у торби ноте, а баш у нотама наш драги доктор Па |
| о сам на ногама. </p> <p>Ана је, пре но што ће затворити прозор, испружила руку да осети сипи л |
| Ана! — шкргутао је монах Иринеј више но што је говорио.</p> <p>Ана, малочас још грешна и крива, |
| од сутрашњег дана има да добију више но што је данашњи дао, лежу у постеље пуни блажених снова. |
| .</p> <p>— Три ?</p> <p>— Па да.{S} Оно што ми помаже, то су две десне руке, не једна.</p> <p>— |
| ђаконове доста расејано слушала.{S} Оно што је пре говорио више ју је интересовало, и испунило |
| А у музици?{S} Свако свира или пева оно што је уметник стварао.{S} Звук, акорди, хармонија не м |
| чини да га не познаје сасвим.{S} Да оно што тако мирно лежи покрај њених ногу, слуша музику и ћ |
| ес, никаква нарочита приврженост за оно што је нашао, никаква нарочита намера или одлука због о |
| ећу ништа одрицати, јер сам урадила оно што сам хтела, и нећу се враћати, јер немам куда да се |
| лопљеној шаци те руке себично крила оно што је највеће благо у њој.{S} А од онога часа, та се р |
| воје сопствено.{S} Мислила је ту на оно што је пре неколико месеца радила и сматрала за урађено |
| најзад је почео очајавати, јер, све оно што је у храбром, силном ђаконовом гласу изгледало лако |
| последње време имам осећање да све оно што пре нисам говорио ником, треба сада да кажем вама и |
| седи, збиља је охоло игноровала све оно што напољу стоји.</p> <p>Монах Иринеј је завидео чипкан |
| из те тишине почело ослобађати све оно што је малочас прогутала, јавило се кретање и проговара |
| ца, који се чуде куда се денуло све оно што је још малочас било.{S} И Ана и ђакон су се погледа |
| менито повијени врат ђаконов, у све оно што је некада само из далека, и пред олтаром виђала.{S} |
| аштво ...{S} У борби да се не збуде оно што мора да прође.{S} У борби да човек ниједан део свог |
| неко.{S} Живот њен дакле није више оно што је био.{S} И гори је него што је био.{S} Јер, од са |
| незнане погледе не само у цркву, и оно што се у њој дешава, него кроз цркву и некуда даље, у н |
| и, али она бол трпи исто тако као и оно што јој годи.</p> <p>У то је дунуо ветар, и тако је љут |
| то несрећа, делић по делић, размрви оно што је досад било цело и лепо.</p> <p>— Шта да му рекне |
| ње, да ће у том храму моћи довршити оно што је он звао својим унутрашњим помонашењем.</p> <p>У |
| ирург.{S} Да донесе нож и да изврши оно што је последњи покушај ...{S} Ах, како су ужасно изгле |
| време радио.{S} Трећи, најзад: као оно што човек, у брдовитом крају, где сунце брзо седа, мора |
| .</p> <p>Људи су застрепили.{S} Као оно што кроз шуму уме проћи језа, одједаред, и до последњег |
| {S} Као пљусак среће га је дочекало оно што је долазило из Аниних милих очију.{S} Јасно му је б |
| а овој земљи.{S} Ја мислим да је то оно што волим ...{S} Али, човек сам, може бити да сам због |
| Ана Недићева воли у монаху Иринеју оно што монах Иринеј још није сасвим постао.{S} Како је њем |
| откриће.{S} Девојка та воли у њему оно што је циљ све борбе и свег поноса његовог.{S} И не бој |
| S} Кад то биће нуди скромном монаху оно што је монах самом Богу обећао: чедан, идеалан живот, с |
| са риђастим дрским носем, и, љубоморно што од Аниних ногу ништа за њега није остало, попело се |
| И кад неко умре од глади, зато је умро што љубави за њега није било.</p> <p>А сад, кад је ипак |
| Напротив, осећа немир.{S} Уосталом, то што у души његовој живи, није увек ни немир.{S} Има две |
| ња може чути то исто још једаред.{S} То што се чује, то је песма душе његове онога дана, а не п |
| а тешко на души, и осећао дужност да то што пре сазна. </p> <p>Те мисли су јако узнемириле ђако |
| с друге стране и од тога, што је све то што се десило и више од оног што она жели, и од оног шт |
| невини! ... </p> <p>— Али, да ли све то што сам казао ...{S} Ах! ...{S} Иринеје, тако ти једног |
| с њоме у вечности.</p> <p>— А шта је то што сте ми хтели рећи? — питала је Ана као забринуто, ј |
| ло, не би је било, Ана, јер она није то што се зове љубав између човека и жене, и не сме се раз |
| Храма.</p> <p>— Да ли да вам причам то што волим?</p> <p>— Говорите, говорите! — журио је ђако |
| ах воли ? ...{S} Како ме је заболело то што сам сада написао.{S} У часу кад о њој мислим.{S} Ос |
| је слабост, или се одриче јачина, зато што — воли.{S} Наравно да онда онај ко хоће увек да вол |
| хоћу, јер су сви ти пољупци моји, зато што је и он мој, само мој! ... </p> <p>Као болесна, као |
| јаснија.{S} Или се одриче слабост, зато што је слабост, или се одриче јачина, зато што — воли.{ |
| Овако, знајући да њега није волела зато што је другога волела, преокрет у њеној љубави значи, з |
| ита, и као да је остала недовршена зато што је камен био одвише тврд, и људи се уморили да га р |
| ању ...{S} Како је музика несрећна зато што је нематериална.{S} Како је дух човечји, иако слобо |
| Ана. — Није више сасвим бело, али зато што је прошарено цвећем, и што то цвеће једнако истреса |
| е, она је одједаред почела плакати зато што не зна шта ће да каже.{S} А сиротог Пашковића је до |
| његовом песмом, да је и лето умрло зато што је он далеко.</p> <p>Ану је дохватила и ломила силн |
| ену, која је тешка и претешка само зато што Бога има, и што је тај Бог збиља у души њеној.{S} У |
| и !{S} И Ана је калуђер, и то опет зато што калуђерску душу у себи носи.{S} Што не може друкчиј |
| и лутања њена, и стаје ближе уз њу зато што и одсудни тренутак долази ближе ...{S} Да, она је ј |
| <p>Њој дође на ум да је тај човек исто што и зрнце тамњана које тамо на олтару сажиже и нестај |
| нељубљена, та је рука била за Ану исто што и слика живота њеног.{S} Значила је предодређену чи |
| жите као свештеник.{S} Има нешто, нешто што .. .</p> <p>— Ах, дакле и ви то осећате.{S} Да, да, |
| е — у том има нешто негативно!{S} Нешто што том човеку пије снагу и вољу.{S} Што му је канда ве |
| ифонија је сама по себи тајна.{S} Нешто што је без краја и почетка.{S} Сваки прст, сваки потез |
| о нешто придошло у своме бићу.{S} Нешто што се даје посматрати, сравњивати и ценити.{S} Пре тог |
| о не зна шта је, а младић обећава нешто што не зна шта је.{S} А између узрока, који је већ ту, |
| испод прстију те девојке обузима нешто што прети да ће га разнети.</p> <p>Ана је после свирала |
| о, увукао руку у џеп као да тражи нешто што је заборавио, и вратио се у правцу из кога је дошао |
| пса је његова клетва.{S} Он тражи нешто што ће га ослободити и искупити.{S} Морали сте запазити |
| је тако тежак.</p> <p>Написао сам нешто што не осећам.{S} Мени је живот лак и пријатан и сушта |
| беда.{S} Остаје сада да ја учиним нешто што ће том спасеном животу дати вредност.{S} Заветујем |
| гласа. </p> <p>Десило се међутим нешто што је Ану пренеразило .{S} Збунило је као ударац по те |
| створено стање, њега је дохватило нешто што га је укочило.{S} Хтео је подићи главу, хтео је уст |
| је нема?{S} И осетио је да је то нешто што он мора сазнати.{S} Али како ?{S} Неприлично би бил |
| неком чекању , са очима упртим у нешто што је отишло, стојао је монах Иринеј.</p> <p>Њу он то |
| у очи ишчекују некога, а уши чују нешто што само за њих важи.</p> <p>Чује ваљда песму мога срца |
| кавице.</p> <p>Велика му је била радост што је владици обећао да ће доћи.{S} Наравно, прво се м |
| га голуба.{S} Опажала се на њему радост што врши посао који воли.{S} Читало му се с лица убеђењ |
| о питање, а иде се на то да радозналост што пре сазна ради ли се о догађају који у себи носи ту |
| Она уопште није познавала ону пијаност што све у човеку гута.{S} Напротив, она је у срећи, виш |
| е уда.</p> <p>Није то сада био први пут што брижни отац, видећи да године пролазе, помишљајући |
| , иза тешке завесе, у дубину прозора, у што више светлости.</p> <p>Ту су је дочекали торњеви Бо |
| нежним прекором — место да ми ту бригу што пре скине с врата, она, како је отац њен једи, чим |
| } Прекрстила се.{S} Благодарила је Богу што није ту.{S} Зараза ће до његовог доласка можда опас |
| пустио да трепти, и благодарио је Богу што је човек у стању толико блажене среће осећати прост |
| ми да сад одједаред осећам и неку тугу што сутра треба да идем.{S} Човек <pb n="161" /> можда |
| је то мучење чисто заволела, да би душу што жељнију и жеднију отворила блаженству.</p> <p>То ин |
| нешто говорити.</p> <p>— Је ли вас отац што питао?</p> <p>— Никада ништа.{S} Чак, уверена сам, |
| е много тешко било, и да ли је сада још што боли ?</p> <p>— Да ли вам је кадгод дошло жао што н |
| ла, лица сијала благошћу и добротом.{S} Штогод ко рекне или предложи, то су баш и оно друго дво |
| жртвовала, живот га је избрисао.{S} Али штогод је крај долазио ближе, живот се болеснику чинио |
| и завет живота мога.{S} Ана, реците ми штогод.{S} Ја ћу век провести између два крила беле душ |
| умрети у коси вашој.{S} Ана, реците ми штогод...</p> <p>Анино срце се грчило.{S} Час од неког |
| благо смешила.</p> <p>— Ана, реците ми штогод! — молио је ђакон с љубављу у очима, и дохватио |
| верујете да сам ја бољи и друкчији него штоли сам био ? </p> <pb n="196" /> <p>Ана је опажала д |
| двоје изгледали су часом као два стара шћућурена врапца, који се чуде куда се денуло све оно ш |
| ао тиши.{S} Ђакон се још приближио .{S} Шум је још стихнуо.{S} Напослетку је био тако тих, да к |
| је био скроз и скроз и шум зеленила.{S} Шум је додуше био леп као каква музика, могао се сваки |
| .</p> <p>Нешто се пролама.{S} Стиже.{S} Шум, бук и писка олуја, пуног обесне снаге и пустошења. |
| у страшни.{S} Као откинути од земље.{S} Шум јабланова се чуо кроз подлу неку тишину .{S} А око |
| и тихо.{S} Ђакон се мало приближио.{S} Шум је постао тиши.{S} Ђакон се још приближио .{S} Шум |
| и џбуње, па се зеленило згушњава, и сав шум око куће сабија и бруји.</p> <p>Једнако је слуктила |
| дање божјих зимских ружа.</p> <p>Чуо се шум корака.{S} Ана се тргла.{S} Неко је ударао ногама о |
| а, али се из олтара чуло тихо кретање и шум.{S} Ана се тргла и похитала натраг ка вратима.{S} П |
| .{S} А познат му је био скроз и скроз и шум зеленила.{S} Шум је додуше био леп као каква музика |
| округлини олтара, дочекао ју је талас и шум ветра.</p> <p>Пренеразила се и скаменила. </p> <pb |
| ведаоницу. </p> <p>__ Чуо се затим тихи шум малих, прислоњених вратанца.{S} И тада, као у древн |
| то, Ана се баш и забринула .{S} Да, као шум мора око неке морске биљке, њу непрекидно заносе не |
| а срце једно, чисто и мирисно као дивља шума, дозове Бога, прими у храм свемоћног и предоброг о |
| ног славуја који је у бодљикавој, сувој шуми бившег докторовог цинизма и аналитичарства у толик |
| гао се сваки дан поново слушати.{S} Ето шуми и сада.{S} Познато, разумљиво и тихо.{S} Ђакон се |
| х груди.{S} Иконе су оживеле, зидови су шумили одјеком певања, људи су клицали, жене су целивал |
| {S} И све је то постајало експанзивно и шумно.{S} Добијало склоп, целину и живот.</p> <p>Напосл |
| менила. </p> <pb n="227" /> <p>Ветар је шуморио:</p> <p>— Ана!{S} Ана!</p> <p>Као укопана је за |
| рећа.{S} Осећао се као прегршт скривене шумске земље, коју је сада први пут обасјала пуна топло |
| ули округла дечја уста чуло се кликтање шумских тичица, док су басови рикали као неке доброћудн |
| Људи су застрепили.{S} Као оно што кроз шуму уме проћи језа, одједаред, и до последњег <pb n="1 |
| некада давно, шетајући по земљи, ушао у шуму, и срео јако невеселог младића.{S} Питао га је шта |
| те какав је.{S} Слаб и сув.{S} Глас као шушањ јесењег лишћа.{S} Чисто боли његова старост.</p> |
| е полако , замишљен.{S} Око њега се чуо шушањ тешког црног одела.{S} Ана, као хипнотисана неким |
| егле једна на другу, и Ани се чинило да шушкају нешто између себе.</p> <p>И око ње је нешто шуш |
| о између себе.</p> <p>И око ње је нешто шушкало.{S} Стари Јова.{S} Обишао је око Ане, наслонио |
| није било трага.{S} Трзала се од сваког шушња, јер се бојала зле вести.{S} Затворену њихову кућ |
| тврду белу хартију, и пријала му је она шуштавина при развијању.{S} Таман је хтео започети чита |
| о лептирица, у трави је почело нешто да шушти, а негде, на грани, чуо се слабачак цвркут тице. |
| му, откинуо је, <pb n="234" /> скоро је шчупао припијену Ану са свога тела, и подигавши обе рук |
| <foreign xml:lang="fr"><title>Symphonie Domestique</title></foreign></hi> у модерном смислу.{S} |
| а! — завикао је очајан и разјарен. — То jе сцена, то је мучење !{S} Говорите, Ана!{S} Ослободит |